• А 144
  • а 79
  • авет 1
  • авлијама 1
  • авлије 1
  • авлији 3
  • авлију 2
  • ађунта 1
  • ај 1
  • Ај 1
  • Ако 19
  • ако 35
  • али 15
  • Али 21
  • Алилија 1
  • аљина 1
  • ама 1
  • Ама 5
  • аманете 1
  • амбизе 1
  • Амин 1
  • амо 1
  • Ана 1
  • Анђели 1
  • апровизације 1
  • апс 1
  • апсеници 1
  • Арада 1
  • Араду 2
  • артија 1
  • артије 1
  • аршина 1
  • Аћим 1
  • аустријским 1
  • Ауф 1
  • Ах 4
  • Баба 3
  • баба 4
  • бабе 2
  • баби 1
  • Баби 1
  • бабо 3
  • бабом 1
  • бабу 5
  • бајонет 1
  • бајонета 2
  • бајонетама 1
  • бајонету 1
  • бајрачиће 1
  • бајунетом 1
  • бакала 1
  • бакарно 1
  • бако 2
  • банда 1
  • Бар 1
  • барака 1
  • бараке 1
  • бардак 1
  • бардаци 1
  • барем 6
  • барен 2
  • барила 1
  • барјачиће 1
  • барјачићем 1
  • батаљуну 1
  • батинама 1
  • бацакати 1
  • баци 2
  • Бацила 1
  • бацио 1
  • Баш 3
  • баш 7
  • башту 1
  • бдију 1
  • бегати 1
  • бегова 1
  • бегови 2
  • беде 1
  • бедрама 1
  • бедре 1
  • бедру 1
  • бежали 1
  • беже 1
  • бежећи 1
  • бежи 1
  • без 17
  • Без 4
  • безаслено 1
  • безбрижно 2
  • безбрки 1
  • бездане 1
  • безизразних 1
  • безимена 1
  • безобзирце 1
  • бејаше 1
  • бекрија 1
  • бела 2
  • бележио 1
  • белим 1
  • белог 1
  • белом 1
  • БЕОГРАД 1
  • бере 1
  • берићетна 1
  • бесан 2
  • бесвесно 1
  • бескрајно 2
  • бескућници 1
  • бескућницима 1
  • бесне 1
  • бесни 2
  • Бесно 1
  • бесно 4
  • бесомучно 1
  • бесплатно 1
  • беспослењак 1
  • беше 3
  • бешкота 1
  • бешњи 1
  • би 84
  • бива 2
  • бије 1
  • бију 3
  • Била 1
  • била 11
  • биле 5
  • били 11
  • Били 2
  • Било 1
  • било 17
  • биље 1
  • био 24
  • Бирајте 1
  • бирала 1
  • бити 15
  • Биће 4
  • биће 6
  • бих 2
  • бичем 2
  • бјежи 1
  • благо 3
  • благослови 1
  • Благослови 1
  • благословио 1
  • блажена 2
  • блатњаве 1
  • блато 2
  • бледа 5
  • бледи 1
  • бледуњаво 2
  • блеје 1
  • блеји 1
  • Блека 3
  • блекну 1
  • бленути 1
  • блесава 1
  • блесаво 3
  • блескајући 1
  • близини 2
  • Близу 1
  • близу 3
  • блијед 1
  • блиставом 1
  • Бог 18
  • Бога 6
  • богат 1
  • богата 1
  • богме 2
  • богове 1
  • богорадили 1
  • Богу 13
  • Боже 9
  • божије 1
  • Божја 1
  • бој 1
  • бојазни 1
  • Бојала 1
  • бојала 2
  • Бојали 1
  • бојали 2
  • бојао 1
  • боје 2
  • бојећи 3
  • боји 7
  • бојим 2
  • боју 1
  • бокор 1
  • бол 2
  • бола 2
  • болан 2
  • болано 2
  • боле 2
  • болела 1
  • Болела 1
  • болесна 3
  • болесник 1
  • Болесник 1
  • болесника 6
  • болеснике 2
  • болеснику 2
  • болесници 1
  • Болесници 1
  • болесничкој 1
  • болесно 2
  • Болесну 1
  • болест 4
  • болести 5
  • боли 2
  • болница 1
  • болницама 1
  • болнице 2
  • болници 3
  • болничка 1
  • болно 1
  • боловати 1
  • болове 1
  • болује 1
  • боље 16
  • Боље 2
  • бољега 1
  • бољеле 1
  • борећи 1
  • бору 1
  • босанских 1
  • босе 1
  • босиока 2
  • боцу 2
  • браде 2
  • бради 2
  • брадом 1
  • браду 5
  • бране 1
  • Бране 1
  • брани 5
  • бранио 2
  • бранити 1
  • брат 2
  • Брата 1
  • брате 1
  • братом 1
  • Брату 1
  • браћа 1
  • браћо 2
  • браћу 2
  • Брауна 1
  • Брашанчеву 1
  • брашна 8
  • брашно 4
  • брашном 1
  • брда 3
  • брдима 1
  • брдо 2
  • брду 3
  • Брђана 1
  • Брђане 1
  • БРЂАНИ 1
  • Брђани 3
  • Брђанима 1
  • Брђанин 2
  • брђанска 1
  • брежуљак 1
  • бреза 1
  • брезама 1
  • Брже 1
  • брже 4
  • бржебоље 2
  • бржих 1
  • брзо 19
  • Брзо 4
  • бриге 2
  • бригом 1
  • брижљиво 1
  • бризи 1
  • Бризну 1
  • брине 2
  • бринула 1
  • бринући 1
  • брк 2
  • бркове 3
  • бркови 1
  • брковима 1
  • броје 1
  • броноване 1
  • брци 1
  • брчина 1
  • брчић 1
  • брчиће 1
  • брчићима 1
  • бубне 1
  • Бугара 1
  • Бугарин 2
  • Бугарину 1
  • Бугарске 1
  • будаку 1
  • будала 1
  • буде 7
  • буди 1
  • Будите 2
  • буду 2
  • Бујица 1
  • бујне 1
  • букање 1
  • букви 1
  • буктиње 1
  • Бум 1
  • бунилу 2
  • бунтовник 1
  • бунтовника 1
  • бунтовници 1
  • бунтовничкој 1
  • бурад 2
  • бурмута 1
  • буцмаст 1
  • буцмасти 3
  • буцмастог 3
  • буџака 1
  • буџаклија 1
  • буџацима 1
  • в 1
  • вавек 2
  • вагон 2
  • вагона 1
  • вадећи 1
  • Вазда 1
  • вазда 2
  • ваздух 3
  • ваздуха 1
  • вајде 1
  • ваља 1
  • ваљала 1
  • Ваљда 2
  • вам 7
  • вама 3
  • ванредно 1
  • варају 1
  • варнице 2
  • варницу 1
  • варош 2
  • вароши 3
  • варошко 1
  • вас 5
  • Васе 1
  • Васо 2
  • Васом 1
  • Ватра 1
  • ватра 3
  • ватре 3
  • ватри 1
  • ватру 7
  • Вахмајстор 2
  • Вахмајстору 1
  • ваш 1
  • ваше 1
  • вашу 1
  • Вашу 1
  • вег 1
  • ведрим 1
  • ведрој 1
  • вежбе 1
  • Вежи 1
  • вежу 2
  • везан 1
  • везане 1
  • везаним 1
  • везао 1
  • везати 1
  • везе 1
  • вектер 1
  • вектера 1
  • вектере 1
  • вектери 1
  • веле 5
  • Вели 1
  • вели 9
  • велика 2
  • велике 2
  • Велике 2
  • велики 2
  • великим 1
  • великој 2
  • великом 3
  • велику 2
  • велим 2
  • вени 1
  • венчало 1
  • венчање 1
  • вере 2
  • вереница 1
  • веренице 1
  • вереници 1
  • веригама 1
  • веридби 1
  • вернијега 1
  • верних 1
  • веровали 5
  • веровати 1
  • веру 3
  • верује 4
  • верују 2
  • верујући 1
  • веселе 1
  • весели 3
  • веселија 1
  • веселије 1
  • веселим 1
  • Весело 1
  • весело 7
  • весеља 1
  • весео 1
  • вести 1
  • ветар 1
  • Ветреника 1
  • већ 13
  • Већ 2
  • већа 1
  • веће 1
  • већерас 1
  • већи 1
  • Већином 1
  • вехтер 1
  • Вехтер 1
  • вехтеру 1
  • вече 9
  • Вечера 1
  • вечера 3
  • вечерају 2
  • вечерали 1
  • вечерати 1
  • вечери 5
  • вечером 1
  • вечеру 1
  • вечито 1
  • Вечито 1
  • вешају 1
  • вешала 2
  • вешалима 2
  • вешалиштем 1
  • вешалишту 1
  • ви 4
  • виде 2
  • видела 1
  • Видела 1
  • видели 1
  • Видели 1
  • видео 7
  • видети 1
  • Види 1
  • види 25
  • видили 1
  • видим 3
  • видио 1
  • видите 2
  • видићеш 1
  • видиш 2
  • видњаче 1
  • виђела 1
  • виђења 1
  • виђео 1
  • виђет 1
  • вијорили 1
  • викали 1
  • викати 2
  • викне 3
  • викну 2
  • вилице 1
  • виљушке 1
  • вина 1
  • вино 2
  • виноградима 1
  • вис 4
  • виси 2
  • висио 1
  • Висок 1
  • висока 1
  • високо 4
  • вихор 1
  • виче 1
  • вичу 2
  • више 30
  • вјека 1
  • вјеран 1
  • вјере 1
  • Вјешај 1
  • вјешала 1
  • Влада 1
  • Влади 1
  • Владимиру 1
  • влажним 1
  • Влахалука 1
  • влачити 1
  • во 2
  • вода 2
  • воде 6
  • водене 1
  • води 1
  • водиле 1
  • водите 1
  • водњикаве 1
  • водом 1
  • воду 2
  • вози 1
  • Вози 1
  • Војина 1
  • војник 10
  • Војник 4
  • војника 10
  • војнике 5
  • војници 10
  • војницима 3
  • војничко 1
  • војничку 2
  • војска 3
  • војске 2
  • војску 3
  • војсци 3
  • волела 1
  • Волели 1
  • воли 2
  • волила 1
  • волим 1
  • волио 1
  • волити 1
  • воља 2
  • воље 3
  • вољна 1
  • вољу 2
  • воска 1
  • врази 1
  • врана 1
  • вране 1
  • Вране 1
  • вранчићу 1
  • врапци 1
  • врат 2
  • Врата 2
  • врата 25
  • врате 2
  • врати 7
  • вратили 2
  • вратима 6
  • вратио 3
  • врату 1
  • враћа 1
  • враћају 2
  • враћала 1
  • враћати 1
  • вребају 1
  • врева 1
  • вредније 1
  • вреднију 1
  • вредности 1
  • вредну 1
  • време 5
  • времена 3
  • времешнијих 1
  • вретено 1
  • врећа 1
  • вреће 1
  • Вријеме 1
  • Врисак 1
  • врисак 2
  • вриска 1
  • вриском 1
  • врисну 6
  • вриште 2
  • Вриштећи 1
  • вришти 1
  • врло 3
  • Врну 1
  • врте 1
  • врућа 1
  • врућине 1
  • врх 2
  • врха 1
  • врхови 2
  • врху 1
  • всело 1
  • вуне 3
  • вуну 2
  • вуцара 1
  • вуче 2
  • га 199
  • гадећи 1
  • газају 1
  • Газда 4
  • газда 7
  • газде 4
  • газди 3
  • газду 1
  • гај 1
  • гајевима 1
  • галаме 1
  • Гаран 2
  • Гарана 6
  • Гаране 5
  • Гарану 1
  • гат 1
  • гачу 1
  • где 15
  • Где 8
  • Гдегде 1
  • гдекоју 1
  • Ге 1
  • гегају 1
  • гегајући 1
  • генерала 1
  • генерали 1
  • гиздавих 1
  • гине 1
  • гинемо 1
  • глава 9
  • главања 1
  • главе 12
  • глави 4
  • главне 1
  • главних 1
  • главњом 1
  • Главозија 1
  • Главозији 1
  • главом 15
  • главу 23
  • глад 1
  • гладан 1
  • глади 5
  • гладне 1
  • гладни 1
  • гладних 1
  • гладовала 1
  • гладовања 1
  • гладује 1
  • глађу 1
  • Глас 1
  • глас 6
  • гласа 7
  • гласније 1
  • гласник 1
  • гласно 7
  • гле 1
  • гледа 14
  • Гледају 2
  • гледају 4
  • Гледајући 1
  • гледајући 5
  • Гледала 1
  • гледала 4
  • гледале 1
  • гледали 3
  • гледам 1
  • Гледам 1
  • гледао 5
  • гледати 2
  • гледаше 1
  • глува 1
  • глупим 1
  • гнезда 1
  • гњечили 1
  • го 1
  • гобу 1
  • говеда 3
  • говораху 1
  • говоре 4
  • говори 6
  • говорила 2
  • говорили 4
  • говорило 1
  • говорите 1
  • говорити 4
  • год 2
  • година 1
  • године 2
  • годину 1
  • гођ 1
  • гојазни 1
  • голе 1
  • голем 3
  • големе 1
  • големи 1
  • Големи 1
  • големим 1
  • големих 1
  • големо 2
  • големог 2
  • големој 1
  • голим 1
  • голих 1
  • голица 1
  • голо 1
  • голобрадо 1
  • гологлав 1
  • гологлава 1
  • голом 1
  • голотрба 1
  • голуб 5
  • голуба 10
  • голубове 3
  • голубу 2
  • гомила 2
  • Гомила 2
  • гомиле 8
  • гомили 1
  • гомилу 4
  • гоне 7
  • гонећи 1
  • гони 3
  • гонио 2
  • гонити 4
  • Гора 1
  • горама 1
  • горда 1
  • гордо 1
  • горе 5
  • горевине 2
  • гори 3
  • горко 1
  • Госпе 4
  • господа 1
  • господари 1
  • господе 1
  • Господине 1
  • господска 1
  • госпође 1
  • госте 1
  • Госте 1
  • гости 2
  • гостима 2
  • готова 1
  • готовила 1
  • готово 42
  • Готово 7
  • грабљиве 2
  • грађевине 1
  • граја 2
  • грајом 1
  • грактањем 1
  • грамзиве 1
  • гране 2
  • граха 1
  • грбавом 1
  • грбаву 1
  • грбача 1
  • Гргуров 2
  • грде 1
  • грдња 1
  • греда 2
  • греде 1
  • Грехота 2
  • грешница 1
  • грешници 1
  • Гридев 1
  • гријао 1
  • гријех 2
  • гријеха 1
  • Грка 1
  • грла 1
  • грле 1
  • грли 3
  • Грлили 1
  • грло 3
  • грма 1
  • гроб 1
  • гроба 1
  • гробља 1
  • гробљанског 1
  • гробље 3
  • Гробница 1
  • гробницу 1
  • грозећи 1
  • Грозни 1
  • грозница 1
  • грозници 2
  • грохот 1
  • гроша 1
  • груди 1
  • грудњацима 1
  • група 2
  • групе 2
  • групи 1
  • групу 3
  • грухне 1
  • грче 1
  • грчеве 1
  • грчевито 1
  • губио 1
  • губитка 1
  • гужвати 1
  • гунђајући 2
  • гунђао 1
  • Гунђао 1
  • гунђати 1
  • гуњева 1
  • гуњче 2
  • гурави 2
  • гурајући 1
  • гурали 2
  • гурне 2
  • гурну 8
  • гурнули 1
  • гурнуо 1
  • гурнути 2
  • гурнуше 1
  • гусака 1
  • гусенице 1
  • густе 4
  • гутљаја 1
  • гушио 1
  • гушити 1
  • гуштерица 1
  • Да 21
  • да 798
  • давала 1
  • даве 4
  • давио 1
  • давно 1
  • даде 4
  • дадем 1
  • дадосмо 1
  • дадоше 1
  • Дадоше 1
  • даду 1
  • дажда 1
  • Дај 1
  • дај 5
  • даје 5
  • дајте 1
  • дају 4
  • дакле 2
  • дала 1
  • Дала 1
  • далеко 5
  • дали 1
  • Далмацију 1
  • даље 8
  • даљега 3
  • даљине 2
  • даљини 2
  • дам 4
  • дан 26
  • дана 19
  • данас 12
  • Данаске 1
  • данашње 1
  • данашњи 1
  • дане 4
  • дану 1
  • дао 7
  • дару 1
  • дасака 4
  • даскама 1
  • даске 3
  • дати 1
  • датим 1
  • Даће 1
  • дахћу 1
  • Два 1
  • два 20
  • двадесет 2
  • дванаест 1
  • Дванаест 1
  • двапут 2
  • двапута 1
  • Две 1
  • две 10
  • двије 1
  • двоја 1
  • двоје 4
  • Двојица 1
  • двојица 4
  • двојице 2
  • двојици 1
  • двојицу 3
  • дворе 1
  • двори 1
  • дворила 1
  • дворити 1
  • двоструким 1
  • двоструком 1
  • дебеле 3
  • дебелим 1
  • дебелу 1
  • дебељкаст 1
  • дебељко 2
  • дебео 1
  • девојака 2
  • девојка 1
  • Девојка 1
  • Девојке 1
  • девојке 2
  • девојчице 1
  • дедове 1
  • делијски 1
  • делиле 1
  • делити 1
  • держава 3
  • десет 2
  • Десетак 1
  • десетак 2
  • Десети 1
  • десетицу 1
  • десило 1
  • Десило 1
  • десна 2
  • десни 1
  • десном 2
  • десну 1
  • Дете 2
  • дете 20
  • детета 3
  • детету 1
  • детиње 1
  • детињске 1
  • детињским 1
  • Деца 1
  • деца 10
  • деце 3
  • деци 1
  • децом 1
  • децу 2
  • дешавало 1
  • дешмекаст 1
  • ди 1
  • дивље 2
  • дивљи 1
  • дивљом 1
  • дигао 1
  • дигли 2
  • дигне 1
  • дигну 1
  • дигнуће 1
  • дигоше 1
  • Дигоше 1
  • диже 3
  • Дижи 1
  • дизала 1
  • дијете 2
  • Дијете 2
  • дико 1
  • дим 2
  • дима 4
  • димњака 1
  • димњаке 1
  • димове 2
  • дио 1
  • дирајте 1
  • дирека 1
  • дјецом 1
  • дна 1
  • дно 2
  • До 3
  • до 39
  • доба 6
  • Добар 1
  • добар 5
  • добаци 3
  • добијали 1
  • добије 3
  • добила 1
  • добили 3
  • добио 4
  • добоша 1
  • добошима 2
  • Добра 1
  • добра 4
  • добре 1
  • Добре 1
  • добри 2
  • добро 11
  • Добро 2
  • добром 1
  • доброћудно 1
  • добру 1
  • добују 1
  • довео 1
  • довикује 1
  • довикују 1
  • Довикују 1
  • довођене 1
  • довршио 1
  • довукао 1
  • догађа 1
  • догодила 1
  • догодити 1
  • дограби 1
  • догурали 1
  • Додаде 1
  • додају 1
  • додао 1
  • додијали 1
  • додијао 1
  • Додуше 5
  • додуше 6
  • дође 3
  • Дође 3
  • Дођоше 1
  • дођоше 3
  • дођу 5
  • Доживиће 1
  • дозва 2
  • дозволили 1
  • дозволио 1
  • дозволити 1
  • дозволу 2
  • дозвољава 1
  • дозвољено 1
  • дозгађај 1
  • дозива 1
  • дозивајући 1
  • дозивао 1
  • дозивати 1
  • дозове 1
  • дојади 1
  • дојиле 1
  • док 18
  • Док 4
  • доктор 3
  • Доктор 3
  • доктора 1
  • доктори 1
  • Доктори 1
  • докторима 1
  • доктору 1
  • Долази 1
  • долазила 1
  • долазити 1
  • доле 1
  • доликује 1
  • дом 1
  • домамише 1
  • домаћима 1
  • домаћин 4
  • домаћина 3
  • домаћини 1
  • домаћински 1
  • Домаћица 1
  • домаћица 4
  • домаћице 2
  • домаћицом 1
  • домаћицу 1
  • домова 2
  • домове 1
  • домовима 1
  • домовину 1
  • дому 1
  • донела 1
  • донели 1
  • донео 3
  • Донесе 1
  • донесе 4
  • донесоше 1
  • донесу 1
  • донети 5
  • донијела 1
  • донијели 1
  • донијети 1
  • донио 2
  • доноси 2
  • доносио 2
  • доња 1
  • Доња 1
  • допирала 1
  • допратили 1
  • допрла 1
  • допро 1
  • Допро 1
  • допуст 1
  • допустио 1
  • досади 1
  • досадни 1
  • досети 1
  • досетила 2
  • досетише 1
  • дослуку 2
  • доста 3
  • Доста 3
  • достојанствен 1
  • достојанствено 2
  • достојна 1
  • дотерају 1
  • дотетура 1
  • дотле 1
  • дотрчаће 1
  • доћи 2
  • Дохвати 2
  • дохвати 3
  • дочек 1
  • Дочека 1
  • дочека 6
  • дочекао 2
  • дочекасмо 1
  • дочекати 1
  • дочекаше 1
  • дочекује 1
  • Дочепа 1
  • дочепа 2
  • дочепати 1
  • дош 1
  • дошав 1
  • Дошав 2
  • дошао 9
  • дошла 3
  • дошли 3
  • дошло 2
  • Драго 1
  • драгога 1
  • драгоцено 1
  • дражи 1
  • дрва 2
  • дрвењара 1
  • дрвењаре 3
  • дрвењари 1
  • дрвењару 1
  • дрвета 1
  • дрвећа 1
  • дрвеће 2
  • дрвећем 1
  • дрво 4
  • дрекне 1
  • дрекну 5
  • дрекнуше 1
  • дреком 1
  • дремају 1
  • дречао 1
  • дрече 3
  • држави 1
  • држак 1
  • држале 1
  • држао 1
  • држати 2
  • држе 1
  • Држе 1
  • држећи 4
  • држи 3
  • Држите 1
  • дроњак 1
  • дрскост 1
  • друга 6
  • другарица 1
  • друге 10
  • други 15
  • Други 4
  • другим 9
  • другима 3
  • других 1
  • друго 6
  • другове 2
  • друговима 1
  • другог 2
  • другога 7
  • другој 4
  • другом 4
  • другоме 5
  • Другу 1
  • другу 12
  • друкче 1
  • друштву 1
  • дрхтавом 1
  • дрхћу 1
  • Дубоко 1
  • дубоко 6
  • дубоку 1
  • дувана 2
  • дуванкеса 1
  • дувану 1
  • дуванџија 1
  • дувати 1
  • дуг 1
  • дугачке 1
  • дугачки 1
  • дугачким 1
  • дугачких 1
  • дугачко 1
  • дуге 1
  • дуги 2
  • дугим 3
  • Дуго 2
  • дуго 5
  • дугу 1
  • дуд 1
  • дудук 2
  • дужан 1
  • дужни 2
  • Дужност 1
  • Дурутовића 1
  • Дурушовића 1
  • дуси 1
  • дућана 2
  • дућани 1
  • дућанџије 1
  • душа 2
  • Душе 1
  • души 1
  • душмани 1
  • душманима 1
  • Душманин 1
  • душманин 2
  • душманином 1
  • душу 3
  • Ђ 1
  • ђаво 1
  • ђавољасто 1
  • ђавоље 1
  • ђаконије 1
  • ђе 2
  • ђендари 1
  • Ђеру 1
  • ђеце 1
  • ђеци 1
  • ђецу 2
  • ђубре 4
  • ђубрета 2
  • ђубретом 1
  • ђулад 1
  • ЂУРЂЕВИЋ 1
  • е 2
  • Е 2
  • ево 4
  • Ево 9
  • еј 1
  • Еј 6
  • ексер 1
  • Ено 13
  • ено 2
  • епитрахиљ 2
  • ето 12
  • Ето 13
  • ех 2
  • Ех 6
  • жали 1
  • жалио 1
  • Жалиш 1
  • жандар 2
  • жандара 5
  • жандаре 3
  • жандари 10
  • Жандари 5
  • жандарима 4
  • Жандарским 1
  • жандарских 1
  • жацале 1
  • жглоб 1
  • жеђи 2
  • Желе 1
  • желела 2
  • желео 1
  • желећи 1
  • жели 2
  • желио 1
  • жеља 1
  • жељан 1
  • жељи 2
  • жељна 1
  • жељно 1
  • Жељно 1
  • Жена 1
  • жена 7
  • Жене 1
  • жене 5
  • жени 1
  • жено 1
  • женска 1
  • женскадијом 1
  • женском 1
  • жену 4
  • жестоко 1
  • жешће 1
  • жив 10
  • Жив 2
  • жива 1
  • Жива 1
  • живе 1
  • Живи 2
  • живи 5
  • живила 1
  • живим 1
  • Живина 1
  • живину 1
  • Живио 1
  • живља 1
  • живље 5
  • Живо 2
  • живо 4
  • живот 3
  • живота 1
  • животиње 1
  • животињских 1
  • живу 1
  • жилави 1
  • жита 4
  • жито 4
  • жкндарима 1
  • жуљају 1
  • жуљали 1
  • журба 1
  • журби 1
  • журе 2
  • журили 1
  • журно 1
  • жута 1
  • жуте 2
  • жуто 1
  • за 134
  • За 20
  • забаве 1
  • забави 3
  • забавите 1
  • забављају 1
  • заблену 1
  • заболи 1
  • Заборави 1
  • заборави 2
  • Заборавила 1
  • заборавило 1
  • заборавио 1
  • заборавити 1
  • заборављала 1
  • заборављен 1
  • забрана 1
  • забранити 4
  • забрањено 1
  • забреклим 1
  • забринута 2
  • забринути 1
  • забринуто 6
  • забунили 1
  • завара 1
  • завежњај 1
  • завезане 1
  • завија 1
  • завиривао 1
  • завирују 1
  • Завирују 1
  • завирујући 1
  • завој 1
  • заврти 2
  • загази 1
  • заглаваре 1
  • заглади 1
  • загледа 3
  • загледају 1
  • Загледајући 1
  • загледали 1
  • заглушивати 1
  • заглушујући 1
  • заглушујућим 1
  • загњури 1
  • заговорио 1
  • Загрли 1
  • загрли 2
  • загрлила 1
  • загрлио 1
  • загрлише 1
  • Загушљив 1
  • загушљиви 1
  • задену 2
  • задесила 1
  • задесио 1
  • задихано 1
  • задње 2
  • задњи 1
  • Задовољавали 1
  • задовољан 1
  • задовољити 1
  • задовољна 1
  • задовољни 2
  • задовољно 3
  • задржавају 1
  • задржао 1
  • задржи 1
  • задрхта 4
  • задрхће 1
  • Зађе 1
  • Зажали 1
  • зажалити 1
  • Зажели 1
  • зажељела 1
  • зазвонити 1
  • заигра 1
  • Заигра 1
  • заиграва 1
  • заигравају 1
  • заигравајући 1
  • заиште 1
  • заишту 1
  • заједнички 1
  • заједничку 1
  • заједно 10
  • зајеца 1
  • зајмове 1
  • закасни 1
  • закаснило 1
  • закашље 1
  • Закитила 1
  • заклела 1
  • Заклеца 1
  • закликта 1
  • заклопараше 1
  • закључа 1
  • закоље 1
  • закон 1
  • закона 3
  • Закони 1
  • Закопа 1
  • Закопаће 1
  • закорачи 1
  • закрвављене 1
  • закрче 1
  • закуца 2
  • залаје 1
  • залеђину 1
  • залепљени 1
  • залепрша 1
  • зализну 1
  • залогај 1
  • залогаја 1
  • залогаје 1
  • заложи 2
  • Залуд 2
  • залуд 4
  • залупа 1
  • залутале 1
  • заљуља 2
  • замакну 1
  • Замало 1
  • замамити 2
  • замандаљена 1
  • замахну 1
  • замене 1
  • заменик 1
  • замерили 1
  • замерити 1
  • замећали 1
  • замире 1
  • замисли 2
  • Замислила 1
  • замишљајући 1
  • замишљао 1
  • замишљено 1
  • замке 1
  • замоли 3
  • замолити 1
  • заморено 2
  • заморили 1
  • замота 1
  • замотавају 1
  • замре 1
  • замукну 1
  • замућене 1
  • замуцкујући 1
  • занеми 2
  • занеможе 1
  • занесе 1
  • занија 1
  • заносу 1
  • заостали 1
  • заостао 1
  • запали 4
  • Запалили 1
  • запалио 3
  • запаљеном 1
  • запахну 1
  • запева 2
  • запевке 1
  • запео 1
  • Запита 1
  • запита 33
  • запитају 1
  • запитати 1
  • заплакао 1
  • заплела 1
  • заплећу 2
  • запљускују 1
  • запљусне 1
  • заповеди 3
  • заповедили 1
  • Заповест 1
  • заповест 3
  • заповести 1
  • запомагајући 1
  • запомагаше 1
  • запомаже 1
  • запослене 1
  • запослили 1
  • започе 1
  • запрепашћен 1
  • запретили 1
  • запретише 2
  • запуца 1
  • запуштен 1
  • зар 23
  • Зар 27
  • заради 1
  • зарадили 1
  • заражују 1
  • зараза 1
  • зарије 1
  • зарила 1
  • Зарили 1
  • зариче 1
  • заробили 1
  • заробљен 1
  • Зарони 1
  • зарумењени 1
  • засени 1
  • засео 1
  • засецајући 1
  • засмеја 2
  • засмеје 1
  • заспало 1
  • заспу 1
  • заставама 1
  • заставу 1
  • заставши 1
  • застада 1
  • Застаде 2
  • застаде 7
  • застадоше 2
  • застајати 1
  • застају 1
  • застали 1
  • застане 2
  • Застану 1
  • застао 2
  • застења 1
  • Застење 1
  • застиди 1
  • застрашену 1
  • засукивао 1
  • затандркаше 1
  • затапша 1
  • затварај 1
  • затвор 2
  • затворен 1
  • затворени 3
  • затвори 1
  • Затвори 1
  • затвориле 1
  • затворише 3
  • Затегну 1
  • затеже 1
  • затекли 1
  • затекне 1
  • затетура 1
  • Затим 22
  • затим 6
  • затисли 1
  • затитра 1
  • зато 2
  • Зато 6
  • затражи 1
  • затрепери 1
  • затресе 1
  • заузимљу 1
  • заустави 1
  • зауставити 1
  • зауставише 1
  • захвално 1
  • захвалности 1
  • захвати 1
  • зацелише 1
  • зациликће 1
  • зацрнило 1
  • зачађао 1
  • зачепи 2
  • зачешљавајући 1
  • зачуди 2
  • зачудила 1
  • зачудили 1
  • Зачуђено 1
  • зачуђено 7
  • заштитника 1
  • заштиту 1
  • Зашто 3
  • зашто 7
  • зашункета 1
  • зашушкета 1
  • збаци 1
  • збило 1
  • збиља 1
  • збио 1
  • збише 1
  • зближити 1
  • Због 3
  • због 9
  • Збогом 1
  • збогом 2
  • збору 1
  • збуне 1
  • збуни 1
  • Збуни 1
  • збунити 1
  • збунише 1
  • збуњен 1
  • збуњена 1
  • збуњено 3
  • збуњујући 1
  • звало 2
  • звао 1
  • звекет 1
  • звекире 1
  • звер 1
  • звери 1
  • звече 1
  • звиждукање 1
  • звиждукао 1
  • звиждукати 2
  • звона 4
  • звонарима 1
  • звоне 1
  • звонека 1
  • Звоно 2
  • звоно 4
  • згади 1
  • згажени 1
  • згаришта 2
  • згледаше 1
  • згњечених 1
  • згодан 2
  • зграби 2
  • зграбише 1
  • згријешила 1
  • згрозила 1
  • згрчи 1
  • згулили 1
  • згуренога 1
  • згуснуле 1
  • згуснуте 1
  • здепаста 1
  • Здрав 2
  • здрав 4
  • здрава 1
  • здрави 2
  • Здрави 2
  • Здравији 1
  • здравље 2
  • здрављем 1
  • Здраво 2
  • зе 1
  • зебла 1
  • зебњом 1
  • зева 1
  • зеленом 1
  • земље 4
  • земљи 5
  • земљу 6
  • зид 2
  • зида 2
  • зидине 1
  • зидове 3
  • зиду 1
  • зине 1
  • зинувши 1
  • зла 1
  • златна 1
  • Златна 1
  • златне 1
  • златни 1
  • златом 1
  • зли 1
  • зликовцем 1
  • зликовцима 1
  • Зло 1
  • зло 4
  • злобом 1
  • злослутно 1
  • злу 1
  • Зна 1
  • зна 21
  • знаду 2
  • знају 1
  • знајући 1
  • Знајући 1
  • знак 1
  • знакове 3
  • знаковима 1
  • Знала 1
  • знала 3
  • знали 3
  • знам 7
  • Знао 2
  • знао 5
  • знате 1
  • знати 2
  • Знаће 1
  • Знаш 1
  • знаш 2
  • зној 2
  • Знојави 1
  • знојио 1
  • зове 3
  • зовнуо 1
  • зову 2
  • зору 4
  • зуб 1
  • зубе 5
  • зубима 3
  • зује 1
  • зуји 1
  • и 1184
  • И 162
  • Ибра 2
  • ибрике 1
  • Ибро 6
  • Ибру 1
  • ивица 1
  • Ивица 4
  • Ивици 1
  • Ивицу 1
  • игде 1
  • игђе 1
  • игле 1
  • Игра 1
  • Играју 1
  • играју 3
  • играјући 1
  • игре 1
  • Иде 1
  • иде 22
  • идем 1
  • идемо 1
  • Иди 2
  • иду 10
  • Иду 4
  • иђи 1
  • Иђи 1
  • ижљубили 2
  • ижљубио 1
  • Из 2
  • из 68
  • Иза 1
  • иза 14
  • изабрали 1
  • изађе 8
  • изазвати 1
  • изазива 1
  • изазивачки 2
  • изашла 1
  • изашли 1
  • избаци 8
  • избацив 2
  • Избезумљеним 1
  • избити 1
  • избљују 1
  • изброје 1
  • Изброје 1
  • Извади 1
  • извади 5
  • извали 1
  • изван 2
  • изведе 1
  • изведоше 1
  • извезе 1
  • извешћена 1
  • изви 3
  • извије 1
  • извију 1
  • извире 1
  • извиривала 1
  • извирујући 1
  • изводити 1
  • Изврвео 1
  • извукле 1
  • извући 1
  • Извуче 1
  • извуче 6
  • изгдедало 1
  • Изгледа 3
  • изгледа 5
  • изгледају 1
  • изгледала 1
  • изгледале 1
  • изгледало 1
  • Изгледало 2
  • изгледао 1
  • изгорелих 1
  • изгрди 1
  • изгрдили 1
  • изгрлили 1
  • изгуби 5
  • изгубила 1
  • изгубио 3
  • изгубити 2
  • изгубљен 1
  • изгурани 1
  • издаје 1
  • издају 2
  • издаљега 2
  • ИЗДАО 1
  • издати 1
  • издераних 1
  • издигле 1
  • издисању 1
  • издиханију 1
  • издржати 1
  • издржи 1
  • изишао 1
  • изишла 1
  • изјавише 1
  • изјадају 1
  • излазе 3
  • излази 1
  • Излазила 1
  • излане 1
  • излевали 1
  • излизаној 1
  • изложи 1
  • изломљен 1
  • изломљена 1
  • изломљени 1
  • излуђивати 1
  • измакну 3
  • измахне 2
  • измахну 3
  • измахује 1
  • измахују 2
  • Измаче 1
  • измаче 3
  • Измеђ 1
  • измеђ 5
  • између 3
  • измењале 1
  • Измењали 1
  • измешали 1
  • измешало 1
  • Измешаше 1
  • измиле 1
  • измицала 1
  • измичу 1
  • измрцварили 1
  • измршавела 1
  • измучен 1
  • изнад 8
  • изнебушено 2
  • изнемогла 2
  • изнемогло 1
  • Изнемого 1
  • Изненада 7
  • изненада 8
  • изненади 1
  • изненадило 1
  • изненадио 2
  • изненадити 1
  • изненадна 1
  • изненађена 1
  • изнесе 1
  • изнесене 1
  • изнио 1
  • изнурени 1
  • изопијани 1
  • израз 1
  • изроване 1
  • изтражити 1
  • изудараше 1
  • изусти 1
  • икада 1
  • икакав 1
  • икаква 2
  • ико 2
  • икога 5
  • или 46
  • Или 7
  • Илије 1
  • Илиница 1
  • им 70
  • има 16
  • Има 6
  • Имају 1
  • имају 3
  • имајући 1
  • имала 2
  • имали 8
  • имало 1
  • Имам 2
  • Имао 1
  • имао 8
  • имате 1
  • Имате 1
  • имати 2
  • Имаће 2
  • имаћемо 1
  • имаш 1
  • Имаш 1
  • име 6
  • Имо 1
  • ин 1
  • Ина 1
  • инад 2
  • инада 1
  • Иначе 1
  • иначе 2
  • инвалиде 1
  • интересовало 1
  • интернирана 1
  • интернирани 1
  • интернирац 1
  • Ипак 4
  • ипак 5
  • иселио 1
  • искаже 1
  • искале 1
  • искањем 1
  • искачући 1
  • искашља 2
  • искашљивати 1
  • Искезили 1
  • искеси 1
  • искочи 1
  • искрај 1
  • искрао 1
  • искрвављен 1
  • искрене 1
  • искрено 1
  • искривиле 1
  • искривљена 1
  • искривљено 1
  • искусне 1
  • искушљану 1
  • ислабили 1
  • испавао 1
  • испаде 1
  • испале 1
  • Испане 1
  • испаћен 1
  • испија 1
  • испијају 2
  • испијајући 1
  • испијати 1
  • испијена 2
  • испијени 1
  • испијено 1
  • испила 1
  • испио 1
  • испитивало 1
  • испитују 1
  • исплакати 1
  • исплаћивао 1
  • исплаче 1
  • исповеда 1
  • исповиједај 1
  • исповиједи 1
  • исповједила 1
  • испод 11
  • Испод 2
  • испосничко 1
  • испочетка 1
  • Испочетка 1
  • исправи 5
  • исправила 1
  • Исправила 1
  • Исправио 1
  • исправљајући 1
  • Испразни 1
  • испрати 1
  • испратио 1
  • Испребијаше 1
  • испред 8
  • исприча 1
  • испричати 1
  • испробијаних 1
  • испрси 1
  • испуњава 1
  • испуцалих 1
  • испуцану 1
  • иста 1
  • Иста 1
  • истера 1
  • истерају 1
  • истераних 1
  • истераше 1
  • Истераше 1
  • исти 3
  • истину 2
  • Исто 1
  • истоку 1
  • истом 1
  • истоме 1
  • истреси 1
  • иструлелу 1
  • истрча 2
  • истрчавају 1
  • истрчавати 1
  • истуку 1
  • истуче 1
  • исуканом 1
  • Исукрстово 1
  • Исус 1
  • исушени 1
  • ити 1
  • ићи 3
  • Их 1
  • их 102
  • ичега 3
  • ичему 1
  • ичиjем 1
  • Ишао 1
  • ишао 3
  • Ишла 1
  • ишла 8
  • ишли 1
  • Ишли 1
  • ишта 3
  • иште 2
  • ишту 1
  • ишчезава 1
  • ишчезне 1
  • Ја 13
  • ја 21
  • јабуке 4
  • јабуку 1
  • јава 1
  • јави 6
  • јавит 1
  • јавити 1
  • Јавиће 1
  • Јавише 1
  • јавља 1
  • јављају 1
  • јављајући 1
  • јављати 1
  • јаглуком 1
  • Јагода 25
  • Јагоде 4
  • Јагоди 6
  • Јагодин 3
  • Јагодине 2
  • Јагодиној 1
  • Јагодину 1
  • Јагодом 3
  • Јагоду 3
  • јада 1
  • Јадан 1
  • јадан 2
  • јаде 1
  • јадиковала 1
  • јадиковање 1
  • јадиковати 2
  • јадикују 1
  • јадна 2
  • јадне 3
  • Јадни 1
  • јадни 2
  • јаднике 1
  • јадница 2
  • Јадница 2
  • јаднице 3
  • јадници 1
  • јаднога 1
  • јазбина 1
  • јаја 4
  • јајима 1
  • јак 1
  • Јак 1
  • јака 2
  • Јаке 1
  • Јаки 1
  • јаким 2
  • јакости 1
  • јаме 1
  • јапију 1
  • јасика 1
  • јастреб 1
  • јастук 1
  • јастуцима 1
  • јата 1
  • јатима 1
  • Јато 1
  • јаук 1
  • јаукати 2
  • јауке 1
  • јаукне 1
  • јаукну 2
  • јаукнувши 1
  • јаучи 1
  • јаучу 2
  • јаче 9
  • јачи 4
  • јачу 1
  • јаше 1
  • Је 10
  • је 493
  • јего 2
  • један 36
  • Један 7
  • једанпут 2
  • једва 13
  • Једва 7
  • једе 7
  • једемо 1
  • једина 1
  • Једини 1
  • једини 2
  • Једино 5
  • једите 1
  • једна 21
  • једнако 2
  • једначије 1
  • Једне 1
  • једне 2
  • Једни 2
  • једни 7
  • Једним 1
  • једним 7
  • Једно 1
  • једно 15
  • једног 8
  • једнога 2
  • Једнога 2
  • једној 3
  • једном 11
  • једноме 1
  • Једну 1
  • једну 19
  • једрих 1
  • једу 3
  • језик 1
  • Језик 1
  • језика 1
  • језику 1
  • језици 2
  • јека 1
  • јекне 3
  • јекну 1
  • јела 2
  • Јели 2
  • јелици 2
  • јело 1
  • јео 1
  • јер 12
  • Јер 5
  • Јесам 2
  • јеси 3
  • Јеси 4
  • јест 1
  • Јесте 1
  • јести 4
  • јесу 3
  • Јесу 3
  • јетко 1
  • јефтин 1
  • јецају 1
  • јецала 1
  • јечање 1
  • јечати 1
  • јечећи 2
  • Јечи 1
  • јечи 2
  • Јованов 1
  • јој 94
  • Јордање 1
  • још 62
  • Још 9
  • јунак 1
  • јунаке 1
  • јуначки 1
  • Јуре 11
  • Јуретина 1
  • Јури 1
  • јуриша 2
  • јурну 1
  • Јуром 1
  • Јуру 1
  • јутрос 1
  • јуче 2
  • к 2
  • К 2
  • кабасти 1
  • каблић 1
  • каблове 1
  • каве 1
  • кавез 1
  • каву 4
  • Кад 31
  • кад 66
  • Када 1
  • када 2
  • кадидад 1
  • кадикад 1
  • Кадикада 1
  • кадуље 1
  • Каже 1
  • каже 8
  • кажем 3
  • кажи 1
  • кажу 3
  • Каза 1
  • каза 2
  • казано 2
  • казао 1
  • казати 2
  • казаше 1
  • казна 1
  • казне 2
  • казнити 1
  • казну 1
  • каје 1
  • кајмаком 1
  • кајући 1
  • какав 4
  • каква 3
  • какве 6
  • какви 1
  • каквих 1
  • Какво 2
  • какво 3
  • каквог 1
  • каквом 1
  • Какву 1
  • какву 3
  • како 77
  • Како 8
  • какогод 2
  • каку 1
  • калу 1
  • камен 2
  • камења 1
  • камење 4
  • камилавку 1
  • камилавци 1
  • Камо 1
  • канапом 1
  • канат 4
  • каната 1
  • канату 1
  • као 189
  • Као 21
  • капа 1
  • капала 1
  • капана 1
  • капе 2
  • Капетан 1
  • капетан 2
  • капетана 2
  • капи 1
  • капицу 1
  • капом 1
  • капу 5
  • карата 2
  • карте 3
  • карту 3
  • касарне 1
  • каскају 1
  • каскајући 1
  • Касно 2
  • касу 1
  • Каткад 1
  • Каткада 1
  • каткада 7
  • католици 1
  • кашику 1
  • кашљу 1
  • кашљући 1
  • Кашње 1
  • кашње 2
  • квасио 1
  • квочка 1
  • кврцкају 1
  • кер 1
  • кесећи 1
  • кивни 2
  • Кивно 1
  • кидај 1
  • кидају 1
  • кидајући 1
  • кидиса 1
  • кила 3
  • ким 2
  • кинине 1
  • кињен 1
  • кињити 2
  • кириђије 1
  • кириџијама 1
  • Кис 1
  • Кита 1
  • ките 1
  • клавиром 1
  • клањају 2
  • клати 1
  • Клаћемо 1
  • клепетуша 1
  • клепетуше 1
  • клепећу 1
  • клепне 1
  • клетва 1
  • клетве 1
  • кликће 1
  • климајући 1
  • климата 1
  • климне 1
  • климну 1
  • клисуре 1
  • клицали 1
  • клону 2
  • клонули 2
  • клонуто 1
  • клопарање 1
  • клупе 1
  • клупи 1
  • клупу 1
  • клупче 1
  • кљуцају 1
  • кнежеве 1
  • кнез 2
  • Кнез 2
  • кнеза 1
  • кнезу 1
  • Ко 21
  • ко 27
  • ковитлају 1
  • коврчавом 1
  • кога 21
  • когод 7
  • код 10
  • коза 2
  • козе 1
  • козу 1
  • која 15
  • које 24
  • којега 1
  • којешта 1
  • који 50
  • којим 1
  • којима 4
  • којих 1
  • којој 5
  • којом 2
  • коју 17
  • кокљање 1
  • кокош 2
  • кокоши 4
  • Кола 1
  • кола 8
  • колача 3
  • колачи 2
  • колачима 1
  • колачић 1
  • колебама 1
  • колеби 1
  • колена 1
  • колену 2
  • колик 1
  • колико 17
  • Колико 3
  • колима 3
  • колица 2
  • колутови 1
  • кољена 1
  • кољено 1
  • кољу 1
  • комад 1
  • Комад 1
  • комада 1
  • комади 1
  • комадић 1
  • комадића 1
  • командант 2
  • Командант 2
  • Коме 2
  • коме 7
  • комешају 1
  • Комешање 1
  • комешање 2
  • комита 4
  • комитама 1
  • комите 1
  • компанија 1
  • комшија 1
  • комшије 1
  • Комшинице 1
  • комшинска 1
  • комшинско 1
  • коначиште 1
  • кондака 1
  • коња 2
  • коњака 1
  • коњаника 1
  • коње 2
  • коњу 1
  • копао 1
  • копарани 1
  • копни 1
  • корак 1
  • корака 1
  • коракне 2
  • кораком 1
  • корача 1
  • корачају 1
  • корења 1
  • корење 1
  • корењем 2
  • корила 1
  • корист 1
  • користило 1
  • корпу 1
  • косе 3
  • коси 2
  • косматим 1
  • косом 1
  • кости 3
  • костима 1
  • косу 3
  • котао 4
  • котар 2
  • котла 3
  • котлова 2
  • Котлове 1
  • котрљају 1
  • котрљати 1
  • Кочијаш 1
  • кошуље 2
  • крадљивац 1
  • крађе 1
  • крај 16
  • Крај 3
  • краја 1
  • крајеви 1
  • крају 3
  • кратак 1
  • кратка 1
  • кратко 6
  • кратком 1
  • крв 6
  • крваве 2
  • Крви 1
  • крви 7
  • крвници 1
  • Крвнички 1
  • кревета 2
  • креветац 4
  • креветаца 1
  • кревету 1
  • кревеца 1
  • крене 3
  • крену 15
  • кренуо 3
  • кресну 1
  • крестистесја 2
  • креће 1
  • кречући 1
  • крештав 1
  • креште 1
  • крешчајушчу 1
  • крзамаке 1
  • крив 4
  • крива 1
  • кривици 1
  • криво 1
  • Криво 2
  • крију 1
  • крила 2
  • крили 1
  • крилима 2
  • крило 5
  • Криста 1
  • Кришом 1
  • кришом 5
  • крмалука 1
  • крњавим 1
  • кров 2
  • кровове 1
  • кровови 1
  • крововима 1
  • Кроз 2
  • кроз 22
  • крочи 3
  • крошњице 1
  • крошњицу 2
  • крпе 1
  • крпетину 1
  • крпи 1
  • крпом 1
  • крпу 1
  • крст 6
  • крсте 1
  • Крсте 1
  • крстило 1
  • крстити 2
  • Крсто 4
  • Крсту 1
  • кртоле 1
  • круг 1
  • круна 3
  • крупа 1
  • крупан 2
  • крупљу 1
  • крупна 1
  • крупне 1
  • крупним 1
  • крупно 1
  • крупном 1
  • крхајући 1
  • крхати 1
  • крхољине 1
  • крше 2
  • кубуре 1
  • кува 2
  • кувају 1
  • кувала 1
  • Куд 3
  • куд 7
  • Куда 1
  • куда 5
  • кудрав 1
  • кука 1
  • кукај 1
  • кукају 1
  • кукала 2
  • кукаш 1
  • кукњаве 1
  • кукњавом 3
  • кукове 1
  • куку 1
  • Куку 3
  • кукуруз 1
  • кундаком 1
  • кундацима 4
  • купе 2
  • купи 1
  • купио 1
  • купити 3
  • куповати 1
  • купуса 1
  • курбани 1
  • куртарише 1
  • куршума 1
  • куршуми 1
  • кутију 1
  • кутић 1
  • кутлачом 1
  • Кућа 1
  • кућа 11
  • кућама 2
  • Куће 2
  • куће 44
  • кући 37
  • кућити 1
  • кућна 1
  • кућњем 1
  • кућо 1
  • кућом 4
  • кућу 34
  • куцкати 1
  • куцну 3
  • Кушали 1
  • кхе 1
  • Кхе 1
  • лагали 1
  • Лагали 1
  • Лагано 2
  • лагано 29
  • лагао 1
  • лаже 1
  • Лаже 1
  • лажем 1
  • Лажеш 1
  • лажу 2
  • Лакан 59
  • Лакана 33
  • Лакане 2
  • Лаканов 3
  • Лаканова 2
  • Лаканом 1
  • Лакану 10
  • Лако 4
  • лако 6
  • лактови 1
  • лактовима 2
  • лаку 1
  • Лаку 1
  • лакше 5
  • ланац 1
  • ланцем 1
  • ланци 2
  • ланцима 2
  • ланцу 1
  • лањске 1
  • ласте 1
  • леви 1
  • легне 1
  • легну 1
  • легоше 1
  • ледено 1
  • лединама 1
  • леђа 10
  • леђима 2
  • лежај 1
  • лежала 1
  • леже 2
  • лежи 1
  • лек 1
  • лековима 1
  • лелек 1
  • Лено 1
  • лено 4
  • лењ 1
  • Лењо 1
  • лењо 8
  • лепа 1
  • Лепо 3
  • лепо 4
  • лепог 1
  • лепршају 2
  • лептирови 1
  • лепу 1
  • лепше 1
  • лесковине 1
  • лете 1
  • летњој 1
  • лечи 2
  • Лечник 1
  • лечника 1
  • ли 88
  • ливада 1
  • лијек 1
  • лијека 1
  • лијепи 1
  • Лијепо 1
  • лијепо 5
  • литицама 2
  • лица 8
  • Лице 1
  • лице 10
  • лицима 1
  • лицу 6
  • личност 1
  • личности 1
  • лове 1
  • лојанице 1
  • локвице 1
  • локвицу 1
  • ломе 1
  • ломећи 1
  • ломњава 1
  • лонаца 1
  • лопове 1
  • лопови 1
  • лопту 1
  • луд 1
  • Луда 2
  • луда 3
  • лудачки 1
  • луди 2
  • лудог 1
  • лудом 1
  • Лука 2
  • лукаво 2
  • Луке 1
  • лула 1
  • Лулиње 1
  • лулу 3
  • лупају 2
  • луцкаста 1
  • љета 1
  • љубааан 1
  • љубав 2
  • љубазнији 1
  • Љубе 1
  • љубе 3
  • љубећи 2
  • Љуби 1
  • љубила 1
  • љубили 1
  • љубимо 1
  • љубити 5
  • љубљење 3
  • људе 4
  • људи 19
  • Људи 2
  • људима 2
  • људски 2
  • љуља 1
  • љуња 2
  • љутећи 1
  • љутио 2
  • Љутити 1
  • љутити 5
  • Љутито 1
  • љутито 2
  • ма 2
  • Ма 3
  • магазе 1
  • магази 1
  • магазине 2
  • магазу 4
  • магла 2
  • маглу 1
  • Мађарске 1
  • Мађарску 2
  • мађије 1
  • мазе 1
  • мазити 1
  • мајка 4
  • мајко 3
  • мајку 1
  • мајор 1
  • мајци 2
  • макар 15
  • Макар 6
  • макнути 1
  • макова 1
  • мала 5
  • малакса 3
  • малаксава 1
  • малаксавајући 1
  • малаксавши 1
  • малаксала 1
  • Малаксала 1
  • малаксали 1
  • малаксања 1
  • малаксао 2
  • малаксаше 1
  • малакше 1
  • мале 1
  • Малено 1
  • Мали 1
  • мали 7
  • малим 1
  • Мало 2
  • мало 45
  • малог 5
  • малога 4
  • малом 1
  • маломе 1
  • мамузама 1
  • Манда 21
  • Манде 4
  • Манди 4
  • Мандине 1
  • Мандиној 1
  • Мандом 4
  • Манду 2
  • манитавих 1
  • манито 2
  • манитова 1
  • мантије 1
  • мантији 1
  • мантију 1
  • Мантију 1
  • мање 4
  • мањих 1
  • марама 1
  • марамом 1
  • маре 1
  • Марија 1
  • Марији 1
  • Марију 1
  • Марко 1
  • Мартин 16
  • Мартина 1
  • Мартине 1
  • Мартинове 1
  • Мартиновој 1
  • Мартину 4
  • Марш 2
  • масла 2
  • масло 1
  • маслом 1
  • масно 1
  • масну 1
  • матери 2
  • Материн 1
  • материна 1
  • материно 1
  • Мати 1
  • мати 6
  • Матиша 3
  • Матише 1
  • Матру 1
  • мах 3
  • мачка 1
  • Маџари 1
  • Маџарску 1
  • маше 2
  • Маши 1
  • машинске 1
  • ме 6
  • мегдан 1
  • међ 3
  • Међу 1
  • међу 19
  • Међутим 2
  • меј 1
  • мека 2
  • меко 6
  • мекше 8
  • мекшега 1
  • меље 1
  • мемљиве 1
  • Мене 1
  • мене 3
  • мени 2
  • Мени 2
  • мерити 1
  • меса 3
  • месечина 1
  • меснато 1
  • месо 2
  • места 3
  • местима 1
  • место 4
  • месту 1
  • мету 1
  • мех 3
  • мехове 1
  • мехурови 1
  • мешина 1
  • Ми 2
  • ми 31
  • мијењају 1
  • Микаила 1
  • Микаило 2
  • мила 1
  • милијуни 1
  • мило 1
  • миловање 1
  • миловати 1
  • милом 1
  • милости 2
  • милостиви 1
  • милошту 1
  • милу 1
  • Милује 1
  • милује 2
  • милујући 1
  • мимо 2
  • мир 1
  • Мир 1
  • миран 1
  • мирис 3
  • мирисом 1
  • мирише 2
  • мирна 1
  • мирни 1
  • мирнија 1
  • мирније 2
  • мирно 19
  • Мирно 2
  • мирноћи 1
  • миром 1
  • мисле 1
  • мисли 8
  • мислила 1
  • Мислила 1
  • мислили 1
  • мислима 1
  • мислио 2
  • митити 1
  • Митра 55
  • Митре 3
  • Митри 8
  • Митрина 2
  • Митриној 1
  • Митрину 3
  • Митру 5
  • мицати 1
  • миче 3
  • мичу 1
  • миш 1
  • мишицама 1
  • мишице 1
  • млад 4
  • млада 1
  • младачки 1
  • младе 2
  • младића 2
  • младих 1
  • младо 1
  • млађих 1
  • млазове 1
  • млека 1
  • млеко 4
  • млеком 1
  • млеку 1
  • Многи 4
  • многи 6
  • Много 1
  • много 5
  • многог 1
  • мога 1
  • Мога 1
  • могав 1
  • могао 16
  • могла 13
  • могли 7
  • могло 5
  • могне 1
  • могу 7
  • модар 1
  • модри 1
  • модрикасто 1
  • модро 1
  • можда 1
  • може 38
  • Може 6
  • можебит 1
  • можебити 1
  • можемо 1
  • можеш 1
  • Мој 1
  • мој 9
  • моја 3
  • моје 3
  • Моји 1
  • мокрина 1
  • мокро 1
  • молба 1
  • моле 1
  • молећи 1
  • моли 2
  • молили 1
  • Молим 1
  • молим 3
  • молитве 1
  • молитву 1
  • молити 1
  • молиш 1
  • Молиш 1
  • мољакају 1
  • момче 1
  • мора 19
  • Мора 6
  • морају 1
  • морала 5
  • Морали 1
  • морали 2
  • Морао 1
  • морао 4
  • море 1
  • мори 1
  • Мостар 2
  • Мостара 1
  • мостарски 1
  • Мостару 1
  • мотају 2
  • мотати 1
  • мотљају 1
  • Мотљање 1
  • моћи 2
  • моћнији 1
  • мрак 1
  • мраку 1
  • мрачним 1
  • мрачно 2
  • мрвице 1
  • мргодио 1
  • Мргуд 12
  • Мргуда 2
  • Мргудов 1
  • Мргудова 1
  • Мргудовој 1
  • Мргудову 1
  • мрк 1
  • мрка 1
  • мрки 1
  • мрким 2
  • мркле 1
  • Мрко 1
  • мрко 5
  • мрмља 1
  • мрморио 1
  • мрс 1
  • мрса 1
  • мртав 3
  • мртваца 1
  • мртви 1
  • мртво 1
  • мртву 1
  • мршав 1
  • Мршава 1
  • мршава 3
  • мршаве 2
  • мршави 1
  • мршавог 1
  • мршавом 1
  • мршаву 1
  • му 154
  • Музика 1
  • мукање 1
  • муке 5
  • мукло 8
  • муниције 1
  • Муратбега 1
  • Муратбегове 1
  • Муслимана 1
  • Муслимани 2
  • мути 1
  • мутне 1
  • муца 1
  • муцати 1
  • муче 2
  • мучен 1
  • мучила 1
  • мучио 1
  • Мучно 1
  • мучно 4
  • мушему 2
  • мушки 2
  • мушкије 1
  • муштерија 1
  • На 18
  • на 290
  • набацивши 1
  • набијајући 1
  • набијеним 1
  • наборане 1
  • набрекли 1
  • набреклим 1
  • навалама 1
  • навале 1
  • навалио 1
  • навиљци 1
  • навиру 1
  • навративши 1
  • навраћали 1
  • навре 1
  • наге 1
  • нагевши 1
  • нагледају 1
  • нагло 11
  • Нагло 2
  • нагњилом 1
  • нагони 1
  • нагонио 2
  • нагонити 1
  • нагорених 1
  • нагрија 1
  • над 5
  • надајући 1
  • надала 2
  • надали 1
  • Надао 1
  • надигла 1
  • надими 1
  • наднесе 1
  • Наднесе 1
  • наднети 1
  • надниосе 1
  • надувен 1
  • надувеног 1
  • надули 1
  • надуо 2
  • Нађе 1
  • нађоше 1
  • нађу 2
  • наже 1
  • назва 2
  • наздрављају 1
  • наздрављати 1
  • називала 1
  • називали 2
  • наиђе 1
  • наиђоше 1
  • наизменце 2
  • Наишав 1
  • најбираније 1
  • најближем 1
  • најбоље 1
  • Најбоље 1
  • најбољих 1
  • највећа 1
  • највиђенијих 1
  • највише 1
  • Најволела 1
  • најволи 1
  • најгрубљим 1
  • најели 1
  • Најзад 1
  • најистрајнија 1
  • најкрупњи 1
  • најмање 2
  • најнежнија 1
  • Најпре 1
  • најпре 4
  • најприје 1
  • најрадије 1
  • најснажнији 1
  • најтеже 1
  • најчешће 1
  • накани 1
  • наквасити 1
  • наклони 2
  • наклопише 1
  • Након 2
  • након 3
  • накостреши 1
  • накострешила 1
  • накострешио 1
  • накриви 1
  • наливено 1
  • налик 1
  • налогу 1
  • наложи 1
  • наложио 1
  • наљезе 1
  • наљути 1
  • нам 13
  • нама 4
  • намах 6
  • наменила 1
  • намењен 1
  • намере 1
  • Намерила 1
  • намести 1
  • наместили 1
  • наместише 1
  • намеће 1
  • намештајући 1
  • Намигну 1
  • намигну 4
  • намијенили 1
  • намирено 1
  • намргоди 1
  • наоколо 3
  • наопако 2
  • наочаре 1
  • наочари 2
  • наочарима 1
  • нападаји 1
  • нападали 1
  • напану 1
  • напарфимисан 1
  • напасника 1
  • напери 1
  • напипа 2
  • напола 1
  • напоље 2
  • напољу 1
  • напоменем 1
  • напомену 1
  • Напомену 1
  • напоменула 1
  • напомињали 1
  • напослетку 5
  • Напослетку 5
  • направила 2
  • направили 1
  • направио 1
  • Напред 2
  • напред 4
  • Напријед 4
  • напукло 1
  • Напуни 1
  • напуни 2
  • напунише 1
  • Наравно 1
  • нарамка 1
  • нарамку 2
  • наредба 2
  • наредби 1
  • наредбу 1
  • нареде 1
  • Нареди 2
  • нареди 6
  • наредили 1
  • наредио 1
  • наредише 1
  • Наредише 1
  • Нарицала 1
  • нарицање 1
  • нариче 1
  • наричући 1
  • нарогуши 1
  • народ 1
  • народа 2
  • народних 1
  • нарочито 3
  • наручја 1
  • нас 10
  • насеку 1
  • наскоро 1
  • наслони 1
  • Наслонио 1
  • наслуша 1
  • насмеја 1
  • насред 2
  • насрну 1
  • насрнуше 1
  • насртала 1
  • насрћали 1
  • Наста 1
  • настави 4
  • наставља 1
  • настаде 1
  • Настаде 4
  • Настадоше 1
  • натакнутим 1
  • натегну 1
  • натегом 1
  • натоварио 1
  • натраг 3
  • натрула 1
  • натурене 1
  • натуривши 1
  • Наћи 1
  • наћи 2
  • науди 1
  • наумивши 1
  • наумио 1
  • Научили 1
  • научио 2
  • начини 2
  • начинив 1
  • наш 4
  • наша 3
  • наше 3
  • наши 2
  • нашим 1
  • наших 1
  • нашла 3
  • нашли 3
  • нашљедници 1
  • нашо 1
  • нвсладим 1
  • не 204
  • Не 52
  • неби 7
  • небо 2
  • небом 1
  • небу 4
  • невесели 1
  • невесело 1
  • невеста 3
  • невесте 1
  • невесту 1
  • негде 11
  • Негде 6
  • Него 1
  • него 24
  • неговао 1
  • Неда 1
  • недавно 2
  • Недај 1
  • Недајте 1
  • Недалеко 1
  • недалеко 2
  • недара 1
  • недеље 1
  • недостижни 1
  • недра 1
  • нежно 1
  • незгода 1
  • незгодне 1
  • незна 1
  • Незна 1
  • незнам 1
  • нејак 1
  • нејасно 1
  • нек 12
  • Нек 5
  • нека 19
  • Нека 7
  • некад 4
  • некакав 5
  • некаква 4
  • некакве 2
  • некакви 2
  • некаквим 2
  • некаквих 1
  • некакво 2
  • некаквом 1
  • некакву 7
  • Некако 11
  • некако 70
  • неке 10
  • Неке 3
  • неки 19
  • Неки 20
  • неким 8
  • неких 1
  • неко 29
  • Неко 3
  • неког 2
  • некога 3
  • некој 2
  • Некоји 1
  • неколика 4
  • Неколике 1
  • неколике 5
  • Неколико 2
  • неколико 21
  • неколито 1
  • Неколицина 1
  • Неколицини 1
  • Неколицину 1
  • неком 3
  • некоме 1
  • неку 3
  • некуд 2
  • некуда 3
  • нем 1
  • нема 20
  • Нема 4
  • немам 1
  • Немам 1
  • Немамо 1
  • немамо 2
  • немаш 1
  • немилице 1
  • немилосне 1
  • немилосни 1
  • Немилосно 1
  • немилосно 4
  • немиран 1
  • немирни 1
  • немирнија 1
  • немо 3
  • немогућа 1
  • Немојте 1
  • немоћ 1
  • немоћан 1
  • немоћна 1
  • немоћнији 1
  • немоћно 3
  • ненадан 1
  • ненадно 1
  • необична 2
  • необично 4
  • необуздана 1
  • необуздани 1
  • неодољива 1
  • неопране 1
  • непобједимаја 3
  • неповерљив 1
  • непознати 1
  • непокорност 1
  • непослушни 1
  • непрекидно 1
  • непрестана 1
  • непрестано 20
  • Непрестано 3
  • непрестаног 1
  • непријатељ 1
  • непријатеља 1
  • непријатеље 1
  • непријатно 1
  • непријатности 2
  • неприлике 1
  • неприметно 1
  • нереду 3
  • несвесно 3
  • несвестица 1
  • несигурно 1
  • несме 1
  • несносни 1
  • неспавања 1
  • неспретно 2
  • несретан 1
  • несретни 1
  • Несретни 1
  • несретним 1
  • несрећа 3
  • несрећи 1
  • несрећу 1
  • нестаде 1
  • нестаје 3
  • нестало 3
  • нестане 1
  • нестати 1
  • несташно 1
  • нестрпљив 2
  • нестрпљиви 1
  • нестрпљиво 2
  • неће 17
  • Неће 5
  • Нећеш 1
  • нећеш 2
  • нећу 1
  • Нећу 2
  • неугодан 1
  • неугодно 1
  • неугодностима 1
  • неуморно 1
  • неуређене 1
  • неутешно 1
  • неутрнуте 1
  • нехотице 1
  • нечега 1
  • нечем 1
  • нечија 1
  • нечије 1
  • нечијег 1
  • нечији 1
  • нечувене 1
  • Нешто 1
  • нешто 36
  • ни 117
  • Ни 15
  • нигде 1
  • Нигде 1
  • нигђе 1
  • Низ 1
  • низ 12
  • низа 1
  • нија 1
  • Није 38
  • није 84
  • Нијемац 1
  • нијеси 2
  • нијесу 2
  • Никад 2
  • никад 9
  • никада 3
  • Никако 1
  • никако 10
  • никим 1
  • никли 1
  • нико 13
  • Нико 15
  • Никога 1
  • никога 5
  • Никола 2
  • ником 2
  • никоме 1
  • никуд 1
  • ниње 1
  • нипошто 1
  • нисам 1
  • Нисам 5
  • ниси 1
  • ниске 1
  • ниски 1
  • ниску 1
  • нисмо 1
  • Нису 10
  • нису 26
  • нит 1
  • Нит 1
  • нити 15
  • Нити 4
  • ничијег 1
  • ничим 1
  • Ништа 10
  • ништа 23
  • нлетући 1
  • Но 4
  • нова 3
  • новаца 2
  • нове 1
  • Нови 1
  • нови 3
  • новим 2
  • нових 1
  • ново 2
  • новог 2
  • новце 2
  • новци 1
  • нога 7
  • ногама 4
  • Ноге 1
  • ноге 6
  • ногом 3
  • ногу 2
  • нож 2
  • ноже 2
  • ножеве 1
  • ножића 1
  • ножићем 1
  • ножице 1
  • нос 3
  • носа 2
  • носача 1
  • носе 5
  • носи 1
  • Носила 1
  • носила 2
  • носилима 1
  • носио 4
  • носу 4
  • ноћ 7
  • ноћас 1
  • ноћи 7
  • ноћни 1
  • нуди 3
  • нудио 1
  • Нудио 1
  • њ 1
  • ње 4
  • њега 39
  • његов 2
  • његова 1
  • његови 1
  • његових 1
  • његово 1
  • Његово 1
  • његову 4
  • његују 1
  • њежно 1
  • њезин 4
  • њезина 4
  • њезиних 2
  • њезино 2
  • њезиној 1
  • њезину 2
  • њемачки 2
  • Њему 1
  • њему 15
  • Њена 1
  • њеним 1
  • њива 1
  • њим 18
  • њима 32
  • њиме 8
  • њих 30
  • њихова 4
  • њихове 1
  • њихови 1
  • Њихови 1
  • њиховим 3
  • њихових 1
  • њиховом 1
  • њихову 2
  • њишу 1
  • њој 7
  • њојзи 1
  • њом 4
  • њоме 2
  • њу 8
  • о 48
  • оба 3
  • обавештавају 1
  • обазирао 1
  • обазирући 1
  • обазре 1
  • обасипали 1
  • обгрли 5
  • обгрливши 1
  • обгрлили 1
  • обгрнуле 1
  • обе 7
  • обељена 1
  • обема 1
  • оберучке 1
  • обесе 1
  • обесели 1
  • Обесели 1
  • обеси 2
  • обесно 2
  • обећаје 1
  • обећањима 1
  • обзирати 1
  • обзири 1
  • обзирући 3
  • обиграва 1
  • обиђе 1
  • обилазе 4
  • обилази 3
  • обилазили 1
  • обилазио 1
  • обилате 1
  • обилато 1
  • обичај 2
  • обичаја 1
  • обичају 3
  • обична 1
  • Обично 1
  • обично 4
  • обишли 1
  • објављен 1
  • објесе 2
  • објесио 1
  • објесити 5
  • објесише 1
  • објесцти 1
  • Облак 1
  • облака 1
  • облаке 1
  • оближње 1
  • оближњем 1
  • оближњи 2
  • оближњих 1
  • облише 1
  • обло 1
  • облоге 1
  • облоги 1
  • облогом 1
  • облозима 1
  • обмана 1
  • обмотали 1
  • обнемогни 1
  • Обоје 1
  • обоје 3
  • обојица 2
  • обојицу 1
  • оборене 2
  • обореном 1
  • обори 6
  • оборила 1
  • Оборили 2
  • оборише 1
  • Обрад 1
  • образ 4
  • образа 3
  • образе 3
  • образима 2
  • образложена 1
  • образу 1
  • обрасла 2
  • обрасле 1
  • обрастао 1
  • обрвама 1
  • обреде 1
  • обрео 1
  • обрецне 1
  • обрецну 1
  • Обрецну 1
  • обрлајтнант 1
  • Обувене 1
  • обузе 2
  • обујми 1
  • обуче 1
  • обучени 1
  • Ова 1
  • ова 3
  • овај 1
  • овако 16
  • оваког 1
  • овамо 1
  • оваца 1
  • овде 1
  • Овде 1
  • овди 1
  • овђе 1
  • Овђе 1
  • ове 5
  • овелик 1
  • овећег 1
  • овећи 2
  • овећу 1
  • Ови 2
  • ови 4
  • овисок 2
  • ових 1
  • овна 6
  • овну 1
  • Ово 2
  • ово 8
  • овог 1
  • овој 1
  • овоме 1
  • ову 2
  • овуд 1
  • овуда 1
  • овцама 1
  • Овце 1
  • овце 10
  • огледала 1
  • огледало 1
  • огледалу 1
  • огњени 1
  • огњеним 1
  • огњишта 11
  • огњиште 2
  • огњишту 4
  • Огњуштину 1
  • ограда 1
  • ограђују 1
  • огроман 1
  • Огромни 1
  • Од 12
  • од 131
  • ода 1
  • одабирати 1
  • одабраних 1
  • одабрати 1
  • одавно 4
  • одагна 1
  • одазва 1
  • одазове 2
  • одбацише 1
  • одби 2
  • одбија 2
  • одбијају 1
  • Одбијају 1
  • одважно 1
  • одвајале 1
  • одваљеним 1
  • Одвели 1
  • одвели 2
  • одвише 2
  • одводећи 1
  • одвоје 2
  • одвојене 1
  • одвојени 1
  • Одвојени 1
  • одвоји 4
  • одвојили 1
  • одврати 1
  • одвукоше 1
  • одвући 1
  • одвуче 1
  • одгађати 1
  • одгегуца 1
  • одговара 3
  • одговарају 1
  • одговарала 1
  • одговарао 1
  • одговор 2
  • одговора 1
  • одговоран 1
  • одговори 24
  • одговорила 1
  • одговорио 1
  • одговорити 2
  • одговорише 1
  • одгоди 1
  • одгонене 1
  • одгрну 1
  • одгурну 2
  • одгурнувши 1
  • одгурнуше 1
  • Оде 2
  • оде 8
  • одебљао 1
  • одела 1
  • одело 1
  • одем 1
  • одерана 1
  • одигли 1
  • одигне 1
  • одиже 4
  • одиста 2
  • одјекне 1
  • одјекује 1
  • Одклен 1
  • одлазе 1
  • одлазио 2
  • одласком 1
  • одлахне 1
  • одличном 1
  • Одлучи 1
  • одлучи 2
  • Одлучила 1
  • одлучило 1
  • одлучно 1
  • одма 2
  • одмакне 1
  • одмакну 1
  • одмах 37
  • Одмах 5
  • одмахивати 1
  • одмахну 1
  • одмахнуо 1
  • одмаче 1
  • одмени 1
  • одмењивала 1
  • одмерено 1
  • одметну 1
  • одмичу 1
  • одмора 1
  • одмори 2
  • одморим 1
  • Одмота 1
  • однела 1
  • однели 1
  • однесене 1
  • Однијеће 1
  • односе 1
  • одојчад 1
  • одолети 1
  • одрадити 1
  • одређен 1
  • одређено 2
  • одрешито 1
  • одржати 1
  • одроњују 1
  • одрпанцу 1
  • одсад 1
  • одсев 1
  • одсече 1
  • одсечно 1
  • одскоче 1
  • одскочи 1
  • одступи 1
  • оду 1
  • Одупре 1
  • ожени 1
  • оживљава 1
  • озбиљан 1
  • озбиљна 2
  • озбиљни 2
  • озбиљно 2
  • оздравило 1
  • озидају 1
  • Ојадио 1
  • ојађен 1
  • ока 7
  • окваси 1
  • оквасио 1
  • оке 1
  • окитили 1
  • окитио 1
  • оклевајући 1
  • оклемпљеним 1
  • Оклен 1
  • оклен 2
  • око 46
  • Око 5
  • оком 1
  • окорео 1
  • окосе 1
  • окоси 1
  • окошт 1
  • Окошти 1
  • окрене 1
  • окрену 21
  • окренув 1
  • окренувши 1
  • окреса 2
  • окретати 1
  • окрете 1
  • окреће 1
  • окрећући 2
  • окривљавати 1
  • округом 1
  • окршаја 1
  • окршаје 1
  • оку 2
  • окупи 1
  • Окупиле 1
  • окупили 3
  • окусе 1
  • окуси 3
  • окусила 1
  • окусити 2
  • олаје 1
  • олакша 1
  • оловку 1
  • оловом 1
  • омађијати 1
  • омакла 1
  • омакне 1
  • омален 1
  • омања 1
  • омање 2
  • омањем 1
  • омањен 1
  • омањи 3
  • омању 1
  • омекшали 1
  • омекшати 1
  • Омили 1
  • омилује 1
  • омиље 1
  • омириса 1
  • омирише 1
  • омлађих 1
  • омршавели 1
  • Он 17
  • он 62
  • Она 16
  • она 35
  • Онај 1
  • онај 7
  • онаке 1
  • онаки 1
  • Онако 2
  • онако 7
  • онаку 1
  • онамо 1
  • онда 2
  • онде 1
  • Онде 1
  • Оне 1
  • оне 8
  • они 24
  • Они 5
  • оним 4
  • оних 4
  • онлике 1
  • оно 10
  • Оно 3
  • оног 1
  • оној 2
  • оном 4
  • ономадне 1
  • Ономадне 1
  • ономе 1
  • ону 3
  • опазе 2
  • опази 9
  • опазив 2
  • Опазив 3
  • опазивши 1
  • Опазивши 8
  • опазили 1
  • опазио 1
  • опазише 2
  • опаметити 1
  • опанке 1
  • опанци 1
  • опанцима 1
  • опањкао 1
  • Опара 1
  • опасна 1
  • опасније 1
  • Опет 14
  • опет 60
  • опију 1
  • Опипа 1
  • опипа 2
  • опипавају 1
  • опире 1
  • описује 1
  • Опколи 1
  • опколише 2
  • опкољени 1
  • оплете 1
  • оплетена 1
  • опљуне 1
  • опљуцкују 1
  • опњиште 1
  • опогани 1
  • опоје 1
  • опојело 1
  • опомена 2
  • опомене 4
  • опомену 3
  • опомињали 1
  • опомињао 1
  • опорих 1
  • опоро 3
  • опрашта 1
  • опреме 1
  • опреми 2
  • опремили 1
  • опремљен 2
  • опрети 1
  • оприштеним 1
  • опросте 1
  • опрости 1
  • опростити 3
  • опроштаја 1
  • опружи 1
  • Опружио 1
  • опружише 1
  • опсова 1
  • опуцкује 1
  • ораха 1
  • оргије 1
  • оргињање 1
  • ордене 1
  • оружан 1
  • оружја 1
  • оружје 3
  • осам 3
  • осване 1
  • освести 1
  • освете 7
  • осветити 4
  • осветиш 1
  • осветле 1
  • осветљеној 1
  • осветници 1
  • осветнички 3
  • освештавао 1
  • освешћавати 1
  • Освојили 1
  • осврне 1
  • осврћу 1
  • осврћући 3
  • осете 1
  • осети 3
  • Осети 3
  • Осетивши 1
  • Осетиле 1
  • осетно 1
  • Осећа 1
  • осећа 2
  • осећали 1
  • осече 2
  • осиљени 1
  • Осим 1
  • осим 4
  • осјећати 1
  • ослабили 1
  • ослободив 1
  • ослободиле 1
  • Ослухну 2
  • Осмехну 1
  • осмехну 5
  • осмехнувши 1
  • осмехнуо 1
  • осмехом 2
  • осмеху 1
  • оснажи 1
  • осоколи 1
  • осоколио 1
  • остави 4
  • Остави 6
  • оставила 1
  • оставили 2
  • оставите 2
  • оставити 4
  • оставише 3
  • оставља 2
  • Остављена 1
  • остају 1
  • остала 1
  • остале 4
  • Остали 2
  • остали 4
  • осталима 1
  • осталих 2
  • остало 4
  • остане 6
  • остао 4
  • остарели 1
  • остарело 1
  • Остарила 1
  • остати 2
  • остатци 2
  • Остаће 1
  • острани 1
  • острвљени 1
  • осуде 1
  • Осуде 1
  • осуђен 1
  • осуђено 1
  • осуђују 1
  • осуше 1
  • осушена 1
  • Отада 1
  • отац 4
  • отаџбину 1
  • отворе 1
  • отворено 1
  • Отвори 2
  • отвори 4
  • отворивши 1
  • отвориле 1
  • отворише 1
  • оте 3
  • отегну 2
  • отегнуто 1
  • отеже 1
  • отекле 1
  • отекли 1
  • отели 2
  • отети 1
  • Отиђи 1
  • отимају 2
  • отимали 1
  • отимало 1
  • отимати 1
  • Отимачи 1
  • отимљући 1
  • отисне 1
  • отићи 2
  • отишао 1
  • Отишао 2
  • отишли 4
  • Откако 1
  • откако 2
  • откиде 1
  • открије 1
  • Откуд 2
  • откуда 1
  • Откуда 1
  • откупљује 1
  • отме 6
  • отму 1
  • отпи 1
  • отпљували 1
  • отповрну 1
  • отпор 1
  • отпочивање 1
  • отпочине 2
  • отпочинете 1
  • отпочинуо 1
  • отпрате 1
  • отпрати 1
  • отпре 1
  • отпусти 1
  • Отра 1
  • отра 4
  • отрага 1
  • отргли 1
  • отргоше 1
  • отрже 2
  • отромбољеним 1
  • отрчао 1
  • отуд 2
  • отуда 3
  • отупео 1
  • официр 5
  • Официр 5
  • официра 4
  • официре 2
  • официри 1
  • официрима 1
  • официром 2
  • официру 1
  • официрчић 2
  • охрабрише 1
  • оца 2
  • оцрни 2
  • очајан 1
  • очајању 1
  • очајнички 1
  • Очајно 1
  • очајно 4
  • очајном 1
  • оче 4
  • очеве 1
  • очекивале 1
  • очекивао 1
  • очекиваше 1
  • очекују 1
  • очешљао 1
  • очи 18
  • Очи 2
  • очију 5
  • очима 9
  • очисти 2
  • очистио 1
  • очувао 1
  • ош 1
  • оштар 2
  • оштри 3
  • оштрије 3
  • оштрији 2
  • оштрим 1
  • оштро 4
  • оштром 1
  • Па 35
  • па 91
  • пад 1
  • пада 1
  • падају 2
  • падали 1
  • падати 2
  • паде 1
  • Паде 1
  • пажљивије 1
  • Пажљиво 1
  • пажљиво 7
  • пажња 1
  • пажњу 1
  • пазарујем 1
  • пазећи 1
  • пази 2
  • пазила 1
  • пазили 1
  • пазити 1
  • пазуха 1
  • пазухо 1
  • пазухом 1
  • Пак 1
  • пакетић 2
  • паклић 1
  • пакосно 2
  • пакосну 1
  • пакостан 1
  • палац 2
  • палите 1
  • палити 1
  • палиш 1
  • палца 1
  • памет 2
  • паметан 2
  • памети 2
  • панџама 1
  • панџе 1
  • пао 1
  • пар 1
  • пара 3
  • паре 4
  • парио 1
  • парница 1
  • пару 1
  • паса 1
  • пасош 1
  • пате 1
  • пати 1
  • патила 1
  • патња 1
  • патроле 2
  • патролу 2
  • паук 1
  • пашу 2
  • пашчад 1
  • Пашчад 1
  • Пева 1
  • пева 2
  • певају 2
  • певајући 1
  • певати 1
  • певорка 1
  • педесет 2
  • пекле 1
  • пекли 1
  • пеку 1
  • пела 1
  • пењу 1
  • Перишин 1
  • перу 2
  • перчин 3
  • перчином 1
  • песку 1
  • песму 1
  • пет 1
  • Петар 23
  • петла 1
  • петнајест 1
  • петорица 1
  • Петорица 1
  • петорицу 1
  • Петра 4
  • Петре 1
  • Петрова 2
  • Петровим 1
  • Петрово 1
  • Петрову 1
  • Петру 2
  • пећина 1
  • пећини 1
  • пећину 1
  • печених 1
  • печенога 1
  • пешеве 1
  • Пешикалу 1
  • Пешикан 8
  • Пешикана 3
  • Пешиканову 1
  • Пешиканом 1
  • Пешикану 2
  • пешкир 1
  • пиз 1
  • пијана 1
  • пијаначком 1
  • пијано 1
  • пијанству 1
  • пије 1
  • пилиће 2
  • пилићи 1
  • пио 1
  • пипајући 1
  • пирнач 1
  • пировати 1
  • писак 1
  • писали 1
  • писама 1
  • писара 2
  • писари 1
  • писати 3
  • писка 1
  • писма 1
  • Писмо 1
  • писмо 10
  • писмоноша 1
  • писму 2
  • писне 1
  • писну 2
  • пита 8
  • питај 1
  • питају 7
  • питајући 2
  • питала 1
  • Питала 1
  • питали 2
  • Питало 1
  • питања 1
  • питање 4
  • питањима 2
  • питао 2
  • питати 1
  • питомији 1
  • питомим 1
  • пића 3
  • пиће 1
  • пићу 1
  • Пише 1
  • пише 4
  • плав 1
  • плакао 1
  • Пламен 1
  • пламен 3
  • пламенови 2
  • планина 1
  • планину 1
  • плану 1
  • плануо 1
  • плати 1
  • платиће 1
  • Плаћај 1
  • плаћају 1
  • плаћати 2
  • плач 2
  • плаче 1
  • плачу 3
  • Плашљиво 1
  • плашљиво 2
  • племе 1
  • племену 1
  • плен 1
  • плене 1
  • плетер 1
  • плетери 1
  • плећу 1
  • плотова 1
  • плотове 1
  • плотови 2
  • пљувачка 1
  • по 122
  • По 8
  • побацаше 1
  • побегла 2
  • победиоци 1
  • Побеже 1
  • побећи 1
  • побожно 3
  • побринули 1
  • побринути 1
  • поведе 2
  • повезани 1
  • повела 1
  • повели 1
  • повео 1
  • поверљива 1
  • поверљиво 2
  • повесмо 1
  • пови 1
  • повија 1
  • повика 1
  • повили 1
  • поворка 1
  • поворком 1
  • повратак 1
  • повратити 1
  • повукоше 1
  • повући 1
  • повуче 2
  • погино 1
  • Погинуће 1
  • Поглади 1
  • поглади 3
  • Поглед 2
  • Погледа 10
  • погледа 41
  • погледав 1
  • погледају 3
  • погледајући 1
  • погледала 2
  • погледали 2
  • погледао 1
  • погледати 1
  • погледаше 2
  • погледи 2
  • Погледом 1
  • погледом 7
  • Погоди 1
  • погоди 3
  • погодила 1
  • погрде 1
  • погубио 1
  • погубише 1
  • Погурене 1
  • погурени 1
  • погуривши 1
  • под 17
  • Под 2
  • подбочила 1
  • подбула 1
  • подбули 1
  • подбуло 1
  • подвига 1
  • подвикну 8
  • подворио 1
  • подворити 1
  • подврискује 1
  • поделили 1
  • подерана 1
  • подераних 1
  • подеси 1
  • подзидивао 1
  • подигао 1
  • подигли 1
  • подигне 1
  • подигоше 1
  • подиже 3
  • подижу 1
  • подмажу 1
  • подметне 1
  • подмладило 1
  • подмлађена 1
  • подмукло 1
  • подне 1
  • Подними 1
  • поднимљена 1
  • подругљиво 1
  • подругну 1
  • подрхтавао 1
  • подсмесима 1
  • Пође 1
  • пође 12
  • поживе 1
  • позатварани 1
  • позва 1
  • поздрава 1
  • поздрави 1
  • Поздрави 2
  • поздравив 1
  • поздравивши 1
  • поздравио 1
  • Поздравио 1
  • поздравише 1
  • поздрављају 1
  • поздрављајући 1
  • позив 1
  • позивам 1
  • позивке 1
  • позивнице 1
  • позна 1
  • познав 1
  • познавала 1
  • познавали 1
  • Познаје 3
  • познају 1
  • Познала 1
  • познала 4
  • познали 1
  • познаника 2
  • познат 1
  • познате 1
  • познати 3
  • познатијих 1
  • познатих 1
  • познато 1
  • познатом 1
  • поигравати 1
  • појавила 1
  • појавиле 1
  • појавио 1
  • појас 1
  • појаса 1
  • појасом 1
  • појасу 1
  • појата 1
  • Појате 1
  • појате 6
  • поједе 1
  • покаже 1
  • покажу 1
  • показ 1
  • показа 7
  • показала 1
  • показали 1
  • показао 2
  • Показује 1
  • покајнички 1
  • покаскивати 1
  • покаткада 1
  • покварити 1
  • поклањала 1
  • поклецавају 1
  • поклецивати 1
  • поклецују 2
  • поклона 2
  • поклони 1
  • поклонима 1
  • поклонио 1
  • поклонити 1
  • поклопи 2
  • поклопили 2
  • покој 1
  • покоја 1
  • покори 1
  • покорити 1
  • покорно 1
  • покошеним 1
  • покрај 1
  • покрену 1
  • покривача 2
  • покривачем 1
  • покривене 1
  • покровца 1
  • покрхани 1
  • покупио 1
  • Покупише 1
  • Покуша 2
  • покуша 6
  • покушавала 1
  • покушали 1
  • покушао 1
  • пола 1
  • полагано 1
  • полажући 1
  • полако 1
  • поласком 1
  • поласку 2
  • полевају 1
  • полегле 1
  • полете 2
  • полети 1
  • положили 1
  • положише 2
  • поломљена 2
  • поломљене 2
  • полугласно 2
  • полудели 1
  • полудивља 1
  • полутаму 2
  • пољима 1
  • пољу 7
  • пољуби 14
  • Пољуби 2
  • пољубим 1
  • пољупци 1
  • помагала 1
  • помагати 2
  • помагњава 1
  • помаже 4
  • помакнути 1
  • помаљати 1
  • помамац 1
  • помамном 1
  • помахутило 1
  • помешао 1
  • помилова 3
  • помилуј 1
  • помињати 1
  • помогло 1
  • помогне 2
  • помогну 2
  • помодрили 2
  • поможе 1
  • помози 1
  • Помози 2
  • помоле 1
  • помоли 2
  • поморити 1
  • помоћи 3
  • помрчине 1
  • помрчини 1
  • помузла 1
  • помућених 1
  • помученим 1
  • поне 1
  • Понека 3
  • понека 4
  • Понеки 3
  • понеки 7
  • понеких 2
  • Понеко 2
  • понекој 1
  • понели 1
  • понео 1
  • понесе 1
  • понестало 1
  • понестане 1
  • понети 1
  • понизно 2
  • поновне 1
  • поново 3
  • поносио 2
  • поносит 1
  • поносито 4
  • поносно 1
  • поносом 2
  • поноћи 1
  • понуда 1
  • понудама 1
  • понуди 5
  • понудив 1
  • понудила 1
  • понудити 1
  • поп 13
  • Поп 2
  • попа 4
  • попадијина 1
  • попали 1
  • попева 1
  • попију 1
  • попипа 1
  • пописаше 1
  • поплашена 3
  • поплашених 1
  • Поплашено 1
  • поплашено 6
  • поплаши 1
  • попову 2
  • попом 1
  • поправе 1
  • поправи 2
  • поправити 1
  • поправљао 1
  • попреко 2
  • попретили 1
  • Попу 1
  • попустили 1
  • попустиће 1
  • попухује 1
  • попушта 1
  • попуштајући 1
  • пораза 1
  • поразан 1
  • поразу 1
  • поред 7
  • поредали 1
  • поредаше 1
  • поробили 1
  • поробљена 1
  • порода 1
  • породицама 1
  • породице 2
  • породицу 1
  • поропчије 1
  • поропчијска 1
  • поруге 1
  • поругљиво 1
  • поручила 1
  • посаветује 2
  • посади 1
  • посадише 1
  • посакривале 1
  • посакривало 1
  • посебице 1
  • поседали 1
  • поскидаше 1
  • поскупити 1
  • посла 3
  • послао 2
  • послати 1
  • Послаћемо 1
  • Послаћу 1
  • послаше 1
  • послове 2
  • послови 2
  • пословима 1
  • послуша 1
  • послушно 1
  • посматрају 1
  • посматрала 2
  • Посрне 1
  • посрне 3
  • посрну 4
  • посрнуле 1
  • посрнути 1
  • посрнуше 1
  • посрћао 1
  • посрће 1
  • поставивши 1
  • Постарала 1
  • постеља 1
  • постеље 4
  • постељи 1
  • постељу 2
  • постиђено 3
  • постројише 1
  • посуђе 2
  • потајно 1
  • потапше 1
  • потврди 2
  • потврђује 1
  • потегне 1
  • потегоше 1
  • потекоше 1
  • потепша 1
  • потера 3
  • потерају 1
  • потерао 1
  • потерати 1
  • потераше 1
  • потеру 1
  • потјерао 1
  • поткађује 1
  • поткрадала 1
  • потлеушице 1
  • потпуно 1
  • потпуном 1
  • потражим 1
  • потребе 1
  • потреби 1
  • потрошило 1
  • потрча 4
  • потрчаше 1
  • Потрчаше 1
  • потукли 1
  • потукоше 1
  • потуца 1
  • поубијати 1
  • поуздано 2
  • похита 3
  • похиташе 1
  • походе 2
  • поцрвенивши 1
  • поцрнело 1
  • поцури 1
  • почастити 1
  • Поче 5
  • поче 54
  • почела 6
  • почеле 2
  • почели 7
  • почело 2
  • почем 1
  • почео 4
  • почеша 1
  • почеше 29
  • Почеше 3
  • почивао 1
  • починем 1
  • починути 1
  • почне 3
  • Почну 1
  • почну 2
  • пошалица 1
  • пошаље 2
  • пошаљем 1
  • пошаљу 1
  • пошао 2
  • Пошљи 2
  • поштеђена 1
  • поштеђене 1
  • поштен 1
  • пошто 1
  • Пошто 3
  • правдао 1
  • правде 1
  • праведну 1
  • прави 6
  • правиле 1
  • правилно 1
  • правио 1
  • право 4
  • праг 3
  • прага 6
  • прагу 5
  • празна 1
  • празним 1
  • празних 3
  • празници 1
  • празницима 1
  • празну 1
  • прала 1
  • прамен 1
  • прамињају 1
  • праска 1
  • прати 1
  • пратила 1
  • пратили 1
  • пратити 1
  • пратњом 1
  • прашак 5
  • прашине 1
  • прашини 3
  • прашину 1
  • прашке 1
  • прашкове 1
  • прашњави 1
  • прашњавој 1
  • прашта 1
  • праште 1
  • прашти 1
  • прашцима 1
  • Прва 1
  • прве 3
  • Први 5
  • први 8
  • првима 1
  • првој 1
  • пре 11
  • Пребаци 1
  • пребаци 2
  • пребацити 1
  • пребацују 1
  • пребивање 1
  • пребијене 1
  • пребирају 3
  • пребирао 1
  • преболевали 1
  • преболео 1
  • превара 1
  • Преварили 1
  • преварио 1
  • преведе 1
  • преви 2
  • превише 1
  • превози 1
  • преворницу 1
  • превртао 1
  • превртати 1
  • прегачу 2
  • прегледа 1
  • преградама 1
  • прегршт 1
  • пред 39
  • Пред 6
  • преда 4
  • предавао 1
  • Предаде 1
  • предадоше 2
  • предају 1
  • предала 1
  • предали 2
  • предати 2
  • предбацује 1
  • предводио 1
  • предложио 1
  • предомисли 1
  • Председник 2
  • председник 3
  • председнику 1
  • предстојника 2
  • предуге 1
  • пређе 2
  • преживјети 1
  • презрењем 1
  • презриво 2
  • прекида 2
  • преким 1
  • преклињала 1
  • преклонише 1
  • преклопи 1
  • преко 19
  • прекорава 1
  • прекоравају 1
  • прекорачи 1
  • прекори 3
  • прекорио 1
  • прекорно 1
  • прекривач 1
  • прекривача 1
  • прекривена 1
  • прекривеним 1
  • прекрише 1
  • прекрсти 6
  • прекрстивши 2
  • прекрстила 1
  • прекрстити 1
  • прекрханих 1
  • прекрштене 1
  • прелевају 1
  • прелети 1
  • прели 1
  • прелије 1
  • према 28
  • премера 1
  • премерају 1
  • премери 2
  • премерио 1
  • преметачини 1
  • премећу 1
  • премештати 1
  • премного 1
  • пренеражења 1
  • преносе 1
  • преносила 2
  • преноћи 1
  • прену 1
  • преобука 1
  • препадати 1
  • препаде 3
  • Препадоше 1
  • препирање 1
  • препирке 1
  • преписали 1
  • преплашених 1
  • препоручи 1
  • Препоручи 1
  • препоручио 1
  • препречи 1
  • препуне 1
  • препунио 1
  • препуцава 1
  • пресецају 1
  • пресипало 1
  • прескачу 1
  • преслицу 1
  • преспавају 1
  • Престадоше 1
  • престаје 1
  • престали 1
  • престанка 1
  • престати 1
  • престојник 1
  • престрављена 1
  • престрављени 1
  • престрављено 1
  • престрашено 1
  • престрашили 1
  • Претвара 1
  • претварање 1
  • претварилом 1
  • прете 1
  • претећи 1
  • прети 1
  • претио 1
  • претња 1
  • претњама 1
  • претње 1
  • претрнула 1
  • претрча 1
  • Претурају 1
  • прехрањивао 1
  • преша 1
  • прешав 1
  • прешла 1
  • пржи 1
  • При 2
  • при 9
  • прибере 1
  • прибио 1
  • прибирати 2
  • приближи 1
  • приближив 1
  • приближивала 1
  • приближила 1
  • приближити 1
  • приближише 3
  • приближује 1
  • прибојавала 1
  • прибра 1
  • привеже 1
  • привиђа 1
  • привијала 1
  • Привирите 1
  • привирити 1
  • приврти 1
  • привуче 2
  • пригњечено 1
  • приговори 1
  • пригрле 1
  • пригрли 4
  • пригрлив 1
  • пригушен 1
  • Пригушено 1
  • пригушено 2
  • пригушеном 1
  • пригушили 1
  • придигао 2
  • придигну 1
  • придигоше 1
  • придиже 8
  • приДићи 1
  • придошлица 1
  • придржава 1
  • придржавају 1
  • придржавајући 2
  • придружи 1
  • придружити 1
  • признаницу 1
  • пријава 1
  • пријавама 1
  • пријави 2
  • пријатеља 3
  • пријатељи 1
  • пријатељски 1
  • пријатније 1
  • прије 1
  • прикрајка 1
  • прикрао 1
  • прикривено 1
  • прикрити 1
  • прикупио 1
  • прикупљају 1
  • прилазећи 1
  • прилике 2
  • прилично 1
  • приљубили 1
  • приљубише 1
  • прима 2
  • примајући 1
  • примаче 4
  • примедбе 1
  • примећује 1
  • прими 1
  • принесе 2
  • припита 2
  • приповрати 3
  • приповраћају 1
  • припремати 1
  • припремити 1
  • припрети 1
  • припрти 1
  • приредили 1
  • приређује 1
  • присетивши 1
  • Присетише 1
  • присећа 1
  • Присећа 1
  • прислони 1
  • прислушкивао 2
  • прислушкује 1
  • приспео 1
  • присркну 1
  • приставио 1
  • приставише 1
  • пристаје 1
  • пристају 1
  • пристајући 1
  • пристала 2
  • пристане 1
  • пристао 1
  • пристојној 1
  • пристојну 1
  • приступа 3
  • приступала 1
  • приступи 5
  • притегне 2
  • Притегнути 1
  • притезати 1
  • притешњена 1
  • притиска 1
  • притиште 1
  • притоваре 1
  • притрча 1
  • Притрча 1
  • Притрчаше 1
  • притужи 1
  • прихвати 6
  • прихватише 2
  • приход 1
  • прича 3
  • причају 4
  • причамо 1
  • причао 1
  • причати 1
  • приче 1
  • причест 1
  • причести 2
  • причини 1
  • Причини 2
  • пркосно 2
  • прљава 1
  • Прљава 1
  • прљаве 1
  • Прљаве 1
  • прљавој 1
  • проби 2
  • пробијати 1
  • пробијеним 1
  • пробити 1
  • прободе 1
  • пробудио 2
  • провела 1
  • провидна 1
  • провидној 1
  • провикивање 1
  • Провири 1
  • провири 3
  • провиривао 1
  • провиривати 1
  • провирују 1
  • провлаче 1
  • провре 1
  • прогледали 1
  • проговори 7
  • проговоривши 1
  • проговорити 1
  • прогонство 1
  • прогунђа 5
  • прогура 1
  • прода 2
  • продавала 1
  • продаде 1
  • продај 1
  • Продај 1
  • продају 3
  • продала 1
  • продали 1
  • продао 1
  • продати 1
  • Продаћемо 1
  • Продаћу 1
  • продо 1
  • Продо 1
  • продрмуса 1
  • прође 3
  • прођоше 1
  • прождиру 1
  • прозвали 1
  • прозивање 2
  • прозивати 1
  • прозову 1
  • прозор 1
  • прозора 3
  • прозоре 3
  • прозори 2
  • прозорима 1
  • прозорчета 1
  • прозорчићи 1
  • проклете 1
  • Проклети 1
  • Проклето 1
  • проклињање 1
  • проклињати 1
  • проклиње 1
  • проклињући 1
  • прокуне 2
  • пролаз 1
  • пролази 2
  • пролазила 1
  • пролазили 1
  • пролепшати 1
  • пролетња 1
  • пролетос 1
  • пролећу 1
  • Пролећу 1
  • пролиева 1
  • пролије 1
  • прољећа 1
  • променити 1
  • промицав 1
  • промичу 2
  • промотрише 1
  • промукао 1
  • промукло 2
  • промуклом 1
  • промучили 1
  • пропадају 1
  • пропане 1
  • пропаст 2
  • пропасти 1
  • пропевати 1
  • проплака 1
  • проплакало 1
  • пропусте 2
  • пророчкој 1
  • просе 1
  • простирке 2
  • простом 1
  • простре 1
  • простртим 1
  • протегао 1
  • протегнути 1
  • протезати 2
  • протестира 1
  • протестирају 1
  • протестују 1
  • противи 1
  • протискује 1
  • прото 1
  • протом 1
  • протра 1
  • Протрчи 1
  • проту 1
  • протумачи 1
  • протури 1
  • процесији 1
  • прочитано 1
  • прочитати 1
  • прошао 2
  • прошапта 6
  • прошаптала 1
  • прошапће 1
  • прошло 1
  • прса 8
  • прсима 7
  • прсне 1
  • прст 1
  • прста 1
  • прсте 6
  • прстима 3
  • пртљага 1
  • пртљагом 1
  • пругу 1
  • пружала 1
  • пружали 1
  • пружи 8
  • пруживши 1
  • пршута 1
  • псето 1
  • Пси 1
  • псовали 1
  • псовао 1
  • псују 1
  • псујући 2
  • птица 1
  • птицу 1
  • пулс 1
  • пун 1
  • пуна 3
  • пуне 1
  • Пуне 1
  • пунећи 1
  • Пунећи 1
  • пунило 2
  • пуним 3
  • пуних 2
  • пуно 3
  • пуну 1
  • пуста 1
  • пусте 3
  • пусти 1
  • пустили 1
  • Пустили 1
  • пустио 1
  • пустити 1
  • пусто 2
  • пут 12
  • пута 19
  • путање 1
  • путањи 1
  • путовање 1
  • путовати 1
  • путу 6
  • путује 1
  • пухар 1
  • пуца 1
  • пуцањ 1
  • пуцао 1
  • пуцати 1
  • пуцаће 1
  • пуцкара 1
  • пуцкарају 1
  • пуцкарајући 1
  • пуче 1
  • пушака 2
  • пуше 3
  • пушио 1
  • пушка 1
  • пушкама 3
  • пушке 3
  • пушку 7
  • пуштали 1
  • пушћати 1
  • пушци 1
  • пушчаних 1
  • Пшемисел 1
  • Ра 1
  • равнодушна 1
  • рад 2
  • раде 1
  • ради 14
  • радиле 1
  • радио 2
  • радите 1
  • радити 3
  • радиша 1
  • радише 1
  • раднике 1
  • радње 1
  • радњи 1
  • радњу 1
  • радознало 1
  • радосна 1
  • радосно 4
  • радостан 1
  • радости 4
  • радошћу 2
  • радује 2
  • Разасу 1
  • разасу 2
  • разбарушене 1
  • разбацајући 1
  • разбацаној 1
  • разбивши 1
  • разбијати 1
  • разбијена 1
  • разбијени 1
  • разбише 1
  • Разбише 1
  • разбојник 1
  • Разбојници 1
  • разболевати 1
  • разболела 1
  • Разболео 1
  • разболео 2
  • разболи 1
  • разбуктала 1
  • развалина 1
  • разваљеним 1
  • разведри 1
  • развесели 1
  • развлачећи 1
  • разгледа 1
  • разгледају 1
  • разгледао 2
  • разгледаше 1
  • разговара 1
  • разговарају 2
  • разговарала 1
  • разговарали 2
  • разговарао 2
  • разговарати 1
  • разговор 5
  • разговоре 1
  • разгрејане 1
  • разгрће 1
  • разгрћу 1
  • разда 3
  • раздали 1
  • раздели 1
  • раздељене 1
  • раздељени 1
  • раздера 1
  • раздерани 1
  • раздражи 2
  • раздражују 1
  • раздрљили 1
  • разиђу 1
  • разишли 1
  • разјарен 1
  • разјуначила 1
  • разлежу 1
  • разлетеше 2
  • разли 4
  • разложи 1
  • разлози 1
  • размахујући 1
  • размени 1
  • размести 1
  • размилели 1
  • размисли 1
  • размишљају 1
  • размишљала 2
  • размишљања 1
  • разне 2
  • разних 1
  • разносити 1
  • разредише 1
  • разуздана 1
  • разуздани 1
  • разуздано 1
  • разуме 2
  • разумеде 2
  • разумела 1
  • разумети 1
  • Разумијем 1
  • разуму 1
  • ракија 1
  • ракије 2
  • ракијом 3
  • ракију 1
  • раме 5
  • рамена 8
  • раменима 2
  • рамену 2
  • раније 1
  • рано 3
  • рану 1
  • рањаве 1
  • Рањавим 1
  • рањен 2
  • рањеник 1
  • рањенички 1
  • расветли 1
  • расекоше 1
  • расече 1
  • расипао 1
  • расипљући 1
  • раскиданим 1
  • расклимана 1
  • расклимани 1
  • раскопа 1
  • раскорачи 1
  • раскорачио 1
  • раскошно 2
  • раскршћу 1
  • раслабили 1
  • распали 1
  • распе 1
  • распевао 1
  • распита 1
  • распитују 1
  • расплакати 1
  • распознавати 1
  • распознајем 1
  • распознати 1
  • располегну 1
  • расположење 1
  • расправа 1
  • расправе 1
  • распремају 1
  • распрете 1
  • раставиле 1
  • раставити 1
  • раставља 1
  • растављају 2
  • растала 1
  • раствори 1
  • растворио 1
  • растолеже 1
  • расточатсја 1
  • растргани 1
  • растркани 1
  • растужује 1
  • растумачи 2
  • растурени 1
  • расу 2
  • расцветаних 1
  • Рат 1
  • рат 3
  • рата 2
  • Рашидовић 1
  • рашири 2
  • раширила 1
  • рашириле 2
  • рашта 1
  • Рашта 2
  • раштркале 1
  • раштркани 1
  • рашчешља 2
  • рашчешљала 1
  • Рашчупан 1
  • рашчупане 2
  • рашчупаним 1
  • рашчупаних 1
  • рвању 1
  • рђав 1
  • рђаве 1
  • ребра 2
  • ред 3
  • редати 1
  • Редовно 1
  • реду 3
  • реже 1
  • рекао 3
  • рекне 1
  • рекоше 2
  • ресом 1
  • Ретко 3
  • ретко 7
  • реће 1
  • рећи 3
  • реч 2
  • Рече 1
  • рече 19
  • речи 5
  • Реџо 1
  • решен 1
  • Решише 1
  • рзање 1
  • ријечи 2
  • рика 3
  • риче 2
  • Роба 1
  • робе 1
  • робију 1
  • робу 1
  • рогови 1
  • рогу 1
  • родила 1
  • родица 1
  • роду 1
  • рођена 1
  • Рођеног 1
  • ропће 3
  • рпе 1
  • рпу 1
  • рубље 1
  • руво 1
  • ругајућ 1
  • ружи 1
  • ружне 1
  • рују 1
  • Рука 1
  • рука 5
  • рукав 1
  • рукава 1
  • рукави 1
  • рукавом 1
  • Рукама 1
  • рукама 20
  • Руке 1
  • руке 29
  • рукова 1
  • руком 14
  • руку 22
  • руменило 1
  • Румено 1
  • Румуни 1
  • руњавим 1
  • рупа 1
  • Русију 1
  • руци 4
  • руча 1
  • ручак 2
  • Руше 1
  • рушевину 1
  • ршти 1
  • С 5
  • с 61
  • са 106
  • Са 5
  • саби 1
  • сабише 1
  • сабљама 1
  • сабље 1
  • сабљом 2
  • Сав 1
  • саветује 1
  • сави 1
  • Сави 1
  • савијају 1
  • Савила 1
  • савили 1
  • савио 2
  • Савлада 1
  • савладала 1
  • савладаше 1
  • Саге 1
  • саге 4
  • сагледа 1
  • сагледавши 1
  • сагледају 1
  • сагледати 1
  • Сагни 1
  • сагнилих 1
  • саго 1
  • сагријеши 1
  • сагријеших 1
  • Сагријеших 1
  • Сад 18
  • сад 24
  • сада 17
  • сажали 1
  • сажаљења 1
  • саже 1
  • сазивљу 1
  • сазна 2
  • сазнала 5
  • сазнати 1
  • Сазнаће 1
  • сакате 1
  • сакатих 3
  • сакри 1
  • сакрива 2
  • сакривај 2
  • сакривају 1
  • сакривајући 2
  • сакривала 1
  • сакривати 1
  • сакривен 1
  • сакрије 2
  • сакрио 1
  • сакрити 2
  • сакују 1
  • сал 1
  • саламе 1
  • Салетише 1
  • сам 34
  • Сам 5
  • Сама 1
  • сама 14
  • саме 1
  • сами 5
  • самилости 1
  • Само 24
  • само 37
  • самртни 1
  • сан 3
  • сандуку 1
  • сандуче 1
  • сану 1
  • саплела 1
  • саплете 1
  • саплеће 1
  • сапун 1
  • САРАЈЕВО 1
  • сарани 1
  • саранити 2
  • сарањени 1
  • саручковао 1
  • сасвим 2
  • саспе 1
  • саставак 1
  • саставише 1
  • саставља 1
  • састављен 1
  • састала 1
  • састали 1
  • састанемо 1
  • састану 1
  • сасу 1
  • сасуле 1
  • сасутих 1
  • сасушена 1
  • сасушене 1
  • сасушила 1
  • сасушили 1
  • сат 1
  • сата 2
  • сати 1
  • сатрвен 1
  • сатрвених 1
  • сахан 2
  • сахат 1
  • сачува 1
  • сачувај 1
  • Сачувај 1
  • саџаку 1
  • Сва 1
  • сва 9
  • свадбу 1
  • свађа 1
  • свађао 1
  • Свак 1
  • свак 9
  • свака 1
  • сваке 5
  • сваки 15
  • Сваки 4
  • сваким 1
  • свако 1
  • Свако 1
  • сваког 2
  • Свакога 1
  • свакога 8
  • свакој 2
  • свакојаких 1
  • сваком 2
  • свакоме 2
  • Сваку 1
  • сваку 5
  • свали 1
  • сванућа 1
  • сватови 1
  • свашта 1
  • Све 20
  • све 64
  • Свега 1
  • свега 5
  • Сведно 2
  • Сведоцима 1
  • Свеже 1
  • свежим 1
  • свезан 1
  • Свеједно 1
  • свему 1
  • Свет 1
  • СВЕТ 1
  • свет 3
  • света 1
  • светине 1
  • светини 2
  • светином 1
  • Светину 1
  • светину 3
  • светињи 1
  • светитељка 1
  • светити 1
  • светле 2
  • светлост 1
  • светлости 2
  • свету 4
  • свећица 1
  • свечаним 1
  • свечано 1
  • Сви 10
  • сви 17
  • свиђало 1
  • свијету 2
  • свијеће 1
  • свијећу 4
  • свију 1
  • свим 1
  • свима 6
  • свира 1
  • свирала 1
  • свирале 2
  • свиралу 2
  • свирао 2
  • Свирате 1
  • свираче 1
  • свиреп 1
  • свирепи 2
  • свиснути 1
  • свих 1
  • свог 4
  • свога 3
  • свој 8
  • своја 1
  • своје 18
  • својим 7
  • својих 2
  • својој 6
  • својом 3
  • своју 9
  • свом 1
  • своме 1
  • свраке 1
  • сврати 1
  • свратити 1
  • свраћали 1
  • сврше 2
  • свршена 1
  • сврши 1
  • свршимо 1
  • свршио 1
  • свршити 1
  • сву 4
  • свуд 1
  • свуда 1
  • се 975
  • себе 19
  • себи 7
  • сева 1
  • седа 1
  • Седе 1
  • седе 8
  • седела 4
  • седели 2
  • седео 3
  • седи 1
  • седили 1
  • седиште 1
  • седишту 1
  • седми 1
  • седне 2
  • седну 1
  • седоше 1
  • секу 1
  • села 16
  • селе 2
  • село 18
  • Село 2
  • селом 2
  • селу 11
  • сељак 2
  • сељака 4
  • сељаке 1
  • сељана 2
  • сељани 3
  • сељанима 2
  • сељаци 1
  • Сељаци 3
  • сени 1
  • сено 1
  • сео 1
  • сеоске 1
  • Сеоски 1
  • сеоског 1
  • сервилним 1
  • серђена 1
  • сестра 1
  • сестре 1
  • сестро 2
  • сети 2
  • Сетили 1
  • сетио 1
  • сетни 1
  • Сетни 1
  • сетно 1
  • сећала 1
  • си 20
  • сиваља 1
  • сивкастог 1
  • сигуран 1
  • сигурно 3
  • сигурности 1
  • сијеците 1
  • сила 1
  • силан 3
  • силах 2
  • силеџије 1
  • Силеџије 1
  • силна 1
  • Силна 2
  • силнији 1
  • силом 1
  • силу 10
  • Симат 14
  • Симата 11
  • Симате 7
  • Симатова 2
  • Симатове 1
  • Симатови 1
  • Симатову 1
  • Симатом 4
  • Симату 3
  • син 1
  • Син 1
  • Сина 1
  • сина 2
  • сине 2
  • синију 2
  • синко 6
  • синовима 1
  • синоћ 1
  • Синоћ 2
  • сипале 1
  • сир 1
  • сира 2
  • сиромах 2
  • сиромашније 1
  • сиротиње 1
  • сиротињу 1
  • сироче 1
  • система 1
  • сит 1
  • ситан 1
  • сите 1
  • ситне 4
  • ситни 3
  • ситница 1
  • ситницу 1
  • ситно 3
  • ситну 1
  • Сједај 1
  • Сједајте 1
  • сједи 1
  • сједницу 1
  • сјутра 3
  • Сјутра 5
  • Сјутрадан 1
  • скакућу 1
  • скамењен 2
  • скамењени 1
  • скиде 5
  • скинув 1
  • скинувши 1
  • скинули 1
  • склањати 1
  • склепа 1
  • склепали 1
  • склизне 1
  • склони 1
  • склонити 1
  • скоком 1
  • скотрља 1
  • скочи 4
  • скочиле 1
  • скочили 1
  • скрене 1
  • скрушено 2
  • скрхале 1
  • скува 1
  • скувају 1
  • скувао 1
  • скуп 1
  • скупи 2
  • скупила 2
  • скупља 1
  • скупо 1
  • скупоцене 1
  • скушља 1
  • скушљаних 1
  • слаб 3
  • слаба 1
  • слабе 1
  • слабо 2
  • слабој 1
  • слава 1
  • слави 1
  • слага 1
  • сламе 1
  • слами 1
  • сламком 1
  • сламом 1
  • Сламу 1
  • слао 1
  • слатка 1
  • слевају 1
  • Слегао 1
  • слегло 1
  • слепо 1
  • слике 1
  • сличила 1
  • слични 1
  • слободније 4
  • слободно 6
  • слободу 1
  • слова 1
  • слуге 1
  • службеник 2
  • служили 1
  • служио 1
  • слуте 1
  • слути 2
  • слутња 2
  • случај 1
  • случајно 3
  • случају 1
  • слуша 2
  • слушај 1
  • слушала 3
  • слушати 2
  • сматрала 1
  • сме 13
  • смеде 2
  • смејање 1
  • смејао 1
  • смеју 5
  • Смејући 1
  • смејући 2
  • смела 2
  • смели 1
  • смељаве 1
  • смео 3
  • смерно 1
  • смести 1
  • сместили 1
  • смета 1
  • сметало 1
  • сметати 1
  • сметене 1
  • сметено 3
  • смех 2
  • смешало 1
  • смешка 2
  • смешкају 1
  • смешкало 1
  • смешкао 1
  • смије 2
  • смијемо 1
  • смијеш 3
  • смију 1
  • смилова 1
  • смиловање 1
  • смиловао 2
  • смиловати 1
  • смилује 1
  • смилују 1
  • Смирено 1
  • смири 1
  • смирите 1
  • смирити 1
  • смислио 1
  • смо 4
  • смокава 1
  • смрад 1
  • смрачи 1
  • смрдљиве 1
  • смреке 1
  • смркавати 1
  • смрти 2
  • смртну 1
  • смучивало 1
  • снаге 2
  • снагом 1
  • снагу 2
  • снађе 1
  • снажна 2
  • снажније 1
  • снажнији 1
  • Снажно 1
  • снажно 5
  • снашао 1
  • снашла 1
  • сневао 1
  • сневесели 1
  • снег 1
  • снива 1
  • сниско 1
  • снове 1
  • снови 2
  • сновима 1
  • сноп 3
  • снопића 1
  • сну 2
  • собе 4
  • соби 4
  • собом 9
  • собу 3
  • сокаке 1
  • Соколила 1
  • соколио 1
  • соколова 1
  • софре 2
  • софри 1
  • сочним 1
  • спава 4
  • спавала 1
  • спавало 1
  • спазила 1
  • спазили 2
  • спазио 1
  • спала 1
  • Спанђала 1
  • спарушеној 1
  • Спаси 1
  • спашеније 1
  • списа 1
  • спомене 2
  • спомену 3
  • спомињао 1
  • спомиње 1
  • спотицао 1
  • спратили 1
  • спрема 2
  • спремни 2
  • спречише 1
  • сприљатељио 1
  • спусти 11
  • спустила 1
  • спустили 1
  • спустио 2
  • спутани 1
  • спуштао 1
  • спуштати 1
  • спуштени 1
  • срамота 1
  • срамоте 2
  • срамотити 1
  • Срба 1
  • Србе 1
  • Србији 2
  • Србију 1
  • Србин 1
  • Србина 1
  • срдито 1
  • срдобољу 1
  • сребрене 1
  • средини 2
  • средину 1
  • срела 2
  • сретан 1
  • сретно 2
  • среће 1
  • срећни 2
  • срећника 1
  • срећнике 1
  • срећо 1
  • срећу 1
  • срмом 1
  • Српкиња 1
  • српска 1
  • српски 1
  • српско 2
  • српској 1
  • Српску 1
  • српску 2
  • сручи 1
  • срца 5
  • срце 1
  • срцу 3
  • срџба 1
  • Срџба 1
  • стабла 1
  • стави 1
  • ставио 1
  • стављао 1
  • стаде 6
  • стајала 1
  • стајао 2
  • стаје 1
  • стали 1
  • стало 1
  • Стане 1
  • Станиша 1
  • Станишић 2
  • становао 1
  • становати 1
  • стању 1
  • Стао 1
  • стара 11
  • Стара 12
  • старајући 1
  • старала 1
  • старати 1
  • старац 2
  • Старац 2
  • Стараца 1
  • стараца 2
  • старачке 1
  • старачких 1
  • старе 2
  • старешина 1
  • старешинама 1
  • старешине 1
  • Стари 3
  • стари 5
  • старији 1
  • Старији 1
  • старијим 1
  • старинског 1
  • Старица 13
  • старица 4
  • старице 4
  • старици 1
  • старицу 3
  • старичином 1
  • Старог 1
  • старог 2
  • старога 1
  • старој 5
  • старос 1
  • Стару 1
  • стару 3
  • старца 1
  • старце 1
  • старцем 1
  • старци 2
  • старцу 1
  • ствар 4
  • ствари 2
  • стварима 1
  • сте 1
  • стегнут 1
  • стеже 1
  • стена 2
  • стене 2
  • стењала 2
  • стењање 2
  • стењу 1
  • стењући 2
  • стеснила 1
  • Стигав 1
  • стигао 1
  • стигло 1
  • стигоше 2
  • стид 1
  • Стид 1
  • стида 1
  • стиде 1
  • стидила 1
  • Стидљиво 1
  • стидљиво 2
  • стиже 1
  • стиска 1
  • стискајући 1
  • Стискоше 1
  • стисло 1
  • стисне 1
  • стиснутом 1
  • стићи 2
  • стишанија 1
  • стиште 3
  • сто 4
  • стоје 2
  • стоји 1
  • стока 5
  • стоке 2
  • Стоко 2
  • стоком 1
  • стоку 7
  • стола 1
  • Столац 1
  • столице 1
  • столицу 3
  • столичицу 1
  • столовима 1
  • столом 1
  • столу 1
  • стотине 2
  • стотину 1
  • Стоца 2
  • Стоцу 2
  • стража 2
  • стражар 1
  • стражара 1
  • Стражари 1
  • страже 1
  • страна 2
  • стране 15
  • страни 2
  • страну 13
  • страсно 2
  • страх 3
  • страха 5
  • страховала 1
  • страхом 2
  • страшан 3
  • страшивица 1
  • страшиво 1
  • страшне 2
  • страшнији 1
  • страшно 1
  • страшног 1
  • стрекне 1
  • стрекну 2
  • стрељају 1
  • стрепи 1
  • стрепила 1
  • стрепио 1
  • стрепње 2
  • стресе 4
  • стресоше 1
  • Стресоше 1
  • стрехама 1
  • стрехе 1
  • стрехом 1
  • стриже 1
  • Стрико 1
  • стрико 3
  • стрику 1
  • строг 1
  • строге 1
  • строго 5
  • стрпају 1
  • стругу 1
  • струзи 1
  • струка 1
  • струке 3
  • стрши 1
  • стршила 1
  • ступи 1
  • Ступивши 1
  • ступиш 1
  • су 148
  • субима 1
  • сува 3
  • сувих 1
  • сувише 2
  • суво 4
  • сувом 1
  • суву 1
  • суд 4
  • суда 1
  • судбине 1
  • суде 1
  • суди 2
  • судије 1
  • Судије 1
  • судима 1
  • судити 2
  • суднице 1
  • судове 1
  • судовима 1
  • суду 1
  • суђено 2
  • суза 3
  • Сузе 1
  • сузе 3
  • сукњу 1
  • сукобише 1
  • Сулагу 1
  • Суљагу 1
  • суманитог 1
  • сумњив 2
  • суморан 1
  • суморни 1
  • сунцу 2
  • сунчају 1
  • сургунлук 1
  • суров 1
  • сурови 2
  • сурово 1
  • сусрели 1
  • сусрет 5
  • сусрети 1
  • сусретне 1
  • сусретну 1
  • Сусретну 1
  • сусретоше 2
  • сусрећу 1
  • сусрећући 1
  • сустегну 1
  • сутра 2
  • Сутрадан 1
  • сутрадан 2
  • суши 1
  • сушила 1
  • сушило 1
  • сушичаво 1
  • та 1
  • Та 6
  • таве 1
  • тад 1
  • Тада 1
  • тада 3
  • тазе 1
  • тај 5
  • Такви 1
  • таке 1
  • таки 1
  • таких 2
  • тако 24
  • Тако 5
  • такођер 3
  • такорсе 1
  • такса 2
  • тала 1
  • талас 1
  • Талас 1
  • таласају 1
  • талац 1
  • талаца 1
  • Талијанима 1
  • Тамница 1
  • Тамничар 1
  • тамничар 2
  • тамничареву 1
  • тамничару 1
  • Тамо 1
  • тамо 13
  • тандрчу 1
  • танка 1
  • танках 1
  • танке 1
  • танки 1
  • танушан 1
  • танушно 1
  • таоца 2
  • таоце 4
  • таоци 2
  • таоцима 2
  • тапшући 1
  • тараба 2
  • тарабе 1
  • Тачно 1
  • твога 2
  • твој 1
  • тврда 1
  • тврдила 1
  • Тврдила 1
  • тврдица 1
  • Тврдица 1
  • тврдоглаво 1
  • тврду 1
  • Те 1
  • те 48
  • тебе 2
  • Теби 1
  • теби 4
  • тежак 1
  • теже 1
  • тежег 1
  • тек 13
  • Тек 8
  • текле 1
  • Тело 1
  • температуру 1
  • тепа 4
  • тепсије 1
  • терет 1
  • теретна 1
  • тесна 1
  • тесне 1
  • тесно 2
  • Тето 1
  • теферича 1
  • теферичи 1
  • теше 2
  • тешећи 1
  • теши 2
  • тешитељка 1
  • тешити 1
  • тешке 1
  • тешки 1
  • тешким 2
  • Тешко 3
  • тешко 5
  • тешком 2
  • ти 42
  • Ти 6
  • тијело 1
  • тим 1
  • тио 1
  • Тифус 1
  • тих 1
  • тихо 15
  • тица 1
  • тицама 2
  • тице 1
  • тиче 1
  • тише 3
  • тле 2
  • тлима 1
  • то 42
  • То 9
  • тобоже 1
  • тобом 1
  • товари 1
  • тога 13
  • тој 1
  • токе 1
  • толике 2
  • толики 2
  • толиким 2
  • толико 13
  • толиког 1
  • толику 1
  • толицно 1
  • томе 6
  • Томов 1
  • тону 1
  • топ 1
  • топлим 2
  • топло 1
  • топлој 1
  • топовска 1
  • тораба 1
  • торбе 1
  • торбу 7
  • трава 3
  • траве 4
  • трави 4
  • травке 1
  • травом 2
  • траву 5
  • траг 1
  • траже 3
  • тражећи 2
  • тражи 5
  • тражила 3
  • тражимо 1
  • тражио 1
  • тражити 3
  • трапова 1
  • трасу 1
  • трбух 3
  • трбухом 1
  • трбуху 1
  • треба 27
  • Треба 7
  • требају 2
  • требало 1
  • требао 2
  • требаш 1
  • Требиња 2
  • Требиње 8
  • Требињу 1
  • требити 1
  • тренутно 1
  • трепере 3
  • треперећи 1
  • трепнувши 2
  • трепти 1
  • трепћући 1
  • тресе 1
  • треска 3
  • тресу 2
  • Треће 1
  • Трећи 1
  • трећи 7
  • трећу 1
  • трештање 1
  • трза 2
  • трзајући 1
  • трзати 1
  • три 20
  • Три 3
  • тридесет 1
  • Тридесет 1
  • тридесетроструко 1
  • трипут 1
  • трка 1
  • тркачи 1
  • трке 1
  • тркне 1
  • трком 3
  • трља 1
  • трне 1
  • троја 1
  • троје 1
  • Тројица 1
  • тројица 2
  • тромо 4
  • троножницу 1
  • тропар 1
  • тропара 1
  • тротоара 2
  • тротоаре 1
  • трошка 1
  • труба 1
  • трула 1
  • труле 1
  • трулој 1
  • труо 1
  • трупини 1
  • трупину 1
  • трухне 1
  • трчали 1
  • трчати 1
  • трче 4
  • трчи 1
  • ту 10
  • Ту 2
  • туге 1
  • туговати 1
  • тугом 1
  • туђе 1
  • туђем 2
  • туђи 1
  • Туже 1
  • тужи 2
  • Тужилац 1
  • тужна 1
  • тужни 1
  • тужно 1
  • тукли 1
  • туку 3
  • тумач 2
  • тумача 2
  • тумачев 1
  • тумачу 2
  • тунелу 1
  • тупо 1
  • турили 1
  • Турке 1
  • Турко 1
  • Турну 1
  • Турске 1
  • Турчин 1
  • Турчина 1
  • тутњавом 1
  • тући 1
  • туче 2
  • тучњаве 1
  • Тхе 1
  • Ћабе 1
  • ће 108
  • ћебе 1
  • ћебета 2
  • ћебетима 2
  • ћелију 1
  • ћемо 8
  • ћеш 4
  • ћилимима 1
  • ЋОРОВИЋ 1
  • ћу 7
  • ћурана 1
  • ћутали 1
  • ћуте 1
  • Ћути 1
  • ћутке 1
  • ћутљивија 1
  • у 376
  • У 43
  • убијао 1
  • убијати 1
  • убије 2
  • убијена 1
  • убијете 1
  • убију 1
  • убили 1
  • убио 2
  • убише 3
  • убрадаћем 1
  • убрајати 1
  • убриса 1
  • убрусцем 1
  • Уведе 1
  • Увек 1
  • увек 9
  • увенула 1
  • уверавао 1
  • уверене 1
  • уверени 1
  • уверење 1
  • увери 5
  • увија 1
  • увијају 1
  • увијек 1
  • уво 4
  • увреде 1
  • увреди 1
  • Увређен 1
  • увуче 1
  • угледа 4
  • угледала 1
  • угледали 1
  • угледати 1
  • уговорили 1
  • угодити 1
  • угојен 1
  • угојеном 1
  • уграби 1
  • уграбили 1
  • уграбио 1
  • угуше 1
  • удаљена 1
  • удаљи 1
  • удара 5
  • ударају 1
  • Ударајући 1
  • ударамо 1
  • ударање 1
  • Ударао 1
  • ударати 1
  • удараца 1
  • Удари 1
  • удари 11
  • Ударили 1
  • ударио 1
  • ударца 1
  • ударце 2
  • ударцем 2
  • ударци 1
  • Ударцима 1
  • удесио 1
  • Удри 1
  • удружиле 1
  • уђе 3
  • Ужагрили 1
  • ужурбано 2
  • Уз 1
  • уз 15
  • Уза 2
  • уза 3
  • узајамно 1
  • узалуд 2
  • Узалуд 4
  • узалудне 1
  • узалудно 2
  • Узаман 1
  • Узастопце 1
  • узбеснело 1
  • узбешњели 2
  • Узбешњени 1
  • узбуђени 1
  • узбуђено 1
  • узбуђења 1
  • узвари 1
  • узварује 1
  • узверено 3
  • узви 1
  • Узви 1
  • узвик 1
  • Узвик 2
  • узвикну 7
  • узвикнувши 1
  • узвикнула 1
  • узвикнуше 1
  • узвици 1
  • узвишење 1
  • Узгред 2
  • узгред 5
  • уздах 1
  • Уздахну 1
  • уздахну 7
  • уздахнуо 1
  • уздижу 1
  • уздисати 2
  • уздише 2
  • уздишу 1
  • Узе 1
  • узе 16
  • узела 1
  • узели 2
  • узети 2
  • узеше 1
  • Узима 2
  • узимала 1
  • узлечући 1
  • узмахну 1
  • узмахује 1
  • узме 1
  • Узме 1
  • узмешан 1
  • Узми 3
  • узмите 1
  • Узмите 1
  • узму 1
  • Узму 1
  • узнемиреним 1
  • узнемирених 1
  • узнемири 1
  • узрок 1
  • узрока 1
  • уједа 1
  • Уједно 1
  • ујутру 2
  • указа 4
  • указивали 1
  • указивати 1
  • указујући 1
  • уклања 1
  • уклањајући 1
  • уклањала 1
  • уклоне 1
  • уклони 1
  • уклонила 1
  • укочено 1
  • укочила 1
  • укрстивши 1
  • укрутише 1
  • улазак 1
  • улазу 2
  • уласку 1
  • улењио 1
  • улицама 1
  • улице 4
  • улици 2
  • улицом 1
  • улицу 2
  • улупљених 1
  • уљегао 1
  • уљегоше 2
  • уљезе 5
  • умеша 1
  • умешала 1
  • умивању 1
  • умиваоника 1
  • умидерен 1
  • умио 1
  • умирању 1
  • умирао 1
  • умирати 2
  • умора 1
  • уморан 1
  • уморено 1
  • умори 1
  • уморила 1
  • уморили 1
  • Уморили 1
  • уморио 2
  • уморити 1
  • уморна 1
  • Уморна 1
  • уморни 2
  • уморно 1
  • умору 1
  • умота 1
  • умотавати 1
  • умотавши 1
  • Умотани 1
  • умре 3
  • умрем 1
  • умремо 1
  • умрети 1
  • умријети 2
  • умријеће 1
  • умрла 1
  • Умрла 1
  • умрли 2
  • умрло 1
  • умро 4
  • умукну 1
  • унаоколо 7
  • унапред 1
  • унела 1
  • униђе 1
  • уништени 1
  • Унук 1
  • унуком 1
  • унутра 5
  • унучету 1
  • уобичајили 1
  • уозбиљени 1
  • уозбиљио 1
  • уопште 1
  • Уопште 1
  • упаде 3
  • упале 1
  • упалим 1
  • упане 1
  • упи 1
  • уписује 1
  • упита 1
  • упише 2
  • уплакана 1
  • уплашено 1
  • уплаши 1
  • уплеће 1
  • упљачкати 1
  • упорна 1
  • упорније 1
  • упорнијих 1
  • упорно 5
  • упорношћу 1
  • управо 4
  • упрљана 1
  • упрљано 1
  • упрти 2
  • упустио 1
  • упути 3
  • упуштај 1
  • уреди 1
  • уредивши 1
  • уредише 3
  • уређивати 2
  • урезао 1
  • урнебесном 1
  • усамљено 1
  • усиљавајући 1
  • Усиљено 1
  • ускаче 1
  • ускачу 1
  • уске 1
  • уској 3
  • ускомеша 1
  • ускомешало 3
  • ускомешаше 1
  • услача 1
  • усна 2
  • уснама 2
  • усница 1
  • усном 1
  • успела 1
  • усплахирен 1
  • усплахирених 1
  • усправно 1
  • усрећи 1
  • Уста 1
  • уста 15
  • устаде 1
  • устакнувши 1
  • устезања 1
  • устреми 2
  • устручавала 1
  • устукну 1
  • устукнуше 1
  • усуди 2
  • усудише 3
  • усуђивао 1
  • усукан 1
  • утањен 1
  • утањиле 1
  • утврдило 1
  • утега 1
  • утегну 1
  • утешити 1
  • утешљиве 1
  • Утонуо 1
  • уфитиљене 1
  • уфитиљеним 1
  • Ух 2
  • уха 1
  • ухапшен 2
  • ухапшена 1
  • ухвате 1
  • Ухвати 2
  • ухвати 6
  • Ухватили 2
  • ухватише 1
  • Ухватише 1
  • Ухваћени 1
  • учесташе 1
  • Учини 1
  • учини 3
  • учинила 1
  • учиниле 1
  • уши 1
  • ушију 1
  • ушима 1
  • уштеде 1
  • Уштедио 1
  • ушују 1
  • фајде 1
  • Фала 2
  • фала 4
  • фалило 1
  • фалим 1
  • фалити 1
  • Фараона 1
  • фељбаби 1
  • фељбабу 1
  • фесова 1
  • физичку 1
  • фијуче 1
  • фини 1
  • финих 1
  • фино 1
  • финџаниће 1
  • фрајлајн 1
  • фратра 1
  • фронте 1
  • фронту 3
  • хајваном 1
  • Хајде 3
  • Хајдемо 1
  • Хајдете 2
  • хајдук 1
  • Хајдук 1
  • хајдучином 1
  • хала 1
  • халапљиво 2
  • хаљине 6
  • хамале 1
  • ханд 1
  • хапс 1
  • хапсеника 1
  • хапсеници 2
  • хапсу 3
  • харали 2
  • харамбаша 3
  • хартија 1
  • хартије 1
  • Хвала 3
  • хвалили 1
  • хвата 1
  • хватала 2
  • Хегедиш 1
  • Хееј 1
  • Хехе 1
  • Хехеј 1
  • Хехехе 1
  • Хехехеј 1
  • Хи 1
  • хиљада 1
  • хиљадама 1
  • химну 1
  • Хитно 1
  • хитно 7
  • хладан 4
  • хладна 1
  • Хладни 1
  • хладно 4
  • хлеб 1
  • хлеба 8
  • хлебића 1
  • хлебови 2
  • хлебом 1
  • хлебу 2
  • хлепчића 1
  • хљеба 3
  • Хм 6
  • хода 1
  • Ходи 1
  • ходом 1
  • ходу 1
  • хоће 14
  • Хоће 4
  • Хоћеш 1
  • хоћу 1
  • Хохо 1
  • храбре 1
  • храбрих 1
  • хране 6
  • храни 1
  • хранила 1
  • храним 1
  • храниш 1
  • храну 2
  • хрве 1
  • хрзање 1
  • Христе 1
  • хришћанска 1
  • хтеде 14
  • Хтеде 2
  • хтедоше 2
  • Хтела 3
  • хтела 8
  • Хтели 1
  • хтели 4
  • Хтео 1
  • хтео 2
  • хтио 1
  • Хтио 1
  • хука 1
  • хукнувши 1
  • хуком 1
  • хукте 1
  • Хунд 1
  • цар 2
  • Цар 2
  • цара 2
  • цареве 1
  • царевини 1
  • царевино 1
  • царевину 2
  • царске 3
  • царски 5
  • царским 1
  • царскм 1
  • царско 1
  • царског 1
  • царској 1
  • цару 3
  • цвећа 3
  • цвеће 2
  • цвећем 1
  • цвилење 1
  • цвилећи 1
  • цврче 2
  • цврчци 1
  • цеви 1
  • цедила 1
  • целивају 2
  • целој 1
  • целу 1
  • цену 1
  • цео 1
  • цесте 3
  • цести 1
  • цесту 1
  • цивилу 1
  • циганин 2
  • Циганина 1
  • циганине 1
  • цигар 4
  • цигаре 2
  • цигаром 1
  • цигарпапира 1
  • цигару 1
  • цијену 1
  • ципелама 1
  • циче 1
  • цичи 1
  • црвен 1
  • црвеним 1
  • црвених 1
  • црева 1
  • цркве 2
  • црквени 1
  • цркви 3
  • црквом 1
  • цркву 1
  • Црн 1
  • црн 4
  • црна 4
  • црне 4
  • црни 2
  • црним 2
  • црних 1
  • црног 1
  • Црногорци 2
  • црном 1
  • црну 1
  • црњи 1
  • Цугсфирер 3
  • цуксфирер 2
  • Цуксфирер 2
  • цурила 2
  • цурило 1
  • цурица 1
  • чавета 1
  • чаврља 1
  • чађав 1
  • чађави 1
  • чађавом 1
  • Чак 11
  • чак 6
  • чакшире 1
  • чанак 2
  • чарапа 1
  • чарапама 1
  • чарапе 1
  • Чаршија 1
  • чаршији 1
  • чаршију 4
  • час 18
  • часа 1
  • часовима 1
  • част 1
  • части 2
  • часу 1
  • чаша 1
  • чашаф 2
  • чврсти 1
  • чврстим 1
  • чврсто 3
  • чвршће 1
  • чвршћим 1
  • чега 3
  • чека 5
  • чекају 2
  • чекајући 2
  • чекала 2
  • чекали 1
  • чекао 2
  • чекати 1
  • чела 4
  • челе 1
  • Челебију 2
  • челика 1
  • чело 6
  • челу 4
  • чељад 12
  • чељаде 2
  • чељадета 1
  • чељадету 1
  • чељади 1
  • чељадима 3
  • чемерна 1
  • чему 1
  • чепрка 1
  • черноје 1
  • чести 1
  • честитају 1
  • често 5
  • Често 5
  • чета 2
  • четверо 1
  • четворица 3
  • четворице 1
  • чете 2
  • четири 4
  • четица 1
  • чету 1
  • чешаљ 1
  • чешће 1
  • чибук 3
  • чибуком 2
  • чија 2
  • чијем 1
  • чији 1
  • чијој 1
  • чију 1
  • Чим 11
  • чим 8
  • Чиме 1
  • чиме 4
  • чине 1
  • Чини 10
  • чини 6
  • чинили 1
  • чинило 5
  • Чинило 5
  • чиновник 1
  • чиновнике 1
  • чиновници 3
  • чиновницима 1
  • чиновничић 1
  • чисмена 1
  • Чист 1
  • чисте 1
  • Чисте 1
  • чисти 2
  • чистити 1
  • чисто 4
  • чита 2
  • Читав 1
  • читав 6
  • читава 6
  • читаве 7
  • читави 1
  • читавим 1
  • читаво 3
  • Читаво 3
  • читавој 1
  • Читаву 1
  • читаву 5
  • читали 2
  • читати 2
  • чобана 1
  • Чобани 1
  • чобани 3
  • Чобанчад 1
  • човек 3
  • човека 1
  • човечуљку 1
  • човјек 1
  • човјеку 1
  • чојек 2
  • чојом 1
  • Чопор 1
  • чува 7
  • Чувај 1
  • чувају 1
  • чувајући 1
  • чувала 2
  • чувалдуз 1
  • чували 1
  • чувао 1
  • чуварна 1
  • чувати 1
  • чуда 1
  • Чудна 1
  • чудна 2
  • чудне 1
  • чудним 1
  • чудно 3
  • чудној 1
  • чудном 3
  • чудо 3
  • чуду 2
  • чује 8
  • чујем 1
  • Чујем 1
  • чујете 1
  • Чујеш 1
  • чула 2
  • чули 4
  • чуо 5
  • чупа 1
  • чупава 2
  • чупају 1
  • чупао 1
  • чупка 1
  • чупкајући 1
  • чути 1
  • чутуре 2
  • чутуру 2
  • џаба 1
  • џабе 1
  • Џелат 2
  • џелата 2
  • џепу 1
  • шака 2
  • шакама 2
  • шаке 1
  • шаком 1
  • шаку 3
  • шала 4
  • шале 1
  • шали 2
  • шалити 1
  • шаље 1
  • шаљеш 1
  • шаљу 1
  • шамар 2
  • шантуцају 1
  • шапама 1
  • шапатом 4
  • шапну 2
  • шапће 1
  • шапуће 1
  • шарени 1
  • Швабама 2
  • Швабе 2
  • Шваби 1
  • швабине 1
  • Швабо 1
  • швабом 1
  • Швабу 1
  • швапске 1
  • швапским 1
  • шене 1
  • шенлучити 1
  • шербетњак 1
  • шеснаест 1
  • Шест 1
  • шесторицу 2
  • шета 1
  • шетајући 1
  • шетали 1
  • шетао 1
  • шећер 1
  • шећерламу 1
  • шешир 1
  • шибала 1
  • шибља 1
  • шију 1
  • шири 1
  • широке 1
  • широки 1
  • широким 2
  • широко 1
  • широкој 1
  • шкакљу 1
  • шкипић 1
  • шкргућу 1
  • шкропити 1
  • шљубише 1
  • шпидал 1
  • шпиталу 1
  • Шта 19
  • шта 32
  • шталу 1
  • штап 1
  • штапић 1
  • штапићем 1
  • штапова 1
  • штеде 1
  • штипају 1
  • штитили 1
  • Што 10
  • што 104
  • штогод 5
  • штогођ 1
  • штрче 1
  • штрше 1
  • шуми 2
  • шуму 1
  • шунке 1
  • Шутела 1
  • Шути 1
  • шуцкора 5
  • шуцкоре 2
  • Шуцкори 3
  • шуцкори 4
  • шуцкорским 1
  • шушкетајући 1
  • шушну 1
23552 matches
 сад загрлио и ижљубио ту милу, птицу.) А сва деца <pb n="72" /> хране голубове и хране их у ја 
ела је да је то <hi>царско брашно</hi>, а и колачи да су прави <hi>царски колачи</hi>, Мора да  
лаву.{S} Пољуби га у чело и оба образа, а Петар њега пољуби у руку.{S} Још се једном окрете мат 
е гори од Јагоде.{S} Јагода се предала, а он се продо.{S} Продо и тијело и душу....{S} Она једн 
 то људи!..{S} Кад их повела на вешала, а они застали да попију по ракију, мирно се ижљубили с  
ом.{S} Показује му, нуди што је донела, а он мирно прима и примећује којешта, пита.</p> <p>Напу 
ру бајонет, некаква старинског система, а о рамену пушка.{S} Са дивљом радошћу људи који никада 
 пред Лакана.</p> <p>— Ја сам ухапшена, а није он рече одлучно.</p> <p>— Ти нам не требаш....</ 
а више ни дете не може да уљезе унутра, а њима није ни тесно ни неугодно.{S} У шали, чак почели 
о од огњишта. — Први је опањкао Симата, а други га објесио.{S} У њих ми не дирајте!</p> <p>— А  
вати.{S} Неки брижљиво затворише врата, а прозоре, ко зна зашто, прекрише ћебетима.{S} Пред нек 
 мора да даје не једну него готово све, а сама да остане без ичега.{S} Као квочка кад брани пил 
лади.{S} У овој земљи свак има да једе, а ко је крив тим људима што се нису побринули за свој з 
Нико не сме гласно да викне, да јаукне, а нико не ноже да се одвоји мирно од села, од своје <pb 
 клепетуша на Гарану меко, меко клепне, а цврчци всело цврче : под стрехом, у трави, у букви, ц 
пић, чувајући се и пазећи да не посрне, а ипак се, као за инад, непрестано спотицао.</p> <p>Ста 
S} Закопаће ђубре с ђубретом да трухне, а данас ће нови курбани да се објесе.</p> <p>— Нови? —  
?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Закитила те, а?</p> <p>Узе му оне струке босиока, омириса и задену з 
ти ишта запитати.{S} Ту је Лакан, дете, а пред њим се не сме о свему слободно говорити.{S} Хтед 
 јекну Мартин, разбивши лулу о огњиште, а ситни јој комади разлетеше се куд који.</p> <p>Манда  
е нити излазе напоље.{S} А сено мирише, а клепетуша на Гарану меко, меко клепне, а цврчци всело 
ико ли је лепше било у Мандиној колеби, а да и не спомиње лепу кућу своју!</p> <p>Остали хапсен 
<p>— Хвала Богу!...{S} Петар је велики, а Лакан је мали.</p> <p>Од тада сваки дан ишла је по се 
све прве зубе погубио. — Душманин гони, а Бог саставља.</p> <p>— Само се мртви не враћају. — ти 
аздељене.{S} У једну групу допрла мати, а у другу дете; у једну брат, а у другу сестра.{S} Јави 
лаже.{S} Сви они знаду питати и писати, а крију....</p> <p>Лакану се, тога часа, учини као да н 
.{S} Ко зна.{S} Може такса и поскупити, а дијете треба да откупљује главу, Уједно је наумио, —  
т, он је данас царски чојек, службеник, а она неће да се пред царским људима исповеда.{S} Не см 
у, и бојала га се и привијала се уза њ, а сад га, ето, гони.{S} Драго јој да оде па макар на да 
>Читаву ноћ мучно се, знојио, превртао, А још од сванућа дигао се изломљен, сатрвен и суморан.{ 
} Еј, еј!...{S} Колико си писама добио, а колико послао ?</p> <p>— Ја незнам ни читати ни писат 
...{S} Све ће бити како је Бог наредио, а мимо његову се вољу не може.</p> <p>Јагода уљезе у ку 
на је златна...</p> <p>Није ни довршио, а шамар пуче.{S} Први шамар након Симатове смрти.{S} Ла 
 Није, чини му се, људски ни отпочинуо, а нечија снажна рука дохвати га за раме.{S} Стрико Пета 
рла мати, а у другу дете; у једну брат, а у другу сестра.{S} Јавише чиновницима, запомагаше.{S} 
и унучету.</p> <p>Није ишла ни пун сат, а жандари је сусретоше и зауставише.{S} Није им могла п 
ред спомену како јој умро отац у Араду, а одмах описује како су војници њезину, Митрину, кућу п 
руги.{S} Музика им свира негде у крају, а они испијају вино из финих, танках чаша и наздрављају 
а, танки брци повили се па се лепршају, а доња усна некако се пркосно скупила и готово се изгуб 
о куће!....</p> <p>— Влада помаже њему, а он помаже Влади. — опет ће војник мирније, — па ради  
е тако млад. предложио би смртну казну, а овако.....</p> <p>Лакану се поче смркавати пред очима 
иће и јаја... да пошаљем коју десетицу, а да Мартин и не зна...</p> <p>И дуго, дуго, стењала је 
а гобу и меко, меко прошапта:</p> <p>-- А шта ћемо, мој Мартине?..{S} Божја воља! </p> </div> < 
 <p>— Е, нека вам је он здрав и жив.... а Јуре.... јадан!</p> <p>Уздахну и показа карту.</p> <p 
бама...{S} И он вам добар... поштен.... а она.</p> <p>Наишав на овако силан и ненадан отпор, Ми 
</p> <p>— А све ми се чини... ко зна... а страх ме, страх.{S} Митре, сестро, кажи за име Исукрс 
сти а он да се потуца некуд... некуд... а Бог зна куд га могу немилосни душмани одвући.</p> <p> 
ти.{S} Или их поморити глађу.{S} Или... а Бог зна шта све може бити !...{S} Неки тек сада опази 
гну потајно на тумача и рече да запита: а какво је писмо ономадне добио по овоме голубу и коме  
 погледаше тамо.{S} И као да се питају; а ко га удари?{S} Митра је седела хладна као стена <pb  
ли како су они од <hi>царске вјере</hi> а нису бунтовници.{S} Жандари нису хтели ни слушати.{S} 
сти.{S} Боже, да ово изађе на добро!{S} А ова велика, безимена тица, кажу, увек на зло слути и  
...{S} Шта ће јој Митра сада ? . . .{S} А отац? ...{S} Шта је с њим било?</p> <p>Усиљено каскај 
о није...{S} Никад?...{S} Не зна....{S} А јест....{S} Чини му се...видео је у газде Пешикана... 
и се сваки сахат мијењају облоги....{S} А вектери те обмотали само једним облогом....{S} И фала 
 једе и пије, свак се грли с њим....{S} А он је гори од Јагоде.{S} Јагода се предала, а он се п 
.{S} Ра да није луда?...{S} Луда?...{S} А зар би се неко, са и мало памети, овако држао?...{S}  
па ни њега не штеде!..{S} У хапс?...{S} А што ће он у хапсу?..{S} Нема тамо ни простирке, ни по 
/p> <pb n="10" /> <p>— А шта још?...{S} А?</p> <p>Лакан лукаво показа јабуке, па као да их опет 
на прса. — Нема помоћи од кукњаве...{S} А и мени су убили сина...{S} Мога убише што је био бунт 
и је у лице говорила да ће умрети...{S} А кад ће умирати: зашто да другоме оставља ову храну ?{ 
 <p>— Не знам...{S} Ништа не знам...{S} А биће да је опремљен у Мађарску.</p> <p>— А мој бабо ш 
ао да боли и трне и затеже некако...{S} А уста сува, сува, вавек сува.{S} Ма колик квасио никад 
увери. — У српској је држави тако...{S} А ја сам доста убијао...{S} Треба и да починем.</p> <p> 
 чудо...</p> <p>— Еј синко, синко...{S} А како ћемо то поправити ?</p> <p>Лакан погледа на чана 
ите, само ми оставите жене и ђецу...{S} А је ли Бугарин малаксао, неће се ни Турко дуго одржати 
ама?...{S} И само?..{S} И у мраку?..{S} А ко ће се у ноћи наднети над њега, да види спава ли ми 
ебити у коси.{S} Ништа не одговори..{S} А он се окрену Јагоди и рече достојанствено:</p> <p>— А 
ала је она то по осмеху старичином:.{S} А познала је и по ходу.{S} Митра се није приближивала к 
ој руку при поласку и рече „збогом“.{S} А кад она пригрли руку и опет манито поче љубити, прибр 
шкама, иде читава компанија војника.{S} А по средини цесте, једна за другим, тандрчу троја обич 
, те га је двапут кришом прекрстила.{S} А сад се, готово поче осјећати као у својој кући.{S} На 
живу главу, не би се растала с њима.{S} А сад мора да даје не једну него готово све, а сама да  
и се да је у некакву дослуку с њима.{S} А Митра неће ничијег поклона, ко је са швабом у дослуку 
е падати и по домаћима и по гостима.{S} А кад се пламен изви и зализну уз омањи котао, Митра, г 
се врати па опет подвикну на Лакана.{S} А залуд.{S} Нема снаге да ради, нема.{S} Није било друг 
.{S} Све разредише у неколико група.{S} А свака група треба да иде у друго село, — заједно не с 
ће брашно данас, те стићи ће сјутра.{S} А брашна нема па нема.{S} Додуше стигло је нешто — зли  
ћи оштри врхови жандарских бајонета.{S} А мрка се гомила тромо и лено ваља, љуља, некако рањени 
сувих смокава и барем две оке ораха.{S} А стрико Петар ће донети и пушку и, сигурно, још једну  
е магазине, бараке, болнице, судове.{S} А ови хоће да иду, одмах да иду.{S} Само моле да их леп 
ком раскршћу они замене једни друге.{S} А он, сиромах, иде непрестано, овако слаб и нејак.{S} У 
траву или понуди какав прашак и иде.{S} А ако је болесник при крају, он, не питајући, намеће на 
 стрику Петру, слушала га пажљивије.{S} А при спомену свирале дође јој необична жеља да свиралу 
 одмичу од ватре нити излазе напоље.{S} А сено мирише, а клепетуша на Гарану меко, меко клепне, 
ати за бајонету и покуша да је отме.{S} А и Јагода обгрли Лакана и, окренувши се официру, врисн 
под ока погледају остали на жандаре.{S} А ни један не сме да зине, чак ни да замоли.{S} Ни воде 
ваке муке научио веле му и смеју се.{S} А он, из инада, измахне главом и мушкије коракне напред 
ве гомиле пуних врећа леже у магази.{S} А он је <hi>наш</hi> човек, од <hi>наше</hi> вере.{S} Н 
 ни понео са собом.{S} Нису му дали.{S} А треба му и преобука, и нова марама и сапун.{S} Па још 
 је, дакле, да је изненади, обесели.{S} А чиме би је у данашње дане могао пријатније изненадити 
мам да им дам.{S} Све сте нам отели.{S} А он доноси брашна, пршута, бешкота.{S} Свега донесе.{S 
ајно неби други нашљедници уграбили.{S} А преносила је и брашна, и граха, и осушена меса, и још 
шено погледа.{S} Ништа не проговори.{S} А њему се десна усница мало придиже и као с неким понос 
се повратити и још штогод испричати.{S} А волела би да јој неко много прича о њима, о таоцима.{ 
ик оца, домаћин.{S} Мора се слушати.{S} А кад се пролетос вратио кући и спазио Јагоду како стри 
и.{S} Жандари нису хтели ни слушати.{S} А кад се неки усудише да слободније протестирају, запре 
гудова Јагода и да ће га зауставити.{S} А срамота би било да га види чупава или упрљана.</p> <p 
 код себе и тек ујутру почне делити.{S} А и јадне породице, — правдао се сам пред собом, — нек  
и Пешикалу . ..{S} Он ће све купити.{S} А и платиће добро . . .</p> <p>— Нека . ..</p> <p>Па се 
а, час друга.{S} Игра, миче, трепти.{S} А обе главе тресу се, трасу и обе питају за голуба.</p> 
оз неколико дана.{S} И сигурно лечи.{S} А ови доктори обилазе са сваке стране, обилазе, питају  
 га угледала и весело му маше руком.{S} А он одма малакса.{S} Дође му да се врати кући, да се м 
и су уверени да ће и он бити осуђен.{S} А кад им спомене голуба и жандаре, неки као да се стрес 
и чела, тако му глас ситан и утањен.{S} А кад јој дрхтавом руком пружи причест и саге се да је  
тра говоре.{S} Није ни прислушкивао.{S} А и да је прислушкивао тешко би могао ишта разумети.{S} 
лази пуно гладне сиротиње кроз село.{S} А ја немам да им дам.{S} Све сте нам отели.{S} А он дон 
ости.{S} Такви снови не слуте добро.{S} А ето, данас, дошао му из Стоца читав сноп карата да да 
остане што више времена за разговор.{S} А тада лепо скувају каву, седну једна уз другу и, испиј 
ци и тицама.{S} Ако жандари не лажу.{S} А зашто да лажу?....{S} Зар се џабе измењале четири пат 
њива и ливада, обилазе их, ограђују.{S} А неки непрестано мисле о храни, одлазе у Требиње и вра 
p> <p>Па се и сама осмехну, на силу.{S} А и зашто да се сневесели пред њима, да их растужује?{S 
роши донети колача и коју шећерламу.{S} А она <pb n="44" /> ништа.{S} Каже да се уморила.{S} Па 
вили, поклопили лице рукама и плачу.{S} А неки стоје скамењени, ћуте.{S} Гледају како нестаје с 
е,у кога да ишту више Или да просе ?{S} А код куће се нема ни мало и треба донети.{S} Ако деца  
 или га гурнули у те проклете таоце?{S} А и кад је пошао ништа није ни понео са собом.{S} Нису  
анда и страшиво гледа негде преда се, — а он... може бити...{S} Јуре или Ивица... не знам који. 
реће му указујући на ниску столичицу, — а имаћемо времена за љубљење.{S} Док свршимо што треба. 
ре из руке а да их не <hi>олаје</hi>. — А оклен?</p> <p>— Оклен?</p> <p>Манда обори главу.</p>  
 подругну се онај и баци мех на раме. — А требају ли ти новци? . ..{S} Узми па продај газди Пеш 
тамо па се забавите, — рече им мекше. — А мене оставите сану...{S} Уморна сам, хоћу да се одмор 
пунећи лулу и испод ока их гледајући. — А?</p> <p>— Уморили, богме, — тихо одговори Митра. — Ни 
ре, — шапну тише. — Бране једни друге.— А нијесу ти ни лијека донијели и ако ти га још јуче пре 
и задену за уво.</p> <pb n="10" /> <p>— А шта још?...{S} А?</p> <p>Лакан лукаво показа јабуке,  
— И живот и све.</p> <pb n="70" /> <p>— А шта је цар дао?</p> <p>— То се тебе не тиче.</p> <p>— 
јесио.{S} У њих ми не дирајте!</p> <p>— А рашта? — засмеја се харамбаша. <pb n="115" /> — Ја са 
их стискајући. — Све за образ!</p> <p>— А ти слушај бабу, — прошапта некако мекше окрећући се Л 
ече, мајко!</p> <p>— А стрико!</p> <p>— А Петре!</p> <p>Лакан скочи са кревеца и, пре него што  
а:</p> <p>— Добра вече, мајко!</p> <p>— А стрико!</p> <p>— А Петре!</p> <p>Лакан скочи са креве 
о од кога од њих?</p> <p>— Их!</p> <p>— А ја ћу га први прочитати.</p> <p>Па крене из куће и ла 
ку рану има и понеки лијек....</p> <p>— А какве ми фајде од освете.{S} Што ће ми то?</p> <p>— Д 
?</p> <p>— Онако како знам....</p> <p>— А би ли се исповједила?</p> <p>Она подиже мутне, водњик 
ају ти хаљине.{S} Хајде го....</p> <p>— А ја сам чуо да је Пешикан покупио сву робу из дућана о 
ло с њиме.....{S} Тридесет....</p> <p>— А Командант Хегедиш, кад му јављају, пита: „зар само то 
 не привиђа?</p> <p>— Ништа...</p> <p>— А ја често... тако... гледам крв и људе у крви...{S} Чу 
 и само ми их он може узети...</p> <p>— А ето су узели, — опет ће Мартин упорно и отпусти два д 
ори:</p> <p>— Јесте ли живи?..</p> <p>— А ти?..{S} Јеси ли ми жив?.. запита Митра изненађена и  
се опростити што немамо хљеба.</p> <p>— А биће и хљеба у нас, — одговори харамбаша мирно вадећи 
 нешто чистити око умиваоника.</p> <p>— А сада ће и доктор, — рече кроз зубе. — Треба да се рад 
вори Лакан. —</p> <p>Остарила.</p> <p>— А би ли ми је показао?</p> <p>— Што ће ти?</p> <p>— Да  
хладно рекао да крену за њима.</p> <p>— А јесу ли то <hi>наши</hi> ? — запита га испред ниске,  
не.{S} Затим погледа и Лакана.</p> <p>— А ово није наш?{S} Ово је Брђанин, интернирац?</p> <p>- 
</p> <p>— Продаћемо кога овна.</p> <p>— А шта ће ти остати?</p> <p>Манда се нарогуши и кресну о 
пу и тамо напипа све прашкове.</p> <p>— А млеко?</p> <p>— И млеко.</p> <pb n="81" /> <p>Болесни 
иралу види, да је узме у руке.</p> <p>— А ђе ти је свирала? — запита брзо и помилова га по глав 
браз, — дочека неко из гомиле.</p> <p>— А били смо у једном тунелу, у Араду, — опет ће поп лакш 
м свијету и.... хвалили су ме.</p> <p>— А сагријеши ли с њиме, јаднице?</p> <p>— Сагријеших, оч 
 <p>— Када?</p> <p>— Ономадне.</p> <p>— А што ће голуб? — мрмља председник тише, да се једва ра 
. — Није шала толико путовање.</p> <p>— А имате ли још икога осим вас двоје?</p> <p>— Имам једн 
дравио.</p> <p>— Поздравио те.</p> <p>— А кад ће доћи?{S} Кад ће га пушћати?</p> <p>Старица му  
е чељади....{S} Биће му лакше.</p> <p>— А чујете ли што за Ивицу? — запита као узгред, тек да п 
 јој руку и пољуби је у образ.</p> <p>— А ко ти је ово? — запита и показа на Лакана. — Син?</p> 
кутију, замота цигар и запали.</p> <p>— А Јагода како је? — запита као узгред. — Жива?</p> <p>— 
 јаче пригрли и поче миловати.</p> <p>— А наше двоје ђеце у војсци, — исправи се домаћица искра 
раствори и као да поче читати.</p> <p>— А шта пише? — запита тихо и опет се окрену Мартину. .</ 
вршће пригрле и напану љубити.</p> <p>— А ево нам домова! — сетно добаци један старац и показа  
ком по челу и и дохвати чибук.</p> <p>— А погоди шта сам ти фино донио? — Запита Манду и намигн 
 преко рамена.</p> <p>— Нисам.</p> <p>— А јесу ли овце сите?</p> <p>— Јесу.</p> <p>— Хм. . .</p 
еси ли уморан?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— А гладан? </p> <pb n="9" /> <p>— Нисам.</p> <p>Она изва 
у крило, са запаљеном цигаром.</p> <p>— А шта јој би, по Богу?</p> <p>Умрла од срамоте, — одгов 
 које је непрестано засукивао.</p> <p>— А шта ви радите, јаднице јадне ? — тихо, шапатом запита 
 Трећи дан се разболео и умро.</p> <p>— А молим ти се, бако, да одем мало до Јагоде — тихо прош 
иће да је опремљен у Мађарску.</p> <p>— А мој бабо шта ради? — Живо упаде Лакан и погледа јој у 
ловку и поче куцкати по столу.</p> <p>— А оклен ти голуб? — преведе тумач питање, намештајући у 
ита Илиница и пође према њему.</p> <p>— А шта ћемо?{S} Вране, покој му души....{S} Ето видићеш< 
атим га обгрли и тихо уздахну.</p> <p>— А уморили се, јадници? — тихо припита и Мартин пунећи л 
чанак пред њима па се осмехну.</p> <p>— А и ја сам теби нешто донио, — рече и ђавољасто намигну 
рену и хтеде да униђе у радњу.</p> <p>— А ево и ми дошли у жито, наш лијепи газда, — дочека јед 
а крило и њежно пољуби у косу.</p> <p>— А други пут не ћу заборавити.</p> <p>— Шта ли је с бабо 
когод не чује, шапатом запита:</p> <p>— А јеси ли је виђео?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Закитила т 
лади по бради и строго запита:</p> <p>— А знаш ли да је забрањено држати голубове?</p> <p>— Не  
пет се приповрати и рече тише:</p> <p>— А данас ће, кажу, петорицу објесити.{S} Ударили Црногор 
са сваке стране, запита мекше:</p> <p>— А јеси ли често свирао?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Је ли  
агода одиже крст и рече мекше:</p> <p>— А добар је био, добар....{S} Није не гонио, мучио.{S} И 
ј огњишта и поче се протезати:</p> <p>— А сјутра вам носе и звоно, — рече некако кроз зубе, окр 
окрену жени и рече развлачећи:</p> <p>— А нема вајде од каве, Манде...{S} Дај ти да се руча, те 
 поносито се исправи пред њим:</p> <p>— А зар најприје нећеш изтражити и Суљагу Челебију и Ибра 
о раменима и хладно одговорио:</p> <p>— А што ћу му ја У....{S} Ако му је суђено да умре, умриј 
ита некако узбуђено, задихано:</p> <p>— А почем сам ја грешница?....{S} Шта сам учинила?{S} Што 
 Јагоди и рече достојанствено:</p> <p>— А теби ће твој из Мађарске донијети огледало.{S} Има та 
почеша иза уха и опет: отегну:</p> <p>— А и за Јуру пише Ивица...{S} Ено га, вели, на фронту, б 
жив се старици, готово врисну:</p> <p>— А бабо?</p> <p>— Одвели га, — мирно одговори Митра и не 
ду по плећу и шапће поверљиво;</p> <p>— А шта ако буде писмо од кога од њих?</p> <p>— Их!</p> < 
 — Грехота је... <pb n="63" /></p> <p>— А све ми се чини... ко зна... а страх ме, страх.{S} Мит 
стрпљиво окреса: <pb n="54" /></p> <p>— А што се не иде?</p> <p>— Да се иде? — припита командан 
ј упалим свијећу.</p> <p>— Ти?</p> <p>— А ко ће други?</p> <p>— Ама оној грешници ти да палиш с 
бјесити.{S} Будите спремни...“</p> <p>— А кога ће објесцти? — живље запита старица и наже се пр 
шљао.{S} Некако стегнут хладан</p> <p>— А како ви? — запита да поведе разговор и да им се сит н 
ена.{S} Три гласа рекоше да „није крив“ а два су тврдила да је „крив“ Већином од једног гласа р 
гар. — Роба сад тридесетроструко скушља а он им уз о за стару цијену.{S} Ојадио куће!....</p> < 
 обиграва око котла што виси о веригама а у коме се кува вечера.{S} Рашчупан одсев заиграва по  
ти руком као да неко навалио с питањима а он се брани и неће да одговара. — <pb n="30" /> Остав 
 је глава једва извиривала измеђ рамена а чађави бркови, које је нарочито неговао и спустио на  
уморила.{S} Па и пре је долазила уморна а није заборављала на колача </p> <p>Не могав више да и 
 По два по три сата чекала је крај пута а да јој не досади.{S} Често се пела на какав брежуљак  
е.</p> <p>— Нови? — тихо запита старица а нешто јој се ледено сави око срца.</p> <p>— Синоћ им  
 по кући; затим одбацише струке са себе а пушке положише у крај.{S} Сви некако слични један дру 
 неби могла окусити.{S} Зар она да једе а њезин Лакан да гладује?{S} Она да се части а он да се 
ји никад није волио издати паре из руке а да их не <hi>олаје</hi>. — А оклен?</p> <p>— Оклен?</ 
родо и тијело и душу....{S} Она једноме а он свима Швабама...{S} И он вам добар... поштен.... а 
а им покаже како је хајдук.{S} Погинуће а више их замолити неће.{S} Нек виде с ким имају посла. 
гледа.</p> <p>— Они су крвници Симатови А ти треба да Симата осветиш Нико други</p> <p>— Симата 
годи да јој привеже.{S} Од губитка крви а и од страха била је бледа и стрепила је.{S} Чинило јо 
 <p>Чини им се да нису толико ни журили а већ трећи дан били су пред селом.{S} Опазив своја брд 
p>— Ено нам домова, — одговарају Брђани а смеју се.{S} Многи, нестрпљив, сео на гомилу, на голо 
нула.{S} Хтела би да бежи, да се склони а нема куда.{S} Напослетку дограби један чашаф и стидљи 
ин Лакан да гладује?{S} Она да се части а он да се потуца некуд... некуд... а Бог зна куд га мо 
а...{S} Мога убише што је био бунтовник а твога убише што је био вјеран?...{S} Ко ће зликовцима 
е у месо.{S} Лакан измахне једном руком а он би да зграби другу:{S} Лакан сакрива главу а он би 
 вас за дуг.{S} Свакога, ко је затворен а био његов муштерија и остао му дужан тужи.{S} Хоће чо 
нчићу.{S} Мора да је синоћ премного пио а није са испавао.{S} Лице »му подбуло, некако модро, о 
ијету“, веле.... „Не дају нам да једемо а гоне нас да гинемо.{S} Зар то може бити?“....{S} Ни ж 
се.{S} Ослухну.{S} Познаје Мргудов глас а не верује му.{S} Не сме да отвори.{S} Чини јој се нек 
чинило јој се да би тако ишла дан и ноћ а да се не умори.{S} Само да се не одвоји од свога дете 
да зграби другу:{S} Лакан сакрива главу а он би да раскопа трбух и црева да извуче.{S} И залуд  
раде.{S} И тумачев нос обрастао у браду а на челу му никли рогови.{S} И све почело да се љуња,  
уге да му оно десетак кила одмах издају а да га не задржавају због њих по два по три дана, стре 
ђе не смијеш макнути...{S} Марш!</p> <p>А кад и Манда хтеде да проговори, снажно их удари обе,  
 му је суђено да умре, умријеће.</p> <p>А Лакан је, као за инад свима, преболео.{S} Мало је, до 
д блеји или стока јечи и уздише.</p> <p>А хладан ветар попухује и поткађује их јаким и свежим м 
ли више ни на што него на трбух.</p> <p>А била је у бризи: чим ће понудити Лакана ако се врати? 
> <p>Па да и Лакану кажем истину</p> <p>А кад је чула да се недалеко појавиле комите, као да по 
је не гонио, мучио.{S} И кад му велим: „а што попали онлике куће? он каже: „наредба"....{S} Па  
ки шкргућу субима.{S} И дошла чисто као авет.{S} Мршава, испијена, изломљена.{S} Не може ни да  
и, чутуре, поломљена бурад.{S} На неким авлијама читави навиљци дасака, подераних мешина, испуц 
 оборила, подзидивао оборене зидове око авлије, одлазио до забрана и доносио отуд по два по три 
ући и спазио Јагоду како стриже овце на авлији, застао је од чуда.{S} Није могао веровати своји 
ате посрнуле, сасуле се, скрхале.{S} По авлији растурени, изломљени остатци од каната, креветац 
грћу; чисте посуђе; мету, распремају по авлији, Често оду преко пута да се мало разговоре.{S} Т 
>Један очајан врисак располегну се кроз авлију, жена се заљуља и посрну.{S} Матиша не смеде да  
е некако, крочи. и, не смејући да уђе у авлију, преко тараба пружи карту.</p> <p>— Ето....</p>  
д писара до писара, од собе до собе, од ађунта до предстојника и од предстојника до Муратбега,  
тог Турчина.</p> <pb n="79" /> <p>— Ај, ај мали ?{S} Како си ? — запита један буцмасти војник Л 
манитог Турчина.</p> <pb n="79" /> <p>— Ај, ај мали ?{S} Како си ? — запита један буцмасти војн 
е још поклонити цркви читаву оку воска, ако добије икакав глас о њима. </p> </div> <div type="c 
 нити брине, — ако му само име спомене, ако макар што излане.{S} Жандари, љутити и кивни, затво 
 Сад. .. ето, јадни нареде!...{S} Живи, ако можеш! </p> <p>Изненада се удари руком по челу и и  
ретише Мартину да ће га строго казнити, ако је од сада пусти да иде куда...</p> <p>Јагодин паке 
тогод замерили.{S} Тек каткада, кришом, ако би се погледали.{S} И зато су обоје излевали своју  
/p> <p>— Грка би и чемерна била вечера. ако је из мога котла окуси.</p> <p>— Мир! — дрекну цукс 
ше чули су да ни у Требињу нема брашна; ако га и има да је прикривено код понеких бегова и газд 
ашцима.{S} Ако те боли глава, — прашак; ако те протискује, — прашак; ако ти сева у носу, — праш 
 — прашак; ако те протискује, — прашак; ако ти сева у носу, — прашак; ако те и зуб заболи — и т 
— прашак; ако ти сева у носу, — прашак; ако те и зуб заболи — и тад прашак!..{S} И њезин Лакан  
аопако.{S} Ако им се не одазове, псују; ако се одазове и не погледају га.</p> <p>Пошто су прозв 
ворио:</p> <p>— А што ћу му ја У....{S} Ако му је суђено да умре, умријеће.</p> <p>А Лакан је,  
> <p>У путу ретко с ким да се срела.{S} Ако би и срела пролазила је мирно, не јављајући се, не  
, ево, хоће да суде и деци и тицама.{S} Ако жандари не лажу.{S} А зашто да лажу?....{S} Зар се  
у и, напослетку — заспу те прашцима.{S} Ако те боли глава, — прашак; ако те протискује, — праша 
да болесника, распита се за здравље.{S} Ако види да болест није озбиљна, посаветује и болесника 
ово нити је могла у кућу ни из куће.{S} Ако изађе до <pb n="105" /> на воду, кашљу за њом, опљу 
.{S} Јавише чиновницима, запомагаше.{S} Ако ће убијати, нека убију заједно, нека не растављају. 
ркне мало до Јагоде, да јој се јави.{S} Ако може да је забави нек је и забави.{S} Какву ли је н 
не сме причати да су умрли од глади.{S} Ако ко и одсад тако умре, ни за њега се не сме рећи да  
куће се нема ни мало и треба донети.{S} Ако деца у зору заишту хлеба, шта ће им. одговорити ?{S 
, ето, само сам мислио да напоменем.{S} Ако би вам што фалило, ја сам ту.{S} Знаш ... комшије с 
} Уопште мало говоре једни с другим.{S} Ако би неко и почео, чим погледа на шуцкоре, који се ун 
рују у име и обично прозову наопако.{S} Ако им се не одазове, псују; ако се одазове и не поглед 
ирер је морао да напери пушку па њу.{S} Ако-крочи и и корак напред пуцаће Она се не покори.{S}  
S} Лепо да дођу овде, у њезину кућу.{S} Ако је, сутрадан, ради тога и обесе, неће зажалити..{S} 
акана, — за се се не боји нити брине, — ако му само име спомене, ако макар што излане.{S} Жанда 
.. избаци некако и јетко и забринуто. — Ако је дошло чак до звона, наопако ће зазвонити и цару  
аву или понуди какав прашак и иде.{S} А ако је болесник при крају, он, не питајући, намеће на в 
{S} Никога нема да их поплаши.{S} Једва ако по некад прође један од оних сељака што су некад сл 
ано иду један за другим и тек покаткада ако понеки погледа у страну.{S} Нису се престрашили, ни 
била је у бризи: чим ће понудити Лакана ако се врати?...{S} У кући нема ништа више, ништа чиме  
плећу и шапће поверљиво;</p> <p>— А шта ако буде писмо од кога од њих?</p> <p>— Их!</p> <p>— А  
је обилазио око куће, поправљао плотове ако их стока оборила, подзидивао оборене зидове око авл 
дмах пође.{S} Чини му се, биће му лакше ако их преко ноћи задржи код себе и тек ујутру почне де 
да се растављају.</p> <p>Стара Митра, и ако је желела, никако није могла тога дана да остави ку 
 руке у лактовима све јаче бољеле.{S} И ако се нико не шали са ланцима, он ипак као да није био 
{S} Сведоцима се мала пажња поклањала и ако их каткада довођене читаве чете. <pb n="76" /> Осуд 
ша, да се може оставити на друге дане и ако је сам знао врло добро да се не сме ни сата одгађат 
руге.— А нијесу ти ни лијека донијели и ако ти га још јуче преписали.</p> <p>Лакан као да није  
{S} Они су то, додуше, називали собом и ако ни по чему није сличила соби.{S} Кад га гурнуше упа 
 као да се прибојавала Симата.{S} Јер и ако је син, он је домаћин, глава куће.{S} И чинило јој  
ко је, тешко данас преживјети.</p> <p>И ако се свађао с Мандом, у себи је смислио да пошаље Иви 
к ако које дете, пригњечено, дрекне или ако неко подмукло јекне под шуцкорским ударцем.{S} Међу 
 би могла од старице нешто више сазнати ако би њега уклонила?</p> <p>Лакан је био нестрпљив и љ 
, нису разговарали готово ништа.{S} Тек ако које дете, пригњечено, дрекне или ако неко подмукло 
ојима се највише говорило.{S} Није чудо ако се и у. болници повео разговор о њему.</p> <p>— Сад 
 и корила за сваку ситницу...{S} Једино ако би Симат пошао да истуче Лакана, — што се ретко деш 
но према пропасти босанских жандара Јер ако су они клонули, клонуто је све.{S} Брђанин се више  
као.{S} Ишао, копао корење, чупао траву ако је где нашо и прехрањивао се.{S} Ко није могао да ч 
ви су говорили шапатом и тек понека реч ако би се омакла гласније, па и њу би намах пригушили,  
ехота је, хришћанска је душа прошапта. „Ако је и згријешила, опет се зар каје.{S} Зар нас има б 
ше да јој донесу.{S} Шуцкори спречише. „Ако је болесна, боље нек одма умре одговорише. „Не ће н 
тарешинама.{S} И њима се отвориле очи. „Ако ћу умријети од глади или од куршума волим умријети  
S} Морао би и требао да их одмах разда, али не може.{S} Треба срце од челика, које би одлучило  
i>бескућници</hi> како их она називала, али јој Лакан некако није изгледао здрав.{S} Болела га  
, нико и не жели да изгледа страшивица, али израз неке чудне стрепње, бриге ли, урезао им се пр 
> <p>Лакан се саго да је пољуби у руке, али се она отрже и строго, забринуто загледа му се у ли 
главу.{S} Сузе су још непрестано текле, али је опет била нешто мирнија, стишанија.</p> <p>— Не  
Не попушта.{S} Посрне од ударца, јекне, али се намах диже и, са познатом одличном упорношћу луд 
дмакне.{S} За час би то као и покушали, али чим хоће да се пусте, опет се чвршће пригрле и напа 
ан, одмах при уласку, замахну да удари, Али кад опази како га она, мирно и слободно, не трепћућ 
} Није се, управо, имало шта уређивати, али свак је желио да барем торбу, завежњај, ћебе смести 
{S} На једној страни мало је и напукло, али то му ништа сметало -није да неколико пута на дан в 
узви главом:</p> <p>— Луда је, видим... али је пуна Влахалука...</p> <p>Командант, жандар који  
а је не опоје и не отпрати до гроба.{S} Али осим четворице носача <pb n="110" /> нико други ниј 
икривено код понеких бегова и газда.{S} Али се ипак надали.{S} Имају, зар, и тамо људи душу и в 
а је и била, И онако иста и обељена.{S} Али су на њу некако сви гледали попреко.{S} Бојали се д 
едан скамењен, зачађао комадић сира.{S} Али да су биле изнесене најбираније ђаконије, Митра ни  
они боље знати?{S} Нико незна ништа.{S} Али лица швапске господе забринута.{S} Сетни су, тужни, 
узе потекоше му низ старачке образе.{S} Али као да се застиди од свега тога.{S} Некако поплашен 
спод себе па легне да мало отпочине.{S} Али није могао починути.{S} Јак, страшан смрад у пећини 
ела би да им помогну, да и они купе.{S} Али сваки час престрављено стрекну, извију се и заблену 
теде да удари, да га истера из куће.{S} Али намах малакса.{S} Заклеца, затетура, посрну крај ог 
ше се, и топло, и болно и очајнички.{S} Али ни једне једите ријечи не изусти.{S} Он се зар боја 
 псовао, претио да ће све покварити.{S} Али Симату није смео писати о томе, нити му што пребаци 
ницама преболевали опасније болести.{S} Али ето он се могао убрајати у те срећнике.{S} Шта више 
и мах и устукнуше једно пред другим.{S} Али се официр дрво снађе, осмехну се и дубоко наклони.< 
ену и лако би се она погодила с њим.{S} Али примедбе што их узгред стављао, — познав да је Српк 
добије млека ни у три дана једанпут.{S} Али се доктор више и не окрену на њега.{S} Нагло присту 
би се мајка да јој се олакша детету.{S} Али овако како ће?...{S} Да се може помоћи, помогло би  
ни један као да нема меса на костима, — али необично жилави, чврсти.{S} Поглед им промицав, ошт 
 вичу, — јер се бојали швабине казне, — али су, кришом, указивали на њу и, гадећи се, отпљували 
но му је слао,- — прилично је послао, — али ко зна?...{S} Зар на фронту може неко имати одвише  
ли језици говоре да га је било много, — али скочили чиновници, скочиле газде и бегови из апрови 
 у Лулиње, — јада се Мартин и уздише. — Али тамо још горе.{S} Тамо намијенили два вагона жита з 
цама о несрећи која их снашла.</p> <p>— Али кад се мора... мора......</p> <p>Чим је скувао и ис 
p> <p>— Жив, — покуша да одговори Лакан али није могао.{S} Језик му некако одебљао, па никако д 
ано, заморено, једва се кречући.</p> <p>Али узалуд је познала, кад се није смела приближити кућ 
 он још има јакости и крмалука у себи. „Али наш је Швабо на издиханију“...</p> <p>Људи оставише 
 и до вјека и держава непобједимаја.{S} Алилија.</p> <p>Па као да би да осоколи ону светину, ко 
 је само могла да види једну грбаву рпу аљина, скушљаних, згњечених, издераних.{S} И неколико н 
— Уштедио сам у шпиталу...{S} Ево...{S} Ама су фини...{S} Баш за те...</p> <p>Маши се руком под 
 се прибере кад су му писали о томе.{S} Ама зар оно бледуњаво комшинско дете, она мала, мршава  
нкета поп збуњујући се и замуцкујући, — ама му наша брђанска памет то не прима.{S} Ко ти је душ 
ва нек се сви муче преко читаве ноћи. — Ама се не муче, пашчад једна ! — узвикну пакосно _и уда 
ија, — опет ће Митра упорније.</p> <p>— Ама како да ти кажем... — и Крсто скиде капу и отра кру 
>— Ти?</p> <p>— А ко ће други?</p> <p>— Ама оној грешници ти да палиш свијећу?</p> <p>Румено ли 
ом, да буду пријатељи.{S} Измењали су и аманете и уговорили свадбу.{S} Петар се изненадио и гот 
тутњавом, и лете, котрљају се у бездане амбизе.{S} Руше се кровови, крше се појате, пуцкарају п 
ци Фараона и силу јего море черноје.{S} Амин.</p> <p>Залуд га жандари опомињали, тукли.{S} Не п 
тимачи!...{S} Разбојници!...{S} Сина ми амо!...{S} Нећу ја да се моја крв пролиева ни за цара н 
S} Ено га, вели, на фронту, бије се.{S} Ана му је добро...{S} Добар му капетан...{S} Не ће ника 
у.</p> <p>— Е, лаку ти ноћ, Лако!...{S} Анђели те чували!</p> <p>Па се измакну и опет је нестад 
ли чиновници, скочиле газде и бегови из апровизације и све поделили <pb n="64" /> и: раздали ко 
ља, је ли сан или јава?{S} Да га гоне у апс због голуба ?{S} Због оног лепог сиваља ? (Лакан по 
ољено да се иде у затвор и да се походе апсеници.{S} Опипа торбу да види: је ли све у реду?{S}  
а и сакатих младића.{S} Неке вратили из Арада, неке из војске, као инвалиде.{S} Без руке, без н 
</p> <p>— А били смо у једном тунелу, у Араду, — опет ће поп лакше. — Под нама блато, мокрина;  
ако узгред спомену како јој умро отац у Араду, а одмах описује како су војници њезину, Митрину, 
ну и испуцану мушему, извади читав сноп артија и, устакнувши дебеле наочаре на нос, лено поче п 
т као да збуни чиновнике.{S} Опет узеше артије; по трећи пут поче прозивање.{S} Једва уредише и 
 се сарани иза гробљанског зида, на два аршина даљине.{S} Попу нису могли забранити да је не оп 
атима.{S} Марко Томов имао их двадесет; Аћим Перишин шеснаест; Никола Гргуров десет.{S} И нико  
ку кућу бесплатно ставио на расположење аустријским официрима.{S} Они га и штитили.{S} И сад је 
 се путује и мора се путовати.</p> <p>— Ауф!...{S} Напријед!</p> <p>— Шта? — још као у чуду пит 
 се указа Јагода.</p> <p>— Ах!</p> <p>— Ах!</p> <pb n="47" /> <p>Зачуђено узвикнуше обоје у ист 
ише и на њима се указа Јагода.</p> <p>— Ах!</p> <p>— Ах!</p> <pb n="47" /> <p>Зачуђено узвикнуш 
д мантије и, молећи,. узвикну:</p> <p>— Ах, оче!</p> <p>— Хоћеш ли?</p> <p>— Одмах.</p> <p>Па,  
... и распознајем...{S} Јечи и зове... „Ах, мила мајко!“...</p> <p>— То је, зар, у сну, — вели  
и руку и мукло прогунђа:</p> <p>— Камо, баба, мрс?</p> <p>— Ето, — тихо проговори Митра и мршав 
!</p> <p>Старица се не одазва.</p> <p>— Баба!{S} Шта си ми донијела?</p> <p>— Ништа, сине.</p>  
че ударати у врата и дозивати:</p> <p>— Баба!</p> <p>Старица се не одазва.</p> <p>— Баба!{S} Шт 
 остане у рукама таких људи!..{S} Да га баба и не види и не омилује болесна?{S} Ко ће јој забра 
ити.{S} Боже, што је с њиме?..{S} Да га баба види, да му спусти руку на чело, познала би одмах  
ијали по два.{S} Лакан је добро знао да баба никада овако бела и овако слатка хлеба јела није,  
ак и да јој каткада воде донесе.</p> <p>Баба Марија, кад су је напољу питали, одговарала да бол 
 опази.{S} Брзо се <pb n="48" /> оте од бабе, потрча међу овце и обгрли Гарана обема рукама.</p 
те заспало у прашини или на трави; неке бабе селе, обгрнуле рукама кољена па се лагано њишу и д 
ви уграбио, одступи да <pb n="119" /> и баби начини места.{S} Стараца се пажљиво отра око уста, 
то им се зар још може дозволити.</p> <p>Баби Митри као да првој дојади толико отпочивање.{S} Го 
в се старици, готово врисну:</p> <p>— А бабо?</p> <p>— Одвели га, — мирно одговори Митра и нежн 
 је опремљен у Мађарску.</p> <p>— А мој бабо шта ради? — Живо упаде Лакан и погледа јој у очи.  
варали.{S} Лакан је уверавао како ће му бабо, кад се врати, донети најмање једну оку сувих смок 
 не ћу заборавити.</p> <p>— Шта ли је с бабом? — једва се усуди Јагода да запита. — Је ли жив.. 
<p>Лакан је био нестрпљив и љутио се на бабу.{S} Надао се да ће му из вароши донети колача и ко 
поврну Митра као преко воље.</p> <p>— И бабу? - поправи је Лакан. — Је ли?</p> <p>— И њега, и њ 
и. — Све за образ!</p> <p>— А ти слушај бабу, — прошапта некако мекше окрећући се Лакану и љубе 
то на кратко време.{S} Често је дозивао бабу и нагонио је да иду кући; често је спомињао и оца  
ко јој је.{S} Тек трећи дан нађоше неку бабу Марију, калу и пакосну жену, којој наредише да јој 
црну, дубоку бору.{S} У свакога о бедру бајонет, некаква старинског система, а о рамену пушка.{ 
ка, мека, букање, рика, звекет пушака и бајонета, одмерено ударање старачких штапова о тврду це 
јаче блескајући оштри врхови жандарских бајонета.{S} А мрка се гомила тромо и лено ваља, љуља,  
њим, са обе стране цесте, са натакнутим бајонетама на пушкама, иде читава компанија војника.{S} 
чега, голих руку.{S} Рукама прихвати за бајонету и покуша да је отме.{S} А и Јагода обгрли Лака 
гу дочекати понудама.{S} Деца направила бајрачиће, изашла на улицу и, уредивши се по војничку,  
двикну један разјарен војник и са голом бајунетом устреми се на малога.{S} У томе истоме часу у 
Пешикан покупио сву робу из дућана оних бакала који му били дужни, па их узели у војску, па се  
бе и. плене и по кућама.{S} Где год шта бакарно нађу носе и предају кириџијама, које ће гонити. 
азболео и умро.</p> <p>— А молим ти се, бако, да одем мало до Јагоде — тихо прошапта Лакан прил 
..{S} Изнемого си.</p> <p>— Од болести, бако.</p> <p>— И блијед си, и модар испод очију..</p> < 
јенили два вагона жита за котар, па она банда ... кажу, продала вагон у Далмацију и зарадили пе 
ркве као да се беше слегло све село.{S} Бар оно што је још остало у селу.{S} Готово све старице 
ше у Требиње да му треба неколико нових барака за магазине.{S} Чим му дозволили, направио ове д 
ело, и оружје и храну.{S} Све магазине, бараке, болнице, судове.{S} А ови хоће да иду, одмах да 
љине, сир, масло.{S} Негде наиђоше и на бардак са ракијом.{S} Замало се не потукоше око њега.{S 
, крајеви од ћебета и гуњева, разбијени бардаци, чутуре, поломљена бурад.{S} На неким авлијама  
ало шта уређивати, али свак је желио да барем торбу, завежњај, ћебе смести у какав згодан кутић 
{S} Тврдила Је поуздано да ће се Јагода барем кроз три недеље приДићи.{S} Кришом је, додуше, пр 
о нога, страшно дугачких нога, — њој се барем учиниле предуге, — како штрче из кола као сасушен 
ви боле, све кости боле.{S} Да га пусте барем за час да седне, да се одмори.{S} И да се заложи  
онети најмање једну оку сувих смокава и барем две оке ораха.{S} А стрико Петар ће донети и пушк 
 — правдао се сам пред собом, — нек још барем ову ноћ с миром преспавају.{S} Имаће и тако и сув 
етише да је притоваре на коња и да гоне барен дотле док се могне држати.</p> <p>Ишли су у неред 
ље нек одма умре одговорише. „Не ће нам барен сметати у путу..</p> <p>Пред вече стиже гласник и 
а се обојица надули, отекле им ноге као барила и обојица умрли.{S} Додуше жандари су дошли и за 
и вичу, дрече, певају.{S} Понеки носе и барјачиће, одигли их изнад главе и високо измахују њима 
пламен ускаче и узмахује својим црвеним барјачићем и обиграва око котла што виси о веригама а у 
ртину. .</p> <p>— Пише да је у Ђеру, на батаљуну и да му је лијепо, — поче Мартин полако, стара 
да бију, ударају и шакама и кундацима и батинама.{S} И <pb n="52" /> усплахирен, готово јурну.{ 
и страшан</p> <p>Лакан врисну и поче се бацакати, бранити.{S} Ето газде Пешикана одмах крај њег 
 <p>Баш си будала, — подругну се онај и баци мех на раме. — А требају ли ти новци? . ..{S} Узми 
једном, двапут, трипут.{S} Па ја љутито баци на земљу, дозва сеоског кнеза, који је седео пред  
ати ?{S} Чим га спазила, побегла је.{S} Бацила ножице, стидљиво зарила главу у прегачу и побегл 
еде.{S} Криво јој било што је Цугсфирер бацио пушку.{S} Зашто није пуцао?...{S} Нек пуца, нека  
/p> <p>— Сваку вече.</p> <p>— Ех?...{S} Баш?... — И она намести уста онде, где је мислила да су 
италу...{S} Ево...{S} Ама су фини...{S} Баш за те...</p> <p>Маши се руком под главу и извади дв 
рењем почастити.</p> <p>Једне вечери, — баш се окупили око огњишта, на коме се разбуктала ватра 
зе са неким од непријатеља; изабрали га баш зато што је мали, да је мање сумњив.{S} Да <pb n="7 
 /> — Ја сам мислио да ћеш нам рећи, да баш њих тражимо.</p> <p>— Ја сам се заклела. да ће само 
дочек као да га мало изненадио.{S} Није баш онаки како га замишљао.{S} Некако стегнут хладан</p 
лавом и мушкије коракне напред.{S} Хоће баш да им покаже како је хајдук.{S} Погинуће а више их  
у писмо, као да би да се увери: пише ли баш тако,.. — Одмах...</p> <p>— И треба, и треба, — иск 
згледало је као да се надала, да ће јој баш ти људи донети слободу и тај њезин недостижни „дан  
и болан !</p> <p>— Имам на дому.</p> <p>Баш си будала, — подругну се онај и баци мех на раме. — 
 колица, да превози ђубре у тамничареву башту, да чисти камење из ње.{S} Војник, који га чувао, 
рагога мртваца, да читаву ноћ наизменце бдију поред њега.{S} Лагано, побожно као кад се приступ 
ва.</p> <p>Изненада они са улице почеше бегати, склањати се, сакривати.{S} Неки брижљиво затвор 
о га и има да је прикривено код понеких бегова и газда.{S} Али се ипак надали.{S} Имају, зар, и 
 али скочили чиновници, скочиле газде и бегови из апровизације и све поделили <pb n="64" /> и:  
генерали, и престојник и чиновници, сви бегови, газда Пешикан и толики други.{S} Музика им свир 
ичаја.{S} Питало се и испитивало као од беде.{S} Сведоцима се мала пажња поклањала и ако их кат 
пршају као поломљена крила и туку га по бедрама.{S} За њим се извуче стари Мргуд и, прекрстивши 
 знате.</p> <p>Манди малаксаше руке низ бедре.{S} Големи трбух као да јој заигра, сва се стресе 
какву црну, дубоку бору.{S} У свакога о бедру бајонет, некаква старинског система, а о рамену п 
побегла.{S} Отада се готово увек крили, бежали <pb n="11" /> једно од другога.{S} Да их сељани  
етну ли кога узверено врисну, одскоче и беже даље.{S} Понеко од оних мањих уморено малакше, пос 
чеше трчати голотрба престрављена деца, бежећи безобзирце.{S} Сусретну ли кога узверено врисну, 
прокуне.{S} И претрнула.{S} Хтела би да бежи, да се склони а нема куда.{S} Напослетку дограби ј 
е.{S} Протрчи и понека жена, гологлава, без прекривача.{S} Прљава од суза, бледа, са помученим  
е дречао на њега, опомињао.{S} Каткада, без икаква узрока, немилосно та гурне ногом, или га <pb 
и и опаметити, мислили су.{S} Без јела, без пића, попустиће, омекшати.{S} Проклето српско уво!. 
 којима је већ пљувачка цурила из уста, без заповести уљегоше да их истерају.{S} И Митра, и Лак 
е, као инвалиде.{S} Без руке, без ноге, без ока.{S} Сви ослабили, изнурени.{S} Очи жуте, лица м 
е из војске, као инвалиде.{S} Без руке, без ноге, без ока.{S} Сви ослабили, изнурени.{S} Очи жу 
је се у свакој кући осећа као у својој, без кога нико не може да буде и читаво село изгледало б 
} Наредише и чељадима да излазе, одмах, без устезања.{S} Три прљава. пијана војника, којима је  
су устреми се и стара Митра на њега.{S} Без ичега, голих руку.{S} Рукама прихвати за бајонету и 
Арада, неке из војске, као инвалиде.{S} Без руке, без ноге, без ока.{S} Сви ослабили, изнурени. 
зар смирити и опаметити, мислили су.{S} Без јела, без пића, попустиће, омекшати.{S} Проклето ср 
ешила, опет се зар каје.{S} Зар нас има без гријеха?{S} И колико нас има?</p> <p>Јагода се зачу 
ато, мокрина; над нама мрко камење које без престанка плаче...{S} Ни видњаче ни ништа.{S} Гробн 
једну него готово све, а сама да остане без ичега.{S} Као квочка кад брани пилиће, накострешила 
 Лакана, па готово очајно пита: како ће без њих?{S} Митра јој напомену нека се само моли Богу з 
ма.{S} Сад, ето, уобичајили да добују и без потребе.</p> <p>Стара Митра, притешњена светином, с 
..{S} Ни у болници нам не дају боловати без страже.</p> <pb n="80" /> <p>Један од вектера, омал 
мате мој, Симате мој!...{S} Тешко мајци без тебе !... -</p> <p>Нарицала је тихо, пажљиво, као д 
 кућама запослене домаћице пеку, кувају без одмора, да их могу дочекати понудама.{S} Деца напра 
 затим, промукло. — То ли је тај гријех без опроштаја.... <pb n="109" /></p> <p>— Бог је добар  
ити?...{S} Ко може забранити?...</p> <p>Без икаква размишљања диже се и крену пут Мостара.{S} Н 
> <p>— Ја незнам ни читати ни писати. — безаслено одговори Лакан, играјући се капом. — Ни слова 
бреза које се згуснуле око путање, поче безбрижно звиждукати.{S} Нека чупава, црна птица, попла 
 час на једну час на другу страну, Васо безбрижно попева.{S} Пева некакав свој тропар, саставље 
рекорава.{S} Опазивши како наљезе један безбрки официрчић, бржебоље скиде шешир и наклони се ду 
хуком и тутњавом, и лете, котрљају се у бездане амбизе.{S} Руше се кровови, крше се појате, пуц 
и, бледи, исушени, испијени, помућених, безизразних очију и готово блесава лица, на силу се под 
да ово изађе на добро!{S} А ова велика, безимена тица, кажу, увек на зло слути и доноси несрећу 
чати голотрба престрављена деца, бежећи безобзирце.{S} Сусретну ли кога узверено врисну, одскоч 
вом дјецом коју није ни познавала.{S} И бејаше готова да заједно са домаћицом проклиње силеџије 
т био врло неугодан.{S} Ибро Рашидовић, бекрија, крадљивац, разбојник и поверљива личност генер 
и се руком под главу и извади два мала, бела, болничка хлебића.{S} Болесници су сваки дан добиј 
акан је добро знао да баба никада овако бела и овако слатка хлеба јела није, Откуд тога у Брђан 
 карту на коју је вехтер. онако од ока, бележио температуру, узе га за руку, опипа му пулс.</p> 
и загрли је.{S} Сав се изгуби под њеним белим, широким покривачем.{S} Стискоше се, приљубише ка 
ло уверење да је сваки, који само окуси белог <hi>царског</hi> хлеба, изгубљен за народ.{S} Оми 
чи и прелије му читаву браду блиставом, белом срмом, у којој, као у огледалу, играју, трепере и 
p> <p>1919.</p> <p>ИЗДАО И. Ђ. ЂУРЂЕВИЋ БЕОГРАД - САРАЈЕВО.</p> </div> <pb n="4" /> <div type=" 
ашла прави лек.{S} Познаје она траве, — бере их свакога прољећа и свакога љета, — зна која најб 
несрећа догодити.{S} Кућа пуна, богата, берићетна кућа, зар је могла остати поштеђена, кад није 
рсти и опет одважно пође.{S} Цугсфирер, бесан, остави пушку у страну, ухвати је и стеже за раме 
и пићу?{S} И ради младе веренице био је бесан.{S} Гунђао је, псовао, претио да ће све покварити 
ги набрекли, отекли, помодрили у лицу и бесвесно, потпуно блесаво гледају око себе.{S} Сад више 
 загрлише се.{S} Настаде љубљење, дуго, бескрајно љубљење.{S} Дочепа ли се једно другога не мож 
клони се дубоко, са једним! сервилним и бескрајно глупим <pb n="103" /> осмехом на лицу.{S} Чак 
 пре, јер јој се иселио и поп и сви <hi>бескућници</hi> како их она називала, али јој Лакан нек 
оје би да осветле пут толиким несретним бескућницима.</p> <p>Ма колико сурови и свирепи били, ш 
еда као да ноћни дуси приредили оргије, бесне, и њихова разуздана вриска као да испуњава мрачно 
оћнији.{S} Свак мисли да је јунак.{S} И бесни су ради тога, осиљени.{S} Вриштећи бесомучно, раз 
ан другоме, прекоравају се.{S} Љутити и бесни што никако не могу да сврше, — можда би један чов 
e>Српску химну</title>.{S} Све радосно, бесно и све као пијано.</p> <p>Сељаци су оставили домов 
о му што се толико отеже с поласком.{S} Бесно се обрецну и на шуцкоре и на сељаке:</p> <p>— Сто 
да удара ногама, туче!</p> <p>— Хунд! — бесно подвикну један разјарен војник и са голом бајунет 
/p> <p>— Мора радити! — повика тамничар бесно. — Иначе неће јести.</p> <p>— Не може.</p> <p>— У 
капом. — Ни слова!</p> <p>Председник му бесно узвикну да лаже.{S} Сви они знаду питати и писати 
есни су ради тога, осиљени.{S} Вриштећи бесомучно, разуздано, гурајући се, вребају као грабљиве 
м је почео рат, он је своју велику кућу бесплатно ставио на расположење аустријским официрима.{ 
Око Јагодине куће увек се шетао по који беспослењак.{S} Иде, шета се и даје знакове, или се лењ 
ке.</p> <p>Петар се окрену матери, која беше пристала за њим, и загрли је.{S} Сав се изгуби под 
ом, и мирно крену даље.{S} Као да му не беше криво што је сусрет са Јагодом био тако кратак.{S} 
уча у собу.</p> <p>Крај цркве као да се беше слегло све село.{S} Бар оно што је још остало у се 
м отели.{S} А он доноси брашна, пршута, бешкота.{S} Свега донесе.{S} И ја то све дадем свијету  
ко нестаје села, нестаје.{S} Ено се они бешњи пламенови заморили, малаксали, па само још каткад 
/p> <p>— Онако како знам....</p> <p>— А би ли се исповједила?</p> <p>Она подиже мутне, водњикав 
ри Лакан. —</p> <p>Остарила.</p> <p>— А би ли ми је показао?</p> <p>— Што ће ти?</p> <p>— Да ви 
и као да на силу тражи узрок, због чега би плануо и почео викати.{S} За њим, са обе стране цест 
трошило се у путу и ретко још у кога да би се могло наћи покоја прегршт брашна.{S} Додуше чули  
ово на крај села.{S} И чинило јој се да би тако ишла дан и ноћ а да се не умори.{S} Само да се  
а поче око себе да тражи Лакана, као да би да се увери: је ли ту?{S} Затим га обгрли и тихо узд 
 дочека Манда и приврти у писмо, као да би да се увери: пише ли баш тако,.. — Одмах...</p> <p>— 
застаде крај <pb n="22" /> прага као да би да му препречи улазак у кућу. </p> <p>Мргуд је лаган 
} Исправио се, подигао главу, па као да би нешто да викне, да заповеди.{S} Као по налогу неком  
бједимаја.{S} Алилија.</p> <p>Па као да би да осоколи ону светину, која је пристала за њима и,  
чевито стиште за држак од ножића као да би да се брани од некога.{S} Поплашено погледа око себе 
 и бржих невеста похиташе напред као да би трком да дођу до места које је им одређено; старији  
и очима као у бунилу.{S} Чини се као да би да полете и да почну клати око себе.</p> <p>Низ чарш 
ин недостижни „дан освете“.{S} И као да би ове на свету дала само да их види!</p> <p>У заносу,  
Зарили једно другом прсте у месо као да би да чупају, кидају.</p> <p>— Кхе, кхе, — на силу се и 
 слободније, одигне бркове у вис као да би да омирише нешто, па се нагло скупи, згрчи и опет уп 
сада или никада!</p> <pb n="8" /> <p>Да би се мало осоколио, примаче се најближем овну и лако г 
ни што никако не могу да сврше, — можда би један човјек ево то одавно свршио, — поредаше чељад  
много прича о њима, о таоцима.{S} Ваљда би тако сазнала штогод и за Симата.</p> <pb n="35" /> < 
ретко смејао ити само десном усном која би се неприметно надигла.{S} Увек хладан и озбиљан, уве 
 <p>— То се тебе не тиче.</p> <p>— Грка би и чемерна била вечера. ако је из мога котла окуси.</ 
иди, да му спусти руку на чело, познала би одмах каква је болест...{S} И одмах би нашла траву,  
у кокош, те неколико јаја.{S} Постарала би се мајка да јој се олакша детету.{S} Али овако како  
ити и још штогод испричати.{S} А волела би да јој неко много прича о њима, о таоцима.{S} Ваљда  
 и да прокуне.{S} И претрнула.{S} Хтела би да бежи, да се склони а нема куда.{S} Напослетку дог 
стају деца, још увек уплакана.{S} Хтела би да им помогну, да и они купе.{S} Али сваки час прест 
арце <pb n="15" /> прими на се и почела би да брани слободно и одрешито.{S} Симат се морао пову 
азивачки му изишла на мегдан.{S} Савила би се око малога, вољна да све ударце <pb n="15" /> при 
 — што се ретко дешавало, — разјуначила би се и изазивачки му изишла на мегдан.{S} Савила би се 
или рђаве?...“ Кад би били близу, нашла би мајка и капетана и однела му понуда — те мало дувана 
е.{S} Сјутра му је расправа на суду, па би да одгоди....</p> <p>Војник се врати па опет подвикн 
ода и да ће га зауставити.{S} А срамота би било да га види чупава или упрљана.</p> <p>Гаран опе 
ље куда.{S} Па опет се сустегну.{S} Шта би јој то користило?{S} И зар би могла од старице нешто 
 Хтела не хтела морала је да остане Шта би било од њега кад би га оставила сама?</p> <p>Пред ве 
хтавао као да га шаљу на робију.{S} Кад би му Манда напоменула како мора ићи, најпре се правио  
арешине?...{S} Добре или рђаве?...“ Кад би били близу, нашла би мајка и капетана и однела му по 
ла је да остане Шта би било од њега кад би га оставила сама?</p> <p>Пред вече, пошто је помузла 
ло суши и ноге поклецавају.{S} Та и кад би стали умирати, ни онда се нико на њих смиловао неби, 
 читаво село изгледало би као пусто кад би га нестало.</p> <p>И читава гомила народа скупила се 
с пута.{S} Због једне ситне опомене сад би дошло до тучњаве.{S} Они су сад господари у својој к 
а, браћо.{S} Бирајте другога“.{S} И сад би други муке мучно и ишао да јавља породицама о несрећ 
риљубише као у неком очајном рвању, где би да се угуше, смељаве.{S} Зарили једно другом прсте у 
 не може.{S} Треба срце од челика, које би одлучило да одмах пође.{S} Чини му се, биће му лакше 
је штрше у вис као ђавоље буктиње, које би да осветле пут толиким несретним бескућницима.</p> < 
 као да су сва питања неке замке у које би заплела Лакана, — за се се не боји нити брине, — ако 
кле, да је изненади, обесели.{S} А чиме би је у данашње дане могао пријатније изненадити?{S} За 
.{S} У кући нема ништа више, ништа чиме би га понудила.{S} И сама се у задње дане хранила траво 
 у кући и нипошто, ни за живу главу, не би се растала с њима.{S} А сад мора да даје не једну не 
 <pb n="35" /> <p>Погледа према небу не би ли сазнала : које је доба?{S} Је ли већ дозвољено да 
собом разговара, како је они на пољу не би чули.{S} И, за чудо ни једна једина суза да јој се о 
да их лепо пропусте, да им се у путу не би правиле неприлике.</p> <p>Кад су Брђани чули да су с 
дозволио им повратак.{S} И ко зна да ли би се и сестре теже раставиле!{S} Манда загрлила и Митр 
онда се нико на њих смиловао неби, нити би им којом капи оквасио уста.</p> <p>Једини луди Васо  
, не јављајући се, не обзирући.{S} Нити би хтела придружити се коме, нити је желела да јој се к 
а запаљеном цигаром.</p> <p>— А шта јој би, по Богу?</p> <p>Умрла од срамоте, — одговори стара  
есо.{S} Лакан измахне једном руком а он би да зграби другу:{S} Лакан сакрива главу а он би да р 
раби другу:{S} Лакан сакрива главу а он би да раскопа трбух и црева да извуче.{S} И залуд се Ла 
љутио кад му се сушило жито.{S} Па и он би, напослетку, одмахнуо руком и казао: „ђеци и тицама  
че премештати игле. — Да имаш и показ’о би.{S} Ти си ми лагао.</p> <p>Увређен скочи Лакан с клу 
ну, мргодио се, мрморио нешто.{S} Морао би и требао да их одмах разда, али не може.{S} Треба ср 
<pb n="78" /> није тако млад. предложио би смртну казну, а овако.....</p> <p>Лакану се поче смр 
јници, које да „бране отаџбину...{S} Ко би још и њих везао !</p> <p>Кад дођоше пред Симатову ку 
ада?{S} Где ће?{S} Ина ли игде икога ко би могао да је упути, да што посаветује? . . .{S} Некак 
д замерили.{S} Тек каткада, кришом, ако би се погледали.{S} И зато су обоје излевали своју мило 
>У путу ретко с ким да се срела.{S} Ако би и срела пролазила је мирно, не јављајући се, не обзи 
о, само сам мислио да напоменем.{S} Ако би вам што фалило, ја сам ту.{S} Знаш ... комшије смо.{ 
пште мало говоре једни с другим.{S} Ако би неко и почео, чим погледа на шуцкоре, који се унаоко 
могла од старице нешто више сазнати ако би њега уклонила?</p> <p>Лакан је био нестрпљив и љутио 
орила за сваку ситницу...{S} Једино ако би Симат пошао да истуче Лакана, — што се ретко дешавал 
у говорили шапатом и тек понека реч ако би се омакла гласније, па и њу би намах пригушили, покл 
сио голуба и пригушено уздахну.{S} Како би сад загрлио и ижљубио ту милу, птицу.) А сва деца <p 
а женска глава, да га саветује?{S} Како би могла?{S} Та није он дете, није Петар.{S} Петра је и 
<pb n="33" /> јој пристојну цену и лако би се она погодила с њим.{S} Али примедбе што их узгред 
шкивао.{S} А и да је прислушкивао тешко би могао ишта разумети.{S} Сви су говорили шапатом и те 
не може да буде и читаво село изгледало би као пусто кад би га нестало.</p> <p>И читава гомила  
ко ће?...{S} Да се може помоћи, помогло би се ... ех...{S} Проклети и несретни рат кад ли ће се 
.{S} Како су му сви ситни !..{S} Једино би да види кога од познаника и да се поздрави с њим.{S} 
а да није луда?...{S} Луда?...{S} А зар би се неко, са и мало памети, овако држао?...{S} Решише 
у.{S} Шта би јој то користило?{S} И зар би могла од старице нешто више сазнати ако би њега укло 
а познају малога и његову породицу, јер би, иначе, макар нашли и голуба, прогледали кроз прсте. 
е може да се одвоји, одмакне.{S} За час би то као и покушали, али чим хоће да се пусте, опет се 
 реч ако би се омакла гласније, па и њу би намах пригушили, поклопили.{S} Тако је само чуо о не 
 би одмах каква је болест...{S} И одмах би нашла траву, нашла прави лек.{S} Познаје она траве,  
?...{S} Може“.... „Не може“... „Нијемац би“ веле и могао; он још има јакости и крмалука у себи. 
p> <p>— Ко зна !..{S} Он то каже свима, бива нек се сви муче преко читаве ноћи. — Ама се не муч 
 гурнути најмање сто круна...{S} То је, бива, к'о такса.</p> <p>— И треба и треба, — брзо дочек 
ше Ивица...{S} Ено га, вели, на фронту, бије се.{S} Ана му је добро...{S} Добар му капетан...{S 
ритегне.{S} Узбешњени шуцкори почеше да бију, ударају и шакама и кундацима и батинама.{S} И <pb 
{S} Поздрави јунаке који се дигли да се бију с душманином.{S} Зажели им сваку срећу у боју.{S}  
лује и нек им благослови оружје, јер се бију за праведну ствар.....{S} И нека освете браћу коју 
/p> <p>Након три дана пустили су је.{S} Била је бледа, слаба, изнемогла.{S} Не толико ни од гла 
 више ни на што него на трбух.</p> <p>А била је у бризи: чим ће понудити Лакана ако се врати?.. 
ебе не тиче.</p> <p>— Грка би и чемерна била вечера. ако је из мога котла окуси.</p> <p>— Мир!  
где је мислила да су некад Петрова уста била. — Свирате ли овако?</p> <pb n="42" /> <p>Лакан по 
о пред суд.{S} Ма како чудна и немогућа била пријава, они јој готово увек веровали.{S} Жандарск 
ивеже.{S} Од губитка крви а и од страха била је бледа и стрепила је.{S} Чинило јој се као да ће 
и и о веридби им.{S} Исто тако Митра је била извешћена колико су се пута Јуре и Ивица потукли,  
охвати из торбе боцу са ракијом коју је била наменила њему, натегну њоме и отпи неколика гутљај 
воље сагријеших, јер ми омиље срцу Није била</p> <p>сила никако</p> <p>Опет принесе крст на уст 
то је остала здрава.{S} Иста каква је и била, И онако иста и обељена.{S} Али су на њу некако св 
благословио, синко.</p> <p>— Здраво нам била Симатова мајко!</p> <p>Стара Митра рашири руке и п 
зе су још непрестано текле, али је опет била нешто мирнија, стишанија.</p> <p>— Не дај ми Боже  
ужвати је....</p> <p>Судије су, обично, биле уверене унапред о кривици свакога Србина, који је  
не сад изгледају вредније него су икада биле.{S} Непрестано перу рубље, вешају, разгрћу; чисте  
уста и празна згаришта.{S} Онде, где им биле куће само гомиле црног, печенога камења.{S} На пон 
њен, зачађао комадић сира.{S} Али да су биле изнесене најбираније ђаконије, Митра ни тога неби  
ак су замећали и неке игре које му нису биле познате и он им се одмах жељно и страсно предавао. 
енадило није кад су угледали Лакана.{S} Били су уверени да ће и он бити осуђен.{S} А кад им спо 
је било око њих жандара гат шуцкора.{S} Били су сами.{S} И весели, весели, разуздани готово.{S} 
аз, — дочека неко из гомиле.</p> <p>— А били смо у једном тунелу, у Араду, — опет ће поп лакше. 
и га, љубили, обасипали поклонима.{S} И били су некако задовољни, као да су се сами изгрлили и  
шине?...{S} Добре или рђаве?...“ Кад би били близу, нашла би мајка и капетана и однела му понуд 
ем брду, док су, у истину, сви нападаји били још доста далеко.{S} По брдима, по лединама, по га 
цима.</p> <p>Ма колико сурови и свирепи били, шуцкори нису имали срца да јаднике одмах покрену  
прса као нешто драгоцено, нешто што јој били отели па сад вратили.{S} И, не гледајући више у по 
а нису толико ни журили а већ трећи дан били су пред селом.{S} Опазив своја брда, своје познато 
 сву робу из дућана оних бакала који му били дужни, па их узели у војску, па се предали у Србиј 
ли су у нереду, раштркани.{S} Као да су били кивни једно на друго, нису разговарали готово ништ 
ћ, па су ретко и навраћали.{S} И сад су били љубазнији, питомији.{S} Кушали и да храбре чељад,  
ти у гробље или изван гробља?{S} Ови су били за то да се сарани иза гробљанског зида, на два ар 
и, звало их на сваки скуп, саставак.{S} Било то као неко живо чељаде међу њима, — весело и нест 
 Јагодину кућу и не погледа.{S} Стид га било од толиког света. <pb n="20" /></p> <p>— Симат Ста 
.{S} Ко гођ учини какво зло, ђе било да било, треба таоца објесити. .</p> <p>Митра стрекну.{S}  
су таоци.{S} Ко гођ учини какво зло, ђе било да било, треба таоца објесити. .</p> <p>Митра стре 
о је нешто — зли језици говоре да га је било много, — али скочили чиновници, скочиле газде и бе 
} Уз то им понестало и хране.{S} Што је било потрошило се у путу и ретко још у кога да би се мо 
Овде одиста све поробили.{S} Све што је било од вредности.{S} Ни кашику масла, ни шаку брашна д 
д.{S} Нема снаге да ради, нема.{S} Није било друге него да га опреми натраг, у пећину.</p> <p>— 
е као разбијена војска.{S} Сад већ није било око њих жандара гат шуцкора.{S} Били су сами.{S} И 
и мокро, и тесно.{S} Колико ли је лепше било у Мандиној колеби, а да и не спомиње лепу кућу сво 
 судовима</hi>, <hi>вешалима</hi>.{S} И било му чудно што се толики људи, у овако ведрој и топл 
 и да ће га зауставити.{S} А срамота би било да га види чупава или упрљана.</p> <p>Гаран опет з 
ела не хтела морала је да остане Шта би било од њега кад би га оставила сама?</p> <p>Пред вече, 
 или што, можебит <pb n="94" /> није ни било.{S} Као га још не верује или, неће да верује у кне 
амен.{S} Подними се, седе.{S} Криво јој било што је Цугсфирер бацио пушку.{S} Зашто није пуцао? 
 ? . . .{S} А отац? ...{S} Шта је с њим било?</p> <p>Усиљено каскајући дотетура до куће и, приб 
се причести.</p> <p>И, макар му и мучно било, макар знао да ће се сељанима замерити, одлучи се  
ешикан продао <hi>за радише?</hi> Макар било и скупо не смета.{S} Само да се добије </p> </div> 
у на огњишту и, набацивши још двије три биље, поче дувати из све снаге да боље распали.{S} Са н 
 перчином који му се спуштао до рамена, био им харамбаша.{S} Чим угледа попа који је седео у вр 
ас за дуг.{S} Свакога, ко је затворен а био његов муштерија и остао му дужан тужи.{S} Хоће чоје 
 ли кога спазили, сусрели.{S} Ко био да био, само да одмах могу на њему да се искале, да покажу 
о те жели да га се куртарише.{S} Док је био млад, здрав, док радио и доносио у кућу, и бојала г 
и ако би њега уклонила?</p> <p>Лакан је био нестрпљив и љутио се на бабу.{S} Надао се да ће му  
.</p> <p>Неко јој случајно каза како је био у хапсу и како се разболео...{S} Разболео се?. ..{S 
о је био бунтовник а твога убише што је био вјеран?...{S} Ко ће зликовцима угодити?</p> <p>Кнез 
и су убили сина...{S} Мога убише што је био бунтовник а твога убише што је био вјеран?...{S} Ко 
 крст и рече мекше:</p> <p>— А добар је био, добар....{S} Није не гонио, мучио.{S} И кад му вел 
ти: добар ли је или рђав човек.{S} Није био ни љубааан ни суров.{S} Госте је премерио једним ду 
не шали са ланцима, он ипак као да није био па чисто: је ли ово шала или збиља, је ли сан или ј 
ички?{S} Грозни, свирепи цар, који није био у стању ником ништа да да, нити икога да усрећи, иш 
у.{S} Ослухну.{S} Провири.{S} Нико није био.{S} Опет се приповрати и рече тише:</p> <p>— А дана 
ави, при пићу?{S} И ради младе веренице био је бесан.{S} Гунђао је, псовао, претио да ће све по 
 и он имао мајку па је се сетио?{S} Или био мекшега срца од друга ?{S} Ко зна ! </p> </div> <di 
 не беше криво што је сусрет са Јагодом био тако кратак.{S} Готово му додијали ти чести сусрети 
ока) о газди Пешикану.{S} Газда Пешикан био је некако тих дана. — као и за време читава рата, — 
и: неби ли кога спазили, сусрели.{S} Ко био да био, само да одмах могу на њему да се искале, да 
лу од куће до куће.{S} Питала је ли ико био у Мостару <pb n="87" /> или спрема ли се у Мостар?{ 
> <p>Лакан је, кашње, готово непрестано био у бунилу; ретко кад да се освештавао и то на кратко 
ана да види : спава ли.{S} Он се одавно био пробудио и једним оком лукаво провиривао испод покр 
се и не хтеде да запита Крсту.{S} Макар био и свој, макар јој и познат, он је данас царски чоје 
>При улазу у Требиње први јој је сусрет био врло неугодан.{S} Ибро Рашидовић, бекрија, крадљива 
..{S} Шта ће бити од њега?..{S} Јуре му био десна рука.{S} С Јуром се поносио....</p> <p>Забора 
је могао лепо рећи. „нећу ја, браћо.{S} Бирајте другога“.{S} И сад би други муке мучно и ишао д 
ји, даде?{S} Па и не чекајући одговора, бирала је што јој се свиђало и узимала.</p> <p>Стари по 
аког дана.{S} Никад ни једна није могла бити образложена како треба.</p> <p>И сада, чим боље пр 
им се одмах припремити ручак; пића мора бити обилато.{S} И сва чељад треба да стоје око софре и 
во гледа негде преда се, — а он... може бити...{S} Јуре или Ивица... не знам који... лежи рањен 
говати и јадиковати.{S} Ко зна!{S} Може бити и превише.</p> <p>— Ех, ех... “</p> <p>Застаде на  
глађу.{S} Или... а Бог зна шта све може бити !...{S} Неки тек сада опазише, да групе нису прави 
</p> <p>— Ништа, сине.</p> <p>— Не може бити.</p> <p>— Заборавила сам.</p> <p>Старица лагано от 
мо а гоне нас да гинемо.{S} Зар то може бити?“....{S} Ни жандари им нису могли ништа.{S} Жандар 
ема њему и угледа га тако ...{S} Шта ће бити од њега?..{S} Јуре му био десна рука.{S} С Јуром с 
. — Мени су дигли двојицу ...{S} Све ће бити како је Бог наредио, а мимо његову се вољу не може 
 раставља од њезина детета.{S} И што ће бити с њиме?...{S} Куд ће га ови сурови људи гонити, ка 
 непрестано.{S} Још мало па Јагода неће бити тако удаљена од својих комшија.</p> <p>Негде у то  
и Лакана.{S} Били су уверени да ће и он бити осуђен.{S} А кад им спомене голуба и жандаре, неки 
.</p> <p>— Ја вам кажем, браћо, е добро бити <pb n="12" /> неће, — отегну поп некако забринуто. 
да иде у друго село, — заједно не смију бити, — на пребивање.</p> <p>Брђани се опет ускомешаше. 
нути за њезино дете.{S} Још ће га, може-бити, и гонити и тући...{S} Сведно што је онако. мали.. 
 одлучило да одмах пође.{S} Чини му се, биће му лакше ако их преко ноћи задржи код себе и тек у 
...{S} Хајдете кући и смирите се....{S} Биће хране....</p> <p>Ко је могао да чека, тај је и чек 
 Нек има још кога од туђе чељади....{S} Биће му лакше.</p> <p>— А чујете ли што за Ивицу? — зап 
д се више не мисли; мора је нестати.{S} Биће хлеба колико се хоће.{S} Сад само пиће!{S} Није ша 
.{S} Гора и трава дигнуће се на нас.{S} Биће рата и биће окршаја.</p> <p>Погледа на Лакана па у 
p>— Не знам...{S} Ништа не знам...{S} А биће да је опремљен у Мађарску.</p> <p>— А мој бабо шта 
 опростити што немамо хљеба.</p> <p>— А биће и хљеба у нас, — одговори харамбаша мирно вадећи о 
асмо, фалим те Боже !</p> <p>— Даће Бог биће и добро, — поносно одговори Митра, исправљајући се 
уша да је даље теши.{S} Нека се исплаче биће јој лакше.{S} Погледом старе, искусне домаћице пре 
трава дигнуће се на нас.{S} Биће рата и биће окршаја.</p> <p>Погледа на Лакана па умукну.{S} За 
тара, не кукаш кад те гоне?</p> <p>— Ја бих кукала да ме не гоне, — одговори Митра суво, и слоб 
да нијеси мати двојице војника, показао бих ти како се за језик суди.</p> <p>Опазивши у сандуку 
ета!... — весело подвикну и опет запуца бичем.</p> <p>— Вози, вози па истреси !..{S} Најбоље у  
који се нешто улењио, и снажно опуцкује бичем.{S} Опазивши Ибру, намигну и показа на кола.</p>  
етан...{S} Не ће никад да јуриша, вазда бјежи.. .</p> <p>— Ух!{S} Госпе блажена!...</p> <p>— па 
ји је застао на прагу и чуо задње речи, благо је прекори:</p> <p>— Због твога језика, Манде, гл 
у!</p> <p>— Не кукај, — проговори Митра благо и помилова је по коси. — Мени су дигли двојицу .. 
лаве слушала га како чаврља, кадикад се благо осмехнувши. <pb n="41" /> Кад је причао о стрику  
оклони се и пољуби га у руку. </p> <p>— Благослови оче!</p> <p>— Бог те благословио, синко.</p> 
оју.{S} Сам Бог нек се смилује и нек им благослови оружје, јер се бију за праведну ствар.....{S 
p> <p>— Благослови оче!</p> <p>— Бог те благословио, синко.</p> <p>— Здраво нам била Симатова м 
, вазда бјежи.. .</p> <p>— Ух!{S} Госпе блажена!...</p> <p>— паметан је Јуре...{S} Не бојим се  
оји... лежи рањен или ... сачувај Госпе блажена, или ...</p> <p>— Не слути, јаднице, — брзо је  
сагледати, опружише према њему дугачке, блатњаве руке и дадоше му мало труле, смрдљиве сламе.{S 
 Араду, — опет ће поп лакше. — Под нама блато, мокрина; над нама мрко камење које без престанка 
 му нога у неку локвицу, затим загази у блато, посрну, док га нечије руке не прихватише и не по 
ава, без прекривача.{S} Прљава од суза, бледа, са помученим очима које гле дају некако несвесно 
 Рођеног?</p> <p>Исправила се, укочила, бледа и испијена као светитељка.{S} Поглед јој и строг, 
акон три дана пустили су је.{S} Била је бледа, слаба, изнемогла.{S} Не толико ни од глади ни од 
} Од губитка крви а и од страха била је бледа и стрепила је.{S} Чинило јој се као да ће посрнут 
 изнурени.{S} Очи жуте, лица модрикасто бледа, мехурови испод очију.{S} Искезили крваве зубе и  
пу кућу своју!</p> <p>Остали хапсеници, бледи, исушени, испијени, помућених, безизразних очију  
кад су му писали о томе.{S} Ама зар оно бледуњаво комшинско дете, она мала, мршава цурица што н 
у риче, риче као рањеник.</p> <p>Доктор бледуњаво, голобрадо момче, хитно уљезе у собу, стаде к 
ар, мирис своје траве, па некако весело блеје и журе, журе...</p> <p>На крају села дочека их ма 
ало, ускомешало, па се не зна или чељад блеји или стока јечи и уздише.</p> <p>А хладан ветар по 
ћутљивија, у толико стока немирнија.{S} Блека, рика, мека, рзање оштри, несносни, заглушујући.{ 
, крше се појате, пуцкарају плотови.{S} Блека, рика, мукање преплашених и узнемирених оваца, ко 
о дете, зове да га когод одмени.</p> <p>Блека, мека, букање, рика, звекет пушака и бајонета, од 
 нешто казати.{S} Затим се немо стресе, блекну и брже потрча за овцама. .</p> <p>Кад се приближ 
рљана.</p> <p>Гаран опет застаде и поче бленути унаоколо.{S} Стао насред пута, накострешио се и 
, помућених, безизразних очију и готово блесава лица, на силу се подигоше да га мало сагледају, 
а прагу и све троје некако престрашено, блесаво, погледаше у официра.</p> <p>— Хехехе...</p> <p 
кинув капу и прешав преко прага, некако блесаво погледа по оној големој соби; затим се лењо окр 
и, помодрили у лицу и бесвесно, потпуно блесаво гледају око себе.{S} Сад више ни жандари нису м 
љати.{S} Облак често пресецају све јаче блескајући оштри врхови жандарских бајонета.{S} А мрка  
тањем, изгуби се према пољу.{S} Негде у близини као да закликта јастреб.</p> <p>— Ето их!</p> < 
у!</p> <p>Једнога дана казаше како су у близини села нашли убијена војника.{S} Ко га је убио?{S 
ма, о војницима. „Где ли су сада?...{S} Близу или далеко?...{S} Како им је?{S} Јесу ли онамо у  
бојицу.</p> <p>Војник се насмеја и седе близу Лакана.</p> <p>— Не да стража да ударамо на векте 
...{S} Добре или рђаве?...“ Кад би били близу, нашла би мајка и капетана и однела му понуда — т 
о непрестаног хода, стигоше у неко село близу Стоца.{S} Дођоше некакви чиновници, писари. <pb n 
.</p> <p>— Од болести, бако.</p> <p>— И блијед си, и модар испод очију..</p> <p>И уши ти се , у 
е и упале очи и прелије му читаву браду блиставом, белом срмом, у којој, као у огледалу, играју 
уни језици његови.</p> <p>— Ето, Митре, Бог милостиви нареди да се опет састанемо, — прошапта о 
оче да грли једнога по једнога.{S} Ето, Бог дао па ће јој опет кућа пропевати</p> <p>— Лакане!{ 
искрај огњишта и проплака. — Дигоше их, Бог их убио!</p> <p>— Шути, жено, — опомену је Мартин м 
} Шта је то с њима?{S} Рашта је?....{S} Бог зна да је некако зло по њихову главу</p> <p>Кроз не 
је Митра поуздано и потврђује главом. — Бог их чува.</p> <p>— Теби се ништа не привиђа?</p> <p> 
жандари омекшали, зло је по царевину. — Бог почео и на нас-гледати</p> <p>Па задовољно трља рук 
уку. </p> <p>— Благослови оче!</p> <p>— Бог те благословио, синко.</p> <p>— Здраво нам била Сим 
а умору...{S} Отиђи и опрости!</p> <p>— Бог нек суди и опрашта! — мирно одговори Митра, па опет 
то видиш.</p> <p>— Хвала Богу.</p> <p>— Бог нас је и очувао.</p> <p>Петар извади кутију, замота 
з опроштаја.... <pb n="109" /></p> <p>— Бог је добар и он ће опростити</p> <p>Он може што ми не 
е прве зубе погубио. — Душманин гони, а Бог саставља.</p> <p>— Само се мртви не враћају. — тихо 
и а он да се потуца некуд... некуд... а Бог зна куд га могу немилосни душмани одвући.</p> <p>Ни 
.{S} Или их поморити глађу.{S} Или... а Бог зна шта све може бити !...{S} Неки тек сада опазише 
игли двојицу ...{S} Све ће бити како је Бог наредио, а мимо његову се вољу не може.</p> <p>Јаго 
е руча, те да што боље окусе.{S} Што је Бог дао.</p> <p>Манда послуша.{S} Дохвати са зида и спу 
очекасмо, фалим те Боже !</p> <p>— Даће Бог биће и добро, — поносно одговори Митра, исправљајућ 
S} Зажели им сваку срећу у боју.{S} Сам Бог нек се смилује и нек им благослови оружје, јер се б 
е разлетеше по уској кући. — Само ми их Бог дао и само ми их он може узети...</p> <p>— А ето су 
н гласно прогунђа:</p> <p>— Зло, синко, Бога ми.</p> <p>Други дан потераше Лакана на рад. <hi>У 
жи.</p> <p>Ступивши на праг Лакан назва Бога и некако збуњен застаде.{S} Око огњишта, са обе ст 
ити неће?{S} Зар нам душманин јачи и од Бога и од правде божије и од икога на свету?...{S} Сима 
абре чељад, да теше.{S} Сетили се и они Бога и почели га помињати.{S} Стара Митра по њима је и  
е.{S} Брђанин се више не боји никога до Бога.</p> <p>'Чим се Швабе повукоше, наскоро поче долаз 
Имају, зар, и тамо људи душу и верују у Бога.{S} Ваљда ће се смиловати и продати макар неколико 
алите свијеће газди Пешикану?{S} Јер је богат, јер има паре...{S} Ено га окитио кућу, растворио 
а, јака несрећа догодити.{S} Кућа пуна, богата, берићетна кућа, зар је могла остати поштеђена,  
доликује женском чељадету.</p> <p>— Не, богме, не....{S} Јадан Мргуд!</p> <p>— По три пут јадан 
ка их гледајући. — А?</p> <p>— Уморили, богме, — тихо одговори Митра. — Није шала толико путова 
..</p> <p>Заборави на час на се, на све богове.{S} Лењо се подиже са столице и тихо му приступи 
 с понеких врата, Узалуд сељани молили, богорадили, узалуд напомињали како су они од <hi>царске 
ко да му се разуму речи.</p> <p>— Хвала Богу, брате...{S} Имо си велику ватру, — опет ће војник 
ви ?</p> <p>— Ето видиш.</p> <p>— Хвала Богу.</p> <p>— Бог нас је и очувао.</p> <p>Петар извади 
прсте и тихо прошаптала:</p> <p>— Хвала Богу!...{S} Петар је велики, а Лакан је мали.</p> <p>Од 
азговор. — Здрав ?</p> <p>— Здрав, фала Богу.</p> <p>— Није још кренуо у фронту ?</p> <p>— Није 
ш кренуо у фронту ?</p> <p>— Није, фала Богу.</p> <p>— Е, нека вам је он здрав и жив.... а Јуре 
име закона ти си ухапшен.</p> <p>— Фала Богу на његову дару !</p> <p>И Симат заглади бркове, па 
о маломе треба?</p> <p>— Има свега фала Богу, — брзо одговори Митра, са детињским поносом.{S} С 
отали само једним облогом....{S} И фала Богу!,...{S} Опет жив!....</p> <p>— Ћути!{S} Не говорит 
це и запита мекше:</p> <p>— Молиш ли се Богу?</p> <p>— Сваки дан.</p> <p>— Смирено, покајнички, 
S} Митра јој напомену нека се само моли Богу за дан освете.{S} Загрли је још једном и пође.</p> 
не гледајући га.</p> <p>— Како нема, по Богу, кад ето колима шаљеш.</p> <p>— То је жито за оне  
еном цигаром.</p> <p>— А шта јој би, по Богу?</p> <p>Умрла од срамоте, — одговори стара немилос 
на силу искашљивати. — Хехеј, има ли по Богу?</p> <pb n="29" /> <p>Иза дирека помоли се најпре  
а!...{S} У ово доба толико цвећа!...{S} Боже!.</p> <p>— Ето, — опет ће онај чиновник пажљиво их 
и доноси несрећу ономе ко је угледа.{S} Боже, помози сада или никада!</p> <pb n="8" /> <p>Да би 
кторима, који ће га сигурно уморити.{S} Боже, што је с њиме?..{S} Да га баба види, да му спусти 
стало тице, па се бржебоље прекрсти.{S} Боже, да ово изађе на добро!{S} А ова велика, безимена  
<p>— Велике ли јаде дочекасмо, фалим те Боже !</p> <p>— Даће Бог биће и добро, — поносно одгово 
 поче се, по обичају, крстити. — Помози Боже!.. .{S} Обесели Боже ! :</p> <p>Петар и Лакан седо 
 крстити. — Помози Боже!.. .{S} Обесели Боже ! :</p> <p>Петар и Лакан седоше одмах.{S} Старица  
 мирнија, стишанија.</p> <p>— Не дај ми Боже да умрем. док не осване дан освете, — опет ће Митр 
p>— Живина!</p> <p>— Џелат!</p> <p>— Еј Боже од освете кад ли ћеш се јавит ?</p> <p>Многи почеш 
нам душманин јачи и од Бога и од правде божије и од икога на свету?...{S} Симате мој, Симате мо 
/p> <p>-- А шта ћемо, мој Мартине?..{S} Божја воља! </p> </div> <pb n="96" /> <div type="chapte 
 се јави иза једног дрвета.</p> <p>— Не бој се, Гаране болан!...{S} Није ђаво... ја сам....</p> 
 <pb n="112" /> у њих више оне детињске бојазни и стрепње пред старешинама.{S} И њима се отвори 
ји су друге, <hi> царске вере</hi> .{S} Бојала се и за се и за Лакана, те га је двапут кришом п 
ак се савладала.{S} Не због тога што се бојала за се.{S} Него с тога да штогод Симату не науди, 
д, здрав, док радио и доносио у кућу, и бојала га се и привијала се уза њ, а сад га, ето, гони. 
су на њу некако сви гледали попреко.{S} Бојали се да гласно осуђују, вичу, — јер се бојали шваб 
, отегнуто, као на силу.{S} И као да се бојали да погледају једно у друго.{S} Чудна слутња свак 
ли се да гласно осуђују, вичу, — јер се бојали швабине казне, — али су, кришом, указивали на њу 
е једите ријечи не изусти.{S} Он се зар бојао да је не уплаши неугодностима, она страховала да  
извију се и заблену негде.{S} Као да се боје нове навале, новог јуриша нечијег.</p> <p>Јагода,  
итова међу њима.{S} И манитавих се људи боје ...</p> <p>Брже боље поклопи уста руком и занеми.{ 
но стиште зубе и уста поклопи . рукама, бојећи се да не писне, да се не ода.{S} Зар пред толики 
>— Хоћеш ли?</p> <p>— Одмах.</p> <p>Па, бојећи се да се поп не предомисли. запита живље:</p> <p 
их пошалица, подвига, незгода.{S} И као бојећи се да што не заборави, брзо прекида једна другу, 
n="67" /> како јој дете пати и како ће, боји се узалудно главу изгубити.</p> <p>У вече се Лакан 
Остављена, јадна немоћна као да стрепи, боји се и своје сени.{S} Често се изнебушено осврне, ка 
имат.{S} Није дао да му вежу очи.{S} Не боји се он смрти у очи погледати.{S} Некако презриво по 
 те пустио срцу и језику на вољу.{S} Не боји се више ни претње, ни казне.{S} Куд ће већа казна  
у које би заплела Лакана, — за се се не боји нити брине, — ако му само име спомене, ако макар ш 
, клонуто је све.{S} Брђанин се више не боји никога до Бога.</p> <p>'Чим се Швабе повукоше, нас 
гледајући на Лаканов креветац као да се боји е ће јој неко њега отети.</p> <p>Кад је Мргуд оштр 
а!...</p> <p>— паметан је Јуре...{S} Не бојим се ја за њега.</p> <p>Па пође вратима и рече мекш 
 не да...{S} Ето си виђела.{S} И све се бојим да ће мало послати.{S} Није друге него ћу опет и  
 душманином.{S} Зажели им сваку срећу у боју.{S} Сам Бог нек се смилује и нек им благослови ору 
рвених фесова гори им у сунцу као голем бокор расцветаних макова; широки, шарени копарани, вени 
оликим душманима да открије свој големи бол и муке своје?{S} И да се изложи њиховим подсмесима? 
сима осети прободе, осети чисто физичку бол...{S} Малаксала клону Митри на раме и мукло јаукну: 
 буцмасти војник добио грчеве па се, од бола, савио у дио постеље у риче, риче као рањеник.</p> 
 изви се, и више од пренеражења него од бола гласно јаукну.{S} Сви зачуђено погледаше тамо.{S}  
дног дрвета.</p> <p>— Не бој се, Гаране болан!...{S} Није ђаво... ја сам....</p> <p>Па се прима 
 . .{S} Не треба ми . . .</p> <p>— Узми болан !</p> <p>— Имам на дому.</p> <p>Баш си будала, —  
>— Еј несретан ти ли сам под старос’, — болано јекну Мартин, разбивши лулу о огњиште, а ситни ј 
 затетура, посрну крај огњишта и некако болано, изнемогло писну:</p> <p>— Несретни мој, Симате! 
клецују од умора, ланци жуљају, лактови боле, све кости боле.{S} Да га пусте барем за час да се 
, ланци жуљају, лактови боле, све кости боле.{S} Да га пусте барем за час да седне, да се одмор 
тамничар опоро.</p> <p>Кад се пробудио, болела га глава.{S} Тело некакво тешко, као наливено ол 
ој Лакан некако није изгледао здрав.{S} Болела га глава, смучивало му се. хватала га несвестица 
ој донесу.{S} Шуцкори спречише. „Ако је болесна, боље нек одма умре одговорише. „Не ће нам баре 
..{S} Да га баба и не види и не омилује болесна?{S} Ко ће јој забранити?...{S} Ко може забранит 
?...{S} Где?...{S} И где су га спратили болесна?{S} Држе ли га још у хапсу или га опремили негд 
 понуди какав прашак и иде.{S} А ако је болесник при крају, он, не питајући, намеће на врат епи 
</p> <p>— И млеко.</p> <pb n="81" /> <p>Болесник, кад су говорили о млеку, измахну руком и као  
 ни да га мољакају.{S} Сам оде, погледа болесника, распита се за здравље.{S} Ако види да болест 
саручковао те није имао кад да мисли на болесника.{S} Слегао је мирно раменима и хладно одговор 
а. није допирала јека некаква малаксања болесника и, с друге стране, лако звиждукање суманитог  
 њих, на простртим ћебетима, леже двоје болесника.{S} Једно сушичаво дете, слабо, испијено, и ј 
ди да болест није озбиљна, посаветује и болесника и чељад, како да га његују, препоручи какву т 
ни се као да нема ни стара чељадета, ни болесника.{S} Све се подмладило, све оздравило.{S} Лепо 
нлук.{S} Све старце, онаке к'о Мргуд, и болеснике и сакате ...{S} Има десет манитова међу њима. 
 неколико кућа мора да сврати и обилази болеснике.{S} Неки се сасушили, омршавели, ислабили да  
крену на њега.{S} Нагло приступи другом болеснику, прогунђа нешто и као шетајући прође поред ос 
у чудној журби, готово трком крену оном болеснику у будаку.{S} Погледа на карту на коју је вехт 
ди два мала, бела, болничка хлебића.{S} Болесници су сваки дан добијали по два.{S} Лакан је доб 
о.</p> <p>Како спомену доктора, сви <hi>болесници </hi> који су шетали и разговарати, нагло се  
: хоће ли ко чути или видети?</p> <p>На болесничкој постељи.</p> </div> <!-- </div> --> </body> 
још шантуцају.{S} Онај што је натоварио болесно дете, зове да га когод одмени.</p> <p>Блека, ме 
у.{S} Измешаше се чељад и стока.{S} Оно болесно дете неко упрти на леђа и понесе.{S} Болесну же 
но дете неко упрти на леђа и понесе.{S} Болесну жену хтедоше оставити.{S} Очајно запомагајући п 
 кад су је напољу питали, одговарала да болест није тако опасна.{S} Тврдила Је поуздано да ће с 
, распита се за здравље.{S} Ако види да болест није озбиљна, посаветује и болесника и чељад, ка 
руку на чело, познала би одмах каква је болест...{S} И одмах би нашла траву, нашла прави лек.{S 
та, — зна која најбоље пристаје уз коју болест.{S} Огњуштину, срдобољу, крзамаке лечи кроз неко 
е испила...{S} Изнемого си.</p> <p>— Од болести, бако.</p> <p>— И блијед си, и модар испод очиј 
 које се у селу разболи, макар од какве болести, види и обиђе.{S} Није чекао да га зову ни да г 
 у нашим болницама преболевали опасније болести.{S} Али ето он се могао убрајати у те срећнике. 
у жута, подбула као да болује од водене болести.{S} Кад јој Мартин потврди да су то <hi>њихови< 
ити, — и попретили да, у случају каквих болести, неће ни привирити у село да што помогну.{S} Ни 
 наливено оловом.{S} Сваки жглоб као да боли и трне и затеже некако...{S} А уста сува, сува, ва 
послетку — заспу те прашцима.{S} Ако те боли глава, — прашак; ако те протискује, — прашак; ако  
укао?....{S} Откуда?....</p> <p>— И ово болница? — упита буцмастог војника, који се саге изнад  
уше, срећника који су оних дана у нашим болницама преболевали опасније болести.{S} Али ето он с 
ружје и храну.{S} Све магазине, бараке, болнице, судове.{S} А ови хоће да иду, одмах да иду.{S} 
 несигурно, као да су недавно изашли из болнице.{S} Ни госпође им не циче више за клавиром, не  
више говорило.{S} Није чудо ако се и у. болници повео разговор о њему.</p> <p>— Сад нам, ето, о 
и.{S} Зато нас и чува стража...{S} Ни у болници нам не дају боловати без страже.</p> <pb n="80" 
никако неби могао познати да се обрео у болници, да, случајно, из једног буџака. није допирала  
уком под главу и извади два мала, бела, болничка хлебића.{S} Болесници су сваки дан добијали по 
а; упише, упише, шљубише се, и топло, и болно и очајнички.{S} Али ни једне једите ријечи не изу 
а стража...{S} Ни у болници нам не дају боловати без страже.</p> <pb n="80" /> <p>Један од вект 
рила се на чељад која такођер има своје болове, своје муке.{S} Ништа тако не може зближити људе 
трбухом.{S} У лицу жута, подбула као да болује од водене болести.{S} Кад јој Мартин потврди да  
.{S} Шуцкори спречише. „Ако је болесна, боље нек одма умре одговорише. „Не ће нам барен сметати 
жавајући се за дрво, лагано се придиже, боље припрти торбу, па се некако извуче из гомиле и доч 
 Лаканова кревета.</p> <p>—- Но?....{S} Боље? — запита мекше примајући га за руку.</p> <p>Лакан 
} И да се изложи њиховим подсмесима?{S} Боље свиснути него се срамотити!</p> <p>Дохвати из торб 
ише кола, она се придиже на прсте да га боље сагледа.{S} И погледи им се сусретоше.{S} Дубоко с 
е три биље, поче дувати из све снаге да боље распали.{S} Са нагорених главања пухар се разасу п 
реведе тумач питање, намештајући уво да боље чује одговор.</p> <p>— Ухватили га ми, чобани, — о 
 манитавих се људи боје ...</p> <p>Брже боље поклопи уста руком и занеми.{S} Опет му се причини 
другоме оставља ову храну ?{S} Зар није боље да њојзи, Марији, даде?{S} Па и не чекајући одгово 
 слага вектер не трепнувши и, зар да се боље увери, попипа се по џепу и тамо напипа све прашков 
 из гомиле. — За паре се могло купити и боље коначиште. и све се за паре могло купити.</p> <p>П 
нину, да и њих запитају.{S} Неће ли они боље знати?{S} Нико незна ништа.{S} Али лица швапске го 
азложена како треба.</p> <p>И сада, чим боље промотрише Лакана, председник поглади браду, испрс 
анде...{S} Дај ти да се руча, те да што боље окусе.{S} Што је Бог дао.</p> <p>Манда послуша.{S} 
 и гњечили, гурали, опет је могла нешто боље да види.{S} Њена мршава глава, прекривена округом, 
 и 'по двојицу шуцкора, који су такођер боље познавали људе и прилике.{S} Узгред је пажљиво зав 
ељбаби, гурнути штогођ у шаку да га још боље чува.{S} Треба му гурнути најмање сто круна...{S}  
адржао у једној бунтовничкој кући, брже-боље умота хартије у мушему и избацив једно мукло <hi>з 
гом.{S} Знала је она да од искрене туге бољега ни вернијега друга ни пријатеља нема, да је она  
 — жуљали га, руке у лактовима све јаче бољеле.{S} И ако се нико не шали са ланцима, он ипак ка 
су свој живот положили „на пољу части“, борећи се с Талијанима.</p> <p>Кнез Матиша разгледао је 
атегом газају кроз некакву црну, дубоку бору.{S} У свакога о бедру бајонет, некаква старинског  
угарске.{S} Све је ситно према пропасти босанских жандара Јер ако су они клонули, клонуто је св 
 сасушене поломљене гране.{S} Обувене и босе, у опанцима, ципелама, чарапама.{S} Старица опази  
ојас.{S} Извуче из косе неколика струка босиока и задену му их за капу.</p> <p>— Е, лаку ти ноћ 
акитила те, а?</p> <p>Узе му оне струке босиока, омириса и задену за уво.</p> <pb n="10" /> <p> 
о се срамотити!</p> <p>Дохвати из торбе боцу са ракијом коју је била наменила њему, натегну њом 
 нова марама и сапун.{S} Па још и једну боцу ракије да му протури и који паклић дувана.{S} Стар 
дини овисок, надувен мајор, густе, црне браде са наочарима на носу и некаквом сламком међ зубим 
ца, једно за другим.{S} И сва обрасла у браде.{S} И тумачев нос обрастао у браду а на челу му н 
ави поп Лука у својој широкој пророчкој бради и старој излизаној мантији, на којој се већ почел 
Требиња.</p> <p>Цуксфирер се поглади по бради и строго запита:</p> <p>— А знаш ли да је забрање 
дрекну гојазни цуксфирер, са двоструком брадом, и добро се искашља. — И живот и све.</p> <pb n= 
говори ?{S} Не опази никога.{S} Поглади браду и настави мирније:</p> <p>— Тако се почеше разбол 
е промотрише Лакана, председник поглади браду, испрси се и запита њемачки како се зове?</p> <p> 
ла у браде.{S} И тумачев нос обрастао у браду а на челу му никли рогови.{S} И све почело да се  
амућене и упале очи и прелије му читаву браду блиставом, белом срмом, у којој, као у огледалу,  
мрким лицима сељака, склизне низ попову браду или затитра на камилавци, па живо одскочи уза зид 
 да ударамо на вектере, — шапну тише. — Бране једни друге.— А нијесу ти ни лијека донијели и ак 
су повезани.{S} То су војници, које да „бране отаџбину...{S} Ко би још и њих везао !</p> <p>Кад 
pb n="15" /> прими на се и почела би да брани слободно и одрешито.{S} Симат се морао повући и,  
 да остане без ичега.{S} Као квочка кад брани пилиће, накострешила се крај огњишта, подбочила с 
иште за држак од ножића као да би да се брани од некога.{S} Поплашено погледа око себе.{S} Погл 
 као да неко навалио с питањима а он се брани и неће да одговара. — <pb n="30" /> Остави !...{S 
 и црева да извуче.{S} И залуд се Лакан брани, опире Осећа да неће моћи одолети.{S} Оне страшне 
у; малог попадијина Војина убише што је бранио свог петла.</p> <p>Шуцкори су слободније пролази 
даше, — још се није дао, још се јуначки бранио, — и положише у постељу.{S} Вехтер се једва нака 
/p> <p>Лакан врисну и поче се бацакати, бранити.{S} Ето газде Пешикана одмах крај њега!...{S} О 
е, нити му што пребацити.{S} Старији је брат, заменик оца, домаћин.{S} Мора се слушати.{S} А ка 
пу допрла мати, а у другу дете; у једну брат, а у другу сестра.{S} Јавише чиновницима, запомага 
о. — Ми га не смијемо светити.</p> <p>— Брата не смијеш осветити?....{S} Рођеног?</p> <p>Исправ 
му се разуму речи.</p> <p>— Хвала Богу, брате...{S} Имо си велику ватру, — опет ће војник мекше 
уд, отац Јагодин, удесио је са старијим братом Петровим, док је још овај служио у војсци, Симат 
/> <div type="liminal"> <pb n="5" /> <p>Брату Владимиру</p> </div> <pb n="6" /> </front> <body> 
 некако слични један другоме као рођена браћа.{S} Окошти, мршави, — ни један као да нема меса н 
{S} Зар није могао лепо рећи. „нећу ја, браћо.{S} Бирајте другога“.{S} И сад би други муке мучн 
жљиво милује је.</p> <p>— Ја вам кажем, браћо, е добро бити <pb n="12" /> неће, — отегну поп не 
за праведну ствар.....{S} И нека освете браћу коју нам погубише.</p> <p>— Само вам се молим, да 
 што више вина и ракије изнесе пред <hi>браћу</hi> у кућама запослене домаћице пеку, кувају без 
 разбојник и поверљива личност генерала Брауна, изађе преда њу и затражи да купи јаја и кокоши. 
њих.{S} Јуре је једанпут о процесији, о Брашанчеву, и заставу носио; Ивица је, међу осам одабра 
 брашно данас, те стићи ће сјутра.{S} А брашна нема па нема.{S} Додуше стигло је нешто — зли је 
едми дан вратио, са — <hi>три</hi> кила брашна.{S} Лагали им, лагали: те стићи ће брашно данас, 
{S} Додуше чули су да ни у Требињу нема брашна; ако га и има да је прикривено код понеких бегов 
лазио само по потреби, кад му понестане брашна.{S} Знајући какве га муке чекају. како мора ићи  
ашљедници уграбили.{S} А преносила је и брашна, и граха, и осушена меса, и још некаква мрса кој 
м.{S} Све сте нам отели.{S} А он доноси брашна, пршута, бешкота.{S} Свега донесе.{S} И ја то св 
кога да би се могло наћи покоја прегршт брашна.{S} Додуше чули су да ни у Требињу нема брашна;  
 вредности.{S} Ни кашику масла, ни шаку брашна да оставише.{S} Ни једног покривача, ни простирк 
.{S} Јер <pb n="89" /> чим је погледала брашно, видела је да је то <hi>царско брашно</hi>, а и  
 предстојника до Муратбега, који издаје брашно, знајући колико мора молити и митити Муратбегове 
ашна.{S} Лагали им, лагали: те стићи ће брашно данас, те стићи ће сјутра.{S} А брашна нема па н 
а брашно, видела је да је то <hi>царско брашно</hi>, а и колачи да су прави <hi>царски колачи</ 
, које је сутрадан, уз омањи пакетић са брашном и колачима, добила од Јагоде.{S} Још се у писму 
дан били су пред селом.{S} Опазив своја брда, своје познато дрвеће, камење, чељад поче да кликћ 
чу.{S} И куће вриште, и дрвеће вришти и брда вриште.{S} Чини се ко да негде недалеко силан вихо 
 у провидној помрчини.{S} Одбијају се о брда и клисуре и, растркани, опет се приповраћају.{S} И 
и нападаји били још доста далеко.{S} По брдима, по лединама, по гајевима око села почеше се јав 
head>I.</head> <p>Лакан потера овце низ брдо, пребаци кратко гуњче преко рамена и, засецајући н 
г голуба, кога, рече, домамише чобани у брдо на мрвице и ухватише као од шале.{S} Турну га под  
нило се као да се препуцава на оближњем брду, док су, у истину, сви нападаји били још доста дал 
ака светлост прели се, расу по пољу, по брду, по шуми.{S} Многи, престрављени, застадоше, многи 
ио из куће и да су га трећи дан нашли у брду, где спава; сазнала је кад му је Симат први пут по 
ко слатка хлеба јела није, Откуд тога у Брђана?..{S} Хтео је, дакле, да је изненади, обесели.{S 
ра код Ветреника допро је некако и међу Брђане.{S} Допро готово у исти час кад и у Требиње.{S}  
.</p> <p>— Ено нам домова, — одговарају Брђани а смеју се.{S} Многи, нестрпљив, сео на гомилу,  
 не би правиле неприлике.</p> <p>Кад су Брђани чули да су се и жандари <pb n="117" /> предали,  
о не смију бити, — на пребивање.</p> <p>Брђани се опет ускомешаше.{S} Препадоше се.{S} Шта ће р 
<pb n="3" /> <p>СВЕТ.{S} ЋОРОВИЋ</p> <p>БРЂАНИ</p> <p>1919.</p> <p>ИЗДАО И. Ђ. ЂУРЂЕВИЋ БЕОГРАД 
погани <hi>царскм хлебом</hi> .{S} Међу Брђанима се одавно утврдило уверење да је сваки, који с 
 ако су они клонули, клонуто је све.{S} Брђанин се више не боји никога до Бога.</p> <p>'Чим се  
ана.</p> <p>— А ово није наш?{S} Ово је Брђанин, интернирац?</p> <p>-— Од Требиња.</p> <p>Цуксф 
уњујући се и замуцкујући, — ама му наша брђанска памет то не прима.{S} Ко ти је душманин роду и 
ој не досади.{S} Често се пела на какав брежуљак и гледала унаоколо.{S} Све јој се чинило изнен 
ецајући ножићем у млада стабла јасика и бреза које се згуснуле око путање, поче безбрижно звижд 
 ону полутаму и пови се над узнемиреним брезама.{S} Негде из даљине као да се проби још јачи, о 
ико задржао у једној бунтовничкој кући, брже-боље умота хартије у мушему и избацив једно мукло  
зати.{S} Затим се немо стресе, блекну и брже потрча за овцама. .</p> <p>Кад се приближише селу  
ма.{S} Што су радиле, гледале су да што брже сврше.{S} Само да им остане што више времена за ра 
 није видео.{S} Па се брзо убриса и још брже уреди ствари и гурну их под пазухо.{S} Некако збуњ 
{S} И манитавих се људи боје ...</p> <p>Брже боље поклопи уста руком и занеми.{S} Опет му се пр 
ши како наљезе један безбрки официрчић, бржебоље скиде шешир и наклони се дубоко, са једним! се 
ема литицама куд је нестало тице, па се бржебоље прекрсти.{S} Боже, да ово изађе на добро!{S} А 
 нереду као и пре.{S} Неколико млађих и бржих невеста похиташе напред као да би трком да дођу д 
 и избацив једно мукло <hi>збогом</hi>, брзо искочи пред врата. </p> </div> <div type="chapter" 
та и <pb n="71" /> све немо посматрала, брзо се се изви и стаде пред Лакана.</p> <p>— Ја сам ух 
{S} И као бојећи се да што не заборави, брзо прекида једна другу, уплеће се у реч, <pb n="62" / 
.</p> <p>— Фала ти, оче!</p> <p>И брзо, брзо уграби његову суву руку коју је спустио на кревета 
чи, оштрији писак.{S} Лакан задрхта.{S} Брзо обуче гуњче, скупи се и грчевито стиште за држак о 
ова Гарана.{S} Лакан то намах опази.{S} Брзо се <pb n="48" /> оте од бабе, потрча међу овце и о 
азговарати, нагло се почеше влачити.{S} Брзо уредише хаљине, легоше у постеље и, умотавши се у  
 к'о такса.</p> <p>— И треба и треба, — брзо дочека Манда и приврти у писмо, као да би да се ув 
, или ...</p> <p>— Не слути, јаднице, — брзо је прекида Митра и хоће да јој зачепи уста јаглуко 
 треба?</p> <p>— Има свега фала Богу, — брзо одговори Митра, са детињским поносом.{S} Стара, чу 
отрча за њим.</p> <p>— Држите!</p> <p>— Брзо!</p> <pb n="84" /> <p>Ухватише га, савладаше, — јо 
 суди.</p> <p>Опазивши у сандуку голуба брзо му Притрча.{S} Погледа га и некако ужурбано запита 
.</p> <p>— А ђе ти је свирала? — запита брзо и помилова га по глави. — У кући? .</p> <p>— У кућ 
унаоколо: да когод није видео.{S} Па се брзо убриса и још брже уреди ствари и гурну их под пазу 
ивши стару како се приближује, обоје се брзо дигоше.{S} Стресоше мало хаљине, уредише их и весе 
 и оштро подвикну на војнике.{S} Ови се брзо постројише и укрутише.{S} Рече им неколико опорих  
тору и да му читаву ствар пријави.{S} И брзо се вратио.{S} Доктор је управо саручковао те није  
.{S} Једним скоком удаљи се од тараба и брзо, хитно, готово трком поче да иде од куће до куће.{ 
лицу, прескачу преко плотова и ограда и брзо замакну у гај, међу појате, или их нестане на уско 
 ли ми жив?.. запита Митра изненађена и брзо устаде. — Жив зар? <pb n="90" /></p> <p>— Ено....< 
о.</p> <p>Увређен скочи Лакан с клупе и брзо уљезе у кућу.{S} Дуго је по неким буџацима пребира 
 видим.</p> <p>— Фала ти, оче!</p> <p>И брзо, брзо уграби његову суву руку коју је спустио на к 
и уза зид, задрхће око прозора, да опет брзо прелети, скотрља се низ попову мантију и саспе му  
рашивица, али израз неке чудне стрепње, бриге ли, урезао им се преко лица и никако да ишчезне.{ 
толико ни од глади ни од жеђи колико од бриге за унуком.{S} Кад су јој заповедили да изађе, јед 
ла је сама са својим мислима, са својом бригом, са својим сновима.</p> <p>При улазу у Требиње п 
бегати, склањати се, сакривати.{S} Неки брижљиво затворише врата, а прозоре, ко зна зашто, прек 
а што него на трбух.</p> <p>А била је у бризи: чим ће понудити Лакана ако се врати?...{S} У кућ 
 испред очију, наслони главу на њих.{S} Бризну у плач.{S} Митра и не покуша да је даље теши.{S} 
ривирите унутра, па видите ко се о вама брине“...{S} Кад су погледали, зачудили се сељани.{S} У 
заплела Лакана, — за се се не боји нити брине, — ако му само име спомене, ако макар што излане. 
зацелише руке, — одмењивала, заједно се бринула о свим пословима.{S} Што су радиле, гледале су  
жда....{S} И она је јецала као дете, не бринући се више: хоће ли ко чути или видети?</p> <p>На  
.{S} Само се каткада низ један спуштени брк омакне по која суза.{S} Манда се готово препаде кад 
е, — на силу се искашља Симат чупкајући брк и окрећући се у страну да их не гледа. — Доста, дос 
ати, — избаци Симат полугласно, па отра бркове убрусцем и измаче се иза софре.</p> <p>Стара га  
миш.{S} Погледа мало слободније, одигне бркове у вис као да би да омирише нешто, па се нагло ск 
на његову дару !</p> <p>И Симат заглади бркове, па мирно крочи према старој.</p> <p>— Мати, дај 
 једва извиривала измеђ рамена а чађави бркови, које је нарочито неговао и спустио на дугачко,  
, оклемпљеним ушима и оприштеним тешким брковима које је непрестано засукивао.</p> <p>— А шта в 
га.</p> <p>Пошто су прозвали, почеше да броје.{S} Почну с једног краја па се збуне; почну с дру 
дерен, напарфимисан обрлајтнант, бујне, броноване косе, придиже се и поче њемачки да чавета.</p 
а чело стрељају два соколова ока, танки брци повили се па се лепршају, а доња усна некако се пр 
ама и крњавим зубима.{S} Ено рашчупаних брчина на којима се увек жуте по неколике прашке бурмут 
 српски војник, опремљен, оружан. увија брчић и некако меко, меко назва:</p> <p>— Добра вече, м 
 — вели војник и љутито чупка уфитиљене брчиће. — Газда Пешикан и некакав Турчин добили су прав 
ир, плав, буцмаст, са малим, уфитиљеним брчићима и великом, коврчавом косом, којом као да се је 
м, или га <pb n="74" /> стиснутом шаком бубне у леђа.{S} Сам мучен и кињен од својих старешина, 
XVIII.</head> <p>Глас о потпуном поразу Бугара код Ветреника допро је некако и међу Брђане.{S}  
о ми оставите жене и ђецу...{S} А је ли Бугарин малаксао, неће се ни Турко дуго одржати...{S} Н 
угарину стало. ногом за врат.{S} И црни Бугарин покорно савио шију и моли мир! „Ево главе“ вели 
ад само пиће!{S} Није шала кад се црном Бугарину стало. ногом за врат.{S} И црни Бугарин покорн 
Ништа је то: и пропаст Турске и пропаст-Бугарске.{S} Све је ситно према пропасти босанских жанд 
би, готово трком крену оном болеснику у будаку.{S} Погледа на карту на коју је вехтер. онако од 
 !</p> <p>— Имам на дому.</p> <p>Баш си будала, — подругну се онај и баци мех на раме. — А треб 
 комита да га закоље. — Вечера треба да буде добра Само ће нам се опростити што немамо хљеба.</ 
 као у својој, без кога нико не може да буде и читаво село изгледало би као пусто кад би га нес 
 неким поносом избаци:</p> <p>— Само да буде сретно по српску веру!</p> </div> <div type="chapt 
ога да штогод Симату не науди, да му не буде с тежег.{S} Симату за љубав и погоди се с њим и пр 
џелата и мушки узвикнувши:</p> <p>— Нек буде сретно по српско племе! — добаци му изазивачки:</p 
у и шапће поверљиво;</p> <p>— А шта ако буде писмо од кога од њих?</p> <p>— Их!</p> <p>— А ја ћ 
је знала људски ни коза потерати, да му буде вереница?{S} И њоме да се ожени?{S} Јели Симат има 
head> <p>Село почело да оживљава, да се буди.{S} Здравији и снажнији људи запослили се око разв 
о : „Сјутра ћемо шесторицу објесити.{S} Будите спремни...“</p> <p>— А кога ће објесцти? — живље 
као „Сјутра ћемо шесторицу објесити.{S} Будите спремни...“</p> <p>— Ко зна !..{S} Он то каже св 
е још овај служио у војсци, Симатом, да буду пријатељи.{S} Измењали су и аманете и уговорили св 
пропане, само нек ми они :живи и здрави буду.</p> <p>— Тхе ...</p> <p>— Продај два овна па ето  
покушавала да се отме, да се извуче.{S} Бујица је немилосно носила и она јој се морала предати. 
ад, умидерен, напарфимисан обрлајтнант, бујне, броноване косе, придиже се и поче њемачки да чав 
да га когод одмени.</p> <p>Блека, мека, букање, рика, звекет пушака и бајонета, одмерено ударањ 
и всело цврче : под стрехом, у трави, у букви, цврче непрекидно.</p> <p>Касно су се разишли.{S} 
нуте греде, које штрше у вис као ђавоље буктиње, које би да осветле пут толиким несретним беску 
 Погоди!</p> <p>— Је ли писмо?</p> <p>— Бум...{S} Писмо.</p> <p>Па се прихвати за силах и лењо  
да су полудели.{S} Ужагрили очима као у бунилу.{S} Чини се као да би да полете и да почну клати 
акан је, кашње, готово непрестано био у бунилу; ретко кад да се освештавао и то на кратко време 
 убили сина...{S} Мога убише што је био бунтовник а твога убише што је био вјеран?...{S} Ко ће  
на венчање.{S} Он иде задњи у групи <hi>бунтовника</hi>, везан двоструким ланцем, чији дугачки  
 су они од <hi>царске вјере</hi> а нису бунтовници.{S} Жандари нису хтели ни слушати.{S} А кад  
се, зар, што се толико задржао у једној бунтовничкој кући, брже-боље умота хартије у мушему и и 
а, разбијени бардаци, чутуре, поломљена бурад.{S} На неким авлијама читави навиљци дасака, поде 
а, ћилимима. цвећем.{S} Чисте се и перу бурад да се што више вина и ракије изнесе пред <hi>браћ 
 којима се увек жуте по неколике прашке бурмута....{S}И очи очи.... страшне, велике, крваве очи 
.{S} Напред млад, танушан официр, плав, буцмаст, са малим, уфитиљеним брчићима и великом, коврч 
вијају као пребијене гусенице.{S} Пак и буцмасти војник добио грчеве па се, од бола, савио у ди 
, ај мали ?{S} Како си ? — запита један буцмасти војник Лакана и наднесе се пад њега. — Зар си  
 Ено га на прозор!{S} Недајте! — дрекну буцмасти војник и потрча за њим.</p> <p>— Држите!</p> < 
> <p>Једнога дана, отворивши очи угледа буцмастог војника, како се раскорачио, запалио <pb n="8 
ра, још једнако збуњена одласком њезина буцмастог, <hi>малог</hi> Петра, некако га несвесно пог 
да?....</p> <p>— И ово болница? — упита буцмастог војника, који се саге изнад њега, усиљавајући 
брео у болници, да, случајно, из једног буџака. није допирала јека некаква малаксања болесника  
 леђа, — упаде и по трећи пут непознати буџаклија и опет замукну.</p> <p>— Живина!</p> <p>— Џел 
 брзо уљезе у кућу.{S} Дуго је по неким буџацима пребирао, тражио.{S} Једва, у неко доба, извуч 
б.{S} Сад као да их се удружиле стотине в. креште, дрече, јаучу.{S} И куће вриште, и дрвеће ври 
 затеже некако...{S} А уста сува, сува, вавек сува.{S} Ма колик квасио никад их наквасити.</p>  
клецују, у глави му се нешто мути, уста вавек сасушена.{S} И поред свију опомена и грдња није м 
а котар, па она банда ... кажу, продала вагон у Далмацију и зарадили педесет хиљада круна. ..{S 
 круна. ..{S} За котар остао само један вагон...{S} Сад. .. ето, јадни нареде!...{S} Живи, ако  
и тамо још горе.{S} Тамо намијенили два вагона жита за котар, па она банда ... кажу, продала ва 
хљеба у нас, — одговори харамбаша мирно вадећи омањи чешаљ и зачешљавајући перчин.{S} Та нисмо  
му капетан...{S} Не ће никад да јуриша, вазда бјежи.. .</p> <p>— Ух!{S} Госпе блажена!...</p> < 
 војник мирније, — па ради шта хоће.{S} Вазда јој даје, уписује зајмове.{S} Отвори касу и лијеп 
ђубре.{S} Долази му и као нека родица и вазда се с њим лепо пазила.{S} Већ га угледала и весело 
<p>Врисак све јачи, оштрији, реже, пар, ваздух.{S} Није сад једно грло, усамљено, слаб.{S} Сад  
азли се изнад тротоара и затрепери кроз ваздух.{S} Као грабљиве животиње кад осете крв, сви ови 
к проби се тамо у дно села, кроз хладан ваздух, разли се изнад кука и изгуби далеко, у пољу.{S} 
 и, зинувши као хала, жељан да што више ваздуха потегне, дубоко уздахну.{S} Опазивши Лакана как 
жени и рече развлачећи:</p> <p>— А нема вајде од каве, Манде...{S} Дај ти да се руча, те да што 
онета.{S} А мрка се гомила тромо и лено ваља, љуља, некако рањенички стењући.{S} До мало па се  
к се друга деца хватала за сукњу или се ваљала у прашини, крај нога.{S} Десетак младића, сакати 
р, и тамо људи душу и верују у Бога.{S} Ваљда ће се смиловати и продати макар неколико.{S} Газд 
 неко много прича о њима, о таоцима.{S} Ваљда би тако сазнала штогод и за Симата.</p> <pb n="35 
 лагано, пажљиво милује је.</p> <p>— Ја вам кажем, браћо, е добро бити <pb n="12" /> неће, — от 
 <p>— Није, фала Богу.</p> <p>— Е, нека вам је он здрав и жив.... а Јуре.... јадан!</p> <p>Узда 
 и поче се протезати:</p> <p>— А сјутра вам носе и звоно, — рече некако кроз зубе, окренув се М 
p>Уздахну и показа карту.</p> <p>— Јуре вам је погино.{S} Ево карте, да знате.</p> <p>Манди мал 
само сам мислио да напоменем.{S} Ако би вам што фалило, ја сам ту.{S} Знаш ... комшије смо.{S}  
а једноме а он свима Швабама...{S} И он вам добар... поштен.... а она.</p> <p>Наишав на овако с 
 браћу коју нам погубише.</p> <p>— Само вам се молим, да не убијете Сулагу Челебију ни Циганина 
мшије смо.{S} И док сам ја жив не смије вама ништа фалити.</p> <p>Старица ништа не одговори.{S} 
а. „Привирите унутра, па видите ко се о вама брине“...{S} Кад су погледали, зачудили се сељани. 
а га отме. — Мене водите....{S} Ја ћу с вама.</p> <p>— Ти си овђе интернирана.{S} Из ове куће и 
и.{S} И да очекују нешто необично, неки ванредно радостан дозгађај.{S} Чак се и деца умешала, м 
у поп некако забринуто. — Моји снови не варају...{S} Гора и трава дигнуће се на нас.{S} Биће ра 
о расипљући на све стране ситне, светле варнице, — које као огњени снег прамињају и трепере, —  
 кратком главњом удари по огњишту да се варнице разлетеше по уској кући. — Само ми их Бог дао и 
ћно пуцкарајући, избацив још по гдекоју варницу.{S} Од читава села остале још неколике црне раз 
<p>Сељаци су оставили домове и отишли у варош, да својим очима виде српску војску.{S} Окупиле и 
 љубе, плачу.{S} Неки нарочито отишли у варош да дотерају пића и себи и другима.{S} Желе да се  
тио се на бабу.{S} Надао се да ће му из вароши донети колача и коју шећерламу.{S} А она <pb n=" 
адоше празници и теферичи у земљи.{S} У вароши затворише се радње, опет се оставише послови.{S} 
рошњицу јајима, да, по обичају. прода у вароши или да размени за шећер, каву, пирнач.{S} Ухвати 
тара, расклимана кола, у којима се гони варошко ђубре.{S} Кочијаш Реџо, певајући из свега гласа 
е раднике, у виноградима, у пољу.{S} За вас нема.</p> <p>И газда се окрену и мирно оде у магазу 
а окусити.</p> <p>— У мене нема жита за вас, — кратко осече газда и не гледајући га.</p> <p>— К 
забави. „Ево да видите како се мисли на вас и на вашу децу“ вели им један чиновничић и води их  
аву селу.{S} Газда Микаило Пешикан тужи вас за дуг.{S} Свакога, ко је затворен а био његов мушт 
ање.</p> <p>— А имате ли још икога осим вас двоје?</p> <p>— Имам једног сина у војсци, — отповр 
ти и љутити се.{S} Присетише се и лудог Васе.{S} И он мртав, Стражари га измрцварили, што се ра 
лавом час на једну час на другу страну, Васо безбрижно попева.{S} Пева некакав свој тропар, сас 
м капи оквасио уста.</p> <p>Једини луди Васо што изгледа весео и задовољан.{S} Као да га воде н 
имата главом и пева веселије.</p> <p>За Васом иде друга поворка младих, једрих сељака.{S} И они 
њих.{S} Сви некако суморни, озбиљни.{S} Ватра на огњишту прашти, пуцкара; весели пламен ускаче  
 разболевати један по један.{S} Узме га ватра, обнемогни, јечи, јаучи.{S} И, кроз-два дана, — м 
ека рупа.{S} Нареди да се наложи велика ватра у част новим гостима, па задовољно одбија димове  
пили око огњишта, на коме се разбуктала ватра, и хтели да вечерају, — неко куцну на врата и кан 
рој и топлој летњој вечери не одмичу од ватре нити излазе напоље.{S} А сено мирише, а клепетуша 
ући !</p> <p>— Ко се дима не надими, ни ватре се не нагрија, — опет ће Митра упорније.</p> <p>— 
>Стара, чим уљезе у кућу, скиде котао с ватре, сасу млеко у други, већи котао и обеси да се узв 
о?...{S} Како им је?{S} Јесу ли онамо у ватри где зује куршуми и топовска ђулад око ушују?{S} И 
е одерана овна, расекоше, приставише на ватру у велики котао.{S} У селу, у коме је толико гладн 
шта.{S} Лагано се саге, рукама распрете ватру на огњишту и, набацивши још двије три биље, поче  
 замишљајући да је уз своје огњиште, уз ватру.{S} Други отишао, чупа траву и мирише је; трећи о 
е.{S} Затим из котла, који се гријао уз ватру на омањем саџаку, захвати кутлачом кртоле, купуса 
а.{S} Поздрави Мартина који се парио уз ватру и пушио, рукова се с Мандом, погледа и на Матру.{ 
и умио и очистио и очешљао, Сам наложио ватру <pb n="92" /> на огњишту, приставио овећи шербетњ 
— Хвала Богу, брате...{S} Имо си велику ватру, — опет ће војник мекше и лако га помилова по обр 
у кућу, сви застадоше.{S} Висок, крупан Вахмајстор, који је предводио жандаре, раскорачи се пре 
" /></p> <p>— Симат Станишић ! — дрекну Вахмајстор јаче и мрко погледа у Симата. — Ти си'?</p>  
 се исправи, пруживши руке напред, рече Вахмајстору:</p> <p>— Вежи! </p> </div> <div type="chap 
p> <p>— Ухватили чобани.</p> <p>— Је ли ваш?</p> <p>— Лаканов.</p> <p>Цуксфирер узе голуба, опе 
мите, узмите....{S} Што је моје то је и ваше“....</p> <p>Лакану почеше ситни. модри колутови да 
Ево да видите како се мисли на вас и на вашу децу“ вели им један чиновничић и води их до овећег 
 Чист приход од ове забаве иде у корист Вашу....{S} Хајдете кући и смирите се....{S} Биће хране 
као да раздражи његово јадиковање. — Ге вег!</p> <p>— Не дам ја Гарана!...{S} Не дам га жив!</p 
ту не живи се као ту!{S} Макар се и под ведрим небом спавало, макар се мало и промучили.{S} Опе 
ло му чудно што се толики људи, у овако ведрој и топлој летњој вечери не одмичу од ватре нити и 
ше се мотати око села. изводити некакве вежбе.</p> <p>Тек око подне почеше се спуштати у село.{ 
руке напред, рече Вахмајстору:</p> <p>— Вежи! </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19191_ 
ћи.{S} Затим га почеше везати.{S} Једни вежу, док <pb n="25" /> се други разбише по кући да пре 
е дошао на ред Симат.{S} Није дао да му вежу очи.{S} Не боји се он смрти у очи погледати.{S} Не 
 иде задњи у групи <hi>бунтовника</hi>, везан двоструким ланцем, чији дугачки крај један жандар 
моћно корача-Руке му чак и преко рукава везане ланцима који још из даљега ситно, ситно јецају.{ 
p> <p>Лакан је, са обореном главом и са везаним рукама на прсима, тромо и уморно ишао пред жанд 
а „бране отаџбину...{S} Ко би још и њих везао !</p> <p>Кад дођоше пред Симатову кућу, сви заста 
љи, јечећи, цвилећи.{S} Затим га почеше везати.{S} Једни вежу, док <pb n="25" /> се други разби 
н да је голуб писмоноша.{S} Мора да има везе са неким од непријатеља; изабрали га баш зато што  
— запита оштро.</p> <p>— Узима, — слага вектер не трепнувши и, зар да се боље увери, попипа се  
з страже.</p> <pb n="80" /> <p>Један од вектера, омален, дешмекаст, лењ, тромо се утега у собу  
на.</p> <p>— Не да стража да ударамо на вектере, — шапну тише. — Бране једни друге.— А нијесу т 
се сваки сахат мијењају облоги....{S} А вектери те обмотали само једним облогом....{S} И фала Б 
мријети код куће него у туђем свијету“, веле.... „Не дају нам да једемо а гоне нас да гинемо.{S 
рани врате натраг. домовима.{S} Цар се, веле, смиловао и у великој милости својој дозволио им п 
 n="30" /> Остави !...{S} Сјутра ће их, веле, три стотине да опреме некуда у Маџарску, у сургун 
{S} Може“.... „Не може“... „Нијемац би“ веле и могао; он још има јакости и крмалука у себи. „Ал 
ајдук си ти, ти си на сваке муке научио веле му и смеју се.{S} А он, из инада, измахне главом и 
>— А и за Јуру пише Ивица...{S} Ено га, вели, на фронту, бије се.{S} Ана му је добро...{S} Доба 
и, почне да јој предбацује да ропће.{S} Вели да јој додијао те жели да га се куртарише.{S} Док  
ајко!“...</p> <p>— То је, зар, у сну, — вели Митра и лагано зева. — Пошљи свијећу у цркву, па ћ 
p> <p>— Сад нам, ето, отимају и вуну. — вели војник и љутито чупка уфитиљене брчиће. — Газда Пе 
орно савио шију и моли мир! „Ево главе“ вели „па сијеците, само ми оставите жене и ђецу...{S} А 
те како се мисли на вас и на вашу децу“ вели им један чиновничић и води их до овећег прозора. „ 
прса и тепа му, тепа, тепа, тепа. „Неда вели „Лако свог Гарана Швабама.{S} Неће се Лако покорит 
 како му у Стоцу читали из писма. — Има вели добра фељбабу, па га он чува да га не пошаљу на Ру 
писује зајмове.{S} Отвори касу и лијепо вели: „Узмите, узмите....{S} Што је моје то је и ваше“. 
ма, добила од Јагоде.{S} Још се у писму вели како је Петар жив и здрав и како је заробљен у Срб 
} Боже, да ово изађе на добро!{S} А ова велика, безимена тица, кажу, увек на зло слути и доноси 
и и понека рупа.{S} Нареди да се наложи велика ватра у част новим гостима, па задовољно одбија  
ке бурмута....{S}И очи очи.... страшне, велике, крваве очи!...{S} Још никад ни у кога таке очи  
чаша и наздрављају једни другима....{S} Велике рпе колача, хлепчића, печених гусака и ћурана, ш 
ане и забринуто заврти главом.</p> <p>— Велике ли јаде дочекасмо, фалим те Боже !</p> <p>— Даће 
у први мах као да су се забунили.{S} Од велике радости нису знали шта ће.{S} Изненада неки поте 
ла:</p> <p>— Хвала Богу!...{S} Петар је велики, а Лакан је мали.</p> <p>Од тада сваки дан ишла  
а овна, расекоше, приставише на ватру у велики котао.{S} У селу, у коме је толико гладних, прир 
венула глава старог Крсте поропчије, са великим, оклемпљеним ушима и оприштеним тешким брковима 
гледали, зачудили се сељани.{S} У некој великој, раскошно осветљеној соби окупили се најкрупњи  
домовима.{S} Цар се, веле, смиловао и у великој милости својој дозволио им повратак.{S} И ко зн 
уцмаст, са малим, уфитиљеним брчићима и великом, коврчавом косом, којом као да се је нарочито п 
ељела да остане сама са својом тешком и великом тугом.{S} Знала је она да од искрене туге бољег 
бацајући ногама и лено климајући својом великом главом час на једну час на другу страну, Васо б 
/p> <p>— Хвала Богу, брате...{S} Имо си велику ватру, — опет ће војник мекше и лако га помилова 
икана.{S} Чим је почео рат, он је своју велику кућу бесплатно ставио на расположење аустријским 
 <p>— Хм....{S} Хм....</p> <p>— И ја му велим: „пролази пуно гладне сиротиње кроз село.{S} А ја 
..{S} Није не гонио, мучио.{S} И кад му велим: „а што попали онлике куће? он каже: „наредба"... 
етаних макова; широки, шарени копарани, вени златом, прелевају се као оне <pb n="24" /> ситне л 
— како су говорили. — опојело, крстило, венчало дедове, очеве, њих саме и њихову децу.{S} Оно и 
весео и задовољан.{S} Као да га воде на венчање.{S} Он иде задњи у групи <hi>бунтовника</hi>, в 
је <hi>наш</hi> човек, од <hi>наше</hi> вере.{S} Неће он пустити да се сви врате празних шака.< 
их домаћина, који су друге, <hi> царске вере</hi> .{S} Бојала се и за се и за Лакана, те га је  
ала људски ни коза потерати, да му буде вереница?{S} И њоме да се ожени?{S} Јели Симат имао пам 
рио на слави, при пићу?{S} И ради младе веренице био је бесан.{S} Гунђао је, псовао, претио да  
у остави њему.</p> <p>Петар и Јагода су вереници.{S} Стари Мргуд, отац Јагодин, удесио је са ст 
јачићем и обиграва око котла што виси о веригама а у коме се кува вечера.{S} Рашчупан одсев заи 
} Напослетку сазнала све и о Јагоди и о веридби им.{S} Исто тако Митра је била извешћена колико 
ала је она да од искрене туге бољега ни вернијега друга ни пријатеља нема, да је она најистрајн 
 се обавештавају породице <hi>храбрих и верних</hi> војника, да су свој живот положили „на пољу 
 увек веровали.{S} Жандарским пријавама веровали су слепо.{S} Зато се расправе и водиле тек она 
огућа била пријава, они јој готово увек веровали.{S} Жандарским пријавама веровали су слепо.{S} 
p>Настаде смејање, граја.{S} Шуцкори су веровали да је стара мало луцкаста и одговор им се учин 
е распевао кад је пао Пшемисел.{S} Нису веровали да је луд, називали га претварилом, Трећи дан  
на постељу, занеможе.{S} Нису јој одмах веровали.{S} За два дана нису пуштали никога да оде и д 
влији, застао је од чуда.{S} Није могао веровати својим очима да је то она.{S} Ова горда, снажн 
обрасла и трава и читава јата гуштерица веру се' и сунчају.{S} Гдегде се види још понеки заоста 
одговори.{S} Каза им и откуда је и коју веру верује и колико му је година.{S} Пошто све пописаш 
</p> <p>— Само да буде сретно по српску веру!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19191_C 
о.{S} Као га још не верује или, неће да верује у кнежеве речи.</p> <p>— Еј несретан ти ли сам п 
} Ослухну.{S} Познаје Мргудов глас а не верује му.{S} Не сме да отвори.{S} Чини јој се нека обм 
="94" /> није ни било.{S} Као га још не верује или, неће да верује у кнежеве речи.</p> <p>— Еј  
ори.{S} Каза им и откуда је и коју веру верује и колико му је година.{S} Пошто све пописаше, пр 
="117" /> предали, готово нису могли да верују.{S} Ништа је то: и пропаст Турске и пропаст-Буга 
дали.{S} Имају, зар, и тамо људи душу и верују у Бога.{S} Ваљда ће се смиловати и продати макар 
— Шта? — још као у чуду питају неки, не верујући да ће их гонити.</p> <p>— Напријед!</p> <p>— К 
ма, да их растужује?{S} Нека их, нек се веселе док им је до весеља.{S} Имаће када туговати и ја 
 шуцкора.{S} Били су сами.{S} И весели, весели, разуздани готово.{S} Као изопијани сватови.{S}  
и.{S} Ватра на огњишту прашти, пуцкара; весели пламен ускаче и узмахује својим црвеним барјачић 
дара гат шуцкора.{S} Били су сами.{S} И весели, весели, разуздани готово.{S} Као изопијани сват 
а и она и Лакан, сваки дан је изгледала веселија и, некако, подмлађена.</p> <p>— Чим су жандари 
асмеје.{S} И опет климата главом и пева веселије.</p> <p>За Васом иде друга поворка младих, јед 
а се није приближивала кући оним живим, веселим ходом као некад са слава и теферича.{S} Сад је  
ђу некаквих крпи мали, јефтин дудук.{S} Весело поче да измахује њиме око себе.</p> <p>— Зар да  
ло то као неко живо чељаде међу њима, — весело и несташно, — које се у свакој кући осећа као у  
кола.</p> <p>— Хееј. тазе ђубрета!... — весело подвикну и опет запуца бичем.</p> <p>— Вози, воз 
страха, престали сви обзири.{S} Људи се весело сусрећу и честитају један другоме, грле се, љубе 
с њим лепо пазила.{S} Већ га угледала и весело му маше руком.{S} А он одма малакса.{S} Дође му  
.{S} Стресоше мало хаљине, уредише их и весело јој дођоше у сусрет.{S} Обоје зарумењени, срећни 
а сметало -није да неколико пута на дан весело зациликће и да се јави сељанима.{S} Оно им — как 
тиле, зар, мирис своје траве, па некако весело блеје и журе, журе...</p> <p>На крају села дочек 
{S} Нека их, нек се веселе док им је до весеља.{S} Имаће када туговати и јадиковати.{S} Ко зна! 
та.</p> <p>Једини луди Васо што изгледа весео и задовољан.{S} Као да га воде на венчање.{S} Он  
 Са неколико стране почеле се разносити вести, како се читаве чете комита раштркале по горама.{ 
ли стока јечи и уздише.</p> <p>А хладан ветар попухује и поткађује их јаким и свежим мирисом ка 
d> <p>Глас о потпуном поразу Бугара код Ветреника допро је некако и међу Брђане.{S} Допро готов 
с канапом.{S} Једва некако напипа мало, већ упрљано, писмо, лено га извади, отвори и показа Ман 
родица и вазда се с њим лепо пазила.{S} Већ га угледала и весело му маше руком.{S} А он одма ма 
 и која чета и где је ко коју видео.{S} Већ су имали неке окршаје и са жандарима и са војницима 
p>Чини им се да нису толико ни журили а већ трећи дан били су пред селом.{S} Опазив своја брда, 
о посебице као разбијена војска.{S} Сад већ није било око њих жандара гат шуцкора.{S} Били су с 
 И све се ускомешало, узбеснело.{S} Сад већ нестало сваког страха, престали сви обзири.{S} Људи 
} Три прљава. пијана војника, којима је већ пљувачка цурила из уста, без заповести уљегоше да и 
. <pb n="32" /> Чинило јој се као да се већ састала са Симатом.{S} Показује му, нуди што је дон 
о и одмах ићи.{S} Куда ?...{S} Знаће се већ куда.{S} То ће им се већ у путу казати.{S} Напослет 
и старој излизаној мантији, на којој се већ почела указивати и понека рупа.{S} Нареди да се нал 
..{S} Знаће се већ куда.{S} То ће им се већ у путу казати.{S} Напослетку нико не сме ни да пита 
рану.{S} Неки почели одабирати и овце и већ су двојица тројица некако загледали Лаканова Гарана 
 би ли сазнала : које је доба?{S} Је ли већ дозвољено да се иде у затвор и да се походе апсениц 
, печенога камења.{S} На понекој гомили већ обрасла и трава и читава јата гуштерица веру се' и  
ла почеше се јављати војници.{S} Чобани већ нису смели да гоне стоку на пашу ради њих.{S} Обичн 
 се више ни претње, ни казне.{S} Куд ће већа казна од оваког живота, од гладовања?{S} У Требиње 
итегнути ланци, — које му у путу заради веће сигурности наместише, — жуљали га, руке у лактовим 
а....{S} Макар, сутра сама и гладовала, већерас ће с њима пировати. </p> </div> <div type="chap 
киде котао с ватре, сасу млеко у други, већи котао и обеси да се узварује.{S} Затим се хитно, н 
ије крив“ а два су тврдила да је „крив“ Већином од једног гласа решен је.</p> <p>Одмах с вечери 
ачки бранио, — и положише у постељу.{S} Вехтер се једва накани да оде доктору и да му читаву ст 
 будаку.{S} Погледа на карту на коју је вехтер. онако од ока, бележио температуру, узе га за ру 
.</p> <p>— Опет облоге, — нареди доктор вехтеру. — На то строго да се пази.{S} И њему млеко нек 
некако меко, меко назва:</p> <p>— Добра вече, мајко!</p> <p>— А стрико!</p> <p>— А Петре!</p> < 
сповиједај...</p> <pb n="23" /> <p>Пред вече, изненада, опет настаде необична журба, трка, коме 
 нам барен сметати у путу..</p> <p>Пред вече стиже гласник и донесе заповест.{S} Сва ова чељад  
га кад би га оставила сама?</p> <p>Пред вече, пошто је помузла оне две три овце што им још оста 
 му додијали ти чести сусрети.{S} Свако вече, непрестано, ти досадни пољупци, јабуке, цвеће!{S} 
 вриска као да испуњава мрачно и хладно вече.</p> <p>Изненада све се унаоколо расветли.{S} Силн 
{S} К’о живину...</p> <p>Звоно су још у вече скинули са звонека и наместили пред црквени праг,  
ји се узалудно главу изгубити.</p> <p>У вече се Лакан врати раније са хајваном.{S} Под пазухом  
— Је ли и стрико свирао?</p> <p>— Сваку вече.</p> <p>— Ех?...{S} Баш?... — И она намести уста о 
замоли једног од комита да га закоље. — Вечера треба да буде добра Само ће нам се опростити што 
ла што виси о веригама а у коме се кува вечера.{S} Рашчупан одсев заиграва по мрким лицима сеља 
ико гладних, приређује се ето господска вечера.{S} Митра тако хоће, то је њезина воља....{S} Ма 
е тиче.</p> <p>— Грка би и чемерна била вечера. ако је из мога котла окуси.</p> <p>— Мир! — дре 
ахну рукама, привуче га себи и позва да вечерају. </p> </div> <pb n="91" /> <div type="chapter" 
на коме се разбуктала ватра, и хтели да вечерају, — неко куцну на врата и канат се нагло отвори 
а појасу, мирно их дворила све док нису вечерали.</p> <p>Сјутрадан Лакан је потјерао заједничку 
>— Ко зна колико ли ћемо још пута овако вечерати, — избаци Симат полугласно, па отра бркове убр 
о ће га корењем почастити.</p> <p>Једне вечери, — баш се окупили око огњишта, на коме се разбук 
 поможе да се дочепа огњишта.</p> <p>Те вечери није ништа окусила.{S} Нису додуше ни имали мног 
и осветници, — прве ласте!</p> <p>Треће вечери одиста јој стигоше у походе.{S} Петорица.{S} Умо 
ки људи, у овако ведрој и топлој летњој вечери не одмичу од ватре нити излазе напоље.{S} А сено 
д једног гласа решен је.</p> <p>Одмах с вечери кренуо је кући. </p> </div> <div type="chapter"  
она не примаче софри. — Ходи!</p> <p>За вечером су сви ћутали.{S} Јели су полагано, отегнуто, к 
 из серђена са судима овећи чанак и сву вечеру сручи у њега.{S} Нађе и ножеве и виљушке и поста 
и. уморни, прашњави ишли су у нереду и, вечито љутити, насрћали на свакога, на чобана, на жену, 
игне главе ни да коме у очи погледа.{S} Вечито опипавају место где им виси дуванкеса, непрестан 
у икада биле.{S} Непрестано перу рубље, вешају, разгрћу; чисте посуђе; мету, распремају по авли 
какви су то људи!..{S} Кад их повела на вешала, а они застали да попију по ракију, мирно се ижљ 
м вешалиштем, кад се циганин одмакну од вешала и некако поносито указа на старца, који је висио 
 крст, пољуби проту у руку и мирно пође вешалима.{S} Узвик радости опет се разли изнад згуснуте 
 некаквим <hi>преким судовима</hi>, <hi>вешалима</hi>.{S} И било му чудно што се толики људи, у 
 дивљи, необуздани смех затресе читавим вешалиштем, кад се циганин одмакну од вешала и некако п 
орала предати.</p> <p>Кад се приближише вешалишту, таоца изведоше из кола и војници начинив јед 
је непрестано засукивао.</p> <p>— А шта ви радите, јаднице јадне ? — тихо, шапатом запита опази 
о да хтеде дворити.</p> <p>— Сједајте и ви, — кратко осече Симат и поче се, по обичају, крстити 
} Некако стегнут хладан</p> <p>— А како ви? — запита да поведе разговор и да им се сит наслуша  
 смрачи и он готово плану:</p> <p>— Зар ви сви не палите свијеће газди Пешикану?{S} Јер је бога 
омове и отишли у варош, да својим очима виде српску војску.{S} Окупиле их се читаве гомиле.{S}  
огинуће а више их замолити неће.{S} Нек виде с ким имају посла.</p> <p>Чим је приспео у мостарс 
 <pb n="89" /> чим је погледала брашно, видела је да је то <hi>царско брашно</hi>, а и колачи д 
в да је Српкиња, — жацале је, пекле.{S} Видела је да изазива, дражи и два пута хтела оштро да м 
 једно дете!...{S} Откако су затворени, видели су како је неколико деце суђено и осуђено.{S} За 
ије им могла побећи нити се сакрити.{S} Видели је издаљега и одмах познали.{S} На питање куд ид 
 црним, црним очима какве још ни у кога видео није.{S} Зар се може тако променити, пролепшати ? 
 нова лица.{S} Неки људи које пре никад видео није.{S} Неки обучени у војничко руво, неки у цив 
плашено погледа унаоколо: да когод није видео.{S} Па се брзо убриса и још брже уреди ствари и г 
до земље.{S} Учини се као да их није ни видео.{S} Поче нешто да виче на оне хамале што преносе  
очи!...{S} Још никад ни у кога таке очи видео није...{S} Никад?...{S} Не зна....{S} А јест....{ 
е појавила и која чета и где је ко коју видео.{S} Већ су имали неке окршаје и са жандарима и са 
е зна....{S} А јест....{S} Чини му се...видео је у газде Пешикана....{S} Он таки изгледа Он је  
не бринући се више: хоће ли ко чути или видети?</p> <p>На болесничкој постељи.</p> </div> <!--  
у селу разболи, макар од какве болести, види и обиђе.{S} Није чекао да га зову ни да га мољакај 
 су подигли још неколито таких кућа.{S} Види се да је у некакву дослуку с њима.{S} А Митра неће 
S} Боже, што је с њиме?..{S} Да га баба види, да му спусти руку на чело, познала би одмах каква 
 зауставити.{S} А срамота би било да га види чупава или упрљана.</p> <p>Гаран опет застаде и по 
 А ко ће се у ноћи наднети над њега, да види спава ли мирно, да се не трза, да ружне снове не с 
ла прођоше.{S} Старица је само могла да види једну грбаву рпу аљина, скушљаних, згњечених, изде 
{S} Као да га није разумела па хтела да види: шта то пита?{S} Зар <hi>он</hi> мисли да је она д 
<p>Поп застаде и погледа по чељадима да види који то говори ?{S} Не опази никога.{S} Поглади бр 
на тле.</p> <p>Наднесе се над Лакана да види : спава ли.{S} Он се одавно био пробудио и једним  
ли, гурали, опет је могла нешто боље да види.{S} Њена мршава глава, прекривена округом, високо  
ва дана нису пуштали никога да оде и да види како јој је.{S} Тек трећи дан нађоше неку бабу Мар 
ако су му сви ситни !..{S} Једино би да види кога од познаника и да се поздрави с њим.{S} И у д 
а се походе апсеници.{S} Опипа торбу да види: је ли све у реду?{S} И лагано, лагано крену низ ч 
иривати.{S} Понеки од домаћина крену да види шта је?{S} Је ли каква изненадна несрећа или самрт 
ређе преко прага.{S} Стара се окрену да види ко је, Војник, српски војник, опремљен, оружан. ув 
рад тога, није хтио да је чује ни да је види.</p> <p>Петар се лагано поглади по челу и, некако  
.{S} Замислила се, па ништа око себе не види и не чује.{S} Комешање, врева, хука.{S} И макар шт 
рукама таких људи!..{S} Да га баба и не види и не омилује болесна?{S} Ко ће јој забранити?...{S 
{S} Он је, сиромах, кришом, кад нико не види, неколико пута отрчао јој у кућу, донео воде, подв 
терица веру се' и сунчају.{S} Гдегде се види још понеки заостали кров; управо није кров него ос 
е нарочито поносио и хтео да му је свак види, јер је готово увијек ишао гологлав.{S} За официро 
олесника, распита се за здравље.{S} Ако види да болест није озбиљна, посаветује и болесника и ч 
отово комшинска, Илије Јуретина.{S} Ено види домаћицу како се раширила пред кућом и разгрће нек 
</p> <p>Није хтела отићи ни да је мртву види.{S} Мирно је слушала препирке сељана: хоће ли је с 
ирале дође јој необична жеља да свиралу види, да је узме у руке.</p> <p>— А ђе ти је свирала? — 
 као да би ове на свету дала само да их види!</p> <p>У заносу, у пијанству оном, поручила им по 
е подмладило, све оздравило.{S} Лепо су видили како им горе куће; знали су да ће наћи само згар 
ебељко и узви главом:</p> <p>— Луда је, видим... али је пуна Влахалука...</p> <p>Командант, жан 
оказао?</p> <p>— Што ће ти?</p> <p>— Да видим.</p> <p>— Хи ...</p> <p>Лакан се мало замисли и с 
дош’о на какву дугу сједницу Само да те видим.</p> <p>— Фала ти, оче!</p> <p>И брзо, брзо уграб 
отимати, помагати.{S} Узалуд.{S} Кад је видио како је и одвише упорна, на силу је одвуче у кућу 
о и показали, на једној забави. „Ево да видите како се мисли на вас и на вашу децу“ вели им јед 
о овећег прозора. „Привирите унутра, па видите ко се о вама брине“...{S} Кад су погледали, зачу 
емо?{S} Вране, покој му души....{S} Ето видићеш</p> <p>Један очајан врисак располегну се кроз а 
 наслуша гласа. — Здрави ?</p> <p>— Ето видиш.</p> <p>— Хвала Богу.</p> <p>— Бог нас је и очува 
p> <p>--- Здраво живо?</p> <p>— К’о што видиш, — одговори му Митра мирно, понудив столицу.</p>  
амење које без престанка плаче...{S} Ни видњаче ни ништа.{S} Гробница!...{S} Живи људи сарањени 
стро...{S} Не да, па не да...{S} Ето си виђела.{S} И све се бојим да ће мало послати.{S} Није д 
ли с оним што остају... „Збогом...“ „До виђења...“ Пашчад!</p> <p>Осетивши да се и сувише загов 
, шапатом запита:</p> <p>— А јеси ли је виђео?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Закитила те, а?</p> <p> 
 срећо моја!{S} Зар те мајка више никад виђет неће?{S} Зар те никад подворити неће?{S} Зар нам  
еговао и спустио на дугачко, увек му се вијорили и падали по раменима.{S} У први мах није се мо 
{S} Десило се први пут те су неки таоци викали и клицали улицом.{S} Морали их заглушивати добош 
рују, траже, пребирају.{S} Затим почеше викати, прозивати.{S} Завирују, завирују у име и обично 
ражи узрок, због чега би плануо и почео викати.{S} За њим, са обе стране цесте, са натакнутим б 
ало готово пусто, мртво.{S} Нико жив да викне или проговори.{S} Чобанчад, гонећи стоку, не дови 
иска, цвилење.{S} Нико не сме гласно да викне, да јаукне, а нико не ноже да се одвоји мирно од  
е, подигао главу, па као да би нешто да викне, да заповеди.{S} Као по налогу неком она се сва п 
ставити малога.</p> <p>— Сједај мати, — викну Симат, који не хтеде да окуси залогаја док се и о 
.{S} С пута! ... — као да неко изненада викну иза леђа јој.{S} Замислила се, па ништа око себе  
ицав, оштар, тешко га издржати.{S} Јаке вилице некако им испале, рашириле се и нешто као да неп 
вечеру сручи у њега.{S} Нађе и ножеве и виљушке и поставивши све пред Симата, измакну се и као  
S} Чисте се и перу бурад да се што више вина и ракије изнесе пред <hi>браћу</hi> у кућама запос 
, растворио врата, довео свираче, изнио вино Ено свак једе и пије, свак се грли с њим....{S} А  
 им свира негде у крају, а они испијају вино из финих, танках чаша и наздрављају једни другима. 
То је жито за оне који хране раднике, у виноградима, у пољу.{S} За вас нема.</p> <p>И газда се  
хукнувши, избљују дебеле млазове дима у вис.{S} На неким местима још се једва провлаче између и 
огледа мало слободније, одигне бркове у вис као да би да омирише нешто, па се нагло скупи, згрч 
 неколике неутрнуте греде, које штрше у вис као ђавоље буктиње, које би да осветле пут толиким  
га.{S} Понека црна греда очајно стрши у вис као нека црна рука која осветнички прети према небу 
гледа.{S} Вечито опипавају место где им виси дуванкеса, непрестано замотавају цигаре и пуше, пу 
ним барјачићем и обиграва око котла што виси о веригама а у коме се кува вечера.{S} Рашчупан од 
екако поносито указа на старца, који је висио, — и сада миран и достојанствен — мртав.</p> <p>З 
е пред Симатову кућу, сви застадоше.{S} Висок, крупан Вахмајстор, који је предводио жандаре, ра 
 томе се иза куће помоли Митра, мршава, висока старица, мати Симатова.{S} Носила је, лако се по 
 Њена мршава глава, прекривена округом, високо је стршила над осталима.</p> <p>.{S} Опазив кола 
 одјекује измеђ планина и негде високо, високо, трзајући се и малаксавајући, замире и ишчезава. 
во село, одјекује измеђ планина и негде високо, високо, трзајући се и малаксавајући, замире и и 
се и барјачиће, одигли их изнад главе и високо измахују њима.</p> <p>Од Срба нигде никога.{S} С 
.{S} Чини се ко да негде недалеко силан вихор завија и фијуче, ломећи и крхајући гране, стрехе, 
о да их није ни видео.{S} Поче нешто да виче на оне хамале што преносе вреће, поче да их прекор 
опреко.{S} Бојали се да гласно осуђују, вичу, — јер се бојали швабине казне, — али су, кришом,  
 деца умешала, мотају се кроз светину и вичу, дрече, певају.{S} Понеки носе и барјачиће, одигли 
им покаже како је хајдук.{S} Погинуће а више их замолити неће.{S} Нек виде с ким имају посла.</ 
Мотљање, комешање, граја.{S} Изгледа да више ни дете не може да уљезе унутра, а њима није ни те 
имате, црна срећо моја!{S} Зар те мајка више никад виђет неће?{S} Зар те никад подворити неће?{ 
се могао убрајати у те срећнике.{S} Шта више рекоше му, да може одмах да иде кући.{S} И парница 
а ако се врати?...{S} У кући нема ништа више, ништа чиме би га понудила.{S} И сама се у задње д 
 Готово све старице и старци, — старица више него стараца, — и све сама деца.{S} Неколико време 
 заборављала на колача </p> <p>Не могав више да издржи, поче ударати у врата и дозивати:</p> <p 
отпуно блесаво гледају око себе.{S} Сад више ни жандари нису могли забранити да се не говори о  
>Из големог облака прашине, који се све више и једначије шири са дна села, поне се нешто мицати 
ено одговара.{S} За голуба, рече, да је више него сигуран да је голуб писмоноша.{S} Мора да има 
има.{S} Желе да се опију.{S} На глад се више не мисли; мора је нестати.{S} Биће хлеба колико се 
ио срцу и језику на вољу.{S} Не боји се више ни претње, ни казне.{S} Куд ће већа казна од овако 
И она је јецала као дете, не бринући се више: хоће ли ко чути или видети?</p> <p>На болесничкој 
 сасушили, омршавели, ислабили да им се више ни глас не чује даље од постеље; други набрекли, о 
 клонули, клонуто је све.{S} Брђанин се више не боји никога до Бога.</p> <p>'Чим се Швабе повук 
 Чобанчад, гонећи стоку, не довикују се више; звона и клепетуше на крупним звонарима не звоне и 
ли из болнице.{S} Ни госпође им не циче више за клавиром, не истрчавају на прозоре, не дрече об 
мрти.{S} Лакан, запрепашћен, изви се, и више од пренеражења него од бола гласно јаукну.{S} Сви  
а ће све да даде за њега.{S} И не мисли више ни на што него на трбух.</p> <p>А била је у бризи: 
.{S} И како који дође, неће да се врати више.{S} Нема ни <pb n="112" /> у њих више оне детињске 
тели па сад вратили.{S} И, не гледајући више у попа <pb n="108" /> него у крст, запита некако у 
 Свет, испаћен, измучен, ојађен изгубио више сваки страх, те пустио срцу и језику на вољу.{S} Н 
 небо и, зинувши као хала, жељан да што више ваздуха потегне, дубоко уздахну.{S} Опазивши Лакан 
то брже сврше.{S} Само да им остане што више времена за разговор.{S} А тада лепо скувају каву,  
ћем.{S} Чисте се и перу бурад да се што више вина и ракије изнесе пред <hi>браћу</hi> у кућама  
ило?{S} И зар би могла од старице нешто више сазнати ако би њега уклонила?</p> <p>Лакан је био  
и у три дана једанпут.{S} Али се доктор више и не окрену на њега.{S} Нагло приступи другом боле 
не звече сабљама и мамузама, не гледају више гордо и презриво на све око себе.{S} Оборили главе 
бринуто згледаше.{S} Где,у кога да ишту више Или да просе ?{S} А код куће се нема ни мало и тре 
и више.{S} Нема ни <pb n="112" /> у њих више оне детињске бојазни и стрепње пред старешинама.{S 
ја и во Јордање крешчајушчу и ниње и до вјека и держава непобједимаја.{S} Алилија.</p> <p>Па ка 
 био бунтовник а твога убише што је био вјеран?...{S} Ко ће зликовцима угодити?</p> <p>Кнез про 
уд напомињали како су они од <hi>царске вјере</hi> а нису бунтовници.{S} Жандари нису хтели ни  
племе! — добаци му изазивачки:</p> <p>— Вјешај, циганине!</p> <pb n="40" /> <p>Старица није мог 
је објављен! ...{S} Живио рат!...{S} На вјешала Србе! . . .</p> <p>Старог Мргуда изудараше и ша 
ру цијену.{S} Ојадио куће!....</p> <p>— Влада помаже њему, а он помаже Влади. — опет ће војник  
/p> <p>— Влада помаже њему, а он помаже Влади. — опет ће војник мирније, — па ради шта хоће.{S} 
v type="liminal"> <pb n="5" /> <p>Брату Владимиру</p> </div> <pb n="6" /> </front> <body> <!--  
стаде, окрену главу и погледа га својим влажним, питомим погледом.{S} Као да је очекивао да ће  
</p> <p>— Луда је, видим... али је пуна Влахалука...</p> <p>Командант, жандар који је и заповес 
у шетали и разговарати, нагло се почеше влачити.{S} Брзо уредише хаљине, легоше у постеље и, ум 
сте и помилуј и держава непобједимаја и во Јордање крешчајушчу и ниње и до вјека и держава непо 
ије наше держава непобједимаја и јелици во Криста крестистесја и не крестистесја и јелици Фарао 
страшан смрад у пећини давио га, гушио; вода, која је цурила низ мркле, мемљиве зидове, цедила  
иставио овећи шербетњак да му се узвари вода и запалио чибук.</p> <p>Поче се љутити и проклињат 
изгледа весео и задовољан.{S} Као да га воде на венчање.{S} Он иде задњи у групи <hi>бунтовника 
дише да јој кува ручак и да јој каткада воде донесе.</p> <p>Баба Марија, кад су је напољу питал 
ена у грозници неколико пута тражила је воде.{S} Испочетка је нису чули, говорила је некако неј 
.{S} Испод врата изроване јаме, препуне воде; испод прозора издигле се гомиле ђубрета и све обр 
не сме да зине, чак ни да замоли.{S} Ни воде не сме да заиште. <pb n="18" /> Узалуд се грло суш 
 неколико пута отрчао јој у кућу, донео воде, подворио је.{S} Сад, кад су је понели, сакрио се  
} У лицу жута, подбула као да болује од водене болести.{S} Кад јој Мартин потврди да су то <hi> 
а вашу децу“ вели им један чиновничић и води их до овећег прозора. „Привирите унутра, па видите 
еровали су слепо.{S} Зато се расправе и водиле тек онако, ради обичаја.{S} Питало се и испитива 
 покуша да се умеша, да га отме. — Мене водите....{S} Ја ћу с вама.</p> <p>— Ти си овђе интерни 
е исповједила?</p> <p>Она подиже мутне, водњикаве очи према њему.{S} Као да га није разумела па 
.</p> <p>Притрчаше и почеше га шкропити водом.{S} Узалуд.{S} Неко се сети да из неке друге собе 
куће.{S} Ако изађе до <pb n="105" /> на воду, кашљу за њом, опљуцкују, уздишу.{S} Стане ли на в 
 Вози, вози па истреси !..{S} Најбоље у воду ! — засмеја се Ибро и затапша рукама.</p> <p>Кола  
кну и опет запуца бичем.</p> <p>— Вози, вози па истреси !..{S} Најбоље у воду ! — засмеја се Иб 
 подвикну и опет запуца бичем.</p> <p>— Вози, вози па истреси !..{S} Најбоље у воду ! — засмеја 
и, немилице га истуку; малог попадијина Војина убише што је бранио свог петла.</p> <p>Шуцкори с 
рага.{S} Стара се окрену да види ко је, Војник, српски војник, опремљен, оружан. увија брчић и  
чареву башту, да чисти камење из ње.{S} Војник, који га чувао, сваки час је дречао на њега, опо 
те...{S} Имо си велику ватру, — опет ће војник мекше и лако га помилова по образу. — Доктори су 
маже њему, а он помаже Влади. — опет ће војник мирније, — па ради шта хоће.{S} Вазда јој даје,  
се окрену да види ко је, Војник, српски војник, опремљен, оружан. увија брчић и некако меко, ме 
>— Сад нам, ето, отимају и вуну. — вели војник и љутито чупка уфитиљене брчиће. — Газда Пешикан 
о пребијене гусенице.{S} Пак и буцмасти војник добио грчеве па се, од бола, савио у дио постеље 
 ?{S} Како си ? — запита један буцмасти војник Лакана и наднесе се пад њега. — Зар си жив?</p>  
а прозор!{S} Недајте! — дрекну буцмасти војник и потрча за њим.</p> <p>— Држите!</p> <p>— Брзо! 
и сваки пут једва се придигао.{S} И сам војник, напослетку, увери се да „нешто има, те оде и пр 
мачки како се зове?</p> <p>Један омањен војник, тумач, окрену се Лакану и каза шта га питају.{S 
— Хунд! — бесно подвикну један разјарен војник и са голом бајунетом устреми се на малога.{S} У  
ава на суду, па би да одгоди....</p> <p>Војник се врати па опет подвикну на Лакана.{S} А залуд. 
иљио се и мрко их гледа обојицу.</p> <p>Војник се насмеја и седе близу Лакана.</p> <p>— Не да с 
вају породице <hi>храбрих и верних</hi> војника, да су свој живот положили „на пољу части“, бор 
нетама на пушкама, иде читава компанија војника.{S} А по средини цесте, једна за другим, тандрч 
 <pb n="38" /> <p>Око кола иду неколика војника са добошима.{S} Непрестано туку, лупају.{S} Дес 
ах, без устезања.{S} Три прљава. пијана војника, којима је већ пљувачка цурила из уста, без зап 
ше како су у близини села нашли убијена војника.{S} Ко га је убио?{S} Наравно, Србин.{S} Зато с 
н.{S} Зато се одмах и окупи читава чета војника и, уз трештање труба <pb n="46" /> и клопарање  
 осам сати одвели га на суд.{S} Тројица војника са пуним пушкама пратили га кроз чаршију и допр 
га дана, отворивши очи угледа буцмастог војника, како се раскорачио, запалио <pb n="82" /> цига 
> <p>— И ово болница? — упита буцмастог војника, који се саге изнад њега, усиљавајући се да га  
Да нијеси наша и да нијеси мати двојице војника, показао бих ти како се за језик суди.</p> <p>О 
 све цвеће којим се окитили побацаше на војнике.{S} Једни рашириле руке те почели да грде и љуб 
ир се нагло исправи и оштро подвикну на војнике.{S} Ови се брзо постројише и укрутише.{S} Рече  
овуд не пропусте.</p> <p>Кад су спазили војнике, у први мах као да су се забунили.{S} Од велике 
ам те да ступиш у војску.{S} Хајде међу војнике.</p> <p>Петар се окрену матери, која беше прист 
је.{S} Па истрча пред кућу и крену међу војнике.{S} На Јагодину кућу и не погледа.{S} Стид га б 
} Гаране мој!</p> <p>— Марш! — дрекнуше војници, које као да раздражи његово јадиковање. — Ге в 
ише вешалишту, таоца изведоше из кола и војници начинив један огроман круг, све опколише.{S} Св 
где у то доба почели се враћати и многи војници са фронте, на допуст.{S} И како који дође, неће 
мену:</p> <p>— Но..</p> <p>Међутим неки војници одвојили и коње и говеда и одвели их далеко у с 
 по гајевима око села почеше се јављати војници.{S} Чобани већ нису смели да гоне стоку на пашу 
во увијек ишао гологлав.{S} За официром војници, по четири у реду.{S} Од многог неспавања подбу 
рави <hi>царски колачи</hi>, Мора да су војници или официри донели Јагоди.{S} Она, у писму, нек 
, тесне, незгодне дрвењаре направили су војници од дасака.{S} Мали. ниски прозорчићи, расклиман 
о отац у Араду, а одмах описује како су војници њезину, Митрину, кућу поново склепали из дасака 
и жандарима.{S} Нису повезани.{S} То су војници, које да „бране отаџбину...{S} Ко би још и њих  
дам га жив!</p> <p>И поче да се хрве са војницима који се за час збише око њега и као на силу х 
 имали неке окршаје и са жандарима и са војницима.{S} И, како се прича, остали су победиоци.{S} 
з другу и, испијајући, говоре о њима, о војницима. „Где ли су сада?...{S} Близу или далеко?...{ 
пре никад видео није.{S} Неки обучени у војничко руво, неки у цивилу, неки измешали и једно и д 
о то одавно свршио, — поредаше чељад по војничку.{S} Настаде ново прозивање и ново провикивање. 
чиће, изашла на улицу и, уредивши се по војничку, са једном урнебесном дреком певају <title>Срп 
оше, наскоро поче долазити наша, српска војска.{S} Настадоше празници и теферичи у земљи.{S} У  
у у друштву него посебице као разбијена војска.{S} Сад већ није било око њих жандара гат шуцкор 
е измешало, ускомешало, стисло.{S} Нити војска може да се одвоји од њих ни они од војске.{S} Је 
јска може да се одвоји од њих ни они од војске.{S} Једва, у неко доба, командант подвикну да се 
дића.{S} Неке вратили из Арада, неке из војске, као инвалиде.{S} Без руке, без ноге, без ока.{S 
акала који му били дужни, па их узели у војску, па се предали у Србији, — дочека Главозија па и 
p>— У име закона позивам те да ступиш у војску.{S} Хајде међу војнике.</p> <p>Петар се окрену м 
ли у варош, да својим очима виде српску војску.{S} Окупиле их се читаве гомиле.{S} Застану наср 
 вас двоје?</p> <p>— Имам једног сина у војсци, — отповрну Митра као преко воље.</p> <p>— И баб 
 миловати.</p> <p>— А наше двоје ђеце у војсци, — исправи се домаћица искрај огњишта и проплака 
атом Петровим, док је још овај служио у војсци, Симатом, да буду пријатељи.{S} Измењали су и ам 
 повратити и још штогод испричати.{S} А волела би да јој неко много прича о њима, о таоцима.{S} 
 <p>Опет се састали сви, изван села.{S} Волели да иду у друштву него посебице као разбијена вој 
аклић дувана.{S} Стари је он дуванџија; воли готово дувану него хлебу.{S} Пунећи и набијајући т 
цира ?....{S} Зар је гријех кад се неко воли?</p> <p>— Ех, синко, оно ти и Исус каже да љубимо  
ица?....{S} Шта сам учинила?{S} Што сам волила једног официра ?....{S} Зар је гријех кад се нек 
Ако ћу умријети од глади или од куршума волим умријети код куће него у туђем свијету“, веле.... 
си се према њој Мартин, који никад није волио издати паре из руке а да их не <hi>олаје</hi>. —  
у и племену и ко чини зла, не смијеш га волити....{S} Тако је данас.</p> <p>Јагода одиже крст и 
>-- А шта ћемо, мој Мартине?..{S} Божја воља! </p> </div> <pb n="96" /> <div type="chapter" xml 
ечера.{S} Митра тако хоће, то је њезина воља....{S} Макар, сутра сама и гладовала, већерас ће с 
?</p> <p>— Сагријеших, оче.{S} Од добре воље сагријеших, јер ми омиље срцу Није била</p> <p>сил 
и, почне немоћно уздисати и лењо, преко воље, притезати опанке.{S} И као да му Манда крива што  
на у војсци, — отповрну Митра као преко воље.</p> <p>— И бабу? - поправи је Лакан. — Је ли?</p> 
 на мегдан.{S} Савила би се око малога, вољна да све ударце <pb n="15" /> прими на се и почела  
сваки страх, те пустио срцу и језику на вољу.{S} Не боји се више ни претње, ни казне.{S} Куд ће 
и како је Бог наредио, а мимо његову се вољу не може.</p> <p>Јагода уљезе у кућу, окрену лице з 
се да ће још поклонити цркви читаву оку воска, ако добије икакав глас о њима. </p> </div> <div  
тави још јаче :</p> <p>— Да расточатсја врази јего и на спашеније наше держава непобједимаја и  
који пуцањ из пушке.{S} Јато поплашених врана распе се са дрвећа и, са заглушујућим грактањем,  
ође према њему.</p> <p>— А шта ћемо?{S} Вране, покој му души....{S} Ето видићеш</p> <p>Један оч 
/p> <p>По уској, прашњавој цести падају вране, свраке, слободно скакућу и некако злослутно гачу 
 са исуканом сабљом, на малом, угојеном вранчићу.{S} Мора да је синоћ премного пио а није са ис 
ема небу.{S} У трулој, разбацаној слами врапци почели да савијају гнезда, и понека измршавела,  
а кад се црном Бугарину стало. ногом за врат.{S} И црни Бугарин покорно савио шију и моли мир!  
к при крају, он, не питајући, намеће на врат епитрахиљ, чита молитве и нагони га да се причести 
{S} Мали. ниски прозорчићи, расклимани; врата тесна, искривљена.{S} Испод врата изроване јаме,  
акривало, збило се у куће, у појате.{S} Врата на свакој кући замандаљена, прозори залепљени јас 
} Љутито опсова нешто и залупа јаче.{S} Врата се нагло отворише и на њима се указа Јагода.</p>  
</p> <p>— Но ...</p> <p>Пође, закуца на врата.{S} Нико му не одговори.{S} Љутито опсова нешто и 
 њом, опљуцкују, уздишу.{S} Стане ли на врата, срдито је премерају погледом, врте главом, освет 
учно, — уздахну Крсто и опет провири на врата.{S} Причини му се као да је неко прошао. — Тешко  
а, и хтели да вечерају, — неко куцну на врата и канат се нагло отвори:</p> <p>— Јесте ли живи?. 
пред зору стари Мргуд закуца на Митрина врата, тражећи да га пусте.{S} Митра, која целу ноћ ниј 
 и ђендари.</p> <p>Манда стаде на кућна врата, провири напоље и опет се приповрати.</p> <p>— Ет 
 Комшинице <pb n="21" /> не излазе пред врата, не сазивљу једна другу нити се питају за здравље 
мукло <hi>збогом</hi>, брзо искочи пред врата. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19191 
 икога жива? — запева, изненада, испред врата промукао, крештав мушки глас и неко се поче на си 
мани; врата тесна, искривљена.{S} Испод врата изроване јаме, препуне воде; испод прозора издигл 
, сакривати.{S} Неки брижљиво затворише врата, а прозоре, ко зна зашто, прекрише ћебетима.{S} П 
, тромо се утега у собу и ногом затвори врата за собом.{S} Затим узе некакву крпетину и, тобоже 
сто да теше, раздражују.</p> <p>Затвори врата за собом, збаци торбу с рамена и, малаксавши на о 
авила сам.</p> <p>Старица лагано отвори врата, узе га на крило и њежно пољуби у косу.</p> <p>—  
 и пође према вратима. — Одмах затварај врата ! — опомену је заставши на прагу. — И не упуштај  
тар.</p> <p>Митра, која је стајала крај врата и <pb n="71" /> све немо посматрала, брзо се се и 
о момче, хитно уљезе у собу, стаде крај врата и погледа свуд наоколо.{S} Нешто непријатно као д 
и.{S} Први започе поп.{S} Оде најпре до врата, добро разгледа да нема ко око куће, да прислушку 
ко и остали.</p> <p>Симат их испрати до врата, поздрављајући се са сваким.{S} Кад их све испрат 
аре...{S} Ено га окитио кућу, растворио врата, довео свираче, изнио вино Ено свак једе и пије,  
ијати, палити.{S} Ударајући кундацима у врата и прозоре, туку у зидове, пењу се на кровове и кр 
Не могав више да издржи, поче ударати у врата и дозивати:</p> <p>— Баба!</p> <p>Старица се не о 
, таве, ибрике, чак и звекире с понеких врата, Узалуд сељани молили, богорадили, узалуд напомињ 
аклопараше натрула <pb n="16" /></p> <p>врата и поплашена чељад поче истрчавати и провиривати.{ 
/hi> вере.{S} Неће он пустити да се сви врате празних шака.</p> <p>Преварили су се.{S} Кад су п 
ру. ,Дође наредба да се сви интернирани врате натраг. домовима.{S} Цар се, веле, смиловао и у в 
допуст.{S} И како који дође, неће да се врати више.{S} Нема ни <pb n="112" /> у њих више оне де 
{S} А он одма малакса.{S} Дође му да се врати кући, да се ма куд сакрије испред ње.{S} Касно.{S 
кан је уверавао како ће му бабо, кад се врати, донети најмање једну оку сувих смокава и барем д 
у, па би да одгоди....</p> <p>Војник се врати па опет подвикну на Лакана.{S} А залуд.{S} Нема с 
 у бризи: чим ће понудити Лакана ако се врати?...{S} У кући нема ништа више, ништа чиме би га п 
 главу изгубити.</p> <p>У вече се Лакан врати раније са хајваном.{S} Под пазухом носио је мршав 
осветити.{S} Нека још поживе, док се он врати.</p> <p>Лакан и комита донесоше одерана овна, рас 
гоцено, нешто што јој били отели па сад вратили.{S} И, не гледајући више у попа <pb n="108" />  
тица стараца и сакатих младића.{S} Неке вратили из Арада, неке из војске, као инвалиде.{S} Без  
ћи руку, па се лагано диже и пође према вратима. — Одмах затварај врата ! — опомену је заставши 
ега опази стару Митру како је чека пред вратима.{S} И ноге јој почеше поклецивати од узбуђења . 
ли.{S} И сад је један стајао с њим пред вратима магазе и нешто живо разговарао, размахујући рук 
 Не бојим се ја за њега.</p> <p>Па пође вратима и рече мекше:</p> <p>— Продаћу три овна...{S} Т 
зашто, прекрише ћебетима.{S} Пред неким вратима <pb n="17" /> закаснило по које дете па упорно  
уштен, заборављен.{S} Куће са одваљеним вратима и прозорима, рашчупаним стрехама, <pb n="27" /> 
а му читаву ствар пријави.{S} И брзо се вратио.{S} Доктор је управо саручковао те није имао кад 
ао је Мартин у Стоцу и тек се седми дан вратио, са — <hi>три</hi> кила брашна.{S} Лагали им, ла 
} Мора се слушати.{S} А кад се пролетос вратио кући и спазио Јагоду како стриже овце на авлији, 
успела да се приближи, обеси се Петру о врату и пољуби га.{S} Затим, поносит што је он први угр 
пута, иште се жита, тражи.{S} И свак се враћа празних шака. <pb n="111" /> Нико, додуше, не одб 
Бог саставља.</p> <p>— Само се мртви не враћају. — тихо одговори Митра, држећи се од њега у при 
стано мисле о храни, одлазе у Требиње и враћају се сетни и забринути.{S} Жене сад изгледају вре 
звуче преворницу.{S} И оба пута опет се враћала, са чудним страхом погледајући на Лаканов креве 
мшија.</p> <p>Негде у то доба почели се враћати и многи војници са фронте, на допуст.{S} И како 
тећи бесомучно, разуздано, гурајући се, вребају као грабљиве звери: неби ли кога спазили, сусре 
ко себе не види и не чује.{S} Комешање, врева, хука.{S} И макар што је лула опомену, ишла је да 
етни и забринути.{S} Жене сад изгледају вредније него су икада биле.{S} Непрестано перу рубље,  
 је, додуше, преносила по коју ствар, и вреднију и мање вредну, из Јагодине у своју кућу, да јо 
ста све поробили.{S} Све што је било од вредности.{S} Ни кашику масла, ни шаку брашна да остави 
носила по коју ствар, и вреднију и мање вредну, из Јагодине у своју кућу, да јој случајно неби  
икан био је некако тих дана. — као и за време читава рата, — између главних личности у земљи, о 
мори.{S} И да се заложи чиме.{S} За све време, за два дана, нити му даду да једе ни да окваси у 
Ех, Јуре, Јуре!</p> <p>Мартин је за све време седео нем, скамењен.{S} Утонуо у мисли па нити се 
 како је мали и иначе сумњив.{S} Читаво време немиран је, црвен у лицу, некако чудно гледа, сме 
тко кад да се освештавао и то на кратко време.{S} Често је дозивао бабу и нагонио је да иду кућ 
же сврше.{S} Само да им остане што више времена за разговор.{S} А тада лепо скувају каву, седну 
ом преспавају.{S} Имаће и тако и сувише времена да кукају и јадикују.</p> <p>Читаву ноћ мучно с 
азујући на ниску столичицу, — а имаћемо времена за љубљење.{S} Док свршимо што треба.</p> <p>Пе 
стараца, — и све сама деца.{S} Неколико времешнијих жена, рашчупане, прљаве, неуређене, изгледа 
о себе и трче, трче.{S} Испане ли којој вретено или напола оплетена нова чарапа, не осврћу се н 
 жита; шапуће се да читаве гомиле пуних врећа леже у магази.{S} А он је <hi>наш</hi> човек, од  
нешто да виче на оне хамале што преносе вреће, поче да их прекорава.{S} Опазивши како наљезе је 
зачуђено је погледа. — Имаш право...{S} Вријеме је...{S} Напријед!</p> <p>Гомила опет навре, кр 
....{S} Ето видићеш</p> <p>Један очајан врисак располегну се кроз авлију, жена се заљуља и поср 
II.</head> <p>Негде у зору, рано, оштар врисак проби се тамо у дно села, кроз хладан ваздух, ра 
чи, ни сама не зна где ни зашто.</p> <p>Врисак све јачи, оштрији, реже, пар, ваздух.{S} Није са 
едили оргије, бесне, и њихова разуздана вриска као да испуњава мрачно и хладно вече.</p> <p>Изн 
аши неугодностима, она страховала да га вриском или кукњавом не раздражи.{S} Зар да је изгрди,  
 обгрли Лакана и, окренувши се официру, врисну из гласа:</p> <p>— Господине!...{S} Не дај!...</ 
 надниосе свиреп и страшан</p> <p>Лакан врисну и поче се бацакати, бранити.{S} Ето газде Пешика 
до куће и, приближив се старици, готово врисну:</p> <p>— А бабо?</p> <p>— Одвели га, — мирно од 
езобзирце.{S} Сусретну ли кога узверено врисну, одскоче и беже даље.{S} Понеко од оних мањих ум 
њега и од његова поздрава.{S} Пригушено врисну и, одгурнувши га, хитно истрча из куће.{S} Побеж 
ни, како га нестаје у њима.</p> <p>Опет врисну, скочи, потрча с постеље.</p> <p>— Ено га на про 
} И куће вриште, и дрвеће вришти и брда вриште.{S} Чини се ко да негде недалеко силан вихор зав 
тине в. креште, дрече, јаучу.{S} И куће вриште, и дрвеће вришти и брда вриште.{S} Чини се ко да 
к.{S} И бесни су ради тога, осиљени.{S} Вриштећи бесомучно, разуздано, гурајући се, вребају као 
рече, јаучу.{S} И куће вриште, и дрвеће вришти и брда вриште.{S} Чини се ко да негде недалеко с 
ара мало луцкаста и одговор им се учини врло згодан.{S} Осмехну се и дебељко и узви главом:</p> 
ставити на друге дане и ако је сам знао врло добро да се не сме ни сата одгађати и да му карте  
 улазу у Требиње први јој је сусрет био врло неугодан.{S} Ибро Рашидовић, бекрија, крадљивац, р 
да нема ко око куће, да прислушкује.{S} Врну се и прихвати за чутуру.{S} Поздрави јунаке који с 
на врата, срдито је премерају погледом, врте главом, осветнички шкргућу субима.{S} И дошла чист 
агло почеше испијати.{S} Не маре што је врућа. што пржи.{S} Само кад има.</p> <pb n="59" /> <p> 
и.{S} И они најснажнији раслабили се од врућине, клонули, раздрљили кошуље на прсима и заморено 
 један другоме у жељи да га обори.{S} У врх огњишта засео стари, гурави поп Лука у својој широк 
емо, ћутке целивају га, љубе.{S} Љубе у врх, у средину, у дно.{S} И крсте се и клањају смерно,  
, купуса и меса, напуни овелик сахан до врха и сахан спусти на синију.{S} Опазивши како се и Ми 
сто пресецају све јаче блескајући оштри врхови жандарских бајонета.{S} А мрка се гомила тромо и 
, црне струке, испод којих им провирују врхови пушчаних цеви, са набијеним капана до на очи.{S} 
аша.{S} Чим угледа попа који је седео у врху (још је становао у Митриној дрвењари) и некако поп 
а на Гарану меко, меко клепне, а цврчци всело цврче : под стрехом, у трави, у букви, цврче непр 
ађав као повесмо <pb n="13" /> неопране вуне.{S} Мантију прикупио око себе те му се некако сапл 
олико они хоће.....{S} Ја....{S}Имао си вуне за хаљине Сад нећеш ни то....{S} Не требају ти хаљ 
сваки дроњак, крпу, ексер, сваки прамен вуне, као неке скупоцене ствари.{S} Уза њих пристају де 
 кући да пребирају, травке.{S} Покупише вуну, крпе, хаљине, сир, масло.{S} Негде наиђоше и на б 
 њему.</p> <p>— Сад нам, ето, отимају и вуну. — вели војник и љутито чупка уфитиљене брчиће. —  
них <pb n="98" /> грбача сасутих појата вуцара се по какво псето, чепрка руњавим шапама тражећи 
драдити оно што поједе.{S} Дадоше му да вуче некаква колица, да превози ђубре у тамничареву баш 
 Понека носи дете у нарамку.{S} По нека вуче по двоје деце за собом, љутећи се и проклињући што 
ти је свирала? — запита брзо и помилова га по глави. — У кући? .</p> <p>— У кући, — мукло одгов 
во.{S} Откуд она, луда женска глава, да га саветује?{S} Како би могла?{S} Та није он дете, није 
ји или проговори, ето одмах жандара, да га тешким кундаком грухне у ребра и да, псујући и прете 
е....{S} И Митра покуша да се умеша, да га отме. — Мене водите....{S} Ја ћу с вама.</p> <p>— Ти 
му, насрну. — Као да хтеде да удари, да га истера из куће.{S} Али намах малакса.{S} Заклеца, за 
 да остане у рукама таких људи!..{S} Да га баба и не види и не омилује болесна?{S} Ко ће јој за 
 разуме. — Зашто?</p> <p>— Па....{S} Да га храним.</p> <p>— Да га храниш?....{S} Хм.„.</p> <p>П 
морити.{S} Боже, што је с њиме?..{S} Да га баба види, да му спусти руку на чело, познала би одм 
ју, лактови боле, све кости боле.{S} Да га пусте барем за час да седне, да се одмори.{S} И да с 
ла или збиља, је ли сан или јава?{S} Да га гоне у апс због голуба ?{S} Због оног лепог сиваља ? 
p>— Па....{S} Да га храним.</p> <p>— Да га храниш?....{S} Хм.„.</p> <p>Председник нареди тумачу 
а му оно десетак кила одмах издају а да га не задржавају због њих по два по три дана, стрепио ј 
ма вели добра фељбабу, па га он чува да га не пошаљу на Русију или на Србију...{S} Само, каже,  
уплаши неугодностима, она страховала да га вриском или кукњавом не раздражи.{S} Зар да је изгрд 
ну радосно и замоли једног од комита да га закоље. — Вечера треба да буде добра Само ће нам се  
 што је натоварио болесно дете, зове да га когод одмени.</p> <p>Блека, мека, букање, рика, звек 
 о свему слободно говорити.{S} Хтеде да га завара мало и да га пошаље куда.{S} Па опет се сусте 
hi>домаћин</hi>.{S} Ни сада не хтеде да га погледа ни да му се окрене.</p> <p>— Јеси ли се умор 
 стигло је нешто — зли језици говоре да га је било много, — али скочили чиновници, скочиле газд 
и се саге изнад њега, усиљавајући се да га разуме.{S} Не разумеде ништа.</p> <p>— Сви смо ми ха 
ене пажњу на крупљу и јачу ствар, те да га од ове намере одврати.</p> <p>Пошто острани Лакана и 
лижише кола, она се придиже на прсте да га боље сагледа.{S} И погледи им се сусретоше.{S} Дубок 
во блесава лица, на силу се подигоше да га мало сагледају, Дете!....{S} Још једно дете!...{S} О 
ворити.{S} Хтеде да га завара мало и да га пошаље куда.{S} Па опет се сустегну.{S} Шта би јој т 
опће.{S} Вели да јој додијао те жели да га се куртарише.{S} Док је био млад, здрав, док радио и 
а подметне ногу један другоме у жељи да га обори.{S} У врх огњишта засео стари, гурави поп Лука 
и обиђе.{S} Није чекао да га зову ни да га мољакају.{S} Сам оде, погледа болесника, распита се  
 њезиних поклона.{S} Сад мора пазити да га сачува и од њезиних погледа.{S} Она је лепа, она и п 
гуд закуца на Митрина врата, тражећи да га пусте.{S} Митра, која целу ноћ није спавала него под 
 и седе до њега.{S} Није имао обичај да га милује и грли, није га хтео мазити.{S} Чак ни од лањ 
о не зна ни да му каже, ничим другим да га понуди.{S} И увек се морају старати да их ко не опаз 
 пазуха поче халапљиво јести.{S} Као да га није много интересовало шта они унутра говоре.{S} Ни 
то изгледа весео и задовољан.{S} Као да га воде на венчање.{S} Он иде задњи у групи <hi>бунтовн 
не, водњикаве очи према њему.{S} Као да га није разумела па хтела да види: шта то пита?{S} Зар  
стано смешкало.{S} Материн дочек као да га мало изненадио.{S} Није баш онаки како га замишљао.{ 
ри дана, стрепио је и подрхтавао као да га шаљу на робију.{S} Кад би му Манда напоменула како м 
вуд наоколо.{S} Нешто непријатно као да га запахну, јер, на час, зачепи нос марамом.{S} Затим,  
болести, види и обиђе.{S} Није чекао да га зову ни да га мољакају.{S} Сам оде, погледа болесник 
 ради, нема.{S} Није било друге него да га опреми натраг, у пећину.</p> <p>— Зато му се данас н 
роклињати сама себе, што је допустио да га заглаваре.{S} Зар није могао лепо рећи. „нећу ја, бр 
посаветује и болесника и чељад, како да га његују, препоручи какву траву или понуди какав праша 
 га зауставити.{S} А срамота би било да га види чупава или упрљана.</p> <p>Гаран опет застаде и 
, грозећи се, задрхта и окрену главу да га не гледа.{S} Рањавим рукама поче око себе да тражи Л 
 томе фељбаби, гурнути штогођ у шаку да га још боље чува.{S} Треба му гурнути најмање сто круна 
рви пут поклонио нож и препоручио му да га чува јер „се оружје чува ко глава“; знала је и шта о 
ве лечника.{S} Лечник се саге. прегледа га и намргоди се:</p> <p>— Тифус....{S} У шпидал! </p>  
дуку голуба брзо му Притрча.{S} Погледа га и некако ужурбано запита:</p> <p>— Одклен голуб?</p> 
p>Гаран застаде, окрену главу и погледа га својим влажним, питомим погледом.{S} Као да је очеки 
 напослетку, окрену према њему и угледа га тако ...{S} Шта ће бити од њега?..{S} Јуре му био де 
ар да ја лажем?...{S} Ја?</p> <p>Јагода га пригрли и узе му дудук.{S} Загледајући га са сваке с 
њој и Лакану, није хтела узети.{S} Дала га Манди.{S} Јер <pb n="89" /> чим је погледала брашно, 
в, док радио и доносио у кућу, и бојала га се и привијала се уза њ, а сад га, ето, гони.{S} Дра 
лела га глава, смучивало му се. хватала га несвестица.{S} Хтела не хтела морала је да остане Шт 
> Кад је причао о стрику Петру, слушала га пажљивије.{S} А при спомену свирале дође јој необичн 
, нлетући чарапе, оборене главе слушала га како чаврља, кадикад се благо осмехнувши. <pb n="41" 
прочитано писмо спустили у крило, узела га међу прсте и тихо прошаптала:</p> <p>— Хвала Богу!.. 
р опоро.</p> <p>Кад се пробудио, болела га глава.{S} Тело некакво тешко, као наливено оловом.{S 
н некако није изгледао здрав.{S} Болела га глава, смучивало му се. хватала га несвестица.{S} Хт 
Стрико Петар прикрао му се иза леђа, па га узе за мишице, пригрли и поче љубити.{S} Љуби и по о 
 из писма. — Има вели добра фељбабу, па га он чува да га не пошаљу на Русију или на Србију...{S 
де комад хлеба, гурну Лакану у руку, па га узе за раме и изведе пред кућу.{S} Нареди му да ту с 
 <p>— И њега, и њега, сине...</p> <p>Па га још јаче пригрли и поче миловати.</p> <p>— А наше дв 
цем и измаче се иза софре.</p> <p>Стара га некако скрушено и уплашено погледа.{S} Ништа не прог 
олико радује колико хлебу?</p> <p>Митра га гледала, посматрала и није знала шта да рекне.{S} Па 
— А јесу ли то <hi>наши</hi> ? — запита га испред ниске, нагњилом сламом покривене, потлеушице  
ник, тумач, окрену се Лакану и каза шта га питају.{S} Лакан одговори.{S} Каза им и откуда је и  
о провиривао испод покровца.{S} Старица га прекрсти и нареди му да читав дан остане код куће, д 
разговарао са протом.{S} Старац, опазив га, побожно се прекрсти, пољуби крст, пољуби проту у ру 
ко ни по чему није сличила соби.{S} Кад га гурнуше упаде му нога у неку локвицу, затим загази у 
, дотрчаће.{S} Не може се не јавити кад га ова чека... .</p> <p>Неко јој случајно каза како је  
ојала га се и привијала се уза њ, а сад га, ето, гони.{S} Драго јој да оде па макар на дан...{S 
 На Јагодину кућу и не погледа.{S} Стид га било од толиког света. <pb n="20" /></p> <p>— Симат  
 потуца некуд... некуд... а Бог зна куд га могу немилосни душмани одвући.</p> <p>Није је могло  
о очима, све у жељи да погоди место куд га и Јагода љубила Затим му пружи мали колачић и, пажљи 
о се и некако поплашено гледа.{S} Залуд га Лакан гурну.{S} Не хтеде се ни помакнути.{S} Зађе ма 
его море черноје.{S} Амин.</p> <p>Залуд га жандари опомињали, тукли.{S} Не попушта.{S} Посрне о 
д му понестане брашна.{S} Знајући какве га муке чекају. како мора ићи од писара до писара, од с 
есети дан Лакан некако малакса.{S} Ноге га издају, поклецују, у глави му се нешто мути, уста ва 
/p> <p>Старица лагано отвори врата, узе га на крило и њежно пољуби у косу.</p> <p>— А други пут 
ам....</p> <p>Па се примаче Лакану, узе га у наручја и одиже од тала.</p> <p>— Лако мој!{S} Лак 
 онако од ока, бележио температуру, узе га за руку, опипа му пулс.</p> <p>— Узима ли кинине? —  
и Митра, па, и не погледав на позив узе га, преви на четверо и гурну у недра.</p> <p>— Са Пешик 
е имао обичај да га милује и грли, није га хтео мазити.{S} Чак ни од лањске године откако му ма 
еше разболевати један по један.{S} Узме га ватра, обнемогни, јечи, јаучи.{S} И, кроз-два дана,  
о ономадне добио по овоме голубу и коме га је дао?</p> <pb n="77" /> <p>Лакан зачуђено погледа  
.{S} Много пута обгрли јастук, притегне га на прса и тепа му, тепа, тепа, тепа. „Неда вели „Лак 
, заигравајући, <pb n="100" /> запљусне га каткада у жуто, испосничко лице, засени му замућене  
Да]!</p> <p>Манда зграби писмо, принесе га на прса, пољуби, па нагло раствори и као да поче чит 
 .{S} Бојала се и за се и за Лакана, те га је двапут кришом прекрстила.{S} А сад се, готово поч 
{S} Петра је и сада сматрала за дете те га и корила за сваку ситницу...{S} Једино ако би Симат  
е појате избити Мргудова Јагода и да ће га зауставити.{S} А срамота би било да га види чупава и 
дао према кући; чинило јој се као да ће га неко отуда омађијати.{S} Она се давно досетила да са 
кући.{S} Узгред запретише Мартину да ће га строго казнити, ако је од сада пусти да иде куда...< 
около.{S} Све јој се чинило изненада ће га угледати.{S} Јавиће се од некуда, дотрчаће.{S} Не мо 
о те.</p> <p>— А кад ће доћи?{S} Кад ће га пушћати?</p> <p>Старица му прстима рашчешљала перчин 
.{S} И што ће бити с њиме?...{S} Куд ће га ови сурови људи гонити, како га кињити?..{S} Дете, п 
и негде оним њиховим докторима, који ће га сигурно уморити.{S} Боже, што је с њиме?..{S} Да га  
за, да ружне снове не снива?..{S} Ко ће га пред зору прекрстити да му одагна чине и мађије?..{S 
ла.{S} Дочека ли, дакле, Лакана само ће га корењем почастити.</p> <p>Једне вечери, — баш се оку 
 се побринути за њезино дете.{S} Још ће га, може-бити, и гонити и тући...{S} Сведно што је онак 
> <p>— Па звоно са цркве...{S} Однијеће га да од њега сакују топ.</p> <p>— Лажеш!</p> <p>— Душе 
S} Покуша ли ко да се противи, немилице га истуку; малог попадијина Војина убише што је бранио  
...{S} Она само одмахну рукама, привуче га себи и позва да вечерају. </p> </div> <pb n="91" />  
 и, са чудном зебњом и страхом, гледаше га.{S} Мислила је зар да је дошао да ружи и да прокуне. 
аде на земљу.</p> <p>Притрчаше и почеше га шкропити водом.{S} Узалуд.{S} Неко се сети да из нек 
шакама и кундацима.{S} Ударцима оборише га на земљу.{S} Чим покуша да се дигне нови ударци осуш 
p>— Брзо!</p> <pb n="84" /> <p>Ухватише га, савладаше, — још се није дао, још се јуначки бранио 
је да остане Шта би било од њега кад би га оставила сама?</p> <p>Пред вече, пошто је помузла он 
таво село изгледало би као пусто кад би га нестало.</p> <p>И читава гомила народа скупила се пр 
} У кући нема ништа више, ништа чиме би га понудила.{S} И сама се у задње дане хранила травом и 
ода узе крст који јој поп пружи, пољуби га и притиште на прса као нешто драгоцено, нешто што јо 
е Петра и ухвати га за главу.{S} Пољуби га у чело и оба образа, а Петар њега пољуби у руку.{S}  
а, обујми Петрову главу рукама и пољуби га у чело.{S} Застаде мало и као да размисли.{S} Па се  
а размисли.{S} Па се опет наге и пољуби га у уста. </p> <p>— Хајде, сједи! — реће му указујући  
14" /> приступи му, поклони се и пољуби га у руку. </p> <p>— Благослови оче!</p> <p>— Бог те бл 
иближи, обеси се Петру о врату и пољуби га.{S} Затим, поносит што је он први уграбио, одступи д 
акане, јеси ли се уморио?</p> <p>Пољуби га у оба образа и опет спусти</p> <p>на земљу. </p> <p> 
а како га пажљиво посматрају.{S} Њихови га погледи збунише те обори главу.{S} Нагло Поче окрета 
ишта. — Први је опањкао Симата, а други га објесио.{S} У њих ми не дирајте!</p> <p>— А рашта? — 
 да чисти камење из ње.{S} Војник, који га чувао, сваки час је дречао на њега, опомињао.{S} Кат 
 где су га спратили болесна?{S} Држе ли га још у хапсу или га опремили негде оним њиховим докто 
л.{S} Нису веровали да је луд, називали га претварилом, Трећи дан се разболео и умро.</p> <p>—  
ади веће сигурности наместише, — жуљали га, руке у лактовима све јаче бољеле.{S} И ако се нико  
 везе са неким од непријатеља; изабрали га баш зато што је мали, да је мање сумњив.{S} Да <pb n 
рисну:</p> <p>— А бабо?</p> <p>— Одвели га, — мирно одговори Митра и нежно је прихвати око паса 
лопове!</p> <p>Тачно у осам сати одвели га на суд.{S} Тројица војника са пуним пушкама пратили  
 теше.{S} Сетили се и они Бога и почели га помињати.{S} Стара Митра по њима је и познала, да са 
 никада нису имали оружја у рукама, или га одавно нису имали, непрестано се играју с пушкама. и 
а узрока, немилосно та гурне ногом, или га <pb n="74" /> стиснутом шаком бубне у леђа.{S} Сам м 
S} Није ли и он одређен за Мађарску или га гурнули у те проклете таоце?{S} А и кад је пошао ниш 
 болесна?{S} Држе ли га још у хапсу или га опремили негде оним њиховим докторима, који ће га си 
 своју милошту на малог Лаку.{S} Грлили га, љубили, обасипали поклонима.{S} И били су некако за 
да боље чује одговор.</p> <p>— Ухватили га ми, чобани, — одговори Лакан и поверљиво се окрену т 
ројица војника са пуним пушкама пратили га кроз чаршију и допратили право до суднице.{S} Он, ск 
одмах се сприљатељио с њима.{S} Научили га и да прави свирале, што пре није знао, и да оплете к 
хтеде сакрити.{S} Петар притрча, обгрли га опет и, милујући, узе му једну јабуку иза појаса.{S} 
увши капу и полажући је на кољено. — Ми га не смијемо светити.</p> <p>— Брата не смијеш осветит 
сположење аустријским официрима.{S} Они га и штитили.{S} И сад је један стајао с њим пред врати 
а врат епитрахиљ, чита молитве и нагони га да се причести.</p> <p>И, макар му и мучно било, мак 
е и лудог Васе.{S} И он мртав, Стражари га измрцварили, што се распевао кад је пао Пшемисел.{S} 
би!</p> <p>Зарони лице у прегачу, сакри га.{S} Први пут у четири године облише је обилате сузе  
А нијесу ти ни лијека донијели и ако ти га још јуче преписали.</p> <p>Лакан као да није много ж 
отпочинуо, а нечија снажна рука дохвати га за раме.{S} Стрико Петар прикрао му се иза леђа, па  
та...</p> <p>Затим отрже Петра и ухвати га за главу.{S} Пољуби га у чело и оба образа, а Петар  
ала да му никад ништа не приговори нити га прекори.{S} Чак ни онда кад јој се чинило да он нема 
екако мекше окрећући се Лакану и љубећи га у косу. — И пази је!</p> <p>Па изађе пред кућу, поно 
ас, — кратко осече газда и не гледајући га.</p> <p>— Како нема, по Богу, кад ето колима шаљеш.< 
Шта? — кратко запита она и не гледајући га.</p> <p>— Хехе.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Погоди!</p> < 
 пригрли и узе му дудук.{S} Загледајући га са сваке стране, запита мекше:</p> <p>— А јеси ли че 
?....{S} Боље? — запита мекше примајући га за руку.</p> <p>Лакан и опет покуша да одговори.{S}  
лица и шаље некуда.{S} Сељаци, опазивши га, понизно поскидаше капе и поздравише; жене се прекло 
а исповиједи и причести?...{S} Опазивши га овако озбиљна и мирна, сва се стресе.{S} И некако ра 
рава.{S} Пригушено врисну и, одгурнувши га, хитно истрча из куће.{S} Побеже старој Митри у зашт 
вицу, затим загази у блато, посрну, док га нечије руке не прихватише и не посадише на тле.{S} Н 
/p> <p>— Не дам ја Гарана!...{S} Не дам га жив!</p> <p>И поче да се хрве са војницима који се з 
рљавој земљи, јечећи, цвилећи.{S} Затим га почеше везати.{S} Једни вежу, док <pb n="25" /> се д 
о да би да се увери: је ли ту?{S} Затим га обгрли и тихо уздахну.</p> <p>— А уморили се, јадниц 
оже тако променити, пролепшати ?{S} Чим га спазила, побегла је.{S} Бацила ножице, стидљиво зари 
ебит <pb n="94" /> није ни било.{S} Као га још не верује или, неће да верује у кнежеве речи.</p 
послетку дограби један чашаф и стидљиво га пребаци преко главе.</p> <pb n="107" /> <p>— Не сакр 
и.{S} Јак, страшан смрад у пећини давио га, гушио; вода, која је цурила низ мркле, мемљиве зидо 
изини села нашли убијена војника.{S} Ко га је убио?{S} Наравно, Србин.{S} Зато се одмах и окупи 
где је?{S} И како је овамо дошао?{S} Ко га је довукао?....{S} Откуда?....</p> <p>— И ово болниц 
едаше тамо.{S} И као да се питају; а ко га удари?{S} Митра је седела хладна као стена <pb n="10 
ули су да ни у Требињу нема брашна; ако га и има да је прикривено код понеких бегова и газда.{S 
а, прождиру и он осећа како копни, како га нестаје у њима.</p> <p>Опет врисну, скочи, потрча с  
 Куд ће га ови сурови људи гонити, како га кињити?..{S} Дете, па ни њега не штеде!..{S} У хапс? 
е стране стола још двојицу официра како га пажљиво посматрају.{S} Њихови га погледи збунише те  
у, замахну да удари, Али кад опази како га она, мирно и слободно, не трепћући гледа, некако пос 
 мало изненадио.{S} Није баш онаки како га замишљао.{S} Некако стегнут хладан</p> <p>— А како в 
 Матиша сневао је за неколике ноћи како га некакви црни пилићи окупили, трче и мотљају му се из 
буцмастог, <hi>малог</hi> Петра, некако га несвесно погледа.{S} И некако несвесно, не проговори 
ку ватру, — опет ће војник мекше и лако га помилова по образу. — Доктори су наредили да ти се с 
колио, примаче се најближем овну и лако га куцну штапићем: по рогу.</p> <p>— Еј Гаране, Гаране! 
ти.{S} Поглед им промицав, оштар, тешко га издржати.{S} Јаке вилице некако им испале, рашириле  
> <p>Старица ништа не одговори.{S} Само га погледа једним топлим, широким погледом, пуним захва 
за руку, шапну му нешто на уво и лагано га увуче у магазу.</p> <p>Старица застаде на улици и по 
 мотљају му се измеђ нога, и непрестано га у прсте кљуцају.{S} Знао је одмах да ће имати неких  
> <p>— А и за Јуру пише Ивица...{S} Ено га, вели, на фронту, бије се.{S} Ана му је добро...{S}  
S} Јер је богат, јер има паре...{S} Ено га окитио кућу, растворио врата, довео свираче, изнио в 
 јој Симата, њезина Симата тамо.{S} Ено га у другим колима са неким мрким, косматим хајдучином. 
, скочи, потрча с постеље.</p> <p>— Ено га на прозор!{S} Недајте! — дрекну буцмасти војник и по 
о напипа мало, већ упрљано, писмо, лено га извади, отвори и показа Манди.</p> <p>— Ево! <pb n=" 
ливши је.</p> <p>Она, трепнувши, снажно га стиште за руке, продрмуса њима и некако оштро прошап 
иш је? — запита стара у чуду и прекорно га погледа.</p> <p>— Сјутра ћу отићи на гроб да јој упа 
 опанке.{S} И као да му Манда крива што га тамо чекају толике непријатности, почне да јој предб 
анов.</p> <p>Цуксфирер узе голуба, опет га загледа са сваке стране.{S} Затим погледа и Лакана.< 
ца и вазда се с њим лепо пазила.{S} Већ га угледала и весело му маше руком.{S} А он одма малакс 
 једно за другим и немо, ћутке целивају га, љубе.{S} Љубе у врх, у средину, у дно.{S} И крсте с 
ао да му испијају сву снагу.{S} Гледају га, прождиру и он осећа како копни, како га нестаје у њ 
е, псују; ако се одазове и не погледају га.</p> <p>Пошто су прозвали, почеше да броје.{S} Почну 
ави лепршају као поломљена крила и туку га по бедрама.{S} За њим се извуче стари Мргуд и, прекр 
мрвице и ухватише као од шале.{S} Турну га под једно сандуче, наумивши сутра да му начини кавез 
знала да се Петар губио из куће и да су га трећи дан нашли у брду, где спава; сазнала је кад му 
.{S} Од чега?...{S} Где?...{S} И где су га спратили болесна?{S} Држе ли га још у хапсу или га о 
и пред магазу газда Микаила, затекли су га управо како товари жито на омања колица и шаље некуд 
а од њих?</p> <p>— Их!</p> <p>— А ја ћу га први прочитати.</p> <p>Па крене из куће и лагано одг 
им је приспео у мостарски затвор, одмах га стрпају у једну ћелију.{S} Они су то, додуше, назива 
роду и племену и ко чини зла, не смијеш га волити....{S} Тако је данас.</p> <p>Јагода одиже крс 
е, — али су, кришом, указивали на њу и, гадећи се, отпљували у страну.{S} Неки као да нису ни и 
ао да људи и не корачају него с натегом газају кроз некакву црну, дубоку бору.{S} У свакога о б 
, и престојник и чиновници, сви бегови, газда Пешикан и толики други.{S} Музика им свира негде  
 смиловати и продати макар неколико.{S} Газда Микаило Пешикан сам има толико жита; шапуће се да 
 и готово <pb n="31" /> читаву селу.{S} Газда Микаило Пешикан тужи вас за дуг.{S} Свакога, ко ј 
а у глави пет ока) о газди Пешикану.{S} Газда Пешикан био је некако тих дана. — као и за време  
јник и љутито чупка уфитиљене брчиће. — Газда Пешикан и некакав Турчин добили су право, да је о 
У мене нема жита за вас, — кратко осече газда и не гледајући га.</p> <p>— Како нема, по Богу, к 
а да је прикривено код понеких бегова и газда.{S} Али се ипак надали.{S} Имају, зар, и тамо људ 
адима, у пољу.{S} За вас нема.</p> <p>И газда се окрену и мирно оде у магазу.</p> <p>— Шта ћемо 
p>— А ево и ми дошли у жито, наш лијепи газда, — дочека један сељак и прогура се до њега. — Нем 
.{S} Наћи ће, зар, код Муслимана што им газда Пешикан продао <hi>за радише?</hi> Макар било и с 
д су продали стоку и отишли пред магазу газда Микаила, затекли су га управо како товари жито на 
много, — али скочили чиновници, скочиле газде и бегови из апровизације и све поделили <pb n="64 
/p> <p>Стара се Митра упути према радњи газде Пешикана.{S} Чим је почео рат, он је своју велику 
сну и поче се бацакати, бранити.{S} Ето газде Пешикана одмах крај њега!...{S} Опружио своје гол 
} А јест....{S} Чини му се...видео је у газде Пешикана....{S} Он таки изгледа Он је то главом.. 
:</p> <p>— Зар ви сви не палите свијеће газди Пешикану?{S} Јер је богат, јер има паре...{S} Ено 
ају ли ти новци? . ..{S} Узми па продај газди Пешикалу . ..{S} Он ће све купити.{S} А и платиће 
и (чини се да му има у глави пет ока) о газди Пешикану.{S} Газда Пешикан био је некако тих дана 
и позатварани.{S} Неки затворени јер им газду дигну у таоце или у прогонство, па нема ко да рад 
преко плотова и ограда и брзо замакну у гај, међу појате, или их нестане на уској путањи према  
а далеко.{S} По брдима, по лединама, по гајевима око села почеше се јављати војници.{S} Чобани  
ју за здравље.{S} Ни деца нема да трче, галаме, играју се.{S} Све се посакривало, збило се у ку 
о да га види чупава или упрљана.</p> <p>Гаран опет застаде и поче бленути унаоколо.{S} Стао нас 
ругих ?....{S} Зар те није стид?</p> <p>Гаран застаде, окрену главу и погледа га својим влажним 
ојица тројица некако загледали Лаканова Гарана.{S} Лакан то намах опази.{S} Брзо се <pb n="48"  
 звиждукао, гонио стоку и соколио свога Гарана.{S} Много пута обгрли јастук, притегне га на прс 
адиковање. — Ге вег!</p> <p>— Не дам ја Гарана!...{S} Не дам га жив!</p> <p>И поче да се хрве с 
тепа, тепа, тепа. „Неда вели „Лако свог Гарана Швабама.{S} Неће се Лако покорити Шваби макар гл 
 оте од бабе, потрча међу овце и обгрли Гарана обема рукама.</p> <p>— Гаране мој!...{S} Гаране  
а пропевати</p> <p>— Лакане!{S} Клаћемо Гарана! — узвикну радосно и замоли једног од комита да  
 штапићем: по рогу.</p> <p>— Еј Гаране, Гаране!...{S} Што си толико иза других ?....{S} Зар те  
 иза једног дрвета.</p> <p>— Не бој се, Гаране болан!...{S} Није ђаво... ја сам....</p> <p>Па с 
бема рукама.</p> <p>— Гаране мој!...{S} Гаране мој!</p> <p>— Марш! — дрекнуше војници, које као 
 и обгрли Гарана обема рукама.</p> <p>— Гаране мој!...{S} Гаране мој!</p> <p>— Марш! — дрекнуше 
га куцну штапићем: по рогу.</p> <p>— Еј Гаране, Гаране!...{S} Што си толико иза других ?....{S} 
апоље.{S} А сено мирише, а клепетуша на Гарану меко, меко клепне, а цврчци всело цврче : под ст 
а.{S} Сад већ није било око њих жандара гат шуцкора.{S} Били су сами.{S} И весели, весели, разу 
ке, слободно скакућу и некако злослутно гачу.{S} Никога нема да их поплаши.{S} Једва ако по нек 
за на пуста и празна згаришта.{S} Онде, где им биле куће само гомиле црног, печенога камења.{S} 
.{S} Баш?... — И она намести уста онде, где је мислила да су некад Петрова уста била. — Свирате 
куће и да су га трећи дан нашли у брду, где спава; сазнала је кад му је Симат први пут поклонио 
е, приљубише као у неком очајном рвању, где би да се угуше, смељаве.{S} Зарили једно другом прс 
а лековима.{S} Он је желео да одгонене: где је?{S} И како је овамо дошао?{S} Ко га је довукао?. 
ео се?. ..{S} Кад?...{S} Од чега?...{S} Где?...{S} И где су га спратили болесна?{S} Држе ли га  
 одмах да робе и. плене и по кућама.{S} Где год шта бакарно нађу носе и предају кириџијама, кој 
> <p>И сељаци се забринуто згледаше.{S} Где,у кога да ишту више Или да просе ?{S} А код куће се 
 кроз село, свраћали у куће, харали.{S} Где дођу мора им се одмах припремити ручак; пића мора б 
 и поче се обзирати.{S} Куд ће сада?{S} Где ће?{S} Ина ли игде икога ко би могао да је упути, д 
олико их је?{S} На кога су нападали?{S} Где?{S} Јесу ли могли штогод и упљачкати?{S} Све је хте 
Митра стрекну.{S} Шта је са Симатом?{S} Где је он? ...{S} Је ли талац или ...{S} Савлада се и н 
маже.{S} Само иде, трчи, ни сама не зна где ни зашто.</p> <p>Врисак све јачи, оштрији, реже, па 
 Ишао, копао корење, чупао траву ако је где нашо и прехрањивао се.{S} Ко није могао да чека, та 
 Кад?...{S} Од чега?...{S} Где?...{S} И где су га спратили болесна?{S} Држе ли га још у хапсу и 
причају и где се појавила и која чета и где је ко коју видео.{S} Већ су имали неке окршаје и са 
а раштркале по горама.{S} Чак причају и где се појавила и која чета и где је ко коју видео.{S}  
 се тако стеснила, — као да су се имали где склонити, — и попретили да, у случају каквих болест 
S} Како им је?{S} Јесу ли онамо у ватри где зује куршуми и топовска ђулад око ушују?{S} Или се  
кога димњака да се извије дим.{S} Ретко где да залаје кер.</p> <p>По уској, прашњавој цести пад 
 очи погледа.{S} Вечито опипавају место где им виси дуванкеса, непрестано замотавају цигаре и п 
ељака, који су имали новаца да „подмажу где треба , добили су.{S} Остали су се морали задовољит 
спијајући, говоре о њима, о војницима. „Где ли су сада?...{S} Близу или далеко?...{S} Како им ј 
а јата гуштерица веру се' и сунчају.{S} Гдегде се види још понеки заостали кров; управо није кр 
да, немоћно пуцкарајући, избацив још по гдекоју варницу.{S} Од читава села остале још неколике  
је као да раздражи његово јадиковање. — Ге вег!</p> <p>— Не дам ја Гарана!...{S} Не дам га жив! 
ији, стењући, јечећи, кашљући, застају, гегају се.{S} Двојица сакатих још се једва држе на нога 
 готово помодрили у лицу.{S} Иду тромо, гегајући се, погурени под тешком пртљагом на леђима.{S} 
радљивац, разбојник и поверљива личност генерала Брауна, изађе преда њу и затражи да купи јаја  
ој соби окупили се најкрупњи људи.{S} И генерали, и престојник и чиновници, сви бегови, газда П 
 из оближњих села и из Требиња.{S} Кита гиздавих, црвених фесова гори им у сунцу као голем боко 
иште крви од порода њихова, тражи да се гине за њега, за његов дом.</p> <p>Домаћица скува каву  
.. „Не дају нам да једемо а гоне нас да гинемо.{S} Зар то може бити?“....{S} Ни жандари им нису 
та.{S} Јер и ако је син, он је домаћин, глава куће.{S} И чинило јој се да је он један једини пр 
огла нешто боље да види.{S} Њена мршава глава, прекривена округом, високо је стршила над остали 
поро.</p> <p>Кад се пробудио, болела га глава.{S} Тело некакво тешко, као наливено оловом.{S} С 
екако није изгледао здрав.{S} Болела га глава, смучивало му се. хватала га несвестица.{S} Хтела 
н нема право.{S} Откуд она, луда женска глава, да га саветује?{S} Како би могла?{S} Та није он  
е поропчијска капа, затим седа, увенула глава старог Крсте поропчије, са великим, оклемпљеним у 
ртину, ситну, мршаву човечуљку, чија је глава једва извиривала измеђ рамена а чађави бркови, ко 
тку — заспу те прашцима.{S} Ако те боли глава, — прашак; ако те протискује, — прашак; ако ти се 
ио му да га чува јер „се оружје чува ко глава“; знала је и шта он најволи да једе и коју песму  
 снаге да боље распали.{S} Са нагорених главања пухар се разасу по кући, треперећи, и поче пада 
онеки носе и барјачиће, одигли их изнад главе и високо измахују њима.</p> <p>Од Срба нигде нико 
 друга.{S} Игра, миче, трепти.{S} А обе главе тресу се, трасу и обе питају за голуба.</p> <p>Пр 
, учини као да на председнику имају две главе.{S} И као да му наочари по носу почеле поигравати 
скадијом.{S} Ни један не сме да подигне главе ни да коме у очи погледа.{S} Вечито опипавају мес 
нео.{S} Јагода, нлетући чарапе, оборене главе слушала га како чаврља, кадикад се благо осмехнув 
 и презриво на све око себе.{S} Оборили главе, сабље придржавају рукама, иду некако лагано, нес 
 некако постиђено, плашљиво.{S} Оборили главе, турили руке под силах, па као да о нечем крупном 
Требиње.{S} Сваки потерао по две по три главе стоке на продају.{S} Треба се дочепати новаца и п 
рин покорно савио шију и моли мир! „Ево главе“ вели „па сијеците, само ми оставите жене и ђецу. 
један чашаф и стидљиво га пребаци преко главе.</p> <pb n="107" /> <p>— Не сакривај се!....{S} Н 
лаву</p> <p>Пребаци јој епитрахиљ преко главе и тихо, лагано поче да чита молитву.{S} Изгледало 
ише селу мало се очисти, скиде капицу с главе и прстима рашчешља косу.{S} Знао је да ће сад, из 
ао и гунђао нешто, поправи прекривач на глави кога јој готово згулили, па се измаче на леђа и с 
свирала? — запита брзо и помилова га по глави. — У кући? .</p> <p>— У кући, — мукло одговори Ла 
алакса.{S} Ноге га издају, поклецују, у глави му се нешто мути, уста вавек сасушена.{S} И поред 
 некакву Главозији (чини се да му има у глави пет ока) о газди Пешикану.{S} Газда Пешикан био ј 
а кад неко овако удара на царевину и на главне цареве људе.{S} Та и он је службеник.{S} И њега, 
 — као и за време читава рата, — између главних личности у земљи, о којима се највише говорило. 
ме, — окоси се домаћица жешће и кратком главњом удари по огњишту да се варнице разлетеше по уск 
ојску, па се предали у Србији, — дочека Главозија па и он запали цигар. — Роба сад тридесетрост 
 <pb n="82" /> цигару, па прича некакву Главозији (чини се да му има у глави пет ока) о газди П 
ара?</p> <p>Чим је изишао, заврти Манда главом и поче јадиковати:</p> <p>— Тврдица је, тврдица  
па се гласно засмеје.{S} И опет климата главом и пева веселије.</p> <p>За Васом иде друга повор 
, — дочекује Митра поуздано и потврђује главом. — Бог их чува.</p> <p>— Теби се ништа не привиђ 
 очи убрадаћем; понеки забринуто климне главом и тужно прошапће:</p> <pb n="69" /> <p>— Еј, јад 
 и смеју се.{S} А он, из инада, измахне главом и мушкије коракне напред.{S} Хоће баш да им пока 
ата, срдито је премерају погледом, врте главом, осветнички шкргућу субима.{S} И дошла чисто као 
је чутуре коњака.{S} И то одби.{S} Узви главом, уздахну и измакну се мало у страну.{S} Само да  
 згодан.{S} Осмехну се и дебељко и узви главом:</p> <p>— Луда је, видим... али је пуна Влахалук 
ако?</p> <pb n="42" /> <p>Лакан потврди главом.</p> <p>— Тако.</p> <p>Опазивши стару како се пр 
обазре на све стране и забринуто заврти главом.</p> <p>— Велике ли јаде дочекасмо, фалим те Бож 
 ногама и лено климајући својом великом главом час на једну час на другу страну, Васо безбрижно 
 <p>— Иди!</p> <p>Лакан је, са обореном главом и са везаним рукама на прсима, тромо и уморно иш 
ешикана....{S} Он таки изгледа Он је то главом.... дошао надниосе свиреп и страшан</p> <p>Лакан 
ед Мргудову кућу.{S} Погледа је, климну главом и кратко, одсечно избаци:</p> <p>— Но ...</p> <p 
Разумијем.</p> <p>Доктор лагано узмахну главом и изађе из собе,</p> <p>Лакан је, кашње, готово  
ори:</p> <p>— Због твога језика, Манде, главу ћеш изгубити.</p> <p>Сад, кад немамо звона, треба 
он би да зграби другу:{S} Лакан сакрива главу а он би да раскопа трбух и црева да извуче.{S} И  
/p> <p>Затим отрже Петра и ухвати га за главу.{S} Пољуби га у чело и оба образа, а Петар њега п 
..{S} Соколила <pb n="86" /> се, давала главу и старала се да коракне чвршћим кораком, само да  
а је.{S} Бацила ножице, стидљиво зарила главу у прегачу и побегла.{S} Отада се готово увек крил 
} Баш за те...</p> <p>Маши се руком под главу и извади два мала, бела, болничка хлебића.{S} Бол 
ну у страну. — Стоко!</p> <p>Она подиже главу и као да се поче прибирати.{S} Погледа на напасни 
 поскупити, а дијете треба да откупљује главу, Уједно је наумио, — опет кришом од Манде, -— да  
н сваком прашта и теби ће.....{S} Сагни главу</p> <p>Пребаци јој епитрахиљ преко главе и тихо,  
и, укрстивши руке испред очију, наслони главу на њих.{S} Бризну у плач.{S} Митра и не покуша да 
лен?</p> <p>— Оклен?</p> <p>Манда обори главу.</p> <p>— Продаћемо кога овна.</p> <p>— А шта ће  
.{S} Њихови га погледи збунише те обори главу.{S} Нагло Поче окретати капу у руци и гужвати је. 
а столицу.{S} Сави руке у крило и обори главу.{S} Сузе су још непрестано текле, али је опет бил 
малаксавши на оближњи креветац, загњури главу међу руке.</p> <pb n="43" /> <p>— Симате, миловањ 
S} Одупре се лактовима о колена, спусти главу међ шаке и замисли се.{S} Нису говорили ни једно  
тим хајдучином.{S} Исправио се, подигао главу, па као да би нешто да викне, да заповеди.{S} Као 
ј дете пати и како ће, боји се узалудно главу изгубити.</p> <p>У вече се Лакан врати раније са  
а.{S} Неће се Лако покорити Шваби макар главу изгубио .... </p> <p>Једнога дана, отворивши очи  
м стварима у кући и нипошто, ни за живу главу, не би се растала с њима.{S} А сад мора да даје н 
е пажљиво отра око уста, обујми Петрову главу рукама и пољуби га у чело.{S} Застаде мало и као  
.{S} Бог зна да је некако зло по њихову главу</p> <p>Кроз неколико дана отворено изјавише да се 
није стид?</p> <p>Гаран застаде, окрену главу и погледа га својим влажним, питомим погледом.{S} 
ао, Митра, грозећи се, задрхта и окрену главу да га не гледа.{S} Рањавим рукама поче око себе д 
и и другима.{S} Желе да се опију.{S} На глад се више не мисли; мора је нестати.{S} Биће хлеба к 
и ли уморан?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— А гладан? </p> <pb n="9" /> <p>— Нисам.</p> <p>Она извади 
 не говори о умирању од слабе хране, од глади.{S} Свет, испаћен, измучен, ојађен изгубио више с 
, да нико не сме причати да су умрли од глади.{S} Ако ко и одсад тако умре, ни за њега се не см 
а, слаба, изнемогла.{S} Не толико ни од глади ни од жеђи колико од бриге за унуком.{S} Кад су ј 
ма се отвориле очи. „Ако ћу умријети од глади или од куршума волим умријети код куће него у туђ 
ни за њега се не сме рећи да је умро од глади.{S} У овој земљи свак има да једе, а ко је крив т 
.</p> <p>— И ја му велим: „пролази пуно гладне сиротиње кроз село.{S} А ја немам да им дам.{S}  
а скува каву и понуди госте.{S} Онако и гладни и уморни као да једва дочекаше да ма шта присркн 
лики котао.{S} У селу, у коме је толико гладних, приређује се ето господска вечера.{S} Митра та 
 њезина воља....{S} Макар, сутра сама и гладовала, већерас ће с њима пировати. </p> </div> <div 
 Куд ће већа казна од оваког живота, од гладовања?{S} У Требиње се иде по неколико пута, иште с 
ти.{S} Зар она да једе а њезин Лакан да гладује?{S} Она да се части а он да се потуца некуд...  
 одвојене поубијати.{S} Или их поморити глађу.{S} Или... а Бог зна шта све може бити !...{S} Не 
кви читаву оку воска, ако добије икакав глас о њима. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
рену се.{S} Ослухну.{S} Познаје Мргудов глас а не верује му.{S} Не сме да отвори.{S} Чини јој с 
а, испред врата промукао, крештав мушки глас и неко се поче на силу искашљивати. — Хехеј, има л 
и, омршавели, ислабили да им се више ни глас не чује даље од постеље; други набрекли, отекли, п 
 како јаучу, стењу...{S} И лијепо чујем глас кога од њих двојице... и распознајем...{S} Јечи и  
дало је као да негде зуји чела, тако му глас ситан и утањен.{S} А кад јој дрхтавом руком пружи  
="SRP19191_C17"> <head>XVIII.</head> <p>Глас о потпуном поразу Бугара код Ветреника допро је не 
 други, па трећи.{S} Неко поче из свега гласа јаукати и помагати, неко застења као при издисању 
рискује.{S} Неки почеше певати из свега гласа.{S} Неки као да <pb n="97" /> почеше покаскивати. 
бре.{S} Кочијаш Реџо, певајући из свега гласа, удара по десном кољу, који се нешто улењио, и сн 
 поведе разговор и да им се сит наслуша гласа. — Здрави ?</p> <p>— Ето видиш.</p> <p>— Хвала Бо 
 тврдила да је „крив“ Већином од једног гласа решен је.</p> <p>Одмах с вечери кренуо је кући. < 
кана и, окренувши се официру, врисну из гласа:</p> <p>— Господине!...{S} Не дај!...</p> <p>Офиц 
е кући.{S} И парница му свршена.{S} Три гласа рекоше да „није крив“ а два су тврдила да је „кри 
патом и тек понека реч ако би се омакла гласније, па и њу би намах пригушили, поклопили.{S} Так 
сметати у путу..</p> <p>Пред вече стиже гласник и донесе заповест.{S} Сва ова чељад мора остави 
ко сви гледали попреко.{S} Бојали се да гласно осуђују, вичу, — јер се бојали швабине казне, —  
 се, и више од пренеражења него од бола гласно јаукну.{S} Сви зачуђено погледаше тамо.{S} И као 
та плач, писка, цвилење.{S} Нико не сме гласно да викне, да јаукне, а нико не ноже да се одвоји 
еда на крв, погледа <pb n="19" /> па се гласно засмеје.{S} И опет климата главом и пева веселиј 
о живо разговарао, размахујући рукама и гласно се смејући.</p> <p>Опазивши старицу, Пешикан као 
 као да се стресоше од страха.{S} Један гласно прогунђа:</p> <p>— Зло, синко, Бога ми.</p> <p>Д 
....</p> <p>— Ћути!{S} Не говорите тако гласно! — дрекну из прикрајка стражар, којега Лакан тек 
од суза, бледа, са помученим очима које гле дају некако несвесно, готово лудачки.{S} Незна ни д 
 накриви на десну страну.{S} Кад гледа, гледа некако поплашено, узверено.{S} Чини јој се као да 
"40" /> <p>Старица није могла и даље да гледа.{S} Осети како је почела да малаксава, да посрће. 
 некако накриви на десну страну.{S} Кад гледа, гледа некако поплашено, узверено.{S} Чини јој се 
ећи се, задрхта и окрену главу да га не гледа.{S} Рањавим рукама поче око себе да тражи Лакана, 
ући брк и окрећући се у страну да их не гледа. — Доста, доста...</p> <p>Затим отрже Петра и ухв 
!</p> <p>— Шта ти је? — пита је Митра и гледа је зачуђено.</p> <p>— И све ми се чини... не знам 
о га она, мирно и слободно, не трепћући гледа, некако постиђено обори руку и мукло прогунђа:</p 
воје овце, и хладно, готово с презрењем гледа на све око себе.{S} Један од шуцкора, дебео, угој 
чамо, — муца поплашена Манда и страшиво гледа негде преда се, — а он... може бити...{S} Јуре ил 
дро, очи закрвављене.{S} Крвнички, мрко гледа унаоколо и као да на силу тражи узрок, због чега  
 немиран је, црвен у лицу, некако чудно гледа, сметено одговара.{S} За голуба, рече, да је више 
и, кроз дебеле наочари, некако зачуђено гледа по светини.{S} Крај њега, држећи крст у руци, нек 
пута, накострешио се и некако поплашено гледа.{S} Залуд га Лакан гурну.{S} Не хтеде се ни помак 
онио се на пушку, уозбиљио се и мрко их гледа обојицу.</p> <p>Војник се насмеја и седе близу Ла 
чу.{S} А неки стоје скамењени, ћуте.{S} Гледају како нестаје села, нестаје.{S} Ено се они бешњи 
не очи као да му испијају сву снагу.{S} Гледају га, прождиру и он осећа како копни, како га нес 
 пламен.{S} Очи им се некако светле, па гледају као звер кад хоће да скочи на плен.{S} Неки се  
ногама, не звече сабљама и мамузама, не гледају више гордо и презриво на све око себе.{S} Обори 
м на леђима.{S} Мрко и са чудном злобом гледају свакога кога сусретну.{S} Као да им је цео свет 
рили у лицу и бесвесно, потпуно блесаво гледају око себе.{S} Сад више ни жандари нису могли заб 
јој били отели па сад вратили.{S} И, не гледајући више у попа <pb n="108" /> него у крст, запит 
како збуњено погледа око себе, па, и не гледајући у њу, ужурбано поче говорити:</p> <pb n="36"  
 жита за вас, — кратко осече газда и не гледајући га.</p> <p>— Како нема, по Богу, кад ето коли 
</p> <p>— Шта? — кратко запита она и не гледајући га.</p> <p>— Хехе.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Пог 
ита и Мартин пунећи лулу и испод ока их гледајући. — А?</p> <p>— Уморили, богме, — тихо одговор 
.{S} Само кад има.</p> <pb n="59" /> <p>Гледајући их и Мартину се сажали.{S} Испразни лулу на о 
} Старица као да се још устручавала.{S} Гледала је, такорсе, да се није што заборавило, је ли с 
ко радује колико хлебу?</p> <p>Митра га гледала, посматрала и није знала шта да рекне.{S} Па и  
а, треска. треска...{S} И ни у што није гледала <pb n="34" /> колико у тај палац.{S} И кашње, о 
и.{S} Често се пела на какав брежуљак и гледала унаоколо.{S} Све јој се чинило изненада ће га у 
{S} Готово равнодушна.{S} Мирно укочено гледала је преда се када су јој прочитано писмо спустил 
ула о свим пословима.{S} Што су радиле, гледале су да што брже сврше.{S} Само да им остане што  
ашену гомилу.{S} Сељаци су својим очима гледали како им горе куће, читаво село како гори.{S} Ја 
а и обељена.{S} Али су на њу некако сви гледали попреко.{S} Бојали се да гласно осуђују, вичу,  
трани, на спарушеној трави, и замишљено гледали преда се.{S} Изгледа као да се стиде што су ост 
Ништа...</p> <p>— А ја често... тако... гледам крв и људе у крви...{S} Чујем и како јаучу, стењ 
..{S} Од страха сам изгубио и памет.{S} Гледам шта се ради, па ...{S} Остави !...{S} Не питај ! 
љиво се окрену тумачу.{S} У њему је сад гледао као неког пријатеља, заштитника.</p> <p>— Када?< 
е официрчић прошао, он се још смешкао и гледао за њим.{S} Затим се нагло окрену и хтеде да униђ 
, на стражара неког, који је и сад мрко гледао и гунђао нешто, поправи прекривач на глави кога  
.{S} Старац је поносито, достојанствено гледао по светини.{S} Како су му сви ситни !..{S} Једин 
итриној дрвењари) и некако поплашено их гледао, <pb n="114" /> приступи му, поклони се и пољуби 
почеше застајати и узверено, изнебушено гледати у наоколо.{S} Као да су залутале у неки туђи кр 
ло је по царевину. — Бог почео и на нас-гледати</p> <p>Па задовољно трља руке и смешка се:</p>  
уза зид, и, са чудном зебњом и страхом, гледаше га.{S} Мислила је зар да је дошао да ружи и да  
та! . . .{S} Чујеш ли? . . .{S} Јеси ли глува? — опет подвикну неко и немилосно је гурну у стра 
убоко, са једним! сервилним и бескрајно глупим <pb n="103" /> осмехом на лицу.{S} Чак и кад је  
бацаној слами врапци почели да савијају гнезда, и понека измршавела, полудивља мачка направила  
отоара, на узвишење неко.{S} Макар је и гњечили, гурали, опет је могла нешто боље да види.{S} Њ 
о....{S} Не требају ти хаљине.{S} Хајде го....</p> <p>— А ја сам чуо да је Пешикан покупио сву  
иступи...{S} Саге се, спусти му руку на гобу и меко, меко прошапта:</p> <p>-- А шта ћемо, мој М 
 преплашених и узнемирених оваца, коза, говеда; хрзање истераних и усплахирених коња растолеже  
стераше стоку из појате, истераше коње, говеда.{S} Наредише и чељадима да излазе, одмах, без ус 
>Међутим неки војници одвојили и коње и говеда и одвели их далеко у страну.{S} Неки почели одаб 
S} Треба поново кућу кућити, како многи говораху.{S} Уз то им понестало и хране.{S} Што је било 
ву, седну једна уз другу и, испијајући, говоре о њима, о војницима. „Где ли су сада?...{S} Близ 
 није много интересовало шта они унутра говоре.{S} Није ни прислушкивао.{S} А и да је прислушки 
{S} Додуше стигло је нешто — зли језици говоре да га је било много, — али скочили чиновници, ск 
упа, -нити их нуди чиме.{S} Уопште мало говоре једни с другим.{S} Ако би неко и почео, чим погл 
стукну.{S} Зар њезин Петар овако зна да говори?...{S} И њој да говори?...{S} Он, који се није у 
есвесно, готово лудачки.{S} Незна ни да говори, ни да запомаже.{S} Само иде, трчи, ни сама не з 
тар овако зна да говори?...{S} И њој да говори?...{S} Он, који се није усуђивао оштрије да је п 
и жандари нису могли забранити да се не говори о умирању од слабе хране, од глади.{S} Свет, исп 
> <p>— Ко ти каже?</p> <p>— Читаво село говори.{S} Ено су дошли и ђендари.</p> <p>Манда стаде н 
е и погледа по чељадима да види који то говори ?{S} Не опази никога.{S} Поглади браду и настави 
ила је воде.{S} Испочетка је нису чули, говорила је некако нејасно.{S} Кашње потрчаше да јој до 
 <pb n="106" /> крила, Јагоди је у лице говорила да ће умрети...{S} А кад ће умирати: зашто да  
.</p> <pb n="81" /> <p>Болесник, кад су говорили о млеку, измахну руком и као да хтеде да проте 
тешко би могао ишта разумети.{S} Сви су говорили шапатом и тек понека реч ако би се омакла глас 
а се јави сељанима.{S} Оно им — како су говорили. — опојело, крстило, венчало дедове, очеве, њи 
ти главу међ шаке и замисли се.{S} Нису говорили ни једно ни друго.</p> <p>Тек кад се Лакан, кр 
х личности у земљи, о којима се највише говорило.{S} Није чудо ако се и у. болници повео разгов 
.{S} Опет жив!....</p> <p>— Ћути!{S} Не говорите тако гласно! — дрекну из прикрајка стражар, ко 
е уклони.{S} Не ноже се пред њим свашта говорити.</p> <p>Симат откиде комад хлеба, гурну Лакану 
 па, и не гледајући у њу, ужурбано поче говорити:</p> <pb n="36" /> <p>— Иђи, иђи стара! . . .{ 
, а пред њим се не сме о свему слободно говорити.{S} Хтеде да га завара мало и да га пошаље куд 
Лакан, кроз сан, поче протезати и нешто говорити, Мргуд указа на њега и мукло запита :</p> <p>— 
риле руке те почели да грде и љубе кога год ухвате.{S} Неки лове само официре, клањају се пред  
ах да робе и. плене и по кућама.{S} Где год шта бакарно нађу носе и предају кириџијама, које ће 
да је и коју веру верује и колико му је година.{S} Пошто све пописаше, председник узе оловку и  
ије га хтео мазити.{S} Чак ни од лањске године откако му мати умрла те остао сироче.{S} Ретко к 
прегачу, сакри га.{S} Први пут у четири године облише је обилате сузе <pb n="122" /> као пролет 
p>Дође ред и на Швабу...{S} Може ли још годину протегнути?...{S} Може“.... „Не може“... „Нијема 
е петорица наших.{S} То су таоци.{S} Ко гођ учини какво зло, ђе било да било, треба таоца објес 
т је да се све да за домовину, — дрекну гојазни цуксфирер, са двоструком брадом, и добро се иск 
покривача, ин ништа...{S} Само неколике голе даске?..{S} И зар њезино дете да спава на даскама? 
том ланцу, свезан Станиша Јованов, јак, голем сељак, силан као стена.{S} Он никако не може да п 
лама, чарапама.{S} Старица опази нечији голем, црн палац, рањен, искрвављен; надуо се као кабас 
вих, црвених фесова гори им у сунцу као голем бокор расцветаних макова; широки, шарени копарани 
на одмах крај њега!...{S} Опружио своје големе, грамзиве руке са големим, оштрим панџама.{S} И  
> <p>Манди малаксаше руке низ бедре.{S} Големи трбух као да јој заигра, сва се стресе и некако  
 пред толиким душманима да открије свој големи бол и муке своје?{S} И да се изложи њиховим подс 
 Опружио своје големе, грамзиве руке са големим, оштрим панџама.{S} И хоће да стисне, да ухвати 
о, меснато, масно, искривљено.{S} Ено и големих уста са отромбољеним уснама и крњавим зубима.{S 
пту.{S} Мало, мало па ено и носа: нешто големо, меснато, масно, искривљено.{S} Ено и големих ус 
, рашчешља, па се опет поче умотавати у големо клупче, у лопту.{S} Мало, мало па ено и носа: не 
 слике, слабо се сећала ичега осим тога големог, надувеног и страшног палца.{S} Црн, црн, црн,  
у канат и тражи да му отворе.</p> <p>Из големог облака прашине, који се све више и једначије ши 
о прага, некако блесаво погледа по оној големој соби; затим се лењо окрену и погледа на оне офи 
 по свима столовима.{S} Гомила жена, са голим прсима, обилази унаоколо, нуди.{S} И цвећа, пуно  
се и стара Митра на њега.{S} Без ичега, голих руку.{S} Рукама прихвати за бајонету и покуша да  
 кадуље и смреке.{S} Милује их по лицу, голица их око носа.{S} Док њима по прсима као да једнак 
{S} Многи, нестрпљив, сео на гомилу, на голо камење, па одмах запалио чибук, замишљајући да је  
е као рањеник.</p> <p>Доктор бледуњаво, голобрадо момче, хитно уљезе у собу, стаде крај врата и 
је свак види, јер је готово увијек ишао гологлав.{S} За официром војници, по четири у реду.{S}  
јући другове.{S} Протрчи и понека жена, гологлава, без прекривача.{S} Прљава од суза, бледа, са 
сно подвикну један разјарен војник и са голом бајунетом устреми се на малога.{S} У томе истоме  
јој кући?</p> <p>По улици почеше трчати голотрба престрављена деца, бежећи безобзирце.{S} Сусре 
ба, рече, да је више него сигуран да је голуб писмоноша.{S} Мора да има везе са неким од неприј 
>— Ти нам не требаш....</p> <p>— Мој је голуб....</p> <p>— Нека је.</p> <p>Немилосно је одгурну 
а?</p> <p>— Ономадне.</p> <p>— А што ће голуб? — мрмља председник тише, да се једва разуме. — З 
е куцкати по столу.</p> <p>— А оклен ти голуб? — преведе тумач питање, намештајући уво да боље  
некако ужурбано запита:</p> <p>— Одклен голуб?</p> <p>— Ухватили чобани.</p> <p>— Је ли ваш?</p 
ко чудно гледа, сметено одговара.{S} За голуба, рече, да је више него сигуран да је голуб писмо 
е главе тресу се, трасу и обе питају за голуба.</p> <p>Престадоше са питањима.{S} Тужилац млад, 
 сан или јава?{S} Да га гоне у апс због голуба ?{S} Због оног лепог сиваља ? (Лакан погледа на  
Под пазухом носио је мршавог, сивкастог голуба, кога, рече, домамише чобани у брдо на мрвице и  
</p> <p>— Лаканов.</p> <p>Цуксфирер узе голуба, опет га загледа са сваке стране.{S} Затим погле 
е и он бити осуђен.{S} А кад им спомене голуба и жандаре, неки као да се стресоше од страха.{S} 
 породицу, јер би, иначе, макар нашли и голуба, прогледали кроз прсте.{S} Додаде како је мали и 
(Лакан погледа на жандара који је носио голуба и пригушено уздахну.{S} Како би сад загрлио и иж 
 мора сваки знати.</p> <p>Предаде другу голуба, лагано напуни пушку, па суво одсече:</p> <p>— У 
а језик суди.</p> <p>Опазивши у сандуку голуба брзо му Притрча.{S} Погледа га и некако ужурбано 
: је ли ишта чуо или знао' о наредби за голубове ?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Хм....{S} Хм....</p 
 птицу.) А сва деца <pb n="72" /> хране голубове и хране их у јатима.{S} Марко Томов имао их дв 
> <p>— А знаш ли да је забрањено држати голубове?</p> <p>— Не знам, — одговори Лакан збуњено, п 
 какво је писмо ономадне добио по овоме голубу и коме га је дао?</p> <pb n="77" /> <p>Лакан зач 
<p>— Лијепо, мало писмо....{S} Свеже се голубу за ногу....{S} Зар ниси и сам тако радио?...{S}  
здижу се око њих по свима столовима.{S} Гомила жена, са голим прсима, обилази унаоколо, нуди.{S 
усто кад би га нестало.</p> <p>И читава гомила народа скупила се пред црквом.{S} Здрави људи, д 
рхови жандарских бајонета.{S} А мрка се гомила тромо и лено ваља, љуља, некако рањенички стењућ 
..{S} Вријеме је...{S} Напријед!</p> <p>Гомила опет навре, крену.{S} Опет у нереду као и пре.{S 
ам има толико жита; шапуће се да читаве гомиле пуних врећа леже у магази.{S} А он је <hi>наш</h 
 српску војску.{S} Окупиле их се читаве гомиле.{S} Застану насред улице, закрче пролаз и мирно  
 препуне воде; испод прозора издигле се гомиле ђубрета и све обрасле у траву.</p> <p>Једино кућ 
ик радости опет се разли изнад згуснуте гомиле.{S} И смех, дивљи, необуздани смех затресе читав 
е припрти торбу, па се некако извуче из гомиле и дочепа се цесте.</p> <p>Хитно, не обазирући се 
Осим ко је имао пара, — опет ће онај из гомиле. — За паре се могло купити и боље коначиште. и с 
де му и живот и образ, — дочека неко из гомиле.</p> <p>— А били смо у једном тунелу, у Араду, — 
гаришта.{S} Онде, где им биле куће само гомиле црног, печенога камења.{S} На понекој гомили већ 
е црног, печенога камења.{S} На понекој гомили већ обрасла и трава и читава јата гуштерица веру 
а смеју се.{S} Многи, нестрпљив, сео на гомилу, на голо камење, па одмах запалио чибук, замишља 
улили, па се измаче на леђа и саби се у гомилу ону, међу светину.</p> <p>Узвик нечувене, дивље  
о нису могли понети, — заостао уз какву гомилу, надуо се као да ће да прсне.{S} И плотови згаже 
рашан, поразан узвик раздера застрашену гомилу.{S} Сељаци су својим очима гледали како им горе  
ету“, веле.... „Не дају нам да једемо а гоне нас да гинемо.{S} Зар то може бити?“....{S} Ни жан 
или збиља, је ли сан или јава?{S} Да га гоне у апс због голуба ?{S} Због оног лепог сиваља ? (Л 
и досетише да је притоваре на коња и да гоне барен дотле док се могне држати.</p> <p>Ишли су у  
ти војници.{S} Чобани већ нису смели да гоне стоку на пашу ради њих.{S} Обично их ишла по троји 
што су их отргли од кућа и што их овуда гоне.</p> <p>Официр раздели чету на омање патроле и раз 
е гоне?</p> <p>— Ја бих кукала да ме не гоне, — одговори Митра суво, и слободно му погледа у оч 
/p> <p>— Што ти, стара, не кукаш кад те гоне?</p> <p>— Ја бих кукала да ме не гоне, — одговори  
ив да викне или проговори.{S} Чобанчад, гонећи стоку, не довикују се више; звона и клепетуше на 
се и привијала се уза њ, а сад га, ето, гони.{S} Драго јој да оде па макар на дан...{S} И јадни 
аше стара, расклимана кола, у којима се гони варошко ђубре.{S} Кочијаш Реџо, певајући из свега  
ер је све прве зубе погубио. — Душманин гони, а Бог саставља.</p> <p>— Само се мртви не враћају 
 купио нови нож; најчешће је звиждукао, гонио стоку и соколио свога Гарана.{S} Много пута обгрл 
>— А добар је био, добар....{S} Није не гонио, мучио.{S} И кад му велим: „а што попали онлике к 
нађу носе и предају кириџијама, које ће гонити.{S} Котлове, тепсије, таве, ибрике, чак и звекир 
њезино дете.{S} Још ће га, може-бити, и гонити и тући...{S} Сведно што је онако. мали...{S} Зар 
с њиме?...{S} Куд ће га ови сурови људи гонити, како га кињити?..{S} Дете, па ни њега не штеде! 
 чуду питају неки, не верујући да ће их гонити.</p> <p>— Напријед!</p> <p>— Куку!</p> <p>Наста  
забринуто. — Моји снови не варају...{S} Гора и трава дигнуће се на нас.{S} Биће рата и биће окр 
како се читаве чете комита раштркале по горама.{S} Чак причају и где се појавила и која чета и  
овати својим очима да је то она.{S} Ова горда, снажна девојка, са набреклим, чврстим образима,  
ече сабљама и мамузама, не гледају више гордо и презриво на све око себе.{S} Оборили главе, саб 
ојој, као у огледалу, играју, трепере и горе милијуни језици његови.</p> <p>— Ето, Митре, Бог м 
 Сељаци су својим очима гледали како им горе куће, читаво село како гори.{S} Јаки, узбешњели пл 
ве оздравило.{S} Лепо су видили како им горе куће; знали су да ће наћи само згаришта.{S} Свејед 
г краја па се збуне; почну с другог још горе.{S} Опет пребацују један другоме, прекоравају се.{ 
јада се Мартин и уздише. — Али тамо још горе.{S} Тамо намијенили два вагона жита за котар, па о 
еднако пада онај тешки, загушљиви мирис горевине. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 
ћи према небу.{S} Загушљив, тежак мирис горевине као да поче падати на прса и лагано гушити.{S} 
ебиња.{S} Кита гиздавих, црвених фесова гори им у сунцу као голем бокор расцветаних макова; шир 
пије, свак се грли с њим....{S} А он је гори од Јагоде.{S} Јагода се предала, а он се продо.{S} 
али како им горе куће, читаво село како гори.{S} Јаки, узбешњели пламенови, раздерани, растрган 
у једну рушевину од појате, и ту плакао горко и неутешно. </p> </div> <div type="chapter" xml:i 
јуриша, вазда бјежи.. .</p> <p>— Ух!{S} Госпе блажена!...</p> <p>— паметан је Јуре...{S} Не бој 
знам који... лежи рањен или ... сачувај Госпе блажена, или ...</p> <p>— Не слути, јаднице, — бр 
удари руком по колену,</p> <p>— Сачувај Госпе!...{S} Не дај Госпе!{S} Помози!</p> <p>— Шта ти ј 
у,</p> <p>— Сачувај Госпе!...{S} Не дај Госпе!{S} Помози!</p> <p>— Шта ти је? — пита је Митра и 
бија, свак обећаје.{S} Чак зе и највећа господа заузимљу за њих, за сиротињу.{S} Неки дан су им 
 сад би дошло до тучњаве.{S} Они су сад господари у својој кући.{S} Ово су њихове улице, нису < 
} Нико незна ништа.{S} Али лица швапске господе забринута.{S} Сетни су, тужни, невесели.{S} Не  
и се официру, врисну из гласа:</p> <p>— Господине!...{S} Не дај!...</p> <p>Официр се нагло испр 
оме је толико гладних, приређује се ето господска вечера.{S} Митра тако хоће, то је њезина воља 
 да су недавно изашли из болнице.{S} Ни госпође им не циче више за клавиром, не истрчавају на п 
ек.{S} Није био ни љубааан ни суров.{S} Госте је премерио једним дугим погледом и. не поздравив 
ом.</p> <p>Домаћица скува каву и понуди госте.{S} Онако и гладни и уморни као да једва дочекаше 
Мартин потврди да су то <hi>њихови</hi> гости, она приступи старој Митри, пружи јој руку и пољу 
{S} Нареди му да ту стоји и чека док се гости не разиђу.</p> <p>Лакан се послушно измаче, седе  
 да се наложи велика ватра у част новим гостима, па задовољно одбија димове и смешка се на свак 
ерећи, и поче падати и по домаћима и по гостима.{S} А кад се пламен изви и зализну уз омањи кот 
цом коју није ни познавала.{S} И бејаше готова да заједно са домаћицом проклиње силеџије који и 
, сушила и, заједно са Мандом, кувала и готовила.{S} Дочека ли, дакле, Лакана само ће га корење 
 изађе из собе,</p> <p>Лакан је, кашње, готово непрестано био у бунилу; ретко кад да се освешта 
 двапут кришом прекрстила.{S} А сад се, готово поче осјећати као у својој кући.{S} Намерила се  
е извуче стари Мргуд и, прекрстивши се, готово претрча до своје куће...{S} Тако и остали.</p> < 
ивала за њихова леђа, изгурани из куће, готово посрнуше на прагу и све троје некако престрашено 
.</p> <p>Кад јој Ибро исплаћивао новце, готово изненада, иза леђа му, по оштром песку затандрка 
 нос марамом.{S} Затим, у чудној журби, готово трком крену оном болеснику у будаку.{S} Погледа  
су се и жандари <pb n="117" /> предали, готово нису могли да верују.{S} Ништа је то: и пропаст  
у реду.{S} Од многог неспавања подбули, готово помодрили у лицу.{S} Иду тромо, гегајући се, пог 
.{S} Прва кућа у коју је имао свратити, готово комшинска, Илије Јуретина.{S} Ено види домаћицу  
тетура до куће и, приближив се старици, готово врисну:</p> <p>— А бабо?</p> <p>— Одвели га, — м 
нека зараза удари у село.{S} Сваки дан, готово, по једна или по двоја носила односе се на гробљ 
атинама.{S} И <pb n="52" /> усплахирен, готово јурну.{S} Измешаше се чељад и стока.{S} Оно боле 
који се прибио уз своје овце, и хладно, готово с презрењем гледа на све око себе.{S} Један од ш 
им очима које гле дају некако несвесно, готово лудачки.{S} Незна ни да говори, ни да запомаже.{ 
коком удаљи се од тараба и брзо, хитно, готово трком поче да иде од куће до куће.{S} Само да шт 
мењале четири патроле због њега?....{S} Готово на сваком раскршћу они замене једни друге.{S} А  
ако не може зближити људе као патња.{S} Готово за час као да заборави на се и поче да жали њих, 
ичиjем показала радује ли се или не.{S} Готово равнодушна.{S} Мирно укочено гледала је преда се 
о да првој дојади толико отпочивање.{S} Готово нестрпљиво окреса: <pb n="54" /></p> <p>— А што  
 као да се стидила какав терет носе.{S} Готово су трчали под носилима, гунђајући и псујући.</p> 
е сусрет са Јагодом био тако кратак.{S} Готово му додијали ти чести сусрети.{S} Свако вече, неп 
S} Бар оно што је још остало у селу.{S} Готово све старице и старци, — старица више него старац 
 дуд па и отуд даје знакове.{S} Девојка готово нити је могла у кућу ни из куће.{S} Ако изађе до 
, пратила.{S} Узастопце је ишла за њима готово на крај села.{S} И чинило јој се да би тако ишла 
{S} Манда загрлила и Митру и Лакана, па готово очајно пита: како ће без њих?{S} Митра јој напом 
јаукнувши, многи се свали на другове па готово и њих да обори.{S} Кивно, осветнички испод ока п 
пазе једна другу.{S} На улицама не може готово ни једна да се сусретне: прозори им затворени.{S 
носио и хтео да му је свак види, јер је готово увијек ишао гологлав.{S} За официром војници, по 
} Прљаве, рашчупане, јадне.{S} Погурене готово до земље, полугласно наричући, обилазе око кућа  
 главу у прегачу и побегла.{S} Отада се готово увек крили, бежали <pb n="11" /> једно од другог 
ни брк омакне по која суза.{S} Манда се готово препаде кад се, напослетку, окрену према њему и  
е капе и поздравише; жене се преклонише готово до земље.{S} Учини се као да их није ни видео.{S 
а доња усна некако се пркосно скупила и готово се изгубила под њима.{S} Старац је поносито, дос 
гледа у небо и прекрсти се, задовољна и готово радосна, што је ипак у ње нешто остало и што ће  
вет.{S} Поче према кнезу, опружи руке и готово кидиса на њега:</p> <p>— Дијете ми моје дајте, л 
 некако невесело. -— И теби, и Јагоди и готово <pb n="31" /> читаву селу.{S} Газда Микаило Пеши 
оворили свадбу.{S} Петар се изненадио и готово није могао да се прибере кад су му писали о томе 
спијени, помућених, безизразних очију и готово блесава лица, на силу се подигоше да га мало саг 
 кивни једно на друго, нису разговарали готово ништа.{S} Тек ако које дете, пригњечено, дрекне  
 дувана.{S} Стари је он дуванџија; воли готово дувану него хлебу.{S} Пунећи и набијајући торбу, 
су сами.{S} И весели, весели, разуздани готово.{S} Као изопијани сватови.{S} Чини се као да нем 
сељак и прогура се до њега. — Немамо ти готово шта окусити.</p> <p>— У мене нема жита за вас, — 
II.</head> <p>Након три дана и три ноћи готово непрестаног хода, стигоше у неко село близу Стоц 
то, поправи прекривач на глави кога јој готово згулили, па се измаче на леђа и саби се у гомилу 
 чудна и немогућа била пријава, они јој готово увек веровали.{S} Жандарским пријавама веровали  
лице Петрово као да се мало смрачи и он готово плану:</p> <p>— Зар ви сви не палите свијеће газ 
ма.{S} А сад мора да даје не једну него готово све, а сама да остане без ичега.{S} Као квочка к 
1_C3"> <head>III.</head> <p>Село остало готово пусто, мртво.{S} Нико жив да викне или проговори 
допро је некако и међу Брђане.{S} Допро готово у исти час кад и у Требиње.{S} И све се ускомеша 
ротоара и затрепери кроз ваздух.{S} Као грабљиве животиње кад осете крв, сви ови људи, жене, де 
но, разуздано, гурајући се, вребају као грабљиве звери: неби ли кога спазили, сусрели.{S} Ко би 
тишли у шуму да насеку дрва и јапију за грађевине.{S} Неки се забављају око њива и ливада, обил 
 погледа у очи.</p> <p>Настаде смејање, граја.{S} Шуцкори су веровали да је стара мало луцкаста 
кав згодан кутић.{S} Мотљање, комешање, граја.{S} Изгледа да више ни дете не може да уљезе унут 
е са оном чудном, промуклом, пијаначком грајом, која као да извире из животињских грла.{S} Поче 
а распе се са дрвећа и, са заглушујућим грактањем, изгуби се према пољу.{S} Негде у близини као 
 крај њега!...{S} Опружио своје големе, грамзиве руке са големим, оштрим панџама.{S} И хоће да  
ко штрче из кола као сасушене поломљене гране.{S} Обувене и босе, у опанцима, ципелама, чарапам 
ихор завија и фијуче, ломећи и крхајући гране, стрехе, димњаке.{S} Каткад се отме и понеки приг 
уграбили.{S} А преносила је и брашна, и граха, и осушена меса, и још некаква мрса који се задес 
но са Лаканом и стоком, предадоше неком грбавом Мартину, ситну, мршаву човечуљку, чија је глава 
{S} Старица је само могла да види једну грбаву рпу аљина, скушљаних, згњечених, издераних.{S} И 
ко сатрвених и прекрханих <pb n="98" /> грбача сасутих појата вуцара се по какво псето, чепрка  
двадесет; Аћим Перишин шеснаест; Никола Гргуров десет.{S} И нико их није ни прекорио због њих.{ 
пет трава?{S} Ето се најели траве Обрад Гргуров и Никола Гридев па се обојица надули, отекле им 
ке.{S} Једни рашириле руке те почели да грде и љубе кога год ухвате.{S} Неки лове само официре, 
ек сасушена.{S} И поред свију опомена и грдња није могао радити као обично.{S} Три пута је поср 
татци, крхољине од њега.{S} Понека црна греда очајно стрши у вис као нека црна рука која осветн 
 још се једва провлаче између изгорелих греда, немоћно пуцкарајући, избацив још по гдекоју варн 
е зидине, остале још неколике неутрнуте греде, које штрше у вис као ђавоље буктиње, које би да  
а и хоће да јој зачепи уста јаглуком. — Грехота је... <pb n="63" /></p> <p>— А све ми се чини.. 
љанима замерити, одлучи се да јој оде. „Грехота је, хришћанска је душа прошапта. „Ако је и згри 
ђено, задихано:</p> <p>— А почем сам ја грешница?....{S} Шта сам учинила?{S} Што сам волила јед 
> <p>— А ко ће други?</p> <p>— Ама оној грешници ти да палиш свијећу?</p> <p>Румено лице Петров 
 се најели траве Обрад Гргуров и Никола Гридев па се обојица надули, отекле им ноге као барила  
 њих донесе.{S} Затим из котла, који се гријао уз ватру на омањем саџаку, захвати кутлачом крто 
м волила једног официра ?....{S} Зар је гријех кад се неко воли?</p> <p>— Ех, синко, оно ти и И 
запита, затим, промукло. — То ли је тај гријех без опроштаја.... <pb n="109" /></p> <p>— Бог је 
а, опет се зар каје.{S} Зар нас има без гријеха?{S} И колико нас има?</p> <p>Јагода се зачудила 
?</p> <p>— То се тебе не тиче.</p> <p>— Грка би и чемерна била вечера. ако је из мога котла оку 
ајом, која као да извире из животињских грла.{S} Почеше крхати, разбијати, палити.{S} Ударајући 
село сусрећу и честитају један другоме, грле се, љубе, плачу.{S} Неки нарочито отишли у варош д 
p> <p>Стара Митра рашири руке и поче да грли једнога по једнога.{S} Ето, Бог дао па ће јој опет 
знио вино Ено свак једе и пије, свак се грли с њим....{S} А он је гори од Јагоде.{S} Јагода се  
ега.{S} Није имао обичај да га милује и грли, није га хтео мазити.{S} Чак ни од лањске године о 
злевали своју милошту на малог Лаку.{S} Грлили га, љубили, обасипали поклонима.{S} И били су не 
. запљускују му око срца, навиру до под грло и даве, даве, даве....</p> <p>Дошав до Мартинове к 
 сме да заиште. <pb n="18" /> Узалуд се грло суши и ноге поклецавају.{S} Та и кад би стали умир 
и, реже, пар, ваздух.{S} Није сад једно грло, усамљено, слаб.{S} Сад као да их се удружиле стот 
Знао је да ће сад, изненада, иза каквог грма или иза какве појате избити Мргудова Јагода и да ћ 
га погледа.</p> <p>— Сјутра ћу отићи на гроб да јој упалим свијећу.</p> <p>— Ти?</p> <p>— А ко  
абранити да је не опоје и не отпрати до гроба.{S} Али осим четворице носача <pb n="110" /> нико 
 хоће ли је саранити у гробље или изван гробља?{S} Ови су били за то да се сарани иза гробљанск 
?{S} Ови су били за то да се сарани иза гробљанског зида, на два аршина даљине.{S} Попу нису мо 
 једна или по двоја носила односе се на гробље; стари поп сваки дан у неколико кућа мора да свр 
није могао да чека, тај је умирао.{S} И гробље се пунило, пунило непрестано.{S} Још мало па Јаг 
 препирке сељана: хоће ли је саранити у гробље или изван гробља?{S} Ови су били за то да се сар 
нка плаче...{S} Ни видњаче ни ништа.{S} Гробница!...{S} Живи људи сарањени у гробницу.</p> <p>— 
S} Гробница!...{S} Живи људи сарањени у гробницу.</p> <p>— Осим ко је имао пара, — опет ће онај 
н изви и зализну уз омањи котао, Митра, грозећи се, задрхта и окрену главу да га не гледа.{S} Р 
ар непријатељ није исти, заједнички?{S} Грозни, свирепи цар, који није био у стању ником ништа  
кати, уздисати.{S} Неке изненада ухвати грозница па почели да се тресу, дрхћу.{S} Неки се грче  
бо, испијено, и једна малаксала жена, у грозници.{S} Нити им когод <pb n="50" /> приступа, -нит 
 па се лагано њишу и дремају.{S} Жена у грозници неколико пута тражила је воде.{S} Испочетка је 
, по дану и по ноћи, изнад села расипао грохот пушака.{S} Чинило се као да се препуцава на обли 
 Јуре и Ивица потукли, колико су добили гроша као тркачи за однесене трке; колико се девојака о 
ли.{S} Опет је свак на своме, на својој груди, у свом добру.</p> <p>Чини им се да нису толико н 
мандаљена, прозори залепљени јастуцима, грудњацима.{S} Ретко из кога димњака да се извије дим.{ 
 разредише у неколико група.{S} А свака група треба да иде у друго село, — заједно не смију бит 
угу, трећу.{S} Све разредише у неколико група.{S} А свака група треба да иде у друго село, — за 
 бити !...{S} Неки тек сада опазише, да групе нису правилно ни раздељене.{S} У једну групу допр 
омаљати.{S} Одвојени, раздељени у омање групе.{S} Негде их нема него по двојица заједно, негде  
а га воде на венчање.{S} Он иде задњи у групи <hi>бунтовника</hi>, везан двоструким ланцем, чиј 
 и саставише све како треба.{S} И сваку групу, заједно, под пратњом шуцкора послаше у одређено  
 нису правилно ни раздељене.{S} У једну групу допрла мати, а у другу дете; у једну брат, а у др 
ко њега.{S} Салетише се, сабише у једну групу.{S} Са најгрубљим претњама, пружали су руке, гура 
то одмах жандара, да га тешким кундаком грухне у ребра и да, псујући и претећи, опомене на ред. 
а почели да се тресу, дрхћу.{S} Неки се грче и увијају као пребијене гусенице.{S} Пак и буцмаст 
усенице.{S} Пак и буцмасти војник добио грчеве па се, од бола, савио у дио постеље у риче, риче 
адрхта.{S} Брзо обуче гуњче, скупи се и грчевито стиште за држак од ножића као да би да се бран 
сприча.{S} Манда је сазнала да се Петар губио из куће и да су га трећи дан нашли у брду, где сп 
ље и пружи Јагоди да јој привеже.{S} Од губитка крви а и од страха била је бледа и стрепила је. 
у.{S} Нагло Поче окретати капу у руци и гужвати је....</p> <p>Судије су, обично, биле уверене у 
носе.{S} Готово су трчали под носилима, гунђајући и псујући.</p> <p>Нико за њом није уздахнуо н 
и одрешито.{S} Симат се морао повући и, гунђајући, оставити малога.</p> <p>— Сједај мати, — вик 
 И ради младе веренице био је бесан.{S} Гунђао је, псовао, претио да ће све покварити.{S} Али С 
жара неког, који је и сад мрко гледао и гунђао нешто, поправи прекривач на глави кога јој готов 
д ли ћеш се јавит ?</p> <p>Многи почеше гунђати и љутити се.{S} Присетише се и лудог Васе.{S} И 
 каната, креветаца, крајеви од ћебета и гуњева, разбијени бардаци, чутуре, поломљена бурад.{S}  
 писак.{S} Лакан задрхта.{S} Брзо обуче гуњче, скупи се и грчевито стиште за држак од ножића ка 
ан потера овце низ брдо, пребаци кратко гуњче преко рамена и, засецајући ножићем у млада стабла 
га обори.{S} У врх огњишта засео стари, гурави поп Лука у својој широкој пророчкој бради и стар 
све један по један.{S} Најпре се искрао гурави поп, натуривши камилавку до ушију и сакривајући  
љени.{S} Вриштећи бесомучно, разуздано, гурајући се, вребају као грабљиве звери: неби ли кога с 
а најгрубљим претњама, пружали су руке, гурали се, псовали.{S} Чак су и отимали један другом из 
а узвишење неко.{S} Макар је и гњечили, гурали, опет је могла нешто боље да види.{S} Њена мршав 
аткада, без икаква узрока, немилосно та гурне ногом, или га <pb n="74" /> стиснутом шаком бубне 
но осврне, као да је неко покушао да је гурне отрага Затим се постиђено крене и хитно, хитно са 
орити.</p> <p>Симат откиде комад хлеба, гурну Лакану у руку, па га узе за раме и изведе пред ку 
теде да проговори, снажно их удари обе, гурну Лакана у ребра и сурово избаци:</p> <p>— Иди!</p> 
г.{S} Неколицину упорнијих морали су да гурну кундацима.</p> <p>Капетан измахну сабљом и нешто  
ва? — опет подвикну неко и немилосно је гурну у страну. — Стоко!</p> <p>Она подиже главу и као  
p> <p>Она извади из недара две јабуке и гурну му их за појас.{S} Извуче из косе неколика струка 
е брзо убриса и још брже уреди ствари и гурну их под пазухо.{S} Некако збуњено, сметено. пружи  
дав на позив узе га, преви на четверо и гурну у недра.</p> <p>— Са Пешиканом се није шалити, —  
како поплашено гледа.{S} Залуд га Лакан гурну.{S} Не хтеде се ни помакнути.{S} Зађе мало у стра 
Није ли и он одређен за Мађарску или га гурнули у те проклете таоце?{S} А и кад је пошао ништа  
јао је и нудио ракијом.{S} Једну чутуру гурнуо међу њих и мукло их нагонио да се обреде, док др 
реба томе добром човјеку, томе фељбаби, гурнути штогођ у шаку да га још боље чува.{S} Треба му  
у шаку да га још боље чува.{S} Треба му гурнути најмање сто круна...{S} То је, бива, к'о такса. 
ни по чему није сличила соби.{S} Кад га гурнуше упаде му нога у неку локвицу, затим загази у бл 
S} Велике рпе колача, хлепчића, печених гусака и ћурана, шунке, саламе уздижу се око њих по сви 
S} Неки се грче и увијају као пребијене гусенице.{S} Пак и буцмасти војник добио грчеве па се,  
ом.{S} У средини овисок, надувен мајор, густе, црне браде са наочарима на носу и некаквом сламк 
врцкају, час се сакривајући до земље за густе облаке дима, час кроз дим искачући и узлечући пре 
уша да хвата.{S} Изненада са стране, из густе помрчине. нагло испаде сноп густе, разбарушене ко 
е, из густе помрчине. нагло испаде сноп густе, разбарушене косе и разасу се по тлима.{S} Разасу 
нила њему, натегну њоме и отпи неколика гутљаја.{S} Као да се оснажи мало.{S} Опет придржавајућ 
} Јак, страшан смрад у пећини давио га, гушио; вода, која је цурила низ мркле, мемљиве зидове,  
ине као да поче падати на прса и лагано гушити.{S} Чинило се као да ће неки да се отму и да пол 
омили већ обрасла и трава и читава јата гуштерица веру се' и сунчају.{S} Гдегде се види још пон 
право.{S} Откуд она, луда женска глава, да га саветује?{S} Како би могла?{S} Та није он дете, н 
XVI.</head> <p>Село почело да оживљава, да се буди.{S} Здравији и снажнији људи запослили се ок 
.{S} Осети како је почела да малаксава, да посрће.{S} Ухвати се руком за младо, оближње дрво и, 
{S} А ко ће се у ноћи наднети над њега, да види спава ли мирно, да се не трза, да ружне снове н 
да одвоје од овна.{S} Поче да их уједа, да удара ногама, туче!</p> <p>— Хунд! — бесно подвикну  
куће до куће.{S} Само да што пре разда, да што <pb n="93" /> пре сврши!....{S} И како пролази м 
 да види спава ли мирно, да се не трза, да ружне снове не снива?..{S} Ко ће га пред зору прекрс 
дице <hi>храбрих и верних</hi> војника, да су свој живот положили „на пољу части“, борећи се с  
Пешиканову магазу.{S} Као да се надала, да ће ипак отуда неко да изађе и да јој се јави.{S} Па  
ница.{S} Изгледало је као да се надала, да ће јој баш ти људи донети слободу и тај њезин недост 
и.{S} Стара Митра по њима је и познала, да сад нешто „није у реду“.{S} Макар се и мучила мало,  
а ни вернијега друга ни пријатеља нема, да је она најистрајнија и најнежнија тешитељка.{S} И ра 
</p> <p>Напуни и једну крошњицу јајима, да, по обичају. прода у вароши или да размени за шећер, 
S} А и зашто да се сневесели пред њима, да их растужује?{S} Нека их, нек се веселе док им је до 
 Хоће још једном да се нагледају звона, да се опросте с, њиме и, као поред драгога мртваца, да  
 који или проговори, ето одмах жандара, да га тешким кундаком грухне у ребра и да, псујући и пр 
о одскочи уза зид, задрхће око прозора, да опет брзо прелети, скотрља се низ попову мантију и с 
слене домаћице пеку, кувају без одмора, да их могу дочекати понудама.{S} Деца направила бајрачи 
е с, њиме и, као поред драгога мртваца, да читаву ноћ наизменце бдију поред њега.{S} Лагано, по 
е.{S} Дадоше му да вуче некаква колица, да превози ђубре у тамничареву башту, да чисти камење и 
живе....{S} И Митра покуша да се умеша, да га отме. — Мене водите....{S} Ја ћу с вама.</p> <p>— 
 опомене, одговарао је како није преша, да се може оставити на друге дане и ако је сам знао врл 
 звонека и наместили пред црквени праг, да преноћи.{S} Малено, танушно, остарело, поцрнело, пом 
 питомији.{S} Кушали и да храбре чељад, да теше.{S} Сетили се и они Бога и почели га помињати.{ 
нека иде у кућу, да се одмори и узгред, да што заложи.</p> <p>Ступивши на праг Лакан назва Бога 
<p>Препоручи и да тркне мало до Јагоде, да јој се јави.{S} Ако може да је забави нек је и забав 
тице, па се бржебоље прекрсти.{S} Боже, да ово изађе на добро!{S} А ова велика, безимена тица,  
тавља.{S} Затегну ли му ланац снажније, да и крв поцури, не престаје.{S} Погледа на крв, поглед 
амо да одмах могу на њему да се искале, да покажу своју силу.</p> <p>На прве куће насрнуше са о 
куд тога у Брђана?..{S} Хтео је, дакле, да је изненади, обесели.{S} А чиме би је у данашње дане 
у.{S} И залуд је покушавала да се отме, да се извуче.{S} Бујица је немилосно носила и она јој с 
.{S} Да га пусте барем за час да седне, да се одмори.{S} И да се заложи чиме.{S} За све време,  
вилење.{S} Нико не сме гласно да викне, да јаукне, а нико не ноже да се одвоји мирно од села, о 
гао главу, па као да би нешто да викне, да заповеди.{S} Као по налогу неком она се сва преви, ј 
оклопи . рукама, бојећи се да не писне, да се не ода.{S} Зар пред толиким душманима да открије  
м, оштрим панџама.{S} И хоће да стисне, да ухвати, да зарије панџе у месо.{S} Лакан измахне јед 
 Обрецну се један на другога, окосе се, да опет рују, траже, пребирају.{S} Затим почеше викати, 
ош устручавала.{S} Гледала је, такорсе, да се није што заборавило, је ли све намирено?{S} Некак 
 <p>— Јуре вам је погино.{S} Ево карте, да знате.</p> <p>Манди малаксаше руке низ бедре.{S} Гол 
 иду.{S} Само моле да их лепо пропусте, да им се у путу не би правиле неприлике.</p> <p>Кад су  
о дрвеће, камење, чељад поче да кликће, да подврискује.{S} Неки почеше певати из свега гласа.{S 
и они слободно могу, кад им се то хоће, да сад никога овуд не пропусте.</p> <p>Кад су спазили в 
нареди му да читав дан остане код куће, да је чува.</p> <p>Препоручи и да тркне мало до Јагоде, 
та, добро разгледа да нема ко око куће, да прислушкује.{S} Врну се и прихвати за чутуру.{S} Поз 
, сметено одговара.{S} За голуба, рече, да је више него сигуран да је голуб писмоноша.{S} Мора  
 <pb n="39" /> те је морала да се миче, да креће куд и не мисли.{S} Чини јој се као да и не иде 
оже бити !...{S} Неки тек сада опазише, да групе нису правилно ни раздељене.{S} У једну групу д 
 што ће голуб? — мрмља председник тише, да се једва разуме. — Зашто?</p> <p>— Па....{S} Да га х 
е, што је с њиме?..{S} Да га баба види, да му спусти руку на чело, познала би одмах каква је бо 
дође јој необична жеља да свиралу види, да је узме у руке.</p> <p>— А ђе ти је свирала? — запит 
 Него с тога да штогод Симату не науди, да му не буде с тежег.{S} Симату за љубав и погоди се с 
е.{S} И претрнула.{S} Хтела би да бежи, да се склони а нема куда.{S} Напослетку дограби један ч 
ек се морају старати да их ко не опази, да их не затекне заједно.</p> <p>Стигав кући потера овц 
теља; изабрали га баш зато што је мали, да је мање сумњив.{S} Да <pb n="78" /> није тако млад.  
S} Додуше жандари су дошли и запретили, да нико не сме причати да су умрли од глади.{S} Ако ко  
 њему, насрну. — Као да хтеде да удари, да га истера из куће.{S} Али намах малакса.{S} Заклеца, 
 и два пута хтела оштро да му одговори, да увреди.{S} Ипак се савладала.{S} Не због тога што се 
анџама.{S} И хоће да стисне, да ухвати, да зарије панџе у месо.{S} Лакан измахне једном руком а 
што није знала људски ни коза потерати, да му буде вереница?{S} И њоме да се ожени?{S} Јели Сим 
 дочекао да се на некоме може осветити, да он некога може кињити</p> <p>Десети дан Лакан некако 
 ли игде икога ко би могао да је упути, да што посаветује? . . .{S} Некако очајно погледа на Пе 
15" /> — Ја сам мислио да ћеш нам рећи, да баш њих тражимо.</p> <p>— Ја сам се заклела. да ће с 
а малакса.{S} Дође му да се врати кући, да се ма куд сакрије испред ње.{S} Касно.{S} Одлучи се  
би могао познати да се обрео у болници, да, случајно, из једног буџака. није допирала јека нека 
опет ће Петар, желећи да јој растумачи, да је увери. — У српској је држави тако...{S} А ја сам  
ући ситне деце, морао је плаћати туђем, да, уз своје овце, потера и оно неколико његових.{S} Са 
м погубише.</p> <p>— Само вам се молим, да не убијете Сулагу Челебију ни Циганина Ибра Дурушови 
к је још овај служио у војсци, Симатом, да буду пријатељи.{S} Измењали су и аманете и уговорили 
шикан и некакав Турчин добили су право, да је отимају од народа и да плаћају колико они хоће... 
о и умро.</p> <p>— А молим ти се, бако, да одем мало до Јагоде — тихо прошапта Лакан прилазећи  
04" /> поправе куку. макар само толико, да се у њој може становати.{S} Други отишли у шуму да н 
Свеједно.{S} Само да дођу у своје село, да легну на онај свој камен.{S} Нигде на свету не живи  
днети над њега, да види спава ли мирно, да се не трза, да ружне снове не снива?..{S} Ко ће га п 
се и проклињући што не могу да каскају, да измичу као и она.</p> <p>— Иду шуцкори !..{S} Иду шу 
даске, надајући се да ће одабрати коју, да склепа макар и труо креветац.</p> <p>Неколике уске,  
рише и почеше слободније да протестују, да прете.{S} И њихова дрскост као да збуни чиновнике.{S 
и у те срећнике.{S} Шта више рекоше му, да може одмах да иде кући.{S} И парница му свршена.{S}  
ек уплакана.{S} Хтела би да им помогну, да и они купе.{S} Али сваки час престрављено стрекну, и 
Неки се одметну и до комита, у планину, да и њих запитају.{S} Неће ли они боље знати?{S} Нико н 
, да превози ђубре у тамничареву башту, да чисти камење из ње.{S} Војник, који га чувао, сваки  
стругу.{S} Њему нареди нека иде у кућу, да се одмори и узгред, да што заложи.</p> <p>Ступивши н 
а је сретан и жив...{S} Хајдемо у кућу, да отпочинете мало.</p> <p>Уведе их у кућу и посади на  
 мање вредну, из Јагодине у своју кућу, да јој случајно неби други нашљедници уграбили.{S} А пр 
у оном, поручила им по једном одрпанцу, да јој на село дођу.{S} Лепо да дођу овде, у њезину кућ 
ци су оставили домове и отишли у варош, да својим очима виде српску војску.{S} Окупиле их се чи 
знаш што сам продавала пилиће и јаја... да пошаљем коју десетицу, а да Мартин и не зна...</p> < 
их тражимо.</p> <p>— Ја сам се заклела. да ће само Петрова рука Симата осветити.{S} Нека још по 
.{S} Некако поплашено погледа унаоколо: да когод није видео.{S} Па се брзо убриса и још брже ур 
 Она се не покори.{S} Као <pb n="85" /> да није ни чула.{S} Само се прекрсти и опет одважно пођ 
кан да остане у рукама таких људи!..{S} Да га баба и не види и не омилује болесна?{S} Ко ће јој 
два разуме. — Зашто?</p> <p>— Па....{S} Да га храним.</p> <p>— Да га храниш?....{S} Хм.„.</p> < 
кша детету.{S} Али овако како ће?...{S} Да се може помоћи, помогло би се ... ех...{S} Проклети  
и то?</p> <p>— Да ми срцу одлахне...{S} Да се мало нвсладим.</p> <p>— Ех, Јуре, Јуре!</p> <p>Ма 
о уморити.{S} Боже, што је с њиме?..{S} Да га баба види, да му спусти руку на чело, познала би  
лу, ни пасош.{S} Ништа њој не треба.{S} Да ће се кроз стене пробијати, мора се пробити и мора д 
жали <pb n="11" /> једно од другога.{S} Да их сељани неби опазили и штогод замерили.{S} Тек кат 
погледом, пуним самилости, сажаљења.{S} Да ли је и он имао мајку па је се сетио?{S} Или био мек 
зато што је мали, да је мање сумњив.{S} Да <pb n="78" /> није тако млад. предложио би смртну ка 
уљају, лактови боле, све кости боле.{S} Да га пусте барем за час да седне, да се одмори.{S} И д 
 шала или збиља, је ли сан или јава?{S} Да га гоне у апс због голуба ?{S} Због оног лепог сиваљ 
ао ругајућ се и поче премештати игле. — Да имаш и показ’о би.{S} Ти си ми лагао.</p> <p>Увређен 
кну цуксфирер опоро и удари по пушци. — Да нијеси наша и да нијеси мати двојице војника, показа 
о је наумио, — опет кришом од Манде, -— да прода своје тешке, сребрене токе, те да и Јури опрем 
о строго, свечано, домаћински.</p> <p>— Да их потражим ?....{S} Рашта?....</p> <p>И Петар је за 
> <p>— Па....{S} Да га храним.</p> <p>— Да га храниш?....{S} Хм.„.</p> <p>Председник нареди тум 
 са страна, настави још јаче :</p> <p>— Да расточатсја врази јего и на спашеније наше держава н 
и.</p> <p>— Ево! <pb n="65" /></p> <p>— Да]!</p> <p>Манда зграби писмо, принесе га на прса, пољ 
" /></p> <p>— А што се не иде?</p> <p>— Да се иде? — припита командант и зачуђено је погледа. — 
е показао?</p> <p>— Што ће ти?</p> <p>— Да видим.</p> <p>— Хи ...</p> <p>Лакан се мало замисли  
де од освете.{S} Што ће ми то?</p> <p>— Да ми срцу одлахне...{S} Да се мало нвсладим.</p> <p>—  
о ли је лепше било у Мандиној колеби, а да и не спомиње лепу кућу своју!</p> <p>Остали хапсениц 
е и јаја... да пошаљем коју десетицу, а да Мартин и не зна...</p> <p>И дуго, дуго, стењала је и 
о два по три сата чекала је крај пута а да јој не досади.{S} Често се пела на какав брежуљак и  
 никад није волио издати паре из руке а да их не <hi>олаје</hi>. — А оклен?</p> <p>— Оклен?</p> 
нило јој се да би тако ишла дан и ноћ а да се не умори.{S} Само да се не одвоји од свога детета 
е да му оно десетак кила одмах издају а да га не задржавају због њих по два по три дана, стрепи 
 теши, отргоше јој Митру. ,Дође наредба да се сви интернирани врате натраг. домовима.{S} Цар се 
ти.</p> <p>Сад, кад немамо звона, треба да идемо у Турке, - опет ће Манда упорно, не попуштајућ 
} Ето ...</p> <p>— Што смо дужни, треба да се плати, — одговори Митра, па, и не погледав на поз 
 ће и доктор, — рече кроз зубе. — Треба да се ради нешто.</p> <p>Како спомену доктора, сви <hi> 
 неколико група.{S} А свака група треба да иде у друго село, — заједно не смију бити, — на преб 
 од комита да га закоље. — Вечера треба да буде добра Само ће нам се опростити што немамо хљеба 
мора бити обилато.{S} И сва чељад треба да стоје око софре и да дворе док царски људи једу.{S}  
 Може такса и поскупити, а дијете треба да откупљује главу, Уједно је наумио, — опет кришом од  
<p>— Они су крвници Симатови А ти треба да Симата осветиш Нико други</p> <p>— Симата ће осветит 
 главу а он би да раскопа трбух и црева да извуче.{S} И залуд се Лакан брани, опире Осећа да не 
одмахну рукама, привуче га себи и позва да вечерају. </p> </div> <pb n="91" /> <div type="chapt 
/p> <p>Стари поп као да се први смилова да пређе Јагодин праг.{S} Он је имао обичај да свако че 
у није ни познавала.{S} И бејаше готова да заједно са домаћицом проклиње силеџије који их одвук 
— Има вели добра фељбабу, па га он чува да га не пошаљу на Русију или на Србију...{S} Само, каж 
p>— Па звоно са цркве...{S} Однијеће га да од њега сакују топ.</p> <p>— Лажеш!</p> <p>— Душе ми 
рат епитрахиљ, чита молитве и нагони га да се причести.</p> <p>И, макар му и мучно било, макар  
} Кроз неку полутаму почеше испред њега да промичу сва она лица, једно за другим.{S} И сва обра 
 потрошило се у путу и ретко још у кога да би се могло наћи покоја прегршт брашна.{S} Додуше чу 
ци се забринуто згледаше.{S} Где,у кога да ишту више Или да просе ?{S} А код куће се нема ни ма 
о у стању ником ништа да да, нити икога да усрећи, иште крви од порода њихова, тражи да се гине 
али.{S} За два дана нису пуштали никога да оде и да види како јој је.{S} Тек трећи дан нађоше н 
ли Црногорци на нека села, па због тога да се објесе петорица наших.{S} То су таоци.{S} Ко гођ  
ога што се бојала за се.{S} Него с тога да штогод Симату не науди, да му не буде с тежег.{S} Си 
 дошао му из Стоца читав сноп карата да да их разда по селу.{S} Није шала дванаест црних карата 
р, који није био у стању ником ништа да да, нити икога да усрећи, иште крви од порода њихова, т 
{S} Оде најпре до врата, добро разгледа да нема ко око куће, да прислушкује.{S} Врну се и прихв 
S} Мотљање, комешање, граја.{S} Изгледа да више ни дете не може да уљезе унутра, а њима није ни 
 ли је с бабом? — једва се усуди Јагода да запита. — Је ли жив...</p> <p>— Не знам...{S} Ништа  
еде близу Лакана.</p> <p>— Не да стража да ударамо на вектере, — шапну тише. — Бране једни друг 
ули.{S} И, за чудо ни једна једина суза да јој се отисне низ мршаве, наборане образе.{S} Ни исп 
јници!...{S} Сина ми амо!...{S} Нећу ја да се моја крв пролиева ни за цара ни за кога...{S} Ком 
а, грудњацима.{S} Ретко из кога димњака да се извије дим.{S} Ретко где да залаје кер.</p> <p>По 
неколико јаја.{S} Постарала би се мајка да јој се олакша детету.{S} Али овако како ће?...{S} Да 
таје на земљу.{S} И залуд је покушавала да се отме, да се извуче.{S} Бујица је немилосно носила 
не уплаши неугодностима, она страховала да га вриском или кукњавом не раздражи.{S} Зар да је из 
може мерити с њиме.{S} Зато се и чувала да му никад ништа не приговори нити га прекори.{S} Чак  
каш кад те гоне?</p> <p>— Ја бих кукала да ме не гоне, — одговори Митра суво, и слободно му пог 
љна да пре исприча.{S} Манда је сазнала да се Петар губио из куће и да су га трећи дан нашли у  
 пружала је руке према њима, преклињала да јој се смилују.{S} Једва се неки досетише да је прит 
ја, кад су је напољу питали, одговарала да болест није тако опасна.{S} Тврдила Је поуздано да ћ 
е и старицу, <pb n="39" /> те је морала да се миче, да креће куд и не мисли.{S} Чини јој се као 
 опколише.{S} Светину, која је насртала да се провре, одгурнуше натраг.{S} Неколицину упорнијих 
b n="113" /> <p>Митра никако није могла да се смири на једном месту.{S} Непрестано ишла од куће 
>Кола прођоше.{S} Старица је само могла да види једну грбаву рпу аљина, скушљаних, згњечених, и 
тела придружити се коме, нити је желела да јој се когод придружи.{S} Најволела је сама са своји 
Једва једном могла је, како је зажељела да остане сама са својом тешком и великом тугом.{S} Зна 
кревеца и, пре него што је стара успела да се приближи, обеси се Петру о врату и пољуби га.{S}  
му.{S} Као да га није разумела па хтела да види: шта то пита?{S} Зар <hi>он</hi> мисли да је он 
гли штогод и упљачкати?{S} Све је хтела да чује и да сазна.{S} Све до ситница.{S} Изгледало је  
ала у душу и тихо, тихо, лагано, почела да притиска, мори.</p> <p>— Ко зна колико ли ћемо још п 
 даље да гледа.{S} Осети како је почела да малаксава, да посрће.{S} Ухвати се руком за младо, о 
 рекоше да „није крив“ а два су тврдила да је „крив“ Већином од једног гласа решен је.</p> <p>О 
И она намести уста онде, где је мислила да су некад Петрова уста била. — Свирате ли овако?</p>  
06" /> крила, Јагоди је у лице говорила да ће умрети...{S} А кад ће умирати: зашто да другоме о 
уда омађијати.{S} Она се давно досетила да са Јагодом нису чисти послови.{S} И одмах почела чув 
нариче.</p> <p>Јагода се одмах досетила да се нека несрећа догодила.{S} Познала је она то по ос 
акану кажем истину</p> <p>А кад је чула да се недалеко појавиле комите, као да почела излуђиват 
 спомену свирале дође јој необична жеља да свиралу види, да је узме у руке.</p> <p>— А ђе ти је 
огледа на Симата и даде му знак обрвама да дете уклони.{S} Не ноже се пред њим свашта говорити. 
а даје не једну него готово све, а сама да остане без ичега.{S} Као квочка кад брани пилиће, на 
 према селу. и ни једна није смела сама да пође.{S} Плашљиво се обзирући и извирујући из траве, 
и некако злослутно гачу.{S} Никога нема да их поплаши.{S} Једва ако по некад прође један од они 
и се питају за здравље.{S} Ни деца нема да трче, галаме, играју се.{S} Све се посакривало, збил 
о.{S} Чини јој се као да се свак спрема да је удара, туче и лењо се, издаљега, уклања испред св 
 ни у Требињу нема брашна; ако га и има да је прикривено код понеких бегова и газда.{S} Али се  
умро од глади.{S} У овој земљи свак има да једе, а ко је крив тим људима што се нису побринули  
ше коње, говеда.{S} Наредише и чељадима да излазе, одмах, без устезања.{S} Три прљава. пијана в 
p> <p>Поп застаде и погледа по чељадима да види који то говори ?{S} Не опази никога.{S} Поглади 
е не ода.{S} Зар пред толиким душманима да открије свој големи бол и муке своје?{S} И да се изл 
да.{S} Није могао веровати својим очима да је то она.{S} Ова горда, снажна девојка, са набрекли 
 је желела, никако није могла тога дана да остави кућу.{S} Додуше сад није имала посла колико п 
абом у дослуку.{S} Неће ни свога Лакана да опогани <hi>царскм хлебом</hi> .{S} Међу Брђанима се 
е, на тле.</p> <p>Наднесе се над Лакана да види : спава ли.{S} Он се одавно био пробудио и једн 
.{S} На улицама не може готово ни једна да се сусретне: прозори им затворени.{S} Шта је то с њи 
авају.{S} Имаће и тако и сувише времена да кукају и јадикују.</p> <p>Читаву ноћ мучно се, зноји 
 то с њима?{S} Рашта је?....{S} Бог зна да је некако зло по њихову главу</p> <p>Кроз неколико д 
војој дозволио им повратак.{S} И ко зна да ли би се и сестре теже раставиле!{S} Манда загрлила  
а устукну.{S} Зар њезин Петар овако зна да говори?...{S} И њој да говори?...{S} Он, који се ниј 
у, уплеће се у реч, <pb n="62" /> жељна да пре исприча.{S} Манда је сазнала да се Петар губио и 
гдан.{S} Савила би се око малога, вољна да све ударце <pb n="15" /> прими на се и почела би да  
а једе а њезин Лакан да гладује?{S} Она да се части а он да се потуца некуд... некуд... а Бог з 
тешком и великом тугом.{S} Знала је она да од искрене туге бољега ни вернијега друга ни пријате 
 ни тога неби могла окусити.{S} Зар она да једе а њезин Лакан да гладује?{S} Она да се части а  
сти.{S} Ни кашику масла, ни шаку брашна да оставише.{S} Ни једног покривача, ни простирке.{S} С 
S} Доживиће се дан освете....</p> <p>Па да и Лакану кажем истину</p> <p>А кад је чула да се нед 
И залуд.{S} Никако не одговара...{S} Ра да није луда?...{S} Луда?...{S} А зар би се неко, са и  
49" /> <p>Официр нареди двојици шуцкора да и старицу и Лакана, са оно мало стоке што им оставил 
а су прави <hi>царски колачи</hi>, Мора да су војници или официри донели Јагоди.{S} Она, у писм 
 сигуран да је голуб писмоноша.{S} Мора да има везе са неким од непријатеља; изабрали га баш за 
е да жали њих, дубоко, искрено.{S} Мора да су добри, јер само добри људи пате.{S} Зажали за њих 
м, на малом, угојеном вранчићу.{S} Мора да је синоћ премного пио а није са испавао.{S} Лице »му 
тари поп сваки дан у неколико кућа мора да сврати и обилази болеснике.{S} Неки се сасушили, омр 
 не би се растала с њима.{S} А сад мора да даје не једну него готово све, а сама да остане без  
ну га под једно сандуче, наумивши сутра да му начини кавез.{S} Затим скиде празну торбу с рамен 
ас, дошао му из Стоца читав сноп карата да да их разда по селу.{S} Није шала дванаест црних кар 
викну радосно и замоли једног од комита да га закоље. — Вечера треба да буде добра Само ће нам  
нут хладан</p> <p>— А како ви? — запита да поведе разговор и да им се сит наслуша гласа. — Здра 
премају по авлији, Често оду преко пута да се мало разговоре.{S} Туже се како не знају шта ће с 
га гледала, посматрала и није знала шта да рекне.{S} Па и то су <hi>царски</hi> хлебови, прави  
 цар, који није био у стању ником ништа да да, нити икога да усрећи, иште крви од порода њихова 
{S} И залуд се Лакан брани, опире Осећа да неће моћи одолети.{S} Оне страшне очи као да му испи 
дванаест црних карата!{S} Дванаест кућа да се данас оцрни.{S} Јер то се обавештавају породице < 
екоји и од сељака, који су имали новаца да „подмажу где треба , добили су.{S} Остали су се мора 
и свирепи били, шуцкори нису имали срца да јаднике одмах покрену на пут.{S} Пустили их и да пла 
да маше <pb n="83" /> рукама.{S} Покуша да хвата.{S} Изненада са стране, из густе помрчине. наг 
а. — Зар си жив?</p> <p>— Жив, — покуша да одговори Лакан али није могао.{S} Језик му некако од 
е он за мене живе....{S} И Митра покуша да се умеша, да га отме. — Мене водите....{S} Ја ћу с в 
{S} Бризну у плач.{S} Митра и не покуша да је даље теши.{S} Нека се исплаче биће јој лакше.{S}  
S} Рукама прихвати за бајонету и покуша да је отме.{S} А и Јагода обгрли Лакана и, окренувши се 
цима оборише га на земљу.{S} Чим покуша да се дигне нови ударци осуше се и он опет посрну, пипа 
 га за руку.</p> <p>Лакан и опет покуша да одговори.{S} Узаман.</p> <p>— Опет облоге, — нареди  
гледа.</p> <p>— Сјутра ћу отићи на гроб да јој упалим свијећу.</p> <p>— Ти?</p> <p>— А ко ће др 
римедбе што их узгред стављао, — познав да је Српкиња, — жацале је, пекле.{S} Видела је да изаз 
остало готово пусто, мртво.{S} Нико жив да викне или проговори.{S} Чобанчад, гонећи стоку, не д 
р је управо саручковао те није имао кад да мисли на болесника.{S} Слегао је мирно раменима и хл 
тово непрестано био у бунилу; ретко кад да се освештавао и то на кратко време.{S} Често је дози 
.{S} Добар му капетан...{S} Не ће никад да јуриша, вазда бјежи.. .</p> <p>— Ух!{S} Госпе блажен 
имима. цвећем.{S} Чисте се и перу бурад да се што више вина и ракије изнесе пред <hi>браћу</hi> 
поро:</p> <p>— Чувај је!{S} Недај никуд да иде!..{S} Ти си ми одговоран за њу...</p> <p>Митра,  
 гледа.{S} Рањавим рукама поче око себе да тражи Лакана, као да би да се увери: је ли ту?{S} За 
нај што је натоварио болесно дете, зове да га когод одмени.</p> <p>Блека, мека, букање, рика, з 
х измахују руком, чибуком, дају знакове да се не приступа.</p> <p>Зато нико ни од придошлица не 
 котлова?</p> <p>— Дужност је да се све да за домовину, — дрекну гојазни цуксфирер, са двострук 
мили му онај хлеб, услача се, па ће све да даде за њега.{S} И не мисли више ни на што него на т 
ну на Лакана.{S} А залуд.{S} Нема снаге да ради, нема.{S} Није било друге него да га опреми нат 
вије три биље, поче дувати из све снаге да боље распали.{S} Са нагорених главања пухар се разас 
 мора молити и митити Муратбегове слуге да му оно десетак кила одмах издају а да га не задржава 
 димњака да се извије дим.{S} Ретко где да залаје кер.</p> <p>По уској, прашњавој цести падају  
 <p>Зато нико ни од придошлица не смеде да се упути тамо.{S} Нико није-питао: зашто?...{S} Задо 
 се заљуља и посрну.{S} Матиша не смеде да застане и да што помогне.{S} Једним скоком удаљи се  
сме о свему слободно говорити.{S} Хтеде да га завара мало и да га пошаље куда.{S} Па опет се су 
лети према њему, насрну. — Као да хтеде да удари, да га истера из куће.{S} Али намах малакса.{S 
 се лагано окрену старој и као да хтеде да јој нешто каже.{S} Не проговори ништа.{S} Само је по 
и о млеку, измахну руком и као да хтеде да протестира.{S} Хтеде зар да се притужи како не добиј 
...{S} Марш!</p> <p>А кад и Манда хтеде да проговори, снажно их удари обе, гурну Лакана у ребра 
 доле, према цркви.{S} Кад Јагода хтеде да пристане за њима, он је ухвати за руку и привуче себ 
, чуварна домаћица !</p> <p>Мргуд хтеде да разложи и растумачи зашто је дошао.{S} Збуни се, сап 
и <hi>домаћин</hi>.{S} Ни сада не хтеде да га погледа ни да му се окрене.</p> <p>— Јеси ли се у 
 талац или ...{S} Савлада се и не хтеде да запита Крсту.{S} Макар био и свој, макар јој и позна 
едај мати, — викну Симат, који не хтеде да окуси залогаја док се и она не примаче софри. — Ходи 
не фрајлајн!</p> <p>Па закорачи и хтеде да уђе у кућу.</p> <p>Јагода се препаде и од њега и од  
а њим.{S} Затим се нагло окрену и хтеде да униђе у радњу.</p> <p>— А ево и ми дошли у жито, наш 
.{S} А она <pb n="44" /> ништа.{S} Каже да се уморила.{S} Па и пре је долазила уморна а није за 
</p> <p>— Ех, синко, оно ти и Исус каже да љубимо непријатеље, — зашункета поп збуњујући се и з 
ија, стишанија.</p> <p>— Не дај ми Боже да умрем. док не осване дан освете, — опет ће Митра, те 
ускомешало, стисло.{S} Нити војска може да се одвоји од њих ни они од војске.{S} Једва, у неко  
.{S} Дочепа ли се једно другога не може да се одвоји, одмакне.{S} За час би то као и покушали,  
аја.{S} Изгледа да више ни дете не може да уљезе унутра, а њима није ни тесно ни неугодно.{S} У 
, силан као стена.{S} Он никако не може да подеси корака с попом, па се некако неспретно саплећ 
ећа као у својој, без кога нико не може да буде и читаво село изгледало би као пусто кад би га  
 до Јагоде, да јој се јави.{S} Ако може да је забави нек је и забави.{S} Какву ли је ноћ провел 
пође у сусрет, узе је под руку и поможе да се дочепа огњишта.</p> <p>Те вечери није ништа окуси 
сно да викне, да јаукне, а нико не ноже да се одвоји мирно од села, од своје <pb n="51" /> куће 
несвестица.{S} Хтела не хтела морала је да остане Шта би било од њега кад би га оставила сама?< 
" /> чим је погледала брашно, видела је да је то <hi>царско брашно</hi>, а и колачи да су прави 
пкиња, — жацале је, пекле.{S} Видела је да изазива, дражи и два пута хтела оштро да му одговори 
е се припремати за пута.{S} Одлучила је да сама иде у Требиње, те да сазна: шта је са Симатом?{ 
аве и прстима рашчешља косу.{S} Знао је да ће сад, изненада, иза каквог грма или иза какве поја 
.{S} Често је дозивао бабу и нагонио је да иду кући; често је спомињао и оца и питао је ли му к 
 нико не сме ни да пита.{S} Заповест је да се путује и мора се путовати.</p> <p>— Ауф!...{S} На 
му треба и котлова?</p> <p>— Дужност је да се све да за домовину, — дрекну гојазни цуксфирер, с 
S} Излазила је на пут и чекала кириђије да и њих пита.{S} По два по три сата чекала је крај пут 
 и сапун.{S} Па још и једну боцу ракије да му протури и који паклић дувана.{S} Стари је он дува 
 напукло, али то му ништа сметало -није да неколико пута на дан весело зациликће и да се јави с 
 многи се охрабрише и почеше слободније да протестују, да прете.{S} И њихова дрскост као да збу 
..{S} Он, који се није усуђивао оштрије да је погледа.{S} Осети да сад не може друкче, него да  
} Нису повезани.{S} То су војници, које да „бране отаџбину...{S} Ко би још и њих везао !</p> <p 
 непријатности, почне да јој предбацује да ропће.{S} Вели да јој додијао те жели да га се курта 
/head> <p>Тек ујутру усудише се девојке да измиле из јазбина, трапова, пећина, куда се посакрив 
дотерају пића и себи и другима.{S} Желе да се опију.{S} На глад се више не мисли; мора је неста 
хоће да иду, одмах да иду.{S} Само моле да их лепо пропусте, да им се у путу не би правиле непр 
 n="40" /> <p>Старица није могла и даље да гледа.{S} Осети како је почела да малаксава, да поср 
ме оставља ову храну ?{S} Зар није боље да њојзи, Марији, даде?{S} Па и не чекајући одговора, б 
ечили, гурали, опет је могла нешто боље да види.{S} Њена мршава глава, прекривена округом, висо 
отерати, да му буде вереница?{S} И њоме да се ожени?{S} Јели Симат имао памети кад је пристао?, 
 Мргудов глас а не верује му.{S} Не сме да отвори.{S} Чини јој се нека обмана, превара.{S} Два  
не, чак ни да замоли.{S} Ни воде не сме да заиште. <pb n="18" /> Узалуд се грло суши и ноге пок 
сами са женскадијом.{S} Ни један не сме да подигне главе ни да коме у очи погледа.{S} Вечито оп 
остали на жандаре.{S} А ни један не сме да зине, чак ни да замоли.{S} Ни воде не сме да заиште. 
олаз и мирно разговарају.{S} Нико несме да им се јави ни да их опомене нека се уклоне с пута.{S 
Тврдица је, тврдица је, сестро...{S} Не да, па не да...{S} Ето си виђела.{S} И све се бојим да  
асмеја и седе близу Лакана.</p> <p>— Не да стража да ударамо на вектере, — шапну тише. — Бране  
, тврдица је, сестро...{S} Не да, па не да...{S} Ето си виђела.{S} И све се бојим да ће мало по 
 стара Митра што се још држи, што се не да расплакати.{S} Она спустила рањаве, завезане руке на 
е.{S} Сламу простре испод себе па легне да мало отпочине.{S} Али није могао починути.{S} Јак, с 
!...{S} Сјутра ће их, веле, три стотине да опреме некуда у Маџарску, у сургунлук.{S} Све старце 
тамо чекају толике непријатности, почне да јој предбацује да ропће.{S} Вели да јој додијао те ж 
еђу Брђанима се одавно утврдило уверење да је сваки, који само окуси белог <hi>царског</hi> хле 
наредба"....{S} Па одмах пише у Требиње да му треба неколико нових барака за магазине.{S} Чим м 
уше стигло је нешто — зли језици говоре да га је било много, — али скочили чиновници, скочиле г 
слили се око развалина.{S} Хоће што пре да озидају и <pb n="104" /> поправе куку. макар само то 
n="86" /> се, давала главу и старала се да коракне чвршћим кораком, само да кнез не позна како  
 дрхтавом руком пружи причест и саге се да је пољуби у чело, две крупне сузе потекоше му низ ст 
у се, смеју, поздрављају.{S} Познаје се да су задовољни, срећни.{S} И да очекују нешто необично 
 Пешикан сам има толико жита; шапуће се да читаве гомиле пуних врећа леже у магази.{S} А он је  
лаћу одмах сјутра...</p> <p>И зариче се да ће још поклонити цркви читаву оку воска, ако добије  
гли још неколито таких кућа.{S} Види се да је у некакву дослуку с њима.{S} А Митра неће ничијег 
екако сви гледали попреко.{S} Бојали се да гласно осуђују, вичу, — јер се бојали швабине казне, 
ру, па прича некакву Главозији (чини се да му има у глави пет ока) о газди Пешикану.{S} Газда П 
.{S} И сам војник, напослетку, увери се да „нешто има, те оде и пријави тамничару.</p> <p>— Мор 
зубе и уста поклопи . рукама, бојећи се да не писне, да се не ода.{S} Зар пред толиким душманим 
и?</p> <p>— Одмах.</p> <p>Па, бојећи се да се поп не предомисли. запита живље:</p> <p>— Може ли 
а, подвига, незгода.{S} И као бојећи се да што не заборави, брзо прекида једна другу, уплеће се 
који се саге изнад њега, усиљавајући се да га разуме.{S} Не разумеде ништа.</p> <p>— Сви смо ми 
ећи обилази, премера даске, надајући се да ће одабрати коју, да склепа макар и труо креветац.</ 
епо, — поче Мартин полако, старајући се да све онако искаже како му у Стоцу читали из писма. —  
о да ће се сељанима замерити, одлучи се да јој оде. „Грехота је, хришћанска је душа прошапта. „ 
готово на крај села.{S} И чинило јој се да би тако ишла дан и ноћ а да се не умори.{S} Само да  
домаћин, глава куће.{S} И чинило јој се да је он један једини прави радиша и једини паметан чов 
 груди, у свом добру.</p> <p>Чини им се да нису толико ни журили а већ трећи дан били су пред с 
стрпљив и љутио се на бабу.{S} Надао се да ће му из вароши донети колача и коју шећерламу.{S} А 
каве, Манде...{S} Дај ти да се руча, те да што боље окусе.{S} Што је Бог дао.</p> <p>Манда посл 
да прода своје тешке, сребрене токе, те да и Јури опреми коју пару.{S} Додуше недавно му је сла 
} Одлучила је да сама иде у Требиње, те да сазна: шта је са Симатом?{S} Није ли и он одређен за 
скрене пажњу на крупљу и јачу ствар, те да га од ове намере одврати.</p> <p>Пошто острани Лакан 
во ме.</p> <p>— У име закона позивам те да ступиш у војску.{S} Хајде међу војнике.</p> <p>Петар 
лике голе даске?..{S} И зар њезино дете да спава на даскама?...{S} И само?..{S} И у мраку?..{S} 
риближише кола, она се придиже на прсте да га боље сагледа.{S} И погледи им се сусретоше.{S} Ду 
тао уз какву гомилу, надуо се као да ће да прсне.{S} И плотови згажени, плетери покрхани, уништ 
“...</p> <p>Људи оставише послове, неће да раде ништа.{S} Само иду у Требиње, питају, распитују 
е, на допуст.{S} И како који дође, неће да се врати више.{S} Нема ни <pb n="112" /> у њих више  
било.{S} Као га још не верује или, неће да верује у кнежеве речи.</p> <p>— Еј несретан ти ли са 
нас царски чојек, службеник, а она неће да се пред царским људима исповеда.{S} Не сме познати н 
навалио с питањима а он се брани и неће да одговара. — <pb n="30" /> Остави !...{S} Сјутра ће и 
е знам...{S} Ништа не знам...{S} А биће да је опремљен у Мађарску.</p> <p>— А мој бабо шта ради 
 ће судити'?....“</p> <p>Сад, ево, хоће да суде и деци и тицама.{S} Ако жандари не лажу.{S} А з 
ко светле, па гледају као звер кад хоће да скочи на плен.{S} Неки се само савили, поклопили лиц 
а опазио да му попустили опанци те хоће да их притегне.{S} Узбешњени шуцкори почеше да бију, уд 
е са големим, оштрим панџама.{S} И хоће да стисне, да ухвати, да зарије панџе у месо.{S} Лакан  
јаднице, — брзо је прекида Митра и хоће да јој зачепи уста јаглуком. — Грехота је... <pb n="63" 
 бараке, болнице, судове.{S} А ови хоће да иду, одмах да иду.{S} Само моле да их лепо пропусте, 
 час би то као и покушали, али чим хоће да се пусте, опет се чвршће пригрле и напану љубити.</p 
на како јој је.{S} Ипак је морала чешће да застане и да отпочине.{S} Кад се приближила кући.{S} 
/p> <p>Намигну потајно на тумача и рече да запита: а какво је писмо ономадне добио по овоме гол 
е на оне хамале што преносе вреће, поче да их прекорава.{S} Опазивши како наљезе један безбрки  
силу хтедоше да одвоје од овна.{S} Поче да их уједа, да удара ногама, туче!</p> <p>— Хунд! — бе 
воје познато дрвеће, камење, чељад поче да кликће, да подврискује.{S} Неки почеше певати из све 
!</p> <p>Стара Митра рашири руке и поче да грли једнога по једнога.{S} Ето, Бог дао па ће јој о 
ово за час као да заборави на се и поче да жали њих, дубоко, искрено.{S} Мора да су добри, јер  
лептирови.{S} Лакан се развесели и поче да маше <pb n="83" /> рукама.{S} Покуша да хвата.{S} Из 
ана!...{S} Не дам га жив!</p> <p>И поче да се хрве са војницима који се за час збише око њега и 
тараба и брзо, хитно, готово трком поче да иде од куће до куће.{S} Само да што пре разда, да шт 
крпи мали, јефтин дудук.{S} Весело поче да измахује њиме око себе.</p> <p>— Зар да ја лажем?... 
итрахиљ преко главе и тихо, лагано поче да чита молитву.{S} Изгледало је као да негде зуји чела 
и гладни и уморни као да једва дочекаше да ма шта присркну.{S} Жељно, оберучке прихватише за ма 
ла је некако нејасно.{S} Кашње потрчаше да јој донесу.{S} Шуцкори спречише. „Ако је болесна, бо 
и једва, након неколико опомена, почеше да се растављају.</p> <p>Стара Митра, и ако је желела,  
ју га.</p> <p>Пошто су прозвали, почеше да броје.{S} Почну с једног краја па се збуне; почну с  
х притегне.{S} Узбешњени шуцкори почеше да бију, ударају и шакама и кундацима и батинама.{S} И  
рављала на колача </p> <p>Не могав више да издржи, поче ударати у врата и дозивати:</p> <p>— Ба 
<p>Кроз неколико дана отворено изјавише да селе.{S} Неколицини народних људи предадоше све.{S}  
ју, калу и пакосну жену, којој наредише да јој кува ручак и да јој каткада воде донесе.</p> <p> 
очеше крстити.{S} Неки се једва усудише да се окрену према селу.{S} И страшан, поразан узвик ра 
ли ни слушати.{S} А кад се неки усудише да слободније протестирају, запретише да ће пуцати.</p> 
опет се окрену Мартину. .</p> <p>— Пише да је у Ђеру, на батаљуну и да му је лијепо, — поче Мар 
е да слободније протестирају, запретише да ће пуцати.</p> <p>У Мартиновој кући жестоко се сукоб 
ј се смилују.{S} Једва се неки досетише да је притоваре на коња и да гоне барен дотле док се мо 
 мало памети, овако држао?...{S} Решише да је узму измеђ себе и да је отпрате кући.{S} Узгред з 
а цурила из уста, без заповести уљегоше да их истерају.{S} И Митра, и Лакан и Јагода, која се с 
отово блесава лица, на силу се подигоше да га мало сагледају, Дете!....{S} Још једно дете!...{S 
ас збише око њега и као на силу хтедоше да одвоје од овна.{S} Поче да их уједа, да удара ногама 
парница му свршена.{S} Три гласа рекоше да „није крив“ а два су тврдила да је „крив“ Већином од 
трапова, пећина, куда се посакривале, и да крену према селу. и ни једна није смела сама да пође 
 да прави свирале, што пре није знао, и да оплете корпу од шибља и да извезе штап.{S} Чак су за 
ознаје се да су задовољни, срећни.{S} И да очекују нешто необично, неки ванредно радостан дозга 
рем за час да седне, да се одмори.{S} И да се заложи чиме.{S} За све време, за два дана, нити м 
рије свој големи бол и муке своје?{S} И да се изложи њиховим подсмесима?{S} Боље свиснути него  
говоре.{S} Није ни прислушкивао.{S} А и да је прислушкивао тешко би могао ишта разумети.{S} Сви 
{S} А ја сам доста убијао...{S} Треба и да починем.</p> <p>Старица полети према њему, насрну. — 
 се сприљатељио с њима.{S} Научили га и да прави свирале, што пре није знао, и да оплете корпу  
а какве појате избити Мргудова Јагода и да ће га зауставити.{S} А срамота би било да га види чу 
или су право, да је отимају од народа и да плаћају колико они хоће.....{S} Ја....{S}Имао си вун 
трину, кућу поново склепали из дасака и да су подигли још неколито таких кућа.{S} Види се да је 
} Једино би да види кога од познаника и да се поздрави с њим.{S} И у другим колима седела су по 
није знао, и да оплете корпу од шибља и да извезе штап.{S} Чак су замећали и неке игре које му  
неки досетише да је притоваре на коња и да гоне барен дотле док се могне држати.</p> <p>Ишли су 
 да га тешким кундаком грухне у ребра и да, псујући и претећи, опомене на ред.{S} Многи посрне  
ро и удари по пушци. — Да нијеси наша и да нијеси мати двојице војника, показао бих ти како се  
и умрла те остао сироче.{S} Ретко кад и да се осмехнуо на њега.{S} Он се уопште ретко смејао ит 
о?...{S} Решише да је узму измеђ себе и да је отпрате кући.{S} Узгред запретише Мартину да ће г 
а два дана нису пуштали никога да оде и да види како јој је.{S} Тек трећи дан нађоше неку бабу  
адала, да ће ипак отуда неко да изађе и да јој се јави.{S} Па дубоко уздахну и опет крену низ ч 
 и упљачкати?{S} Све је хтела да чује и да сазна.{S} Све до ситница.{S} Изгледало је као да се  
посрну.{S} Матиша не смеде да застане и да што помогне.{S} Једним скоком удаљи се од тараба и б 
е.{S} Ипак је морала чешће да застане и да отпочине.{S} Кад се приближила кући.{S} Манда јој по 
 И сва чељад треба да стоје око софре и да дворе док царски људи једу.{S} Ко се није научио пон 
унилу.{S} Чини се као да би да полете и да почну клати око себе.</p> <p>Низ чаршију се указа је 
неколико пута на дан весело зациликће и да се јави сељанима.{S} Оно им — како су говорили. — оп 
 је сазнала да се Петар губио из куће и да су га трећи дан нашли у брду, где спава; сазнала је  
м размишљају.{S} Ни један да се усуди и да погледа на куће.</p> <p>Још пред зору стари Мргуд за 
S} Мислила је зар да је дошао да ружи и да прокуне.{S} И претрнула.{S} Хтела би да бежи, да се  
у били љубазнији, питомији.{S} Кушали и да храбре чељад, да теше.{S} Сетили се и они Бога и поч 
о добро да се не сме ни сата одгађати и да му карте одмах пропадају чим мало закасни.{S} Напосл 
од куће, да је чува.</p> <p>Препоручи и да тркне мало до Јагоде, да јој се јави.{S} Ако може да 
ену, којој наредише да јој кува ручак и да јој каткада воде донесе.</p> <p>Баба Марија, кад су  
 говорити.{S} Хтеде да га завара мало и да га пошаље куда.{S} Па опет се сустегну.{S} Шта би јо 
 како ви? — запита да поведе разговор и да им се сит наслуша гласа. — Здрави ?</p> <p>— Ето вид 
е ли већ дозвољено да се иде у затвор и да се походе апсеници.{S} Опипа торбу да види: је ли св 
} Чинило се као да ће неки да се отму и да полете у пламен.{S} Очи им се некако светле, па глед 
> <p>— Пише да је у Ђеру, на батаљуну и да му је лијепо, — поче Мартин полако, старајући се да  
ни невесту да му полевају при умивању и да му додају пешкир.{S} Сам се и умио и очистио и очешљ 
Вехтер се једва накани да оде доктору и да му читаву ствар пријави.{S} И брзо се вратио.{S} Док 
рену на пут.{S} Пустили их и да плачу и да се изјадају.{S} Кад им се ништа не дозвољава, то им  
е одмах покрену на пут.{S} Пустили их и да плачу и да се изјадају.{S} Кад им се ништа не дозвољ 
оче око себе да тражи Лакана, као да би да се увери: је ли ту?{S} Затим га обгрли и тихо уздахн 
чека Манда и приврти у писмо, као да би да се увери: пише ли баш тако,.. — Одмах...</p> <p>— И  
таде крај <pb n="22" /> прага као да би да му препречи улазак у кућу. </p> <p>Мргуд је лагано о 
димаја.{S} Алилија.</p> <p>Па као да би да осоколи ону светину, која је пристала за њима и, са  
ито стиште за држак од ножића као да би да се брани од некога.{S} Поплашено погледа око себе.{S 
чима као у бунилу.{S} Чини се као да би да полете и да почну клати око себе.</p> <p>Низ чаршију 
или једно другом прсте у месо као да би да чупају, кидају.</p> <p>— Кхе, кхе, — на силу се иска 
ободније, одигне бркове у вис као да би да омирише нешто, па се нагло скупи, згрчи и опет упане 
 и још штогод испричати.{S} А волела би да јој неко много прича о њима, о таоцима.{S} Ваљда би  
да прокуне.{S} И претрнула.{S} Хтела би да бежи, да се склони а нема куда.{S} Напослетку дограб 
ју деца, још увек уплакана.{S} Хтела би да им помогну, да и они купе.{S} Али сваки час престрав 
е <pb n="15" /> прими на се и почела би да брани слободно и одрешито.{S} Симат се морао повући  
S} Сјутра му је расправа на суду, па би да одгоди....</p> <p>Војник се врати па опет подвикну н 
убише као у неком очајном рвању, где би да се угуше, смељаве.{S} Зарили једно другом прсте у ме 
штрше у вис као ђавоље буктиње, које би да осветле пут толиким несретним бескућницима.</p> <p>М 
.{S} Лакан измахне једном руком а он би да зграби другу:{S} Лакан сакрива главу а он би да раск 
и другу:{S} Лакан сакрива главу а он би да раскопа трбух и црева да извуче.{S} И залуд се Лакан 
} Како су му сви ситни !..{S} Једино би да види кога од познаника и да се поздрави с њим.{S} И  
 <p>Лакану почеше ситни. модри колутови да се ковитлају испред очију.{S} Играју, ломе се, мотај 
 <p>Други дан, рано, придигоше се многи да крену у Требиње.{S} Сваки потерао по две по три глав 
чела указивати и понека рупа.{S} Нареди да се наложи велика ватра у част новим гостима, па задо 
> <p>— Ето, Митре, Бог милостиви нареди да се опет састанемо, — прошапта осетно шушкетајући, је 
ика, распита се за здравље.{S} Ако види да болест није озбиљна, посаветује и болесника и чељад, 
 са некакве старе кошуље и пружи Јагоди да јој привеже.{S} Од губитка крви а и од страха била ј 
дене болести.{S} Кад јој Мартин потврди да су то <hi>њихови</hi> гости, она приступи старој Мит 
ити у село да што помогну.{S} Нису луди да се заражују!</p> <p>Око Јагодине куће увек се шетао  
рећи, иште крви од порода њихова, тражи да се гине за њега, за његов дом.</p> <p>Домаћица скува 
је дете па упорно удара у канат и тражи да му отворе.</p> <p>Из големог облака прашине, који се 
нерала Брауна, изађе преда њу и затражи да купи јаја и кокоши.{S} Нудио <pb n="33" /> јој прист 
ти ?</p> <p>Разбише се по целој чаршији да траже.{S} Наћи ће, зар, код Муслимана што им газда П 
ано гушити.{S} Чинило се као да ће неки да се отму и да полете у пламен.{S} Очи им се некако св 
оноване косе, придиже се и поче њемачки да чавета.</p> <p>Напомену, како жандари мора добро да  
ади и строго запита:</p> <p>— А знаш ли да је забрањено држати голубове?</p> <p>— Не знам, — од 
 скамењен, зачађао комадић сира.{S} Али да су биле изнесене најбираније ђаконије, Митра ни тога 
 смејање, граја.{S} Шуцкори су веровали да је стара мало луцкаста и одговор им се учини врло зг 
о кад је пао Пшемисел.{S} Нису веровали да је луд, називали га претварилом, Трећи дан се разбол 
уто, као на силу.{S} И као да се бојали да погледају једно у друго.{S} Чудна слутња свакоме се  
 Кад их повела на вешала, а они застали да попију по ракију, мирно се ижљубили с оним што остај 
утуру.{S} Поздрави јунаке који се дигли да се бију с душманином.{S} Зажели им сваку срећу у бој 
b n="117" /> предали, готово нису могли да верују.{S} Ништа је то: и пропаст Турске и пропаст-Б 
чне да јој предбацује да ропће.{S} Вели да јој додијао те жели да га се куртарише.{S} Док је би 
{S} Нису се престрашили, нико и не жели да изгледа страшивица, али израз неке чудне стрепње, бр 
а ропће.{S} Вели да јој додијао те жели да га се куртарише.{S} Док је био млад, здрав, док ради 
т се састали сви, изван села.{S} Волели да иду у друштву него посебице као разбијена војска.{S} 
вљати војници.{S} Чобани већ нису смели да гоне стоку на пашу ради њих.{S} Обично их ишла по тр 
а, на коме се разбуктала ватра, и хтели да вечерају, — неко куцну на врата и канат се нагло отв 
Неке изненада ухвати грозница па почели да се тресу, дрхћу.{S} Неки се грче и увијају као преби 
јнике.{S} Једни рашириле руке те почели да грде и љубе кога год ухвате.{S} Неки лове само офици 
 трулој, разбацаној слами врапци почели да савијају гнезда, и понека измршавела, полудивља мачк 
есно ни неугодно.{S} У шали, чак почели да се штипају, шкакљу; или изненада подметне ногу један 
гледаше.{S} Где,у кога да ишту више Или да просе ?{S} А код куће се нема ни мало и треба донети 
има, да, по обичају. прода у вароши или да размени за шећер, каву, пирнач.{S} Ухвати и неколико 
} Неки се сасушили, омршавели, ислабили да им се више ни глас не чује даље од постеље; други на 
иге за унуком.{S} Кад су јој заповедили да изађе, једва је прешла преко прага.{S} Ипак се пркос 
милова по образу. — Доктори су наредили да ти се сваки сахат мијењају облоги....{S} А вектери т 
а наизменце обилазили око куће и пазили да когод неби макар и нехотице уљегао унутра.{S} Чим оп 
ивати добошима.{S} Сад, ето, уобичајили да добују и без потребе.</p> <p>Стара Митра, притешњена 
су се имали где склонити, — и попретили да, у случају каквих болести, неће ни привирити у село  
ва ко глава“; знала је и шта он најволи да једе и коју песму најрадије пева.{S} Напослетку сазн 
: шта то пита?{S} Зар <hi>он</hi> мисли да је она достојна исповиједи и причести?...{S} Опазивш 
 некако силнији, моћнији.{S} Свак мисли да је јунак.{S} И бесни су ради тога, осиљени.{S} Вришт 
ле неприлике.</p> <p>Кад су Брђани чули да су се и жандари <pb n="117" /> предали, готово нису  
би и по образима и по очима, све у жељи да погоди место куд га и Јагода љубила Затим му пружи м 
нада подметне ногу један другоме у жељи да га обори.{S} У врх огњишта засео стари, гурави поп Л 
тово лудачки.{S} Незна ни да говори, ни да запомаже.{S} Само иде, трчи, ни сама не зна где ни з 
>.{S} Ни сада не хтеде да га погледа ни да му се окрене.</p> <p>— Јеси ли се уморио? — запита н 
јабуке, цвеће!{S} Ништа друго не зна ни да му каже, ничим другим да га понуди.{S} И увек се мор 
о несвесно, готово лудачки.{S} Незна ни да говори, ни да запомаже.{S} Само иде, трчи, ни сама н 
{S} Ни један не сме да подигне главе ни да коме у очи погледа.{S} Вечито опипавају место где им 
е, за два дана, нити му даду да једе ни да окваси уста. „Хајдук си ти, ти си на сваке муке науч 
ава, испијена, изломљена.{S} Не може ни да иде усправно, сва се некако накриви на десну страну. 
0" /> рад тога, није хтио да је чује ни да је види.</p> <p>Петар се лагано поглади по челу и, н 
ту казати.{S} Напослетку нико не сме ни да пита.{S} Заповест је да се путује и мора се путовати 
оварају.{S} Нико несме да им се јави ни да их опомене нека се уклоне с пута.{S} Због једне ситн 
м људима исповеда.{S} Не сме познати ни да је забринута, ни тужна.{S} Ништа.{S} Сазнаће она што 
ју преслицу.</p> <p>Није хтела отићи ни да је мртву види.{S} Мирно је слушала препирке сељана:  
е.{S} А ни један не сме да зине, чак ни да замоли.{S} Ни воде не сме да заиште. <pb n="18" /> У 
ди и обиђе.{S} Није чекао да га зову ни да га мољакају.{S} Сам оде, погледа болесника, распита  
анџије затвориле у куће, па не смеју ни да се помоле отуда.</p> <p>Стара се Митра упути према р 
етом да трухне, а данас ће нови курбани да се објесе.</p> <p>— Нови? — тихо запита старица а не 
ше у постељу.{S} Вехтер се једва накани да оде доктору и да му читаву ствар пријави.{S} И брзо  
 су угледали Лакана.{S} Били су уверени да ће и он бити осуђен.{S} А кад им спомене голуба и жа 
" /> почеше покаскивати.{S} Чак се чини да и стока некако живље иде.{S} Овце и козе нису онако  
поносит што је он први уграбио, одступи да <pb n="119" /> и баби начини места.{S} Стараца се па 
 сасу млеко у други, већи котао и обеси да се узварује.{S} Затим се хитно, некако младачки окре 
ће други?</p> <p>— Ама оној грешници ти да палиш свијећу?</p> <p>Румено лице Петрово као да се  
 нема вајде од каве, Манде...{S} Дај ти да се руча, те да што боље окусе.{S} Што је Бог дао.</p 
/p> <p>— Зато му се данас не смије дати да једе, — заповеди тамничар опоро.</p> <p>Кад се пробу 
ева.{S} Лакан никако неби могао познати да се обрео у болници, да, случајно, из једног буџака.  
 га понуди.{S} И увек се морају старати да их ко не опази, да их не затекне заједно.</p> <p>Сти 
шли и запретили, да нико не сме причати да су умрли од глади.{S} Ако ко и одсад тако умре, ни з 
опити водом.{S} Узалуд.{S} Неко се сети да из неке друге собе дозове лечника.{S} Лечник се саге 
суђивао оштрије да је погледа.{S} Осети да сад не може друкче, него да му скрене пажњу на крупљ 
неодољива слутња сву је обузе.{S} Осети да се морала нека крупна, јака несрећа догодити.{S} Кућ 
 од њезиних поклона.{S} Сад мора пазити да га сачува и од њезиних погледа.{S} Она је лепа, она  
ад више ни жандари нису могли забранити да се не говори о умирању од слабе хране, од глади.{S}  
на даљине.{S} Попу нису могли забранити да је не опоје и не отпрати до гроба.{S} Али осим четво 
ива?..{S} Ко ће га пред зору прекрстити да му одагна чине и мађије?..{S} Нико, нико живи неће с 
 <hi>наше</hi> вере.{S} Неће он пустити да се сви врате празних шака.</p> <p>Преварили су се.{S 
га строго казнити, ако је од сада пусти да иде куда...</p> <p>Јагодин пакетић, намењен њој и Ла 
 Мргуд закуца на Митрина врата, тражећи да га пусте.{S} Митра, која целу ноћ није спавала него  
ио некакав шкипић, чувајући се и пазећи да не посрне, а ипак се, као за инад, непрестано спотиц 
судити свакоме, — опет ће Петар, желећи да јој растумачи, да је увери. — У српској је држави та 
ад тако умре, ни за њега се не сме рећи да је умро од глади.{S} У овој земљи свак има да једе,  
је ипак у ње нешто остало и што ће моћи да помогне.</p> <p>— Хехехеј, има ли игђе икога жива? — 
ње, па одмах запалио чибук, замишљајући да је уз своје огњиште, уз ватру.{S} Други отишао, чупа 
 Одлучи се некако, крочи. и, не смејући да уђе у авлију, преко тараба пружи карту.</p> <p>— Ето 
још као у чуду питају неки, не верујући да ће их гонити.</p> <p>— Напријед!</p> <p>— Куку!</p>  
ду.{S} Пажљиво се обзирући и завирујући да когод сакривен не слуша, прекорачи преко прага и уђе 
 <pb n="25" /> се други разбише по кући да пребирају, травке.{S} Покупише вуну, крпе, хаљине, с 
ужи мали колачић и, пажљиво се осврћући да когод не чује, шапатом запита:</p> <p>— А јеси ли је 
е то <hi>царско брашно</hi>, а и колачи да су прави <hi>царски колачи</hi>, Мора да су војници  
 „До виђења...“ Пашчад!</p> <p>Осетивши да се и сувише заговорио, придиже се, узе јаја и кокоши 
ређе Јагодин праг.{S} Он је имао обичај да свако чељаде које се у селу разболи, макар од какве  
 се и седе до њега.{S} Није имао обичај да га милује и грли, није га хтео мазити.{S} Чак ни од  
за њ, а сад га, ето, гони.{S} Драго јој да оде па макар на дан...{S} И јадни Мартин ропће, непр 
 Петар овако зна да говори?...{S} И њој да говори?...{S} Он, који се није усуђивао оштрије да ј 
> на огњишту, приставио овећи шербетњак да му се узвари вода и запалио чибук.</p> <p>Поче се љу 
 што за Ивицу? — запита као узгред, тек да поведе разговор. — Здрав ?</p> <p>— Здрав, фала Богу 
ладне сиротиње кроз село.{S} А ја немам да им дам.{S} Све сте нам отели.{S} А он доноси брашна, 
у туђем свијету“, веле.... „Не дају нам да једемо а гоне нас да гинемо.{S} Зар то може бити?“.. 
удно чекати и даље. -</p> <p>— Хтио сам да идем у Лулиње, — јада се Мартин и уздише. — Али тамо 
знају шта ће са децом и њиховим искањем да једу.{S} Шта ће се јести?{S} Зар и опет трава?{S} Ет 
руго не зна ни да му каже, ничим другим да га понуди.{S} И увек се морају старати да их ко не о 
...{S} Ето си виђела.{S} И све се бојим да ће мало послати.{S} Није друге него ћу опет и ја. од 
рену из куће.</p> <p>У путу ретко с ким да се срела.{S} Ако би и срела пролазила је мирно, не ј 
невеста похиташе напред као да би трком да дођу до места које је им одређено; старији и немоћни 
рице, девојке, деца.{S} Хоће још једном да се нагледају звона, да се опросте с, њиме и, као пор 
а их осам.{S} Закопаће ђубре с ђубретом да трухне, а данас ће нови курбани да се објесе.</p> <p 
о нечем крупном размишљају.{S} Ни један да се усуди и да погледа на куће.</p> <p>Још пред зору  
усити.{S} Зар она да једе а њезин Лакан да гладује?{S} Она да се части а он да се потуца некуд. 
боли — и тад прашак!..{S} И њезин Лакан да остане у рукама таких људи!..{S} Да га баба и не вид 
 себе у небо и, зинувши као хала, жељан да што више ваздуха потегне, дубоко уздахну.{S} Опазивш 
а голуба, рече, да је више него сигуран да је голуб писмоноша.{S} Мора да има везе са неким од  
кан да гладује?{S} Она да се части а он да се потуца некуд... некуд... а Бог зна куд га могу не 
се, мрморио нешто.{S} Морао би и требао да их одмах разда, али не може.{S} Треба срце од челика 
питомим погледом.{S} Као да је очекивао да ће му Лакан још нешто казати.{S} Затим се немо стрес 
..{S} Биће хране....</p> <p>Ко је могао да чека, тај је и чекао.{S} Ишао, копао корење, чупао т 
 Петар се изненадио и готово није могао да се прибере кад су му писали о томе.{S} Ама зар оно б 
нашо и прехрањивао се.{S} Ко није могао да чека, тај је умирао.{S} И гробље се пунило, пунило н 
де ће?{S} Ина ли игде икога ко би могао да је упути, да што посаветује? . . .{S} Некако очајно  
ешто и изађе из куће.{S} Није &gt;могао да слуша кад неко овако удара на царевину и на главне ц 
рцем је дошао на ред Симат.{S} Није дао да му вежу очи.{S} Не боји се он смрти у очи погледати. 
те ријечи не изусти.{S} Он се зар бојао да је не уплаши неугодностима, она страховала да га ври 
кама поче око себе да тражи Лакана, као да би да се увери: је ли ту?{S} Затим га обгрли и тихо  
ени.{S} Често се изнебушено осврне, као да је неко покушао да је гурне отрага Затим се постиђен 
Затим неко чудно, промукло кокљање, као да некога даве, понеки јачи уздах, молба, клетва.</p> < 
ула да се недалеко појавиле комите, као да почела излуђивати од радости.{S} Са неколико стране  
има.{S} И били су некако задовољни, као да су се сами изгрлили и ижљубили.</p> <p>Петар узе од  
S} Један од шуцкора, дебео, угојен, као да се зачуди тој њезиној мирноћи.{S} Некако јој подругљ 
-</p> <p>Нарицала је тихо, пажљиво, као да сама са собом разговара, како је они на пољу не би ч 
рзо дочека Манда и приврти у писмо, као да би да се увери: пише ли баш тако,.. — Одмах...</p> < 
кама, иду некако лагано, несигурно, као да су недавно изашли из болнице.{S} Ни госпође им не ци 
ну њоме и отпи неколика гутљаја.{S} Као да се оснажи мало.{S} Опет придржавајући се за дрво, ла 
екну, извију се и заблену негде.{S} Као да се боје нове навале, новог јуриша нечијег.</p> <p>Ја 
 за појасом, и мирно крену даље.{S} Као да му не беше криво што је сусрет са Јагодом био тако к 
{S} И праска, ломњава, оргињање.{S} Као да се негде у даљини одроњују читаве стене, са хуком и  
е као да и не иде, него је носе.{S} Као да никако и не стаје на земљу.{S} И залуд је покушавала 
 <p>Ишли су у нереду, раштркани.{S} Као да су били кивни једно на друго, нису разговарали готов 
под пазуха поче халапљиво јести.{S} Као да га није много интересовало шта они унутра говоре.{S} 
ним погледом премери све у кући.{S} Као да се тренутно згрозила од нечега што је прошло или што 
војим влажним, питомим погледом.{S} Као да је очекивао да ће му Лакан још нешто казати.{S} Зати 
о што изгледа весео и задовољан.{S} Као да га воде на венчање.{S} Он иде задњи у групи <hi>бунт 
о, изнебушено гледати у наоколо.{S} Као да су залутале у неки туђи крај, запуштен, заборављен.{ 
но погледа на Пешиканову магазу.{S} Као да се надала, да ће ипак отуда неко да изађе и да јој с 
мутне, водњикаве очи према њему.{S} Као да га није разумела па хтела да види: шта то пита?{S} З 
м гледају свакога кога сусретну.{S} Као да им је цео свет крив што су их отргли од кућа и што и 
ли чељад што су се тако стеснила, — као да су се имали где склонити, — и попретили да, у случај 
<p>— С пута! . . .{S} С пута! ... — као да неко изненада викну иза леђа јој.{S} Замислила се, п 
тарица полети према њему, насрну. — Као да хтеде да удари, да га истера из куће.{S} Али намах м 
ах застаде крај <pb n="22" /> прага као да би да му препречи улазак у кућу. </p> <p>Мргуд је ла 
16"> <head>XVII.</head> <p>Изненада као да нека зараза удари у село.{S} Сваки дан, готово, по ј 
ишљено гледали преда се.{S} Изгледа као да се стиде што су остали сами са женскадијом.{S} Ни је 
и, опет се приповраћају.{S} Изгледа као да ноћни дуси приредили оргије, бесне, и њихова разузда 
лећу око нога, те из даљега изгледа као да људи и не корачају него с натегом газају кроз некакв 
а низа страну.</p> <p>Митра и Манда као да се нису делиле.{S} У кући помагала једна другој, — о 
 промуклом, пијаначком грајом, која као да извире из животињских грла.{S} Почеше крхати, разбиј 
е, бесне, и њихова разуздана вриска као да испуњава мрачно и хладно вече.</p> <p>Изненада све с 
им трбухом.{S} У лицу жута, подбула као да болује од водене болести.{S} Кад јој Мартин потврди  
 их око носа.{S} Док њима по прсима као да једнако пада онај тешки, загушљиви мирис горевине. < 
 опет дође мало себи.{S} Пред очима као да му се мало разведри; поче се прибирати, освешћавати. 
вакога.{S} Остављена, јадна немоћна као да стрепи, боји се и своје сени.{S} Често се изнебушено 
> <p>Лакан лукаво показа јабуке, па као да их опет хтеде сакрити.{S} Петар притрча, обгрли га о 
.{S} Исправио се, подигао главу, па као да би нешто да викне, да заповеди.{S} Као по налогу нек 
ли главе, турили руке под силах, па као да о нечем крупном размишљају.{S} Ни један да се усуди  
епобједимаја.{S} Алилија.</p> <p>Па као да би да осоколи ону светину, која је пристала за њима  
 грчевито стиште за држак од ножића као да би да се брани од некога.{S} Поплашено погледа око с 
ар и Лакан седоше одмах.{S} Старица као да се још устручавала.{S} Гледала је, такорсе, да се ни 
е смео пратити, Чак и она четворица као да се стидила какав терет носе.{S} Готово су трчали под 
 Мандом.{S} Стара, чисмена домаћица као да се родила са неким стварима у кући и нипошто, ни за  
као наливено оловом.{S} Сваки жглоб као да боли и трне и затеже некако...{S} А уста сува, сува, 
ју их, премећу, разгледају, и никад као да не могу да нађу оно што им треба.{S} Обрецну се једа 
 једно грло, усамљено, слаб.{S} Сад као да их се удружиле стотине в. креште, дрече, јаучу.{S} И 
рви нек пролије своју...</p> <p>Сад као да осети како су јој клетве узалудне.{S} У прсима осети 
ђих и бржих невеста похиташе напред као да би трком да дођу до места које је им одређено; стари 
о закључа у собу.</p> <p>Крај цркве као да се беше слегло све село.{S} Бар оно што је још остал 
а се јутрос зацрнило.{S} И све сузе као да се слевају у прса јаднога Матише. запљускују му око  
о стена <pb n="102" /> изгдедало је као да и не зна шта се око ње догађа.</p> <p>Други дан, ран 
{S} Све до ситница.{S} Изгледало је као да се надала, да ће јој баш ти људи донети слободу и та 
че да чита молитву.{S} Изгледало је као да негде зуји чела, тако му глас ситан и утањен.{S} А к 
<p>— Марш! — дрекнуше војници, које као да раздражи његово јадиковање. — Ге вег!</p> <p>— Не да 
скривиле, полегле.</p> <p>Неке жене као да се сад тек ослободиле, па се извукле из кућа.{S} Прљ 
.{S} Загушљив, тежак мирис горевине као да поче падати на прса и лагано гушити.{S} Чинило се ка 
миреним брезама.{S} Негде из даљине као да се проби још јачи, оштрији писак.{S} Лакан задрхта.{ 
} Као изопијани сватови.{S} Чини се као да нема ни стара чељадета, ни болесника.{S} Све се подм 
рили очима као у бунилу.{S} Чини се као да би да полете и да почну клати око себе.</p> <p>Низ ч 
лонише готово до земље.{S} Учини се као да их није ни видео.{S} Поче нешто да виче на оне хамал 
реће куд и не мисли.{S} Чини јој се као да и не иде, него је носе.{S} Као да никако и не стаје  
поплашено, узверено.{S} Чини јој се као да се свак спрема да је удара, туче и лењо се, издаљега 
а погледа за њим.{S} Причини јој се као да ће се повратити и још штогод испричати.{S} А волела  
 погледао према кући; чинило јој се као да ће га неко отуда омађијати.{S} Она се давно досетила 
 собом. <pb n="32" /> Чинило јој се као да се већ састала са Симатом.{S} Показује му, нуди што  
еда и стрепила је.{S} Чинило јој се као да ће посрнути, Официр јој, ради тога, понуди из своје  
порно, тврдоглаво.{S} Чинило јој се као да су сва питања неке замке у које би заплела Лакана, — 
расипао грохот пушака.{S} Чинило се као да се препуцава на оближњем брду, док су, у истину, сви 
 прса и лагано гушити.{S} Чинило се као да ће неки да се отму и да полете у пламен.{S} Очи им с 
— заостао уз какву гомилу, надуо се као да ће да прсне.{S} И плотови згажени, плетери покрхани, 
 провири на врата.{S} Причини му се као да је неко прошао. — Тешко нама у злу добра чекајући !< 
њезин недостижни „дан освете“.{S} И као да би ове на свету дала само да их види!</p> <p>У занос 
мрачним и раскиданим литицама.{S} И као да се црн траг расу за њом кроз ону полутаму и пови се  
а председнику имају две главе.{S} И као да му наочари по носу почеле поигравати.{S} Лепо се мич 
 преко воље, притезати опанке.{S} И као да му Манда крива што га тамо чекају толике непријатнос 
} Сви зачуђено погледаше тамо.{S} И као да се питају; а ко га удари?{S} Митра је седела хладна  
лагано, отегнуто, као на силу.{S} И као да се бојали да погледају једно у друго.{S} Чудна слутњ 
 нека магла. танка провидна магла и као да хиљадама свећица трепере и пролећу кроз ту маглу.{S} 
а преви, једну руку одиже на прса и као да очекиваше заповест.</p> <p>Кад се приближише кола, о 
вивши све пред Симата, измакну се и као да хтеде дворити.</p> <p>— Сједајте и ви, — кратко осеч 
а прса, пољуби, па нагло раствори и као да поче читати.</p> <p>— А шта пише? — запита тихо и оп 
/p> <p>Па се лагано окрену старој и као да хтеде да јој нешто каже.{S} Не проговори ништа.{S} С 
 и понеки пригушен, малаксао јаук и као да замре у прашини.{S} Затим неко чудно, промукло кокља 
у говорили о млеку, измахну руком и као да хтеде да протестира.{S} Хтеде зар да се притужи како 
рица му прстима рашчешљала перчин и као да поче нешто тражити, требити у коси.{S} Ништа не одго 
пољуби га у чело.{S} Застаде мало и као да размисли.{S} Па се опет наге и пољуби га у уста. </p 
{S} Крвнички, мрко гледа унаоколо и као да на силу тражи узрок, због чега би плануо и почео вик 
 — Стоко!</p> <p>Она подиже главу и као да се поче прибирати.{S} Погледа на напасника, на страж 
д им спомене голуба и жандаре, неки као да се стресоше од страха.{S} Један гласно прогунђа:</p> 
чеше певати из свега гласа.{S} Неки као да <pb n="97" /> почеше покаскивати.{S} Чак се чини да  
ећи се, отпљували у страну.{S} Неки као да нису ни имали другог посла него су по пола дана наиз 
само датим знаковима.{S} Тек понеки као да се досети па се и сам згади и опљуне.{S} Стара Митра 
коше му низ старачке образе.{S} Али као да се застиди од свега тога.{S} Некако поплашено поглед 
и се према пољу.{S} Негде у близини као да закликта јастреб.</p> <p>— Ето их!</p> <p>Почеше се  
ком и занеми.{S} Опет му се причини као да нешто на пољу шушну.{S} Ослухну.{S} Провири.{S} Нико 
</p> <p>Лакану се, тога часа, учини као да на председнику имају две главе.{S} И као да му наоча 
 у милости код жандара.{S} Па и они као да иду некако постиђено, плашљиво.{S} Оборили главе, ту 
и госте.{S} Онако и гладни и уморни као да једва дочекаше да ма шта присркну.{S} Жељно, оберучк 
ари им нису могли ништа.{S} Жандари као да и сами осећали своју немоћ, па су ретко и навраћали. 
ш може дозволити.</p> <p>Баби Митри као да првој дојади толико отпочивање.{S} Готово нестрпљиво 
head> <p>За неколико дана Црногорци као да учесташе с навалама.{S} Често се, по дану и по ноћи, 
ће моћи одолети.{S} Оне страшне очи као да му испијају сву снагу.{S} Гледају га, прождиру и он  
се нико не шали са ланцима, он ипак као да није био па чисто: је ли ово шала или збиља, је ли с 
7" /> Крви, крви, крви!{S} Неки чак као да су полудели.{S} Ужагрили очима као у бунилу.{S} Чини 
престано смешкало.{S} Материн дочек као да га мало изненадио.{S} Није баш онаки како га замишља 
а и великом, коврчавом косом, којом као да се је нарочито поносио и хтео да му је свак види, је 
итај !... — И поче одмахивати руком као да неко навалио с питањима а он се брани и неће да одго 
раћа.{S} Окошти, мршави, — ни један као да нема меса на костима, — али необично жилави, чврсти. 
d>XI.</head> <p>Тек други дан Лакан као да опет дође мало себи.{S} Пред очима као да му се мало 
га још јуче преписали.</p> <p>Лакан као да није много жалио ни за облозима ни за лековима.{S} О 
и.</p> <p>Опазивши старицу, Пешикан као да се препаде.{S} Некако збуњено погледа око себе, па,  
о три дана, стрепио је и подрхтавао као да га шаљу на робију.{S} Кад би му Манда напоменула как 
свијећу?</p> <p>Румено лице Петрово као да се мало смрачи и он готово плану:</p> <p>— Зар ви св 
ула како мора ићи, најпре се правио као да не чује.{S} Затим, на поновне опомене, одговарао је  
вило, је ли све намирено?{S} Некако као да се прибојавала Симата.{S} Јер и ако је син, он је до 
а свуд наоколо.{S} Нешто непријатно као да га запахну, јер, на час, зачепи нос марамом.{S} Зати 
S} Зарили једно другом прсте у месо као да би да чупају, кидају.</p> <p>— Кхе, кхе, — на силу с 
како им испале, рашириле се и нешто као да непрестана ршти, меље међу њима.{S} Један, са дугим  
свиђало и узимала.</p> <p>Стари поп као да се први смилова да пређе Јагодин праг.{S} Он је имао 
ти људе као патња.{S} Готово за час као да заборави на се и поче да жали њих, дубоко, искрено.{ 
ало слободније, одигне бркове у вис као да би да омирише нешто, па се нагло скупи, згрчи и опет 
тују, да прете.{S} И њихова дрскост као да збуни чиновнике.{S} Опет узеше артије; по трећи пут  
корским ударцем.{S} Међутим у стоку као да је помамац ударио.{S} У колико чељад ћутљивија, у то 
а очи неки дебељко, на чијем трбуху као да је читав сто почивао....{S} Опазив једну клупу, и не 
>Кад су спазили војнике, у први мах као да су се забунили.{S} Од велике радости нису знали шта  
аше руке низ бедре.{S} Големи трбух као да јој заигра, сва се стресе и некако мукло избаци:</p> 
хом погледајући на Лаканов креветац као да се боји е ће јој неко њега отети.</p> <p>Кад је Мргу 
вивши се с њима, сасвим им хладно рекао да крену за њима.</p> <p>— А јесу ли то <hi>наши</hi> ? 
ве болести, види и обиђе.{S} Није чекао да га зову ни да га мољакају.{S} Сам оде, погледа болес 
, окорео је отупео, и као једва дочекао да се на некоме може осветити, да он некога може кињити 
добијали по два.{S} Лакан је добро знао да баба никада овако бела и овако слатка хлеба јела ниј 
<p>И, макар му и мучно било, макар знао да ће се сељанима замерити, одлучи се да јој оде. „Грех 
и</hi> хлебови...{S} И он их јео, морао да једе...{S} Она само одмахну рукама, привуче га себи  
а толику непокорност Цугсфирер је морао да напери пушку па њу.{S} Ако-крочи и и корак напред пу 
а“.{S} И сад би други муке мучно и ишао да јавља породицама о несрећи која их снашла.</p> <p>—  
едаше га.{S} Мислила је зар да је дошао да ружи и да прокуне.{S} И претрнула.{S} Хтела би да бе 
ситницу...{S} Једино ако би Симат пошао да истуче Лакана, — што се ретко дешавало, — разјуначил 
небушено осврне, као да је неко покушао да је гурне отрага Затим се постиђено крене и хитно, хи 
м то и показали, на једној забави. „Ево да видите како се мисли на вас и на вашу децу“ вели им  
— преведе тумач питање, намештајући уво да боље чује одговор.</p> <p>— Ухватили га ми, чобани,  
></p> <p>— Ено....</p> <p>Лакан се саго да је пољуби у руке, али се она отрже и строго, забрину 
а.{S} Осети да сад не може друкче, него да му скрене пажњу на крупљу и јачу ствар, те да га од  
 да ради, нема.{S} Није било друге него да га опреми натраг, у пећину.</p> <p>— Зато му се дана 
 окусила.{S} Нису додуше ни имали много да једу.{S} У читавој кући чувала се још само два мала, 
— нареди доктор вехтеру. — На то строго да се пази.{S} И њему млеко нек се даје.{S} Редовно.</p 
облозима ни за лековима.{S} Он је желео да одгонене: где је?{S} И како је овамо дошао?{S} Ко га 
ирно, понудив столицу.</p> <p>Није смео да седне.{S} Опет се плашљиво обазре на све стране и за 
ом као да се је нарочито поносио и хтео да му је свак види, јер је готово увијек ишао гологлав. 
еби ли кога спазили, сусрели.{S} Ко био да био, само да одмах могу на њему да се искале, да пок 
 детета па дозива; неко тек сада опазио да му попустили опанци те хоће да их притегне.{S} Узбеш 
 имало шта уређивати, али свак је желио да барем торбу, завежњај, ћебе смести у какав згодан ку 
рамбаша. <pb n="115" /> — Ја сам мислио да ћеш нам рећи, да баш њих тражимо.</p> <p>— Ја сам се 
цати:</p> <p>— Ја, ето, само сам мислио да напоменем.{S} Ако би вам што фалило, ја сам ту.{S} З 
о се свађао с Мандом, у себи је смислио да пошаље Ивици пуних сто и педесет круна.{S} Ко зна.{S 
туру гурнуо међу њих и мукло их нагонио да се обреде, док другу пуну држи у рукама и некако лаг 
 је бесан.{S} Гунђао је, псовао, претио да ће све покварити.{S} Али Симату није смео писати о т 
и проклињати сама себе, што је допустио да га заглаваре.{S} Зар није могао лепо рећи. „нећу ја, 
ико, <pb n="120" /> рад тога, није хтио да је чује ни да је види.</p> <p>Петар се лагано поглад 
ну у таоце или у прогонство, па нема ко да ради; неке се опет дућанџије затвориле у куће, па не 
еће вришти и брда вриште.{S} Чини се ко да негде недалеко силан вихор завија и фијуче, ломећи и 
, Нико што проговорити.{S} Покуша ли ко да се противи, немилице га истуку; малог попадијина Вој 
а, посаветује и болесника и чељад, како да га његују, препоручи какву траву или понуди какав пр 
ет ће Митра упорније.</p> <p>— Ама како да ти кажем... — и Крсто скиде капу и отра крупан зној  
.{S} Језик му некако одебљао, па никако да му се разуму речи.</p> <p>— Хвала Богу, брате...{S}  
ге ли, урезао им се преко лица и никако да ишчезне.{S} Застење ли који или проговори, ето одмах 
Као да се надала, да ће ипак отуда неко да изађе и да јој се јави.{S} Па дубоко уздахну и опет  
 непрестано кукала и кад је требао неко да је теши, отргоше јој Митру. ,Дође наредба да се сви  
аквих болести, неће ни привирити у село да што помогну.{S} Нису луди да се заражују!</p> <p>Око 
а челу му никли рогови.{S} И све почело да се љуња, љуња, тресе.{S} И он сал ненадно се заљуља  
_C15"> <head>XVI.</head> <p>Село почело да оживљава, да се буди.{S} Здравији и снажнији људи за 
оци.{S} Ко гођ учини какво зло, ђе било да било, треба таоца објесити. .</p> <p>Митра стрекну.{ 
 ће га зауставити.{S} А срамота би било да га види чупава или упрљана.</p> <p>Гаран опет застад 
екори.{S} Чак ни онда кад јој се чинило да он нема право.{S} Откуд она, луда женска глава, да г 
 Треба срце од челика, које би одлучило да одмах пође.{S} Чини му се, биће му лакше ако их прек 
ала се да коракне чвршћим кораком, само да кнез не позна како јој је.{S} Ипак је морала чешће д 
пазили, сусрели.{S} Ко био да био, само да одмах могу на њему да се искале, да покажу своју сил 
i> Макар било и скупо не смета.{S} Само да се добије </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
ом поче да иде од куће до куће.{S} Само да што пре разда, да што <pb n="93" /> пре сврши!....{S 
, гледале су да што брже сврше.{S} Само да им остане што више времена за разговор.{S} А тада ле 
шла дан и ноћ а да се не умори.{S} Само да се не одвоји од свога детета, од своје <hi>мазе</hi> 
аћи само згаришта.{S} Свеједно.{S} Само да дођу у своје село, да легну на онај свој камен.{S} Н 
хну и измакну се мало у страну.{S} Само да је што даље од њега!</p> <pb n="49" /> <p>Официр нар 
о с неким поносом избаци:</p> <p>— Само да буде сретно по српску веру!</p> </div> <div type="ch 
.{S} И као да би ове на свету дала само да их види!</p> <p>У заносу, у пијанству оном, поручила 
нисам дош’о на какву дугу сједницу Само да те видим.</p> <p>— Фала ти, оче!</p> <p>И брзо, брзо 
ије тако опасна.{S} Тврдила Је поуздано да ће се Јагода барем кроз три недеље приДићи.{S} Кришо 
 што ћу му ја У....{S} Ако му је суђено да умре, умријеће.</p> <p>А Лакан је, као за инад свима 
 : које је доба?{S} Је ли већ дозвољено да се иде у затвор и да се походе апсеници.{S} Опипа то 
људи једу.{S} Ко се није научио понизно да двори, тешко њему!</p> <p>Једнога дана казаше како с 
, писка, цвилење.{S} Нико не сме гласно да викне, да јаукне, а нико не ноже да се одвоји мирно  
 одрпанцу, да јој на село дођу.{S} Лепо да дођу овде, у њезину кућу.{S} Ако је, сутрадан, ради  
они што их јуче објесише, — похита Ибро да јој протумачи: — Има их осам.{S} Закопаће ђубре с ђу 
p> <p>Напомену, како жандари мора добро да познају малога и његову породицу, јер би, иначе, мак 
друге дане и ако је сам знао врло добро да се не сме ни сата одгађати и да му карте одмах пропа 
а изазива, дражи и два пута хтела оштро да му одговори, да увреди.{S} Ипак се савладала.{S} Не  
 или изван гробља?{S} Ови су били за то да се сарани иза гробљанског зида, на два аршина даљине 
ним часовима, падају као увреде и место да теше, раздражују.</p> <p>Затвори врата за собом, зба 
ће умрети...{S} А кад ће умирати: зашто да другоме оставља ову храну ?{S} Зар није боље да њојз 
ама.{S} Ако жандари не лажу.{S} А зашто да лажу?....{S} Зар се џабе измењале четири патроле збо 
е и сама осмехну, на силу.{S} А и зашто да се сневесели пред њима, да их растужује?{S} Нека их, 
 као да их није ни видео.{S} Поче нешто да виче на оне хамале што преносе вреће, поче да их пре 
о се, подигао главу, па као да би нешто да викне, да заповеди.{S} Као по налогу неком она се св 
.{S} Хајде го....</p> <p>— А ја сам чуо да је Пешикан покупио сву робу из дућана оних бакала ко 
има, — слага вектер не трепнувши и, зар да се боље увери, попипа се по џепу и тамо напипа све п 
риском или кукњавом не раздражи.{S} Зар да је изгрди, прокуне на данашњи дан?</p> <p>Огромни та 
да измахује њиме око себе.</p> <p>— Зар да ја лажем?...{S} Ја?</p> <p>Јагода га пригрли и узе м 
ао да хтеде да протестира.{S} Хтеде зар да се притужи како не добије млека ни у три дана једанп 
 страхом, гледаше га.{S} Мислила је зар да је дошао да ружи и да прокуне.{S} И претрнула.{S} Хт 
е.... „Не дају нам да једемо а гоне нас да гинемо.{S} Зар то може бити?“....{S} Ни жандари им н 
кости боле.{S} Да га пусте барем за час да седне, да се одмори.{S} И да се заложи чиме.{S} За с 
дала их испод ока.</p> <p>Хтели су опет да је испитују, И залуд.{S} Никако не одговара...{S} Ра 
и да се походе апсеници.{S} Опипа торбу да види: је ли све у реду?{S} И лагано, лагано крену ни 
тра, грозећи се, задрхта и окрену главу да га не гледа.{S} Рањавим рукама поче око себе да траж 
манито поче љубити, прибра некако снагу да се и обрецне:</p> <p>— Остави!.....{S} Доста!</p> <p 
ећу, разгледају, и никад као да не могу да нађу оно што им треба.{S} Обрецну се један на другог 
е.{S} Љутити и бесни што никако не могу да сврше, — можда би један човјек ево то одавно свршио, 
бом, љутећи се и проклињући што не могу да каскају, да измичу као и она.</p> <p>— Иду шуцкори ! 
За све време, за два дана, нити му даду да једе ни да окваси уста. „Хајдук си ти, ти си на свак 
ку, томе фељбаби, гурнути штогођ у шаку да га још боље чува.{S} Треба му гурнути најмање сто кр 
рема старој.</p> <p>— Мати, дај ми руку да пољубим !</p> <p>Стара, још једнако збуњена одласком 
руком.{S} А он одма малакса.{S} Дође му да се врати кући, да се ма куд сакрије испред ње.{S} Ка 
а одрадити оно што поједе.{S} Дадоше му да вуче некаква колица, да превози ђубре у тамничареву  
а раме и изведе пред кућу.{S} Нареди му да ту стоји и чека док се гости не разиђу.</p> <p>Лакан 
вца.{S} Старица га прекрсти и нареди му да читав дан остане код куће, да је чува.</p> <p>Препор 
p>— Сви смо ми хапсеници, — одговори му да макар што каже. -- Сви.{S} Зато нас и чува стража... 
т први пут поклонио нож и препоручио му да га чува јер „се оружје чува ко глава“; знала је и шт 
 био да био, само да одмах могу на њему да се искале, да покажу своју силу.</p> <p>На прве куће 
 може становати.{S} Други отишли у шуму да насеку дрва и јапију за грађевине.{S} Неки се забављ 
ат чупкајући брк и окрећући се у страну да их не гледа. — Доста, доста...</p> <p>Затим отрже Пе 
ровиривати.{S} Понеки од домаћина крену да види шта је?{S} Је ли каква изненадна несрећа или са 
и пређе преко прага.{S} Стара се окрену да види ко је, Војник, српски војник, опремљен, оружан. 
прате кући.{S} Узгред запретише Мартину да ће га строго казнити, ако је од сада пусти да иде ку 
 Једва, у неко доба, командант подвикну да се мора редати и једва, након неколико опомена, поче 
ова!</p> <p>Председник му бесно узвикну да лаже.{S} Сви они знаду питати и писати, а крију....< 
ца.{S} Један, одмах при уласку, замахну да удари, Али кад опази како га она, мирно и слободно,  
пословима.{S} Што су радиле, гледале су да што брже сврше.{S} Само да им остане што више времен 
о су видили како им горе куће; знали су да ће наћи само згаришта.{S} Свеједно.{S} Само да дођу  
траг.{S} Неколицину упорнијих морали су да гурну кундацима.</p> <p>Капетан измахну сабљом и неш 
окоја прегршт брашна.{S} Додуше чули су да ни у Требињу нема брашна; ако га и има да је прикрив 
пута се дизала и лењо приступала канату да извуче преворницу.{S} И оба пута опет се враћала, са 
је, по обичају, звао ни жену ни невесту да му полевају при умивању и да му додају пешкир.{S} Са 
ешће и кратком главњом удари по огњишту да се варнице разлетеше по уској кући. — Само ми их Бог 
не оставите сану...{S} Уморна сам, хоћу да се одморим.</p> <p>Једва једном могла је, како је за 
} Хм.„.</p> <p>Председник нареди тумачу да Лакана</p> <p>запита: је ли ишта чуо или знао' о нар 
це, судове.{S} А ови хоће да иду, одмах да иду.{S} Само моле да их лепо пропусте, да им се у пу 
е.{S} Шта више рекоше му, да може одмах да иде кући.{S} И парница му свршена.{S} Три гласа реко 
но га у прсте кљуцају.{S} Знао је одмах да ће имати неких непријатности.{S} Такви снови не слут 
<head>X.</head> <p>Жандари почеше одмах да робе и. плене и по кућама.{S} Где год шта бакарно на 
оги се свали на другове па готово и њих да обори.{S} Кивно, осветнички испод ока погледају оста 
м и мушкије коракне напред.{S} Хоће баш да им покаже како је хајдук.{S} Погинуће а више их замо 
 плачу.{S} Неки нарочито отишли у варош да дотерају пића и себи и другима.{S} Желе да се опију. 
зи сада или никада!</p> <pb n="8" /> <p>Да би се мало осоколио, примаче се најближем овну и лак 
дница!...{S} Соколила <pb n="86" /> се, давала главу и старала се да коракне чвршћим кораком, с 
 срца, навиру до под грло и даве, даве, даве....</p> <p>Дошав до Мартинове куће, застаде.</p> < 
му око срца, навиру до под грло и даве, даве, даве....</p> <p>Дошав до Мартинове куће, застаде. 
 чудно, промукло кокљање, као да некога даве, понеки јачи уздах, молба, клетва.</p> <p>Изненада 
скују му око срца, навиру до под грло и даве, даве, даве....</p> <p>Дошав до Мартинове куће, за 
очинути.{S} Јак, страшан смрад у пећини давио га, гушио; вода, која је цурила низ мркле, мемљив 
а ће га неко отуда омађијати.{S} Она се давно досетила да са Јагодом нису чисти послови.{S} И о 
ну ?{S} Зар није боље да њојзи, Марији, даде?{S} Па и не чекајући одговора, бирала је што јој с 
и му онај хлеб, услача се, па ће све да даде за њега.{S} И не мисли више ни на што него на трбу 
а!...{S} Не дај ме!</p> <p>Официр се не даде збунити.{S} Лено се окрену, дозва једну патролу и  
па умукну.{S} Затим погледа на Симата и даде му знак обрвама да дете уклони.{S} Не ноже се пред 
ешкота.{S} Свега донесе.{S} И ја то све дадем свијету и.... хвалили су ме.</p> <p>— А сагријеши 
гљиво:</p> <p>— Зар је цару мало што му дадосмо ђецу, зар му треба и котлова?</p> <p>— Дужност  
јести; мора одрадити оно што поједе.{S} Дадоше му да вуче некаква колица, да превози ђубре у та 
ише према њему дугачке, блатњаве руке и дадоше му мало труле, смрдљиве сламе.{S} Сламу простре  
.{S} За све време, за два дана, нити му даду да једе ни да окваси уста. „Хајдук си ти, ти си на 
билате сузе <pb n="122" /> као пролетња дажда....{S} И она је јецала као дете, не бринући се ви 
ирно крочи према старој.</p> <p>— Мати, дај ми руку да пољубим !</p> <p>Стара, још једнако збуњ 
 <p>— А нема вајде од каве, Манде...{S} Дај ти да се руча, те да што боље окусе.{S} Што је Бог  
.</p> <p>— Тето!...{S} Златна!...{S} Не дај ме!</p> <p>Официр се не даде збунити.{S} Лено се ок 
 из гласа:</p> <p>— Господине!...{S} Не дај!...</p> <p>Официр се нагло исправи и оштро подвикну 
олену,</p> <p>— Сачувај Госпе!...{S} Не дај Госпе!{S} Помози!</p> <p>— Шта ти је? — пита је Мит 
а нешто мирнија, стишанија.</p> <p>— Не дај ми Боже да умрем. док не осване дан освете, — опет  
 би се растала с њима.{S} А сад мора да даје не једну него готово све, а сама да остане без иче 
е лењо извали под оближњи дуд па и отуд даје знакове.{S} Девојка готово нити је могла у кућу ни 
рого да се пази.{S} И њему млеко нек се даје.{S} Редовно.</p> <p>— Разумијем.</p> <p>Доктор лаг 
 по који беспослењак.{S} Иде, шета се и даје знакове, или се лењо извали под оближњи дуд па и о 
рније, — па ради шта хоће.{S} Вазда јој даје, уписује зајмове.{S} Отвори касу и лијепо вели: „У 
кидиса на њега:</p> <p>— Дијете ми моје дајте, лопови једни!{S} Отимачи!...{S} Разбојници!...{S 
="99" /> одмах измахују руком, чибуком, дају знакове да се не приступа.</p> <p>Зато нико ни од  
уза, бледа, са помученим очима које гле дају некако несвесно, готово лудачки.{S} Незна ни да го 
и чува стража...{S} Ни у болници нам не дају боловати без страже.</p> <pb n="80" /> <p>Један од 
уће него у туђем свијету“, веле.... „Не дају нам да једемо а гоне нас да гинемо.{S} Зар то може 
ије, Откуд тога у Брђана?..{S} Хтео је, дакле, да је изненади, обесели.{S} А чиме би је у данаш 
андом, кувала и готовила.{S} Дочека ли, дакле, Лакана само ће га корењем почастити.</p> <p>Једн 
ењен њој и Лакану, није хтела узети.{S} Дала га Манди.{S} Јер <pb n="89" /> чим је погледала бр 
ан освете“.{S} И као да би ове на свету дала само да их види!</p> <p>У заносу, у пијанству оном 
сносни, заглушујући.{S} И разлежу се на далеко и тону у провидној помрчини.{S} Одбијају се о бр 
, у истину, сви нападаји били још доста далеко.{S} По брдима, по лединама, по гајевима око села 
ан ваздух, разли се изнад кука и изгуби далеко, у пољу.{S} За њим се оте други, па трећи.{S} Не 
ицима. „Где ли су сада?...{S} Близу или далеко?...{S} Како им је?{S} Јесу ли онамо у ватри где  
ци одвојили и коње и говеда и одвели их далеко у страну.{S} Неки почели одабирати и овце и већ  
ишта није ни понео са собом.{S} Нису му дали.{S} А треба му и преобука, и нова марама и сапун.{ 
 па она банда ... кажу, продала вагон у Далмацију и зарадили педесет хиљада круна. ..{S} За кот 
ли кога узверено врисну, одскоче и беже даље.{S} Понеко од оних мањих уморено малакше, посрне.{ 
изну у плач.{S} Митра и не покуша да је даље теши.{S} Нека се исплаче биће јој лакше.{S} Поглед 
S} И макар што је лула опомену, ишла је даље, не осврћући се, не уклањајући.</p> <p>— С пута! . 
 ислабили да им се више ни глас не чује даље од постеље; други набрекли, отекли, помодрили у ли 
> <pb n="40" /> <p>Старица није могла и даље да гледа.{S} Осети како је почела да малаксава, да 
празним обећањима, па узалудно чекати и даље. -</p> <p>— Хтио сам да идем у Лулиње, — јада се М 
кну се мало у страну.{S} Само да је што даље од њега!</p> <pb n="49" /> <p>Официр нареди двојиц 
 опипа јабуке за појасом, и мирно крену даље.{S} Као да му не беше криво што је сусрет са Јагод 
етно таласају и заплећу око нога, те из даљега изгледа као да људи и не корачају него с натегом 
преко рукава везане ланцима који још из даљега ситно, ситно јецају.{S} С њиме, у истом ланцу, с 
{S} Или?...</p> <pb n="28" /> <p>Још из даљега опази стару Митру како је чека пред вратима.{S}  
ани иза гробљанског зида, на два аршина даљине.{S} Попу нису могли забранити да је не опоје и н 
се над узнемиреним брезама.{S} Негде из даљине као да се проби још јачи, оштрији писак.{S} Лака 
и Митра, држећи се од њега у пристојној даљини, као што и доликује женском чељадету.</p> <p>— Н 
ломњава, оргињање.{S} Као да се негде у даљини одроњују читаве стене, са хуком и тутњавом, и ле 
ег!</p> <p>— Не дам ја Гарана!...{S} Не дам га жив!</p> <p>И поче да се хрве са војницима који  
егово јадиковање. — Ге вег!</p> <p>— Не дам ја Гарана!...{S} Не дам га жив!</p> <p>И поче да се 
За свог цара. <pb n="58" /></p> <p>— Не дам ја своје крви ни цару ни никоме, — окоси се домаћиц 
сиротиње кроз село.{S} А ја немам да им дам.{S} Све сте нам отели.{S} А он доноси брашна, пршут 
 јој напомену нека се само моли Богу за дан освете.{S} Загрли је још једном и пође.</p> <p>Опет 
ела.{S} И чинило јој се да би тако ишла дан и ноћ а да се не умори.{S} Само да се не одвоји од  
ништа сметало -није да неколико пута на дан весело зациликће и да се јави сељанима.{S} Оно им — 
, гони.{S} Драго јој да оде па макар на дан...{S} И јадни Мартин ропће, непрестано ропће све до 
тарица га прекрсти и нареди му да читав дан остане код куће, да је чува.</p> <p>Препоручи и да  
 изазвати погрде и ударце.</p> <p>Читав дан пекли се тако на сунцу и чекали.{S} И они најснажни 
 Не дај ми Боже да умрем. док не осване дан освете, — опет ће Митра, тешећи је. — За сваку рану 
а се:</p> <p>— Ех среће!{S} Доживиће се дан освете....</p> <p>Па да и Лакану кажем истину</p> < 
191_C11"> <head>XI.</head> <p>Тек други дан Лакан као да опет дође мало себи.{S} Пред очима као 
 зна шта се око ње догађа.</p> <p>Други дан, рано, придигоше се многи да крену у Требиње.{S} Св 
 <p>— Зло, синко, Бога ми.</p> <p>Други дан потераше Лакана на рад. <hi>У царској кући</hi> ник 
ила мало, и патила и она и Лакан, сваки дан је изгледала веселија и, некако, подмлађена.</p> <p 
о да нека зараза удари у село.{S} Сваки дан, готово, по једна или по двоја носила односе се на  
> <p>— Молиш ли се Богу?</p> <p>— Сваки дан.</p> <p>— Смирено, покајнички, молиш ли се?</p> <p> 
, а Лакан је мали.</p> <p>Од тада сваки дан ишла је по селу од куће до куће.{S} Питала је ли ик 
ла односе се на гробље; стари поп сваки дан у неколико кућа мора да сврати и обилази болеснике. 
болничка хлебића.{S} Болесници су сваки дан добијали по два.{S} Лакан је добро знао да баба ник 
а заузимљу за њих, за сиротињу.{S} Неки дан су им то и показали, на једној забави. „Ево да види 
 остао је Мартин у Стоцу и тек се седми дан вратио, са — <hi>три</hi> кила брашна.{S} Лагали им 
S} Зар да је изгрди, прокуне на данашњи дан?</p> <p>Огромни талас светине занија се и крену за  
 да он некога може кињити</p> <p>Десети дан Лакан некако малакса.{S} Ноге га издају, поклецују, 
 је луд, називали га претварилом, Трећи дан се разболео и умро.</p> <p>— А молим ти се, бако, д 
се Петар губио из куће и да су га трећи дан нашли у брду, где спава; сазнала је кад му је Симат 
оде и да види како јој је.{S} Тек трећи дан нађоше неку бабу Марију, калу и пакосну жену, којој 
се да нису толико ни журили а већ трећи дан били су пред селом.{S} Опазив своја брда, своје поз 
 донети слободу и тај њезин недостижни „дан освете“.{S} И као да би ове на свету дала само да и 
се заложи чиме.{S} За све време, за два дана, нити му даду да једе ни да окваси уста. „Хајдук с 
.{S} Нису јој одмах веровали.{S} За два дана нису пуштали никога да оде и да види како јој је.{ 
рече. — Не помаже претварање.{S} До два дана ћемо те објесити, лопове!</p> <p>Тачно у осам сати 
 обнемогни, јечи, јаучи.{S} И, кроз-два дана, — мртав...{S} Кад <pb n="101" /> је Мргуд умро, т 
акар главу изгубио .... </p> <p>Једнога дана, отворивши очи угледа буцмастог војника, како се р 
но да двори, тешко њему!</p> <p>Једнога дана казаше како су у близини села нашли убијена војник 
и ако је желела, никако није могла тога дана да остави кућу.{S} Додуше сад није имала посла кол 
у ни имали другог посла него су по пола дана наизменце обилазили око куће и пазили да когод неб 
 осуде сипале се једна за другом сваког дана.{S} Никад ни једна није могла бити образложена как 
91_C8"> <head>VIII.</head> <p>Након три дана и три ноћи готово непрестаног хода, стигоше у неко 
аза опет је упорно!...</p> <p>Након три дана пустили су је.{S} Била је бледа, слаба, изнемогла. 
га не задржавају због њих по два по три дана, стрепио је и подрхтавао као да га шаљу на робију. 
е притужи како не добије млека ни у три дана једанпут.{S} Али се доктор више и не окрену на њег 
1_C7"> <head>VII.</head> <p>За неколико дана Црногорци као да учесташе с навалама.{S} Често се, 
, срдобољу, крзамаке лечи кроз неколико дана.{S} И сигурно лечи.{S} А ови доктори обилазе са св 
ло по њихову главу</p> <p>Кроз неколико дана отворено изјавише да селе.{S} Неколицини народних  
"SRP19191_C9"> <head>IX.</head> <p>Шест дана остао је Мартин у Стоцу и тек се седми дан вратио, 
 Мало је, додуше, срећника који су оних дана у нашим болницама преболевали опасније болести.{S} 
ану.{S} Газда Пешикан био је некако тих дана. — као и за време читава рата, — између главних ли 
} Такви снови не слуте добро.{S} А ето, данас, дошао му из Стоца читав сноп карата да да их раз 
 Закопаће ђубре с ђубретом да трухне, а данас ће нови курбани да се објесе.</p> <p>— Нови? — ти 
т се приповрати и рече тише:</p> <p>— А данас ће, кажу, петорицу објесити.{S} Ударили Црногорци 
р био и свој, макар јој и познат, он је данас царски чојек, службеник, а она неће да се пред ца 
зла, не смијеш га волити....{S} Тако је данас.</p> <p>Јагода одиже крст и рече мекше:</p> <p>—  
ст црних карата!{S} Дванаест кућа да се данас оцрни.{S} Јер то се обавештавају породице <hi>хра 
 могао пријатније изненадити?{S} Зар се данас ико ичему толико радује колико хлебу?</p> <p>Митр 
и натраг, у пећину.</p> <p>— Зато му се данас не смије дати да једе, — заповеди тамничар опоро. 
 ништа на продају . . .{S} Не пазарујем данас . . .</p> <p>Па узе официра за руку, шапну му неш 
а трошка...{S} Ех...{S} Тешко је, тешко данас преживјети.</p> <p>И ако се свађао с Мандом, у се 
како попреко.</p> <pb n="75" /> <p>— Но данас ћеш на суд, — рече. — Не помаже претварање.{S} До 
} Лагали им, лагали: те стићи ће брашно данас, те стићи ће сјутра.{S} А брашна нема па нема.{S} 
исну:</p> <p>— Несретни мој, Симате!{S} Данаске ли те мајка изгуби!</p> <p>Зарони лице у прегач 
је изненади, обесели.{S} А чиме би је у данашње дане могао пријатније изненадити?{S} Зар се дан 
здражи.{S} Зар да је изгрди, прокуне на данашњи дан?</p> <p>Огромни талас светине занија се и к 
ије преша, да се може оставити на друге дане и ако је сам знао врло добро да се не сме ни сата  
191_C14"> <head>XV.</head> <p>У најтеже дане Мандине, кад је непрестано кукала и кад је требао  
ме би га понудила.{S} И сама се у задње дане хранила травом и корењем.{S} Ишла је наоколо, траж 
ади, обесели.{S} А чиме би је у данашње дане могао пријатније изненадити?{S} Зар се данас ико и 
да учесташе с навалама.{S} Често се, по дану и по ноћи, изнад села расипао грохот пушака.{S} Чи 
да грли једнога по једнога.{S} Ето, Бог дао па ће јој опет кућа пропевати</p> <p>— Лакане!{S} К 
ча, те да што боље окусе.{S} Што је Бог дао.</p> <p>Манда послуша.{S} Дохвати са зида и спусти  
злетеше по уској кући. — Само ми их Бог дао и само ми их он може узети...</p> <p>— А ето су узе 
адне добио по овоме голубу и коме га је дао?</p> <pb n="77" /> <p>Лакан зачуђено погледа у тума 
 старцем је дошао на ред Симат.{S} Није дао да му вежу очи.{S} Не боји се он смрти у очи поглед 
p>Ухватише га, савладаше, — још се није дао, још се јуначки бранио, — и положише у постељу.{S}  
ве.</p> <pb n="70" /> <p>— А шта је цар дао?</p> <p>— То се тебе не тиче.</p> <p>— Грка би и че 
и ухапшен.</p> <p>— Фала Богу на његову дару !</p> <p>И Симат заглади бркове, па мирно крочи пр 
згодне дрвењаре направили су војници од дасака.{S} Мали. ниски прозорчићи, расклимани; врата те 
езину, Митрину, кућу поново склепали из дасака и да су подигли још неколито таких кућа.{S} Види 
ад.{S} На неким авлијама читави навиљци дасака, подераних мешина, испуцалих лонаца и испробијан 
шапама тражећи кости.{S} Измеђ сагнилих дасака провири каткада радознало остарели миш.{S} Погле 
ске?..{S} И зар њезино дете да спава на даскама?...{S} И само?..{S} И у мраку?..{S} А ко ће се  
аву и мирише је; трећи обилази, премера даске, надајући се да ће одабрати коју, да склепа макар 
 се нагло скупи, згрчи и опет упане међ даске.</p> <p>— Ено нам домова, — одговарају Брђани а с 
вача, ин ништа...{S} Само неколике голе даске?..{S} И зар њезино дете да спава на даскама?...{S 
ину.</p> <p>— Зато му се данас не смије дати да једе, — заповеди тамничар опоро.</p> <p>Кад се  
итао: зашто?...{S} Задовољавали се само датим знаковима.{S} Тек понеки као да се досети па се и 
аде дочекасмо, фалим те Боже !</p> <p>— Даће Бог биће и добро, — поносно одговори Митра, исправ 
, раздрљили кошуље на прсима и заморено дахћу.{S} Понеко дете заспало у прашини или на трави; н 
реградама.{S} Извади две три позивнице; два снопића цигарпапира, некакву признаницу, чувалдуз с 
S} Чини јој се нека обмана, превара.{S} Два пута се дизала и лењо приступала канату да извуче п 
а.{S} Три гласа рекоше да „није крив“ а два су тврдила да је „крив“ Већином од једног гласа реш 
 да се заложи чиме.{S} За све време, за два дана, нити му даду да једе ни да окваси уста. „Хајд 
може.{S} Нису јој одмах веровали.{S} За два дана нису пуштали никога да оде и да види како јој  
о да се сарани иза гробљанског зида, на два аршина даљине.{S} Попу нису могли забранити да је н 
стали су се морали задовољити овако, са два са три кила, или празним обећањима, па узалудно чек 
пекле.{S} Видела је да изазива, дражи и два пута хтела оштро да му одговори, да увреди.{S} Ипак 
/p> <p>Маши се руком под главу и извади два мала, бела, болничка хлебића.{S} Болесници су сваки 
— Али тамо још горе.{S} Тамо намијенили два вагона жита за котар, па она банда ... кажу, продал 
зели, — опет ће Мартин упорно и отпусти два дима...{S} Нису нас ни питали.</p> <p>— Силеџије!</ 
 буду.</p> <p>— Тхе ...</p> <p>— Продај два овна па ето сто крупа.</p> <pb n="66" /> <p>Мартин  
, — рече. — Не помаже претварање.{S} До два дана ћемо те објесити, лопове!</p> <p>Тачно у осам  
у.{S} У читавој кући чувала се још само два мала, тврда комадића хлеба, — узмешан кукуруз са ре 
 зубима.{S} Око њега, са две стране, по два капетана.{S} Лакану се чинили сви налик један на др 
 и чекала кириђије да и њих пита.{S} По два по три сата чекала је крај пута а да јој не досади. 
е, одлазио до забрана и доносио отуд по два по три нарамка дрва.{S} У Столац је одлазио само по 
.{S} Болесници су сваки дан добијали по два.{S} Лакан је добро знао да баба никада овако бела и 
здају а да га не задржавају због њих по два по три дана, стрепио је и подрхтавао као да га шаљу 
делијски натурене капе на чело стрељају два соколова ока, танки брци повили се па се лепршају,  
тра, обнемогни, јечи, јаучи.{S} И, кроз-два дана, — мртав...{S} Кад <pb n="101" /> је Мргуд умр 
десетак петнајест омлађих невеста и око двадесет девојака, што се здрављем и снагом одвајале од 
ане их у јатима.{S} Марко Томов имао их двадесет; Аћим Перишин шеснаест; Никола Гргуров десет.{ 
{S} Није шала дванаест црних карата!{S} Дванаест кућа да се данас оцрни.{S} Јер то се обавештав 
та да да их разда по селу.{S} Није шала дванаест црних карата!{S} Дванаест кућа да се данас оцр 
 је и стеже за рамена.{S} Удари једном, двапут, трипут.{S} Па ја љутито баци на земљу, дозва се 
Бојала се и за се и за Лакана, те га је двапут кришом прекрстила.{S} А сад се, готово поче осје 
испио каву придигао се, протегао једном двапута, зовнуо, и лагано, оклевајући, кренуо преко пра 
 причест и саге се да је пољуби у чело, две крупне сузе потекоше му низ старачке образе.{S} Али 
д села, од своје <pb n="51" /> куће.{S} Две три жене зграбише по шаку земље и почеше љубити.{S} 
<p>— Нисам.</p> <p>Она извади из недара две јабуке и гурну му их за појас.{S} Извуче из косе не 
вом сламком међ зубима.{S} Око њега, са две стране, по два капетана.{S} Лакану се чинили сви на 
 дозволу, седе на њу.{S} Тада опази, са две стране стола још двојицу официра како га пажљиво по 
</p> <p>Пред вече, пошто је помузла оне две три овце што им још остале, и унела каблић у кућу,  
е тражити по оним преградама.{S} Извади две три позивнице; два снопића цигарпапира, некакву при 
прича, остали су победиоци.{S} Освојили две касарне, заробили три машинске пушке, одела, муници 
најмање једну оку сувих смокава и барем две оке ораха.{S} А стрико Петар ће донети и пушку и, с 
да крену у Требиње.{S} Сваки потерао по две по три главе стоке на продају.{S} Треба се дочепати 
часа, учини као да на председнику имају две главе.{S} И као да му наочари по носу почеле поигра 
прете ватру на огњишту и, набацивши још двије три биље, поче дувати из све снаге да боље распал 
.{S} Сваки дан, готово, по једна или по двоја носила односе се на гробље; стари поп сваки дан у 
еко од њих, на простртим ћебетима, леже двоје болесника.{S} Једно сушичаво дете, слабо, испијен 
ригрли и поче миловати.</p> <p>— А наше двоје ђеце у војсци, — исправи се домаћица искрај огњиш 
носи дете у нарамку.{S} По нека вуче по двоје деце за собом, љутећи се и проклињући што не могу 
</p> <p>— А имате ли још икога осим вас двоје?</p> <p>— Имам једног сина у војсци, — отповрну М 
јечећи, кашљући, застају, гегају се.{S} Двојица сакатих још се једва држе на ногама; чврсто се  
зава.</p> <p>У Митрину кућу дођоше само двојица.{S} Један, одмах при уласку, замахну да удари,  
у омање групе.{S} Негде их нема него по двојица заједно, негде по четворица.{S} Нису ни Швабе,  
 њим.{S} И у другим колима седела су по двојица талаца.{S} Хладни, мирни, озбиљни.{S} Запалили  
} Неки почели одабирати и овце и већ су двојица тројица некако загледали Лаканова Гарана.{S} Ла 
ушци. — Да нијеси наша и да нијеси мати двојице војника, показао бих ти како се за језик суди.< 
у...{S} И лијепо чујем глас кога од њих двојице... и распознајем...{S} Јечи и зове... „Ах, мила 
ега!</p> <pb n="49" /> <p>Официр нареди двојици шуцкора да и старицу и Лакана, са оно мало сток 
 и помилова је по коси. — Мени су дигли двојицу ...{S} Све ће бити како је Бог наредио, а мимо  
та.{S} Уза сваку патролу додао је и 'по двојицу шуцкора, који су такођер боље познавали људе и  
{S} Тада опази, са две стране стола још двојицу официра како га пажљиво посматрају.{S} Њихови г 
сва чељад треба да стоје око софре и да дворе док царски људи једу.{S} Ко се није научио понизн 
и једу.{S} Ко се није научио понизно да двори, тешко њему!</p> <p>Једнога дана казаше како су у 
леђа и, држећи руке на појасу, мирно их дворила све док нису вечерали.</p> <p>Сјутрадан Лакан ј 
 пред Симата, измакну се и као да хтеде дворити.</p> <p>— Сједајте и ви, — кратко осече Симат и 
адњи у групи <hi>бунтовника</hi>, везан двоструким ланцем, чији дугачки крај један жандар придр 
омовину, — дрекну гојазни цуксфирер, са двоструком брадом, и добро се искашља. — И живот и све. 
а простом седишту збио се прото и, кроз дебеле наочари, некако зачуђено гледа по светини.{S} Кр 
 извади читав сноп артија и, устакнувши дебеле наочаре на нос, лено поче превртати, тражити.</p 
ну огњеним крилима и, хукнувши, избљују дебеле млазове дима у вис.{S} На неким местима још се ј 
ушице кратка, здепаста жена са необично дебелим мишицама и необично забреклим трбухом.{S} У лиц 
уморено малакше, посрне.{S} Закопа се у дебелу прашину и очајно цичи, дозивајући другове.{S} Пр 
а чудна певорка.{S} Напред јаше официр, дебељкаст неки капетан, са исуканом сабљом, на малом, у 
м се учини врло згодан.{S} Осмехну се и дебељко и узви главом:</p> <p>— Луда је, видим... али ј 
 на другога и само му запео за очи неки дебељко, на чијем трбуху као да је читав сто почивао... 
а на све око себе.{S} Један од шуцкора, дебео, угојен, као да се зачуди тој њезиној мирноћи.{S} 
 као тркачи за однесене трке; колико се девојака отимало око њих.{S} Јуре је једанпут о процеси 
етнајест омлађих невеста и око двадесет девојака, што се здрављем и снагом одвајале од осталих. 
 оближњи дуд па и отуд даје знакове.{S} Девојка готово нити је могла у кућу ни из куће.{S} Ако  
чима да је то она.{S} Ова горда, снажна девојка, са набреклим, чврстим образима, сочним уснама  
Здрави људи, домаћини, старци, старице, девојке, деца.{S} Хоће још једном да се нагледају звона 
таде необична журба, трка, комешање.{S} Девојке, девојчице и младе невесте хитно, не осврћући с 
ead>IV.</head> <p>Тек ујутру усудише се девојке да измиле из јазбина, трапова, пећина, куда се  
ична журба, трка, комешање.{S} Девојке, девојчице и младе невесте хитно, не осврћући се, промич 
у говорили. — опојело, крстило, венчало дедове, очеве, њих саме и њихову децу.{S} Оно их о праз 
 некакав овисок, окошт старац.{S} Испод делијски натурене капе на чело стрељају два соколова ок 
ну.</p> <p>Митра и Манда као да се нису делиле.{S} У кући помагала једна другој, — откако се Ми 
ноћи задржи код себе и тек ујутру почне делити.{S} А и јадне породице, — правдао се сам пред со 
точатсја врази јего и на спашеније наше держава непобједимаја и јелици во Криста крестистесја и 
Јордање крешчајушчу и ниње и до вјека и держава непобједимаја.{S} Алилија.</p> <p>Па као да би  
дака.</p> <p>— Спаси Христе и помилуј и держава непобједимаја и во Јордање крешчајушчу и ниње и 
 Мргуд, и болеснике и сакате ...{S} Има десет манитова међу њима.{S} И манитавих се људи боје . 
; Аћим Перишин шеснаест; Никола Гргуров десет.{S} И нико их није ни прекорио због њих.{S} Једин 
 или се ваљала у прашини, крај нога.{S} Десетак младића, сакатих, седели су одвојени у страни,  
гледале су такођер као старице.{S} Само десетак петнајест омлађих невеста и око двадесет девоја 
ти и митити Муратбегове слуге да му оно десетак кила одмах издају а да га не задржавају због њи 
ветити, да он некога може кињити</p> <p>Десети дан Лакан некако малакса.{S} Ноге га издају, пок 
давала пилиће и јаја... да пошаљем коју десетицу, а да Мартин и не зна...</p> <p>И дуго, дуго,  
обошима.{S} Непрестано туку, лупају.{S} Десило се први пут те су неки таоци викали и клицали ул 
је, измицала се, уклањала.{S} Некако се десило те је догурали до на крај тротоара, на узвишење  
да.{S} Ништа не проговори.{S} А њему се десна усница мало придиже и као с неким поносом избаци: 
} Шта ће бити од њега?..{S} Јуре му био десна рука.{S} С Јуром се поносио....</p> <p>Заборави н 
Лепо се мичу час на чело, час на образ, десни, леви.{S} Заигра час једна страна, час друга.{S}  
.{S} Он се уопште ретко смејао ити само десном усном која би се неприметно надигла.{S} Увек хла 
Реџо, певајући из свега гласа, удара по десном кољу, који се нешто улењио, и снажно опуцкује би 
 иде усправно, сва се некако накриви на десну страну.{S} Кад гледа, гледа некако поплашено, узв 
ћи, нити ишта запитати.{S} Ту је Лакан, дете, а пред њим се не сме о свему слободно говорити.{S 
 силу се подигоше да га мало сагледају, Дете!....{S} Још једно дете!...{S} Откако су затворени, 
урови људи гонити, како га кињити?..{S} Дете, па ни њега не штеде!..{S} У хапс?...{S} А што ће  
еда на Симата и даде му знак обрвама да дете уклони.{S} Не ноже се пред њим свашта говорити.</p 
е Петар.{S} Петра је и сада сматрала за дете те га и корила за сваку ситницу...{S} Једино ако б 
ћали на свакога, на чобана, на жену, на дете.{S} Комад хљеба из руке отме, убије овна, козу, ко 
зговарали готово ништа.{S} Тек ако које дете, пригњечено, дрекне или ако неко подмукло јекне по 
вратима <pb n="17" /> закаснило по које дете па упорно удара у канат и тражи да му отворе.</p>  
 комешање, граја.{S} Изгледа да више ни дете не може да уљезе унутра, а њима није ни тесно ни н 
па, не осврћу се на њих.{S} Понека носи дете у нарамку.{S} По нека вуче по двоје деце за собом, 
 је и јадиковала <pb n="67" /> како јој дете пати и како ће, боји се узалудно главу изгубити.</ 
ветује?{S} Како би могла?{S} Та није он дете, није Петар.{S} Петра је и сада сматрала за дете т 
олетња дажда....{S} И она је јецала као дете, не бринући се више: хоће ли ко чути или видети?</ 
леже двоје болесника.{S} Једно сушичаво дете, слабо, испијено, и једна малаксала жена, у грозни 
е на прсима и заморено дахћу.{S} Понеко дете заспало у прашини или на трави; неке бабе селе, об 
оме.{S} Ама зар оно бледуњаво комшинско дете, она мала, мршава цурица што није знала људски ни  
 мало сагледају, Дете!....{S} Још једно дете!...{S} Откако су затворени, видели су како је неко 
, нико живи неће се побринути за њезино дете.{S} Још ће га, може-бити, и гонити и тући...{S} Св 
 неколике голе даске?..{S} И зар њезино дете да спава на даскама?...{S} И само?..{S} И у мраку? 
уцају.{S} Онај што је натоварио болесно дете, зове да га когод одмени.</p> <p>Блека, мека, бука 
мешаше се чељад и стока.{S} Оно болесно дете неко упрти на леђа и понесе.{S} Болесну жену хтедо 
S} У једну групу допрла мати, а у другу дете; у једну брат, а у другу сестра.{S} Јавише чиновни 
умори.{S} Само да се не одвоји од свога детета, од своје <hi>мазе</hi>.{S} На толику непокорнос 
је лакше него кад је раставља од њезина детета.{S} И што ће бити с њиме?...{S} Куд ће га ови су 
ади крађе.{S} Сад се тек нека мати сети детета па дозива; неко тек сада опазио да му попустили  
 Постарала би се мајка да јој се олакша детету.{S} Али овако како ће?...{S} Да се може помоћи,  
суђено и осуђено.{S} Зашто?{S} За чисто детиње послове.{S} Ни мало их изненадило није кад су уг 
} Нема ни <pb n="112" /> у њих више оне детињске бојазни и стрепње пред старешинама.{S} И њима  
га фала Богу, — брзо одговори Митра, са детињским поносом.{S} Стара, чуварна домаћица !</p> <p> 
ди, домаћини, старци, старице, девојке, деца.{S} Хоће још једном да се нагледају звона, да се о 
тиње кад осете крв, сви ови људи, жене, деца, острвљени, узбешњели, немирни су, узбуђени, нестр 
дмора, да их могу дочекати понудама.{S} Деца направила бајрачиће, изашла на улицу и, уредивши с 
агрлио и ижљубио ту милу, птицу.) А сва деца <pb n="72" /> хране голубове и хране их у јатима.{ 
дојчад у нарамку и дојиле, док се друга деца хватала за сукњу или се ваљала у прашини, крај ног 
старица више него стараца, — и све сама деца.{S} Неколико времешнијих жена, рашчупане, прљаве,  
ици почеше трчати голотрба престрављена деца, бежећи безобзирце.{S} Сусретну ли кога узверено в 
ванредно радостан дозгађај.{S} Чак се и деца умешала, мотају се кроз светину и вичу, дрече, пев 
 другу нити се питају за здравље.{S} Ни деца нема да трче, галаме, играју се.{S} Све се посакри 
 се нема ни мало и треба донети.{S} Ако деца у зору заишту хлеба, шта ће им. одговорити ?{S} Чи 
е скупоцене ствари.{S} Уза њих пристају деца, још увек уплакана.{S} Хтела би да им помогну, да  
ете у нарамку.{S} По нека вуче по двоје деце за собом, љутећи се и проклињући што не могу да ка 
ку на пашу.{S} Мартин, не имајући ситне деце, морао је плаћати туђем, да, уз своје овце, потера 
у затворени, видели су како је неколико деце суђено и осуђено.{S} Зашто?{S} За чисто детиње пос 
'?....“</p> <p>Сад, ево, хоће да суде и деци и тицама.{S} Ако жандари не лажу.{S} А зашто да ла 
оре.{S} Туже се како не знају шта ће са децом и њиховим искањем да једу.{S} Шта ће се јести?{S} 
енчало дедове, очеве, њих саме и њихову децу.{S} Оно их о празницима звало цркви, звало их на с 
а видите како се мисли на вас и на вашу децу“ вели им један чиновничић и води их до овећег проз 
 пошао да истуче Лакана, — што се ретко дешавало, — разјуначила би се и изазивачки му изишла на 
 n="80" /> <p>Један од вектера, омален, дешмекаст, лењ, тромо се утега у собу и ногом затвори в 
мехну се и дубоко наклони.</p> <p>— Кис ди ханд шене фрајлајн!</p> <p>Па закорачи и хтеде да уђ 
у, међу светину.</p> <p>Узвик нечувене, дивље радости разли се изнад тротоара и затрепери кроз  
истрчавају на прозоре, не дрече обесно, дивље кад опазе једна другу.{S} На улицама не може гото 
разли изнад згуснуте гомиле.{S} И смех, дивљи, необуздани смех затресе читавим вешалиштем, кад  
инског система, а о рамену пушка.{S} Са дивљом радошћу људи који никада нису имали оружја у рук 
 се, знојио, превртао, А још од сванућа дигао се изломљен, сатрвен и суморан.{S} Није, по обича 
и за чутуру.{S} Поздрави јунаке који се дигли да се бију с душманином.{S} Зажели им сваку срећу 
 благо и помилова је по коси. — Мени су дигли двојицу ...{S} Све ће бити како је Бог наредио, а 
борише га на земљу.{S} Чим покуша да се дигне нови ударци осуше се и он опет посрну, пипајући р 
тварани.{S} Неки затворени јер им газду дигну у таоце или у прогонство, па нема ко да ради; нек 
Моји снови не варају...{S} Гора и трава дигнуће се на нас.{S} Биће рата и биће окршаја.</p> <p> 
е домаћица искрај огњишта и проплака. — Дигоше их, Бог их убио!</p> <p>— Шути, жено, — опомену  
стару како се приближује, обоје се брзо дигоше.{S} Стресоше мало хаљине, уредише их и весело јо 
ранити?...</p> <p>Без икаква размишљања диже се и крену пут Мостара.{S} Нит је тражила чију <pb 
креса Мргуд отимљући руку, па се лагано диже и пође према вратима. — Одмах затварај врата ! — о 
} Посрне од ударца, јекне, али се намах диже и, са познатом одличном упорношћу луда човека, још 
е?</p> <p>— Све. <pb n="26" /></p> <p>— Дижи! — подвикну онај други, па се сада и сам придигну  
се нека обмана, превара.{S} Два пута се дизала и лењо приступала канату да извуче преворницу.{S 
ем.</p> <pb n="95" /> <p>— Јуре мој!{S} Дијете!</p> <p>И Манда се спусти на столицу.{S} Сави ру 
 руке и готово кидиса на њега:</p> <p>— Дијете ми моје дајте, лопови једни!{S} Отимачи!...{S} Р 
S} Ко зна.{S} Може такса и поскупити, а дијете треба да откупљује главу, Уједно је наумио, — оп 
кресну оштрије:</p> <p>— Остаће ми моје дијете...{S} Све нек пропане, само нек ми они :живи и з 
Симате, миловање материно!..{S} Симате, дико материна!..{S} Симате, пуна кућо моја!..{S} Симате 
.{S} Ретко из кога димњака да се извије дим.{S} Ретко где да залаје кер.</p> <p>По уској, прашњ 
до земље за густе облаке дима, час кроз дим искачући и узлечући према небу.{S} Загушљив, тежак  
, — опет ће Мартин упорно и отпусти два дима...{S} Нису нас ни питали.</p> <p>— Силеџије!</p> < 
има и, хукнувши, избљују дебеле млазове дима у вис.{S} На неким местима још се једва провлаче и 
се сакривајући до земље за густе облаке дима, час кроз дим искачући и узлечући према небу.{S} З 
а у злу добра чекајући !</p> <p>— Ко се дима не надими, ни ватре се не нагрија, — опет ће Митра 
јастуцима, грудњацима.{S} Ретко из кога димњака да се извије дим.{S} Ретко где да залаје кер.</ 
ијуче, ломећи и крхајући гране, стрехе, димњаке.{S} Каткад се отме и понеки пригушен, малаксао  
част новим гостима, па задовољно одбија димове и смешка се на свакога.{S} Пламен, заигравајући, 
ни.{S} Запалили цигаре и мирно одбијају димове као на збору каквом.</p> <pb n="38" /> <p>Око ко 
ик добио грчеве па се, од бола, савио у дио постеље у риче, риче као рањеник.</p> <p>Доктор бле 
ата, а други га објесио.{S} У њих ми не дирајте!</p> <p>— А рашта? — засмеја се харамбаша. <pb  
ма ли по Богу?</p> <pb n="29" /> <p>Иза дирека помоли се најпре поропчијска капа, затим седа, у 
о добри људи пате.{S} Зажали за њиховом дјецом коју није ни познавала.{S} И бејаше готова да за 
е, који се све више и једначије шири са дна села, поне се нешто мицати, котрљати.{S} Облак чест 
у га, љубе.{S} Љубе у врх, у средину, у дно.{S} И крсте се и клањају смерно, скрушено.{S} Понек 
ору, рано, оштар врисак проби се тамо у дно села, кроз хладан ваздух, разли се изнад кука и изг 
суд, — рече. — Не помаже претварање.{S} До два дана ћемо те објесити, лопове!</p> <p>Тачно у ос 
аља, љуља, некако рањенички стењући.{S} До мало па се почеше распознавати прилике.{S} Ено старо 
 све.{S} Брђанин се више не боји никога до Бога.</p> <p>'Чим се Швабе повукоше, наскоро поче до 
ђунта до предстојника и од предстојника до Муратбега, који издаје брашно, знајући колико мора м 
хови пушчаних цеви, са набијеним капана до на очи.{S} Како уљегоше, разгледаше најпре све по ку 
га муке чекају. како мора ићи од писара до писара, од собе до собе, од ађунта до предстојника и 
било?</p> <p>Усиљено каскајући дотетура до куће и, приближив се старици, готово врисну:</p> <p> 
а до писара, од собе до собе, од ађунта до предстојника и од предстојника до Муратбега, који из 
Мргуд и, прекрстивши се, готово претрча до своје куће...{S} Тако и остали.</p> <p>Симат их испр 
рло и даве, даве, даве....</p> <p>Дошав до Мартинове куће, застаде.</p> <p>Отра зној са чела и, 
о мора ићи од писара до писара, од собе до собе, од ађунта до предстојника и од предстојника до 
Све је хтела да чује и да сазна.{S} Све до ситница.{S} Изгледало је као да се надала, да ће јој 
о седи на трупини, примаче му се и седе до њега.{S} Није имао обичај да га милује и грли, није  
е могла у кућу ни из куће.{S} Ако изађе до <pb n="105" /> на воду, кашљу за њом, опљуцкују, узд 
ева ни за цара ни за кога...{S} Коме је до крви нек пролије своју...</p> <p>Сад као да осети ка 
је?{S} Нека их, нек се веселе док им је до весеља.{S} Имаће када туговати и јадиковати.{S} Ко з 
љати.{S} Први започе поп.{S} Оде најпре до врата, добро разгледа да нема ко око куће, да прислу 
азда, — дочека један сељак и прогура се до њега. — Немамо ти готово шта окусити.</p> <p>— У мен 
едном месту.{S} Непрестано ишла од куће до куће и непрестано питала о комитама.{S} Колико их је 
хитно, готово трком поче да иде од куће до куће.{S} Само да што пре разда, да што <pb n="93" /> 
 тада сваки дан ишла је по селу од куће до куће.{S} Питала је ли ико био у Мостару <pb n="87" / 
имаја и во Јордање крешчајушчу и ниње и до вјека и держава непобједимаја.{S} Алилија.</p> <p>Па 
питају, распитују.{S} Неки се одметну и до комита, у планину, да и њих запитају.{S} Неће ли они 
ала.{S} Некако се десило те је догурали до на крај тротоара, на узвишење неко.{S} Макар је и гњ 
 Тако и остали.</p> <p>Симат их испрати до врата, поздрављајући се са сваким.{S} Кад их све исп 
и забранити да је не опоје и не отпрати до гроба.{S} Али осим четворице носача <pb n="110" /> н 
е, хукте и кврцкају, час се сакривајући до земље за густе облаке дима, час кроз дим искачући и  
и јетко и забринуто. — Ако је дошло чак до звона, наопако ће зазвонити и цару и царевини.</p> < 
оле, купуса и меса, напуни овелик сахан до врха и сахан спусти на синију.{S} Опазивши како се и 
н, са дугим перчином који му се спуштао до рамена, био им харамбаша.{S} Чим угледа попа који је 
атили га кроз чаршију и допратили право до суднице.{S} Он, скинув капу и прешав преко прага, не 
е, рашчупане, јадне.{S} Погурене готово до земље, полугласно наричући, обилазе око кућа и лењо  
и поздравише; жене се преклонише готово до земље.{S} Учини се као да их није ни видео.{S} Поче  
ивао оборене зидове око авлије, одлазио до забрана и доносио отуд по два по три нарамка дрва.{S 
 чува.</p> <p>Препоручи и да тркне мало до Јагоде, да јој се јави.{S} Ако може да је забави нек 
 <p>— А молим ти се, бако, да одем мало до Јагоде — тихо прошапта Лакан прилазећи Митри иза леђ 
} Због једне ситне опомене сад би дошло до тучњаве.{S} Они су сад господари у својој кући.{S} О 
похиташе напред као да би трком да дођу до места које је им одређено; старији и немоћнији, стењ 
 искрао гурави поп, натуривши камилавку до ушију и сакривајући свој дуги перчин, кудрав и чађав 
 Матише. запљускују му око срца, навиру до под грло и даве, даве, даве....</p> <p>Дошав до Март 
ецу“ вели им један чиновничић и води их до овећег прозора. „Привирите унутра, па видите ко се о 
убили с оним што остају... „Збогом...“ „До виђења...“ Пашчад!</p> <p>Осетивши да се и сувише за 
а према небу не би ли сазнала : које је доба?{S} Је ли већ дозвољено да се иде у затвор и да се 
И цвећа, пуно цвећа, свуда!...{S} У ово доба толико цвећа!...{S} Боже!.</p> <p>— Ето, — опет ће 
познатих.{S} Чак и поп Лука, који у ово доба ретко излази из куће, дошао и помешао се међу њих. 
 њих ни они од војске.{S} Једва, у неко доба, командант подвикну да се мора редати и једва, нак 
цима пребирао, тражио.{S} Једва, у неко доба, извуче између некаквих крпи мали, јефтин дудук.{S 
на од својих комшија.</p> <p>Негде у то доба почели се враћати и многи војници са фронте, на до 
 и рече мекше:</p> <p>— А добар је био, добар....{S} Није не гонио, мучио.{S} И кад му велим: „ 
а.{S} У први мах није се могло познати: добар ли је или рђав човек.{S} Није био ни љубааан ни с 
онту, бије се.{S} Ана му је добро...{S} Добар му капетан...{S} Не ће никад да јуриша, вазда бје 
ода одиже крст и рече мекше:</p> <p>— А добар је био, добар....{S} Није не гонио, мучио.{S} И к 
таја.... <pb n="109" /></p> <p>— Бог је добар и он ће опростити</p> <p>Он може што ми не можемо 
дноме а он свима Швабама...{S} И он вам добар... поштен.... а она.</p> <p>Наишав на овако силан 
<p>— Нек буде сретно по српско племе! — добаци му изазивачки:</p> <p>— Вјешај, циганине!</p> <p 
зиној мирноћи.{S} Некако јој подругљиво добаци:</p> <p>— Што ти, стара, не кукаш кад те гоне?</ 
ити.</p> <p>— А ево нам домова! — сетно добаци један старац и показа на пуста и празна згаришта 
ичка хлебића.{S} Болесници су сваки дан добијали по два.{S} Лакан је добро знао да баба никада  
ира.{S} Хтеде зар да се притужи како не добије млека ни у три дана једанпут.{S} Али се доктор в 
ар било и скупо не смета.{S} Само да се добије </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19191 
ш поклонити цркви читаву оку воска, ако добије икакав глас о њима. </p> </div> <div type="chapt 
уз омањи пакетић са брашном и колачима, добила од Јагоде.{S} Још се у писму вели како је Петар  
су имали новаца да „подмажу где треба , добили су.{S} Остали су се морали задовољити овако, са  
рчиће. — Газда Пешикан и некакав Турчин добили су право, да је отимају од народа и да плаћају к 
се пута Јуре и Ивица потукли, колико су добили гроша као тркачи за однесене трке; колико се дев 
о?...{S} Еј, еј!...{S} Колико си писама добио, а колико послао ?</p> <p>— Ја незнам ни читати н 
 и оно неколико његових.{S} Сад, кад је добио Лакана, није му требало плаћати.{S} И Лакан се од 
че да запита: а какво је писмо ономадне добио по овоме голубу и коме га је дао?</p> <pb n="77"  
јене гусенице.{S} Пак и буцмасти војник добио грчеве па се, од бола, савио у дио постеље у риче 
рештање труба <pb n="46" /> и клопарање добоша, почеше се мотати око села. изводити некакве веж 
 /> <p>Око кола иду неколика војника са добошима.{S} Непрестано туку, лупају.{S} Десило се први 
лицали улицом.{S} Морали их заглушивати добошима.{S} Сад, ето, уобичајили да добују и без потре 
чић и некако меко, меко назва:</p> <p>— Добра вече, мајко!</p> <p>— А стрико!</p> <p>— А Петре! 
та да га закоље. — Вечера треба да буде добра Само ће нам се опростити што немамо хљеба.</p> <p 
 ти се.</p> <p>— Доста.</p> <p>— Она је добра...{S} Она је златна...</p> <p>Није ни довршио, а  
 му у Стоцу читали из писма. — Има вели добра фељбабу, па га он чува да га не пошаљу на Русију  
о да је неко прошао. — Тешко нама у злу добра чекајући !</p> <p>— Ко се дима не надими, ни ватр 
у?...{S} И какве су им старешине?...{S} Добре или рђаве?...“ Кад би били близу, нашла би мајка  
аднице?</p> <p>— Сагријеших, оче.{S} Од добре воље сагријеших, јер ми омиље срцу Није била</p>  
 искрено.{S} Мора да су добри, јер само добри људи пате.{S} Зажали за њиховом дјецом коју није  
али њих, дубоко, искрено.{S} Мора да су добри, јер само добри људи пате.{S} Зажали за њиховом д 
рви започе поп.{S} Оде најпре до врата, добро разгледа да нема ко око куће, да прислушкује.{S}  
 са обе стране.</p> <p>— Добро дошла! — Добро дошла!</p> <p>Старица их некако зачуђено погледа. 
ма, опколише је са обе стране.</p> <p>— Добро дошла! — Добро дошла!</p> <p>Старица их некако за 
боље прекрсти.{S} Боже, да ово изађе на добро!{S} А ова велика, безимена тица, кажу, увек на зл 
ета.</p> <p>Напомену, како жандари мора добро да познају малога и његову породицу, јер би, инач 
ује је.</p> <p>— Ја вам кажем, браћо, е добро бити <pb n="12" /> неће, — отегну поп некако забр 
 сваки дан добијали по два.{S} Лакан је добро знао да баба никада овако бела и овако слатка хле 
 вели, на фронту, бије се.{S} Ана му је добро...{S} Добар му капетан...{S} Не ће никад да јуриш 
 непријатности.{S} Такви снови не слуте добро.{S} А ето, данас, дошао му из Стоца читав сноп ка 
 ..{S} Он ће све купити.{S} А и платиће добро . . .</p> <p>— Нека . ..</p> <p>Па се лагано окре 
азни цуксфирер, са двоструком брадом, и добро се искашља. — И живот и све.</p> <pb n="70" /> <p 
алим те Боже !</p> <p>— Даће Бог биће и добро, — поносно одговори Митра, исправљајући се.</p> < 
ти на друге дане и ако је сам знао врло добро да се не сме ни сата одгађати и да му карте одмах 
 на Србију...{S} Само, каже, треба томе добром човјеку, томе фељбаби, гурнути штогођ у шаку да  
њо спусти се на столицу.{S} Његово обло доброћудно лице руменило се и непрестано смешкало.{S} М 
 свак на своме, на својој груди, у свом добру.</p> <p>Чини им се да нису толико ни журили а већ 
ти добошима.{S} Сад, ето, уобичајили да добују и без потребе.</p> <p>Стара Митра, притешњена св 
S} Ено га окитио кућу, растворио врата, довео свираче, изнио вино Ено свак једе и пије, свак се 
ду шуцкори !.. — чује се како поплашено довикује једна другој сусрећући се. — Ево их!..{S} Ево! 
улице, сокаке, Муслимани и католици.{S} Довикују се, смеју, поздрављају.{S} Познаје се да су за 
роговори.{S} Чобанчад, гонећи стоку, не довикују се више; звона и клепетуше на крупним звонарим 
е мала пажња поклањала и ако их каткада довођене читаве чете. <pb n="76" /> Осуде, строге, неми 
а...{S} Она је златна...</p> <p>Није ни довршио, а шамар пуче.{S} Први шамар након Симатове смр 
?{S} И како је овамо дошао?{S} Ко га је довукао?....{S} Откуда?....</p> <p>— И ово болница? — у 
дедало је као да и не зна шта се око ње догађа.</p> <p>Други дан, рано, придигоше се многи да к 
да се одмах досетила да се нека несрећа догодила.{S} Познала је она то по осмеху старичином:.{S 
 да се морала нека крупна, јака несрећа догодити.{S} Кућа пуна, богата, берићетна кућа, зар је  
да се склони а нема куда.{S} Напослетку дограби један чашаф и стидљиво га пребаци преко главе.< 
се, уклањала.{S} Некако се десило те је догурали до на крај тротоара, на узвишење неко.{S} Мака 
шли и голуба, прогледали кроз прсте.{S} Додаде како је мали и иначе сумњив.{S} Читаво време нем 
есту да му полевају при умивању и да му додају пешкир.{S} Сам се и умио и очистио и очешљао, Са 
на неколико места.{S} Уза сваку патролу додао је и 'по двојицу шуцкора, који су такођер боље по 
а Јагодом био тако кратак.{S} Готово му додијали ти чести сусрети.{S} Свако вече, непрестано, т 
јој предбацује да ропће.{S} Вели да јој додијао те жели да га се куртарише.{S} Док је био млад, 
 кроз три недеље приДићи.{S} Кришом је, додуше, преносила по коју ствар, и вреднију и мање вред 
ао за инад свима, преболео.{S} Мало је, додуше, срећника који су оних дана у нашим болницама пр 
а час се напунише чељадима.{S} Неки се, додуше, и отпре ту сместили, неки се сада почеше уређив 
раћа празних шака. <pb n="111" /> Нико, додуше, не одбија, свак обећаје.{S} Чак зе и највећа го 
а стрпају у једну ћелију.{S} Они су то, додуше, називали собом и ако ни по чему није сличила со 
ће сјутра.{S} А брашна нема па нема.{S} Додуше стигло је нешто — зли језици говоре да га је бил 
се могло наћи покоја прегршт брашна.{S} Додуше чули су да ни у Требињу нема брашна; ако га и им 
 им ноге као барила и обојица умрли.{S} Додуше жандари су дошли и запретили, да нико не сме при 
токе, те да и Јури опреми коју пару.{S} Додуше недавно му је слао,- — прилично је послао, — али 
није могла тога дана да остави кућу.{S} Додуше сад није имала посла колико пре, јер јој се исел 
p>Те вечери није ништа окусила.{S} Нису додуше ни имали много да једу.{S} У читавој кући чувала 
му маше руком.{S} А он одма малакса.{S} Дође му да се врати кући, да се ма куд сакрије испред њ 
 га пажљивије.{S} А при спомену свирале дође јој необична жеља да свиралу види, да је узме у ру 
ци са фронте, на допуст.{S} И како који дође, неће да се врати више.{S} Нема ни <pb n="112" />  
ead> <p>Тек други дан Лакан као да опет дође мало себи.{S} Пред очима као да му се мало разведр 
ао неко да је теши, отргоше јој Митру. ,Дође наредба да се сви интернирани врате натраг. домови 
Још само душа у носу што се држи</p> <p>Дође ред и на Швабу...{S} Може ли још годину протегнути 
да, стигоше у неко село близу Стоца.{S} Дођоше некакви чиновници, писари. <pb n="55" /> Сви уоз 
.{S} Ко би још и њих везао !</p> <p>Кад дођоше пред Симатову кућу, сви застадоше.{S} Висок, кру 
ше мало хаљине, уредише их и весело јој дођоше у сусрет.{S} Обоје зарумењени, срећни.{S} Смејућ 
амире и ишчезава.</p> <p>У Митрину кућу дођоше само двојица.{S} Један, одмах при уласку, замахн 
еста похиташе напред као да би трком да дођу до места које је им одређено; старији и немоћнији, 
 само згаришта.{S} Свеједно.{S} Само да дођу у своје село, да легну на онај свој камен.{S} Нигд 
рпанцу, да јој на село дођу.{S} Лепо да дођу овде, у њезину кућу.{S} Ако је, сутрадан, ради тог 
з село, свраћали у куће, харали.{S} Где дођу мора им се одмах припремити ручак; пића мора бити  
а им по једном одрпанцу, да јој на село дођу.{S} Лепо да дођу овде, у њезину кућу.{S} Ако је, с 
руке и смешка се:</p> <p>— Ех среће!{S} Доживиће се дан освете....</p> <p>Па да и Лакану кажем  
 трипут.{S} Па ја љутито баци на земљу, дозва сеоског кнеза, који је седео пред кућом, и рече о 
 се не даде збунити.{S} Лено се окрену, дозва једну патролу и пође за Јагодом у потеру.{S} Опко 
ико нових барака за магазине.{S} Чим му дозволили, направио ове дрвењаре. </p> <p>— Хм....{S} Х 
ле, смиловао и у великој милости својој дозволио им повратак.{S} И ко зна да ли би се и сестре  
шта не дозвољава, то им се зар још може дозволити.</p> <p>Баби Митри као да првој дојади толико 
а.{S} Нит је тражила чију <pb n="88" /> дозволу, ни пасош.{S} Ништа њој не треба.{S} Да ће се к 
S} Опазив једну клупу, и не питајући за дозволу, седе на њу.{S} Тада опази, са две стране стола 
и да се изјадају.{S} Кад им се ништа не дозвољава, то им се зар још може дозволити.</p> <p>Баби 
ли сазнала : које је доба?{S} Је ли већ дозвољено да се иде у затвор и да се походе апсеници.{S 
 нешто необично, неки ванредно радостан дозгађај.{S} Чак се и деца умешала, мотају се кроз свет 
{S} Сад се тек нека мати сети детета па дозива; неко тек сада опазио да му попустили опанци те  
копа се у дебелу прашину и очајно цичи, дозивајући другове.{S} Протрчи и понека жена, гологлава 
тавао и то на кратко време.{S} Често је дозивао бабу и нагонио је да иду кући; често је спомиња 
 више да издржи, поче ударати у врата и дозивати:</p> <p>— Баба!</p> <p>Старица се не одазва.</ 
.{S} Неко се сети да из неке друге собе дозове лечника.{S} Лечник се саге. прегледа га и намрго 
зволити.</p> <p>Баби Митри као да првој дојади толико отпочивање.{S} Готово нестрпљиво окреса:  
д невеста држале су одојчад у нарамку и дојиле, док се друга деца хватала за сукњу или се ваљал 
е куртарише.{S} Док је био млад, здрав, док радио и доносио у кућу, и бојала га се и привијала  
ка Симата осветити.{S} Нека још поживе, док се он врати.</p> <p>Лакан и комита донесоше одерана 
ђу њих и мукло их нагонио да се обреде, док другу пуну држи у рукама и некако лагано, пажљиво м 
а држале су одојчад у нарамку и дојиле, док се друга деца хватала за сукњу или се ваљала у праш 
 удесио је са старијим братом Петровим, док је још овај служио у војсци, Симатом, да буду прија 
е као да се препуцава на оближњем брду, док су, у истину, сви нападаји били још доста далеко.{S 
 Затим га почеше везати.{S} Једни вежу, док <pb n="25" /> се други разбише по кући да пребирају 
 локвицу, затим загази у блато, посрну, док га нечије руке не прихватише и не посадише на тле.{ 
нија.</p> <p>— Не дај ми Боже да умрем. док не осване дан освете, — опет ће Митра, тешећи је. — 
кошеним пољима. кад их месечина испија; док се широке, црне чакшире неспретно таласају и заплећ 
лује их по лицу, голица их око носа.{S} Док њима по прсима као да једнако пада онај тешки, загу 
ицу, — а имаћемо времена за љубљење.{S} Док свршимо што треба.</p> <p>Петар остави пушку у крај 
 додијао те жели да га се куртарише.{S} Док је био млад, здрав, док радио и доносио у кућу, и б 
 Симат, који не хтеде да окуси залогаја док се и она не примаче софри. — Ходи!</p> <p>За вечеро 
д кућу.{S} Нареди му да ту стоји и чека док се гости не разиђу.</p> <p>Лакан се послушно измаче 
ћи руке на појасу, мирно их дворила све док нису вечерали.</p> <p>Сјутрадан Лакан је потјерао з 
адни Мартин ропће, непрестано ропће све док не крене.{S} Ипак при поласку потапше <pb n="61" /> 
их растужује?{S} Нека их, нек се веселе док им је до весеља.{S} Имаће када туговати и јадиковат 
притоваре на коња и да гоне барен дотле док се могне држати.</p> <p>Ишли су у нереду, раштркани 
љад треба да стоје око софре и да дворе док царски људи једу.{S} Ко се није научио понизно да д 
а сам ту.{S} Знаш ... комшије смо.{S} И док сам ја жив не смије вама ништа фалити.</p> <p>Стари 
дан другом из рука, испред уста.</p> <p>Док су једни харали по Мргудовој кући, други се размиле 
 ствар пријави.{S} И брзо се вратио.{S} Доктор је управо саручковао те није имао кад да мисли н 
млека ни у три дана једанпут.{S} Али се доктор више и не окрену на њега.{S} Нагло приступи друг 
ти око умиваоника.</p> <p>— А сада ће и доктор, — рече кроз зубе. — Треба да се ради нешто.</p> 
 Узаман.</p> <p>— Опет облоге, — нареди доктор вехтеру. — На то строго да се пази.{S} И њему мл 
остеље у риче, риче као рањеник.</p> <p>Доктор бледуњаво, голобрадо момче, хитно уљезе у собу,  
{S} Редовно.</p> <p>— Разумијем.</p> <p>Доктор лагано узмахну главом и изађе из собе,</p> <p>Ла 
а да се ради нешто.</p> <p>Како спомену доктора, сви <hi>болесници </hi> који су шетали и разго 
к мекше и лако га помилова по образу. — Доктори су наредили да ти се сваки сахат мијењају облог 
олико дана.{S} И сигурно лечи.{S} А ови доктори обилазе са сваке стране, обилазе, питају и, нап 
апсу или га опремили негде оним њиховим докторима, који ће га сигурно уморити.{S} Боже, што је  
стељу.{S} Вехтер се једва накани да оде доктору и да му читаву ствар пријави.{S} И брзо се врат 
 пред кућом и разгрће некакво ђубре.{S} Долази му и као нека родица и вазда се с њим лепо пазил 
.{S} Каже да се уморила.{S} Па и пре је долазила уморна а није заборављала на колача </p> <p>Не 
<p>'Чим се Швабе повукоше, наскоро поче долазити наша, српска војска.{S} Настадоше празници и т 
но мало стоке што им оставили, потерају доле, према цркви.{S} Кад Јагода хтеде да пристане за њ 
 од њега у пристојној даљини, као што и доликује женском чељадету.</p> <p>— Не, богме, не....{S 
ова, тражи да се гине за њега, за његов дом.</p> <p>Домаћица скува каву и понуди госте.{S} Онак 
 мршавог, сивкастог голуба, кога, рече, домамише чобани у брдо на мрвице и ухватише као од шале 
 по кући, треперећи, и поче падати и по домаћима и по гостима.{S} А кад се пламен изви и зализн 
ацити.{S} Старији је брат, заменик оца, домаћин.{S} Мора се слушати.{S} А кад се пролетос врати 
 му се у крило.{S} Симат, отац Лаканов, домаћин, стајао је и нудио ракијом.{S} Једну чутуру гур 
вала Симата.{S} Јер и ако је син, он је домаћин, глава куће.{S} И чинило јој се да је он један  
} Увек хладан и озбиљан, увек прави <hi>домаћин</hi>.{S} Ни сада не хтеде да га погледа ни да м 
 истрчавати и провиривати.{S} Понеки од домаћина крену да види шта је?{S} Је ли каква изненадна 
тно саплеће, трза.{S} За њима читав низ домаћина, најбољих, највиђенијих.{S} Ухваћени, спутани, 
а је, испочетка, некако зебла због ових домаћина, који су друге, <hi> царске вере</hi> .{S} Бој 
скупила се пред црквом.{S} Здрави људи, домаћини, старци, старице, девојке, деца.{S} Хоће још ј 
елата? — запита некако строго, свечано, домаћински.</p> <p>— Да их потражим ?....{S} Рашта?.... 
е сукобише са Мандом.{S} Стара, чисмена домаћица као да се родила са неким стварима у кући и ни 
са детињским поносом.{S} Стара, чуварна домаћица !</p> <p>Мргуд хтеде да разложи и растумачи за 
 наше двоје ђеце у војсци, — исправи се домаћица искрај огњишта и проплака. — Дигоше их, Бог их 
воје крви ни цару ни никоме, — окоси се домаћица жешће и кратком главњом удари по огњишту да се 
а се гине за њега, за његов дом.</p> <p>Домаћица скува каву и понуди госте.{S} Онако и гладни и 
 пред <hi>браћу</hi> у кућама запослене домаћице пеку, кувају без одмора, да их могу дочекати п 
е јој лакше.{S} Погледом старе, искусне домаћице премери кућу и дубоко уздахну.{S} Овде одиста  
авала.{S} И бејаше готова да заједно са домаћицом проклиње силеџије који их одвукоше.{S} Та зар 
 комшинска, Илије Јуретина.{S} Ено види домаћицу како се раширила пред кућом и разгрће некакво  
рле и напану љубити.</p> <p>— А ево нам домова! — сетно добаци један старац и показа на пуста и 
 опет упане међ даске.</p> <p>— Ено нам домова, — одговарају Брђани а смеју се.{S} Многи, нестр 
е као пијано.</p> <p>Сељаци су оставили домове и отишли у варош, да својим очима виде српску во 
дба да се сви интернирани врате натраг. домовима.{S} Цар се, веле, смиловао и у великој милости 
ва?</p> <p>— Дужност је да се све да за домовину, — дрекну гојазни цуксфирер, са двоструком бра 
</p> <p>— Узми болан !</p> <p>— Имам на дому.</p> <p>Баш си будала, — подругну се онај и баци м 
са Симатом.{S} Показује му, нуди што је донела, а он мирно прима и примећује којешта, пита.</p> 
чи</hi>, Мора да су војници или официри донели Јагоди.{S} Она, у писму, некако узгред спомену к 
 види, неколико пута отрчао јој у кућу, донео воде, подворио је.{S} Сад, кад су је понели, сакр 
још једну свиралу, онаку, каку је и пре донео.{S} Јагода, нлетући чарапе, оборене главе слушала 
<p>Командант, жандар који је и заповест донео, озбиљно се наљути.{S} Криво му што се толико оте 
оноси брашна, пршута, бешкота.{S} Свега донесе.{S} И ја то све дадем свијету и.... хвалили су м 
да јој кува ручак и да јој каткада воде донесе.</p> <p>Баба Марија, кад су је напољу питали, од 
путу..</p> <p>Пред вече стиже гласник и донесе заповест.{S} Сва ова чељад мора оставити село и  
 расече неколика комада хлеба.{S} И њих донесе.{S} Затим из котла, који се гријао уз ватру на о 
} Та нисмо ни ми празних тораба.</p> <p>Донесе се ракија, поче се наздрављати.{S} Први започе п 
 док се он врати.</p> <p>Лакан и комита донесоше одерана овна, расекоше, приставише на ватру у  
екако нејасно.{S} Кашње потрчаше да јој донесу.{S} Шуцкори спречише. „Ако је болесна, боље нек  
уверавао како ће му бабо, кад се врати, донети најмање једну оку сувих смокава и барем две оке  
?{S} А код куће се нема ни мало и треба донети.{S} Ако деца у зору заишту хлеба, шта ће им. одг 
рем две оке ораха.{S} А стрико Петар ће донети и пушку и, сигурно, још једну свиралу, онаку, ка 
као да се надала, да ће јој баш ти људи донети слободу и тај њезин недостижни „дан освете“.{S}  
на бабу.{S} Надао се да ће му из вароши донети колача и коју шећерламу.{S} А она <pb n="44" />  
 не одазва.</p> <p>— Баба!{S} Шта си ми донијела?</p> <p>— Ништа, сине.</p> <p>— Не може бити.< 
ане једни друге.— А нијесу ти ни лијека донијели и ако ти га још јуче преписали.</p> <p>Лакан к 
но:</p> <p>— А теби ће твој из Мађарске донијети огледало.{S} Има тамо пуно огледала.</p> </div 
ибук.</p> <p>— А погоди шта сам ти фино донио? — Запита Манду и намигну.</p> <p>— Шта? — кратко 
осмехну.</p> <p>— А и ја сам теби нешто донио, — рече и ђавољасто намигну.</p> <p>— Мени ?</p>  
езимена тица, кажу, увек на зло слути и доноси несрећу ономе ко је угледа.{S} Боже, помози сада 
а им дам.{S} Све сте нам отели.{S} А он доноси брашна, пршута, бешкота.{S} Свега донесе.{S} И ј 
зидове око авлије, одлазио до забрана и доносио отуд по два по три нарамка дрва.{S} У Столац је 
{S} Док је био млад, здрав, док радио и доносио у кућу, и бојала га се и привијала се уза њ, а  
ј и строг, и пакостан, и неповерљив.{S} Доња јој се усна непрестано скупља, стиска....</p> <p>— 
 танки брци повили се па се лепршају, а доња усна некако се пркосно скупила и готово се изгубил 
и, да, случајно, из једног буџака. није допирала јека некаква малаксања болесника и, с друге ст 
пуним пушкама пратили га кроз чаршију и допратили право до суднице.{S} Он, скинув капу и прешав 
правилно ни раздељене.{S} У једну групу допрла мати, а у другу дете; у једну брат, а у другу се 
еника допро је некако и међу Брђане.{S} Допро готово у исти час кад и у Требиње.{S} И све се ус 
 о потпуном поразу Бугара код Ветреника допро је некако и међу Брђане.{S} Допро готово у исти ч 
е враћати и многи војници са фронте, на допуст.{S} И како који дође, неће да се врати више.{S}  
е љутити и проклињати сама себе, што је допустио да га заглаваре.{S} Зар није могао лепо рећи.  
ри сата чекала је крај пута а да јој не досади.{S} Често се пела на какав брежуљак и гледала ун 
 сусрети.{S} Свако вече, непрестано, ти досадни пољупци, јабуке, цвеће!{S} Ништа друго не зна н 
атим знаковима.{S} Тек понеки као да се досети па се и сам згади и опљуне.{S} Стара Митра некак 
а неко отуда омађијати.{S} Она се давно досетила да са Јагодом нису чисти послови.{S} И одмах п 
, лагано нариче.</p> <p>Јагода се одмах досетила да се нека несрећа догодила.{S} Познала је она 
ала да јој се смилују.{S} Једва се неки досетише да је притоваре на коња и да гоне барен дотле  
неће ничијег поклона, ко је са швабом у дослуку.{S} Неће ни свога Лакана да опогани <hi>царскм  
 таких кућа.{S} Види се да је у некакву дослуку с њима.{S} А Митра неће ничијег поклона, ко је  
ћи се у страну да их не гледа. — Доста, доста...</p> <p>Затим отрже Петра и ухвати га за главу. 
 се и обрецне:</p> <p>— Остави!.....{S} Доста!</p> <p>Дошав у дрвењару окрену се Митри и рече ш 
 окрећући се у страну да их не гледа. — Доста, доста...</p> <p>Затим отрже Петра и ухвати га за 
— Нећеш.</p> <p>— Молим ти се.</p> <p>— Доста.</p> <p>— Она је добра...{S} Она је златна...</p> 
У српској је држави тако...{S} А ја сам доста убијао...{S} Треба и да починем.</p> <p>Старица п 
док су, у истину, сви нападаји били још доста далеко.{S} По брдима, по лединама, по гајевима ок 
старца, који је висио, — и сада миран и достојанствен — мртав.</p> <p>За старцем је дошао на ре 
губила под њима.{S} Старац је поносито, достојанствено гледао по светини.{S} Како су му сви сит 
овори..{S} А он се окрену Јагоди и рече достојанствено:</p> <p>— А теби ће твој из Мађарске дон 
ита?{S} Зар <hi>он</hi> мисли да је она достојна исповиједи и причести?...{S} Опазивши га овако 
ачу.{S} Неки нарочито отишли у варош да дотерају пића и себи и другима.{S} Желе да се опију.{S} 
је с њим било?</p> <p>Усиљено каскајући дотетура до куће и, приближив се старици, готово врисну 
да је притоваре на коња и да гоне барен дотле док се могне држати.</p> <p>Ишли су у нереду, раш 
ће га угледати.{S} Јавиће се од некуда, дотрчаће.{S} Не може се не јавити кад га ова чека... .< 
стене пробијати, мора се пробити и мора доћи унучету.</p> <p>Није ишла ни пун сат, а жандари је 
p> <p>— Поздравио те.</p> <p>— А кад ће доћи?{S} Кад ће га пушћати?</p> <p>Старица му прстима р 
Затим се хитно, некако младачки окрену, дохвати из серђена са судима овећи чанак и сву вечеру с 
то је Бог дао.</p> <p>Манда послуша.{S} Дохвати са зида и спусти међу њих овећу, масну синију,  
дски ни отпочинуо, а нечија снажна рука дохвати га за раме.{S} Стрико Петар прикрао му се иза л 
 <p>Изненада се удари руком по челу и и дохвати чибук.</p> <p>— А погоди шта сам ти фино донио? 
Боље свиснути него се срамотити!</p> <p>Дохвати из торбе боцу са ракијом коју је била наменила  
ло се и непрестано смешкало.{S} Материн дочек као да га мало изненадио.{S} Није баш онаки како  
аједно са Мандом, кувала и готовила.{S} Дочека ли, дакле, Лакана само ће га корењем почастити.< 
 и ми дошли у жито, наш лијепи газда, — дочека један сељак и прогура се до њега. — Немамо ти го 
 јадан....{S} Оде му и живот и образ, — дочека неко из гомиле.</p> <p>— А били смо у једном тун 
ели у војску, па се предали у Србији, — дочека Главозија па и он запали цигар. — Роба сад триде 
о за те...</p> <p>— Па ти је и немаш, — дочека Јагода као ругајућ се и поче премештати игле. —  
је и журе, журе...</p> <p>На крају села дочека их мала четица стараца и сакатих младића.{S} Нек 
такса.</p> <p>— И треба и треба, — брзо дочека Манда и приврти у писмо, као да би да се увери:  
тарешина, окорео је отупео, и као једва дочекао да се на некоме може осветити, да он некога мож 
, међу осам одабраних коњаника, на коњу дочекао новог фратра, кад је стигао у село.</p> <p>Седе 
 заврти главом.</p> <p>— Велике ли јаде дочекасмо, фалим те Боже !</p> <p>— Даће Бог биће и доб 
ице пеку, кувају без одмора, да их могу дочекати понудама.{S} Деца направила бајрачиће, изашла  
S} Онако и гладни и уморни као да једва дочекаше да ма шта присркну.{S} Жељно, оберучке прихват 
ово јесу ли ми живи?</p> <p>И здрави, — дочекује Митра поуздано и потврђује главом. — Бог их чу 
де љубљење, дуго, бескрајно љубљење.{S} Дочепа ли се једно другога не може да се одвоји, одмакн 
 сусрет, узе је под руку и поможе да се дочепа огњишта.</p> <p>Те вечери није ништа окусила.{S} 
 торбу, па се некако извуче из гомиле и дочепа се цесте.</p> <p>Хитно, не обазирући се ни на ко 
три главе стоке на продају.{S} Треба се дочепати новаца и поново куповати посуђе и остало што т 
 и одгрну јој чашаф са лица. — Ја нисам дош’о на какву дугу сједницу Само да те видим.</p> <p>— 
ле.{S} Неколицина хапсеника, чија лица, дошав са <pb n="73" /> светлости у мрак, није могао одм 
</p> <p>— Остави!.....{S} Доста!</p> <p>Дошав у дрвењару окрену се Митри и рече шапатом:</p> <p 
 под грло и даве, даве, даве....</p> <p>Дошав до Мартинове куће, застаде.</p> <p>Отра зној са ч 
, који у ово доба ретко излази из куће, дошао и помешао се међу њих.{S} Сви некако суморни, озб 
 снови не слуте добро.{S} А ето, данас, дошао му из Стоца читав сноп карата да да их разда по с 
{S} Он таки изгледа Он је то главом.... дошао надниосе свиреп и страшан</p> <p>Лакан врисну и п 
ом, гледаше га.{S} Мислила је зар да је дошао да ружи и да прокуне.{S} И претрнула.{S} Хтела би 
апред о кривици свакога Србина, који је дошао пред суд.{S} Ма како чудна и немогућа била пријав 
ојанствен — мртав.</p> <p>За старцем је дошао на ред Симат.{S} Није дао да му вежу очи.{S} Не б 
д хтеде да разложи и растумачи зашто је дошао.{S} Збуни се, саплете и стаде муцати:</p> <p>— Ја 
. — Ја и заборавио на оно због чега сам дошао.{S} Немојте се препадати ...{S} Није ништа крупно 
да одгонене: где је?{S} И како је овамо дошао?{S} Ко га је довукао?....{S} Откуда?....</p> <p>— 
главом, осветнички шкргућу субима.{S} И дошла чисто као авет.{S} Мршава, испијена, изломљена.{S 
е стране.</p> <p>— Добро дошла! — Добро дошла!</p> <p>Старица их некако зачуђено погледа.</p> < 
колише је са обе стране.</p> <p>— Добро дошла! — Добро дошла!</p> <p>Старица их некако зачуђено 
е да униђе у радњу.</p> <p>— А ево и ми дошли у жито, наш лијепи газда, — дочека један сељак и  
а и обојица умрли.{S} Додуше жандари су дошли и запретили, да нико не сме причати да су умрли о 
</p> <p>— Читаво село говори.{S} Ено су дошли и ђендари.</p> <p>Манда стаде на кућна врата, про 
ци некако и јетко и забринуто. — Ако је дошло чак до звона, наопако ће зазвонити и цару и царев 
ута.{S} Због једне ситне опомене сад би дошло до тучњаве.{S} Они су сад господари у својој кући 
ијала се уза њ, а сад га, ето, гони.{S} Драго јој да оде па макар на дан...{S} И јадни Мартин р 
она, да се опросте с, њиме и, као поред драгога мртваца, да читаву ноћ наизменце бдију поред ње 
 пољуби га и притиште на прса као нешто драгоцено, нешто што јој били отели па сад вратили.{S}  
але је, пекле.{S} Видела је да изазива, дражи и два пута хтела оштро да му одговори, да увреди. 
на и доносио отуд по два по три нарамка дрва.{S} У Столац је одлазио само по потреби, кад му по 
овати.{S} Други отишли у шуму да насеку дрва и јапију за грађевине.{S} Неки се забављају око њи 
 погледом може замамити.</p> <p>Митрина дрвењара, као и остале, за час се напунише чељадима.{S} 
зине.{S} Чим му дозволили, направио ове дрвењаре. </p> <p>— Хм....{S} Хм....</p> <p>— И ја му в 
.</p> <p>Неколике уске, тесне, незгодне дрвењаре направили су војници од дасака.{S} Мали. ниски 
а свој залогај ?{S} Жандари су обишли и дрвењаре, изгрдили чељад што су се тако стеснила, — као 
едео у врху (још је становао у Митриној дрвењари) и некако поплашено их гледао, <pb n="114" />  
— Остави!.....{S} Доста!</p> <p>Дошав у дрвењару окрену се Митри и рече шапатом:</p> <p>— Јагод 
треши.</p> <p>Јагода се јави иза једног дрвета.</p> <p>— Не бој се, Гаране болан!...{S} Није ђа 
е.{S} Јато поплашених врана распе се са дрвећа и, са заглушујућим грактањем, изгуби се према по 
еште, дрече, јаучу.{S} И куће вриште, и дрвеће вришти и брда вриште.{S} Чини се ко да негде нед 
ом.{S} Опазив своја брда, своје познато дрвеће, камење, чељад поче да кликће, да подврискује.{S 
а се измакну и опет је нестаде негде за дрвећем.</p> <p>Лакан отра образе рукавом, опипа јабуке 
снажи мало.{S} Опет придржавајући се за дрво, лагано се придиже, боље припрти торбу, па се нека 
е.{S} Ухвати се руком за младо, оближње дрво и, придржавајући се, спусти се на земљу.{S} Снажно 
е се пресипало преко ивица и цурило низ дрво.{S} Петар је, пристајући за <pb n="14" /> њом носи 
уше једно пред другим.{S} Али се официр дрво снађе, осмехну се и дубоко наклони.</p> <p>— Кис д 
ишта.{S} Тек ако које дете, пригњечено, дрекне или ако неко подмукло јекне под шуцкорским ударц 
b n="20" /></p> <p>— Симат Станишић ! — дрекну Вахмајстор јаче и мрко погледа у Симата. — Ти си 
p> <p>— Ено га на прозор!{S} Недајте! — дрекну буцмасти војник и потрча за њим.</p> <p>— Држите 
p>— Ћути!{S} Не говорите тако гласно! — дрекну из прикрајка стражар, којега Лакан тек сада опаз 
је из мога котла окуси.</p> <p>— Мир! — дрекну цуксфирер опоро и удари по пушци. — Да нијеси на 
 Дужност је да се све да за домовину, — дрекну гојазни цуксфирер, са двоструком брадом, и добро 
мој!...{S} Гаране мој!</p> <p>— Марш! — дрекнуше војници, које као да раздражи његово јадиковањ 
ши се по војничку, са једном урнебесном дреком певају <title>Српску химну</title>.{S} Све радос 
рнуле рукама кољена па се лагано њишу и дремају.{S} Жена у грозници неколико пута тражила је во 
{S} Војник, који га чувао, сваки час је дречао на њега, опомињао.{S} Каткада, без икаква узрока 
ао да их се удружиле стотине в. креште, дрече, јаучу.{S} И куће вриште, и дрвеће вришти и брда  
умешала, мотају се кроз светину и вичу, дрече, певају.{S} Понеки носе и барјачиће, одигли их из 
 клавиром, не истрчавају на прозоре, не дрече обесно, дивље кад опазе једна другу.{S} На улицам 
 растумачи, да је увери. — У српској је држави тако...{S} А ја сам доста убијао...{S} Треба и д 
че гуњче, скупи се и грчевито стиште за држак од ножића као да би да се брани од некога.{S} Поп 
ајале од осталих.{S} По неке од невеста држале су одојчад у нарамку и дојиле, док се друга деца 
зар би се неко, са и мало памети, овако држао?...{S} Решише да је узму измеђ себе и да је отпра 
коња и да гоне барен дотле док се могне држати.</p> <p>Ишли су у нереду, раштркани.{S} Као да с 
ита:</p> <p>— А знаш ли да је забрањено држати голубове?</p> <p>— Не знам, — одговори Лакан збу 
...{S} И где су га спратили болесна?{S} Држе ли га још у хапсу или га опремили негде оним њихов 
ају се.{S} Двојица сакатих још се једва држе на ногама; чврсто се приљубили један уз другога, о 
ачуђено гледа по светини.{S} Крај њега, држећи крст у руци, некакав овисок, окошт старац.{S} Ис 
ртви не враћају. — тихо одговори Митра, држећи се од њега у пристојној даљини, као што и долику 
љно се осмехну.{S} Измаче се на леђа и, држећи руке на појасу, мирно их дворила све док нису ве 
а ?</p> <p>Па се преклопи према истоку, држећи прекрштене руке на прсима, упрти торбу на раме,  
ломљене.{S} Још само душа у носу што се држи</p> <p>Дође ред и на Швабу...{S} Може ли још годин 
их нагонио да се обреде, док другу пуну држи у рукама и некако лагано, пажљиво милује је.</p> < 
 љубити.{S} Само стара Митра што се још држи, што се не да расплакати.{S} Она спустила рањаве,  
цмасти војник и потрча за њим.</p> <p>— Држите!</p> <p>— Брзо!</p> <pb n="84" /> <p>Ухватише га 
 купе, пребирају.{S} Узму, подижу сваки дроњак, крпу, ексер, сваки прамен вуне, као неке скупоц 
је да протестују, да прете.{S} И њихова дрскост као да збуни чиновнике.{S} Опет узеше артије; п 
 да од искрене туге бољега ни вернијега друга ни пријатеља нема, да је она најистрајнија и најн 
је се сетио?{S} Или био мекшега срца од друга ?{S} Ко зна ! </p> </div> <div type="chapter" xml 
ом и пева веселије.</p> <p>За Васом иде друга поворка младих, једрих сељака.{S} И они опкољени  
о њима.{S} Присећа се једна, присећа се друга њихових пошалица, подвига, незгода.{S} И као боје 
е су одојчад у нарамку и дојиле, док се друга деца хватала за сукњу или се ваљала у прашини, кр 
, леви.{S} Заигра час једна страна, час друга.{S} Игра, миче, трепти.{S} А обе главе тресу се,  
<p>Јагода, сагледавши ово, оте се измеђ другарица и журно похита кући.{S} Силна, неодољива слут 
како није преша, да се може оставити на друге дане и ако је сам знао врло добро да се не сме ни 
има?...{S} Коме их предати? ...{S} Није друге него ће их, овако одвојене поубијати.{S} Или их п 
ве се бојим да ће мало послати.{S} Није друге него ћу опет и ја. од оно уштеде... знаш што сам  
.{S} Узалуд.{S} Неко се сети да из неке друге собе дозове лечника.{S} Лечник се саге. прегледа  
на вектере, — шапну тише. — Бране једни друге.— А нијесу ти ни лијека донијели и ако ти га још  
ово на сваком раскршћу они замене једни друге.{S} А он, сиромах, иде непрестано, овако слаб и н 
 Нема снаге да ради, нема.{S} Није било друге него да га опреми натраг, у пећину.</p> <p>— Зато 
а јека некаква малаксања болесника и, с друге стране, лако звиждукање суманитог Турчина.</p> <p 
Ништа.{S} Сазнаће она што јој треба и с друге стране.</p> <p>— Хохо! — нагло узвикну Крсто и уд 
екако зебла због ових домаћина, који су друге, <hi> царске вере</hi> .{S} Бојала се и за се и з 
>Док су једни харали по Мргудовој кући, други се размилели по селу.{S} Опет запевке, узвици, по 
е више ни глас не чује даље од постеље; други набрекли, отекли, помодрили у лицу и бесвесно, по 
 толико, да се у њој може становати.{S} Други отишли у шуму да насеку дрва и јапију за грађевин 
ћи да је уз своје огњиште, уз ватру.{S} Други отишао, чупа траву и мирише је; трећи обилази, пр 
од огњишта. — Први је опањкао Симата, а други га објесио.{S} У њих ми не дирајте!</p> <p>— А ра 
крило и њежно пољуби у косу.</p> <p>— А други пут не ћу заборавити.</p> <p>— Шта ли је с бабом? 
ти.{S} Једни вежу, док <pb n="25" /> се други разбише по кући да пребирају, травке.{S} Покупише 
изгуби далеко, у пољу.{S} За њим се оте други, па трећи.{S} Неко поче из свега гласа јаукати и  
 свијећу.</p> <p>— Ти?</p> <p>— А ко ће други?</p> <p>— Ама оној грешници ти да палиш свијећу?< 
браћо.{S} Бирајте другога“.{S} И сад би други муке мучно и ишао да јавља породицама о несрећи к 
дине у своју кућу, да јој случајно неби други нашљедници уграбили.{S} А преносила је и брашна,  
ици, сви бегови, газда Пешикан и толики други.{S} Музика им свира негде у крају, а они испијају 
="26" /></p> <p>— Дижи! — подвикну онај други, па се сада и сам придигну један мех. — Узми.</p> 
"SRP19191_C11"> <head>XI.</head> <p>Тек други дан Лакан као да опет дође мало себи.{S} Пред очи 
им четворице носача <pb n="110" /> нико други није смео пратити, Чак и она четворица као да се  
атови А ти треба да Симата осветиш Нико други</p> <p>— Симата ће осветити закон, — мирно одгово 
кућу, скиде котао с ватре, сасу млеко у други, већи котао и обеси да се узварује.{S} Затим се х 
а и не зна шта се око ње догађа.</p> <p>Други дан, рано, придигоше се многи да крену у Требиње. 
а:</p> <p>— Зло, синко, Бога ми.</p> <p>Други дан потераше Лакана на рад. <hi>У царској кући</h 
ојника.{S} А по средини цесте, једна за другим, тандрчу троја обична, теретна кола.{S} У првима 
 Ухваћени, спутани, лагано иду један за другим и тек покаткада ако понеки погледа у страну.{S}  
 њега да промичу сва она лица, једно за другим.{S} И сва обрасла у браде.{S} И тумачев нос обра 
о кад се приступа светињи, иду једно за другим и немо, ћутке целивају га, љубе.{S} Љубе у врх,  
обоје у исти мах и устукнуше једно пред другим.{S} Али се официр дрво снађе, осмехну се и дубок 
Ништа друго не зна ни да му каже, ничим другим да га понуди.{S} И увек се морају старати да их  
уди чиме.{S} Уопште мало говоре једни с другим.{S} Ако би неко и почео, чим погледа на шуцкоре, 
Симата, њезина Симата тамо.{S} Ено га у другим колима са неким мрким, косматим хајдучином.{S} И 
ознаника и да се поздрави с њим.{S} И у другим колима седела су по двојица талаца.{S} Хладни, м 
тишли у варош да дотерају пића и себи и другима.{S} Желе да се опију.{S} На глад се више не мис 
азише своје.{S} Потрчаше у сусрет једни другима, загрлише се.{S} Настаде љубљење, дуго, бескрај 
 финих, танках чаша и наздрављају једни другима....{S} Велике рпе колача, хлепчића, печених гус 
Гаране, Гаране!...{S} Што си толико иза других ?....{S} Зар те није стид?</p> <p>Гаран застаде, 
ркани.{S} Као да су били кивни једно на друго, нису разговарали готово ништа.{S} Тек ако које д 
осадни пољупци, јабуке, цвеће!{S} Ништа друго не зна ни да му каже, ничим другим да га понуди.{ 
 неки у цивилу, неки измешали и једно и друго.{S} Иду по соби, смеју се, разговарају.{S} Понеки 
амисли се.{S} Нису говорили ни једно ни друго.</p> <p>Тек кад се Лакан, кроз сан, поче протезат 
 група.{S} А свака група треба да иде у друго село, — заједно не смију бити, — на пребивање.</p 
И као да се бојали да погледају једно у друго.{S} Чудна слутња свакоме се поткрадала у душу и т 
арцем тупо јаукнувши, многи се свали на другове па готово и њих да обори.{S} Кивно, осветнички  
ебелу прашину и очајно цичи, дозивајући другове.{S} Протрчи и понека жена, гологлава, без прекр 
.{S} И Лакан се одмах снашао међу новим друговима и одмах се сприљатељио с њима.{S} Научили га  
 у страну.{S} Неки као да нису ни имали другог посла него су по пола дана наизменце обилазили о 
чну с једног краја па се збуне; почну с другог још горе.{S} Опет пребацују један другоме, преко 
но што им треба.{S} Обрецну се један на другога, окосе се, да опет рују, траже, пребирају.{S} З 
{S} Лакану се чинили сви налик један на другога и само му запео за очи неки дебељко, на чијем т 
ек крили, бежали <pb n="11" /> једно од другога.{S} Да их сељани неби опазили и штогод замерили 
 лепо рећи. „нећу ја, браћо.{S} Бирајте другога“.{S} И сад би други муке мучно и ишао да јавља  
на ногама; чврсто се приљубили један уз другога, обгрлили се и тако још шантуцају.{S} Онај што  
ескрајно љубљење.{S} Дочепа ли се једно другога не може да се одвоји, одмакне.{S} За час би то  
 се сусретоше.{S} Дубоко се упи један у другога; упише, упише, шљубише се, и топло, и болно и о 
е нису делиле.{S} У кући помагала једна другој, — откако се Митри зацелише руке, — одмењивала,  
— чује се како поплашено довикује једна другој сусрећући се. — Ево их!..{S} Ево!..{S} Пред село 
 село.</p> <p>Седе и причају тако једна другој, причају неуморно.{S} Изненада, кадидад, Манда с 
 се свршити?</p> <p>Затим причају једна другој разне приче о њима.{S} Присећа се једна, присећа 
оге, немилосне осуде сипале се једна за другом сваког дана.{S} Никад ни једна није могла бити о 
 и не окрену на њега.{S} Нагло приступи другом болеснику, прогунђа нешто и као шетајући прође п 
 се, псовали.{S} Чак су и отимали један другом из рука, испред уста.</p> <p>Док су једни харали 
и да се угуше, смељаве.{S} Зарили једно другом прсте у месо као да би да чупају, кидају.</p> <p 
умрети...{S} А кад ће умирати: зашто да другоме оставља ову храну ?{S} Зар није боље да њојзи,  
жише у крај.{S} Сви некако слични један другоме као рођена браћа.{S} Окошти, мршави, — ни један 
какљу; или изненада подметне ногу један другоме у жељи да га обори.{S} У врх огњишта засео стар 
уди се весело сусрећу и честитају један другоме, грле се, љубе, плачу.{S} Неки нарочито отишли  
ругог још горе.{S} Опет пребацују један другоме, прекоравају се.{S} Љутити и бесни што никако н 
ући, узе му једну јабуку иза појаса.{S} Другу остави њему.</p> <p>Петар и Јагода су вереници.{S 
ојом великом главом час на једну час на другу страну, Васо безбрижно попева.{S} Пева некакав св 
 да што не заборави, брзо прекида једна другу, уплеће се у реч, <pb n="62" /> жељна да пре испр 
 не дрече обесно, дивље кад опазе једна другу.{S} На улицама не може готово ни једна да се суср 
 не излазе пред врата, не сазивљу једна другу нити се питају за здравље.{S} Ни деца нема да трч 
извирујући из траве, очекивале су једна другу.{S} Кад их се састану по три по четири тада крену 
аредбу мора сваки знати.</p> <p>Предаде другу голуба, лагано напуни пушку, па суво одсече:</p>  
гу па је одвоје у страну; затим изброје другу, трећу.{S} Све разредише у неколико група.{S} А с 
 тада лепо скувају каву, седну једна уз другу и, испијајући, говоре о њима, о војницима. „Где л 
 измахне једном руком а он би да зграби другу:{S} Лакан сакрива главу а он би да раскопа трбух  
их и мукло их нагонио да се обреде, док другу пуну држи у рукама и некако лагано, пажљиво милуј 
љене.{S} У једну групу допрла мати, а у другу дете; у једну брат, а у другу сестра.{S} Јавише ч 
мати, а у другу дете; у једну брат, а у другу сестра.{S} Јавише чиновницима, запомагаше.{S} Ако 
 да је погледа.{S} Осети да сад не може друкче, него да му скрене пажњу на крупљу и јачу ствар, 
али сви, изван села.{S} Волели да иду у друштву него посебице као разбијена војска.{S} Сад већ  
ко му глас ситан и утањен.{S} А кад јој дрхтавом руком пружи причест и саге се да је пољуби у ч 
 ухвати грозница па почели да се тресу, дрхћу.{S} Неки се грче и увијају као пребијене гусенице 
ала, жељан да што више ваздуха потегне, дубоко уздахну.{S} Опазивши Лакана како седи на трупини 
о да заборави на се и поче да жали њих, дубоко, искрено.{S} Мора да су добри, јер само добри љу 
гледа.{S} И погледи им се сусретоше.{S} Дубоко се упи један у другога; упише, упише, шљубише се 
а неко да изађе и да јој се јави.{S} Па дубоко уздахну и опет крену низ чаршију.</p> <p>— С пут 
рчић, бржебоље скиде шешир и наклони се дубоко, са једним! сервилним и бескрајно глупим <pb n=" 
 Али се официр дрво снађе, осмехну се и дубоко наклони.</p> <p>— Кис ди ханд шене фрајлајн!</p> 
 старе, искусне домаћице премери кућу и дубоко уздахну.{S} Овде одиста све поробили.{S} Све што 
его с натегом газају кроз некакву црну, дубоку бору.{S} У свакога о бедру бајонет, некаква стар 
и капетана и однела му понуда — те мало дувана, те коју кокош, те неколико јаја.{S} Постарала б 
боцу ракије да му протури и који паклић дувана.{S} Стари је он дуванџија; воли готово дувану не 
.{S} Вечито опипавају место где им виси дуванкеса, непрестано замотавају цигаре и пуше, пуше, п 
.{S} Стари је он дуванџија; воли готово дувану него хлебу.{S} Пунећи и набијајући торбу, при сл 
ри и који паклић дувана.{S} Стари је он дуванџија; воли готово дувану него хлебу.{S} Пунећи и н 
у и, набацивши још двије три биље, поче дувати из све снаге да боље распали.{S} Са нагорених гл 
у.{S} Газда Микаило Пешикан тужи вас за дуг.{S} Свакога, ко је затворен а био његов муштерија и 
знати ни сагледати, опружише према њему дугачке, блатњаве руке и дадоше му мало труле, смрдљиве 
ика</hi>, везан двоструким ланцем, чији дугачки крај један жандар придржава у руци.{S} На широк 
фицире-судије, који су седели за једним дугачким столом, прекривеним зеленом чојом.{S} У средин 
 издераних.{S} И неколико нога, страшно дугачких нога, — њој се барем учиниле предуге, — како ш 
, које је нарочито неговао и спустио на дугачко, увек му се вијорили и падали по раменима.{S} У 
оше у походе.{S} Петорица.{S} Умотани у дуге, црне струке, испод којих им провирују врхови пушч 
како саплела око нога; само непослушни, дуги рукави лепршају као поломљена крила и туку га по б 
и камилавку до ушију и сакривајући свој дуги перчин, кудрав и чађав као повесмо <pb n="13" /> н 
тана ршти, меље међу њима.{S} Један, са дугим перчином који му се спуштао до рамена, био им хар 
говори ништа.{S} Само је погледа једним дугим, топлим погледом, пуним самилости, сажаљења.{S} Д 
н ни суров.{S} Госте је премерио једним дугим погледом и. не поздравивши се с њима, сасвим им х 
угима, загрлише се.{S} Настаде љубљење, дуго, бескрајно љубљење.{S} Дочепа ли се једно другога  
 а да Мартин и не зна...</p> <p>И дуго, дуго, стењала је и јадиковала <pb n="67" /> како јој де 
ду за љубав, за смиловање?</p> <p>Дуго, дуго седела је и размишљала.{S} Напослетку, — шта ће? — 
и Лакан с клупе и брзо уљезе у кућу.{S} Дуго је по неким буџацима пребирао, тражио.{S} Једва, у 
етицу, а да Мартин и не зна...</p> <p>И дуго, дуго, стењала је и јадиковала <pb n="67" /> како  
е ли Бугарин малаксао, неће се ни Турко дуго одржати...{S} Не може.{S} Испребијаше и <pb n="116 
ар знаду за љубав, за смиловање?</p> <p>Дуго, дуго седела је и размишљала.{S} Напослетку, — шта 
ашаф са лица. — Ја нисам дош’о на какву дугу сједницу Само да те видим.</p> <p>— Фала ти, оче!< 
знакове, или се лењо извали под оближњи дуд па и отуд даје знакове.{S} Девојка готово нити је м 
звуче између некаквих крпи мали, јефтин дудук.{S} Весело поче да измахује њиме око себе.</p> <p 
} Ја?</p> <p>Јагода га пригрли и узе му дудук.{S} Загледајући га са сваке стране, запита мекше: 
творен а био његов муштерија и остао му дужан тужи.{S} Хоће чојек новце ...{S} Ето ...</p> <p>— 
робу из дућана оних бакала који му били дужни, па их узели у војску, па се предали у Србији, —  
к новце ...{S} Ето ...</p> <p>— Што смо дужни, треба да се плати, — одговори Митра, па, и не по 
 ђецу, зар му треба и котлова?</p> <p>— Дужност је да се све да за домовину, — дрекну гојазни ц 
ећеш изтражити и Суљагу Челебију и Ибра Дурутовића, џелата? — запита некако строго, свечано, до 
бијете Сулагу Челебију ни Циганина Ибра Дурушовића, — замоли Митра и одмаче се мало од огњишта. 
е приповраћају.{S} Изгледа као да ноћни дуси приредили оргије, бесне, и њихова разуздана вриска 
м чуо да је Пешикан покупио сву робу из дућана оних бакала који му били дужни, па их узели у во 
 него обично.{S} Изврвео свет из кућа и дућана, препунио тротоаре, улице, сокаке, Муслимани и к 
ма.</p> <p>Од Срба нигде никога.{S} Сви дућани позатварани.{S} Неки затворени јер им газду дигн 
нство, па нема ко да ради; неке се опет дућанџије затвориле у куће, па не смеју ни да се помоле 
 да јој оде. „Грехота је, хришћанска је душа прошапта. „Ако је и згријешила, опет се зар каје.{ 
 па му све кости поломљене.{S} Још само душа у носу што се држи</p> <p>Дође ред и на Швабу...{S 
га сакују топ.</p> <p>— Лажеш!</p> <p>— Душе ми.</p> <p>— Ко ти каже?</p> <p>— Читаво село гово 
/p> <p>— А шта ћемо?{S} Вране, покој му души....{S} Ето видићеш</p> <p>Један очајан врисак расп 
екуд... а Бог зна куд га могу немилосни душмани одвући.</p> <p>Није је могло утешити ни писмо,  
исне, да се не ода.{S} Зар пред толиким душманима да открије свој големи бол и муке своје?{S} И 
тајући, јер је све прве зубе погубио. — Душманин гони, а Бог саставља.</p> <p>— Само се мртви н 
брђанска памет то не прима.{S} Ко ти је душманин роду и племену и ко чини зла, не смијеш га вол 
Зар те никад подворити неће?{S} Зар нам душманин јачи и од Бога и од правде божије и од икога н 
драви јунаке који се дигли да се бију с душманином.{S} Зажели им сваку срећу у боју.{S} Сам Бог 
ала, а он се продо.{S} Продо и тијело и душу....{S} Она једноме а он свима Швабама...{S} И он в 
ипак надали.{S} Имају, зар, и тамо људи душу и верују у Бога.{S} Ваљда ће се смиловати и продат 
S} Чудна слутња свакоме се поткрадала у душу и тихо, тихо, лагано, почела да притиска, мори.</p 
 <p>БРЂАНИ</p> <p>1919.</p> <p>ИЗДАО И. Ђ. ЂУРЂЕВИЋ БЕОГРАД - САРАЈЕВО.</p> </div> <pb n="4" /> 
p>— Не бој се, Гаране болан!...{S} Није ђаво... ја сам....</p> <p>Па се примаче Лакану, узе га  
— А и ја сам теби нешто донио, — рече и ђавољасто намигну.</p> <p>— Мени ?</p> <p>— Уштедио сам 
е неутрнуте греде, које штрше у вис као ђавоље буктиње, које би да осветле пут толиким несретни 
{S} Али да су биле изнесене најбираније ђаконије, Митра ни тога неби могла окусити.{S} Зар она  
То су таоци.{S} Ко гођ учини какво зло, ђе било да било, треба таоца објесити. .</p> <p>Митра с 
алу види, да је узме у руке.</p> <p>— А ђе ти је свирала? — запита брзо и помилова га по глави. 
— Читаво село говори.{S} Ено су дошли и ђендари.</p> <p>Манда стаде на кућна врата, провири нап 
окрену Мартину. .</p> <p>— Пише да је у Ђеру, на батаљуну и да му је лијепо, — поче Мартин пола 
 и поче миловати.</p> <p>— А наше двоје ђеце у војсци, — исправи се домаћица искрај огњишта и п 
и, напослетку, одмахнуо руком и казао: „ђеци и тицама ко ће судити'?....“</p> <p>Сад, ево, хоће 
и „па сијеците, само ми оставите жене и ђецу...{S} А је ли Бугарин малаксао, неће се ни Турко д 
p> <p>— Зар је цару мало што му дадосмо ђецу, зар му треба и котлова?</p> <p>— Дужност је да се 
ј протумачи: — Има их осам.{S} Закопаће ђубре с ђубретом да трухне, а данас ће нови курбани да  
е му да вуче некаква колица, да превози ђубре у тамничареву башту, да чисти камење из ње.{S} Во 
е раширила пред кућом и разгрће некакво ђубре.{S} Долази му и као нека родица и вазда се с њим  
склимана кола, у којима се гони варошко ђубре.{S} Кочијаш Реџо, певајући из свега гласа, удара  
у и показа на кола.</p> <p>— Хееј. тазе ђубрета!... — весело подвикну и опет запуца бичем.</p>  
е воде; испод прозора издигле се гомиле ђубрета и све обрасле у траву.</p> <p>Једино кућа старо 
ачи: — Има их осам.{S} Закопаће ђубре с ђубретом да трухне, а данас ће нови курбани да се објес 
амо у ватри где зује куршуми и топовска ђулад око ушују?{S} Или се знали какогод извући, прикри 
>БРЂАНИ</p> <p>1919.</p> <p>ИЗДАО И. Ђ. ЂУРЂЕВИЋ БЕОГРАД - САРАЈЕВО.</p> </div> <pb n="4" /> <d 
илује је.</p> <p>— Ја вам кажем, браћо, е добро бити <pb n="12" /> неће, — отегну поп некако за 
ту ?</p> <p>— Није, фала Богу.</p> <p>— Е, нека вам је он здрав и жив.... а Јуре.... јадан!</p> 
осиока и задену му их за капу.</p> <p>— Е, лаку ти ноћ, Лако!...{S} Анђели те чували!</p> <p>Па 
јући на Лаканов креветац као да се боји е ће јој неко њега отети.</p> <p>Кад је Мргуд оштрије п 
 тицама ко ће судити'?....“</p> <p>Сад, ево, хоће да суде и деци и тицама.{S} Ако жандари не ла 
дна другој сусрећући се. — Ево их!..{S} Ево!..{S} Пред селом!..</p> <p>Кадикада одјекне по који 
 ?</p> <p>— Уштедио сам у шпиталу...{S} Ево...{S} Ама су фини...{S} Баш за те...</p> <p>Маши се 
 карту.</p> <p>— Јуре вам је погино.{S} Ево карте, да знате.</p> <p>Манди малаксаше руке низ бе 
о довикује једна другој сусрећући се. — Ево их!..{S} Ево!..{S} Пред селом!..</p> <p>Кадикада од 
ар из куће и намах се стави на прагу. — Ево ме.</p> <p>— У име закона позивам те да ступиш у во 
извади, отвори и показа Манди.</p> <p>— Ево! <pb n="65" /></p> <p>— Да]!</p> <p>Манда зграби пи 
 лено поче превртати, тражити.</p> <p>— Ево ти позивке са суда, — рече некако невесело. -— И те 
шће пригрле и напану љубити.</p> <p>— А ево нам домова! — сетно добаци један старац и показа на 
ну и хтеде да униђе у радњу.</p> <p>— А ево и ми дошли у жито, наш лијепи газда, — дочека један 
 могу да сврше, — можда би један човјек ево то одавно свршио, — поредаше чељад по војничку.{S}  
Бугарин покорно савио шију и моли мир! „Ево главе“ вели „па сијеците, само ми оставите жене и ђ 
су им то и показали, на једној забави. „Ево да видите како се мисли на вас и на вашу децу“ вели 
S} Зар ниси и сам тако радио?...{S} Еј, еј!...{S} Колико си писама добио, а колико послао ?</p> 
...{S} Зар ниси и сам тако радио?...{S} Еј, еј!...{S} Колико си писама добио, а колико послао ? 
 тужно прошапће:</p> <pb n="69" /> <p>— Еј, јадна царевино, на што ли си спала!</p> <p>Сутрадан 
> <p>— Живина!</p> <p>— Џелат!</p> <p>— Еј Боже од освете кад ли ћеш се јавит ?</p> <p>Многи по 
иле.</p> <p>—- Није ни чудо...</p> <p>— Еј синко, синко...{S} А како ћемо то поправити ?</p> <p 
неће да верује у кнежеве речи.</p> <p>— Еј несретан ти ли сам под старос’, — болано јекну Марти 
ко га куцну штапићем: по рогу.</p> <p>— Еј Гаране, Гаране!...{S} Што си толико иза других ?.... 
ју.{S} Узму, подижу сваки дроњак, крпу, ексер, сваки прамен вуне, као неке скупоцене ствари.{S} 
:</p> <p>— А и за Јуру пише Ивица...{S} Ено га, вели, на фронту, бије се.{S} Ана му је добро... 
ну?{S} Јер је богат, јер има паре...{S} Ено га окитио кућу, растворио врата, довео свираче, изн 
тромбољеним уснама и крњавим зубима.{S} Ено рашчупаних брчина на којима се увек жуте по неколик 
и, готово комшинска, Илије Јуретина.{S} Ено види домаћицу како се раширила пред кућом и разгрће 
 Гледају како нестаје села, нестаје.{S} Ено се они бешњи пламенови заморили, малаксали, па само 
о па се почеше распознавати прилике.{S} Ено старог, згуренога попа Луке, како немоћно корача-Ру 
и каже?</p> <p>— Читаво село говори.{S} Ено су дошли и ђендари.</p> <p>Манда стаде на кућна вра 
 ено јој Симата, њезина Симата тамо.{S} Ено га у другим колима са неким мрким, косматим хајдучи 
 големо, меснато, масно, искривљено.{S} Ено и големих уста са отромбољеним уснама и крњавим зуб 
 згрчи и опет упане међ даске.</p> <p>— Ено нам домова, — одговарају Брђани а смеју се.{S} Мног 
исну, скочи, потрча с постеље.</p> <p>— Ено га на прозор!{S} Недајте! — дрекну буцмасти војник  
таде. — Жив зар? <pb n="90" /></p> <p>— Ено....</p> <p>Лакан се саго да је пољуби у руке, али с 
олемо клупче, у лопту.{S} Мало, мало па ено и носа: нешто големо, меснато, масно, искривљено.{S 
а са таоцима, стресе се, задрхта.{S} Та ено јој Симата, њезина Симата тамо.{S} Ено га у другим  
творио врата, довео свираче, изнио вино Ено свак једе и пије, свак се грли с њим....{S} А он је 
.....{S} Сагни главу</p> <p>Пребаци јој епитрахиљ преко главе и тихо, лагано поче да чита молит 
 крају, он, не питајући, намеће на врат епитрахиљ, чита молитве и нагони га да се причести.</p> 
а га се и привијала се уза њ, а сад га, ето, гони.{S} Драго јој да оде па макар на дан...{S} И  
е, саплете и стаде муцати:</p> <p>— Ја, ето, само сам мислио да напоменем.{S} Ако би вам што фа 
Морали их заглушивати добошима.{S} Сад, ето, уобичајили да добују и без потребе.</p> <p>Стара М 
езне.{S} Застење ли који или проговори, ето одмах жандара, да га тешким кундаком грухне у ребра 
овео разговор о њему.</p> <p>— Сад нам, ето, отимају и вуну. — вели војник и љутито чупка уфити 
ар остао само један вагон...{S} Сад. .. ето, јадни нареде!...{S} Живи, ако можеш! </p> <p>Изнен 
 дужан тужи.{S} Хоће чојек новце ...{S} Ето ...</p> <p>— Што смо дужни, треба да се плати, — од 
та ћемо?{S} Вране, покој му души....{S} Ето видићеш</p> <p>Један очајан врисак располегну се кр 
 је, сестро...{S} Не да, па не да...{S} Ето си виђела.{S} И све се бојим да ће мало послати.{S} 
е и поче да грли једнога по једнога.{S} Ето, Бог дао па ће јој опет кућа пропевати</p> <p>— Лак 
 врисну и поче се бацакати, бранити.{S} Ето газде Пешикана одмах крај њега!...{S} Опружио своје 
та ће се јести?{S} Зар и опет трава?{S} Ето се најели траве Обрад Гргуров и Никола Гридев па се 
оба толико цвећа!...{S} Боже!.</p> <p>— Ето, — опет ће онај чиновник пажљиво их одводећи. — Чис 
изини као да закликта јастреб.</p> <p>— Ето их!</p> <p>Почеше се помаљати.{S} Одвојени, раздеље 
и горе милијуни језици његови.</p> <p>— Ето, Митре, Бог милостиви нареди да се опет састанемо,  
и напоље и опет се приповрати.</p> <p>— Ето ти сад!... избаци некако и јетко и забринуто. — Ако 
ију, преко тараба пружи карту.</p> <p>— Ето....</p> <p>— Шта је ? — с осмехом запита Илиница и  
 сит наслуша гласа. — Здрави ?</p> <p>— Ето видиш.</p> <p>— Хвала Богу.</p> <p>— Бог нас је и о 
нђа:</p> <p>— Камо, баба, мрс?</p> <p>— Ето, — тихо проговори Митра и мршавом, сувом руком пока 
ти.{S} Такви снови не слуте добро.{S} А ето, данас, дошао му из Стоца читав сноп карата да да и 
 само ми их он може узети...</p> <p>— А ето су узели, — опет ће Мартин упорно и отпусти два дим 
p>— Тхе ...</p> <p>— Продај два овна па ето сто крупа.</p> <pb n="66" /> <p>Мартин се почеша из 
ћи га.</p> <p>— Како нема, по Богу, кад ето колима шаљеш.</p> <p>— То је жито за оне који хране 
 у коме је толико гладних, приређује се ето господска вечера.{S} Митра тако хоће, то је њезина  
ма преболевали опасније болести.{S} Али ето он се могао убрајати у те срећнике.{S} Шта више рек 
а!{S} Може бити и превише.</p> <p>— Ех, ех... “</p> <p>Застаде на кућњем прагу и опет се осмехн 
S} Да се може помоћи, помогло би се ... ех...{S} Проклети и несретни рат кад ли ће се свршити?< 
.{S} Треба и мени пара, за трошка...{S} Ех...{S} Тешко је, тешко данас преживјети.</p> <p>И ако 
о свирао?</p> <p>— Сваку вече.</p> <p>— Ех?...{S} Баш?... — И она намести уста онде, где је мис 
о зна!{S} Може бити и превише.</p> <p>— Ех, ех... “</p> <p>Застаде на кућњем прагу и опет се ос 
хне...{S} Да се мало нвсладим.</p> <p>— Ех, Јуре, Јуре!</p> <p>Мартин је за све време седео нем 
довољно трља руке и смешка се:</p> <p>— Ех среће!{S} Доживиће се дан освете....</p> <p>Па да и  
ар је гријех кад се неко воли?</p> <p>— Ех, синко, оно ти и Исус каже да љубимо непријатеље, —  
 за час као да заборави на се и поче да жали њих, дубоко, искрено.{S} Мора да су добри, јер сам 
еписали.</p> <p>Лакан као да није много жалио ни за облозима ни за лековима.{S} Он је желео да  
сан, избаци:</p> <p>— Јадница!</p> <p>— Жалиш је? — запита стара у чуду и прекорно га погледа.< 
 је пуна Влахалука...</p> <p>Командант, жандар који је и заповест донео, озбиљно се наљути.{S}  
струким ланцем, чији дугачки крај један жандар придржава у руци.{S} На широко разбацајући ногам 
г оног лепог сиваља ? (Лакан погледа на жандара који је носио голуба и пригушено уздахну.{S} Ка 
дарима и што су још и сад у милости код жандара.{S} Па и они као да иду некако постиђено, плашљ 
астење ли који или проговори, ето одмах жандара, да га тешким кундаком грухне у ребра и да, псу 
} Све је ситно према пропасти босанских жандара Јер ако су они клонули, клонуто је све.{S} Брђа 
на војска.{S} Сад већ није било око њих жандара гат шуцкора.{S} Били су сами.{S} И весели, весе 
светнички испод ока погледају остали на жандаре.{S} А ни један не сме да зине, чак ни да замоли 
ти осуђен.{S} А кад им спомене голуба и жандаре, неки као да се стресоше од страха.{S} Један гл 
к, крупан Вахмајстор, који је предводио жандаре, раскорачи се пред кућом и снажно подвикну:</p> 
.{S} Ни жандари им нису могли ништа.{S} Жандари као да и сами осећали своју немоћ, па су ретко  
о име спомене, ако макар што излане.{S} Жандари, љутити и кивни, затворише је у некакву шталу.{ 
царске вјере</hi> а нису бунтовници.{S} Жандари нису хтели ни слушати.{S} А кад се неки усудише 
 се нису побринули за свој залогај ?{S} Жандари су обишли и дрвењаре, изгрдили чељад што су се  
унучету.</p> <p>Није ишла ни пун сат, а жандари је сусретоше и зауставише.{S} Није им могла поб 
 море черноје.{S} Амин.</p> <p>Залуд га жандари опомињали, тукли.{S} Не попушта.{S} Посрне од у 
е као барила и обојица умрли.{S} Додуше жандари су дошли и запретили, да нико не сме причати да 
е.</p> <p>Кад су Брђани чули да су се и жандари <pb n="117" /> предали, готово нису могли да ве 
гинемо.{S} Зар то може бити?“....{S} Ни жандари им нису могли ништа.{S} Жандари као да и сами о 
лесаво гледају око себе.{S} Сад више ни жандари нису могли забранити да се не говори о умирању  
о, хоће да суде и деци и тицама.{S} Ако жандари не лажу.{S} А зашто да лажу?....{S} Зар се џабе 
емачки да чавета.</p> <p>Напомену, како жандари мора добро да познају малога и његову породицу, 
9191_C12"> <head>XIII.</head> <p>Кад су жандари повели Лакана, стара Митра их је, поред свих пр 
 и, некако, подмлађена.</p> <p>— Чим су жандари омекшали, зло је по царевину. — Бог почео и на  
<div type="chapter"> <head>X.</head> <p>Жандари почеше одмах да робе и. плене и по кућама.{S} Г 
идео.{S} Већ су имали неке окршаје и са жандарима и са војницима.{S} И, како се прича, остали с 
ама на прсима, тромо и уморно ишао пред жандарима.{S} Притегнути ланци, — које му у путу заради 
ладих, једрих сељака.{S} И они опкољени жандарима.{S} Нису повезани.{S} То су војници, које да  
н од оних сељака што су некад служили у жандарима и што су још и сад у милости код жандара.{S}  
ијава, они јој готово увек веровали.{S} Жандарским пријавама веровали су слепо.{S} Зато се расп 
сецају све јаче блескајући оштри врхови жандарских бајонета.{S} А мрка се гомила тромо и лено в 
гред стављао, — познав да је Српкиња, — жацале је, пекле.{S} Видела је да изазива, дражи и два  
во тешко, као наливено оловом.{S} Сваки жглоб као да боли и трне и затеже некако...{S} А уста с 
ко слаб и нејак.{S} Уста се сасушила од жеђи, ноге поклецују од умора, ланци жуљају, лактови бо 
немогла.{S} Не толико ни од глади ни од жеђи колико од бриге за унуком.{S} Кад су јој заповедил 
ш да дотерају пића и себи и другима.{S} Желе да се опију.{S} На глад се више не мисли; мора је  
ти би хтела придружити се коме, нити је желела да јој се когод придружи.{S} Најволела је сама с 
астављају.</p> <p>Стара Митра, и ако је желела, никако није могла тога дана да остави кућу.{S}  
ни за облозима ни за лековима.{S} Он је желео да одгонене: где је?{S} И како је овамо дошао?{S} 
они ће судити свакоме, — опет ће Петар, желећи да јој растумачи, да је увери. — У српској је др 
рану.{S} Нису се престрашили, нико и не жели да изгледа страшивица, али израз неке чудне стрепњ 
ује да ропће.{S} Вели да јој додијао те жели да га се куртарише.{S} Док је био млад, здрав, док 
право, имало шта уређивати, али свак је желио да барем торбу, завежњај, ћебе смести у какав зго 
А при спомену свирале дође јој необична жеља да свиралу види, да је узме у руке.</p> <p>— А ђе  
 изнад себе у небо и, зинувши као хала, жељан да што више ваздуха потегне, дубоко уздахну.{S} О 
S} Љуби и по образима и по очима, све у жељи да погоди место куд га и Јагода љубила Затим му пр 
 изненада подметне ногу један другоме у жељи да га обори.{S} У врх огњишта засео стари, гурави  
а другу, уплеће се у реч, <pb n="62" /> жељна да пре исприча.{S} Манда је сазнала да се Петар г 
а једва дочекаше да ма шта присркну.{S} Жељно, оберучке прихватише за мале финџаниће и нагло по 
е му нису биле познате и он им се одмах жељно и страсно предавао.</p> <p>Мартин, немоћан и слаб 
чајан врисак располегну се кроз авлију, жена се заљуља и посрну.{S} Матиша не смеде да застане  
 кољена па се лагано њишу и дремају.{S} Жена у грозници неколико пута тражила је воде.{S} Испоч 
дозивајући другове.{S} Протрчи и понека жена, гологлава, без прекривача.{S} Прљава од суза, бле 
ете, слабо, испијено, и једна малаксала жена, у грозници.{S} Нити им когод <pb n="50" /> присту 
е око њих по свима столовима.{S} Гомила жена, са голим прсима, обилази унаоколо, нуди.{S} И цве 
 покривене, потлеушице кратка, здепаста жена са необично дебелим мишицама и необично забреклим  
 клањају смерно, скрушено.{S} Понека од жена и зајеца и сакрије очи убрадаћем; понеки забринуто 
 све сама деца.{S} Неколико времешнијих жена, рашчупане, прљаве, неуређене, изгледале су такође 
е животиње кад осете крв, сви ови људи, жене, деца, острвљени, узбешњели, немирни су, узбуђени, 
а, понизно поскидаше капе и поздравише; жене се преклонише готово до земље.{S} Учини се као да  
биње и враћају се сетни и забринути.{S} Жене сад изгледају вредније него су икада биле.{S} Непр 
рабе се искривиле, полегле.</p> <p>Неке жене као да се сад тек ослободиле, па се извукле из кућ 
ве“ вели „па сијеците, само ми оставите жене и ђецу...{S} А је ли Бугарин малаксао, неће се ни  
од своје <pb n="51" /> куће.{S} Две три жене зграбише по шаку земље и почеше љубити.{S} Само ст 
и спусти поред себе.{S} Затим се окрену жени и рече развлачећи:</p> <p>— А нема вајде од каве,  
 Дигоше их, Бог их убио!</p> <p>— Шути, жено, — опомену је Мартин мукло. — За свог цара. <pb n= 
ло да он нема право.{S} Откуд она, луда женска глава, да га саветује?{S} Како би могла?{S} Та н 
а као да се стиде што су остали сами са женскадијом.{S} Ни један не сме да подигне главе ни да  
у пристојној даљини, као што и доликује женском чељадету.</p> <p>— Не, богме, не....{S} Јадан М 
ити, насрћали на свакога, на чобана, на жену, на дете.{S} Комад хљеба из руке отме, убије овна, 
и суморан.{S} Није, по обичају, звао ни жену ни невесту да му полевају при умивању и да му дода 
неко упрти на леђа и понесе.{S} Болесну жену хтедоше оставити.{S} Очајно запомагајући пружала ј 
нађоше неку бабу Марију, калу и пакосну жену, којој наредише да јој кува ручак и да јој каткада 
 да ће пуцати.</p> <p>У Мартиновој кући жестоко се сукобише са Мандом.{S} Стара, чисмена домаћи 
 ни цару ни никоме, — окоси се домаћица жешће и кратком главњом удари по огњишту да се варнице  
апита Митра изненађена и брзо устаде. — Жив зар? <pb n="90" /></p> <p>— Ено....</p> <p>Лакан се 
есе се пад њега. — Зар си жив?</p> <p>— Жив, — покуша да одговори Лакан али није могао.{S} Јези 
 <p>— Не дам ја Гарана!...{S} Не дам га жив!</p> <p>И поче да се хрве са војницима који се за ч 
} Знаш ... комшије смо.{S} И док сам ја жив не смије вама ништа фалити.</p> <p>Старица ништа не 
огу.</p> <p>— Е, нека вам је он здрав и жив.... а Јуре.... јадан!</p> <p>Уздахну и показа карту 
<pb n="57" /></p> <p>— Нека је сретан и жив...{S} Хајдемо у кућу, да отпочинете мало.</p> <p>Ув 
едва се усуди Јагода да запита. — Је ли жив...</p> <p>— Не знам...{S} Ништа не знам...{S} А бић 
 живи?..</p> <p>— А ти?..{S} Јеси ли ми жив?.. запита Митра изненађена и брзо устаде. — Жив зар 
 Лакана и наднесе се пад њега. — Зар си жив?</p> <p>— Жив, — покуша да одговори Лакан али није  
ело остало готово пусто, мртво.{S} Нико жив да викне или проговори.{S} Чобанчад, гонећи стоку,  
е.{S} Још се у писму вели како је Петар жив и здрав и како је заробљен у Србији.{S} Кад су јој  
облогом....{S} И фала Богу!,...{S} Опет жив!....</p> <p>— Ћути!{S} Не говорите тако гласно! — д 
 Јагода како је? — запита као узгред. — Жива?</p> <p>— Није.</p> <p>— Није?</p> <p>Рука му задр 
не.</p> <p>— Хехехеј, има ли игђе икога жива? — запева, изненада, испред врата промукао, крешта 
Иди пред нама!</p> <p>— Неће он за мене живе....{S} И Митра покуша да се умеша, да га отме. — М 
Ни видњаче ни ништа.{S} Гробница!...{S} Живи људи сарањени у гробницу.</p> <p>— Осим ко је имао 
...{S} Сад. .. ето, јадни нареде!...{S} Живи, ако можеш! </p> <p>Изненада се удари руком по чел 
а онај свој камен.{S} Нигде на свету не живи се као ту!{S} Макар се и под ведрим небом спавало, 
анат се нагло отвори:</p> <p>— Јесте ли живи?..</p> <p>— А ти?..{S} Јеси ли ми жив?.. запита Ми 
стро, кажи за име Исукрстово јесу ли ми живи?</p> <p>И здрави, — дочекује Митра поуздано и потв 
у одагна чине и мађије?..{S} Нико, нико живи неће се побринути за њезино дете.{S} Још ће га, мо 
..{S} Све нек пропане, само нек ми они :живи и здрави буду.</p> <p>— Тхе ...</p> <p>— Продај дв 
 некаквим швапским официром, па с њим и живила....{S} Нико, <pb n="120" /> рад тога, није хтио  
S} Митра се није приближивала кући оним живим, веселим ходом као некад са слава и теферича.{S}  
нати буџаклија и опет замукну.</p> <p>— Живина!</p> <p>— Џелат!</p> <p>— Еј Боже од освете кад  
ад умремо, како ће нас саранити?{S} К’о живину...</p> <p>Звоно су још у вече скинули са звонека 
 секу.</p> <p>— Рат је објављен! ...{S} Живио рат!...{S} На вјешала Србе! . . .</p> <p>Старог М 
агано крену низ чаршију.</p> <p>Чаршија живља него обично.{S} Изврвео свет из кућа и дућана, пр 
емни...“</p> <p>— А кога ће објесцти? — живље запита старица и наже се према њему.</p> <p>— Син 
јећи се да се поп не предомисли. запита живље:</p> <p>— Може ли одмах?</p> <p>— Може, може, син 
ивати.{S} Чак се чини да и стока некако живље иде.{S} Овце и козе нису онако сметене, не комеша 
<p>— Синоћ им је казано, — настави Ибро живље и запали цигар — Отишао официр међу таоце и лијеп 
<p>— Синоћ им је казано, — настави Ибро живље и запали цигар. — Отишао официр међу таоце и лије 
> <p>— Петар Станишић!</p> <p>— Овђе! — Живо узвикну Петар из куће и намах се стави на прагу. — 
ђарску.</p> <p>— А мој бабо шта ради? — Живо упаде Лакан и погледа јој у очи. — Је ли ме поздра 
пову браду или затитра на камилавци, па живо одскочи уза зид, задрхће око прозора, да опет брзо 
о прага и уђе и кућу.</p> <p>--- Здраво живо?</p> <p>— К’о што видиш, — одговори му Митра мирно 
аки скуп, саставак.{S} Било то као неко живо чељаде међу њима, — весело и несташно, — које се у 
тајао с њим пред вратима магазе и нешто живо разговарао, размахујући рукама и гласно се смејући 
струком брадом, и добро се искашља. — И живот и све.</p> <pb n="70" /> <p>— А шта је цар дао?</ 
> <p>— По три пут јадан....{S} Оде му и живот и образ, — дочека неко из гомиле.</p> <p>— А били 
абрих и верних</hi> војника, да су свој живот положили „на пољу части“, борећи се с Талијанима. 
и казне.{S} Куд ће већа казна од оваког живота, од гладовања?{S} У Требиње се иде по неколико п 
 затрепери кроз ваздух.{S} Као грабљиве животиње кад осете крв, сви ови људи, жене, деца, острв 
ијаначком грајом, која као да извире из животињских грла.{S} Почеше крхати, разбијати, палити.{ 
 неким стварима у кући и нипошто, ни за живу главу, не би се растала с њима.{S} А сад мора да д 
да нема меса на костима, — али необично жилави, чврсти.{S} Поглед им промицав, оштар, тешко га  
отово шта окусити.</p> <p>— У мене нема жита за вас, — кратко осече газда и не гледајући га.</p 
још горе.{S} Тамо намијенили два вагона жита за котар, па она банда ... кажу, продала вагон у Д 
ребиње се иде по неколико пута, иште се жита, тражи.{S} И свак се враћа празних шака. <pb n="11 
S} Газда Микаило Пешикан сам има толико жита; шапуће се да читаве гомиле пуних врећа леже у маг 
у, кад ето колима шаљеш.</p> <p>— То је жито за оне који хране раднике, у виноградима, у пољу.{ 
каила, затекли су га управо како товари жито на омања колица и шаље некуда.{S} Сељаци, опазивши 
о се стари Мргуд љутио кад му се сушило жито.{S} Па и он би, напослетку, одмахнуо руком и казао 
ђе у радњу.</p> <p>— А ево и ми дошли у жито, наш лијепи газда, — дочека један сељак и прогура  
 се рукама о кукове, и нагевши се према жкндарима, пита поругљиво:</p> <p>— Зар је цару мало шт 
од жеђи, ноге поклецују од умора, ланци жуљају, лактови боле, све кости боле.{S} Да га пусте ба 
уту заради веће сигурности наместише, — жуљали га, руке у лактовима све јаче бољеле.{S} И ако с 
д вече, изненада, опет настаде необична журба, трка, комешање.{S} Девојке, девојчице и младе не 
 зачепи нос марамом.{S} Затим, у чудној журби, готово трком крену оном болеснику у будаку.{S} П 
е траве, па некако весело блеје и журе, журе...</p> <p>На крају села дочека их мала четица стар 
с своје траве, па некако весело блеје и журе, журе...</p> <p>На крају села дочека их мала четиц 
ру.</p> <p>Чини им се да нису толико ни журили а већ трећи дан били су пред селом.{S} Опазив св 
агледавши ово, оте се измеђ другарица и журно похита кући.{S} Силна, неодољива слутња сву је об 
и необично забреклим трбухом.{S} У лицу жута, подбула као да болује од водене болести.{S} Кад ј 
 ока.{S} Сви ослабили, изнурени.{S} Очи жуте, лица модрикасто бледа, мехурови испод очију.{S} И 
Ено рашчупаних брчина на којима се увек жуте по неколике прашке бурмута....{S}И очи очи.... стр 
и, <pb n="100" /> запљусне га каткада у жуто, испосничко лице, засени му замућене и упале очи и 
орода њихова, тражи да се гине за њега, за његов дом.</p> <p>Домаћица скува каву и понуди госте 
одаћу три овна...{S} Треба и мени пара, за трошка...{S} Ех...{S} Тешко је, тешко данас преживје 
ни имају срца?..{S} Зар знаду за љубав, за смиловање?</p> <p>Дуго, дуго седела је и размишљала. 
</p> <p>Митрина дрвењара, као и остале, за час се напунише чељадима.{S} Неки се, додуше, и отпр 
} И да се заложи чиме.{S} За све време, за два дана, нити му даду да једе ни да окваси уста. „Х 
, како је они на пољу не би чули.{S} И, за чудо ни једна једина суза да јој се отисне низ мршав 
к зе и највећа господа заузимљу за њих, за сиротињу.{S} Неки дан су им то и показали, на једној 
 и зарадили педесет хиљада круна. ..{S} За котар остао само један вагон...{S} Сад. .. ето, јадн 
а се некако неспретно саплеће, трза.{S} За њима читав низ домаћина, најбољих, највиђенијих.{S}  
оломљена крила и туку га по бедрама.{S} За њим се извуче стари Мргуд и, прекрстивши се, готово  
екако чудно гледа, сметено одговара.{S} За голуба, рече, да је више него сигуран да је голуб пи 
 јер је готово увијек ишао гологлав.{S} За официром војници, по четири у реду.{S} Од многог нес 
а се одмори.{S} И да се заложи чиме.{S} За све време, за два дана, нити му даду да једе ни да о 
угога не може да се одвоји, одмакне.{S} За час би то као и покушали, али чим хоће да се пусте,  
анеможе.{S} Нису јој одмах веровали.{S} За два дана нису пуштали никога да оде и да види како ј 
 због чега би плануо и почео викати.{S} За њим, са обе стране цесте, са натакнутим бајонетама н 
ране раднике, у виноградима, у пољу.{S} За вас нема.</p> <p>И газда се окрену и мирно оде у маг 
 изнад кука и изгуби далеко, у пољу.{S} За њим се оте други, па трећи.{S} Неко поче из свега гл 
ико деце суђено и осуђено.{S} Зашто?{S} За чисто детиње послове.{S} Ни мало их изненадило није  
 неке замке у које би заплела Лакана, — за се се не боји нити брине, — ако му само име спомене, 
н освете, — опет ће Митра, тешећи је. — За сваку рану има и понеки лијек....</p> <p>— А какве м 
 имао пара, — опет ће онај из гомиле. — За паре се могло купити и боље коначиште. и све се за п 
ути, жено, — опомену је Мартин мукло. — За свог цара. <pb n="58" /></p> <p>— Не дам ја своје кр 
венивши од стида. — Нисам чуо.</p> <p>— За ту наредбу мора сваки знати.</p> <p>Предаде другу го 
ново куповати посуђе и остало што треба за кућу.{S} Треба поново кућу кућити, како многи говора 
ако од ока, бележио температуру, узе га за руку, опипа му пулс.</p> <p>— Узима ли кинине? — зап 
очинуо, а нечија снажна рука дохвати га за раме.{S} Стрико Петар прикрао му се иза леђа, па га  
..</p> <p>Затим отрже Петра и ухвати га за главу.{S} Пољуби га у чело и оба образа, а Петар њег 
..{S} Боље? — запита мекше примајући га за руку.</p> <p>Лакан и опет покуша да одговори.{S} Уза 
тлова?</p> <p>— Дужност је да се све да за домовину, — дрекну гојазни цуксфирер, са двоструком  
дравив се, оде од Митре.{S} Она погледа за њим.{S} Причини јој се као да ће се повратити и још  
>— паметан је Јуре...{S} Не бојим се ја за њега.</p> <p>Па пође вратима и рече мекше:</p> <p>—  
ебиње да му треба неколико нових барака за магазине.{S} Чим му дозволили, направио ове дрвењаре 
ра, и Лакан и Јагода, која се сакривала за њихова леђа, изгурани из куће, готово посрнуше на пр 
авладала.{S} Не због тога што се бојала за се.{S} Него с тога да штогод Симату не науди, да му  
оди се с њим и продаде све што је имала за продају.</p> <p>Кад јој Ибро исплаћивао новце, готов 
није Петар.{S} Петра је и сада сматрала за дете те га и корила за сваку ситницу...{S} Једино ак 
мку и дојиле, док се друга деца хватала за сукњу или се ваљала у прашини, крај нога.{S} Десетак 
а осоколи ону светину, која је пристала за њима и, са пригушеном кукњавом, прати их са страна,  
ар се окрену матери, која беше пристала за њим, и загрли је.{S} Сав се изгуби под њеним белим,  
 и сада сматрала за дете те га и корила за сваку ситницу...{S} Једино ако би Симат пошао да ист 
х претња, пратила.{S} Узастопце је ишла за њима готово на крај села.{S} И чинило јој се да би т 
 И како пролази мимо куће, тако оставља за собом лелек, нарицање.{S} Читаво село проплакало, св 
>Немилосно је одгурну, па повуче Лакана за руку.</p> <p>— Иди пред нама!</p> <p>— Неће он за ме 
а војника.{S} А по средини цесте, једна за другим, тандрчу троја обична, теретна кола.{S} У прв 
строге, немилосне осуде сипале се једна за другом сваког дана.{S} Никад ни једна није могла бит 
.{S} Само да им остане што више времена за разговор.{S} А тада лепо скувају каву, седну једна у 
на ниску столичицу, — а имаћемо времена за љубљење.{S} Док свршимо што треба.</p> <p>Петар оста 
 некако радосно, нестрпљиво ухвати попа за пешеве од мантије и, молећи,. узвикну:</p> <p>— Ах,  
рујем данас . . .</p> <p>Па узе официра за руку, шапну му нешто на уво и лагано га увуче у мага 
о се утега у собу и ногом затвори врата за собом.{S} Затим узе некакву крпетину и, тобоже, поче 
 теше, раздражују.</p> <p>Затвори врата за собом, збаци торбу с рамена и, малаксавши на оближњи 
 шта окусити.</p> <p>— У мене нема жита за вас, — кратко осече газда и не гледајући га.</p> <p> 
оре.{S} Тамо намијенили два вагона жита за котар, па она банда ... кажу, продала вагон у Далмац 
им се немо стресе, блекну и брже потрча за овцама. .</p> <p>Кад се приближише селу мало се очис 
ајте! — дрекну буцмасти војник и потрча за њим.</p> <p>— Држите!</p> <p>— Брзо!</p> <pb n="84"  
аве прсте и чврсто их стискајући. — Све за образ!</p> <p>— А ти слушај бабу, — прошапта некако  
 ни од глади ни од жеђи колико од бриге за унуком.{S} Кад су јој заповедили да изађе, једва је  
онај хлеб, услача се, па ће све да даде за њега.{S} И не мисли више ни на што него на трбух.</p 
p>Па се измакну и опет је нестаде негде за дрвећем.</p> <p>Лакан отра образе рукавом, опипа јаб 
о се окрену, дозва једну патролу и пође за Јагодом у потеру.{S} Опколи Митрину кућу са сваке ст 
стави пушку у страну, ухвати је и стеже за рамена.{S} Удари једном, двапут, трипут.{S} Па ја љу 
Петар прикрао му се иза леђа, па га узе за мишице, пригрли и поче љубити.{S} Љуби и по образима 
д хлеба, гурну Лакану у руку, па га узе за раме и изведе пред кућу.{S} Нареди му да ту стоји и  
> <p>— Ех, Јуре, Јуре!</p> <p>Мартин је за све време седео нем, скамењен.{S} Утонуо у мисли па  
</head> <p>Сеоски кнез Матиша сневао је за неколике ноћи како га некакви црни пилићи окупили, т 
Лакан отра образе рукавом, опипа јабуке за појасом, и мирно крену даље.{S} Као да му не беше кр 
и кврцкају, час се сакривајући до земље за густе облаке дима, час кроз дим искачући и узлечући  
 цркви.{S} Кад Јагода хтеде да пристане за њима, он је ухвати за руку и привуче себи.{S} Она се 
крви од порода њихова, тражи да се гине за њега, за његов дом.</p> <p>Домаћица скува каву и пон 
 они хоће.....{S} Ја....{S}Имао си вуне за хаљине Сад нећеш ни то....{S} Не требају ти хаљине.{ 
 Сам оде, погледа болесника, распита се за здравље.{S} Ако види да болест није озбиљна, посавет 
могло купити и боље коначиште. и све се за паре могло купити.</p> <p>Поп застаде и погледа по ч 
>И поче да се хрве са војницима који се за час збише око њега и као на силу хтедоше да одвоје о 
е оснажи мало.{S} Опет придржавајући се за дрво, лагано се придиже, боље припрти торбу, па се н 
је.{S} Сад, кад су је понели, сакрио се за кућу, у једну рушевину од појате, и ту плакао горко  
двојице војника, показао бих ти како се за језик суди.</p> <p>Опазивши у сандуку голуба брзо му 
/p> <p>Она, трепнувши, снажно га стиште за руке, продрмуса њима и некако оштро прошапта:</p> <p 
обуче гуњче, скупи се и грчевито стиште за држак од ножића као да би да се брани од некога.{S}  
 нарамку.{S} По нека вуче по двоје деце за собом, љутећи се и проклињући што не могу да каскају 
 болнице.{S} Ни госпође им не циче више за клавиром, не истрчавају на прозоре, не дрече обесно, 
присркну.{S} Жељно, оберучке прихватише за мале финџаниће и нагло почеше испијати.{S} Не маре ш 
ша иза уха и опет: отегну:</p> <p>— А и за Јуру пише Ивица...{S} Ено га, вели, на фронту, бије  
цима.{S} Ваљда би тако сазнала штогод и за Симата.</p> <pb n="35" /> <p>Погледа према небу не б 
рске вере</hi> .{S} Бојала се и за се и за Лакана, те га је двапут кришом прекрстила.{S} А сад  
 <hi> царске вере</hi> .{S} Бојала се и за се и за Лакана, те га је двапут кришом прекрстила.{S 
Пешикан био је некако тих дана. — као и за време читава рата, — између главних личности у земљи 
ита: је ли ишта чуо или знао' о наредби за голубове ?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Хм....{S} Хм.... 
страх ме, страх.{S} Митре, сестро, кажи за име Исукрстово јесу ли ми живи?</p> <p>И здрави, — д 
ри, јер само добри људи пате.{S} Зажали за њиховом дјецом коју није ни познавала.{S} И бејаше г 
а на оне официре-судије, који су седели за једним дугачким столом, прекривеним зеленом чојом.{S 
гробље или изван гробља?{S} Ови су били за то да се сарани иза гробљанског зида, на два аршина  
е крив тим људима што се нису побринули за свој залогај ?{S} Жандари су обишли и дрвењаре, изгр 
 глади.{S} Ако ко и одсад тако умре, ни за њега се не сме рећи да је умро од глади.{S} У овој з 
 са неким стварима у кући и нипошто, ни за живу главу, не би се растала с њима.{S} А сад мора д 
.{S} Нећу ја да се моја крв пролиева ни за цара ни за кога...{S} Коме је до крви нек пролије св 
о да није много жалио ни за облозима ни за лековима.{S} Он је желео да одгонене: где је?{S} И к 
а да се моја крв пролиева ни за цара ни за кога...{S} Коме је до крви нек пролије своју...</p>  
/p> <p>Лакан као да није много жалио ни за облозима ни за лековима.{S} Он је желео да одгонене: 
 обичају. прода у вароши или да размени за шећер, каву, пирнач.{S} Ухвати и неколико кокоши, чв 
з ичега, голих руку.{S} Рукама прихвати за бајонету и покуша да је отме.{S} А и Јагода обгрли Л 
 Бум...{S} Писмо.</p> <p>Па се прихвати за силах и лењо поче тражити по оним преградама.{S} Изв 
, да прислушкује.{S} Врну се и прихвати за чутуру.{S} Поздрави јунаке који се дигли да се бију  
 мирно одговори Митра, па опет прихвати за своју преслицу.</p> <p>Није хтела отићи ни да је мрт 
хтеде да пристане за њима, он је ухвати за руку и привуче себи.{S} Она се поче трзати, отимати, 
и придиже се Митра и поче се припремати за пута.{S} Одлучила је да сама иде у Требиње, те да са 
..{S} Нико, нико живи неће се побринути за њезино дете.{S} Још ће га, може-бити, и гонити и тућ 
..{S} Опазив једну клупу, и не питајући за дозволу, седе на њу.{S} Тада опази, са две стране ст 
урило низ дрво.{S} Петар је, пристајући за <pb n="14" /> њом носио некакав шкипић, чувајући се  
</p> <p>— Јадни меј Јуре!{S} Куку мајци за тобом!</p> <p>— Остави, Манде, не кидај се. — поче ј 
укли, колико су добили гроша као тркачи за однесене трке; колико се девојака отимало око њих.{S 
е, све кости боле.{S} Да га пусте барем за час да седне, да се одмори.{S} И да се заложи чиме.{ 
шала кад се црном Бугарину стало. ногом за врат.{S} И црни Бугарин покорно савио шију и моли ми 
алаксава, да посрће.{S} Ухвати се руком за младо, оближње дрво и, придржавајући се, спусти се н 
{S} Ухваћени, спутани, лагано иду један за другим и тек покаткада ако понеки погледа у страну.{ 
ј никуд да иде!..{S} Ти си ми одговоран за њу...</p> <p>Митра, изнемогла, .ош је мало лежала на 
 је са Симатом?{S} Није ли и он одређен за Мађарску или га гурнули у те проклете таоце?{S} А и  
 белог <hi>царског</hi> хлеба, изгубљен за народ.{S} Омили му онај хлеб, услача се, па ће све д 
p> <p>— Иди пред нама!</p> <p>— Неће он за мене живе....{S} И Митра покуша да се умеша, да га о 
ад тридесетроструко скушља а он им уз о за стару цијену.{S} Ојадио куће!....</p> <p>— Влада пом 
рчић прошао, он се још смешкао и гледао за њим.{S} Затим се нагло окрену и хтеде да униђе у рад 
 умре, умријеће.</p> <p>А Лакан је, као за инад свима, преболео.{S} Мало је, додуше, срећника к 
е и пазећи да не посрне, а ипак се, као за инад, непрестано спотицао.</p> <p>Стара, чим уљезе у 
може зближити људе као патња.{S} Готово за час као да заборави на се и поче да жали њих, дубоко 
 налик један на другога и само му запео за очи неки дебељко, на чијем трбуху као да је читав ст 
илима, гунђајући и псујући.</p> <p>Нико за њом није уздахнуо ни заплакао осим малог Лакана.{S}  
ред њега да промичу сва она лица, једно за другим.{S} И сва обрасла у браде.{S} И тумачев нос о 
 као кад се приступа светињи, иду једно за другим и немо, ћутке целивају га, љубе.{S} Љубе у вр 
замисли и суво избаци:</p> <p>— Није то за те...</p> <p>— Па ти је и немаш, — дочека Јагода као 
д ето колима шаљеш.</p> <p>— То је жито за оне који хране раднике, у виноградима, у пољу.{S} За 
Биће му лакше.</p> <p>— А чујете ли што за Ивицу? — запита као узгред, тек да поведе разговор.  
селу.{S} Газда Микаило Пешикан тужи вас за дуг.{S} Свакога, ко је затворен а био његов муштериј 
јепо, мало писмо....{S} Свеже се голубу за ногу....{S} Зар ниси и сам тако радио?...{S} Еј, еј! 
тра јој напомену нека се само моли Богу за дан освете.{S} Загрли је још једном и пође.</p> <p>О 
.{S} Зар они имају срца?..{S} Зар знаду за љубав, за смиловање?</p> <p>Дуго, дуго седела је и р 
 обе главе тресу се, трасу и обе питају за голуба.</p> <p>Престадоше са питањима.{S} Тужилац мл 
, не сазивљу једна другу нити се питају за здравље.{S} Ни деца нема да трче, галаме, играју се. 
и нек им благослови оружје, јер се бију за праведну ствар.....{S} И нека освете браћу коју нам  
и отишли у шуму да насеку дрва и јапију за грађевине.{S} Неки се забављају око њива и ливада, о 
е.{S} Чак зе и највећа господа заузимљу за њих, за сиротињу.{S} Неки дан су им то и показали, н 
 изађе до <pb n="105" /> на воду, кашљу за њом, опљуцкују, уздишу.{S} Стане ли на врата, срдито 
му оне струке босиока, омириса и задену за уво.</p> <pb n="10" /> <p>— А шта још?...{S} А?</p>  
с њима, сасвим им хладно рекао да крену за њима.</p> <p>— А јесу ли то <hi>наши</hi> ? — запита 
Огромни талас светине занија се и крену за поворком.{S} Талас занесе и старицу, <pb n="39" /> т 
 литицама.{S} И као да се црн траг расу за њом кроз ону полутаму и пови се над узнемиреним брез 
науди, да му не буде с тежег.{S} Симату за љубав и погоди се с њим и продаде све што је имала з 
 неколика струка босиока и задену му их за капу.</p> <p>— Е, лаку ти ноћ, Лако!...{S} Анђели те 
вади из недара две јабуке и гурну му их за појас.{S} Извуче из косе неколика струка босиока и з 
у...{S} Ево...{S} Ама су фини...{S} Баш за те...</p> <p>Маши се руком под главу и извади два ма 
слимана што им газда Пешикан продао <hi>за радише?</hi> Макар било и скупо не смета.{S} Само да 
:id="SRP19191_C7"> <head>VII.</head> <p>За неколико дана Црногорци као да учесташе с навалама.{ 
 и она не примаче софри. — Ходи!</p> <p>За вечером су сви ћутали.{S} Јели су полагано, отегнуто 
а миран и достојанствен — мртав.</p> <p>За старцем је дошао на ред Симат.{S} Није дао да му веж 
 климата главом и пева веселије.</p> <p>За Васом иде друга поворка младих, једрих сељака.{S} И  
жљиво их одводећи. — Чист приход од ове забаве иде у корист Вашу....{S} Хајдете кући и смирите  
годе, да јој се јави.{S} Ако може да је забави нек је и забави.{S} Какву ли је ноћ провела ноћа 
јави.{S} Ако може да је забави нек је и забави.{S} Какву ли је ноћ провела ноћас јадница ?</p>  
Неки дан су им то и показали, на једној забави. „Ево да видите како се мисли на вас и на вашу д 
хну на њих.</p> <p>— Хајдете тамо па се забавите, — рече им мекше. — А мене оставите сану...{S} 
 дрва и јапију за грађевине.{S} Неки се забављају око њива и ливада, обилазе их, ограђују.{S} А 
и час престрављено стрекну, извију се и заблену негде.{S} Као да се боје нове навале, новог јур 
 ти сева у носу, — прашак; ако те и зуб заболи — и тад прашак!..{S} И њезин Лакан да остане у р 
људе као патња.{S} Готово за час као да заборави на се и поче да жали њих, дубоко, искрено.{S}  
, незгода.{S} И као бојећи се да што не заборави, брзо прекида једна другу, уплеће се у реч, <p 
 рука.{S} С Јуром се поносио....</p> <p>Заборави на час на се, на све богове.{S} Лењо се подиже 
, сине.</p> <p>— Не може бити.</p> <p>— Заборавила сам.</p> <p>Старица лагано отвори врата, узе 
{S} Гледала је, такорсе, да се није што заборавило, је ли све намирено?{S} Некако као да се при 
звикну Крсто и удари се по челу. — Ја и заборавио на оно због чега сам дошао.{S} Немојте се пре 
љуби у косу.</p> <p>— А други пут не ћу заборавити.</p> <p>— Шта ли је с бабом? — једва се усуд 
.{S} Па и пре је долазила уморна а није заборављала на колача </p> <p>Не могав више да издржи,  
су залутале у неки туђи крај, запуштен, заборављен.{S} Куће са одваљеним вратима и прозорима, р 
о оборене зидове око авлије, одлазио до забрана и доносио отуд по два по три нарамка дрва.{S} У 
?{S} Ко ће јој забранити?...{S} Ко може забранити?...</p> <p>Без икаква размишљања диже се и кр 
себе.{S} Сад више ни жандари нису могли забранити да се не говори о умирању од слабе хране, од  
а два аршина даљине.{S} Попу нису могли забранити да је не опоје и не отпрати до гроба.{S} Али  
види и не омилује болесна?{S} Ко ће јој забранити?...{S} Ко може забранити?...</p> <p>Без икакв 
строго запита:</p> <p>— А знаш ли да је забрањено држати голубове?</p> <p>— Не знам, — одговори 
са необично дебелим мишицама и необично забреклим трбухом.{S} У лицу жута, подбула као да болуј 
езна ништа.{S} Али лица швапске господе забринута.{S} Сетни су, тужни, невесели.{S} Не заплећу  
ма исповеда.{S} Не сме познати ни да је забринута, ни тужна.{S} Ништа.{S} Сазнаће она што јој т 
, одлазе у Требиње и враћају се сетни и забринути.{S} Жене сад изгледају вредније него су икада 
љуби у руке, али се она отрже и строго, забринуто загледа му се у лице...</p> <p>— Тамница те и 
> <p>— Шта ћемо сад?</p> <p>И сељаци се забринуто згледаше.{S} Где,у кога да ишту више Или да п 
Опет се плашљиво обазре на све стране и забринуто заврти главом.</p> <p>— Велике ли јаде дочека 
 Ето ти сад!... избаци некако и јетко и забринуто. — Ако је дошло чак до звона, наопако ће зазв 
 зајеца и сакрије очи убрадаћем; понеки забринуто климне главом и тужно прошапће:</p> <pb n="69 
<pb n="12" /> неће, — отегну поп некако забринуто. — Моји снови не варају...{S} Гора и трава ди 
пазили војнике, у први мах као да су се забунили.{S} Од велике радости нису знали шта ће.{S} Из 
свему слободно говорити.{S} Хтеде да га завара мало и да га пошаље куда.{S} Па опет се сустегну 
вати, али свак је желио да барем торбу, завежњај, ћебе смести у какав згодан кутић.{S} Мотљање, 
 да расплакати.{S} Она спустила рањаве, завезане руке на рамена свог малог Лакана који се приби 
ини се ко да негде недалеко силан вихор завија и фијуче, ломећи и крхајући гране, стрехе, димња 
ли људе и прилике.{S} Узгред је пажљиво завиривао и разгледао све куће сеоске.{S} Најзад се опе 
 почеше викати, прозивати.{S} Завирују, завирују у име и обично прозову наопако.{S} Ако им се н 
.{S} Затим почеше викати, прозивати.{S} Завирују, завирују у име и обично прозову наопако.{S} А 
итру и Јагоду.{S} Пажљиво се обзирући и завирујући да когод сакривен не слуша, прекорачи преко  
 којој шибала крв из обе руке, и понуди завој.{S} Митра одби.{S} Опара рукав са некакве старе к 
мати одвише пара?</p> <p>Чим је изишао, заврти Манда главом и поче јадиковати:</p> <p>— Тврдица 
ашљиво обазре на све стране и забринуто заврти главом.</p> <p>— Велике ли јаде дочекасмо, фалим 
уше упаде му нога у неку локвицу, затим загази у блато, посрну, док га нечије руке не прихватиш 
лињати сама себе, што је допустио да га заглаваре.{S} Зар није могао лепо рећи. „нећу ја, браћо 
ла Богу на његову дару !</p> <p>И Симат заглади бркове, па мирно крочи према старој.</p> <p>— М 
в.</p> <p>Цуксфирер узе голуба, опет га загледа са сваке стране.{S} Затим погледа и Лакана.</p> 
на креветац и пољуби је.</p> <p>Поп јој загледа у лице и запита мекше:</p> <p>— Молиш ли се Бог 
е, али се она отрже и строго, забринуто загледа му се у лице...</p> <p>— Тамница те испила...{S 
но се играју с пушкама. и непрестано их загледају.{S} Сад сваки сам себи изгледа некако силнији 
<p>Јагода га пригрли и узе му дудук.{S} Загледајући га са сваке стране, запита мекше:</p> <p>—  
 и овце и већ су двојица тројица некако загледали Лаканова Гарана.{S} Лакан то намах опази.{S}  
и викали и клицали улицом.{S} Морали их заглушивати добошима.{S} Сад, ето, уобичајили да добују 
ека, рика, мека, рзање оштри, несносни, заглушујући.{S} И разлежу се на далеко и тону у провидн 
плашених врана распе се са дрвећа и, са заглушујућим грактањем, изгуби се према пољу.{S} Негде  
мена и, малаксавши на оближњи креветац, загњури главу међу руке.</p> <pb n="43" /> <p>— Симате, 
 Пашчад!</p> <p>Осетивши да се и сувише заговорио, придиже се, узе јаја и кокоши и, не поздрави 
ека се само моли Богу за дан освете.{S} Загрли је још једном и пође.</p> <p>Опет се састали сви 
ну матери, која беше пристала за њим, и загрли је.{S} Сав се изгуби под њеним белим, широким по 
 се једном окрете матери, рашири руке и загрли је.{S} Па истрча пред кућу и крену међу војнике. 
би се и сестре теже раставиле!{S} Манда загрлила и Митру и Лакана, па готово очајно пита: како  
уба и пригушено уздахну.{S} Како би сад загрлио и ижљубио ту милу, птицу.) А сва деца <pb n="72 
је.{S} Потрчаше у сусрет једни другима, загрлише се.{S} Настаде љубљење, дуго, бескрајно љубљењ 
 дим искачући и узлечући према небу.{S} Загушљив, тежак мирис горевине као да поче падати на пр 
 прсима као да једнако пада онај тешки, загушљиви мирис горевине. </p> </div> <div type="chapte 
звуче из косе неколика струка босиока и задену му их за капу.</p> <p>— Е, лаку ти ноћ, Лако!... 
<p>Узе му оне струке босиока, омириса и задену за уво.</p> <pb n="10" /> <p>— А шта још?...{S}  
атру.{S} Некако му мило што се и она ту задесила.{S} Нек није сам.{S} Нек има још кога од туђе  
сушена меса, и још некаква мрса који се задесио у Јагодиној кући.{S} И то није <pb n="106" /> к 
/> него у крст, запита некако узбуђено, задихано:</p> <p>— А почем сам ја грешница?....{S} Шта  
p>Мартин, који је застао на прагу и чуо задње речи, благо је прекори:</p> <p>— Због твога језик 
шта чиме би га понудила.{S} И сама се у задње дане хранила травом и корењем.{S} Ишла је наоколо 
S} Као да га воде на венчање.{S} Он иде задњи у групи <hi>бунтовника</hi>, везан двоструким лан 
 тамо.{S} Нико није-питао: зашто?...{S} Задовољавали се само датим знаковима.{S} Тек понеки као 
<p>Једини луди Васо што изгледа весео и задовољан.{S} Као да га воде на венчање.{S} Он иде задњ 
еба , добили су.{S} Остали су се морали задовољити овако, са два са три кила, или празним обећа 
 захвално погледа у небо и прекрсти се, задовољна и готово радосна, што је ипак у ње нешто оста 
басипали поклонима.{S} И били су некако задовољни, као да су се сами изгрлили и ижљубили.</p> < 
смеју, поздрављају.{S} Познаје се да су задовољни, срећни.{S} И да очекују нешто необично, неки 
ра и Лакан халапљиво наклопише на јело, задовољно се осмехну.{S} Измаче се на леђа и, држећи ру 
и велика ватра у част новим гостима, па задовољно одбија димове и смешка се на свакога.{S} Плам 
 — Бог почео и на нас-гледати</p> <p>Па задовољно трља руке и смешка се:</p> <p>— Ех среће!{S}  
но десетак кила одмах издају а да га не задржавају због њих по два по три дана, стрепио је и по 
p> <p>Па, кајући се, зар, што се толико задржао у једној бунтовничкој кући, брже-боље умота хар 
 му се, биће му лакше ако их преко ноћи задржи код себе и тек ујутру почне делити.{S} А и јадне 
.{S} Опазив кола са таоцима, стресе се, задрхта.{S} Та ено јој Симата, њезина Симата тамо.{S} Е 
изну уз омањи котао, Митра, грозећи се, задрхта и окрену главу да га не гледа.{S} Рањавим рукам 
проби још јачи, оштрији писак.{S} Лакан задрхта.{S} Брзо обуче гуњче, скупи се и грчевито стишт 
p>— Није.</p> <p>— Није?</p> <p>Рука му задрхта и он је упустио у крило, са запаљеном цигаром.< 
 на камилавци, па живо одскочи уза зид, задрхће око прозора, да опет брзо прелети, скотрља се н 
 гурну.{S} Не хтеде се ни помакнути.{S} Зађе мало у страну и опет се накостреши.</p> <p>Јагода  
 су добри, јер само добри људи пате.{S} Зажали за њиховом дјецом коју није ни познавала.{S} И б 
о је, сутрадан, ради тога и обесе, неће зажалити..{S} Први осветници, — прве ласте!</p> <p>Трећ 
ји се дигли да се бију с душманином.{S} Зажели им сваку срећу у боју.{S} Сам Бог нек се смилује 
.</p> <p>Једва једном могла је, како је зажељела да остане сама са својом тешком и великом туго 
— Ако је дошло чак до звона, наопако ће зазвонити и цару и царевини.</p> <p>Мартин, који је зас 
 на чело, час на образ, десни, леви.{S} Заигра час једна страна, час друга.{S} Игра, миче, треп 
е низ бедре.{S} Големи трбух као да јој заигра, сва се стресе и некако мукло избаци:</p> <p>— У 
 коме се кува вечера.{S} Рашчупан одсев заиграва по мрким лицима сељака, склизне низ попову бра 
pb n="53" /> радошћу ускачу према небу, заигравају се, раскошно расипљући на све стране ситне,  
мове и смешка се на свакога.{S} Пламен, заигравајући, <pb n="100" /> запљусне га каткада у жуто 
 чак ни да замоли.{S} Ни воде не сме да заиште. <pb n="18" /> Узалуд се грло суши и ноге поклец 
мало и треба донети.{S} Ако деца у зору заишту хлеба, шта ће им. одговорити ?{S} Чиме их замами 
вукоше.{S} Та зар непријатељ није исти, заједнички?{S} Грозни, свирепи цар, који није био у ста 
али.</p> <p>Сјутрадан Лакан је потјерао заједничку стоку на пашу.{S} Мартин, не имајући ситне д 
о се Митри зацелише руке, — одмењивала, заједно се бринула о свим пословима.{S} Што су радиле,  
а, корења.{S} Затим је прала, сушила и, заједно са Мандом, кувала и готовила.{S} Дочека ли, дак 
авише све како треба.{S} И сваку групу, заједно, под пратњом шуцкора послаше у одређено место.< 
е у одређено место.</p> <p>Стару Митру, заједно са Лаканом и стоком, предадоше неком грбавом Ма 
вака група треба да иде у друго село, — заједно не смију бити, — на пребивање.</p> <p>Брђани се 
ије ни познавала.{S} И бејаше готова да заједно са домаћицом проклиње силеџије који их одвукоше 
групе.{S} Негде их нема него по двојица заједно, негде по четворица.{S} Нису ни Швабе, ни Маџар 
Обично их ишла по тројица, по четворица заједно.{S} Знојави. уморни, прашњави ишли су у нереду  
ати да их ко не опази, да их не затекне заједно.</p> <p>Стигав кући потера овце према струзи, п 
помагаше.{S} Ако ће убијати, нека убију заједно, нека не растављају.{S} Они се не ће раставити< 
у смерно, скрушено.{S} Понека од жена и зајеца и сакрије очи убрадаћем; понеки забринуто климне 
ди шта хоће.{S} Вазда јој даје, уписује зајмове.{S} Отвори касу и лијепо вели: „Узмите, узмите. 
 и да му карте одмах пропадају чим мало закасни.{S} Напослетку кад му сви разлози нису могли по 
ма.{S} Пред неким вратима <pb n="17" /> закаснило по које дете па упорно удара у канат и тражи  
сли па нити се миче, нит јекне, нити се закашље.{S} Само се каткада низ један спуштени брк омак 
и ли је виђео?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Закитила те, а?</p> <p>Узе му оне струке босиока, омири 
 да баш њих тражимо.</p> <p>— Ја сам се заклела. да ће само Петрова рука Симата осветити.{S} Не 
стера из куће.{S} Али намах малакса.{S} Заклеца, затетура, посрну крај огњишта и некако болано, 
е према пољу.{S} Негде у близини као да закликта јастреб.</p> <p>— Ето их!</p> <p>Почеше се пом 
 као при издисању.{S} На свима колебама заклопараше натрула <pb n="16" /></p> <p>врата и поплаш 
упорна, на силу је одвуче у кућу и тамо закључа у собу.</p> <p>Крај цркве као да се беше слегло 
радосно и замоли једног од комита да га закоље. — Вечера треба да буде добра Само ће нам се опр 
 Нико други</p> <p>— Симата ће осветити закон, — мирно одговори Петар, лагано скинувши капу и п 
тави на прагу. — Ево ме.</p> <p>— У име закона позивам те да ступиш у војску.{S} Хајде међу вој 
Ти си'?</p> <p>— Ја сам.</p> <p>— У име закона ти си ухапшен.</p> <p>— Фала Богу на његову дару 
и пушку, па суво одсече:</p> <p>— У име закона ти си ухапшен.{S} Послаћемо те пред суд, у Моста 
 непрестано скупља, стиска....</p> <p>— Закони ће судити свакоме, — опет ће Петар, желећи да јо 
 оних мањих уморено малакше, посрне.{S} Закопа се у дебелу прашину и очајно цичи, дозивајући др 
бро да јој протумачи: — Има их осам.{S} Закопаће ђубре с ђубретом да трухне, а данас ће нови ку 
>— Кис ди ханд шене фрајлајн!</p> <p>Па закорачи и хтеде да уђе у кућу.</p> <p>Јагода се препад 
{S} Лице »му подбуло, некако модро, очи закрвављене.{S} Крвнички, мрко гледа унаоколо и као да  
читаве гомиле.{S} Застану насред улице, закрче пролаз и мирно разговарају.{S} Нико несме да им  
но избаци:</p> <p>— Но ...</p> <p>Пође, закуца на врата.{S} Нико му не одговори.{S} Љутито опсо 
 куће.</p> <p>Још пред зору стари Мргуд закуца на Митрина врата, тражећи да га пусте.{S} Митра, 
мњака да се извије дим.{S} Ретко где да залаје кер.</p> <p>По уској, прашњавој цести падају вра 
 се знали какогод извући, прикрити се у залеђину?...{S} И какве су им старешине?...{S} Добре ил 
ата на свакој кући замандаљена, прозори залепљени јастуцима, грудњацима.{S} Ретко из кога димња 
а чупава, црна птица, поплашена, снажно залепрша јаким крилима, писну и изгуби се негде међу мр 
и по гостима.{S} А кад се пламен изви и зализну уз омањи котао, Митра, грозећи се, задрхта и ок 
им људима што се нису побринули за свој залогај ?{S} Жандари су обишли и дрвењаре, изгрдили чељ 
, — викну Симат, који не хтеде да окуси залогаја док се и она не примаче софри. — Ходи!</p> <p> 
елу трупину испод прозорчета и кидајући залогаје хлеба испод пазуха поче халапљиво јести.{S} Ка 
 час да седне, да се одмори.{S} И да се заложи чиме.{S} За све време, за два дана, нити му даду 
е у кућу, да се одмори и узгред, да што заложи.</p> <p>Ступивши на праг Лакан назва Бога и нека 
стрешио се и некако поплашено гледа.{S} Залуд га Лакан гурну.{S} Не хтеде се ни помакнути.{S} З 
 врати па опет подвикну на Лакана.{S} А залуд.{S} Нема снаге да ради, нема.{S} Није било друге  
</p> <p>Хтели су опет да је испитују, И залуд.{S} Никако не одговара...{S} Ра да није луда?...{ 
а раскопа трбух и црева да извуче.{S} И залуд се Лакан брани, опире Осећа да неће моћи одолети. 
Као да никако и не стаје на земљу.{S} И залуд је покушавала да се отме, да се извуче.{S} Бујица 
силу јего море черноје.{S} Амин.</p> <p>Залуд га жандари опомињали, тукли.{S} Не попушта.{S} По 
у не одговори.{S} Љутито опсова нешто и залупа јаче.{S} Врата се нагло отворише и на њима се ук 
ебушено гледати у наоколо.{S} Као да су залутале у неки туђи крај, запуштен, заборављен.{S} Кућ 
исак располегну се кроз авлију, жена се заљуља и посрну.{S} Матиша не смеде да застане и да што 
ња, љуња, тресе.{S} И он сал ненадно се заљуља и паде на земљу.</p> <p>Притрчаше и почеше га шк 
 прескачу преко плотова и ограда и брзо замакну у гај, међу појате, или их нестане на уској пут 
егде наиђоше и на бардак са ракијом.{S} Замало се не потукоше око њега.{S} Салетише се, сабише  
да.{S} Она је лепа, она и погледом може замамити.</p> <p>Митрина дрвењара, као и остале, за час 
еба, шта ће им. одговорити ?{S} Чиме их замамити ?</p> <p>Разбише се по целој чаршији да траже. 
куће, у појате.{S} Врата на свакој кући замандаљена, прозори залепљени јастуцима, грудњацима.{S 
мо двојица.{S} Један, одмах при уласку, замахну да удари, Али кад опази како га она, мирно и сл 
а?....{S} Готово на сваком раскршћу они замене једни друге.{S} А он, сиромах, иде непрестано, о 
и му што пребацити.{S} Старији је брат, заменик оца, домаћин.{S} Мора се слушати.{S} А кад се п 
.{S} Да их сељани неби опазили и штогод замерили.{S} Тек каткада, кришом, ако би се погледали.{ 
учно било, макар знао да ће се сељанима замерити, одлучи се да јој оде. „Грехота је, хришћанска 
пу од шибља и да извезе штап.{S} Чак су замећали и неке игре које му нису биле познате и он им  
о, високо, трзајући се и малаксавајући, замире и ишчезава.</p> <p>У Митрину кућу дођоше само дв 
овима о колена, спусти главу међ шаке и замисли се.{S} Нису говорили ни једно ни друго.</p> <p> 
м.</p> <p>— Хи ...</p> <p>Лакан се мало замисли и суво избаци:</p> <p>— Није то за те...</p> <p 
да неко изненада викну иза леђа јој.{S} Замислила се, па ништа око себе не види и не чује.{S} К 
на голо камење, па одмах запалио чибук, замишљајући да је уз своје огњиште, уз ватру.{S} Други  
ло изненадио.{S} Није баш онаки како га замишљао.{S} Некако стегнут хладан</p> <p>— А како ви?  
војени у страни, на спарушеној трави, и замишљено гледали преда се.{S} Изгледа као да се стиде  
Чинило јој се као да су сва питања неке замке у које би заплела Лакана, — за се се не боји нити 
Челебију ни Циганина Ибра Дурушовића, — замоли Митра и одмаче се мало од огњишта. — Први је опа 
S} А ни један не сме да зине, чак ни да замоли.{S} Ни воде не сме да заиште. <pb n="18" /> Узал 
{S} Клаћемо Гарана! — узвикну радосно и замоли једног од комита да га закоље. — Вечера треба да 
е како је хајдук.{S} Погинуће а више их замолити неће.{S} Нек виде с ким имају посла.</p> <p>Чи 
лава и теферича.{S} Сад је ишла лагано, заморено, једва се кречући.</p> <p>Али узалуд је познал 
, клонули, раздрљили кошуље на прсима и заморено дахћу.{S} Понеко дете заспало у прашини или на 
 нестаје.{S} Ено се они бешњи пламенови заморили, малаксали, па само још каткада јаче измахну о 
е и очувао.</p> <p>Петар извади кутију, замота цигар и запали.</p> <p>— А Јагода како је? — зап 
место где им виси дуванкеса, непрестано замотавају цигаре и пуше, пуше, пуше ...{S} Недалеко од 
понеки пригушен, малаксао јаук и као да замре у прашини.{S} Затим неко чудно, промукло кокљање, 
по трећи пут непознати буџаклија и опет замукну.</p> <p>— Живина!</p> <p>— Џелат!</p> <p>— Еј Б 
када у жуто, испосничко лице, засени му замућене и упале очи и прелије му читаву браду блиставо 
ијатеље, — зашункета поп збуњујући се и замуцкујући, — ама му наша брђанска памет то не прима.{ 
.</p> <p>Брже боље поклопи уста руком и занеми.{S} Опет му се причини као да нешто на пољу шушн 
едали, седе на трави и чувају их, одмах занеми.{S} Чини се намах ће изазвати погрде и ударце.</ 
 озбиљно разболела.{S} Паде на постељу, занеможе.{S} Нису јој одмах веровали.{S} За два дана ни 
занија се и крену за поворком.{S} Талас занесе и старицу, <pb n="39" /> те је морала да се миче 
нашњи дан?</p> <p>Огромни талас светине занија се и крену за поворком.{S} Талас занесе и стариц 
на свету дала само да их види!</p> <p>У заносу, у пијанству оном, поручила им по једном одрпанц 
и сунчају.{S} Гдегде се види још понеки заостали кров; управо није кров него остатци, крхољине  
сира, масла, — што нису могли понети, — заостао уз какву гомилу, надуо се као да ће да прсне.{S 
оћ им је казано, — настави Ибро живље и запали цигар — Отишао официр међу таоце и лијепо рекао  
оћ им је казано, — настави Ибро живље и запали цигар. — Отишао официр међу таоце и лијепо рекао 
 <p>Петар извади кутију, замота цигар и запали.</p> <p>— А Јагода како је? — запита као узгред. 
ли у Србији, — дочека Главозија па и он запали цигар. — Роба сад тридесетроструко скушља а он и 
а талаца.{S} Хладни, мирни, озбиљни.{S} Запалили цигаре и мирно одбијају димове као на збору ка 
 буцмастог војника, како се раскорачио, запалио <pb n="82" /> цигару, па прича некакву Главозиј 
 овећи шербетњак да му се узвари вода и запалио чибук.</p> <p>Поче се љутити и проклињати сама  
сео на гомилу, на голо камење, па одмах запалио чибук, замишљајући да је уз своје огњиште, уз в 
 му задрхта и он је упустио у крило, са запаљеном цигаром.</p> <p>— А шта јој би, по Богу?</p>  
 наоколо.{S} Нешто непријатно као да га запахну, јер, на час, зачепи нос марамом.{S} Затим, у ч 
<p>— Хехехеј, има ли игђе икога жива? — запева, изненада, испред врата промукао, крештав мушки  
разговарају.{S} Понеки тио, пригушено и запева.{S} Лакан никако неби могао познати да се обрео  
ћи, други се размилели по селу.{S} Опет запевке, узвици, помагњава.{S} И праска, ломњава, оргињ 
ли сви налик један на другога и само му запео за очи неки дебељко, на чијем трбуху као да је чи 
дук.{S} Загледајући га са сваке стране, запита мекше:</p> <p>— А јеси ли често свирао?</p> <p>— 
више у попа <pb n="108" /> него у крст, запита некако узбуђено, задихано:</p> <p>— А почем сам  
.</p> <p>— А ти?..{S} Јеси ли ми жив?.. запита Митра изненађена и брзо устаде. — Жив зар? <pb n 
>Па, бојећи се да се поп не предомисли. запита живље:</p> <p>— Може ли одмах?</p> <p>— Може, мо 
>— Зар се то никако не може опростити ? запита, затим, промукло. — То ли је тај гријех без опро 
/p> <p>— А јесу ли то <hi>наши</hi> ? — запита га испред ниске, нагњилом сламом покривене, потл 
9" /> <p>— Ај, ај мали ?{S} Како си ? — запита један буцмасти војник Лакана и наднесе се пад ње 
 у руке.</p> <p>— А ђе ти је свирала? — запита брзо и помилова га по глави. — У кући? .</p> <p> 
у Челебију и Ибра Дурутовића, џелата? — запита некако строго, свечано, домаћински.</p> <p>— Да  
 и запали.</p> <p>— А Јагода како је? — запита као узгред. — Жива?</p> <p>— Није.</p> <p>— Није 
</p> <p>— Јадница!</p> <p>— Жалиш је? — запита стара у чуду и прекорно га погледа.</p> <p>— Сју 
а кревета.</p> <p>—- Но?....{S} Боље? — запита мекше примајући га за руку.</p> <p>Лакан и опет  
па му пулс.</p> <p>— Узима ли кинине? — запита оштро.</p> <p>— Узима, — слага вектер не трепнув 
 да поче читати.</p> <p>— А шта пише? — запита тихо и опет се окрену Мартину. .</p> <p>— Пише д 
ко стегнут хладан</p> <p>— А како ви? — запита да поведе разговор и да им се сит наслуша гласа. 
 је у образ.</p> <p>— А ко ти је ово? — запита и показа на Лакана. — Син?</p> <p>— Унук. <pb n= 
 <p>— А погоди шта сам ти фино донио? — Запита Манду и намигну.</p> <p>— Шта? — кратко запита о 
е окрене.</p> <p>— Јеси ли се уморио? — запита некако суво, преко рамена.</p> <p>— Нисам.</p> < 
е.</p> <p>— А чујете ли што за Ивицу? — запита као узгред, тек да поведе разговор. — Здрав ?</p 
 је с бабом? — једва се усуди Јагода да запита. — Је ли жив...</p> <p>— Не знам...{S} Ништа не  
лац или ...{S} Савлада се и не хтеде да запита Крсту.{S} Макар био и свој, макар јој и познат,  
 <p>Намигну потајно на тумача и рече да запита: а какво је писмо ономадне добио по овоме голубу 
.“</p> <p>— А кога ће објесцти? — живље запита старица и наже се према њему.</p> <p>— Синоћ им  
, председник поглади браду, испрси се и запита њемачки како се зове?</p> <p>Један омањен војник 
уби је.</p> <p>Поп јој загледа у лице и запита мекше:</p> <p>— Молиш ли се Богу?</p> <p>— Сваки 
о се осврћући да когод не чује, шапатом запита:</p> <p>— А јеси ли је виђео?</p> <p>— Јесам.</p 
радите, јаднице јадне ? — тихо, шапатом запита опазив Митру и Јагоду.{S} Пажљиво се обзирући и  
— Ето....</p> <p>— Шта је ? — с осмехом запита Илиница и пође према њему.</p> <p>— А шта ћемо?{ 
>Цуксфирер се поглади по бради и строго запита:</p> <p>— А знаш ли да је забрањено држати голуб 
Манду и намигну.</p> <p>— Шта? — кратко запита она и не гледајући га.</p> <p>— Хехе.</p> <p>— Ш 
о говорити, Мргуд указа на њега и мукло запита :</p> <p>— Има ли...{S} Имате ли у кући ... онак 
ритрча.{S} Погледа га и некако ужурбано запита:</p> <p>— Одклен голуб?</p> <p>— Ухватили чобани 
ани да се објесе.</p> <p>— Нови? — тихо запита старица а нешто јој се ледено сави око срца.</p> 
едседник нареди тумачу да Лакана</p> <p>запита: је ли ишта чуо или знао' о наредби за голубове  
дметну и до комита, у планину, да и њих запитају.{S} Неће ли они боље знати?{S} Нико незна ништ 
е није смела приближити кући, нити ишта запитати.{S} Ту је Лакан, дете, а пред њим се не сме о  
ћи.</p> <p>Нико за њом није уздахнуо ни заплакао осим малог Лакана.{S} Он је, сиромах, кришом,  
о да су сва питања неке замке у које би заплела Лакана, — за се се не боји нити брине, — ако му 
та.{S} Сетни су, тужни, невесели.{S} Не заплећу ногама, не звече сабљама и мамузама, не гледају 
роке, црне чакшире неспретно таласају и заплећу око нога, те из даљега изгледа као да људи и не 
ао да се слевају у прса јаднога Матише. запљускују му око срца, навиру до под грло и даве, даве 
S} Пламен, заигравајући, <pb n="100" /> запљусне га каткада у жуто, испосничко лице, засени му  
то му се данас не смије дати да једе, — заповеди тамничар опоро.</p> <p>Кад се пробудио, болела 
 главу, па као да би нешто да викне, да заповеди.{S} Као по налогу неком она се сва преви, једн 
.</p> <p>Капетан измахну сабљом и нешто заповеди.{S} Џелат, некакав циганин, шта ли је, мрк, ус 
олико од бриге за унуком.{S} Кад су јој заповедили да изађе, једва је прешла преко прага.{S} Ип 
} Напослетку нико не сме ни да пита.{S} Заповест је да се путује и мора се путовати.</p> <p>— А 
/p> <p>Пред вече стиже гласник и донесе заповест.{S} Сва ова чељад мора оставити село и одмах и 
у руку одиже на прса и као да очекиваше заповест.</p> <p>Кад се приближише кола, она се придиже 
а...</p> <p>Командант, жандар који је и заповест донео, озбиљно се наљути.{S} Криво му што се т 
има је већ пљувачка цурила из уста, без заповести уљегоше да их истерају.{S} И Митра, и Лакан и 
олесну жену хтедоше оставити.{S} Очајно запомагајући пружала је руке према њима, преклињала да  
 у другу сестра.{S} Јавише чиновницима, запомагаше.{S} Ако ће убијати, нека убију заједно, нека 
о лудачки.{S} Незна ни да говори, ни да запомаже.{S} Само иде, трчи, ни сама не зна где ни зашт 
ије изнесе пред <hi>браћу</hi> у кућама запослене домаћице пеку, кувају без одмора, да их могу  
да се буди.{S} Здравији и снажнији људи запослили се око развалина.{S} Хоће што пре да озидају  
се ракија, поче се наздрављати.{S} Први започе поп.{S} Оде најпре до врата, добро разгледа да н 
и шамар након Симатове смрти.{S} Лакан, запрепашћен, изви се, и више од пренеражења него од бол 
ица умрли.{S} Додуше жандари су дошли и запретили, да нико не сме причати да су умрли од глади. 
еки усудише да слободније протестирају, запретише да ће пуцати.</p> <p>У Мартиновој кући жесток 
еђ себе и да је отпрате кући.{S} Узгред запретише Мартину да ће га строго казнити, ако је од са 
зе ђубрета!... — весело подвикну и опет запуца бичем.</p> <p>— Вози, вози па истреси !..{S} Нај 
S} Као да су залутале у неки туђи крај, запуштен, заборављен.{S} Куће са одваљеним вратима и пр 
.{S} Кућа пуна, богата, берићетна кућа, зар је могла остати поштеђена, кад нијесу поштеђене тол 
.. „Ах, мила мајко!“...</p> <p>— То је, зар, у сну, — вели Митра и лагано зева. — Пошљи свијећу 
ко сметене, не комешају се.{S} Осетиле, зар, мирис своје траве, па некако весело блеје и журе,  
Плаћај што прије.</p> <p>Па, кајући се, зар, што се толико задржао у једној бунтовничкој кући,  
 по целој чаршији да траже.{S} Наћи ће, зар, код Муслимана што им газда Пешикан продао <hi>за р 
— Узима, — слага вектер не трепнувши и, зар да се боље увери, попипа се по џепу и тамо напипа с 
газда.{S} Али се ипак надали.{S} Имају, зар, и тамо људи душу и верују у Бога.{S} Ваљда ће се с 
— Зар је цару мало што му дадосмо ђецу, зар му треба и котлова?</p> <p>— Дужност је да се све д 
 моја!..{S} Симате, црна срећо моја!{S} Зар те мајка више никад виђет неће?{S} Зар те никад под 
 Што сам волила једног официра ?....{S} Зар је гријех кад се неко воли?</p> <p>— Ех, синко, оно 
..{S} Што си толико иза других ?....{S} Зар те није стид?</p> <p>Гаран застаде, окрену главу и  
ари не лажу.{S} А зашто да лажу?....{S} Зар се џабе измењале четири патроле због њега?....{S} Г 
о....{S} Свеже се голубу за ногу....{S} Зар ниси и сам тако радио?...{S} Еј, еј!...{S} Колико с 
прилично је послао, — али ко зна?...{S} Зар на фронту може неко имати одвише пара?</p> <p>Чим ј 
и...{S} Сведно што је онако. мали...{S} Зар они имају срца?..{S} Зар знаду за љубав, за смилова 
ко. мали...{S} Зар они имају срца?..{S} Зар знаду за љубав, за смиловање?</p> <p>Дуго, дуго сед 
бојећи се да не писне, да се не ода.{S} Зар пред толиким душманима да открије свој големи бол и 
о је и згријешила, опет се зар каје.{S} Зар нас има без гријеха?{S} И колико нас има?</p> <p>Ја 
чима какве још ни у кога видео није.{S} Зар се може тако променити, пролепшати ?{S} Чим га спаз 
бе, што је допустио да га заглаваре.{S} Зар није могао лепо рећи. „нећу ја, браћо.{S} Бирајте д 
га вриском или кукњавом не раздражи.{S} Зар да је изгрди, прокуне на данашњи дан?</p> <p>Огромн 
е, Митра ни тога неби могла окусити.{S} Зар она да једе а њезин Лакан да гладује?{S} Она да се  
 нам да једемо а гоне нас да гинемо.{S} Зар то може бити?“....{S} Ни жандари им нису могли ништ 
илан и ненадан отпор, Митра устукну.{S} Зар њезин Петар овако зна да говори?...{S} И њој да гов 
зашто да другоме оставља ову храну ?{S} Зар није боље да њојзи, Марији, даде?{S} Па и не чекају 
умела па хтела да види: шта то пита?{S} Зар <hi>он</hi> мисли да је она достојна исповиједи и п 
еће?{S} Зар те никад подворити неће?{S} Зар нам душманин јачи и од Бога и од правде божије и од 
 Зар те мајка више никад виђет неће?{S} Зар те никад подворити неће?{S} Зар нам душманин јачи и 
ње дане могао пријатније изненадити?{S} Зар се данас ико ичему толико радује колико хлебу?</p>  
искањем да једу.{S} Шта ће се јести?{S} Зар и опет трава?{S} Ето се најели траве Обрад Гргуров  
 војник Лакана и наднесе се пад њега. — Зар си жив?</p> <p>— Жив, — покуша да одговори Лакан ал 
оче да измахује њиме око себе.</p> <p>— Зар да ја лажем?...{S} Ја?</p> <p>Јагода га пригрли и у 
љубити некако страсно, манито.</p> <p>— Зар се то никако не може опростити ? запита, затим, про 
ема жкндарима, пита поругљиво:</p> <p>— Зар је цару мало што му дадосмо ђецу, зар му треба и ко 
мало смрачи и он готово плану:</p> <p>— Зар ви сви не палите свијеће газди Пешикану?{S} Јер је  
S} Ра да није луда?...{S} Луда?...{S} А зар би се неко, са и мало памети, овако држао?...{S} Ре 
оносито се исправи пред њим:</p> <p>— А зар најприје нећеш изтражити и Суљагу Челебију и Ибра Д 
прибере кад су му писали о томе.{S} Ама зар оно бледуњаво комшинско дете, она мала, мршава цури 
оклиње силеџије који их одвукоше.{S} Та зар непријатељ није исти, заједнички?{S} Грозни, свиреп 
а Митра изненађена и брзо устаде. — Жив зар? <pb n="90" /></p> <p>— Ено....</p> <p>Лакан се саг 
 и као да хтеде да протестира.{S} Хтеде зар да се притужи како не добије млека ни у три дана је 
ом и страхом, гледаше га.{S} Мислила је зар да је дошао да ружи и да прокуне.{S} И претрнула.{S 
творише је у некакву шталу.{S} Ту ће се зар смирити и опаметити, мислили су.{S} Без јела, без п 
 Кад им се ништа не дозвољава, то им се зар још може дозволити.</p> <p>Баби Митри као да првој  
једне једите ријечи не изусти.{S} Он се зар бојао да је не уплаши неугодностима, она страховала 
прошапта. „Ако је и згријешила, опет се зар каје.{S} Зар нас има без гријеха?{S} И колико нас и 
ене толике мање, сиромашније ? ...{S} И зар је само поробљена? ...{S} Или?...</p> <pb n="28" /> 
...{S} Само неколике голе даске?..{S} И зар њезино дете да спава на даскама?...{S} И само?..{S} 
тегну.{S} Шта би јој то користило?{S} И зар би могла од старице нешто више сазнати ако би њега  
мандант Хегедиш, кад му јављају, пита: „зар само толицно?“ и окреће им леђа, — упаде и по трећи 
.{S} Притегнути ланци, — које му у путу заради веће сигурности наместише, — жуљали га, руке у л 
а ... кажу, продала вагон у Далмацију и зарадили педесет хиљада круна. ..{S} За котар остао сам 
село да што помогну.{S} Нису луди да се заражују!</p> <p>Око Јагодине куће увек се шетао по кој 
ad>XVII.</head> <p>Изненада као да нека зараза удари у село.{S} Сваки дан, готово, по једна или 
ама.{S} И хоће да стисне, да ухвати, да зарије панџе у месо.{S} Лакан измахне једном руком а он 
 побегла је.{S} Бацила ножице, стидљиво зарила главу у прегачу и побегла.{S} Отада се готово ув 
 рвању, где би да се угуше, смељаве.{S} Зарили једно другом прсте у месо као да би да чупају, к 
> <p>— Послаћу одмах сјутра...</p> <p>И зариче се да ће још поклонити цркви читаву оку воска, а 
 су победиоци.{S} Освојили две касарне, заробили три машинске пушке, одела, муниције.</p> <pb n 
ели како је Петар жив и здрав и како је заробљен у Србији.{S} Кад су јој читали, она ни узвикну 
!{S} Данаске ли те мајка изгуби!</p> <p>Зарони лице у прегачу, сакри га.{S} Први пут у четири г 
 и весело јој дођоше у сусрет.{S} Обоје зарумењени, срећни.{S} Смејући се и тапшући рукама, опк 
сне га каткада у жуто, испосничко лице, засени му замућене и упале очи и прелије му читаву брад 
ме у жељи да га обори.{S} У врх огњишта засео стари, гурави поп Лука у својој широкој пророчкој 
о, пребаци кратко гуњче преко рамена и, засецајући ножићем у млада стабла јасика и бреза које с 
зи па истреси !..{S} Најбоље у воду ! — засмеја се Ибро и затапша рукама.</p> <p>Кола прођоше.{ 
 њих ми не дирајте!</p> <p>— А рашта? — засмеја се харамбаша. <pb n="115" /> — Ја сам мислио да 
крв, погледа <pb n="19" /> па се гласно засмеје.{S} И опет климата главом и пева веселије.</p>  
прсима и заморено дахћу.{S} Понеко дете заспало у прашини или на трави; неке бабе селе, обгрнул 
стране, обилазе, питају и, напослетку — заспу те прашцима.{S} Ако те боли глава, — прашак; ако  
ет се оставише послови.{S} Куће се ките заставама, ћилимима. цвећем.{S} Чисте се и перу бурад д 
е једанпут о процесији, о Брашанчеву, и заставу носио; Ивица је, међу осам одабраних коњаника,  
. — Одмах затварај врата ! — опомену је заставши на прагу. — И не упуштај се с никим у разговор 
и се са сваким.{S} Кад их све испратио, застада мало, погледа изнад себе у небо и, зинувши као  
аве....</p> <p>Дошав до Мартинове куће, застаде.</p> <p>Отра зној са чела и, ослободив се некак 
ову главу рукама и пољуби га у чело.{S} Застаде мало и као да размисли.{S} Па се опет наге и по 
агано га увуче у магазу.</p> <p>Старица застаде на улици и поче се обзирати.{S} Куд ће сада?{S} 
?....{S} Зар те није стид?</p> <p>Гаран застаде, окрену главу и погледа га својим влажним, пито 
а праг Лакан назва Бога и некако збуњен застаде.{S} Око огњишта, са обе стране, поседали неколи 
све се за паре могло купити.</p> <p>Поп застаде и погледа по чељадима да види који то говори ?{ 
и чупава или упрљана.</p> <p>Гаран опет застаде и поче бленути унаоколо.{S} Стао насред пута, н 
 одлучи се.{S} Отвори канат.{S} И одмах застаде крај <pb n="22" /> прага као да би да му препре 
 и превише.</p> <p>— Ех, ех... “</p> <p>Застаде на кућњем прагу и опет се осмехну на њих.</p> < 
 брду, по шуми.{S} Многи, престрављени, застадоше, многи се почеше крстити.{S} Неки се једва ус 
> <p>Кад дођоше пред Симатову кућу, сви застадоше.{S} Висок, крупан Вахмајстор, који је предвод 
а крену.</p> <p>При улазу у село почеше застајати и узверено, изнебушено гледати у наоколо.{S}  
 и немоћнији, стењући, јечећи, кашљући, застају, гегају се.{S} Двојица сакатих још се једва држ 
ди!..{S} Кад их повела на вешала, а они застали да попију по ракију, мирно се ижљубили с оним ш 
 заљуља и посрну.{S} Матиша не смеде да застане и да што помогне.{S} Једним скоком удаљи се од  
како јој је.{S} Ипак је морала чешће да застане и да отпочине.{S} Кад се приближила кући.{S} Ма 
ску.{S} Окупиле их се читаве гомиле.{S} Застану насред улице, закрче пролаз и мирно разговарају 
азио Јагоду како стриже овце на авлији, застао је од чуда.{S} Није могао веровати својим очима  
цару и царевини.</p> <p>Мартин, који је застао на прагу и чуо задње речи, благо је прекори:</p> 
из свега гласа јаукати и помагати, неко застења као при издисању.{S} На свима колебама заклопар 
м се преко лица и никако да ишчезне.{S} Застење ли који или проговори, ето одмах жандара, да га 
у низ старачке образе.{S} Али као да се застиди од свега тога.{S} Некако поплашено погледа унао 
лу.{S} И страшан, поразан узвик раздера застрашену гомилу.{S} Сељаци су својим очима гледали ка 
еним тешким брковима које је непрестано засукивао.</p> <p>— А шта ви радите, јаднице јадне ? —  
 изненада, иза леђа му, по оштром песку затандркаше стара, расклимана кола, у којима се гони ва 
S} Најбоље у воду ! — засмеја се Ибро и затапша рукама.</p> <p>Кола прођоше.{S} Старица је само 
гано диже и пође према вратима. — Одмах затварај врата ! — опомену је заставши на прагу. — И не 
осла.</p> <p>Чим је приспео у мостарски затвор, одмах га стрпају у једну ћелију.{S} Они су то,  
оба?{S} Је ли већ дозвољено да се иде у затвор и да се походе апсеници.{S} Опипа торбу да види: 
икан тужи вас за дуг.{S} Свакога, ко је затворен а био његов муштерија и остао му дужан тужи.{S 
ога.{S} Сви дућани позатварани.{S} Неки затворени јер им газду дигну у таоце или у прогонство,  
ово ни једна да се сусретне: прозори им затворени.{S} Шта је то с њима?{S} Рашта је?....{S} Бог 
....{S} Још једно дете!...{S} Откако су затворени, видели су како је неколико деце суђено и осу 
аст, лењ, тромо се утега у собу и ногом затвори врата за собом.{S} Затим узе некакву крпетину и 
еде и место да теше, раздражују.</p> <p>Затвори врата за собом, збаци торбу с рамена и, малакса 
нема ко да ради; неке се опет дућанџије затвориле у куће, па не смеју ни да се помоле отуда.</p 
што излане.{S} Жандари, љутити и кивни, затворише је у некакву шталу.{S} Ту ће се зар смирити и 
разници и теферичи у земљи.{S} У вароши затворише се радње, опет се оставише послови.{S} Куће с 
клањати се, сакривати.{S} Неки брижљиво затворише врата, а прозоре, ко зна зашто, прекрише ћебе 
ошћу луда човека, још јаче наставља.{S} Затегну ли му ланац снажније, да и крв поцури, не прест 
ом.{S} Сваки жглоб као да боли и трне и затеже некако...{S} А уста сува, сува, вавек сува.{S} М 
оку и отишли пред магазу газда Микаила, затекли су га управо како товари жито на омања колица и 
ају старати да их ко не опази, да их не затекне заједно.</p> <p>Стигав кући потера овце према с 
куће.{S} Али намах малакса.{S} Заклеца, затетура, посрну крај огњишта и некако болано, изнемогл 
река помоли се најпре поропчијска капа, затим седа, увенула глава старог Крсте поропчије, са ве 
е то никако не може опростити ? запита, затим, промукло. — То ли је тај гријех без опроштаја... 
а гурнуше упаде му нога у неку локвицу, затим загази у блато, посрну, док га нечије руке не при 
о блесаво погледа по оној големој соби; затим се лењо окрену и погледа на оне официре-судије, к 
уљегоше, разгледаше најпре све по кући; затим одбацише струке са себе а пушке положише у крај.{ 
роје једну пругу па је одвоје у страну; затим изброје другу, трећу.{S} Све разредише у неколико 
 обеси се Петру о врату и пољуби га.{S} Затим, поносит што је он први уграбио, одступи да <pb n 
S} Ишла је наоколо, тражила, корења.{S} Затим је прала, сушила и, заједно са Мандом, кувала и г 
исти је прстима и спусти поред себе.{S} Затим се окрену жени и рече развлачећи:</p> <p>— А нема 
, већи котао и обеси да се узварује.{S} Затим се хитно, некако младачки окрену, дохвати из серђ 
ћи, најпре се правио као да не чује.{S} Затим, на поновне опомене, одговарао је како није преша 
ба, опет га загледа са сваке стране.{S} Затим погледа и Лакана.</p> <p>— А ово није наш?{S} Ово 
олика комада хлеба.{S} И њих донесе.{S} Затим из котла, који се гријао уз ватру на омањем саџак 
, наумивши сутра да му начини кавез.{S} Затим скиде празну торбу с рамена, седе покрај огњишта  
аксао јаук и као да замре у прашини.{S} Затим неко чудно, промукло кокљање, као да некога даве, 
вао да ће му Лакан још нешто казати.{S} Затим се немо стресе, блекну и брже потрча за овцама. . 
а по прљавој земљи, јечећи, цвилећи.{S} Затим га почеше везати.{S} Једни вежу, док <pb n="25" / 
, он се још смешкао и гледао за њим.{S} Затим се нагло окрену и хтеде да униђе у радњу.</p> <p> 
собу и ногом затвори врата за собом.{S} Затим узе некакву крпетину и, тобоже, поче нешто чистит 
ну, јер, на час, зачепи нос марамом.{S} Затим, у чудној журби, готово трком крену оном болесник 
 се, да опет рују, траже, пребирају.{S} Затим почеше викати, прозивати.{S} Завирују, завирују у 
д очију.{S} Играју, ломе се, мотају.{S} Затим се разли као нека магла. танка провидна магла и к 
</p> <p>Погледа на Лакана па умукну.{S} Затим погледа на Симата и даде му знак обрвама да дете  
на, као да би да се увери: је ли ту?{S} Затим га обгрли и тихо уздахну.</p> <p>— А уморили се,  
о да је неко покушао да је гурне отрага Затим се постиђено крене и хитно, хитно сакрива се у ку 
 да погоди место куд га и Јагода љубила Затим му пружи мали колачић и, пажљиво се осврћући да к 
а их не гледа. — Доста, доста...</p> <p>Затим отрже Петра и ухвати га за главу.{S} Пољуби га у  
сретни рат кад ли ће се свршити?</p> <p>Затим причају једна другој разне приче о њима.{S} Присе 
рупним звонарима не звоне и не клепећу, затисли су их травом.{S} Комшинице <pb n="21" /> не изл 
ма сељака, склизне низ попову браду или затитра на камилавци, па живо одскочи уза зид, задрхће  
у.{S} Нико се не може мерити с њиме.{S} Зато се и чувала да му никад ништа не приговори нити га 
говори му да макар што каже. -- Сви.{S} Зато нас и чува стража...{S} Ни у болници нам не дају б 
S} Ко га је убио?{S} Наравно, Србин.{S} Зато се одмах и окупи читава чета војника и, уз трештањ 
дарским пријавама веровали су слепо.{S} Зато се расправе и водиле тек онако, ради обичаја.{S} П 
да га опреми натраг, у пећину.</p> <p>— Зато му се данас не смије дати да једе, — заповеди тамн 
када, кришом, ако би се погледали.{S} И зато су обоје излевали своју милошту на малог Лаку.{S}  
а неким од непријатеља; изабрали га баш зато што је мали, да је мање сумњив.{S} Да <pb n="78" / 
 дају знакове да се не приступа.</p> <p>Зато нико ни од придошлица не смеде да се упути тамо.{S 
чност генерала Брауна, изађе преда њу и затражи да купи јаја и кокоши.{S} Нудио <pb n="33" /> ј 
дивље радости разли се изнад тротоара и затрепери кроз ваздух.{S} Као грабљиве животиње кад осе 
миле.{S} И смех, дивљи, необуздани смех затресе читавим вешалиштем, кад се циганин одмакну од в 
ак обећаје.{S} Чак зе и највећа господа заузимљу за њих, за сиротињу.{S} Неки дан су им то и по 
о на јауке, ни на стењање.{S} Једино се заустави код Лаканова кревета.</p> <p>—- Но?....{S} Бољ 
ојате избити Мргудова Јагода и да ће га зауставити.{S} А срамота би било да га види чупава или  
ла ни пун сат, а жандари је сусретоше и зауставише.{S} Није им могла побећи нити се сакрити.{S} 
ног покривача, ни простирке.{S} Старица захвално погледа у небо и прекрсти се, задовољна и гото 
 једним топлим, широким погледом, пуним захвалности.{S} Па, као присетивши се, нагло се саже и  
ји се гријао уз ватру на омањем саџаку, захвати кутлачом кртоле, купуса и меса, напуни овелик с 
омагала једна другој, — откако се Митри зацелише руке, — одмењивала, заједно се бринула о свим  
ло -није да неколико пута на дан весело зациликће и да се јави сељанима.{S} Оно им — како су го 
Читаво село проплакало, свима се јутрос зацрнило.{S} И све сузе као да се слевају у прса јадног 
ресом од лесковине, — и један скамењен, зачађао комадић сира.{S} Али да су биле изнесене најбир 
ријатно као да га запахну, јер, на час, зачепи нос марамом.{S} Затим, у чудној журби, готово тр 
, — брзо је прекида Митра и хоће да јој зачепи уста јаглуком. — Грехота је... <pb n="63" /></p> 
ри харамбаша мирно вадећи омањи чешаљ и зачешљавајући перчин.{S} Та нисмо ни ми празних тораба. 
</p> <p>— Звоно?...{S} Какво звоно?.. . зачуди се Манда и мало се исправи.</p> <p>— Па звоно са 
ан од шуцкора, дебео, угојен, као да се зачуди тој њезиној мирноћи.{S} Некако јој подругљиво до 
?{S} И колико нас има?</p> <p>Јагода се зачудила, кад се појавио.{S} Некако поплашено повуче се 
е о вама брине“...{S} Кад су погледали, зачудили се сељани.{S} У некој великој, раскошно осветљ 
— Шта ти је? — пита је Митра и гледа је зачуђено.</p> <p>— И све ми се чини... не знам...{S} Ми 
м ?....{S} Рашта?....</p> <p>И Петар је зачуђено погледа.</p> <p>— Они су крвници Симатови А ти 
> <p>— Да се иде? — припита командант и зачуђено је погледа. — Имаш право...{S} Вријеме је...{S 
жења него од бола гласно јаукну.{S} Сви зачуђено погледаше тамо.{S} И као да се питају; а ко га 
е га је дао?</p> <pb n="77" /> <p>Лакан зачуђено погледа у тумача:</p> <p>— Какво писмо?</p> <p 
се прото и, кроз дебеле наочари, некако зачуђено гледа по светини.{S} Крај њега, држећи крст у  
— Добро дошла!</p> <p>Старица их некако зачуђено погледа.</p> <p>Па се и сама осмехну, на силу. 
— Ах!</p> <p>— Ах!</p> <pb n="47" /> <p>Зачуђено узвикнуше обоје у исти мах и устукнуше једно п 
њему је сад гледао као неког пријатеља, заштитника.</p> <p>— Када?</p> <p>— Ономадне.</p> <p>—  
стрча из куће.{S} Побеже старој Митри у заштиту.</p> <p>— Тето!...{S} Златна!...{S} Не дај ме!< 
ла да ће умрети...{S} А кад ће умирати: зашто да другоме оставља ову храну ?{S} Зар није боље д 
е да се упути тамо.{S} Нико није-питао: зашто?...{S} Задовољавали се само датим знаковима.{S} Т 
о је неколико деце суђено и осуђено.{S} Зашто?{S} За чисто детиње послове.{S} Ни мало их изнена 
ј било што је Цугсфирер бацио пушку.{S} Зашто није пуцао?...{S} Нек пуца, нека убије.{S} И то ј 
 председник тише, да се једва разуме. — Зашто?</p> <p>— Па....{S} Да га храним.</p> <p>— Да га  
 и тицама.{S} Ако жандари не лажу.{S} А зашто да лажу?....{S} Зар се џабе измењале четири патро 
љиво затворише врата, а прозоре, ко зна зашто, прекрише ћебетима.{S} Пред неким вратима <pb n=" 
p>Па се и сама осмехну, на силу.{S} А и зашто да се сневесели пред њима, да их растужује?{S} Не 
} Само иде, трчи, ни сама не зна где ни зашто.</p> <p>Врисак све јачи, оштрији, реже, пар, вазд 
> <p>Мргуд хтеде да разложи и растумачи зашто је дошао.{S} Збуни се, саплете и стаде муцати:</p 
ти и Исус каже да љубимо непријатеље, — зашункета поп збуњујући се и замуцкујући, — ама му наша 
>— Не сакривај се!....{S} Не сакривај. —зашушкета поп пријатељски и одгрну јој чашаф са лица. — 
дражују.</p> <p>Затвори врата за собом, збаци торбу с рамена и, малаксавши на оближњи креветац, 
ламе, играју се.{S} Све се посакривало, збило се у куће, у појате.{S} Врата на свакој кући зама 
а није био па чисто: је ли ово шала или збиља, је ли сан или јава?{S} Да га гоне у апс због гол 
а кола.{S} У првима, на простом седишту збио се прото и, кроз дебеле наочари, некако зачуђено г 
 да се хрве са војницима који се за час збише око њега и као на силу хтедоше да одвоје од овна. 
лове, своје муке.{S} Ништа тако не може зближити људе као патња.{S} Готово за час као да забора 
 унаоколо и као да на силу тражи узрок, због чега би плануо и почео викати.{S} За њим, са обе с 
да их опомене нека се уклоне с пута.{S} Због једне ситне опомене сад би дошло до тучњаве.{S} Он 
а?{S} Да га гоне у апс због голуба ?{S} Због оног лепог сиваља ? (Лакан погледа на жандара који 
 задње речи, благо је прекори:</p> <p>— Због твога језика, Манде, главу ћеш изгубити.</p> <p>Са 
p> <p>Митра је, испочетка, некако зебла због ових домаћина, који су друге, <hi> царске вере</hi 
.{S} Ударили Црногорци на нека села, па због тога да се објесе петорица наших.{S} То су таоци.{ 
{S} Зар се џабе измењале четири патроле због њега?....{S} Готово на сваком раскршћу они замене  
 да увреди.{S} Ипак се савладала.{S} Не због тога што се бојала за се.{S} Него с тога да штогод 
ов десет.{S} И нико их није ни прекорио због њих.{S} Једино што се стари Мргуд љутио кад му се  
ари се по челу. — Ја и заборавио на оно због чега сам дошао.{S} Немојте се препадати ...{S} Ниј 
је ли сан или јава?{S} Да га гоне у апс због голуба ?{S} Због оног лепог сиваља ? (Лакан поглед 
кила одмах издају а да га не задржавају због њих по два по три дана, стрепио је и подрхтавао ка 
тије у мушему и избацив једно мукло <hi>збогом</hi>, брзо искочи пред врата. </p> </div> <div t 
мирно се ижљубили с оним што остају... „Збогом...“ „До виђења...“ Пашчад!</p> <p>Осетивши да се 
ено. пружи јој руку при поласку и рече „збогом“.{S} А кад она пригрли руку и опет манито поче љ 
и цигаре и мирно одбијају димове као на збору каквом.</p> <pb n="38" /> <p>Око кола иду неколик 
да броје.{S} Почну с једног краја па се збуне; почну с другог још горе.{S} Опет пребацују један 
 разложи и растумачи зашто је дошао.{S} Збуни се, саплете и стаде муцати:</p> <p>— Ја, ето, сам 
у, да прете.{S} И њихова дрскост као да збуни чиновнике.{S} Опет узеше артије; по трећи пут поч 
{S} Не дај ме!</p> <p>Официр се не даде збунити.{S} Лено се окрену, дозва једну патролу и пође  
ажљиво посматрају.{S} Њихови га погледи збунише те обори главу.{S} Нагло Поче окретати капу у р 
пивши на праг Лакан назва Бога и некако збуњен застаде.{S} Око огњишта, са обе стране, поседали 
 да пољубим !</p> <p>Стара, још једнако збуњена одласком њезина буцмастог, <hi>малог</hi> Петра 
ове?</p> <p>— Не знам, — одговори Лакан збуњено, поцрвенивши од стида. — Нисам чуо.</p> <p>— За 
у, Пешикан као да се препаде.{S} Некако збуњено погледа око себе, па, и не гледајући у њу, ужур 
ствари и гурну их под пазухо.{S} Некако збуњено, сметено. пружи јој руку при поласку и рече „зб 
 да љубимо непријатеље, — зашункета поп збуњујући се и замуцкујући, — ама му наша брђанска паме 
цу.{S} Оно их о празницима звало цркви, звало их на сваки скуп, саставак.{S} Било то као неко ж 
е и њихову децу.{S} Оно их о празницима звало цркви, звало их на сваки скуп, саставак.{S} Било  
сатрвен и суморан.{S} Није, по обичају, звао ни жену ни невесту да му полевају при умивању и да 
мени.</p> <p>Блека, мека, букање, рика, звекет пушака и бајонета, одмерено ударање старачких шт 
} Котлове, тепсије, таве, ибрике, чак и звекире с понеких врата, Узалуд сељани молили, богоради 
Очи им се некако светле, па гледају као звер кад хоће да скочи на плен.{S} Неки се само савили, 
дано, гурајући се, вребају као грабљиве звери: неби ли кога спазили, сусрели.{S} Ко био да био, 
жни, невесели.{S} Не заплећу ногама, не звече сабљама и мамузама, не гледају више гордо и презр 
ксања болесника и, с друге стране, лако звиждукање суманитог Турчина.</p> <pb n="79" /> <p>— Ај 
ао је ли му купио нови нож; најчешће је звиждукао, гонио стоку и соколио свога Гарана.{S} Много 
зи, прислони се леђима уз плетер и поче звиждукати.{S} Није, чини му се, људски ни отпочинуо, а 
 се згуснуле око путање, поче безбрижно звиждукати.{S} Нека чупава, црна птица, поплашена, снаж 
чад, гонећи стоку, не довикују се више; звона и клепетуше на крупним звонарима не звоне и не кл 
етко и забринуто. — Ако је дошло чак до звона, наопако ће зазвонити и цару и царевини.</p> <p>М 
ву ћеш изгубити.</p> <p>Сад, кад немамо звона, треба да идемо у Турке, - опет ће Манда упорно,  
еца.{S} Хоће још једном да се нагледају звона, да се опросте с, њиме и, као поред драгога мртва 
у се више; звона и клепетуше на крупним звонарима не звоне и не клепећу, затисли су их травом.{ 
она и клепетуше на крупним звонарима не звоне и не клепећу, затисли су их травом.{S} Комшинице  
.</p> <p>Звоно су још у вече скинули са звонека и наместили пред црквени праг, да преноћи.{S} М 
што ли си спала!</p> <p>Сутрадан, рано, звоно су однели из села.</p> </div> <div type="chapter" 
о кроз зубе, окренув се Манди.</p> <p>— Звоно?...{S} Какво звоно?.. . зачуди се Манда и мало се 
се Манда и мало се исправи.</p> <p>— Па звоно са цркве...{S} Однијеће га да од њега сакују топ. 
протезати:</p> <p>— А сјутра вам носе и звоно, — рече некако кроз зубе, окренув се Манди.</p> < 
в се Манди.</p> <p>— Звоно?...{S} Какво звоно?.. . зачуди се Манда и мало се исправи.</p> <p>—  
е нас саранити?{S} К’о живину...</p> <p>Звоно су још у вече скинули са звонека и наместили пред 
Тек понеки као да се досети па се и сам згади и опљуне.{S} Стара Митра некако сметено прекрсти  
дуо се као да ће да прсне.{S} И плотови згажени, плетери покрхани, уништени, тарабе се искривил 
један старац и показа на пуста и празна згаришта.{S} Онде, где им биле куће само гомиле црног,  
 им горе куће; знали су да ће наћи само згаришта.{S} Свеједно.{S} Само да дођу у своје село, да 
 ћемо сад?</p> <p>И сељаци се забринуто згледаше.{S} Где,у кога да ишту више Или да просе ?{S}  
види једну грбаву рпу аљина, скушљаних, згњечених, издераних.{S} И неколико нога, страшно дугач 
ем торбу, завежњај, ћебе смести у какав згодан кутић.{S} Мотљање, комешање, граја.{S} Изгледа д 
ало луцкаста и одговор им се учини врло згодан.{S} Осмехну се и дебељко и узви главом:</p> <p>— 
} Лакан измахне једном руком а он би да зграби другу:{S} Лакан сакрива главу а он би да раскопа 
pb n="65" /></p> <p>— Да]!</p> <p>Манда зграби писмо, принесе га на прса, пољуби, па нагло раст 
оје <pb n="51" /> куће.{S} Две три жене зграбише по шаку земље и почеше љубити.{S} Само стара М 
 хришћанска је душа прошапта. „Ако је и згријешила, опет се зар каје.{S} Зар нас има без гријех 
емери све у кући.{S} Као да се тренутно згрозила од нечега што је прошло или што, можебит <pb n 
би да омирише нешто, па се нагло скупи, згрчи и опет упане међ даске.</p> <p>— Ено нам домова,  
рави прекривач на глави кога јој готово згулили, па се измаче на леђа и саби се у гомилу ону, м 
ше распознавати прилике.{S} Ено старог, згуренога попа Луке, како немоћно корача-Руке му чак и  
м у млада стабла јасика и бреза које се згуснуле око путање, поче безбрижно звиждукати.{S} Нека 
а.{S} Узвик радости опет се разли изнад згуснуте гомиле.{S} И смех, дивљи, необуздани смех затр 
ом сламом покривене, потлеушице кратка, здепаста жена са необично дебелим мишицама и необично з 
да га се куртарише.{S} Док је био млад, здрав, док радио и доносио у кућу, и бојала га се и при 
а као узгред, тек да поведе разговор. — Здрав ?</p> <p>— Здрав, фала Богу.</p> <p>— Није још кр 
 да поведе разговор. — Здрав ?</p> <p>— Здрав, фала Богу.</p> <p>— Није још кренуо у фронту ?</ 
Још се у писму вели како је Петар жив и здрав и како је заробљен у Србији.{S} Кад су јој читали 
, фала Богу.</p> <p>— Е, нека вам је он здрав и жив.... а Јуре.... јадан!</p> <p>Уздахну и пока 
ала, али јој Лакан некако није изгледао здрав.{S} Болела га глава, смучивало му се. хватала га  
едино кућа старога Мргуда што је остала здрава.{S} Иста каква је и била, И онако иста и обељена 
омила народа скупила се пред црквом.{S} Здрави људи, домаћини, старци, старице, девојке, деца.{ 
азговор и да им се сит наслуша гласа. — Здрави ?</p> <p>— Ето видиш.</p> <p>— Хвала Богу.</p> < 
ве нек пропане, само нек ми они :живи и здрави буду.</p> <p>— Тхе ...</p> <p>— Продај два овна  
ме Исукрстово јесу ли ми живи?</p> <p>И здрави, — дочекује Митра поуздано и потврђује главом. — 
Село почело да оживљава, да се буди.{S} Здравији и снажнији људи запослили се око развалина.{S} 
м оде, погледа болесника, распита се за здравље.{S} Ако види да болест није озбиљна, посаветује 
е сазивљу једна другу нити се питају за здравље.{S} Ни деца нема да трче, галаме, играју се.{S} 
невеста и око двадесет девојака, што се здрављем и снагом одвајале од осталих.{S} По неке од не 
чи преко прага и уђе и кућу.</p> <p>--- Здраво живо?</p> <p>— К’о што видиш, — одговори му Митр 
p>— Бог те благословио, синко.</p> <p>— Здраво нам била Симатова мајко!</p> <p>Стара Митра раши 
додуше, не одбија, свак обећаје.{S} Чак зе и највећа господа заузимљу за њих, за сиротињу.{S} Н 
ије!</p> <p>Митра је, испочетка, некако зебла због ових домаћина, који су друге, <hi> царске ве 
 на крај кревета, уза зид, и, са чудном зебњом и страхом, гледаше га.{S} Мислила је зар да је д 
о је, зар, у сну, — вели Митра и лагано зева. — Пошљи свијећу у цркву, па ће престати.</p> <p>— 
 за једним дугачким столом, прекривеним зеленом чојом.{S} У средини овисок, надувен мајор, густ 
хукте и кврцкају, час се сакривајући до земље за густе облаке дима, час кроз дим искачући и узл 
рашчупане, јадне.{S} Погурене готово до земље, полугласно наричући, обилазе око кућа и лењо тра 
оздравише; жене се преклонише готово до земље.{S} Учини се као да их није ни видео.{S} Поче неш 
 куће.{S} Две три жене зграбише по шаку земље и почеше љубити.{S} Само стара Митра што се још д 
Митра, изнемогла, .ош је мало лежала на земљи.{S} Па се придиже, клону на један камен.{S} Подни 
опет посрну, пипајући рукама по прљавој земљи, јечећи, цвилећи.{S} Затим га почеше везати.{S} Ј 
сме рећи да је умро од глади.{S} У овој земљи свак има да једе, а ко је крив тим људима што се  
итава рата, — између главних личности у земљи, о којима се највише говорило.{S} Није чудо ако с 
ска.{S} Настадоше празници и теферичи у земљи.{S} У вароши затворише се радње, опет се оставише 
 и кундацима.{S} Ударцима оборише га на земљу.{S} Чим покуша да се дигне нови ударци осуше се и 
S} И он сал ненадно се заљуља и паде на земљу.</p> <p>Притрчаше и почеше га шкропити водом.{S}  
је носе.{S} Као да никако и не стаје на земљу.{S} И залуд је покушавала да се отме, да се извуч 
 дрво и, придржавајући се, спусти се на земљу.{S} Снажно стиште зубе и уста поклопи . рукама, б 
двапут, трипут.{S} Па ја љутито баци на земљу, дозва сеоског кнеза, који је седео пред кућом, и 
га у оба образа и опет спусти</p> <p>на земљу. </p> <p>— Јеси ли уморан?</p> <p>— Нисам.</p> <p 
оплашено повуче се на крај кревета, уза зид, и, са чудном зебњом и страхом, гледаше га.{S} Мисл 
титра на камилавци, па живо одскочи уза зид, задрхће око прозора, да опет брзо прелети, скотрља 
ао.</p> <p>Манда послуша.{S} Дохвати са зида и спусти међу њих овећу, масну синију, протра је ч 
били за то да се сарани иза гробљанског зида, на два аршина даљине.{S} Попу нису могли забранит 
ела остале још неколике црне разгрејане зидине, остале још неколике неутрнуте греде, које штрше 
вода, која је цурила низ мркле, мемљиве зидове, цедила се и капала му на лице.{S} И мрачно му,  
ко их стока оборила, подзидивао оборене зидове око авлије, одлазио до забрана и доносио отуд по 
ући кундацима у врата и прозоре, туку у зидове, пењу се на кровове и крше, лупају, секу.</p> <p 
/p> <p>Јагода уљезе у кућу, окрену лице зиду и, укрстивши руке испред очију, наслони главу на њ 
али на жандаре.{S} А ни један не сме да зине, чак ни да замоли.{S} Ни воде не сме да заиште. <p 
тада мало, погледа изнад себе у небо и, зинувши као хала, жељан да што више ваздуха потегне, ду 
ти је душманин роду и племену и ко чини зла, не смијеш га волити....{S} Тако је данас.</p> <p>Ј 
ј Митри у заштиту.</p> <p>— Тето!...{S} Златна!...{S} Не дај ме!</p> <p>Официр се не даде збуни 
ста.</p> <p>— Она је добра...{S} Она је златна...</p> <p>Није ни довршио, а шамар пуче.{S} Први 
и пролећу кроз ту маглу.{S} Пролећу као златне челе, као златни лептирови.{S} Лакан се развесел 
 маглу.{S} Пролећу као златне челе, као златни лептирови.{S} Лакан се развесели и поче да маше  
х макова; широки, шарени копарани, вени златом, прелевају се као оне <pb n="24" /> ситне локвиц 
ма па нема.{S} Додуше стигло је нешто — зли језици говоре да га је било много, — али скочили чи 
је службеник.{S} И њега, можебити, зову зликовцем.</p> <pb n="95" /> <p>— Јуре мој!{S} Дијете!< 
га убише што је био вјеран?...{S} Ко ће зликовцима угодити?</p> <p>Кнез прогунђа нешто и изађе  
ђена.</p> <p>— Чим су жандари омекшали, зло је по царевину. — Бог почео и на нас-гледати</p> <p 
аха.{S} Један гласно прогунђа:</p> <p>— Зло, синко, Бога ми.</p> <p>Други дан потераше Лакана н 
ва велика, безимена тица, кажу, увек на зло слути и доноси несрећу ономе ко је угледа.{S} Боже, 
.{S} То су таоци.{S} Ко гођ учини какво зло, ђе било да било, треба таоца објесити. .</p> <p>Ми 
} Рашта је?....{S} Бог зна да је некако зло по њихову главу</p> <p>Кроз неколико дана отворено  
пртљагом на леђима.{S} Мрко и са чудном злобом гледају свакога кога сусретну.{S} Као да им је ц 
ране, свраке, слободно скакућу и некако злослутно гачу.{S} Никога нема да их поплаши.{S} Једва  
е као да је неко прошао. — Тешко нама у злу добра чекајући !</p> <p>— Ко се дима не надими, ни  
ре их свакога прољећа и свакога љета, — зна која најбоље пристаје уз коју болест.{S} Огњуштину, 
 не попуштајући. <pb n="68" /></p> <p>— Зна Цар шта ради.</p> <p>— Кад умремо, како ће нас сара 
а је то с њима?{S} Рашта је?....{S} Бог зна да је некако зло по њихову главу</p> <p>Кроз неколи 
он да се потуца некуд... некуд... а Бог зна куд га могу немилосни душмани одвући.</p> <p>Није ј 
 Или их поморити глађу.{S} Или... а Бог зна шта све може бити !...{S} Неки тек сада опазише, да 
ке очи видео није...{S} Никад?...{S} Не зна....{S} А јест....{S} Чини му се...видео је у газде  
запомаже.{S} Само иде, трчи, ни сама не зна где ни зашто.</p> <p>Врисак све јачи, оштрији, реже 
S} Све се смешало, ускомешало, па се не зна или чељад блеји или стока јечи и уздише.</p> <p>А х 
<pb n="102" /> изгдедало је као да и не зна шта се око ње догађа.</p> <p>Други дан, рано, приди 
пошаљем коју десетицу, а да Мартин и не зна...</p> <p>И дуго, дуго, стењала је и јадиковала <pb 
љупци, јабуке, цвеће!{S} Ништа друго не зна ни да му каже, ничим другим да га понуди.{S} И увек 
брижљиво затворише врата, а прозоре, ко зна зашто, прекрише ћебетима.{S} Пред неким вратима <pb 
"63" /></p> <p>— А све ми се чини... ко зна... а страх ме, страх.{S} Митре, сестро, кажи за име 
 Ивици пуних сто и педесет круна.{S} Ко зна.{S} Може такса и поскупити, а дијете треба да откуп 
Имаће када туговати и јадиковати.{S} Ко зна!{S} Може бити и превише.</p> <p>— Ех, ех... “</p> < 
} Или био мекшега срца од друга ?{S} Ко зна ! </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19191_ 
 пакосно _и удари руком по колену. — Ко зна какви су то људи!..{S} Кад их повела на вешала, а о 
, почела да притиска, мори.</p> <p>— Ко зна колико ли ћемо још пута овако вечерати, — избаци Си 
сити.{S} Будите спремни...“</p> <p>— Ко зна !..{S} Он то каже свима, бива нек се сви муче преко 
ти својој дозволио им повратак.{S} И ко зна да ли би се и сестре теже раставиле!{S} Манда загрл 
е слао,- — прилично је послао, — али ко зна?...{S} Зар на фронту може неко имати одвише пара?</ 
Митра устукну.{S} Зар њезин Петар овако зна да говори?...{S} И њој да говори?...{S} Он, који се 
ик му бесно узвикну да лаже.{S} Сви они знаду питати и писати, а крију....</p> <p>Лакану се, то 
мали...{S} Зар они имају срца?..{S} Зар знаду за љубав, за смиловање?</p> <p>Дуго, дуго седела  
а се мало разговоре.{S} Туже се како не знају шта ће са децом и њиховим искањем да једу.{S} Шта 
јника до Муратбега, који издаје брашно, знајући колико мора молити и митити Муратбегове слуге д 
по потреби, кад му понестане брашна.{S} Знајући какве га муке чекају. како мора ићи од писара д 
у.{S} Затим погледа на Симата и даде му знак обрвама да дете уклони.{S} Не ноже се пред њим сва 
о извали под оближњи дуд па и отуд даје знакове.{S} Девојка готово нити је могла у кућу ни из к 
оји беспослењак.{S} Иде, шета се и даје знакове, или се лењо извали под оближњи дуд па и отуд д 
 /> одмах измахују руком, чибуком, дају знакове да се не приступа.</p> <p>Зато нико ни од придо 
зашто?...{S} Задовољавали се само датим знаковима.{S} Тек понеки као да се досети па се и сам з 
 га чува јер „се оружје чува ко глава“; знала је и шта он најволи да једе и коју песму најрадиј 
ма са својом тешком и великом тугом.{S} Знала је она да од искрене туге бољега ни вернијега дру 
 <p>Митра га гледала, посматрала и није знала шта да рекне.{S} Па и то су <hi>царски</hi> хлебо 
 дете, она мала, мршава цурица што није знала људски ни коза потерати, да му буде вереница?{S}  
о.{S} Лепо су видили како им горе куће; знали су да ће наћи само згаришта.{S} Свеједно.{S} Само 
и и топовска ђулад око ушују?{S} Или се знали какогод извући, прикрити се у залеђину?...{S} И к 
 се забунили.{S} Од велике радости нису знали шта ће.{S} Изненада неки потегоше кубуре <pb n="1 
.. може бити...{S} Јуре или Ивица... не знам који... лежи рањен или ... сачувај Госпе блажена,  
чуђено.</p> <p>— И све ми се чини... не знам...{S} Ми овди причамо, — муца поплашена Манда и ст 
е капу и отра крупан зној са чела. — Не знам...{S} Од страха сам изгубио и памет.{S} Гледам шта 
а да запита. — Је ли жив...</p> <p>— Не знам...{S} Ништа не знам...{S} А биће да је опремљен у  
 забрањено држати голубове?</p> <p>— Не знам, — одговори Лакан збуњено, поцрвенивши од стида. — 
 жив...</p> <p>— Не знам...{S} Ништа не знам...{S} А биће да је опремљен у Мађарску.</p> <p>— А 
нички, молиш ли се?</p> <p>— Онако како знам....</p> <p>— А би ли се исповједила?</p> <p>Она по 
га, и непрестано га у прсте кљуцају.{S} Знао је одмах да ће имати неких непријатности.{S} Такви 
ицу с главе и прстима рашчешља косу.{S} Знао је да ће сад, изненада, иза каквог грма или иза ка 
или га и да прави свирале, што пре није знао, и да оплете корпу од шибља и да извезе штап.{S} Ч 
акана</p> <p>запита: је ли ишта чуо или знао' о наредби за голубове ?</p> <p>— Нисам.</p> <p>—  
оже оставити на друге дане и ако је сам знао врло добро да се не сме ни сата одгађати и да му к 
 дан добијали по два.{S} Лакан је добро знао да баба никада овако бела и овако слатка хлеба јел 
</p> <p>И, макар му и мучно било, макар знао да ће се сељанима замерити, одлучи се да јој оде.  
>— Јуре вам је погино.{S} Ево карте, да знате.</p> <p>Манди малаксаше руке низ бедре.{S} Големи 
 да и њих запитају.{S} Неће ли они боље знати?{S} Нико незна ништа.{S} Али лица швапске господе 
 чуо.</p> <p>— За ту наредбу мора сваки знати.</p> <p>Предаде другу голуба, лагано напуни пушку 
авити село и одмах ићи.{S} Куда ?...{S} Знаће се већ куда.{S} То ће им се већ у путу казати.{S} 
уге него ћу опет и ја. од оно уштеде... знаш што сам продавала пилиће и јаја... да пошаљем коју 
S} Ако би вам што фалило, ја сам ту.{S} Знаш ... комшије смо.{S} И док сам ја жив не смије вама 
ди по бради и строго запита:</p> <p>— А знаш ли да је забрањено држати голубове?</p> <p>— Не зн 
до Мартинове куће, застаде.</p> <p>Отра зној са чела и, ослободив се некако, ступи унутра.{S} П 
м... — и Крсто скиде капу и отра крупан зној са чела. — Не знам...{S} Од страха сам изгубио и п 
ла по тројица, по четворица заједно.{S} Знојави. уморни, прашњави ишли су у нереду и, вечито љу 
и јадикују.</p> <p>Читаву ноћ мучно се, знојио, превртао, А још од сванућа дигао се изломљен, с 
{S} Онај што је натоварио болесно дете, зове да га когод одмени.</p> <p>Блека, мека, букање, ри 
аду, испрси се и запита њемачки како се зове?</p> <p>Један омањен војник, тумач, окрену се Лака 
х двојице... и распознајем...{S} Јечи и зове... „Ах, мила мајко!“...</p> <p>— То је, зар, у сну 
у придигао се, протегао једном двапута, зовнуо, и лагано, оклевајући, кренуо преко прага.{S} Пр 
и он је службеник.{S} И њега, можебити, зову зликовцем.</p> <pb n="95" /> <p>— Јуре мој!{S} Диј 
ести, види и обиђе.{S} Није чекао да га зову ни да га мољакају.{S} Сам оде, погледа болесника,  
ужне снове не снива?..{S} Ко ће га пред зору прекрстити да му одагна чине и мађије?..{S} Нико,  
и и да погледа на куће.</p> <p>Још пред зору стари Мргуд закуца на Митрина врата, тражећи да га 
а ни мало и треба донети.{S} Ако деца у зору заишту хлеба, шта ће им. одговорити ?{S} Чиме их з 
P19191_C2"> <head>II.</head> <p>Негде у зору, рано, оштар врисак проби се тамо у дно села, кроз 
 ако ти сева у носу, — прашак; ако те и зуб заболи — и тад прашак!..{S} И њезин Лакан да остане 
ехурови испод очију.{S} Искезили крваве зубе и радосно се смешкају кад опазише своје.{S} Потрча 
пта осетно шушкетајући, јер је све прве зубе погубио. — Душманин гони, а Бог саставља.</p> <p>— 
е, спусти се на земљу.{S} Снажно стиште зубе и уста поклопи . рукама, бојећи се да не писне, да 
p> <p>— А сада ће и доктор, — рече кроз зубе. — Треба да се ради нешто.</p> <p>Како спомену док 
ра вам носе и звоно, — рече некако кроз зубе, окренув се Манди.</p> <p>— Звоно?...{S} Какво зво 
оћан и слаб, са чибуком у <pb n="60" /> зубима, само је обилазио око куће, поправљао плотове ак 
аочарима на носу и некаквом сламком међ зубима.{S} Око њега, са две стране, по два капетана.{S} 
х уста са отромбољеним уснама и крњавим зубима.{S} Ено рашчупаних брчина на којима се увек жуте 
ако им је?{S} Јесу ли онамо у ватри где зује куршуми и топовска ђулад око ушују?{S} Или се знал 
а молитву.{S} Изгледало је као да негде зуји чела, тако му глас ситан и утањен.{S} А кад јој др 
 трава и читава јата гуштерица веру се' и сунчају.{S} Гдегде се види још понеки заостали кров;  
у (још је становао у Митриној дрвењари) и некако поплашено их гледао, <pb n="114" /> приступи м 
аш тако,.. — Одмах...</p> <p>— И треба, и треба, — искеси се према њој Мартин, који никад није  
ави је Лакан. — Је ли?</p> <p>— И њега, и њега, сине...</p> <p>Па га још јаче пригрли и поче ми 
упили, трче и мотљају му се измеђ нога, и непрестано га у прсте кљуцају.{S} Знао је одмах да ће 
слами врапци почели да савијају гнезда, и понека измршавела, полудивља мачка направила у њој св 
Нису му дали.{S} А треба му и преобука, и нова марама и сапун.{S} Па још и једну боцу ракије да 
остала здрава.{S} Иста каква је и била, И онако иста и обељена.{S} Али су на њу некако сви глед 
и уграбили.{S} А преносила је и брашна, и граха, и осушена меса, и још некаква мрса који се зад 
реба да се плати, — одговори Митра, па, и не погледав на позив узе га, преви на четверо и гурну 
S} Некако збуњено погледа око себе, па, и не гледајући у њу, ужурбано поче говорити:</p> <pb n= 
о огњишта, на коме се разбуктала ватра, и хтели да вечерају, — неко куцну на врата и канат се н 
е да се растављају.</p> <p>Стара Митра, и ако је желела, никако није могла тога дана да остави  
сти уљегоше да их истерају.{S} И Митра, и Лакан и Јагода, која се сакривала за њихова леђа, изг 
а је и брашна, и граха, и осушена меса, и још некаква мрса који се задесио у Јагодиној кући.{S} 
и.{S} А преносила је и брашна, и граха, и осушена меса, и још некаква мрса који се задесио у Ја 
 као светитељка.{S} Поглед јој и строг, и пакостан, и неповерљив.{S} Доња јој се усна непрестан 
ено повуче се на крај кревета, уза зид, и, са чудном зебњом и страхом, гледаше га.{S} Мислила ј 
гунлук.{S} Све старце, онаке к'о Мргуд, и болеснике и сакате ...{S} Има десет манитова међу њим 
 огњишта, подбочила се рукама о кукове, и нагевши се према жкндарима, пита поругљиво:</p> <p>—  
ђе Митри, којој шибала крв из обе руке, и понуди завој.{S} Митра одби.{S} Опара рукав са некакв 
, трапова, пећина, куда се посакривале, и да крену према селу. и ни једна није смела сама да по 
зла оне две три овце што им још остале, и унела каблић у кућу, неко лако куцну у канат и пређе  
 да ноћни дуси приредили оргије, бесне, и њихова разуздана вриска као да испуњава мрачно и хлад 
ан у другога; упише, упише, шљубише се, и топло, и болно и очајнички.{S} Али ни једне једите ри 
 смрти.{S} Лакан, запрепашћен, изви се, и више од пренеражења него од бола гласно јаукну.{S} Св 
се за кућу, у једну рушевину од појате, и ту плакао горко и неутешно. </p> </div> <div type="ch 
креште, дрече, јаучу.{S} И куће вриште, и дрвеће вришти и брда вриште.{S} Чини се ко да негде н 
ог Лакана који се прибио уз своје овце, и хладно, готово с презрењем гледа на све око себе.{S}  
 напунише чељадима.{S} Неки се, додуше, и отпре ту сместили, неки се сада почеше уређивати.{S}  
уда, — рече некако невесело. -— И теби, и Јагоди и готово <pb n="31" /> читаву селу.{S} Газда М 
одвојени у страни, на спарушеној трави, и замишљено гледали преда се.{S} Изгледа као да се стид 
упили се најкрупњи људи.{S} И генерали, и престојник и чиновници, сви бегови, газда Пешикан и т 
Од болести, бако.</p> <p>— И блијед си, и модар испод очију..</p> <p>И уши ти се , утањиле.</p> 
а њезино дете.{S} Још ће га, може-бити, и гонити и тући...{S} Сведно што је онако. мали...{S} З 
ања пухар се разасу по кући, треперећи, и поче падати и по домаћима и по гостима.{S} А кад се п 
рену матери, која беше пристала за њим, и загрли је.{S} Сав се изгуби под њеним белим, широким  
њују читаве стене, са хуком и тутњавом, и лете, котрљају се у бездане амбизе.{S} Руше се кровов 
ојазни цуксфирер, са двоструком брадом, и добро се искашља. — И живот и све.</p> <pb n="70" />  
бразе рукавом, опипа јабуке за појасом, и мирно крену даље.{S} Као да му не беше криво што је с 
еоског кнеза, који је седео пред кућом, и рече опоро:</p> <p>— Чувај је!{S} Недај никуд да иде! 
љка.{S} Поглед јој и строг, и пакостан, и неповерљив.{S} Доња јој се усна непрестано скупља, ст 
 и да прави свирале, што пре није знао, и да оплете корпу од шибља и да извезе штап.{S} Чак су  
а да ме не гоне, — одговори Митра суво, и слободно му погледа у очи.</p> <p>Настаде смејање, гр 
 од својих старешина, окорео је отупео, и као једва дочекао да се на некоме може осветити, да о 
а по десном кољу, који се нешто улењио, и снажно опуцкује бичем.{S} Опазивши Ибру, намигну и по 
ије у реду“.{S} Макар се и мучила мало, и патила и она и Лакан, сваки дан је изгледала веселија 
ародних људи предадоше све.{S} И одело, и оружје и храну.{S} Све магазине, бараке, болнице, суд 
ога; упише, упише, шљубише се, и топло, и болно и очајнички.{S} Али ни једне једите ријечи не и 
} Једно сушичаво дете, слабо, испијено, и једна малаксала жена, у грозници.{S} Нити им когод <p 
ла му на лице.{S} И мрачно му, и мокро, и тесно.{S} Колико ли је лепше било у Мандиној колеби,  
ао се, протегао једном двапута, зовнуо, и лагано, оклевајући, кренуо преко прага.{S} Прва кућа  
ом је, додуше, преносила по коју ствар, и вреднију и мање вредну, из Јагодине у своју кућу, да  
.{S} Али се ипак надали.{S} Имају, зар, и тамо људи душу и верују у Бога.{S} Ваљда ће се смилов 
 је једанпут о процесији, о Брашанчеву, и заставу носио; Ивица је, међу осам одабраних коњаника 
.{S} Претурају их, премећу, разгледају, и никад као да не могу да нађу оно што им треба.{S} Обр 
а.</p> <p>Хтели су опет да је испитују, И залуд.{S} Никако не одговара...{S} Ра да није луда?.. 
се и капала му на лице.{S} И мрачно му, и мокро, и тесно.{S} Колико ли је лепше било у Мандиној 
 сто почивао....{S} Опазив једну клупу, и не питајући за дозволу, седе на њу.{S} Тада опази, са 
лад, здрав, док радио и доносио у кућу, и бојала га се и привијала се уза њ, а сад га, ето, гон 
ијепо чујем глас кога од њих двојице... и распознајем...{S} Јечи и зове... „Ах, мила мајко!“... 
 имали, непрестано се играју с пушкама. и непрестано их загледају.{S} Сад сваки сам себи изглед 
 паре се могло купити и боље коначиште. и све се за паре могло купити.</p> <p>Поп застаде и пог 
.{S} Касно.{S} Одлучи се некако, крочи. и, не смејући да уђе у авлију, преко тараба пружи карту 
 се посакривале, и да крену према селу. и ни једна није смела сама да пође.{S} Плашљиво се обзи 
о нису могли да верују.{S} Ништа је то: и пропаст Турске и пропаст-Бугарске.{S} Све је ситно пр 
ровизације и све поделили <pb n="64" /> и: раздали коме су они хтели и колико су хтели.{S} Неко 
ника и, уз трештање труба <pb n="46" /> и клопарање добоша, почеше се мотати око села. изводити 
ада неки потегоше кубуре <pb n="118" /> и почеше шенлучити; неки све цвеће којим се окитили поб 
први уграбио, одступи да <pb n="119" /> и баби начини места.{S} Стараца се пажљиво отра око уст 
о су њихове улице, нису <hi>царске</hi> и они слободно могу, кад им се то хоће, да сад никога о 
ко те и зуб заболи — и тад прашак!..{S} И њезин Лакан да остане у рукама таких људи!..{S} Да га 
 омекшати.{S} Проклето српско уво!..{S} И након пораза опет је упорно!...</p> <p>Након три дана 
еђене толике мање, сиромашније ? ...{S} И зар је само поробљена? ...{S} Или?...</p> <pb n="28"  
 да што <pb n="93" /> пре сврши!....{S} И како пролази мимо куће, тако оставља за собом лелек,  
, јер се бију за праведну ствар.....{S} И нека освете браћу коју нам погубише.</p> <p>— Само ва 
pb n="122" /> као пролетња дажда....{S} И она је јецала као дете, не бринући се више: хоће ли к 
а!</p> <p>— Неће он за мене живе....{S} И Митра покуша да се умеша, да га отме. — Мене водите.. 
 те обмотали само једним облогом....{S} И фала Богу!,...{S} Опет жив!....</p> <p>— Ћути!{S} Не  
 њезино дете да спава на даскама?...{S} И само?..{S} И у мраку?..{S} А ко ће се у ноћи наднети  
S} Кад?...{S} Од чега?...{S} Где?...{S} И где су га спратили болесна?{S} Држе ли га још у хапсу 
 њезин Петар овако зна да говори?...{S} И њој да говори?...{S} Он, који се није усуђивао оштриј 
д извући, прикрити се у залеђину?...{S} И какве су им старешине?...{S} Добре или рђаве?...“ Кад 
рестано се треска, треска. треска...{S} И ни у што није гледала <pb n="34" /> колико у тај пала 
S} Она једноме а он свима Швабама...{S} И он вам добар... поштен.... а она.</p> <p>Наишав на ов 
ви, прави <hi>царски</hi> хлебови...{S} И он их јео, морао да једе...{S} Она само одмахну рукам 
 Драго јој да оде па макар на дан...{S} И јадни Мартин ропће, непрестано ропће све док не крене 
 не упуштај се с никим у разговор...{S} И ником се не исповиједај...</p> <pb n="23" /> <p>Пред  
 познала би одмах каква је болест...{S} И одмах би нашла траву, нашла прави лек.{S} Познаје она 
и...{S} Чујем и како јаучу, стењу...{S} И лијепо чујем глас кога од њих двојице... и распознаје 
та...{S} Само неколике голе даске?..{S} И зар њезино дете да спава на даскама?...{S} И само?..{ 
да спава на даскама?...{S} И само?..{S} И у мраку?..{S} А ко ће се у ноћи наднети над њега, да  
им судовима</hi>, <hi>вешалима</hi>.{S} И било му чудно што се толики људи, у овако ведрој и то 
нећу ја, браћо.{S} Бирајте другога“.{S} И сад би други муке мучно и ишао да јавља породицама о  
и тај њезин недостижни „дан освете“.{S} И као да би ове на свету дала само да их види!</p> <p>У 
тивши, расече неколика комада хлеба.{S} И њих донесе.{S} Затим из котла, који се гријао уз ватр 
 уредише и саставише све како треба.{S} И сваку групу, заједно, под пратњом шуцкора послаше у о 
{S} Опет запевке, узвици, помагњава.{S} И праска, ломњава, оргињање.{S} Као да се негде у даљин 
 и испробијаних и улупљених котлова.{S} И по неки мех сира, масла, — што нису могли понети, — з 
слача се, па ће све да даде за њега.{S} И не мисли више ни на што него на трбух.</p> <p>А била  
придиже на прсте да га боље сагледа.{S} И погледи им се сусретоше.{S} Дубоко се упи један у дру 
> Петра, некако га несвесно погледа.{S} И некако несвесно, не проговоривши речи, пружи му руку. 
 њихових пошалица, подвига, незгода.{S} И као бојећи се да што не заборави, брзо прекида једна  
друга поворка младих, једрих сељака.{S} И они опкољени жандарима.{S} Нису повезани.{S} То су во 
тога, понуди из своје чутуре коњака.{S} И то одби.{S} Узви главом, уздахну и измакну се мало у  
ајистрајнија и најнежнија тешитељка.{S} И разне, утешљиве речи познаника и пријатеља често у ов 
и не чује.{S} Комешање, врева, хука.{S} И макар што је лула опомену, ишла је даље, не осврћући  
ховом дјецом коју није ни познавала.{S} И бејаше готова да заједно са домаћицом проклиње силеџи 
Не да, па не да...{S} Ето си виђела.{S} И све се бојим да ће мало послати.{S} Није друге него ћ 
је ишла за њима готово на крај села.{S} И чинило јој се да би тако ишла дан и ноћ а да се не ум 
шта више, ништа чиме би га понудила.{S} И сама се у задње дане хранила травом и корењем.{S} Ишл 
ају и шакама и кундацима и батинама.{S} И <pb n="52" /> усплахирен, готово јурну.{S} Измешаше с 
 бојазни и стрепње пред старешинама.{S} И њима се отвориле очи. „Ако ћу умријети од глади или о 
 међу мрачним и раскиданим литицама.{S} И као да се црн траг расу за њом кроз ону полутаму и по 
иве руке са големим, оштрим панџама.{S} И хоће да стисне, да ухвати, да зарије панџе у месо.{S} 
е главом, осветнички шкргућу субима.{S} И дошла чисто као авет.{S} Мршава, испијена, изломљена. 
или га, љубили, обасипали поклонима.{S} И били су некако задовољни, као да су се сами изгрлили  
...{S} Има десет манитова међу њима.{S} И манитавих се људи боје ...</p> <p>Брже боље поклопи у 
ару Митру како је чека пред вратима.{S} И ноге јој почеше поклецивати од узбуђења ...{S} Шта ће 
ршаје и са жандарима и са војницима.{S} И, како се прича, остали су победиоци.{S} Освојили две  
у, крзамаке лечи кроз неколико дана.{S} И сигурно лечи.{S} А ови доктори обилазе са сваке стран 
 се нешто мути, уста вавек сасушена.{S} И поред свију опомена и грдња није могао радити као оби 
го кад је раставља од њезина детета.{S} И што ће бити с њиме?...{S} Куд ће га ови сурови људи г 
о да на председнику имају две главе.{S} И као да му наочари по носу почеле поигравати.{S} Лепо  
олицини народних људи предадоше све.{S} И одело, и оружје и храну.{S} Све магазине, бараке, бол 
за другим.{S} И сва обрасла у браде.{S} И тумачев нос обрастао у браду а на челу му никли рогов 
тек сада освести, тек сада разумеде.{S} И нека силна, необуздана срџба обузе је.{S} Срџба на чи 
 <pb n="19" /> па се гласно засмеје.{S} И опет климата главом и пева веселије.</p> <p>За Васом  
е пуцао?...{S} Нек пуца, нека убије.{S} И то је лакше него кад је раставља од њезина детета.{S} 
 лењо, преко воље, притезати опанке.{S} И као да му Манда крива што га тамо чекају толике непри 
а, руке у лактовима све јаче бољеле.{S} И ако се нико не шали са ланцима, он ипак као да није б 
опет се разли изнад згуснуте гомиле.{S} И смех, дивљи, необуздани смех затресе читавим вешалишт 
гомилу, надуо се као да ће да прсне.{S} И плотови згажени, плетери покрхани, уништени, тарабе с 
ар да је дошао да ружи и да прокуне.{S} И претрнула.{S} Хтела би да бежи, да се склони а нема к 
о готово у исти час кад и у Требиње.{S} И све се ускомешало, узбеснело.{S} Сад већ нестало свак 
ти се.{S} Присетише се и лудог Васе.{S} И он мртав, Стражари га измрцварили, што се распевао ка 
а, пршута, бешкота.{S} Свега донесе.{S} И ја то све дадем свијету и.... хвалили су ме.</p> <p>— 
 све почело да се љуња, љуња, тресе.{S} И он сал ненадно се заљуља и паде на земљу.</p> <p>Прит 
вако озбиљна и мирна, сва се стресе.{S} И некако радосно, нестрпљиво ухвати попа за пешеве од м 
 слободније да протестују, да прете.{S} И њихова дрскост као да збуни чиновнике.{S} Опет узеше  
о је син, он је домаћин, глава куће.{S} И чинило јој се да је он један једини прави радиша и је 
дове, цедила се и капала му на лице.{S} И мрачно му, и мокро, и тесно.{S} Колико ли је лепше би 
 да раскопа трбух и црева да извуче.{S} И залуд се Лакан брани, опире Осећа да неће моћи одолет 
октору и да му читаву ствар пријави.{S} И брзо се вратио.{S} Доктор је управо саручковао те ниј 
о у браду а на челу му никли рогови.{S} И све почело да се љуња, љуња, тресе.{S} И он сал ненад 
ла да са Јагодом нису чисти послови.{S} И одмах почела чувати Лакана од њезиних поклона.{S} Сад 
еној соби окупили се најкрупњи људи.{S} И генерали, и престојник и чиновници, сви бегови, газда 
олим прсима, обилази унаоколо, нуди.{S} И цвећа, пуно цвећа, свуда!...{S} У ово доба толико цве 
 му каже, ничим другим да га понуди.{S} И увек се морају старати да их ко не опази, да их не за 
 неколико пута, иште се жита, тражи.{S} И свак се враћа празних шака. <pb n="111" /> Нико, доду 
 вехтеру. — На то строго да се пази.{S} И њему млеко нек се даје.{S} Редовно.</p> <p>— Разумије 
аткада, кришом, ако би се погледали.{S} И зато су обоје излевали своју милошту на малог Лаку.{S 
дан пекли се тако на сунцу и чекали.{S} И они најснажнији раслабили се од врућине, клонули, раз 
воју немоћ, па су ретко и навраћали.{S} И сад су били љубазнији, питомији.{S} Кушали и да храбр 
о што јој били отели па сад вратили.{S} И, не гледајући више у попа <pb n="108" /> него у крст, 
ским официрима.{S} Они га и штитили.{S} И сад је један стајао с њим пред вратима магазе и нешто 
ара, како је они на пољу не би чули.{S} И, за чудо ни једна једина суза да јој се отисне низ мр 
рекидно.</p> <p>Касно су се разишли.{S} И све један по један.{S} Најпре се искрао гурави поп, н 
андара гат шуцкора.{S} Били су сами.{S} И весели, весели, разуздани готово.{S} Као изопијани св 
 Познаје се да су задовољни, срећни.{S} И да очекују нешто необично, неки ванредно радостан доз 
барем за час да седне, да се одмори.{S} И да се заложи чиме.{S} За све време, за два дана, нити 
био Лакана, није му требало плаћати.{S} И Лакан се одмах снашао међу новим друговима и одмах се 
 рзање оштри, несносни, заглушујући.{S} И разлежу се на далеко и тону у провидној помрчини.{S}  
екоше му, да може одмах да иде кући.{S} И парница му свршена.{S} Три гласа рекоше да „није крив 
са који се задесио у Јагодиној кући.{S} И то није <pb n="106" /> крила, Јагоди је у лице говори 
ме га ватра, обнемогни, јечи, јаучи.{S} И, кроз-два дана, — мртав...{S} Кад <pb n="101" /> је М 
 моћнији.{S} Свак мисли да је јунак.{S} И бесни су ради тога, осиљени.{S} Вриштећи бесомучно, р 
милости својој дозволио им повратак.{S} И ко зна да ли би се и сестре теже раставиле!{S} Манда  
ареве људе.{S} Та и он је службеник.{S} И њега, можебити, зову зликовцем.</p> <pb n="95" /> <p> 
омичу сва она лица, једно за другим.{S} И сва обрасла у браде.{S} И тумачев нос обрастао у брад 
од познаника и да се поздрави с њим.{S} И у другим колима седела су по двојица талаца.{S} Хладн 
араца и сваки пут једва се придигао.{S} И сам војник, напослетку, увери се да „нешто има, те од 
о није могао да чека, тај је умирао.{S} И гробље се пунило, пунило непрестано.{S} Још мало па Ј 
, добар....{S} Није не гонио, мучио.{S} И кад му велим: „а што попали онлике куће? он каже: „на 
роплакало, свима се јутрос зацрнило.{S} И све сузе као да се слевају у прса јаднога Матише. зап 
кну.{S} Сви зачуђено погледаше тамо.{S} И као да се питају; а ко га удари?{S} Митра је седела х 
 ја сам ту.{S} Знаш ... комшије смо.{S} И док сам ја жив не смије вама ништа фалити.</p> <p>Ста 
бе.{S} Љубе у врх, у средину, у дно.{S} И крсте се и клањају смерно, скрушено.{S} Понека од жен 
емити ручак; пића мора бити обилато.{S} И сва чељад треба да стоје око софре и да дворе док цар 
прекори, одлучи се.{S} Отвори канат.{S} И одмах застаде крај <pb n="22" /> прага као да би да м 
црном Бугарину стало. ногом за врат.{S} И црни Бугарин покорно савио шију и моли мир! „Ево глав 
ишин шеснаест; Никола Гргуров десет.{S} И нико их није ни прекорио због њих.{S} Једино што се с 
 многи војници са фронте, на допуст.{S} И како који дође, неће да се врати више.{S} Нема ни <pb 
ез заповести уљегоше да их истерају.{S} И Митра, и Лакан и Јагода, која се сакривала за њихова  
два усудише да се окрену према селу.{S} И страшан, поразан узвик раздера застрашену гомилу.{S}  
 су полагано, отегнуто, као на силу.{S} И као да се бојали да погледају једно у друго.{S} Чудна 
} Као да никако и не стаје на земљу.{S} И залуд је покушавала да се отме, да се извуче.{S} Буји 
ање старачких штапова о тврду цесту.{S} И непрестано јечање, стењање, проклињање.{S} Све се сме 
ступала канату да извуче преворницу.{S} И оба пута опет се враћала, са чудним страхом погледају 
иле стотине в. креште, дрече, јаучу.{S} И куће вриште, и дрвеће вришти и брда вриште.{S} Чини с 
на, скушљаних, згњечених, издераних.{S} И неколико нога, страшно дугачких нога, — њој се барем  
ла <pb n="34" /> колико у тај палац.{S} И кашње, од читаве слике, слабо се сећала ичега осим то 
ар каје.{S} Зар нас има без гријеха?{S} И колико нас има?</p> <p>Јагода се зачудила, кад се пој 
 коза потерати, да му буде вереница?{S} И њоме да се ожени?{S} Јели Симат имао памети кад је пр 
{S} Он је желео да одгонене: где је?{S} И како је овамо дошао?{S} Ко га је довукао?....{S} Отку 
ткрије свој големи бол и муке своје?{S} И да се изложи њиховим подсмесима?{S} Боље свиснути нег 
устегну.{S} Шта би јој то користило?{S} И зар би могла од старице нешто више сазнати ако би њег 
ипа торбу да види: је ли све у реду?{S} И лагано, лагано крену низ чаршију.</p> <p>Чаршија живљ 
какогод преварио на слави, при пићу?{S} И ради младе веренице био је бесан.{S} Гунђао је, псова 
 старци, — старица више него стараца, — и све сама деца.{S} Неколико времешнијих жена, рашчупан 
змешан кукуруз са ресом од лесковине, — и један скамењен, зачађао комадић сира.{S} Али да су би 
а, — као да су се имали где склонити, — и попретили да, у случају каквих болести, неће ни приви 
ш се није дао, још се јуначки бранио, — и положише у постељу.{S} Вехтер се једва накани да оде  
осито указа на старца, који је висио, — и сада миран и достојанствен — мртав.</p> <p>За старцем 
а ...{S} Остави !...{S} Не питај !... — И поче одмахивати руком као да неко навалио с питањима  
ваку вече.</p> <p>— Ех?...{S} Баш?... — И она намести уста онде, где је мислила да су некад Пет 
ије.</p> <p>— Ама како да ти кажем... — и Крсто скиде капу и отра крупан зној са чела. — Не зна 
воструком брадом, и добро се искашља. — И живот и све.</p> <pb n="70" /> <p>— А шта је цар дао? 
ата ! — опомену је заставши на прагу. — И не упуштај се с никим у разговор...{S} И ником се не  
крећући се Лакану и љубећи га у косу. — И пази је!</p> <p>Па изађе пред кућу, поносито се испра 
у носу, — прашак; ако те и зуб заболи — и тад прашак!..{S} И њезин Лакан да остане у рукама так 
вке са суда, — рече некако невесело. -— И теби, и Јагоди и готово <pb n="31" /> читаву селу.{S} 
је довукао?....{S} Откуда?....</p> <p>— И ово болница? — упита буцмастог војника, који се саге  
ре. </p> <p>— Хм....{S} Хм....</p> <p>— И ја му велим: „пролази пуно гладне сиротиње кроз село. 
пише ли баш тако,.. — Одмах...</p> <p>— И треба, и треба, — искеси се према њој Мартин, који ни 
...{S} То је, бива, к'о такса.</p> <p>— И треба и треба, — брзо дочека Манда и приврти у писмо, 
отповрну Митра као преко воље.</p> <p>— И бабу? - поправи је Лакан. — Је ли?</p> <p>— И њега, и 
си.</p> <p>— Од болести, бако.</p> <p>— И блијед си, и модар испод очију..</p> <p>И уши ти се , 
 је Митра и гледа је зачуђено.</p> <p>— И све ми се чини... не знам...{S} Ми овди причамо, — му 
? - поправи је Лакан. — Је ли?</p> <p>— И њега, и њега, сине...</p> <p>Па га још јаче пригрли и 
ве прашкове.</p> <p>— А млеко?</p> <p>— И млеко.</p> <pb n="81" /> <p>Болесник, кад су говорили 
д му јављају, пита: „зар само толицно?“ и окреће им леђа, — упаде и по трећи пут непознати буџа 
а је да је то <hi>царско брашно</hi>, а и колачи да су прави <hi>царски колачи</hi>, Мора да су 
 прса. — Нема помоћи од кукњаве...{S} А и мени су убили сина...{S} Мога убише што је био бунтов 
и за бајонету и покуша да је отме.{S} А и Јагода обгрли Лакана и, окренувши се официру, врисну  
од себе и тек ујутру почне делити.{S} А и јадне породице, — правдао се сам пред собом, — нек јо 
Пешикалу . ..{S} Он ће све купити.{S} А и платиће добро . . .</p> <p>— Нека . ..</p> <p>Па се л 
а говоре.{S} Није ни прислушкивао.{S} А и да је прислушкивао тешко би могао ишта разумети.{S} С 
 <p>Па се и сама осмехну, на силу.{S} А и зашто да се сневесели пред њима, да их растужује?{S}  
ли га гурнули у те проклете таоце?{S} А и кад је пошао ништа није ни понео са собом.{S} Нису му 
нак пред њима па се осмехну.</p> <p>— А и ја сам теби нешто донио, — рече и ђавољасто намигну.< 
чеша иза уха и опет: отегну:</p> <p>— А и за Јуру пише Ивица...{S} Ено га, вели, на фронту, биј 
ди да јој привеже.{S} Од губитка крви а и од страха била је бледа и стрепила је.{S} Чинило јој  
не у рукама таких људи!..{S} Да га баба и не види и не омилује болесна?{S} Ко ће јој забранити? 
не.{S} Једним скоком удаљи се од тараба и брзо, хитно, готово трком поче да иде од куће до куће 
:</p> <p>— Продаћу три овна...{S} Треба и мени пара, за трошка...{S} Ех...{S} Тешко је, тешко д 
..{S} А ја сам доста убијао...{S} Треба и да починем.</p> <p>Старица полети према њему, насрну. 
о је, бива, к'о такса.</p> <p>— И треба и треба, — брзо дочека Манда и приврти у писмо, као да  
{S} Ништа.{S} Сазнаће она што јој треба и с друге стране.</p> <p>— Хохо! — нагло узвикну Крсто  
 мало што му дадосмо ђецу, зар му треба и котлова?</p> <p>— Дужност је да се све да за домовину 
бити осуђен.{S} А кад им спомене голуба и жандаре, неки као да се стресоше од страха.{S} Један  
погледа на жандара који је носио голуба и пригушено уздахну.{S} Како би сад загрлио и ижљубио т 
 донети најмање једну оку сувих смокава и барем две оке ораха.{S} А стрико Петар ће донети и пу 
живим, веселим ходом као некад са слава и теферича.{S} Сад је ишла лагано, заморено, једва се к 
} На понекој гомили већ обрасла и трава и читава јата гуштерица веру се' и сунчају.{S} Гдегде с 
рађевине.{S} Неки се забављају око њива и ливада, обилазе их, ограђују.{S} А неки непрестано ми 
има да је прикривено код понеких бегова и газда.{S} Али се ипак надали.{S} Имају, зар, и тамо љ 
омичу пиз улицу, прескачу преко плотова и ограда и брзо замакну у гај, међу појате, или их нест 
.{S} Други отишли у шуму да насеку дрва и јапију за грађевине.{S} Неки се забављају око њива и  
оклона.{S} Сад мора пазити да га сачува и од њезиних погледа.{S} Она је лепа, она и погледом мо 
лечника.{S} Лечник се саге. прегледа га и намргоди се:</p> <p>— Тифус....{S} У шпидал! </p> </d 
у голуба брзо му Притрча.{S} Погледа га и некако ужурбано запита:</p> <p>— Одклен голуб?</p> <p 
чима, све у жељи да погоди место куд га и Јагода љубила Затим му пружи мали колачић и, пажљиво  
 Петра је и сада сматрала за дете те га и корила за сваку ситницу...{S} Једино ако би Симат пош 
 узе крст који јој поп пружи, пољуби га и притиште на прса као нешто драгоцено, нешто што јој б 
ах се сприљатељио с њима.{S} Научили га и да прави свирале, што пре није знао, и да оплете корп 
ложење аустријским официрима.{S} Они га и штитили.{S} И сад је један стајао с њим пред вратима  
 су да ни у Требињу нема брашна; ако га и има да је прикривено код понеких бегова и газда.{S} А 
акривен не слуша, прекорачи преко прага и уђе и кућу.</p> <p>--- Здраво живо?</p> <p>— К’о што  
 нити се сакрити.{S} Видели је издаљега и одмах познали.{S} На питање куд иде, није хтела одгов 
и и нешто говорити, Мргуд указа на њега и мукло запита :</p> <p>— Има ли...{S} Имате ли у кући  
ућу.</p> <p>Јагода се препаде и од њега и од његова поздрава.{S} Пригушено врисну и, одгурнувши 
војницима који се за час збише око њега и као на силу хтедоше да одвоје од овна.{S} Поче да их  
p> <p>Ступивши на праг Лакан назва Бога и некако збуњен застаде.{S} Око огњишта, са обе стране, 
еће?{S} Зар нам душманин јачи и од Бога и од правде божије и од икога на свету?...{S} Симате мо 
чељад, да теше.{S} Сетили се и они Бога и почели га помињати.{S} Стара Митра по њима је и позна 
ну се чинили сви налик један на другога и само му запео за очи неки дебељко, на чијем трбуху ка 
ко жандари мора добро да познају малога и његову породицу, јер би, иначе, макар нашли и голуба, 
ну кућу.{S} Ако је, сутрадан, ради тога и обесе, неће зажалити..{S} Први осветници, — прве ласт 
ља.{S} Затегну ли му ланац снажније, да и крв поцури, не престаје.{S} Погледа на крв, погледа < 
уплакана.{S} Хтела би да им помогну, да и они купе.{S} Али сваки час престрављено стрекну, изви 
и се одметну и до комита, у планину, да и њих запитају.{S} Неће ли они боље знати?{S} Нико незн 
и је лепше било у Мандиној колеби, а да и не спомиње лепу кућу своју!</p> <p>Остали хапсеници,  
Доживиће се дан освете....</p> <p>Па да и Лакану кажем истину</p> <p>А кад је чула да се недале 
 /> <p>Официр нареди двојици шуцкора да и старицу и Лакана, са оно мало стоке што им оставили,  
Излазила је на пут и чекала кириђије да и њих пита.{S} По два по три сата чекала је крај пута а 
прода своје тешке, сребрене токе, те да и Јури опреми коју пару.{S} Додуше недавно му је слао,- 
> почеше покаскивати.{S} Чак се чини да и стока некако живље иде.{S} Овце и козе нису онако сме 
тена <pb n="102" /> изгдедало је као да и не зна шта се око ње догађа.</p> <p>Други дан, рано,  
е куд и не мисли.{S} Чини јој се као да и не иде, него је носе.{S} Као да никако и не стаје на  
 им нису могли ништа.{S} Жандари као да и сами осећали своју немоћ, па су ретко и навраћали.{S} 
 улицу, прескачу преко плотова и ограда и брзо замакну у гај, међу појате, или их нестане на ус 
Дижи! — подвикну онај други, па се сада и сам придигну један мех. — Узми.</p> <p>— Нећу . . .{S 
м неки војници одвојили и коње и говеда и одвели их далеко у страну.{S} Неки почели одабирати и 
ог?</p> <p>Исправила се, укочила, бледа и испијена као светитељка.{S} Поглед јој и строг, и пак 
убитка крви а и од страха била је бледа и стрепила је.{S} Чинило јој се као да ће посрнути, Офи 
ру и пушио, рукова се с Мандом, погледа и на Матру.{S} Некако му мило што се и она ту задесила. 
гледа са сваке стране.{S} Затим погледа и Лакана.</p> <p>— А ово није наш?{S} Ово је Брђанин, и 
 нема жита за вас, — кратко осече газда и не гледајући га.</p> <p>— Како нема, по Богу, кад ето 
p> <p>Манда послуша.{S} Дохвати са зида и спусти међу њих овећу, масну синију, протра је чађаво 
>— И треба и треба, — брзо дочека Манда и приврти у писмо, као да би да се увери: пише ли баш т 
Ми овди причамо, — муца поплашена Манда и страшиво гледа негде преда се, — а он... може бити... 
...{S} Какво звоно?.. . зачуди се Манда и мало се исправи.</p> <p>— Па звоно са цркве...{S} Одн 
ио овећи шербетњак да му се узвари вода и запалио чибук.</p> <p>Поче се љутити и проклињати сам 
иза какве појате избити Мргудова Јагода и да ће га зауставити.{S} А срамота би било да га види  
обили су право, да је отимају од народа и да плаћају колико они хоће.....{S} Ја....{S}Имао си в 
овидној помрчини.{S} Одбијају се о брда и клисуре и, растркани, опет се приповраћају.{S} Изглед 
прошапта Лакан прилазећи Митри иза леђа и обгрливши је.</p> <p>Она, трепнувши, снажно га стиште 
овољно се осмехну.{S} Измаче се на леђа и, држећи руке на појасу, мирно их дворила све док нису 
ој готово згулили, па се измаче на леђа и саби се у гомилу ону, међу светину.</p> <p>Узвик нечу 
{S} Оно болесно дете неко упрти на леђа и понесе.{S} Болесну жену хтедоше оставити.{S} Очајно з 
е уморио?</p> <p>Пољуби га у оба образа и опет спусти</p> <p>на земљу. </p> <p>— Јеси ли уморан 
 узвикну Крсто и удари се по челу. — Ја и заборавио на оно због чега сам дошао.{S} Немојте се п 
 сувише заговорио, придиже се, узе јаја и кокоши и, не поздравив се, оде од Митре.{S} Она погле 
, изађе преда њу и затражи да купи јаја и кокоши.{S} Нудио <pb n="33" /> јој пристојну цену и л 
на спашеније наше держава непобједимаја и јелици во Криста крестистесја и не крестистесја и јел 
ристе и помилуј и держава непобједимаја и во Јордање крешчајушчу и ниње и до вјека и держава не 
гледа обојицу.</p> <p>Војник се насмеја и седе близу Лакана.</p> <p>— Не да стража да ударамо н 
ко да негде недалеко силан вихор завија и фијуче, ломећи и крхајући гране, стрехе, димњаке.{S}  
 Лакан, сваки дан је изгледала веселија и, некако, подмлађена.</p> <p>— Чим су жандари омекшали 
паде и по трећи пут непознати буџаклија и опет замукну.</p> <p>— Живина!</p> <p>— Џелат!</p> <p 
не може јадница.{S} Сама се лагано нија и повија по кревету и лагано, лагано нариче.</p> <p>Јаг 
пријатеља нема, да је она најистрајнија и најнежнија тешитељка.{S} И разне, утешљиве речи позна 
а, ко је затворен а био његов муштерија и остао му дужан тужи.{S} Хоће чојек новце ...{S} Ето . 
пуцану мушему, извади читав сноп артија и, устакнувши дебеле наочаре на нос, лено поче превртат 
едимаја и јелици во Криста крестистесја и не крестистесја и јелици Фараона и силу јего море чер 
о Криста крестистесја и не крестистесја и јелици Фараона и силу јего море черноје.{S} Амин.</p> 
>Па се примаче Лакану, узе га у наручја и одиже од тала.</p> <p>— Лако мој!{S} Лакане, јеси ли  
Митрину, кућу поново склепали из дасака и да су подигли још неколито таких кућа.{S} Види се да  
ке рпе колача, хлепчића, печених гусака и ћурана, шунке, саламе уздижу се око њих по свима стол 
лека, мека, букање, рика, звекет пушака и бајонета, одмерено ударање старачких штапова о тврду  
о Јордање крешчајушчу и ниње и до вјека и держава непобједимаја.{S} Алилија.</p> <p>Па као да б 
>Звоно су још у вече скинули са звонека и наместили пред црквени праг, да преноћи.{S} Малено, т 
{S} Једино би да види кога од познаника и да се поздрави с њим.{S} И у другим колима седела су  
ка.{S} И разне, утешљиве речи познаника и пријатеља често у овако свечаним часовима, падају као 
то се одмах и окупи читава чета војника и, уз трештање труба <pb n="46" /> и клопарање добоша,  
собе до собе, од ађунта до предстојника и од предстојника до Муратбега, који издаје брашно, зна 
пирала јека некаква малаксања болесника и, с друге стране, лако звиждукање суманитог Турчина.</ 
ст није озбиљна, посаветује и болесника и чељад, како да га његују, препоручи какву траву или п 
асецајући ножићем у млада стабла јасика и бреза које се згуснуле око путање, поче безбрижно зви 
?...“ Кад би били близу, нашла би мајка и капетана и однела му понуда — те мало дувана, те коју 
 Извуче из косе неколика струка босиока и задену му их за капу.</p> <p>— Е, лаку ти ноћ, Лако!. 
кроз хладан ваздух, разли се изнад кука и изгуби далеко, у пољу.{S} За њим се оте други, па тре 
ла, сушила и, заједно са Мандом, кувала и готовила.{S} Дочека ли, дакле, Лакана само ће га коре 
е с њим лепо пазила.{S} Већ га угледала и весело му маше руком.{S} А он одма малакса.{S} Дође м 
 обмана, превара.{S} Два пута се дизала и лењо приступала канату да извуче преворницу.{S} И оба 
 дане Мандине, кад је непрестано кукала и кад је требао неко да је теши, отргоше јој Митру. ,До 
е.{S} Сведоцима се мала пажња поклањала и ако их каткада довођене читаве чете. <pb n="76" /> Ос 
бу?</p> <p>Митра га гледала, посматрала и није знала шта да рекне.{S} Па и то су <hi>царски</hi 
иштем, кад се циганин одмакну од вешала и некако поносито указа на старца, који је висио, — и с 
ли као нека магла. танка провидна магла и као да хиљадама свећица трепере и пролећу кроз ту маг 
/p> <pb n="40" /> <p>Старица није могла и даље да гледа.{S} Осети како је почела да малаксава,  
је добро знао да баба никада овако бела и овако слатка хлеба јела није, Откуд тога у Брђана?..{ 
и наши људи, Муслимани из оближњих села и из Требиња.{S} Кита гиздавих, црвених фесова гори им  
куће, застаде.</p> <p>Отра зној са чела и, ослободив се некако, ступи унутра.{S} Поздрави Марти 
орама.{S} Чак причају и где се појавила и која чета и где је ко коју видео.{S} Већ су имали нек 
еко прага.{S} Ипак се пркосно исправила и погледала их испод ока.</p> <p>Хтели су опет да је ис 
естре теже раставиле!{S} Манда загрлила и Митру и Лакана, па готово очајно пита: како ће без њи 
, а доња усна некако се пркосно скупила и готово се изгубила под њима.{S} Старац је поносито, д 
ојица надули, отекле им ноге као барила и обојица умрли.{S} Додуше жандари су дошли и запретили 
уги рукави лепршају као поломљена крила и туку га по бедрама.{S} За њим се извуче стари Мргуд и 
е извуче.{S} Бујица је немилосно носила и она јој се морала предати.</p> <p>Кад се приближише в 
у“.{S} Макар се и мучила мало, и патила и она и Лакан, сваки дан је изгледала веселија и, некак 
жила, корења.{S} Затим је прала, сушила и, заједно са Мандом, кувала и готовила.{S} Дочека ли,  
ижише вешалишту, таоца изведоше из кола и војници начинив један огроман круг, све опколише.{S}  
амења.{S} На понекој гомили већ обрасла и трава и читава јата гуштерица веру се' и сунчају.{S}  
легоше у постеље и, умотавши се у трула и подерана ћебета, почеше јечати, јаукати, уздисати.{S} 
е није знао, и да оплете корпу од шибља и да извезе штап.{S} Чак су замећали и неке игре које м 
сполегну се кроз авлију, жена се заљуља и посрну.{S} Матиша не смеде да застане и да што помогн 
а, тресе.{S} И он сал ненадно се заљуља и паде на земљу.</p> <p>Притрчаше и почеше га шкропити  
у руци.{S} На широко разбацајући ногама и лено климајући својом великом главом час на једну час 
/p> <p>Старог Мргуда изудараше и шакама и кундацима.{S} Ударцима оборише га на земљу.{S} Чим по 
уцкори почеше да бију, ударају и шакама и кундацима и батинама.{S} И <pb n="52" /> усплахирен,  
и се само савили, поклопили лице рукама и плачу.{S} А неки стоје скамењени, ћуте.{S} Гледају ка 
што живо разговарао, размахујући рукама и гласно се смејући.</p> <p>Опазивши старицу, Пешикан к 
се обреде, док другу пуну држи у рукама и некако лагано, пажљиво милује је.</p> <p>— Ја вам каж 
а око уста, обујми Петрову главу рукама и пољуби га у чело.{S} Застаде мало и као да размисли.{ 
{S} Не заплећу ногама, не звече сабљама и мамузама, не гледају више гордо и презриво на све око 
о и големих уста са отромбољеним уснама и крњавим зубима.{S} Ено рашчупаних брчина на којима се 
реклим, чврстим образима, сочним уснама и црним, црним очима какве још ни у кога видео није.{S} 
S} А треба му и преобука, и нова марама и сапун.{S} Па још и једну боцу ракије да му протури и  
је њезина воља....{S} Макар, сутра сама и гладовала, већерас ће с њима пировати. </p> </div> <d 
паста жена са необично дебелим мишицама и необично забреклим трбухом.{S} У лицу жута, подбула к 
е Митра, тешећи је. — За сваку рану има и понеки лијек....</p> <p>— А какве ми фајде од освете. 
ан се одмах снашао међу новим друговима и одмах се сприљатељио с њима.{S} Научили га и да прави 
ли и поче љубити.{S} Љуби и по образима и по очима, све у жељи да погоди место куд га и Јагода  
ош каткада јаче измахну огњеним крилима и, хукнувши, избљују дебеле млазове дима у вис.{S} На н 
 болесника.{S} Слегао је мирно раменима и хладно одговорио:</p> <p>— А што ћу му ја У....{S} Ак 
и ону светину, која је пристала за њима и, са пригушеном кукњавом, прати их са страна, настави  
нажно га стиште за руке, продрмуса њима и некако оштро прошапта:</p> <p>— Нећеш.</p> <p>— Молим 
лове само официре, клањају се пред њима и целивају им ордене на прсима.{S} Све се измешало, уск 
ећ су имали неке окршаје и са жандарима и са војницима.{S} И, како се прича, остали су победиоц 
сељака што су некад служили у жандарима и што су још и сад у милости код жандара.{S} Па и они к 
у, нуди што је донела, а он мирно прима и примећује којешта, пита.</p> <p>Напуни и једну крошњи 
не, клонули, раздрљили кошуље на прсима и заморено дахћу.{S} Понеко дете заспало у прашини или  
м се ја за њега.</p> <p>Па пође вратима и рече мекше:</p> <p>— Продаћу три овна...{S} Треба и м 
аборављен.{S} Куће са одваљеним вратима и прозорима, рашчупаним стрехама, <pb n="27" /> пробије 
азни лулу на опњиште, очисти је прстима и спусти поред себе.{S} Затим се окрену жени и рече раз 
 треперећи, и поче падати и по домаћима и по гостима.{S} А кад се пламен изви и зализну уз омањ 
 буцмаст, са малим, уфитиљеним брчићима и великом, коврчавом косом, којом као да се је нарочито 
е да бију, ударају и шакама и кундацима и батинама.{S} И <pb n="52" /> усплахирен, готово јурну 
оропчије, са великим, оклемпљеним ушима и оприштеним тешким брковима које је непрестано засукив 
"> <head>VIII.</head> <p>Након три дана и три ноћи готово непрестаног хода, стигоше у неко село 
да је отме.{S} А и Јагода обгрли Лакана и, окренувши се официру, врисну из гласа:</p> <p>— Госп 
? — запита један буцмасти војник Лакана и наднесе се пад њега. — Зар си жив?</p> <p>— Жив, — по 
са обе стране, поседали неколико сељана и познатијих и мање познатих.{S} Чак и поп Лука, који у 
е зидове око авлије, одлазио до забрана и доносио отуд по два по три нарамка дрва.{S} У Столац  
и били близу, нашла би мајка и капетана и однела му понуда — те мало дувана, те коју кокош, те  
оји је дошао пред суд.{S} Ма како чудна и немогућа била пријава, они јој готово увек веровали.{ 
си ли ми жив?.. запита Митра изненађена и брзо устаде. — Жив зар? <pb n="90" /></p> <p>— Ено... 
ају смерно, скрушено.{S} Понека од жена и зајеца и сакрије очи убрадаћем; понеки забринуто клим 
брдо, пребаци кратко гуњче преко рамена и, засецајући ножићем у млада стабла јасика и бреза кој 
ри врата за собом, збаци торбу с рамена и, малаксавши на оближњи креветац, загњури главу међу р 
авек сасушена.{S} И поред свију опомена и грдња није могао радити као обично.{S} Три пута је по 
сте се и перу бурад да се што више вина и ракије изнесе пред <hi>браћу</hi> у кућама запослене  
роз читаво село, одјекује измеђ планина и негде високо, високо, трзајући се и малаксавајући, за 
ичести?...{S} Опазивши га овако озбиљна и мирна, сва се стресе.{S} И некако радосно, нестрпљиво 
погледа у небо и прекрсти се, задовољна и готово радосна, што је ипак у ње нешто остало и што ћ 
од њезиних погледа.{S} Она је лепа, она и погледом може замамити.</p> <p>Митрина дрвењара, као  
игну.</p> <p>— Шта? — кратко запита она и не гледајући га.</p> <p>— Хехе.</p> <p>— Шта?</p> <p> 
 Макар се и мучила мало, и патила и она и Лакан, сваки дан је изгледала веселија и, некако, под 
есја и не крестистесја и јелици Фараона и силу јего море черноје.{S} Амин.</p> <p>Залуд га жанд 
онећи стоку, не довикују се више; звона и клепетуше на крупним звонарима не звоне и не клепећу, 
е неки досетише да је притоваре на коња и да гоне барен дотле док се могне држати.</p> <p>Ишли  
онека реч ако би се омакла гласније, па и њу би намах пригушили, поклопили.{S} Тако је само чуо 
 /> ништа.{S} Каже да се уморила.{S} Па и пре је долазила уморна а није заборављала на колача < 
 још и сад у милости код жандара.{S} Па и они као да иду некако постиђено, плашљиво.{S} Оборили 
атрала и није знала шта да рекне.{S} Па и то су <hi>царски</hi> хлебови, прави <hi>царски</hi>  
ргуд љутио кад му се сушило жито.{S} Па и он би, напослетку, одмахнуо руком и казао: „ђеци и ти 
није боље да њојзи, Марији, даде?{S} Па и не чекајући одговора, бирала је што јој се свиђало и  
предали у Србији, — дочека Главозија па и он запали цигар. — Роба сад тридесетроструко скушља а 
, или се лењо извали под оближњи дуд па и отуд даје знакове.{S} Девојка готово нити је могла у  
, дивље радости разли се изнад тротоара и затрепери кроз ваздух.{S} Као грабљиве животиње кад о 
ар, састављен из стотину разних тропара и кондака.</p> <p>— Спаси Христе и помилуј и держава не 
ажно их удари обе, гурну Лакана у ребра и сурово избаци:</p> <p>— Иди!</p> <p>Лакан је, са обор 
а, да га тешким кундаком грухне у ребра и да, псујући и претећи, опомене на ред.{S} Многи посрн 
лаћати туђем, да, уз своје овце, потера и оно неколико његових.{S} Сад, кад је добио Лакана, ни 
нуто. — Моји снови не варају...{S} Гора и трава дигнуће се на нас.{S} Биће рата и биће окршаја. 
з куће, стаде <pb n="121" /> пред Петра и поносито се исправи пред њим:</p> <p>— А зар најприје 
оста, доста...</p> <p>Затим отрже Петра и ухвати га за главу.{S} Пољуби га у чело и оба образа, 
лаву на њих.{S} Бризну у плач.{S} Митра и не покуша да је даље теши.{S} Нека се исплаче биће јо 
слути, јаднице, — брзо је прекида Митра и хоће да јој зачепи уста јаглуком. — Грехота је... <pb 
зи!</p> <p>— Шта ти је? — пита је Митра и гледа је зачуђено.</p> <p>— И све ми се чини... не зн 
d> <p>Одмах иза поноћи придиже се Митра и поче се припремати за пута.{S} Одлучила је да сама ид 
 на синију.{S} Опазивши како се и Митра и Лакан халапљиво наклопише на јело, задовољно се осмех 
p> <p>— То је, зар, у сну, — вели Митра и лагано зева. — Пошљи свијећу у цркву, па ће престати. 
иганина Ибра Дурушовића, — замоли Митра и одмаче се мало од огњишта. — Први је опањкао Симата,  
 <p>— Одвели га, — мирно одговори Митра и нежно је прихвати око паса. — Пси!</p> <p>— Куку!</p> 
с?</p> <p>— Ето, — тихо проговори Митра и мршавом, сувом руком показа на мехове с кајмаком и ма 
гано одгегуца низа страну.</p> <p>Митра и Манда као да се нису делиле.{S} У кући помагала једна 
...{S} Луда?...{S} А зар би се неко, са и мало памети, овако држао?...{S} Решише да је узму изм 
и, оштри, љутити.{S} Пуне им руке списа и хартија свакојаких.{S} Претурају их, премећу, разглед 
 когод није видео.{S} Па се брзо убриса и још брже уреди ствари и гурну их под пазухо.{S} Некак 
> <p>Узе му оне струке босиока, омириса и задену за уво.</p> <pb n="10" /> <p>— А шта још?...{S 
педесет круна.{S} Ко зна.{S} Може такса и поскупити, а дијете треба да откупљује главу, Уједно  
пута обгрли јастук, притегне га на прса и тепа му, тепа, тепа, тепа. „Неда вели „Лако свог Гара 
 се сва преви, једну руку одиже на прса и као да очекиваше заповест.</p> <p>Кад се приближише к 
рис горевине као да поче падати на прса и лагано гушити.{S} Чинило се као да ће неки да се отму 
саџаку, захвати кутлачом кртоле, купуса и меса, напуни овелик сахан до врха и сахан спусти на с 
царевину и на главне цареве људе.{S} Та и он је службеник.{S} И њега, можебити, зову зликовцем. 
 се грло суши и ноге поклецавају.{S} Та и кад би стали умирати, ни онда се нико на њих смиловао 
и.{S} Некако презриво погледа на џелата и мушки узвикнувши:</p> <p>— Нек буде сретно по српско  
а па умукну.{S} Затим погледа на Симата и даде му знак обрвама да дете уклони.{S} Не ноже се пр 
и трава дигнуће се на нас.{S} Биће рата и биће окршаја.</p> <p>Погледа на Лакана па умукну.{S}  
тели да вечерају, — неко куцну на врата и канат се нагло отвори:</p> <p>— Јесте ли живи?..</p>  
p> <p>Митра, која је стајала крај врата и <pb n="71" /> све немо посматрала, брзо се се изви и  
е, хитно уљезе у собу, стаде крај врата и погледа свуд наоколо.{S} Нешто непријатно као да га з 
 палити.{S} Ударајући кундацима у врата и прозоре, туку у зидове, пењу се на кровове и крше, лу 
ав више да издржи, поче ударати у врата и дозивати:</p> <p>— Баба!</p> <p>Старица се не одазва. 
раше натрула <pb n="16" /></p> <p>врата и поплашена чељад поче истрчавати и провиривати.{S} Пон 
од каната, креветаца, крајеви од ћебета и гуњева, разбијени бардаци, чутуре, поломљена бурад.{S 
испод прозора издигле се гомиле ђубрета и све обрасле у траву.</p> <p>Једино кућа старога Мргуд 
к причају и где се појавила и која чета и где је ко коју видео.{S} Већ су имали неке окршаје и  
акву иструлелу трупину испод прозорчета и кидајући залогаје хлеба испод пазуха поче халапљиво ј 
браз.</p> <p>— А ко ти је ово? — запита и показа на Лакана. — Син?</p> <p>— Унук. <pb n="57" /> 
— А уморили се, јадници? — тихо припита и Мартин пунећи лулу и испод ока их гледајући. — А?</p> 
и су веровали да је стара мало луцкаста и одговор им се учини врло згодан.{S} Осмехну се и дебе 
 Само десетак петнајест омлађих невеста и око двадесет девојака, што се здрављем и снагом одвај 
.{S} Иста каква је и била, И онако иста и обељена.{S} Али су на њу некако сви гледали попреко.{ 
никако</p> <p>Опет принесе крст на уста и поче љубити некако страсно, манито.</p> <p>— Зар се т 
о добаци један старац и показа на пуста и празна згаришта.{S} Онде, где им биле куће само гомил 
омањи котао, Митра, грозећи се, задрхта и окрену главу да га не гледа.{S} Рањавим рукама поче о 
.</p> <p>— Није?</p> <p>Рука му задрхта и он је упустио у крило, са запаљеном цигаром.</p> <p>— 
 може што ми не можемо Он сваком прашта и теби ће.....{S} Сагни главу</p> <p>Пребаци јој епитра 
ала него поднимљена седела крај огњишта и размишљала о синовима, прену се.{S} Ослухну.{S} Позна 
 Заклеца, затетура, посрну крај огњишта и некако болано, изнемогло писну:</p> <p>— Несретни мој 
зну торбу с рамена, седе покрај огњишта и поче се протезати:</p> <p>— А сјутра вам носе и звоно 
и, — исправи се домаћица искрај огњишта и проплака. — Дигоше их, Бог их убио!</p> <p>— Шути, же 
ато поплашених врана распе се са дрвећа и, са заглушујућим грактањем, изгуби се према пољу.{S}  
је она траве, — бере их свакога прољећа и свакога љета, — зна која најбоље пристаје уз коју бол 
арочито отишли у варош да дотерају пића и себи и другима.{S} Желе да се опију.{S} На глад се ви 
 цео свет крив што су их отргли од кућа и што их овуда гоне.</p> <p>Официр раздели чету на омањ 
ља него обично.{S} Изврвео свет из кућа и дућана, препунио тротоаре, улице, сокаке, Муслимани и 
, полугласно наричући, обилазе око кућа и лењо траже, купе, пребирају.{S} Узму, подижу сваки др 
уса и меса, напуни овелик сахан до врха и сахан спусти на синију.{S} Опазивши како се и Митра и 
b n="66" /> <p>Мартин се почеша иза уха и опет: отегну:</p> <p>— А и за Јуру пише Ивица...{S} Е 
на продају.{S} Треба се дочепати новаца и поново куповати посуђе и остало што треба за кућу.{S} 
ака, подераних мешина, испуцалих лонаца и испробијаних и улупљених котлова.{S} И по неки мех си 
ично.{S} Три пута је посрћао од удараца и сваки пут једва се придигао.{S} И сам војник, напосле 
рају села дочека их мала четица стараца и сакатих младића.{S} Неке вратили из Арада, неке из во 
 А Петре!</p> <p>Лакан скочи са кревеца и, пре него што је стара успела да се приближи, обеси с 
о, скрушено.{S} Понека од жена и зајеца и сакрије очи убрадаћем; понеки забринуто климне главом 
с млеком, које се пресипало преко ивица и цурило низ дрво.{S} Петар је, пристајући за <pb n="14 
о ђубре.{S} Долази му и као нека родица и вазда се с њим лепо пазила.{S} Већ га угледала и весе 
епње, бриге ли, урезао им се преко лица и никако да ишчезне.{S} Застење ли који или проговори,  
управо како товари жито на омања колица и шаље некуда.{S} Сељаци, опазивши га, понизно поскидаш 
p>— Шта је ? — с осмехом запита Илиница и пође према њему.</p> <p>— А шта ћемо?{S} Вране, покој 
 сагледавши ово, оте се измеђ другарица и журно похита кући.{S} Силна, неодољива слутња сву је  
ога ће објесцти? — живље запита старица и наже се према њему.</p> <p>— Синоћ им је казано, — на 
је да иду кући; често је спомињао и оца и питао је ли му купио нови нож; најчешће је звиждукао, 
дао се да ће му из вароши донети колача и коју шећерламу.{S} А она <pb n="44" /> ништа.{S} Каже 
Хм....</p> <p>Намигну потајно на тумача и рече да запита: а какво је писмо ономадне добио по ов 
поро и удари по пушци. — Да нијеси наша и да нијеси мати двојице војника, показао бих ти како с 
они испијају вино из финих, танках чаша и наздрављају једни другима....{S} Велике рпе колача, х 
ј се да је он један једини прави радиша и једини паметан човек у свету.{S} Нико се не може мери 
он, сиромах, иде непрестано, овако слаб и нејак.{S} Уста се сасушила од жеђи, ноге поклецују од 
 му не буде с тежег.{S} Симату за љубав и погоди се с њим и продаде све што је имала за продају 
 у писму вели како је Петар жив и здрав и како је заробљен у Србији.{S} Кад су јој читали, она  
 Богу.</p> <p>— Е, нека вам је он здрав и жив.... а Јуре.... јадан!</p> <p>Уздахну и показа кар 
 и сакривајући свој дуги перчин, кудрав и чађав као повесмо <pb n="13" /> неопране вуне.{S} Ман 
} Још се у писму вели како је Петар жив и здрав и како је заробљен у Србији.{S} Кад су јој чита 
уклонила?</p> <p>Лакан је био нестрпљив и љутио се на бабу.{S} Надао се да ће му из вароши доне 
а?{S} Ето се најели траве Обрад Гргуров и Никола Гридев па се обојица надули, отекле им ноге ка 
> <p>— А ја често... тако... гледам крв и људе у крви...{S} Чујем и како јаучу, стењу...{S} И л 
ћала ичега осим тога големог, надувеног и страшног палца.{S} Црн, црн, црн, црњи и страшнији од 
смијеш макнути...{S} Марш!</p> <p>А кад и Манда хтеде да проговори, снажно их удари обе, гурну  
ати умрла те остао сироче.{S} Ретко кад и да се осмехнуо на њега.{S} Он се уопште ретко смејао  
 Брђане.{S} Допро готово у исти час кад и у Требиње.{S} И све се ускомешало, узбеснело.{S} Сад  
рен, готово јурну.{S} Измешаше се чељад и стока.{S} Оно болесно дете неко упрти на леђа и понес 
душа у носу што се држи</p> <p>Дође ред и на Швабу...{S} Може ли још годину протегнути?...{S} М 
аоцима.{S} Ваљда би тако сазнала штогод и за Симата.</p> <pb n="35" /> <p>Погледа према небу не 
падали?{S} Где?{S} Јесу ли могли штогод и упљачкати?{S} Све је хтела да чује и да сазна.{S} Све 
едрама.{S} За њим се извуче стари Мргуд и, прекрстивши се, готово претрча до своје куће...{S} Т 
> те је морала да се миче, да креће куд и не мисли.{S} Чини јој се као да и не иде, него је нос 
лакше ако их преко ноћи задржи код себе и тек ујутру почне делити.{S} А и јадне породице, — пра 
жао?...{S} Решише да је узму измеђ себе и да је отпрате кући.{S} Узгред запретише Мартину да ће 
ирати, освешћавати.{S} Погледа око себе и опази сасвим нова лица.{S} Неки људи које пре никад в 
прса рукама, прикупљају хаљине око себе и трче, трче.{S} Испане ли којој вретено или напола опл 
</head> <p>Жандари почеше одмах да робе и. плене и по кућама.{S} Где год шта бакарно нађу носе  
ви испод очију.{S} Искезили крваве зубе и радосно се смешкају кад опазише своје.{S} Потрчаше у  
усти се на земљу.{S} Снажно стиште зубе и уста поклопи . рукама, бојећи се да не писне, да се н 
носе и барјачиће, одигли их изнад главе и високо измахују њима.</p> <p>Од Срба нигде никога.{S} 
p> <p>Пребаци јој епитрахиљ преко главе и тихо, лагано поче да чита молитву.{S} Изгледало је ка 
лу мало се очисти, скиде капицу с главе и прстима рашчешља косу.{S} Знао је да ће сад, изненада 
 веровали су слепо.{S} Зато се расправе и водиле тек онако, ради обичаја.{S} Питало се и испити 
у вечеру сручи у њега.{S} Нађе и ножеве и виљушке и поставивши све пред Симата, измакну се и ка 
А сва деца <pb n="72" /> хране голубове и хране их у јатима.{S} Марко Томов имао их двадесет; А 
зоре, туку у зидове, пењу се на кровове и крше, лупају, секу.</p> <p>— Рат је објављен! ...{S}  
им се не одазове, псују; ако се одазове и не погледају га.</p> <p>Пошто су прозвали, почеше да  
вим гостима, па задовољно одбија димове и смешка се на свакога.{S} Пламен, заигравајући, <pb n= 
ијано.</p> <p>Сељаци су оставили домове и отишли у варош, да својим очима виде српску војску.{S 
јрадије пева.{S} Напослетку сазнала све и о Јагоди и о веридби им.{S} Исто тако Митра је била и 
 намеће на врат епитрахиљ, чита молитве и нагони га да се причести.</p> <p>И, макар му и мучно  
о и као да размисли.{S} Па се опет наге и пољуби га у уста. </p> <p>— Хајде, сједи! — реће му у 
 неколико кокоши, чврсто им утегну ноге и спусти поред крошњице, на тле.</p> <p>Наднесе се над  
да уђе у кућу.</p> <p>Јагода се препаде и од њега и од његова поздрава.{S} Пригушено врисну и,  
амо толицно?“ и окреће им леђа, — упаде и по трећи пут непознати буџаклија и опет замукну.</p>  
а паре могло купити.</p> <p>Поп застаде и погледа по чељадима да види који то говори ?{S} Не оп 
 или упрљана.</p> <p>Гаран опет застаде и поче бленути унаоколо.{S} Стао насред пута, накостреш 
ава“; знала је и шта он најволи да једе и коју песму најрадије пева.{S} Напослетку сазнала све  
довео свираче, изнио вино Ено свак једе и пије, свак се грли с њим....{S} А он је гори од Јагод 
ко свечаним часовима, падају као увреде и место да теше, раздражују.</p> <p>Затвори врата за со 
атра, кад је стигао у село.</p> <p>Седе и причају тако једна другој, причају неуморно.{S} Изнен 
 — али скочили чиновници, скочиле газде и бегови из апровизације и све поделили <pb n="64" /> и 
 За два дана нису пуштали никога да оде и да види како јој је.{S} Тек трећи дан нађоше неку баб 
ослетку, увери се да „нешто има, те оде и пријави тамничару.</p> <p>— Мора радити! — повика там 
} Једни рашириле руке те почели да грде и љубе кога год ухвате.{S} Неки лове само официре, клањ 
ми.{S} Чини се намах ће изазвати погрде и ударце.</p> <p>Читав дан пекли се тако на сунцу и чек 
у својој, без кога нико не може да буде и читаво село изгледало би као пусто кад би га нестало. 
ра, који су такођер боље познавали људе и прилике.{S} Узгред је пажљиво завиривао и разгледао с 
ти'?....“</p> <p>Сад, ево, хоће да суде и деци и тицама.{S} Ако жандари не лажу.{S} А зашто да  
 надала, да ће ипак отуда неко да изађе и да јој се јави.{S} Па дубоко уздахну и опет крену низ 
анак и сву вечеру сручи у њега.{S} Нађе и ножеве и виљушке и поставивши све пред Симата, измакн 
 </p> <p>Мргуд је лагано одгурну, прође и седе на омању троножницу.{S} Одупре се лактовима о ко 
н не слуша, прекорачи преко прага и уђе и кућу.</p> <p>--- Здраво живо?</p> <p>— К’о што видиш, 
очепати новаца и поново куповати посуђе и остало што треба за кућу.{S} Треба поново кућу кућити 
S} Па, као присетивши се, нагло се саже и приступи му руци.</p> <p>— Остави...{S} Остави. ... — 
 Мргуд отимљући руку, па се лагано диже и пође према вратима. — Одмах затварај врата ! — опомен 
рне од ударца, јекне, али се намах диже и, са познатом одличном упорношћу луда човека, још јаче 
послетку, — шта ће? — лагано се придиже и крену кући. .{S}Јадница!...{S} Соколила <pb n="86" /> 
{S} А њему се десна усница мало придиже и као с неким поносом избаци:</p> <p>— Само да буде сре 
о да је пољуби у руке, али се она отрже и строго, забринуто загледа му се у лице...</p> <p>— Та 
уше, не одбија, свак обећаје.{S} Чак зе и највећа господа заузимљу за њих, за сиротињу.{S} Неки 
 један стајао с њим пред вратима магазе и нешто живо разговарао, размахујући рукама и гласно се 
 што је остала здрава.{S} Иста каква је и била, И онако иста и обељена.{S} Али су на њу некако  
 Лакан одговори.{S} Каза им и откуда је и коју веру верује и колико му је година.{S} Пошто све  
јер „се оружје чува ко глава“; знала је и шта он најволи да једе и коју песму најрадије пева.{S 
 по осмеху старичином:.{S} А познала је и по ходу.{S} Митра се није приближивала кући оним живи 
 зна...</p> <p>И дуго, дуго, стењала је и јадиковала <pb n="67" /> како јој дете пати и како ће 
 смиловање?</p> <p>Дуго, дуго седела је и размишљала.{S} Напослетку, — шта ће? — лагано се прид 
 нашљедници уграбили.{S} А преносила је и брашна, и граха, и осушена меса, и још некаква мрса к 
 га помињати.{S} Стара Митра по њима је и познала, да сад нешто „није у реду“.{S} Макар се и му 
а није он дете, није Петар.{S} Петра је и сада сматрала за дете те га и корила за сваку ситницу 
а напасника, на стражара неког, који је и сад мрко гледао и гунђао нешто, поправи прекривач на  
ука...</p> <p>Командант, жандар који је и заповест донео, озбиљно се наљути.{S} Криво му што се 
 пуним самилости, сажаљења.{S} Да ли је и он имао мајку па је се сетио?{S} Или био мекшега срца 
<p>— Није то за те...</p> <p>— Па ти је и немаш, — дочека Јагода као ругајућ се и поче премешта 
бесан, остави пушку у страну, ухвати је и стеже за рамена.{S} Удари једном, двапут, трипут.{S}  
....</p> <p>Ко је могао да чека, тај је и чекао.{S} Ишао, копао корење, чупао траву ако је где  
е јави.{S} Ако може да је забави нек је и забави.{S} Какву ли је ноћ провела ноћас јадница ?</p 
ко места.{S} Уза сваку патролу додао је и 'по двојицу шуцкора, који су такођер боље познавали љ 
Симат, отац Лаканов, домаћин, стајао је и нудио ракијом.{S} Једну чутуру гурнуо међу њих и мукл 
због њих по два по три дана, стрепио је и подрхтавао као да га шаљу на робију.{S} Кад би му Ман 
е, хришћанска је душа прошапта. „Ако је и згријешила, опет се зар каје.{S} Зар нас има без гриј 
ати.{S} Узалуд.{S} Кад је видио како је и одвише упорна, на силу је одвуче у кућу и тамо закључ 
помахутило.{S} На једној страни мало је и напукло, али то му ништа сметало -није да неколико пу 
Узмите, узмите....{S} Што је моје то је и ваше“....</p> <p>Лакану почеше ситни. модри колутови  
тротоара, на узвишење неко.{S} Макар је и гњечили, гурали, опет је могла нешто боље да види.{S} 
p> <p>— Хвала Богу.</p> <p>— Бог нас је и очувао.</p> <p>Петар извади кутију, замота цигар и за 
урно, још једну свиралу, онаку, каку је и пре донео.{S} Јагода, нлетући чарапе, оборене главе с 
оју видео.{S} Већ су имали неке окршаје и са жандарима и са војницима.{S} И, како се прича, ост 
рис своје траве, па некако весело блеје и журе, журе...</p> <p>На крају села дочека их мала чет 
уди предадоше све.{S} И одело, и оружје и храну.{S} Све магазине, бараке, болнице, судове.{S} А 
манин јачи и од Бога и од правде божије и од икога на свету?...{S} Симате мој, Симате мој!...{S 
рпљиво ухвати попа за пешеве од мантије и, молећи,. узвикну:</p> <p>— Ах, оче!</p> <p>— Хоћеш л 
 скочиле газде и бегови из апровизације и све поделили <pb n="64" /> и: раздали коме су они хте 
опу нису могли забранити да је не опоје и не отпрати до гроба.{S} Али осим четворице носача <pb 
 њега.{S} Није имао обичај да га милује и грли, није га хтео мазити.{S} Чак ни од лањске године 
срећу у боју.{S} Сам Бог нек се смилује и нек им благослови оружје, јер се бију за праведну ств 
 Каза им и откуда је и коју веру верује и колико му је година.{S} Пошто све пописаше, председни 
види да болест није озбиљна, посаветује и болесника и чељад, како да га његују, препоручи какву 
ни да пита.{S} Заповест је да се путује и мора се путовати.</p> <p>— Ауф!...{S} Напријед!</p> < 
 уздише.</p> <p>А хладан ветар попухује и поткађује их јаким и свежим мирисом кадуље и смреке.{ 
од и упљачкати?{S} Све је хтела да чује и да сазна.{S} Све до ситница.{S} Изгледало је као да с 
ктовима о колена, спусти главу међ шаке и замисли се.{S} Нису говорили ни једно ни друго.</p> < 
ве старце, онаке к'о Мргуд, и болеснике и сакате ...{S} Има десет манитова међу њима.{S} И мани 
ерују.{S} Ништа је то: и пропаст Турске и пропаст-Бугарске.{S} Све је ситно према пропасти боса 
</p> <p>Она извади из недара две јабуке и гурну му их за појас.{S} Извуче из косе неколика стру 
с-гледати</p> <p>Па задовољно трља руке и смешка се:</p> <p>— Ех среће!{S} Доживиће се дан осве 
ужише према њему дугачке, блатњаве руке и дадоше му мало труле, смрдљиве сламе.{S} Сламу простр 
 свет.{S} Поче према кнезу, опружи руке и готово кидиса на њега:</p> <p>— Дијете ми моје дајте, 
ош се једном окрете матери, рашири руке и загрли је.{S} Па истрча пред кућу и крену међу војник 
а мајко!</p> <p>Стара Митра рашири руке и поче да грли једнога по једнога.{S} Ето, Бог дао па ћ 
ручи у њега.{S} Нађе и ножеве и виљушке и поставивши све пред Симата, измакну се и као да хтеде 
оже“.... „Не може“... „Нијемац би“ веле и могао; он још има јакости и крмалука у себи. „Али наш 
ти торбу, па се некако извуче из гомиле и дочепа се цесте.</p> <p>Хитно, не обазирући се ни на  
<p>Официр раздели чету на омање патроле и размести их по селу, на неколико места.{S} Уза сваку  
оће да се пусте, опет се чвршће пригрле и напану љубити.</p> <p>— А ево нам домова! — сетно доб 
иноћ им је казано, — настави Ибро живље и запали цигар — Отишао официр међу таоце и лијепо река 
иноћ им је казано, — настави Ибро живље и запали цигар. — Отишао официр међу таоце и лијепо рек 
} Брзо уредише хаљине, легоше у постеље и, умотавши се у трула и подерана ћебета, почеше јечати 
{S} Две три жене зграбише по шаку земље и почеше љубити.{S} Само стара Митра што се још држи, ш 
да стаде на кућна врата, провири напоље и опет се приповрати.</p> <p>— Ето ти сад!... избаци не 
кађује их јаким и свежим мирисом кадуље и смреке.{S} Милује их по лицу, голица их око носа.{S}  
{S} Опара рукав са некакве старе кошуље и пружи Јагоди да јој привеже.{S} Од губитка крви а и о 
 гурну Лакану у руку, па га узе за раме и изведе пред кућу.{S} Нареди му да ту стоји и чека док 
бол...{S} Малаксала клону Митри на раме и мукло јаукну:</p> <p>— Јадни меј Јуре!{S} Куку мајци  
рстило, венчало дедове, очеве, њих саме и њихову децу.{S} Оно их о празницима звало цркви, звал 
 прозивати.{S} Завирују, завирују у име и обично прозову наопако.{S} Ако им се не одазове, псуј 
 нагледају звона, да се опросте с, њиме и, као поред драгога мртваца, да читаву ноћ наизменце б 
оју је била наменила њему, натегну њоме и отпи неколика гутљаја.{S} Као да се оснажи мало.{S} О 
ане, стрехе, димњаке.{S} Каткад се отме и понеки пригушен, малаксао јаук и као да замре у праши 
реша, да се може оставити на друге дане и ако је сам знао врло добро да се не сме ни сата одгађ 
} Опет се плашљиво обазре на све стране и забринуто заврти главом.</p> <p>— Велике ли јаде доче 
и посрну.{S} Матиша не смеде да застане и да што помогне.{S} Једним скоком удаљи се од тараба и 
 је.{S} Ипак је морала чешће да застане и да отпочине.{S} Кад се приближила кући.{S} Манда јој  
ао сасушене поломљене гране.{S} Обувене и босе, у опанцима, ципелама, чарапама.{S} Старица опаз 
ели „па сијеците, само ми оставите жене и ђецу...{S} А је ли Бугарин малаксао, неће се ни Турко 
p>Жандари почеше одмах да робе и. плене и по кућама.{S} Где год шта бакарно нађу носе и предају 
е гурне отрага Затим се постиђено крене и хитно, хитно сакрива се у кућу.</p> <p>Од страха, од  
то, испосничко лице, засени му замућене и упале очи и прелије му читаву браду блиставом, белом  
 пред зору прекрстити да му одагна чине и мађије?..{S} Нико, нико живи неће се побринути за њез 
но.{S} Изненада, кадидад, Манда стрекне и удари руком по колену,</p> <p>— Сачувај Госпе!...{S}  
клепетуше на крупним звонарима не звоне и не клепећу, затисли су их травом.{S} Комшинице <pb n= 
овом.{S} Сваки жглоб као да боли и трне и затеже некако...{S} А уста сува, сува, вавек сува.{S} 
 по војничку.{S} Настаде ново прозивање и ново провикивање.{S} Изброје једну пругу па је одвоје 
рестано мисле о храни, одлазе у Требиње и враћају се сетни и забринути.{S} Жене сад изгледају в 
едимаја и во Јордање крешчајушчу и ниње и до вјека и держава непобједимаја.{S} Алилија.</p> <p> 
<p>Међутим неки војници одвојили и коње и говеда и одвели их далеко у страну.{S} Неки почели од 
ци, опазивши га, понизно поскидаше капе и поздравише; жене се преклонише готово до земље.{S} Уч 
гао.</p> <p>Увређен скочи Лакан с клупе и брзо уљезе у кућу.{S} Дуго је по неким буџацима преби 
дни, мирни, озбиљни.{S} Запалили цигаре и мирно одбијају димове као на збору каквом.</p> <pb n= 
дуванкеса, непрестано замотавају цигаре и пуше, пуше, пуше ...{S} Недалеко од њих, на простртим 
 којој, као у огледалу, играју, трепере и горе милијуни језици његови.</p> <p>— Ето, Митре, Бог 
магла и као да хиљадама свећица трепере и пролећу кроз ту маглу.{S} Пролећу као златне челе, ка 
ко, трзајући се и малаксавајући, замире и ишчезава.</p> <p>У Митрину кућу дођоше само двојица.{ 
аском.{S} Бесно се обрецну и на шуцкоре и на сељаке:</p> <p>— Стоко!...{S} Напријед!</p> <p>Чоп 
е била извешћена колико су се пута Јуре и Ивица потукли, колико су добили гроша као тркачи за о 
мрчини.{S} Одбијају се о брда и клисуре и, растркани, опет се приповраћају.{S} Изгледа као да н 
S} И сва чељад треба да стоје око софре и да дворе док царски људи једу.{S} Ко се није научио п 
 радио и доносио у кућу, и бојала га се и привијала се уза њ, а сад га, ето, гони.{S} Драго јој 
иђења...“ Пашчад!</p> <p>Осетивши да се и сувише заговорио, придиже се, узе јаја и кокоши и, не 
 поче љубити, прибра некако снагу да се и обрецне:</p> <p>— Остави!.....{S} Доста!</p> <p>Дошав 
..{S} Је ли талац или ...{S} Савлада се и не хтеде да запита Крсту.{S} Макар био и свој, макар  
царске вере</hi> .{S} Бојала се и за се и за Лакана, те га је двапут кришом прекрстила.{S} А са 
</p> <p>Огромни талас светине занија се и крену за поворком.{S} Талас занесе и старицу, <pb n=" 
е, <hi> царске вере</hi> .{S} Бојала се и за се и за Лакана, те га је двапут кришом прекрстила. 
ла низ мркле, мемљиве зидове, цедила се и капала му на лице.{S} И мрачно му, и мокро, и тесно.{ 
{S} Готово за час као да заборави на се и поче да жали њих, дубоко, искрено.{S} Мора да су добр 
да све ударце <pb n="15" /> прими на се и почела би да брани слободно и одрешито.{S} Симат се м 
а.{S} Тек понеки као да се досети па се и сам згади и опљуне.{S} Стара Митра некако сметено пре 
х некако зачуђено погледа.</p> <p>Па се и сама осмехну, на силу.{S} А и зашто да се сневесели п 
ао по који беспослењак.{S} Иде, шета се и даје знакове, или се лењо извали под оближњи дуд па и 
..</p> <p>Без икаква размишљања диже се и крену пут Мостара.{S} Нит је тражила чију <pb n="88"  
нант, бујне, броноване косе, придиже се и поче њемачки да чавета.</p> <p>Напомену, како жандари 
ке вилице некако им испале, рашириле се и нешто као да непрестана ршти, меље међу њима.{S} Једа 
аставама, ћилимима. цвећем.{S} Чисте се и перу бурад да се што више вина и ракије изнесе пред < 
 у врх, у средину, у дно.{S} И крсте се и клањају смерно, скрушено.{S} Понека од жена и зајеца  
ше гунђати и љутити се.{S} Присетише се и лудог Васе.{S} И он мртав, Стражари га измрцварили, ш 
покуша да се дигне нови ударци осуше се и он опет посрну, пипајући рукама по прљавој земљи, јеч 
 се ретко дешавало, — разјуначила би се и изазивачки му изишла на мегдан.{S} Савила би се око м 
ио им повратак.{S} И ко зна да ли би се и сестре теже раставиле!{S} Манда загрлила и Митру и Ла 
а, јадна немоћна као да стрепи, боји се и своје сени.{S} Често се изнебушено осврне, као да је  
приљубили један уз другога, обгрлили се и тако још шантуцају.{S} Онај што је натоварио болесно  
 да храбре чељад, да теше.{S} Сетили се и они Бога и почели га помињати.{S} Стара Митра по њима 
алога.{S} У томе истоме часу устреми се и стара Митра на њега.{S} Без ичега, голих руку.{S} Рук 
 <pb n="114" /> приступи му, поклони се и пољуби га у руку. </p> <p>— Благослови оче!</p> <p>—  
 задрхта.{S} Брзо обуче гуњче, скупи се и грчевито стиште за држак од ножића као да би да се бр 
на, председник поглади браду, испрси се и запита њемачки како се зове?</p> <p>Један омањен војн 
 вуче по двоје деце за собом, љутећи се и проклињући што не могу да каскају, да измичу као и он 
> њом носио некакав шкипић, чувајући се и пазећи да не посрне, а ипак се, као за инад, непреста 
ина и негде високо, високо, трзајући се и малаксавајући, замире и ишчезава.</p> <p>У Митрину ку 
Обоје зарумењени, срећни.{S} Смејући се и тапшући рукама, опколише је са обе стране.</p> <p>— Д 
пријатеље, — зашункета поп збуњујући се и замуцкујући, — ама му наша брђанска памет то не прима 
и ванредно радостан дозгађај.{S} Чак се и деца умешала, мотају се кроз светину и вичу, дрече, п 
 који не хтеде да окуси залогаја док се и она не примаче софри. — Ходи!</p> <p>За вечером су св 
мивању и да му додају пешкир.{S} Сам се и умио и очистио и очешљао, Сам наложио ватру <pb n="92 
и.{S} Наслонио се на пушку, уозбиљио се и мрко их гледа обојицу.</p> <p>Војник се насмеја и сед 
ло.{S} Стао насред пута, накострешио се и некако поплашено гледа.{S} Залуд га Лакан гурну.{S} Н 
е највише говорило.{S} Није чудо ако се и у. болници повео разговор о њему.</p> <p>— Сад нам, е 
н спусти на синију.{S} Опазивши како се и Митра и Лакан халапљиво наклопише на јело, задовољно  
е тек онако, ради обичаја.{S} Питало се и испитивало као од беде.{S} Сведоцима се мала пажња по 
Његово обло доброћудно лице руменило се и непрестано смешкало.{S} Материн дочек као да га мало  
ко се не може мерити с њиме.{S} Зато се и чувала да му никад ништа не приговори нити га прекори 
да и на Матру.{S} Некако му мило што се и она ту задесила.{S} Нек није сам.{S} Нек има још кога 
на свету не живи се као ту!{S} Макар се и под ведрим небом спавало, макар се мало и промучили.{ 
да сад нешто „није у реду“.{S} Макар се и мучила мало, и патила и она и Лакан, сваки дан је изг 
и немаш, — дочека Јагода као ругајућ се и поче премештати игле. — Да имаш и показ’о би.{S} Ти с 
аки час престрављено стрекну, извију се и заблену негде.{S} Као да се боје нове навале, новог ј 
ана како седи на трупини, примаче му се и седе до њега.{S} Није имао обичај да га милује и грли 
 поставивши све пред Симата, измакну се и као да хтеде дворити.</p> <p>— Сједајте и ви, — кратк 
ко око куће, да прислушкује.{S} Врну се и прихвати за чутуру.{S} Поздрави јунаке који се дигли  
S} Али се официр дрво снађе, осмехну се и дубоко наклони.</p> <p>— Кис ди ханд шене фрајлајн!</ 
 им се учини врло згодан.{S} Осмехну се и дебељко и узви главом:</p> <p>— Луда је, видим... али 
ике.</p> <p>Кад су Брђани чули да су се и жандари <pb n="117" /> предали, готово нису могли да  
се и крену за поворком.{S} Талас занесе и старицу, <pb n="39" /> те је морала да се миче, да кр 
 трбух као да јој заигра, сва се стресе и некако мукло избаци:</p> <p>— Ух !</p> <p>Избезумљени 
гло испаде сноп густе, разбарушене косе и разасу се по тлима.{S} Разасу се, рашчешља, па се опе 
у и вичу, дрече, певају.{S} Понеки носе и барјачиће, одигли их изнад главе и високо измахују њи 
е протезати:</p> <p>— А сјутра вам носе и звоно, — рече некако кроз зубе, окренув се Манди.</p> 
ућама.{S} Где год шта бакарно нађу носе и предају кириџијама, које ће гонити.{S} Котлове, тепси 
к; ако ти сева у носу, — прашак; ако те и зуб заболи — и тад прашак!..{S} И њезин Лакан да оста 
и и неке игре које му нису биле познате и он им се одмах жељно и страсно предавао.</p> <p>Марти 
 бунилу.{S} Чини се као да би да полете и да почну клати око себе.</p> <p>Низ чаршију се указа  
чи зашто је дошао.{S} Збуни се, саплете и стаде муцати:</p> <p>— Ја, ето, само сам мислио да на 
уду пријатељи.{S} Измењали су и аманете и уговорили свадбу.{S} Петар се изненадио и готово није 
као да хтеде дворити.</p> <p>— Сједајте и ви, — кратко осече Симат и поче се, по обичају, крсти 
ињају и трепере, — обесно праште, хукте и кврцкају, час се сакривајући до земље за густе облаке 
ропара и кондака.</p> <p>— Спаси Христе и помилуј и держава непобједимаја и во Јордање крешчају 
гунђа он љубећи јој танке, мршаве прсте и чврсто их стискајући. — Све за образ!</p> <p>— А ти с 
о спустили у крило, узела га међу прсте и тихо прошаптала:</p> <p>— Хвала Богу!...{S} Петар је  
ледали Лакана.{S} Били су уверени да ће и он бити осуђен.{S} А кад им спомене голуба и жандаре, 
тити око умиваоника.</p> <p>— А сада ће и доктор, — рече кроз зубе. — Треба да се ради нешто.</ 
ем ову ноћ с миром преспавају.{S} Имаће и тако и сувише времена да кукају и јадикују.</p> <p>Чи 
стити што немамо хљеба.</p> <p>— А биће и хљеба у нас, — одговори харамбаша мирно вадећи омањи  
 фалим те Боже !</p> <p>— Даће Бог биће и добро, — поносно одговори Митра, исправљајући се.</p> 
уштеде... знаш што сам продавала пилиће и јаја... да пошаљем коју десетицу, а да Мартин и не зн 
, оберучке прихватише за мале финџаниће и нагло почеше испијати.{S} Не маре што је врућа. што п 
а неколико пута на дан весело зациликће и да се јави сељанима.{S} Оно им — како су говорили. —  
 Ти си овђе интернирана.{S} Из ове куће и овог села нигђе не смијеш макнути...{S} Марш!</p> <p> 
први прочитати.</p> <p>Па крене из куће и лагано одгегуца низа страну.</p> <p>Митра и Манда као 
да је сазнала да се Петар губио из куће и да су га трећи дан нашли у брду, где спава; сазнала ј 
<p>— Овђе! — Живо узвикну Петар из куће и намах се стави на прагу. — Ево ме.</p> <p>— У име зак 
> <p>Усиљено каскајући дотетура до куће и, приближив се старици, готово врисну:</p> <p>— А бабо 
сту.{S} Непрестано ишла од куће до куће и непрестано питала о комитама.{S} Колико их је?{S} На  
 пола дана наизменце обилазили око куће и пазили да когод неби макар и нехотице уљегао унутра.{ 
ру ни никоме, — окоси се домаћица жешће и кратком главњом удари по огњишту да се варнице разлет 
ни да и стока некако живље иде.{S} Овце и козе нису онако сметене, не комешају се.{S} Осетиле,  
страну.{S} Неки почели одабирати и овце и већ су двојица тројица некако загледали Лаканова Гара 
n="48" /> оте од бабе, потрча међу овце и обгрли Гарана обема рукама.</p> <p>— Гаране мој!...{S 
 рече, домамише чобани у брдо на мрвице и ухватише као од шале.{S} Турну га под једно сандуче,  
ољуби је.</p> <p>Поп јој загледа у лице и запита мекше:</p> <p>— Молиш ли се Богу?</p> <p>— Сва 
ве богове.{S} Лењо се подиже са столице и тихо му приступи...{S} Саге се, спусти му руку на гоб 
ош остало у селу.{S} Готово све старице и старци, — старица више него стараца, — и све сама дец 
, трка, комешање.{S} Девојке, девојчице и младе невесте хитно, не осврћући се, промичу пиз улиц 
апали цигар. — Отишао официр међу таоце и лијепо рекао : „Сјутра ћемо шесторицу објесити.{S} Бу 
запали цигар — Отишао официр међу таоце и лијепо рекао „Сјутра ћемо шесторицу објесити.{S} Буди 
ом се није шалити, — узвикну Крсто јаче и одиже прст изнад чела, — Плаћај што прије.</p> <p>Па, 
мат Станишић ! — дрекну Вахмајстор јаче и мрко погледа у Симата. — Ти си'?</p> <p>— Ја сам.</p> 
у прашти, пуцкара; весели пламен ускаче и узмахује својим црвеним барјачићем и обиграва око кот 
p>— А и ја сам теби нешто донио, — рече и ђавољасто намигну.</p> <p>— Мени ?</p> <p>— Уштедио с 
сретну ли кога узверено врисну, одскоче и беже даље.{S} Понеко од оних мањих уморено малакше, п 
ели да се тресу, дрхћу.{S} Неки се грче и увијају као пребијене гусенице.{S} Пак и буцмасти вој 
ко га некакви црни пилићи окупили, трче и мотљају му се измеђ нога, и непрестано га у прсте кљу 
као да се свак спрема да је удара, туче и лењо се, издаљега, уклања испред свакога.{S} Остављен 
о одржати...{S} Не може.{S} Испребијаше и <pb n="116" /> њега тамо, код Ћабе, па му све кости п 
е! . . .</p> <p>Старог Мргуда изудараше и шакама и кундацима.{S} Ударцима оборише га на земљу.{ 
аљуља и паде на земљу.</p> <p>Притрчаше и почеше га шкропити водом.{S} Узалуд.{S} Неко се сети  
олемог облака прашине, који се све више и једначије шири са дна села, поне се нешто мицати, кот 
ри дана једанпут.{S} Али се доктор више и не окрену на њега.{S} Нагло приступи другом болеснику 
ате, истераше коње, говеда.{S} Наредише и чељадима да излазе, одмах, без устезања.{S} Три прљав 
ћи пут поче прозивање.{S} Једва уредише и саставише све како треба.{S} И сваку групу, заједно,  
у на војнике.{S} Ови се брзо постројише и укрутише.{S} Рече им неколико опорих ријечи, припрети 
м.{S} У оном очајању многи се охрабрише и почеше слободније да протестују, да прете.{S} И њихов 
залупа јаче.{S} Врата се нагло отворише и на њима се указа Јагода.</p> <p>— Ах!</p> <p>— Ах!</p 
осрну, док га нечије руке не прихватише и не посадише на тле.{S} Неколицина хапсеника, чија лиц 
си велику ватру, — опет ће војник мекше и лако га помилова по образу. — Доктори су наредили да  
е, хаљине, сир, масло.{S} Негде наиђоше и на бардак са ракијом.{S} Замало се не потукоше око ње 
ишла ни пун сат, а жандари је сусретоше и зауставише.{S} Није им могла побећи нити се сакрити.{ 
е кад му је Симат први пут поклонио нож и препоручио му да га чува јер „се оружје чува ко глава 
{S} Застану насред улице, закрче пролаз и мирно разговарају.{S} Нико несме да им се јави ни да  
о да напери пушку па њу.{S} Ако-крочи и и корак напред пуцаће Она се не покори.{S} Као <pb n="8 
p> <p>Изненада се удари руком по челу и и дохвати чибук.</p> <p>— А погоди шта сам ти фино дони 
>— То се тебе не тиче.</p> <p>— Грка би и чемерна била вечера. ако је из мога котла окуси.</p>  
 мргодио се, мрморио нешто.{S} Морао би и требао да их одмах разда, али не може.{S} Треба срце  
путу ретко с ким да се срела.{S} Ако би и срела пролазила је мирно, не јављајући се, не обзирућ 
на само одмахну рукама, привуче га себи и позва да вечерају. </p> </div> <pb n="91" /> <div typ 
 отишли у варош да дотерају пића и себи и другима.{S} Желе да се опију.{S} На глад се више не м 
 мишице, пригрли и поче љубити.{S} Љуби и по образима и по очима, све у жељи да погоди место ку 
 дај!...</p> <p>Официр се нагло исправи и оштро подвикну на војнике.{S} Ови се брзо постројише  
оји се унаоколо поредали, седе на трави и чувају их, одмах занеми.{S} Чини се намах ће изазвати 
/> све немо посматрала, брзо се се изви и стаде пред Лакана.</p> <p>— Ја сам ухапшена, а није о 
а и по гостима.{S} А кад се пламен изви и зализну уз омањи котао, Митра, грозећи се, задрхта и  
 Све нек пропане, само нек ми они :живи и здрави буду.</p> <p>— Тхе ...</p> <p>— Продај два овн 
м бескућницима.</p> <p>Ма колико сурови и свирепи били, шуцкори нису имали срца да јаднике одма 
неки као да се досети па се и сам згади и опљуне.{S} Стара Митра некако сметено прекрсти Лакана 
п Лука у својој широкој пророчкој бради и старој излизаној мантији, на којој се већ почела указ 
а.</p> <p>Цуксфирер се поглади по бради и строго запита:</p> <p>— А знаш ли да је забрањено држ 
hi> мисли да је она достојна исповиједи и причести?...{S} Опазивши га овако озбиљна и мирна, св 
у разболи, макар од какве болести, види и обиђе.{S} Није чекао да га зову ни да га мољакају.{S} 
Замислила се, па ништа око себе не види и не чује.{S} Комешање, врева, хука.{S} И макар што је  
а таких људи!..{S} Да га баба и не види и не омилује болесна?{S} Ко ће јој забранити?...{S} Ко  
че некако невесело. -— И теби, и Јагоди и готово <pb n="31" /> читаву селу.{S} Газда Микаило Пе 
а.{S} Напослетку сазнала све и о Јагоди и о веридби им.{S} Исто тако Митра је била извешћена ко 
 не одговори..{S} А он се окрену Јагоди и рече достојанствено:</p> <p>— А теби ће твој из Мађар 
 нога, те из даљега изгледа као да људи и не корачају него с натегом газају кроз некакву црну,  
 Отиђи и опрости!</p> <p>— Бог нек суди и опрашта! — мирно одговори Митра, па опет прихвати за  
ном размишљају.{S} Ни један да се усуди и да погледа на куће.</p> <p>Још пред зору стари Мргуд  
/p> <p>— Јагода је на умору...{S} Отиђи и опрости!</p> <p>— Бог нек суди и опрашта! — мирно одг 
, пекле.{S} Видела је да изазива, дражи и два пута хтела оштро да му одговори, да увреди.{S} Ип 
омаћица !</p> <p>Мргуд хтеде да разложи и растумачи зашто је дошао.{S} Збуни се, саплете и стад 
.{S} Мислила је зар да је дошао да ружи и да прокуне.{S} И претрнула.{S} Хтела би да бежи, да с 
ло да оживљава, да се буди.{S} Здравији и снажнији људи запослили се око развалина.{S} Хоће што 
у до места које је им одређено; старији и немоћнији, стењући, јечећи, кашљући, застају, гегају  
 они хтели и колико су хтели.{S} Некоји и од сељака, који су имали новаца да „подмажу где треба 
еде пред кућу.{S} Нареди му да ту стоји и чека док се гости не разиђу.</p> <p>Лакан се послушно 
Не сакривај. —зашушкета поп пријатељски и одгрну јој чашаф са лица. — Ја нисам дош’о на какву д 
 свирао?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Је ли и стрико свирао?</p> <p>— Сваку вече.</p> <p>— Ех?...{S 
да сазна: шта је са Симатом?{S} Није ли и он одређен за Мађарску или га гурнули у те проклете т 
ило се први пут те су неки таоци викали и клицали улицом.{S} Морали их заглушивати добошима.{S} 
дали кроз прсте.{S} Додаде како је мали и иначе сумњив.{S} Читаво време немиран је, црвен у лиц 
 сви <hi>болесници </hi> који су шетали и разговарати, нагло се почеше влачити.{S} Брзо уредише 
ља и да извезе штап.{S} Чак су замећали и неке игре које му нису биле познате и он им се одмах  
ичко руво, неки у цивилу, неки измешали и једно и друго.{S} Иду по соби, смеју се, разговарају. 
 су били љубазнији, питомији.{S} Кушали и да храбре чељад, да теше.{S} Сетили се и они Бога и п 
 друге.— А нијесу ти ни лијека донијели и ако ти га још јуче преписали.</p> <p>Лакан као да ниј 
златни лептирови.{S} Лакан се развесели и поче да маше <pb n="83" /> рукама.{S} Покуша да хвата 
 n="64" /> и: раздали коме су они хтели и колико су хтели.{S} Некоји и од сељака, који су имали 
д другога.{S} Да их сељани неби опазили и штогод замерили.{S} Тек каткада, кришом, ако би се по 
..</p> <p>Међутим неки војници одвојили и коње и говеда и одвели их далеко у страну.{S} Неки по 
о задовољни, као да су се сами изгрлили и ижљубили.</p> <p>Петар узе од Лакана штапић и сам поч 
спустио на дугачко, увек му се вијорили и падали по раменима.{S} У први мах није се могло позна 
вено оловом.{S} Сваки жглоб као да боли и трне и затеже некако...{S} А уста сува, сува, вавек с 
 се увери: је ли ту?{S} Затим га обгрли и тихо уздахну.</p> <p>— А уморили се, јадници? — тихо  
 иза леђа, па га узе за мишице, пригрли и поче љубити.{S} Љуби и по образима и по очима, све у  
жем?...{S} Ја?</p> <p>Јагода га пригрли и узе му дудук.{S} Загледајући га са сваке стране, запи 
, сине...</p> <p>Па га још јаче пригрли и поче миловати.</p> <p>— А наше двоје ђеце у војсци, — 
p>— Хи ...</p> <p>Лакан се мало замисли и суво избаци:</p> <p>— Није то за те...</p> <p>— Па ти 
ву породицу, јер би, иначе, макар нашли и голуба, прогледали кроз прсте.{S} Додаде како је мали 
 за свој залогај ?{S} Жандари су обишли и дрвењаре, изгрдили чељад што су се тако стеснила, — к 
ојица умрли.{S} Додуше жандари су дошли и запретили, да нико не сме причати да су умрли од глад 
p>— Читаво село говори.{S} Ено су дошли и ђендари.</p> <p>Манда стаде на кућна врата, провири н 
 Јесу ли онамо у ватри где зује куршуми и топовска ђулад око ушују?{S} Или се знали какогод изв 
унио тротоаре, улице, сокаке, Муслимани и католици.{S} Довикују се, смеју, поздрављају.{S} Позн 
а неко навалио с питањима а он се брани и неће да одговара. — <pb n="30" /> Остави !...{S} Сјут 
 каву и понуди госте.{S} Онако и гладни и уморни као да једва дочекаше да ма шта присркну.{S} Ж 
сти поред себе.{S} Затим се окрену жени и рече развлачећи:</p> <p>— А нема вајде од каве, Манде 
112" /> у њих више оне детињске бојазни и стрепње пред старешинама.{S} И њима се отвориле очи.  
ни, одлазе у Требиње и враћају се сетни и забринути.{S} Жене сад изгледају вредније него су ика 
 примећује којешта, пита.</p> <p>Напуни и једну крошњицу јајима, да, по обичају. прода у вароши 
 страшног палца.{S} Црн, црн, црн, црњи и страшнији од прста судбине !</p> <p>— То су они што и 
 се брзо убриса и још брже уреди ствари и гурну их под пазухо.{S} Некако збуњено, сметено. пруж 
 упрљано, писмо, лено га извади, отвори и показа Манди.</p> <p>— Ево! <pb n="65" /></p> <p>— Да 
е га на прса, пољуби, па нагло раствори и као да поче читати.</p> <p>— А шта пише? — запита тих 
му нареди нека иде у кућу, да се одмори и узгред, да што заложи.</p> <p>Ступивши на праг Лакан  
/p> <p>Дошав у дрвењару окрену се Митри и рече шапатом:</p> <p>— Јагода је на умору...{S} Отиђи 
а још и једну боцу ракије да му протури и који паклић дувана.{S} Стари је он дуванџија; воли го 
Свеже се голубу за ногу....{S} Зар ниси и сам тако радио?...{S} Еј, еј!...{S} Колико си писама  
е неко воли?</p> <p>— Ех, синко, оно ти и Исус каже да љубимо непријатеље, — зашункета поп збуњ 
врата и поплашена чељад поче истрчавати и провиривати.{S} Понеки од домаћина крену да види шта  
нтији, на којој се већ почела указивати и понека рупа.{S} Нареди да се наложи велика ватра у ча 
им је до весеља.{S} Имаће када туговати и јадиковати.{S} Ко зна!{S} Може бити и превише.</p> <p 
верују у Бога.{S} Ваљда ће се смиловати и продати макар неколико.{S} Газда Микаило Пешикан сам  
змени за шећер, каву, пирнач.{S} Ухвати и неколико кокоши, чврсто им утегну ноге и спусти поред 
азасу по кући, треперећи, и поче падати и по домаћима и по гостима.{S} А кад се пламен изви и з 
а, командант подвикну да се мора редати и једва, након неколико опомена, почеше да се растављај 
рло добро да се не сме ни сата одгађати и да му карте одмах пропадају чим мало закасни.{S} Напо 
 се јавит ?</p> <p>Многи почеше гунђати и љутити се.{S} Присетише се и лудог Васе.{S} И он мрта 
 кад се Лакан, кроз сан, поче протезати и нешто говорити, Мргуд указа на њега и мукло запита :< 
p> <p>При улазу у село почеше застајати и узверено, изнебушено гледати у наоколо.{S} Као да су  
и празним обећањима, па узалудно чекати и даље. -</p> <p>— Хтио сам да идем у Лулиње, — јада се 
ћи.{S} Неко поче из свега гласа јаукати и помагати, неко застења као при издисању.{S} На свима  
ковала <pb n="67" /> како јој дете пати и како ће, боји се узалудно главу изгубити.</p> <p>У ве 
S} Нико није био.{S} Опет се приповрати и рече тише:</p> <p>— А данас ће, кажу, петорицу објеси 
ће сеоске.{S} Најзад се опет приповрати и стаде пред Мргудову кућу.{S} Погледа је, климну главо 
ваки дан у неколико кућа мора да сврати и обилази болеснике.{S} Неки се сасушили, омршавели, ис 
леко у страну.{S} Неки почели одабирати и овце и већ су двојица тројица некако загледали Лакано 
су могли помоћи, почне немоћно уздисати и лењо, преко воље, притезати опанке.{S} И као да му Ма 
звикну да лаже.{S} Сви они знаду питати и писати, а крију....</p> <p>Лакану се, тога часа, учин 
p> <p>Негде у то доба почели се враћати и многи војници са фронте, на допуст.{S} И како који до 
ћи, помогло би се ... ех...{S} Проклети и несретни рат кад ли ће се свршити?</p> <p>Затим прича 
 оке ораха.{S} А стрико Петар ће донети и пушку и, сигурно, још једну свиралу, онаку, каку је и 
и и јадиковати.{S} Ко зна!{S} Може бити и превише.</p> <p>— Ех, ех... “</p> <p>Застаде на кућње 
е кроз стене пробијати, мора се пробити и мора доћи унучету.</p> <p>Није ишла ни пун сат, а жан 
/p> <p>— А зар најприје нећеш изтражити и Суљагу Челебију и Ибра Дурутовића, џелата? — запита н 
даје брашно, знајући колико мора молити и митити Муратбегове слуге да му оно десетак кила одмах 
ошло чак до звона, наопако ће зазвонити и цару и царевини.</p> <p>Мартин, који је застао на пра 
дете.{S} Још ће га, може-бити, и гонити и тући...{S} Сведно што је онако. мали...{S} Зар они им 
ај из гомиле. — За паре се могло купити и боље коначиште. и све се за паре могло купити.</p> <p 
 некакву шталу.{S} Ту ће се зар смирити и опаметити, мислили су.{S} Без јела, без пића, попусти 
} Причини јој се као да ће се повратити и још штогод испричати.{S} А волела би да јој неко мног 
ко макар што излане.{S} Жандари, љутити и кивни, затворише је у некакву шталу.{S} Ту ће се зар  
едан другоме, прекоравају се.{S} Љутити и бесни што никако не могу да сврше, — можда би један ч 
 и запалио чибук.</p> <p>Поче се љутити и проклињати сама себе, што је допустио да га заглаваре 
ац би“ веле и могао; он још има јакости и крмалука у себи. „Али наш је Швабо на издиханију“...< 
 испод покровца.{S} Старица га прекрсти и нареди му да читав дан остане код куће, да је чува.</ 
/> да није ни чула.{S} Само се прекрсти и опет одважно пође.{S} Цугсфирер, бесан, остави пушку  
 безимена тица, кажу, увек на зло слути и доноси несрећу ономе ко је угледа.{S} Боже, помози са 
аучу.{S} И куће вриште, и дрвеће вришти и брда вриште.{S} Чини се ко да негде недалеко силан ви 
еко силан вихор завија и фијуче, ломећи и крхајући гране, стрехе, димњаке.{S} Каткад се отме и  
оли готово дувану него хлебу.{S} Пунећи и набијајући торбу, при слабој светлости лојанице, непр 
но и одрешито.{S} Симат се морао повући и, гунђајући, оставити малога.</p> <p>— Сједај мати, —  
отово су трчали под носилима, гунђајући и псујући.</p> <p>Нико за њом није уздахнуо ни заплакао 
м кундаком грухне у ребра и да, псујући и претећи, опомене на ред.{S} Многи посрне под ударцем  
е иде у корист Вашу....{S} Хајдете кући и смирите се....{S} Биће хране....</p> <p>Ко је могао д 
ушати.{S} А кад се пролетос вратио кући и спазио Јагоду како стриже овце на авлији, застао је о 
о да се родила са неким стварима у кући и нипошто, ни за живу главу, не би се растала с њима.{S 
 Митру и Јагоду.{S} Пажљиво се обзирући и завирујући да когод сакривен не слуша, прекорачи прек 
а сама да пође.{S} Плашљиво се обзирући и извирујући из траве, очекивале су једна другу.{S} Кад 
усте облаке дима, час кроз дим искачући и узлечући према небу.{S} Загушљив, тежак мирис горевин 
.“</p> <p>Сад, ево, хоће да суде и деци и тицама.{S} Ако жандари не лажу.{S} А зашто да лажу?.. 
послетку, одмахнуо руком и казао: „ђеци и тицама ко ће судити'?....“</p> <p>Сад, ево, хоће да с 
магазу.</p> <p>Старица застаде на улици и поче се обзирати.{S} Куд ће сада?{S} Где ће?{S} Ина л 
а, српска војска.{S} Настадоше празници и теферичи у земљи.{S} У вароши затворише се радње, опе 
аву.{S} Нагло Поче окретати капу у руци и гужвати је....</p> <p>Судије су, обично, биле уверене 
одворити неће?{S} Зар нам душманин јачи и од Бога и од правде божије и од икога на свету?...{S} 
мено лице Петрово као да се мало смрачи и он готово плану:</p> <p>— Зар ви сви не палите свијећ 
 ханд шене фрајлајн!</p> <p>Па закорачи и хтеде да уђе у кућу.</p> <p>Јагода се препаде и од ње 
њих двојице... и распознајем...{S} Јечи и зове... „Ах, мила мајко!“...</p> <p>— То је, зар, у с 
е не зна или чељад блеји или стока јечи и уздише.</p> <p>А хладан ветар попухује и поткађује их 
ко лице, засени му замућене и упале очи и прелије му читаву браду блиставом, белом срмом, у кој 
рао да напери пушку па њу.{S} Ако-крочи и и корак напред пуцаће Она се не покори.{S} Као <pb n= 
омирише нешто, па се нагло скупи, згрчи и опет упане међ даске.</p> <p>— Ено нам домова, — одго 
но цичи, дозивајући другове.{S} Протрчи и понека жена, гологлава, без прекривача.{S} Прљава од  
 код куће, да је чува.</p> <p>Препоручи и да тркне мало до Јагоде, да јој се јави.{S} Ако може  
<p>— Узима, — слага вектер не трепнувши и, зар да се боље увери, попипа се по џепу и тамо напип 
аговорио, придиже се, узе јаја и кокоши и, не поздравив се, оде од Митре.{S} Она погледа за њим 
а, упрти торбу на раме, прихвати кокоши и крошњицу и крену из куће.</p> <p>У путу ретко с ким д 
 ће ти остати?</p> <p>Манда се нарогуши и кресну оштрије:</p> <p>— Остаће ми моје дијете...{S}  
иште. <pb n="18" /> Узалуд се грло суши и ноге поклецавају.{S} Та и кад би стали умирати, ни он 
p> <p>Баш си будала, — подругну се онај и баци мех на раме. — А требају ли ти новци? . ..{S} Уз 
треба.</p> <p>Петар остави пушку у крај и лагано, лењо спусти се на столицу.{S} Његово обло доб 
 испијена као светитељка.{S} Поглед јој и строг, и пакостан, и неповерљив.{S} Доња јој се усна  
а Крсту.{S} Макар био и свој, макар јој и познат, он је данас царски чојек, службеник, а она не 
...</p> <p>Јагодин пакетић, намењен њој и Лакану, није хтела узети.{S} Дала га Манди.{S} Јер <p 
 . ..</p> <p>Па се лагано окрену старој и као да хтеде да јој нешто каже.{S} Не проговори ништа 
удно што се толики људи, у овако ведрој и топлој летњој вечери не одмичу од ватре нити излазе н 
ондака.</p> <p>— Спаси Христе и помилуј и держава непобједимаја и во Јордање крешчајушчу и ниње 
 наш лијепи газда, — дочека један сељак и прогура се до њега. — Немамо ти готово шта окусити.</ 
ади.{S} Често се пела на какав брежуљак и гледала унаоколо.{S} Све јој се чинило изненада ће га 
охвати из серђена са судима овећи чанак и сву вечеру сручи у њега.{S} Нађе и ножеве и виљушке и 
 увијају као пребијене гусенице.{S} Пак и буцмасти војник добио грчеве па се, од бола, савио у  
{S} Котлове, тепсије, таве, ибрике, чак и звекире с понеких врата, Узалуд сељани молили, богора 
0" /> нико други није смео пратити, Чак и она четворица као да се стидила какав терет носе.{S}  
 <pb n="103" /> осмехом на лицу.{S} Чак и кад је официрчић прошао, он се још смешкао и гледао з 
на и познатијих и мање познатих.{S} Чак и поп Лука, који у ово доба ретко излази из куће, дошао 
а Луке, како немоћно корача-Руке му чак и преко рукава везане ланцима који још из даљега ситно, 
 жену, којој наредише да јој кува ручак и да јој каткада воде донесе.</p> <p>Баба Марија, кад с 
учи какву траву или понуди какав прашак и иде.{S} А ако је болесник при крају, он, не питајући, 
ашидовић, бекрија, крадљивац, разбојник и поверљива личност генерала Брауна, изађе преда њу и з 
нам, ето, отимају и вуну. — вели војник и љутито чупка уфитиљене брчиће. — Газда Пешикан и нека 
р!{S} Недајте! — дрекну буцмасти војник и потрча за њим.</p> <p>— Држите!</p> <p>— Брзо!</p> <p 
 — бесно подвикну један разјарен војник и са голом бајунетом устреми се на малога.{S} У томе ис 
рупњи људи.{S} И генерали, и престојник и чиновници, сви бегови, газда Пешикан и толики други.{ 
у путу..</p> <p>Пред вече стиже гласник и донесе заповест.{S} Сва ова чељад мора оставити село  
 на силу се искашља Симат чупкајући брк и окрећући се у страну да их не гледа. — Доста, доста.. 
е отме и понеки пригушен, малаксао јаук и као да замре у прашини.{S} Затим неко чудно, промукло 
вављен; надуо се као кабасти, мрки паук и непрестано се треска, треска. треска...{S} И ни у што 
им душманима да открије свој големи бол и муке своје?{S} И да се изложи њиховим подсмесима?{S}  
вори харамбаша мирно вадећи омањи чешаљ и зачешљавајући перчин.{S} Та нисмо ни ми празних тораб 
.. гледам крв и људе у крви...{S} Чујем и како јаучу, стењу...{S} И лијепо чујем глас кога од њ 
 око двадесет девојака, што се здрављем и снагом одвајале од осталих.{S} По неке од невеста држ 
че и узмахује својим црвеним барјачићем и обиграва око котла што виси о веригама а у коме се ку 
мат полугласно, па отра бркове убрусцем и измаче се иза софре.</p> <p>Стара га некако скрушено  
а питају.{S} Лакан одговори.{S} Каза им и откуда је и коју веру верује и колико му је година.{S 
ни, спутани, лагано иду један за другим и тек покаткада ако понеки погледа у страну.{S} Нису се 
е приступа светињи, иду једно за другим и немо, ћутке целивају га, љубе.{S} Љубе у врх, у среди 
дан ветар попухује и поткађује их јаким и свежим мирисом кадуље и смреке.{S} Милује их по лицу, 
наклони се дубоко, са једним! сервилним и бескрајно глупим <pb n="103" /> осмехом на лицу.{S} Ч 
а, писну и изгуби се негде међу мрачним и раскиданим литицама.{S} И као да се црн траг расу за  
са некаквим швапским официром, па с њим и живила....{S} Нико, <pb n="120" /> рад тога, није хти 
г.{S} Симату за љубав и погоди се с њим и продаде све што је имала за продају.</p> <p>Кад јој И 
у.{S} Они су то, додуше, називали собом и ако ни по чему није сличила соби.{S} Кад га гурнуше у 
> <p>Чим је изишао, заврти Манда главом и поче јадиковати:</p> <p>— Тврдица је, тврдица је, сес 
ласно засмеје.{S} И опет климата главом и пева веселије.</p> <p>За Васом иде друга поворка млад 
радаћем; понеки забринуто климне главом и тужно прошапће:</p> <pb n="69" /> <p>— Еј, јадна царе 
у се.{S} А он, из инада, измахне главом и мушкије коракне напред.{S} Хоће баш да им покаже како 
ди!</p> <p>Лакан је, са обореном главом и са везаним рукама на прсима, тромо и уморно ишао пред 
дову кућу.{S} Погледа је, климну главом и кратко, одсечно избаци:</p> <p>— Но ...</p> <p>Пође,  
ем.</p> <p>Доктор лагано узмахну главом и изађе из собе,</p> <p>Лакан је, кашње, готово непрест 
} И сама се у задње дане хранила травом и корењем.{S} Ишла је наоколо, тражила, корења.{S} Зати 
Госте је премерио једним дугим погледом и. не поздравивши се с њима, сасвим им хладно рекао да  
сувом руком показа на мехове с кајмаком и маслом.</p> <p>— Све?</p> <p>— Све. <pb n="26" /></p> 
...</p> <p>Брже боље поклопи уста руком и занеми.{S} Опет му се причини као да нешто на пољу шу 
 Па и он би, напослетку, одмахнуо руком и казао: „ђеци и тицама ко ће судити'?....“</p> <p>Сад, 
 кад су говорили о млеку, измахну руком и као да хтеде да протестира.{S} Хтеде зар да се притуж 
 даљини одроњују читаве стене, са хуком и тутњавом, и лете, котрљају се у бездане амбизе.{S} Ру 
ажељела да остане сама са својом тешком и великом тугом.{S} Знала је она да од искрене туге бољ 
ундацима.</p> <p>Капетан измахну сабљом и нешто заповеди.{S} Џелат, некакав циганин, шта ли је, 
</p> <p>Стару Митру, заједно са Лаканом и стоком, предадоше неком грбавом Мартину, ситну, мршав 
 за дан освете.{S} Загрли је још једном и пође.</p> <p>Опет се састали сви, изван села.{S} Воле 
е сутрадан, уз омањи пакетић са брашном и колачима, добила од Јагоде.{S} Још се у писму вели ка 
ј кревета, уза зид, и, са чудном зебњом и страхом, гледаше га.{S} Мислила је зар да је дошао да 
та разумети.{S} Сви су говорили шапатом и тек понека реч ако би се омакла гласније, па и њу би  
ди домаћицу како се раширила пред кућом и разгрће некакво ђубре.{S} Долази му и као нека родица 
дводио жандаре, раскорачи се пред кућом и снажно подвикну:</p> <p>— Петар Станишић!</p> <p>— Ов 
 и Јагода седили су на клупи пред кућом и разговарали.{S} Лакан је уверавао како ће му бабо, ка 
} Туже се како не знају шта ће са децом и њиховим искањем да једу.{S} Шта ће се јести?{S} Зар и 
{S} И чинило јој се да би тако ишла дан и ноћ а да се не умори.{S} Само да се не одвоји од свог 
и се неприметно надигла.{S} Увек хладан и озбиљан, увек прави <hi>домаћин</hi>.{S} Ни сада не х 
А мој бабо шта ради? — Живо упаде Лакан и погледа јој у очи. — Је ли ме поздравио.</p> <p>— Поз 
оше да их истерају.{S} И Митра, и Лакан и Јагода, која се сакривала за њихова леђа, изгурани из 
хватили га ми, чобани, — одговори Лакан и поверљиво се окрену тумачу.{S} У њему је сад гледао к 
SRP19191_C6"> <head>VI.</head> <p>Лакан и Јагода седили су на клупи пред кућом и разговарали.{S 
ш поживе, док се он врати.</p> <p>Лакан и комита донесоше одерана овна, расекоше, приставише на 
екше примајући га за руку.</p> <p>Лакан и опет покуша да одговори.{S} Узаман.</p> <p>— Опет обл 
 и чиновници, сви бегови, газда Пешикан и толики други.{S} Музика им свира негде у крају, а они 
чупка уфитиљене брчиће. — Газда Пешикан и некакав Турчин добили су право, да је отимају од наро 
... а она.</p> <p>Наишав на овако силан и ненадан отпор, Митра устукну.{S} Зар њезин Петар овак 
а старца, који је висио, — и сада миран и достојанствен — мртав.</p> <p>За старцем је дошао на  
. <pb n="57" /></p> <p>— Нека је сретан и жив...{S} Хајдемо у кућу, да отпочинете мало.</p> <p> 
 да негде зуји чела, тако му глас ситан и утањен.{S} А кад јој дрхтавом руком пружи причест и с 
трасно предавао.</p> <p>Мартин, немоћан и слаб, са чибуком у <pb n="60" /> зубима, само је обил 
ш од сванућа дигао се изломљен, сатрвен и суморан.{S} Није, по обичају, звао ни жену ни невесту 
снутом шаком бубне у леђа.{S} Сам мучен и кињен од својих старешина, окорео је отупео, и као је 
. да пошаљем коју десетицу, а да Мартин и не зна...</p> <p>И дуго, дуго, стењала је и јадиковал 
 сам да идем у Лулиње, — јада се Мартин и уздише. — Али тамо још горе.{S} Тамо намијенили два в 
<p>Старица му прстима рашчешљала перчин и као да поче нешто тражити, требити у коси.{S} Ништа н 
ио у бунилу; ретко кад да се освештавао и то на кратко време.{S} Често је дозивао бабу и нагони 
прилике.{S} Узгред је пажљиво завиривао и разгледао све куће сеоске.{S} Најзад се опет приповра 
чађави бркови, које је нарочито неговао и спустио на дугачко, увек му се вијорили и падали по р 
аг. домовима.{S} Цар се, веле, смиловао и у великој милости својој дозволио им повратак.{S} И к 
мора... мора......</p> <p>Чим је скувао и испио каву придигао се, протегао једном двапута, зовн 
еше по уској кући. — Само ми их Бог дао и само ми их он може узети...</p> <p>— А ето су узели,  
ражара неког, који је и сад мрко гледао и гунђао нешто, поправи прекривач на глави кога јој гот 
/p> <p>БРЂАНИ</p> <p>1919.</p> <p>ИЗДАО И. Ђ. ЂУРЂЕВИЋ БЕОГРАД - САРАЈЕВО.</p> </div> <pb n="4" 
 замамити.</p> <p>Митрина дрвењара, као и остале, за час се напунише чељадима.{S} Неки се, доду 
а Пешикан био је некако тих дана. — као и за време читава рата, — између главних личности у зем 
се одвоји, одмакне.{S} За час би то као и покушали, али чим хоће да се пусте, опет се чвршће пр 
опет навре, крену.{S} Опет у нереду као и пре.{S} Неколико млађих и бржих невеста похиташе напр 
и што не могу да каскају, да измичу као и она.</p> <p>— Иду шуцкори !..{S} Иду шуцкори !.. — чу 
 је официрчић прошао, он се још смешкао и гледао за њим.{S} Затим се нагло окрену и хтеде да ун 
гонио је да иду кући; често је спомињао и оца и питао је ли му купио нови нож; најчешће је звиж 
с ватре, сасу млеко у други, већи котао и обеси да се узварује.{S} Затим се хитно, некако млада 
 у ово доба ретко излази из куће, дошао и помешао се међу њих.{S} Сви некако суморни, озбиљни.{ 
рке.{S} Старица захвално погледа у небо и прекрсти се, задовољна и готово радосна, што је ипак  
застада мало, погледа изнад себе у небо и, зинувши као хала, жељан да што више ваздуха потегне, 
 хтеде да униђе у радњу.</p> <p>— А ево и ми дошли у жито, наш лијепи газда, — дочека један сељ 
ши, многи се свали на другове па готово и њих да обори.{S} Кивно, осветнички испод ока погледај 
 Ухвати се руком за младо, оближње дрво и, придржавајући се, спусти се на земљу.{S} Снажно стиш 
 официра за руку, шапну му нешто на уво и лагано га увуче у магазу.</p> <p>Старица застаде на у 
 <p>— Не кукај, — проговори Митра благо и помилова је по коси. — Мени су дигли двојицу ...{S} С 
че :</p> <p>— Да расточатсја врази јего и на спашеније наше держава непобједимаја и јелици во К 
ода се предала, а он се продо.{S} Продо и тијело и душу....{S} Она једноме а он свима Швабама.. 
бљама и мамузама, не гледају више гордо и презриво на све око себе.{S} Оборили главе, сабље при 
и га претварилом, Трећи дан се разболео и умро.</p> <p>— А молим ти се, бако, да одем мало до Ј 
> <p>Једини луди Васо што изгледа весео и задовољан.{S} Као да га воде на венчање.{S} Он иде за 
екшали, зло је по царевину. — Бог почео и на нас-гледати</p> <p>Па задовољно трља руке и смешка 
 <p>— А ђе ти је свирала? — запита брзо и помилова га по глави. — У кући? .</p> <p>— У кући, —  
 не хтеде да запита Крсту.{S} Макар био и свој, макар јој и познат, он је данас царски чојек, с 
. — Не знам...{S} Од страха сам изгубио и памет.{S} Гледам шта се ради, па ...{S} Остави !...{S 
уговорили свадбу.{S} Петар се изненадио и готово није могао да се прибере кад су му писали о то 
е.{S} Док је био млад, здрав, док радио и доносио у кућу, и бојала га се и привијала се уза њ,  
 спава ли.{S} Он се одавно био пробудио и једним оком лукаво провиривао испод покровца.{S} Стар 
ала посла колико пре, јер јој се иселио и поп и сви <hi>бескућници</hi> како их она називала, а 
игушено уздахну.{S} Како би сад загрлио и ижљубио ту милу, птицу.) А сва деца <pb n="72" /> хра 
и да му додају пешкир.{S} Сам се и умио и очистио и очешљао, Сам наложио ватру <pb n="92" /> на 
ом, којом као да се је нарочито поносио и хтео да му је свак види, јер је готово увијек ишао го 
дају пешкир.{S} Сам се и умио и очистио и очешљао, Сам наложио ватру <pb n="92" /> на огњишту,  
причати да су умрли од глади.{S} Ако ко и одсад тако умре, ни за њега се не сме рећи да је умро 
зу Бугара код Ветреника допро је некако и међу Брђане.{S} Допро готово у исти час кад и у Треби 
.</p> <p>— Ето ти сад!... избаци некако и јетко и забринуто. — Ако је дошло чак до звона, наопа 
 не иде, него је носе.{S} Као да никако и не стаје на земљу.{S} И залуд је покушавала да се отм 
ица скува каву и понуди госте.{S} Онако и гладни и уморни као да једва дочекаше да ма шта приср 
готово претрча до своје куће...{S} Тако и остали.</p> <p>Симат их испрати до врата, поздрављају 
ноћ с миром преспавају.{S} Имаће и тако и сувише времена да кукају и јадикују.</p> <p>Читаву но 
 заглушујући.{S} И разлежу се на далеко и тону у провидној помрчини.{S} Одбијају се о брда и кл 
о говоре једни с другим.{S} Ако би неко и почео, чим погледа на шуцкоре, који се унаоколо поред 
{S} Јеси ли глува? — опет подвикну неко и немилосно је гурну у страну. — Стоко!</p> <p>Она поди 
 у страну.{S} Нису се престрашили, нико и не жели да изгледа страшивица, али израз неке чудне с 
ни врло згодан.{S} Осмехну се и дебељко и узви главом:</p> <p>— Луда је, видим... али је пуна В 
 под тешком пртљагом на леђима.{S} Мрко и са чудном злобом гледају свакога кога сусретну.{S} Ка 
у рушевину од појате, и ту плакао горко и неутешно. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
>— Ето ти сад!... избаци некако и јетко и забринуто. — Ако је дошло чак до звона, наопако ће за 
и сами осећали своју немоћ, па су ретко и навраћали.{S} И сад су били љубазнији, питомији.{S} К 
 одговора, бирала је што јој се свиђало и узимала.</p> <p>Стари поп као да се први смилова да п 
но говорити.{S} Хтеде да га завара мало и да га пошаље куда.{S} Па опет се сустегну.{S} Шта би  
ама и пољуби га у чело.{S} Застаде мало и као да размисли.{S} Па се опет наге и пољуби га у уст 
под ведрим небом спавало, макар се мало и промучили.{S} Опет је свак на своме, на својој груди, 
а просе ?{S} А код куће се нема ни мало и треба донети.{S} Ако деца у зору заишту хлеба, шта ће 
о многи говораху.{S} Уз то им понестало и хране.{S} Што је било потрошило се у путу и ретко још 
 радосна, што је ипак у ње нешто остало и што ће моћи да помогне.</p> <p>— Хехехеј, има ли игђе 
едала, а он се продо.{S} Продо и тијело и душу....{S} Она једноме а он свима Швабама...{S} И он 
ст.{S} Сва ова чељад мора оставити село и одмах ићи.{S} Куда ?...{S} Знаће се већ куда.{S} То ћ 
ао неко живо чељаде међу њима, — весело и несташно, — које се у свакој кући осећа као у својој, 
ухвати га за главу.{S} Пољуби га у чело и оба образа, а Петар њега пољуби у руку.{S} Још се јед 
н продао <hi>за радише?</hi> Макар било и скупо не смета.{S} Само да се добије </p> </div> <div 
ца лагано отвори врата, узе га на крило и њежно пољуби у косу.</p> <p>— А други пут не ћу забор 
спусти на столицу.{S} Сави руке у крило и обори главу.{S} Сузе су још непрестано текле, али је  
вљене.{S} Крвнички, мрко гледа унаоколо и као да на силу тражи узрок, због чега би плануо и поч 
љускују му око срца, навиру до под грло и даве, даве, даве....</p> <p>Дошав до Мартинове куће,  
ом и са везаним рукама на прсима, тромо и уморно ишао пред жандарима.{S} Притегнути ланци, — ко 
ких бајонета.{S} А мрка се гомила тромо и лено ваља, љуља, некако рањенички стењући.{S} До мало 
 <p>И здрави, — дочекује Митра поуздано и потврђује главом. — Бог их чува.</p> <p>— Теби се ниш 
о, неки у цивилу, неки измешали и једно и друго.{S} Иду по соби, смеју се, разговарају.{S} Поне 
ими на се и почела би да брани слободно и одрешито.{S} Симат се морао повући и, гунђајући, оста 
емо, меснато, масно, искривљено.{S} Ено и големих уста са отромбољеним уснама и крњавим зубима. 
о клупче, у лопту.{S} Мало, мало па ено и носа: нешто големо, меснато, масно, искривљено.{S} Ен 
 видели су како је неколико деце суђено и осуђено.{S} Зашто?{S} За чисто детиње послове.{S} Ни  
, разговарају.{S} Понеки тио, пригушено и запева.{S} Лакан никако неби могао познати да се обре 
 софре.</p> <p>Стара га некако скрушено и уплашено погледа.{S} Ништа не проговори.{S} А њему се 
ше, упише, шљубише се, и топло, и болно и очајнички.{S} Али ни једне једите ријечи не изусти.{S 
ису биле познате и он им се одмах жељно и страсно предавао.</p> <p>Мартин, немоћан и слаб, са ч 
удари, Али кад опази како га она, мирно и слободно, не трепћући гледа, некако постиђено обори р 
А ето су узели, — опет ће Мартин упорно и отпусти два дима...{S} Нису нас ни питали.</p> <p>— С 
ку химну</title>.{S} Све радосно, бесно и све као пијано.</p> <p>Сељаци су оставили домове и от 
е!{S} Клаћемо Гарана! — узвикну радосно и замоли једног од комита да га закоље. — Вечера треба  
разуздана вриска као да испуњава мрачно и хладно вече.</p> <p>Изненада све се унаоколо расветли 
 другога“.{S} И сад би други муке мучно и ишао да јавља породицама о несрећи која их снашла.</p 
.{S} Најбоље у воду ! — засмеја се Ибро и затапша рукама.</p> <p>Кола прођоше.{S} Старица је са 
ледав на позив узе га, преви на четверо и гурну у недра.</p> <p>— Са Пешиканом се није шалити,  
</p> <p>— Мир! — дрекну цуксфирер опоро и удари по пушци. — Да нијеси наша и да нијеси мати дво 
 њих, за сиротињу.{S} Неки дан су им то и показали, на једној забави. „Ево да видите како се ми 
рвима, на простом седишту збио се прото и, кроз дебеле наочари, некако зачуђено гледа по светин 
би је смислио да пошаље Ивици пуних сто и педесет круна.{S} Ко зна.{S} Може такса и поскупити,  
е.</p> <p>— Хохо! — нагло узвикну Крсто и удари се по челу. — Ја и заборавио на оно због чега с 
</p> <p>— Мучно, мучно, — уздахну Крсто и опет провири на врата.{S} Причини му се као да је нек 
се од њега у пристојној даљини, као што и доликује женском чељадету.</p> <p>— Не, богме, не.... 
 му не одговори.{S} Љутито опсова нешто и залупа јаче.{S} Врата се нагло отворише и на њима се  
иступи другом болеснику, прогунђа нешто и као шетајући прође поред осталих постеља.{S} Нити се  
има угодити?</p> <p>Кнез прогунђа нешто и изађе из куће.{S} Није &gt;могао да слуша кад неко ов 
а силу тражи узрок, због чега би плануо и почео викати.{S} За њим, са обе стране цесте, са ната 
ати.</p> <p>— А шта пише? — запита тихо и опет се окрену Мартину. .</p> <p>— Пише да је у Ђеру, 
пао корење, чупао траву ако је где нашо и прехрањивао се.{S} Ко није могао да чека, тај је умир 
 је то главом.... дошао надниосе свиреп и страшан</p> <p>Лакан врисну и поче се бацакати, брани 
сла колико пре, јер јој се иселио и поп и сви <hi>бескућници</hi> како их она називала, али јој 
.. <pb n="109" /></p> <p>— Бог је добар и он ће опростити</p> <p>Он може што ми не можемо Он св 
p> <p>Петар извади кутију, замота цигар и запали.</p> <p>— А Јагода како је? — запита као узгре 
њем да једу.{S} Шта ће се јести?{S} Зар и опет трава?{S} Ето се најели траве Обрад Гргуров и Ни 
се да ће одабрати коју, да склепа макар и труо креветац.</p> <p>Неколике уске, тесне, незгодне  
и око куће и пазили да когод неби макар и нехотице уљегао унутра.{S} Чим опазе кога, <pb n="99" 
аса.{S} Другу остави њему.</p> <p>Петар и Јагода су вереници.{S} Стари Мргуд, отац Јагодин, уде 
е!.. .{S} Обесели Боже ! :</p> <p>Петар и Лакан седоше одмах.{S} Старица као да се још устручав 
ко као да се прибојавала Симата.{S} Јер и ако је син, он је домаћин, глава куће.{S} И чинило јо 
ма струзи, прислони се леђима уз плетер и поче звиждукати.{S} Није, чини му се, људски ни отпоч 
безбрки официрчић, бржебоље скиде шешир и наклони се дубоко, са једним! сервилним и бескрајно г 
 А како ви? — запита да поведе разговор и да им се сит наслуша гласа. — Здрави ?</p> <p>— Ето в 
 Је ли већ дозвољено да се иде у затвор и да се походе апсеници.{S} Опипа торбу да види: је ли  
ви. „Ево да видите како се мисли на вас и на вашу децу“ вели им један чиновничић и води их до о 
пред врата промукао, крештав мушки глас и неко се поче на силу искашљивати. — Хехеј, има ли по  
 да макар што каже. -- Сви.{S} Зато нас и чува стража...{S} Ни у болници нам не дају боловати б 
p>— Сједајте и ви, — кратко осече Симат и поче се, по обичају, крстити. — Помози Боже!.. .{S} О 
ло по које дете па упорно удара у канат и тражи да му отворе.</p> <p>Из големог облака прашине, 
 каблић у кућу, неко лако куцну у канат и пређе преко прага.{S} Стара се окрену да види ко је,  
крити.{S} Петар притрча, обгрли га опет и, милујући, узе му једну јабуку иза појаса.{S} Другу о 
ало послати.{S} Није друге него ћу опет и ја. од оно уштеде... знаш што сам продавала пилиће и  
/p> <p>— Да се иде? — припита командант и зачуђено је погледа. — Имаш право...{S} Вријеме је... 
м брадом, и добро се искашља. — И живот и све.</p> <pb n="70" /> <p>— А шта је цар дао?</p> <p> 
 По три пут јадан....{S} Оде му и живот и образ, — дочека неко из гомиле.</p> <p>— А били смо у 
 А кад јој дрхтавом руком пружи причест и саге се да је пољуби у чело, две крупне сузе потекоше 
Тако је данас.</p> <p>Јагода одиже крст и рече мекше:</p> <p>— А добар је био, добар....{S} Ниј 
а ли се у Мостар?{S} Излазила је на пут и чекала кириђије да и њих пита.{S} По два по три сата  
били.</p> <p>Петар узе од Лакана штапић и сам поче нагонити овце на стругу.{S} Њему нареди нека 
года љубила Затим му пружи мали колачић и, пажљиво се осврћући да когод не чује, шапатом запита 
 на вашу децу“ вели им један чиновничић и води их до овећег прозора. „Привирите унутра, па види 
и војник, опремљен, оружан. увија брчић и некако меко, меко назва:</p> <p>— Добра вече, мајко!< 
 кратко време.{S} Често је дозивао бабу и нагонио је да иду кући; често је спомињао и оца и пит 
и...{S} Саге се, спусти му руку на гобу и меко, меко прошапта:</p> <p>-- А шта ћемо, мој Мартин 
, дешмекаст, лењ, тромо се утега у собу и ногом затвори врата за собом.{S} Затим узе некакву кр 
је писмо ономадне добио по овоме голубу и коме га је дао?</p> <pb n="77" /> <p>Лакан зачуђено п 
а његов дом.</p> <p>Домаћица скува каву и понуди госте.{S} Онако и гладни и уморни као да једва 
Соколила <pb n="86" /> се, давала главу и старала се да коракне чвршћим кораком, само да кнез н 
за те...</p> <p>Маши се руком под главу и извади два мала, бела, болничка хлебића.{S} Болесници 
трану. — Стоко!</p> <p>Она подиже главу и као да се поче прибирати.{S} Погледа на напасника, на 
тид?</p> <p>Гаран застаде, окрену главу и погледа га својим влажним, питомим погледом.{S} Као д 
, уз ватру.{S} Други отишао, чупа траву и мирише је; трећи обилази, премера даске, надајући се  
урани из куће, готово посрнуше на прагу и све троје некако престрашено, блесаво, погледаше у оф 
</p> <p>Мартин, који је застао на прагу и чуо задње речи, благо је прекори:</p> <p>— Због твога 
 ех... “</p> <p>Застаде на кућњем прагу и опет се осмехну на њих.</p> <p>— Хајдете тамо па се з 
лепо скувају каву, седну једна уз другу и, испијајући, говоре о њима, о војницима. „Где ли су с 
 ?{S} Не опази никога.{S} Поглади браду и настави мирније:</p> <p>— Тако се почеше разболевати  
јави. уморни, прашњави ишли су у нереду и, вечито љутити, насрћали на свакога, на чобана, на же 
p>Јагода уљезе у кућу, окрену лице зиду и, укрстивши руке испред очију, наслони главу на њих.{S 
и шта сам ти фино донио? — Запита Манду и намигну.</p> <p>— Шта? — кратко запита она и не гледа 
а, да ће јој баш ти људи донети слободу и тај њезин недостижни „дан освете“.{S} И као да би ове 
— Хехехе...</p> <p>Он намигну на Јагоду и потепша је по рамену:</p> <p>— Но..</p> <p>Међутим не 
 то не прима.{S} Ко ти је душманин роду и племену и ко чини зла, не смијеш га волити....{S} Так 
p> <p>— Жалиш је? — запита стара у чуду и прекорно га погледа.</p> <p>— Сјутра ћу отићи на гроб 
о развалина.{S} Хоће што пре да озидају и <pb n="104" /> поправе куку. макар само толико, да се 
Имаће и тако и сувише времена да кукају и јадикују.</p> <p>Читаву ноћ мучно се, знојио, преврта 
 о њему.</p> <p>— Сад нам, ето, отимају и вуну. — вели војник и љутито чупка уфитиљене брчиће.  
рнице, — које као огњени снег прамињају и трепере, — обесно праште, хукте и кврцкају, час се са 
бешњени шуцкори почеше да бију, ударају и шакама и кундацима и батинама.{S} И <pb n="52" /> усп 
широке, црне чакшире неспретно таласају и заплећу око нога, те из даљега изгледа као да људи и  
билазе са сваке стране, обилазе, питају и, напослетку — заспу те прашцима.{S} Ако те боли глава 
ита раштркале по горама.{S} Чак причају и где се појавила и која чета и где је ко коју видео.{S 
прије нећеш изтражити и Суљагу Челебију и Ибра Дурутовића, џелата? — запита некако строго, свеч 
ше, преносила по коју ствар, и вреднију и мање вредну, из Јагодине у своју кућу, да јој случајн 
 прелети, скотрља се низ попову мантију и саспе му се у крило.{S} Симат, отац Лаканов, домаћин, 
нда ... кажу, продала вагон у Далмацију и зарадили педесет хиљада круна. ..{S} За котар остао с 
 испијени, помућених, безизразних очију и готово блесава лица, на силу се подигоше да га мало с 
т.{S} И црни Бугарин покорно савио шију и моли мир! „Ево главе“ вели „па сијеците, само ми оста 
а пуним пушкама пратили га кроз чаршију и допратили право до суднице.{S} Он, скинув капу и преш 
урави поп, натуривши камилавку до ушију и сакривајући свој дуги перчин, кудрав и чађав као пове 
шима.{S} Сад, ето, уобичајили да добују и без потребе.</p> <p>Стара Митра, притешњена светином, 
што све пописаше, председник узе оловку и поче куцкати по столу.</p> <p>— А оклен ти голуб? — п 
 од невеста држале су одојчад у нарамку и дојиле, док се друга деца хватала за сукњу или се ваљ 
реварили су се.{S} Кад су продали стоку и отишли пред магазу газда Микаила, затекли су га управ 
нож; најчешће је звиждукао, гонио стоку и соколио свога Гарана.{S} Много пута обгрли јастук, пр 
но, сметено. пружи јој руку при поласку и рече „збогом“.{S} А кад она пригрли руку и опет манит 
 пристане за њима, он је ухвати за руку и привуче себи.{S} Она се поче трзати, отимати, помагат 
анда јој пође у сусрет, узе је под руку и поможе да се дочепа огњишта.</p> <p>Те вечери није ни 
ече „збогом“.{S} А кад она пригрли руку и опет манито поче љубити, прибра некако снагу да се и  
ћући гледа, некако постиђено обори руку и мукло прогунђа:</p> <p>— Камо, баба, мрс?</p> <p>— Ет 
а приступи старој Митри, пружи јој руку и пољуби је у образ.</p> <p>— А ко ти је ово? — запита  
крсти, пољуби крст, пољуби проту у руку и мирно пође вешалима.{S} Узвик радости опет се разли и 
ха.{S} А стрико Петар ће донети и пушку и, сигурно, још једну свиралу, онаку, каку је и пре дон 
трећи дан нађоше неку бабу Марију, калу и пакосну жену, којој наредише да јој кува ручак и да ј 
</p> <p>Петар се лагано поглади по челу и, некако као кроз сан, избаци:</p> <p>— Јадница!</p> < 
</p> <p>Изненада се удари руком по челу и и дохвати чибук.</p> <p>— А погоди шта сам ти фино до 
{S} Лено се окрену, дозва једну патролу и пође за Јагодом у потеру.{S} Опколи Митрину кућу са с 
ци? — тихо припита и Мартин пунећи лулу и испод ока их гледајући. — А?</p> <p>— Уморили, богме, 
укче, него да му скрене пажњу на крупљу и јачу ствар, те да га од ове намере одврати.</p> <p>По 
а собом.{S} Нису му дали.{S} А треба му и преобука, и нова марама и сапун.{S} Па још и једну бо 
/p> <p>— По три пут јадан....{S} Оде му и живот и образ, — дочека неко из гомиле.</p> <p>— А би 
 ти, ти си на сваке муке научио веле му и смеју се.{S} А он, из инада, измахне главом и мушкије 
м и разгрће некакво ђубре.{S} Долази му и као нека родица и вазда се с њим лепо пазила.{S} Већ  
и га да се причести.</p> <p>И, макар му и мучно било, макар знао да ће се сељанима замерити, од 
 црн траг расу за њом кроз ону полутаму и пови се над узнемиреним брезама.{S} Негде из даљине к 
е кад се, напослетку, окрену према њему и угледа га тако ...{S} Шта ће бити од њега?..{S} Јуре  
 кући, брже-боље умота хартије у мушему и избацив једно мукло <hi>збогом</hi>, брзо искочи пред 
{S} Чинило се као да ће неки да се отму и да полете у пламен.{S} Очи им се некако светле, па гл 
есташе с навалама.{S} Често се, по дану и по ноћи, изнад села расипао грохот пушака.{S} Чинило  
рошапта некако мекше окрећући се Лакану и љубећи га у косу. — И пази је!</p> <p>Па изађе пред к 
 омањен војник, тумач, окрену се Лакану и каза шта га питају.{S} Лакан одговори.{S} Каза им и о 
а крупно.</p> <p>Одмота своју искушљану и испуцану мушему, извади читав сноп артија и, устакнув 
 се ни помакнути.{S} Зађе мало у страну и опет се накостреши.</p> <p>Јагода се јави иза једног  
ало осоколио, примаче се најближем овну и лако га куцну штапићем: по рогу.</p> <p>— Еј Гаране,  
уцкује бичем.{S} Опазивши Ибру, намигну и показа на кола.</p> <p>— Хееј. тазе ђубрета!... — вес 
ма.{S} Ко ти је душманин роду и племену и ко чини зла, не смијеш га волити....{S} Тако је данас 
} За вас нема.</p> <p>И газда се окрену и мирно оде у магазу.</p> <p>— Шта ћемо сад?</p> <p>И с 
гледао за њим.{S} Затим се нагло окрену и хтеде да униђе у радњу.</p> <p>— А ево и ми дошли у ж 
а је чађавом крпом, па се лагано окрену и, побожно се прекрстивши, расече неколика комада хлеба 
оној големој соби; затим се лењо окрену и погледа на оне официре-судије, који су седели за једн 
 Нудио <pb n="33" /> јој пристојну цену и лако би се она погодила с њим.{S} Али примедбе што их 
 слуша кад неко овако удара на царевину и на главне цареве људе.{S} Та и он је службеник.{S} И  
 и деца умешала, мотају се кроз светину и вичу, дрече, певају.{S} Понеки носе и барјачиће, одиг 
за собом.{S} Затим узе некакву крпетину и, тобоже, поче нешто чистити око умиваоника.</p> <p>—  
, посрне.{S} Закопа се у дебелу прашину и очајно цичи, дозивајући другове.{S} Протрчи и понека  
 Анђели те чували!</p> <p>Па се измакну и опет је нестаде негде за дрвећем.</p> <p>Лакан отра о 
казати.{S} Затим се немо стресе, блекну и брже потрча за овцама. .</p> <p>Кад се приближише сел 
ееј. тазе ђубрета!... — весело подвикну и опет запуца бичем.</p> <p>— Вози, вози па истреси !.. 
а, снажно залепрша јаким крилима, писну и изгуби се негде међу мрачним и раскиданим литицама.{S 
се свиреп и страшан</p> <p>Лакан врисну и поче се бацакати, бранити.{S} Ето газде Пешикана одма 
од његова поздрава.{S} Пригушено врисну и, одгурнувши га, хитно истрча из куће.{S} Побеже старо 
, питају, распитују.{S} Неки се одметну и до комита, у планину, да и њих запитају.{S} Неће ли о 
/p> <p>— Пише да је у Ђеру, на батаљуну и да му је лијепо, — поче Мартин полако, старајући се д 
.{S} И то одби.{S} Узви главом, уздахну и измакну се мало у страну.{S} Само да је што даље од њ 
 и да јој се јави.{S} Па дубоко уздахну и опет крену низ чаршију.</p> <p>— С пута! . . .{S} С п 
ив.... а Јуре.... јадан!</p> <p>Уздахну и показа карту.</p> <p>— Јуре вам је погино.{S} Ево кар 
о отеже с поласком.{S} Бесно се обрецну и на шуцкоре и на сељаке:</p> <p>— Стоко!...{S} Наприје 
личност генерала Брауна, изађе преда њу и затражи да купи јаја и кокоши.{S} Нудио <pb n="33" /> 
азне, — али су, кришом, указивали на њу и, гадећи се, отпљували у страну.{S} Неки као да нису н 
у ни невесту да му полевају при умивању и да му додају пешкир.{S} Сам се и умио и очистио и оче 
ли право до суднице.{S} Он, скинув капу и прешав преко прага, некако блесаво погледа по оној го 
ако да ти кажем... — и Крсто скиде капу и отра крупан зној са чела. — Не знам...{S} Од страха с 
но одговори Петар, лагано скинувши капу и полажући је на кољено. — Ми га не смијемо светити.</p 
зар да се боље увери, попипа се по џепу и тамо напипа све прашкове.</p> <p>— А млеко?</p> <p>—  
к до звона, наопако ће зазвонити и цару и царевини.</p> <p>Мартин, који је застао на прагу и чу 
јају сву снагу.{S} Гледају га, прождиру и он осећа како копни, како га нестаје у њима.</p> <p>О 
} Вехтер се једва накани да оде доктору и да му читаву ствар пријави.{S} И брзо се вратио.{S} Д 
Поздрави Мартина који се парио уз ватру и пушио, рукова се с Мандом, погледа и на Матру.{S} Нек 
е ? — тихо, шапатом запита опазив Митру и Јагоду.{S} Пажљиво се обзирући и завирујући да когод  
же раставиле!{S} Манда загрлила и Митру и Лакана, па готово очајно пита: како ће без њих?{S} Ми 
атом, да буду пријатељи.{S} Измењали су и аманете и уговорили свадбу.{S} Петар се изненадио и г 
 су руке, гурали се, псовали.{S} Чак су и отимали један другом из рука, испред уста.</p> <p>Док 
ј даје, уписује зајмове.{S} Отвори касу и лијепо вели: „Узмите, узмите....{S} Што је моје то је 
 трепти.{S} А обе главе тресу се, трасу и обе питају за голуба.</p> <p>Престадоше са питањима.{ 
 густе, црне браде са наочарима на носу и некаквом сламком међ зубима.{S} Око њега, са две стра 
о јој случајно каза како је био у хапсу и како се разболео...{S} Разболео се?. ..{S} Кад?...{S} 
 да се приближи, обеси се Петру о врату и пољуби га.{S} Затим, поносит што је он први уграбио,  
Сама се лагано нија и повија по кревету и лагано, лагано нариче.</p> <p>Јагода се одмах досетил 
га донесе.{S} И ја то све дадем свијету и.... хвалили су ме.</p> <p>— А сагријеши ли с њиме, ја 
их руку.{S} Рукама прихвати за бајонету и покуша да је отме.{S} А и Јагода обгрли Лакана и, окр 
ане.{S} Што је било потрошило се у путу и ретко још у кога да би се могло наћи покоја прегршт б 
 саге, рукама распрете ватру на огњишту и, набацивши још двије три биље, поче дувати из све сна 
ку потапше <pb n="61" /> Манду по плећу и шапће поверљиво;</p> <p>— А шта ако буде писмо од ког 
и сви обзири.{S} Људи се весело сусрећу и честитају један другоме, грле се, љубе, плачу.{S} Нек 
уке и загрли је.{S} Па истрча пред кућу и крену међу војнике.{S} На Јагодину кућу и не погледа. 
ом старе, искусне домаћице премери кућу и дубоко уздахну.{S} Овде одиста све поробили.{S} Све ш 
одвише упорна, на силу је одвуче у кућу и тамо закључа у собу.</p> <p>Крај цркве као да се беше 
отпочинете мало.</p> <p>Уведе их у кућу и посади на сниско седиште око огњишта.{S} Лагано се са 
крену међу војнике.{S} На Јагодину кућу и не погледа.{S} Стид га било од толиког света. <pb n=" 
 падају вране, свраке, слободно скакућу и некако злослутно гачу.{S} Никога нема да их поплаши.{ 
руги набрекли, отекли, помодрили у лицу и бесвесно, потпуно блесаво гледају око себе.{S} Сад ви 
ца направила бајрачиће, изашла на улицу и, уредивши се по војничку, са једном урнебесном дреком 
рбу на раме, прихвати кокоши и крошњицу и крену из куће.</p> <p>У путу ретко с ким да се срела. 
цир нареди двојици шуцкора да и старицу и Лакана, са оно мало стоке што им оставили, потерају д 
/p> <p>Читав дан пекли се тако на сунцу и чекали.{S} И они најснажнији раслабили се од врућине, 
d> <p>Шест дана остао је Мартин у Стоцу и тек се седми дан вратио, са — <hi>три</hi> кила брашн 
згубио више сваки страх, те пустио срцу и језику на вољу.{S} Не боји се више ни претње, ни казн 
ножице, стидљиво зарила главу у прегачу и побегла.{S} Отада се готово увек крили, бежали <pb n= 
окрену на пут.{S} Пустили их и да плачу и да се изјадају.{S} Кад им се ништа не дозвољава, то и 
 непобједимаја и во Јордање крешчајушчу и ниње и до вјека и держава непобједимаја.{S} Алилија.< 
бгрнуле рукама кољена па се лагано њишу и дремају.{S} Жена у грозници неколико пута тражила је  
надали.{S} Имају, зар, и тамо људи душу и верују у Бога.{S} Ваљда ће се смиловати и продати мак 
дна слутња свакоме се поткрадала у душу и тихо, тихо, лагано, почела да притиска, мори.</p> <p> 
куда.{S} Напослетку дограби један чашаф и стидљиво га пребаци преко главе.</p> <pb n="107" /> < 
} Писмо.</p> <p>Па се прихвати за силах и лењо поче тражити по оним преградама.{S} Извади две т 
 <p>Зачуђено узвикнуше обоје у исти мах и устукнуше једно пред другим.{S} Али се официр дрво сн 
ио?{S} Наравно, Србин.{S} Зато се одмах и окупи читава чета војника и, уз трештање труба <pb n= 
ше.{S} Стресоше мало хаљине, уредише их и весело јој дођоше у сусрет.{S} Обоје зарумењени, срећ 
ике одмах покрену на пут.{S} Пустили их и да плачу и да се изјадају.{S} Кад им се ништа не дозв 
 има.</p> <pb n="59" /> <p>Гледајући их и Мартину се сажали.{S} Испразни лулу на опњиште, очист 
 у нереду као и пре.{S} Неколико млађих и бржих невеста похиташе напред као да би трком да дођу 
, поседали неколико сељана и познатијих и мање познатих.{S} Чак и поп Лука, који у ово доба рет 
мешина, испуцалих лонаца и испробијаних и улупљених котлова.{S} И по неки мех сира, масла, — шт 
х оваца, коза, говеда; хрзање истераних и усплахирених коња растолеже се кроз читаво село, одје 
вила у њој свој лежај.{S} Око сатрвених и прекрханих <pb n="98" /> грбача сасутих појата вуцара 
ови.{S} Блека, рика, мукање преплашених и узнемирених оваца, коза, говеда; хрзање истераних и у 
акијом.{S} Једну чутуру гурнуо међу њих и мукло их нагонио да се обреде, док другу пуну држи у  
то се обавештавају породице <hi>храбрих и верних</hi> војника, да су свој живот положили „на по 
 сакрива главу а он би да раскопа трбух и црева да извуче.{S} И залуд се Лакан брани, опире Осе 
нам домова! — сетно добаци један старац и показа на пуста и празна згаришта.{S} Онде, где им би 
у суву руку коју је спустио на креветац и пољуби је.</p> <p>Поп јој загледа у лице и запита мек 
ућ се и поче премештати игле. — Да имаш и показ’о би.{S} Ти си ми лагао.</p> <p>Увређен скочи Л 
обука, и нова марама и сапун.{S} Па још и једну боцу ракије да му протури и који паклић дувана. 
које да „бране отаџбину...{S} Ко би још и њих везао !</p> <p>Кад дођоше пред Симатову кућу, сви 
 некад служили у жандарима и што су још и сад у милости код жандара.{S} Па и они као да иду нек 
 <p>— Фала Богу на његову дару !</p> <p>И Симат заглади бркове, па мирно крочи према старој.</p 
 ја Гарана!...{S} Не дам га жив!</p> <p>И поче да се хрве са војницима који се за час збише око 
95" /> <p>— Јуре мој!{S} Дијете!</p> <p>И Манда се спусти на столицу.{S} Сави руке у крило и об 
те видим.</p> <p>— Фала ти, оче!</p> <p>И брзо, брзо уграби његову суву руку коју је спустио на 
 их потражим ?....{S} Рашта?....</p> <p>И Петар је зачуђено погледа.</p> <p>— Они су крвници Си 
есетицу, а да Мартин и не зна...</p> <p>И дуго, дуго, стењала је и јадиковала <pb n="67" /> как 
/p> <p>— Послаћу одмах сјутра...</p> <p>И зариче се да ће још поклонити цркви читаву оку воска, 
блијед си, и модар испод очију..</p> <p>И уши ти се , утањиле.</p> <p>—- Није ни чудо...</p> <p 
гла бити образложена како треба.</p> <p>И сада, чим боље промотрише Лакана, председник поглади  
градима, у пољу.{S} За вас нема.</p> <p>И газда се окрену и мирно оде у магазу.</p> <p>— Шта ће 
ешко је, тешко данас преживјети.</p> <p>И ако се свађао с Мандом, у себи је смислио да пошаље И 
итве и нагони га да се причести.</p> <p>И, макар му и мучно било, макар знао да ће се сељанима  
 би као пусто кад би га нестало.</p> <p>И читава гомила народа скупила се пред црквом.{S} Здрав 
у магазу.</p> <p>— Шта ћемо сад?</p> <p>И сељаци се забринуто згледаше.{S} Где,у кога да ишту в 
 име Исукрстово јесу ли ми живи?</p> <p>И здрави, — дочекује Митра поуздано и потврђује главом. 
муче, пашчад једна ! — узвикну пакосно _и удари руком по колену. — Ко зна какви су то људи!..{S 
к жуте по неколике прашке бурмута....{S}И очи очи.... страшне, велике, крваве очи!...{S} Још ни 
 не убијете Сулагу Челебију ни Циганина Ибра Дурушовића, — замоли Митра и одмаче се мало од огњ 
ије нећеш изтражити и Суљагу Челебију и Ибра Дурутовића, џелата? — запита некако строго, свечан 
е ће гонити.{S} Котлове, тепсије, таве, ибрике, чак и звекире с понеких врата, Узалуд сељани мо 
рви јој је сусрет био врло неугодан.{S} Ибро Рашидовић, бекрија, крадљивац, разбојник и поверљи 
о су они што их јуче објесише, — похита Ибро да јој протумачи: — Има их осам.{S} Закопаће ђубре 
си !..{S} Најбоље у воду ! — засмеја се Ибро и затапша рукама.</p> <p>Кола прођоше.{S} Старица  
</p> <p>— Синоћ им је казано, — настави Ибро живље и запали цигар — Отишао официр међу таоце и  
</p> <p>— Синоћ им је казано, — настави Ибро живље и запали цигар. — Отишао официр међу таоце и 
што је имала за продају.</p> <p>Кад јој Ибро исплаћивао новце, готово изненада, иза леђа му, по 
о, и снажно опуцкује бичем.{S} Опазивши Ибру, намигну и показа на кола.</p> <p>— Хееј. тазе ђуб 
оцесији, о Брашанчеву, и заставу носио; Ивица је, међу осам одабраних коњаника, на коњу дочекао 
опет: отегну:</p> <p>— А и за Јуру пише Ивица...{S} Ено га, вели, на фронту, бије се.{S} Ана му 
била извешћена колико су се пута Јуре и Ивица потукли, колико су добили гроша као тркачи за одн 
 се, — а он... може бити...{S} Јуре или Ивица... не знам који... лежи рањен или ... сачувај Гос 
блове с млеком, које се пресипало преко ивица и цурило низ дрво.{S} Петар је, пристајући за <pb 
о с Мандом, у себи је смислио да пошаље Ивици пуних сто и педесет круна.{S} Ко зна.{S} Може так 
е му лакше.</p> <p>— А чујете ли што за Ивицу? — запита као узгред, тек да поведе разговор. — З 
и.{S} Куд ће сада?{S} Где ће?{S} Ина ли игде икога ко би могао да је упути, да што посаветује?  
ћи да помогне.</p> <p>— Хехехеј, има ли игђе икога жива? — запева, изненада, испред врата прому 
Јагода као ругајућ се и поче премештати игле. — Да имаш и показ’о би.{S} Ти си ми лагао.</p> <p 
 Заигра час једна страна, час друга.{S} Игра, миче, трепти.{S} А обе главе тресу се, трасу и об 
равље.{S} Ни деца нема да трче, галаме, играју се.{S} Све се посакривало, збило се у куће, у по 
, белом срмом, у којој, као у огледалу, играју, трепере и горе милијуни језици његови.</p> <p>— 
лутови да се ковитлају испред очију.{S} Играју, ломе се, мотају.{S} Затим се разли као нека маг 
или га одавно нису имали, непрестано се играју с пушкама. и непрестано их загледају.{S} Сад сва 
 ни писати. — безаслено одговори Лакан, играјући се капом. — Ни слова!</p> <p>Председник му бес 
 извезе штап.{S} Чак су замећали и неке игре које му нису биле познате и он им се одмах жељно и 
е, са натакнутим бајонетама на пушкама, иде читава компанија војника.{S} А по средини цесте, је 
и замене једни друге.{S} А он, сиромах, иде непрестано, овако слаб и нејак.{S} Уста се сасушила 
е увек се шетао по који беспослењак.{S} Иде, шета се и даје знакове, или се лењо извали под обл 
колико група.{S} А свака група треба да иде у друго село, — заједно не смију бити, — на пребива 
о:</p> <p>— Чувај је!{S} Недај никуд да иде!..{S} Ти си ми одговоран за њу...</p> <p>Митра, изн 
аба и брзо, хитно, готово трком поче да иде од куће до куће.{S} Само да што пре разда, да што < 
, испијена, изломљена.{S} Не може ни да иде усправно, сва се некако накриви на десну страну.{S} 
строго казнити, ако је од сада пусти да иде куда...</p> <p>Јагодин пакетић, намењен њој и Лакан 
S} Шта више рекоше му, да може одмах да иде кући.{S} И парница му свршена.{S} Три гласа рекоше  
ити овце на стругу.{S} Њему нареди нека иде у кућу, да се одмори и узгред, да што заложи.</p> < 
премати за пута.{S} Одлучила је да сама иде у Требиње, те да сазна: шта је са Симатом?{S} Није  
аљега и одмах познали.{S} На питање куд иде, није хтела одговорити.{S} Ни на једно питање питањ 
х одводећи. — Чист приход од ове забаве иде у корист Вашу....{S} Хајдете кући и смирите се....{ 
{S} Чак се чини да и стока некако живље иде.{S} Овце и козе нису онако сметене, не комешају се. 
еса: <pb n="54" /></p> <p>— А што се не иде?</p> <p>— Да се иде? — припита командант и зачуђено 
 и не мисли.{S} Чини јој се као да и не иде, него је носе.{S} Као да никако и не стаје на земљу 
p> <p>— А што се не иде?</p> <p>— Да се иде? — припита командант и зачуђено је погледа. — Имаш  
е је доба?{S} Је ли већ дозвољено да се иде у затвор и да се походе апсеници.{S} Опипа торбу да 
г живота, од гладовања?{S} У Требиње се иде по неколико пута, иште се жита, тражи.{S} И свак се 
и какву траву или понуди какав прашак и иде.{S} А ако је болесник при крају, он, не питајући, н 
главом и пева веселије.</p> <p>За Васом иде друга поворка младих, једрих сељака.{S} И они опкољ 
ан.{S} Као да га воде на венчање.{S} Он иде задњи у групи <hi>бунтовника</hi>, везан двоструким 
а ни да говори, ни да запомаже.{S} Само иде, трчи, ни сама не зна где ни зашто.</p> <p>Врисак с 
о чекати и даље. -</p> <p>— Хтио сам да идем у Лулиње, — јада се Мартин и уздише. — Али тамо јо 
</p> <p>Сад, кад немамо звона, треба да идемо у Турке, - опет ће Манда упорно, не попуштајући.  
рну, па повуче Лакана за руку.</p> <p>— Иди пред нама!</p> <p>— Неће он за мене живе....{S} И М 
акана у ребра и сурово избаци:</p> <p>— Иди!</p> <p>Лакан је, са обореном главом и са везаним р 
борили главе, сабље придржавају рукама, иду некако лагано, несигурно, као да су недавно изашли  
о, побожно као кад се приступа светињи, иду једно за другим и немо, ћутке целивају га, љубе.{S} 
 као и она.</p> <p>— Иду шуцкори !..{S} Иду шуцкори !.. — чује се како поплашено довикује једна 
вилу, неки измешали и једно и друго.{S} Иду по соби, смеју се, разговарају.{S} Понеки тио, приг 
ња подбули, готово помодрили у лицу.{S} Иду тромо, гегајући се, погурени под тешком пртљагом на 
 каскају, да измичу као и она.</p> <p>— Иду шуцкори !..{S} Иду шуцкори !.. — чује се како попла 
} Често је дозивао бабу и нагонио је да иду кући; често је спомињао и оца и питао је ли му купи 
раке, болнице, судове.{S} А ови хоће да иду, одмах да иду.{S} Само моле да их лепо пропусте, да 
е састали сви, изван села.{S} Волели да иду у друштву него посебице као разбијена војска.{S} Са 
милости код жандара.{S} Па и они као да иду некако постиђено, плашљиво.{S} Оборили главе, турил 
 судове.{S} А ови хоће да иду, одмах да иду.{S} Само моле да их лепо пропусте, да им се у путу  
у каквом.</p> <pb n="38" /> <p>Око кола иду неколика војника са добошима.{S} Непрестано туку, л 
ше послове, неће да раде ништа.{S} Само иду у Требиње, питају, распитују.{S} Неки се одметну и  
виђенијих.{S} Ухваћени, спутани, лагано иду један за другим и тек покаткада ако понеки погледа  
е говорити:</p> <pb n="36" /> <p>— Иђи, иђи стара! . . .{S} Немам ништа на продају . . .{S} Не  
о поче говорити:</p> <pb n="36" /> <p>— Иђи, иђи стара! . . .{S} Немам ништа на продају . . .{S 
и застали да попију по ракију, мирно се ижљубили с оним што остају... „Збогом...“ „До виђења... 
задовољни, као да су се сами изгрлили и ижљубили.</p> <p>Петар узе од Лакана штапић и сам поче  
ушено уздахну.{S} Како би сад загрлио и ижљубио ту милу, птицу.) А сва деца <pb n="72" /> хране 
Покуша да хвата.{S} Изненада са стране, из густе помрчине. нагло испаде сноп густе, разбарушене 
уке научио веле му и смеју се.{S} А он, из инада, измахне главом и мушкије коракне напред.{S} Х 
ти да се обрео у болници, да, случајно, из једног буџака. није допирала јека некаква малаксања  
о коју ствар, и вреднију и мање вредну, из Јагодине у своју кућу, да јој случајно неби други на 
ма.</p> <p>— Ти си овђе интернирана.{S} Из ове куће и овог села нигђе не смијеш макнути...{S} М 
обана, на жену, на дете.{S} Комад хљеба из руке отме, убије овна, козу, кокош; отме све на што  
ти водом.{S} Узалуд.{S} Неко се сети да из неке друге собе дозове лечника.{S} Лечник се саге. п 
 војника, којима је већ пљувачка цурила из уста, без заповести уљегоше да их истерају.{S} И Мит 
ре одврати.</p> <p>Пошто острани Лакана из куће, стаде <pb n="121" /> пред Петра и поносито се  
. — Као да хтеде да удари, да га истера из куће.{S} Али намах малакса.{S} Заклеца, затетура, по 
о врисну и, одгурнувши га, хитно истрча из куће.{S} Побеже старој Митри у заштиту.</p> <p>— Тет 
ипрети, па пође Митри, којој шибала крв из обе руке, и понуди завој.{S} Митра одби.{S} Опара ру 
ви се над узнемиреним брезама.{S} Негде из даљине као да се проби још јачи, оштрији писак.{S} Л 
<p>Доктор лагано узмахну главом и изађе из собе,</p> <p>Лакан је, кашње, готово непрестано био  
ити?</p> <p>Кнез прогунђа нешто и изађе из куће.{S} Није &gt;могао да слуша кад неко овако удар 
— Грка би и чемерна била вечера. ако је из мога котла окуси.</p> <p>— Мир! — дрекну цуксфирер о 
младића.{S} Неке вратили из Арада, неке из војске, као инвалиде.{S} Без руке, без ноге, без ока 
Тек ујутру усудише се девојке да измиле из јазбина, трапова, пећина, куда се посакривале, и да  
да се сад тек ослободиле, па се извукле из кућа.{S} Прљаве, рашчупане, јадне.{S} Погурене готов 
а ћу га први прочитати.</p> <p>Па крене из куће и лагано одгегуца низа страну.</p> <p>Митра и М 
ре у тамничареву башту, да чисти камење из ње.{S} Војник, који га чувао, сваки час је дречао на 
ртин, који никад није волио издати паре из руке а да их не <hi>олаје</hi>. — А оклен?</p> <p>—  
, пијаначком грајом, која као да извире из животињских грла.{S} Почеше крхати, разбијати, палит 
спретно таласају и заплећу око нога, те из даљега изгледа као да људи и не корачају него с нате 
им се оте други, па трећи.{S} Неко поче из свега гласа јаукати и помагати, неко застења као при 
 се барем учиниле предуге, — како штрче из кола као сасушене поломљене гране.{S} Обувене и босе 
абуке и гурну му их за појас.{S} Извуче из косе неколика струка босиока и задену му их за капу. 
боље припрти торбу, па се некако извуче из гомиле и дочепа се цесте.</p> <p>Хитно, не обазирући 
се приближише вешалишту, таоца изведоше из кола и војници начинив један огроман круг, све опкол 
наши људи, Муслимани из оближњих села и из Требиња.{S} Кита гиздавих, црвених фесова гори им у  
очили чиновници, скочиле газде и бегови из апровизације и све поделили <pb n="64" /> и: раздали 
 n="9" /> <p>— Нисам.</p> <p>Она извади из недара две јабуке и гурну му их за појас.{S} Извуче  
посрнути, Официр јој, ради тога, понуди из своје чутуре коњака.{S} И то одби.{S} Узви главом, у 
 поп Лука, који у ово доба ретко излази из куће, дошао и помешао се међу њих.{S} Сви некако сум 
и њезину, Митрину, кућу поново склепали из дасака и да су подигли још неколито таких кућа.{S} В 
све онако искаже како му у Стоцу читали из писма. — Има вели добра фељбабу, па га он чува да га 
</p> <p>Сутрадан, рано, звоно су однели из села.</p> </div> <div type="chapter"> <head>X.</head 
раца и сакатих младића.{S} Неке вратили из Арада, неке из војске, као инвалиде.{S} Без руке, бе 
но, несигурно, као да су недавно изашли из болнице.{S} Ни госпође им не циче више за клавиром,  
 Девојка готово нити је могла у кућу ни из куће.{S} Ако изађе до <pb n="105" /> на воду, кашљу  
умуни.{S} Све сами наши људи, Муслимани из оближњих села и из Требиња.{S} Кита гиздавих, црвени 
а се сакривала за њихова леђа, изгурани из куће, готово посрнуше на прагу и све троје некако пр 
, да подврискује.{S} Неки почеше певати из свега гласа.{S} Неки као да <pb n="97" /> почеше пок 
бацивши још двије три биље, поче дувати из све снаге да боље распали.{S} Са нагорених главања п 
 хитно, некако младачки окрену, дохвати из серђена са судима овећи чанак и сву вечеру сручи у њ 
снути него се срамотити!</p> <p>Дохвати из торбе боцу са ракијом коју је била наменила њему, на 
арошко ђубре.{S} Кочијаш Реџо, певајући из свега гласа, удара по десном кољу, који се нешто уле 
е.{S} Плашљиво се обзирући и извирујући из траве, очекивале су једна другу.{S} Кад их се састан 
>— Осим ко је имао пара, — опет ће онај из гомиле. — За паре се могло купити и боље коначиште.  
достојанствено:</p> <p>— А теби ће твој из Мађарске донијети огледало.{S} Има тамо пуно огледал 
комада хлеба.{S} И њих донесе.{S} Затим из котла, који се гријао уз ватру на омањем саџаку, зах 
овали.{S} Чак су и отимали један другом из рука, испред уста.</p> <p>Док су једни харали по Мрг 
{S} Пева некакав свој тропар, састављен из стотину разних тропара и кондака.</p> <p>— Спаси Хри 
.</p> <p>Кадикада одјекне по који пуцањ из пушке.{S} Јато поплашених врана распе се са дрвећа и 
.{S} Манда је сазнала да се Петар губио из куће и да су га трећи дан нашли у брду, где спава; с 
} Оде му и живот и образ, — дочека неко из гомиле.</p> <p>— А били смо у једном тунелу, у Араду 
лепљени јастуцима, грудњацима.{S} Ретко из кога димњака да се извије дим.{S} Ретко где да залај 
вира негде у крају, а они испијају вино из финих, танках чаша и наздрављају једни другима....{S 
ић!</p> <p>— Овђе! — Живо узвикну Петар из куће и намах се стави на прагу. — Ево ме.</p> <p>— У 
шија живља него обично.{S} Изврвео свет из кућа и дућана, препунио тротоаре, улице, сокаке, Мус 
 сам чуо да је Пешикан покупио сву робу из дућана оних бакала који му били дужни, па их узели у 
кућу са сваке стране.{S} Истераше стоку из појате, истераше коње, говеда.{S} Наредише и чељадим 
 љутио се на бабу.{S} Надао се да ће му из вароши донети колача и коју шећерламу.{S} А она <pb  
 слуте добро.{S} А ето, данас, дошао му из Стоца читав сноп карата да да их разда по селу.{S} Н 
аме, прихвати кокоши и крошњицу и крену из куће.</p> <p>У путу ретко с ким да се срела.{S} Ако  
и!{S} Не говорите тако гласно! — дрекну из прикрајка стражар, којега Лакан тек сада опази.{S} Н 
 Лакана и, окренувши се официру, врисну из гласа:</p> <p>— Господине!...{S} Не дај!...</p> <p>О 
 и преко рукава везане ланцима који још из даљега ситно, ситно јецају.{S} С њиме, у истом ланцу 
...{S} Или?...</p> <pb n="28" /> <p>Још из даљега опази стару Митру како је чека пред вратима.{ 
ра у канат и тражи да му отворе.</p> <p>Из големог облака прашине, који се све више и једначије 
а косу.{S} Знао је да ће сад, изненада, иза каквог грма или иза какве појате избити Мргудова Ја 
Ибро исплаћивао новце, готово изненада, иза леђа му, по оштром песку затандркаше стара, расклим 
.</p> <pb n="66" /> <p>Мартин се почеша иза уха и опет: отегну:</p> <p>— А и за Јуру пише Ивица 
Јесу.</p> <p>— Хм. . .</p> <p>У томе се иза куће помоли Митра, мршава, висока старица, мати Сим 
но, па отра бркове убрусцем и измаче се иза софре.</p> <p>Стара га некако скрушено и уплашено п 
 за раме.{S} Стрико Петар прикрао му се иза леђа, па га узе за мишице, пригрли и поче љубити.{S 
ет се накостреши.</p> <p>Јагода се јави иза једног дрвета.</p> <p>— Не бој се, Гаране болан!... 
а ће сад, изненада, иза каквог грма или иза какве појате избити Мргудова Јагода и да ће га заус 
обља?{S} Ови су били за то да се сарани иза гробљанског зида, на два аршина даљине.{S} Попу нис 
е — тихо прошапта Лакан прилазећи Митри иза леђа и обгрливши је.</p> <p>Она, трепнувши, снажно  
 Еј Гаране, Гаране!...{S} Што си толико иза других ?....{S} Зар те није стид?</p> <p>Гаран заст 
а опет и, милујући, узе му једну јабуку иза појаса.{S} Другу остави њему.</p> <p>Петар и Јагода 
 пута! ... — као да неко изненада викну иза леђа јој.{S} Замислила се, па ништа око себе не вид 
"SRP19191_C5"> <head>V.</head> <p>Одмах иза поноћи придиже се Митра и поче се припремати за пут 
ј, има ли по Богу?</p> <pb n="29" /> <p>Иза дирека помоли се најпре поропчијска капа, затим сед 
ра да има везе са неким од непријатеља; изабрали га баш зато што је мали, да је мање сумњив.{S} 
ик и поверљива личност генерала Брауна, изађе преда њу и затражи да купи јаја и кокоши.{S} Нуди 
 за унуком.{S} Кад су јој заповедили да изађе, једва је прешла преко прага.{S} Ипак се пркосно  
 да се надала, да ће ипак отуда неко да изађе и да јој се јави.{S} Па дубоко уздахну и опет кре 
убећи га у косу. — И пази је!</p> <p>Па изађе пред кућу, поносито се исправи, пруживши руке нап 
.</p> <p>Доктор лагано узмахну главом и изађе из собе,</p> <p>Лакан је, кашње, готово непрестан 
а угодити?</p> <p>Кнез прогунђа нешто и изађе из куће.{S} Није &gt;могао да слуша кад неко овак 
а се бржебоље прекрсти.{S} Боже, да ово изађе на добро!{S} А ова велика, безимена тица, кажу, у 
нити је могла у кућу ни из куће.{S} Ако изађе до <pb n="105" /> на воду, кашљу за њом, опљуцкуј 
у их, одмах занеми.{S} Чини се намах ће изазвати погрде и ударце.</p> <p>Читав дан пекли се так 
ња, — жацале је, пекле.{S} Видела је да изазива, дражи и два пута хтела оштро да му одговори, д 
е ретко дешавало, — разјуначила би се и изазивачки му изишла на мегдан.{S} Савила би се око мал 
уде сретно по српско племе! — добаци му изазивачки:</p> <p>— Вјешај, циганине!</p> <pb n="40" / 
 понудама.{S} Деца направила бајрачиће, изашла на улицу и, уредивши се по војничку, са једном у 
ко лагано, несигурно, као да су недавно изашли из болнице.{S} Ни госпође им не циче више за кла 
поглади по челу и, некако као кроз сан, избаци:</p> <p>— Јадница!</p> <p>— Жалиш је? — запита с 
 се приповрати.</p> <p>— Ето ти сад!... избаци некако и јетко и забринуто. — Ако је дошло чак д 
лико ли ћемо још пута овако вечерати, — избаци Симат полугласно, па отра бркове убрусцем и изма 
ница мало придиже и као с неким поносом избаци:</p> <p>— Само да буде сретно по српску веру!</p 
дари обе, гурну Лакана у ребра и сурово избаци:</p> <p>— Иди!</p> <p>Лакан је, са обореном глав 
...</p> <p>Лакан се мало замисли и суво избаци:</p> <p>— Није то за те...</p> <p>— Па ти је и н 
ој заигра, сва се стресе и некако мукло избаци:</p> <p>— Ух !</p> <p>Избезумљеним погледом прем 
еда је, климну главом и кратко, одсечно избаци:</p> <p>— Но ...</p> <p>Пође, закуца на врата.{S 
у изгорелих греда, немоћно пуцкарајући, избацив још по гдекоју варницу.{S} Од читава села остал 
ући, брже-боље умота хартије у мушему и избацив једно мукло <hi>збогом</hi>, брзо искочи пред в 
како мукло избаци:</p> <p>— Ух !</p> <p>Избезумљеним погледом премери све у кући.{S} Као да се  
а, иза каквог грма или иза какве појате избити Мргудова Јагода и да ће га зауставити.{S} А срам 
че измахну огњеним крилима и, хукнувши, избљују дебеле млазове дима у вис.{S} На неким местима  
е ново прозивање и ново провикивање.{S} Изброје једну пругу па је одвоје у страну; затим изброј 
едну пругу па је одвоје у страну; затим изброје другу, трећу.{S} Све разредише у неколико група 
мота своју искушљану и испуцану мушему, извади читав сноп артија и, устакнувши дебеле наочаре н 
ењо поче тражити по оним преградама.{S} Извади две три позивнице; два снопића цигарпапира, нека 
апипа мало, већ упрљано, писмо, лено га извади, отвори и показа Манди.</p> <p>— Ево! <pb n="65" 
/p> <pb n="9" /> <p>— Нисам.</p> <p>Она извади из недара две јабуке и гурну му их за појас.{S}  
 те...</p> <p>Маши се руком под главу и извади два мала, бела, болничка хлебића.{S} Болесници с 
 <p>— Бог нас је и очувао.</p> <p>Петар извади кутију, замота цигар и запали.</p> <p>— А Јагода 
де, шета се и даје знакове, или се лењо извали под оближњи дуд па и отуд даје знакове.{S} Девој 
ном и пође.</p> <p>Опет се састали сви, изван села.{S} Волели да иду у друштву него посебице ка 
ељана: хоће ли је саранити у гробље или изван гробља?{S} Ови су били за то да се сарани иза гро 
урну Лакану у руку, па га узе за раме и изведе пред кућу.{S} Нареди му да ту стоји и чека док с 
> <p>Кад се приближише вешалишту, таоца изведоше из кола и војници начинив један огроман круг,  
е знао, и да оплете корпу од шибља и да извезе штап.{S} Чак су замећали и неке игре које му нис 
 веридби им.{S} Исто тако Митра је била извешћена колико су се пута Јуре и Ивица потукли, колик 
 Симатове смрти.{S} Лакан, запрепашћен, изви се, и више од пренеражења него од бола гласно јаук 
"71" /> све немо посматрала, брзо се се изви и стаде пред Лакана.</p> <p>— Ја сам ухапшена, а н 
маћима и по гостима.{S} А кад се пламен изви и зализну уз омањи котао, Митра, грозећи се, задрх 
дњацима.{S} Ретко из кога димњака да се извије дим.{S} Ретко где да залаје кер.</p> <p>По уској 
{S} Али сваки час престрављено стрекну, извију се и заблену негде.{S} Као да се боје нове навал 
омуклом, пијаначком грајом, која као да извире из животињских грла.{S} Почеше крхати, разбијати 
, мршаву човечуљку, чија је глава једва извиривала измеђ рамена а чађави бркови, које је нарочи 
сама да пође.{S} Плашљиво се обзирући и извирујући из траве, очекивале су једна другу.{S} Кад и 
рање добоша, почеше се мотати око села. изводити некакве вежбе.</p> <p>Тек око подне почеше се  
у.</p> <p>Чаршија живља него обично.{S} Изврвео свет из кућа и дућана, препунио тротоаре, улице 
ене као да се сад тек ослободиле, па се извукле из кућа.{S} Прљаве, рашчупане, јадне.{S} Погуре 
улад око ушују?{S} Или се знали какогод извући, прикрити се у залеђину?...{S} И какве су им ста 
ребирао, тражио.{S} Једва, у неко доба, извуче између некаквих крпи мали, јефтин дудук.{S} Весе 
а две јабуке и гурну му их за појас.{S} Извуче из косе неколика струка босиока и задену му их з 
аву а он би да раскопа трбух и црева да извуче.{S} И залуд се Лакан брани, опире Осећа да неће  
а се дизала и лењо приступала канату да извуче преворницу.{S} И оба пута опет се враћала, са чу 
И залуд је покушавала да се отме, да се извуче.{S} Бујица је немилосно носила и она јој се мора 
рила и туку га по бедрама.{S} За њим се извуче стари Мргуд и, прекрстивши се, готово претрча до 
идиже, боље припрти торбу, па се некако извуче из гомиле и дочепа се цесте.</p> <p>Хитно, не об 
 седела хладна као стена <pb n="102" /> изгдедало је као да и не зна шта се око ње догађа.</p>  
 кутић.{S} Мотљање, комешање, граја.{S} Изгледа да више ни дете не може да уљезе унутра, а њима 
трави, и замишљено гледали преда се.{S} Изгледа као да се стиде што су остали сами са женскадиј 
 и, растркани, опет се приповраћају.{S} Изгледа као да ноћни дуси приредили оргије, бесне, и њи 
ласају и заплећу око нога, те из даљега изгледа као да људи и не корачају него с натегом газају 
 Нису се престрашили, нико и не жели да изгледа страшивица, али израз неке чудне стрепње, бриге 
ано их загледају.{S} Сад сваки сам себи изгледа некако силнији, моћнији.{S} Свак мисли да је ју 
идео је у газде Пешикана....{S} Он таки изгледа Он је то главом.... дошао надниосе свиреп и стр 
васио уста.</p> <p>Једини луди Васо што изгледа весео и задовољан.{S} Као да га воде на венчање 
аћају се сетни и забринути.{S} Жене сад изгледају вредније него су икада биле.{S} Непрестано пе 
о, и патила и она и Лакан, сваки дан је изгледала веселија и, некако, подмлађена.</p> <p>— Чим  
јих жена, рашчупане, прљаве, неуређене, изгледале су такођер као старице.{S} Само десетак петна 
 чује и да сазна.{S} Све до ситница.{S} Изгледало је као да се надала, да ће јој баш ти људи до 
и тихо, лагано поче да чита молитву.{S} Изгледало је као да негде зуји чела, тако му глас ситан 
кога нико не може да буде и читаво село изгледало би као пусто кад би га нестало.</p> <p>И чита 
она називала, али јој Лакан некако није изгледао здрав.{S} Болела га глава, смучивало му се. хв 
им местима још се једва провлаче између изгорелих греда, немоћно пуцкарајући, избацив још по гд 
 или кукњавом не раздражи.{S} Зар да је изгрди, прокуне на данашњи дан?</p> <p>Огромни талас св 
огај ?{S} Жандари су обишли и дрвењаре, изгрдили чељад што су се тако стеснила, — као да су се  
 су некако задовољни, као да су се сами изгрлили и ижљубили.</p> <p>Петар узе од Лакана штапић  
са дрвећа и, са заглушујућим грактањем, изгуби се према пољу.{S} Негде у близини као да закликт 
тни мој, Симате!{S} Данаске ли те мајка изгуби!</p> <p>Зарони лице у прегачу, сакри га.{S} Први 
пристала за њим, и загрли је.{S} Сав се изгуби под њеним белим, широким покривачем.{S} Стискоше 
оз хладан ваздух, разли се изнад кука и изгуби далеко, у пољу.{S} За њим се оте други, па трећи 
 снажно залепрша јаким крилима, писну и изгуби се негде међу мрачним и раскиданим литицама.{S}  
а некако се пркосно скупила и готово се изгубила под њима.{S} Старац је поносито, достојанствен 
 са чела. — Не знам...{S} Од страха сам изгубио и памет.{S} Гледам шта се ради, па ...{S} Остав 
лади.{S} Свет, испаћен, измучен, ојађен изгубио више сваки страх, те пустио срцу и језику на во 
Неће се Лако покорити Шваби макар главу изгубио .... </p> <p>Једнога дана, отворивши очи угледа 
 пати и како ће, боји се узалудно главу изгубити.</p> <p>У вече се Лакан врати раније са хајван 
p>— Због твога језика, Манде, главу ћеш изгубити.</p> <p>Сад, кад немамо звона, треба да идемо  
амо окуси белог <hi>царског</hi> хлеба, изгубљен за народ.{S} Омили му онај хлеб, услача се, па 
года, која се сакривала за њихова леђа, изгурани из куће, готово посрнуше на прагу и све троје  
ка и од предстојника до Муратбега, који издаје брашно, знајући колико мора молити и митити Мура 
ти дан Лакан некако малакса.{S} Ноге га издају, поклецују, у глави му се нешто мути, уста вавек 
гове слуге да му оно десетак кила одмах издају а да га не задржавају због њих по два по три дан 
вак спрема да је удара, туче и лењо се, издаљега, уклања испред свакога.{S} Остављена, јадна не 
ла побећи нити се сакрити.{S} Видели је издаљега и одмах познали.{S} На питање куд иде, није хт 
РОВИЋ</p> <p>БРЂАНИ</p> <p>1919.</p> <p>ИЗДАО И. Ђ. ЂУРЂЕВИЋ БЕОГРАД - САРАЈЕВО.</p> </div> <pb 
према њој Мартин, који никад није волио издати паре из руке а да их не <hi>олаје</hi>. — А окле 
грбаву рпу аљина, скушљаних, згњечених, издераних.{S} И неколико нога, страшно дугачких нога, — 
оване јаме, препуне воде; испод прозора издигле се гомиле ђубрета и све обрасле у траву.</p> <p 
аукати и помагати, неко застења као при издисању.{S} На свима колебама заклопараше натрула <pb  
и крмалука у себи. „Али наш је Швабо на издиханију“...</p> <p>Људи оставише послове, неће да ра 
{S} Поглед им промицав, оштар, тешко га издржати.{S} Јаке вилице некако им испале, рашириле се  
љала на колача </p> <p>Не могав више да издржи, поче ударати у врата и дозивати:</p> <p>— Баба! 
е неко имати одвише пара?</p> <p>Чим је изишао, заврти Манда главом и поче јадиковати:</p> <p>— 
ло, — разјуначила би се и изазивачки му изишла на мегдан.{S} Савила би се око малога, вољна да  
лаву</p> <p>Кроз неколико дана отворено изјавише да селе.{S} Неколицини народних људи предадоше 
а пут.{S} Пустили их и да плачу и да се изјадају.{S} Кад им се ништа не дозвољава, то им се зар 
коње, говеда.{S} Наредише и чељадима да излазе, одмах, без устезања.{S} Три прљава. пијана војн 
х травом.{S} Комшинице <pb n="21" /> не излазе пред врата, не сазивљу једна другу нити се питај 
ј летњој вечери не одмичу од ватре нити излазе напоље.{S} А сено мирише, а клепетуша на Гарану  
} Чак и поп Лука, који у ово доба ретко излази из куће, дошао и помешао се међу њих.{S} Сви нек 
n="87" /> или спрема ли се у Мостар?{S} Излазила је на пут и чекала кириђије да и њих пита.{S}  
 ако му само име спомене, ако макар што излане.{S} Жандари, љутити и кивни, затворише је у нека 
ако би се погледали.{S} И зато су обоје излевали своју милошту на малог Лаку.{S} Грлили га, љуб 
својој широкој пророчкој бради и старој излизаној мантији, на којој се већ почела указивати и п 
вој големи бол и муке своје?{S} И да се изложи њиховим подсмесима?{S} Боље свиснути него се сра 
ио, превртао, А још од сванућа дигао се изломљен, сатрвен и суморан.{S} Није, по обичају, звао  
ла чисто као авет.{S} Мршава, испијена, изломљена.{S} Не може ни да иде усправно, сва се некако 
ле се, скрхале.{S} По авлији растурени, изломљени остатци од каната, креветаца, крајеви од ћебе 
недалеко појавиле комите, као да почела излуђивати од радости.{S} Са неколико стране почеле се  
и виљушке и поставивши све пред Симата, измакну се и као да хтеде дворити.</p> <p>— Сједајте и  
о!...{S} Анђели те чували!</p> <p>Па се измакну и опет је нестаде негде за дрвећем.</p> <p>Лака 
S} И то одби.{S} Узви главом, уздахну и измакну се мало у страну.{S} Само да је што даље од њег 
 веле му и смеју се.{S} А он, из инада, измахне главом и мушкије коракне напред.{S} Хоће баш да 
хвати, да зарије панџе у месо.{S} Лакан измахне једном руком а он би да зграби другу:{S} Лакан  
> <p>Болесник, кад су говорили о млеку, измахну руком и као да хтеде да протестира.{S} Хтеде за 
ли, малаксали, па само још каткада јаче измахну огњеним крилима и, хукнувши, избљују дебеле мла 
и су да гурну кундацима.</p> <p>Капетан измахну сабљом и нешто заповеди.{S} Џелат, некакав цига 
и мали, јефтин дудук.{S} Весело поче да измахује њиме око себе.</p> <p>— Зар да ја лажем?...{S} 
рјачиће, одигли их изнад главе и високо измахују њима.</p> <p>Од Срба нигде никога.{S} Сви дућа 
{S} Чим опазе кога, <pb n="99" /> одмах измахују руком, чибуком, дају знакове да се не приступа 
опише на јело, задовољно се осмехну.{S} Измаче се на леђа и, држећи руке на појасу, мирно их дв 
на глави кога јој готово згулили, па се измаче на леђа и саби се у гомилу ону, међу светину.</p 
т полугласно, па отра бркове убрусцем и измаче се иза софре.</p> <p>Стара га некако скрушено и  
сти не разиђу.</p> <p>Лакан се послушно измаче, седе на некакву иструлелу трупину испод прозорч 
чепрка руњавим шапама тражећи кости.{S} Измеђ сагнилих дасака провири каткада радознало остарел 
вечуљку, чија је глава једва извиривала измеђ рамена а чађави бркови, које је нарочито неговао  
растолеже се кроз читаво село, одјекује измеђ планина и негде високо, високо, трзајући се и мал 
.</p> <p>Јагода, сагледавши ово, оте се измеђ другарица и журно похита кући.{S} Силна, неодољив 
ни пилићи окупили, трче и мотљају му се измеђ нога, и непрестано га у прсте кљуцају.{S} Знао је 
и, овако држао?...{S} Решише да је узму измеђ себе и да је отпрате кући.{S} Узгред запретише Ма 
х дана. — као и за време читава рата, — између главних личности у земљи, о којима се највише го 
 На неким местима још се једва провлаче између изгорелих греда, немоћно пуцкарајући, избацив јо 
, тражио.{S} Једва, у неко доба, извуче између некаквих крпи мали, јефтин дудук.{S} Весело поче 
{S} А зашто да лажу?....{S} Зар се џабе измењале четири патроле због њега?....{S} Готово на сва 
 војсци, Симатом, да буду пријатељи.{S} Измењали су и аманете и уговорили свадбу.{S} Петар се и 
ни у војничко руво, неки у цивилу, неки измешали и једно и друго.{S} Иду по соби, смеју се, раз 
целивају им ордене на прсима.{S} Све се измешало, ускомешало, стисло.{S} Нити војска може да се 
 n="52" /> усплахирен, готово јурну.{S} Измешаше се чељад и стока.{S} Оно болесно дете неко упр 
ad> <p>Тек ујутру усудише се девојке да измиле из јазбина, трапова, пећина, куда се посакривале 
Митра, притешњена светином, стењала је, измицала се, уклањала.{S} Некако се десило те је догура 
и проклињући што не могу да каскају, да измичу као и она.</p> <p>— Иду шуцкори !..{S} Иду шуцко 
 лудог Васе.{S} И он мртав, Стражари га измрцварили, што се распевао кад је пао Пшемисел.{S} Ни 
пци почели да савијају гнезда, и понека измршавела, полудивља мачка направила у њој свој лежај. 
лабе хране, од глади.{S} Свет, испаћен, измучен, ојађен изгубио више сваки страх, те пустио срц 
валама.{S} Често се, по дану и по ноћи, изнад села расипао грохот пушака.{S} Чинило се као да с 
 их све испратио, застада мало, погледа изнад себе у небо и, зинувши као хала, жељан да што виш 
— упита буцмастог војника, који се саге изнад њега, усиљавајући се да га разуме.{S} Не разумеде 
 дно села, кроз хладан ваздух, разли се изнад кука и изгуби далеко, у пољу.{S} За њим се оте др 
>Узвик нечувене, дивље радости разли се изнад тротоара и затрепери кроз ваздух.{S} Као грабљиве 
ешалима.{S} Узвик радости опет се разли изнад згуснуте гомиле.{S} И смех, дивљи, необуздани сме 
лити, — узвикну Крсто јаче и одиже прст изнад чела, — Плаћај што прије.</p> <p>Па, кајући се, з 
.{S} Понеки носе и барјачиће, одигли их изнад главе и високо измахују њима.</p> <p>Од Срба нигд 
азу у село почеше застајати и узверено, изнебушено гледати у наоколо.{S} Као да су залутале у н 
репи, боји се и своје сени.{S} Често се изнебушено осврне, као да је неко покушао да је гурне о 
пустили су је.{S} Била је бледа, слаба, изнемогла.{S} Не толико ни од глади ни од жеђи колико о 
 си ми одговоран за њу...</p> <p>Митра, изнемогла, .ош је мало лежала на земљи.{S} Па се придиж 
а, посрну крај огњишта и некако болано, изнемогло писну:</p> <p>— Несретни мој, Симате!{S} Дана 
ице...</p> <p>— Тамница те испила...{S} Изнемого си.</p> <p>— Од болести, бако.</p> <p>— И блиј 
ехеј, има ли игђе икога жива? — запева, изненада, испред врата промукао, крештав мушки глас и н 
ма рашчешља косу.{S} Знао је да ће сад, изненада, иза каквог грма или иза какве појате избити М 
едај...</p> <pb n="23" /> <p>Пред вече, изненада, опет настаде необична журба, трка, комешање.{ 
="83" /> рукама.{S} Покуша да хвата.{S} Изненада са стране, из густе помрчине. нагло испаде сно 
Од велике радости нису знали шта ће.{S} Изненада неки потегоше кубуре <pb n="118" /> и почеше ш 
тако једна другој, причају неуморно.{S} Изненада, кадидад, Манда стрекне и удари руком по колен 
чеше јечати, јаукати, уздисати.{S} Неке изненада ухвати грозница па почели да се тресу, дрхћу.{ 
, чак почели да се штипају, шкакљу; или изненада подметне ногу један другоме у жељи да га обори 
p>Кад јој Ибро исплаћивао новце, готово изненада, иза леђа му, по оштром песку затандркаше стар 
ута! . . .{S} С пута! ... — као да неко изненада викну иза леђа јој.{S} Замислила се, па ништа  
 гледала унаоколо.{S} Све јој се чинило изненада ће га угледати.{S} Јавиће се од некуда, дотрча 
d="SRP19191_C16"> <head>XVII.</head> <p>Изненада као да нека зараза удари у село.{S} Сваки дан, 
 нареде!...{S} Живи, ако можеш! </p> <p>Изненада се удари руком по челу и и дохвати чибук.</p>  
онеки јачи уздах, молба, клетва.</p> <p>Изненада они са улице почеше бегати, склањати се, сакри 
а испуњава мрачно и хладно вече.</p> <p>Изненада све се унаоколо расветли.{S} Силна, јака светл 
га у Брђана?..{S} Хтео је, дакле, да је изненади, обесели.{S} А чиме би је у данашње дане могао 
 За чисто детиње послове.{S} Ни мало их изненадило није кад су угледали Лакана.{S} Били су увер 
аманете и уговорили свадбу.{S} Петар се изненадио и готово није могао да се прибере кад су му п 
ешкало.{S} Материн дочек као да га мало изненадио.{S} Није баш онаки како га замишљао.{S} Некак 
е би је у данашње дане могао пријатније изненадити?{S} Зар се данас ико ичему толико радује кол 
на крену да види шта је?{S} Је ли каква изненадна несрећа или самртни случај у чијој кући?</p>  
ти?..{S} Јеси ли ми жив?.. запита Митра изненађена и брзо устаде. — Жив зар? <pb n="90" /></p>  
перу бурад да се што више вина и ракије изнесе пред <hi>браћу</hi> у кућама запослене домаћице  
зачађао комадић сира.{S} Али да су биле изнесене најбираније ђаконије, Митра ни тога неби могла 
о кућу, растворио врата, довео свираче, изнио вино Ено свак једе и пије, свак се грли с њим.... 
ке, без ноге, без ока.{S} Сви ослабили, изнурени.{S} Очи жуте, лица модрикасто бледа, мехурови  
есели, весели, разуздани готово.{S} Као изопијани сватови.{S} Чини се као да нема ни стара чеља 
ко и не жели да изгледа страшивица, али израз неке чудне стрепње, бриге ли, урезао им се преко  
врата тесна, искривљена.{S} Испод врата изроване јаме, препуне воде; испод прозора издигле се г 
пред њим:</p> <p>— А зар најприје нећеш изтражити и Суљагу Челебију и Ибра Дурутовића, џелата?  
јешала Србе! . . .</p> <p>Старог Мргуда изудараше и шакама и кундацима.{S} Ударцима оборише га  
нички.{S} Али ни једне једите ријечи не изусти.{S} Он се зар бојао да је не уплаши неугодностим 
{S} Жене сад изгледају вредније него су икада биле.{S} Непрестано перу рубље, вешају, разгрћу;  
нити цркви читаву оку воска, ако добије икакав глас о њима. </p> </div> <div type="chapter" xml 
ечао на њега, опомињао.{S} Каткада, без икаква узрока, немилосно та гурне ногом, или га <pb n=" 
...{S} Ко може забранити?...</p> <p>Без икаква размишљања диже се и крену пут Мостара.{S} Нит ј 
о селу од куће до куће.{S} Питала је ли ико био у Мостару <pb n="87" /> или спрема ли се у Мост 
 пријатније изненадити?{S} Зар се данас ико ичему толико радује колико хлебу?</p> <p>Митра га г 
 јачи и од Бога и од правде божије и од икога на свету?...{S} Симате мој, Симате мој!...{S} Теш 
 Куд ће сада?{S} Где ће?{S} Ина ли игде икога ко би могао да је упути, да што посаветује? . . . 
 помогне.</p> <p>— Хехехеј, има ли игђе икога жива? — запева, изненада, испред врата промукао,  
ије био у стању ником ништа да да, нити икога да усрећи, иште крви од порода њихова, тражи да с 
олико путовање.</p> <p>— А имате ли још икога осим вас двоје?</p> <p>— Имам једног сина у војсц 
и задовољити овако, са два са три кила, или празним обећањима, па узалудно чекати и даље. -</p> 
који никада нису имали оружја у рукама, или га одавно нису имали, непрестано се играју с пушкам 
жи рањен или ... сачувај Госпе блажена, или ...</p> <p>— Не слути, јаднице, — брзо је прекида М 
слењак.{S} Иде, шета се и даје знакове, или се лењо извали под оближњи дуд па и отуд даје знако 
рада и брзо замакну у гај, међу појате, или их нестане на уској путањи према шуми.{S} Стидљиво  
каква узрока, немилосно та гурне ногом, или га <pb n="74" /> стиснутом шаком бубне у леђа.{S} С 
шали, чак почели да се штипају, шкакљу; или изненада подметне ногу један другоме у жељи да га о 
а је ли ико био у Мостару <pb n="87" /> или спрема ли се у Мостар?{S} Излазила је на пут и чека 
Симат имао памети кад је пристао?,..{S} Или се какогод преварио на слави, при пићу?{S} И ради м 
 ...{S} И зар је само поробљена? ...{S} Или?...</p> <pb n="28" /> <p>Још из даљега опази стару  
его ће их, овако одвојене поубијати.{S} Или их поморити глађу.{S} Или... а Бог зна шта све може 
поубијати.{S} Или их поморити глађу.{S} Или... а Бог зна шта све може бити !...{S} Неки тек сад 
и је и он имао мајку па је се сетио?{S} Или био мекшега срца од друга ?{S} Ко зна ! </p> </div> 
 куршуми и топовска ђулад око ушују?{S} Или се знали какогод извући, прикрити се у залеђину?... 
{S} А срамота би било да га види чупава или упрљана.</p> <p>Гаран опет застаде и поче бленути у 
номе ко је угледа.{S} Боже, помози сада или никада!</p> <pb n="8" /> <p>Да би се мало осоколио, 
ао да није био па чисто: је ли ово шала или збиља, је ли сан или јава?{S} Да га гоне у апс због 
је да ће сад, изненада, иза каквог грма или иза какве појате избити Мргудова Јагода и да ће га  
 у село.{S} Сваки дан, готово, по једна или по двоја носила односе се на гробље; стари поп свак 
ве се смешало, ускомешало, па се не зна или чељад блеји или стока јечи и уздише.</p> <p>А хлада 
та је?{S} Је ли каква изненадна несрећа или самртни случај у чијој кући?</p> <p>По улици почеше 
 мах није се могло познати: добар ли је или рђав човек.{S} Није био ни љубааан ни суров.{S} Гос 
> није ни било.{S} Као га још не верује или, неће да верује у кнежеве речи.</p> <p>— Еј несрета 
ке сељана: хоће ли је саранити у гробље или изван гробља?{S} Ови су били за то да се сарани иза 
} Тек ако које дете, пригњечено, дрекне или ако неко подмукло јекне под шуцкорским ударцем.{S}  
тово пусто, мртво.{S} Нико жив да викне или проговори.{S} Чобанчад, гонећи стоку, не довикују с 
S} И какве су им старешине?...{S} Добре или рђаве?...“ Кад би били близу, нашла би мајка и капе 
реда се, — а он... може бити...{S} Јуре или Ивица... не знам који... лежи рањен или ... сачувај 
а није, ни ичиjем показала радује ли се или не.{S} Готово равнодушна.{S} Мирно укочено гледала  
ки затворени јер им газду дигну у таоце или у прогонство, па нема ко да ради; неке се опет дућа 
то згледаше.{S} Где,у кога да ишту више Или да просе ?{S} А код куће се нема ни мало и треба до 
отвориле очи. „Ако ћу умријети од глади или од куршума волим умријети код куће него у туђем сви 
скомешало, па се не зна или чељад блеји или стока јечи и уздише.</p> <p>А хладан ветар попухује 
и никако да ишчезне.{S} Застење ли који или проговори, ето одмах жандара, да га тешким кундаком 
дахћу.{S} Понеко дете заспало у прашини или на трави; неке бабе селе, обгрнуле рукама кољена па 
те, не бринући се више: хоће ли ко чути или видети?</p> <p>На болесничкој постељи.</p> </div> < 
>царски колачи</hi>, Мора да су војници или официри донели Јагоди.{S} Она, у писму, некако узгр 
 јајима, да, по обичају. прода у вароши или да размени за шећер, каву, пирнач.{S} Ухвати и неко 
аним стрехама, <pb n="27" /> пробијеним или разваљеним крововима.{S} Појате посрнуле, сасуле се 
одностима, она страховала да га вриском или кукњавом не раздражи.{S} Зар да је изгрди, прокуне  
то: је ли ово шала или збиља, је ли сан или јава?{S} Да га гоне у апс због голуба ?{S} Због оно 
или Ивица... не знам који... лежи рањен или ... сачувај Госпе блажена, или ...</p> <p>— Не слут 
енутно згрозила од нечега што је прошло или што, можебит <pb n="94" /> није ни било.{S} Као га  
 трче, трче.{S} Испане ли којој вретено или напола оплетена нова чарапа, не осврћу се на њих.{S 
да Лакана</p> <p>запита: је ли ишта чуо или знао' о наредби за голубове ?</p> <p>— Нисам.</p> < 
ако да га његују, препоручи какву траву или понуди какав прашак и иде.{S} А ако је болесник при 
лицима сељака, склизне низ попову браду или затитра на камилавци, па живо одскочи уза зид, задр 
војницима. „Где ли су сада?...{S} Близу или далеко?...{S} Како им је?{S} Јесу ли онамо у ватри  
па га он чува да га не пошаљу на Русију или на Србију...{S} Само, каже, треба томе добром човје 
ом?{S} Није ли и он одређен за Мађарску или га гурнули у те проклете таоце?{S} А и кад је пошао 
иле, док се друга деца хватала за сукњу или се ваљала у прашини, крај нога.{S} Десетак младића, 
тили болесна?{S} Држе ли га још у хапсу или га опремили негде оним њиховим докторима, који ће г 
матом?{S} Где је он? ...{S} Је ли талац или ...{S} Савлада се и не хтеде да запита Крсту.{S} Ма 
оју је имао свратити, готово комшинска, Илије Јуретина.{S} Ено види домаћицу како се раширила п 
..</p> <p>— Шта је ? — с осмехом запита Илиница и пође према њему.</p> <p>— А шта ћемо?{S} Вран 
у.{S} Само моле да их лепо пропусте, да им се у путу не би правиле неприлике.</p> <p>Кад су Брђ 
з и мирно разговарају.{S} Нико несме да им се јави ни да их опомене нека се уклоне с пута.{S} З 
ко ви? — запита да поведе разговор и да им се сит наслуша гласа. — Здрави ?</p> <p>— Ето видиш. 
деца, још увек уплакана.{S} Хтела би да им помогну, да и они купе.{S} Али сваки час престрављен 
еки се сасушили, омршавели, ислабили да им се више ни глас не чује даље од постеље; други набре 
не сиротиње кроз село.{S} А ја немам да им дам.{S} Све сте нам отели.{S} А он доноси брашна, пр 
ледају свакога кога сусретну.{S} Као да им је цео свет крив што су их отргли од кућа и што их о 
ледале су да што брже сврше.{S} Само да им остане што више времена за разговор.{S} А тада лепо  
 мушкије коракне напред.{S} Хоће баш да им покаже како је хајдук.{S} Погинуће а више их замолит 
а га питају.{S} Лакан одговори.{S} Каза им и откуда је и коју веру верује и колико му је година 
газда Пешикан и толики други.{S} Музика им свира негде у крају, а они испијају вино из финих, т 
<p>У заносу, у пијанству оном, поручила им по једном одрпанцу, да јој на село дођу.{S} Лепо да  
раћали у куће, харали.{S} Где дођу мора им се одмах припремити ручак; пића мора бити обилато.{S 
hi>царске</hi> и они слободно могу, кад им се то хоће, да сад никога овуд не пропусте.</p> <p>К 
 их и да плачу и да се изјадају.{S} Кад им се ништа не дозвољава, то им се зар још може дозволи 
верени да ће и он бити осуђен.{S} А кад им спомене голуба и жандаре, неки као да се стресоше од 
 али необично жилави, чврсти.{S} Поглед им промицав, оштар, тешко га издржати.{S} Јаке вилице н 
а пуста и празна згаришта.{S} Онде, где им биле куће само гомиле црног, печенога камења.{S} На  
 погледа.{S} Вечито опипавају место где им виси дуванкеса, непрестано замотавају цигаре и пуше, 
едавно изашли из болнице.{S} Ни госпође им не циче више за клавиром, не истрчавају на прозоре,  
ао да би трком да дођу до места које је им одређено; старији и немоћнији, стењући, јечећи, кашљ 
дари је сусретоше и зауставише.{S} Није им могла побећи нити се сакрити.{S} Видели је издаљега  
ола Гридев па се обојица надули, отекле им ноге као барила и обојица умрли.{S} Додуше жандари с 
> Сви уозбиљени, оштри, љутити.{S} Пуне им руке списа и хартија свакојаких.{S} Претурају их, пр 
S} Ако деца у зору заишту хлеба, шта ће им. одговорити ?{S} Чиме их замамити ?</p> <p>Разбише с 
уда ?...{S} Знаће се већ куда.{S} То ће им се већ у путу казати.{S} Напослетку нико не сме ни д 
ају, пита: „зар само толицно?“ и окреће им леђа, — упаде и по трећи пут непознати буџаклија и о 
 се брзо постројише и укрутише.{S} Рече им неколико опорих ријечи, припрети, па пође Митри, кој 
p>— Хајдете тамо па се забавите, — рече им мекше. — А мене оставите сану...{S} Уморна сам, хоћу 
а се нико на њих смиловао неби, нити би им којом капи оквасио уста.</p> <p>Једини луди Васо што 
етку сазнала све и о Јагоди и о веридби им.{S} Исто тако Митра је била извешћена колико су се п 
 прсте да га боље сагледа.{S} И погледи им се сусретоше.{S} Дубоко се упи један у другога; упиш 
а — <hi>три</hi> кила брашна.{S} Лагали им, лагали: те стићи ће брашно данас, те стићи ће сјутр 
ко се мисли на вас и на вашу децу“ вели им један чиновничић и води их до овећег прозора. „Приви 
игли да се бију с душманином.{S} Зажели им сваку срећу у боју.{S} Сам Бог нек се смилује и нек  
својој груди, у свом добру.</p> <p>Чини им се да нису толико ни журили а већ трећи дан били су  
S} Зар то може бити?“....{S} Ни жандари им нису могли ништа.{S} Жандари као да и сами осећали с 
.{S} Кита гиздавих, црвених фесова гори им у сунцу као голем бокор расцветаних макова; широки,  
готово ни једна да се сусретне: прозори им затворени.{S} Шта је то с њима?{S} Рашта је?....{S}  
дна малаксала жена, у грозници.{S} Нити им когод <pb n="50" /> приступа, -нити их нуди чиме.{S} 
да се отму и да полете у пламен.{S} Очи им се некако светле, па гледају као звер кад хоће да ск 
у боју.{S} Сам Бог нек се смилује и нек им благослови оружје, јер се бију за праведну ствар.... 
астужује?{S} Нека их, нек се веселе док им је до весеља.{S} Имаће када туговати и јадиковати.{S 
дом и. не поздравивши се с њима, сасвим им хладно рекао да крену за њима.</p> <p>— А јесу ли то 
— Роба сад тридесетроструко скушља а он им уз о за стару цијену.{S} Ојадио куће!....</p> <p>— В 
еке игре које му нису биле познате и он им се одмах жељно и страсно предавао.</p> <p>Мартин, не 
аз неке чудне стрепње, бриге ли, урезао им се преко лица и никако да ишчезне.{S} Застење ли кој 
чином који му се спуштао до рамена, био им харамбаша.{S} Чим угледа попа који је седео у врху ( 
вао и у великој милости својој дозволио им повратак.{S} И ко зна да ли би се и сестре теже раст 
 у име и обично прозову наопако.{S} Ако им се не одазове, псују; ако се одазове и не погледају  
ада?...{S} Близу или далеко?...{S} Како им је?{S} Јесу ли онамо у ватри где зује куршуми и топо 
{S} Сељаци су својим очима гледали како им горе куће, читаво село како гори.{S} Јаки, узбешњели 
, све оздравило.{S} Лепо су видили како им горе куће; знали су да ће наћи само згаришта.{S} Све 
ешко га издржати.{S} Јаке вилице некако им испале, рашириле се и нешто као да непрестана ршти,  
зациликће и да се јави сељанима.{S} Оно им — како су говорили. — опојело, крстило, венчало дедо 
ју.{S} Кад им се ништа не дозвољава, то им се зар још може дозволити.</p> <p>Баби Митри као да  
у кућити, како многи говораху.{S} Уз то им понестало и хране.{S} Што је било потрошило се у пут 
ач.{S} Ухвати и неколико кокоши, чврсто им утегну ноге и спусти поред крошњице, на тле.</p> <p> 
аже.{S} Наћи ће, зар, код Муслимана што им газда Пешикан продао <hi>за радише?</hi> Макар било  
старицу и Лакана, са оно мало стоке што им оставили, потерају доле, према цркви.{S} Кад Јагода  
, пошто је помузла оне две три овце што им још остале, и унела каблић у кућу, неко лако куцну у 
 и никад као да не могу да нађу оно што им треба.{S} Обрецну се један на другога, окосе се, да  
ћани позатварани.{S} Неки затворени јер им газду дигну у таоце или у прогонство, па нема ко да  
али да је стара мало луцкаста и одговор им се учини врло згодан.{S} Осмехну се и дебељко и узви 
се ледено сави око срца.</p> <p>— Синоћ им је казано, — настави Ибро живље и запали цигар. — От 
ца и наже се према њему.</p> <p>— Синоћ им је казано, — настави Ибро живље и запали цигар — Оти 
фицире, клањају се пред њима и целивају им ордене на прсима.{S} Све се измешало, ускомешало, ст 
рикрити се у залеђину?...{S} И какве су им старешине?...{S} Добре или рђаве?...“ Кад би били бл 
мљу за њих, за сиротињу.{S} Неки дан су им то и показали, на једној забави. „Ево да видите како 
мотани у дуге, црне струке, испод којих им провирују врхови пушчаних цеви, са набијеним капана  
о се поче на силу искашљивати. — Хехеј, има ли по Богу?</p> <pb n="29" /> <p>Иза дирека помоли  
о ће моћи да помогне.</p> <p>— Хехехеј, има ли игђе икога жива? — запева, изненада, испред врат 
 к'о Мргуд, и болеснике и сакате ...{S} Има десет манитова међу њима.{S} И манитавих се људи бо 
 твој из Мађарске донијети огледало.{S} Има тамо пуно огледала.</p> </div> <pb n="45" /> <div t 
каже како му у Стоцу читали из писма. — Има вели добра фељбабу, па га он чува да га не пошаљу н 
сише, — похита Ибро да јој протумачи: — Има их осам.{S} Закопаће ђубре с ђубретом да трухне, а  
указа на њега и мукло запита :</p> <p>— Има ли...{S} Имате ли у кући ... онако... што маломе тр 
... онако... што маломе треба?</p> <p>— Има свега фала Богу, — брзо одговори Митра, са детињски 
гуран да је голуб писмоноша.{S} Мора да има везе са неким од непријатеља; изабрали га баш зато  
аре што је врућа. што пржи.{S} Само кад има.</p> <pb n="59" /> <p>Гледајући их и Мартину се саж 
у да ни у Требињу нема брашна; ако га и има да је прикривено код понеких бегова и газда.{S} Али 
 је умро од глади.{S} У овој земљи свак има да једе, а ко је крив тим људима што се нису побрин 
на ту задесила.{S} Нек није сам.{S} Нек има још кога од туђе чељади....{S} Биће му лакше.</p> < 
 неколико.{S} Газда Микаило Пешикан сам има толико жита; шапуће се да читаве гомиле пуних врећа 
 војник, напослетку, увери се да „нешто има, те оде и пријави тамничару.</p> <p>— Мора радити!  
и.{S} Намерила се на чељад која такођер има своје болове, своје муке.{S} Ништа тако не може збл 
ће газди Пешикану?{S} Јер је богат, јер има паре...{S} Ено га окитио кућу, растворио врата, дов 
ар нас има без гријеха?{S} И колико нас има?</p> <p>Јагода се зачудила, кад се појавио.{S} Нека 
гријешила, опет се зар каје.{S} Зар нас има без гријеха?{S} И колико нас има?</p> <p>Јагода се  
 прича некакву Главозији (чини се да му има у глави пет ока) о газди Пешикану.{S} Газда Пешикан 
ет ће Митра, тешећи је. — За сваку рану има и понеки лијек....</p> <p>— А какве ми фајде од осв 
е“... „Нијемац би“ веле и могао; он још има јакости и крмалука у себи. „Али наш је Швабо на изд 
гова и газда.{S} Али се ипак надали.{S} Имају, зар, и тамо људи душу и верују у Бога.{S} Ваљда  
Сведно што је онако. мали...{S} Зар они имају срца?..{S} Зар знаду за љубав, за смиловање?</p>  
ише их замолити неће.{S} Нек виде с ким имају посла.</p> <p>Чим је приспео у мостарски затвор,  
 тога часа, учини као да на председнику имају две главе.{S} И као да му наочари по носу почеле  
заједничку стоку на пашу.{S} Мартин, не имајући ситне деце, морао је плаћати туђем, да, уз свој 
 и погоди се с њим и продаде све што је имала за продају.</p> <p>Кад јој Ибро исплаћивао новце, 
дана да остави кућу.{S} Додуше сад није имала посла колико пре, јер јој се иселио и поп и сви < 
што су се тако стеснила, — као да су се имали где склонити, — и попретили да, у случају каквих  
и није ништа окусила.{S} Нису додуше ни имали много да једу.{S} У читавој кући чувала се још са 
љували у страну.{S} Неки као да нису ни имали другог посла него су по пола дана наизменце обила 
у хтели.{S} Некоји и од сељака, који су имали новаца да „подмажу где треба , добили су.{S} Оста 
 чета и где је ко коју видео.{S} Већ су имали неке окршаје и са жандарима и са војницима.{S} И, 
Са дивљом радошћу људи који никада нису имали оружја у рукама, или га одавно нису имали, непрес 
ико сурови и свирепи били, шуцкори нису имали срца да јаднике одмах покрену на пут.{S} Пустили  
али оружја у рукама, или га одавно нису имали, непрестано се играју с пушкама. и непрестано их  
а почеше уређивати.{S} Није се, управо, имало шта уређивати, али свак је желио да барем торбу,  
ми . . .</p> <p>— Узми болан !</p> <p>— Имам на дому.</p> <p>Баш си будала, — подругну се онај  
е ли још икога осим вас двоје?</p> <p>— Имам једног сина у војсци, — отповрну Митра као преко в 
ове и хране их у јатима.{S} Марко Томов имао их двадесет; Аћим Перишин шеснаест; Никола Гргуров 
смилова да пређе Јагодин праг.{S} Он је имао обичај да свако чељаде које се у селу разболи, мак 
арањени у гробницу.</p> <p>— Осим ко је имао пара, — опет ће онај из гомиле. — За паре се могло 
нуо преко прага.{S} Прва кућа у коју је имао свратити, готово комшинска, Илије Јуретина.{S} Ено 
, примаче му се и седе до њега.{S} Није имао обичај да га милује и грли, није га хтео мазити.{S 
{S} Доктор је управо саручковао те није имао кад да мисли на болесника.{S} Слегао је мирно раме 
м самилости, сажаљења.{S} Да ли је и он имао мајку па је се сетио?{S} Или био мекшега срца од д 
а?{S} И њоме да се ожени?{S} Јели Симат имао памети кад је пристао?,..{S} Или се какогод превар 
лаћају колико они хоће.....{S} Ја....{S}Имао си вуне за хаљине Сад нећеш ни то....{S} Не требај 
 и мукло запита :</p> <p>— Има ли...{S} Имате ли у кући ... онако... што маломе треба?</p> <p>— 
— Није шала толико путовање.</p> <p>— А имате ли још икога осим вас двоје?</p> <p>— Имам једног 
у прсте кљуцају.{S} Знао је одмах да ће имати неких непријатности.{S} Такви снови не слуте добр 
и ко зна?...{S} Зар на фронту може неко имати одвише пара?</p> <p>Чим је изишао, заврти Манда г 
, нек се веселе док им је до весеља.{S} Имаће када туговати и јадиковати.{S} Ко зна!{S} Може би 
ош барем ову ноћ с миром преспавају.{S} Имаће и тако и сувише времена да кукају и јадикују.</p> 
ће му указујући на ниску столичицу, — а имаћемо времена за љубљење.{S} Док свршимо што треба.</ 
пита командант и зачуђено је погледа. — Имаш право...{S} Вријеме је...{S} Напријед!</p> <p>Гоми 
ругајућ се и поче премештати игле. — Да имаш и показ’о би.{S} Ти си ми лагао.</p> <p>Увређен ск 
ах ме, страх.{S} Митре, сестро, кажи за име Исукрстово јесу ли ми живи?</p> <p>И здрави, — доче 
се се не боји нити брине, — ако му само име спомене, ако макар што излане.{S} Жандари, љутити и 
се стави на прагу. — Ево ме.</p> <p>— У име закона позивам те да ступиш у војску.{S} Хајде међу 
. — Ти си'?</p> <p>— Ја сам.</p> <p>— У име закона ти си ухапшен.</p> <p>— Фала Богу на његову  
апуни пушку, па суво одсече:</p> <p>— У име закона ти си ухапшен.{S} Послаћемо те пред суд, у М 
ати, прозивати.{S} Завирују, завирују у име и обично прозову наопако.{S} Ако им се не одазове,  
 речи.</p> <p>— Хвала Богу, брате...{S} Имо си велику ватру, — опет ће војник мекше и лако га п 
} Нема тамо ни простирке, ни покривача, ин ништа...{S} Само неколике голе даске?..{S} И зар њез 
обзирати.{S} Куд ће сада?{S} Где ће?{S} Ина ли игде икога ко би могао да је упути, да што посав 
ре, умријеће.</p> <p>А Лакан је, као за инад свима, преболео.{S} Мало је, додуше, срећника који 
 пазећи да не посрне, а ипак се, као за инад, непрестано спотицао.</p> <p>Стара, чим уљезе у ку 
 научио веле му и смеју се.{S} А он, из инада, измахне главом и мушкије коракне напред.{S} Хоће 
знају малога и његову породицу, јер би, иначе, макар нашли и голуба, прогледали кроз прсте.{S}  
Мора радити! — повика тамничар бесно. — Иначе неће јести.</p> <p>— Не може.</p> <p>— Удри!</p>  
ли кроз прсте.{S} Додаде како је мали и иначе сумњив.{S} Читаво време немиран је, црвен у лицу, 
е вратили из Арада, неке из војске, као инвалиде.{S} Без руке, без ноге, без ока.{S} Сви ослаби 
алапљиво јести.{S} Као да га није много интересовало шта они унутра говоре.{S} Није ни прислушк 
..{S} Ја ћу с вама.</p> <p>— Ти си овђе интернирана.{S} Из ове куће и овог села нигђе не смијеш 
гоше јој Митру. ,Дође наредба да се сви интернирани врате натраг. домовима.{S} Цар се, веле, см 
<p>— А ово није наш?{S} Ово је Брђанин, интернирац?</p> <p>-— Од Требиња.</p> <p>Цуксфирер се п 
 изађе, једва је прешла преко прага.{S} Ипак се пркосно исправила и погледала их испод ока.</p> 
, само да кнез не позна како јој је.{S} Ипак је морала чешће да застане и да отпочине.{S} Кад с 
, непрестано ропће све док не крене.{S} Ипак при поласку потапше <pb n="61" /> Манду по плећу и 
ела оштро да му одговори, да увреди.{S} Ипак се савладала.{S} Не због тога што се бојала за се. 
ћ, чувајући се и пазећи да не посрне, а ипак се, као за инад, непрестано спотицао.</p> <p>Стара 
 се, задовољна и готово радосна, што је ипак у ње нешто остало и што ће моћи да помогне.</p> <p 
о код понеких бегова и газда.{S} Али се ипак надали.{S} Имају, зар, и тамо људи душу и верују у 
нову магазу.{S} Као да се надала, да ће ипак отуда неко да изађе и да јој се јави.{S} Па дубоко 
S} И ако се нико не шали са ланцима, он ипак као да није био па чисто: је ли ово шала или збиља 
није имала посла колико пре, јер јој се иселио и поп и сви <hi>бескућници</hi> како их она нази 
артин полако, старајући се да све онако искаже како му у Стоцу читали из писма. — Има вели добр 
а био, само да одмах могу на њему да се искале, да покажу своју силу.</p> <p>На прве куће насрн 
како не знају шта ће са децом и њиховим искањем да једу.{S} Шта ће се јести?{S} Зар и опет трав 
емље за густе облаке дима, час кроз дим искачући и узлечући према небу.{S} Загушљив, тежак мири 
фирер, са двоструком брадом, и добро се искашља. — И живот и све.</p> <pb n="70" /> <p>— А шта  
кидају.</p> <p>— Кхе, кхе, — на силу се искашља Симат чупкајући брк и окрећући се у страну да и 
ештав мушки глас и неко се поче на силу искашљивати. — Хехеј, има ли по Богу?</p> <pb n="29" /> 
рикасто бледа, мехурови испод очију.{S} Искезили крваве зубе и радосно се смешкају кад опазише  
— Одмах...</p> <p>— И треба, и треба, — искеси се према њој Мартин, који никад није волио издат 
бацив једно мукло <hi>збогом</hi>, брзо искочи пред врата. </p> </div> <div type="chapter" xml: 
је ђеце у војсци, — исправи се домаћица искрај огњишта и проплака. — Дигоше их, Бог их убио!</p 
.{S} И све један по један.{S} Најпре се искрао гурави поп, натуривши камилавку до ушију и сакри 
а опази нечији голем, црн палац, рањен, искрвављен; надуо се као кабасти, мрки паук и непрестан 
 и великом тугом.{S} Знала је она да од искрене туге бољега ни вернијега друга ни пријатеља нем 
орави на се и поче да жали њих, дубоко, искрено.{S} Мора да су добри, јер само добри људи пате. 
, плетери покрхани, уништени, тарабе се искривиле, полегле.</p> <p>Неке жене као да се сад тек  
ки прозорчићи, расклимани; врата тесна, искривљена.{S} Испод врата изроване јаме, препуне воде; 
о и носа: нешто големо, меснато, масно, искривљено.{S} Ено и големих уста са отромбољеним уснам 
лаче биће јој лакше.{S} Погледом старе, искусне домаћице премери кућу и дубоко уздахну.{S} Овде 
 Није ништа крупно.</p> <p>Одмота своју искушљану и испуцану мушему, извади читав сноп артија и 
еснике.{S} Неки се сасушили, омршавели, ислабили да им се више ни глас не чује даље од постеље; 
Мора да је синоћ премного пио а није са испавао.{S} Лице »му подбуло, некако модро, очи закрвав 
ада са стране, из густе помрчине. нагло испаде сноп густе, разбарушене косе и разасу се по тлим 
о га издржати.{S} Јаке вилице некако им испале, рашириле се и нешто као да непрестана ршти, мељ 
упљају хаљине око себе и трче, трче.{S} Испане ли којој вретено или напола оплетена нова чарапа 
рању од слабе хране, од глади.{S} Свет, испаћен, измучен, ојађен изгубио више сваки страх, те п 
це по покошеним пољима. кад их месечина испија; док се широке, црне чакшире неспретно таласају  
S} Музика им свира негде у крају, а они испијају вино из финих, танках чаша и наздрављају једни 
и одолети.{S} Оне страшне очи као да му испијају сву снагу.{S} Гледају га, прождиру и он осећа  
о скувају каву, седну једна уз другу и, испијајући, говоре о њима, о војницима. „Где ли су сада 
ватише за мале финџаниће и нагло почеше испијати.{S} Не маре што је врућа. што пржи.{S} Само ка 
.{S} И дошла чисто као авет.{S} Мршава, испијена, изломљена.{S} Не може ни да иде усправно, сва 
?</p> <p>Исправила се, укочила, бледа и испијена као светитељка.{S} Поглед јој и строг, и пакос 
p> <p>Остали хапсеници, бледи, исушени, испијени, помућених, безизразних очију и готово блесава 
лесника.{S} Једно сушичаво дете, слабо, испијено, и једна малаксала жена, у грозници.{S} Нити и 
еда му се у лице...</p> <p>— Тамница те испила...{S} Изнемого си.</p> <p>— Од болести, бако.</p 
ра... мора......</p> <p>Чим је скувао и испио каву придигао се, протегао једном двапута, зовнуо 
тек онако, ради обичаја.{S} Питало се и испитивало као од беде.{S} Сведоцима се мала пажња покл 
х испод ока.</p> <p>Хтели су опет да је испитују, И залуд.{S} Никако не одговара...{S} Ра да ни 
исне низ мршаве, наборане образе.{S} Ни исплакати се не може јадница.{S} Сама се лагано нија и  
е имала за продају.</p> <p>Кад јој Ибро исплаћивао новце, готово изненада, иза леђа му, по оштр 
и не покуша да је даље теши.{S} Нека се исплаче биће јој лакше.{S} Погледом старе, искусне дома 
к, а она неће да се пред царским људима исповеда.{S} Не сме познати ни да је забринута, ни тужн 
 с никим у разговор...{S} И ником се не исповиједај...</p> <pb n="23" /> <p>Пред вече, изненада 
ар <hi>он</hi> мисли да је она достојна исповиједи и причести?...{S} Опазивши га овако озбиљна  
Онако како знам....</p> <p>— А би ли се исповједила?</p> <p>Она подиже мутне, водњикаве очи пре 
торица.{S} Умотани у дуге, црне струке, испод којих им провирују врхови пушчаних цеви, са набиј 
спод врата изроване јаме, препуне воде; испод прозора издигле се гомиле ђубрета и све обрасле у 
расклимани; врата тесна, искривљена.{S} Испод врата изроване јаме, препуне воде; испод прозора  
 руци, некакав овисок, окошт старац.{S} Испод делијски натурене капе на чело стрељају два сокол 
од прозорчета и кидајући залогаје хлеба испод пазуха поче халапљиво јести.{S} Као да га није мн 
труле, смрдљиве сламе.{S} Сламу простре испод себе па легне да мало отпочине.{S} Али није могао 
? — тихо припита и Мартин пунећи лулу и испод ока их гледајући. — А?</p> <p>— Уморили, богме, — 
и жуте, лица модрикасто бледа, мехурови испод очију.{S} Искезили крваве зубе и радосно се смешк 
во и њих да обори.{S} Кивно, осветнички испод ока погледају остали на жандаре.{S} А ни један не 
робудио и једним оком лукаво провиривао испод покровца.{S} Старица га прекрсти и нареди му да ч 
ти, бако.</p> <p>— И блијед си, и модар испод очију..</p> <p>И уши ти се , утањиле.</p> <p>—- Н 
маче, седе на некакву иструлелу трупину испод прозорчета и кидајући залогаје хлеба испод пазуха 
пак се пркосно исправила и погледала их испод ока.</p> <p>Хтели су опет да је испитују, И залуд 
 n="100" /> запљусне га каткада у жуто, испосничко лице, засени му замућене и упале очи и прели 
ли.</p> <p>— Силеџије!</p> <p>Митра је, испочетка, некако зебла због ових домаћина, који су дру 
зници неколико пута тражила је воде.{S} Испочетка је нису чули, говорила је некако нејасно.{S}  
</p> <p>— А наше двоје ђеце у војсци, — исправи се домаћица искрај огњишта и проплака. — Дигоше 
во звоно?.. . зачуди се Манда и мало се исправи.</p> <p>— Па звоно са цркве...{S} Однијеће га д 
</p> <p>Па изађе пред кућу, поносито се исправи, пруживши руке напред, рече Вахмајстору:</p> <p 
<pb n="121" /> пред Петра и поносито се исправи пред њим:</p> <p>— А зар најприје нећеш изтражи 
..{S} Не дај!...</p> <p>Официр се нагло исправи и оштро подвикну на војнике.{S} Ови се брзо пос 
 прешла преко прага.{S} Ипак се пркосно исправила и погледала их испод ока.</p> <p>Хтели су опе 
смијеш осветити?....{S} Рођеног?</p> <p>Исправила се, укочила, бледа и испијена као светитељка. 
са неким мрким, косматим хајдучином.{S} Исправио се, подигао главу, па као да би нешто да викне 
биће и добро, — поносно одговори Митра, исправљајући се.</p> <p>— Мучно, мучно, — уздахну Крсто 
<p>Гледајући их и Мартину се сажали.{S} Испразни лулу на опњиште, очисти је прстима и спусти по 
ће...{S} Тако и остали.</p> <p>Симат их испрати до врата, поздрављајући се са сваким.{S} Кад их 
здрављајући се са сваким.{S} Кад их све испратио, застада мало, погледа изнад себе у небо и, зи 
ни Турко дуго одржати...{S} Не може.{S} Испребијаше и <pb n="116" /> њега тамо, код Ћабе, па му 
ли игђе икога жива? — запева, изненада, испред врата промукао, крештав мушки глас и неко се поч 
 Чак су и отимали један другом из рука, испред уста.</p> <p>Док су једни харали по Мргудовој ку 
 јесу ли то <hi>наши</hi> ? — запита га испред ниске, нагњилом сламом покривене, потлеушице кра 
удара, туче и лењо се, издаљега, уклања испред свакога.{S} Остављена, јадна немоћна као да стре 
 да се врати кући, да се ма куд сакрије испред ње.{S} Касно.{S} Одлучи се некако, крочи. и, не  
ућу, окрену лице зиду и, укрстивши руке испред очију, наслони главу на њих.{S} Бризну у плач.{S 
ред очима.{S} Кроз неку полутаму почеше испред њега да промичу сва она лица, једно за другим.{S 
е ситни. модри колутови да се ковитлају испред очију.{S} Играју, ломе се, мотају.{S} Затим се р 
ће се у реч, <pb n="62" /> жељна да пре исприча.{S} Манда је сазнала да се Петар губио из куће  
 се као да ће се повратити и још штогод испричати.{S} А волела би да јој неко много прича о њим 
а, подераних мешина, испуцалих лонаца и испробијаних и улупљених котлова.{S} И по неки мех сира 
трише Лакана, председник поглади браду, испрси се и запита њемачки како се зове?</p> <p>Један о 
бесне, и њихова разуздана вриска као да испуњава мрачно и хладно вече.</p> <p>Изненада све се у 
итави навиљци дасака, подераних мешина, испуцалих лонаца и испробијаних и улупљених котлова.{S} 
крупно.</p> <p>Одмота своју искушљану и испуцану мушему, извади читав сноп артија и, устакнувши 
старога Мргуда што је остала здрава.{S} Иста каква је и била, И онако иста и обељена.{S} Али су 
драва.{S} Иста каква је и била, И онако иста и обељена.{S} Али су на њу некако сви гледали попр 
 насрну. — Као да хтеде да удари, да га истера из куће.{S} Али намах малакса.{S} Заклеца, затет 
ла из уста, без заповести уљегоше да их истерају.{S} И Митра, и Лакан и Јагода, која се сакрива 
узнемирених оваца, коза, говеда; хрзање истераних и усплахирених коња растолеже се кроз читаво  
ке стране.{S} Истераше стоку из појате, истераше коње, говеда.{S} Наредише и чељадима да излазе 
Опколи Митрину кућу са сваке стране.{S} Истераше стоку из појате, истераше коње, говеда.{S} Нар 
 их одвукоше.{S} Та зар непријатељ није исти, заједнички?{S} Грозни, свирепи цар, који није био 
n="47" /> <p>Зачуђено узвикнуше обоје у исти мах и устукнуше једно пред другим.{S} Али се офици 
некако и међу Брђане.{S} Допро готово у исти час кад и у Требиње.{S} И све се ускомешало, узбес 
 освете....</p> <p>Па да и Лакану кажем истину</p> <p>А кад је чула да се недалеко појавиле ком 
е препуцава на оближњем брду, док су, у истину, сви нападаји били још доста далеко.{S} По брдим 
знала све и о Јагоди и о веридби им.{S} Исто тако Митра је била извешћена колико су се пута Јур 
с јадница ?</p> <p>Па се преклопи према истоку, држећи прекрштене руке на прсима, упрти торбу н 
аљега ситно, ситно јецају.{S} С њиме, у истом ланцу, свезан Станиша Јованов, јак, голем сељак,  
јунетом устреми се на малога.{S} У томе истоме часу устреми се и стара Митра на њега.{S} Без ич 
ет запуца бичем.</p> <p>— Вози, вози па истреси !..{S} Најбоље у воду ! — засмеја се Ибро и зат 
кан се послушно измаче, седе на некакву иструлелу трупину испод прозорчета и кидајући залогаје  
 матери, рашири руке и загрли је.{S} Па истрча пред кућу и крену међу војнике.{S} На Јагодину к 
ригушено врисну и, одгурнувши га, хитно истрча из куће.{S} Побеже старој Митри у заштиту.</p> < 
госпође им не циче више за клавиром, не истрчавају на прозоре, не дрече обесно, дивље кад опазе 
 /></p> <p>врата и поплашена чељад поче истрчавати и провиривати.{S} Понеки од домаћина крену д 
Покуша ли ко да се противи, немилице га истуку; малог попадијина Војина убише што је бранио сво 
ницу...{S} Једино ако би Симат пошао да истуче Лакана, — што се ретко дешавало, — разјуначила б 
јаше официр, дебељкаст неки капетан, са исуканом сабљом, на малом, угојеном вранчићу.{S} Мора д 
е, страх.{S} Митре, сестро, кажи за име Исукрстово јесу ли ми живи?</p> <p>И здрави, — дочекује 
неко воли?</p> <p>— Ех, синко, оно ти и Исус каже да љубимо непријатеље, — зашункета поп збуњуј 
 своју!</p> <p>Остали хапсеници, бледи, исушени, испијени, помућених, безизразних очију и готов 
о на њега.{S} Он се уопште ретко смејао ити само десном усном која би се неприметно надигла.{S} 
Знајући какве га муке чекају. како мора ићи од писара до писара, од собе до собе, од ађунта до  
S} Кад би му Манда напоменула како мора ићи, најпре се правио као да не чује.{S} Затим, на поно 
ва ова чељад мора оставити село и одмах ићи.{S} Куда ?...{S} Знаће се већ куда.{S} То ће им се  
ако буде писмо од кога од њих?</p> <p>— Их!</p> <p>— А ја ћу га први прочитати.</p> <p>Па крене 
А и зашто да се сневесели пред њима, да их растужује?{S} Нека их, нек се веселе док им је до ве 
не домаћице пеку, кувају без одмора, да их могу дочекати понудама.{S} Деца направила бајрачиће, 
се морају старати да их ко не опази, да их не затекне заједно.</p> <p>Стигав кући потера овце п 
и <pb n="11" /> једно од другога.{S} Да их сељани неби опазили и штогод замерили.{S} Тек каткад 
трого, свечано, домаћински.</p> <p>— Да их потражим ?....{S} Рашта?....</p> <p>И Петар је зачуђ 
кад није волио издати паре из руке а да их не <hi>олаје</hi>. — А оклен?</p> <p>— Оклен?</p> <p 
шао му из Стоца читав сноп карата да да их разда по селу.{S} Није шала дванаест црних карата!{S 
екако злослутно гачу.{S} Никога нема да их поплаши.{S} Једва ако по некад прође један од оних с 
е да иду, одмах да иду.{S} Само моле да их лепо пропусте, да им се у путу не би правиле неприли 
пазио да му попустили опанци те хоће да их притегне.{S} Узбешњени шуцкори почеше да бију, удара 
а оне хамале што преносе вреће, поче да их прекорава.{S} Опазивши како наљезе један безбрки офи 
у хтедоше да одвоје од овна.{S} Поче да их уједа, да удара ногама, туче!</p> <p>— Хунд! — бесно 
урила из уста, без заповести уљегоше да их истерају.{S} И Митра, и Лакан и Јагода, која се сакр 
рају.{S} Нико несме да им се јави ни да их опомене нека се уклоне с пута.{S} Због једне ситне о 
 понуди.{S} И увек се морају старати да их ко не опази, да их не затекне заједно.</p> <p>Стигав 
 мрморио нешто.{S} Морао би и требао да их одмах разда, али не може.{S} Треба срце од челика, к 
p>Лакан лукаво показа јабуке, па као да их опет хтеде сакрити.{S} Петар притрча, обгрли га опет 
дно грло, усамљено, слаб.{S} Сад као да их се удружиле стотине в. креште, дрече, јаучу.{S} И ку 
ише готово до земље.{S} Учини се као да их није ни видео.{S} Поче нешто да виче на оне хамале ш 
} И као да би ове на свету дала само да их види!</p> <p>У заносу, у пијанству оном, поручила им 
чупкајући брк и окрећући се у страну да их не гледа. — Доста, доста...</p> <p>Затим отрже Петра 
ишао да јавља породицама о несрећи која их снашла.</p> <p>— Али кад се мора... мора......</p> < 
ели пред њима, да их растужује?{S} Нека их, нек се веселе док им је до весеља.{S} Имаће када ту 
ре, журе...</p> <p>На крају села дочека их мала четица стараца и сакатих младића.{S} Неке врати 
рипита и Мартин пунећи лулу и испод ока их гледајући. — А?</p> <p>— Уморили, богме, — тихо одго 
} Ипак се пркосно исправила и погледала их испод ока.</p> <p>Хтели су опет да је испитују, И за 
, — похита Ибро да јој протумачи: — Има их осам.{S} Закопаће ђубре с ђубретом да трухне, а дана 
ћана оних бакала који му били дужни, па их узели у војску, па се предали у Србији, — дочека Гла 
д су жандари повели Лакана, стара Митра их је, поред свих претња, пратила.{S} Узастопце је ишла 
 и смреке.{S} Милује их по лицу, голица их око носа.{S} Док њима по прсима као да једнако пада  
ро дошла! — Добро дошла!</p> <p>Старица их некако зачуђено погледа.</p> <p>Па се и сама осмехну 
ај огњишта и проплака. — Дигоше их, Бог их убио!</p> <p>— Шути, жено, — опомену је Мартин мукло 
итра поуздано и потврђује главом. — Бог их чува.</p> <p>— Теби се ништа не привиђа?</p> <p>— Ни 
 ситне локвице по покошеним пољима. кад их месечина испија; док се широке, црне чакшире неспрет 
ну. — Ко зна какви су то људи!..{S} Кад их повела на вешала, а они застали да попију по ракију, 
ата, поздрављајући се са сваким.{S} Кад их све испратио, застада мало, погледа изнад себе у неб 
траве, очекивале су једна другу.{S} Кад их се састану по три по четири тада крену.</p> <p>При у 
а, вавек сува.{S} Ма колик квасио никад их наквасити.</p> <p>Тамничар, навративши се, погледа н 
јени, раздељени у омање групе.{S} Негде их нема него по двојица заједно, негде по четворица.{S} 
 кућу, да отпочинете мало.</p> <p>Уведе их у кућу и посади на сниско седиште око огњишта.{S} Ла 
се забављају око њива и ливада, обилазе их, ограђују.{S} А неки непрестано мисле о храни, одлаз 
 <p>А хладан ветар попухује и поткађује их јаким и свежим мирисом кадуље и смреке.{S} Милује их 
ежим мирисом кадуље и смреке.{S} Милује их по лицу, голица их око носа.{S} Док њима по прсима к 
им очима виде српску војску.{S} Окупиле их се читаве гомиле.{S} Застану насред улице, закрче пр 
 хлеба, шта ће им. одговорити ?{S} Чиме их замамити ?</p> <p>Разбише се по целој чаршији да тра 
се.{S} Шта ће радити с њима?...{S} Коме их предати? ...{S} Није друге него ће их, овако одвојен 
ца <pb n="72" /> хране голубове и хране их у јатима.{S} Марко Томов имао их двадесет; Аћим Пери 
прави лек.{S} Познаје она траве, — бере их свакога прољећа и свакога љета, — зна која најбоље п 
о у чуду питају неки, не верујући да ће их гонити.</p> <p>— Напријед!</p> <p>— Куку!</p> <p>Нас 
 <pb n="30" /> Остави !...{S} Сјутра ће их, веле, три стотине да опреме некуда у Маџарску, у су 
е их предати? ...{S} Није друге него ће их, овако одвојене поубијати.{S} Или их поморити глађу. 
каже како је хајдук.{S} Погинуће а више их замолити неће.{S} Нек виде с ким имају посла.</p> <p 
игоше.{S} Стресоше мало хаљине, уредише их и весело јој дођоше у сусрет.{S} Обоје зарумењени, с 
ица искрај огњишта и проплака. — Дигоше их, Бог их убио!</p> <p>— Шути, жено, — опомену је Март 
у децу“ вели им један чиновничић и води их до овећег прозора. „Привирите унутра, па видите ко с 
дно са домаћицом проклиње силеџије који их одвукоше.{S} Та зар непријатељ није исти, заједнички 
аоци викали и клицали улицом.{S} Морали их заглушивати добошима.{S} Сад, ето, уобичајили да доб 
ају.{S} Понеки носе и барјачиће, одигли их изнад главе и високо измахују њима.</p> <p>Од Срба н 
јници одвојили и коње и говеда и одвели их далеко у страну.{S} Неки почели одабирати и овце и в 
 и брзо замакну у гај, међу појате, или их нестане на уској путањи према шуми.{S} Стидљиво сакр 
ће их, овако одвојене поубијати.{S} Или их поморити глађу.{S} Или... а Бог зна шта све може бит 
аднике одмах покрену на пут.{S} Пустили их и да плачу и да се изјадају.{S} Кад им се ништа не д 
нице разлетеше по уској кући. — Само ми их Бог дао и само ми их он може узети...</p> <p>— А ето 
ој кући. — Само ми их Бог дао и само ми их он може узети...</p> <p>— А ето су узели, — опет ће  
а њима и, са пригушеном кукњавом, прати их са страна, настави још јаче :</p> <p>— Да расточатсј 
 им когод <pb n="50" /> приступа, -нити их нуди чиме.{S} Уопште мало говоре једни с другим.{S}  
аздели чету на омање патроле и размести их по селу, на неколико места.{S} Уза сваку патролу дод 
кад има.</p> <pb n="59" /> <p>Гледајући их и Мартину се сажали.{S} Испразни лулу на опњиште, оч 
рави <hi>царски</hi> хлебови...{S} И он их јео, морао да једе...{S} Она само одмахну рукама, пр 
 хране их у јатима.{S} Марко Томов имао их двадесет; Аћим Перишин шеснаест; Никола Гргуров десе 
викује једна другој сусрећући се. — Ево их!..{S} Ево!..{S} Пред селом!..</p> <p>Кадикада одјекн 
>— Ето, — опет ће онај чиновник пажљиво их одводећи. — Чист приход од ове забаве иде у корист В 
билазио око куће, поправљао плотове ако их стока оборила, подзидивао оборене зидове око авлије, 
 пође.{S} Чини му се, биће му лакше ако их преко ноћи задржи код себе и тек ујутру почне делити 
Сведоцима се мала пажња поклањала и ако их каткада довођене читаве чете. <pb n="76" /> Осуде, с 
ио и поп и сви <hi>бескућници</hi> како их она називала, али јој Лакан некако није изгледао здр 
непрестано питала о комитама.{S} Колико их је?{S} На кога су нападали?{S} Где?{S} Јесу ли могли 
снаест; Никола Гргуров десет.{S} И нико их није ни прекорио због њих.{S} Једино што се стари Мр 
аслонио се на пушку, уозбиљио се и мрко их гледа обојицу.</p> <p>Војник се насмеја и седе близу 
 Оно их о празницима звало цркви, звало их на сваки скуп, саставак.{S} Било то као неко живо че 
{S} За чисто детиње послове.{S} Ни мало их изненадило није кад су угледали Лакана.{S} Били су у 
S} Једну чутуру гурнуо међу њих и мукло их нагонио да се обреде, док другу пуну држи у рукама и 
стано се играју с пушкама. и непрестано их загледају.{S} Сад сваки сам себи изгледа некако силн 
у Митриној дрвењари) и некако поплашено их гледао, <pb n="114" /> приступи му, поклони се и пољ 
 кад и Манда хтеде да проговори, снажно их удари обе, гурну Лакана у ребра и сурово избаци:</p> 
, очеве, њих саме и њихову децу.{S} Оно их о празницима звало цркви, звало их на сваки скуп, са 
на леђа и, држећи руке на појасу, мирно их дворила све док нису вечерали.</p> <p>Сјутрадан Лака 
 гоне стоку на пашу ради њих.{S} Обично их ишла по тројица, по четворица заједно.{S} Знојави. у 
и као да закликта јастреб.</p> <p>— Ето их!</p> <p>Почеше се помаљати.{S} Одвојени, раздељени у 
љубећи јој танке, мршаве прсте и чврсто их стискајући. — Све за образ!</p> <p>— А ти слушај баб 
она погодила с њим.{S} Али примедбе што их узгред стављао, — познав да је Српкиња, — жацале је, 
вет крив што су их отргли од кућа и што их овуда гоне.</p> <p>Официр раздели чету на омање патр 
 прста судбине !</p> <p>— То су они што их јуче објесише, — похита Ибро да јој протумачи: — Има 
 куће...{S} Тако и остали.</p> <p>Симат их испрати до врата, поздрављајући се са сваким.{S} Кад 
 <pb n="101" /> је Мргуд умро, тридесет их је оне ноћи умрло с њиме.....{S} Тридесет....</p> <p 
аоколо поредали, седе на трави и чувају их, одмах занеми.{S} Чини се намах ће изазвати погрде и 
писа и хартија свакојаких.{S} Претурају их, премећу, разгледају, и никад као да не могу да нађу 
осе неколика струка босиока и задену му их за капу.</p> <p>— Е, лаку ти ноћ, Лако!...{S} Анђели 
 извади из недара две јабуке и гурну му их за појас.{S} Извуче из косе неколика струка босиока  
 убриса и још брже уреди ствари и гурну их под пазухо.{S} Некако збуњено, сметено. пружи јој ру 
арима не звоне и не клепећу, затисли су их травом.{S} Комшинице <pb n="21" /> не излазе пред вр 
у.{S} Као да им је цео свет крив што су их отргли од кућа и што их овуда гоне.</p> <p>Официр ра 
кашње, од читаве слике, слабо се сећала ичега осим тога големог, надувеног и страшног палца.{S} 
стреми се и стара Митра на њега.{S} Без ичега, голих руку.{S} Рукама прихвати за бајонету и пок 
у него готово све, а сама да остане без ичега.{S} Као квочка кад брани пилиће, накострешила се  
јатније изненадити?{S} Зар се данас ико ичему толико радује колико хлебу?</p> <p>Митра га гледа 
у јој читали, она ни узвикнула није, ни ичиjем показала радује ли се или не.{S} Готово равнодуш 
Ко је могао да чека, тај је и чекао.{S} Ишао, копао корење, чупао траву ако је где нашо и прехр 
ругога“.{S} И сад би други муке мучно и ишао да јавља породицама о несрећи која их снашла.</p>  
а му је свак види, јер је готово увијек ишао гологлав.{S} За официром војници, по четири у реду 
езаним рукама на прсима, тромо и уморно ишао пред жандарима.{S} Притегнути ланци, — које му у п 
, хука.{S} И макар што је лула опомену, ишла је даље, не осврћући се, не уклањајући.</p> <p>— С 
задње дане хранила травом и корењем.{S} Ишла је наоколо, тражила, корења.{S} Затим је прала, су 
ао некад са слава и теферича.{S} Сад је ишла лагано, заморено, једва се кречући.</p> <p>Али уза 
д свих претња, пратила.{S} Узастопце је ишла за њима готово на крај села.{S} И чинило јој се да 
робити и мора доћи унучету.</p> <p>Није ишла ни пун сат, а жандари је сусретоше и зауставише.{S 
Лакан је мали.</p> <p>Од тада сваки дан ишла је по селу од куће до куће.{S} Питала је ли ико би 
рај села.{S} И чинило јој се да би тако ишла дан и ноћ а да се не умори.{S} Само да се не одвој 
се смири на једном месту.{S} Непрестано ишла од куће до куће и непрестано питала о комитама.{S} 
не стоку на пашу ради њих.{S} Обично их ишла по тројица, по четворица заједно.{S} Знојави. умор 
а заједно.{S} Знојави. уморни, прашњави ишли су у нереду и, вечито љутити, насрћали на свакога, 
барен дотле док се могне држати.</p> <p>Ишли су у нереду, раштркани.{S} Као да су били кивни је 
и тумачу да Лакана</p> <p>запита: је ли ишта чуо или знао' о наредби за голубове ?</p> <p>— Нис 
кад се није смела приближити кући, нити ишта запитати.{S} Ту је Лакан, дете, а пред њим се не с 
} А и да је прислушкивао тешко би могао ишта разумети.{S} Сви су говорили шапатом и тек понека  
?{S} У Требиње се иде по неколико пута, иште се жита, тражи.{S} И свак се враћа празних шака. < 
иком ништа да да, нити икога да усрећи, иште крви од порода њихова, тражи да се гине за њега, з 
се забринуто згледаше.{S} Где,у кога да ишту више Или да просе ?{S} А код куће се нема ни мало  
, трзајући се и малаксавајући, замире и ишчезава.</p> <p>У Митрину кућу дођоше само двојица.{S} 
ли, урезао им се преко лица и никако да ишчезне.{S} Застење ли који или проговори, ето одмах жа 
да напоменем.{S} Ако би вам што фалило, ја сам ту.{S} Знаш ... комшије смо.{S} И док сам ја жив 
ој се, Гаране болан!...{S} Није ђаво... ја сам....</p> <p>Па се примаче Лакану, узе га у наручј 
да и да плаћају колико они хоће.....{S} Ја....{S}Имао си вуне за хаљине Сад нећеш ни то....{S}  
умеша, да га отме. — Мене водите....{S} Ја ћу с вама.</p> <p>— Ти си овђе интернирана.{S} Из ов 
о себе.</p> <p>— Зар да ја лажем?...{S} Ја?</p> <p>Јагода га пригрли и узе му дудук.{S} Загледа 
ијатељски и одгрну јој чашаф са лица. — Ја нисам дош’о на какву дугу сједницу Само да те видим. 
гло узвикну Крсто и удари се по челу. — Ја и заборавио на оно због чега сам дошао.{S} Немојте с 
 засмеја се харамбаша. <pb n="115" /> — Ја сам мислио да ћеш нам рећи, да баш њих тражимо.</p>  
е се изви и стаде пред Лакана.</p> <p>— Ја сам ухапшена, а није он рече одлучно.</p> <p>— Ти на 
ако лагано, пажљиво милује је.</p> <p>— Ја вам кажем, браћо, е добро бити <pb n="12" /> неће, — 
 нам рећи, да баш њих тражимо.</p> <p>— Ја сам се заклела. да ће само Петрова рука Симата освет 
ни се, саплете и стаде муцати:</p> <p>— Ја, ето, само сам мислио да напоменем.{S} Ако би вам шт 
исама добио, а колико послао ?</p> <p>— Ја незнам ни читати ни писати. — безаслено одговори Лак 
ко погледа у Симата. — Ти си'?</p> <p>— Ја сам.</p> <p>— У име закона ти си ухапшен.</p> <p>— Ф 
, стара, не кукаш кад те гоне?</p> <p>— Ја бих кукала да ме не гоне, — одговори Митра суво, и с 
ери. — У српској је држави тако...{S} А ја сам доста убијао...{S} Треба и да починем.</p> <p>Ст 
зи пуно гладне сиротиње кроз село.{S} А ја немам да им дам.{S} Све сте нам отели.{S} А он донос 
од кога од њих?</p> <p>— Их!</p> <p>— А ја ћу га први прочитати.</p> <p>Па крене из куће и лага 
у ти хаљине.{S} Хајде го....</p> <p>— А ја сам чуо да је Пешикан покупио сву робу из дућана они 
е привиђа?</p> <p>— Ништа...</p> <p>— А ја често... тако... гледам крв и људе у крви...{S} Чује 
измахује њиме око себе.</p> <p>— Зар да ја лажем?...{S} Ја?</p> <p>Јагода га пригрли и узе му д 
{S} Удари једном, двапут, трипут.{S} Па ја љутито баци на земљу, дозва сеоског кнеза, који је с 
 <p>— паметан је Јуре...{S} Не бојим се ја за њега.</p> <p>Па пође вратима и рече мекше:</p> <p 
 пршута, бешкота.{S} Свега донесе.{S} И ја то све дадем свијету и.... хвалили су ме.</p> <p>— А 
. </p> <p>— Хм....{S} Хм....</p> <p>— И ја му велим: „пролази пуно гладне сиротиње кроз село.{S 
к пред њима па се осмехну.</p> <p>— А и ја сам теби нешто донио, — рече и ђавољасто намигну.</p 
о послати.{S} Није друге него ћу опет и ја. од оно уштеде... знаш што сам продавала пилиће и ја 
о јадиковање. — Ге вег!</p> <p>— Не дам ја Гарана!...{S} Не дам га жив!</p> <p>И поче да се хрв 
вог цара. <pb n="58" /></p> <p>— Не дам ја своје крви ни цару ни никоме, — окоси се домаћица же 
.{S} Знаш ... комшије смо.{S} И док сам ја жив не смије вама ништа фалити.</p> <p>Старица ништа 
збуђено, задихано:</p> <p>— А почем сам ја грешница?....{S} Шта сам учинила?{S} Што сам волила  
 хладно одговорио:</p> <p>— А што ћу му ја У....{S} Ако му је суђено да умре, умријеће.</p> <p> 
збојници!...{S} Сина ми амо!...{S} Нећу ја да се моја крв пролиева ни за цара ни за кога...{S}  
аре.{S} Зар није могао лепо рећи. „нећу ја, браћо.{S} Бирајте другога“.{S} И сад би други муке  
о вече, непрестано, ти досадни пољупци, јабуке, цвеће!{S} Ништа друго не зна ни да му каже, нич 
ош?...{S} А?</p> <p>Лакан лукаво показа јабуке, па као да их опет хтеде сакрити.{S} Петар притр 
/p> <p>Лакан отра образе рукавом, опипа јабуке за појасом, и мирно крену даље.{S} Као да му не  
 Нисам.</p> <p>Она извади из недара две јабуке и гурну му их за појас.{S} Извуче из косе неколи 
бгрли га опет и, милујући, узе му једну јабуку иза појаса.{S} Другу остави њему.</p> <p>Петар и 
је ли ово шала или збиља, је ли сан или јава?{S} Да га гоне у апс због голуба ?{S} Због оног ле 
/p> <p>— Није у сну...{S} Није...{S} На јави...</p> <p>— Сведно...{S} Пошљи свијећу.</p> <p>— П 
ко пута на дан весело зациликће и да се јави сељанима.{S} Оно им — како су говорили. — опојело, 
 и опет се накостреши.</p> <p>Јагода се јави иза једног дрвета.</p> <p>— Не бој се, Гаране бола 
чи и да тркне мало до Јагоде, да јој се јави.{S} Ако може да је забави нек је и забави.{S} Какв 
ће ипак отуда неко да изађе и да јој се јави.{S} Па дубоко уздахну и опет крену низ чаршију.</p 
рно разговарају.{S} Нико несме да им се јави ни да их опомене нека се уклоне с пута.{S} Због је 
p> <p>— Еј Боже од освете кад ли ћеш се јавит ?</p> <p>Многи почеше гунђати и љутити се.{S} При 
е од некуда, дотрчаће.{S} Не може се не јавити кад га ова чека... .</p> <p>Неко јој случајно ка 
ј се чинило изненада ће га угледати.{S} Јавиће се од некуда, дотрчаће.{S} Не може се не јавити  
ете; у једну брат, а у другу сестра.{S} Јавише чиновницима, запомагаше.{S} Ако ће убијати, нека 
{S} И сад би други муке мучно и ишао да јавља породицама о несрећи која их снашла.</p> <p>— Али 
..</p> <p>— А Командант Хегедиш, кад му јављају, пита: „зар само толицно?“ и окреће им леђа, —  
} Ако би и срела пролазила је мирно, не јављајући се, не обзирући.{S} Нити би хтела придружити  
единама, по гајевима око села почеше се јављати војници.{S} Чобани већ нису смели да гоне стоку 
прекида Митра и хоће да јој зачепи уста јаглуком. — Грехота је... <pb n="63" /></p> <p>— А све  
с њим....{S} А он је гори од Јагоде.{S} Јагода се предала, а он се продо.{S} Продо и тијело и д 
свиралу, онаку, каку је и пре донео.{S} Јагода, нлетући чарапе, оборене главе слушала га како ч 
крену се Митри и рече шапатом:</p> <p>— Јагода је на умору...{S} Отиђи и опрости!</p> <p>— Бог  
тију, замота цигар и запали.</p> <p>— А Јагода како је? — запита као узгред. — Жива?</p> <p>— Н 
ма или иза какве појате избити Мргудова Јагода и да ће га зауставити.{S} А срамота би било да г 
та се нагло отворише и на њима се указа Јагода.</p> <p>— Ах!</p> <p>— Ах!</p> <pb n="47" /> <p> 
...</p> <p>— Па ти је и немаш, — дочека Јагода као ругајућ се и поче премештати игле. — Да имаш 
нило, пунило непрестано.{S} Још мало па Јагода неће бити тако удаљена од својих комшија.</p> <p 
или, потерају доле, према цркви.{S} Кад Јагода хтеде да пристане за њима, он је ухвати за руку  
опасна.{S} Тврдила Је поуздано да ће се Јагода барем кроз три недеље приДићи.{S} Кришом је, дод 
за бајонету и покуша да је отме.{S} А и Јагода обгрли Лакана и, окренувши се официру, врисну из 
ма, све у жељи да погоди место куд га и Јагода љубила Затим му пружи мали колачић и, пажљиво се 
е да их истерају.{S} И Митра, и Лакан и Јагода, која се сакривала за њихова леђа, изгурани из к 
P19191_C6"> <head>VI.</head> <p>Лакан и Јагода седили су на клупи пред кућом и разговарали.{S}  
а.{S} Другу остави њему.</p> <p>Петар и Јагода су вереници.{S} Стари Мргуд, отац Јагодин, удеси 
p>— Шта ли је с бабом? — једва се усуди Јагода да запита. — Је ли жив...</p> <p>— Не знам...{S} 
ве навале, новог јуриша нечијег.</p> <p>Јагода, сагледавши ово, оте се измеђ другарица и журно  
, а мимо његову се вољу не може.</p> <p>Јагода уљезе у кућу, окрену лице зиду и, укрстивши руке 
кревету и лагано, лагано нариче.</p> <p>Јагода се одмах досетила да се нека несрећа догодила.{S 
о у страну и опет се накостреши.</p> <p>Јагода се јави иза једног дрвета.</p> <p>— Не бој се, Г 
мах?</p> <p>— Може, може, синко.</p> <p>Јагода узе крст који јој поп пружи, пољуби га и притишт 
 га волити....{S} Тако је данас.</p> <p>Јагода одиже крст и рече мекше:</p> <p>— А добар је био 
 закорачи и хтеде да уђе у кућу.</p> <p>Јагода се препаде и од њега и од његова поздрава.{S} Пр 
 <p>— Зар да ја лажем?...{S} Ја?</p> <p>Јагода га пригрли и узе му дудук.{S} Загледајући га са  
ез гријеха?{S} И колико нас има?</p> <p>Јагода се зачудила, кад се појавио.{S} Некако поплашено 
акетић са брашном и колачима, добила од Јагоде.{S} Још се у писму вели како је Петар жив и здра 
ак се грли с њим....{S} А он је гори од Јагоде.{S} Јагода се предала, а он се продо.{S} Продо и 
ва.</p> <p>Препоручи и да тркне мало до Јагоде, да јој се јави.{S} Ако може да је забави нек је 
>— А молим ти се, бако, да одем мало до Јагоде — тихо прошапта Лакан прилазећи Митри иза леђа и 
ући.{S} И то није <pb n="106" /> крила, Јагоди је у лице говорила да ће умрети...{S} А кад ће у 
а, — рече некако невесело. -— И теби, и Јагоди и готово <pb n="31" /> читаву селу.{S} Газда Мик 
а рукав са некакве старе кошуље и пружи Јагоди да јој привеже.{S} Од губитка крви а и од страха 
, Мора да су војници или официри донели Јагоди.{S} Она, у писму, некако узгред спомену како јој 
ије пева.{S} Напослетку сазнала све и о Јагоди и о веридби им.{S} Исто тако Митра је била извеш 
} Ништа не одговори..{S} А он се окрену Јагоди и рече достојанствено:</p> <p>— А теби ће твој и 
ари поп као да се први смилова да пређе Јагодин праг.{S} Он је имао обичај да свако чељаде које 
агода су вереници.{S} Стари Мргуд, отац Јагодин, удесио је са старијим братом Петровим, док је  
 је од сада пусти да иде куда...</p> <p>Јагодин пакетић, намењен њој и Лакану, није хтела узети 
оју ствар, и вреднију и мање вредну, из Јагодине у своју кућу, да јој случајно неби други нашље 
S} Нису луди да се заражују!</p> <p>Око Јагодине куће увек се шетао по који беспослењак.{S} Иде 
а, и још некаква мрса који се задесио у Јагодиној кући.{S} И то није <pb n="106" /> крила, Јаго 
а пред кућу и крену међу војнике.{S} На Јагодину кућу и не погледа.{S} Стид га било од толиког  
е окрену, дозва једну патролу и пође за Јагодом у потеру.{S} Опколи Митрину кућу са сваке стран 
ађијати.{S} Она се давно досетила да са Јагодом нису чисти послови.{S} И одмах почела чувати Ла 
ао да му не беше криво што је сусрет са Јагодом био тако кратак.{S} Готово му додијали ти чести 
/p> <p>— Хехехе...</p> <p>Он намигну на Јагоду и потепша је по рамену:</p> <p>— Но..</p> <p>Међ 
? — тихо, шапатом запита опазив Митру и Јагоду.{S} Пажљиво се обзирући и завирујући да когод са 
 А кад се пролетос вратио кући и спазио Јагоду како стриже овце на авлији, застао је од чуда.{S 
-</p> <p>— Хтио сам да идем у Лулиње, — јада се Мартин и уздише. — Али тамо још горе.{S} Тамо н 
ка вам је он здрав и жив.... а Јуре.... јадан!</p> <p>Уздахну и показа карту.</p> <p>— Јуре вам 
чељадету.</p> <p>— Не, богме, не....{S} Јадан Мргуд!</p> <p>— По три пут јадан....{S} Оде му и  
...{S} Јадан Мргуд!</p> <p>— По три пут јадан....{S} Оде му и живот и образ, — дочека неко из г 
инуто заврти главом.</p> <p>— Велике ли јаде дочекасмо, фалим те Боже !</p> <p>— Даће Бог биће  
на...</p> <p>И дуго, дуго, стењала је и јадиковала <pb n="67" /> како јој дете пати и како ће,  
ше војници, које као да раздражи његово јадиковање. — Ге вег!</p> <p>— Не дам ја Гарана!...{S}  
м је изишао, заврти Манда главом и поче јадиковати:</p> <p>— Тврдица је, тврдица је, сестро...{ 
 је до весеља.{S} Имаће када туговати и јадиковати.{S} Ко зна!{S} Може бити и превише.</p> <p>— 
аће и тако и сувише времена да кукају и јадикују.</p> <p>Читаву ноћ мучно се, знојио, превртао, 
а, уклања испред свакога.{S} Остављена, јадна немоћна као да стрепи, боји се и своје сени.{S} Ч 
но прошапће:</p> <pb n="69" /> <p>— Еј, јадна царевино, на што ли си спала!</p> <p>Сутрадан, ра 
 извукле из кућа.{S} Прљаве, рашчупане, јадне.{S} Погурене готово до земље, полугласно наричући 
ивао.</p> <p>— А шта ви радите, јаднице јадне ? — тихо, шапатом запита опазив Митру и Јагоду.{S 
 себе и тек ујутру почне делити.{S} А и јадне породице, — правдао се сам пред собом, — нек још  
тао само један вагон...{S} Сад. .. ето, јадни нареде!...{S} Живи, ако можеш! </p> <p>Изненада с 
 Митри на раме и мукло јаукну:</p> <p>— Јадни меј Јуре!{S} Куку мајци за тобом!</p> <p>— Остави 
раго јој да оде па макар на дан...{S} И јадни Мартин ропће, непрестано ропће све док не крене.{ 
вирепи били, шуцкори нису имали срца да јаднике одмах покрену на пут.{S} Пустили их и да плачу  
, некако као кроз сан, избаци:</p> <p>— Јадница!</p> <p>— Жалиш је? — запита стара у чуду и пре 
ране образе.{S} Ни исплакати се не може јадница.{S} Сама се лагано нија и повија по кревету и л 
абави.{S} Какву ли је ноћ провела ноћас јадница ?</p> <p>Па се преклопи према истоку, држећи пр 
? — лагано се придиже и крену кући. .{S}Јадница!...{S} Соколила <pb n="86" /> се, давала главу  
 су ме.</p> <p>— А сагријеши ли с њиме, јаднице?</p> <p>— Сагријеших, оче.{S} Од добре воље саг 
но засукивао.</p> <p>— А шта ви радите, јаднице јадне ? — тихо, шапатом запита опазив Митру и Ј 
спе блажена, или ...</p> <p>— Не слути, јаднице, — брзо је прекида Митра и хоће да јој зачепи у 
 и тихо уздахну.</p> <p>— А уморили се, јадници? — тихо припита и Мартин пунећи лулу и испод ок 
{S} И све сузе као да се слевају у прса јаднога Матише. запљускују му око срца, навиру до под г 
 ујутру усудише се девојке да измиле из јазбина, трапова, пећина, куда се посакривале, и да кре 
 се и сувише заговорио, придиже се, узе јаја и кокоши и, не поздравив се, оде од Митре.{S} Она  
теде... знаш што сам продавала пилиће и јаја... да пошаљем коју десетицу, а да Мартин и не зна. 
рауна, изађе преда њу и затражи да купи јаја и кокоши.{S} Нудио <pb n="33" /> јој пристојну цен 
мало дувана, те коју кокош, те неколико јаја.{S} Постарала би се мајка да јој се олакша детету. 
а, пита.</p> <p>Напуни и једну крошњицу јајима, да, по обичају. прода у вароши или да размени з 
 у истом ланцу, свезан Станиша Јованов, јак, голем сељак, силан као стена.{S} Он никако не може 
тпочине.{S} Али није могао починути.{S} Јак, страшан смрад у пећини давио га, гушио; вода, која 
ада све се унаоколо расветли.{S} Силна, јака светлост прели се, расу по пољу, по брду, по шуми. 
узе.{S} Осети да се морала нека крупна, јака несрећа догодити.{S} Кућа пуна, богата, берићетна  
 промицав, оштар, тешко га издржати.{S} Јаке вилице некако им испале, рашириле се и нешто као д 
им горе куће, читаво село како гори.{S} Јаки, узбешњели пламенови, раздерани, растргани, са пом 
 црна птица, поплашена, снажно залепрша јаким крилима, писну и изгуби се негде међу мрачним и р 
>А хладан ветар попухује и поткађује их јаким и свежим мирисом кадуље и смреке.{S} Милује их по 
. „Нијемац би“ веле и могао; он још има јакости и крмалука у себи. „Али наш је Швабо на издихан 
на, искривљена.{S} Испод врата изроване јаме, препуне воде; испод прозора издигле се гомиле ђуб 
S} Други отишли у шуму да насеку дрва и јапију за грађевине.{S} Неки се забављају око њива и ли 
на и, засецајући ножићем у млада стабла јасика и бреза које се згуснуле око путање, поче безбри 
ољу.{S} Негде у близини као да закликта јастреб.</p> <p>— Ето их!</p> <p>Почеше се помаљати.{S} 
олио свога Гарана.{S} Много пута обгрли јастук, притегне га на прса и тепа му, тепа, тепа, тепа 
кој кући замандаљена, прозори залепљени јастуцима, грудњацима.{S} Ретко из кога димњака да се и 
кој гомили већ обрасла и трава и читава јата гуштерица веру се' и сунчају.{S} Гдегде се види јо 
b n="72" /> хране голубове и хране их у јатима.{S} Марко Томов имао их двадесет; Аћим Перишин ш 
када одјекне по који пуцањ из пушке.{S} Јато поплашених врана распе се са дрвећа и, са заглушуј 
кад се отме и понеки пригушен, малаксао јаук и као да замре у прашини.{S} Затим неко чудно, про 
трула и подерана ћебета, почеше јечати, јаукати, уздисати.{S} Неке изненада ухвати грозница па  
, па трећи.{S} Неко поче из свега гласа јаукати и помагати, неко застења као при издисању.{S} Н 
осталих постеља.{S} Нити се обазирао на јауке, ни на стењање.{S} Једино се заустави код Лаканов 
ење.{S} Нико не сме гласно да викне, да јаукне, а нико не ноже да се одвоји мирно од села, од с 
} Малаксала клону Митри на раме и мукло јаукну:</p> <p>— Јадни меј Јуре!{S} Куку мајци за тобом 
више од пренеражења него од бола гласно јаукну.{S} Сви зачуђено погледаше тамо.{S} И као да се  
а ред.{S} Многи посрне под ударцем тупо јаукнувши, многи се свали на другове па готово и њих да 
дан.{S} Узме га ватра, обнемогни, јечи, јаучи.{S} И, кроз-два дана, — мртав...{S} Кад <pb n="10 
х се удружиле стотине в. креште, дрече, јаучу.{S} И куће вриште, и дрвеће вришти и брда вриште. 
ам крв и људе у крви...{S} Чујем и како јаучу, стењу...{S} И лијепо чујем глас кога од њих двој 
аморили, малаксали, па само још каткада јаче измахну огњеним крилима и, хукнувши, избљују дебел 
говори.{S} Љутито опсова нешто и залупа јаче.{S} Врата се нагло отворише и на њима се указа Јаг 
тише, — жуљали га, руке у лактовима све јаче бољеле.{S} И ако се нико не шали са ланцима, он ип 
 котрљати.{S} Облак често пресецају све јаче блескајући оштри врхови жандарских бајонета.{S} А  
шиканом се није шалити, — узвикну Крсто јаче и одиже прст изнад чела, — Плаћај што прије.</p> < 
>— Симат Станишић ! — дрекну Вахмајстор јаче и мрко погледа у Симата. — Ти си'?</p> <p>— Ја сам 
том одличном упорношћу луда човека, још јаче наставља.{S} Затегну ли му ланац снажније, да и кр 
 њега, и њега, сине...</p> <p>Па га још јаче пригрли и поче миловати.</p> <p>— А наше двоје ђец 
књавом, прати их са страна, настави још јаче :</p> <p>— Да расточатсја врази јего и на спашениј 
 не зна где ни зашто.</p> <p>Врисак све јачи, оштрији, реже, пар, ваздух.{S} Није сад једно грл 
кло кокљање, као да некога даве, понеки јачи уздах, молба, клетва.</p> <p>Изненада они са улице 
кад подворити неће?{S} Зар нам душманин јачи и од Бога и од правде божије и од икога на свету?. 
{S} Негде из даљине као да се проби још јачи, оштрији писак.{S} Лакан задрхта.{S} Брзо обуче гу 
че, него да му скрене пажњу на крупљу и јачу ствар, те да га од ове намере одврати.</p> <p>Пошт 
се указа једна чудна певорка.{S} Напред јаше официр, дебељкаст неки капетан, са исуканом сабљом 
био па чисто: је ли ово шала или збиља, је ли сан или јава?{S} Да га гоне у апс због голуба ?{S 
је, такорсе, да се није што заборавило, је ли све намирено?{S} Некако као да се прибојавала Сим 
 нареди тумачу да Лакана</p> <p>запита: је ли ишта чуо или знао' о наредби за голубове ?</p> <p 
оходе апсеници.{S} Опипа торбу да види: је ли све у реду?{S} И лагано, лагано крену низ чаршију 
да тражи Лакана, као да би да се увери: је ли ту?{S} Затим га обгрли и тихо уздахну.</p> <p>— А 
цима, он ипак као да није био па чисто: је ли ово шала или збиља, је ли сан или јава?{S} Да га  
 дана, — мртав...{S} Кад <pb n="101" /> је Мргуд умро, тридесет их је оне ноћи умрло с њиме.... 
Шта је са Симатом?{S} Где је он? ...{S} Је ли талац или ...{S} Савлада се и не хтеде да запита  
ебу не би ли сазнала : које је доба?{S} Је ли већ дозвољено да се иде у затвор и да се походе а 
ки од домаћина крену да види шта је?{S} Је ли каква изненадна несрећа или самртни случај у чијо 
м? — једва се усуди Јагода да запита. — Је ли жив...</p> <p>— Не знам...{S} Ништа не знам...{S} 
Живо упаде Лакан и погледа јој у очи. — Је ли ме поздравио.</p> <p>— Поздравио те.</p> <p>— А к 
</p> <p>— И бабу? - поправи је Лакан. — Је ли?</p> <p>— И њега, и њега, сине...</p> <p>Па га јо 
/p> <p>— Шта?</p> <p>— Погоди!</p> <p>— Је ли писмо?</p> <p>— Бум...{S} Писмо.</p> <p>Па се при 
луб?</p> <p>— Ухватили чобани.</p> <p>— Је ли ваш?</p> <p>— Лаканов.</p> <p>Цуксфирер узе голуб 
 често свирао?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Је ли и стрико свирао?</p> <p>— Сваку вече.</p> <p>— Ех 
е, само ми оставите жене и ђецу...{S} А је ли Бугарин малаксао, неће се ни Турко дуго одржати.. 
} Кад су јој заповедили да изађе, једва је прешла преко прага.{S} Ипак се пркосно исправила и п 
уда што је остала здрава.{S} Иста каква је и била, И онако иста и обељена.{S} Али су на њу нека 
ти руку на чело, познала би одмах каква је болест...{S} И одмах би нашла траву, нашла прави лек 
кај, — проговори Митра благо и помилова је по коси. — Мени су дигли двојицу ...{S} Све ће бити  
игло је нешто — зли језици говоре да га је било много, — али скочили чиновници, скочиле газде и 
номадне добио по овоме голубу и коме га је дао?</p> <pb n="77" /> <p>Лакан зачуђено погледа у т 
S} Бојала се и за се и за Лакана, те га је двапут кришом прекрстила.{S} А сад се, готово поче о 
ни села нашли убијена војника.{S} Ко га је убио?{S} Наравно, Србин.{S} Зато се одмах и окупи чи 
 је?{S} И како је овамо дошао?{S} Ко га је довукао?....{S} Откуда?....</p> <p>— И ово болница?  
и вернијега друга ни пријатеља нема, да је она најистрајнија и најнежнија тешитељка.{S} И разне 
 тога у Брђана?..{S} Хтео је, дакле, да је изненади, обесели.{S} А чиме би је у данашње дане мо 
еди му да читав дан остане код куће, да је чува.</p> <p>Препоручи и да тркне мало до Јагоде, да 
метено одговара.{S} За голуба, рече, да је више него сигуран да је голуб писмоноша.{S} Мора да  
е јој необична жеља да свиралу види, да је узме у руке.</p> <p>— А ђе ти је свирала? — запита б 
а; изабрали га баш зато што је мали, да је мање сумњив.{S} Да <pb n="78" /> није тако млад. пре 
т ће Петар, желећи да јој растумачи, да је увери. — У српској је држави тако...{S} А ја сам дос 
ан и некакав Турчин добили су право, да је отимају од народа и да плаћају колико они хоће.....{ 
коше да „није крив“ а два су тврдила да је „крив“ Већином од једног гласа решен је.</p> <p>Одма 
S} Чини јој се као да се свак спрема да је удара, туче и лењо се, издаљега, уклања испред свако 
 у Требињу нема брашна; ако га и има да је прикривено код понеких бегова и газда.{S} Али се ипа 
{S} Није могао веровати својим очима да је то она.{S} Ова горда, снажна девојка, са набреклим,  
 с њима?{S} Рашта је?....{S} Бог зна да је некако зло по њихову главу</p> <p>Кроз неколико дана 
на малом, угојеном вранчићу.{S} Мора да је синоћ премного пио а није са испавао.{S} Лице »му по 
 Бризну у плач.{S} Митра и не покуша да је даље теши.{S} Нека се исплаче биће јој лакше.{S} Пог 
Рукама прихвати за бајонету и покуша да је отме.{S} А и Јагода обгрли Лакана и, окренувши се оф 
едбе што их узгред стављао, — познав да је Српкиња, — жацале је, пекле.{S} Видела је да изазива 
 Јагоде, да јој се јави.{S} Ако може да је забави нек је и забави.{S} Какву ли је ноћ провела н 
> чим је погледала брашно, видела је да је то <hi>царско брашно</hi>, а и колачи да су прави <h 
S} Он, који се није усуђивао оштрије да је погледа.{S} Осети да сад не може друкче, него да му  
 Брђанима се одавно утврдило уверење да је сваки, који само окуси белог <hi>царског</hi> хлеба, 
хтавом руком пружи причест и саге се да је пољуби у чело, две крупне сузе потекоше му низ стара 
 још неколито таких кућа.{S} Види се да је у некакву дослуку с њима.{S} А Митра неће ничијег по 
аћин, глава куће.{S} И чинило јој се да је он један једини прави радиша и једини паметан човек  
нам...{S} Ништа не знам...{S} А биће да је опремљен у Мађарску.</p> <p>— А мој бабо шта ради? — 
т се окрену Мартину. .</p> <p>— Пише да је у Ђеру, на батаљуну и да му је лијепо, — поче Мартин 
е смилују.{S} Једва се неки досетише да је притоваре на коња и да гоне барен дотле док се могне 
ло памети, овако држао?...{S} Решише да је узму измеђ себе и да је отпрате кући.{S} Узгред запр 
оре.{S} Није ни прислушкивао.{S} А и да је прислушкивао тешко би могао ишта разумети.{S} Сви су 
..{S} Решише да је узму измеђ себе и да је отпрате кући.{S} Узгред запретише Мартину да ће га с 
 и строго запита:</p> <p>— А знаш ли да је забрањено држати голубове?</p> <p>— Не знам, — одгов 
ејање, граја.{S} Шуцкори су веровали да је стара мало луцкаста и одговор им се учини врло згода 
ад је пао Пшемисел.{S} Нису веровали да је луд, називали га претварилом, Трећи дан се разболео  
та то пита?{S} Зар <hi>он</hi> мисли да је она достојна исповиједи и причести?...{S} Опазивши г 
како силнији, моћнији.{S} Свак мисли да је јунак.{S} И бесни су ради тога, осиљени.{S} Вриштећи 
/> рад тога, није хтио да је чује ни да је види.</p> <p>Петар се лагано поглади по челу и, нека 
удима исповеда.{S} Не сме познати ни да је забринута, ни тужна.{S} Ништа.{S} Сазнаће она што јо 
преслицу.</p> <p>Није хтела отићи ни да је мртву види.{S} Мирно је слушала препирке сељана: хоћ 
даљине.{S} Попу нису могли забранити да је не опоје и не отпрати до гроба.{S} Али осим четвориц 
тако умре, ни за њега се не сме рећи да је умро од глади.{S} У овој земљи свак има да једе, а к 
 па одмах запалио чибук, замишљајући да је уз своје огњиште, уз ватру.{S} Други отишао, чупа тр 
олуба, рече, да је више него сигуран да је голуб писмоноша.{S} Мора да има везе са неким од неп 
ће?{S} Ина ли игде икога ко би могао да је упути, да што посаветује? . . .{S} Некако очајно пог 
ријечи не изусти.{S} Он се зар бојао да је не уплаши неугодностима, она страховала да га вриско 
.{S} Често се изнебушено осврне, као да је неко покушао да је гурне отрага Затим се постиђено к 
им влажним, питомим погледом.{S} Као да је очекивао да ће му Лакан још нешто казати.{S} Затим с 
овири на врата.{S} Причини му се као да је неко прошао. — Тешко нама у злу добра чекајући !</p> 
ским ударцем.{S} Међутим у стоку као да је помамац ударио.{S} У колико чељад ћутљивија, у толик 
чи неки дебељко, на чијем трбуху као да је читав сто почивао....{S} Опазив једну клупу, и не пи 
ушено осврне, као да је неко покушао да је гурне отрага Затим се постиђено крене и хитно, хитно 
p> <p>— Ено....</p> <p>Лакан се саго да је пољуби у руке, али се она отрже и строго, забринуто  
, <pb n="120" /> рад тога, није хтио да је чује ни да је види.</p> <p>Петар се лагано поглади п 
престано кукала и кад је требао неко да је теши, отргоше јој Митру. ,Дође наредба да се сви инт 
 и измакну се мало у страну.{S} Само да је што даље од њега!</p> <pb n="49" /> <p>Официр нареди 
} Хајде го....</p> <p>— А ја сам чуо да је Пешикан покупио сву робу из дућана оних бакала који  
ком или кукњавом не раздражи.{S} Зар да је изгрди, прокуне на данашњи дан?</p> <p>Огромни талас 
рахом, гледаше га.{S} Мислила је зар да је дошао да ружи и да прокуне.{S} И претрнула.{S} Хтела 
а их испод ока.</p> <p>Хтели су опет да је испитују, И залуд.{S} Никако не одговара...{S} Ра да 
<p>— Шта ти је? — пита је Митра и гледа је зачуђено.</p> <p>— И све ми се чини... не знам...{S} 
 и стаде пред Мргудову кућу.{S} Погледа је, климну главом и кратко, одсечно избаци:</p> <p>— Но 
="62" /> жељна да пре исприча.{S} Манда је сазнала да се Петар губио из куће и да су га трећи д 
е Митри и рече шапатом:</p> <p>— Јагода је на умору...{S} Отиђи и опрости!</p> <p>— Бог нек суд 
{S} Лакан одговори.{S} Каза им и откуда је и коју веру верује и колико му је година.{S} Пошто с 
 и дебељко и узви главом:</p> <p>— Луда је, видим... али је пуна Влахалука...</p> <p>Командант, 
 Мартину, ситну, мршаву човечуљку, чија је глава једва извиривала измеђ рамена а чађави бркови, 
ад у пећини давио га, гушио; вода, која је цурила низ мркле, мемљиве зидове, цедила се и капала 
 пред суд, у Мостар.</p> <p>Митра, која је стајала крај врата и <pb n="71" /> све немо посматра 
ан круг, све опколише.{S} Светину, која је насртала да се провре, одгурнуше натраг.{S} Неколици 
 као да би да осоколи ону светину, која је пристала за њима и, са пригушеном кукњавом, прати их 
/p> <p>— Мој је голуб....</p> <p>— Нека је.</p> <p>Немилосно је одгурну, па повуче Лакана за ру 
 <p>— Унук. <pb n="57" /></p> <p>— Нека је сретан и жив...{S} Хајдемо у кућу, да отпочинете мал 
 се да јој оде. „Грехота је, хришћанска је душа прошапта. „Ако је и згријешила, опет се зар кај 
лико пута тражила је воде.{S} Испочетка је нису чули, говорила је некако нејасно.{S} Кашње потр 
а као да се још устручавала.{S} Гледала је, такорсе, да се није што заборавило, је ли све намир 
во равнодушна.{S} Мирно укочено гледала је преда се када су јој прочитано писмо спустили у крил 
ставити.{S} Очајно запомагајући пружала је руке према њима, преклињала да јој се смилују.{S} Је 
 њих пита.{S} По два по три сата чекала је крај пута а да јој не досади.{S} Често се пела на ка 
ва јер „се оружје чува ко глава“; знала је и шта он најволи да једе и коју песму најрадије пева 
својом тешком и великом тугом.{S} Знала је она да од искрене туге бољега ни вернијега друга ни  
ћи дан нашли у брду, где спава; сазнала је кад му је Симат први пут поклонио нож и препоручио м 
да се нека несрећа догодила.{S} Познала је она то по осмеху старичином:.{S} А познала је и по х 
 то по осмеху старичином:.{S} А познала је и по ходу.{S} Митра се није приближивала кући оним ж 
ара Митра, притешњена светином, стењала је, измицала се, уклањала.{S} Некако се десило те је до 
 не зна...</p> <p>И дуго, дуго, стењала је и јадиковала <pb n="67" /> како јој дете пати и како 
е?{S} Па и не чекајући одговора, бирала је што јој се свиђало и узимала.</p> <p>Стари поп као д 
га несвестица.{S} Хтела не хтела морала је да остане Шта би било од њега кад би га оставила сам 
а је по селу од куће до куће.{S} Питала је ли ико био у Мостару <pb n="87" /> или спрема ли се  
о мајци без тебе !... -</p> <p>Нарицала је тихо, пажљиво, као да сама са собом разговара, како  
пролепшати ?{S} Чим га спазила, побегла је.{S} Бацила ножице, стидљиво зарила главу у прегачу и 
а се одморим.</p> <p>Једва једном могла је, како је зажељела да остане сама са својом тешком и  
 за смиловање?</p> <p>Дуго, дуго седела је и размишљала.{S} Напослетку, — шта ће? — лагано се п 
"89" /> чим је погледала брашно, видела је да је то <hi>царско брашно</hi>, а и колачи да су пр 
 Српкиња, — жацале је, пекле.{S} Видела је да изазива, дражи и два пута хтела оштро да му одгов 
 да јој се когод придружи.{S} Најволела је сама са својим мислима, са својом бригом, са својим  
итање питање није одговорила.{S} Шутела је упорно, тврдоглаво.{S} Чинило јој се као да су сва п 
p>Након три дана пустили су је.{S} Била је бледа, слаба, изнемогла.{S} Не толико ни од глади ни 
 ни на што него на трбух.</p> <p>А била је у бризи: чим ће понудити Лакана ако се врати?...{S}  
.{S} Од губитка крви а и од страха била је бледа и стрепила је.{S} Чинило јој се као да ће поср 
 да болест није тако опасна.{S} Тврдила Је поуздано да ће се Јагода барем кроз три недеље приДи 
} Жена у грозници неколико пута тражила је воде.{S} Испочетка је нису чули, говорила је некако  
 или спрема ли се у Мостар?{S} Излазила је на пут и чекала кириђије да и њих пита.{S} По два по 
а се срела.{S} Ако би и срела пролазила је мирно, не јављајући се, не обзирући.{S} Нити би хтел 
ебњом и страхом, гледаше га.{S} Мислила је зар да је дошао да ружи и да прокуне.{S} И претрнула 
 а и од страха била је бледа и стрепила је.{S} Чинило јој се као да ће посрнути, Официр јој, ра 
де.{S} Испочетка је нису чули, говорила је некако нејасно.{S} Кашње потрчаше да јој донесу.{S}  
исока старица, мати Симатова.{S} Носила је, лако се погуривши, пуне каблове с млеком, које се п 
уги нашљедници уграбили.{S} А преносила је и брашна, и граха, и осушена меса, и још некаква мрс 
поче се припремати за пута.{S} Одлучила је да сама иде у Требиње, те да сазна: шта је са Симато 
а.{S} И макар што је лула опомену, ишла је даље, не осврћући се, не уклањајући.</p> <p>— С пута 
 дане хранила травом и корењем.{S} Ишла је наоколо, тражила, корења.{S} Затим је прала, сушила  
 је мали.</p> <p>Од тада сваки дан ишла је по селу од куће до куће.{S} Питала је ли ико био у М 
.{S} Три прљава. пијана војника, којима је већ пљувачка цурила из уста, без заповести уљегоше д 
ели га помињати.{S} Стара Митра по њима је и познала, да сад нешто „није у реду“.{S} Макар се и 
 Доста.</p> <p>— Она је добра...{S} Она је златна...</p> <p>Није ни довршио, а шамар пуче.{S} П 
 га сачува и од њезиних погледа.{S} Она је лепа, она и погледом може замамити.</p> <p>Митрина д 
лим ти се.</p> <p>— Доста.</p> <p>— Она је добра...{S} Она је златна...</p> <p>Није ни довршио, 
122" /> као пролетња дажда....{S} И она је јецала као дете, не бринући се више: хоће ли ко чути 
 провикивање.{S} Изброје једну пругу па је одвоје у страну; затим изброје другу, трећу.{S} Све  
ажаљења.{S} Да ли је и он имао мајку па је се сетио?{S} Или био мекшега срца од друга ?{S} Ко з 
пију.{S} На глад се више не мисли; мора је нестати.{S} Биће хлеба колико се хоће.{S} Сад само п 
} Та није он дете, није Петар.{S} Петра је и сада сматрала за дете те га и корила за сваку ситн 
о да се питају; а ко га удари?{S} Митра је седела хладна као стена <pb n="102" /> изгдедало је  
годи и о веридби им.{S} Исто тако Митра је била извешћена колико су се пута Јуре и Ивица потукл 
питали.</p> <p>— Силеџије!</p> <p>Митра је, испочетка, некако зебла због ових домаћина, који су 
ти међу њих овећу, масну синију, протра је чађавом крпом, па се лагано окрену и, побожно се пре 
!{S} Помози!</p> <p>— Шта ти је? — пита је Митра и гледа је зачуђено.</p> <p>— И све ми се чини 
 да јој зачепи уста јаглуком. — Грехота је... <pb n="63" /></p> <p>— А све ми се чини... ко зна 
америти, одлучи се да јој оде. „Грехота је, хришћанска је душа прошапта. „Ако је и згријешила,  
је могао радити као обично.{S} Три пута је посрћао од удараца и сваки пут једва се придигао.{S} 
да сама иде у Требиње, те да сазна: шта је са Симатом?{S} Није ли и он одређен за Мађарску или  
итра сада ? . . .{S} А отац? ...{S} Шта је с њим било?</p> <p>Усиљено каскајући дотетура до кућ 
 сусретне: прозори им затворени.{S} Шта је то с њима?{S} Рашта је?....{S} Бог зна да је некако  
бјесити. .</p> <p>Митра стрекну.{S} Шта је са Симатом?{S} Где је он? ...{S} Је ли талац или ... 
жи карту.</p> <p>— Ето....</p> <p>— Шта је ? — с осмехом запита Илиница и пође према њему.</p>  
вот и све.</p> <pb n="70" /> <p>— А шта је цар дао?</p> <p>— То се тебе не тиче.</p> <p>— Грка  
S} Понеки од домаћина крену да види шта је?{S} Је ли каква изненадна несрећа или самртни случај 
атворени.{S} Шта је то с њима?{S} Рашта је?....{S} Бог зна да је некако зло по њихову главу</p> 
, готово нису могли да верују.{S} Ништа је то: и пропаст Турске и пропаст-Бугарске.{S} Све је с 
и, о Брашанчеву, и заставу носио; Ивица је, међу осам одабраних коњаника, на коњу дочекао новог 
адиковати:</p> <p>— Тврдица је, тврдица је, сестро...{S} Не да, па не да...{S} Ето си виђела.{S 
вом и поче јадиковати:</p> <p>— Тврдица је, тврдица је, сестро...{S} Не да, па не да...{S} Ето  
ала да се отме, да се извуче.{S} Бујица је немилосно носила и она јој се морала предати.</p> <p 
рукама.</p> <p>Кола прођоше.{S} Старица је само могла да види једну грбаву рпу аљина, скушљаних 
.</p> <p>Он намигну на Јагоду и потепша је по рамену:</p> <p>— Но..</p> <p>Међутим неки војници 
дај се. — поче је тешити Митра пригрлив је на прса. — Нема помоћи од кукњаве...{S} А и мени су  
роштаја.... <pb n="109" /></p> <p>— Бог је добар и он ће опростити</p> <p>Он може што ми не мож 
ника, на коњу дочекао новог фратра, кад је стигао у село.</p> <p>Седе и причају тако једна друг 
ера и оно неколико његових.{S} Сад, кад је добио Лакана, није му требало плаћати.{S} И Лакан се 
.</head> <p>У најтеже дане Мандине, кад је непрестано кукала и кад је требао неко да је теши, о 
 се благо осмехнувши. <pb n="41" /> Кад је причао о стрику Петру, слушала га пажљивије.{S} А пр 
и, отимати, помагати.{S} Узалуд.{S} Кад је видио како је и одвише упорна, на силу је одвуче у к 
а да и Лакану кажем истину</p> <p>А кад је чула да се недалеко појавиле комите, као да почела и 
гурнули у те проклете таоце?{S} А и кад је пошао ништа није ни понео са собом.{S} Нису му дали. 
Мандине, кад је непрестано кукала и кад је требао неко да је теши, отргоше јој Митру. ,Дође нар 
="103" /> осмехом на лицу.{S} Чак и кад је официрчић прошао, он се још смешкао и гледао за њим. 
се ожени?{S} Јели Симат имао памети кад је пристао?,..{S} Или се какогод преварио на слави, при 
ари га измрцварили, што се распевао кад је пао Пшемисел.{S} Нису веровали да је луд, називали г 
, нека убије.{S} И то је лакше него кад је раставља од њезина детета.{S} И што ће бити с њиме?. 
ји е ће јој неко њега отети.</p> <p>Кад је Мргуд оштрије прекори, одлучи се.{S} Отвори канат.{S 
м као некад са слава и теферича.{S} Сад је ишла лагано, заморено, једва се кречући.</p> <p>Али  
фицирима.{S} Они га и штитили.{S} И сад је један стајао с њим пред вратима магазе и нешто живо  
оље познавали људе и прилике.{S} Узгред је пажљиво завиривао и разгледао све куће сеоске.{S} На 
у препречи улазак у кућу. </p> <p>Мргуд је лагано одгурну, прође и седе на омању троножницу.{S} 
око себе.{S} Погледа према литицама куд је нестало тице, па се бржебоље прекрсти.{S} Боже, да о 
 никако и не стаје на земљу.{S} И залуд је покушавала да се отме, да се извуче.{S} Бујица је не 
но, једва се кречући.</p> <p>Али узалуд је познала, кад се није смела приближити кући, нити ишт 
опаст Турске и пропаст-Бугарске.{S} Све је ситно према пропасти босанских жандара Јер ако су он 
есу ли могли штогод и упљачкати?{S} Све је хтела да чује и да сазна.{S} Све до ситница.{S} Изгл 
 Баш?... — И она намести уста онде, где је мислила да су некад Петрова уста била. — Свирате ли  
ковима.{S} Он је желео да одгонене: где је?{S} И како је овамо дошао?{S} Ко га је довукао?....{ 
а стрекну.{S} Шта је са Симатом?{S} Где је он? ...{S} Је ли талац или ...{S} Савлада се и не хт 
ају и где се појавила и која чета и где је ко коју видео.{S} Већ су имали неке окршаје и са жан 
а кући.{S} Манда јој пође у сусрет, узе је под руку и поможе да се дочепа огњишта.</p> <p>Те ве 
S} И нека силна, необуздана срџба обузе је.{S} Срџба на читав свет.{S} Поче према кнезу, опружи 
у немилосни душмани одвући.</p> <p>Није је могло утешити ни писмо, које је сутрадан, уз омањи п 
вала измеђ рамена а чађави бркови, које је нарочито неговао и спустио на дугачко, увек му се ви 
<p>Није је могло утешити ни писмо, које је сутрадан, уз омањи пакетић са брашном и колачима, до 
леда према небу не би ли сазнала : које је доба?{S} Је ли већ дозвољено да се иде у затвор и да 
ушима и оприштеним тешким брковима које је непрестано засукивао.</p> <p>— А шта ви радите, јадн 
д као да би трком да дођу до места које је им одређено; старији и немоћнији, стењући, јечећи, к 
 рукама и некако лагано, пажљиво милује је.</p> <p>— Ја вам кажем, браћо, е добро бити <pb n="1 
ављао, — познав да је Српкиња, — жацале је, пекле.{S} Видела је да изазива, дражи и два пута хт 
 је погледа. — Имаш право...{S} Вријеме је...{S} Напријед!</p> <p>Гомила опет навре, крену.{S}  
олиева ни за цара ни за кога...{S} Коме је до крви нек пролије своју...</p> <p>Сад као да осети 
ватру у велики котао.{S} У селу, у коме је толико гладних, приређује се ето господска вечера.{S 
шта.{S} Каже да се уморила.{S} Па и пре је долазила уморна а није заборављала на колача </p> <p 
ко се девојака отимало око њих.{S} Јуре је једанпут о процесији, о Брашанчеву, и заставу носио; 
ликом, коврчавом косом, којом као да се је нарочито поносио и хтео да му је свак види, јер је г 
алас занесе и старицу, <pb n="39" /> те је морала да се миче, да креће куд и не мисли.{S} Чини  
ла се, уклањала.{S} Некако се десило те је догурали до на крај тротоара, на узвишење неко.{S} М 
 Није био ни љубааан ни суров.{S} Госте је премерио једним дугим погледом и. не поздравивши се  
питао је ли му купио нови нож; најчешће је звиждукао, гонио стоку и соколио свога Гарана.{S} Мн 
оред свих претња, пратила.{S} Узастопце је ишла за њима готово на крај села.{S} И чинило јој се 
<p>— Остави, Манде, не кидај се. — поче је тешити Митра пригрлив је на прса. — Нема помоћи од к 
 га.{S} Први пут у четири године облише је обилате сузе <pb n="122" /> као пролетња дажда....{S 
} Смејући се и тапшући рукама, опколише је са обе стране.</p> <p>— Добро дошла! — Добро дошла!< 
у.{S} Други отишао, чупа траву и мирише је; трећи обилази, премера даске, надајући се да ће ода 
.{S} Жандари, љутити и кивни, затворише је у некакву шталу.{S} Ту ће се зар смирити и опаметити 
, да је изненади, обесели.{S} А чиме би је у данашње дане могао пријатније изненадити?{S} Зар с 
/p> <p>И ако се свађао с Мандом, у себи је смислио да пошаље Ивици пуних сто и педесет круна.{S 
и старој Митри, пружи јој руку и пољуби је у образ.</p> <p>— А ко ти је ово? — запита и показа  
ку коју је спустио на креветац и пољуби је.</p> <p>Поп јој загледа у лице и запита мекше:</p> < 
 преко воље.</p> <p>— И бабу? - поправи је Лакан. — Је ли?</p> <p>— И њега, и њега, сине...</p> 
тра и одмаче се мало од огњишта. — Први је опањкао Симата, а други га објесио.{S} У њих ми не д 
 И то није <pb n="106" /> крила, Јагоди је у лице говорила да ће умрети...{S} А кад ће умирати: 
 се Лакану и љубећи га у косу. — И пази је!</p> <p>Па изађе пред кућу, поносито се исправи, пру 
томе, нити му што пребацити.{S} Старији је брат, заменик оца, домаћин.{S} Мора се слушати.{S} А 
аци на земљу, дозва сеоског кнеза, који је седео пред кућом, и рече опоро:</p> <p>— Чувај је!{S 
 унапред о кривици свакога Србина, који је дошао пред суд.{S} Ма како чудна и немогућа била при 
и некако поносито указа на старца, који је висио, — и сада миран и достојанствен — мртав.</p> < 
а на напасника, на стражара неког, који је и сад мрко гледао и гунђао нешто, поправи прекривач  
 и цару и царевини.</p> <p>Мартин, који је застао на прагу и чуо задње речи, благо је прекори:< 
доше.{S} Висок, крупан Вахмајстор, који је предводио жандаре, раскорачи се пред кућом и снажно  
осно се кесећи, пође према старцу, који је нешто разговарао са протом.{S} Старац, опазив га, по 
о им харамбаша.{S} Чим угледа попа који је седео у врху (још је становао у Митриној дрвењари) и 
сиваља ? (Лакан погледа на жандара који је носио голуба и пригушено уздахну.{S} Како би сад заг 
халука...</p> <p>Командант, жандар који је и заповест донео, озбиљно се наљути.{S} Криво му што 
ом, пуним самилости, сажаљења.{S} Да ли је и он имао мајку па је се сетио?{S} Или био мекшега с 
веди.{S} Џелат, некакав циганин, шта ли је, мрк, усукан, мршав, пакосно се кесећи, пође према с 
и пут не ћу заборавити.</p> <p>— Шта ли је с бабом? — једва се усуди Јагода да запита. — Је ли  
рно је слушала препирке сељана: хоће ли је саранити у гробље или изван гробља?{S} Ови су били з 
ује, шапатом запита:</p> <p>— А јеси ли је виђео?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Закитила те, а?</p>  
ачно му, и мокро, и тесно.{S} Колико ли је лепше било у Мандиној колеби, а да и не спомиње лепу 
тити ? запита, затим, промукло. — То ли је тај гријех без опроштаја.... <pb n="109" /></p> <p>— 
рви мах није се могло познати: добар ли је или рђав човек.{S} Није био ни љубааан ни суров.{S}  
 је забави нек је и забави.{S} Какву ли је ноћ провела ноћас јадница ?</p> <p>Па се преклопи пр 
у.{S} Сузе су још непрестано текле, али је опет била нешто мирнија, стишанија.</p> <p>— Не дај  
 главом:</p> <p>— Луда је, видим... али је пуна Влахалука...</p> <p>Командант, жандар који је и 
могла побећи нити се сакрити.{S} Видели је издаљега и одмах познали.{S} На питање куд иде, није 
само моли Богу за дан освете.{S} Загрли је још једном и пође.</p> <p>Опет се састали сви, изван 
ри, која беше пристала за њим, и загрли је.{S} Сав се изгуби под њеним белим, широким покриваче 
ном окрете матери, рашири руке и загрли је.{S} Па истрча пред кућу и крену међу војнике.{S} На  
 —</p> <p>Остарила.</p> <p>— А би ли ми је показао?</p> <p>— Што ће ти?</p> <p>— Да видим.</p>  
</p> <p>Није ишла ни пун сат, а жандари је сусретоше и зауставише.{S} Није им могла побећи нити 
 протури и који паклић дувана.{S} Стари је он дуванџија; воли готово дувану него хлебу.{S} Пуне 
p> <p>— Није то за те...</p> <p>— Па ти је и немаш, — дочека Јагода као ругајућ се и поче преме 
е дај Госпе!{S} Помози!</p> <p>— Шта ти је? — пита је Митра и гледа је зачуђено.</p> <p>— И све 
ди, да је узме у руке.</p> <p>— А ђе ти је свирала? — запита брзо и помилова га по глави. — У к 
ша брђанска памет то не прима.{S} Ко ти је душманин роду и племену и ко чини зла, не смијеш га  
у и пољуби је у образ.</p> <p>— А ко ти је ово? — запита и показа на Лакана. — Син?</p> <p>— Ун 
гло Поче окретати капу у руци и гужвати је....</p> <p>Судије су, обично, биле уверене унапред о 
р, бесан, остави пушку у страну, ухвати је и стеже за рамена.{S} Удари једном, двапут, трипут.{ 
 Нити би хтела придружити се коме, нити је желела да јој се когод придружи.{S} Најволела је сам 
уд даје знакове.{S} Девојка готово нити је могла у кућу ни из куће.{S} Ако изађе до <pb n="105" 
ли.{S} Испразни лулу на опњиште, очисти је прстима и спусти поред себе.{S} Затим се окрену жени 
ане дан освете, — опет ће Митра, тешећи је. — За сваку рану има и понеки лијек....</p> <p>— А к 
 Петар, лагано скинувши капу и полажући је на кољено. — Ми га не смијемо светити.</p> <p>— Брат 
ан прилазећи Митри иза леђа и обгрливши је.</p> <p>Она, трепнувши, снажно га стиште за руке, пр 
ред кућом, и рече опоро:</p> <p>— Чувај је!{S} Недај никуд да иде!..{S} Ти си ми одговоран за њ 
ане....</p> <p>Ко је могао да чека, тај је и чекао.{S} Ишао, копао корење, чупао траву ако је г 
њивао се.{S} Ко није могао да чека, тај је умирао.{S} И гробље се пунило, пунило непрестано.{S} 
ма.</p> <p>При улазу у Требиње први јој је сусрет био врло неугодан.{S} Ибро Рашидовић, бекрија 
кораком, само да кнез не позна како јој је.{S} Ипак је морала чешће да застане и да отпочине.{S 
уштали никога да оде и да види како јој је.{S} Тек трећи дан нађоше неку бабу Марију, калу и па 
јој растумачи, да је увери. — У српској је држави тако...{S} А ја сам доста убијао...{S} Треба  
 <p>— Ти нам не требаш....</p> <p>— Мој је голуб....</p> <p>— Нека је.</p> <p>Немилосно је одгу 
, управо, имало шта уређивати, али свак је желио да барем торбу, завежњај, ћебе смести у какав  
о да кнез не позна како јој је.{S} Ипак је морала чешће да застане и да отпочине.{S} Кад се при 
ј се јави.{S} Ако може да је забави нек је и забави.{S} Какву ли је ноћ провела ноћас јадница ? 
сио је са старијим братом Петровим, док је још овај служио у војсци, Симатом, да буду пријатељи 
ијао те жели да га се куртарише.{S} Док је био млад, здрав, док радио и доносио у кућу, и бојал 
— Није, фала Богу.</p> <p>— Е, нека вам је он здрав и жив.... а Јуре.... јадан!</p> <p>Уздахну  
дахну и показа карту.</p> <p>— Јуре вам је погино.{S} Ево карте, да знате.</p> <p>Манди малакса 
остојанствен — мртав.</p> <p>За старцем је дошао на ред Симат.{S} Није дао да му вежу очи.{S} Н 
ају свакога кога сусретну.{S} Као да им је цео свет крив што су их отргли од кућа и што их овуд 
ужује?{S} Нека их, нек се веселе док им је до весеља.{S} Имаће када туговати и јадиковати.{S} К 
?...{S} Близу или далеко?...{S} Како им је?{S} Јесу ли онамо у ватри где зује куршуми и топовск 
ледено сави око срца.</p> <p>— Синоћ им је казано, — настави Ибро живље и запали цигар. — Отиша 
и наже се према њему.</p> <p>— Синоћ им је казано, — настави Ибро живље и запали цигар — Отишао 
а је наоколо, тражила, корења.{S} Затим је прала, сушила и, заједно са Мандом, кувала и готовил 
Дала га Манди.{S} Јер <pb n="89" /> чим је погледала брашно, видела је да је то <hi>царско браш 
пути према радњи газде Пешикана.{S} Чим је почео рат, он је своју велику кућу бесплатно ставио  
итра некако сметено прекрсти Лакана чим је погледао према кући; чинило јој се као да ће га неко 
ли кад се мора... мора......</p> <p>Чим је скувао и испио каву придигао се, протегао једном два 
 Нек виде с ким имају посла.</p> <p>Чим је приспео у мостарски затвор, одмах га стрпају у једну 
може неко имати одвише пара?</p> <p>Чим је изишао, заврти Манда главом и поче јадиковати:</p> < 
арем кроз три недеље приДићи.{S} Кришом је, додуше, преносила по коју ствар, и вреднију и мање  
мало, и патила и она и Лакан, сваки дан је изгледала веселија и, некако, подмлађена.</p> <p>— Ч 
 су сваки дан добијали по два.{S} Лакан је добро знао да баба никада овако бела и овако слатка  
лупи пред кућом и разговарали.{S} Лакан је уверавао како ће му бабо, кад се врати, донети најма 
ла Богу!...{S} Петар је велики, а Лакан је мали.</p> <p>Од тада сваки дан ишла је по селу од ку 
уђено да умре, умријеће.</p> <p>А Лакан је, као за инад свима, преболео.{S} Мало је, додуше, ср 
к нису вечерали.</p> <p>Сјутрадан Лакан је потјерао заједничку стоку на пашу.{S} Мартин, не има 
рово избаци:</p> <p>— Иди!</p> <p>Лакан је, са обореном главом и са везаним рукама на прсима, т 
ну главом и изађе из собе,</p> <p>Лакан је, кашње, готово непрестано био у бунилу; ретко кад да 
нати ако би њега уклонила?</p> <p>Лакан је био нестрпљив и љутио се на бабу.{S} Надао се да ће  
и иначе сумњив.{S} Читаво време немиран је, црвен у лицу, некако чудно гледа, сметено одговара. 
!{S} Госпе блажена!...</p> <p>— паметан је Јуре...{S} Не бојим се ја за њега.</p> <p>Па пође вр 
је „крив“ Већином од једног гласа решен је.</p> <p>Одмах с вечери кренуо је кући. </p> </div> < 
</p> <p>— Ех, Јуре, Јуре!</p> <p>Мартин је за све време седео нем, скамењен.{S} Утонуо у мисли  
ад Јагода хтеде да пристане за њима, он је ухвати за руку и привуче себи.{S} Она се поче трзати 
ојавала Симата.{S} Јер и ако је син, он је домаћин, глава куће.{S} И чинило јој се да је он јед 
акар био и свој, макар јој и познат, он је данас царски чојек, службеник, а она неће да се пред 
газде Пешикана.{S} Чим је почео рат, он је своју велику кућу бесплатно ставио на расположење ау 
ио ни за облозима ни за лековима.{S} Он је желео да одгонене: где је?{S} И како је овамо дошао? 
уо ни заплакао осим малог Лакана.{S} Он је, сиромах, кришом, кад нико не види, неколико пута от 
ви смилова да пређе Јагодин праг.{S} Он је имао обичај да свако чељаде које се у селу разболи,  
 и пије, свак се грли с њим....{S} А он је гори од Јагоде.{S} Јагода се предала, а он се продо. 
миле пуних врећа леже у магази.{S} А он је <hi>наш</hi> човек, од <hi>наше</hi> вере.{S} Неће о 
азде Пешикана....{S} Он таки изгледа Он је то главом.... дошао надниосе свиреп и страшан</p> <p 
ину и на главне цареве људе.{S} Та и он је службеник.{S} И њега, можебити, зову зликовцем.</p>  
 <p>— Није?</p> <p>Рука му задрхта и он је упустио у крило, са запаљеном цигаром.</p> <p>— А шт 
IV.</head> <p>Сеоски кнез Матиша сневао је за неколике ноћи како га некакви црни пилићи окупили 
ао кад да мисли на болесника.{S} Слегао је мирно раменима и хладно одговорио:</p> <p>— А што ћу 
алијанима.</p> <p>Кнез Матиша разгледао је карте једну по једну, мргодио се, мрморио нешто.{S}  
олико места.{S} Уза сваку патролу додао је и 'по двојицу шуцкора, који су такођер боље познавал 
 младе веренице био је бесан.{S} Гунђао је, псовао, претио да ће све покварити.{S} Али Симату н 
S} Симат, отац Лаканов, домаћин, стајао је и нудио ракијом.{S} Једну чутуру гурнуо међу њих и м 
 непрестано га у прсте кљуцају.{S} Знао је одмах да ће имати неких непријатности.{S} Такви снов 
 главе и прстима рашчешља косу.{S} Знао је да ће сад, изненада, иза каквог грма или иза какве п 
S} Затим, на поновне опомене, одговарао је како није преша, да се може оставити на друге дане и 
S} Мартин, не имајући ситне деце, морао је плаћати туђем, да, уз своје овце, потера и оно некол 
у кући; често је спомињао и оца и питао је ли му купио нови нож; најчешће је звиждукао, гонио с 
году како стриже овце на авлији, застао је од чуда.{S} Није могао веровати својим очима да је т 
9"> <head>IX.</head> <p>Шест дана остао је Мартин у Стоцу и тек се седми дан вратио, са — <hi>т 
јно на тумача и рече да запита: а какво је писмо ономадне добио по овоме голубу и коме га је да 
Лакана.</p> <p>— А ово није наш?{S} Ово је Брђанин, интернирац?</p> <p>-— Од Требиња.</p> <p>Цу 
застао на прагу и чуо задње речи, благо је прекори:</p> <p>— Због твога језика, Манде, главу ће 
и.{S} Чини јој се као да и не иде, него је носе.{S} Као да никако и не стаје на земљу.{S} И зал 
ан с клупе и брзо уљезе у кућу.{S} Дуго је по неким буџацима пребирао, тражио.{S} Једва, у неко 
...{S} А јест....{S} Чини му се...видео је у газде Пешикана....{S} Он таки изгледа Он је то гла 
чен и кињен од својих старешина, окорео је отупео, и као једва дочекао да се на некоме може осв 
ла није, Откуд тога у Брђана?..{S} Хтео је, дакле, да је изненади, обесели.{S} А чиме би је у д 
 ...</p> <p>— Не слути, јаднице, — брзо је прекида Митра и хоће да јој зачепи уста јаглуком. —  
 при пићу?{S} И ради младе веренице био је бесан.{S} Гунђао је, псовао, претио да ће све поквар 
 о газди Пешикану.{S} Газда Пешикан био је некако тих дана. — као и за време читава рата, — изм 
еме.{S} Често је дозивао бабу и нагонио је да иду кући; често је спомињао и оца и питао је ли м 
ју због њих по два по три дана, стрепио је и подрхтавао као да га шаљу на робију.{S} Кад би му  
отрчао јој у кућу, донео воде, подворио је.{S} Сад, кад су је понели, сакрио се за кућу, у једн 
и.{S} Стари Мргуд, отац Јагодин, удесио је са старијим братом Петровим, док је још овај служио  
аније са хајваном.{S} Под пазухом носио је мршавог, сивкастог голуба, кога, рече, домамише чоба 
Пешикан тужи вас за дуг.{S} Свакога, ко је затворен а био његов муштерија и остао му дужан тужи 
ма.{S} А Митра неће ничијег поклона, ко је са швабом у дослуку.{S} Неће ни свога Лакана да опог 
{S} У овој земљи свак има да једе, а ко је крив тим људима што се нису побринули за свој залога 
 на зло слути и доноси несрећу ономе ко је угледа.{S} Боже, помози сада или никада!</p> <pb n=" 
ко прага.{S} Стара се окрену да види ко је, Војник, српски војник, опремљен, оружан. увија брчи 
и сарањени у гробницу.</p> <p>— Осим ко је имао пара, — опет ће онај из гомиле. — За паре се мо 
рите се....{S} Биће хране....</p> <p>Ко је могао да чека, тај је и чекао.{S} Ишао, копао корење 
ше Мартину да ће га строго казнити, ако је од сада пусти да иде куда...</p> <p>Јагодин пакетић, 
<p>— Грка би и чемерна била вечера. ако је из мога котла окуси.</p> <p>— Мир! — дрекну цуксфире 
епо да дођу овде, у њезину кућу.{S} Ако је, сутрадан, ради тога и обесе, неће зажалити..{S} Прв 
збаци некако и јетко и забринуто. — Ако је дошло чак до звона, наопако ће зазвонити и цару и ца 
или понуди какав прашак и иде.{S} А ако је болесник при крају, он, не питајући, намеће на врат  
е растављају.</p> <p>Стара Митра, и ако је желела, никако није могла тога дана да остави кућу.{ 
да се може оставити на друге дане и ако је сам знао врло добро да се не сме ни сата одгађати и  
 да се прибојавала Симата.{S} Јер и ако је син, он је домаћин, глава куће.{S} И чинило јој се д 
{S} Ишао, копао корење, чупао траву ако је где нашо и прехрањивао се.{S} Ко није могао да чека, 
а је, хришћанска је душа прошапта. „Ако је и згријешила, опет се зар каје.{S} Зар нас има без г 
а јој донесу.{S} Шуцкори спречише. „Ако је болесна, боље нек одма умре одговорише. „Не ће нам б 
о, као да сама са собом разговара, како је они на пољу не би чули.{S} И, за чудо ни једна једин 
рим.</p> <p>Једва једном могла је, како је зажељела да остане сама са својом тешком и великом т 
 цигар и запали.</p> <p>— А Јагода како је? — запита као узгред. — Жива?</p> <p>— Није.</p> <p> 
.. .</p> <p>Неко јој случајно каза како је био у хапсу и како се разболео...{S} Разболео се?. . 
, прогледали кроз прсте.{S} Додаде како је мали и иначе сумњив.{S} Читаво време немиран је, црв 
е напред.{S} Хоће баш да им покаже како је хајдук.{S} Погинуће а више их замолити неће.{S} Нек  
је желео да одгонене: где је?{S} И како је овамо дошао?{S} Ко га је довукао?....{S} Откуда?.... 
у вели како је Петар жив и здрав и како је заробљен у Србији.{S} Кад су јој читали, она ни узви 
 од Јагоде.{S} Још се у писму вели како је Петар жив и здрав и како је заробљен у Србији.{S} Ка 
је могла и даље да гледа.{S} Осети како је почела да малаксава, да посрће.{S} Ухвати се руком з 
у дигли двојицу ...{S} Све ће бити како је Бог наредио, а мимо његову се вољу не може.</p> <p>Ј 
магати.{S} Узалуд.{S} Кад је видио како је и одвише упорна, на силу је одвуче у кућу и тамо зак 
<p>Још из даљега опази стару Митру како је чека пред вратима.{S} И ноге јој почеше поклецивати  
{S} Откако су затворени, видели су како је неколико деце суђено и осуђено.{S} Зашто?{S} За чист 
ни зла, не смијеш га волити....{S} Тако је данас.</p> <p>Јагода одиже крст и рече мекше:</p> <p 
 би намах пригушили, поклопили.{S} Тако је само чуо о некој <hi>преметачини</hi>, о некаквим <h 
ршава глава, прекривена округом, високо је стршила над осталима.</p> <p>.{S} Опазив кола са тао 
ни пара, за трошка...{S} Ех...{S} Тешко је, тешко данас преживјети.</p> <p>И ако се свађао с Ма 
адна као стена <pb n="102" /> изгдедало је као да и не зна шта се око ње догађа.</p> <p>Други д 
 сазна.{S} Све до ситница.{S} Изгледало је као да се надала, да ће јој баш ти људи донети слобо 
гано поче да чита молитву.{S} Изгледало је као да негде зуји чела, тако му глас ситан и утањен. 
е, као за инад свима, преболео.{S} Мало је, додуше, срећника који су оних дана у нашим болницам 
о, помахутило.{S} На једној страни мало је и напукло, али то му ништа сметало -није да неколико 
А брашна нема па нема.{S} Додуше стигло је нешто — зли језици говоре да га је било много, — али 
.</p> <p>— Чим су жандари омекшали, зло је по царевину. — Бог почео и на нас-гледати</p> <p>Па  
са чибуком у <pb n="60" /> зубима, само је обилазио око куће, поправљао плотове ако их стока об 
то каже.{S} Не проговори ништа.{S} Само је погледа једним дугим, топлим погледом, пуним самилос 
и слабој светлости лојанице, непрестано је разговарала сама са собом. <pb n="32" /> Чинило јој  
дијете треба да откупљује главу, Уједно је наумио, — опет кришом од Манде, -— да прода своје те 
 се иде? — припита командант и зачуђено је погледа. — Имаш право...{S} Вријеме је...{S} Наприје 
вели га, — мирно одговори Митра и нежно је прихвати око паса. — Пси!</p> <p>— Куку!</p> <p>— Не 
ела отићи ни да је мртву види.{S} Мирно је слушала препирке сељана: хоће ли је саранити у гробљ 
глува? — опет подвикну неко и немилосно је гурну у страну. — Стоко!</p> <p>Она подиже главу и к 
....</p> <p>— Нека је.</p> <p>Немилосно је одгурну, па повуче Лакана за руку.</p> <p>— Иди пред 
 Додуше недавно му је слао,- — прилично је послао, — али ко зна?...{S} Зар на фронту може неко  
пуном поразу Бугара код Ветреника допро је некако и међу Брђане.{S} Допро готово у исти час кад 
осподска вечера.{S} Митра тако хоће, то је њезина воља....{S} Макар, сутра сама и гладовала, ве 
а му гурнути најмање сто круна...{S} То је, бива, к'о такса.</p> <p>— И треба и треба, — брзо д 
ове... „Ах, мила мајко!“...</p> <p>— То је, зар, у сну, — вели Митра и лагано зева. — Пошљи сви 
Богу, кад ето колима шаљеш.</p> <p>— То је жито за оне који хране раднике, у виноградима, у пољ 
: „Узмите, узмите....{S} Што је моје то је и ваше“....</p> <p>Лакану почеше ситни. модри колуто 
ао?...{S} Нек пуца, нека убије.{S} И то је лакше него кад је раставља од њезина детета.{S} И шт 
у, уздишу.{S} Стане ли на врата, срдито је премерају погледом, врте главом, осветнички шкргућу  
ао бабу и нагонио је да иду кући; често је спомињао и оца и питао је ли му купио нови нож; најч 
вештавао и то на кратко време.{S} Често је дозивао бабу и нагонио је да иду кући; често је спом 
жандара Јер ако су они клонули, клонуто је све.{S} Брђанин се више не боји никога до Бога.</p>  
сти се, задовољна и готово радосна, што је ипак у ње нешто остало и што ће моћи да помогне.</p> 
е се љутити и проклињати сама себе, што је допустио да га заглаваре.{S} Зар није могао лепо рећ 
оји ће га сигурно уморити.{S} Боже, што је с њиме?..{S} Да га баба види, да му спусти руку на ч 
лијепо вели: „Узмите, узмите....{S} Што је моје то је и ваше“....</p> <p>Лакану почеше ситни. м 
.{S} Уз то им понестало и хране.{S} Што је било потрошило се у путу и ретко још у кога да би се 
а се руча, те да што боље окусе.{S} Што је Бог дао.</p> <p>Манда послуша.{S} Дохвати са зида и  
о да се тренутно згрозила од нечега што је прошло или што, можебит <pb n="94" /> није ни било.{ 
.</p> <p>Једино кућа старога Мргуда што је остала здрава.{S} Иста каква је и била, И онако иста 
S} Овде одиста све поробили.{S} Све што је било од вредности.{S} Ни кашику масла, ни шаку брашн 
бав и погоди се с њим и продаде све што је имала за продају.</p> <p>Кад јој Ибро исплаћивао нов 
и нагло почеше испијати.{S} Не маре што је врућа. што пржи.{S} Само кад има.</p> <pb n="59" />  
 што је био бунтовник а твога убише што је био вјеран?...{S} Ко ће зликовцима угодити?</p> <p>К 
мени су убили сина...{S} Мога убише што је био бунтовник а твога убише што је био вјеран?...{S} 
туку; малог попадијина Војина убише што је бранио свог петла.</p> <p>Шуцкори су слободније прол 
ла са Симатом.{S} Показује му, нуди што је донела, а он мирно прима и примећује којешта, пита.< 
ли се и тако још шантуцају.{S} Онај што је натоварио болесно дете, зове да га когод одмени.</p> 
ну даље.{S} Као да му не беше криво што је сусрет са Јагодом био тако кратак.{S} Готово му доди 
>Лакан скочи са кревеца и, пре него што је стара успела да се приближи, обеси се Петру о врату  
Подними се, седе.{S} Криво јој било што је Цугсфирер бацио пушку.{S} Зашто није пуцао?...{S} Не 
-бити, и гонити и тући...{S} Сведно што је онако. мали...{S} Зар они имају срца?..{S} Зар знаду 
се беше слегло све село.{S} Бар оно што је још остало у селу.{S} Готово све старице и старци, — 
д непријатеља; изабрали га баш зато што је мали, да је мање сумњив.{S} Да <pb n="78" /> није та 
} Комешање, врева, хука.{S} И макар што је лула опомену, ишла је даље, не осврћући се, не уклањ 
рату и пољуби га.{S} Затим, поносит што је он први уграбио, одступи да <pb n="119" /> и баби на 
ргуд хтеде да разложи и растумачи зашто је дошао.{S} Збуни се, саплете и стаде муцати:</p> <p>— 
 оставила сама?</p> <p>Пред вече, пошто је помузла оне две три овце што им још остале, и унела  
 решен је.</p> <p>Одмах с вечери кренуо је кући. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 
иже крст и рече мекше:</p> <p>— А добар је био, добар....{S} Није не гонио, мучио.{S} И кад му  
 Кућа пуна, богата, берићетна кућа, зар је могла остати поштеђена, кад нијесу поштеђене толике  
 сам волила једног официра ?....{S} Зар је гријех кад се неко воли?</p> <p>— Ех, синко, оно ти  
жкндарима, пита поругљиво:</p> <p>— Зар је цару мало што му дадосмо ђецу, зар му треба и котлов 
толике мање, сиромашније ? ...{S} И зар је само поробљена? ...{S} Или?...</p> <pb n="28" /> <p> 
ај тротоара, на узвишење неко.{S} Макар је и гњечили, гурали, опет је могла нешто боље да види. 
птала:</p> <p>— Хвала Богу!...{S} Петар је велики, а Лакан је мали.</p> <p>Од тада сваки дан иш 
преко ивица и цурило низ дрво.{S} Петар је, пристајући за <pb n="14" /> њом носио некакав шкипи 
ажим ?....{S} Рашта?....</p> <p>И Петар је зачуђено погледа.</p> <p>— Они су крвници Симатови А 
 поносио и хтео да му је свак види, јер је готово увијек ишао гологлав.{S} За официром војници, 
емо, — прошапта осетно шушкетајући, јер је све прве зубе погубио. — Душманин гони, а Бог састав 
е палите свијеће газди Пешикану?{S} Јер је богат, јер има паре...{S} Ено га окитио кућу, раство 
hi>.{S} На толику непокорност Цугсфирер је морао да напери пушку па њу.{S} Ако-крочи и и корак  
пријави.{S} И брзо се вратио.{S} Доктор је управо саручковао те није имао кад да мисли на болес 
.</p> <p>— Хвала Богу.</p> <p>— Бог нас је и очувао.</p> <p>Петар извади кутију, замота цигар и 
ње.{S} Војник, који га чувао, сваки час је дречао на њега, опомињао.{S} Каткада, без икаква узр 
вове и крше, лупају, секу.</p> <p>— Рат је објављен! ...{S} Живио рат!...{S} На вјешала Србе! . 
ко.{S} Макар је и гњечили, гурали, опет је могла нешто боље да види.{S} Њена мршава глава, прек 
ало, макар се мало и промучили.{S} Опет је свак на своме, на својој груди, у свом добру.</p> <p 
то српско уво!..{S} И након пораза опет је упорно!...</p> <p>Након три дана пустили су је.{S} Б 
 те чували!</p> <p>Па се измакну и опет је нестаде негде за дрвећем.</p> <p>Лакан отра образе р 
ања диже се и крену пут Мостара.{S} Нит је тражила чију <pb n="88" /> дозволу, ни пасош.{S} Ниш 
тку нико не сме ни да пита.{S} Заповест је да се путује и мора се путовати.</p> <p>— Ауф!...{S} 
ар му треба и котлова?</p> <p>— Дужност је да се све да за домовину, — дрекну гојазни цуксфирер 
та кући.{S} Силна, неодољива слутња сву је обузе.{S} Осети да се морала нека крупна, јака несре 
у у будаку.{S} Погледа на карту на коју је вехтер. онако од ока, бележио температуру, узе га за 
p>Дохвати из торбе боцу са ракијом коју је била наменила њему, натегну њоме и отпи неколика гут 
кренуо преко прага.{S} Прва кућа у коју је имао свратити, готово комшинска, Илије Јуретина.{S}  
брзо, брзо уграби његову суву руку коју је спустио на креветац и пољуби је.</p> <p>Поп јој загл 
сигурно, још једну свиралу, онаку, каку је и пре донео.{S} Јагода, нлетући чарапе, оборене глав 
 видио како је и одвише упорна, на силу је одвуче у кућу и тамо закључа у собу.</p> <p>Крај црк 
 Пише да је у Ђеру, на батаљуну и да му је лијепо, — поче Мартин полако, старајући се да све он 
 да се је нарочито поносио и хтео да му је свак види, јер је готово увијек ишао гологлав.{S} За 
га, вели, на фронту, бије се.{S} Ана му је добро...{S} Добар му капетан...{S} Не ће никад да ју 
<p>— Претвара се.{S} Лаже.{S} Сјутра му је расправа на суду, па би да одгоди....</p> <p>Војник  
ли у брду, где спава; сазнала је кад му је Симат први пут поклонио нож и препоручио му да га чу 
/p> <p>— А што ћу му ја У....{S} Ако му је суђено да умре, умријеће.</p> <p>А Лакан је, као за  
ткуда је и коју веру верује и колико му је година.{S} Пошто све пописаше, председник узе оловку 
 опреми коју пару.{S} Додуше недавно му је слао,- — прилично је послао, — али ко зна?...{S} Зар 
и поверљиво се окрену тумачу.{S} У њему је сад гледао као неког пријатеља, заштитника.</p> <p>— 
има. — Одмах затварај врата ! — опомену је заставши на прагу. — И не упуштај се с никим у разго 
их убио!</p> <p>— Шути, жено, — опомену је Мартин мукло. — За свог цара. <pb n="58" /></p> <p>— 
воде донесе.</p> <p>Баба Марија, кад су је напољу питали, одговарала да болест није тако опасна 
донео воде, подворио је.{S} Сад, кад су је понели, сакрио се за кућу, у једну рушевину од појат 
но!...</p> <p>Након три дана пустили су је.{S} Била је бледа, слаба, изнемогла.{S} Не толико ни 
ближити кући, нити ишта запитати.{S} Ту је Лакан, дете, а пред њим се не сме о свему слободно г 
у жандари повели Лакана, стара Митра их је, поред свих претња, пратила.{S} Узастопце је ишла за 
рестано питала о комитама.{S} Колико их је?{S} На кога су нападали?{S} Где?{S} Јесу ли могли шт 
b n="101" /> је Мргуд умро, тридесет их је оне ноћи умрло с њиме.....{S} Тридесет....</p> <p>—  
по два по три нарамка дрва.{S} У Столац је одлазио само по потреби, кад му понестане брашна.{S} 
 готово се изгубила под њима.{S} Старац је поносито, достојанствено гледао по светини.{S} Како  
има јакости и крмалука у себи. „Али наш је Швабо на издиханију“...</p> <p>Људи оставише послове 
збаци:</p> <p>— Јадница!</p> <p>— Жалиш је? — запита стара у чуду и прекорно га погледа.</p> <p 
н за њу...</p> <p>Митра, изнемогла, .ош је мало лежала на земљи.{S} Па се придиже, клону на јед 
м угледа попа који је седео у врху (још је становао у Митриној дрвењари) и некако поплашено их  
ош јаче :</p> <p>— Да расточатсја врази јего и на спашеније наше держава непобједимаја и јелици 
не крестистесја и јелици Фараона и силу јего море черноје.{S} Амин.</p> <p>Залуд га жандари опо 
 да непрестана ршти, меље међу њима.{S} Један, са дугим перчином који му се спуштао до рамена,  
, неки као да се стресоше од страха.{S} Један гласно прогунђа:</p> <p>— Зло, синко, Бога ми.</p 
>У Митрину кућу дођоше само двојица.{S} Један, одмах при уласку, замахну да удари, Али кад опаз 
о с презрењем гледа на све око себе.{S} Један од шуцкора, дебео, угојен, као да се зачуди тој њ 
ошли у жито, наш лијепи газда, — дочека један сељак и прогура се до њега. — Немамо ти готово шт 
ла на земљи.{S} Па се придиже, клону на један камен.{S} Подними се, седе.{S} Криво јој било што 
p>— Ај, ај мали ?{S} Како си ? — запита један буцмасти војник Лакана и наднесе се пад њега. — З 
аоца изведоше из кола и војници начинив један огроман круг, све опколише.{S} Светину, која је н 
о.</p> <p>Касно су се разишли.{S} И све један по један.{S} Најпре се искрао гурави поп, натурив 
их поплаши.{S} Једва ако по некад прође један од оних сељака што су некад служили у жандарима и 
а их прекорава.{S} Опазивши како наљезе један безбрки официрчић, бржебоље скиде шешир и наклони 
ирима.{S} Они га и штитили.{S} И сад је један стајао с њим пред вратима магазе и нешто живо раз 
да нађу оно што им треба.{S} Обрецну се један на другога, окосе се, да опет рују, траже, пребир 
нити се закашље.{S} Само се каткада низ један спуштени брк омакне по која суза.{S} Манда се гот 
ешан кукуруз са ресом од лесковине, — и један скамењен, зачађао комадић сира.{S} Али да су биле 
што никако не могу да сврше, — можда би један човјек ево то одавно свршио, — поредаше чељад по  
лони а нема куда.{S} Напослетку дограби један чашаф и стидљиво га пребаци преко главе.</p> <pb  
гурали се, псовали.{S} Чак су и отимали један другом из рука, испред уста.</p> <p>Док су једни  
два држе на ногама; чврсто се приљубили један уз другога, обгрлили се и тако још шантуцају.{S}  
то су остали сами са женскадијом.{S} Ни један не сме да подигне главе ни да коме у очи погледа. 
ао да о нечем крупном размишљају.{S} Ни један да се усуди и да погледа на куће.</p> <p>Још пред 
о рођена браћа.{S} Окошти, мршави, — ни један као да нема меса на костима, — али необично жилав 
ка погледају остали на жандаре.{S} А ни један не сме да зине, чак ни да замоли.{S} Ни воде не с 
е положише у крај.{S} Сви некако слични један другоме као рођена браћа.{S} Окошти, мршави, — ни 
гледи им се сусретоше.{S} Дубоко се упи један у другога; упише, упише, шљубише се, и топло, и б 
је:</p> <p>— Тако се почеше разболевати један по један.{S} Узме га ватра, обнемогни, јечи, јауч 
> <p>— А ево нам домова! — сетно добаци један старац и показа на пуста и празна згаришта.{S} Он 
ан двоструким ланцем, чији дугачки крај један жандар придржава у руци.{S} На широко разбацајући 
капетана.{S} Лакану се чинили сви налик један на другога и само му запео за очи неки дебељко, н 
се мисли на вас и на вашу децу“ вели им један чиновничић и води их до овећег прозора. „Привирит 
глава куће.{S} И чинило јој се да је он један једини прави радиша и једини паметан човек у свет 
хиљада круна. ..{S} За котар остао само један вагон...{S} Сад. .. ето, јадни нареде!...{S} Живи 
>Касно су се разишли.{S} И све један по један.{S} Најпре се искрао гурави поп, натуривши камила 
p>— Тако се почеше разболевати један по један.{S} Узме га ватра, обнемогни, јечи, јаучи.{S} И,  
ају, шкакљу; или изненада подметне ногу један другоме у жељи да га обори.{S} У врх огњишта засе 
нијих.{S} Ухваћени, спутани, лагано иду један за другим и тек покаткада ако понеки погледа у ст 
.{S} Људи се весело сусрећу и честитају један другоме, грле се, љубе, плачу.{S} Неки нарочито о 
ну с другог још горе.{S} Опет пребацују један другоме, прекоравају се.{S} Љутити и бесни што ни 
у онај други, па се сада и сам придигну један мех. — Узми.</p> <p>— Нећу . . .{S} Не треба ми . 
, туче!</p> <p>— Хунд! — бесно подвикну један разјарен војник и са голом бајунетом устреми се н 
ловати без страже.</p> <pb n="80" /> <p>Један од вектера, омален, дешмекаст, лењ, тромо се утег 
е и запита њемачки како се зове?</p> <p>Један омањен војник, тумач, окрену се Лакану и каза шта 
покој му души....{S} Ето видићеш</p> <p>Један очајан врисак располегну се кроз авлију, жена се  
тужи како не добије млека ни у три дана једанпут.{S} Али се доктор више и не окрену на њега.{S} 
се девојака отимало око њих.{S} Јуре је једанпут о процесији, о Брашанчеву, и заставу носио; Ив 
ком.{S} Кад су јој заповедили да изађе, једва је прешла преко прага.{S} Ипак се пркосно исправи 
ерича.{S} Сад је ишла лагано, заморено, једва се кречући.</p> <p>Али узалуд је познала, кад се  
а се одвоји од њих ни они од војске.{S} Једва, у неко доба, командант подвикну да се мора редат 
артије; по трећи пут поче прозивање.{S} Једва уредише и саставише све како треба.{S} И сваку гр 
 гачу.{S} Никога нема да их поплаши.{S} Једва ако по некад прође један од оних сељака што су не 
акву признаницу, чувалдуз с канапом.{S} Једва некако напипа мало, већ упрљано, писмо, лено га и 
 по неким буџацима пребирао, тражио.{S} Једва, у неко доба, извуче између некаквих крпи мали, ј 
 њима, преклињала да јој се смилују.{S} Једва се неки досетише да је притоваре на коња и да гон 
боравити.</p> <p>— Шта ли је с бабом? — једва се усуди Јагода да запита. — Је ли жив...</p> <p> 
 ситну, мршаву човечуљку, чија је глава једва извиривала измеђ рамена а чађави бркови, које је  
осте.{S} Онако и гладни и уморни као да једва дочекаше да ма шта присркну.{S} Жељно, оберучке п 
е голуб? — мрмља председник тише, да се једва разуме. — Зашто?</p> <p>— Па....{S} Да га храним. 
ше, многи се почеше крстити.{S} Неки се једва усудише да се окрену према селу.{S} И страшан, по 
о, — и положише у постељу.{S} Вехтер се једва накани да оде доктору и да му читаву ствар пријав 
 дима у вис.{S} На неким местима још се једва провлаче између изгорелих греда, немоћно пуцкарај 
у, гегају се.{S} Двојица сакатих још се једва држе на ногама; чврсто се приљубили један уз друг 
 командант подвикну да се мора редати и једва, након неколико опомена, почеше да се растављају. 
ојих старешина, окорео је отупео, и као једва дочекао да се на некоме може осветити, да он неко 
 пута је посрћао од удараца и сваки пут једва се придигао.{S} И сам војник, напослетку, увери с 
 Уморна сам, хоћу да се одморим.</p> <p>Једва једном могла је, како је зажељела да остане сама  
о од глади.{S} У овој земљи свак има да једе, а ко је крив тим људима што се нису побринули за  
 тога неби могла окусити.{S} Зар она да једе а њезин Лакан да гладује?{S} Она да се части а он  
ко глава“; знала је и шта он најволи да једе и коју песму најрадије пева.{S} Напослетку сазнала 
 <p>— Зато му се данас не смије дати да једе, — заповеди тамничар опоро.</p> <p>Кад се пробудио 
hi> хлебови...{S} И он их јео, морао да једе...{S} Она само одмахну рукама, привуче га себи и п 
све време, за два дана, нити му даду да једе ни да окваси уста. „Хајдук си ти, ти си на сваке м 
ата, довео свираче, изнио вино Ено свак једе и пије, свак се грли с њим....{S} А он је гори од  
уђем свијету“, веле.... „Не дају нам да једемо а гоне нас да гинемо.{S} Зар то може бити?“....{ 
пољу не би чули.{S} И, за чудо ни једна једина суза да јој се отисне низ мршаве, наборане образ 
се да је он један једини прави радиша и једини паметан човек у свету.{S} Нико се не може мерити 
куће.{S} И чинило јој се да је он један једини прави радиша и једини паметан човек у свету.{S}  
и би им којом капи оквасио уста.</p> <p>Једини луди Васо што изгледа весео и задовољан.{S} Као  
светини.{S} Како су му сви ситни !..{S} Једино би да види кога од познаника и да се поздрави с  
е те га и корила за сваку ситницу...{S} Једино ако би Симат пошао да истуче Лакана, — што се ре 
се обазирао на јауке, ни на стењање.{S} Једино се заустави код Лаканова кревета.</p> <p>—- Но?. 
И нико их није ни прекорио због њих.{S} Једино што се стари Мргуд љутио кад му се сушило жито.{ 
е ђубрета и све обрасле у траву.</p> <p>Једино кућа старога Мргуда што је остала здрава.{S} Ист 
о, и болно и очајнички.{S} Али ни једне једите ријечи не изусти.{S} Он се зар бојао да је не уп 
мпанија војника.{S} А по средини цесте, једна за другим, тандрчу троја обична, теретна кола.{S} 
ећи се да што не заборави, брзо прекида једна другу, уплеће се у реч, <pb n="62" /> жељна да пр 
и око себе.</p> <p>Низ чаршију се указа једна чудна певорка.{S} Напред јаше официр, дебељкаст н 
о да се нису делиле.{S} У кући помагала једна другој, — откако се Митри зацелише руке, — одмењи 
о читаве ноћи. — Ама се не муче, пашчад једна ! — узвикну пакосно _и удари руком по колену. — К 
озоре, не дрече обесно, дивље кад опазе једна другу.{S} На улицама не може готово ни једна да с 
и !.. — чује се како поплашено довикује једна другој сусрећући се. — Ево их!..{S} Ево!..{S} Пре 
ругој разне приче о њима.{S} Присећа се једна, присећа се друга њихових пошалица, подвига, незг 
суде, строге, немилосне осуде сипале се једна за другом сваког дана.{S} Никад ни једна није мог 
Једно сушичаво дете, слабо, испијено, и једна малаксала жена, у грозници.{S} Нити им когод <pb  
една за другом сваког дана.{S} Никад ни једна није могла бити образложена како треба.</p> <p>И  
осакривале, и да крену према селу. и ни једна није смела сама да пође.{S} Плашљиво се обзирући  
 другу.{S} На улицама не може готово ни једна да се сусретне: прозори им затворени.{S} Шта је т 
ни на пољу не би чули.{S} И, за чудо ни једна једина суза да јој се отисне низ мршаве, наборане 
игао у село.</p> <p>Седе и причају тако једна другој, причају неуморно.{S} Изненада, кадидад, М 
 удари у село.{S} Сваки дан, готово, по једна или по двоја носила односе се на гробље; стари по 
ас на образ, десни, леви.{S} Заигра час једна страна, час друга.{S} Игра, миче, трепти.{S} А об 
 ли ће се свршити?</p> <p>Затим причају једна другој разне приче о њима.{S} Присећа се једна, п 
21" /> не излазе пред врата, не сазивљу једна другу нити се питају за здравље.{S} Ни деца нема  
вор.{S} А тада лепо скувају каву, седну једна уз другу и, испијајући, говоре о њима, о војницим 
ући и извирујући из траве, очекивале су једна другу.{S} Кад их се састану по три по четири тада 
 око носа.{S} Док њима по прсима као да једнако пада онај тешки, загушљиви мирис горевине. </p> 
 ми руку да пољубим !</p> <p>Стара, још једнако збуњена одласком њезина буцмастог, <hi>малог</h 
емог облака прашине, који се све више и једначије шири са дна села, поне се нешто мицати, котрљ 
 опомене нека се уклоне с пута.{S} Због једне ситне опомене сад би дошло до тучњаве.{S} Они су  
и топло, и болно и очајнички.{S} Али ни једне једите ријечи не изусти.{S} Он се зар бојао да је 
на само ће га корењем почастити.</p> <p>Једне вечери, — баш се окупили око огњишта, на коме се  
ојим се окитили побацаше на војнике.{S} Једни рашириле руке те почели да грде и љубе кога год у 
 цвилећи.{S} Затим га почеше везати.{S} Једни вежу, док <pb n="25" /> се други разбише по кући  
арамо на вектере, — шапну тише. — Бране једни друге.— А нијесу ти ни лијека донијели и ако ти г 
S} Готово на сваком раскршћу они замене једни друге.{S} А он, сиромах, иде непрестано, овако сл 
ити их нуди чиме.{S} Уопште мало говоре једни с другим.{S} Ако би неко и почео, чим погледа на  
:</p> <p>— Дијете ми моје дајте, лопови једни!{S} Отимачи!...{S} Разбојници!...{S} Сина ми амо! 
кад опазише своје.{S} Потрчаше у сусрет једни другима, загрлише се.{S} Настаде љубљење, дуго, б 
ино из финих, танках чаша и наздрављају једни другима....{S} Велике рпе колача, хлепчића, печен 
гом из рука, испред уста.</p> <p>Док су једни харали по Мргудовој кући, други се размилели по с 
е смеде да застане и да што помогне.{S} Једним скоком удаљи се од тараба и брзо, хитно, готово  
а ништа не одговори.{S} Само га погледа једним топлим, широким погледом, пуним захвалности.{S}  
 Не проговори ништа.{S} Само је погледа једним дугим, топлим погледом, пуним самилости, сажаљењ 
а оне официре-судије, који су седели за једним дугачким столом, прекривеним зеленом чојом.{S} У 
оље скиде шешир и наклони се дубоко, са једним! сервилним и бескрајно глупим <pb n="103" /> осм 
пава ли.{S} Он се одавно био пробудио и једним оком лукаво провиривао испод покровца.{S} Стариц 
 љубааан ни суров.{S} Госте је премерио једним дугим погледом и. не поздравивши се с њима, сасв 
блоги....{S} А вектери те обмотали само једним облогом....{S} И фала Богу!,...{S} Опет жив!.... 
ше испред њега да промичу сва она лица, једно за другим.{S} И сва обрасла у браде.{S} И тумачев 
готово увек крили, бежали <pb n="11" /> једно од другога.{S} Да их сељани неби опазили и штогод 
ртим ћебетима, леже двоје болесника.{S} Једно сушичаво дете, слабо, испијено, и једна малаксала 
уд иде, није хтела одговорити.{S} Ни на једно питање питање није одговорила.{S} Шутела је упорн 
е-боље умота хартије у мушему и избацив једно мукло <hi>збогом</hi>, брзо искочи пред врата. </ 
оштрији, реже, пар, ваздух.{S} Није сад једно грло, усамљено, слаб.{S} Сад као да их се удружил 
и ухватише као од шале.{S} Турну га под једно сандуче, наумивши сутра да му начини кавез.{S} За 
уго, бескрајно љубљење.{S} Дочепа ли се једно другога не може да се одвоји, одмакне.{S} За час  
 узвикнуше обоје у исти мах и устукнуше једно пред другим.{S} Али се официр дрво снађе, осмехну 
ко руво, неки у цивилу, неки измешали и једно и друго.{S} Иду по соби, смеју се, разговарају.{S 
 где би да се угуше, смељаве.{S} Зарили једно другом прсте у месо као да би да чупају, кидају.< 
 шаке и замисли се.{S} Нису говорили ни једно ни друго.</p> <p>Тек кад се Лакан, кроз сан, поче 
еду, раштркани.{S} Као да су били кивни једно на друго, нису разговарали готово ништа.{S} Тек а 
обожно као кад се приступа светињи, иду једно за другим и немо, ћутке целивају га, љубе.{S} Љуб 
илу.{S} И као да се бојали да погледају једно у друго.{S} Чудна слутња свакоме се поткрадала у  
 да га мало сагледају, Дете!....{S} Још једно дете!...{S} Откако су затворени, видели су како ј 
е накостреши.</p> <p>Јагода се јави иза једног дрвета.</p> <p>— Не бој се, Гаране болан!...{S}  
.{S} Шта сам учинила?{S} Што сам волила једног официра ?....{S} Зар је гријех кад се неко воли? 
 два су тврдила да је „крив“ Већином од једног гласа решен је.</p> <p>Одмах с вечери кренуо је  
да се обрео у болници, да, случајно, из једног буџака. није допирала јека некаква малаксања бол 
ћемо Гарана! — узвикну радосно и замоли једног од комита да га закоље. — Вечера треба да буде д 
асла, ни шаку брашна да оставише.{S} Ни једног покривача, ни простирке.{S} Старица захвално пог 
још икога осим вас двоје?</p> <p>— Имам једног сина у војсци, — отповрну Митра као преко воље.< 
у прозвали, почеше да броје.{S} Почну с једног краја па се збуне; почну с другог још горе.{S} О 
>Стара Митра рашири руке и поче да грли једнога по једнога.{S} Ето, Бог дао па ће јој опет кућа 
а рашири руке и поче да грли једнога по једнога.{S} Ето, Бог дао па ће јој опет кућа пропевати< 
 Шваби макар главу изгубио .... </p> <p>Једнога дана, отворивши очи угледа буцмастог војника, к 
ио понизно да двори, тешко њему!</p> <p>Једнога дана казаше како су у близини села нашли убијен 
њу.{S} Неки дан су им то и показали, на једној забави. „Ево да видите како се мисли на вас и на 
, остарело, поцрнело, помахутило.{S} На једној страни мало је и напукло, али то му ништа сметал 
кајући се, зар, што се толико задржао у једној бунтовничкој кући, брже-боље умота хартије у муш 
а сам, хоћу да се одморим.</p> <p>Једва једном могла је, како је зажељела да остане сама са сво 
>Митра никако није могла да се смири на једном месту.{S} Непрестано ишла од куће до куће и непр 
на улицу и, уредивши се по војничку, са једном урнебесном дреком певају <title>Српску химну</ti 
а зарије панџе у месо.{S} Лакан измахне једном руком а он би да зграби другу:{S} Лакан сакрива  
, а Петар њега пољуби у руку.{S} Још се једном окрете матери, рашири руке и загрли је.{S} Па ис 
, ухвати је и стеже за рамена.{S} Удари једном, двапут, трипут.{S} Па ја љутито баци на земљу,  
увао и испио каву придигао се, протегао једном двапута, зовнуо, и лагано, оклевајући, кренуо пр 
аносу, у пијанству оном, поручила им по једном одрпанцу, да јој на село дођу.{S} Лепо да дођу о 
а неко из гомиле.</p> <p>— А били смо у једном тунелу, у Араду, — опет ће поп лакше. — Под нама 
ли Богу за дан освете.{S} Загрли је још једном и пође.</p> <p>Опет се састали сви, изван села.{ 
ци, старице, девојке, деца.{S} Хоће још једном да се нагледају звона, да се опросте с, њиме и,  
до.{S} Продо и тијело и душу....{S} Она једноме а он свима Швабама...{S} И он вам добар... пошт 
} Као по налогу неком она се сва преви, једну руку одиже на прса и као да очекиваше заповест.</ 
 домаћин, стајао је и нудио ракијом.{S} Једну чутуру гурнуо међу њих и мукло их нагонио да се о 
 даде збунити.{S} Лено се окрену, дозва једну патролу и пође за Јагодом у потеру.{S} Опколи Мит 
 климајући својом великом главом час на једну час на другу страну, Васо безбрижно попева.{S} Пе 
о да је читав сто почивао....{S} Опазив једну клупу, и не питајући за дозволу, седе на њу.{S} Т 
розивање и ново провикивање.{S} Изброје једну пругу па је одвоје у страну; затим изброје другу, 
астала с њима.{S} А сад мора да даје не једну него готово све, а сама да остане без ичега.{S} К 
е му бабо, кад се врати, донети најмање једну оку сувих смокава и барем две оке ораха.{S} А стр 
.</p> <p>Кнез Матиша разгледао је карте једну по једну, мргодио се, мрморио нешто.{S} Морао би  
римећује којешта, пита.</p> <p>Напуни и једну крошњицу јајима, да, по обичају. прода у вароши и 
ука, и нова марама и сапун.{S} Па још и једну боцу ракије да му протури и који паклић дувана.{S 
ођоше.{S} Старица је само могла да види једну грбаву рпу аљина, скушљаних, згњечених, издераних 
Кнез Матиша разгледао је карте једну по једну, мргодио се, мрморио нешто.{S} Морао би и требао  
 кад су је понели, сакрио се за кућу, у једну рушевину од појате, и ту плакао горко и неутешно. 
ну групу допрла мати, а у другу дете; у једну брат, а у другу сестра.{S} Јавише чиновницима, за 
 групе нису правилно ни раздељене.{S} У једну групу допрла мати, а у другу дете; у једну брат,  
коше око њега.{S} Салетише се, сабише у једну групу.{S} Са најгрубљим претњама, пружали су руке 
 у мостарски затвор, одмах га стрпају у једну ћелију.{S} Они су то, додуше, називали собом и ак 
рча, обгрли га опет и, милујући, узе му једну јабуку иза појаса.{S} Другу остави њему.</p> <p>П 
Петар ће донети и пушку и, сигурно, још једну свиралу, онаку, каку је и пре донео.{S} Јагода, н 
> <p>За Васом иде друга поворка младих, једрих сељака.{S} И они опкољени жандарима.{S} Нису пов 
ју шта ће са децом и њиховим искањем да једу.{S} Шта ће се јести?{S} Зар и опет трава?{S} Ето с 
усила.{S} Нису додуше ни имали много да једу.{S} У читавој кући чувала се још само два мала, тв 
је око софре и да дворе док царски људи једу.{S} Ко се није научио понизно да двори, тешко њему 
ша да одговори Лакан али није могао.{S} Језик му некако одебљао, па никако да му се разуму речи 
јице војника, показао бих ти како се за језик суди.</p> <p>Опазивши у сандуку голуба брзо му Пр 
, благо је прекори:</p> <p>— Због твога језика, Манде, главу ћеш изгубити.</p> <p>Сад, кад нема 
убио више сваки страх, те пустио срцу и језику на вољу.{S} Не боји се више ни претње, ни казне. 
а нема.{S} Додуше стигло је нешто — зли језици говоре да га је било много, — али скочили чиновн 
ледалу, играју, трепере и горе милијуни језици његови.</p> <p>— Ето, Митре, Бог милостиви наред 
учајно, из једног буџака. није допирала јека некаква малаксања болесника и, с друге стране, лак 
ли.{S} Не попушта.{S} Посрне од ударца, јекне, али се намах диже и, са познатом одличном упорно 
ригњечено, дрекне или ако неко подмукло јекне под шуцкорским ударцем.{S} Међутим у стоку као да 
{S} Утонуо у мисли па нити се миче, нит јекне, нити се закашље.{S} Само се каткада низ један сп 
есретан ти ли сам под старос’, — болано јекну Мартин, разбивши лулу о огњиште, а ситни јој кома 
 никада овако бела и овако слатка хлеба јела није, Откуд тога у Брђана?..{S} Хтео је, дакле, да 
смирити и опаметити, мислили су.{S} Без јела, без пића, попустиће, омекшати.{S} Проклето српско 
ди!</p> <p>За вечером су сви ћутали.{S} Јели су полагано, отегнуто, као на силу.{S} И као да се 
уде вереница?{S} И њоме да се ожени?{S} Јели Симат имао памети кад је пристао?,..{S} Или се как 
 спашеније наше держава непобједимаја и јелици во Криста крестистесја и не крестистесја и јелиц 
Криста крестистесја и не крестистесја и јелици Фараона и силу јего море черноје.{S} Амин.</p> < 
 и Митра и Лакан халапљиво наклопише на јело, задовољно се осмехну.{S} Измаче се на леђа и, држ 
и <hi>царски</hi> хлебови...{S} И он их јео, морао да једе...{S} Она само одмахну рукама, приву 
 се смилује и нек им благослови оружје, јер се бију за праведну ствар.....{S} И нека освете бра 
Додуше сад није имала посла колико пре, јер јој се иселио и поп и сви <hi>бескућници</hi> како  
чито поносио и хтео да му је свак види, јер је готово увијек ишао гологлав.{S} За официром војн 
, дубоко, искрено.{S} Мора да су добри, јер само добри људи пате.{S} Зажали за њиховом дјецом к 
станемо, — прошапта осетно шушкетајући, јер је све прве зубе погубио. — Душманин гони, а Бог са 
вијеће газди Пешикану?{S} Јер је богат, јер има паре...{S} Ено га окитио кућу, растворио врата, 
{S} Нешто непријатно као да га запахну, јер, на час, зачепи нос марамом.{S} Затим, у чудној жур 
ро да познају малога и његову породицу, јер би, иначе, макар нашли и голуба, прогледали кроз пр 
еших, оче.{S} Од добре воље сагријеших, јер ми омиље срцу Није била</p> <p>сила никако</p> <p>О 
Некако као да се прибојавала Симата.{S} Јер и ако је син, он је домаћин, глава куће.{S} И чинил 
 није хтела узети.{S} Дала га Манди.{S} Јер <pb n="89" /> чим је погледала брашно, видела је да 
{S} Дванаест кућа да се данас оцрни.{S} Јер то се обавештавају породице <hi>храбрих и верних</h 
ви не палите свијеће газди Пешикану?{S} Јер је богат, јер има паре...{S} Ено га окитио кућу, ра 
S} Бојали се да гласно осуђују, вичу, — јер се бојали швабине казне, — али су, кришом, указивал 
поклонио нож и препоручио му да га чува јер „се оружје чува ко глава“; знала је и шта он највол 
 ситно према пропасти босанских жандара Јер ако су они клонули, клонуто је све.{S} Брђанин се в 
и дућани позатварани.{S} Неки затворени јер им газду дигну у таоце или у прогонство, па нема ко 
> <p>— А јеси ли често свирао?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Је ли и стрико свирао?</p> <p>— Сваку в 
:</p> <p>— А јеси ли је виђео?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Закитила те, а?</p> <p>Узе му оне струк 
 од тала.</p> <p>— Лако мој!{S} Лакане, јеси ли се уморио?</p> <p>Пољуби га у оба образа и опет 
p>— С пута! . . .{S} Чујеш ли? . . .{S} Јеси ли глува? — опет подвикну неко и немилосно је гурн 
>— Јесте ли живи?..</p> <p>— А ти?..{S} Јеси ли ми жив?.. запита Митра изненађена и брзо устаде 
 опет спусти</p> <p>на земљу. </p> <p>— Јеси ли уморан?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— А гладан? </p> 
га погледа ни да му се окрене.</p> <p>— Јеси ли се уморио? — запита некако суво, преко рамена.< 
год не чује, шапатом запита:</p> <p>— А јеси ли је виђео?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Закитила те, 
 сваке стране, запита мекше:</p> <p>— А јеси ли често свирао?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Је ли и  
није...{S} Никад?...{S} Не зна....{S} А јест....{S} Чини му се...видео је у газде Пешикана....{ 
врата и канат се нагло отвори:</p> <p>— Јесте ли живи?..</p> <p>— А ти?..{S} Јеси ли ми жив?..  
hi>У царској кући</hi> нико не сме џаба јести; мора одрадити оно што поједе.{S} Дадоше му да ву 
и њиховим искањем да једу.{S} Шта ће се јести?{S} Зар и опет трава?{S} Ето се најели траве Обра 
! — повика тамничар бесно. — Иначе неће јести.</p> <p>— Не може.</p> <p>— Удри!</p> <p>— Ударао 
огаје хлеба испод пазуха поче халапљиво јести.{S} Као да га није много интересовало шта они уну 
 је?{S} На кога су нападали?{S} Где?{S} Јесу ли могли штогод и упљачкати?{S} Све је хтела да чу 
 Близу или далеко?...{S} Како им је?{S} Јесу ли онамо у ватри где зује куршуми и топовска ђулад 
</p> <p>— А јесу ли овце сите?</p> <p>— Јесу.</p> <p>— Хм. . .</p> <p>У томе се иза куће помоли 
адно рекао да крену за њима.</p> <p>— А јесу ли то <hi>наши</hi> ? — запита га испред ниске, на 
реко рамена.</p> <p>— Нисам.</p> <p>— А јесу ли овце сите?</p> <p>— Јесу.</p> <p>— Хм. . .</p>  
} Митре, сестро, кажи за име Исукрстово јесу ли ми живи?</p> <p>И здрави, — дочекује Митра поуз 
/p> <p>— Ето ти сад!... избаци некако и јетко и забринуто. — Ако је дошло чак до звона, наопако 
доба, извуче између некаквих крпи мали, јефтин дудук.{S} Весело поче да измахује њиме око себе. 
ланцима који још из даљега ситно, ситно јецају.{S} С њиме, у истом ланцу, свезан Станиша Јовано 
" /> као пролетња дажда....{S} И она је јецала као дете, не бринући се више: хоће ли ко чути ил 
 штапова о тврду цесту.{S} И непрестано јечање, стењање, проклињање.{S} Све се смешало, ускомеш 
ши се у трула и подерана ћебета, почеше јечати, јаукати, уздисати.{S} Неке изненада ухвати гроз 
срну, пипајући рукама по прљавој земљи, јечећи, цвилећи.{S} Затим га почеше везати.{S} Једни ве 
одређено; старији и немоћнији, стењући, јечећи, кашљући, застају, гегају се.{S} Двојица сакатих 
 по један.{S} Узме га ватра, обнемогни, јечи, јаучи.{S} И, кроз-два дана, — мртав...{S} Кад <pb 
а од њих двојице... и распознајем...{S} Јечи и зове... „Ах, мила мајко!“...</p> <p>— То је, зар 
 па се не зна или чељад блеји или стока јечи и уздише.</p> <p>А хладан ветар попухује и поткађу 
} С њиме, у истом ланцу, свезан Станиша Јованов, јак, голем сељак, силан као стена.{S} Он никак 
и јаја и кокоши.{S} Нудио <pb n="33" /> јој пристојну цену и лако би се она погодила с њим.{S}  
 нешто, поправи прекривач на глави кога јој готово згулили, па се измаче на леђа и саби се у го 
Препоручи и да тркне мало до Јагоде, да јој се јави.{S} Ако може да је забави нек је и забави.{ 
ње вредну, из Јагодине у своју кућу, да јој случајно неби други нашљедници уграбили.{S} А прено 
ном, поручила им по једном одрпанцу, да јој на село дођу.{S} Лепо да дођу овде, у њезину кућу.{ 
ва по три сата чекала је крај пута а да јој не досади.{S} Често се пела на какав брежуљак и гле 
.{S} И, за чудо ни једна једина суза да јој се отисне низ мршаве, наборане образе.{S} Ни исплак 
олико јаја.{S} Постарала би се мајка да јој се олакша детету.{S} Али овако како ће?...{S} Да се 
ужала је руке према њима, преклињала да јој се смилују.{S} Једва се неки досетише да је притова 
а придружити се коме, нити је желела да јој се когод придружи.{S} Најволела је сама са својим м 
да.</p> <p>— Сјутра ћу отићи на гроб да јој упалим свијећу.</p> <p>— Ти?</p> <p>— А ко ће други 
 лагано окрену старој и као да хтеде да јој нешто каже.{S} Не проговори ништа.{S} Само је погле 
о чекају толике непријатности, почне да јој предбацује да ропће.{S} Вели да јој додијао те жели 
а ће се сељанима замерити, одлучи се да јој оде. „Грехота је, хришћанска је душа прошапта. „Ако 
нице, — брзо је прекида Митра и хоће да јој зачепи уста јаглуком. — Грехота је... <pb n="63" /> 
је некако нејасно.{S} Кашње потрчаше да јој донесу.{S} Шуцкори спречише. „Ако је болесна, боље  
 калу и пакосну жену, којој наредише да јој кува ручак и да јој каткада воде донесе.</p> <p>Баб 
ла, да ће ипак отуда неко да изађе и да јој се јави.{S} Па дубоко уздахну и опет крену низ чарш 
, којој наредише да јој кува ручак и да јој каткада воде донесе.</p> <p>Баба Марија, кад су је  
још штогод испричати.{S} А волела би да јој неко много прича о њима, о таоцима.{S} Ваљда би так 
 некакве старе кошуље и пружи Јагоди да јој привеже.{S} Од губитка крви а и од страха била је б 
 да јој предбацује да ропће.{S} Вели да јој додијао те жели да га се куртарише.{S} Док је био м 
ити свакоме, — опет ће Петар, желећи да јој растумачи, да је увери. — У српској је држави тако. 
 руке низ бедре.{S} Големи трбух као да јој заигра, сва се стресе и некако мукло избаци:</p> <p 
 што их јуче објесише, — похита Ибро да јој протумачи: — Има их осам.{S} Закопаће ђубре с ђубре 
 шта ради? — Живо упаде Лакан и погледа јој у очи. — Је ли ме поздравио.</p> <p>— Поздравио те. 
к мирније, — па ради шта хоће.{S} Вазда јој даје, уписује зајмове.{S} Отвори касу и лијепо вели 
не.{S} Кад се приближила кући.{S} Манда јој пође у сусрет, узе је под руку и поможе да се дочеп 
. — као да неко изненада викну иза леђа јој.{S} Замислила се, па ништа око себе не види и не чу 
че.{S} Бујица је немилосно носила и она јој се морала предати.</p> <p>Кад се приближише вешалиш 
трог, и пакостан, и неповерљив.{S} Доња јој се усна непрестано скупља, стиска....</p> <p>— Зако 
 очајно пита: како ће без њих?{S} Митра јој напомену нека се само моли Богу за дан освете.{S} З 
 прве ласте!</p> <p>Треће вечери одиста јој стигоше у походе.{S} Петорица.{S} Умотани у дуге, ц 
о, са запаљеном цигаром.</p> <p>— А шта јој би, по Богу?</p> <p>Умрла од срамоте, — одговори ст 
као да болује од водене болести.{S} Кад јој Мартин потврди да су то <hi>њихови</hi> гости, она  
, тако му глас ситан и утањен.{S} А кад јој дрхтавом руком пружи причест и саге се да је пољуби 
ори нити га прекори.{S} Чак ни онда кад јој се чинило да он нема право.{S} Откуд она, луда женс 
све што је имала за продају.</p> <p>Кад јој Ибро исплаћивао новце, готово изненада, иза леђа му 
да и испијена као светитељка.{S} Поглед јој и строг, и пакостан, и неповерљив.{S} Доња јој се у 
кав брежуљак и гледала унаоколо.{S} Све јој се чинило изненада ће га угледати.{S} Јавиће се од  
ру како је чека пред вратима.{S} И ноге јој почеше поклецивати од узбуђења ...{S} Шта ће јој Ми 
ажљивије.{S} А при спомену свирале дође јој необична жеља да свиралу види, да је узме у руке.</ 
S} Изгледало је као да се надала, да ће јој баш ти људи донети слободу и тај њезин недостижни „ 
днога по једнога.{S} Ето, Бог дао па ће јој опет кућа пропевати</p> <p>— Лакане!{S} Клаћемо Гар 
е поклецивати од узбуђења ...{S} Шта ће јој Митра сада ? . . .{S} А отац? ...{S} Шта је с њим б 
на Лаканов креветац као да се боји е ће јој неко њега отети.</p> <p>Кад је Мргуд оштрије прекор 
 не види и не омилује болесна?{S} Ко ће јој забранити?...{S} Ко може забранити?...</p> <p>Без и 
а је даље теши.{S} Нека се исплаче биће јој лакше.{S} Погледом старе, искусне домаћице премери  
 кад је требао неко да је теши, отргоше јој Митру. ,Дође наредба да се сви интернирани врате на 
куда.{S} Па опет се сустегну.{S} Шта би јој то користило?{S} И зар би могла од старице нешто ви 
новима.</p> <p>При улазу у Требиње први јој је сусрет био врло неугодан.{S} Ибро Рашидовић, бек 
гости, она приступи старој Митри, пружи јој руку и пољуби је у образ.</p> <p>— А ко ти је ово?  
зухо.{S} Некако збуњено, сметено. пружи јој руку при поласку и рече „збогом“.{S} А кад она приг 
оже, синко.</p> <p>Јагода узе крст који јој поп пружи, пољуби га и притиште на прса као нешто д 
скућници</hi> како их она називала, али јој Лакан некако није изгледао здрав.{S} Болела га глав 
 миче, да креће куд и не мисли.{S} Чини јој се као да и не иде, него је носе.{S} Као да никако  
верује му.{S} Не сме да отвори.{S} Чини јој се нека обмана, превара.{S} Два пута се дизала и ле 
еда некако поплашено, узверено.{S} Чини јој се као да се свак спрема да је удара, туче и лењо с 
итре.{S} Она погледа за њим.{S} Причини јој се као да ће се повратити и још штогод испричати.{S 
како чудна и немогућа била пријава, они јој готово увек веровали.{S} Жандарским пријавама веров 
артин, разбивши лулу о огњиште, а ситни јој комади разлетеше се куд који.</p> <p>Манда се тек с 
авом, молим ти се, — прогунђа он љубећи јој танке, мршаве прсте и чврсто их стискајући. — Све з 
и ће.....{S} Сагни главу</p> <p>Пребаци јој епитрахиљ преко главе и тихо, лагано поче да чита м 
 кад нико не види, неколико пута отрчао јој у кућу, донео воде, подворио је.{S} Сад, кад су је  
ан камен.{S} Подними се, седе.{S} Криво јој било што је Цугсфирер бацио пушку.{S} Зашто није пу 
се уза њ, а сад га, ето, гони.{S} Драго јој да оде па макар на дан...{S} И јадни Мартин ропће,  
њала је и јадиковала <pb n="67" /> како јој дете пати и како ће, боји се узалудно главу изгубит 
ћим кораком, само да кнез не позна како јој је.{S} Ипак је морала чешће да застане и да отпочин 
су пуштали никога да оде и да види како јој је.{S} Тек трећи дан нађоше неку бабу Марију, калу  
на, у писму, некако узгред спомену како јој умро отац у Араду, а одмах описује како су војници  
е зачуди тој њезиној мирноћи.{S} Некако јој подругљиво добаци:</p> <p>— Што ти, стара, не кукаш 
јавити кад га ова чека... .</p> <p>Неко јој случајно каза како је био у хапсу и како се разболе 
ресоше мало хаљине, уредише их и весело јој дођоше у сусрет.{S} Обоје зарумењени, срећни.{S} См 
кана чим је погледао према кући; чинило јој се као да ће га неко отуда омађијати.{S} Она се дав 
ала сама са собом. <pb n="32" /> Чинило јој се као да се већ састала са Симатом.{S} Показује му 
 била је бледа и стрепила је.{S} Чинило јој се као да ће посрнути, Официр јој, ради тога, понуд 
Шутела је упорно, тврдоглаво.{S} Чинило јој се као да су сва питања неке замке у које би заплел 
а њима готово на крај села.{S} И чинило јој се да би тако ишла дан и ноћ а да се не умори.{S} С 
 он је домаћин, глава куће.{S} И чинило јој се да је он један једини прави радиша и једини паме 
 таоцима, стресе се, задрхта.{S} Та ено јој Симата, њезина Симата тамо.{S} Ено га у другим коли 
 ни тужна.{S} Ништа.{S} Сазнаће она што јој треба и с друге стране.</p> <p>— Хохо! — нагло узви 
а и не чекајући одговора, бирала је што јој се свиђало и узимала.</p> <p>Стари поп као да се пр 
 на прса као нешто драгоцено, нешто што јој били отели па сад вратили.{S} И, не гледајући више  
p>— Нови? — тихо запита старица а нешто јој се ледено сави око срца.</p> <p>— Синоћ им је казан 
тио на креветац и пољуби је.</p> <p>Поп јој загледа у лице и запита мекше:</p> <p>— Молиш ли се 
апита Крсту.{S} Макар био и свој, макар јој и познат, он је данас царски чојек, службеник, а он 
ше сад није имала посла колико пре, јер јој се иселио и поп и сви <hi>бескућници</hi> како их о 
инило јој се као да ће посрнути, Официр јој, ради тога, понуди из своје чутуре коњака.{S} И то  
ај. —зашушкета поп пријатељски и одгрну јој чашаф са лица. — Ја нисам дош’о на какву дугу сједн 
рно укочено гледала је преда се када су јој прочитано писмо спустили у крило, узела га међу прс 
 и како је заробљен у Србији.{S} Кад су јој читали, она ни узвикнула није, ни ичиjем показала р 
ђи колико од бриге за унуком.{S} Кад су јој заповедили да изађе, једва је прешла преко прага.{S 
воју...</p> <p>Сад као да осети како су јој клетве узалудне.{S} У прсима осети прободе, осети ч 
.{S} Паде на постељу, занеможе.{S} Нису јој одмах веровали.{S} За два дана нису пуштали никога  
 и помилуј и держава непобједимаја и во Јордање крешчајушчу и ниње и до вјека и держава непобје 
ознатом одличном упорношћу луда човека, још јаче наставља.{S} Затегну ли му ланац снажније, да  
 дај ми руку да пољубим !</p> <p>Стара, још једнако збуњена одласком њезина буцмастог, <hi>мало 
оцене ствари.{S} Уза њих пристају деца, још увек уплакана.{S} Хтела би да им помогну, да и они  
атише га, савладаше, — још се није дао, још се јуначки бранио, — и положише у постељу.{S} Вехте 
ико Петар ће донети и пушку и, сигурно, још једну свиралу, онаку, каку је и пре донео.{S} Јагод 
.... страшне, велике, крваве очи!...{S} Још никад ни у кога таке очи видео није...{S} Никад?... 
гоше да га мало сагледају, Дете!....{S} Још једно дете!...{S} Откако су затворени, видели су ка 
рашном и колачима, добила од Јагоде.{S} Још се у писму вели како је Петар жив и здрав и како је 
код Ћабе, па му све кости поломљене.{S} Још само душа у носу што се држи</p> <p>Дође ред и на Ш 
ви неће се побринути за њезино дете.{S} Још ће га, може-бити, и гонити и тући...{S} Сведно што  
гробље се пунило, пунило непрестано.{S} Још мало па Јагода неће бити тако удаљена од својих ком 
 образа, а Петар њега пољуби у руку.{S} Још се једном окрете матери, рашири руке и загрли је.{S 
 n="84" /> <p>Ухватише га, савладаше, — још се није дао, још се јуначки бранио, — и положише у  
>— Ауф!...{S} Напријед!</p> <p>— Шта? — још као у чуду питају неки, не верујући да ће их гонити 
итаву ноћ мучно се, знојио, превртао, А још од сванућа дигао се изломљен, сатрвен и суморан.{S} 
ме фељбаби, гурнути штогођ у шаку да га још боље чува.{S} Треба му гурнути најмање сто круна... 
>— И њега, и њега, сине...</p> <p>Па га још јаче пригрли и поче миловати.</p> <p>— А наше двоје 
е су га спратили болесна?{S} Држе ли га још у хапсу или га опремили негде оним њиховим докторим 
ијесу ти ни лијека донијели и ако ти га још јуче преписали.</p> <p>Лакан као да није много жали 
т <pb n="94" /> није ни било.{S} Као га још не верује или, неће да верује у кнежеве речи.</p> < 
о Петрова рука Симата осветити.{S} Нека још поживе, док се он врати.</p> <p>Лакан и комита доне 
 њу.{S} Тада опази, са две стране стола још двојицу официра како га пажљиво посматрају.{S} Њихо 
у задесила.{S} Нек није сам.{S} Нек има још кога од туђе чељади....{S} Биће му лакше.</p> <p>—  
млазове дима у вис.{S} На неким местима још се једва провлаче између изгорелих греда, немоћно п 
 преобука, и нова марама и сапун.{S} Па још и једну боцу ракије да му протури и који паклић дув 
ну за уво.</p> <pb n="10" /> <p>— А шта још?...{S} А?</p> <p>Лакан лукаво показа јабуке, па као 
лих греда, немоћно пуцкарајући, избацив још по гдекоју варницу.{S} Од читава села остале још не 
едног краја па се збуне; почну с другог још горе.{S} Опет пребацују један другоме, прекоравају  
очним уснама и црним, црним очима какве још ни у кога видео није.{S} Зар се може тако променити 
о моли Богу за дан освете.{S} Загрли је још једном и пође.</p> <p>Опет се састали сви, изван се 
 је са старијим братом Петровим, док је још овај служио у војсци, Симатом, да буду пријатељи.{S 
беше слегло све село.{S} Бар оно што је још остало у селу.{S} Готово све старице и старци, — ст 
p> <p>— Здрав, фала Богу.</p> <p>— Није још кренуо у фронту ?</p> <p>— Није, фала Богу.</p> <p> 
неколике црне разгрејане зидине, остале још неколике неутрнуте греде, које штрше у вис као ђаво 
екоју варницу.{S} Од читава села остале још неколике црне разгрејане зидине, остале још неколик 
акан седоше одмах.{S} Старица као да се још устручавала.{S} Гледала је, такорсе, да се није што 
го да једу.{S} У читавој кући чувала се још само два мала, тврда комадића хлеба, — узмешан куку 
S} Чак и кад је официрчић прошао, он се још смешкао и гледао за њим.{S} Затим се нагло окрену и 
чеше љубити.{S} Само стара Митра што се још држи, што се не да расплакати.{S} Она спустила рања 
дмах сјутра...</p> <p>И зариче се да ће још поклонити цркви читаву оку воска, ако добије икакав 
старци, старице, девојке, деца.{S} Хоће још једном да се нагледају звона, да се опросте с, њиме 
је и брашна, и граха, и осушена меса, и још некаква мрса који се задесио у Јагодиној кући.{S} И 
огод није видео.{S} Па се брзо убриса и још брже уреди ствари и гурну их под пазухо.{S} Некако  
Причини јој се као да ће се повратити и још штогод испричати.{S} А волела би да јој неко много  
ци, које да „бране отаџбину...{S} Ко би још и њих везао !</p> <p>Кад дођоше пред Симатову кућу, 
ама.{S} Негде из даљине као да се проби још јачи, оштрији писак.{S} Лакан задрхта.{S} Брзо обуч 
м кукњавом, прати их са страна, настави још јаче :</p> <p>— Да расточатсја врази јего и на спаш 
а веру се' и сунчају.{S} Гдегде се види још понеки заостали кров; управо није кров него остатци 
 чак и преко рукава везане ланцима који још из даљега ситно, ситно јецају.{S} С њиме, у истом л 
p> <p>Дође ред и на Швабу...{S} Може ли још годину протегнути?...{S} Може“.... „Не може“... „Ни 
ла толико путовање.</p> <p>— А имате ли још икога осим вас двоје?</p> <p>— Имам једног сина у в 
ново склепали из дасака и да су подигли још неколито таких кућа.{S} Види се да је у некакву дос 
ду, док су, у истину, сви нападаји били још доста далеко.{S} По брдима, по лединама, по гајевим 
 распрете ватру на огњишту и, набацивши још двије три биље, поче дувати из све снаге да боље ра 
ице, — правдао се сам пред собом, — нек још барем ову ноћ с миром преспавају.{S} Имаће и тако и 
ошто је помузла оне две три овце што им још остале, и унела каблић у кућу, неко лако куцну у ка 
м.{S} Као да је очекивао да ће му Лакан још нешто казати.{S} Затим се немо стресе, блекну и брж 
 може“... „Нијемац би“ веле и могао; он још има јакости и крмалука у себи. „Али наш је Швабо на 
ли један уз другога, обгрлили се и тако још шантуцају.{S} Онај што је натоварио болесно дете, з 
Што је било потрошило се у путу и ретко још у кога да би се могло наћи покоја прегршт брашна.{S 
 пламенови заморили, малаксали, па само још каткада јаче измахну огњеним крилима и, хукнувши, и 
, — јада се Мартин и уздише. — Али тамо још горе.{S} Тамо намијенили два вагона жита за котар,  
а, мори.</p> <p>— Ко зна колико ли ћемо још пута овако вечерати, — избаци Симат полугласно, па  
 им се ништа не дозвољава, то им се зар још може дозволити.</p> <p>Баби Митри као да првој доја 
 руке у крило и обори главу.{S} Сузе су још непрестано текле, али је опет била нешто мирнија, с 
анити?{S} К’о живину...</p> <p>Звоно су још у вече скинули са звонека и наместили пред црквени  
о су некад служили у жандарима и што су још и сад у милости код жандара.{S} Па и они као да иду 
 застају, гегају се.{S} Двојица сакатих још се једва држе на ногама; чврсто се приљубили један  
} Чим угледа попа који је седео у врху (још је становао у Митриној дрвењари) и некако поплашено 
на? ...{S} Или?...</p> <pb n="28" /> <p>Још из даљега опази стару Митру како је чека пред врати 
а се усуди и да погледа на куће.</p> <p>Још пред зору стари Мргуд закуца на Митрина врата, траж 
о силнији, моћнији.{S} Свак мисли да је јунак.{S} И бесни су ради тога, осиљени.{S} Вриштећи бе 
ну се и прихвати за чутуру.{S} Поздрави јунаке који се дигли да се бију с душманином.{S} Зажели 
а, савладаше, — још се није дао, још се јуначки бранио, — и положише у постељу.{S} Вехтер се је 
Да се мало нвсладим.</p> <p>— Ех, Јуре, Јуре!</p> <p>Мартин је за све време седео нем, скамењен 
..{S} Да се мало нвсладим.</p> <p>— Ех, Јуре, Јуре!</p> <p>Мартин је за све време седео нем, ск 
где преда се, — а он... може бити...{S} Јуре или Ивица... не знам који... лежи рањен или ... са 
а тако ...{S} Шта ће бити од њега?..{S} Јуре му био десна рука.{S} С Јуром се поносио....</p> < 
 колико се девојака отимало око њих.{S} Јуре је једанпут о процесији, о Брашанчеву, и заставу н 
 зову зликовцем.</p> <pb n="95" /> <p>— Јуре мој!{S} Дијете!</p> <p>И Манда се спусти на столиц 
/p> <p>Уздахну и показа карту.</p> <p>— Јуре вам је погино.{S} Ево карте, да знате.</p> <p>Манд 
p>— Е, нека вам је он здрав и жив.... а Јуре.... јадан!</p> <p>Уздахну и показа карту.</p> <p>— 
тра је била извешћена колико су се пута Јуре и Ивица потукли, колико су добили гроша као тркачи 
} Госпе блажена!...</p> <p>— паметан је Јуре...{S} Не бојим се ја за њега.</p> <p>Па пође врати 
раме и мукло јаукну:</p> <p>— Јадни меј Јуре!{S} Куку мајци за тобом!</p> <p>— Остави, Манде, н 
 имао свратити, готово комшинска, Илије Јуретина.{S} Ено види домаћицу како се раширила пред ку 
ода своје тешке, сребрене токе, те да и Јури опреми коју пару.{S} Додуше недавно му је слао,- — 
} Добар му капетан...{S} Не ће никад да јуриша, вазда бјежи.. .</p> <p>— Ух!{S} Госпе блажена!. 
е.{S} Као да се боје нове навале, новог јуриша нечијег.</p> <p>Јагода, сагледавши ово, оте се и 
.{S} И <pb n="52" /> усплахирен, готово јурну.{S} Измешаше се чељад и стока.{S} Оно болесно дет 
њега?..{S} Јуре му био десна рука.{S} С Јуром се поносио....</p> <p>Заборави на час на се, на с 
иза уха и опет: отегну:</p> <p>— А и за Јуру пише Ивица...{S} Ено га, вели, на фронту, бије се. 
ње.{S} Читаво село проплакало, свима се јутрос зацрнило.{S} И све сузе као да се слевају у прса 
ста судбине !</p> <p>— То су они што их јуче објесише, — похита Ибро да јој протумачи: — Има их 
у ти ни лијека донијели и ако ти га још јуче преписали.</p> <p>Лакан као да није много жалио ни 
ти најмање сто круна...{S} То је, бива, к'о такса.</p> <p>— И треба и треба, — брзо дочека Манд 
>— Кад умремо, како ће нас саранити?{S} К’о живину...</p> <p>Звоно су још у вече скинули са зво 
 кућу.</p> <p>--- Здраво живо?</p> <p>— К’о што видиш, — одговори му Митра мирно, понудив столи 
рску, у сургунлук.{S} Све старце, онаке к'о Мргуд, и болеснике и сакате ...{S} Има десет манито 
 палац, рањен, искрвављен; надуо се као кабасти, мрки паук и непрестано се треска, треска. трес 
две три овце што им још остале, и унела каблић у кућу, неко лако куцну у канат и пређе преко пр 
.{S} Носила је, лако се погуривши, пуне каблове с млеком, које се пресипало преко ивица и цурил 
че развлачећи:</p> <p>— А нема вајде од каве, Манде...{S} Дај ти да се руча, те да што боље оку 
но сандуче, наумивши сутра да му начини кавез.{S} Затим скиде празну торбу с рамена, седе покра 
прода у вароши или да размени за шећер, каву, пирнач.{S} Ухвати и неколико кокоши, чврсто им ут 
га, за његов дом.</p> <p>Домаћица скува каву и понуди госте.{S} Онако и гладни и уморни као да  
мора......</p> <p>Чим је скувао и испио каву придигао се, протегао једном двапута, зовнуо, и ла 
ена за разговор.{S} А тада лепо скувају каву, седну једна уз другу и, испијајући, говоре о њима 
аткада воде донесе.</p> <p>Баба Марија, кад су је напољу питали, одговарала да болест није тако 
 кречући.</p> <p>Али узалуд је познала, кад се није смела приближити кући, нити ишта запитати.{ 
ико нас има?</p> <p>Јагода се зачудила, кад се појавио.{S} Некако поплашено повуче се на крај к 
на кућа, зар је могла остати поштеђена, кад нијесу поштеђене толике мање, сиромашније ? ...{S}  
коњаника, на коњу дочекао новог фратра, кад је стигао у село.</p> <p>Седе и причају тако једна  
 кућу, донео воде, подворио је.{S} Сад, кад су је понели, сакрио се за кућу, у једну рушевину о 
 потера и оно неколико његових.{S} Сад, кад је добио Лакана, није му требало плаћати.{S} И Лака 
 Манде, главу ћеш изгубити.</p> <p>Сад, кад немамо звона, треба да идемо у Турке, - опет ће Ман 
d>XV.</head> <p>У најтеже дане Мандине, кад је непрестано кукала и кад је требао неко да је теш 
S} У Столац је одлазио само по потреби, кад му понестане брашна.{S} Знајући какве га муке чекај 
И млеко.</p> <pb n="81" /> <p>Болесник, кад су говорили о млеку, измахну руком и као да хтеде д 
уздани смех затресе читавим вешалиштем, кад се циганин одмакну од вешала и некако поносито указ 
алог Лакана.{S} Он је, сиромах, кришом, кад нико не види, неколико пута отрчао јој у кућу, доне 
.{S} Лакан је уверавао како ће му бабо, кад се врати, донети најмање једну оку сувих смокава и  
дајући га.</p> <p>— Како нема, по Богу, кад ето колима шаљеш.</p> <p>— То је жито за оне који х 
су <hi>царске</hi> и они слободно могу, кад им се то хоће, да сад никога овуд не пропусте.</p>  
десет....</p> <p>— А Командант Хегедиш, кад му јављају, пита: „зар само толицно?“ и окреће им л 
" /> ситне локвице по покошеним пољима. кад их месечина испија; док се широке, црне чакшире нес 
икад се благо осмехнувши. <pb n="41" /> Кад је причао о стрику Петру, слушала га пажљивије.{S}  
о се разболео...{S} Разболео се?. ..{S} Кад?...{S} Од чега?...{S} Где?...{S} И где су га спрати 
колену. — Ко зна какви су то људи!..{S} Кад их повела на вешала, а они застали да попију по рак 
ра, па видите ко се о вама брине“...{S} Кад су погледали, зачудили се сељани.{S} У некој велико 
учи.{S} И, кроз-два дана, — мртав...{S} Кад <pb n="101" /> је Мргуд умро, тридесет их је оне но 
рзати, отимати, помагати.{S} Узалуд.{S} Кад је видио како је и одвише упорна, на силу је одвуче 
рала чешће да застане и да отпочине.{S} Кад се приближила кући.{S} Манда јој пође у сусрет, узе 
разних шака.</p> <p>Преварили су се.{S} Кад су продали стоку и отишли пред магазу газда Микаила 
 и ако ни по чему није сличила соби.{S} Кад га гурнуше упаде му нога у неку локвицу, затим зага 
ставили, потерају доле, према цркви.{S} Кад Јагода хтеде да пристане за њима, он је ухвати за р 
и здрав и како је заробљен у Србији.{S} Кад су јој читали, она ни узвикнула није, ни ичиjем пок 
ула као да болује од водене болести.{S} Кад јој Мартин потврди да су то <hi>њихови</hi> гости,  
о врата, поздрављајући се са сваким.{S} Кад их све испратио, застада мало, погледа изнад себе у 
и од жеђи колико од бриге за унуком.{S} Кад су јој заповедили да изађе, једва је прешла преко п 
 из траве, очекивале су једна другу.{S} Кад их се састану по три по четири тада крену.</p> <p>П 
тили их и да плачу и да се изјадају.{S} Кад им се ништа не дозвољава, то им се зар још може доз 
подрхтавао као да га шаљу на робију.{S} Кад би му Манда напоменула како мора ићи, најпре се пра 
а се некако накриви на десну страну.{S} Кад гледа, гледа некако поплашено, узверено.{S} Чини јо 
оздравио те.</p> <p>— А кад ће доћи?{S} Кад ће га пушћати?</p> <p>Старица му прстима рашчешљала 
 /></p> <p>— Зна Цар шта ради.</p> <p>— Кад умремо, како ће нас саранити?{S} К’о живину...</p>  
м старешине?...{S} Добре или рђаве?...“ Кад би били близу, нашла би мајка и капетана и однела м 
је у лице говорила да ће умрети...{S} А кад ће умирати: зашто да другоме оставља ову храну ?{S} 
 руку при поласку и рече „збогом“.{S} А кад она пригрли руку и опет манито поче љубити, прибра  
падати и по домаћима и по гостима.{S} А кад се пламен изви и зализну уз омањи котао, Митра, гро 
 оца, домаћин.{S} Мора се слушати.{S} А кад се пролетос вратио кући и спазио Јагоду како стриже 
{S} Жандари нису хтели ни слушати.{S} А кад се неки усудише да слободније протестирају, запрети 
су уверени да ће и он бити осуђен.{S} А кад им спомене голуба и жандаре, неки као да се стресош 
чела, тако му глас ситан и утањен.{S} А кад јој дрхтавом руком пружи причест и саге се да је по 
авио.</p> <p>— Поздравио те.</p> <p>— А кад ће доћи?{S} Кад ће га пушћати?</p> <p>Старица му пр 
 не смијеш макнути...{S} Марш!</p> <p>А кад и Манда хтеде да проговори, снажно их удари обе, гу 
<p>Па да и Лакану кажем истину</p> <p>А кад је чула да се недалеко појавиле комите, као да поче 
морала је да остане Шта би било од њега кад би га оставила сама?</p> <p>Пред вече, пошто је пом 
иговори нити га прекори.{S} Чак ни онда кад јој се чинило да он нема право.{S} Откуд она, луда  
сама да остане без ичега.{S} Као квочка кад брани пилиће, накострешила се крај огњишта, подбочи 
се хоће.{S} Сад само пиће!{S} Није шала кад се црном Бугарину стало. ногом за врат.{S} И црни Б 
ађе из куће.{S} Није &gt;могао да слуша кад неко овако удара на царевину и на главне цареве људ 
о која суза.{S} Манда се готово препаде кад се, напослетку, окрену према њему и угледа га тако  
дан нашли у брду, где спава; сазнала је кад му је Симат први пут поклонио нож и препоручио му д 
 послове.{S} Ни мало их изненадило није кад су угледали Лакана.{S} Били су уверени да ће и он б 
вају на прозоре, не дрече обесно, дивље кад опазе једна другу.{S} На улицама не може готово ни  
и кроз ваздух.{S} Као грабљиве животиње кад осете крв, сви ови људи, жене, деца, острвљени, узб 
надио и готово није могао да се прибере кад су му писали о томе.{S} Ама зар оно бледуњаво комши 
 <p>— Џелат!</p> <p>— Еј Боже од освете кад ли ћеш се јавит ?</p> <p>Многи почеше гунђати и љут 
добар....{S} Није не гонио, мучио.{S} И кад му велим: „а што попали онлике куће? он каже: „наре 
 га гурнули у те проклете таоце?{S} А и кад је пошао ништа није ни понео са собом.{S} Нису му д 
ане Мандине, кад је непрестано кукала и кад је требао неко да је теши, отргоше јој Митру. ,Дође 
е грло суши и ноге поклецавају.{S} Та и кад би стали умирати, ни онда се нико на њих смиловао н 
pb n="103" /> осмехом на лицу.{S} Чак и кад је официрчић прошао, он се још смешкао и гледао за  
одмах при уласку, замахну да удари, Али кад опази како га она, мирно и слободно, не трепћући гл 
 о несрећи која их снашла.</p> <p>— Али кад се мора... мора......</p> <p>Чим је скувао и испио  
 да се ожени?{S} Јели Симат имао памети кад је пристао?,..{S} Или се какогод преварио на слави, 
куда, дотрчаће.{S} Не може се не јавити кад га ова чека... .</p> <p>Неко јој случајно каза како 
 говорили ни једно ни друго.</p> <p>Тек кад се Лакан, кроз сан, поче протезати и нешто говорити 
тражари га измрцварили, што се распевао кад је пао Пшемисел.{S} Нису веровали да је луд, назива 
дију поред њега.{S} Лагано, побожно као кад се приступа светињи, иду једно за другим и немо, ћу 
октор је управо саручковао те није имао кад да мисли на болесника.{S} Слегао је мирно раменима  
пуца, нека убије.{S} И то је лакше него кад је раставља од њезина детета.{S} И што ће бити с њи 
њих.{S} Једино што се стари Мргуд љутио кад му се сушило жито.{S} Па и он би, напослетку, одмах 
, готово непрестано био у бунилу; ретко кад да се освештавао и то на кратко време.{S} Често је  
му мати умрла те остао сироче.{S} Ретко кад и да се осмехнуо на њега.{S} Он се уопште ретко сме 
Не маре што је врућа. што пржи.{S} Само кад има.</p> <pb n="59" /> <p>Гледајући их и Мартину се 
де и читаво село изгледало би као пусто кад би га нестало.</p> <p>И читава гомила народа скупил 
м се некако светле, па гледају као звер кад хоће да скочи на плен.{S} Неки се само савили, покл 
међу Брђане.{S} Допро готово у исти час кад и у Требиње.{S} И све се ускомешало, узбеснело.{S}  
се ... ех...{S} Проклети и несретни рат кад ли ће се свршити?</p> <p>Затим причају једна другој 
езили крваве зубе и радосно се смешкају кад опазише своје.{S} Потрчаше у сусрет једни другима,  
опадају чим мало закасни.{S} Напослетку кад му сви разлози нису могли помоћи, почне немоћно узд 
а једног официра ?....{S} Зар је гријех кад се неко воли?</p> <p>— Ех, синко, оно ти и Исус каж 
обаци:</p> <p>— Што ти, стара, не кукаш кад те гоне?</p> <p>— Ја бих кукала да ме не гоне, — од 
d="SRP19191_C12"> <head>XIII.</head> <p>Кад су жандари повели Лакана, стара Митра их је, поред  
ну...{S} Ко би још и њих везао !</p> <p>Кад дођоше пред Симатову кућу, сви застадоше.{S} Висок, 
лекну и брже потрча за овцама. .</p> <p>Кад се приближише селу мало се очисти, скиде капицу с г 
 у путу не би правиле неприлике.</p> <p>Кад су Брђани чули да су се и жандари <pb n="117" /> пр 
 да сад никога овуд не пропусте.</p> <p>Кад су спазили војнике, у први мах као да су се забунил 
ила и она јој се морала предати.</p> <p>Кад се приближише вешалишту, таоца изведоше из кола и в 
е боји е ће јој неко њега отети.</p> <p>Кад је Мргуд оштрије прекори, одлучи се.{S} Отвори кана 
једе, — заповеди тамничар опоро.</p> <p>Кад се пробудио, болела га глава.{S} Тело некакво тешко 
рса и као да очекиваше заповест.</p> <p>Кад се приближише кола, она се придиже на прсте да га б 
аде све што је имала за продају.</p> <p>Кад јој Ибро исплаћивао новце, готово изненада, иза леђ 
о неког пријатеља, заштитника.</p> <p>— Када?</p> <p>— Ономадне.</p> <p>— А што ће голуб? — мрм 
а.{S} Мирно укочено гледала је преда се када су јој прочитано писмо спустили у крило, узела га  
се веселе док им је до весеља.{S} Имаће када туговати и јадиковати.{S} Ко зна!{S} Може бити и п 
 другој, причају неуморно.{S} Изненада, кадидад, Манда стрекне и удари руком по колену,</p> <p> 
, оборене главе слушала га како чаврља, кадикад се благо осмехнувши. <pb n="41" /> Кад је прича 
их!..{S} Ево!..{S} Пред селом!..</p> <p>Кадикада одјекне по који пуцањ из пушке.{S} Јато поплаш 
е и поткађује их јаким и свежим мирисом кадуље и смреке.{S} Милује их по лицу, голица их око но 
аљу на Русију или на Србију...{S} Само, каже, треба томе добром човјеку, томе фељбаби, гурнути  
рламу.{S} А она <pb n="44" /> ништа.{S} Каже да се уморила.{S} Па и пре је долазила уморна а ни 
Лажеш!</p> <p>— Душе ми.</p> <p>— Ко ти каже?</p> <p>— Читаво село говори.{S} Ено су дошли и ђе 
му велим: „а што попали онлике куће? он каже: „наредба"....{S} Па одмах пише у Требиње да му тр 
премни...“</p> <p>— Ко зна !..{S} Он то каже свима, бива нек се сви муче преко читаве ноћи. — А 
и хапсеници, — одговори му да макар што каже. -- Сви.{S} Зато нас и чува стража...{S} Ни у болн 
рену старој и као да хтеде да јој нешто каже.{S} Не проговори ништа.{S} Само је погледа једним  
воли?</p> <p>— Ех, синко, оно ти и Исус каже да љубимо непријатеље, — зашункета поп збуњујући с 
, цвеће!{S} Ништа друго не зна ни да му каже, ничим другим да га понуди.{S} И увек се морају ст 
Митра упорније.</p> <p>— Ама како да ти кажем... — и Крсто скиде капу и отра крупан зној са чел 
ано, пажљиво милује је.</p> <p>— Ја вам кажем, браћо, е добро бити <pb n="12" /> неће, — отегну 
се дан освете....</p> <p>Па да и Лакану кажем истину</p> <p>А кад је чула да се недалеко појави 
.. а страх ме, страх.{S} Митре, сестро, кажи за име Исукрстово јесу ли ми живи?</p> <p>И здрави 
 добро!{S} А ова велика, безимена тица, кажу, увек на зло слути и доноси несрећу ономе ко је уг 
врати и рече тише:</p> <p>— А данас ће, кажу, петорицу објесити.{S} Ударили Црногорци на нека с 
 вагона жита за котар, па она банда ... кажу, продала вагон у Далмацију и зарадили педесет хиља 
за шта га питају.{S} Лакан одговори.{S} Каза им и откуда је и коју веру верује и колико му је г 
мањен војник, тумач, окрену се Лакану и каза шта га питају.{S} Лакан одговори.{S} Каза им и отк 
 ова чека... .</p> <p>Неко јој случајно каза како је био у хапсу и како се разболео...{S} Разбо 
ено сави око срца.</p> <p>— Синоћ им је казано, — настави Ибро живље и запали цигар. — Отишао о 
аже се према њему.</p> <p>— Синоћ им је казано, — настави Ибро живље и запали цигар — Отишао оф 
а и он би, напослетку, одмахнуо руком и казао: „ђеци и тицама ко ће судити'?....“</p> <p>Сад, е 
да је очекивао да ће му Лакан још нешто казати.{S} Затим се немо стресе, блекну и брже потрча з 
 се већ куда.{S} То ће им се већ у путу казати.{S} Напослетку нико не сме ни да пита.{S} Запове 
 двори, тешко њему!</p> <p>Једнога дана казаше како су у близини села нашли убијена војника.{S} 
ише ни претње, ни казне.{S} Куд ће већа казна од оваког живота, од гладовања?{S} У Требиње се и 
 осуђују, вичу, — јер се бојали швабине казне, — али су, кришом, указивали на њу и, гадећи се,  
 вољу.{S} Не боји се више ни претње, ни казне.{S} Куд ће већа казна од оваког живота, од гладов 
згред запретише Мартину да ће га строго казнити, ако је од сада пусти да иде куда...</p> <p>Јаг 
 /> није тако млад. предложио би смртну казну, а овако.....</p> <p>Лакану се поче смркавати пре 
апта. „Ако је и згријешила, опет се зар каје.{S} Зар нас има без гријеха?{S} И колико нас има?< 
мршавом, сувом руком показа на мехове с кајмаком и маслом.</p> <p>— Све?</p> <p>— Све. <pb n="2 
ад чела, — Плаћај што прије.</p> <p>Па, кајући се, зар, што се толико задржао у једној бунтовни 
, Чак и она четворица као да се стидила какав терет носе.{S} Готово су трчали под носилима, гун 
а да јој не досади.{S} Често се пела на какав брежуљак и гледала унаоколо.{S} Све јој се чинило 
егују, препоручи какву траву или понуди какав прашак и иде.{S} А ако је болесник при крају, он, 
да барем торбу, завежњај, ћебе смести у какав згодан кутић.{S} Мотљање, комешање, граја.{S} Изг 
га Мргуда што је остала здрава.{S} Иста каква је и била, И онако иста и обељена.{S} Али су на њ 
домаћина крену да види шта је?{S} Је ли каква изненадна несрећа или самртни случај у чијој кући 
у спусти руку на чело, познала би одмах каква је болест...{S} И одмах би нашла траву, нашла пра 
 рану има и понеки лијек....</p> <p>— А какве ми фајде од освете.{S} Што ће ми то?</p> <p>— Да  
 сад, изненада, иза каквог грма или иза какве појате избити Мргудова Јагода и да ће га заустави 
има, сочним уснама и црним, црним очима какве још ни у кога видео није.{S} Зар се може тако про 
чељаде које се у селу разболи, макар од какве болести, види и обиђе.{S} Није чекао да га зову н 
извући, прикрити се у залеђину?...{S} И какве су им старешине?...{S} Добре или рђаве?...“ Кад б 
би, кад му понестане брашна.{S} Знајући какве га муке чекају. како мора ићи од писара до писара 
осно _и удари руком по колену. — Ко зна какви су то људи!..{S} Кад их повела на вешала, а они з 
е склонити, — и попретили да, у случају каквих болести, неће ни привирити у село да што помогну 
окренув се Манди.</p> <p>— Звоно?...{S} Какво звоно?.. . зачуди се Манда и мало се исправи.</p> 
кан зачуђено погледа у тумача:</p> <p>— Какво писмо?</p> <p>— Лијепо, мало писмо....{S} Свеже с 
у потајно на тумача и рече да запита: а какво је писмо ономадне добио по овоме голубу и коме га 
 наших.{S} То су таоци.{S} Ко гођ учини какво зло, ђе било да било, треба таоца објесити. .</p> 
" /> грбача сасутих појата вуцара се по какво псето, чепрка руњавим шапама тражећи кости.{S} Из 
су.{S} Знао је да ће сад, изненада, иза каквог грма или иза какве појате избити Мргудова Јагода 
ре и мирно одбијају димове као на збору каквом.</p> <pb n="38" /> <p>Око кола иду неколика војн 
о може да је забави нек је и забави.{S} Какву ли је ноћ провела ноћас јадница ?</p> <p>Па се пр 
 јој чашаф са лица. — Ја нисам дош’о на какву дугу сједницу Само да те видим.</p> <p>— Фала ти, 
, — што нису могли понети, — заостао уз какву гомилу, надуо се као да ће да прсне.{S} И плотови 
а и чељад, како да га његују, препоручи какву траву или понуди какав прашак и иде.{S} А ако је  
отворивши очи угледа буцмастог војника, како се раскорачио, запалио <pb n="82" /> цигару, па пр 
ажљиво, као да сама са собом разговара, како је они на пољу не би чули.{S} И, за чудо ни једна  
збиљна, посаветује и болесника и чељад, како да га његују, препоручи какву траву или понуди как 
 одморим.</p> <p>Једва једном могла је, како је зажељела да остане сама са својом тешком и вели 
ке.{S} Ено старог, згуренога попа Луке, како немоћно корача-Руке му чак и преко рукава везане л 
је и са жандарима и са војницима.{S} И, како се прича, остали су победиоци.{S} Освојили две кас 
ају га, прождиру и он осећа како копни, како га нестаје у њима.</p> <p>Опет врисну, скочи, потр 
..{S} Куд ће га ови сурови људи гонити, како га кињити?..{S} Дете, па ни њега не штеде!..{S} У  
а за кућу.{S} Треба поново кућу кућити, како многи говораху.{S} Уз то им понестало и хране.{S}  
олико стране почеле се разносити вести, како се читаве чете комита раштркале по горама.{S} Чак  
 Зна Цар шта ради.</p> <p>— Кад умремо, како ће нас саранити?{S} К’о живину...</p> <p>Звоно су  
оче њемачки да чавета.</p> <p>Напомену, како жандари мора добро да познају малога и његову поро 
рашна.{S} Знајући какве га муке чекају. како мора ићи од писара до писара, од собе до собе, од  
 Митру и Лакана, па готово очајно пита: како ће без њих?{S} Митра јој напомену нека се само мол 
, стењала је и јадиковала <pb n="67" /> како јој дете пати и како ће, боји се узалудно главу из 
 иселио и поп и сви <hi>бескућници</hi> како их она називала, али јој Лакан некако није изгледа 
 су сада?...{S} Близу или далеко?...{S} Како им је?{S} Јесу ли онамо у ватри где зује куршуми и 
о, достојанствено гледао по светини.{S} Како су му сви ситни !..{S} Једино би да види кога од п 
цеви, са набијеним капана до на очи.{S} Како уљегоше, разгледаше најпре све по кући; затим одба 
је носио голуба и пригушено уздахну.{S} Како би сад загрлио и ижљубио ту милу, птицу.) А сва де 
/p> <pb n="79" /> <p>— Ај, ај мали ?{S} Како си ? — запита један буцмасти војник Лакана и надне 
, луда женска глава, да га саветује?{S} Како би могла?{S} Та није он дете, није Петар.{S} Петра 
нога, — њој се барем учиниле предуге, — како штрче из кола као сасушене поломљене гране.{S} Обу 
икће и да се јави сељанима.{S} Оно им — како су говорили. — опојело, крстило, венчало дедове, о 
осече газда и не гледајући га.</p> <p>— Како нема, по Богу, кад ето колима шаљеш.</p> <p>— То ј 
удо...</p> <p>— Еј синко, синко...{S} А како ћемо то поправити ?</p> <p>Лакан погледа на чанак  
ао.{S} Некако стегнут хладан</p> <p>— А како ви? — запита да поведе разговор и да им се сит нас 
летући чарапе, оборене главе слушала га како чаврља, кадикад се благо осмехнувши. <pb n="41" /> 
амота цигар и запали.</p> <p>— А Јагода како је? — запита као узгред. — Жива?</p> <p>— Није.</p 
чека... .</p> <p>Неко јој случајно каза како је био у хапсу и како се разболео...{S} Разболео с 
а робију.{S} Кад би му Манда напоменула како мора ићи, најпре се правио као да не чује.{S} Зати 
а Србина, који је дошао пред суд.{S} Ма како чудна и немогућа била пријава, они јој готово увек 
 — опет ће Митра упорније.</p> <p>— Ама како да ти кажем... — и Крсто скиде капу и отра крупан  
гне, дубоко уздахну.{S} Опазивши Лакана како седи на трупини, примаче му се и седе до њега.{S}  
ад ни једна није могла бити образложена како треба.</p> <p>И сада, чим боље промотрише Лакана,  
 чвршћим кораком, само да кнез не позна како јој је.{S} Ипак је морала чешће да застане и да от 
са две стране стола још двојицу официра како га пажљиво посматрају.{S} Њихови га погледи збуниш 
агу.{S} Гледају га, прождиру и он осећа како копни, како га нестаје у њима.</p> <p>Опет врисну, 
ивање.{S} Једва уредише и саставише све како треба.{S} И сваку групу, заједно, под пратњом шуцк 
олуба, прогледали кроз прсте.{S} Додаде како је мали и иначе сумњив.{S} Читаво време немиран је 
оракне напред.{S} Хоће баш да им покаже како је хајдук.{S} Погинуће а више их замолити неће.{S} 
олако, старајући се да све онако искаже како му у Стоцу читали из писма. — Има вели добра фељба 
Затим, на поновне опомене, одговарао је како није преша, да се може оставити на друге дане и ак 
 јој умро отац у Араду, а одмах описује како су војници њезину, Митрину, кућу поново склепали и 
о пута да се мало разговоре.{S} Туже се како не знају шта ће са децом и њиховим искањем да једу 
уцкори !..{S} Иду шуцкори !.. — чује се како поплашено довикује једна другој сусрећући се. — Ев 
азали, на једној забави. „Ево да видите како се мисли на вас и на вашу децу“ вели им један чино 
 тешко њему!</p> <p>Једнога дана казаше како су у близини села нашли убијена војника.{S} Ко га  
а што <pb n="93" /> пре сврши!....{S} И како пролази мимо куће, тако оставља за собом лелек, на 
ноги војници са фронте, на допуст.{S} И како који дође, неће да се врати више.{S} Нема ни <pb n 
} Он је желео да одгонене: где је?{S} И како је овамо дошао?{S} Ко га је довукао?....{S} Откуда 
 писму вели како је Петар жив и здрав и како је заробљен у Србији.{S} Кад су јој читали, она ни 
вала <pb n="67" /> како јој дете пати и како ће, боји се узалудно главу изгубити.</p> <p>У вече 
 гледам крв и људе у крви...{S} Чујем и како јаучу, стењу...{S} И лијепо чујем глас кога од њих 
јој случајно каза како је био у хапсу и како се разболео...{S} Разболео се?. ..{S} Кад?...{S} О 
на нису пуштали никога да оде и да види како јој је.{S} Тек трећи дан нађоше неку бабу Марију,  
 протестира.{S} Хтеде зар да се притужи како не добије млека ни у три дана једанпут.{S} Али се  
уласку, замахну да удари, Али кад опази како га она, мирно и слободно, не трепћући гледа, некак 
да га мало изненадио.{S} Није баш онаки како га замишљао.{S} Некако стегнут хладан</p> <p>— А к 
глади браду, испрси се и запита њемачки како се зове?</p> <p>Један омањен војник, тумач, окрену 
милу.{S} Сељаци су својим очима гледали како им горе куће, читаво село како гори.{S} Јаки, узбе 
и молили, богорадили, узалуд напомињали како су они од <hi>царске вјере</hi> а нису бунтовници. 
обила од Јагоде.{S} Још се у писму вели како је Петар жив и здрав и како је заробљен у Србији.{ 
адило, све оздравило.{S} Лепо су видили како им горе куће; знали су да ће наћи само згаришта.{S 
си мати двојице војника, показао бих ти како се за језик суди.</p> <p>Опазивши у сандуку голуба 
ца није могла и даље да гледа.{S} Осети како је почела да малаксава, да посрће.{S} Ухвати се ру 
ролије своју...</p> <p>Сад као да осети како су јој клетве узалудне.{S} У прсима осети прободе, 
ени су дигли двојицу ...{S} Све ће бити како је Бог наредио, а мимо његову се вољу не може.</p> 
 кнез Матиша сневао је за неколике ноћи како га некакви црни пилићи окупили, трче и мотљају му  
реће, поче да их прекорава.{S} Опазивши како наљезе један безбрки официрчић, бржебоље скиде шеш 
а и сахан спусти на синију.{S} Опазивши како се и Митра и Лакан халапљиво наклопише на јело, за 
ћом и разговарали.{S} Лакан је уверавао како ће му бабо, кад се врати, донети најмање једну оку 
азу газда Микаила, затекли су га управо како товари жито на омања колица и шаље некуда.{S} Сеља 
и, помагати.{S} Узалуд.{S} Кад је видио како је и одвише упорна, на силу је одвуче у кућу и там 
а да јој се олакша детету.{S} Али овако како ће?...{S} Да се може помоћи, помогло би се ... ех. 
покајнички, молиш ли се?</p> <p>— Онако како знам....</p> <p>— А би ли се исповједила?</p> <p>О 
 гледали како им горе куће, читаво село како гори.{S} Јаки, узбешњели пламенови, раздерани, рас 
се пролетос вратио кући и спазио Јагоду како стриже овце на авлији, застао је од чуда.{S} Није  
 неки стоје скамењени, ћуте.{S} Гледају како нестаје села, нестаје.{S} Ено се они бешњи пламено 
{S} Она, у писму, некако узгред спомену како јој умро отац у Араду, а одмах описује како су вој 
м.</p> <p>— Тако.</p> <p>Опазивши стару како се приближује, обоје се брзо дигоше.{S} Стресоше м 
" /> <p>Још из даљега опази стару Митру како је чека пред вратима.{S} И ноге јој почеше поклеци 
е!...{S} Откако су затворени, видели су како је неколико деце суђено и осуђено.{S} Зашто?{S} За 
а, Илије Јуретина.{S} Ено види домаћицу како се раширила пред кућом и разгрће некакво ђубре.{S} 
 зубе. — Треба да се ради нешто.</p> <p>Како спомену доктора, сви <hi>болесници </hi> који су ш 
мао памети кад је пристао?,..{S} Или се какогод преварио на слави, при пићу?{S} И ради младе ве 
повска ђулад око ушују?{S} Или се знали какогод извући, прикрити се у залеђину?...{S} И какве с 
у и, сигурно, још једну свиралу, онаку, каку је и пре донео.{S} Јагода, нлетући чарапе, оборене 
 Тек трећи дан нађоше неку бабу Марију, калу и пакосну жену, којој наредише да јој кува ручак и 
ођу у своје село, да легну на онај свој камен.{S} Нигде на свету не живи се као ту!{S} Макар се 
земљи.{S} Па се придиже, клону на један камен.{S} Подними се, седе.{S} Криво јој било што је Цу 
м биле куће само гомиле црног, печенога камења.{S} На понекој гомили већ обрасла и трава и чита 
пазив своја брда, своје познато дрвеће, камење, чељад поче да кликће, да подврискује.{S} Неки п 
ози ђубре у тамничареву башту, да чисти камење из ње.{S} Војник, који га чувао, сваки час је др 
 Под нама блато, мокрина; над нама мрко камење које без престанка плаче...{S} Ни видњаче ни ниш 
ноги, нестрпљив, сео на гомилу, на голо камење, па одмах запалио чибук, замишљајући да је уз св 
 Најпре се искрао гурави поп, натуривши камилавку до ушију и сакривајући свој дуги перчин, кудр 
склизне низ попову браду или затитра на камилавци, па живо одскочи уза зид, задрхће око прозора 
о обори руку и мукло прогунђа:</p> <p>— Камо, баба, мрс?</p> <p>— Ето, — тихо проговори Митра и 
рпапира, некакву признаницу, чувалдуз с канапом.{S} Једва некако напипа мало, већ упрљано, писм 
ли да вечерају, — неко куцну на врата и канат се нагло отвори:</p> <p>— Јесте ли живи?..</p> <p 
д оштрије прекори, одлучи се.{S} Отвори канат.{S} И одмах застаде крај <pb n="22" /> прага као  
акаснило по које дете па упорно удара у канат и тражи да му отворе.</p> <p>Из големог облака пр 
 унела каблић у кућу, неко лако куцну у канат и пређе преко прага.{S} Стара се окрену да види к 
 авлији растурени, изломљени остатци од каната, креветаца, крајеви од ћебета и гуњева, разбијен 
S} Два пута се дизала и лењо приступала канату да извуче преворницу.{S} И оба пута опет се враћ 
м рукама поче око себе да тражи Лакана, као да би да се увери: је ли ту?{S} Затим га обгрли и т 
ким погледом, пуним захвалности.{S} Па, као присетивши се, нагло се саже и приступи му руци.</p 
може замамити.</p> <p>Митрина дрвењара, као и остале, за час се напунише чељадима.{S} Неки се,  
о да умре, умријеће.</p> <p>А Лакан је, као за инад свима, преболео.{S} Мало је, додуше, срећни 
 Неке вратили из Арада, неке из војске, као инвалиде.{S} Без руке, без ноге, без ока.{S} Сви ос 
з ту маглу.{S} Пролећу као златне челе, као златни лептирови.{S} Лакан се развесели и поче да м 
је сени.{S} Често се изнебушено осврне, као да је неко покушао да је гурне отрага Затим се пост 
дроњак, крпу, ексер, сваки прамен вуне, као неке скупоцене ствари.{S} Уза њих пристају деца, јо 
{S} Затим неко чудно, промукло кокљање, као да некога даве, понеки јачи уздах, молба, клетва.</ 
ћи се и пазећи да не посрне, а ипак се, као за инад, непрестано спотицао.</p> <p>Стара, чим уље 
је чула да се недалеко појавиле комите, као да почела излуђивати од радости.{S} Са неколико стр 
гледају звона, да се опросте с, њиме и, као поред драгога мртваца, да читаву ноћ наизменце бдиј 
 држећи се од њега у пристојној даљини, као што и доликује женском чељадету.</p> <p>— Не, богме 
клонима.{S} И били су некако задовољни, као да су се сами изгрлили и ижљубили.</p> <p>Петар узе 
 браду блиставом, белом срмом, у којој, као у огледалу, играју, трепере и горе милијуни језици  
бе.{S} Један од шуцкора, дебео, угојен, као да се зачуди тој њезиној мирноћи.{S} Некако јој под 
... -</p> <p>Нарицала је тихо, пажљиво, као да сама са собом разговара, како је они на пољу не  
болела га глава.{S} Тело некакво тешко, као наливено оловом.{S} Сваки жглоб као да боли и трне  
 — брзо дочека Манда и приврти у писмо, као да би да се увери: пише ли баш тако,.. — Одмах...</ 
у рукама, иду некако лагано, несигурно, као да су недавно изашли из болнице.{S} Ни госпође им н 
 ћутали.{S} Јели су полагано, отегнуто, као на силу.{S} И као да се бојали да погледају једно у 
е облише је обилате сузе <pb n="122" /> као пролетња дажда....{S} И она је јецала као дете, не  
ово све, а сама да остане без ичега.{S} Као квочка кад брани пилиће, накострешила се крај огњиш 
атегну њоме и отпи неколика гутљаја.{S} Као да се оснажи мало.{S} Опет придржавајући се за дрво 
 стрекну, извију се и заблену негде.{S} Као да се боје нове навале, новог јуриша нечијег.</p> < 
буке за појасом, и мирно крену даље.{S} Као да му не беше криво што је сусрет са Јагодом био та 
ава.{S} И праска, ломњава, оргињање.{S} Као да се негде у даљини одроњују читаве стене, са хуко 
ој се као да и не иде, него је носе.{S} Као да никако и не стаје на земљу.{S} И залуд је покуша 
о да би нешто да викне, да заповеди.{S} Као по налогу неком она се сва преви, једну руку одиже  
</p> <p>Ишли су у нереду, раштркани.{S} Као да су били кивни једно на друго, нису разговарали г 
орак напред пуцаће Она се не покори.{S} Као <pb n="85" /> да није ни чула.{S} Само се прекрсти  
а испод пазуха поче халапљиво јести.{S} Као да га није много интересовало шта они унутра говоре 
умљеним погледом премери све у кући.{S} Као да се тренутно згрозила од нечега што је прошло или 
га својим влажним, питомим погледом.{S} Као да је очекивао да ће му Лакан још нешто казати.{S}  
 Васо што изгледа весео и задовољан.{S} Као да га воде на венчање.{S} Он иде задњи у групи <hi> 
 И весели, весели, разуздани готово.{S} Као изопијани сватови.{S} Чини се као да нема ни стара  
 можебит <pb n="94" /> није ни било.{S} Као га још не верује или, неће да верује у кнежеве речи 
ерено, изнебушено гледати у наоколо.{S} Као да су залутале у неки туђи крај, запуштен, заборављ 
очајно погледа на Пешиканову магазу.{S} Као да се надала, да ће ипак отуда неко да изађе и да ј 
иже мутне, водњикаве очи према њему.{S} Као да га није разумела па хтела да види: шта то пита?{ 
лобом гледају свакога кога сусретну.{S} Као да им је цео свет крив што су их отргли од кућа и ш 
ад тротоара и затрепери кроз ваздух.{S} Као грабљиве животиње кад осете крв, сви ови људи, жене 
грдили чељад што су се тако стеснила, — као да су се имали где склонити, — и попретили да, у сл 
/p> <p>— С пута! . . .{S} С пута! ... — као да неко изненада викну иза леђа јој.{S} Замислила с 
Газда Пешикан био је некако тих дана. — као и за време читава рата, — између главних личности у 
<p>Старица полети према њему, насрну. — Као да хтеде да удари, да га истера из куће.{S} Али нам 
 одмах застаде крај <pb n="22" /> прага као да би да му препречи улазак у кућу. </p> <p>Мргуд ј 
91_C16"> <head>XVII.</head> <p>Изненада као да нека зараза удари у село.{S} Сваки дан, готово,  
 замишљено гледали преда се.{S} Изгледа као да се стиде што су остали сами са женскадијом.{S} Н 
ркани, опет се приповраћају.{S} Изгледа као да ноћни дуси приредили оргије, бесне, и њихова раз 
 заплећу око нога, те из даљега изгледа као да људи и не корачају него с натегом газају кроз не 
егуца низа страну.</p> <p>Митра и Манда као да се нису делиле.{S} У кући помагала једна другој, 
 <p>— Па ти је и немаш, — дочека Јагода као ругајућ се и поче премештати игле. — Да имаш и пока 
ном, промуклом, пијаначком грајом, која као да извире из животињских грла.{S} Почеше крхати, ра 
ргије, бесне, и њихова разуздана вриска као да испуњава мрачно и хладно вече.</p> <p>Изненада с 
о пролетња дажда....{S} И она је јецала као дете, не бринући се више: хоће ли ко чути или видет 
м учиниле предуге, — како штрче из кола као сасушене поломљене гране.{S} Обувене и босе, у опан 
реклим трбухом.{S} У лицу жута, подбула као да болује од водене болести.{S} Кад јој Мартин потв 
лица их око носа.{S} Док њима по прсима као да једнако пада онај тешки, загушљиви мирис горевин 
о да опет дође мало себи.{S} Пред очима као да му се мало разведри; поче се прибирати, освешћав 
к као да су полудели.{S} Ужагрили очима као у бунилу.{S} Чини се као да би да полете и да почну 
 ко га удари?{S} Митра је седела хладна као стена <pb n="102" /> изгдедало је као да и не зна ш 
Исправила се, укочила, бледа и испијена као светитељка.{S} Поглед јој и строг, и пакостан, и не 
ед свакога.{S} Остављена, јадна немоћна као да стрепи, боји се и своје сени.{S} Често се изнебу 
 гласа јаукати и помагати, неко застења као при издисању.{S} На свима колебама заклопараше натр 
?</p> <p>Лакан лукаво показа јабуке, па као да их опет хтеде сакрити.{S} Петар притрча, обгрли  
ином.{S} Исправио се, подигао главу, па као да би нешто да викне, да заповеди.{S} Као по налогу 
борили главе, турили руке под силах, па као да о нечем крупном размишљају.{S} Ни један да се ус 
ва непобједимаја.{S} Алилија.</p> <p>Па као да би да осоколи ону светину, која је пристала за њ 
 једног сина у војсци, — отповрну Митра као преко воље.</p> <p>— И бабу? - поправи је Лакан. —  
поп пружи, пољуби га и притиште на прса као нешто драгоцено, нешто што јој били отели па сад вр 
ли.</p> <p>— А Јагода како је? — запита као узгред. — Жива?</p> <p>— Није.</p> <p>— Није?</p> < 
<p>— А чујете ли што за Ивицу? — запита као узгред, тек да поведе разговор. — Здрав ?</p> <p>—  
несташно, — које се у свакој кући осећа као у својој, без кога нико не може да буде и читаво се 
се и грчевито стиште за држак од ножића као да би да се брани од некога.{S} Поплашено погледа о 
>Петар и Лакан седоше одмах.{S} Старица као да се још устручавала.{S} Гледала је, такорсе, да с 
 није смео пратити, Чак и она четворица као да се стидила какав терет носе.{S} Готово су трчали 
е са Мандом.{S} Стара, чисмена домаћица као да се родила са неким стварима у кући и нипошто, ни 
и Ивица потукли, колико су добили гроша као тркачи за однесене трке; колико се девојака отимало 
ко, као наливено оловом.{S} Сваки жглоб као да боли и трне и затеже некако...{S} А уста сува, с 
вајући свој дуги перчин, кудрав и чађав као повесмо <pb n="13" /> неопране вуне.{S} Мантију при 
турају их, премећу, разгледају, и никад као да не могу да нађу оно што им треба.{S} Обрецну се  
 сад једно грло, усамљено, слаб.{S} Сад као да их се удружиле стотине в. креште, дрече, јаучу.{ 
до крви нек пролије своју...</p> <p>Сад као да осети како су јој клетве узалудне.{S} У прсима о 
 млађих и бржих невеста похиташе напред као да би трком да дођу до места које је им одређено; с 
 тамо закључа у собу.</p> <p>Крај цркве као да се беше слегло све село.{S} Бар оно што је још о 
Запалили цигаре и мирно одбијају димове као на збору каквом.</p> <pb n="38" /> <p>Око кола иду  
ну</title>.{S} Све радосно, бесно и све као пијано.</p> <p>Сељаци су оставили домове и отишли у 
ев па се обојица надули, отекле им ноге као барила и обојица умрли.{S} Додуше жандари су дошли  
ке.{S} Ништа тако не може зближити људе као патња.{S} Готово за час као да заборави на се и поч 
свима се јутрос зацрнило.{S} И све сузе као да се слевају у прса јаднога Матише. запљускују му  
а као стена <pb n="102" /> изгдедало је као да и не зна шта се око ње догађа.</p> <p>Други дан, 
зна.{S} Све до ситница.{S} Изгледало је као да се надала, да ће јој баш ти људи донети слободу  
о поче да чита молитву.{S} Изгледало је као да негде зуји чела, тако му глас ситан и утањен.{S} 
/p> <p>— Марш! — дрекнуше војници, које као да раздражи његово јадиковање. — Ге вег!</p> <p>— Н 
ве стране ситне, светле варнице, — које као огњени снег прамињају и трепере, — обесно праште, х 
рај.{S} Сви некако слични један другоме као рођена браћа.{S} Окошти, мршави, — ни један као да  
се искривиле, полегле.</p> <p>Неке жене као да се сад тек ослободиле, па се извукле из кућа.{S} 
небу.{S} Загушљив, тежак мирис горевине као да поче падати на прса и лагано гушити.{S} Чинило с 
узнемиреним брезама.{S} Негде из даљине као да се проби још јачи, оштрији писак.{S} Лакан задрх 
вој камен.{S} Нигде на свету не живи се као ту!{S} Макар се и под ведрим небом спавало, макар с 
о.{S} Као изопијани сватови.{S} Чини се као да нема ни стара чељадета, ни болесника.{S} Све се  
Ужагрили очима као у бунилу.{S} Чини се као да би да полете и да почну клати око себе.</p> <p>Н 
преклонише готово до земље.{S} Учини се као да их није ни видео.{S} Поче нешто да виче на оне х 
да креће куд и не мисли.{S} Чини јој се као да и не иде, него је носе.{S} Као да никако и не ст 
ако поплашено, узверено.{S} Чини јој се као да се свак спрема да је удара, туче и лењо се, изда 
} Она погледа за њим.{S} Причини јој се као да ће се повратити и још штогод испричати.{S} А вол 
м је погледао према кући; чинило јој се као да ће га неко отуда омађијати.{S} Она се давно досе 
а са собом. <pb n="32" /> Чинило јој се као да се већ састала са Симатом.{S} Показује му, нуди  
е бледа и стрепила је.{S} Чинило јој се као да ће посрнути, Официр јој, ради тога, понуди из св 
је упорно, тврдоглаво.{S} Чинило јој се као да су сва питања неке замке у које би заплела Лакан 
ела расипао грохот пушака.{S} Чинило се као да се препуцава на оближњем брду, док су, у истину, 
и на прса и лагано гушити.{S} Чинило се као да ће неки да се отму и да полете у пламен.{S} Очи  
ти, — заостао уз какву гомилу, надуо се као да ће да прсне.{S} И плотови згажени, плетери покрх 
 црн палац, рањен, искрвављен; надуо се као кабасти, мрки паук и непрестано се треска, треска.  
ени копарани, вени златом, прелевају се као оне <pb n="24" /> ситне локвице по покошеним пољима 
опет провири на врата.{S} Причини му се као да је неко прошао. — Тешко нама у злу добра чекајућ 
} Волели да иду у друштву него посебице као разбијена војска.{S} Сад већ није било око њих жанд 
 бола, савио у дио постеље у риче, риче као рањеник.</p> <p>Доктор бледуњаво, голобрадо момче,  
м покривачем.{S} Стискоше се, приљубише као у неком очајном рвању, где би да се угуше, смељаве. 
мише чобани у брдо на мрвице и ухватише као од шале.{S} Турну га под једно сандуче, наумивши су 
д својих старешина, окорео је отупео, и као једва дочекао да се на некоме може осветити, да он  
тај њезин недостижни „дан освете“.{S} И као да би ове на свету дала само да их види!</p> <p>У з 
ихових пошалица, подвига, незгода.{S} И као бојећи се да што не заборави, брзо прекида једна др 
еђу мрачним и раскиданим литицама.{S} И као да се црн траг расу за њом кроз ону полутаму и пови 
да на председнику имају две главе.{S} И као да му наочари по носу почеле поигравати.{S} Лепо се 
ењо, преко воље, притезати опанке.{S} И као да му Манда крива што га тамо чекају толике неприја 
у.{S} Сви зачуђено погледаше тамо.{S} И као да се питају; а ко га удари?{S} Митра је седела хла 
у полагано, отегнуто, као на силу.{S} И као да се бојали да погледају једно у друго.{S} Чудна с 
јницима који се за час збише око њега и као на силу хтедоше да одвоје од овна.{S} Поче да их уј 
 као нека магла. танка провидна магла и као да хиљадама свећица трепере и пролећу кроз ту маглу 
е сва преви, једну руку одиже на прса и као да очекиваше заповест.</p> <p>Кад се приближише кол 
} А њему се десна усница мало придиже и као с неким поносом избаци:</p> <p>— Само да буде сретн 
оставивши све пред Симата, измакну се и као да хтеде дворити.</p> <p>— Сједајте и ви, — кратко  
га на прса, пољуби, па нагло раствори и као да поче читати.</p> <p>— А шта пише? — запита тихо  
 ..</p> <p>Па се лагано окрену старој и као да хтеде да јој нешто каже.{S} Не проговори ништа.{ 
отме и понеки пригушен, малаксао јаук и као да замре у прашини.{S} Затим неко чудно, промукло к 
ад су говорили о млеку, измахну руком и као да хтеде да протестира.{S} Хтеде зар да се притужи  
>Старица му прстима рашчешљала перчин и као да поче нешто тражити, требити у коси.{S} Ништа не  
а и пољуби га у чело.{S} Застаде мало и као да размисли.{S} Па се опет наге и пољуби га у уста. 
ене.{S} Крвнички, мрко гледа унаоколо и као да на силу тражи узрок, због чега би плануо и почео 
тупи другом болеснику, прогунђа нешто и као шетајући прође поред осталих постеља.{S} Нити се об 
ану. — Стоко!</p> <p>Она подиже главу и као да се поче прибирати.{S} Погледа на напасника, на с 
и разгрће некакво ђубре.{S} Долази му и као нека родица и вазда се с њим лепо пазила.{S} Већ га 
може да буде и читаво село изгледало би као пусто кад би га нестало.</p> <p>И читава гомила нар 
А кад им спомене голуба и жандаре, неки као да се стресоше од страха.{S} Један гласно прогунђа: 
и почеше певати из свега гласа.{S} Неки као да <pb n="97" /> почеше покаскивати.{S} Чак се чини 
 гадећи се, отпљували у страну.{S} Неки као да нису ни имали другог посла него су по пола дана  
 се само датим знаковима.{S} Тек понеки као да се досети па се и сам згади и опљуне.{S} Стара М 
потекоше му низ старачке образе.{S} Али као да се застиди од свега тога.{S} Некако поплашено по 
ају, ломе се, мотају.{S} Затим се разли као нека магла. танка провидна магла и као да хиљадама  
згуби се према пољу.{S} Негде у близини као да закликта јастреб.</p> <p>— Ето их!</p> <p>Почеше 
а руком и занеми.{S} Опет му се причини као да нешто на пољу шушну.{S} Ослухну.{S} Провири.{S}  
....</p> <p>Лакану се, тога часа, учини као да на председнику имају две главе.{S} И као да му н 
 сад у милости код жандара.{S} Па и они као да иду некако постиђено, плашљиво.{S} Оборили главе 
онуди госте.{S} Онако и гладни и уморни као да једва дочекаше да ма шта присркну.{S} Жељно, обе 
жандари им нису могли ништа.{S} Жандари као да и сами осећали своју немоћ, па су ретко и навраћ 
р још може дозволити.</p> <p>Баби Митри као да првој дојади толико отпочивање.{S} Готово нестрп 
тила.{S} А сад се, готово поче осјећати као у својој кући.{S} Намерила се на чељад која такођер 
свију опомена и грдња није могао радити као обично.{S} Три пута је посрћао од удараца и сваки п 
I.</head> <p>За неколико дана Црногорци као да учесташе с навалама.{S} Често се, по дану и по н 
а неће моћи одолети.{S} Оне страшне очи као да му испијају сву снагу.{S} Гледају га, прождиру и 
о, погледа изнад себе у небо и, зинувши као хала, жељан да што више ваздуха потегне, дубоко узд 
ако се нико не шали са ланцима, он ипак као да није био па чисто: је ли ово шала или збиља, је  
n="37" /> Крви, крви, крви!{S} Неки чак као да су полудели.{S} Ужагрили очима као у бунилу.{S}  
и непрестано смешкало.{S} Материн дочек као да га мало изненадио.{S} Није баш онаки како га зам 
лиживала кући оним живим, веселим ходом као некад са слава и теферича.{S} Сад је ишла лагано, з 
ићима и великом, коврчавом косом, којом као да се је нарочито поносио и хтео да му је свак види 
Не питај !... — И поче одмахивати руком као да неко навалио с питањима а он се брани и неће да  
на браћа.{S} Окошти, мршави, — ни један као да нема меса на костима, — али необично жилави, чвр 
<head>XI.</head> <p>Тек други дан Лакан као да опет дође мало себи.{S} Пред очима као да му се  
 ти га још јуче преписали.</p> <p>Лакан као да није много жалио ни за облозима ни за лековима.{ 
ејући.</p> <p>Опазивши старицу, Пешикан као да се препаде.{S} Некако збуњено погледа око себе,  
таниша Јованов, јак, голем сељак, силан као стена.{S} Он никако не може да подеси корака с попо 
ва по три дана, стрепио је и подрхтавао као да га шаљу на робију.{S} Кад би му Манда напоменула 
 окрену тумачу.{S} У њему је сад гледао као неког пријатеља, заштитника.</p> <p>— Када?</p> <p> 
лиш свијећу?</p> <p>Румено лице Петрово као да се мало смрачи и он готово плану:</p> <p>— Зар в 
оменула како мора ићи, најпре се правио као да не чује.{S} Затим, на поновне опомене, одговарао 
тар се лагано поглади по челу и, некако као кроз сан, избаци:</p> <p>— Јадница!</p> <p>— Жалиш  
боравило, је ли све намирено?{S} Некако као да се прибојавала Симата.{S} Јер и ако је син, он ј 
ради обичаја.{S} Питало се и испитивало као од беде.{S} Сведоцима се мала пажња поклањала и ако 
це бдију поред њега.{S} Лагано, побожно као кад се приступа светињи, иду једно за другим и немо 
гледа свуд наоколо.{S} Нешто непријатно као да га запахну, јер, на час, зачепи нос марамом.{S}  
ве.{S} Зарили једно другом прсте у месо као да би да чупају, кидају.</p> <p>— Кхе, кхе, — на си 
 да се одвоји, одмакне.{S} За час би то као и покушали, али чим хоће да се пусте, опет се чвршћ 
 их на сваки скуп, саставак.{S} Било то као неко живо чељаде међу њима, — весело и несташно, —  
тнички шкргућу субима.{S} И дошла чисто као авет.{S} Мршава, испијена, изломљена.{S} Не може ни 
е некако им испале, рашириле се и нешто као да непрестана ршти, меље међу њима.{S} Један, са ду 
 се свиђало и узимала.</p> <p>Стари поп као да се први смилова да пређе Јагодин праг.{S} Он је  
прљаве, неуређене, изгледале су такођер као старице.{S} Само десетак петнајест омлађих невеста  
лижити људе као патња.{S} Готово за час као да заборави на се и поче да жали њих, дубоко, искре 
да мало слободније, одигне бркове у вис као да би да омирише нешто, па се нагло скупи, згрчи и  
олике неутрнуте греде, које штрше у вис као ђавоље буктиње, које би да осветле пут толиким неср 
S} Понека црна греда очајно стрши у вис као нека црна рука која осветнички прети према небу.{S} 
отестују, да прете.{S} И њихова дрскост као да збуни чиновнике.{S} Опет узеше артије; по трећи  
ила опет навре, крену.{S} Опет у нереду као и пре.{S} Неколико млађих и бржих невеста похиташе  
омучно, разуздано, гурајући се, вребају као грабљиве звери: неби ли кога спазили, сусрели.{S} К 
често у овако свечаним часовима, падају као увреде и место да теше, раздражују.</p> <p>Затвори  
{S} Очи им се некако светле, па гледају као звер кад хоће да скочи на плен.{S} Неки се само сав 
тресу, дрхћу.{S} Неки се грче и увијају као пребијене гусенице.{S} Пак и буцмасти војник добио  
; само непослушни, дуги рукави лепршају као поломљена крила и туку га по бедрама.{S} За њим се  
 шуцкорским ударцем.{S} Међутим у стоку као да је помамац ударио.{S} У колико чељад ћутљивија,  
ере и пролећу кроз ту маглу.{S} Пролећу као златне челе, као златни лептирови.{S} Лакан се разв 
ео за очи неки дебељко, на чијем трбуху као да је читав сто почивао....{S} Опазив једну клупу,  
издавих, црвених фесова гори им у сунцу као голем бокор расцветаних макова; широки, шарени копа 
ињући што не могу да каскају, да измичу као и она.</p> <p>— Иду шуцкори !..{S} Иду шуцкори !..  
> <p>Кад су спазили војнике, у први мах као да су се забунили.{S} Од велике радости нису знали  
лаксаше руке низ бедре.{S} Големи трбух као да јој заигра, сва се стресе и некако мукло избаци: 
страхом погледајући на Лаканов креветац као да се боји е ће јој неко њега отети.</p> <p>Кад је  
уф!...{S} Напријед!</p> <p>— Шта? — још као у чуду питају неки, не верујући да ће их гонити.</p 
Иза дирека помоли се најпре поропчијска капа, затим седа, увенула глава старог Крсте поропчије, 
 низ мркле, мемљиве зидове, цедила се и капала му на лице.{S} И мрачно му, и мокро, и тесно.{S} 
рују врхови пушчаних цеви, са набијеним капана до на очи.{S} Како уљегоше, разгледаше најпре св 
кошт старац.{S} Испод делијски натурене капе на чело стрељају два соколова ока, танки брци пови 
 Сељаци, опазивши га, понизно поскидаше капе и поздравише; жене се преклонише готово до земље.{ 
.{S} Напред јаше официр, дебељкаст неки капетан, са исуканом сабљом, на малом, угојеном вранчић 
е се.{S} Ана му је добро...{S} Добар му капетан...{S} Не ће никад да јуриша, вазда бјежи.. .</p 
их морали су да гурну кундацима.</p> <p>Капетан измахну сабљом и нешто заповеди.{S} Џелат, нека 
има.{S} Око њега, са две стране, по два капетана.{S} Лакану се чинили сви налик један на другог 
..“ Кад би били близу, нашла би мајка и капетана и однела му понуда — те мало дувана, те коју к 
 на њих смиловао неби, нити би им којом капи оквасио уста.</p> <p>Једини луди Васо што изгледа  
е приближише селу мало се очисти, скиде капицу с главе и прстима рашчешља косу.{S} Знао је да ћ 
— безаслено одговори Лакан, играјући се капом. — Ни слова!</p> <p>Председник му бесно узвикну д 
колика струка босиока и задену му их за капу.</p> <p>— Е, лаку ти ноћ, Лако!...{S} Анђели те чу 
пратили право до суднице.{S} Он, скинув капу и прешав преко прага, некако блесаво погледа по он 
Ама како да ти кажем... — и Крсто скиде капу и отра крупан зној са чела. — Не знам...{S} Од стр 
 те обори главу.{S} Нагло Поче окретати капу у руци и гужвати је....</p> <p>Судије су, обично,  
— мирно одговори Петар, лагано скинувши капу и полажући је на кољено. — Ми га не смијемо светит 
то, данас, дошао му из Стоца читав сноп карата да да их разда по селу.{S} Није шала дванаест цр 
да по селу.{S} Није шала дванаест црних карата!{S} Дванаест кућа да се данас оцрни.{S} Јер то с 
јанима.</p> <p>Кнез Матиша разгледао је карте једну по једну, мргодио се, мрморио нешто.{S} Мор 
ту.</p> <p>— Јуре вам је погино.{S} Ево карте, да знате.</p> <p>Манди малаксаше руке низ бедре. 
о да се не сме ни сата одгађати и да му карте одмах пропадају чим мало закасни.{S} Напослетку к 
Јуре.... јадан!</p> <p>Уздахну и показа карту.</p> <p>— Јуре вам је погино.{S} Ево карте, да зн 
 оном болеснику у будаку.{S} Погледа на карту на коју је вехтер. онако од ока, бележио температ 
ући да уђе у авлију, преко тараба пружи карту.</p> <p>— Ето....</p> <p>— Шта је ? — с осмехом з 
а, остали су победиоци.{S} Освојили две касарне, заробили три машинске пушке, одела, муниције.< 
, љутећи се и проклињући што не могу да каскају, да измичу као и она.</p> <p>— Иду шуцкори !..{ 
..{S} Шта је с њим било?</p> <p>Усиљено каскајући дотетура до куће и, приближив се старици, гот 
ући, да се ма куд сакрије испред ње.{S} Касно.{S} Одлучи се некако, крочи. и, не смејући да уђе 
рави, у букви, цврче непрекидно.</p> <p>Касно су се разишли.{S} И све један по један.{S} Најпре 
да јој даје, уписује зајмове.{S} Отвори касу и лијепо вели: „Узмите, узмите....{S} Што је моје  
и и крхајући гране, стрехе, димњаке.{S} Каткад се отме и понеки пригушен, малаксао јаук и као д 
аки час је дречао на њега, опомињао.{S} Каткада, без икаква узрока, немилосно та гурне ногом, и 
аигравајући, <pb n="100" /> запљусне га каткада у жуто, испосничко лице, засени му замућене и у 
 нит јекне, нити се закашље.{S} Само се каткада низ један спуштени брк омакне по која суза.{S}  
кости.{S} Измеђ сагнилих дасака провири каткада радознало остарели миш.{S} Погледа мало слободн 
јој наредише да јој кува ручак и да јој каткада воде донесе.</p> <p>Баба Марија, кад су је напо 
 неби опазили и штогод замерили.{S} Тек каткада, кришом, ако би се погледали.{S} И зато су обој 
доцима се мала пажња поклањала и ако их каткада довођене читаве чете. <pb n="76" /> Осуде, стро 
менови заморили, малаксали, па само још каткада јаче измахну огњеним крилима и, хукнувши, избљу 
ио тротоаре, улице, сокаке, Муслимани и католици.{S} Довикују се, смеју, поздрављају.{S} Познај 
{S} Све што је било од вредности.{S} Ни кашику масла, ни шаку брашна да оставише.{S} Ни једног  
S} Ако изађе до <pb n="105" /> на воду, кашљу за њом, опљуцкују, уздишу.{S} Стане ли на врата,  
; старији и немоћнији, стењући, јечећи, кашљући, застају, гегају се.{S} Двојица сакатих још се  
лавом и изађе из собе,</p> <p>Лакан је, кашње, готово непрестано био у бунилу; ретко кад да се  
су чули, говорила је некако нејасно.{S} Кашње потрчаше да јој донесу.{S} Шуцкори спречише. „Ако 
 <pb n="34" /> колико у тај палац.{S} И кашње, од читаве слике, слабо се сећала ичега осим тога 
ста сува, сува, вавек сува.{S} Ма колик квасио никад их наквасити.</p> <p>Тамничар, навративши  
све, а сама да остане без ичега.{S} Као квочка кад брани пилиће, накострешила се крај огњишта,  
ају и трепере, — обесно праште, хукте и кврцкају, час се сакривајући до земље за густе облаке д 
а се извије дим.{S} Ретко где да залаје кер.</p> <p>По уској, прашњавој цести падају вране, свр 
а ли је, мрк, усукан, мршав, пакосно се кесећи, пође према старцу, који је нешто разговарао са  
 макар што излане.{S} Жандари, љутити и кивни, затворише је у некакву шталу.{S} Ту ће се зар см 
 у нереду, раштркани.{S} Као да су били кивни једно на друго, нису разговарали готово ништа.{S} 
на другове па готово и њих да обори.{S} Кивно, осветнички испод ока погледају остали на жандаре 
ци за тобом!</p> <p>— Остави, Манде, не кидај се. — поче је тешити Митра пригрлив је на прса. — 
ругом прсте у месо као да би да чупају, кидају.</p> <p>— Кхе, кхе, — на силу се искашља Симат ч 
ву иструлелу трупину испод прозорчета и кидајући залогаје хлеба испод пазуха поче халапљиво јес 
 Поче према кнезу, опружи руке и готово кидиса на њега:</p> <p>— Дијете ми моје дајте, лопови ј 
 се седми дан вратио, са — <hi>три</hi> кила брашна.{S} Лагали им, лагали: те стићи ће брашно д 
 морали задовољити овако, са два са три кила, или празним обећањима, па узалудно чекати и даље. 
ити Муратбегове слуге да му оно десетак кила одмах издају а да га не задржавају због њих по два 
 а више их замолити неће.{S} Нек виде с ким имају посла.</p> <p>Чим је приспео у мостарски затв 
 и крену из куће.</p> <p>У путу ретко с ким да се срела.{S} Ако би и срела пролазила је мирно,  
 руку, опипа му пулс.</p> <p>— Узима ли кинине? — запита оштро.</p> <p>— Узима, — слага вектер  
утом шаком бубне у леђа.{S} Сам мучен и кињен од својих старешина, окорео је отупео, и као једв 
д ће га ови сурови људи гонити, како га кињити?..{S} Дете, па ни њега не штеде!..{S} У хапс?... 
некоме може осветити, да он некога може кињити</p> <p>Десети дан Лакан некако малакса.{S} Ноге  
 Мостар?{S} Излазила је на пут и чекала кириђије да и њих пита.{S} По два по три сата чекала је 
Где год шта бакарно нађу носе и предају кириџијама, које ће гонити.{S} Котлове, тепсије, таве,  
, осмехну се и дубоко наклони.</p> <p>— Кис ди ханд шене фрајлајн!</p> <p>Па закорачи и хтеде д 
имани из оближњих села и из Требиња.{S} Кита гиздавих, црвених фесова гори им у сунцу као голем 
е, опет се оставише послови.{S} Куће се ките заставама, ћилимима. цвећем.{S} Чисте се и перу бу 
лнице.{S} Ни госпође им не циче више за клавиром, не истрчавају на прозоре, не дрече обесно, ди 
 год ухвате.{S} Неки лове само официре, клањају се пред њима и целивају им ордене на прсима.{S} 
 врх, у средину, у дно.{S} И крсте се и клањају смерно, скрушено.{S} Понека од жена и зајеца и  
 Чини се као да би да полете и да почну клати око себе.</p> <p>Низ чаршију се указа једна чудна 
опет кућа пропевати</p> <p>— Лакане!{S} Клаћемо Гарана! — узвикну радосно и замоли једног од ко 
нити излазе напоље.{S} А сено мирише, а клепетуша на Гарану меко, меко клепне, а цврчци всело ц 
ећи стоку, не довикују се више; звона и клепетуше на крупним звонарима не звоне и не клепећу, з 
туше на крупним звонарима не звоне и не клепећу, затисли су их травом.{S} Комшинице <pb n="21"  
ирише, а клепетуша на Гарану меко, меко клепне, а цврчци всело цврче : под стрехом, у трави, у  
 некога даве, понеки јачи уздах, молба, клетва.</p> <p>Изненада они са улице почеше бегати, скл 
...</p> <p>Сад као да осети како су јој клетве узалудне.{S} У прсима осети прободе, осети чисто 
е познато дрвеће, камење, чељад поче да кликће, да подврискује.{S} Неки почеше певати из свега  
{S} На широко разбацајући ногама и лено климајући својом великом главом час на једну час на дру 
"19" /> па се гласно засмеје.{S} И опет климата главом и пева веселије.</p> <p>За Васом иде дру 
сакрије очи убрадаћем; понеки забринуто климне главом и тужно прошапће:</p> <pb n="69" /> <p>—  
таде пред Мргудову кућу.{S} Погледа је, климну главом и кратко, одсечно избаци:</p> <p>— Но ... 
идној помрчини.{S} Одбијају се о брда и клисуре и, растркани, опет се приповраћају.{S} Изгледа  
о се први пут те су неки таоци викали и клицали улицом.{S} Морали их заглушивати добошима.{S} С 
мало лежала на земљи.{S} Па се придиже, клону на један камен.{S} Подними се, седе.{S} Криво јој 
осети чисто физичку бол...{S} Малаксала клону Митри на раме и мукло јаукну:</p> <p>— Јадни меј  
ни најснажнији раслабили се од врућине, клонули, раздрљили кошуље на прсима и заморено дахћу.{S 
опасти босанских жандара Јер ако су они клонули, клонуто је све.{S} Брђанин се више не боји ник 
санских жандара Јер ако су они клонули, клонуто је све.{S} Брђанин се више не боји никога до Бо 
ка и, уз трештање труба <pb n="46" /> и клопарање добоша, почеше се мотати око села. изводити н 
 ми лагао.</p> <p>Увређен скочи Лакан с клупе и брзо уљезе у кућу.{S} Дуго је по неким буџацима 
.</head> <p>Лакан и Јагода седили су на клупи пред кућом и разговарали.{S} Лакан је уверавао ка 
е читав сто почивао....{S} Опазив једну клупу, и не питајући за дозволу, седе на њу.{S} Тада оп 
шља, па се опет поче умотавати у големо клупче, у лопту.{S} Мало, мало па ено и носа: нешто гол 
 се измеђ нога, и непрестано га у прсте кљуцају.{S} Знао је одмах да ће имати неких непријатнос 
 га још не верује или, неће да верује у кнежеве речи.</p> <p>— Еј несретан ти ли сам под старос 
 се да коракне чвршћим кораком, само да кнез не позна како јој је.{S} Ипак је морала чешће да з 
19191_C13"> <head>XIV.</head> <p>Сеоски кнез Матиша сневао је за неколике ноћи како га некакви  
 части“, борећи се с Талијанима.</p> <p>Кнез Матиша разгледао је карте једну по једну, мргодио  
...{S} Ко ће зликовцима угодити?</p> <p>Кнез прогунђа нешто и изађе из куће.{S} Није &gt;могао  
 ја љутито баци на земљу, дозва сеоског кнеза, који је седео пред кућом, и рече опоро:</p> <p>— 
.{S} Срџба на читав свет.{S} Поче према кнезу, опружи руке и готово кидиса на њега:</p> <p>— Ди 
ло Пешикан тужи вас за дуг.{S} Свакога, ко је затворен а био његов муштерија и остао му дужан т 
 њима.{S} А Митра неће ничијег поклона, ко је са швабом у дослуку.{S} Неће ни свога Лакана да о 
ки брижљиво затворише врата, а прозоре, ко зна зашто, прекрише ћебетима.{S} Пред неким вратима  
 n="63" /></p> <p>— А све ми се чини... ко зна... а страх ме, страх.{S} Митре, сестро, кажи за  
 болесна?{S} Ко ће јој забранити?...{S} Ко може забранити?...</p> <p>Без икаква размишљања диже 
 а твога убише што је био вјеран?...{S} Ко ће зликовцима угодити?</p> <p>Кнез прогунђа нешто и  
 војници, које да „бране отаџбину...{S} Ко би још и њих везао !</p> <p>Кад дођоше пред Симатову 
 не трза, да ружне снове не снива?..{S} Ко ће га пред зору прекрстити да му одагна чине и мађиј 
 близини села нашли убијена војника.{S} Ко га је убио?{S} Наравно, Србин.{S} Зато се одмах и ок 
 му наша брђанска памет то не прима.{S} Ко ти је душманин роду и племену и ко чини зла, не смиј 
аље Ивици пуних сто и педесет круна.{S} Ко зна.{S} Може такса и поскупити, а дијете треба да от 
ву ако је где нашо и прехрањивао се.{S} Ко није могао да чека, тај је умирао.{S} И гробље се пу 
вери: неби ли кога спазили, сусрели.{S} Ко био да био, само да одмах могу на њему да се искале, 
S} Имаће када туговати и јадиковати.{S} Ко зна!{S} Може бити и превише.</p> <p>— Ех, ех... “</p 
јесе петорица наших.{S} То су таоци.{S} Ко гођ учини какво зло, ђе било да било, треба таоца об 
фре и да дворе док царски људи једу.{S} Ко се није научио понизно да двори, тешко њему!</p> <p> 
?{S} Или био мекшега срца од друга ?{S} Ко зна ! </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 
баба и не види и не омилује болесна?{S} Ко ће јој забранити?...{S} Ко може забранити?...</p> <p 
е: где је?{S} И како је овамо дошао?{S} Ко га је довукао?....{S} Откуда?....</p> <p>— И ово бол 
кну пакосно _и удари руком по колену. — Ко зна какви су то људи!..{S} Кад их повела на вешала,  
ко нама у злу добра чекајући !</p> <p>— Ко се дима не надими, ни ватре се не нагрија, — опет ће 
 <p>— Лажеш!</p> <p>— Душе ми.</p> <p>— Ко ти каже?</p> <p>— Читаво село говори.{S} Ено су дошл 
ано, почела да притиска, мори.</p> <p>— Ко зна колико ли ћемо још пута овако вечерати, — избаци 
бјесити.{S} Будите спремни...“</p> <p>— Ко зна !..{S} Он то каже свима, бива нек се сви муче пр 
ди.{S} У овој земљи свак има да једе, а ко је крив тим људима што се нису побринули за свој зал 
огледаше тамо.{S} И као да се питају; а ко га удари?{S} Митра је седела хладна као стена <pb n= 
а?...{S} И само?..{S} И у мраку?..{S} А ко ће се у ноћи наднети над њега, да види спава ли мирн 
ој руку и пољуби је у образ.</p> <p>— А ко ти је ово? — запита и показа на Лакана. — Син?</p> < 
упалим свијећу.</p> <p>— Ти?</p> <p>— А ко ће други?</p> <p>— Ама оној грешници ти да палиш сви 
ручио му да га чува јер „се оружје чува ко глава“; знала је и шта он најволи да једе и коју пес 
е сада?{S} Где ће?{S} Ина ли игде икога ко би могао да је упути, да што посаветује? . . .{S} Не 
 одмахнуо руком и казао: „ђеци и тицама ко ће судити'?....“</p> <p>Сад, ево, хоће да суде и дец 
најпре до врата, добро разгледа да нема ко око куће, да прислушкује.{S} Врну се и прихвати за ч 
дигну у таоце или у прогонство, па нема ко да ради; неке се опет дућанџије затвориле у куће, па 
 и где се појавила и која чета и где је ко коју видео.{S} Већ су имали неке окршаје и са жандар 
век на зло слути и доноси несрећу ономе ко је угледа.{S} Боже, помози сада или никада!</p> <pb  
дрвеће вришти и брда вриште.{S} Чини се ко да негде недалеко силан вихор завија и фијуче, ломећ 
г прозора. „Привирите унутра, па видите ко се о вама брине“...{S} Кад су погледали, зачудили се 
лости својој дозволио им повратак.{S} И ко зна да ли би се и сестре теже раставиле!{S} Манда за 
.{S} Ко ти је душманин роду и племену и ко чини зла, не смијеш га волити....{S} Тако је данас.< 
преко прага.{S} Стара се окрену да види ко је, Војник, српски војник, опремљен, оружан. увија б 
ети, Нико што проговорити.{S} Покуша ли ко да се противи, немилице га истуку; малог попадијина  
а као дете, не бринући се више: хоће ли ко чути или видети?</p> <p>На болесничкој постељи.</p>  
у је слао,- — прилично је послао, — али ко зна?...{S} Зар на фронту може неко имати одвише пара 
људи сарањени у гробницу.</p> <p>— Осим ко је имао пара, — опет ће онај из гомиле. — За паре се 
ме причати да су умрли од глади.{S} Ако ко и одсад тако умре, ни за њега се не сме рећи да је у 
нуди.{S} И увек се морају старати да их ко не опази, да их не затекне заједно.</p> <p>Стигав ку 
смирите се....{S} Биће хране....</p> <p>Ко је могао да чека, тај је и чекао.{S} Ишао, копао кор 
кану почеше ситни. модри колутови да се ковитлају испред очију.{S} Играју, ломе се, мотају.{S}  
а малим, уфитиљеним брчићима и великом, коврчавом косом, којом као да се је нарочито поносио и  
хом носио је мршавог, сивкастог голуба, кога, рече, домамише чобани у брдо на мрвице и ухватише 
есити.{S} Будите спремни...“</p> <p>— А кога ће објесцти? — живље запита старица и наже се прем 
Мрко и са чудном злобом гледају свакога кога сусретну.{S} Као да им је цео свет крив што су их  
а се моја крв пролиева ни за цара ни за кога...{S} Коме је до крви нек пролије своју...</p> <p> 
тала о комитама.{S} Колико их је?{S} На кога су нападали?{S} Где?{S} Јесу ли могли штогод и упљ 
рљиво;</p> <p>— А шта ако буде писмо од кога од њих?</p> <p>— Их!</p> <p>— А ја ћу га први проч 
 рашириле руке те почели да грде и љубе кога год ухвате.{S} Неки лове само официре, клањају се  
 и нехотице уљегао унутра.{S} Чим опазе кога, <pb n="99" /> одмах измахују руком, чибуком, дају 
е у свакој кући осећа као у својој, без кога нико не може да буде и читаво село изгледало би ка 
љени јастуцима, грудњацима.{S} Ретко из кога димњака да се извије дим.{S} Ретко где да залаје к 
унђао нешто, поправи прекривач на глави кога јој готово згулили, па се измаче на леђа и саби се 
у му сви ситни !..{S} Једино би да види кога од познаника и да се поздрави с њим.{S} И у другим 
се, вребају као грабљиве звери: неби ли кога спазили, сусрели.{S} Ко био да био, само да одмах  
деца, бежећи безобзирце.{S} Сусретну ли кога узверено врисну, одскоче и беже даље.{S} Понеко од 
p>Манда обори главу.</p> <p>— Продаћемо кога овна.</p> <p>— А шта ће ти остати?</p> <p>Манда се 
 јаучу, стењу...{S} И лијепо чујем глас кога од њих двојице... и распознајем...{S} Јечи и зове. 
елике, крваве очи!...{S} Још никад ни у кога таке очи видео није...{S} Никад?...{S} Не зна....{ 
ама и црним, црним очима какве још ни у кога видео није.{S} Зар се може тако променити, пролепш 
 било потрошило се у путу и ретко још у кога да би се могло наћи покоја прегршт брашна.{S} Доду 
 сељаци се забринуто згледаше.{S} Где,у кога да ишту више Или да просе ?{S} А код куће се нема  
десила.{S} Нек није сам.{S} Нек има још кога од туђе чељади....{S} Биће му лакше.</p> <p>— А чу 
о је натоварио болесно дете, зове да га когод одмени.</p> <p>Блека, мека, букање, рика, звекет  
} Некако поплашено погледа унаоколо: да когод није видео.{S} Па се брзо убриса и још брже уреди 
аизменце обилазили око куће и пазили да когод неби макар и нехотице уљегао унутра.{S} Чим опазе 
{S} Пажљиво се обзирући и завирујући да когод сакривен не слуша, прекорачи преко прага и уђе и  
 мали колачић и, пажљиво се осврћући да когод не чује, шапатом запита:</p> <p>— А јеси ли је ви 
ужити се коме, нити је желела да јој се когод придружи.{S} Најволела је сама са својим мислима, 
 малаксала жена, у грозници.{S} Нити им когод <pb n="50" /> приступа, -нити их нуди чиме.{S} Уо 
Испребијаше и <pb n="116" /> њега тамо, код Ћабе, па му све кости поломљене.{S} Још само душа у 
елој чаршији да траже.{S} Наћи ће, зар, код Муслимана што им газда Пешикан продао <hi>за радише 
у кога да ишту више Или да просе ?{S} А код куће се нема ни мало и треба донети.{S} Ако деца у  
/head> <p>Глас о потпуном поразу Бугара код Ветреника допро је некако и међу Брђане.{S} Допро г 
рекрсти и нареди му да читав дан остане код куће, да је чува.</p> <p>Препоручи и да тркне мало  
е, ни на стењање.{S} Једино се заустави код Лаканова кревета.</p> <p>—- Но?....{S} Боље? — запи 
 биће му лакше ако их преко ноћи задржи код себе и тек ујутру почне делити.{S} А и јадне породи 
 од глади или од куршума волим умријети код куће него у туђем свијету“, веле.... „Не дају нам д 
 жандарима и што су још и сад у милости код жандара.{S} Па и они као да иду некако постиђено, п 
а брашна; ако га и има да је прикривено код понеких бегова и газда.{S} Али се ипак надали.{S} И 
мукање преплашених и узнемирених оваца, коза, говеда; хрзање истераних и усплахирених коња раст 
 мршава цурица што није знала људски ни коза потерати, да му буде вереница?{S} И њоме да се оже 
 да и стока некако живље иде.{S} Овце и козе нису онако сметене, не комешају се.{S} Осетиле, за 
} Комад хљеба из руке отме, убије овна, козу, кокош; отме све на што наиђе.{S} Нико се не сме о 
н смрад у пећини давио га, гушио; вода, која је цурила низ мркле, мемљиве зидове, цедила се и к 
истерају.{S} И Митра, и Лакан и Јагода, која се сакривала за њихова леђа, изгурани из куће, гот 
а врата, тражећи да га пусте.{S} Митра, која целу ноћ није спавала него поднимљена седела крај  
мо те пред суд, у Мостар.</p> <p>Митра, која је стајала крај врата и <pb n="71" /> све немо пос 
војнике.</p> <p>Петар се окрену матери, која беше пристала за њим, и загрли је.{S} Сав се изгуб 
м чудном, промуклом, пијаначком грајом, која као да извире из животињских грла.{S} Почеше крхат 
огроман круг, све опколише.{S} Светину, која је насртала да се провре, одгурнуше натраг.{S} Нек 
<p>Па као да би да осоколи ону светину, која је пристала за њима и, са пригушеном кукњавом, пра 
а очајно стрши у вис као нека црна рука која осветнички прети према небу.{S} У трулој, разбацан 
х свакога прољећа и свакога љета, — зна која најбоље пристаје уз коју болест.{S} Огњуштину, срд 
 у својој кући.{S} Намерила се на чељад која такођер има своје болове, своје муке.{S} Ништа так 
ама.{S} Чак причају и где се појавила и која чета и где је ко коју видео.{S} Већ су имали неке  
но и ишао да јавља породицама о несрећи која их снашла.</p> <p>— Али кад се мора... мора......< 
пште ретко смејао ити само десном усном која би се неприметно надигла.{S} Увек хладан и озбиљан 
аткада низ један спуштени брк омакне по која суза.{S} Манда се готово препаде кад се, напослетк 
, али не може.{S} Треба срце од челика, које би одлучило да одмах пође.{S} Чини му се, биће му  
бакарно нађу носе и предају кириџијама, које ће гонити.{S} Котлове, тепсије, таве, ибрике, чак  
е, остале још неколике неутрнуте греде, које штрше у вис као ђавоље буктиње, које би да осветле 
е, које штрше у вис као ђавоље буктиње, које би да осветле пут толиким несретним бескућницима.< 
звиривала измеђ рамена а чађави бркови, које је нарочито неговао и спустио на дугачко, увек му  
мој!</p> <p>— Марш! — дрекнуше војници, које као да раздражи његово јадиковање. — Ге вег!</p> < 
ма.{S} Нису повезани.{S} То су војници, које да „бране отаџбину...{S} Ко би још и њих везао !</ 
ко се погуривши, пуне каблове с млеком, које се пресипало преко ивица и цурило низ дрво.{S} Пет 
</p> <p>Није је могло утешити ни писмо, које је сутрадан, уз омањи пакетић са брашном и колачим 
p>Погледа према небу не би ли сазнала : које је доба?{S} Је ли већ дозвољено да се иде у затвор 
 на све стране ситне, светле варнице, — које као огњени снег прамињају и трепере, — обесно праш 
 пред жандарима.{S} Притегнути ланци, — које му у путу заради веће сигурности наместише, — жуља 
ељаде међу њима, — весело и несташно, — које се у свакој кући осећа као у својој, без кога нико 
и ножићем у млада стабла јасика и бреза које се згуснуле око путање, поче безбрижно звиждукати. 
еним ушима и оприштеним тешким брковима које је непрестано засукивао.</p> <p>— А шта ви радите, 
љава од суза, бледа, са помученим очима које гле дају некако несвесно, готово лудачки.{S} Незна 
напред као да би трком да дођу до места које је им одређено; старији и немоћнији, стењући, јече 
г.{S} Он је имао обичај да свако чељаде које се у селу разболи, макар од какве болести, види и  
ма блато, мокрина; над нама мрко камење које без престанка плаче...{S} Ни видњаче ни ништа.{S}  
зе штап.{S} Чак су замећали и неке игре које му нису биле познате и он им се одмах жељно и стра 
 и опази сасвим нова лица.{S} Неки људи које пре никад видео није.{S} Неки обучени у војничко р 
су разговарали готово ништа.{S} Тек ако које дете, пригњечено, дрекне или ако неко подмукло јек 
еким вратима <pb n="17" /> закаснило по које дете па упорно удара у канат и тражи да му отворе. 
ој се као да су сва питања неке замке у које би заплела Лакана, — за се се не боји нити брине,  
 гласно! — дрекну из прикрајка стражар, којега Лакан тек сада опази.{S} Наслонио се на пушку, у 
је донела, а он мирно прима и примећује којешта, пита.</p> <p>Напуни и једну крошњицу јајима, д 
тојника и од предстојника до Муратбега, који издаје брашно, знајући колико мора молити и митити 
ито баци на земљу, дозва сеоског кнеза, који је седео пред кућом, и рече опоро:</p> <p>— Чувај  
колико су хтели.{S} Некоји и од сељака, који су имали новаца да „подмажу где треба , добили су. 
ово болница? — упита буцмастог војника, који се саге изнад њега, усиљавајући се да га разуме.{S 
јих и мање познатих.{S} Чак и поп Лука, који у ово доба ретко излази из куће, дошао и помешао с 
ба.{S} И њих донесе.{S} Затим из котла, који се гријао уз ватру на омањем саџаку, захвати кутла 
 опремили негде оним њиховим докторима, који ће га сигурно уморити.{S} Боже, што је с њиме?..{S 
ерене унапред о кривици свакога Србина, који је дошао пред суд.{S} Ма како чудна и немогућа бил 
четка, некако зебла због ових домаћина, који су друге, <hi> царске вере</hi> .{S} Бојала се и з 
патролу додао је и 'по двојицу шуцкора, који су такођер боље познавали људе и прилике.{S} Узгре 
шала и некако поносито указа на старца, који је висио, — и сада миран и достојанствен — мртав.< 
огледа на напасника, на стражара неког, који је и сад мрко гледао и гунђао нешто, поправи прекр 
окрену и погледа на оне официре-судије, који су седели за једним дугачким столом, прекривеним з 
воре.</p> <p>Из големог облака прашине, који се све више и једначије шири са дна села, поне се  
и неко и почео, чим погледа на шуцкоре, који се унаоколо поредали, седе на трави и чувају их, о 
се одавно утврдило уверење да је сваки, који само окуси белог <hi>царског</hi> хлеба, изгубљен  
ашту, да чисти камење из ње.{S} Војник, који га чувао, сваки час је дречао на њега, опомињао.{S 
 и треба, — искеси се према њој Мартин, који никад није волио издати паре из руке а да их не <h 
онити и цару и царевини.</p> <p>Мартин, који је застао на прагу и чуо задње речи, благо је прек 
овори?...{S} И њој да говори?...{S} Он, који се није усуђивао оштрије да је погледа.{S} Осети д 
ти, заједнички?{S} Грозни, свирепи цар, који није био у стању ником ништа да да, нити икога да  
застадоше.{S} Висок, крупан Вахмајстор, који је предводио жандаре, раскорачи се пред кућом и сн 
а.</p> <p>— Сједај мати, — викну Симат, који не хтеде да окуси залогаја док се и она не примаче 
и из свега гласа, удара по десном кољу, који се нешто улењио, и снажно опуцкује бичем.{S} Опази 
, пакосно се кесећи, пође према старцу, који је нешто разговарао са протом.{S} Старац, опазив г 
помену доктора, сви <hi>болесници </hi> који су шетали и разговарати, нагло се почеше влачити.{ 
 преболео.{S} Мало је, додуше, срећника који су оних дана у нашим болницама преболевали опасниј 
 покупио сву робу из дућана оних бакала који му били дужни, па их узели у војску, па се предали 
!</p> <p>И поче да се хрве са војницима који се за час збише око њега и као на силу хтедоше да  
ке му чак и преко рукава везане ланцима који још из даљега ситно, ситно јецају.{S} С њиме, у ис 
везане руке на рамена свог малог Лакана који се прибио уз своје овце, и хладно, готово с презре 
како, ступи унутра.{S} Поздрави Мартина који се парио уз ватру и пушио, рукова се с Мандом, пог 
а, био им харамбаша.{S} Чим угледа попа који је седео у врху (још је становао у Митриној дрвења 
епог сиваља ? (Лакан погледа на жандара који је носио голуба и пригушено уздахну.{S} Како би са 
аха, и осушена меса, и још некаква мрса који се задесио у Јагодиној кући.{S} И то није <pb n="1 
те, а ситни јој комади разлетеше се куд који.</p> <p>Манда се тек сада освести, тек сада разуме 
 заједно са домаћицом проклиње силеџије који их одвукоше.{S} Та зар непријатељ није исти, зајед 
 прихвати за чутуру.{S} Поздрави јунаке који се дигли да се бију с душманином.{S} Зажели им сва 
олима шаљеш.</p> <p>— То је жито за оне који хране раднике, у виноградима, у пољу.{S} За вас не 
још и једну боцу ракије да му протури и који паклић дувана.{S} Стари је он дуванџија; воли гото 
п застаде и погледа по чељадима да види који то говори ?{S} Не опази никога.{S} Поглади браду и 
рамену пушка.{S} Са дивљом радошћу људи који никада нису имали оружја у рукама, или га одавно н 
лица и никако да ишчезне.{S} Застење ли који или проговори, ето одмах жандара, да га тешким кун 
же бити...{S} Јуре или Ивица... не знам који... лежи рањен или ... сачувај Госпе блажена, или . 
 међу њима.{S} Један, са дугим перчином који му се спуштао до рамена, био им харамбаша.{S} Чим  
војници са фронте, на допуст.{S} И како који дође, неће да се врати више.{S} Нема ни <pb n="112 
ред селом!..</p> <p>Кадикада одјекне по који пуцањ из пушке.{S} Јато поплашених врана распе се  
> <p>Око Јагодине куће увек се шетао по који беспослењак.{S} Иде, шета се и даје знакове, или с 
а Влахалука...</p> <p>Командант, жандар који је и заповест донео, озбиљно се наљути.{S} Криво м 
же, може, синко.</p> <p>Јагода узе крст који јој поп пружи, пољуби га и притиште на прса као не 
" /> и почеше шенлучити; неки све цвеће којим се окитили побацаше на војнике.{S} Једни рашириле 
стезања.{S} Три прљава. пијана војника, којима је већ пљувачка цурила из уста, без заповести уљ 
вим зубима.{S} Ено рашчупаних брчина на којима се увек жуте по неколике прашке бурмута....{S}И  
а, — између главних личности у земљи, о којима се највише говорило.{S} Није чудо ако се и у. бо 
у затандркаше стара, расклимана кола, у којима се гони варошко ђубре.{S} Кочијаш Реџо, певајући 
.{S} Умотани у дуге, црне струке, испод којих им провирују врхови пушчаних цеви, са набијеним к 
опорих ријечи, припрети, па пође Митри, којој шибала крв из обе руке, и понуди завој.{S} Митра  
 неку бабу Марију, калу и пакосну жену, којој наредише да јој кува ручак и да јој каткада воде  
ој бради и старој излизаној мантији, на којој се већ почела указивати и понека рупа.{S} Нареди  
ине око себе и трче, трче.{S} Испане ли којој вретено или напола оплетена нова чарапа, не осврћ 
 читаву браду блиставом, белом срмом, у којој, као у огледалу, играју, трепере и горе милијуни  
им брчићима и великом, коврчавом косом, којом као да се је нарочито поносио и хтео да му је сва 
е нико на њих смиловао неби, нити би им којом капи оквасио уста.</p> <p>Једини луди Васо што из 
те.</p> <p>Хитно, не обазирући се ни на коју страну, похита кући. </p> </div> <div type="chapte 
еснику у будаку.{S} Погледа на карту на коју је вехтер. онако од ока, бележио температуру, узе  
и однела му понуда — те мало дувана, те коју кокош, те неколико јаја.{S} Постарала би се мајка  
га љета, — зна која најбоље пристаје уз коју болест.{S} Огњуштину, срдобољу, крзамаке лечи кроз 
о се да ће му из вароши донети колача и коју шећерламу.{S} А она <pb n="44" /> ништа.{S} Каже д 
а“; знала је и шта он најволи да једе и коју песму најрадије пева.{S} Напослетку сазнала све и  
акан одговори.{S} Каза им и откуда је и коју веру верује и колико му је година.{S} Пошто све по 
шке, сребрене токе, те да и Јури опреми коју пару.{S} Додуше недавно му је слао,- — прилично је 
емера даске, надајући се да ће одабрати коју, да склепа макар и труо креветац.</p> <p>Неколике  
м продавала пилиће и јаја... да пошаљем коју десетицу, а да Мартин и не зна...</p> <p>И дуго, д 
/p> <p>Дохвати из торбе боцу са ракијом коју је била наменила њему, натегну њоме и отпи неколик 
 људи пате.{S} Зажали за њиховом дјецом коју није ни познавала.{S} И бејаше готова да заједно с 
где се појавила и која чета и где је ко коју видео.{S} Већ су имали неке окршаје и са жандарима 
ићи.{S} Кришом је, додуше, преносила по коју ствар, и вреднију и мање вредну, из Јагодине у сво 
ући, кренуо преко прага.{S} Прва кућа у коју је имао свратити, готово комшинска, Илије Јуретина 
<p>И брзо, брзо уграби његову суву руку коју је спустио на креветац и пољуби је.</p> <p>Поп јој 
ведну ствар.....{S} И нека освете браћу коју нам погубише.</p> <p>— Само вам се молим, да не уб 
 прашини.{S} Затим неко чудно, промукло кокљање, као да некога даве, понеки јачи уздах, молба,  
д хљеба из руке отме, убије овна, козу, кокош; отме све на што наиђе.{S} Нико се не сме опрети, 
ела му понуда — те мало дувана, те коју кокош, те неколико јаја.{S} Постарала би се мајка да јо 
увише заговорио, придиже се, узе јаја и кокоши и, не поздравив се, оде од Митре.{S} Она погледа 
изађе преда њу и затражи да купи јаја и кокоши.{S} Нудио <pb n="33" /> јој пристојну цену и лак 
а прсима, упрти торбу на раме, прихвати кокоши и крошњицу и крену из куће.</p> <p>У путу ретко  
ћер, каву, пирнач.{S} Ухвати и неколико кокоши, чврсто им утегну ноге и спусти поред крошњице,  
.{S} Опазивши Ибру, намигну и показа на кола.</p> <p>— Хееј. тазе ђубрета!... — весело подвикну 
ром песку затандркаше стара, расклимана кола, у којима се гони варошко ђубре.{S} Кочијаш Реџо,  
а другим, тандрчу троја обична, теретна кола.{S} У првима, на простом седишту збио се прото и,  
тршила над осталима.</p> <p>.{S} Опазив кола са таоцима, стресе се, задрхта.{S} Та ено јој Сима 
ваше заповест.</p> <p>Кад се приближише кола, она се придиже на прсте да га боље сагледа.{S} И  
 барем учиниле предуге, — како штрче из кола као сасушене поломљене гране.{S} Обувене и босе, у 
приближише вешалишту, таоца изведоше из кола и војници начинив један огроман круг, све опколише 
 збору каквом.</p> <pb n="38" /> <p>Око кола иду неколика војника са добошима.{S} Непрестано ту 
асмеја се Ибро и затапша рукама.</p> <p>Кола прођоше.{S} Старица је само могла да види једну гр 
е долазила уморна а није заборављала на колача </p> <p>Не могав више да издржи, поче ударати у  
рављају једни другима....{S} Велике рпе колача, хлепчића, печених гусака и ћурана, шунке, салам 
.{S} Надао се да ће му из вароши донети колача и коју шећерламу.{S} А она <pb n="44" /> ништа.{ 
је да је то <hi>царско брашно</hi>, а и колачи да су прави <hi>царски колачи</hi>, Мора да су в 
/hi>, а и колачи да су прави <hi>царски колачи</hi>, Мора да су војници или официри донели Јаго 
сутрадан, уз омањи пакетић са брашном и колачима, добила од Јагоде.{S} Још се у писму вели како 
 га и Јагода љубила Затим му пружи мали колачић и, пажљиво се осврћући да когод не чује, шапато 
о застења као при издисању.{S} На свима колебама заклопараше натрула <pb n="16" /></p> <p>врата 
.{S} Колико ли је лепше било у Мандиној колеби, а да и не спомиње лепу кућу своју!</p> <p>Остал 
њу троножницу.{S} Одупре се лактовима о колена, спусти главу међ шаке и замисли се.{S} Нису гов 
кадидад, Манда стрекне и удари руком по колену,</p> <p>— Сачувај Госпе!...{S} Не дај Госпе!{S}  
а ! — узвикну пакосно _и удари руком по колену. — Ко зна какви су то људи!..{S} Кад их повела н 
S} А уста сува, сува, вавек сува.{S} Ма колик квасио никад их наквасити.</p> <p>Тамничар, навра 
колико су се пута Јуре и Ивица потукли, колико су добили гроша као тркачи за однесене трке; кол 
били гроша као тркачи за однесене трке; колико се девојака отимало око њих.{S} Јуре је једанпут 
} И ни у што није гледала <pb n="34" /> колико у тај палац.{S} И кашње, од читаве слике, слабо  
и и сам тако радио?...{S} Еј, еј!...{S} Колико си писама добио, а колико послао ?</p> <p>— Ја н 
куће и непрестано питала о комитама.{S} Колико их је?{S} На кога су нападали?{S} Где?{S} Јесу л 
е.{S} И мрачно му, и мокро, и тесно.{S} Колико ли је лепше било у Мандиној колеби, а да и не сп 
Еј, еј!...{S} Колико си писама добио, а колико послао ?</p> <p>— Ја незнам ни читати ни писати. 
е мисли; мора је нестати.{S} Биће хлеба колико се хоће.{S} Сад само пиће!{S} Није шала кад се ц 
ви кућу.{S} Додуше сад није имала посла колико пре, јер јој се иселио и поп и сви <hi>бескућниц 
ликим несретним бескућницима.</p> <p>Ма колико сурови и свирепи били, шуцкори нису имали срца д 
м.{S} Исто тако Митра је била извешћена колико су се пута Јуре и Ивица потукли, колико су добил 
чела да притиска, мори.</p> <p>— Ко зна колико ли ћемо још пута овако вечерати, — избаци Симат  
S} Зар се данас ико ичему толико радује колико хлебу?</p> <p>Митра га гледала, посматрала и ниј 
 каје.{S} Зар нас има без гријеха?{S} И колико нас има?</p> <p>Јагода се зачудила, кад се појав 
аза им и откуда је и коју веру верује и колико му је година.{S} Пошто све пописаше, председник  
="64" /> и: раздали коме су они хтели и колико су хтели.{S} Некоји и од сељака, који су имали н 
ла.{S} Не толико ни од глади ни од жеђи колико од бриге за унуком.{S} Кад су јој заповедили да  
 Муратбега, који издаје брашно, знајући колико мора молити и митити Муратбегове слуге да му оно 
 у стоку као да је помамац ударио.{S} У колико чељад ћутљивија, у толико стока немирнија.{S} Бл 
о, да је отимају од народа и да плаћају колико они хоће.....{S} Ја....{S}Имао си вуне за хаљине 
 њезина Симата тамо.{S} Ено га у другим колима са неким мрким, косматим хајдучином.{S} Исправио 
а и да се поздрави с њим.{S} И у другим колима седела су по двојица талаца.{S} Хладни, мирни, о 
а.</p> <p>— Како нема, по Богу, кад ето колима шаљеш.</p> <p>— То је жито за оне који хране рад 
то поједе.{S} Дадоше му да вуче некаква колица, да превози ђубре у тамничареву башту, да чисти  
 су га управо како товари жито на омања колица и шаље некуда.{S} Сељаци, опазивши га, понизно п 
“....</p> <p>Лакану почеше ситни. модри колутови да се ковитлају испред очију.{S} Играју, ломе  
 трави; неке бабе селе, обгрнуле рукама кољена па се лагано њишу и дремају.{S} Жена у грозници  
, лагано скинувши капу и полажући је на кољено. — Ми га не смијемо светити.</p> <p>— Брата не с 
евајући из свега гласа, удара по десном кољу, који се нешто улењио, и снажно опуцкује бичем.{S} 
вакога, на чобана, на жену, на дете.{S} Комад хљеба из руке отме, убије овна, козу, кокош; отме 
им свашта говорити.</p> <p>Симат откиде комад хлеба, гурну Лакану у руку, па га узе за раме и и 
побожно се прекрстивши, расече неколика комада хлеба.{S} И њих донесе.{S} Затим из котла, који  
н, разбивши лулу о огњиште, а ситни јој комади разлетеше се куд који.</p> <p>Манда се тек сада  
 лесковине, — и један скамењен, зачађао комадић сира.{S} Али да су биле изнесене најбираније ђа 
кући чувала се још само два мала, тврда комадића хлеба, — узмешан кукуруз са ресом од лесковине 
и они од војске.{S} Једва, у неко доба, командант подвикну да се мора редати и једва, након нек 
 с њиме.....{S} Тридесет....</p> <p>— А Командант Хегедиш, кад му јављају, пита: „зар само толи 
е не иде?</p> <p>— Да се иде? — припита командант и зачуђено је погледа. — Имаш право...{S} Ври 
идим... али је пуна Влахалука...</p> <p>Командант, жандар који је и заповест донео, озбиљно се  
доше се.{S} Шта ће радити с њима?...{S} Коме их предати? ...{S} Није друге него ће их, овако од 
рв пролиева ни за цара ни за кога...{S} Коме је до крви нек пролије своју...</p> <p>Сад као да  
 Ни један не сме да подигне главе ни да коме у очи погледа.{S} Вечито опипавају место где им ви 
ечери, — баш се окупили око огњишта, на коме се разбуктала ватра, и хтели да вечерају, — неко к 
бзирући.{S} Нити би хтела придружити се коме, нити је желела да јој се когод придружи.{S} Најво 
 писмо ономадне добио по овоме голубу и коме га је дао?</p> <pb n="77" /> <p>Лакан зачуђено пог 
и све поделили <pb n="64" /> и: раздали коме су они хтели и колико су хтели.{S} Некоји и од сељ 
е на ватру у велики котао.{S} У селу, у коме је толико гладних, приређује се ето господска вече 
грава око котла што виси о веригама а у коме се кува вечера.{S} Рашчупан одсев заиграва по мрки 
.{S} Овце и козе нису онако сметене, не комешају се.{S} Осетиле, зар, мирис своје траве, па нек 
ада, опет настаде необична журба, трка, комешање.{S} Девојке, девојчице и младе невесте хитно,  
мести у какав згодан кутић.{S} Мотљање, комешање, граја.{S} Изгледа да више ни дете не може да  
па ништа око себе не види и не чује.{S} Комешање, врева, хука.{S} И макар што је лула опомену,  
а! — узвикну радосно и замоли једног од комита да га закоље. — Вечера треба да буде добра Само  
се разносити вести, како се читаве чете комита раштркале по горама.{S} Чак причају и где се пој 
поживе, док се он врати.</p> <p>Лакан и комита донесоше одерана овна, расекоше, приставише на в 
ају, распитују.{S} Неки се одметну и до комита, у планину, да и њих запитају.{S} Неће ли они бо 
а од куће до куће и непрестано питала о комитама.{S} Колико их је?{S} На кога су нападали?{S} Г 
p>А кад је чула да се недалеко појавиле комите, као да почела излуђивати од радости.{S} Са неко 
нутим бајонетама на пушкама, иде читава компанија војника.{S} А по средини цесте, једна за друг 
Јагода неће бити тако удаљена од својих комшија.</p> <p>Негде у то доба почели се враћати и мно 
 вам што фалило, ја сам ту.{S} Знаш ... комшије смо.{S} И док сам ја жив не смије вама ништа фа 
 и не клепећу, затисли су их травом.{S} Комшинице <pb n="21" /> не излазе пред врата, не сазивљ 
ва кућа у коју је имао свратити, готово комшинска, Илије Јуретина.{S} Ено види домаћицу како се 
писали о томе.{S} Ама зар оно бледуњаво комшинско дете, она мала, мршава цурица што није знала  
омиле. — За паре се могло купити и боље коначиште. и све се за паре могло купити.</p> <p>Поп за 
, састављен из стотину разних тропара и кондака.</p> <p>— Спаси Христе и помилуј и держава непо 
два се неки досетише да је притоваре на коња и да гоне барен дотле док се могне држати.</p> <p> 
говеда; хрзање истераних и усплахирених коња растолеже се кроз читаво село, одјекује измеђ план 
 јој, ради тога, понуди из своје чутуре коњака.{S} И то одби.{S} Узви главом, уздахну и измакну 
ву носио; Ивица је, међу осам одабраних коњаника, на коњу дочекао новог фратра, кад је стигао у 
.{S} Истераше стоку из појате, истераше коње, говеда.{S} Наредише и чељадима да излазе, одмах,  
</p> <p>Међутим неки војници одвојили и коње и говеда и одвели их далеко у страну.{S} Неки поче 
ца је, међу осам одабраних коњаника, на коњу дочекао новог фратра, кад је стигао у село.</p> <p 
могао да чека, тај је и чекао.{S} Ишао, копао корење, чупао траву ако је где нашо и прехрањивао 
окор расцветаних макова; широки, шарени копарани, вени златом, прелевају се као оне <pb n="24"  
S} Гледају га, прождиру и он осећа како копни, како га нестаје у њима.</p> <p>Опет врисну, скоч 
да напери пушку па њу.{S} Ако-крочи и и корак напред пуцаће Она се не покори.{S} Као <pb n="85" 
о стена.{S} Он никако не може да подеси корака с попом, па се некако неспретно саплеће, трза.{S 
86" /> се, давала главу и старала се да коракне чвршћим кораком, само да кнез не позна како јој 
 он, из инада, измахне главом и мушкије коракне напред.{S} Хоће баш да им покаже како је хајдук 
а главу и старала се да коракне чвршћим кораком, само да кнез не позна како јој је.{S} Ипак је  
арог, згуренога попа Луке, како немоћно корача-Руке му чак и преко рукава везане ланцима који ј 
, те из даљега изгледа као да људи и не корачају него с натегом газају кроз некакву црну, дубок 
и корењем.{S} Ишла је наоколо, тражила, корења.{S} Затим је прала, сушила и, заједно са Мандом, 
да чека, тај је и чекао.{S} Ишао, копао корење, чупао траву ако је где нашо и прехрањивао се.{S 
{S} Дочека ли, дакле, Лакана само ће га корењем почастити.</p> <p>Једне вечери, — баш се окупил 
И сама се у задње дане хранила травом и корењем.{S} Ишла је наоколо, тражила, корења.{S} Затим  
етра је и сада сматрала за дете те га и корила за сваку ситницу...{S} Једино ако би Симат пошао 
дећи. — Чист приход од ове забаве иде у корист Вашу....{S} Хајдете кући и смирите се....{S} Бић 
} Па опет се сустегну.{S} Шта би јој то користило?{S} И зар би могла од старице нешто више сазн 
свирале, што пре није знао, и да оплете корпу од шибља и да извезе штап.{S} Чак су замећали и н 
арфимисан обрлајтнант, бујне, броноване косе, придиже се и поче њемачки да чавета.</p> <p>Напом 
е. нагло испаде сноп густе, разбарушене косе и разасу се по тлима.{S} Разасу се, рашчешља, па с 
ке и гурну му их за појас.{S} Извуче из косе неколика струка босиока и задену му их за капу.</p 
 проговори Митра благо и помилова је по коси. — Мени су дигли двојицу ...{S} Све ће бити како ј 
 и као да поче нешто тражити, требити у коси.{S} Ништа не одговори..{S} А он се окрену Јагоди и 
 Ено га у другим колима са неким мрким, косматим хајдучином.{S} Исправио се, подигао главу, па  
фитиљеним брчићима и великом, коврчавом косом, којом као да се је нарочито поносио и хтео да му 
 умора, ланци жуљају, лактови боле, све кости боле.{S} Да га пусте барем за час да седне, да се 
"116" /> њега тамо, код Ћабе, па му све кости поломљене.{S} Још само душа у носу што се држи</p 
во псето, чепрка руњавим шапама тражећи кости.{S} Измеђ сагнилих дасака провири каткада радозна 
 мршави, — ни један као да нема меса на костима, — али необично жилави, чврсти.{S} Поглед им пр 
скиде капицу с главе и прстима рашчешља косу.{S} Знао је да ће сад, изненада, иза каквог грма и 
 мекше окрећући се Лакану и љубећи га у косу. — И пази је!</p> <p>Па изађе пред кућу, поносито  
врата, узе га на крило и њежно пољуби у косу.</p> <p>— А други пут не ћу заборавити.</p> <p>— Ш 
.</p> <p>Стара, чим уљезе у кућу, скиде котао с ватре, сасу млеко у други, већи котао и обеси д 
 расекоше, приставише на ватру у велики котао.{S} У селу, у коме је толико гладних, приређује с 
А кад се пламен изви и зализну уз омањи котао, Митра, грозећи се, задрхта и окрену главу да га  
котао с ватре, сасу млеко у други, већи котао и обеси да се узварује.{S} Затим се хитно, некако 
зарадили педесет хиљада круна. ..{S} За котар остао само један вагон...{S} Сад. .. ето, јадни н 
.{S} Тамо намијенили два вагона жита за котар, па она банда ... кажу, продала вагон у Далмацију 
и и чемерна била вечера. ако је из мога котла окуси.</p> <p>— Мир! — дрекну цуксфирер опоро и у 
ада хлеба.{S} И њих донесе.{S} Затим из котла, који се гријао уз ватру на омањем саџаку, захват 
војим црвеним барјачићем и обиграва око котла што виси о веригама а у коме се кува вечера.{S} Р 
ало што му дадосмо ђецу, зар му треба и котлова?</p> <p>— Дужност је да се све да за домовину,  
цалих лонаца и испробијаних и улупљених котлова.{S} И по неки мех сира, масла, — што нису могли 
 предају кириџијама, које ће гонити.{S} Котлове, тепсије, таве, ибрике, чак и звекире с понеких 
аве стене, са хуком и тутњавом, и лете, котрљају се у бездане амбизе.{S} Руше се кровови, крше  
шири са дна села, поне се нешто мицати, котрљати.{S} Облак често пресецају све јаче блескајући  
ола, у којима се гони варошко ђубре.{S} Кочијаш Реџо, певајући из свега гласа, удара по десном  
а одби.{S} Опара рукав са некакве старе кошуље и пружи Јагоди да јој привеже.{S} Од губитка крв 
абили се од врућине, клонули, раздрљили кошуље на прсима и заморено дахћу.{S} Понеко дете заспа 
о неугодан.{S} Ибро Рашидовић, бекрија, крадљивац, разбојник и поверљива личност генерала Браун 
{S} Почеше се узајамно окривљавати ради крађе.{S} Сад се тек нека мати сети детета па дозива; н 
атала за сукњу или се ваљала у прашини, крај нога.{S} Десетак младића, сакатих, седели су одвој 
и, некако зачуђено гледа по светини.{S} Крај њега, држећи крст у руци, некакав овисок, окошт ст 
 <div type="liminal"> <p>1919.</p> <p>— Крај. —</p> </div> </back> </text> </TEI> 
у Мостар.</p> <p>Митра, која је стајала крај врата и <pb n="71" /> све немо посматрала, брзо се 
ноћ није спавала него поднимљена седела крај огњишта и размишљала о синовима, прену се.{S} Ослу 
јавио.{S} Некако поплашено повуче се на крај кревета, уза зид, и, са чудном зебњом и страхом, г 
{S} Узастопце је ишла за њима готово на крај села.{S} И чинило јој се да би тако ишла дан и ноћ 
} Некако се десило те је догурали до на крај тротоара, на узвишење неко.{S} Макар је и гњечили, 
обрадо момче, хитно уљезе у собу, стаде крај врата и погледа свуд наоколо.{S} Нешто непријатно  
се.{S} Отвори канат.{S} И одмах застаде крај <pb n="22" /> прага као да би да му препречи улаза 
х пита.{S} По два по три сата чекала је крај пута а да јој не досади.{S} Често се пела на какав 
вочка кад брани пилиће, накострешила се крај огњишта, подбочила се рукама о кукове, и нагевши с 
коло.{S} Као да су залутале у неки туђи крај, запуштен, заборављен.{S} Куће са одваљеним вратим 
, везан двоструким ланцем, чији дугачки крај један жандар придржава у руци.{S} На широко разбац 
ацише струке са себе а пушке положише у крај.{S} Сви некако слични један другоме као рођена бра 
 што треба.</p> <p>Петар остави пушку у крај и лагано, лењо спусти се на столицу.{S} Његово обл 
х малакса.{S} Заклеца, затетура, посрну крај огњишта и некако болано, изнемогло писну:</p> <p>— 
и, бранити.{S} Ето газде Пешикана одмах крај њега!...{S} Опружио своје големе, грамзиве руке са 
че у кућу и тамо закључа у собу.</p> <p>Крај цркве као да се беше слегло све село.{S} Бар оно ш 
али, почеше да броје.{S} Почну с једног краја па се збуне; почну с другог још горе.{S} Опет пре 
изломљени остатци од каната, креветаца, крајеви од ћебета и гуњева, разбијени бардаци, чутуре,  
 весело блеје и журе, журе...</p> <p>На крају села дочека их мала четица стараца и сакатих млад 
 прашак и иде.{S} А ако је болесник при крају, он, не питајући, намеће на врат епитрахиљ, чита  
олики други.{S} Музика им свира негде у крају, а они испијају вино из финих, танках чаша и назд 
криво што је сусрет са Јагодом био тако кратак.{S} Готово му додијали ти чести сусрети.{S} Свак 
, нагњилом сламом покривене, потлеушице кратка, здепаста жена са необично дебелим мишицама и не 
теде дворити.</p> <p>— Сједајте и ви, — кратко осече Симат и поче се, по обичају, крстити. — По 
ти.</p> <p>— У мене нема жита за вас, — кратко осече газда и не гледајући га.</p> <p>— Како нем 
Запита Манду и намигну.</p> <p>— Шта? — кратко запита она и не гледајући га.</p> <p>— Хехе.</p> 
илу; ретко кад да се освештавао и то на кратко време.{S} Често је дозивао бабу и нагонио је да  
ву кућу.{S} Погледа је, климну главом и кратко, одсечно избаци:</p> <p>— Но ...</p> <p>Пође, за 
 <p>Лакан потера овце низ брдо, пребаци кратко гуњче преко рамена и, засецајући ножићем у млада 
 ни никоме, — окоси се домаћица жешће и кратком главњом удари по огњишту да се варнице разлетеш 
} Сина ми амо!...{S} Нећу ја да се моја крв пролиева ни за цара ни за кога...{S} Коме је до крв 
, припрети, па пође Митри, којој шибала крв из обе руке, и понуди завој.{S} Митра одби.{S} Опар 
 крв поцури, не престаје.{S} Погледа на крв, погледа <pb n="19" /> па се гласно засмеје.{S} И о 
дух.{S} Као грабљиве животиње кад осете крв, сви ови људи, жене, деца, острвљени, узбешњели, не 
.{S} Затегну ли му ланац снажније, да и крв поцури, не престаје.{S} Погледа на крв, погледа <pb 
.</p> <p>— А ја често... тако... гледам крв и људе у крви...{S} Чујем и како јаучу, стењу...{S} 
та....{S}И очи очи.... страшне, велике, крваве очи!...{S} Још никад ни у кога таке очи видео ни 
леда, мехурови испод очију.{S} Искезили крваве зубе и радосно се смешкају кад опазише своје.{S} 
, нестрпљиви. <pb n="37" /> Крви, крви, крви!{S} Неки чак као да су полудели.{S} Ужагрили очима 
буђени, нестрпљиви. <pb n="37" /> Крви, крви, крви!{S} Неки чак као да су полудели.{S} Ужагрили 
су, узбуђени, нестрпљиви. <pb n="37" /> Крви, крви, крви!{S} Неки чак као да су полудели.{S} Уж 
жи Јагоди да јој привеже.{S} Од губитка крви а и од страха била је бледа и стрепила је.{S} Чини 
 <pb n="58" /></p> <p>— Не дам ја своје крви ни цару ни никоме, — окоси се домаћица жешће и кра 
ништа да да, нити икога да усрећи, иште крви од порода њихова, тражи да се гине за њега, за њег 
 ни за цара ни за кога...{S} Коме је до крви нек пролије своју...</p> <p>Сад као да осети како  
ја често... тако... гледам крв и људе у крви...{S} Чујем и како јаучу, стењу...{S} И лијепо чуј 
ар је зачуђено погледа.</p> <p>— Они су крвници Симатови А ти треба да Симата осветиш Нико друг 
було, некако модро, очи закрвављене.{S} Крвнички, мрко гледа унаоколо и као да на силу тражи уз 
ање.{S} Једино се заустави код Лаканова кревета.</p> <p>—- Но?....{S} Боље? — запита мекше прим 
.{S} Некако поплашено повуче се на крај кревета, уза зид, и, са чудном зебњом и страхом, гледаш 
аби његову суву руку коју је спустио на креветац и пољуби је.</p> <p>Поп јој загледа у лице и з 
а чудним страхом погледајући на Лаканов креветац као да се боји е ће јој неко њега отети.</p> < 
торбу с рамена и, малаксавши на оближњи креветац, загњури главу међу руке.</p> <pb n="43" /> <p 
е одабрати коју, да склепа макар и труо креветац.</p> <p>Неколике уске, тесне, незгодне дрвењар 
растурени, изломљени остатци од каната, креветаца, крајеви од ћебета и гуњева, разбијени бардац 
ица.{S} Сама се лагано нија и повија по кревету и лагано, лагано нариче.</p> <p>Јагода се одмах 
/p> <p>— А Петре!</p> <p>Лакан скочи са кревеца и, пре него што је стара успела да се приближи, 
>— А ја ћу га први прочитати.</p> <p>Па крене из куће и лагано одгегуца низа страну.</p> <p>Мит 
ртин ропће, непрестано ропће све док не крене.{S} Ипак при поласку потапше <pb n="61" /> Манду  
о да је гурне отрага Затим се постиђено крене и хитно, хитно сакрива се у кућу.</p> <p>Од страх 
{S} Напријед!</p> <p>Гомила опет навре, крену.{S} Опет у нереду као и пре.{S} Неколико млађих и 
пова, пећина, куда се посакривале, и да крену према селу. и ни једна није смела сама да пође.{S 
>Други дан, рано, придигоше се многи да крену у Требиње.{S} Сваки потерао по две по три главе с 
ши се с њима, сасвим им хладно рекао да крену за њима.</p> <p>— А јесу ли то <hi>наши</hi> ? —  
Кад их се састану по три по четири тада крену.</p> <p>При улазу у село почеше застајати и узвер 
ти и провиривати.{S} Понеки од домаћина крену да види шта је?{S} Је ли каква изненадна несрећа  
слетку, — шта ће? — лагано се придиже и крену кући. .{S}Јадница!...{S} Соколила <pb n="86" /> с 
p> <p>Огромни талас светине занија се и крену за поворком.{S} Талас занесе и старицу, <pb n="39 
</p> <p>Без икаква размишљања диже се и крену пут Мостара.{S} Нит је тражила чију <pb n="88" /> 
е и загрли је.{S} Па истрча пред кућу и крену међу војнике.{S} На Јагодину кућу и не погледа.{S 
у на раме, прихвати кокоши и крошњицу и крену из куће.</p> <p>У путу ретко с ким да се срела.{S 
{S} Затим, у чудној журби, готово трком крену оном болеснику у будаку.{S} Погледа на карту на к 
: је ли све у реду?{S} И лагано, лагано крену низ чаршију.</p> <p>Чаршија живља него обично.{S} 
кавом, опипа јабуке за појасом, и мирно крену даље.{S} Као да му не беше криво што је сусрет са 
ој се јави.{S} Па дубоко уздахну и опет крену низ чаршију.</p> <p>— С пута! . . .{S} С пута! .. 
 двапута, зовнуо, и лагано, оклевајући, кренуо преко прага.{S} Прва кућа у коју је имао свратит 
г гласа решен је.</p> <p>Одмах с вечери кренуо је кући. </p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
p>— Здрав, фала Богу.</p> <p>— Није још кренуо у фронту ?</p> <p>— Није, фала Богу.</p> <p>— Е, 
е ти остати?</p> <p>Манда се нарогуши и кресну оштрије:</p> <p>— Остаће ми моје дијете...{S} Св 
ержава непобједимаја и јелици во Криста крестистесја и не крестистесја и јелици Фараона и силу  
ја и јелици во Криста крестистесја и не крестистесја и јелици Фараона и силу јего море черноје. 
b n="39" /> те је морала да се миче, да креће куд и не мисли.{S} Чини јој се као да и не иде, н 
 Сад је ишла лагано, заморено, једва се кречући.</p> <p>Али узалуд је познала, кад се није смел 
апева, изненада, испред врата промукао, крештав мушки глас и неко се поче на силу искашљивати.  
S} Сад као да их се удружиле стотине в. креште, дрече, јаучу.{S} И куће вриште, и дрвеће вришти 
уј и держава непобједимаја и во Јордање крешчајушчу и ниње и до вјека и держава непобједимаја.{ 
уз коју болест.{S} Огњуштину, срдобољу, крзамаке лечи кроз неколико дана.{S} И сигурно лечи.{S} 
 У овој земљи свак има да једе, а ко је крив тим људима што се нису побринули за свој залогај ? 
у свршена.{S} Три гласа рекоше да „није крив“ а два су тврдила да је „крив“ Већином од једног г 
кога сусретну.{S} Као да им је цео свет крив што су их отргли од кућа и што их овуда гоне.</p>  
 да „није крив“ а два су тврдила да је „крив“ Већином од једног гласа решен је.</p> <p>Одмах с  
 притезати опанке.{S} И као да му Манда крива што га тамо чекају толике непријатности, почне да 
дије су, обично, биле уверене унапред о кривици свакога Србина, који је дошао пред суд.{S} Ма к 
на један камен.{S} Подними се, седе.{S} Криво јој било што је Цугсфирер бацио пушку.{S} Зашто н 
и заповест донео, озбиљно се наљути.{S} Криво му што се толико отеже с поласком.{S} Бесно се об 
 мирно крену даље.{S} Као да му не беше криво што је сусрет са Јагодом био тако кратак.{S} Гото 
же.{S} Сви они знаду питати и писати, а крију....</p> <p>Лакану се, тога часа, учини као да на  
диној кући.{S} И то није <pb n="106" /> крила, Јагоди је у лице говорила да ће умрети...{S} А к 
шни, дуги рукави лепршају као поломљена крила и туку га по бедрама.{S} За њим се извуче стари М 
гачу и побегла.{S} Отада се готово увек крили, бежали <pb n="11" /> једно од другога.{S} Да их  
птица, поплашена, снажно залепрша јаким крилима, писну и изгуби се негде међу мрачним и раскида 
а само још каткада јаче измахну огњеним крилима и, хукнувши, избљују дебеле млазове дима у вис. 
>Старица лагано отвори врата, узе га на крило и њежно пољуби у косу.</p> <p>— А други пут не ћу 
да се спусти на столицу.{S} Сави руке у крило и обори главу.{S} Сузе су још непрестано текле, а 
а се низ попову мантију и саспе му се у крило.{S} Симат, отац Лаканов, домаћин, стајао је и нуд 
 када су јој прочитано писмо спустили у крило, узела га међу прсте и тихо прошаптала:</p> <p>—  
p> <p>Рука му задрхта и он је упустио у крило, са запаљеном цигаром.</p> <p>— А шта јој би, по  
 наше держава непобједимаја и јелици во Криста крестистесја и не крестистесја и јелици Фараона  
зили и штогод замерили.{S} Тек каткада, кришом, ако би се погледали.{S} И зато су обоје излевал 
 јер се бојали швабине казне, — али су, кришом, указивали на њу и, гадећи се, отпљували у стран 
о осим малог Лакана.{S} Он је, сиромах, кришом, кад нико не види, неколико пута отрчао јој у ку 
агода барем кроз три недеље приДићи.{S} Кришом је, додуше, преносила по коју ствар, и вреднију  
купљује главу, Уједно је наумио, — опет кришом од Манде, -— да прода своје тешке, сребрене токе 
се и за се и за Лакана, те га је двапут кришом прекрстила.{S} А сад се, готово поче осјећати ка 
 би“ веле и могао; он још има јакости и крмалука у себи. „Али наш је Швабо на издиханију“...</p 
и големих уста са отромбољеним уснама и крњавим зубима.{S} Ено рашчупаних брчина на којима се у 
и још понеки заостали кров; управо није кров него остатци, крхољине од њега.{S} Понека црна гре 
.{S} Гдегде се види још понеки заостали кров; управо није кров него остатци, крхољине од њега.{ 
та и прозоре, туку у зидове, пењу се на кровове и крше, лупају, секу.</p> <p>— Рат је објављен! 
отрљају се у бездане амбизе.{S} Руше се кровови, крше се појате, пуцкарају плотови.{S} Блека, р 
<pb n="27" /> пробијеним или разваљеним крововима.{S} Појате посрнуле, сасуле се, скрхале.{S} П 
 оштар врисак проби се тамо у дно села, кроз хладан ваздух, разли се изнад кука и изгуби далеко 
га ватра, обнемогни, јечи, јаучи.{S} И, кроз-два дана, — мртав...{S} Кад <pb n="101" /> је Мргу 
ма, на простом седишту збио се прото и, кроз дебеле наочари, некако зачуђено гледа по светини.{ 
едно ни друго.</p> <p>Тек кад се Лакан, кроз сан, поче протезати и нешто говорити, Мргуд указа  
Лакану се поче смркавати пред очима.{S} Кроз неку полутаму почеше испред њега да промичу сва он 
ица војника са пуним пушкама пратили га кроз чаршију и допратили право до суднице.{S} Он, скину 
му велим: „пролази пуно гладне сиротиње кроз село.{S} А ја немам да им дам.{S} Све сте нам отел 
ераних и усплахирених коња растолеже се кроз читаво село, одјекује измеђ планина и негде високо 
сош.{S} Ништа њој не треба.{S} Да ће се кроз стене пробијати, мора се пробити и мора доћи унуче 
ај.{S} Чак се и деца умешала, мотају се кроз светину и вичу, дрече, певају.{S} Понеки носе и ба 
p> <p>Један очајан врисак располегну се кроз авлију, жена се заљуља и посрну.{S} Матиша не смед 
ка.</p> <p>— А сада ће и доктор, — рече кроз зубе. — Треба да се ради нешто.</p> <p>Како спомен 
иначе, макар нашли и голуба, прогледали кроз прсте.{S} Додаде како је мали и иначе сумњив.{S} Ч 
</p> <p>Шуцкори су слободније пролазили кроз село, свраћали у куће, харали.{S} Где дођу мора им 
сти разли се изнад тротоара и затрепери кроз ваздух.{S} Као грабљиве животиње кад осете крв, св 
.{S} Огњуштину, срдобољу, крзамаке лечи кроз неколико дана.{S} И сигурно лечи.{S} А ови доктори 
рдила Је поуздано да ће се Јагода барем кроз три недеље приДићи.{S} Кришом је, додуше, преносил 
ма.{S} И као да се црн траг расу за њом кроз ону полутаму и пови се над узнемиреним брезама.{S} 
се лагано поглади по челу и, некако као кроз сан, избаци:</p> <p>— Јадница!</p> <p>— Жалиш је?  
 сјутра вам носе и звоно, — рече некако кроз зубе, окренув се Манди.</p> <p>— Звоно?...{S} Какв 
јући до земље за густе облаке дима, час кроз дим искачући и узлечући према небу.{S} Загушљив, т 
уди и не корачају него с натегом газају кроз некакву црну, дубоку бору.{S} У свакога о бедру ба 
о да хиљадама свећица трепере и пролећу кроз ту маглу.{S} Пролећу као златне челе, као златни л 
да је некако зло по њихову главу</p> <p>Кроз неколико дана отворено изјавише да селе.{S} Неколи 
пред ње.{S} Касно.{S} Одлучи се некако, крочи. и, не смејући да уђе у авлију, преко тараба пруж 
/p> <p>И Симат заглади бркове, па мирно крочи према старој.</p> <p>— Мати, дај ми руку да пољуб 
 је морао да напери пушку па њу.{S} Ако-крочи и и корак напред пуцаће Она се не покори.{S} Као  
и, чврсто им утегну ноге и спусти поред крошњице, на тле.</p> <p>Наднесе се над Лакана да види  
 упрти торбу на раме, прихвати кокоши и крошњицу и крену из куће.</p> <p>У путу ретко с ким да  
је којешта, пита.</p> <p>Напуни и једну крошњицу јајима, да, по обичају. прода у вароши или да  
да пребирају, травке.{S} Покупише вуну, крпе, хаљине, сир, масло.{S} Негде наиђоше и на бардак  
ри врата за собом.{S} Затим узе некакву крпетину и, тобоже, поче нешто чистити око умиваоника.< 
ва, у неко доба, извуче између некаквих крпи мали, јефтин дудук.{S} Весело поче да измахује њим 
 овећу, масну синију, протра је чађавом крпом, па се лагано окрену и, побожно се прекрстивши, р 
ребирају.{S} Узму, подижу сваки дроњак, крпу, ексер, сваки прамен вуне, као неке скупоцене ства 
.{S} Тако је данас.</p> <p>Јагода одиже крст и рече мекше:</p> <p>— А добар је био, добар....{S 
>— Може, може, синко.</p> <p>Јагода узе крст који јој поп пружи, пољуби га и притиште на прса к 
</p> <p>сила никако</p> <p>Опет принесе крст на уста и поче љубити некако страсно, манито.</p>  
 опазив га, побожно се прекрсти, пољуби крст, пољуби проту у руку и мирно пође вешалима.{S} Узв 
 гледа по светини.{S} Крај њега, држећи крст у руци, некакав овисок, окошт старац.{S} Испод дел 
ајући више у попа <pb n="108" /> него у крст, запита некако узбуђено, задихано:</p> <p>— А поче 
 капа, затим седа, увенула глава старог Крсте поропчије, са великим, оклемпљеним ушима и опришт 
.{S} Љубе у врх, у средину, у дно.{S} И крсте се и клањају смерно, скрушено.{S} Понека од жена  
} Оно им — како су говорили. — опојело, крстило, венчало дедове, очеве, њих саме и њихову децу. 
атко осече Симат и поче се, по обичају, крстити. — Помози Боже!.. .{S} Обесели Боже ! :</p> <p> 
рестрављени, застадоше, многи се почеше крстити.{S} Неки се једва усудише да се окрену према се 
е.</p> <p>— Ама како да ти кажем... — и Крсто скиде капу и отра крупан зној са чела. — Не знам. 
 Са Пешиканом се није шалити, — узвикну Крсто јаче и одиже прст изнад чела, — Плаћај што прије. 
 стране.</p> <p>— Хохо! — нагло узвикну Крсто и удари се по челу. — Ја и заборавио на оно због  
ћи се.</p> <p>— Мучно, мучно, — уздахну Крсто и опет провири на врата.{S} Причини му се као да  
 ...{S} Савлада се и не хтеде да запита Крсту.{S} Макар био и свој, макар јој и познат, он је д 
атру на омањем саџаку, захвати кутлачом кртоле, купуса и меса, напуни овелик сахан до врха и са 
из кола и војници начинив један огроман круг, све опколише.{S} Светину, која је насртала да се  
н у Далмацију и зарадили педесет хиљада круна. ..{S} За котар остао само један вагон...{S} Сад. 
е чува.{S} Треба му гурнути најмање сто круна...{S} То је, бива, к'о такса.</p> <p>— И треба и  
лио да пошаље Ивици пуних сто и педесет круна.{S} Ко зна.{S} Може такса и поскупити, а дијете т 
...</p> <p>— Продај два овна па ето сто крупа.</p> <pb n="66" /> <p>Мартин се почеша иза уха и  
Симатову кућу, сви застадоше.{S} Висок, крупан Вахмајстор, који је предводио жандаре, раскорачи 
ти кажем... — и Крсто скиде капу и отра крупан зној са чела. — Не знам...{S} Од страха сам изгу 
може друкче, него да му скрене пажњу на крупљу и јачу ствар, те да га од ове намере одврати.</p 
ву је обузе.{S} Осети да се морала нека крупна, јака несрећа догодити.{S} Кућа пуна, богата, бе 
чест и саге се да је пољуби у чело, две крупне сузе потекоше му низ старачке образе.{S} Али као 
 довикују се више; звона и клепетуше на крупним звонарима не звоне и не клепећу, затисли су их  
 Немојте се препадати ...{S} Није ништа крупно.</p> <p>Одмота своју искушљану и испуцану мушему 
урили руке под силах, па као да о нечем крупном размишљају.{S} Ни један да се усуди и да поглед 
о силан вихор завија и фијуче, ломећи и крхајући гране, стрехе, димњаке.{S} Каткад се отме и по 
а извире из животињских грла.{S} Почеше крхати, разбијати, палити.{S} Ударајући кундацима у вра 
ли кров; управо није кров него остатци, крхољине од њега.{S} Понека црна греда очајно стрши у в 
е у бездане амбизе.{S} Руше се кровови, крше се појате, пуцкарају плотови.{S} Блека, рика, мука 
ре, туку у зидове, пењу се на кровове и крше, лупају, секу.</p> <p>— Рат је објављен! ...{S} Жи 
знали шта ће.{S} Изненада неки потегоше кубуре <pb n="118" /> и почеше шенлучити; неки све цвећ 
о котла што виси о веригама а у коме се кува вечера.{S} Рашчупан одсев заиграва по мрким лицима 
у и пакосну жену, којој наредише да јој кува ручак и да јој каткада воде донесе.</p> <p>Баба Ма 
</hi> у кућама запослене домаћице пеку, кувају без одмора, да их могу дочекати понудама.{S} Дец 
 је прала, сушила и, заједно са Мандом, кувала и готовила.{S} Дочека ли, дакле, Лакана само ће  
 детета.{S} И што ће бити с њиме?...{S} Куд ће га ови сурови људи гонити, како га кињити?..{S}  
Не боји се више ни претње, ни казне.{S} Куд ће већа казна од оваког живота, од гладовања?{S} У  
застаде на улици и поче се обзирати.{S} Куд ће сада?{S} Где ће?{S} Ина ли игде икога ко би мога 
.{S} Дође му да се врати кући, да се ма куд сакрије испред ње.{S} Касно.{S} Одлучи се некако, к 
еда око себе.{S} Погледа према литицама куд је нестало тице, па се бржебоље прекрсти.{S} Боже,  
а се потуца некуд... некуд... а Бог зна куд га могу немилосни душмани одвући.</p> <p>Није је мо 
 издаљега и одмах познали.{S} На питање куд иде, није хтела одговорити.{S} Ни на једно питање п 
гњиште, а ситни јој комади разлетеше се куд који.</p> <p>Манда се тек сада освести, тек сада ра 
9" /> те је морала да се миче, да креће куд и не мисли.{S} Чини јој се као да и не иде, него је 
 и по очима, све у жељи да погоди место куд га и Јагода љубила Затим му пружи мали колачић и, п 
 да измиле из јазбина, трапова, пећина, куда се посакривале, и да крену према селу. и ни једна  
ељад мора оставити село и одмах ићи.{S} Куда ?...{S} Знаће се већ куда.{S} То ће им се већ у пу 
} Хтела би да бежи, да се склони а нема куда.{S} Напослетку дограби један чашаф и стидљиво га п 
го казнити, ако је од сада пусти да иде куда...</p> <p>Јагодин пакетић, намењен њој и Лакану, н 
 Хтеде да га завара мало и да га пошаље куда.{S} Па опет се сустегну.{S} Шта би јој то користил 
одмах ићи.{S} Куда ?...{S} Знаће се већ куда.{S} То ће им се већ у путу казати.{S} Напослетку н 
о ушију и сакривајући свој дуги перчин, кудрав и чађав као повесмо <pb n="13" /> неопране вуне. 
ела, кроз хладан ваздух, разли се изнад кука и изгуби далеко, у пољу.{S} За њим се оте други, п 
паса. — Пси!</p> <p>— Куку!</p> <p>— Не кукај, — проговори Митра благо и помилова је по коси. — 
ју.{S} Имаће и тако и сувише времена да кукају и јадикују.</p> <p>Читаву ноћ мучно се, знојио,  
најтеже дане Мандине, кад је непрестано кукала и кад је требао неко да је теши, отргоше јој Мит 
, не кукаш кад те гоне?</p> <p>— Ја бих кукала да ме не гоне, — одговори Митра суво, и слободно 
љиво добаци:</p> <p>— Што ти, стара, не кукаш кад те гоне?</p> <p>— Ја бих кукала да ме не гоне 
а пригрлив је на прса. — Нема помоћи од кукњаве...{S} А и мени су убили сина...{S} Мога убише ш 
жи му руку.</p> <p>— Не оцрни ми образа кукњавом, молим ти се, — прогунђа он љубећи јој танке,  
стима, она страховала да га вриском или кукњавом не раздражи.{S} Зар да је изгрди, прокуне на д 
ја је пристала за њима и, са пригушеном кукњавом, прати их са страна, настави још јаче :</p> <p 
 се крај огњишта, подбочила се рукама о кукове, и нагевши се према жкндарима, пита поругљиво:</ 
кло јаукну:</p> <p>— Јадни меј Јуре!{S} Куку мајци за тобом!</p> <p>— Остави, Манде, не кидај с 
 их гонити.</p> <p>— Напријед!</p> <p>— Куку!</p> <p>Наста плач, писка, цвилење.{S} Нико не сме 
о је прихвати око паса. — Пси!</p> <p>— Куку!</p> <p>— Не кукај, — проговори Митра благо и поми 
пре да озидају и <pb n="104" /> поправе куку. макар само толико, да се у њој може становати.{S} 
а мала, тврда комадића хлеба, — узмешан кукуруз са ресом од лесковине, — и један скамењен, зача 
говори, ето одмах жандара, да га тешким кундаком грухне у ребра и да, псујући и претећи, опомен 
> <p>Старог Мргуда изудараше и шакама и кундацима.{S} Ударцима оборише га на земљу.{S} Чим поку 
кори почеше да бију, ударају и шакама и кундацима и батинама.{S} И <pb n="52" /> усплахирен, го 
крхати, разбијати, палити.{S} Ударајући кундацима у врата и прозоре, туку у зидове, пењу се на  
Неколицину упорнијих морали су да гурну кундацима.</p> <p>Капетан измахну сабљом и нешто запове 
аричући, обилазе око кућа и лењо траже, купе, пребирају.{S} Узму, подижу сваки дроњак, крпу, ек 
на.{S} Хтела би да им помогну, да и они купе.{S} Али сваки час престрављено стрекну, извију се  
ала Брауна, изађе преда њу и затражи да купи јаја и кокоши.{S} Нудио <pb n="33" /> јој пристојн 
есто је спомињао и оца и питао је ли му купио нови нож; најчешће је звиждукао, гонио стоку и со 
продај газди Пешикалу . ..{S} Он ће све купити.{S} А и платиће добро . . .</p> <p>— Нека . ..</ 
 боље коначиште. и све се за паре могло купити.</p> <p>Поп застаде и погледа по чељадима да вид 
т ће онај из гомиле. — За паре се могло купити и боље коначиште. и све се за паре могло купити. 
у.{S} Треба се дочепати новаца и поново куповати посуђе и остало што треба за кућу.{S} Треба по 
омањем саџаку, захвати кутлачом кртоле, купуса и меса, напуни овелик сахан до врха и сахан спус 
е с ђубретом да трухне, а данас ће нови курбани да се објесе.</p> <p>— Нови? — тихо запита стар 
S} Вели да јој додијао те жели да га се куртарише.{S} Док је био млад, здрав, док радио и донос 
е очи. „Ако ћу умријети од глади или од куршума волим умријети код куће него у туђем свијету“,  
м је?{S} Јесу ли онамо у ватри где зује куршуми и топовска ђулад око ушују?{S} Или се знали как 
ог нас је и очувао.</p> <p>Петар извади кутију, замота цигар и запали.</p> <p>— А Јагода како ј 
у, завежњај, ћебе смести у какав згодан кутић.{S} Мотљање, комешање, граја.{S} Изгледа да више  
ијао уз ватру на омањем саџаку, захвати кутлачом кртоле, купуса и меса, напуни овелик сахан до  
 нека крупна, јака несрећа догодити.{S} Кућа пуна, богата, берићетна кућа, зар је могла остати  
оклевајући, кренуо преко прага.{S} Прва кућа у коју је имао свратити, готово комшинска, Илије Ј 
годити.{S} Кућа пуна, богата, берићетна кућа, зар је могла остати поштеђена, кад нијесу поштеђе 
им је цео свет крив што су их отргли од кућа и што их овуда гоне.</p> <p>Официр раздели чету на 
се сад тек ослободиле, па се извукле из кућа.{S} Прљаве, рашчупане, јадне.{S} Погурене готово д 
а живља него обично.{S} Изврвео свет из кућа и дућана, препунио тротоаре, улице, сокаке, Муслим 
 гробље; стари поп сваки дан у неколико кућа мора да сврати и обилази болеснике.{S} Неки се сас 
земље, полугласно наричући, обилазе око кућа и лењо траже, купе, пребирају.{S} Узму, подижу сва 
та и све обрасле у траву.</p> <p>Једино кућа старога Мргуда што је остала здрава.{S} Иста каква 
једнога.{S} Ето, Бог дао па ће јој опет кућа пропевати</p> <p>— Лакане!{S} Клаћемо Гарана! — уз 
шала дванаест црних карата!{S} Дванаест кућа да се данас оцрни.{S} Јер то се обавештавају пород 
сака и да су подигли још неколито таких кућа.{S} Види се да је у некакву дослуку с њима.{S} А М 
дари почеше одмах да робе и. плене и по кућама.{S} Где год шта бакарно нађу носе и предају кири 
а и ракије изнесе пред <hi>браћу</hi> у кућама запослене домаћице пеку, кувају без одмора, да и 
и мирно од села, од своје <pb n="51" /> куће.{S} Две три жене зграбише по шаку земље и почеше љ 
 се радње, опет се оставише послови.{S} Куће се ките заставама, ћилимима. цвећем.{S} Чисте се и 
еки туђи крај, запуштен, заборављен.{S} Куће са одваљеним вратима и прозорима, рашчупаним стрех 
 Јер и ако је син, он је домаћин, глава куће.{S} И чинило јој се да је он један једини прави ра 
.</p> <p>— Хм. . .</p> <p>У томе се иза куће помоли Митра, мршава, висока старица, мати Симатов 
S} Ни један да се усуди и да погледа на куће.</p> <p>Још пред зору стари Мргуд закуца на Митрин 
 на једном месту.{S} Непрестано ишла од куће до куће и непрестано питала о комитама.{S} Колико  
рзо, хитно, готово трком поче да иде од куће до куће.{S} Само да што пре разда, да што <pb n="9 
<p>Од тада сваки дан ишла је по селу од куће до куће.{S} Питала је ли ико био у Мостару <pb n=" 
га да ишту више Или да просе ?{S} А код куће се нема ни мало и треба донети.{S} Ако деца у зору 
сти и нареди му да читав дан остане код куће, да је чува.</p> <p>Препоручи и да тркне мало до Ј 
глади или од куршума волим умријети код куће него у туђем свијету“, веле.... „Не дају нам да је 
 <p>— Ти си овђе интернирана.{S} Из ове куће и овог села нигђе не смијеш макнути...{S} Марш!</p 
аве, даве....</p> <p>Дошав до Мартинове куће, застаде.</p> <p>Отра зној са чела и, ослободив се 
е, да покажу своју силу.</p> <p>На прве куће насрнуше са оном чудном, промуклом, пијаначком гра 
ед је пажљиво завиривао и разгледао све куће сеоске.{S} Најзад се опет приповрати и стаде пред  
прекрстивши се, готово претрча до своје куће...{S} Тако и остали.</p> <p>Симат их испрати до вр 
S} И кад му велим: „а што попали онлике куће? он каже: „наредба"....{S} Па одмах пише у Требиње 
и празна згаришта.{S} Онде, где им биле куће само гомиле црног, печенога камења.{S} На понекој  
уди да се заражују!</p> <p>Око Јагодине куће увек се шетао по који беспослењак.{S} Иде, шета се 
ци су својим очима гледали како им горе куће, читаво село како гори.{S} Јаки, узбешњели пламено 
дравило.{S} Лепо су видили како им горе куће; знали су да ће наћи само згаришта.{S} Свеједно.{S 
одврати.</p> <p>Пошто острани Лакана из куће, стаде <pb n="121" /> пред Петра и поносито се исп 
 Као да хтеде да удари, да га истера из куће.{S} Али намах малакса.{S} Заклеца, затетура, посрн 
рисну и, одгурнувши га, хитно истрча из куће.{S} Побеже старој Митри у заштиту.</p> <p>— Тето!. 
?</p> <p>Кнез прогунђа нешто и изађе из куће.{S} Није &gt;могао да слуша кад неко овако удара н 
у га први прочитати.</p> <p>Па крене из куће и лагано одгегуца низа страну.</p> <p>Митра и Манд 
п Лука, који у ово доба ретко излази из куће, дошао и помешао се међу њих.{S} Сви некако суморн 
војка готово нити је могла у кућу ни из куће.{S} Ако изађе до <pb n="105" /> на воду, кашљу за  
е сакривала за њихова леђа, изгурани из куће, готово посрнуше на прагу и све троје некако прест 
} Манда је сазнала да се Петар губио из куће и да су га трећи дан нашли у брду, где спава; сазн 
</p> <p>— Овђе! — Живо узвикну Петар из куће и намах се стави на прагу. — Ево ме.</p> <p>— У им 
, прихвати кокоши и крошњицу и крену из куће.</p> <p>У путу ретко с ким да се срела.{S} Ако би  
е стотине в. креште, дрече, јаучу.{S} И куће вриште, и дрвеће вришти и брда вриште.{S} Чини се  
о?</p> <p>Усиљено каскајући дотетура до куће и, приближив се старици, готово врисну:</p> <p>— А 
ом месту.{S} Непрестано ишла од куће до куће и непрестано питала о комитама.{S} Колико их је?{S 
но, готово трком поче да иде од куће до куће.{S} Само да што пре разда, да што <pb n="93" /> пр 
да сваки дан ишла је по селу од куће до куће.{S} Питала је ли ико био у Мостару <pb n="87" /> и 
а он им уз о за стару цијену.{S} Ојадио куће!....</p> <p>— Влада помаже њему, а он помаже Влади 
су по пола дана наизменце обилазили око куће и пазили да когод неби макар и нехотице уљегао уну 
 n="60" /> зубима, само је обилазио око куће, поправљао плотове ако их стока оборила, подзидива 
до врата, добро разгледа да нема ко око куће, да прислушкује.{S} Врну се и прихвати за чутуру.{ 
> пре сврши!....{S} И како пролази мимо куће, тако оставља за собом лелек, нарицање.{S} Читаво  
ади; неке се опет дућанџије затвориле у куће, па не смеју ни да се помоле отуда.</p> <p>Стара с 
у се.{S} Све се посакривало, збило се у куће, у појате.{S} Врата на свакој кући замандаљена, пр 
бодније пролазили кроз село, свраћали у куће, харали.{S} Где дођу мора им се одмах припремити р 
 по ходу.{S} Митра се није приближивала кући оним живим, веселим ходом као некад са слава и теф 
ане и да отпочине.{S} Кад се приближила кући.{S} Манда јој пође у сусрет, узе је под руку и пом 
о прекрсти Лакана чим је погледао према кући; чинило јој се као да ће га неко отуда омађијати.{ 
 обазирући се ни на коју страну, похита кући. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19191_ 
, оте се измеђ другарица и журно похита кући.{S} Силна, неодољива слутња сву је обузе.{S} Осети 
да их не затекне заједно.</p> <p>Стигав кући потера овце према струзи, прислони се леђима уз пл 
та више рекоше му, да може одмах да иде кући.{S} И парница му свршена.{S} Три гласа рекоше да „ 
шен је.</p> <p>Одмах с вечери кренуо је кући. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19191_ 
е да је узму измеђ себе и да је отпрате кући.{S} Узгред запретише Мартину да ће га строго казни 
забаве иде у корист Вашу....{S} Хајдете кући и смирите се....{S} Биће хране....</p> <p>Ко је мо 
он одма малакса.{S} Дође му да се врати кући, да се ма куд сакрије испред ње.{S} Касно.{S} Одлу 
е познала, кад се није смела приближити кући, нити ишта запитати.{S} Ту је Лакан, дете, а пред  
ше ни имали много да једу.{S} У читавој кући чувала се још само два мала, тврда комадића хлеба, 
/p> <p>Док су једни харали по Мргудовој кући, други се размилели по селу.{S} Опет запевке, узви 
етише да ће пуцати.</p> <p>У Мартиновој кући жестоко се сукобише са Мандом.{S} Стара, чисмена д 
адна несрећа или самртни случај у чијој кући?</p> <p>По улици почеше трчати голотрба престравље 
чњаве.{S} Они су сад господари у својој кући.{S} Ово су њихове улице, нису <hi>царске</hi> и он 
д се, готово поче осјећати као у својој кући.{S} Намерила се на чељад која такођер има своје бо 
се у куће, у појате.{S} Врата на свакој кући замандаљена, прозори залепљени јастуцима, грудњаци 
— весело и несташно, — које се у свакој кући осећа као у својој, без кога нико не може да буде  
н потераше Лакана на рад. <hi>У царској кући</hi> нико не сме џаба јести; мора одрадити оно што 
гњишту да се варнице разлетеше по уској кући. — Само ми их Бог дао и само ми их он може узети.. 
се толико задржао у једној бунтовничкој кући, брже-боље умота хартије у мушему и избацив једно  
екаква мрса који се задесио у Јагодиној кући.{S} И то није <pb n="106" /> крила, Јагоди је у ли 
се слушати.{S} А кад се пролетос вратио кући и спазио Јагоду како стриже овце на авлији, застао 
 Како уљегоше, разгледаше најпре све по кући; затим одбацише струке са себе а пушке положише у  
, док <pb n="25" /> се други разбише по кући да пребирају, травке.{S} Покупише вуну, крпе, хаљи 
Са нагорених главања пухар се разасу по кући, треперећи, и поче падати и по домаћима и по гости 
е понудити Лакана ако се врати?...{S} У кући нема ништа више, ништа чиме би га понудила.{S} И с 
тра и Манда као да се нису делиле.{S} У кући помагала једна другој, — откако се Митри зацелише  
запита брзо и помилова га по глави. — У кући? .</p> <p>— У кући, — мукло одговори Лакан. —</p>  
ова га по глави. — У кући? .</p> <p>— У кући, — мукло одговори Лакан. —</p> <p>Остарила.</p> <p 
ца као да се родила са неким стварима у кући и нипошто, ни за живу главу, не би се растала с њи 
 <p>Избезумљеним погледом премери све у кући.{S} Као да се тренутно згрозила од нечега што је п 
пита :</p> <p>— Има ли...{S} Имате ли у кући ... онако... што маломе треба?</p> <p>— Има свега  
сто је дозивао бабу и нагонио је да иду кући; често је спомињао и оца и питао је ли му купио но 
, — шта ће? — лагано се придиже и крену кући. .{S}Јадница!...{S} Соколила <pb n="86" /> се, дав 
што треба за кућу.{S} Треба поново кућу кућити, како многи говораху.{S} Уз то им понестало и хр 
 дошли и ђендари.</p> <p>Манда стаде на кућна врата, провири напоље и опет се приповрати.</p> < 
</p> <p>— Ех, ех... “</p> <p>Застаде на кућњем прагу и опет се осмехну на њих.</p> <p>— Хајдете 
имате, дико материна!..{S} Симате, пуна кућо моја!..{S} Симате, црна срећо моја!{S} Зар те мајк 
Ено види домаћицу како се раширила пред кућом и разгрће некакво ђубре.{S} Долази му и као нека  
је предводио жандаре, раскорачи се пред кућом и снажно подвикну:</p> <p>— Петар Станишић!</p> < 
>Лакан и Јагода седили су на клупи пред кућом и разговарали.{S} Лакан је уверавао како ће му ба 
дозва сеоског кнеза, који је седео пред кућом, и рече опоро:</p> <p>— Чувај је!{S} Недај никуд  
писује како су војници њезину, Митрину, кућу поново склепали из дасака и да су подигли још неко 
о куповати посуђе и остало што треба за кућу.{S} Треба поново кућу кућити, како многи говораху. 
{S} Сад, кад су је понели, сакрио се за кућу, у једну рушевину од појате, и ту плакао горко и н 
ири руке и загрли је.{S} Па истрча пред кућу и крену међу војнике.{S} На Јагодину кућу и не пог 
у руку, па га узе за раме и изведе пред кућу.{S} Нареди му да ту стоји и чека док се гости не р 
косу. — И пази је!</p> <p>Па изађе пред кућу, поносито се исправи, пруживши руке напред, рече В 
не слуша, прекорачи преко прага и уђе и кућу.</p> <p>--- Здраво живо?</p> <p>— К’о што видиш, — 
, никако није могла тога дана да остави кућу.{S} Додуше сад није имала посла колико пре, јер јо 
огледом старе, искусне домаћице премери кућу и дубоко уздахну.{S} Овде одиста све поробили.{S}  
тало што треба за кућу.{S} Треба поново кућу кућити, како многи говораху.{S} Уз то им понестало 
богат, јер има паре...{S} Ено га окитио кућу, растворио врата, довео свираче, изнио вино Ено св 
кове.{S} Девојка готово нити је могла у кућу ни из куће.{S} Ако изађе до <pb n="105" /> на воду 
це на стругу.{S} Њему нареди нека иде у кућу, да се одмори и узгред, да што заложи.</p> <p>Ступ 
јн!</p> <p>Па закорачи и хтеде да уђе у кућу.</p> <p>Јагода се препаде и од њега и од његова по 
 се вољу не може.</p> <p>Јагода уљезе у кућу, окрену лице зиду и, укрстивши руке испред очију,  
ано спотицао.</p> <p>Стара, чим уљезе у кућу, скиде котао с ватре, сасу млеко у други, већи кот 
еђен скочи Лакан с клупе и брзо уљезе у кућу.{S} Дуго је по неким буџацима пребирао, тражио.{S} 
иђено крене и хитно, хитно сакрива се у кућу.</p> <p>Од страха, од срамоте, од поруге, напослет 
је и одвише упорна, на силу је одвуче у кућу и тамо закључа у собу.</p> <p>Крај цркве као да се 
ико не види, неколико пута отрчао јој у кућу, донео воде, подворио је.{S} Сад, кад су је понели 
прага као да би да му препречи улазак у кућу. </p> <p>Мргуд је лагано одгурну, прође и седе на  
 био млад, здрав, док радио и доносио у кућу, и бојала га се и привијала се уза њ, а сад га, ет 
>— Нека је сретан и жив...{S} Хајдемо у кућу, да отпочинете мало.</p> <p>Уведе их у кућу и поса 
вце што им још остале, и унела каблић у кућу, неко лако куцну у канат и пређе преко прага.{S} С 
, да отпочинете мало.</p> <p>Уведе их у кућу и посади на сниско седиште око огњишта.{S} Лагано  
е опет приповрати и стаде пред Мргудову кућу.{S} Погледа је, климну главом и кратко, одсечно из 
везао !</p> <p>Кад дођоше пред Симатову кућу, сви застадоше.{S} Висок, крупан Вахмајстор, који  
нију и мање вредну, из Јагодине у своју кућу, да јој случајно неби други нашљедници уграбили.{S 
S} Чим је почео рат, он је своју велику кућу бесплатно ставио на расположење аустријским официр 
ћу и крену међу војнике.{S} На Јагодину кућу и не погледа.{S} Стид га било од толиког света. <p 
ло дођу.{S} Лепо да дођу овде, у њезину кућу.{S} Ако је, сутрадан, ради тога и обесе, неће зажа 
 за Јагодом у потеру.{S} Опколи Митрину кућу са сваке стране.{S} Истераше стоку из појате, исте 
ћи, замире и ишчезава.</p> <p>У Митрину кућу дођоше само двојица.{S} Један, одмах при уласку, з 
Мандиној колеби, а да и не спомиње лепу кућу своју!</p> <p>Остали хапсеници, бледи, исушени, ис 
 пописаше, председник узе оловку и поче куцкати по столу.</p> <p>— А оклен ти голуб? — преведе  
ио, примаче се најближем овну и лако га куцну штапићем: по рогу.</p> <p>— Еј Гаране, Гаране!... 
стале, и унела каблић у кућу, неко лако куцну у канат и пређе преко прага.{S} Стара се окрену д 
тала ватра, и хтели да вечерају, — неко куцну на врата и канат се нагло отвори:</p> <p>— Јесте  
} И сад су били љубазнији, питомији.{S} Кушали и да храбре чељад, да теше.{S} Сетили се и они Б 
 да би да чупају, кидају.</p> <p>— Кхе, кхе, — на силу се искашља Симат чупкајући брк и окрећућ 
о као да би да чупају, кидају.</p> <p>— Кхе, кхе, — на силу се искашља Симат чупкајући брк и ок 
<hi>три</hi> кила брашна.{S} Лагали им, лагали: те стићи ће брашно данас, те стићи ће сјутра.{S 
атио, са — <hi>три</hi> кила брашна.{S} Лагали им, лагали: те стићи ће брашно данас, те стићи ћ 
аки знати.</p> <p>Предаде другу голуба, лагано напуни пушку, па суво одсече:</p> <p>— У име зак 
их, највиђенијих.{S} Ухваћени, спутани, лагано иду један за другим и тек покаткада ако понеки п 
мало.{S} Опет придржавајући се за дрво, лагано се придиже, боље припрти торбу, па се некако изв 
да види: је ли све у реду?{S} И лагано, лагано крену низ чаршију.</p> <p>Чаршија живља него оби 
гано нија и повија по кревету и лагано, лагано нариче.</p> <p>Јагода се одмах досетила да се не 
коме се поткрадала у душу и тихо, тихо, лагано, почела да притиска, мори.</p> <p>— Ко зна колик 
ебаци јој епитрахиљ преко главе и тихо, лагано поче да чита молитву.{S} Изгледало је као да нег 
осветити закон, — мирно одговори Петар, лагано скинувши капу и полажући је на кољено. — Ми га н 
таву ноћ наизменце бдију поред њега.{S} Лагано, побожно као кад се приступа светињи, иду једно  
осади на сниско седиште око огњишта.{S} Лагано се саге, рукама распрете ватру на огњишту и, наб 
 размишљала.{S} Напослетку, — шта ће? — лагано се придиже и крену кући. .{S}Јадница!...{S} Соко 
кад са слава и теферича.{S} Сад је ишла лагано, заморено, једва се кречући.</p> <p>Али узалуд ј 
/p> <p>— Заборавила сам.</p> <p>Старица лагано отвори врата, узе га на крило и њежно пољуби у к 
репречи улазак у кућу. </p> <p>Мргуд је лагано одгурну, прође и седе на омању троножницу.{S} Од 
сплакати се не може јадница.{S} Сама се лагано нија и повија по кревету и лагано, лагано нариче 
 синију, протра је чађавом крпом, па се лагано окрену и, побожно се прекрстивши, расече неколик 
... — окреса Мргуд отимљући руку, па се лагано диже и пође према вратима. — Одмах затварај врат 
бабе селе, обгрнуле рукама кољена па се лагано њишу и дремају.{S} Жена у грозници неколико пута 
о . . .</p> <p>— Нека . ..</p> <p>Па се лагано окрену старој и као да хтеде да јој нешто каже.{ 
 је чује ни да је види.</p> <p>Петар се лагано поглади по челу и, некако као кроз сан, избаци:< 
 се, протегао једном двапута, зовнуо, и лагано, оклевајући, кренуо преко прага.{S} Прва кућа у  
а торбу да види: је ли све у реду?{S} И лагано, лагано крену низ чаршију.</p> <p>Чаршија живља  
 <p>— То је, зар, у сну, — вели Митра и лагано зева. — Пошљи свијећу у цркву, па ће престати.</ 
с горевине као да поче падати на прса и лагано гушити.{S} Чинило се као да ће неки да се отму и 
ви прочитати.</p> <p>Па крене из куће и лагано одгегуца низа страну.</p> <p>Митра и Манда као д 
еба.</p> <p>Петар остави пушку у крај и лагано, лењо спусти се на столицу.{S} Његово обло добро 
фицира за руку, шапну му нешто на уво и лагано га увуче у магазу.</p> <p>Старица застаде на ули 
ма се лагано нија и повија по кревету и лагано, лагано нариче.</p> <p>Јагода се одмах досетила  
, док другу пуну држи у рукама и некако лагано, пажљиво милује је.</p> <p>— Ја вам кажем, браћо 
е, сабље придржавају рукама, иду некако лагано, несигурно, као да су недавно изашли из болнице. 
овно.</p> <p>— Разумијем.</p> <p>Доктор лагано узмахну главом и изађе из собе,</p> <p>Лакан је, 
ле. — Да имаш и показ’о би.{S} Ти си ми лагао.</p> <p>Увређен скочи Лакан с клупе и брзо уљезе  
{S} Не помаже.</p> <p>— Претвара се.{S} Лаже.{S} Сјутра му је расправа на суду, па би да одгоди 
!</p> <p>Председник му бесно узвикну да лаже.{S} Сви они знаду питати и писати, а крију....</p> 
ахује њиме око себе.</p> <p>— Зар да ја лажем?...{S} Ја?</p> <p>Јагода га пригрли и узе му дуду 
јеће га да од њега сакују топ.</p> <p>— Лажеш!</p> <p>— Душе ми.</p> <p>— Ко ти каже?</p> <p>—  
.{S} Ако жандари не лажу.{S} А зашто да лажу?....{S} Зар се џабе измењале четири патроле због њ 
суде и деци и тицама.{S} Ако жандари не лажу.{S} А зашто да лажу?....{S} Зар се џабе измењале ч 
есници су сваки дан добијали по два.{S} Лакан је добро знао да баба никада овако бела и овако с 
.{S} Понеки тио, пригушено и запева.{S} Лакан никако неби могао познати да се обрео у болници,  
ца некако загледали Лаканова Гарана.{S} Лакан то намах опази.{S} Брзо се <pb n="48" /> оте од б 
о златне челе, као златни лептирови.{S} Лакан се развесели и поче да маше <pb n="83" /> рукама. 
у на клупи пред кућом и разговарали.{S} Лакан је уверавао како ће му бабо, кад се врати, донети 
{S} Први шамар након Симатове смрти.{S} Лакан, запрепашћен, изви се, и више од пренеражења него 
да се проби још јачи, оштрији писак.{S} Лакан задрхта.{S} Брзо обуче гуњче, скупи се и грчевито 
, да ухвати, да зарије панџе у месо.{S} Лакан измахне једном руком а он би да зграби другу:{S}  
рену се Лакану и каза шта га питају.{S} Лакан одговори.{S} Каза им и откуда је и коју веру веру 
едном руком а он би да зграби другу:{S} Лакан сакрива главу а он би да раскопа трбух и црева да 
>— Хвала Богу!...{S} Петар је велики, а Лакан је мали.</p> <p>Од тада сваки дан ишла је по селу 
у је суђено да умре, умријеће.</p> <p>А Лакан је, као за инад свима, преболео.{S} Мало је, доду 
е и некако поплашено гледа.{S} Залуд га Лакан гурну.{S} Не хтеде се ни помакнути.{S} Зађе мало  
! — дрекну из прикрајка стражар, којега Лакан тек сада опази.{S} Наслонио се на пушку, уозбиљио 
 да одем мало до Јагоде — тихо прошапта Лакан прилазећи Митри иза леђа и обгрливши је.</p> <p>О 
 да што заложи.</p> <p>Ступивши на праг Лакан назва Бога и некако збуњен застаде.{S} Око огњишт 
 <p>— А мој бабо шта ради? — Живо упаде Лакан и погледа јој у очи. — Је ли ме поздравио.</p> <p 
еко воље.</p> <p>— И бабу? - поправи је Лакан. — Је ли?</p> <p>— И њега, и њега, сине...</p> <p 
жити кући, нити ишта запитати.{S} Ту је Лакан, дете, а пред њим се не сме о свему слободно гово 
ли ни једно ни друго.</p> <p>Тек кад се Лакан, кроз сан, поче протезати и нешто говорити, Мргуд 
 трбух и црева да извуче.{S} И залуд се Лакан брани, опире Осећа да неће моћи одолети.{S} Оне с 
алудно главу изгубити.</p> <p>У вече се Лакан врати раније са хајваном.{S} Под пазухом носио је 
и уљегоше да их истерају.{S} И Митра, и Лакан и Јагода, која се сакривала за њихова леђа, изгур 
о Лакана, није му требало плаћати.{S} И Лакан се одмах снашао међу новим друговима и одмах се с 
акар се и мучила мало, и патила и она и Лакан, сваки дан је изгледала веселија и, некако, подмл 
а синију.{S} Опазивши како се и Митра и Лакан халапљиво наклопише на јело, задовољно се осмехну 
.. .{S} Обесели Боже ! :</p> <p>Петар и Лакан седоше одмах.{S} Старица као да се још устручавал 
<p>— Ухватили га ми, чобани, — одговори Лакан и поверљиво се окрену тумачу.{S} У њему је сад гл 
 голубове?</p> <p>— Не знам, — одговори Лакан збуњено, поцрвенивши од стида. — Нисам чуо.</p> < 
жив?</p> <p>— Жив, — покуша да одговори Лакан али није могао.{S} Језик му некако одебљао, па ни 
ћи? .</p> <p>— У кући, — мукло одговори Лакан. —</p> <p>Остарила.</p> <p>— А би ли ми је показа 
 читати ни писати. — безаслено одговори Лакан, играјући се капом. — Ни слова!</p> <p>Председник 
S} Ти си ми лагао.</p> <p>Увређен скочи Лакан с клупе и брзо уљезе у кућу.{S} Дуго је по неким  
ници</hi> како их она називала, али јој Лакан некако није изгледао здрав.{S} Болела га глава, с 
C11"> <head>XI.</head> <p>Тек други дан Лакан као да опет дође мало себи.{S} Пред очима као да  
он некога може кињити</p> <p>Десети дан Лакан некако малакса.{S} Ноге га издају, поклецују, у г 
све док нису вечерали.</p> <p>Сјутрадан Лакан је потјерао заједничку стоку на пашу.{S} Мартин,  
гла окусити.{S} Зар она да једе а њезин Лакан да гладује?{S} Она да се части а он да се потуца  
зуб заболи — и тад прашак!..{S} И њезин Лакан да остане у рукама таких људи!..{S} Да га баба и  
огледом.{S} Као да је очекивао да ће му Лакан још нешто казати.{S} Затим се немо стресе, блекну 
г голуба ?{S} Због оног лепог сиваља ? (Лакан погледа на жандара који је носио голуба и пригуше 
 Свирате ли овако?</p> <pb n="42" /> <p>Лакан потврди главом.</p> <p>— Тако.</p> <p>Опазивши ст 
 и коме га је дао?</p> <pb n="77" /> <p>Лакан зачуђено погледа у тумача:</p> <p>— Какво писмо?< 
ml:id="SRP19191_C1"> <head>I.</head> <p>Лакан потера овце низ брдо, пребаци кратко гуњче преко  
l:id="SRP19191_C6"> <head>VI.</head> <p>Лакан и Јагода седили су на клупи пред кућом и разговар 
<p>— А стрико!</p> <p>— А Петре!</p> <p>Лакан скочи са кревеца и, пре него што је стара успела  
а и сурово избаци:</p> <p>— Иди!</p> <p>Лакан је, са обореном главом и са везаним рукама на прс 
 узмахну главом и изађе из собе,</p> <p>Лакан је, кашње, готово непрестано био у бунилу; ретко  
> <p>— Да видим.</p> <p>— Хи ...</p> <p>Лакан се мало замисли и суво избаци:</p> <p>— Није то з 
? <pb n="90" /></p> <p>— Ено....</p> <p>Лакан се саго да је пољуби у руке, али се она отрже и с 
 и ако ти га још јуче преписали.</p> <p>Лакан као да није много жалио ни за облозима ни за леко 
ека још поживе, док се он врати.</p> <p>Лакан и комита донесоше одерана овна, расекоше, пристав 
пет је нестаде негде за дрвећем.</p> <p>Лакан отра образе рукавом, опипа јабуке за појасом, и м 
и и чека док се гости не разиђу.</p> <p>Лакан се послушно измаче, седе на некакву иструлелу тру 
пита мекше примајући га за руку.</p> <p>Лакан и опет покуша да одговори.{S} Узаман.</p> <p>— Оп 
..{S} А како ћемо то поправити ?</p> <p>Лакан погледа на чанак пред њима па се осмехну.</p> <p> 
"10" /> <p>— А шта још?...{S} А?</p> <p>Лакан лукаво показа јабуке, па као да их опет хтеде сак 
ше сазнати ако би њега уклонила?</p> <p>Лакан је био нестрпљив и љутио се на бабу.{S} Надао се  
 дошао надниосе свиреп и страшан</p> <p>Лакан врисну и поче се бацакати, бранити.{S} Ето газде  
кувала и готовила.{S} Дочека ли, дакле, Лакана само ће га корењем почастити.</p> <p>Једне вечер 
е са швабом у дослуку.{S} Неће ни свога Лакана да опогани <hi>царскм хлебом</hi> .{S} Међу Брђа 
м.„.</p> <p>Председник нареди тумачу да Лакана</p> <p>запита: је ли ишта чуо или знао' о наредб 
е вере</hi> .{S} Бојала се и за се и за Лакана, те га је двапут кришом прекрстила.{S} А сад се, 
сва питања неке замке у које би заплела Лакана, — за се се не боји нити брине, — ако му само им 
 рата и биће окршаја.</p> <p>Погледа на Лакана па умукну.{S} Затим погледа на Симата и даде му  
>— А ко ти је ово? — запита и показа на Лакана. — Син?</p> <p>— Унук. <pb n="57" /></p> <p>— Не 
 <p>Војник се врати па опет подвикну на Лакана.{S} А залуд.{S} Нема снаге да ради, нема.{S} Ниј 
аве, завезане руке на рамена свог малог Лакана који се прибио уз своје овце, и хладно, готово с 
ом није уздахнуо ни заплакао осим малог Лакана.{S} Он је, сиромах, кришом, кад нико не види, не 
крошњице, на тле.</p> <p>Наднесе се над Лакана да види : спава ли.{S} Он се одавно био пробудио 
осматрала, брзо се се изви и стаде пред Лакана.</p> <p>— Ја сам ухапшена, а није он рече одлучн 
згрлили и ижљубили.</p> <p>Петар узе од Лакана штапић и сам поче нагонити овце на стругу.{S} Ње 
</p> <p>Немилосно је одгурну, па повуче Лакана за руку.</p> <p>— Иди пред нама!</p> <p>— Неће о 
{S} Једино ако би Симат пошао да истуче Лакана, — што се ретко дешавало, — разјуначила би се и  
нко, Бога ми.</p> <p>Други дан потераше Лакана на рад. <hi>У царској кући</hi> нико не сме џаба 
еба.</p> <p>И сада, чим боље промотрише Лакана, председник поглади браду, испрси се и запита ње 
еда са сваке стране.{S} Затим погледа и Лакана.</p> <p>— А ово није наш?{S} Ово је Брђанин, инт 
 раставиле!{S} Манда загрлила и Митру и Лакана, па готово очајно пита: како ће без њих?{S} Митр 
р нареди двојици шуцкора да и старицу и Лакана, са оно мало стоке што им оставили, потерају дол 
} Рањавим рукама поче око себе да тражи Лакана, као да би да се увери: је ли ту?{S} Затим га об 
мало их изненадило није кад су угледали Лакана.{S} Били су уверени да ће и он бити осуђен.{S} А 
d>XIII.</head> <p>Кад су жандари повели Лакана, стара Митра их је, поред свих претња, пратила.{ 
покуша да је отме.{S} А и Јагода обгрли Лакана и, окренувши се официру, врисну из гласа:</p> <p 
ве намере одврати.</p> <p>Пошто острани Лакана из куће, стаде <pb n="121" /> пред Петра и понос 
чисти послови.{S} И одмах почела чувати Лакана од њезиних поклона.{S} Сад мора пазити да га сач 
> <p>А била је у бризи: чим ће понудити Лакана ако се врати?...{S} У кући нема ништа више, ништ 
{S} Стара Митра некако сметено прекрсти Лакана чим је погледао према кући; чинило јој се као да 
ха потегне, дубоко уздахну.{S} Опазивши Лакана како седи на трупини, примаче му се и седе до ње 
ако си ? — запита један буцмасти војник Лакана и наднесе се пад њега. — Зар си жив?</p> <p>— Жи 
 неколико његових.{S} Сад, кад је добио Лакана, није му требало плаћати.{S} И Лакан се одмах сн 
.</p> <p>Војник се насмеја и седе близу Лакана.</p> <p>— Не да стража да ударамо на вектере, —  
а проговори, снажно их удари обе, гурну Лакана у ребра и сурово избаци:</p> <p>— Иди!</p> <p>Ла 
 и одиже од тала.</p> <p>— Лако мој!{S} Лакане, јеси ли се уморио?</p> <p>Пољуби га у оба образ 
 па ће јој опет кућа пропевати</p> <p>— Лакане!{S} Клаћемо Гарана! — узвикну радосно и замоли ј 
ли чобани.</p> <p>— Је ли ваш?</p> <p>— Лаканов.</p> <p>Цуксфирер узе голуба, опет га загледа с 
аћала, са чудним страхом погледајући на Лаканов креветац као да се боји е ће јој неко њега отет 
у и саспе му се у крило.{S} Симат, отац Лаканов, домаћин, стајао је и нудио ракијом.{S} Једну ч 
и на стењање.{S} Једино се заустави код Лаканова кревета.</p> <p>—- Но?....{S} Боље? — запита м 
већ су двојица тројица некако загледали Лаканова Гарана.{S} Лакан то намах опази.{S} Брзо се <p 
о место.</p> <p>Стару Митру, заједно са Лаканом и стоком, предадоше неком грбавом Мартину, ситн 
ега, са две стране, по два капетана.{S} Лакану се чинили сви налик један на другога и само му з 
бу, — прошапта некако мекше окрећући се Лакану и љубећи га у косу. — И пази је!</p> <p>Па изађе 
p>Један омањен војник, тумач, окрену се Лакану и каза шта га питају.{S} Лакан одговори.{S} Каза 
ђаво... ја сам....</p> <p>Па се примаче Лакану, узе га у наручја и одиже од тала.</p> <p>— Лако 
живиће се дан освете....</p> <p>Па да и Лакану кажем истину</p> <p>А кад је чула да се недалеко 
.</p> <p>Јагодин пакетић, намењен њој и Лакану, није хтела узети.{S} Дала га Манди.{S} Јер <pb  
</p> <p>Симат откиде комад хлеба, гурну Лакану у руку, па га узе за раме и изведе пред кућу.{S} 
ио би смртну казну, а овако.....</p> <p>Лакану се поче смркавати пред очима.{S} Кроз неку полут 
S} Што је моје то је и ваше“....</p> <p>Лакану почеше ситни. модри колутови да се ковитлају исп 
аду питати и писати, а крију....</p> <p>Лакану се, тога часа, учини као да на председнику имају 
а старица, мати Симатова.{S} Носила је, лако се погуривши, пуне каблове с млеком, које се преси 
 малаксања болесника и, с друге стране, лако звиждукање суманитог Турчина.</p> <pb n="79" /> <p 
му их за капу.</p> <p>— Е, лаку ти ноћ, Лако!...{S} Анђели те чували!</p> <p>Па се измакну и оп 
 га у наручја и одиже од тала.</p> <p>— Лако мој!{S} Лакане, јеси ли се уморио?</p> <p>Пољуби г 
и „Лако свог Гарана Швабама.{S} Неће се Лако покорити Шваби макар главу изгубио .... </p> <p>Је 
 велику ватру, — опет ће војник мекше и лако га помилова по образу. — Доктори су наредили да ти 
о осоколио, примаче се најближем овну и лако га куцну штапићем: по рогу.</p> <p>— Еј Гаране, Га 
удио <pb n="33" /> јој пристојну цену и лако би се она погодила с њим.{S} Али примедбе што их у 
још остале, и унела каблић у кућу, неко лако куцну у канат и пређе преко прага.{S} Стара се окр 
 тепа му, тепа, тепа, тепа. „Неда вели „Лако свог Гарана Швабама.{S} Неће се Лако покорити Шваб 
 ноге поклецују од умора, ланци жуљају, лактови боле, све кости боле.{S} Да га пусте барем за ч 
 седе на омању троножницу.{S} Одупре се лактовима о колена, спусти главу међ шаке и замисли се. 
гурности наместише, — жуљали га, руке у лактовима све јаче бољеле.{S} И ако се нико не шали са  
ока и задену му их за капу.</p> <p>— Е, лаку ти ноћ, Лако!...{S} Анђели те чували!</p> <p>Па се 
у обоје излевали своју милошту на малог Лаку.{S} Грлили га, љубили, обасипали поклонима.{S} И б 
...{S} Нек пуца, нека убије.{S} И то је лакше него кад је раставља од њезина детета.{S} И што ћ 
 даље теши.{S} Нека се исплаче биће јој лакше.{S} Погледом старе, искусне домаћице премери кућу 
у једном тунелу, у Араду, — опет ће поп лакше. — Под нама блато, мокрина; над нама мрко камење  
о да одмах пође.{S} Чини му се, биће му лакше ако их преко ноћи задржи код себе и тек ујутру по 
 још кога од туђе чељади....{S} Биће му лакше.</p> <p>— А чујете ли што за Ивицу? — запита као  
ка, још јаче наставља.{S} Затегну ли му ланац снажније, да и крв поцури, не престаје.{S} Поглед 
и <hi>бунтовника</hi>, везан двоструким ланцем, чији дугачки крај један жандар придржава у руци 
ушила од жеђи, ноге поклецују од умора, ланци жуљају, лактови боле, све кости боле.{S} Да га пу 
орно ишао пред жандарима.{S} Притегнути ланци, — које му у путу заради веће сигурности наместиш 
аче бољеле.{S} И ако се нико не шали са ланцима, он ипак као да није био па чисто: је ли ово ша 
орача-Руке му чак и преко рукава везане ланцима који још из даљега ситно, ситно јецају.{S} С њи 
ситно, ситно јецају.{S} С њиме, у истом ланцу, свезан Станиша Јованов, јак, голем сељак, силан  
грли, није га хтео мазити.{S} Чак ни од лањске године откако му мати умрла те остао сироче.{S}  
ће зажалити..{S} Први осветници, — прве ласте!</p> <p>Треће вечери одиста јој стигоше у походе. 
 мичу час на чело, час на образ, десни, леви.{S} Заигра час једна страна, час друга.{S} Игра, м 
е сламе.{S} Сламу простре испод себе па легне да мало отпочине.{S} Али није могао починути.{S}  
једно.{S} Само да дођу у своје село, да легну на онај свој камен.{S} Нигде на свету не живи се  
почеше влачити.{S} Брзо уредише хаљине, легоше у постеље и, умотавши се у трула и подерана ћебе 
и? — тихо запита старица а нешто јој се ледено сави око срца.</p> <p>— Синоћ им је казано, — на 
били још доста далеко.{S} По брдима, по лединама, по гајевима око села почеше се јављати војниц 
н и Јагода, која се сакривала за њихова леђа, изгурани из куће, готово посрнуше на прагу и све  
 исплаћивао новце, готово изненада, иза леђа му, по оштром песку затандркаше стара, расклимана  
раме.{S} Стрико Петар прикрао му се иза леђа, па га узе за мишице, пригрли и поче љубити.{S} Љу 
тихо прошапта Лакан прилазећи Митри иза леђа и обгрливши је.</p> <p>Она, трепнувши, снажно га с 
а! ... — као да неко изненада викну иза леђа јој.{S} Замислила се, па ништа око себе не види и  
, задовољно се осмехну.{S} Измаче се на леђа и, држећи руке на појасу, мирно их дворила све док 
ога јој готово згулили, па се измаче на леђа и саби се у гомилу ону, међу светину.</p> <p>Узвик 
тока.{S} Оно болесно дете неко упрти на леђа и понесе.{S} Болесну жену хтедоше оставити.{S} Оча 
, пита: „зар само толицно?“ и окреће им леђа, — упаде и по трећи пут непознати буџаклија и опет 
а <pb n="74" /> стиснутом шаком бубне у леђа.{S} Сам мучен и кињен од својих старешина, окорео  
ући се, погурени под тешком пртљагом на леђима.{S} Мрко и са чудном злобом гледају свакога кога 
и потера овце према струзи, прислони се леђима уз плетер и поче звиждукати.{S} Није, чини му се 
а, полудивља мачка направила у њој свој лежај.{S} Око сатрвених и прекрханих <pb n="98" /> грба 
..</p> <p>Митра, изнемогла, .ош је мало лежала на земљи.{S} Па се придиже, клону на један камен 
Недалеко од њих, на простртим ћебетима, леже двоје болесника.{S} Једно сушичаво дете, слабо, ис 
 шапуће се да читаве гомиле пуних врећа леже у магази.{S} А он је <hi>наш</hi> човек, од <hi>на 
..{S} Јуре или Ивица... не знам који... лежи рањен или ... сачувај Госпе блажена, или ...</p> < 
{S} И одмах би нашла траву, нашла прави лек.{S} Познаје она траве, — бере их свакога прољећа и  
а није много жалио ни за облозима ни за лековима.{S} Он је желео да одгонене: где је?{S} И како 
ролази мимо куће, тако оставља за собом лелек, нарицање.{S} Читаво село проплакало, свима се ју 
некако напипа мало, већ упрљано, писмо, лено га извади, отвори и показа Манди.</p> <p>— Ево! <p 
ја и, устакнувши дебеле наочаре на нос, лено поче превртати, тражити.</p> <p>— Ево ти позивке с 
е!</p> <p>Официр се не даде збунити.{S} Лено се окрену, дозва једну патролу и пође за Јагодом у 
руци.{S} На широко разбацајући ногама и лено климајући својом великом главом час на једну час н 
х бајонета.{S} А мрка се гомила тромо и лено ваља, љуља, некако рањенички стењући.{S} До мало п 
<p>Један од вектера, омален, дешмекаст, лењ, тромо се утега у собу и ногом затвори врата за соб 
 <p>Петар остави пушку у крај и лагано, лењо спусти се на столицу.{S} Његово обло доброћудно ли 
аборави на час на се, на све богове.{S} Лењо се подиже са столице и тихо му приступи...{S} Саге 
{S} Иде, шета се и даје знакове, или се лењо извали под оближњи дуд па и отуд даје знакове.{S}  
 погледа по оној големој соби; затим се лењо окрену и погледа на оне официре-судије, који су се 
бмана, превара.{S} Два пута се дизала и лењо приступала канату да извуче преворницу.{S} И оба п 
полугласно наричући, обилазе око кућа и лењо траже, купе, пребирају.{S} Узму, подижу сваки дроњ 
о да се свак спрема да је удара, туче и лењо се, издаљега, уклања испред свакога.{S} Остављена, 
 могли помоћи, почне немоћно уздисати и лењо, преко воље, притезати опанке.{S} И као да му Манд 
Писмо.</p> <p>Па се прихвати за силах и лењо поче тражити по оним преградама.{S} Извади две три 
 сачува и од њезиних погледа.{S} Она је лепа, она и погледом може замамити.</p> <p>Митрина дрве 
у наочари по носу почеле поигравати.{S} Лепо се мичу час на чело, час на образ, десни, леви.{S} 
S} Све се подмладило, све оздравило.{S} Лепо су видили како им горе куће; знали су да ће наћи с 
едном одрпанцу, да јој на село дођу.{S} Лепо да дођу овде, у њезину кућу.{S} Ако је, сутрадан,  
што више времена за разговор.{S} А тада лепо скувају каву, седну једна уз другу и, испијајући,  
и му и као нека родица и вазда се с њим лепо пазила.{S} Већ га угледала и весело му маше руком. 
стио да га заглаваре.{S} Зар није могао лепо рећи. „нећу ја, браћо.{S} Бирајте другога“.{S} И с 
а иду, одмах да иду.{S} Само моле да их лепо пропусте, да им се у путу не би правиле неприлике. 
а гоне у апс због голуба ?{S} Због оног лепог сиваља ? (Лакан погледа на жандара који је носио  
околова ока, танки брци повили се па се лепршају, а доња усна некако се пркосно скупила и готов 
 око нога; само непослушни, дуги рукави лепршају као поломљена крила и туку га по бедрама.{S} З 
{S} Пролећу као златне челе, као златни лептирови.{S} Лакан се развесели и поче да маше <pb n=" 
ло у Мандиној колеби, а да и не спомиње лепу кућу своју!</p> <p>Остали хапсеници, бледи, исушен 
о му, и мокро, и тесно.{S} Колико ли је лепше било у Мандиној колеби, а да и не спомиње лепу ку 
ћа хлеба, — узмешан кукуруз са ресом од лесковине, — и један скамењен, зачађао комадић сира.{S} 
ју читаве стене, са хуком и тутњавом, и лете, котрљају се у бездане амбизе.{S} Руше се кровови, 
се толики људи, у овако ведрој и топлој летњој вечери не одмичу од ватре нити излазе напоље.{S} 
олест.{S} Огњуштину, срдобољу, крзамаке лечи кроз неколико дана.{S} И сигурно лечи.{S} А ови до 
е лечи кроз неколико дана.{S} И сигурно лечи.{S} А ови доктори обилазе са сваке стране, обилазе 
а из неке друге собе дозове лечника.{S} Лечник се саге. прегледа га и намргоди се:</p> <p>— Тиф 
ко се сети да из неке друге собе дозове лечника.{S} Лечник се саге. прегледа га и намргоди се:< 
p>Наднесе се над Лакана да види : спава ли.{S} Он се одавно био пробудио и једним оком лукаво п 
 у ноћи наднети над њега, да види спава ли мирно, да се не трза, да ружне снове не снива?..{S}  
ледом, пуним самилости, сажаљења.{S} Да ли је и он имао мајку па је се сетио?{S} Или био мекшег 
ој дозволио им повратак.{S} И ко зна да ли би се и сестре теже раставиле!{S} Манда загрлила и М 
са Мандом, кувала и готовила.{S} Дочека ли, дакле, Лакана само ће га корењем почастити.</p> <p> 
 био у Мостару <pb n="87" /> или спрема ли се у Мостар?{S} Излазила је на пут и чекала кириђије 
 поче на силу искашљивати. — Хехеј, има ли по Богу?</p> <pb n="29" /> <p>Иза дирека помоли се н 
 моћи да помогне.</p> <p>— Хехехеј, има ли игђе икога жива? — запева, изненада, испред врата пр 
а на њега и мукло запита :</p> <p>— Има ли...{S} Имате ли у кући ... онако... што маломе треба? 
 за руку, опипа му пулс.</p> <p>— Узима ли кинине? — запита оштро.</p> <p>— Узима, — слага вект 
рати.{S} Куд ће сада?{S} Где ће?{S} Ина ли игде икога ко би могао да је упути, да што посаветуј 
ење, дуго, бескрајно љубљење.{S} Дочепа ли се једно другога не може да се одвоји, одмакне.{S} З 
аповеди.{S} Џелат, некакав циганин, шта ли је, мрк, усукан, мршав, пакосно се кесећи, пође прем 
руги пут не ћу заборавити.</p> <p>— Шта ли је с бабом? — једва се усуди Јагода да запита. — Је  
опрети, Нико што проговорити.{S} Покуша ли ко да се противи, немилице га истуку; малог попадији 
— Џелат!</p> <p>— Еј Боже од освете кад ли ћеш се јавит ?</p> <p>Многи почеше гунђати и љутити  
.. ех...{S} Проклети и несретни рат кад ли ће се свршити?</p> <p>Затим причају једна другој раз 
ца, али израз неке чудне стрепње, бриге ли, урезао им се преко лица и никако да ишчезне.{S} Зас 
ајући, говоре о њима, о војницима. „Где ли су сада?...{S} Близу или далеко?...{S} Како им је?{S 
и</p> <p>Дође ред и на Швабу...{S} Може ли још годину протегнути?...{S} Може“.... „Не може“...  
предомисли. запита живље:</p> <p>— Може ли одмах?</p> <p>— Може, може, синко.</p> <p>Јагода узе 
} И где су га спратили болесна?{S} Држе ли га још у хапсу или га опремили негде оним њиховим до 
 па чисто: је ли ово шала или збиља, је ли сан или јава?{S} Да га гоне у апс због голуба ?{S} З 
 такорсе, да се није што заборавило, је ли све намирено?{S} Некако као да се прибојавала Симата 
реди тумачу да Лакана</p> <p>запита: је ли ишта чуо или знао' о наредби за голубове ?</p> <p>—  
де апсеници.{S} Опипа торбу да види: је ли све у реду?{S} И лагано, лагано крену низ чаршију.</ 
тражи Лакана, као да би да се увери: је ли ту?{S} Затим га обгрли и тихо уздахну.</p> <p>— А ум 
а, он ипак као да није био па чисто: је ли ово шала или збиља, је ли сан или јава?{S} Да га гон 
 је са Симатом?{S} Где је он? ...{S} Је ли талац или ...{S} Савлада се и не хтеде да запита Крс 
 не би ли сазнала : које је доба?{S} Је ли већ дозвољено да се иде у затвор и да се походе апсе 
од домаћина крену да види шта је?{S} Је ли каква изненадна несрећа или самртни случај у чијој к 
— једва се усуди Јагода да запита. — Је ли жив...</p> <p>— Не знам...{S} Ништа не знам...{S} А  
о упаде Лакан и погледа јој у очи. — Је ли ме поздравио.</p> <p>— Поздравио те.</p> <p>— А кад  
> <p>— И бабу? - поправи је Лакан. — Је ли?</p> <p>— И њега, и њега, сине...</p> <p>Па га још ј 
 <p>— Шта?</p> <p>— Погоди!</p> <p>— Је ли писмо?</p> <p>— Бум...{S} Писмо.</p> <p>Па се прихва 
?</p> <p>— Ухватили чобани.</p> <p>— Је ли ваш?</p> <p>— Лаканов.</p> <p>Цуксфирер узе голуба,  
сто свирао?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Је ли и стрико свирао?</p> <p>— Сваку вече.</p> <p>— Ех?.. 
само ми оставите жене и ђецу...{S} А је ли Бугарин малаксао, неће се ни Турко дуго одржати...{S 
е по селу од куће до куће.{S} Питала је ли ико био у Мостару <pb n="87" /> или спрема ли се у М 
ући; често је спомињао и оца и питао је ли му купио нови нож; најчешће је звиждукао, гонио сток 
те да сазна: шта је са Симатом?{S} Није ли и он одређен за Мађарску или га гурнули у те проклет 
викнула није, ни ичиjем показала радује ли се или не.{S} Готово равнодушна.{S} Мирно укочено гл 
абринуто заврти главом.</p> <p>— Велике ли јаде дочекасмо, фалим те Боже !</p> <p>— Даће Бог би 
> <p>— Несретни мој, Симате!{S} Данаске ли те мајка изгуби!</p> <p>Зарони лице у прегачу, сакри 
хаљине око себе и трче, трче.{S} Испане ли којој вретено или напола оплетена нова чарапа, не ос 
шљу за њом, опљуцкују, уздишу.{S} Стане ли на врата, срдито је премерају погледом, врте главом, 
ко лица и никако да ишчезне.{S} Застење ли који или проговори, ето одмах жандара, да га тешким  
ло запита :</p> <p>— Има ли...{S} Имате ли у кући ... онако... што маломе треба?</p> <p>— Има с 
 шала толико путовање.</p> <p>— А имате ли још икога осим вас двоје?</p> <p>— Имам једног сина  
а су некад Петрова уста била. — Свирате ли овако?</p> <pb n="42" /> <p>Лакан потврди главом.</p 
...{S} Биће му лакше.</p> <p>— А чујете ли што за Ивицу? — запита као узгред, тек да поведе раз 
и канат се нагло отвори:</p> <p>— Јесте ли живи?..</p> <p>— А ти?..{S} Јеси ли ми жив?.. запита 
, у планину, да и њих запитају.{S} Неће ли они боље знати?{S} Нико незна ништа.{S} Али лица шва 
 Мирно је слушала препирке сељана: хоће ли је саранити у гробље или изван гробља?{S} Ови су бил 
цала као дете, не бринући се више: хоће ли ко чути или видети?</p> <p>На болесничкој постељи.</ 
ти у писмо, као да би да се увери: пише ли баш тако,.. — Одмах...</p> <p>— И треба, и треба, —  
 <p>— Онако како знам....</p> <p>— А би ли се исповједила?</p> <p>Она подиже мутне, водњикаве о 
Лакан. —</p> <p>Остарила.</p> <p>— А би ли ми је показао?</p> <p>— Што ће ти?</p> <p>— Да видим 
b n="35" /> <p>Погледа према небу не би ли сазнала : које је доба?{S} Је ли већ дозвољено да се 
ћи се, вребају као грабљиве звери: неби ли кога спазили, сусрели.{S} Ко био да био, само да одм 
ала.</p> <p>— Лако мој!{S} Лакане, јеси ли се уморио?</p> <p>Пољуби га у оба образа и опет спус 
 пута! . . .{S} Чујеш ли? . . .{S} Јеси ли глува? — опет подвикну неко и немилосно је гурну у с 
сте ли живи?..</p> <p>— А ти?..{S} Јеси ли ми жив?.. запита Митра изненађена и брзо устаде. — Ж 
 спусти</p> <p>на земљу. </p> <p>— Јеси ли уморан?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— А гладан? </p> <pb  
гледа ни да му се окрене.</p> <p>— Јеси ли се уморио? — запита некако суво, преко рамена.</p> < 
е чује, шапатом запита:</p> <p>— А јеси ли је виђео?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Закитила те, а?</ 
е стране, запита мекше:</p> <p>— А јеси ли често свирао?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Је ли и стрик 
у кнежеве речи.</p> <p>— Еј несретан ти ли сам под старос’, — болано јекну Мартин, разбивши лул 
... хвалили су ме.</p> <p>— А сагријеши ли с њиме, јаднице?</p> <p>— Сагријеших, оче.{S} Од доб 
 мрачно му, и мокро, и тесно.{S} Колико ли је лепше било у Мандиној колеби, а да и не спомиње л 
 притиска, мори.</p> <p>— Ко зна колико ли ћемо још пута овако вечерати, — избаци Симат полугла 
ростити ? запита, затим, промукло. — То ли је тај гријех без опроштаја.... <pb n="109" /></p> < 
"69" /> <p>— Еј, јадна царевино, на што ли си спала!</p> <p>Сутрадан, рано, звоно су однели из  
У први мах није се могло познати: добар ли је или рђав човек.{S} Није био ни љубааан ни суров.{ 
 да је забави нек је и забави.{S} Какву ли је ноћ провела ноћас јадница ?</p> <p>Па се преклопи 
се онај и баци мех на раме. — А требају ли ти новци? . ..{S} Узми па продај газди Пешикалу . .. 
а човека, још јаче наставља.{S} Затегну ли му ланац снажније, да и крв поцури, не престаје.{S}  
на деца, бежећи безобзирце.{S} Сусретну ли кога узверено врисну, одскоче и беже даље.{S} Понеко 
S} На кога су нападали?{S} Где?{S} Јесу ли могли штогод и упљачкати?{S} Све је хтела да чује и  
у или далеко?...{S} Како им је?{S} Јесу ли онамо у ватри где зује куршуми и топовска ђулад око  
рекао да крену за њима.</p> <p>— А јесу ли то <hi>наши</hi> ? — запита га испред ниске, нагњило 
рамена.</p> <p>— Нисам.</p> <p>— А јесу ли овце сите?</p> <p>— Јесу.</p> <p>— Хм. . .</p> <p>У  
ре, сестро, кажи за име Исукрстово јесу ли ми живи?</p> <p>И здрави, — дочекује Митра поуздано  
 бради и строго запита:</p> <p>— А знаш ли да је забрањено држати голубове?</p> <p>— Не знам, — 
њајући.</p> <p>— С пута! . . .{S} Чујеш ли? . . .{S} Јеси ли глува? — опет подвикну неко и неми 
викну:</p> <p>— Ах, оче!</p> <p>— Хоћеш ли?</p> <p>— Одмах.</p> <p>Па, бојећи се да се поп не п 
ан.</p> <p>— Смирено, покајнички, молиш ли се?</p> <p>— Онако како знам....</p> <p>— А би ли се 
а у лице и запита мекше:</p> <p>— Молиш ли се Богу?</p> <p>— Сваки дан.</p> <p>— Смирено, покај 
ђевине.{S} Неки се забављају око њива и ливада, обилазе их, ограђују.{S} А неки непрестано мисл 
тешећи је. — За сваку рану има и понеки лијек....</p> <p>— А какве ми фајде од освете.{S} Што ћ 
е. — Бране једни друге.— А нијесу ти ни лијека донијели и ако ти га још јуче преписали.</p> <p> 
.</p> <p>— А ево и ми дошли у жито, наш лијепи газда, — дочека један сељак и прогура се до њега 
 тумача:</p> <p>— Какво писмо?</p> <p>— Лијепо, мало писмо....{S} Свеже се голубу за ногу....{S 
ше да је у Ђеру, на батаљуну и да му је лијепо, — поче Мартин полако, старајући се да све онако 
..{S} Чујем и како јаучу, стењу...{S} И лијепо чујем глас кога од њих двојице... и распознајем. 
али цигар. — Отишао официр међу таоце и лијепо рекао : „Сјутра ћемо шесторицу објесити.{S} Буди 
пали цигар — Отишао официр међу таоце и лијепо рекао „Сјутра ћемо шесторицу објесити.{S} Будите 
даје, уписује зајмове.{S} Отвори касу и лијепо вели: „Узмите, узмите....{S} Што је моје то је и 
шено погледа око себе.{S} Погледа према литицама куд је нестало тице, па се бржебоље прекрсти.{ 
губи се негде међу мрачним и раскиданим литицама.{S} И као да се црн траг расу за њом кроз ону  
S} Сви ослабили, изнурени.{S} Очи жуте, лица модрикасто бледа, мехурови испод очију.{S} Искезил 
них, безизразних очију и готово блесава лица, на силу се подигоше да га мало сагледају, Дете!.. 
S} Погледа око себе и опази сасвим нова лица.{S} Неки људи које пре никад видео није.{S} Неки о 
е на тле.{S} Неколицина хапсеника, чија лица, дошав са <pb n="73" /> светлости у мрак, није мог 
у почеше испред њега да промичу сва она лица, једно за другим.{S} И сва обрасла у браде.{S} И т 
а поп пријатељски и одгрну јој чашаф са лица. — Ја нисам дош’о на какву дугу сједницу Само да т 
боље знати?{S} Нико незна ништа.{S} Али лица швапске господе забринута.{S} Сетни су, тужни, нев 
е стрепње, бриге ли, урезао им се преко лица и никако да ишчезне.{S} Застење ли који или прогов 
иноћ премного пио а није са испавао.{S} Лице »му подбуло, некако модро, очи закрвављене.{S} Крв 
емљиве зидове, цедила се и капала му на лице.{S} И мрачно му, и мокро, и тесно.{S} Колико ли је 
плен.{S} Неки се само савили, поклопили лице рукама и плачу.{S} А неки стоје скамењени, ћуте.{S 
наске ли те мајка изгуби!</p> <p>Зарони лице у прегачу, сакри га.{S} Први пут у четири године о 
 запљусне га каткада у жуто, испосничко лице, засени му замућене и упале очи и прелије му читав 
е на столицу.{S} Његово обло доброћудно лице руменило се и непрестано смешкало.{S} Материн доче 
ници ти да палиш свијећу?</p> <p>Румено лице Петрово као да се мало смрачи и он готово плану:</ 
ц и пољуби је.</p> <p>Поп јој загледа у лице и запита мекше:</p> <p>— Молиш ли се Богу?</p> <p> 
 није <pb n="106" /> крила, Јагоди је у лице говорила да ће умрети...{S} А кад ће умирати: зашт 
рже и строго, забринуто загледа му се у лице...</p> <p>— Тамница те испила...{S} Изнемого си.</ 
оже.</p> <p>Јагода уљезе у кућу, окрену лице зиду и, укрстивши руке испред очију, наслони главу 
ра.{S} Рашчупан одсев заиграва по мрким лицима сељака, склизне низ попову браду или затитра на  
крајно глупим <pb n="103" /> осмехом на лицу.{S} Чак и кад је официрчић прошао, он се још смешк 
ирисом кадуље и смреке.{S} Милује их по лицу, голица их око носа.{S} Док њима по прсима као да  
цама и необично забреклим трбухом.{S} У лицу жута, подбула као да болује од водене болести.{S}  
ље; други набрекли, отекли, помодрили у лицу и бесвесно, потпуно блесаво гледају око себе.{S} С 
г неспавања подбули, готово помодрили у лицу.{S} Иду тромо, гегајући се, погурени под тешком пр 
ив.{S} Читаво време немиран је, црвен у лицу, некако чудно гледа, сметено одговара.{S} За голуб 
крија, крадљивац, разбојник и поверљива личност генерала Брауна, изађе преда њу и затражи да ку 
 за време читава рата, — између главних личности у земљи, о којима се највише говорило.{S} Није 
да грде и љубе кога год ухвате.{S} Неки лове само официре, клањају се пред њима и целивају им о 
 набијајући торбу, при слабој светлости лојанице, непрестано је разговарала сама са собом. <pb  
релевају се као оне <pb n="24" /> ситне локвице по покошеним пољима. кад их месечина испија; до 
{S} Кад га гурнуше упаде му нога у неку локвицу, затим загази у блато, посрну, док га нечије ру 
а се ковитлају испред очију.{S} Играју, ломе се, мотају.{S} Затим се разли као нека магла. танк 
е недалеко силан вихор завија и фијуче, ломећи и крхајући гране, стрехе, димњаке.{S} Каткад се  
апевке, узвици, помагњава.{S} И праска, ломњава, оргињање.{S} Као да се негде у даљини одроњују 
љци дасака, подераних мешина, испуцалих лонаца и испробијаних и улупљених котлова.{S} И по неки 
арање.{S} До два дана ћемо те објесити, лопове!</p> <p>Тачно у осам сати одвели га на суд.{S} Т 
на њега:</p> <p>— Дијете ми моје дајте, лопови једни!{S} Отимачи!...{S} Разбојници!...{S} Сина  
 опет поче умотавати у големо клупче, у лопту.{S} Мало, мало па ено и носа: нешто големо, месна 
је пао Пшемисел.{S} Нису веровали да је луд, називали га претварилом, Трећи дан се разболео и у 
 чинило да он нема право.{S} Откуд она, луда женска глава, да га саветује?{S} Како би могла?{S} 
е одговара...{S} Ра да није луда?...{S} Луда?...{S} А зар би се неко, са и мало памети, овако д 
ну се и дебељко и узви главом:</p> <p>— Луда је, видим... али је пуна Влахалука...</p> <p>Коман 
{S} Никако не одговара...{S} Ра да није луда?...{S} Луда?...{S} А зар би се неко, са и мало пам 
 диже и, са познатом одличном упорношћу луда човека, још јаче наставља.{S} Затегну ли му ланац  
а које гле дају некако несвесно, готово лудачки.{S} Незна ни да говори, ни да запомаже.{S} Само 
 којом капи оквасио уста.</p> <p>Једини луди Васо што изгледа весео и задовољан.{S} Као да га в 
ривирити у село да што помогну.{S} Нису луди да се заражују!</p> <p>Око Јагодине куће увек се ш 
 гунђати и љутити се.{S} Присетише се и лудог Васе.{S} И он мртав, Стражари га измрцварили, што 
ови, раздерани, растргани, са помамном, лудом <pb n="53" /> радошћу ускачу према небу, заиграва 
ознатијих и мање познатих.{S} Чак и поп Лука, који у ово доба ретко излази из куће, дошао и пом 
} У врх огњишта засео стари, гурави поп Лука у својој широкој пророчкој бради и старој излизано 
Он се одавно био пробудио и једним оком лукаво провиривао испод покровца.{S} Старица га прекрст 
> <p>— А шта још?...{S} А?</p> <p>Лакан лукаво показа јабуке, па као да их опет хтеде сакрити.{ 
 прилике.{S} Ено старог, згуренога попа Луке, како немоћно корача-Руке му чак и преко рукава ве 
омешање, врева, хука.{S} И макар што је лула опомену, ишла је даље, не осврћући се, не уклањају 
и и даље. -</p> <p>— Хтио сам да идем у Лулиње, — јада се Мартин и уздише. — Али тамо још горе. 
ући их и Мартину се сажали.{S} Испразни лулу на опњиште, очисти је прстима и спусти поред себе. 
јадници? — тихо припита и Мартин пунећи лулу и испод ока их гледајући. — А?</p> <p>— Уморили, б 
тарос’, — болано јекну Мартин, разбивши лулу о огњиште, а ситни јој комади разлетеше се куд кој 
ку у зидове, пењу се на кровове и крше, лупају, секу.</p> <p>— Рат је објављен! ...{S} Живио ра 
ојника са добошима.{S} Непрестано туку, лупају.{S} Десило се први пут те су неки таоци викали и 
S} Шуцкори су веровали да је стара мало луцкаста и одговор им се учини врло згодан.{S} Осмехну  
ве, — бере их свакога прољећа и свакога љета, — зна која најбоље пристаје уз коју болест.{S} Ог 
ар ли је или рђав човек.{S} Није био ни љубааан ни суров.{S} Госте је премерио једним дугим пог 
} Зар они имају срца?..{S} Зар знаду за љубав, за смиловање?</p> <p>Дуго, дуго седела је и разм 
ди, да му не буде с тежег.{S} Симату за љубав и погоди се с њим и продаде све што је имала за п 
 су ретко и навраћали.{S} И сад су били љубазнији, питомији.{S} Кушали и да храбре чељад, да те 
но за другим и немо, ћутке целивају га, љубе.{S} Љубе у врх, у средину, у дно.{S} И крсте се и  
ећу и честитају један другоме, грле се, љубе, плачу.{S} Неки нарочито отишли у варош да дотерај 
гим и немо, ћутке целивају га, љубе.{S} Љубе у врх, у средину, у дно.{S} И крсте се и клањају с 
Једни рашириле руке те почели да грде и љубе кога год ухвате.{S} Неки лове само официре, клањај 
шапта некако мекше окрећући се Лакану и љубећи га у косу. — И пази је!</p> <p>Па изађе пред кућ 
за кукњавом, молим ти се, — прогунђа он љубећи јој танке, мршаве прсте и чврсто их стискајући.  
зе за мишице, пригрли и поче љубити.{S} Љуби и по образима и по очима, све у жељи да погоди мес 
 у жељи да погоди место куд га и Јагода љубила Затим му пружи мали колачић и, пажљиво се осврћу 
ју милошту на малог Лаку.{S} Грлили га, љубили, обасипали поклонима.{S} И били су некако задово 
> <p>— Ех, синко, оно ти и Исус каже да љубимо непријатеље, — зашункета поп збуњујући се и заму 
/p> <p>Опет принесе крст на уста и поче љубити некако страсно, манито.</p> <p>— Зар се то никак 
ђа, па га узе за мишице, пригрли и поче љубити.{S} Љуби и по образима и по очима, све у жељи да 
кад она пригрли руку и опет манито поче љубити, прибра некако снагу да се и обрецне:</p> <p>— О 
ри жене зграбише по шаку земље и почеше љубити.{S} Само стара Митра што се још држи, што се не  
 пусте, опет се чвршће пригрле и напану љубити.</p> <p>— А ево нам домова! — сетно добаци један 
ниску столичицу, — а имаћемо времена за љубљење.{S} Док свршимо што треба.</p> <p>Петар остави  
 једни другима, загрлише се.{S} Настаде љубљење, дуго, бескрајно љубљење.{S} Дочепа ли се једно 
се.{S} Настаде љубљење, дуго, бескрајно љубљење.{S} Дочепа ли се једно другога не може да се од 
ко удара на царевину и на главне цареве људе.{S} Та и он је службеник.{S} И њега, можебити, зов 
<p>— А ја често... тако... гледам крв и људе у крви...{S} Чујем и како јаучу, стењу...{S} И лиј 
шуцкора, који су такођер боље познавали људе и прилике.{S} Узгред је пажљиво завиривао и разгле 
је муке.{S} Ништа тако не може зближити људе као патња.{S} Готово за час као да заборави на се  
 сваког страха, престали сви обзири.{S} Људи се весело сусрећу и честитају један другоме, грле  
у око нога, те из даљега изгледа као да људи и не корачају него с натегом газају кроз некакву ц 
т манитова међу њима.{S} И манитавих се људи боје ...</p> <p>Брже боље поклопи уста руком и зан 
арода скупила се пред црквом.{S} Здрави људи, домаћини, старци, старице, девојке, деца.{S} Хоће 
дњаче ни ништа.{S} Гробница!...{S} Живи људи сарањени у гробницу.</p> <p>— Осим ко је имао пара 
рабљиве животиње кад осете крв, сви ови људи, жене, деца, острвљени, узбешњели, немирни су, узб 
бити с њиме?...{S} Куд ће га ови сурови људи гонити, како га кињити?..{S} Дете, па ни њега не ш 
ава, да се буди.{S} Здравији и снажнији људи запослили се око развалина.{S} Хоће што пре да ози 
 себе и опази сасвим нова лица.{S} Неки људи које пре никад видео није.{S} Неки обучени у војни 
</hi>.{S} И било му чудно што се толики људи, у овако ведрој и топлој летњој вечери не одмичу о 
а стоје око софре и да дворе док царски људи једу.{S} Ко се није научио понизно да двори, тешко 
но осветљеној соби окупили се најкрупњи људи.{S} И генерали, и престојник и чиновници, сви бего 
но.{S} Мора да су добри, јер само добри људи пате.{S} Зажали за њиховом дјецом коју није ни поз 
о је као да се надала, да ће јој баш ти људи донети слободу и тај њезин недостижни „дан освете“ 
 ни Маџари, ни Румуни.{S} Све сами наши људи, Муслимани из оближњих села и из Требиња.{S} Кита  
и се ипак надали.{S} Имају, зар, и тамо људи душу и верују у Бога.{S} Ваљда ће се смиловати и п 
и руком по колену. — Ко зна какви су то људи!..{S} Кад их повела на вешала, а они застали да по 
 а о рамену пушка.{S} Са дивљом радошћу људи који никада нису имали оружја у рукама, или га ода 
 И њезин Лакан да остане у рукама таких људи!..{S} Да га баба и не види и не омилује болесна?{S 
зјавише да селе.{S} Неколицини народних људи предадоше све.{S} И одело, и оружје и храну.{S} Св 
и наш је Швабо на издиханију“...</p> <p>Људи оставише послове, неће да раде ништа.{S} Само иду  
лужбеник, а она неће да се пред царским људима исповеда.{S} Не сме познати ни да је забринута,  
емљи свак има да једе, а ко је крив тим људима што се нису побринули за свој залогај ?{S} Жанда 
и поче звиждукати.{S} Није, чини му се, људски ни отпочинуо, а нечија снажна рука дохвати га за 
 она мала, мршава цурица што није знала људски ни коза потерати, да му буде вереница?{S} И њоме 
{S} А мрка се гомила тромо и лено ваља, љуља, некако рањенички стењући.{S} До мало па се почеше 
кли рогови.{S} И све почело да се љуња, љуња, тресе.{S} И он сал ненадно се заљуља и паде на зе 
 му никли рогови.{S} И све почело да се љуња, љуња, тресе.{S} И он сал ненадно се заљуља и паде 
S} По нека вуче по двоје деце за собом, љутећи се и проклињући што не могу да каскају, да измич 
 због њих.{S} Једино што се стари Мргуд љутио кад му се сушило жито.{S} Па и он би, напослетку, 
лонила?</p> <p>Лакан је био нестрпљив и љутио се на бабу.{S} Надао се да ће му из вароши донети 
мене, ако макар што излане.{S} Жандари, љутити и кивни, затворише је у некакву шталу.{S} Ту ће  
ри. <pb n="55" /> Сви уозбиљени, оштри, љутити.{S} Пуне им руке списа и хартија свакојаких.{S}  
ацују један другоме, прекоравају се.{S} Љутити и бесни што никако не могу да сврше, — можда би  
ри вода и запалио чибук.</p> <p>Поче се љутити и проклињати сама себе, што је допустио да га за 
е јавит ?</p> <p>Многи почеше гунђати и љутити се.{S} Присетише се и лудог Васе.{S} И он мртав, 
ни, прашњави ишли су у нереду и, вечито љутити, насрћали на свакога, на чобана, на жену, на дет 
ца на врата.{S} Нико му не одговори.{S} Љутито опсова нешто и залупа јаче.{S} Врата се нагло от 
 Удари једном, двапут, трипут.{S} Па ја љутито баци на земљу, дозва сеоског кнеза, који је седе 
м, ето, отимају и вуну. — вели војник и љутито чупка уфитиљене брчиће. — Газда Пешикан и некака 
..{S} А уста сува, сува, вавек сува.{S} Ма колик квасио никад их наквасити.</p> <p>Тамничар, на 
кога Србина, који је дошао пред суд.{S} Ма како чудна и немогућа била пријава, они јој готово у 
ладни и уморни као да једва дочекаше да ма шта присркну.{S} Жељно, оберучке прихватише за мале  
кса.{S} Дође му да се врати кући, да се ма куд сакрије испред ње.{S} Касно.{S} Одлучи се некако 
 толиким несретним бескућницима.</p> <p>Ма колико сурови и свирепи били, шуцкори нису имали срц 
 сад је један стајао с њим пред вратима магазе и нешто живо разговарао, размахујући рукама и гл 
 се да читаве гомиле пуних врећа леже у магази.{S} А он је <hi>наш</hi> човек, од <hi>наше</hi> 
ње да му треба неколико нових барака за магазине.{S} Чим му дозволили, направио ове дрвењаре. < 
е.{S} И одело, и оружје и храну.{S} Све магазине, бараке, болнице, судове.{S} А ови хоће да иду 
.{S} Кад су продали стоку и отишли пред магазу газда Микаила, затекли су га управо како товари  
</p> <p>И газда се окрену и мирно оде у магазу.</p> <p>— Шта ћемо сад?</p> <p>И сељаци се забри 
пну му нешто на уво и лагано га увуче у магазу.</p> <p>Старица застаде на улици и поче се обзир 
{S} Некако очајно погледа на Пешиканову магазу.{S} Као да се надала, да ће ипак отуда неко да и 
 се, мотају.{S} Затим се разли као нека магла. танка провидна магла и као да хиљадама свећица т 
се разли као нека магла. танка провидна магла и као да хиљадама свећица трепере и пролећу кроз  
адама свећица трепере и пролећу кроз ту маглу.{S} Пролећу као златне челе, као златни лептирови 
тојанствено:</p> <p>— А теби ће твој из Мађарске донијети огледало.{S} Има тамо пуно огледала.< 
 са Симатом?{S} Није ли и он одређен за Мађарску или га гурнули у те проклете таоце?{S} А и кад 
а не знам...{S} А биће да је опремљен у Мађарску.</p> <p>— А мој бабо шта ради? — Живо упаде Ла 
ред зору прекрстити да му одагна чине и мађије?..{S} Нико, нико живи неће се побринути за њезин 
не одвоји од свога детета, од своје <hi>мазе</hi>.{S} На толику непокорност Цугсфирер је морао  
бичај да га милује и грли, није га хтео мазити.{S} Чак ни од лањске године откако му мати умрла 
ш, те неколико јаја.{S} Постарала би се мајка да јој се олакша детету.{S} Али овако како ће?... 
 Несретни мој, Симате!{S} Данаске ли те мајка изгуби!</p> <p>Зарони лице у прегачу, сакри га.{S 
.{S} Симате, црна срећо моја!{S} Зар те мајка више никад виђет неће?{S} Зар те никад подворити  
 рђаве?...“ Кад би били близу, нашла би мајка и капетана и однела му понуда — те мало дувана, т 
 меко, меко назва:</p> <p>— Добра вече, мајко!</p> <p>— А стрико!</p> <p>— А Петре!</p> <p>Лака 
инко.</p> <p>— Здраво нам била Симатова мајко!</p> <p>Стара Митра рашири руке и поче да грли је 
познајем...{S} Јечи и зове... „Ах, мила мајко!“...</p> <p>— То је, зар, у сну, — вели Митра и л 
илости, сажаљења.{S} Да ли је и он имао мајку па је се сетио?{S} Или био мекшега срца од друга  
ном чојом.{S} У средини овисок, надувен мајор, густе, црне браде са наочарима на носу и некакво 
{S} Симате мој, Симате мој!...{S} Тешко мајци без тебе !... -</p> <p>Нарицала је тихо, пажљиво, 
аукну:</p> <p>— Јадни меј Јуре!{S} Куку мајци за тобом!</p> <p>— Остави, Манде, не кидај се. —  
алога и његову породицу, јер би, иначе, макар нашли и голуба, прогледали кроз прсте.{S} Додаде  
е и нагони га да се причести.</p> <p>И, макар му и мучно било, макар знао да ће се сељанима зам 
да свако чељаде које се у селу разболи, макар од какве болести, види и обиђе.{S} Није чекао да  
е да запита Крсту.{S} Макар био и свој, макар јој и познат, он је данас царски чојек, службеник 
S} Макар се и под ведрим небом спавало, макар се мало и промучили.{S} Опет је свак на своме, на 
чести.</p> <p>И, макар му и мучно било, макар знао да ће се сељанима замерити, одлучи се да јој 
 озидају и <pb n="104" /> поправе куку. макар само толико, да се у њој може становати.{S} Други 
азда Пешикан продао <hi>за радише?</hi> Макар било и скупо не смета.{S} Само да се добије </p>  
S} Нигде на свету не живи се као ту!{S} Макар се и под ведрим небом спавало, макар се мало и пр 
тра тако хоће, то је њезина воља....{S} Макар, сутра сама и гладовала, већерас ће с њима пирова 
познала, да сад нешто „није у реду“.{S} Макар се и мучила мало, и патила и она и Лакан, сваки д 
 на крај тротоара, на узвишење неко.{S} Макар је и гњечили, гурали, опет је могла нешто боље да 
влада се и не хтеде да запита Крсту.{S} Макар био и свој, макар јој и познат, он је данас царск 
 Сви смо ми хапсеници, — одговори му да макар што каже. -- Сви.{S} Зато нас и чува стража...{S} 
д га, ето, гони.{S} Драго јој да оде па макар на дан...{S} И јадни Мартин ропће, непрестано роп 
ајући се да ће одабрати коју, да склепа макар и труо креветац.</p> <p>Неколике уске, тесне, нез 
не чује.{S} Комешање, врева, хука.{S} И макар што је лула опомену, ишла је даље, не осврћући се 
Швабама.{S} Неће се Лако покорити Шваби макар главу изгубио .... </p> <p>Једнога дана, отворивш 
илазили око куће и пазили да когод неби макар и нехотице уљегао унутра.{S} Чим опазе кога, <pb  
ога.{S} Ваљда ће се смиловати и продати макар неколико.{S} Газда Микаило Пешикан сам има толико 
и брине, — ако му само име спомене, ако макар што излане.{S} Жандари, љутити и кивни, затворише 
Из ове куће и овог села нигђе не смијеш макнути...{S} Марш!</p> <p>А кад и Манда хтеде да прого 
 им у сунцу као голем бокор расцветаних макова; широки, шарени копарани, вени златом, прелевају 
<p>Маши се руком под главу и извади два мала, бела, болничка хлебића.{S} Болесници су сваки дан 
} У читавој кући чувала се још само два мала, тврда комадића хлеба, — узмешан кукуруз са ресом  
а зар оно бледуњаво комшинско дете, она мала, мршава цурица што није знала људски ни коза потер 
испитивало као од беде.{S} Сведоцима се мала пажња поклањала и ако их каткада довођене читаве ч 
 журе...</p> <p>На крају села дочека их мала четица стараца и сакатих младића.{S} Неке вратили  
ла и весело му маше руком.{S} А он одма малакса.{S} Дође му да се врати кући, да се ма куд сакр 
е кињити</p> <p>Десети дан Лакан некако малакса.{S} Ноге га издају, поклецују, у глави му се не 
ари, да га истера из куће.{S} Али намах малакса.{S} Заклеца, затетура, посрну крај огњишта и не 
ље да гледа.{S} Осети како је почела да малаксава, да посрће.{S} Ухвати се руком за младо, обли 
а и негде високо, високо, трзајући се и малаксавајући, замире и ишчезава.</p> <p>У Митрину кућу 
врата за собом, збаци торбу с рамена и, малаксавши на оближњи креветац, загњури главу међу руке 
 прободе, осети чисто физичку бол...{S} Малаксала клону Митри на раме и мукло јаукну:</p> <p>—  
сушичаво дете, слабо, испијено, и једна малаксала жена, у грозници.{S} Нити им когод <pb n="50" 
S} Ено се они бешњи пламенови заморили, малаксали, па само још каткада јаче измахну огњеним кри 
дног буџака. није допирала јека некаква малаксања болесника и, с друге стране, лако звиждукање  
е.{S} Каткад се отме и понеки пригушен, малаксао јаук и као да замре у прашини.{S} Затим неко ч 
авите жене и ђецу...{S} А је ли Бугарин малаксао, неће се ни Турко дуго одржати...{S} Не може.{ 
о.{S} Ево карте, да знате.</p> <p>Манди малаксаше руке низ бедре.{S} Големи трбух као да јој за 
е даље.{S} Понеко од оних мањих уморено малакше, посрне.{S} Закопа се у дебелу прашину и очајно 
сркну.{S} Жељно, оберучке прихватише за мале финџаниће и нагло почеше испијати.{S} Не маре што  
стили пред црквени праг, да преноћи.{S} Малено, танушно, остарело, поцрнело, помахутило.{S} На  
онити и тући...{S} Сведно што је онако. мали...{S} Зар они имају срца?..{S} Зар знаду за љубав, 
њаре направили су војници од дасака.{S} Мали. ниски прозорчићи, расклимани; врата тесна, искрив 
Богу!...{S} Петар је велики, а Лакан је мали.</p> <p>Од тада сваки дан ишла је по селу од куће  
рогледали кроз прсте.{S} Додаде како је мали и иначе сумњив.{S} Читаво време немиран је, црвен  
епријатеља; изабрали га баш зато што је мали, да је мање сумњив.{S} Да <pb n="78" /> није тако  
о куд га и Јагода љубила Затим му пружи мали колачић и, пажљиво се осврћући да когод не чује, ш 
 неко доба, извуче између некаквих крпи мали, јефтин дудук.{S} Весело поче да измахује њиме око 
 Турчина.</p> <pb n="79" /> <p>— Ај, ај мали ?{S} Како си ? — запита један буцмасти војник Лака 
млад, танушан официр, плав, буцмаст, са малим, уфитиљеним брчићима и великом, коврчавом косом,  
вати у големо клупче, у лопту.{S} Мало, мало па ено и носа: нешто големо, меснато, масно, искри 
</p> <p>— Какво писмо?</p> <p>— Лијепо, мало писмо....{S} Свеже се голубу за ногу....{S} Зар ни 
кан је, као за инад свима, преболео.{S} Мало је, додуше, срећника који су оних дана у нашим бол 
 умотавати у големо клупче, у лопту.{S} Мало, мало па ено и носа: нешто големо, меснато, масно, 
блесава лица, на силу се подигоше да га мало сагледају, Дете!....{S} Још једно дете!...{S} Отка 
но смешкало.{S} Материн дочек као да га мало изненадио.{S} Није баш онаки како га замишљао.{S}  
S} Сламу простре испод себе па легне да мало отпочине.{S} Али није могао починути.{S} Јак, стра 
сваким.{S} Кад их све испратио, застада мало, погледа изнад себе у небо и, зинувши као хала, же 
када радознало остарели миш.{S} Погледа мало слободније, одигне бркове у вис као да би да омири 
што „није у реду“.{S} Макар се и мучила мало, и патила и она и Лакан, сваки дан је изгледала ве 
алдуз с канапом.{S} Једва некако напипа мало, већ упрљано, писмо, лено га извади, отвори и пока 
лободно говорити.{S} Хтеде да га завара мало и да га пошаље куда.{S} Па опет се сустегну.{S} Шт 
аја.{S} Шуцкори су веровали да је стара мало луцкаста и одговор им се учини врло згодан.{S} Осм 
не проговори.{S} А њему се десна усница мало придиже и као с неким поносом избаци:</p> <p>— Сам 
у рукама и пољуби га у чело.{S} Застаде мало и као да размисли.{S} Па се опет наге и пољуби га  
у.{S} Не хтеде се ни помакнути.{S} Зађе мало у страну и опет се накостреши.</p> <p>Јагода се ја 
<p>Тек други дан Лакан као да опет дође мало себи.{S} Пред очима као да му се мало разведри; по 
а њу...</p> <p>Митра, изнемогла, .ош је мало лежала на земљи.{S} Па се придиже, клону на један  
да је чува.</p> <p>Препоручи и да тркне мало до Јагоде, да јој се јави.{S} Ако може да је забав 
/p> <p>— Да ми срцу одлахне...{S} Да се мало нвсладим.</p> <p>— Ех, Јуре, Јуре!</p> <p>Мартин ј 
у по авлији, Често оду преко пута да се мало разговоре.{S} Туже се како не знају шта ће са децо 
у?</p> <p>Румено лице Петрово као да се мало смрачи и он готово плану:</p> <p>— Зар ви сви не п 
 Дурушовића, — замоли Митра и одмаче се мало од огњишта. — Први је опањкао Симата, а други га о 
ли никада!</p> <pb n="8" /> <p>Да би се мало осоколио, примаче се најближем овну и лако га куцн 
 видим.</p> <p>— Хи ...</p> <p>Лакан се мало замисли и суво избаци:</p> <p>— Није то за те...</ 
се и под ведрим небом спавало, макар се мало и промучили.{S} Опет је свак на своме, на својој г 
е мало себи.{S} Пред очима као да му се мало разведри; поче се прибирати, освешћавати.{S} Погле 
и.{S} Узви главом, уздахну и измакну се мало у страну.{S} Само да је што даље од њега!</p> <pb  
ајка и капетана и однела му понуда — те мало дувана, те коју кокош, те неколико јаја.{S} Постар 
жив...{S} Хајдемо у кућу, да отпочинете мало.</p> <p>Уведе их у кућу и посади на сниско седиште 
приступа, -нити их нуди чиме.{S} Уопште мало говоре једни с другим.{S} Ако би неко и почео, чим 
 Ето си виђела.{S} И све се бојим да ће мало послати.{S} Није друге него ћу опет и ја. од оно у 
жује, обоје се брзо дигоше.{S} Стресоше мало хаљине, уредише их и весело јој дођоше у сусрет.{S 
.{S} Какво звоно?.. . зачуди се Манда и мало се исправи.</p> <p>— Па звоно са цркве...{S} Одниј 
.{S} Луда?...{S} А зар би се неко, са и мало памети, овако држао?...{S} Решише да је узму измеђ 
и неколика гутљаја.{S} Као да се оснажи мало.{S} Опет придржавајући се за дрво, лагано се приди 
ашто?{S} За чисто детиње послове.{S} Ни мало их изненадило није кад су угледали Лакана.{S} Били 
Или да просе ?{S} А код куће се нема ни мало и треба донети.{S} Ако деца у зору заишту хлеба, ш 
црнело, помахутило.{S} На једној страни мало је и напукло, али то му ништа сметало -није да нек 
.</p> <p>— А молим ти се, бако, да одем мало до Јагоде — тихо прошапта Лакан прилазећи Митри из 
ађати и да му карте одмах пропадају чим мало закасни.{S} Напослетку кад му сви разлози нису мог 
, љуља, некако рањенички стењући.{S} До мало па се почеше распознавати прилике.{S} Ено старог,  
и шуцкора да и старицу и Лакана, са оно мало стоке што им оставили, потерају доле, према цркви. 
овцама. .</p> <p>Кад се приближише селу мало се очисти, скиде капицу с главе и прстима рашчешља 
њему дугачке, блатњаве руке и дадоше му мало труле, смрдљиве сламе.{S} Сламу простре испод себе 
а, пита поругљиво:</p> <p>— Зар је цару мало што му дадосмо ђецу, зар му треба и котлова?</p> < 
ље се пунило, пунило непрестано.{S} Још мало па Јагода неће бити тако удаљена од својих комшија 
и ко да се противи, немилице га истуку; малог попадијина Војина убише што је бранио свог петла. 
зато су обоје излевали своју милошту на малог Лаку.{S} Грлили га, љубили, обасипали поклонима.{ 
ла рањаве, завезане руке на рамена свог малог Лакана који се прибио уз своје овце, и хладно, го 
о за њом није уздахнуо ни заплакао осим малог Лакана.{S} Он је, сиромах, кришом, кад нико не ви 
 збуњена одласком њезина буцмастог, <hi>малог</hi> Петра, некако га несвесно погледа.{S} И нека 
јник и са голом бајунетом устреми се на малога.{S} У томе истоме часу устреми се и стара Митра  
 се морао повући и, гунђајући, оставити малога.</p> <p>— Сједај мати, — викну Симат, који не хт 
у изишла на мегдан.{S} Савила би се око малога, вољна да све ударце <pb n="15" /> прими на се и 
ену, како жандари мора добро да познају малога и његову породицу, јер би, иначе, макар нашли и  
ст неки капетан, са исуканом сабљом, на малом, угојеном вранчићу.{S} Мора да је синоћ премного  
...{S} Имате ли у кући ... онако... што маломе треба?</p> <p>— Има свега фала Богу, — брзо одго 
} Не заплећу ногама, не звече сабљама и мамузама, не гледају више гордо и презриво на све око с 
причају неуморно.{S} Изненада, кадидад, Манда стрекне и удари руком по колену,</p> <p>— Сачувај 
да ли би се и сестре теже раставиле!{S} Манда загрлила и Митру и Лакана, па готово очајно пита: 
ан спуштени брк омакне по која суза.{S} Манда се готово препаде кад се, напослетку, окрену прем 
 <pb n="62" /> жељна да пре исприча.{S} Манда је сазнала да се Петар губио из куће и да су га т 
отпочине.{S} Кад се приближила кући.{S} Манда јој пође у сусрет, узе је под руку и поможе да се 
/p> <p>— И треба и треба, — брзо дочека Манда и приврти у писмо, као да би да се увери: пише ли 
..{S} Ми овди причамо, — муца поплашена Манда и страшиво гледа негде преда се, — а он... може б 
Звоно?...{S} Какво звоно?.. . зачуди се Манда и мало се исправи.</p> <p>— Па звоно са цркве...{ 
вона, треба да идемо у Турке, - опет ће Манда упорно, не попуштајући. <pb n="68" /></p> <p>— Зн 
но одгегуца низа страну.</p> <p>Митра и Манда као да се нису делиле.{S} У кући помагала једна д 
ијеш макнути...{S} Марш!</p> <p>А кад и Манда хтеде да проговори, снажно их удари обе, гурну Ла 
" /> <p>— Јуре мој!{S} Дијете!</p> <p>И Манда се спусти на столицу.{S} Сави руке у крило и обор 
више пара?</p> <p>Чим је изишао, заврти Манда главом и поче јадиковати:</p> <p>— Тврдица је, тв 
 воље, притезати опанке.{S} И као да му Манда крива што га тамо чекају толике непријатности, по 
 као да га шаљу на робију.{S} Кад би му Манда напоменула како мора ићи, најпре се правио као да 
Ево! <pb n="65" /></p> <p>— Да]!</p> <p>Манда зграби писмо, принесе га на прса, пољуби, па нагл 
ој комади разлетеше се куд који.</p> <p>Манда се тек сада освести, тек сада разумеде.{S} И нека 
вори.{S} Ено су дошли и ђендари.</p> <p>Манда стаде на кућна врата, провири напоље и опет се пр 
о боље окусе.{S} Што је Бог дао.</p> <p>Манда послуша.{S} Дохвати са зида и спусти међу њих ове 
на.</p> <p>— А шта ће ти остати?</p> <p>Манда се нарогуши и кресну оштрије:</p> <p>— Остаће ми  
/hi>. — А оклен?</p> <p>— Оклен?</p> <p>Манда обори главу.</p> <p>— Продаћемо кога овна.</p> <p 
је прекори:</p> <p>— Због твога језика, Манде, главу ћеш изгубити.</p> <p>Сад, кад немамо звона 
влачећи:</p> <p>— А нема вајде од каве, Манде...{S} Дај ти да се руча, те да што боље окусе.{S} 
} Куку мајци за тобом!</p> <p>— Остави, Манде, не кидај се. — поче је тешити Митра пригрлив је  
аву, Уједно је наумио, — опет кришом од Манде, -— да прода своје тешке, сребрене токе, те да и  
 и Лакану, није хтела узети.{S} Дала га Манди.{S} Јер <pb n="89" /> чим је погледала брашно, ви 
 писмо, лено га извади, отвори и показа Манди.</p> <p>— Ево! <pb n="65" /></p> <p>— Да]!</p> <p 
но, — рече некако кроз зубе, окренув се Манди.</p> <p>— Звоно?...{S} Какво звоно?.. . зачуди се 
 погино.{S} Ево карте, да знате.</p> <p>Манди малаксаше руке низ бедре.{S} Големи трбух као да  
14"> <head>XV.</head> <p>У најтеже дане Мандине, кад је непрестано кукала и кад је требао неко  
, и тесно.{S} Колико ли је лепше било у Мандиној колеби, а да и не спомиње лепу кућу своју!</p> 
 Мартиновој кући жестоко се сукобише са Мандом.{S} Стара, чисмена домаћица као да се родила са  
S} Затим је прала, сушила и, заједно са Мандом, кувала и готовила.{S} Дочека ли, дакле, Лакана  
 се парио уз ватру и пушио, рукова се с Мандом, погледа и на Матру.{S} Некако му мило што се и  
ас преживјети.</p> <p>И ако се свађао с Мандом, у себи је смислио да пошаље Ивици пуних сто и п 
 Ипак при поласку потапше <pb n="61" /> Манду по плећу и шапће поверљиво;</p> <p>— А шта ако бу 
 погоди шта сам ти фино донио? — Запита Манду и намигну.</p> <p>— Шта? — кратко запита она и не 
.{S} Има десет манитова међу њима.{S} И манитавих се људи боје ...</p> <p>Брже боље поклопи уст 
т на уста и поче љубити некако страсно, манито.</p> <p>— Зар се то никако не може опростити ? з 
огом“.{S} А кад она пригрли руку и опет манито поче љубити, прибра некако снагу да се и обрецне 
, и болеснике и сакате ...{S} Има десет манитова међу њима.{S} И манитавих се људи боје ...</p> 
но, нестрпљиво ухвати попа за пешеве од мантије и, молећи,. узвикну:</p> <p>— Ах, оче!</p> <p>— 
окој пророчкој бради и старој излизаној мантији, на којој се већ почела указивати и понека рупа 
повесмо <pb n="13" /> неопране вуне.{S} Мантију прикупио око себе те му се некако саплела око н 
пет брзо прелети, скотрља се низ попову мантију и саспе му се у крило.{S} Симат, отац Лаканов,  
изабрали га баш зато што је мали, да је мање сумњив.{S} Да <pb n="78" /> није тако млад. предло 
 поштеђена, кад нијесу поштеђене толике мање, сиромашније ? ...{S} И зар је само поробљена? ... 
, преносила по коју ствар, и вреднију и мање вредну, из Јагодине у своју кућу, да јој случајно  
поседали неколико сељана и познатијих и мање познатих.{S} Чак и поп Лука, који у ово доба ретко 
 одскоче и беже даље.{S} Понеко од оних мањих уморено малакше, посрне.{S} Закопа се у дебелу пр 
 дали.{S} А треба му и преобука, и нова марама и сапун.{S} Па још и једну боцу ракије да му про 
 да га запахну, јер, на час, зачепи нос марамом.{S} Затим, у чудној журби, готово трком крену о 
инџаниће и нагло почеше испијати.{S} Не маре што је врућа. што пржи.{S} Само кад има.</p> <pb n 
да јој каткада воде донесе.</p> <p>Баба Марија, кад су је напољу питали, одговарала да болест н 
 ову храну ?{S} Зар није боље да њојзи, Марији, даде?{S} Па и не чекајући одговора, бирала је ш 
ј је.{S} Тек трећи дан нађоше неку бабу Марију, калу и пакосну жену, којој наредише да јој кува 
 хране голубове и хране их у јатима.{S} Марко Томов имао их двадесет; Аћим Перишин шеснаест; Ни 
е потјерао заједничку стоку на пашу.{S} Мартин, не имајући ситне деце, морао је плаћати туђем,  
 јаја... да пошаљем коју десетицу, а да Мартин и не зна...</p> <p>И дуго, дуго, стењала је и ја 
 <head>IX.</head> <p>Шест дана остао је Мартин у Стоцу и тек се седми дан вратио, са — <hi>три< 
убио!</p> <p>— Шути, жено, — опомену је Мартин мукло. — За свог цара. <pb n="58" /></p> <p>— Не 
>— Хтио сам да идем у Лулиње, — јада се Мартин и уздише. — Али тамо још горе.{S} Тамо намијенил 
и...</p> <p>— А ето су узели, — опет ће Мартин упорно и отпусти два дима...{S} Нису нас ни пита 
, на батаљуну и да му је лијепо, — поче Мартин полако, старајући се да све онако искаже како му 
А уморили се, јадници? — тихо припита и Мартин пунећи лулу и испод ока их гледајући. — А?</p> < 
ој да оде па макар на дан...{S} И јадни Мартин ропће, непрестано ропће све док не крене.{S} Ипа 
да болује од водене болести.{S} Кад јој Мартин потврди да су то <hi>њихови</hi> гости, она прис 
И треба, и треба, — искеси се према њој Мартин, који никад није волио издати паре из руке а да  
н ти ли сам под старос’, — болано јекну Мартин, разбивши лулу о огњиште, а ситни јој комади раз 
 па ето сто крупа.</p> <pb n="66" /> <p>Мартин се почеша иза уха и опет: отегну:</p> <p>— А и з 
сладим.</p> <p>— Ех, Јуре, Јуре!</p> <p>Мартин је за све време седео нем, скамењен.{S} Утонуо у 
 ће зазвонити и цару и царевини.</p> <p>Мартин, који је застао на прагу и чуо задње речи, благо 
 одмах жељно и страсно предавао.</p> <p>Мартин, немоћан и слаб, са чибуком у <pb n="60" /> зуби 
ив се некако, ступи унутра.{S} Поздрави Мартина који се парио уз ватру и пушио, рукова се с Ман 
еко прошапта:</p> <p>-- А шта ћемо, мој Мартине?..{S} Божја воља! </p> </div> <pb n="96" /> <di 
 и даве, даве, даве....</p> <p>Дошав до Мартинове куће, застаде.</p> <p>Отра зној са чела и, ос 
ирају, запретише да ће пуцати.</p> <p>У Мартиновој кући жестоко се сукобише са Мандом.{S} Стара 
да је отпрате кући.{S} Узгред запретише Мартину да ће га строго казнити, ако је од сада пусти д 
ма.</p> <pb n="59" /> <p>Гледајући их и Мартину се сажали.{S} Испразни лулу на опњиште, очисти  
каном и стоком, предадоше неком грбавом Мартину, ситну, мршаву човечуљку, чија је глава једва и 
та пише? — запита тихо и опет се окрену Мартину. .</p> <p>— Пише да је у Ђеру, на батаљуну и да 
овог села нигђе не смијеш макнути...{S} Марш!</p> <p>А кад и Манда хтеде да проговори, снажно и 
 Гаране мој!...{S} Гаране мој!</p> <p>— Марш! — дрекнуше војници, које као да раздражи његово ј 
упљених котлова.{S} И по неки мех сира, масла, — што нису могли понети, — заостао уз какву гоми 
 што је било од вредности.{S} Ни кашику масла, ни шаку брашна да оставише.{S} Ни једног покрива 
е.{S} Покупише вуну, крпе, хаљине, сир, масло.{S} Негде наиђоше и на бардак са ракијом.{S} Зама 
вом руком показа на мехове с кајмаком и маслом.</p> <p>— Све?</p> <p>— Све. <pb n="26" /></p> < 
о па ено и носа: нешто големо, меснато, масно, искривљено.{S} Ено и големих уста са отромбољени 
охвати са зида и спусти међу њих овећу, масну синију, протра је чађавом крпом, па се лагано окр 
 пољуби у руку.{S} Још се једном окрете матери, рашири руке и загрли је.{S} Па истрча пред кућу 
де међу војнике.</p> <p>Петар се окрену матери, која беше пристала за њим, и загрли је.{S} Сав  
е руменило се и непрестано смешкало.{S} Материн дочек као да га мало изненадио.{S} Није баш она 
е, миловање материно!..{S} Симате, дико материна!..{S} Симате, пуна кућо моја!..{S} Симате, црн 
/p> <pb n="43" /> <p>— Симате, миловање материно!..{S} Симате, дико материна!..{S} Симате, пуна 
е помоли Митра, мршава, висока старица, мати Симатова.{S} Носила је, лако се погуривши, пуне ка 
, па мирно крочи према старој.</p> <p>— Мати, дај ми руку да пољубим !</p> <p>Стара, још једнак 
ивљавати ради крађе.{S} Сад се тек нека мати сети детета па дозива; неко тек сада опазио да му  
о ни раздељене.{S} У једну групу допрла мати, а у другу дете; у једну брат, а у другу сестра.{S 
 по пушци. — Да нијеси наша и да нијеси мати двојице војника, показао бих ти како се за језик с 
ајући, оставити малога.</p> <p>— Сједај мати, — викну Симат, који не хтеде да окуси залогаја до 
и.{S} Чак ни од лањске године откако му мати умрла те остао сироче.{S} Ретко кад и да се осмехн 
роз авлију, жена се заљуља и посрну.{S} Матиша не смеде да застане и да што помогне.{S} Једним  
_C13"> <head>XIV.</head> <p>Сеоски кнез Матиша сневао је за неколике ноћи како га некакви црни  
и“, борећи се с Талијанима.</p> <p>Кнез Матиша разгледао је карте једну по једну, мргодио се, м 
е сузе као да се слевају у прса јаднога Матише. запљускују му око срца, навиру до под грло и да 
пушио, рукова се с Мандом, погледа и на Матру.{S} Некако му мило што се и она ту задесила.{S} Н 
.</p> <p>Кад су спазили војнике, у први мах као да су се забунили.{S} Од велике радости нису зн 
ијорили и падали по раменима.{S} У први мах није се могло познати: добар ли је или рђав човек.{ 
" /> <p>Зачуђено узвикнуше обоје у исти мах и устукнуше једно пред другим.{S} Али се официр дрв 
 гнезда, и понека измршавела, полудивља мачка направила у њој свој лежај.{S} Око сатрвених и пр 
егде по четворица.{S} Нису ни Швабе, ни Маџари, ни Румуни.{S} Све сами наши људи, Муслимани из  
х, веле, три стотине да опреме некуда у Маџарску, у сургунлук.{S} Све старце, онаке к'о Мргуд,  
тирови.{S} Лакан се развесели и поче да маше <pb n="83" /> рукама.{S} Покуша да хвата.{S} Изнен 
 пазила.{S} Већ га угледала и весело му маше руком.{S} А он одма малакса.{S} Дође му да се врат 
} Ама су фини...{S} Баш за те...</p> <p>Маши се руком под главу и извади два мала, бела, болнич 
.{S} Освојили две касарне, заробили три машинске пушке, одела, муниције.</p> <pb n="113" /> <p> 
 кад те гоне?</p> <p>— Ја бих кукала да ме не гоне, — одговори Митра суво, и слободно му поглед 
паде Лакан и погледа јој у очи. — Је ли ме поздравио.</p> <p>— Поздравио те.</p> <p>— А кад ће  
> <p>— Тето!...{S} Златна!...{S} Не дај ме!</p> <p>Официр се не даде збунити.{S} Лено се окрену 
з куће и намах се стави на прагу. — Ево ме.</p> <p>— У име закона позивам те да ступиш у војску 
а то све дадем свијету и.... хвалили су ме.</p> <p>— А сагријеши ли с њиме, јаднице?</p> <p>— С 
— А све ми се чини... ко зна... а страх ме, страх.{S} Митре, сестро, кажи за име Исукрстово јес 
уначила би се и изазивачки му изишла на мегдан.{S} Савила би се око малога, вољна да све ударце 
, па се нагло скупи, згрчи и опет упане међ даске.</p> <p>— Ено нам домова, — одговарају Брђани 
са наочарима на носу и некаквом сламком међ зубима.{S} Око њега, са две стране, по два капетана 
пре се лактовима о колена, спусти главу међ шаке и замисли се.{S} Нису говорили ни једно ни дру 
 Брашанчеву, и заставу носио; Ивица је, међу осам одабраних коњаника, на коњу дочекао новог фра 
 плотова и ограда и брзо замакну у гај, међу појате, или их нестане на уској путањи према шуми. 
 измаче на леђа и саби се у гомилу ону, међу светину.</p> <p>Узвик нечувене, дивље радости разл 
 да опогани <hi>царскм хлебом</hi> .{S} Међу Брђанима се одавно утврдило уверење да је сваки, к 
нике и сакате ...{S} Има десет манитова међу њима.{S} И манитавих се људи боје ...</p> <p>Брже  
читано писмо спустили у крило, узела га међу прсте и тихо прошаптала:</p> <p>— Хвала Богу!...{S 
зо се <pb n="48" /> оте од бабе, потрча међу овце и обгрли Гарана обема рукама.</p> <p>— Гаране 
ставак.{S} Било то као неко живо чељаде међу њима, — весело и несташно, — које се у свакој кући 
 јаким крилима, писну и изгуби се негде међу мрачним и раскиданим литицама.{S} И као да се црн  
позивам те да ступиш у војску.{S} Хајде међу војнике.</p> <p>Петар се окрену матери, која беше  
се и нешто као да непрестана ршти, меље међу њима.{S} Један, са дугим перчином који му се спушт 
етко излази из куће, дошао и помешао се међу њих.{S} Сви некако суморни, озбиљни.{S} Ватра на о 
 Бугара код Ветреника допро је некако и међу Брђане.{S} Допро готово у исти час кад и у Требиње 
да послуша.{S} Дохвати са зида и спусти међу њих овећу, масну синију, протра је чађавом крпом,  
ало плаћати.{S} И Лакан се одмах снашао међу новим друговима и одмах се сприљатељио с њима.{S}  
и нудио ракијом.{S} Једну чутуру гурнуо међу њих и мукло их нагонио да се обреде, док другу пун 
о живље и запали цигар. — Отишао официр међу таоце и лијепо рекао : „Сјутра ћемо шесторицу обје 
ро живље и запали цигар — Отишао официр међу таоце и лијепо рекао „Сјутра ћемо шесторицу објеси 
авши на оближњи креветац, загњури главу међу руке.</p> <pb n="43" /> <p>— Симате, миловање мате 
грли је.{S} Па истрча пред кућу и крену међу војнике.{S} На Јагодину кућу и не погледа.{S} Стид 
дмукло јекне под шуцкорским ударцем.{S} Међутим у стоку као да је помамац ударио.{S} У колико ч 
епша је по рамену:</p> <p>— Но..</p> <p>Међутим неки војници одвојили и коње и говеда и одвели  
 на раме и мукло јаукну:</p> <p>— Јадни меј Јуре!{S} Куку мајци за тобом!</p> <p>— Остави, Манд 
 зове да га когод одмени.</p> <p>Блека, мека, букање, рика, звекет пушака и бајонета, одмерено  
толико стока немирнија.{S} Блека, рика, мека, рзање оштри, несносни, заглушујући.{S} И разлежу  
Саге се, спусти му руку на гобу и меко, меко прошапта:</p> <p>-- А шта ћемо, мој Мартине?..{S}  
љен, оружан. увија брчић и некако меко, меко назва:</p> <p>— Добра вече, мајко!</p> <p>— А стри 
ено мирише, а клепетуша на Гарану меко, меко клепне, а цврчци всело цврче : под стрехом, у трав 
..{S} Саге се, спусти му руку на гобу и меко, меко прошапта:</p> <p>-- А шта ћемо, мој Мартине? 
 опремљен, оружан. увија брчић и некако меко, меко назва:</p> <p>— Добра вече, мајко!</p> <p>—  
S} А сено мирише, а клепетуша на Гарану меко, меко клепне, а цврчци всело цврче : под стрехом,  
 Загледајући га са сваке стране, запита мекше:</p> <p>— А јеси ли често свирао?</p> <p>— Јесам. 
та.</p> <p>—- Но?....{S} Боље? — запита мекше примајући га за руку.</p> <p>Лакан и опет покуша  
</p> <p>Поп јој загледа у лице и запита мекше:</p> <p>— Молиш ли се Богу?</p> <p>— Сваки дан.</ 
 за њега.</p> <p>Па пође вратима и рече мекше:</p> <p>— Продаћу три овна...{S} Треба и мени пар 
 данас.</p> <p>Јагода одиже крст и рече мекше:</p> <p>— А добар је био, добар....{S} Није не го 
} Имо си велику ватру, — опет ће војник мекше и лако га помилова по образу. — Доктори су нареди 
 Хајдете тамо па се забавите, — рече им мекше. — А мене оставите сану...{S} Уморна сам, хоћу да 
p>— А ти слушај бабу, — прошапта некако мекше окрећући се Лакану и љубећи га у косу. — И пази ј 
н имао мајку па је се сетио?{S} Или био мекшега срца од друга ?{S} Ко зна ! </p> </div> <div ty 
риле се и нешто као да непрестана ршти, меље међу њима.{S} Један, са дугим перчином који му се  
 гушио; вода, која је цурила низ мркле, мемљиве зидове, цедила се и капала му на лице.{S} И мра 
Митра покуша да се умеша, да га отме. — Мене водите....{S} Ја ћу с вама.</p> <p>— Ти си овђе ин 
мо па се забавите, — рече им мекше. — А мене оставите сану...{S} Уморна сам, хоћу да се одморим 
<p>— Иди пред нама!</p> <p>— Неће он за мене живе....{S} И Митра покуша да се умеша, да га отме 
емамо ти готово шта окусити.</p> <p>— У мене нема жита за вас, — кратко осече газда и не гледај 
ри Митра благо и помилова је по коси. — Мени су дигли двојицу ...{S} Све ће бити како је Бог на 
о, — рече и ђавољасто намигну.</p> <p>— Мени ?</p> <p>— Уштедио сам у шпиталу...{S} Ево...{S} А 
рса. — Нема помоћи од кукњаве...{S} А и мени су убили сина...{S} Мога убише што је био бунтовни 
/p> <p>— Продаћу три овна...{S} Треба и мени пара, за трошка...{S} Ех...{S} Тешко је, тешко дан 
метан човек у свету.{S} Нико се не може мерити с њиме.{S} Зато се и чувала да му никад ништа не 
 Окошти, мршави, — ни један као да нема меса на костима, — али необично жилави, чврсти.{S} Погл 
еносила је и брашна, и граха, и осушена меса, и још некаква мрса који се задесио у Јагодиној ку 
џаку, захвати кутлачом кртоле, купуса и меса, напуни овелик сахан до врха и сахан спусти на син 
тне локвице по покошеним пољима. кад их месечина испија; док се широке, црне чакшире неспретно  
Мало, мало па ено и носа: нешто големо, меснато, масно, искривљено.{S} Ено и големих уста са от 
смељаве.{S} Зарили једно другом прсте у месо као да би да чупају, кидају.</p> <p>— Кхе, кхе, —  
да стисне, да ухвати, да зарије панџе у месо.{S} Лакан измахне једном руком а он би да зграби д 
одступи да <pb n="119" /> и баби начини места.{S} Стараца се пажљиво отра око уста, обујми Петр 
иташе напред као да би трком да дођу до места које је им одређено; старији и немоћнији, стењући 
роле и размести их по селу, на неколико места.{S} Уза сваку патролу додао је и 'по двојицу шуцк 
 дебеле млазове дима у вис.{S} На неким местима још се једва провлаче између изгорелих греда, н 
 свечаним часовима, падају као увреде и место да теше, раздражују.</p> <p>Затвори врата за собо 
разима и по очима, све у жељи да погоди место куд га и Јагода љубила Затим му пружи мали колачи 
 под пратњом шуцкора послаше у одређено место.</p> <p>Стару Митру, заједно са Лаканом и стоком, 
коме у очи погледа.{S} Вечито опипавају место где им виси дуванкеса, непрестано замотавају цига 
никако није могла да се смири на једном месту.{S} Непрестано ишла од куће до куће и непрестано  
у рубље, вешају, разгрћу; чисте посуђе; мету, распремају по авлији, Често оду преко пута да се  
јаних и улупљених котлова.{S} И по неки мех сира, масла, — што нису могли понети, — заостао уз  
аш си будала, — подругну се онај и баци мех на раме. — А требају ли ти новци? . ..{S} Узми па п 
 други, па се сада и сам придигну један мех. — Узми.</p> <p>— Нећу . . .{S} Не треба ми . . .</ 
 Митра и мршавом, сувом руком показа на мехове с кајмаком и маслом.</p> <p>— Све?</p> <p>— Све. 
ни.{S} Очи жуте, лица модрикасто бледа, мехурови испод очију.{S} Искезили крваве зубе и радосно 
лијама читави навиљци дасака, подераних мешина, испуцалих лонаца и испробијаних и улупљених кот 
 <p>— И све ми се чини... не знам...{S} Ми овди причамо, — муца поплашена Манда и страшиво глед 
кинувши капу и полажући је на кољено. — Ми га не смијемо светити.</p> <p>— Брата не смијеш осве 
— Узми.</p> <p>— Нећу . . .{S} Не треба ми . . .</p> <p>— Узми болан !</p> <p>— Имам на дому.</ 
боље чује одговор.</p> <p>— Ухватили га ми, чобани, — одговори Лакан и поверљиво се окрену тума 
сно прогунђа:</p> <p>— Зло, синко, Бога ми.</p> <p>Други дан потераше Лакана на рад. <hi>У царс 
од освете.{S} Што ће ми то?</p> <p>— Да ми срцу одлахне...{S} Да се мало нвсладим.</p> <p>— Ех, 
} Отимачи!...{S} Разбојници!...{S} Сина ми амо!...{S} Нећу ја да се моја крв пролиева ни за цар 
има и понеки лијек....</p> <p>— А какве ми фајде од освете.{S} Што ће ми то?</p> <p>— Да ми срц 
хота је... <pb n="63" /></p> <p>— А све ми се чини... ко зна... а страх ме, страх.{S} Митре, се 
тра и гледа је зачуђено.</p> <p>— И све ми се чини... не знам...{S} Ми овди причамо, — муца поп 
 готово кидиса на њега:</p> <p>— Дијете ми моје дајте, лопови једни!{S} Отимачи!...{S} Разбојни 
— А какве ми фајде од освете.{S} Што ће ми то?</p> <p>— Да ми срцу одлахне...{S} Да се мало нвс 
огуши и кресну оштрије:</p> <p>— Остаће ми моје дијете...{S} Све нек пропане, само нек ми они : 
кују топ.</p> <p>— Лажеш!</p> <p>— Душе ми.</p> <p>— Ко ти каже?</p> <p>— Читаво село говори.{S 
теде да униђе у радњу.</p> <p>— А ево и ми дошли у жито, наш лијепи газда, — дочека један сељак 
ан. —</p> <p>Остарила.</p> <p>— А би ли ми је показао?</p> <p>— Што ће ти?</p> <p>— Да видим.</ 
 ли живи?..</p> <p>— А ти?..{S} Јеси ли ми жив?.. запита Митра изненађена и брзо устаде. — Жив  
 сестро, кажи за име Исукрстово јесу ли ми живи?</p> <p>И здрави, — дочекује Митра поуздано и п 
 и зачешљавајући перчин.{S} Та нисмо ни ми празних тораба.</p> <p>Донесе се ракија, поче се наз 
 речи, пружи му руку.</p> <p>— Не оцрни ми образа кукњавом, молим ти се, — прогунђа он љубећи ј 
 се не одазва.</p> <p>— Баба!{S} Шта си ми донијела?</p> <p>— Ништа, сине.</p> <p>— Не може бит 
ј је!{S} Недај никуд да иде!..{S} Ти си ми одговоран за њу...</p> <p>Митра, изнемогла, .ош је м 
 игле. — Да имаш и показ’о би.{S} Ти си ми лагао.</p> <p>Увређен скочи Лакан с клупе и брзо уље 
 крочи према старој.</p> <p>— Мати, дај ми руку да пољубим !</p> <p>Стара, још једнако збуњена  
што мирнија, стишанија.</p> <p>— Не дај ми Боже да умрем. док не осване дан освете, — опет ће М 
 дијете...{S} Све нек пропане, само нек ми они :живи и здрави буду.</p> <p>— Тхе ...</p> <p>— П 
ир! „Ево главе“ вели „па сијеците, само ми оставите жене и ђецу...{S} А је ли Бугарин малаксао, 
варнице разлетеше по уској кући. — Само ми их Бог дао и само ми их он може узети...</p> <p>— А  
уској кући. — Само ми их Бог дао и само ми их он може узети...</p> <p>— А ето су узели, — опет  
{S} Не разумеде ништа.</p> <p>— Сви смо ми хапсеници, — одговори му да макар што каже. -- Сви.{ 
ар и он ће опростити</p> <p>Он може што ми не можемо Он сваком прашта и теби ће.....{S} Сагни г 
, оче.{S} Од добре воље сагријеших, јер ми омиље срцу Није била</p> <p>сила никако</p> <p>Опет  
ао Симата, а други га објесио.{S} У њих ми не дирајте!</p> <p>— А рашта? — засмеја се харамбаша 
октори су наредили да ти се сваки сахат мијењају облоги....{S} А вектери те обмотали само једни 
родали стоку и отишли пред магазу газда Микаила, затекли су га управо како товари жито на омања 
вати и продати макар неколико.{S} Газда Микаило Пешикан сам има толико жита; шапуће се да читав 
ово <pb n="31" /> читаву селу.{S} Газда Микаило Пешикан тужи вас за дуг.{S} Свакога, ко је затв 
и распознајем...{S} Јечи и зове... „Ах, мила мајко!“...</p> <p>— То је, зар, у сну, — вели Митр 
 као у огледалу, играју, трепере и горе милијуни језици његови.</p> <p>— Ето, Митре, Бог милост 
андом, погледа и на Матру.{S} Некако му мило што се и она ту задесила.{S} Нек није сам.{S} Нек  
ђу руке.</p> <pb n="43" /> <p>— Симате, миловање материно!..{S} Симате, дико материна!..{S} Сим 
..</p> <p>Па га још јаче пригрли и поче миловати.</p> <p>— А наше двоје ђеце у војсци, — исправ 
 Они се не ће раставити<pb n="56" /> ни милом ни силом.{S} У оном очајању многи се охрабрише и  
.{S} Цар се, веле, смиловао и у великој милости својој дозволио им повратак.{S} И ко зна да ли  
лужили у жандарима и што су још и сад у милости код жандара.{S} Па и они као да иду некако пост 
језици његови.</p> <p>— Ето, Митре, Бог милостиви нареди да се опет састанемо, — прошапта осетн 
дали.{S} И зато су обоје излевали своју милошту на малог Лаку.{S} Грлили га, љубили, обасипали  
ну.{S} Како би сад загрлио и ижљубио ту милу, птицу.) А сва деца <pb n="72" /> хране голубове и 
им и свежим мирисом кадуље и смреке.{S} Милује их по лицу, голица их око носа.{S} Док њима по п 
седе до њега.{S} Није имао обичај да га милује и грли, није га хтео мазити.{S} Чак ни од лањске 
 држи у рукама и некако лагано, пажљиво милује је.</p> <p>— Ја вам кажем, браћо, е добро бити < 
ти.{S} Петар притрча, обгрли га опет и, милујући, узе му једну јабуку иза појаса.{S} Другу оста 
.{S} Све ће бити како је Бог наредио, а мимо његову се вољу не може.</p> <p>Јагода уљезе у кућу 
93" /> пре сврши!....{S} И како пролази мимо куће, тако оставља за собом лелек, нарицање.{S} Чи 
а. ако је из мога котла окуси.</p> <p>— Мир! — дрекну цуксфирер опоро и удари по пушци. — Да ни 
 црни Бугарин покорно савио шију и моли мир! „Ево главе“ вели „па сијеците, само ми оставите же 
каза на старца, који је висио, — и сада миран и достојанствен — мртав.</p> <p>За старцем је дош 
етене, не комешају се.{S} Осетиле, зар, мирис своје траве, па некако весело блеје и журе, журе. 
о да једнако пада онај тешки, загушљиви мирис горевине. </p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
узлечући према небу.{S} Загушљив, тежак мирис горевине као да поче падати на прса и лагано гуши 
 попухује и поткађује их јаким и свежим мирисом кадуље и смреке.{S} Милује их по лицу, голица и 
уз ватру.{S} Други отишао, чупа траву и мирише је; трећи обилази, премера даске, надајући се да 
 од ватре нити излазе напоље.{S} А сено мирише, а клепетуша на Гарану меко, меко клепне, а цврч 
ести?...{S} Опазивши га овако озбиљна и мирна, сва се стресе.{S} И некако радосно, нестрпљиво у 
седела су по двојица талаца.{S} Хладни, мирни, озбиљни.{S} Запалили цигаре и мирно одбијају дим 
епрестано текле, али је опет била нешто мирнија, стишанија.</p> <p>— Не дај ми Боже да умрем. д 
пази никога.{S} Поглади браду и настави мирније:</p> <p>— Тако се почеше разболевати један по ј 
му, а он помаже Влади. — опет ће војник мирније, — па ради шта хоће.{S} Вазда јој даје, уписује 
ну да удари, Али кад опази како га она, мирно и слободно, не трепћући гледа, некако постиђено о 
ала, а они застали да попију по ракију, мирно се ижљубили с оним што остају... „Збогом...“ „До  
че се на леђа и, држећи руке на појасу, мирно их дворила све док нису вечерали.</p> <p>Сјутрада 
 ли се или не.{S} Готово равнодушна.{S} Мирно укочено гледала је преда се када су јој прочитано 
ије хтела отићи ни да је мртву види.{S} Мирно је слушала препирке сељана: хоће ли је саранити у 
сти!</p> <p>— Бог нек суди и опрашта! — мирно одговори Митра, па опет прихвати за своју преслиц 
</p> <p>— А бабо?</p> <p>— Одвели га, — мирно одговори Митра и нежно је прихвати око паса. — Пс 
ги</p> <p>— Симата ће осветити закон, — мирно одговори Петар, лагано скинувши капу и полажући ј 
ару !</p> <p>И Симат заглади бркове, па мирно крочи према старој.</p> <p>— Мати, дај ми руку да 
<p>— К’о што видиш, — одговори му Митра мирно, понудив столицу.</p> <p>Није смео да седне.{S} О 
иће и хљеба у нас, — одговори харамбаша мирно вадећи омањи чешаљ и зачешљавајући перчин.{S} Та  
е срела.{S} Ако би и срела пролазила је мирно, не јављајући се, не обзирући.{S} Нити би хтела п 
кад да мисли на болесника.{S} Слегао је мирно раменима и хладно одговорио:</p> <p>— А што ћу му 
азе рукавом, опипа јабуке за појасом, и мирно крену даље.{S} Као да му не беше криво што је сус 
и, мирни, озбиљни.{S} Запалили цигаре и мирно одбијају димове као на збору каквом.</p> <pb n="3 
} Застану насред улице, закрче пролаз и мирно разговарају.{S} Нико несме да им се јави ни да их 
сти, пољуби крст, пољуби проту у руку и мирно пође вешалима.{S} Узвик радости опет се разли изн 
За вас нема.</p> <p>И газда се окрену и мирно оде у магазу.</p> <p>— Шта ћемо сад?</p> <p>И сељ 
 да јаукне, а нико не ноже да се одвоји мирно од села, од своје <pb n="51" /> куће.{S} Две три  
ноћи наднети над њега, да види спава ли мирно, да се не трза, да ружне снове не снива?..{S} Ко  
} Показује му, нуди што је донела, а он мирно прима и примећује којешта, пита.</p> <p>Напуни и  
о, угојен, као да се зачуди тој њезиној мирноћи.{S} Некако јој подругљиво добаци:</p> <p>— Што  
м пред собом, — нек још барем ову ноћ с миром преспавају.{S} Имаће и тако и сувише времена да к 
лазе их, ограђују.{S} А неки непрестано мисле о храни, одлазе у Требиње и враћају се сетни и за 
а види: шта то пита?{S} Зар <hi>он</hi> мисли да је она достојна исповиједи и причести?...{S} О 
е управо саручковао те није имао кад да мисли на болесника.{S} Слегао је мирно раменима и хладн 
Желе да се опију.{S} На глад се више не мисли; мора је нестати.{S} Биће хлеба колико се хоће.{S 
 се, па ће све да даде за њега.{S} И не мисли више ни на што него на трбух.</p> <p>А била је у  
је морала да се миче, да креће куд и не мисли.{S} Чини јој се као да и не иде, него је носе.{S} 
а једној забави. „Ево да видите како се мисли на вас и на вашу децу“ вели им један чиновничић и 
згледа некако силнији, моћнији.{S} Свак мисли да је јунак.{S} И бесни су ради тога, осиљени.{S} 
 време седео нем, скамењен.{S} Утонуо у мисли па нити се миче, нит јекне, нити се закашље.{S} С 
чудном зебњом и страхом, гледаше га.{S} Мислила је зар да је дошао да ружи и да прокуне.{S} И п 
ш?... — И она намести уста онде, где је мислила да су некад Петрова уста била. — Свирате ли ова 
у.{S} Ту ће се зар смирити и опаметити, мислили су.{S} Без јела, без пића, попустиће, омекшати. 
ридружи.{S} Најволела је сама са својим мислима, са својом бригом, са својим сновима.</p> <p>Пр 
а се харамбаша. <pb n="115" /> — Ја сам мислио да ћеш нам рећи, да баш њих тражимо.</p> <p>— Ја 
таде муцати:</p> <p>— Ја, ето, само сам мислио да напоменем.{S} Ако би вам што фалило, ја сам т 
је брашно, знајући колико мора молити и митити Муратбегове слуге да му оно десетак кила одмах и 
 су биле изнесене најбираније ђаконије, Митра ни тога неби могла окусити.{S} Зар она да једе а  
е пламен изви и зализну уз омањи котао, Митра, грозећи се, задрхта и окрену главу да га не глед 
>Наишав на овако силан и ненадан отпор, Митра устукну.{S} Зар њезин Петар овако зна да говори?. 
, приређује се ето господска вечера.{S} Митра тако хоће, то је њезина воља....{S} Макар, сутра  
 Митрина врата, тражећи да га пусте.{S} Митра, која целу ноћ није спавала него поднимљена седел 
ала крв из обе руке, и понуди завој.{S} Митра одби.{S} Опара рукав са некакве старе кошуље и пр 
ричином:.{S} А познала је и по ходу.{S} Митра се није приближивала кући оним живим, веселим ход 
лони главу на њих.{S} Бризну у плач.{S} Митра и не покуша да је даље теши.{S} Нека се исплаче б 
} И као да се питају; а ко га удари?{S} Митра је седела хладна као стена <pb n="102" /> изгдеда 
готово очајно пита: како ће без њих?{S} Митра јој напомену нека се само моли Богу за дан освете 
се да је у некакву дослуку с њима.{S} А Митра неће ничијег поклона, ко је са швабом у дослуку.{ 
>— Не слути, јаднице, — брзо је прекида Митра и хоће да јој зачепи уста јаглуком. — Грехота је. 
 <p>Кад су жандари повели Лакана, стара Митра их је, поред свих претња, пратила.{S} Узастопце ј 
ти па се и сам згади и опљуне.{S} Стара Митра некако сметено прекрсти Лакана чим је погледао пр 
они Бога и почели га помињати.{S} Стара Митра по њима је и познала, да сад нешто „није у реду“. 
} У томе истоме часу устреми се и стара Митра на њега.{S} Без ичега, голих руку.{S} Рукама прих 
ку земље и почеше љубити.{S} Само стара Митра што се још држи, што се не да расплакати.{S} Она  
о нам била Симатова мајко!</p> <p>Стара Митра рашири руке и поче да грли једнога по једнога.{S} 
и да добују и без потребе.</p> <p>Стара Митра, притешњена светином, стењала је, измицала се, ук 
, почеше да се растављају.</p> <p>Стара Митра, и ако је желела, никако није могла тога дана да  
p>— А ти?..{S} Јеси ли ми жив?.. запита Митра изненађена и брзо устаде. — Жив зар? <pb n="90" / 
} Помози!</p> <p>— Шта ти је? — пита је Митра и гледа је зачуђено.</p> <p>— И све ми се чини... 
ли ми живи?</p> <p>И здрави, — дочекује Митра поуздано и потврђује главом. — Бог их чува.</p> < 
 ни да се помоле отуда.</p> <p>Стара се Митра упути према радњи газде Пешикана.{S} Чим је почео 
.</head> <p>Одмах иза поноћи придиже се Митра и поче се припремати за пута.{S} Одлучила је да с 
дими, ни ватре се не нагрија, — опет ће Митра упорније.</p> <p>— Ама како да ти кажем... — и Кр 
ем. док не осване дан освете, — опет ће Митра, тешећи је. — За сваку рану има и понеки лијек... 
</p> <p>— Неће он за мене живе....{S} И Митра покуша да се умеша, да га отме. — Мене водите.... 
 заповести уљегоше да их истерају.{S} И Митра, и Лакан и Јагода, која се сакривала за њихова ле 
спусти на синију.{S} Опазивши како се и Митра и Лакан халапљиво наклопише на јело, задовољно се 
“...</p> <p>— То је, зар, у сну, — вели Митра и лагано зева. — Пошљи свијећу у цркву, па ће пре 
у ни Циганина Ибра Дурушовића, — замоли Митра и одмаче се мало од огњишта. — Први је опањкао Си 
м. . .</p> <p>У томе се иза куће помоли Митра, мршава, висока старица, мати Симатова.{S} Носила 
Ја бих кукала да ме не гоне, — одговори Митра суво, и слободно му погледа у очи.</p> <p>Настаде 
мо дужни, треба да се плати, — одговори Митра, па, и не погледав на позив узе га, преви на четв 
>— Има свега фала Богу, — брзо одговори Митра, са детињским поносом.{S} Стара, чуварна домаћица 
ог нек суди и опрашта! — мирно одговори Митра, па опет прихвати за своју преслицу.</p> <p>Није  
о?</p> <p>— Одвели га, — мирно одговори Митра и нежно је прихвати око паса. — Пси!</p> <p>— Кук 
ће Бог биће и добро, — поносно одговори Митра, исправљајући се.</p> <p>— Мучно, мучно, — уздахн 
p> <p>— Уморили, богме, — тихо одговори Митра. — Није шала толико путовање.</p> <p>— А имате ли 
мо се мртви не враћају. — тихо одговори Митра, држећи се од њега у пристојној даљини, као што и 
>— Куку!</p> <p>— Не кукај, — проговори Митра благо и помилова је по коси. — Мени су дигли двој 
ба, мрс?</p> <p>— Ето, — тихо проговори Митра и мршавом, сувом руком показа на мехове с кајмако 
и, Манде, не кидај се. — поче је тешити Митра пригрлив је на прса. — Нема помоћи од кукњаве...{ 
клецивати од узбуђења ...{S} Шта ће јој Митра сада ? . . .{S} А отац? ...{S} Шта је с њим било? 
и о Јагоди и о веридби им.{S} Исто тако Митра је била извешћена колико су се пута Јуре и Ивица  
?</p> <p>— К’о што видиш, — одговори му Митра мирно, понудив столицу.</p> <p>Није смео да седне 
— Имам једног сина у војсци, — отповрну Митра као преко воље.</p> <p>— И бабу? - поправи је Лак 
 одела, муниције.</p> <pb n="113" /> <p>Митра никако није могла да се смири на једном месту.{S} 
ас ни питали.</p> <p>— Силеџије!</p> <p>Митра је, испочетка, некако зебла због ових домаћина, к 
да било, треба таоца објесити. .</p> <p>Митра стрекну.{S} Шта је са Симатом?{S} Где је он? ...{ 
.{S} Ти си ми одговоран за њу...</p> <p>Митра, изнемогла, .ош је мало лежала на земљи.{S} Па се 
Послаћемо те пред суд, у Мостар.</p> <p>Митра, која је стајала крај врата и <pb n="71" /> све н 
е и лагано одгегуца низа страну.</p> <p>Митра и Манда као да се нису делиле.{S} У кући помагала 
чему толико радује колико хлебу?</p> <p>Митра га гледала, посматрала и није знала шта да рекне. 
е милијуни језици његови.</p> <p>— Ето, Митре, Бог милостиви нареди да се опет састанемо, — про 
чини... ко зна... а страх ме, страх.{S} Митре, сестро, кажи за име Исукрстово јесу ли ми живи?< 
аја и кокоши и, не поздравив се, оде од Митре.{S} Она погледа за њим.{S} Причини јој се као да  
колико опорих ријечи, припрети, па пође Митри, којој шибала крв из обе руке, и понуди завој.{S} 
кући помагала једна другој, — откако се Митри зацелише руке, — одмењивала, заједно се бринула о 
оста!</p> <p>Дошав у дрвењару окрену се Митри и рече шапатом:</p> <p>— Јагода је на умору...{S} 
 се зар још може дозволити.</p> <p>Баби Митри као да првој дојади толико отпочивање.{S} Готово  
 Јагоде — тихо прошапта Лакан прилазећи Митри иза леђа и обгрливши је.</p> <p>Она, трепнувши, с 
 хитно истрча из куће.{S} Побеже старој Митри у заштиту.</p> <p>— Тето!...{S} Златна!...{S} Не  
>њихови</hi> гости, она приступи старој Митри, пружи јој руку и пољуби је у образ.</p> <p>— А к 
чисто физичку бол...{S} Малаксала клону Митри на раме и мукло јаукну:</p> <p>— Јадни меј Јуре!{ 
 <p>Још пред зору стари Мргуд закуца на Митрина врата, тражећи да га пусте.{S} Митра, која целу 
а, она и погледом може замамити.</p> <p>Митрина дрвењара, као и остале, за час се напунише чеља 
који је седео у врху (још је становао у Митриној дрвењари) и некако поплашено их гледао, <pb n= 
а одмах описује како су војници њезину, Митрину, кућу поново склепали из дасака и да су подигли 
у и пође за Јагодом у потеру.{S} Опколи Митрину кућу са сваке стране.{S} Истераше стоку из поја 
аксавајући, замире и ишчезава.</p> <p>У Митрину кућу дођоше само двојица.{S} Један, одмах при у 
е јадне ? — тихо, шапатом запита опазив Митру и Јагоду.{S} Пажљиво се обзирући и завирујући да  
тре теже раставиле!{S} Манда загрлила и Митру и Лакана, па готово очајно пита: како ће без њих? 
 је требао неко да је теши, отргоше јој Митру. ,Дође наредба да се сви интернирани врате натраг 
 n="28" /> <p>Још из даљега опази стару Митру како је чека пред вратима.{S} И ноге јој почеше п 
 послаше у одређено место.</p> <p>Стару Митру, заједно са Лаканом и стоком, предадоше неком грб 
дначије шири са дна села, поне се нешто мицати, котрљати.{S} Облак често пресецају све јаче бле 
а час једна страна, час друга.{S} Игра, миче, трепти.{S} А обе главе тресу се, трасу и обе пита 
арицу, <pb n="39" /> те је морала да се миче, да креће куд и не мисли.{S} Чини јој се као да и  
 скамењен.{S} Утонуо у мисли па нити се миче, нит јекне, нити се закашље.{S} Само се каткада ни 
и по носу почеле поигравати.{S} Лепо се мичу час на чело, час на образ, десни, леви.{S} Заигра  
сака провири каткада радознало остарели миш.{S} Погледа мало слободније, одигне бркове у вис ка 
атка, здепаста жена са необично дебелим мишицама и необично забреклим трбухом.{S} У лицу жута,  
ар прикрао му се иза леђа, па га узе за мишице, пригрли и поче љубити.{S} Љуби и по образима и  
не почеше се спуштати у село.{S} Напред млад, танушан официр, плав, буцмаст, са малим, уфитиљен 
 жели да га се куртарише.{S} Док је био млад, здрав, док радио и доносио у кућу, и бојала га се 
е сумњив.{S} Да <pb n="78" /> није тако млад. предложио би смртну казну, а овако.....</p> <p>Ла 
> <p>Престадоше са питањима.{S} Тужилац млад, умидерен, напарфимисан обрлајтнант, бујне, бронов 
че преко рамена и, засецајући ножићем у млада стабла јасика и бреза које се згуснуле око путање 
 се узварује.{S} Затим се хитно, некако младачки окрену, дохвати из серђена са судима овећи чан 
трка, комешање.{S} Девојке, девојчице и младе невесте хитно, не осврћући се, промичу пиз улицу, 
 преварио на слави, при пићу?{S} И ради младе веренице био је бесан.{S} Гунђао је, псовао, прет 
ваљала у прашини, крај нога.{S} Десетак младића, сакатих, седели су одвојени у страни, на спару 
дочека их мала четица стараца и сакатих младића.{S} Неке вратили из Арада, неке из војске, као  
лије.</p> <p>За Васом иде друга поворка младих, једрих сељака.{S} И они опкољени жандарима.{S}  
ксава, да посрће.{S} Ухвати се руком за младо, оближње дрво и, придржавајући се, спусти се на з 
S} Опет у нереду као и пре.{S} Неколико млађих и бржих невеста похиташе напред као да би трком  
ним крилима и, хукнувши, избљују дебеле млазове дима у вис.{S} На неким местима још се једва пр 
 Хтеде зар да се притужи како не добије млека ни у три дана једанпут.{S} Али се доктор више и н 
 и тамо напипа све прашкове.</p> <p>— А млеко?</p> <p>— И млеко.</p> <pb n="81" /> <p>Болесник, 
 прашкове.</p> <p>— А млеко?</p> <p>— И млеко.</p> <pb n="81" /> <p>Болесник, кад су говорили о 
у. — На то строго да се пази.{S} И њему млеко нек се даје.{S} Редовно.</p> <p>— Разумијем.</p>  
уљезе у кућу, скиде котао с ватре, сасу млеко у други, већи котао и обеси да се узварује.{S} За 
а је, лако се погуривши, пуне каблове с млеком, које се пресипало преко ивица и цурило низ дрво 
="81" /> <p>Болесник, кад су говорили о млеку, измахну руком и као да хтеде да протестира.{S} Х 
уми.{S} Многи, престрављени, застадоше, многи се почеше крстити.{S} Неки се једва усудише да се 
ноги посрне под ударцем тупо јаукнувши, многи се свали на другове па готово и њих да обори.{S}  
, псујући и претећи, опомене на ред.{S} Многи посрне под ударцем тупо јаукнувши, многи се свали 
ова, — одговарају Брђани а смеју се.{S} Многи, нестрпљив, сео на гомилу, на голо камење, па одм 
 се, расу по пољу, по брду, по шуми.{S} Многи, престрављени, застадоше, многи се почеше крстити 
а.</p> <p>Други дан, рано, придигоше се многи да крену у Требиње.{S} Сваки потерао по две по тр 
 <p>Негде у то доба почели се враћати и многи војници са фронте, на допуст.{S} И како који дође 
кућу.{S} Треба поново кућу кућити, како многи говораху.{S} Уз то им понестало и хране.{S} Што ј 
/> ни милом ни силом.{S} У оном очајању многи се охрабрише и почеше слободније да протестују, д 
 од освете кад ли ћеш се јавит ?</p> <p>Многи почеше гунђати и љутити се.{S} Присетише се и луд 
 гонио стоку и соколио свога Гарана.{S} Много пута обгрли јастук, притегне га на прса и тепа му 
поче халапљиво јести.{S} Као да га није много интересовало шта они унутра говоре.{S} Није ни пр 
уче преписали.</p> <p>Лакан као да није много жалио ни за облозима ни за лековима.{S} Он је жел 
 ништа окусила.{S} Нису додуше ни имали много да једу.{S} У читавој кући чувала се још само два 
д испричати.{S} А волела би да јој неко много прича о њима, о таоцима.{S} Ваљда би тако сазнала 
нешто — зли језици говоре да га је било много, — али скочили чиновници, скочиле газде и бегови  
ициром војници, по четири у реду.{S} Од многог неспавања подбули, готово помодрили у лицу.{S} И 
њаве...{S} А и мени су убили сина...{S} Мога убише што је био бунтовник а твога убише што је би 
рка би и чемерна била вечера. ако је из мога котла окуси.</p> <p>— Мир! — дрекну цуксфирер опор 
а није заборављала на колача </p> <p>Не могав више да издржи, поче ударати у врата и дозивати:< 
е се....{S} Биће хране....</p> <p>Ко је могао да чека, тај је и чекао.{S} Ишао, копао корење, ч 
са <pb n="73" /> светлости у мрак, није могао одмах распознати ни сагледати, опружише према њем 
е на авлији, застао је од чуда.{S} Није могао веровати својим очима да је то она.{S} Ова горда, 
.{S} И поред свију опомена и грдња није могао радити као обично.{S} Три пута је посрћао од удар 
 па легне да мало отпочине.{S} Али није могао починути.{S} Јак, страшан смрад у пећини давио га 
ив, — покуша да одговори Лакан али није могао.{S} Језик му некако одебљао, па никако да му се р 
бу.{S} Петар се изненадио и готово није могао да се прибере кад су му писали о томе.{S} Ама зар 
е где нашо и прехрањивао се.{S} Ко није могао да чека, тај је умирао.{S} И гробље се пунило, пу 
е допустио да га заглаваре.{S} Зар није могао лепо рећи. „нећу ја, браћо.{S} Бирајте другога“.{ 
обесели.{S} А чиме би је у данашње дане могао пријатније изненадити?{S} Зар се данас ико ичему  
вали опасније болести.{S} Али ето он се могао убрајати у те срећнике.{S} Шта више рекоше му, да 
е“.... „Не може“... „Нијемац би“ веле и могао; он још има јакости и крмалука у себи. „Али наш ј 
?{S} Где ће?{S} Ина ли игде икога ко би могао да је упути, да што посаветује? . . .{S} Некако о 
вао.{S} А и да је прислушкивао тешко би могао ишта разумети.{S} Сви су говорили шапатом и тек п 
ригушено и запева.{S} Лакан никако неби могао познати да се обрео у болници, да, случајно, из ј 
унђа нешто и изађе из куће.{S} Није &gt;могао да слуша кад неко овако удара на царевину и на гл 
даје знакове.{S} Девојка готово нити је могла у кућу ни из куће.{S} Ако изађе до <pb n="105" /> 
ћа пуна, богата, берићетна кућа, зар је могла остати поштеђена, кад нијесу поштеђене толике мањ 
{S} Макар је и гњечили, гурали, опет је могла нешто боље да види.{S} Њена мршава глава, прекрив 
гом сваког дана.{S} Никад ни једна није могла бити образложена како треба.</p> <p>И сада, чим б 
нине!</p> <pb n="40" /> <p>Старица није могла и даље да гледа.{S} Осети како је почела да малак 
ара Митра, и ако је желела, никако није могла тога дана да остави кућу.{S} Додуше сад није имал 
/p> <pb n="113" /> <p>Митра никако није могла да се смири на једном месту.{S} Непрестано ишла о 
енска глава, да га саветује?{S} Како би могла?{S} Та није он дете, није Петар.{S} Петра је и са 
S} Шта би јој то користило?{S} И зар би могла од старице нешто више сазнати ако би њега уклонил 
ајбираније ђаконије, Митра ни тога неби могла окусити.{S} Зар она да једе а њезин Лакан да глад 
и је сусретоше и зауставише.{S} Није им могла побећи нити се сакрити.{S} Видели је издаљега и о 
хоћу да се одморим.</p> <p>Једва једном могла је, како је зажељела да остане сама са својом теш 
/p> <p>Кола прођоше.{S} Старица је само могла да види једну грбаву рпу аљина, скушљаних, згњече 
На кога су нападали?{S} Где?{S} Јесу ли могли штогод и упљачкати?{S} Све је хтела да чује и да  
.{S} Напослетку кад му сви разлози нису могли помоћи, почне немоћно уздисати и лењо, преко воље 
у око себе.{S} Сад више ни жандари нису могли забранити да се не говори о умирању од слабе хран 
о може бити?“....{S} Ни жандари им нису могли ништа.{S} Жандари као да и сами осећали своју нем 
ари <pb n="117" /> предали, готово нису могли да верују.{S} Ништа је то: и пропаст Турске и про 
} И по неки мех сира, масла, — што нису могли понети, — заостао уз какву гомилу, надуо се као д 
ида, на два аршина даљине.{S} Попу нису могли забранити да је не опоје и не отпрати до гроба.{S 
емилосни душмани одвући.</p> <p>Није је могло утешити ни писмо, које је сутрадан, уз омањи паке 
пити и боље коначиште. и све се за паре могло купити.</p> <p>Поп застаде и погледа по чељадима  
дали по раменима.{S} У први мах није се могло познати: добар ли је или рђав човек.{S} Није био  
 — опет ће онај из гомиле. — За паре се могло купити и боље коначиште. и све се за паре могло к 
о се у путу и ретко још у кога да би се могло наћи покоја прегршт брашна.{S} Додуше чули су да  
ре на коња и да гоне барен дотле док се могне држати.</p> <p>Ишли су у нереду, раштркани.{S} Ка 
туца некуд... некуд... а Бог зна куд га могу немилосни душмани одвући.</p> <p>Није је могло уте 
 премећу, разгледају, и никад као да не могу да нађу оно што им треба.{S} Обрецну се један на д 
ају се.{S} Љутити и бесни што никако не могу да сврше, — можда би један човјек ево то одавно св 
за собом, љутећи се и проклињући што не могу да каскају, да измичу као и она.</p> <p>— Иду шуцк 
це, нису <hi>царске</hi> и они слободно могу, кад им се то хоће, да сад никога овуд не пропусте 
усрели.{S} Ко био да био, само да одмах могу на њему да се искале, да покажу своју силу.</p> <p 
домаћице пеку, кувају без одмора, да их могу дочекати понудама.{S} Деца направила бајрачиће, из 
 болести, бако.</p> <p>— И блијед си, и модар испод очију..</p> <p>И уши ти се , утањиле.</p> < 
и ваше“....</p> <p>Лакану почеше ситни. модри колутови да се ковитлају испред очију.{S} Играју, 
и ослабили, изнурени.{S} Очи жуте, лица модрикасто бледа, мехурови испод очију.{S} Искезили крв 
са испавао.{S} Лице »му подбуло, некако модро, очи закрвављене.{S} Крвнички, мрко гледа унаокол 
 и бесни што никако не могу да сврше, — можда би један човјек ево то одавно свршио, — поредаше  
побринути за њезино дете.{S} Још ће га, може-бити, и гонити и тући...{S} Сведно што је онако. м 
</p> <p>— Може ли одмах?</p> <p>— Може, може, синко.</p> <p>Јагода узе крст који јој поп пружи, 
трашиво гледа негде преда се, — а он... може бити...{S} Јуре или Ивица... не знам који... лежи  
да туговати и јадиковати.{S} Ко зна!{S} Може бити и превише.</p> <p>— Ех, ех... “</p> <p>Застад 
S} Може ли још годину протегнути?...{S} Може“.... „Не може“... „Нијемац би“ веле и могао; он јо 
е држи</p> <p>Дође ред и на Швабу...{S} Може ли још годину протегнути?...{S} Може“.... „Не може 
уних сто и педесет круна.{S} Ко зна.{S} Може такса и поскупити, а дијете треба да откупљује гла 
п не предомисли. запита живље:</p> <p>— Може ли одмах?</p> <p>— Може, може, синко.</p> <p>Јагод 
живље:</p> <p>— Може ли одмах?</p> <p>— Може, може, синко.</p> <p>Јагода узе крст који јој поп  
е на некоме може осветити, да он некога може кињити</p> <p>Десети дан Лакан некако малакса.{S}  
 те срећнике.{S} Шта више рекоше му, да може одмах да иде кући.{S} И парница му свршена.{S} Три 
ало, ускомешало, стисло.{S} Нити војска може да се одвоји од њих ни они од војске.{S} Једва, у  
рити глађу.{S} Или... а Бог зна шта све може бити !...{S} Неки тек сада опазише, да групе нису  
ео, и као једва дочекао да се на некоме може осветити, да он некога може кињити</p> <p>Десети д 
 неће се ни Турко дуго одржати...{S} Не може.{S} Испребијаше и <pb n="116" /> њега тамо, код Ћа 
.{S} Мршава, испијена, изломљена.{S} Не може ни да иде усправно, сва се некако накриви на десну 
S} Јавиће се од некуда, дотрчаће.{S} Не може се не јавити кад га ова чека... .</p> <p>Неко јој  
јела?</p> <p>— Ништа, сине.</p> <p>— Не може бити.</p> <p>— Заборавила сам.</p> <p>Старица лага 
 бесно. — Иначе неће јести.</p> <p>— Не може.</p> <p>— Удри!</p> <p>— Ударао сам.{S} Не помаже. 
бљење.{S} Дочепа ли се једно другога не може да се одвоји, одмакне.{S} За час би то као и покуш 
кад опазе једна другу.{S} На улицама не може готово ни једна да се сусретне: прозори им затворе 
трије да је погледа.{S} Осети да сад не може друкче, него да му скрене пажњу на крупљу и јачу с 
 наборане образе.{S} Ни исплакати се не може јадница.{S} Сама се лагано нија и повија по кревет 
ни паметан човек у свету.{S} Нико се не може мерити с њиме.{S} Зато се и чувала да му никад ниш 
е, граја.{S} Изгледа да више ни дете не може да уљезе унутра, а њима није ни тесно ни неугодно. 
о би и требао да их одмах разда, али не може.{S} Треба срце од челика, које би одлучило да одма 
сељак, силан као стена.{S} Он никако не може да подеси корака с попом, па се некако неспретно с 
о, манито.</p> <p>— Зар се то никако не може опростити ? запита, затим, промукло. — То ли је та 
је болове, своје муке.{S} Ништа тако не може зближити људе као патња.{S} Готово за час као да з 
ћи осећа као у својој, без кога нико не може да буде и читаво село изгледало би као пусто кад б 
е Бог наредио, а мимо његову се вољу не може.</p> <p>Јагода уљезе у кућу, окрену лице зиду и, у 
 годину протегнути?...{S} Може“.... „Не може“... „Нијемац би“ веле и могао; он још има јакости  
не, одговарао је како није преша, да се може оставити на друге дане и ако је сам знао врло добр 
тету.{S} Али овако како ће?...{S} Да се може помоћи, помогло би се ... ех...{S} Проклети и неср 
кве још ни у кога видео није.{S} Зар се може тако променити, пролепшати ?{S} Чим га спазила, по 
ве куку. макар само толико, да се у њој може становати.{S} Други отишли у шуму да насеку дрва и 
погледа.{S} Она је лепа, она и погледом може замамити.</p> <p>Митрина дрвењара, као и остале, з 
и. — Само ми их Бог дао и само ми их он може узети...</p> <p>— А ето су узели, — опет ће Мартин 
ог је добар и он ће опростити</p> <p>Он може што ми не можемо Он сваком прашта и теби ће.....{S 
лесна?{S} Ко ће јој забранити?...{S} Ко може забранити?...</p> <p>Без икаква размишљања диже се 
 мало до Јагоде, да јој се јави.{S} Ако може да је забави нек је и забави.{S} Какву ли је ноћ п 
 једемо а гоне нас да гинемо.{S} Зар то може бити?“....{S} Ни жандари им нису могли ништа.{S} Ж 
слао, — али ко зна?...{S} Зар на фронту може неко имати одвише пара?</p> <p>Чим је изишао, завр 
се ништа не дозвољава, то им се зар још може дозволити.</p> <p>Баби Митри као да првој дојади т 
розила од нечега што је прошло или што, можебит <pb n="94" /> није ни било.{S} Као га још не ве 
де.{S} Та и он је службеник.{S} И њега, можебити, зову зликовцем.</p> <pb n="95" /> <p>— Јуре м 
н ће опростити</p> <p>Он може што ми не можемо Он сваком прашта и теби ће.....{S} Сагни главу</ 
. .. ето, јадни нареде!...{S} Живи, ако можеш! </p> <p>Изненада се удари руком по челу и и дохв 
о, меко прошапта:</p> <p>-- А шта ћемо, мој Мартине?..{S} Божја воља! </p> </div> <pb n="96" /> 
</p> <p>— Ти нам не требаш....</p> <p>— Мој је голуб....</p> <p>— Нека је.</p> <p>Немилосно је  
е да је опремљен у Мађарску.</p> <p>— А мој бабо шта ради? — Живо упаде Лакан и погледа јој у о 
кама.</p> <p>— Гаране мој!...{S} Гаране мој!</p> <p>— Марш! — дрекнуше војници, које као да раз 
ли Гарана обема рукама.</p> <p>— Гаране мој!...{S} Гаране мој!</p> <p>— Марш! — дрекнуше војниц 
 зликовцем.</p> <pb n="95" /> <p>— Јуре мој!{S} Дијете!</p> <p>И Манда се спусти на столицу.{S} 
кога на свету?...{S} Симате мој, Симате мој!...{S} Тешко мајци без тебе !... -</p> <p>Нарицала  
ожије и од икога на свету?...{S} Симате мој, Симате мој!...{S} Тешко мајци без тебе !... -</p>  
ано, изнемогло писну:</p> <p>— Несретни мој, Симате!{S} Данаске ли те мајка изгуби!</p> <p>Заро 
 наручја и одиже од тала.</p> <p>— Лако мој!{S} Лакане, јеси ли се уморио?</p> <p>Пољуби га у о 
...{S} Сина ми амо!...{S} Нећу ја да се моја крв пролиева ни за цара ни за кога...{S} Коме је д 
пуна кућо моја!..{S} Симате, црна срећо моја!{S} Зар те мајка више никад виђет неће?{S} Зар те  
, дико материна!..{S} Симате, пуна кућо моја!..{S} Симате, црна срећо моја!{S} Зар те мајка виш 
епо вели: „Узмите, узмите....{S} Што је моје то је и ваше“....</p> <p>Лакану почеше ситни. модр 
тово кидиса на њега:</p> <p>— Дијете ми моје дајте, лопови једни!{S} Отимачи!...{S} Разбојници! 
ши и кресну оштрије:</p> <p>— Остаће ми моје дијете...{S} Све нек пропане, само нек ми они :жив 
 неће, — отегну поп некако забринуто. — Моји снови не варају...{S} Гора и трава дигнуће се на н 
 — опет ће поп лакше. — Под нама блато, мокрина; над нама мрко камење које без престанка плаче. 
 и капала му на лице.{S} И мрачно му, и мокро, и тесно.{S} Колико ли је лепше било у Мандиној к 
 као да некога даве, понеки јачи уздах, молба, клетва.</p> <p>Изненада они са улице почеше бега 
 ови хоће да иду, одмах да иду.{S} Само моле да их лепо пропусте, да им се у путу не би правиле 
иво ухвати попа за пешеве од мантије и, молећи,. узвикну:</p> <p>— Ах, оче!</p> <p>— Хоћеш ли?< 
{S} И црни Бугарин покорно савио шију и моли мир! „Ево главе“ вели „па сијеците, само ми остави 
њих?{S} Митра јој напомену нека се само моли Богу за дан освете.{S} Загрли је још једном и пође 
 звекире с понеких врата, Узалуд сељани молили, богорадили, узалуд напомињали како су они од <h 
.</p> <p>— Не оцрни ми образа кукњавом, молим ти се, — прогунђа он љубећи јој танке, мршаве прс 
штро прошапта:</p> <p>— Нећеш.</p> <p>— Молим ти се.</p> <p>— Доста.</p> <p>— Она је добра...{S 
рећи дан се разболео и умро.</p> <p>— А молим ти се, бако, да одем мало до Јагоде — тихо прошап 
коју нам погубише.</p> <p>— Само вам се молим, да не убијете Сулагу Челебију ни Циганина Ибра Д 
итајући, намеће на врат епитрахиљ, чита молитве и нагони га да се причести.</p> <p>И, макар му  
преко главе и тихо, лагано поче да чита молитву.{S} Изгледало је као да негде зуји чела, тако м 
који издаје брашно, знајући колико мора молити и митити Муратбегове слуге да му оно десетак кил 
ваки дан.</p> <p>— Смирено, покајнички, молиш ли се?</p> <p>— Онако како знам....</p> <p>— А би 
загледа у лице и запита мекше:</p> <p>— Молиш ли се Богу?</p> <p>— Сваки дан.</p> <p>— Смирено, 
биђе.{S} Није чекао да га зову ни да га мољакају.{S} Сам оде, погледа болесника, распита се за  
ник.</p> <p>Доктор бледуњаво, голобрадо момче, хитно уљезе у собу, стаде крај врата и погледа с 
ачи да су прави <hi>царски колачи</hi>, Мора да су војници или официри донели Јагоди.{S} Она, у 
реба.{S} Да ће се кроз стене пробијати, мора се пробити и мора доћи унучету.</p> <p>Није ишла н 
 их снашла.</p> <p>— Али кад се мора... мора......</p> <p>Чим је скувао и испио каву придигао с 
 се опију.{S} На глад се више не мисли; мора је нестати.{S} Биће хлеба колико се хоће.{S} Сад с 
рској кући</hi> нико не сме џаба јести; мора одрадити оно што поједе.{S} Дадоше му да вуче нека 
 него сигуран да је голуб писмоноша.{S} Мора да има везе са неким од непријатеља; изабрали га б 
арији је брат, заменик оца, домаћин.{S} Мора се слушати.{S} А кад се пролетос вратио кући и спа 
и поче да жали њих, дубоко, искрено.{S} Мора да су добри, јер само добри људи пате.{S} Зажали з 
сабљом, на малом, угојеном вранчићу.{S} Мора да је синоћ премного пио а није са испавао.{S} Лиц 
а, те оде и пријави тамничару.</p> <p>— Мора радити! — повика тамничар бесно. — Иначе неће јест 
мора им се одмах припремити ручак; пића мора бити обилато.{S} И сва чељад треба да стоје око со 
ље; стари поп сваки дан у неколико кућа мора да сврати и обилази болеснике.{S} Неки се сасушили 
ник и донесе заповест.{S} Сва ова чељад мора оставити село и одмах ићи.{S} Куда ?...{S} Знаће с 
увати Лакана од њезиних поклона.{S} Сад мора пазити да га сачува и од њезиних погледа.{S} Она ј 
лаву, не би се растала с њима.{S} А сад мора да даје не једну него готово све, а сама да остане 
, у неко доба, командант подвикну да се мора редати и једва, након неколико опомена, почеше да  
ећи која их снашла.</p> <p>— Али кад се мора... мора......</p> <p>Чим је скувао и испио каву пр 
 да пита.{S} Заповест је да се путује и мора се путовати.</p> <p>— Ауф!...{S} Напријед!</p> <p> 
кроз стене пробијати, мора се пробити и мора доћи унучету.</p> <p>Није ишла ни пун сат, а жанда 
а чавета.</p> <p>Напомену, како жандари мора добро да познају малога и његову породицу, јер би, 
.{S} Знајући какве га муке чекају. како мора ићи од писара до писара, од собе до собе, од ађунт 
ију.{S} Кад би му Манда напоменула како мора ићи, најпре се правио као да не чује.{S} Затим, на 
ега, који издаје брашно, знајући колико мора молити и митити Муратбегове слуге да му оно десета 
да. — Нисам чуо.</p> <p>— За ту наредбу мора сваки знати.</p> <p>Предаде другу голуба, лагано н 
о, свраћали у куће, харали.{S} Где дођу мора им се одмах припремити ручак; пића мора бити обила 
ничим другим да га понуди.{S} И увек се морају старати да их ко не опази, да их не затекне заје 
ватала га несвестица.{S} Хтела не хтела морала је да остане Шта би било од њега кад би га остав 
с занесе и старицу, <pb n="39" /> те је морала да се миче, да креће куд и не мисли.{S} Чини јој 
а кнез не позна како јој је.{S} Ипак је морала чешће да застане и да отпочине.{S} Кад се прибли 
ива слутња сву је обузе.{S} Осети да се морала нека крупна, јака несрећа догодити.{S} Кућа пуна 
Бујица је немилосно носила и она јој се морала предати.</p> <p>Кад се приближише вешалишту, тао 
 неки таоци викали и клицали улицом.{S} Морали их заглушивати добошима.{S} Сад, ето, уобичајили 
 где треба , добили су.{S} Остали су се морали задовољити овако, са два са три кила, или празни 
гурнуше натраг.{S} Неколицину упорнијих морали су да гурну кундацима.</p> <p>Капетан измахну са 
пашу.{S} Мартин, не имајући ситне деце, морао је плаћати туђем, да, уз своје овце, потера и оно 
>царски</hi> хлебови...{S} И он их јео, морао да једе...{S} Она само одмахну рукама, привуче га 
по једну, мргодио се, мрморио нешто.{S} Морао би и требао да их одмах разда, али не може.{S} Тр 
.{S} На толику непокорност Цугсфирер је морао да напери пушку па њу.{S} Ако-крочи и и корак нап 
 брани слободно и одрешито.{S} Симат се морао повући и, гунђајући, оставити малога.</p> <p>— Сј 
естистесја и јелици Фараона и силу јего море черноје.{S} Амин.</p> <p>Залуд га жандари опомињал 
тихо, тихо, лагано, почела да притиска, мори.</p> <p>— Ко зна колико ли ћемо још пута овако веч 
си ухапшен.{S} Послаћемо те пред суд, у Мостар.</p> <p>Митра, која је стајала крај врата и <pb  
остару <pb n="87" /> или спрема ли се у Мостар?{S} Излазила је на пут и чекала кириђије да и њи 
з икаква размишљања диже се и крену пут Мостара.{S} Нит је тражила чију <pb n="88" /> дозволу,  
им имају посла.</p> <p>Чим је приспео у мостарски затвор, одмах га стрпају у једну ћелију.{S} О 
куће до куће.{S} Питала је ли ико био у Мостару <pb n="87" /> или спрема ли се у Мостар?{S} Изл 
тан дозгађај.{S} Чак се и деца умешала, мотају се кроз светину и вичу, дрече, певају.{S} Понеки 
тлају испред очију.{S} Играју, ломе се, мотају.{S} Затим се разли као нека магла. танка провидн 
n="46" /> и клопарање добоша, почеше се мотати око села. изводити некакве вежбе.</p> <p>Тек око 
 га некакви црни пилићи окупили, трче и мотљају му се измеђ нога, и непрестано га у прсте кљуца 
ј, ћебе смести у какав згодан кутић.{S} Мотљање, комешање, граја.{S} Изгледа да више ни дете не 
 што је ипак у ње нешто остало и што ће моћи да помогне.</p> <p>— Хехехеј, има ли игђе икога жи 
луд се Лакан брани, опире Осећа да неће моћи одолети.{S} Оне страшне очи као да му испијају сву 
 сваки сам себи изгледа некако силнији, моћнији.{S} Свак мисли да је јунак.{S} И бесни су ради  
ица, дошав са <pb n="73" /> светлости у мрак, није могао одмах распознати ни сагледати, опружиш 
пава на даскама?...{S} И само?..{S} И у мраку?..{S} А ко ће се у ноћи наднети над њега, да види 
м крилима, писну и изгуби се негде међу мрачним и раскиданим литицама.{S} И као да се црн траг  
њихова разуздана вриска као да испуњава мрачно и хладно вече.</p> <p>Изненада све се унаоколо р 
ве, цедила се и капала му на лице.{S} И мрачно му, и мокро, и тесно.{S} Колико ли је лепше било 
, кога, рече, домамише чобани у брдо на мрвице и ухватише као од шале.{S} Турну га под једно са 
тиша разгледао је карте једну по једну, мргодио се, мрморио нешто.{S} Морао би и требао да их о 
з сан, поче протезати и нешто говорити, Мргуд указа на њега и мукло запита :</p> <p>— Има ли... 
 <p>— Остави...{S} Остави. ... — окреса Мргуд отимљући руку, па се лагано диже и пође према вра 
на, — мртав...{S} Кад <pb n="101" /> је Мргуд умро, тридесет их је оне ноћи умрло с њиме.....{S 
е ће јој неко њега отети.</p> <p>Кад је Мргуд оштрије прекори, одлучи се.{S} Отвори канат.{S} И 
<p>Петар и Јагода су вереници.{S} Стари Мргуд, отац Јагодин, удесио је са старијим братом Петро 
екорио због њих.{S} Једино што се стари Мргуд љутио кад му се сушило жито.{S} Па и он би, напос 
а по бедрама.{S} За њим се извуче стари Мргуд и, прекрстивши се, готово претрча до своје куће.. 
еда на куће.</p> <p>Још пред зору стари Мргуд закуца на Митрина врата, тражећи да га пусте.{S}  
ту.</p> <p>— Не, богме, не....{S} Јадан Мргуд!</p> <p>— По три пут јадан....{S} Оде му и живот  
, у сургунлук.{S} Све старце, онаке к'о Мргуд, и болеснике и сакате ...{S} Има десет манитова м 
и да му препречи улазак у кућу. </p> <p>Мргуд је лагано одгурну, прође и седе на омању троножни 
ом.{S} Стара, чуварна домаћица !</p> <p>Мргуд хтеде да разложи и растумачи зашто је дошао.{S} З 
сле у траву.</p> <p>Једино кућа старога Мргуда што је остала здрава.{S} Иста каква је и била, И 
S} На вјешала Србе! . . .</p> <p>Старог Мргуда изудараше и шакама и кундацима.{S} Ударцима обор 
овима, прену се.{S} Ослухну.{S} Познаје Мргудов глас а не верује му.{S} Не сме да отвори.{S} Чи 
каквог грма или иза какве појате избити Мргудова Јагода и да ће га зауставити.{S} А срамота би  
ред уста.</p> <p>Док су једни харали по Мргудовој кући, други се размилели по селу.{S} Опет зап 
 Најзад се опет приповрати и стаде пред Мргудову кућу.{S} Погледа је, климну главом и кратко, о 
.{S} Џелат, некакав циганин, шта ли је, мрк, усукан, мршав, пакосно се кесећи, пође према старц 
 оштри врхови жандарских бајонета.{S} А мрка се гомила тромо и лено ваља, љуља, некако рањеничк 
ањен, искрвављен; надуо се као кабасти, мрки паук и непрестано се треска, треска. треска...{S}  
амо.{S} Ено га у другим колима са неким мрким, косматим хајдучином.{S} Исправио се, подигао гла 
а вечера.{S} Рашчупан одсев заиграва по мрким лицима сељака, склизне низ попову браду или затит 
вио га, гушио; вода, која је цурила низ мркле, мемљиве зидове, цедила се и капала му на лице.{S 
ко модро, очи закрвављене.{S} Крвнички, мрко гледа унаоколо и као да на силу тражи узрок, због  
урени под тешком пртљагом на леђима.{S} Мрко и са чудном злобом гледају свакога кога сусретну.{ 
ше. — Под нама блато, мокрина; над нама мрко камење које без престанка плаче...{S} Ни видњаче н 
сника, на стражара неког, који је и сад мрко гледао и гунђао нешто, поправи прекривач на глави  
{S} Наслонио се на пушку, уозбиљио се и мрко их гледа обојицу.</p> <p>Војник се насмеја и седе  
т Станишић ! — дрекну Вахмајстор јаче и мрко погледа у Симата. — Ти си'?</p> <p>— Ја сам.</p> < 
>— Ономадне.</p> <p>— А што ће голуб? — мрмља председник тише, да се једва разуме. — Зашто?</p> 
ао је карте једну по једну, мргодио се, мрморио нешто.{S} Морао би и требао да их одмах разда,  
 и мукло прогунђа:</p> <p>— Камо, баба, мрс?</p> <p>— Ето, — тихо проговори Митра и мршавом, су 
 и граха, и осушена меса, и још некаква мрса који се задесио у Јагодиној кући.{S} И то није <pb 
ни, јечи, јаучи.{S} И, кроз-два дана, — мртав...{S} Кад <pb n="101" /> је Мргуд умро, тридесет  
висио, — и сада миран и достојанствен — мртав.</p> <p>За старцем је дошао на ред Симат.{S} Није 
.{S} Присетише се и лудог Васе.{S} И он мртав, Стражари га измрцварили, што се распевао кад је  
се опросте с, њиме и, као поред драгога мртваца, да читаву ноћ наизменце бдију поред њега.{S} Л 
 гони, а Бог саставља.</p> <p>— Само се мртви не враћају. — тихо одговори Митра, држећи се од њ 
II.</head> <p>Село остало готово пусто, мртво.{S} Нико жив да викне или проговори.{S} Чобанчад, 
слицу.</p> <p>Није хтела отићи ни да је мртву види.{S} Мирно је слушала препирке сељана: хоће л 
екакав циганин, шта ли је, мрк, усукан, мршав, пакосно се кесећи, пође према старцу, који је не 
оно бледуњаво комшинско дете, она мала, мршава цурица што није знала људски ни коза потерати, д 
/p> <p>У томе се иза куће помоли Митра, мршава, висока старица, мати Симатова.{S} Носила је, ла 
у субима.{S} И дошла чисто као авет.{S} Мршава, испијена, изломљена.{S} Не може ни да иде успра 
ет је могла нешто боље да види.{S} Њена мршава глава, прекривена округом, високо је стршила над 
 ти се, — прогунђа он љубећи јој танке, мршаве прсте и чврсто их стискајући. — Све за образ!</p 
 једна једина суза да јој се отисне низ мршаве, наборане образе.{S} Ни исплакати се не може јад 
ан другоме као рођена браћа.{S} Окошти, мршави, — ни један као да нема меса на костима, — али н 
је са хајваном.{S} Под пазухом носио је мршавог, сивкастог голуба, кога, рече, домамише чобани  
</p> <p>— Ето, — тихо проговори Митра и мршавом, сувом руком показа на мехове с кајмаком и масл 
предадоше неком грбавом Мартину, ситну, мршаву човечуљку, чија је глава једва извиривала измеђ  
ођ у шаку да га још боље чува.{S} Треба му гурнути најмање сто круна...{S} То је, бива, к'о так 
о са собом.{S} Нису му дали.{S} А треба му и преобука, и нова марама и сапун.{S} Па још и једну 
што је с њиме?..{S} Да га баба види, да му спусти руку на чело, познала би одмах каква је болес 
го с тога да штогод Симату не науди, да му не буде с тежег.{S} Симату за љубав и погоди се с њи 
 није знала људски ни коза потерати, да му буде вереница?{S} И њоме да се ожени?{S} Јели Симат  
е мерити с њиме.{S} Зато се и чувала да му никад ништа не приговори нити га прекори.{S} Чак ни  
га под једно сандуче, наумивши сутра да му начини кавез.{S} Затим скиде празну торбу с рамена,  
ра молити и митити Муратбегове слуге да му оно десетак кила одмах издају а да га не задржавају  
сапун.{S} Па још и једну боцу ракије да му протури и који паклић дувана.{S} Стари је он дуванџи 
едба"....{S} Па одмах пише у Требиње да му треба неколико нових барака за магазине.{S} Чим му д 
 па прича некакву Главозији (чини се да му има у глави пет ока) о газди Пешикану.{S} Газда Пеши 
обро да се не сме ни сата одгађати и да му карте одмах пропадају чим мало закасни.{S} Напослетк 
p>— Пише да је у Ђеру, на батаљуну и да му је лијепо, — поче Мартин полако, старајући се да све 
невесту да му полевају при умивању и да му додају пешкир.{S} Сам се и умио и очистио и очешљао, 
тер се једва накани да оде доктору и да му читаву ствар пријави.{S} И брзо се вратио.{S} Доктор 
е крај <pb n="22" /> прага као да би да му препречи улазак у кућу. </p> <p>Мргуд је лагано одгу 
дете па упорно удара у канат и тражи да му отворе.</p> <p>Из големог облака прашине, који се св 
S} Ни сада не хтеде да га погледа ни да му се окрене.</p> <p>— Јеси ли се уморио? — запита нека 
уке, цвеће!{S} Ништа друго не зна ни да му каже, ничим другим да га понуди.{S} И увек се морају 
?..{S} Ко ће га пред зору прекрстити да му одагна чине и мађије?..{S} Нико, нико живи неће се п 
а огњишту, приставио овећи шербетњак да му се узвари вода и запалио чибук.</p> <p>Поче се љутит 
м је дошао на ред Симат.{S} Није дао да му вежу очи.{S} Не боји се он смрти у очи погледати.{S} 
 појасом, и мирно крену даље.{S} Као да му не беше криво што је сусрет са Јагодом био тако крат 
ет дође мало себи.{S} Пред очима као да му се мало разведри; поче се прибирати, освешћавати.{S} 
редседнику имају две главе.{S} И као да му наочари по носу почеле поигравати.{S} Лепо се мичу ч 
еко воље, притезати опанке.{S} И као да му Манда крива што га тамо чекају толике непријатности, 
моћи одолети.{S} Оне страшне очи као да му испијају сву снагу.{S} Гледају га, прождиру и он осе 
S} Осети да сад не може друкче, него да му скрене пажњу на крупљу и јачу ствар, те да га од ове 
као да се је нарочито поносио и хтео да му је свак види, јер је готово увијек ишао гологлав.{S} 
тета па дозива; неко тек сада опазио да му попустили опанци те хоће да их притегне.{S} Узбешњен 
} Језик му некако одебљао, па никако да му се разуму речи.</p> <p>— Хвала Богу, брате...{S} Имо 
зазива, дражи и два пута хтела оштро да му одговори, да увреди.{S} Ипак се савладала.{S} Не збо 
 по обичају, звао ни жену ни невесту да му полевају при умивању и да му додају пешкир.{S} Сам с 
е она отрже и строго, забринуто загледа му се у лице...</p> <p>— Тамница те испила...{S} Изнемо 
аћивао новце, готово изненада, иза леђа му, по оштром песку затандркаше стара, расклимана кола, 
/p> <p>— Хм....{S} Хм....</p> <p>— И ја му велим: „пролази пуно гладне сиротиње кроз село.{S} А 
> <p>— Није.</p> <p>— Није?</p> <p>Рука му задрхта и он је упустио у крило, са запаљеном цигаро 
кле, мемљиве зидове, цедила се и капала му на лице.{S} И мрачно му, и мокро, и тесно.{S} Колико 
изу, нашла би мајка и капетана и однела му понуда — те мало дувана, те коју кокош, те неколико  
а поп збуњујући се и замуцкујући, — ама му наша брђанска памет то не прима.{S} Ко ти је душмани 
но га, вели, на фронту, бије се.{S} Ана му је добро...{S} Добар му капетан...{S} Не ће никад да 
 <pb n="116" /> њега тамо, код Ћабе, па му све кости поломљене.{S} Још само душа у носу што се  
грли јастук, притегне га на прса и тепа му, тепа, тепа, тепа. „Неда вели „Лако свог Гарана Шваб 
ежио температуру, узе га за руку, опипа му пулс.</p> <p>— Узима ли кинине? — запита оштро.</p>  
p> <p>— Претвара се.{S} Лаже.{S} Сјутра му је расправа на суду, па би да одгоди....</p> <p>Војн 
да може одмах да иде кући.{S} И парница му свршена.{S} Три гласа рекоше да „није крив“ а два су 
и?{S} Кад ће га пушћати?</p> <p>Старица му прстима рашчешљала перчин и као да поче нешто тражит 
 Столац је одлазио само по потреби, кад му понестане брашна.{S} Знајући какве га муке чекају. к 
т....</p> <p>— А Командант Хегедиш, кад му јављају, пита: „зар само толицно?“ и окреће им леђа, 
нашли у брду, где спава; сазнала је кад му је Симат први пут поклонио нож и препоручио му да га 
р....{S} Није не гонио, мучио.{S} И кад му велим: „а што попали онлике куће? он каже: „наредба" 
{S} Једино што се стари Мргуд љутио кад му се сушило жито.{S} Па и он би, напослетку, одмахнуо  
ају чим мало закасни.{S} Напослетку кад му сви разлози нису могли помоћи, почне немоћно уздисат 
укну.{S} Затим погледа на Симата и даде му знак обрвама да дете уклони.{S} Не ноже се пред њим  
е сличила соби.{S} Кад га гурнуше упаде му нога у неку локвицу, затим загази у блато, посрну, д 
д!</p> <p>— По три пут јадан....{S} Оде му и живот и образ, — дочека неко из гомиле.</p> <p>— А 
ше руком.{S} А он одма малакса.{S} Дође му да се врати кући, да се ма куд сакрије испред ње.{S} 
ритрча, обгрли га опет и, милујући, узе му једну јабуку иза појаса.{S} Другу остави њему.</p> < 
.{S} Ја?</p> <p>Јагода га пригрли и узе му дудук.{S} Загледајући га са сваке стране, запита мек 
ам.</p> <p>— Закитила те, а?</p> <p>Узе му оне струке босиока, омириса и задену за уво.</p> <pb 
асени му замућене и упале очи и прелије му читаву браду блиставом, белом срмом, у којој, као у  
ових.{S} Сад, кад је добио Лакана, није му требало плаћати.{S} И Лакан се одмах снашао међу нов 
 жандарима.{S} Притегнути ланци, — које му у путу заради веће сигурности наместише, — жуљали га 
ап.{S} Чак су замећали и неке игре које му нису биле познате и он им се одмах жељно и страсно п 
 се већ састала са Симатом.{S} Показује му, нуди што је донела, а он мирно прима и примећује ко 
ну.{S} Познаје Мргудов глас а не верује му.{S} Не сме да отвори.{S} Чини јој се нека обмана, пр 
ога попа Луке, како немоћно корача-Руке му чак и преко рукава везане ланцима који још из даљега 
 си ти, ти си на сваке муке научио веле му и смеју се.{S} А он, из инада, измахне главом и мушк 
, скотрља се низ попову мантију и саспе му се у крило.{S} Симат, отац Лаканов, домаћин, стајао  
о ...{S} Шта ће бити од њега?..{S} Јуре му био десна рука.{S} С Јуром се поносио....</p> <p>Заб 
е вуне.{S} Мантију прикупио око себе те му се некако саплела око нога; само непослушни, дуги ру 
в и љутио се на бабу.{S} Надао се да ће му из вароши донети колача и коју шећерламу.{S} А она < 
м погледом.{S} Као да је очекивао да ће му Лакан још нешто казати.{S} Затим се немо стресе, бле 
зговарали.{S} Лакан је уверавао како ће му бабо, кад се врати, донети најмање једну оку сувих с 
 у уста. </p> <p>— Хајде, сједи! — реће му указујући на ниску столичицу, — а имаћемо времена за 
чило да одмах пође.{S} Чини му се, биће му лакше ако их преко ноћи задржи код себе и тек ујутру 
има још кога од туђе чељади....{S} Биће му лакше.</p> <p>— А чујете ли што за Ивицу? — запита к 
ши Лакана како седи на трупини, примаче му се и седе до њега.{S} Није имао обичај да га милује  
мора одрадити оно што поједе.{S} Дадоше му да вуче некаква колица, да превози ђубре у тамничаре 
ма њему дугачке, блатњаве руке и дадоше му мало труле, смрдљиве сламе.{S} Сламу простре испод с 
ајати у те срећнике.{S} Шта више рекоше му, да може одмах да иде кући.{S} И парница му свршена. 
пољуби у чело, две крупне сузе потекоше му низ старачке образе.{S} Али као да се застиди од све 
вао као да га шаљу на робију.{S} Кад би му Манда напоменула како мора ићи, најпре се правио као 
.{S} Ноге га издају, поклецују, у глави му се нешто мути, уста вавек сасушена.{S} И поред свију 
е за раме и изведе пред кућу.{S} Нареди му да ту стоји и чека док се гости не разиђу.</p> <p>Ла 
кровца.{S} Старица га прекрсти и нареди му да читав дан остане код куће, да је чува.</p> <p>Пре 
о несвесно, не проговоривши речи, пружи му руку.</p> <p>— Не оцрни ми образа кукњавом, молим ти 
ућом и разгрће некакво ђубре.{S} Долази му и као нека родица и вазда се с њим лепо пазила.{S} В 
пио сву робу из дућана оних бакала који му били дужни, па их узели у војску, па се предали у Ср 
 њима.{S} Један, са дугим перчином који му се спуштао до рамена, био им харамбаша.{S} Чим углед 
авало, — разјуначила би се и изазивачки му изишла на мегдан.{S} Савила би се око малога, вољна  
; често је спомињао и оца и питао је ли му купио нови нож; најчешће је звиждукао, гонио стоку и 
овека, још јаче наставља.{S} Затегну ли му ланац снажније, да и крв поцури, не престаје.{S} Пог 
/hi> хлеба, изгубљен за народ.{S} Омили му онај хлеб, услача се, па ће све да даде за њега.{S}  
каткада у жуто, испосничко лице, засени му замућене и упале очи и прелије му читаву браду блист 
плетер и поче звиждукати.{S} Није, чини му се, људски ни отпочинуо, а нечија снажна рука дохват 
...{S} Не зна....{S} А јест....{S} Чини му се...видео је у газде Пешикана....{S} Он таки изглед 
које би одлучило да одмах пође.{S} Чини му се, биће му лакше ако их преко ноћи задржи код себе  
сто и опет провири на врата.{S} Причини му се као да је неко прошао. — Тешко нама у злу добра ч 
шено их гледао, <pb n="114" /> приступи му, поклони се и пољуби га у руку. </p> <p>— Благослови 
присетивши се, нагло се саже и приступи му руци.</p> <p>— Остави...{S} Остави. ... — окреса Мрг 
> <p>— Сви смо ми хапсеници, — одговори му да макар што каже. -- Сви.{S} Зато нас и чува стража 
иво?</p> <p>— К’о што видиш, — одговори му Митра мирно, понудив столицу.</p> <p>Није смео да се 
име.{S} За све време, за два дана, нити му даду да једе ни да окваси уста. „Хајдук си ти, ти си 
ли Симату није смео писати о томе, нити му што пребацити.{S} Старији је брат, заменик оца, дома 
 тихо му приступи...{S} Саге се, спусти му руку на гобу и меко, меко прошапта:</p> <p>-- А шта  
к буде сретно по српско племе! — добаци му изазивачки:</p> <p>— Вјешај, циганине!</p> <pb n="40 
у.</p> <p>— А шта ћемо?{S} Вране, покој му души....{S} Ето видићеш</p> <p>Један очајан врисак р 
чито неговао и спустио на дугачко, увек му се вијорили и падали по раменима.{S} У први мах није 
одговори Лакан али није могао.{S} Језик му некако одебљао, па никако да му се разуму речи.</p>  
се капом. — Ни слова!</p> <p>Председник му бесно узвикну да лаже.{S} Сви они знаду питати и пис 
годи место куд га и Јагода љубила Затим му пружи мали колачић и, пажљиво се осврћући да когод н 
колико нових барака за магазине.{S} Чим му дозволили, направио ове дрвењаре. </p> <p>— Хм....{S 
ати га за раме.{S} Стрико Петар прикрао му се иза леђа, па га узе за мишице, пригрли и поче љуб 
 затворен а био његов муштерија и остао му дужан тужи.{S} Хоће чојек новце ...{S} Ето ...</p> < 
 не слуте добро.{S} А ето, данас, дошао му из Стоца читав сноп карата да да их разда по селу.{S 
вест донео, озбиљно се наљути.{S} Криво му што се толико отеже с поласком.{S} Бесно се обрецну  
т са Јагодом био тако кратак.{S} Готово му додијали ти чести сусрети.{S} Свако вече, непрестано 
.</p> <p>Опазивши у сандуку голуба брзо му Притрча.{S} Погледа га и некако ужурбано запита:</p> 
имат први пут поклонио нож и препоручио му да га чува јер „се оружје чува ко глава“; знала је и 
о:</p> <p>— А што ћу му ја У....{S} Ако му је суђено да умре, умријеће.</p> <p>А Лакан је, као  
а, — за се се не боји нити брине, — ако му само име спомене, ако макар што излане.{S} Жандари,  
, старајући се да све онако искаже како му у Стоцу читали из писма. — Има вели добра фељбабу, п 
с Мандом, погледа и на Матру.{S} Некако му мило што се и она ту задесила.{S} Нек није сам.{S} Н 
зити.{S} Чак ни од лањске године откако му мати умрла те остао сироче.{S} Ретко кад и да се осм 
гледало је као да негде зуји чела, тако му глас ситан и утањен.{S} А кад јој дрхтавом руком пру 
и откуда је и коју веру верује и колико му је година.{S} Пошто све пописаше, председник узе оло 
.</p> <p>Пође, закуца на врата.{S} Нико му не одговори.{S} Љутито опсова нешто и залупа јаче.{S 
ао здрав.{S} Болела га глава, смучивало му се. хватала га несвестица.{S} Хтела не хтела морала  
епо пазила.{S} Већ га угледала и весело му маше руком.{S} А он одма малакса.{S} Дође му да се в 
вима</hi>, <hi>вешалима</hi>.{S} И било му чудно што се толики људи, у овако ведрој и топлој ле 
инили сви налик један на другога и само му запео за очи неки дебељко, на чијем трбуху као да је 
ури опреми коју пару.{S} Додуше недавно му је слао,- — прилично је послао, — али ко зна?...{S}  
гоне, — одговори Митра суво, и слободно му погледа у очи.</p> <p>Настаде смејање, граја.{S} Шуц 
ила се и капала му на лице.{S} И мрачно му, и мокро, и тесно.{S} Колико ли је лепше било у Манд 
једној страни мало је и напукло, али то му ништа сметало -није да неколико пута на дан весело з 
 опреми натраг, у пећину.</p> <p>— Зато му се данас не смије дати да једе, — заповеди тамничар  
оругљиво:</p> <p>— Зар је цару мало што му дадосмо ђецу, зар му треба и котлова?</p> <p>— Дужно 
ве.{S} Лењо се подиже са столице и тихо му приступи...{S} Саге се, спусти му руку на гобу и мек 
бије се.{S} Ана му је добро...{S} Добар му капетан...{S} Не ће никад да јуриша, вазда бјежи.. . 
р је цару мало што му дадосмо ђецу, зар му треба и котлова?</p> <p>— Дужност је да се све да за 
гони га да се причести.</p> <p>И, макар му и мучно било, макар знао да ће се сељанима замерити, 
ље поклопи уста руком и занеми.{S} Опет му се причини као да нешто на пољу шушну.{S} Ослухну.{S 
кви црни пилићи окупили, трче и мотљају му се измеђ нога, и непрестано га у прсте кљуцају.{S} З 
евају у прса јаднога Матише. запљускују му око срца, навиру до под грло и даве, даве, даве....< 
 тумачев нос обрастао у браду а на челу му никли рогови.{S} И све почело да се љуња, љуња, трес 
з косе неколика струка босиока и задену му их за капу.</p> <p>— Е, лаку ти ноћ, Лако!...{S} Анђ 
 .</p> <p>Па узе официра за руку, шапну му нешто на уво и лагано га увуче у магазу.</p> <p>Стар 
Она извади из недара две јабуке и гурну му их за појас.{S} Извуче из косе неколика струка босио 
 готово није могао да се прибере кад су му писали о томе.{S} Ама зар оно бледуњаво комшинско де 
јанствено гледао по светини.{S} Како су му сви ситни !..{S} Једино би да види кога од познаника 
о ништа није ни понео са собом.{S} Нису му дали.{S} А треба му и преобука, и нова марама и сапу 
а и хладно одговорио:</p> <p>— А што ћу му ја У....{S} Ако му је суђено да умре, умријеће.</p>  
ремного пио а није са испавао.{S} Лице »му подбуло, некако модро, очи закрвављене.{S} Крвнички, 
егови, газда Пешикан и толики други.{S} Музика им свира негде у крају, а они испијају вино из ф 
ате, пуцкарају плотови.{S} Блека, рика, мукање преплашених и узнемирених оваца, коза, говеда; х 
у понестане брашна.{S} Знајући какве га муке чекају. како мора ићи од писара до писара, од собе 
ад која такођер има своје болове, своје муке.{S} Ништа тако не може зближити људе као патња.{S} 
аси уста. „Хајдук си ти, ти си на сваке муке научио веле му и смеју се.{S} А он, из инада, изма 
 душманима да открије свој големи бол и муке своје?{S} И да се изложи њиховим подсмесима?{S} Бо 
{S} Бирајте другога“.{S} И сад би други муке мучно и ишао да јавља породицама о несрећи која их 
о глави. — У кући? .</p> <p>— У кући, — мукло одговори Лакан. —</p> <p>Остарила.</p> <p>— А би  
и нешто говорити, Мргуд указа на њега и мукло запита :</p> <p>— Има ли...{S} Имате ли у кући .. 
л...{S} Малаксала клону Митри на раме и мукло јаукну:</p> <p>— Јадни меј Јуре!{S} Куку мајци за 
ћи гледа, некако постиђено обори руку и мукло прогунђа:</p> <p>— Камо, баба, мрс?</p> <p>— Ето, 
ијом.{S} Једну чутуру гурнуо међу њих и мукло их нагонио да се обреде, док другу пуну држи у ру 
p> <p>— Шути, жено, — опомену је Мартин мукло. — За свог цара. <pb n="58" /></p> <p>— Не дам ја 
о да јој заигра, сва се стресе и некако мукло избаци:</p> <p>— Ух !</p> <p>Избезумљеним погледо 
 умота хартије у мушему и избацив једно мукло <hi>збогом</hi>, брзо искочи пред врата. </p> </d 
не, заробили три машинске пушке, одела, муниције.</p> <pb n="113" /> <p>Митра никако није могла 
та до предстојника и од предстојника до Муратбега, који издаје брашно, знајући колико мора моли 
но, знајући колико мора молити и митити Муратбегове слуге да му оно десетак кила одмах издају а 
 чаршији да траже.{S} Наћи ће, зар, код Муслимана што им газда Пешикан продао <hi>за радише?</h 
ћана, препунио тротоаре, улице, сокаке, Муслимани и католици.{S} Довикују се, смеју, поздрављај 
џари, ни Румуни.{S} Све сами наши људи, Муслимани из оближњих села и из Требиња.{S} Кита гиздав 
 издају, поклецују, у глави му се нешто мути, уста вавек сасушена.{S} И поред свију опомена и г 
би ли се исповједила?</p> <p>Она подиже мутне, водњикаве очи према њему.{S} Као да га није разу 
ини... не знам...{S} Ми овди причамо, — муца поплашена Манда и страшиво гледа негде преда се, — 
 је дошао.{S} Збуни се, саплете и стаде муцати:</p> <p>— Ја, ето, само сам мислио да напоменем. 
сви муче преко читаве ноћи. — Ама се не муче, пашчад једна ! — узвикну пакосно _и удари руком п 
..{S} Он то каже свима, бива нек се сви муче преко читаве ноћи. — Ама се не муче, пашчад једна  
/> стиснутом шаком бубне у леђа.{S} Сам мучен и кињен од својих старешина, окорео је отупео, и  
 сад нешто „није у реду“.{S} Макар се и мучила мало, и патила и она и Лакан, сваки дан је изгле 
бар је био, добар....{S} Није не гонио, мучио.{S} И кад му велим: „а што попали онлике куће? он 
Митра, исправљајући се.</p> <p>— Мучно, мучно, — уздахну Крсто и опет провири на врата.{S} Прич 
говори Митра, исправљајући се.</p> <p>— Мучно, мучно, — уздахну Крсто и опет провири на врата.{ 
ирајте другога“.{S} И сад би други муке мучно и ишао да јавља породицама о несрећи која их снаш 
га да се причести.</p> <p>И, макар му и мучно било, макар знао да ће се сељанима замерити, одлу 
да кукају и јадикују.</p> <p>Читаву ноћ мучно се, знојио, превртао, А још од сванућа дигао се и 
вничкој кући, брже-боље умота хартије у мушему и избацив једно мукло <hi>збогом</hi>, брзо иско 
p> <p>Одмота своју искушљану и испуцану мушему, извади читав сноп артија и, устакнувши дебеле н 
зненада, испред врата промукао, крештав мушки глас и неко се поче на силу искашљивати. — Хехеј, 
{S} Некако презриво погледа на џелата и мушки узвикнувши:</p> <p>— Нек буде сретно по српско пл 
се.{S} А он, из инада, измахне главом и мушкије коракне напред.{S} Хоће баш да им покаже како ј 
{S} Свакога, ко је затворен а био његов муштерија и остао му дужан тужи.{S} Хоће чојек новце .. 
 и, вечито љутити, насрћали на свакога, на чобана, на жену, на дете.{S} Комад хљеба из руке отм 
а то да се сарани иза гробљанског зида, на два аршина даљине.{S} Попу нису могли забранити да ј 
Ивица је, међу осам одабраних коњаника, на коњу дочекао новог фратра, кад је стигао у село.</p> 
оче прибирати.{S} Погледа на напасника, на стражара неког, који је и сад мрко гледао и гунђао н 
роја обична, теретна кола.{S} У првима, на простом седишту збио се прото и, кроз дебеле наочари 
љутити, насрћали на свакога, на чобана, на жену, на дете.{S} Комад хљеба из руке отме, убије ов 
} Кад је видио како је и одвише упорна, на силу је одвуче у кућу и тамо закључа у собу.</p> <p> 
ило те је догурали до на крај тротоара, на узвишење неко.{S} Макар је и гњечили, гурали, опет ј 
е вечери, — баш се окупили око огњишта, на коме се разбуктала ватра, и хтели да вечерају, — нек 
езизразних очију и готово блесава лица, на силу се подигоше да га мало сагледају, Дете!....{S}  
 и промучили.{S} Опет је свак на своме, на својој груди, у свом добру.</p> <p>Чини им се да нис 
носио....</p> <p>Заборави на час на се, на све богове.{S} Лењо се подиже са столице и тихо му п 
и се враћати и многи војници са фронте, на допуст.{S} И како који дође, неће да се врати више.{ 
им утегну ноге и спусти поред крошњице, на тле.</p> <p>Наднесе се над Лакана да види : спава ли 
очкој бради и старој излизаној мантији, на којој се већ почела указивати и понека рупа.{S} Наре 
отињу.{S} Неки дан су им то и показали, на једној забави. „Ево да видите како се мисли на вас и 
 за Јуру пише Ивица...{S} Ено га, вели, на фронту, бије се.{S} Ана му је добро...{S} Добар му к 
, сакатих, седели су одвојени у страни, на спарушеној трави, и замишљено гледали преда се.{S} И 
пре се правио као да не чује.{S} Затим, на поновне опомене, одговарао је како није преша, да се 
љкаст неки капетан, са исуканом сабљом, на малом, угојеном вранчићу.{S} Мора да је синоћ премно 
га и само му запео за очи неки дебељко, на чијем трбуху као да је читав сто почивао....{S} Опаз 
 <pb n="69" /> <p>— Еј, јадна царевино, на што ли си спала!</p> <p>Сутрадан, рано, звоно су одн 
ешто непријатно као да га запахну, јер, на час, зачепи нос марамом.{S} Затим, у чудној журби, г 
на омање патроле и размести их по селу, на неколико места.{S} Уза сваку патролу додао је и 'по  
се.{S} Многи, нестрпљив, сео на гомилу, на голо камење, па одмах запалио чибук, замишљајући да  
асрћали на свакога, на чобана, на жену, на дете.{S} Комад хљеба из руке отме, убије овна, козу, 
о погледа.</p> <p>Па се и сама осмехну, на силу.{S} А и зашто да се сневесели пред њима, да их  
 Мартину. .</p> <p>— Пише да је у Ђеру, на батаљуну и да му је лијепо, — поче Мартин полако, ст 
уше, пуше, пуше ...{S} Недалеко од њих, на простртим ћебетима, леже двоје болесника.{S} Једно с 
чешљао, Сам наложио ватру <pb n="92" /> на огњишту, приставио овећи шербетњак да му се узвари в 
из куће.{S} Ако изађе до <pb n="105" /> на воду, кашљу за њом, опљуцкују, уздишу.{S} Стане ли н 
ат је објављен! ...{S} Живио рат!...{S} На вјешала Србе! . . .</p> <p>Старог Мргуда изудараше и 
и.</p> <p>— Није у сну...{S} Није...{S} На јави...</p> <p>— Сведно...{S} Пошљи свијећу.</p> <p> 
вога детета, од своје <hi>мазе</hi>.{S} На толику непокорност Цугсфирер је морао да напери пушк 
 само гомиле црног, печенога камења.{S} На понекој гомили већ обрасла и трава и читава јата гуш 
ни бардаци, чутуре, поломљена бурад.{S} На неким авлијама читави навиљци дасака, подераних меши 
трча пред кућу и крену међу војнике.{S} На Јагодину кућу и не погледа.{S} Стид га било од толик 
 Видели је издаљега и одмах познали.{S} На питање куд иде, није хтела одговорити.{S} Ни на једн 
 крај један жандар придржава у руци.{S} На широко разбацајући ногама и лено климајући својом ве 
шно, остарело, поцрнело, помахутило.{S} На једној страни мало је и напукло, али то му ништа сме 
, избљују дебеле млазове дима у вис.{S} На неким местима још се једва провлаче између изгорелих 
обесно, дивље кад опазе једна другу.{S} На улицама не може готово ни једна да се сусретне: проз 
себи и другима.{S} Желе да се опију.{S} На глад се више не мисли; мора је нестати.{S} Биће хлеб 
гати, неко застења као при издисању.{S} На свима колебама заклопараше натрула <pb n="16" /></p> 
 питала о комитама.{S} Колико их је?{S} На кога су нападали?{S} Где?{S} Јесу ли могли штогод и  
да чупају, кидају.</p> <p>— Кхе, кхе, — на силу се искашља Симат чупкајући брк и окрећући се у  
 друго село, — заједно не смију бити, — на пребивање.</p> <p>Брђани се опет ускомешаше.{S} Преп 
Опет облоге, — нареди доктор вехтеру. — На то строго да се пази.{S} И њему млеко нек се даје.{S 
де.{S} И тумачев нос обрастао у браду а на челу му никли рогови.{S} И све почело да се љуња, љу 
на, необуздана срџба обузе је.{S} Срџба на читав свет.{S} Поче према кнезу, опружи руке и готов 
 даске?..{S} И зар њезино дете да спава на даскама?...{S} И само?..{S} И у мраку?..{S} А ко ће  
а се.{S} Лаже.{S} Сјутра му је расправа на суду, па би да одгоди....</p> <p>Војник се врати па  
ушака.{S} Чинило се као да се препуцава на оближњем брду, док су, у истину, сви нападаји били ј 
 <p>Старица лагано отвори врата, узе га на крило и њежно пољуби у косу.</p> <p>— А други пут не 
} Много пута обгрли јастук, притегне га на прса и тепа му, тепа, тепа, тепа. „Неда вели „Лако с 
!</p> <p>Манда зграби писмо, принесе га на прса, пољуби, па нагло раствори и као да поче читати 
ама и кундацима.{S} Ударцима оборише га на земљу.{S} Чим покуша да се дигне нови ударци осуше с 
ове!</p> <p>Тачно у осам сати одвели га на суд.{S} Тројица војника са пуним пушкама пратили га  
кочи, потрча с постеље.</p> <p>— Ено га на прозор!{S} Недајте! — дрекну буцмасти војник и потрч 
и од Бога и од правде божије и од икога на свету?...{S} Симате мој, Симате мој!...{S} Тешко мај 
 Крвнички, мрко гледа унаоколо и као да на силу тражи узрок, због чега би плануо и почео викати 
> <p>Лакану се, тога часа, учини као да на председнику имају две главе.{S} И као да му наочари  
вце, и хладно, готово с презрењем гледа на све око себе.{S} Један од шуцкора, дебео, угојен, ка 
а и крв поцури, не престаје.{S} Погледа на крв, погледа <pb n="19" /> па се гласно засмеје.{S}  
 и као да се поче прибирати.{S} Погледа на напасника, на стражара неког, који је и сад мрко гле 
ену оном болеснику у будаку.{S} Погледа на карту на коју је вехтер. онако од ока, бележио темпе 
у.{S} Ни један да се усуди и да погледа на куће.</p> <p>Још пред зору стари Мргуд закуца на Мит 
ој соби; затим се лењо окрену и погледа на оне официре-судије, који су седели за једним дугачки 
а на Лакана па умукну.{S} Затим погледа на Симата и даде му знак обрвама да дете уклони.{S} Не  
им.{S} Ако би неко и почео, чим погледа на шуцкоре, који се унаоколо поредали, седе на трави и  
Због оног лепог сиваља ? (Лакан погледа на жандара који је носио голуба и пригушено уздахну.{S} 
емо то поправити ?</p> <p>Лакан погледа на чанак пред њима па се осмехну.</p> <p>— А и ја сам т 
и погледати.{S} Некако презриво погледа на џелата и мушки узвикнувши:</p> <p>— Нек буде сретно  
аветује? . . .{S} Некако очајно погледа на Пешиканову магазу.{S} Као да се надала, да ће ипак о 
иће рата и биће окршаја.</p> <p>Погледа на Лакана па умукну.{S} Затим погледа на Симата и даде  
 <p>— А ко ти је ово? — запита и показа на Лакана. — Син?</p> <p>— Унук. <pb n="57" /></p> <p>— 
чем.{S} Опазивши Ибру, намигну и показа на кола.</p> <p>— Хееј. тазе ђубрета!... — весело подви 
а! — сетно добаци један старац и показа на пуста и празна згаришта.{S} Онде, где им биле куће с 
ори Митра и мршавом, сувом руком показа на мехове с кајмаком и маслом.</p> <p>— Све?</p> <p>— С 
протезати и нешто говорити, Мргуд указа на њега и мукло запита :</p> <p>— Има ли...{S} Имате ли 
макну од вешала и некако поносито указа на старца, који је висио, — и сада миран и достојанстве 
<p>Митра, изнемогла, .ош је мало лежала на земљи.{S} Па се придиже, клону на један камен.{S} По 
е је долазила уморна а није заборављала на колача </p> <p>Не могав више да издржи, поче ударати 
на какви су то људи!..{S} Кад их повела на вешала, а они застали да попију по ракију, мирно се  
та а да јој не досади.{S} Често се пела на какав брежуљак и гледала унаоколо.{S} Све јој се чин 
ма.{S} Деца направила бајрачиће, изашла на улицу и, уредивши се по војничку, са једном урнебесн 
азјуначила би се и изазивачки му изишла на мегдан.{S} Савила би се око малога, вољна да све уда 
 са обореном главом и са везаним рукама на прсима, тромо и уморно ишао пред жандарима.{S} Прите 
 стране цесте, са натакнутим бајонетама на пушкама, иде читава компанија војника.{S} А по среди 
н мајор, густе, црне браде са наочарима на носу и некаквом сламком међ зубима.{S} Око њега, са  
га ми.</p> <p>Други дан потераше Лакана на рад. <hi>У царској кући</hi> нико не сме џаба јести; 
рњавим зубима.{S} Ено рашчупаних брчина на којима се увек жуте по неколике прашке бурмута....{S 
&gt;могао да слуша кад неко овако удара на царевину и на главне цареве људе.{S} Та и он је служ 
} Сви некако суморни, озбиљни.{S} Ватра на огњишту прашти, пуцкара; весели пламен ускаче и узма 
ме истоме часу устреми се и стара Митра на њега.{S} Без ичега, голих руку.{S} Рукама прихвати з 
а, склизне низ попову браду или затитра на камилавци, па живо одскочи уза зид, задрхће око проз 
ти, мршави, — ни један као да нема меса на костима, — али необично жилави, чврсти.{S} Поглед им 
рема кнезу, опружи руке и готово кидиса на њега:</p> <p>— Дијете ми моје дајте, лопови једни!{S 
ло, збило се у куће, у појате.{S} Врата на свакој кући замандаљена, прозори залепљени јастуцима 
му ништа сметало -није да неколико пута на дан весело зациликће и да се јави сељанима.{S} Оно и 
>— Иђи, иђи стара! . . .{S} Немам ништа на продају . . .{S} Не пазарујем данас . . .</p> <p>Па  
ци:</p> <p>— Но ...</p> <p>Пође, закуца на врата.{S} Нико му не одговори.{S} Љутито опсова нешт 
/p> <p>Још пред зору стари Мргуд закуца на Митрина врата, тражећи да га пусте.{S} Митра, која ц 
е напоље.{S} А сено мирише, а клепетуша на Гарану меко, меко клепне, а цврчци всело цврче : под 
ти, — одговори Митра, па, и не погледав на позив узе га, преви на четверо и гурну у недра.</p>  
обар... поштен.... а она.</p> <p>Наишав на овако силан и ненадан отпор, Митра устукну.{S} Зар њ 
стижни „дан освете“.{S} И као да би ове на свету дала само да их види!</p> <p>У заносу, у пијан 
отме, убије овна, козу, кокош; отме све на што наиђе.{S} Нико се не сме опрети, Нико што прогов 
апослетку се озбиљно разболела.{S} Паде на постељу, занеможе.{S} Нису јој одмах веровали.{S} За 
е.{S} И он сал ненадно се заљуља и паде на земљу.</p> <p>Притрчаше и почеше га шкропити водом.{ 
 су дошли и ђендари.</p> <p>Манда стаде на кућна врата, провири напоље и опет се приповрати.</p 
 увуче у магазу.</p> <p>Старица застаде на улици и поче се обзирати.{S} Куд ће сада?{S} Где ће? 
ше.</p> <p>— Ех, ех... “</p> <p>Застаде на кућњем прагу и опет се осмехну на њих.</p> <p>— Хајд 
, да легну на онај свој камен.{S} Нигде на свету не живи се као ту!{S} Макар се и под ведрим не 
.</p> <p>Лакан се послушно измаче, седе на некакву иструлелу трупину испод прозорчета и кидајућ 
уцкоре, који се унаоколо поредали, седе на трави и чувају их, одмах занеми.{S} Чини се намах ће 
у клупу, и не питајући за дозволу, седе на њу.{S} Тада опази, са две стране стола још двојицу о 
p>Мргуд је лагано одгурну, прође и седе на омању троножницу.{S} Одупре се лактовима о колена, с 
да весео и задовољан.{S} Као да га воде на венчање.{S} Он иде задњи у групи <hi>бунтовника</hi> 
ржебоље прекрсти.{S} Боже, да ово изађе на добро!{S} А ова велика, безимена тица, кажу, увек на 
>Кад се приближише кола, она се придиже на прсте да га боље сагледа.{S} И погледи им се сусрето 
еком она се сва преви, једну руку одиже на прса и као да очекиваше заповест.</p> <p>Кад се приб 
е.{S} Двојица сакатих још се једва држе на ногама; чврсто се приљубили један уз другога, обгрли 
итри и рече шапатом:</p> <p>— Јагода је на умору...{S} Отиђи и опрости!</p> <p>— Бог нек суди и 
и спрема ли се у Мостар?{S} Излазила је на пут и чекала кириђије да и њих пита.{S} По два по тр 
 се. — поче је тешити Митра пригрлив је на прса. — Нема помоћи од кукњаве...{S} А и мени су уби 
тар, лагано скинувши капу и полажући је на кољено. — Ми га не смијемо светити.</p> <p>— Брата н 
го је носе.{S} Као да никако и не стаје на земљу.{S} И залуд је покушавала да се отме, да се из 
Сваки потерао по две по три главе стоке на продају.{S} Треба се дочепати новаца и поново купова 
.{S} Она спустила рањаве, завезане руке на рамена свог малог Лакана који се прибио уз своје овц 
пи према истоку, држећи прекрштене руке на прсима, упрти торбу на раме, прихвати кокоши и крошњ 
ну.{S} Измаче се на леђа и, држећи руке на појасу, мирно их дворила све док нису вечерали.</p>  
е од врућине, клонули, раздрљили кошуље на прсима и заморено дахћу.{S} Понеко дете заспало у пр 
акну у гај, међу појате, или их нестане на уској путањи према шуми.{S} Стидљиво сакривају прса  
ањају се пред њима и целивају им ордене на прсима.{S} Све се измешало, ускомешало, стисло.{S} Н 
 ребра и да, псујући и претећи, опомене на ред.{S} Многи посрне под ударцем тупо јаукнувши, мно 
 раздражи.{S} Зар да је изгрди, прокуне на данашњи дан?</p> <p>Огромни талас светине занија се  
старац.{S} Испод делијски натурене капе на чело стрељају два соколова ока, танки брци повили се 
 Једва се неки досетише да је притоваре на коња и да гоне барен дотле док се могне држати.</p>  
ноп артија и, устакнувши дебеле наочаре на нос, лено поче превртати, тражити.</p> <p>— Ево ти п 
ео да седне.{S} Опет се плашљиво обазре на све стране и забринуто заврти главом.</p> <p>— Велик 
ео је отупео, и као једва дочекао да се на некоме може осветити, да он некога може кињити</p> < 
 па задовољно одбија димове и смешка се на свакога.{S} Пламен, заигравајући, <pb n="100" /> зап 
ећати као у својој кући.{S} Намерила се на чељад која такођер има своје болове, своје муке.{S}  
 по једна или по двоја носила односе се на гробље; стари поп сваки дан у неколико кућа мора да  
не варају...{S} Гора и трава дигнуће се на нас.{S} Биће рата и биће окршаја.</p> <p>Погледа на  
ело, задовољно се осмехну.{S} Измаче се на леђа и, држећи руке на појасу, мирно их дворила све  
 појавио.{S} Некако поплашено повуче се на крај кревета, уза зид, и, са чудном зебњом и страхом 
 војник и са голом бајунетом устреми се на малога.{S} У томе истоме часу устреми се и стара Мит 
жње дрво и, придржавајући се, спусти се на земљу.{S} Снажно стиште зубе и уста поклопи . рукама 
и пушку у крај и лагано, лењо спусти се на столицу.{S} Његово обло доброћудно лице руменило се  
га Лакан тек сада опази.{S} Наслонио се на пушку, уозбиљио се и мрко их гледа обојицу.</p> <p>В 
p> <p>Лакан је био нестрпљив и љутио се на бабу.{S} Надао се да ће му из вароши донети колача и 
 несносни, заглушујући.{S} И разлежу се на далеко и тону у провидној помрчини.{S} Одбијају се о 
врата и прозоре, туку у зидове, пењу се на кровове и крше, лупају, секу.</p> <p>— Рат је објављ 
пола оплетена нова чарапа, не осврћу се на њих.{S} Понека носи дете у нарамку.{S} По нека вуче  
оји јој поп пружи, пољуби га и притиште на прса као нешто драгоцено, нешто што јој били отели п 
сник при крају, он, не питајући, намеће на врат епитрахиљ, чита молитве и нагони га да се приче 
о кући и спазио Јагоду како стриже овце на авлији, застао је од чуда.{S} Није могао веровати св 
 Лакана штапић и сам поче нагонити овце на стругу.{S} Њему нареди нека иде у кућу, да се одмори 
и кога јој готово згулили, па се измаче на леђа и саби се у гомилу ону, међу светину.</p> <p>Уз 
их није ни видео.{S} Поче нешто да виче на оне хамале што преносе вреће, поче да их прекорава.{ 
укао, крештав мушки глас и неко се поче на силу искашљивати. — Хехеј, има ли по Богу?</p> <pb n 
еки све цвеће којим се окитили побацаше на војнике.{S} Једни рашириле руке те почели да грде и  
соше одерана овна, расекоше, приставише на ватру у велики котао.{S} У селу, у коме је толико гл 
нечије руке не прихватише и не посадише на тле.{S} Неколицина хапсеника, чија лица, дошав са <p 
 се и Митра и Лакан халапљиво наклопише на јело, задовољно се осмехну.{S} Измаче се на леђа и,  
леђа, изгурани из куће, готово посрнуше на прагу и све троје некако престрашено, блесаво, погле 
 не довикују се више; звона и клепетуше на крупним звонарима не звоне и не клепећу, затисли су  
 и пушио, рукова се с Мандом, погледа и на Матру.{S} Некако му мило што се и она ту задесила.{S 
ша у носу што се држи</p> <p>Дође ред и на Швабу...{S} Може ли још годину протегнути?...{S} Мож 
ком.{S} Бесно се обрецну и на шуцкоре и на сељаке:</p> <p>— Стоко!...{S} Напријед!</p> <p>Чопор 
лупа јаче.{S} Врата се нагло отворише и на њима се указа Јагода.</p> <p>— Ах!</p> <p>— Ах!</p>  
 хаљине, сир, масло.{S} Негде наиђоше и на бардак са ракијом.{S} Замало се не потукоше око њега 
 :</p> <p>— Да расточатсја врази јего и на спашеније наше держава непобједимаја и јелици во Кри 
шали, зло је по царевину. — Бог почео и на нас-гледати</p> <p>Па задовољно трља руке и смешка с 
. „Ево да видите како се мисли на вас и на вашу децу“ вели им један чиновничић и води их до ове 
луша кад неко овако удара на царевину и на главне цареве људе.{S} Та и он је службеник.{S} И ње 
отеже с поласком.{S} Бесно се обрецну и на шуцкоре и на сељаке:</p> <p>— Стоко!...{S} Напријед! 
патња.{S} Готово за час као да заборави на се и поче да жали њих, дубоко, искрено.{S} Мора да с 
 С Јуром се поносио....</p> <p>Заборави на час на се, на све богове.{S} Лењо се подиже са столи 
 узвикну Петар из куће и намах се стави на прагу. — Ево ме.</p> <p>— У име закона позивам те да 
а, и не погледав на позив узе га, преви на четверо и гурну у недра.</p> <p>— Са Пешиканом се ни 
 да иде усправно, сва се некако накриви на десну страну.{S} Кад гледа, гледа некако поплашено,  
е мало.</p> <p>Уведе их у кућу и посади на сниско седиште око огњишта.{S} Лагано се саге, рукам 
о уздахну.{S} Опазивши Лакана како седи на трупини, примаче му се и седе до њега.{S} Није имао  
 за њом, опљуцкују, уздишу.{S} Стане ли на врата, срдито је премерају погледом, врте главом, ос 
бине казне, — али су, кришом, указивали на њу и, гадећи се, отпљували у страну.{S} Неки као да  
 ударцем тупо јаукнувши, многи се свали на другове па готово и њих да обори.{S} Кивно, осветнич 
, осветнички испод ока погледају остали на жандаре.{S} А ни један не сме да зине, чак ни да зам 
 су у нереду и, вечито љутити, насрћали на свакога, на чобана, на жену, на дете.{S} Комад хљеба 
у.{S} Понеко дете заспало у прашини или на трави; неке бабе селе, обгрнуле рукама кољена па се  
а он чува да га не пошаљу на Русију или на Србију...{S} Само, каже, треба томе добром човјеку,  
во саручковао те није имао кад да мисли на болесника.{S} Слегао је мирно раменима и хладно одго 
ој забави. „Ево да видите како се мисли на вас и на вашу децу“ вели им један чиновничић и води  
вољна да све ударце <pb n="15" /> прими на се и почела би да брани слободно и одрешито.{S} Сима 
стеља.{S} Нити се обазирао на јауке, ни на стењање.{S} Једино се заустави код Лаканова кревета. 
е куд иде, није хтела одговорити.{S} Ни на једно питање питање није одговорила.{S} Шутела је уп 
цесте.</p> <p>Хитно, не обазирући се ни на коју страну, похита кући. </p> </div> <div type="cha 
 да даде за њега.{S} И не мисли више ни на што него на трбух.</p> <p>А била је у бризи: чим ће  
да сама са собом разговара, како је они на пољу не би чули.{S} И, за чудо ни једна једина суза  
, мучно, — уздахну Крсто и опет провири на врата.{S} Причини му се као да је неко прошао. — Теш 
 <p>Митра никако није могла да се смири на једном месту.{S} Непрестано ишла од куће до куће и н 
физичку бол...{S} Малаксала клону Митри на раме и мукло јаукну:</p> <p>— Јадни меј Јуре!{S} Кук 
ни да окваси уста. „Хајдук си ти, ти си на сваке муке научио веле му и смеју се.{S} А он, из ин 
тежак мирис горевине као да поче падати на прса и лагано гушити.{S} Чинило се као да ће неки да 
је како није преша, да се може оставити на друге дане и ако је сам знао врло добро да се не сме 
и стока.{S} Оно болесно дете неко упрти на леђа и понесе.{S} Болесну жену хтедоше оставити.{S}  
ој!{S} Дијете!</p> <p>И Манда се спусти на столицу.{S} Сави руке у крило и обори главу.{S} Сузе 
уни овелик сахан до врха и сахан спусти на синију.{S} Опазивши како се и Митра и Лакан халапљив 
но га погледа.</p> <p>— Сјутра ћу отићи на гроб да јој упалим свијећу.</p> <p>— Ти?</p> <p>— А  
 враћала, са чудним страхом погледајући на Лаканов креветац као да се боји е ће јој неко њега о 
 <p>— Хајде, сједи! — реће му указујући на ниску столичицу, — а имаћемо времена за љубљење.{S}  
небу, заигравају се, раскошно расипљући на све стране ситне, светле варнице, — које као огњени  
м, двапут, трипут.{S} Па ја љутито баци на земљу, дозва сеоског кнеза, који је седео пред кућом 
петорицу објесити.{S} Ударили Црногорци на нека села, па због тога да се објесе петорица наших. 
, па гледају као звер кад хоће да скочи на плен.{S} Неки се само савили, поклопили лице рукама  
бом, збаци торбу с рамена и, малаксавши на оближњи креветац, загњури главу међу руке.</p> <pb n 
 затварај врата ! — опомену је заставши на прагу. — И не упуштај се с никим у разговор...{S} И  
 узгред, да што заложи.</p> <p>Ступивши на праг Лакан назва Бога и некако збуњен застаде.{S} Ок 
 поручила им по једном одрпанцу, да јој на село дођу.{S} Лепо да дођу овде, у њезину кућу.{S} А 
ар се мало и промучили.{S} Опет је свак на своме, на својој груди, у свом добру.</p> <p>Чини им 
А ова велика, безимена тица, кажу, увек на зло слути и доноси несрећу ономе ко је угледа.{S} Бо 
. .</p> <p>— Узми болан !</p> <p>— Имам на дому.</p> <p>Баш си будала, — подругну се онај и бац 
гајући се, погурени под тешком пртљагом на леђима.{S} Мрко и са чудном злобом гледају свакога к 
бескрајно глупим <pb n="103" /> осмехом на лицу.{S} Чак и кад је официрчић прошао, он се још см 
у оно што им треба.{S} Обрецну се један на другога, окосе се, да опет рују, траже, пребирају.{S 
на.{S} Лакану се чинили сви налик један на другога и само му запео за очи неки дебељко, на чије 
рну јој чашаф са лица. — Ја нисам дош’о на какву дугу сједницу Само да те видим.</p> <p>— Фала  
али.{S} Јели су полагано, отегнуто, као на силу.{S} И као да се бојали да погледају једно у дру 
лили цигаре и мирно одбијају димове као на збору каквом.</p> <pb n="38" /> <p>Око кола иду неко 
има који се за час збише око њега и као на силу хтедоше да одвоје од овна.{S} Поче да их уједа, 
ед осталих постеља.{S} Нити се обазирао на јауке, ни на стењање.{S} Једино се заустави код Лака 
царевини.</p> <p>Мартин, који је застао на прагу и чуо задње речи, благо је прекори:</p> <p>— З 
ник, који га чувао, сваки час је дречао на њега, опомињао.{S} Каткада, без икаква узрока, немил 
вен — мртав.</p> <p>За старцем је дошао на ред Симат.{S} Није дао да му вежу очи.{S} Не боји се 
ти и крмалука у себи. „Али наш је Швабо на издиханију“...</p> <p>Људи оставише послове, неће да 
узама, не гледају више гордо и презриво на све око себе.{S} Оборили главе, сабље придржавају ру 
четири патроле због њега?....{S} Готово на сваком раскршћу они замене једни друге.{S} А он, сир 
ла.{S} Узастопце је ишла за њима готово на крај села.{S} И чинило јој се да би тако ишла дан и  
њега.{S} И не мисли више ни на што него на трбух.</p> <p>А била је у бризи: чим ће понудити Лак 
и пушчаних цеви, са набијеним капана до на очи.{S} Како уљегоше, разгледаше најпре све по кући; 
.{S} Некако се десило те је догурали до на крај тротоара, на узвишење неко.{S} Макар је и гњечи 
уба, кога, рече, домамише чобани у брдо на мрвице и ухватише као од шале.{S} Турну га под једно 
ни а смеју се.{S} Многи, нестрпљив, сео на гомилу, на голо камење, па одмах запалио чибук, зами 
то и удари се по челу. — Ја и заборавио на оно због чега сам дошао.{S} Немојте се препадати ... 
н је своју велику кућу бесплатно ставио на расположење аустријским официрима.{S} Они га и штити 
 пристао?,..{S} Или се какогод преварио на слави, при пићу?{S} И ради младе веренице био је бес 
уграби његову суву руку коју је спустио на креветац и пољуби је.</p> <p>Поп јој загледа у лице  
ови, које је нарочито неговао и спустио на дугачко, увек му се вијорили и падали по раменима.{S 
 ударце.</p> <p>Читав дан пекли се тако на сунцу и чекали.{S} И они најснажнији раслабили се од 
и кад би стали умирати, ни онда се нико на њих смиловао неби, нити би им којом капи оквасио уст 
акана.</p> <p>— Не да стража да ударамо на вектере, — шапну тише. — Бране једни друге.— А нијес 
аштркани.{S} Као да су били кивни једно на друго, нису разговарали готово ништа.{S} Тек ако кој 
Хм....{S} Хм....</p> <p>Намигну потајно на тумача и рече да запита: а какво је писмо ономадне д 
бунилу; ретко кад да се освештавао и то на кратко време.{S} Често је дозивао бабу и нагонио је  
, затекли су га управо како товари жито на омања колица и шаље некуда.{S} Сељаци, опазивши га,  
еми.{S} Опет му се причини као да нешто на пољу шушну.{S} Ослухну.{S} Провири.{S} Нико није био 
>Па узе официра за руку, шапну му нешто на уво и лагано га увуче у магазу.</p> <p>Старица заста 
о сироче.{S} Ретко кад и да се осмехнуо на њега.{S} Он се уопште ретко смејао ити само десном у 
ично је послао, — али ко зна?...{S} Зар на фронту може неко имати одвише пара?</p> <p>Чим је из 
ето, гони.{S} Драго јој да оде па макар на дан...{S} И јадни Мартин ропће, непрестано ропће све 
авати.{S} Лепо се мичу час на чело, час на образ, десни, леви.{S} Заигра час једна страна, час  
м се поносио....</p> <p>Заборави на час на се, на све богове.{S} Лењо се подиже са столице и ти 
ено климајући својом великом главом час на једну час на другу страну, Васо безбрижно попева.{S} 
 својом великом главом час на једну час на другу страну, Васо безбрижно попева.{S} Пева некакав 
 почеле поигравати.{S} Лепо се мичу час на чело, час на образ, десни, леви.{S} Заигра час једна 
<p>сила никако</p> <p>Опет принесе крст на уста и поче љубити некако страсно, манито.</p> <p>—  
 прекрштене руке на прсима, упрти торбу на раме, прихвати кокоши и крошњицу и крену из куће.</p 
стивши руке испред очију, наслони главу на њих.{S} Бризну у плач.{S} Митра и не покуша да је да 
акона ти си ухапшен.</p> <p>— Фала Богу на његову дару !</p> <p>И Симат заглади бркове, па мирн 
и.{S} Ко био да био, само да одмах могу на њему да се искале, да покажу своју силу.</p> <p>На п 
не циче више за клавиром, не истрчавају на прозоре, не дрече обесно, дивље кад опазе једна друг 
ше сваки страх, те пустио срцу и језику на вољу.{S} Не боји се више ни претње, ни казне.{S} Куд 
{S} Чобани већ нису смели да гоне стоку на пашу ради њих.{S} Обично их ишла по тројица, по четв 
адан Лакан је потјерао заједничку стоку на пашу.{S} Мартин, не имајући ситне деце, морао је пла 
.{S} Да га баба види, да му спусти руку на чело, познала би одмах каква је болест...{S} И одмах 
 приступи...{S} Саге се, спусти му руку на гобу и меко, меко прошапта:</p> <p>-- А шта ћемо, мо 
х и Мартину се сажали.{S} Испразни лулу на опњиште, очисти је прстима и спусти поред себе.{S} З 
 стрепио је и подрхтавао као да га шаљу на робију.{S} Кад би му Манда напоменула како мора ићи, 
 фељбабу, па га он чува да га не пошаљу на Русију или на Србију...{S} Само, каже, треба томе до 
, мемљиве зидове, цедила се и капала му на лице.{S} И мрачно му, и мокро, и тесно.{S} Колико ли 
{S} Само да дођу у своје село, да легну на онај свој камен.{S} Нигде на свету не живи се као ту 
а.</p> <p>— Хехехе...</p> <p>Он намигну на Јагоду и потепша је по рамену:</p> <p>— Но..</p> <p> 
нпут.{S} Али се доктор више и не окрену на њега.{S} Нагло приступи другом болеснику, прогунђа н 
ису имали срца да јаднике одмах покрену на пут.{S} Пустили их и да плачу и да се изјадају.{S} К 
фицир се нагло исправи и оштро подвикну на војнике.{S} Ови се брзо постројише и укрутише.{S} Ре 
/p> <p>Војник се врати па опет подвикну на Лакана.{S} А залуд.{S} Нема снаге да ради, нема.{S}  
ежала на земљи.{S} Па се придиже, клону на један камен.{S} Подними се, седе.{S} Криво јој било  
стаде на кућњем прагу и опет се осмехну на њих.</p> <p>— Хајдете тамо па се забавите, — рече им 
атра, и хтели да вечерају, — неко куцну на врата и канат се нагло отвори:</p> <p>— Јесте ли жив 
не може друкче, него да му скрене пажњу на крупљу и јачу ствар, те да га од ове намере одврати. 
} Лагано се саге, рукама распрете ватру на огњишту и, набацивши још двије три биље, поче дувати 
Затим из котла, који се гријао уз ватру на омањем саџаку, захвати кутлачом кртоле, купуса и мес 
била, И онако иста и обељена.{S} Али су на њу некако сви гледали попреко.{S} Бојали се да гласн 
>VI.</head> <p>Лакан и Јагода седили су на клупи пред кућом и разговарали.{S} Лакан је уверавао 
 овуда гоне.</p> <p>Официр раздели чету на омање патроле и размести их по селу, на неколико мес 
болеснику у будаку.{S} Погледа на карту на коју је вехтер. онако од ока, бележио температуру, у 
 И зато су обоје излевали своју милошту на малог Лаку.{S} Грлили га, љубили, обасипали поклоним 
и будала, — подругну се онај и баци мех на раме. — А требају ли ти новци? . ..{S} Узми па прода 
о их о празницима звало цркви, звало их на сваки скуп, саставак.{S} Било то као неко живо чељад 
ледао и гунђао нешто, поправи прекривач на глави кога јој готово згулили, па се измаче на леђа  
ко.</p> <pb n="75" /> <p>— Но данас ћеш на суд, — рече. — Не помаже претварање.{S} До два дана  
ако весело блеје и журе, журе...</p> <p>На крају села дочека их мала четица стараца и сакатих м 
се искале, да покажу своју силу.</p> <p>На прве куће насрнуше са оном чудном, промуклом, пијана 
ише: хоће ли ко чути или видети?</p> <p>На болесничкој постељи.</p> </div> <!-- </div> --> </bo 
би га у оба образа и опет спусти</p> <p>на земљу. </p> <p>— Јеси ли уморан?</p> <p>— Нисам.</p> 
hi> војника, да су свој живот положили „на пољу части“, борећи се с Талијанима.</p> <p>Кнез Мат 
ге, рукама распрете ватру на огњишту и, набацивши још двије три биље, поче дувати из све снаге  
и готово дувану него хлебу.{S} Пунећи и набијајући торбу, при слабој светлости лојанице, непрес 
х им провирују врхови пушчаних цеви, са набијеним капана до на очи.{S} Како уљегоше, разгледаше 
едина суза да јој се отисне низ мршаве, наборане образе.{S} Ни исплакати се не може јадница.{S} 
 ни глас не чује даље од постеље; други набрекли, отекли, помодрили у лицу и бесвесно, потпуно  
о она.{S} Ова горда, снажна девојка, са набреклим, чврстим образима, сочним уснама и црним, црн 
колико дана Црногорци као да учесташе с навалама.{S} Често се, по дану и по ноћи, изнад села ра 
и заблену негде.{S} Као да се боје нове навале, новог јуриша нечијег.</p> <p>Јагода, сагледавши 
. — И поче одмахивати руком као да неко навалио с питањима а он се брани и неће да одговара. —  
љена бурад.{S} На неким авлијама читави навиљци дасака, подераних мешина, испуцалих лонаца и ис 
јаднога Матише. запљускују му око срца, навиру до под грло и даве, даве, даве....</p> <p>Дошав  
ио никад их наквасити.</p> <p>Тамничар, навративши се, погледа некако попреко.</p> <pb n="75" / 
сами осећали своју немоћ, па су ретко и навраћали.{S} И сад су били љубазнији, питомији.{S} Куш 
е је...{S} Напријед!</p> <p>Гомила опет навре, крену.{S} Опет у нереду као и пре.{S} Неколико м 
е мало и као да размисли.{S} Па се опет наге и пољуби га у уста. </p> <p>— Хајде, сједи! — реће 
гњишта, подбочила се рукама о кукове, и нагевши се према жкндарима, пита поругљиво:</p> <p>— За 
девојке, деца.{S} Хоће још једном да се нагледају звона, да се опросте с, њиме и, као поред дра 
 захвалности.{S} Па, као присетивши се, нагло се саже и приступи му руци.</p> <p>— Остави...{S} 
ици </hi> који су шетали и разговарати, нагло се почеше влачити.{S} Брзо уредише хаљине, легоше 
 Изненада са стране, из густе помрчине. нагло испаде сноп густе, разбарушене косе и разасу се п 
 се доктор више и не окрену на њега.{S} Нагло приступи другом болеснику, прогунђа нешто и као ш 
и га погледи збунише те обори главу.{S} Нагло Поче окретати капу у руци и гужвати је....</p> <p 
реба и с друге стране.</p> <p>— Хохо! — нагло узвикну Крсто и удари се по челу. — Ја и заборави 
и писмо, принесе га на прса, пољуби, па нагло раствори и као да поче читати.</p> <p>— А шта пиш 
у вис као да би да омирише нешто, па се нагло скупи, згрчи и опет упане међ даске.</p> <p>— Ено 
опсова нешто и залупа јаче.{S} Врата се нагло отворише и на њима се указа Јагода.</p> <p>— Ах!< 
ош смешкао и гледао за њим.{S} Затим се нагло окрену и хтеде да униђе у радњу.</p> <p>— А ево и 
дине!...{S} Не дај!...</p> <p>Официр се нагло исправи и оштро подвикну на војнике.{S} Ови се бр 
ерају, — неко куцну на врата и канат се нагло отвори:</p> <p>— Јесте ли живи?..</p> <p>— А ти?. 
оберучке прихватише за мале финџаниће и нагло почеше испијати.{S} Не маре што је врућа. што прж 
i>наши</hi> ? — запита га испред ниске, нагњилом сламом покривене, потлеушице кратка, здепаста  
амеће на врат епитрахиљ, чита молитве и нагони га да се причести.</p> <p>И, макар му и мучно би 
ратко време.{S} Често је дозивао бабу и нагонио је да иду кући; често је спомињао и оца и питао 
Једну чутуру гурнуо међу њих и мукло их нагонио да се обреде, док другу пуну држи у рукама и не 
p>Петар узе од Лакана штапић и сам поче нагонити овце на стругу.{S} Њему нареди нека иде у кућу 
ати из све снаге да боље распали.{S} Са нагорених главања пухар се разасу по кући, треперећи, и 
>— Ко се дима не надими, ни ватре се не нагрија, — опет ће Митра упорније.</p> <p>— Ама како да 
е поп лакше. — Под нама блато, мокрина; над нама мрко камење које без престанка плаче...{S} Ни  
, прекривена округом, високо је стршила над осталима.</p> <p>.{S} Опазив кола са таоцима, стрес 
ред крошњице, на тле.</p> <p>Наднесе се над Лакана да види : спава ли.{S} Он се одавно био проб 
расу за њом кроз ону полутаму и пови се над узнемиреним брезама.{S} Негде из даљине као да се п 
у мраку?..{S} А ко ће се у ноћи наднети над њега, да види спава ли мирно, да се не трза, да руж 
ирише је; трећи обилази, премера даске, надајући се да ће одабрати коју, да склепа макар и труо 
леда на Пешиканову магазу.{S} Као да се надала, да ће ипак отуда неко да изађе и да јој се јави 
е до ситница.{S} Изгледало је као да се надала, да ће јој баш ти људи донети слободу и тај њези 
 понеких бегова и газда.{S} Али се ипак надали.{S} Имају, зар, и тамо људи душу и верују у Бога 
је био нестрпљив и љутио се на бабу.{S} Надао се да ће му из вароши донети колача и коју шећерл 
само десном усном која би се неприметно надигла.{S} Увек хладан и озбиљан, увек прави <hi>домаћ 
добра чекајући !</p> <p>— Ко се дима не надими, ни ватре се не нагрија, — опет ће Митра упорниј 
— запита један буцмасти војник Лакана и наднесе се пад њега. — Зар си жив?</p> <p>— Жив, — поку 
и спусти поред крошњице, на тле.</p> <p>Наднесе се над Лакана да види : спава ли.{S} Он се одав 
..{S} И у мраку?..{S} А ко ће се у ноћи наднети над њега, да види спава ли мирно, да се не трза 
 таки изгледа Он је то главом.... дошао надниосе свиреп и страшан</p> <p>Лакан врисну и поче се 
ним зеленом чојом.{S} У средини овисок, надувен мајор, густе, црне браде са наочарима на носу и 
лабо се сећала ичега осим тога големог, надувеног и страшног палца.{S} Црн, црн, црн, црњи и ст 
д Гргуров и Никола Гридев па се обојица надули, отекле им ноге као барила и обојица умрли.{S} Д 
огли понети, — заостао уз какву гомилу, надуо се као да ће да прсне.{S} И плотови згажени, плет 
ји голем, црн палац, рањен, искрвављен; надуо се као кабасти, мрки паук и непрестано се треска, 
ећи чанак и сву вечеру сручи у њега.{S} Нађе и ножеве и виљушке и поставивши све пред Симата, и 
и да види како јој је.{S} Тек трећи дан нађоше неку бабу Марију, калу и пакосну жену, којој нар 
, разгледају, и никад као да не могу да нађу оно што им треба.{S} Обрецну се један на другога,  
ене и по кућама.{S} Где год шта бакарно нађу носе и предају кириџијама, које ће гонити.{S} Котл 
а ће објесцти? — живље запита старица и наже се према њему.</p> <p>— Синоћ им је казано, — наст 
о заложи.</p> <p>Ступивши на праг Лакан назва Бога и некако збуњен застаде.{S} Око огњишта, са  
оружан. увија брчић и некако меко, меко назва:</p> <p>— Добра вече, мајко!</p> <p>— А стрико!</ 
и испијају вино из финих, танках чаша и наздрављају једни другима....{S} Велике рпе колача, хле 
ораба.</p> <p>Донесе се ракија, поче се наздрављати.{S} Први започе поп.{S} Оде најпре до врата 
п и сви <hi>бескућници</hi> како их она називала, али јој Лакан некако није изгледао здрав.{S}  
о Пшемисел.{S} Нису веровали да је луд, називали га претварилом, Трећи дан се разболео и умро.< 
у у једну ћелију.{S} Они су то, додуше, називали собом и ако ни по чему није сличила соби.{S} К 
бије овна, козу, кокош; отме све на што наиђе.{S} Нико се не сме опрети, Нико што проговорити.{ 
уну, крпе, хаљине, сир, масло.{S} Негде наиђоше и на бардак са ракијом.{S} Замало се не потукош 
имали другог посла него су по пола дана наизменце обилазили око куће и пазили да когод неби мак 
ао поред драгога мртваца, да читаву ноћ наизменце бдију поред њега.{S} Лагано, побожно као кад  
н вам добар... поштен.... а она.</p> <p>Наишав на овако силан и ненадан отпор, Митра устукну.{S 
омадић сира.{S} Али да су биле изнесене најбираније ђаконије, Митра ни тога неби могла окусити. 
> <p>Да би се мало осоколио, примаче се најближем овну и лако га куцну штапићем: по рогу.</p> < 
.</p> <p>— Вози, вози па истреси !..{S} Најбоље у воду ! — засмеја се Ибро и затапша рукама.</p 
кога прољећа и свакога љета, — зна која најбоље пристаје уз коју болест.{S} Огњуштину, срдобољу 
е, трза.{S} За њима читав низ домаћина, најбољих, највиђенијих.{S} Ухваћени, спутани, лагано ид 
е, не одбија, свак обећаје.{S} Чак зе и највећа господа заузимљу за њих, за сиротињу.{S} Неки д 
} За њима читав низ домаћина, најбољих, највиђенијих.{S} Ухваћени, спутани, лагано иду један за 
у главних личности у земљи, о којима се највише говорило.{S} Није чудо ако се и у. болници пове 
 је желела да јој се когод придружи.{S} Најволела је сама са својим мислима, са својом бригом,  
ружје чува ко глава“; знала је и шта он најволи да једе и коју песму најрадије пева.{S} Напосле 
алетише се, сабише у једну групу.{S} Са најгрубљим претњама, пружали су руке, гурали се, псовал 
е јести?{S} Зар и опет трава?{S} Ето се најели траве Обрад Гргуров и Никола Гридев па се обојиц 
виривао и разгледао све куће сеоске.{S} Најзад се опет приповрати и стаде пред Мргудову кућу.{S 
јега друга ни пријатеља нема, да је она најистрајнија и најнежнија тешитељка.{S} И разне, утешљ 
ој, раскошно осветљеној соби окупили се најкрупњи људи.{S} И генерали, и престојник и чиновници 
о како ће му бабо, кад се врати, донети најмање једну оку сувих смокава и барем две оке ораха.{ 
а га још боље чува.{S} Треба му гурнути најмање сто круна...{S} То је, бива, к'о такса.</p> <p> 
ијатеља нема, да је она најистрајнија и најнежнија тешитељка.{S} И разне, утешљиве речи познани 
д би му Манда напоменула како мора ићи, најпре се правио као да не чује.{S} Затим, на поновне о 
се разишли.{S} И све један по један.{S} Најпре се искрао гурави поп, натуривши камилавку до уши 
наздрављати.{S} Први започе поп.{S} Оде најпре до врата, добро разгледа да нема ко око куће, да 
> <pb n="29" /> <p>Иза дирека помоли се најпре поропчијска капа, затим седа, увенула глава стар 
 до на очи.{S} Како уљегоше, разгледаше најпре све по кући; затим одбацише струке са себе а пуш 
ито се исправи пред њим:</p> <p>— А зар најприје нећеш изтражити и Суљагу Челебију и Ибра Дурут 
е и шта он најволи да једе и коју песму најрадије пева.{S} Напослетку сазнала све и о Јагоди и  
кли се тако на сунцу и чекали.{S} И они најснажнији раслабили се од врућине, клонули, раздрљили 
d="SRP19191_C14"> <head>XV.</head> <p>У најтеже дане Мандине, кад је непрестано кукала и кад је 
 и оца и питао је ли му купио нови нож; најчешће је звиждукао, гонио стоку и соколио свога Гара 
 положише у постељу.{S} Вехтер се једва накани да оде доктору и да му читаву ствар пријави.{S}  
вавек сува.{S} Ма колик квасио никад их наквасити.</p> <p>Тамничар, навративши се, погледа нека 
збрки официрчић, бржебоље скиде шешир и наклони се дубоко, са једним! сервилним и бескрајно глу 
 официр дрво снађе, осмехну се и дубоко наклони.</p> <p>— Кис ди ханд шене фрајлајн!</p> <p>Па  
зивши како се и Митра и Лакан халапљиво наклопише на јело, задовољно се осмехну.{S} Измаче се н 
ант подвикну да се мора редати и једва, након неколико опомена, почеше да се растављају.</p> <p 
мекшати.{S} Проклето српско уво!..{S} И након пораза опет је упорно!...</p> <p>Након три дана п 
ни довршио, а шамар пуче.{S} Први шамар након Симатове смрти.{S} Лакан, запрепашћен, изви се, и 
id="SRP19191_C8"> <head>VIII.</head> <p>Након три дана и три ноћи готово непрестаног хода, стиг 
 након пораза опет је упорно!...</p> <p>Након три дана пустили су је.{S} Била је бледа, слаба,  
акнути.{S} Зађе мало у страну и опет се накостреши.</p> <p>Јагода се јави иза једног дрвета.</p 
 ичега.{S} Као квочка кад брани пилиће, накострешила се крај огњишта, подбочила се рукама о кук 
 бленути унаоколо.{S} Стао насред пута, накострешио се и некако поплашено гледа.{S} Залуд га Ла 
 може ни да иде усправно, сва се некако накриви на десну страну.{S} Кад гледа, гледа некако поп 
ла га глава.{S} Тело некакво тешко, као наливено оловом.{S} Сваки жглоб као да боли и трне и за 
о два капетана.{S} Лакану се чинили сви налик један на другога и само му запео за очи неки дебе 
 нешто да викне, да заповеди.{S} Као по налогу неком она се сва преви, једну руку одиже на прса 
казивати и понека рупа.{S} Нареди да се наложи велика ватра у част новим гостима, па задовољно  
 Сам се и умио и очистио и очешљао, Сам наложио ватру <pb n="92" /> на огњишту, приставио овећи 
 поче да их прекорава.{S} Опазивши како наљезе један безбрки официрчић, бржебоље скиде шешир и  
ар који је и заповест донео, озбиљно се наљути.{S} Криво му што се толико отеже с поласком.{S}  
ици повео разговор о њему.</p> <p>— Сад нам, ето, отимају и вуну. — вели војник и љутито чупка  
ло.{S} А ја немам да им дам.{S} Све сте нам отели.{S} А он доноси брашна, пршута, бешкота.{S} С 
, боље нек одма умре одговорише. „Не ће нам барен сметати у путу..</p> <p>Пред вече стиже гласн 
е. — Вечера треба да буде добра Само ће нам се опростити што немамо хљеба.</p> <p>— А биће и хљ 
на, а није он рече одлучно.</p> <p>— Ти нам не требаш....</p> <p>— Мој је голуб....</p> <p>— Не 
то нас и чува стража...{S} Ни у болници нам не дају боловати без страже.</p> <pb n="80" /> <p>Ј 
 те благословио, синко.</p> <p>— Здраво нам била Симатова мајко!</p> <p>Стара Митра рашири руке 
пригрле и напану љубити.</p> <p>— А ево нам домова! — сетно добаци један старац и показа на пус 
чи и опет упане међ даске.</p> <p>— Ено нам домова, — одговарају Брђани а смеју се.{S} Многи, н 
{S} Зар те никад подворити неће?{S} Зар нам душманин јачи и од Бога и од правде божије и од ико 
его у туђем свијету“, веле.... „Не дају нам да једемо а гоне нас да гинемо.{S} Зар то може бити 
 ствар.....{S} И нека освете браћу коју нам погубише.</p> <p>— Само вам се молим, да не убијете 
. <pb n="115" /> — Ја сам мислио да ћеш нам рећи, да баш њих тражимо.</p> <p>— Ја сам се заклел 
п лакше. — Под нама блато, мокрина; над нама мрко камење које без престанка плаче...{S} Ни видњ 
овуче Лакана за руку.</p> <p>— Иди пред нама!</p> <p>— Неће он за мене живе....{S} И Митра поку 
лу, у Араду, — опет ће поп лакше. — Под нама блато, мокрина; над нама мрко камење које без прес 
ни му се као да је неко прошао. — Тешко нама у злу добра чекајући !</p> <p>— Ко се дима не нади 
шта.{S} Посрне од ударца, јекне, али се намах диже и, са познатом одличном упорношћу луда човек 
и и чувају их, одмах занеми.{S} Чини се намах ће изазвати погрде и ударце.</p> <p>Читав дан пек 
>— Овђе! — Живо узвикну Петар из куће и намах се стави на прагу. — Ево ме.</p> <p>— У име закон 
ч ако би се омакла гласније, па и њу би намах пригушили, поклопили.{S} Тако је само чуо о некој 
 да удари, да га истера из куће.{S} Али намах малакса.{S} Заклеца, затетура, посрну крај огњишт 
 загледали Лаканова Гарана.{S} Лакан то намах опази.{S} Брзо се <pb n="48" /> оте од бабе, потр 
и из торбе боцу са ракијом коју је била наменила њему, натегну њоме и отпи неколика гутљаја.{S} 
 да иде куда...</p> <p>Јагодин пакетић, намењен њој и Лакану, није хтела узети.{S} Дала га Манд 
на крупљу и јачу ствар, те да га од ове намере одврати.</p> <p>Пошто острани Лакана из куће, ст 
ово поче осјећати као у својој кући.{S} Намерила се на чељад која такођер има своје болове, сво 
ече.</p> <p>— Ех?...{S} Баш?... — И она намести уста онде, где је мислила да су некад Петрова у 
воно су још у вече скинули са звонека и наместили пред црквени праг, да преноћи.{S} Малено, тан 
— које му у путу заради веће сигурности наместише, — жуљали га, руке у лактовима све јаче бољел 
је болесник при крају, он, не питајући, намеће на врат епитрахиљ, чита молитве и нагони га да с 
оклен ти голуб? — преведе тумач питање, намештајући уво да боље чује одговор.</p> <p>— Ухватили 
нажно опуцкује бичем.{S} Опазивши Ибру, намигну и показа на кола.</p> <p>— Хееј. тазе ђубрета!. 
шта сам ти фино донио? — Запита Манду и намигну.</p> <p>— Шта? — кратко запита она и не гледају 
у официра.</p> <p>— Хехехе...</p> <p>Он намигну на Јагоду и потепша је по рамену:</p> <p>— Но.. 
ам теби нешто донио, — рече и ђавољасто намигну.</p> <p>— Мени ?</p> <p>— Уштедио сам у шпиталу 
Нисам.</p> <p>— Хм....{S} Хм....</p> <p>Намигну потајно на тумача и рече да запита: а какво је  
 и уздише. — Али тамо још горе.{S} Тамо намијенили два вагона жита за котар, па она банда ... к 
е, да се није што заборавило, је ли све намирено?{S} Некако као да се прибојавала Симата.{S} Је 
чника.{S} Лечник се саге. прегледа га и намргоди се:</p> <p>— Тифус....{S} У шпидал! </p> </div 
у собу, стаде крај врата и погледа свуд наоколо.{S} Нешто непријатно као да га запахну, јер, на 
не хранила травом и корењем.{S} Ишла је наоколо, тражила, корења.{S} Затим је прала, сушила и,  
тајати и узверено, изнебушено гледати у наоколо.{S} Као да су залутале у неки туђи крај, запушт 
забринуто. — Ако је дошло чак до звона, наопако ће зазвонити и цару и царевини.</p> <p>Мартин,  
вирују, завирују у име и обично прозову наопако.{S} Ако им се не одазове, псују; ако се одазове 
 читав сноп артија и, устакнувши дебеле наочаре на нос, лено поче превртати, тражити.</p> <p>—  
ом седишту збио се прото и, кроз дебеле наочари, некако зачуђено гледа по светини.{S} Крај њега 
седнику имају две главе.{S} И као да му наочари по носу почеле поигравати.{S} Лепо се мичу час  
ок, надувен мајор, густе, црне браде са наочарима на носу и некаквом сламком међ зубима.{S} Око 
на оближњем брду, док су, у истину, сви нападаји били још доста далеко.{S} По брдима, по ледина 
омитама.{S} Колико их је?{S} На кога су нападали?{S} Где?{S} Јесу ли могли штогод и упљачкати?{ 
е да се пусте, опет се чвршће пригрле и напану љубити.</p> <p>— А ево нам домова! — сетно добац 
са питањима.{S} Тужилац млад, умидерен, напарфимисан обрлајтнант, бујне, броноване косе, придиж 
као да се поче прибирати.{S} Погледа на напасника, на стражара неког, који је и сад мрко гледао 
олику непокорност Цугсфирер је морао да напери пушку па њу.{S} Ако-крочи и и корак напред пуцаћ 
цу, чувалдуз с канапом.{S} Једва некако напипа мало, већ упрљано, писмо, лено га извади, отвори 
се боље увери, попипа се по џепу и тамо напипа све прашкове.</p> <p>— А млеко?</p> <p>— И млеко 
е, трче.{S} Испане ли којој вретено или напола оплетена нова чарапа, не осврћу се на њих.{S} По 
ј вечери не одмичу од ватре нити излазе напоље.{S} А сено мирише, а клепетуша на Гарану меко, м 
 <p>Манда стаде на кућна врата, провири напоље и опет се приповрати.</p> <p>— Ето ти сад!... из 
е донесе.</p> <p>Баба Марија, кад су је напољу питали, одговарала да болест није тако опасна.{S 
и:</p> <p>— Ја, ето, само сам мислио да напоменем.{S} Ако би вам што фалило, ја сам ту.{S} Знаш 
јно пита: како ће без њих?{S} Митра јој напомену нека се само моли Богу за дан освете.{S} Загрл 
иже се и поче њемачки да чавета.</p> <p>Напомену, како жандари мора добро да познају малога и њ 
а га шаљу на робију.{S} Кад би му Манда напоменула како мора ићи, најпре се правио као да не чу 
залуд сељани молили, богорадили, узалуд напомињали како су они од <hi>царске вјере</hi> а нису  
p> <p>Од страха, од срамоте, од поруге, напослетку се озбиљно разболела.{S} Паде на постељу, за 
уза.{S} Манда се готово препаде кад се, напослетку, окрену према њему и угледа га тако ...{S} Ш 
азе са сваке стране, обилазе, питају и, напослетку — заспу те прашцима.{S} Ако те боли глава, — 
о кад му се сушило жито.{S} Па и он би, напослетку, одмахнуо руком и казао: „ђеци и тицама ко ћ 
пут једва се придигао.{S} И сам војник, напослетку, увери се да „нешто има, те оде и пријави та 
да једе и коју песму најрадије пева.{S} Напослетку сазнала све и о Јагоди и о веридби им.{S} Ис 
и да бежи, да се склони а нема куда.{S} Напослетку дограби један чашаф и стидљиво га пребаци пр 
p>Дуго, дуго седела је и размишљала.{S} Напослетку, — шта ће? — лагано се придиже и крену кући. 
те одмах пропадају чим мало закасни.{S} Напослетку кад му сви разлози нису могли помоћи, почне  
а.{S} То ће им се већ у путу казати.{S} Напослетку нико не сме ни да пита.{S} Заповест је да се 
а, и понека измршавела, полудивља мачка направила у њој свој лежај.{S} Око сатрвених и прекрхан 
, да их могу дочекати понудама.{S} Деца направила бајрачиће, изашла на улицу и, уредивши се по  
Неколике уске, тесне, незгодне дрвењаре направили су војници од дасака.{S} Мали. ниски прозорчи 
арака за магазине.{S} Чим му дозволили, направио ове дрвењаре. </p> <p>— Хм....{S} Хм....</p> < 
аршију се указа једна чудна певорка.{S} Напред јаше официр, дебељкаст неки капетан, са исуканом 
око подне почеше се спуштати у село.{S} Напред млад, танушан официр, плав, буцмаст, са малим, у 
ућу, поносито се исправи, пруживши руке напред, рече Вахмајстору:</p> <p>— Вежи! </p> </div> <d 
инада, измахне главом и мушкије коракне напред.{S} Хоће баш да им покаже како је хајдук.{S} Пог 
еколико млађих и бржих невеста похиташе напред као да би трком да дођу до места које је им одре 
ери пушку па њу.{S} Ако-крочи и и корак напред пуцаће Она се не покори.{S} Као <pb n="85" /> да 
коре и на сељаке:</p> <p>— Стоко!...{S} Напријед!</p> <p>Чопор се ускомеша, узнемири.{S} Настад 
и мора се путовати.</p> <p>— Ауф!...{S} Напријед!</p> <p>— Шта? — још као у чуду питају неки, н 
да. — Имаш право...{S} Вријеме је...{S} Напријед!</p> <p>Гомила опет навре, крену.{S} Опет у не 
, не верујући да ће их гонити.</p> <p>— Напријед!</p> <p>— Куку!</p> <p>Наста плач, писка, цвил 
махутило.{S} На једној страни мало је и напукло, али то му ништа сметало -није да неколико пута 
захвати кутлачом кртоле, купуса и меса, напуни овелик сахан до врха и сахан спусти на синију.{S 
ти.</p> <p>Предаде другу голуба, лагано напуни пушку, па суво одсече:</p> <p>— У име закона ти  
прима и примећује којешта, пита.</p> <p>Напуни и једну крошњицу јајима, да, по обичају. прода у 
трина дрвењара, као и остале, за час се напунише чељадима.{S} Неки се, додуше, и отпре ту смест 
и убијена војника.{S} Ко га је убио?{S} Наравно, Србин.{S} Зато се одмах и окупи читава чета во 
до забрана и доносио отуд по два по три нарамка дрва.{S} У Столац је одлазио само по потреби, к 
 По неке од невеста држале су одојчад у нарамку и дојиле, док се друга деца хватала за сукњу ил 
осврћу се на њих.{S} Понека носи дете у нарамку.{S} По нека вуче по двоје деце за собом, љутећи 
ко да је теши, отргоше јој Митру. ,Дође наредба да се сви интернирани врате натраг. домовима.{S 
м: „а што попали онлике куће? он каже: „наредба"....{S} Па одмах пише у Требиње да му треба нек 
> <p>запита: је ли ишта чуо или знао' о наредби за голубове ?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Хм....{S 
и од стида. — Нисам чуо.</p> <p>— За ту наредбу мора сваки знати.</p> <p>Предаде другу голуба,  
мо један вагон...{S} Сад. .. ето, јадни нареде!...{S} Живи, ако можеш! </p> <p>Изненада се удар 
 већ почела указивати и понека рупа.{S} Нареди да се наложи велика ватра у част новим гостима,  
а га узе за раме и изведе пред кућу.{S} Нареди му да ту стоји и чека док се гости не разиђу.</p 
ори.{S} Узаман.</p> <p>— Опет облоге, — нареди доктор вехтеру. — На то строго да се пази.{S} И  
спод покровца.{S} Старица га прекрсти и нареди му да читав дан остане код куће, да је чува.</p> 
ови.</p> <p>— Ето, Митре, Бог милостиви нареди да се опет састанемо, — прошапта осетно шушкетај 
 храниш?....{S} Хм.„.</p> <p>Председник нареди тумачу да Лакана</p> <p>запита: је ли ишта чуо и 
ље од њега!</p> <pb n="49" /> <p>Официр нареди двојици шуцкора да и старицу и Лакана, са оно ма 
м поче нагонити овце на стругу.{S} Њему нареди нека иде у кућу, да се одмори и узгред, да што з 
ако га помилова по образу. — Доктори су наредили да ти се сваки сахат мијењају облоги....{S} А  
 двојицу ...{S} Све ће бити како је Бог наредио, а мимо његову се вољу не може.</p> <p>Јагода у 
ку из појате, истераше коње, говеда.{S} Наредише и чељадима да излазе, одмах, без устезања.{S}  
бабу Марију, калу и пакосну жену, којој наредише да јој кува ручак и да јој каткада воде донесе 
.{S} Тешко мајци без тебе !... -</p> <p>Нарицала је тихо, пажљиво, као да сама са собом разгова 
мимо куће, тако оставља за собом лелек, нарицање.{S} Читаво село проплакало, свима се јутрос за 
ја и повија по кревету и лагано, лагано нариче.</p> <p>Јагода се одмах досетила да се нека неср 
S} Погурене готово до земље, полугласно наричући, обилазе око кућа и лењо траже, купе, пребирај 
p>— А шта ће ти остати?</p> <p>Манда се нарогуши и кресну оштрије:</p> <p>— Остаће ми моје дије 
лог <hi>царског</hi> хлеба, изгубљен за народ.{S} Омили му онај хлеб, услача се, па ће све да д 
д би га нестало.</p> <p>И читава гомила народа скупила се пред црквом.{S} Здрави људи, домаћини 
урчин добили су право, да је отимају од народа и да плаћају колико они хоће.....{S} Ја....{S}Им 
творено изјавише да селе.{S} Неколицини народних људи предадоше све.{S} И одело, и оружје и хра 
а измеђ рамена а чађави бркови, које је нарочито неговао и спустио на дугачко, увек му се вијор 
ом, коврчавом косом, којом као да се је нарочито поносио и хтео да му је свак види, јер је гото 
 другоме, грле се, љубе, плачу.{S} Неки нарочито отишли у варош да дотерају пића и себи и други 
.</p> <p>Па се примаче Лакану, узе га у наручја и одиже од тала.</p> <p>— Лако мој!{S} Лакане,  
варају...{S} Гора и трава дигнуће се на нас.{S} Биће рата и биће окршаја.</p> <p>Погледа на Лак 
и, зло је по царевину. — Бог почео и на нас-гледати</p> <p>Па задовољно трља руке и смешка се:< 
идиш.</p> <p>— Хвала Богу.</p> <p>— Бог нас је и очувао.</p> <p>Петар извади кутију, замота циг 
 веле.... „Не дају нам да једемо а гоне нас да гинемо.{S} Зар то може бити?“....{S} Ни жандари  
 шта ради.</p> <p>— Кад умремо, како ће нас саранити?{S} К’о живину...</p> <p>Звоно су још у ве 
S} Зар нас има без гријеха?{S} И колико нас има?</p> <p>Јагода се зачудила, кад се појавио.{S}  
и му да макар што каже. -- Сви.{S} Зато нас и чува стража...{S} Ни у болници нам не дају болова 
 и згријешила, опет се зар каје.{S} Зар нас има без гријеха?{S} И колико нас има?</p> <p>Јагода 
немамо хљеба.</p> <p>— А биће и хљеба у нас, — одговори харамбаша мирно вадећи омањи чешаљ и за 
ин упорно и отпусти два дима...{S} Нису нас ни питали.</p> <p>— Силеџије!</p> <p>Митра је, испо 
же становати.{S} Други отишли у шуму да насеку дрва и јапију за грађевине.{S} Неки се забављају 
до Бога.</p> <p>'Чим се Швабе повукоше, наскоро поче долазити наша, српска војска.{S} Настадоше 
це зиду и, укрстивши руке испред очију, наслони главу на њих.{S} Бризну у плач.{S} Митра и не п 
тражар, којега Лакан тек сада опази.{S} Наслонио се на пушку, уозбиљио се и мрко их гледа обоји 
апита да поведе разговор и да им се сит наслуша гласа. — Здрави ?</p> <p>— Ето видиш.</p> <p>—  
мрко их гледа обојицу.</p> <p>Војник се насмеја и седе близу Лакана.</p> <p>— Не да стража да у 
астаде и поче бленути унаоколо.{S} Стао насред пута, накострешио се и некако поплашено гледа.{S 
Окупиле их се читаве гомиле.{S} Застану насред улице, закрче пролаз и мирно разговарају.{S} Ник 
инем.</p> <p>Старица полети према њему, насрну. — Као да хтеде да удари, да га истера из куће.{ 
 покажу своју силу.</p> <p>На прве куће насрнуше са оном чудном, промуклом, пијаначком грајом,  
круг, све опколише.{S} Светину, која је насртала да се провре, одгурнуше натраг.{S} Неколицину  
њави ишли су у нереду и, вечито љутити, насрћали на свакога, на чобана, на жену, на дете.{S} Ко 
p> <p>— Напријед!</p> <p>— Куку!</p> <p>Наста плач, писка, цвилење.{S} Нико не сме гласно да ви 
ригушеном кукњавом, прати их са страна, настави још јаче :</p> <p>— Да расточатсја врази јего и 
ко срца.</p> <p>— Синоћ им је казано, — настави Ибро живље и запали цигар. — Отишао официр међу 
ма њему.</p> <p>— Синоћ им је казано, — настави Ибро живље и запали цигар — Отишао официр међу  
{S} Не опази никога.{S} Поглади браду и настави мирније:</p> <p>— Тако се почеше разболевати је 
дличном упорношћу луда човека, још јаче наставља.{S} Затегну ли му ланац снажније, да и крв поц 
у сусрет једни другима, загрлише се.{S} Настаде љубљење, дуго, бескрајно љубљење.{S} Дочепа ли  
</p> <p>Чопор се ускомеша, узнемири.{S} Настаде свађа, препирање око пртљага.{S} Почеше се узај 
вршио, — поредаше чељад по војничку.{S} Настаде ново прозивање и ново провикивање.{S} Изброје ј 
 n="23" /> <p>Пред вече, изненада, опет настаде необична журба, трка, комешање.{S} Девојке, дев 
во, и слободно му погледа у очи.</p> <p>Настаде смејање, граја.{S} Шуцкори су веровали да је ст 
о поче долазити наша, српска војска.{S} Настадоше празници и теферичи у земљи.{S} У вароши затв 
ати.{S} За њим, са обе стране цесте, са натакнутим бајонетама на пушкама, иде читава компанија  
 са ракијом коју је била наменила њему, натегну њоме и отпи неколика гутљаја.{S} Као да се осна 
згледа као да људи и не корачају него с натегом газају кроз некакву црну, дубоку бору.{S} У сва 
се и тако још шантуцају.{S} Онај што је натоварио болесно дете, зове да га когод одмени.</p> <p 
ође наредба да се сви интернирани врате натраг. домовима.{S} Цар се, веле, смиловао и у великој 
оја је насртала да се провре, одгурнуше натраг.{S} Неколицину упорнијих морали су да гурну кунд 
а.{S} Није било друге него да га опреми натраг, у пећину.</p> <p>— Зато му се данас не смије да 
исању.{S} На свима колебама заклопараше натрула <pb n="16" /></p> <p>врата и поплашена чељад по 
овисок, окошт старац.{S} Испод делијски натурене капе на чело стрељају два соколова ока, танки  
 један.{S} Најпре се искрао гурави поп, натуривши камилавку до ушију и сакривајући свој дуги пе 
азбише се по целој чаршији да траже.{S} Наћи ће, зар, код Муслимана што им газда Пешикан продао 
идили како им горе куће; знали су да ће наћи само згаришта.{S} Свеједно.{S} Само да дођу у свој 
 путу и ретко још у кога да би се могло наћи покоја прегршт брашна.{S} Додуше чули су да ни у Т 
 се.{S} Него с тога да штогод Симату не науди, да му не буде с тежег.{S} Симату за љубав и пого 
од шале.{S} Турну га под једно сандуче, наумивши сутра да му начини кавез.{S} Затим скиде празн 
ете треба да откупљује главу, Уједно је наумио, — опет кришом од Манде, -— да прода своје тешке 
овима и одмах се сприљатељио с њима.{S} Научили га и да прави свирале, што пре није знао, и да  
оре док царски људи једу.{S} Ко се није научио понизно да двори, тешко њему!</p> <p>Једнога дан 
ста. „Хајдук си ти, ти си на сваке муке научио веле му и смеју се.{S} А он, из инада, измахне г 
рабио, одступи да <pb n="119" /> и баби начини места.{S} Стараца се пажљиво отра око уста, обуј 
под једно сандуче, наумивши сутра да му начини кавез.{S} Затим скиде празну торбу с рамена, сед 
лишту, таоца изведоше из кола и војници начинив један огроман круг, све опколише.{S} Светину, к 
адњу.</p> <p>— А ево и ми дошли у жито, наш лијепи газда, — дочека један сељак и прогура се до  
м погледа и Лакана.</p> <p>— А ово није наш?{S} Ово је Брђанин, интернирац?</p> <p>-— Од Требињ 
још има јакости и крмалука у себи. „Али наш је Швабо на издиханију“...</p> <p>Људи оставише пос 
них врећа леже у магази.{S} А он је <hi>наш</hi> човек, од <hi>наше</hi> вере.{S} Неће он пусти 
рер опоро и удари по пушци. — Да нијеси наша и да нијеси мати двојице војника, показао бих ти к 
е Швабе повукоше, наскоро поче долазити наша, српска војска.{S} Настадоше празници и теферичи у 
оп збуњујући се и замуцкујући, — ама му наша брђанска памет то не прима.{S} Ко ти је душманин р 
аче пригрли и поче миловати.</p> <p>— А наше двоје ђеце у војсци, — исправи се домаћица искрај  
а расточатсја врази јего и на спашеније наше держава непобједимаја и јелици во Криста крестисте 
.{S} А он је <hi>наш</hi> човек, од <hi>наше</hi> вере.{S} Неће он пустити да се сви врате праз 
вабе, ни Маџари, ни Румуни.{S} Све сами наши људи, Муслимани из оближњих села и из Требиња.{S}  
рену за њима.</p> <p>— А јесу ли то <hi>наши</hi> ? — запита га испред ниске, нагњилом сламом п 
е, додуше, срећника који су оних дана у нашим болницама преболевали опасније болести.{S} Али ет 
ела, па због тога да се објесе петорица наших.{S} То су таоци.{S} Ко гођ учини какво зло, ђе би 
је болест...{S} И одмах би нашла траву, нашла прави лек.{S} Познаје она траве, — бере их сваког 
Добре или рђаве?...“ Кад би били близу, нашла би мајка и капетана и однела му понуда — те мало  
 одмах каква је болест...{S} И одмах би нашла траву, нашла прави лек.{S} Познаје она траве, — б 
нога дана казаше како су у близини села нашли убијена војника.{S} Ко га је убио?{S} Наравно, Ср 
етар губио из куће и да су га трећи дан нашли у брду, где спава; сазнала је кад му је Симат прв 
и његову породицу, јер би, иначе, макар нашли и голуба, прогледали кроз прсте.{S} Додаде како ј 
 своју кућу, да јој случајно неби други нашљедници уграбили.{S} А преносила је и брашна, и грах 
о, копао корење, чупао траву ако је где нашо и прехрањивао се.{S} Ко није могао да чека, тај је 
p>— Да ми срцу одлахне...{S} Да се мало нвсладим.</p> <p>— Ех, Јуре, Јуре!</p> <p>Мартин је за  
 душманин роду и племену и ко чини зла, не смијеш га волити....{S} Тако је данас.</p> <p>Јагода 
 тужни, невесели.{S} Не заплећу ногама, не звече сабљама и мамузама, не гледају више гордо и пр 
ћу ногама, не звече сабљама и мамузама, не гледају више гордо и презриво на све око себе.{S} Об 
ретено или напола оплетена нова чарапа, не осврћу се на њих.{S} Понека носи дете у нарамку.{S}  
ругљиво добаци:</p> <p>— Што ти, стара, не кукаш кад те гоне?</p> <p>— Ја бих кукала да ме не г 
ице <pb n="21" /> не излазе пред врата, не сазивљу једна другу нити се питају за здравље.{S} Ни 
мајци за тобом!</p> <p>— Остави, Манде, не кидај се. — поче је тешити Митра пригрлив је на прса 
акар што је лула опомену, ишла је даље, не осврћући се, не уклањајући.</p> <p>— С пута! . . .{S 
е женском чељадету.</p> <p>— Не, богме, не....{S} Јадан Мргуд!</p> <p>— По три пут јадан....{S} 
иде.{S} Овце и козе нису онако сметене, не комешају се.{S} Осетиле, зар, мирис своје траве, па  
 за клавиром, не истрчавају на прозоре, не дрече обесно, дивље кад опазе једна другу.{S} На ули 
ла пролазила је мирно, не јављајући се, не обзирући.{S} Нити би хтела придружити се коме, нити  
 опомену, ишла је даље, не осврћући се, не уклањајући.</p> <p>— С пута! . . .{S} Чујеш ли? . .  
 дажда....{S} И она је јецала као дете, не бринући се више: хоће ли ко чути или видети?</p> <p> 
зних шака. <pb n="111" /> Нико, додуше, не одбија, свак обећаје.{S} Чак зе и највећа господа за 
} Касно.{S} Одлучи се некако, крочи. и, не смејући да уђе у авлију, преко тараба пружи карту.</ 
то јој били отели па сад вратили.{S} И, не гледајући више у попа <pb n="108" /> него у крст, за 
ворио, придиже се, узе јаја и кокоши и, не поздравив се, оде од Митре.{S} Она погледа за њим.{S 
<p>— Шта? — још као у чуду питају неки, не верујући да ће их гонити.</p> <p>— Напријед!</p> <p> 
 ли му ланац снажније, да и крв поцури, не престаје.{S} Погледа на крв, погледа <pb n="19" /> п 
Ни госпође им не циче више за клавиром, не истрчавају на прозоре, не дрече обесно, дивље кад оп 
ао заједничку стоку на пашу.{S} Мартин, не имајући ситне деце, морао је плаћати туђем, да, уз с 
де.{S} А ако је болесник при крају, он, не питајући, намеће на врат епитрахиљ, чита молитве и н 
ад опази како га она, мирно и слободно, не трепћући гледа, некако постиђено обори руку и мукло  
.{S} Ако би и срела пролазила је мирно, не јављајући се, не обзирући.{S} Нити би хтела придружи 
 идемо у Турке, - опет ће Манда упорно, не попуштајући. <pb n="68" /></p> <p>— Зна Цар шта ради 
несвесно погледа.{S} И некако несвесно, не проговоривши речи, пружи му руку.</p> <p>— Не оцрни  
војке, девојчице и младе невесте хитно, не осврћући се, промичу пиз улицу, прескачу преко плото 
гомиле и дочепа се цесте.</p> <p>Хитно, не обазирући се ни на коју страну, похита кући. </p> </ 
има у кући и нипошто, ни за живу главу, не би се растала с њима.{S} А сад мора да даје не једну 
и проговори.{S} Чобанчад, гонећи стоку, не довикују се више; звона и клепетуше на крупним звона 
он... може бити...{S} Јуре или Ивица... не знам који... лежи рањен или ... сачувај Госпе блажен 
 зачуђено.</p> <p>— И све ми се чини... не знам...{S} Ми овди причамо, — муца поплашена Манда и 
те је премерио једним дугим погледом и. не поздравивши се с њима, сасвим им хладно рекао да кре 
у их травом.{S} Комшинице <pb n="21" /> не излазе пред врата, не сазивљу једна другу нити се пи 
,...{S} Опет жив!....</p> <p>— Ћути!{S} Не говорите тако гласно! — дрекну из прикрајка стражар, 
 . .{S} Немам ништа на продају . . .{S} Не пазарујем данас . . .</p> <p>Па узе официра за руку, 
дан мех. — Узми.</p> <p>— Нећу . . .{S} Не треба ми . . .</p> <p>— Узми болан !</p> <p>— Имам н 
м шта се ради, па ...{S} Остави !...{S} Не питај !... — И поче одмахивати руком као да неко нав 
е вег!</p> <p>— Не дам ја Гарана!...{S} Не дам га жив!</p> <p>И поче да се хрве са војницима ко 
иту.</p> <p>— Тето!...{S} Златна!...{S} Не дај ме!</p> <p>Официр се не даде збунити.{S} Лено се 
сну из гласа:</p> <p>— Господине!...{S} Не дај!...</p> <p>Официр се нагло исправи и оштро подви 
о колену,</p> <p>— Сачувај Госпе!...{S} Не дај Госпе!{S} Помози!</p> <p>— Шта ти је? — пита је  
 n="107" /> <p>— Не сакривај се!....{S} Не сакривај. —зашушкета поп пријатељски и одгрну јој ча 
и вуне за хаљине Сад нећеш ни то....{S} Не требају ти хаљине.{S} Хајде го....</p> <p>— А ја сам 
 таке очи видео није...{S} Никад?...{S} Не зна....{S} А јест....{S} Чини му се...видео је у газ 
жена!...</p> <p>— паметан је Јуре...{S} Не бојим се ја за њега.</p> <p>Па пође вратима и рече м 
ао, неће се ни Турко дуго одржати...{S} Не може.{S} Испребијаше и <pb n="116" /> њега тамо, код 
у је добро...{S} Добар му капетан...{S} Не ће никад да јуриша, вазда бјежи.. .</p> <p>— Ух!{S}  
>— Тврдица је, тврдица је, сестро...{S} Не да, па не да...{S} Ето си виђела.{S} И све се бојим  
 да се пред царским људима исповеда.{S} Не сме познати ни да је забринута, ни тужна.{S} Ништа.{ 
ри, да увреди.{S} Ипак се савладала.{S} Не због тога што се бојала за се.{S} Него с тога да што 
{S} Била је бледа, слаба, изнемогла.{S} Не толико ни од глади ни од жеђи колико од бриге за уну 
вет.{S} Мршава, испијена, изломљена.{S} Не може ни да иде усправно, сва се некако накриви на де 
ој и као да хтеде да јој нешто каже.{S} Не проговори ништа.{S} Само је погледа једним дугим, то 
д њега, усиљавајући се да га разуме.{S} Не разумеде ништа.</p> <p>— Сви смо ми хапсеници, — одг 
и.{S} Јавиће се од некуда, дотрчаће.{S} Не може се не јавити кад га ова чека... .</p> <p>Неко ј 
инута.{S} Сетни су, тужни, невесели.{S} Не заплећу ногама, не звече сабљама и мамузама, не глед 
p>Залуд га жандари опомињали, тукли.{S} Не попушта.{S} Посрне од ударца, јекне, али се намах ди 
даде му знак обрвама да дете уклони.{S} Не ноже се пред њим свашта говорити.</p> <p>Симат откид 
е финџаниће и нагло почеше испијати.{S} Не маре што је врућа. што пржи.{S} Само кад има.</p> <p 
д Симат.{S} Није дао да му вежу очи.{S} Не боји се он смрти у очи погледати.{S} Некако презриво 
</p> <p>— Удри!</p> <p>— Ударао сам.{S} Не помаже.</p> <p>— Претвара се.{S} Лаже.{S} Сјутра му  
ах, те пустио срцу и језику на вољу.{S} Не боји се више ни претње, ни казне.{S} Куд ће већа каз 
Познаје Мргудов глас а не верује му.{S} Не сме да отвори.{S} Чини јој се нека обмана, превара.{ 
шено гледа.{S} Залуд га Лакан гурну.{S} Не хтеде се ни помакнути.{S} Зађе мало у страну и опет  
по чељадима да види који то говори ?{S} Не опази никога.{S} Поглади браду и настави мирније:</p 
киде капу и отра крупан зној са чела. — Не знам...{S} Од страха сам изгубио и памет.{S} Гледам  
 /> <p>— Но данас ћеш на суд, — рече. — Не помаже претварање.{S} До два дана ћемо те објесити,  
ци преко главе.</p> <pb n="107" /> <p>— Не сакривај се!....{S} Не сакривај. —зашушкета поп приј 
и његово јадиковање. — Ге вег!</p> <p>— Не дам ја Гарана!...{S} Не дам га жив!</p> <p>И поче да 
ко паса. — Пси!</p> <p>— Куку!</p> <p>— Не кукај, — проговори Митра благо и помилова је по коси 
сачувај Госпе блажена, или ...</p> <p>— Не слути, јаднице, — брзо је прекида Митра и хоће да јо 
года да запита. — Је ли жив...</p> <p>— Не знам...{S} Ништа не знам...{S} А биће да је опремљен 
била нешто мирнија, стишанија.</p> <p>— Не дај ми Боже да умрем. док не осване дан освете, — оп 
е насмеја и седе близу Лакана.</p> <p>— Не да стража да ударамо на вектере, — шапну тише. — Бра 
ода се јави иза једног дрвета.</p> <p>— Не бој се, Гаране болан!...{S} Није ђаво... ја сам....< 
онијела?</p> <p>— Ништа, сине.</p> <p>— Не може бити.</p> <p>— Заборавила сам.</p> <p>Старица л 
чар бесно. — Иначе неће јести.</p> <p>— Не може.</p> <p>— Удри!</p> <p>— Ударао сам.{S} Не пома 
говоривши речи, пружи му руку.</p> <p>— Не оцрни ми образа кукњавом, молим ти се, — прогунђа он 
о и доликује женском чељадету.</p> <p>— Не, богме, не....{S} Јадан Мргуд!</p> <p>— По три пут ј 
 — За свог цара. <pb n="58" /></p> <p>— Не дам ја своје крви ни цару ни никоме, — окоси се дома 
 је забрањено држати голубове?</p> <p>— Не знам, — одговори Лакан збуњено, поцрвенивши од стида 
.{S} Ослухну.{S} Познаје Мргудов глас а не верује му.{S} Не сме да отвори.{S} Чини јој се нека  
у оно десетак кила одмах издају а да га не задржавају због њих по два по три дана, стрепио је и 
вели добра фељбабу, па га он чува да га не пошаљу на Русију или на Србију...{S} Само, каже, тре 
розећи се, задрхта и окрену главу да га не гледа.{S} Рањавим рукама поче око себе да тражи Лака 
и капу и полажући је на кољено. — Ми га не смијемо светити.</p> <p>— Брата не смијеш осветити?. 
, како га кињити?..{S} Дете, па ни њега не штеде!..{S} У хапс?...{S} А што ће он у хапсу?..{S}  
 љубљење.{S} Дочепа ли се једно другога не може да се одвоји, одмакне.{S} За час би то као и по 
огубише.</p> <p>— Само вам се молим, да не убијете Сулагу Челебију ни Циганина Ибра Дурушовића, 
е и уста поклопи . рукама, бојећи се да не писне, да се не ода.{S} Зар пред толиким душманима д 
некакав шкипић, чувајући се и пазећи да не посрне, а ипак се, као за инад, непрестано спотицао. 
их, премећу, разгледају, и никад као да не могу да нађу оно што им треба.{S} Обрецну се један н 
 како мора ићи, најпре се правио као да не чује.{S} Затим, на поновне опомене, одговарао је как 
увек прави <hi>домаћин</hi>.{S} Ни сада не хтеде да га погледа ни да му се окрене.</p> <p>— Јес 
ко ће убијати, нека убију заједно, нека не растављају.{S} Они се не ће раставити<pb n="56" /> н 
 му се. хватала га несвестица.{S} Хтела не хтела морала је да остане Шта би било од њега кад би 
да запомаже.{S} Само иде, трчи, ни сама не зна где ни зашто.</p> <p>Врисак све јачи, оштрији, р 
ље кад опазе једна другу.{S} На улицама не може готово ни једна да се сусретне: прозори им затв 
лу добра чекајући !</p> <p>— Ко се дима не надими, ни ватре се не нагрија, — опет ће Митра упор 
 звона и клепетуше на крупним звонарима не звоне и не клепећу, затисли су их травом.{S} Комшини 
не хтеде да окуси залогаја док се и она не примаче софри. — Ходи!</p> <p>За вечером су сви ћута 
 је, тврдица је, сестро...{S} Не да, па не да...{S} Ето си виђела.{S} И све се бојим да ће мало 
 се опет дућанџије затвориле у куће, па не смеју ни да се помоле отуда.</p> <p>Стара се Митра у 
и га не смијемо светити.</p> <p>— Брата не смијеш осветити?....{S} Рођеног?</p> <p>Исправила се 
 ли жив...</p> <p>— Не знам...{S} Ништа не знам...{S} А биће да је опремљен у Мађарску.</p> <p> 
о скрушено и уплашено погледа.{S} Ништа не проговори.{S} А њему се десна усница мало придиже и  
нешто тражити, требити у коси.{S} Ништа не одговори..{S} А он се окрену Јагоди и рече достојанс 
вама ништа фалити.</p> <p>Старица ништа не одговори.{S} Само га погледа једним топлим, широким  
.{S} Зато се и чувала да му никад ништа не приговори нити га прекори.{S} Чак ни онда кад јој се 
. — Бог их чува.</p> <p>— Теби се ништа не привиђа?</p> <p>— Ништа...</p> <p>— А ја често... та 
чу и да се изјадају.{S} Кад им се ништа не дозвољава, то им се зар још може дозволити.</p> <p>Б 
тупа.</p> <p>Зато нико ни од придошлица не смеде да се упути тамо.{S} Нико није-питао: зашто?.. 
ију, жена се заљуља и посрну.{S} Матиша не смеде да застане и да што помогне.{S} Једним скоком  
аш ... комшије смо.{S} И док сам ја жив не смије вама ништа фалити.</p> <p>Старица ништа не одг 
 оштрије да је погледа.{S} Осети да сад не може друкче, него да му скрене пажњу на крупљу и јач 
колачић и, пажљиво се осврћући да когод не чује, шапатом запита:</p> <p>— А јеси ли је виђео?</ 
, кад им се то хоће, да сад никога овуд не пропусте.</p> <p>Кад су спазили војнике, у први мах  
јој.{S} Замислила се, па ништа око себе не види и не чује.{S} Комешање, врева, хука.{S} И макар 
— А шта је цар дао?</p> <p>— То се тебе не тиче.</p> <p>— Грка би и чемерна била вечера. ако је 
ли мирно, да се не трза, да ружне снове не снива?..{S} Ко ће га пред зору прекрстити да му одаг 
е да зине, чак ни да замоли.{S} Ни воде не сме да заиште. <pb n="18" /> Узалуд се грло суши и н 
ирана.{S} Из ове куће и овог села нигђе не смијеш макнути...{S} Марш!</p> <p>А кад и Манда хтед 
ине.{S} Попу нису могли забранити да је не опоје и не отпрати до гроба.{S} Али осим четворице н 
ечи не изусти.{S} Он се зар бојао да је не уплаши неугодностима, она страховала да га вриском и 
е растала с њима.{S} А сад мора да даје не једну него готово све, а сама да остане без ичега.{S 
 <p>— А добар је био, добар....{S} Није не гонио, мучио.{S} И кад му велим: „а што попали онлик 
ази у блато, посрну, док га нечије руке не прихватише и не посадише на тле.{S} Неколицина хапсе 
д те гоне?</p> <p>— Ја бих кукала да ме не гоне, — одговори Митра суво, и слободно му погледа у 
Ако ко и одсад тако умре, ни за њега се не сме рећи да је умро од глади.{S} У овој земљи свак и 
 . рукама, бојећи се да не писне, да се не ода.{S} Зар пред толиким душманима да открије свој г 
над њега, да види спава ли мирно, да се не трза, да ружне снове не снива?..{S} Ко ће га пред зо 
ој се да би тако ишла дан и ноћ а да се не умори.{S} Само да се не одвоји од свога детета, од с 
хују руком, чибуком, дају знакове да се не приступа.</p> <p>Зато нико ни од придошлица не смеде 
е ни жандари нису могли забранити да се не говори о умирању од слабе хране, од глади.{S} Свет,  
н и ноћ а да се не умори.{S} Само да се не одвоји од свога детета, од своје <hi>мазе</hi>.{S} Н 
дане и ако је сам знао врло добро да се не сме ни сата одгађати и да му карте одмах пропадају ч 
се сви муче преко читаве ноћи. — Ама се не муче, пашчад једна ! — узвикну пакосно _и удари руко 
ко-крочи и и корак напред пуцаће Она се не покори.{S} Као <pb n="85" /> да није ни чула.{S} Сам 
е.{S} Све се смешало, ускомешало, па се не зна или чељад блеји или стока јечи и уздише.</p> <p> 
ивати:</p> <p>— Баба!</p> <p>Старица се не одазва.</p> <p>— Баба!{S} Шта си ми донијела?</p> <p 
е се од некуда, дотрчаће.{S} Не може се не јавити кад га ова чека... .</p> <p>Неко јој случајно 
 <p>— Ко се дима не надими, ни ватре се не нагрија, — опет ће Митра упорније.</p> <p>— Ама како 
ке у које би заплела Лакана, — за се се не боји нити брине, — ако му само име спомене, ако мака 
 заједно, нека не растављају.{S} Они се не ће раставити<pb n="56" /> ни милом ни силом.{S} У он 
ве, наборане образе.{S} Ни исплакати се не може јадница.{S} Сама се лагано нија и повија по кре 
 и обично прозову наопако.{S} Ако им се не одазове, псују; ако се одазове и не погледају га.</p 
ти.{S} Ту је Лакан, дете, а пред њим се не сме о свему слободно говорити.{S} Хтеде да га завара 
 се с никим у разговор...{S} И ником се не исповиједај...</p> <pb n="23" /> <p>Пред вече, изнен 
окош; отме све на што наиђе.{S} Нико се не сме опрети, Нико што проговорити.{S} Покуша ли ко да 
едини паметан човек у свету.{S} Нико се не може мерити с њиме.{S} Зато се и чувала да му никад  
ше и на бардак са ракијом.{S} Замало се не потукоше око њега.{S} Салетише се, сабише у једну гр 
амо стара Митра што се још држи, што се не да расплакати.{S} Она спустила рањаве, завезане руке 
окреса: <pb n="54" /></p> <p>— А што се не иде?</p> <p>— Да се иде? — припита командант и зачуђ 
атна!...{S} Не дај ме!</p> <p>Официр се не даде збунити.{S} Лено се окрену, дозва једну патролу 
шање, граја.{S} Изгледа да више ни дете не може да уљезе унутра, а њима није ни тесно ни неугод 
S} Желе да се опију.{S} На глад се више не мисли; мора је нестати.{S} Биће хлеба колико се хоће 
ули, клонуто је све.{S} Брђанин се више не боји никога до Бога.</p> <p>'Чим се Швабе повукоше,  
а коракне чвршћим кораком, само да кнез не позна како јој је.{S} Ипак је морала чешће да застан 
ба да се плати, — одговори Митра, па, и не погледав на позив узе га, преви на четверо и гурну у 
 Некако збуњено погледа око себе, па, и не гледајући у њу, ужурбано поче говорити:</p> <pb n="3 
то почивао....{S} Опазив једну клупу, и не питајући за дозволу, седе на њу.{S} Тада опази, са д 
ача се, па ће све да даде за њега.{S} И не мисли више ни на што него на трбух.</p> <p>А била је 
а ! — опомену је заставши на прагу. — И не упуштај се с никим у разговор...{S} И ником се не ис 
 у рукама таких људи!..{S} Да га баба и не види и не омилује болесна?{S} Ко ће јој забранити?.. 
је лепше било у Мандиној колеби, а да и не спомиње лепу кућу своју!</p> <p>Остали хапсеници, бл 
на <pb n="102" /> изгдедало је као да и не зна шта се око ње догађа.</p> <p>Други дан, рано, пр 
куд и не мисли.{S} Чини јој се као да и не иде, него је носе.{S} Као да никако и не стаје на зе 
ема жита за вас, — кратко осече газда и не гледајући га.</p> <p>— Како нема, по Богу, кад ето к 
имаја и јелици во Криста крестистесја и не крестистесја и јелици Фараона и силу јего море черно 
ну.</p> <p>— Шта? — кратко запита она и не гледајући га.</p> <p>— Хехе.</p> <p>— Шта?</p> <p>—  
је боље да њојзи, Марији, даде?{S} Па и не чекајући одговора, бирала је што јој се свиђало и уз 
ву на њих.{S} Бризну у плач.{S} Митра и не покуша да је даље теши.{S} Нека се исплаче биће јој  
те је морала да се миче, да креће куд и не мисли.{S} Чини јој се као да и не иде, него је носе. 
 се не одазове, псују; ако се одазове и не погледају га.</p> <p>Пошто су прозвали, почеше да бр 
у нису могли забранити да је не опоје и не отпрати до гроба.{S} Али осим четворице носача <pb n 
епетуше на крупним звонарима не звоне и не клепећу, затисли су их травом.{S} Комшинице <pb n="2 
{S} Је ли талац или ...{S} Савлада се и не хтеде да запита Крсту.{S} Макар био и свој, макар јо 
 дана једанпут.{S} Али се доктор више и не окрену на њега.{S} Нагло приступи другом болеснику,  
рну, док га нечије руке не прихватише и не посадише на тле.{S} Неколицина хапсеника, чија лица, 
мислила се, па ништа око себе не види и не чује.{S} Комешање, врева, хука.{S} И макар што је лу 
таких људи!..{S} Да га баба и не види и не омилује болесна?{S} Ко ће јој забранити?...{S} Ко мо 
ога, те из даљега изгледа као да људи и не корачају него с натегом газају кроз некакву црну, ду 
да пошаљем коју десетицу, а да Мартин и не зна...</p> <p>И дуго, дуго, стењала је и јадиковала  
е иде, него је носе.{S} Као да никако и не стаје на земљу.{S} И залуд је покушавала да се отме, 
 страну.{S} Нису се престрашили, нико и не жели да изгледа страшивица, али израз неке чудне стр 
ену међу војнике.{S} На Јагодину кућу и не погледа.{S} Стид га било од толиког света. <pb n="20 
ати неких непријатности.{S} Такви снови не слуте добро.{S} А ето, данас, дошао му из Стоца чита 
егну поп некако забринуто. — Моји снови не варају...{S} Гора и трава дигнуће се на нас.{S} Биће 
 и он готово плану:</p> <p>— Зар ви сви не палите свијеће газди Пешикану?{S} Јер је богат, јер  
 а Бог саставља.</p> <p>— Само се мртви не враћају. — тихо одговори Митра, држећи се од њега у  
> <p>— Сједај мати, — викну Симат, који не хтеде да окуси залогаја док се и она не примаче софр 
орао би и требао да их одмах разда, али не може.{S} Треба срце од челика, које би одлучило да о 
је, ни ичиjем показала радује ли се или не.{S} Готово равнодушна.{S} Мирно укочено гледала је п 
и он ће опростити</p> <p>Он може што ми не можемо Он сваком прашта и теби ће.....{S} Сагни глав 
Симата, а други га објесио.{S} У њих ми не дирајте!</p> <p>— А рашта? — засмеја се харамбаша. < 
да суде и деци и тицама.{S} Ако жандари не лажу.{S} А зашто да лажу?....{S} Зар се џабе измењал 
, у овако ведрој и топлој летњој вечери не одмичу од ватре нити излазе напоље.{S} А сено мирише 
реди му да ту стоји и чека док се гости не разиђу.</p> <p>Лакан се послушно измаче, седе на нек 
чајнички.{S} Али ни једне једите ријечи не изусти.{S} Он се зар бојао да је не уплаши неугоднос 
о три сата чекала је крај пута а да јој не досади.{S} Често се пела на какав брежуљак и гледала 
"88" /> дозволу, ни пасош.{S} Ништа њој не треба.{S} Да ће се кроз стене пробијати, мора се про 
.</p> <p>— Не дај ми Боже да умрем. док не осване дан освете, — опет ће Митра, тешећи је. — За  
 Мартин ропће, непрестано ропће све док не крене.{S} Ипак при поласку потапше <pb n="61" /> Ман 
а није он рече одлучно.</p> <p>— Ти нам не требаш....</p> <p>— Мој је голуб....</p> <p>— Нека ј 
ас и чува стража...{S} Ни у болници нам не дају боловати без страже.</p> <pb n="80" /> <p>Један 
вно изашли из болнице.{S} Ни госпође им не циче више за клавиром, не истрчавају на прозоре, не  
а страховала да га вриском или кукњавом не раздражи.{S} Зар да је изгрди, прокуне на данашњи да 
остали сами са женскадијом.{S} Ни један не сме да подигне главе ни да коме у очи погледа.{S} Ве 
ледају остали на жандаре.{S} А ни један не сме да зине, чак ни да замоли.{S} Ни воде не сме да  
обзирући и завирујући да когод сакривен не слуша, прекорачи преко прага и уђе и кућу.</p> <p>-- 
 пољупци, јабуке, цвеће!{S} Ништа друго не зна ни да му каже, ничим другим да га понуди.{S} И у 
и.{S} И увек се морају старати да их ко не опази, да их не затекне заједно.</p> <p>Стигав кући  
а да се мало разговоре.{S} Туже се како не знају шта ће са децом и њиховим искањем да једу.{S}  
естира.{S} Хтеде зар да се притужи како не добије млека ни у три дана једанпут.{S} Али се докто 
опет да је испитују, И залуд.{S} Никако не одговара...{S} Ра да није луда?...{S} Луда?...{S} А  
ем сељак, силан као стена.{S} Он никако не може да подеси корака с попом, па се некако неспретн 
асно, манито.</p> <p>— Зар се то никако не може опростити ? запита, затим, промукло. — То ли је 
равају се.{S} Љутити и бесни што никако не могу да сврше, — можда би један човјек ево то одавно 
своје болове, своје муке.{S} Ништа тако не може зближити људе као патња.{S} Готово за час као д 
на на рад. <hi>У царској кући</hi> нико не сме џаба јести; мора одрадити оно што поједе.{S} Дад 
 <p>Наста плач, писка, цвилење.{S} Нико не сме гласно да викне, да јаукне, а нико не ноже да се 
 сме гласно да викне, да јаукне, а нико не ноже да се одвоји мирно од села, од своје <pb n="51" 
 кући осећа као у својој, без кога нико не може да буде и читаво село изгледало би као пусто ка 
е жандари су дошли и запретили, да нико не сме причати да су умрли од глади.{S} Ако ко и одсад  
на.{S} Он је, сиромах, кришом, кад нико не види, неколико пута отрчао јој у кућу, донео воде, п 
овима све јаче бољеле.{S} И ако се нико не шали са ланцима, он ипак као да није био па чисто: ј 
е већ у путу казати.{S} Напослетку нико не сме ни да пита.{S} Заповест је да се путује и мора с 
па треба да иде у друго село, — заједно не смију бити, — на пребивање.</p> <p>Брђани се опет ус 
 <hi>за радише?</hi> Макар било и скупо не смета.{S} Само да се добије </p> </div> <div type="c 
кујући, — ама му наша брђанска памет то не прима.{S} Ко ти је душманин роду и племену и ко чини 
ига, незгода.{S} И као бојећи се да што не заборави, брзо прекида једна другу, уплеће се у реч, 
це за собом, љутећи се и проклињући што не могу да каскају, да измичу као и она.</p> <p>— Иду ш 
— Одмах.</p> <p>Па, бојећи се да се поп не предомисли. запита живље:</p> <p>— Може ли одмах?</p 
а оштро.</p> <p>— Узима, — слага вектер не трепнувши и, зар да се боље увери, попипа се по џепу 
ршавели, ислабили да им се више ни глас не чује даље од постеље; други набрекли, отекли, помодр 
аг, у пећину.</p> <p>— Зато му се данас не смије дати да једе, — заповеди тамничар опоро.</p> < 
жно пољуби у косу.</p> <p>— А други пут не ћу заборавити.</p> <p>— Шта ли је с бабом? — једва с 
/p> <pb n="35" /> <p>Погледа према небу не би ли сазнала : које је доба?{S} Је ли већ дозвољено 
о је Бог наредио, а мимо његову се вољу не може.</p> <p>Јагода уљезе у кућу, окрену лице зиду и 
са собом разговара, како је они на пољу не би чули.{S} И, за чудо ни једна једина суза да јој с 
с тога да штогод Симату не науди, да му не буде с тежег.{S} Симату за љубав и погоди се с њим и 
јасом, и мирно крену даље.{S} Као да му не беше криво што је сусрет са Јагодом био тако кратак. 
p> <p>Пође, закуца на врата.{S} Нико му не одговори.{S} Љутито опсова нешто и залупа јаче.{S} В 
 за се.{S} Него с тога да штогод Симату не науди, да му не буде с тежег.{S} Симату за љубав и п 
у на онај свој камен.{S} Нигде на свету не живи се као ту!{S} Макар се и под ведрим небом спава 
ле да их лепо пропусте, да им се у путу не би правиле неприлике.</p> <p>Кад су Брђани чули да с 
морају старати да их ко не опази, да их не затекне заједно.</p> <p>Стигав кући потера овце прем 
 није волио издати паре из руке а да их не <hi>олаје</hi>. — А оклен?</p> <p>— Оклен?</p> <p>Ма 
кајући брк и окрећући се у страну да их не гледа. — Доста, доста...</p> <p>Затим отрже Петра и  
b n="94" /> није ни било.{S} Као га још не верује или, неће да верује у кнежеве речи.</p> <p>—  
на а није заборављала на колача </p> <p>Не могав више да издржи, поче ударати у врата и дозиват 
још годину протегнути?...{S} Може“.... „Не може“... „Нијемац би“ веле и могао; он још има јакос 
д куће него у туђем свијету“, веле.... „Не дају нам да једемо а гоне нас да гинемо.{S} Зар то м 
олесна, боље нек одма умре одговорише. „Не ће нам барен сметати у путу..</p> <p>Пред вече стиже 
урајући се, вребају као грабљиве звери: неби ли кога спазили, сусрели.{S} Ко био да био, само д 
ене најбираније ђаконије, Митра ни тога неби могла окусити.{S} Зар она да једе а њезин Лакан да 
це обилазили око куће и пазили да когод неби макар и нехотице уљегао унутра.{S} Чим опазе кога, 
1" /> једно од другога.{S} Да их сељани неби опазили и штогод замерили.{S} Тек каткада, кришом, 
мирати, ни онда се нико на њих смиловао неби, нити би им којом капи оквасио уста.</p> <p>Једини 
ио, пригушено и запева.{S} Лакан никако неби могао познати да се обрео у болници, да, случајно, 
 Јагодине у своју кућу, да јој случајно неби други нашљедници уграбили.{S} А преносила је и бра 
ростирке.{S} Старица захвално погледа у небо и прекрсти се, задовољна и готово радосна, што је  
тио, застада мало, погледа изнад себе у небо и, зинувши као хала, жељан да што више ваздуха пот 
иви се као ту!{S} Макар се и под ведрим небом спавало, макар се мало и промучили.{S} Опет је св 
ата.</p> <pb n="35" /> <p>Погледа према небу не би ли сазнала : које је доба?{S} Је ли већ дозв 
а црна рука која осветнички прети према небу.{S} У трулој, разбацаној слами врапци почели да са 
 час кроз дим искачући и узлечући према небу.{S} Загушљив, тежак мирис горевине као да поче пад 
удом <pb n="53" /> радошћу ускачу према небу, заигравају се, раскошно расипљући на све стране с 
 господе забринута.{S} Сетни су, тужни, невесели.{S} Не заплећу ногама, не звече сабљама и маму 
— Ево ти позивке са суда, — рече некако невесело. -— И теби, и Јагоди и готово <pb n="31" /> чи 
агом одвајале од осталих.{S} По неке од невеста држале су одојчад у нарамку и дојиле, док се др 
рице.{S} Само десетак петнајест омлађих невеста и око двадесет девојака, што се здрављем и снаг 
у као и пре.{S} Неколико млађих и бржих невеста похиташе напред као да би трком да дођу до мест 
комешање.{S} Девојке, девојчице и младе невесте хитно, не осврћући се, промичу пиз улицу, преск 
н.{S} Није, по обичају, звао ни жену ни невесту да му полевају при умивању и да му додају пешки 
 Негде их нема него по двојица заједно, негде по четворица.{S} Нису ни Швабе, ни Маџари, ни Рум 
у и пови се над узнемиреним брезама.{S} Негде из даљине као да се проби још јачи, оштрији писак 
} Одвојени, раздељени у омање групе.{S} Негде их нема него по двојица заједно, негде по четвори 
пише вуну, крпе, хаљине, сир, масло.{S} Негде наиђоше и на бардак са ракијом.{S} Замало се не п 
ћим грактањем, изгуби се према пољу.{S} Негде у близини као да закликта јастреб.</p> <p>— Ето и 
да чита молитву.{S} Изгледало је као да негде зуји чела, тако му глас ситан и утањен.{S} А кад  
 вришти и брда вриште.{S} Чини се ко да негде недалеко силан вихор завија и фијуче, ломећи и кр 
— муца поплашена Манда и страшиво гледа негде преда се, — а он... може бити...{S} Јуре или Ивиц 
икан и толики други.{S} Музика им свира негде у крају, а они испијају вино из финих, танках чаш 
</p> <p>Па се измакну и опет је нестаде негде за дрвећем.</p> <p>Лакан отра образе рукавом, опи 
праска, ломњава, оргињање.{S} Као да се негде у даљини одроњују читаве стене, са хуком и тутњав 
лепрша јаким крилима, писну и изгуби се негде међу мрачним и раскиданим литицама.{S} И као да с 
з читаво село, одјекује измеђ планина и негде високо, високо, трзајући се и малаксавајући, зами 
 Држе ли га још у хапсу или га опремили негде оним њиховим докторима, који ће га сигурно уморит 
естрављено стрекну, извију се и заблену негде.{S} Као да се боје нове навале, новог јуриша нечи 
l:id="SRP19191_C2"> <head>II.</head> <p>Негде у зору, рано, оштар врисак проби се тамо у дно се 
 тако удаљена од својих комшија.</p> <p>Негде у то доба почели се враћати и многи војници са фр 
 мисли.{S} Чини јој се као да и не иде, него је носе.{S} Као да никако и не стаје на земљу.{S}  
огледа.{S} Осети да сад не може друкче, него да му скрене пажњу на крупљу и јачу ствар, те да г 
не гледајући више у попа <pb n="108" /> него у крст, запита некако узбуђено, задихано:</p> <p>— 
S} Не због тога што се бојала за се.{S} Него с тога да штогод Симату не науди, да му не буде с  
е.{S} Митра, која целу ноћ није спавала него поднимљена седела крај огњишта и размишљала о сино 
 Неки као да нису ни имали другог посла него су по пола дана наизменце обилазили око куће и паз 
крену низ чаршију.</p> <p>Чаршија живља него обично.{S} Изврвео свет из кућа и дућана, препунио 
здељени у омање групе.{S} Негде их нема него по двојица заједно, негде по четворица.{S} Нису ни 
епашћен, изви се, и више од пренеражења него од бола гласно јаукну.{S} Сви зачуђено погледаше т 
 понеки заостали кров; управо није кров него остатци, крхољине од њега.{S} Понека црна греда оч 
.{S} Коме их предати? ...{S} Није друге него ће их, овако одвојене поубијати.{S} Или их поморит 
бојим да ће мало послати.{S} Није друге него ћу опет и ја. од оно уштеде... знаш што сам продав 
снаге да ради, нема.{S} Није било друге него да га опреми натраг, у пећину.</p> <p>— Зато му се 
бринути.{S} Жене сад изгледају вредније него су икада биле.{S} Непрестано перу рубље, вешају, р 
е!</p> <p>Лакан скочи са кревеца и, пре него што је стара успела да се приближи, обеси се Петру 
 или од куршума волим умријети код куће него у туђем свијету“, веле.... „Не дају нам да једемо  
во све старице и старци, — старица више него стараца, — и све сама деца.{S} Неколико времешнији 
дговара.{S} За голуба, рече, да је више него сигуран да је голуб писмоноша.{S} Мора да има везе 
 Нек пуца, нека убије.{S} И то је лакше него кад је раставља од њезина детета.{S} И што ће бити 
жи њиховим подсмесима?{S} Боље свиснути него се срамотити!</p> <p>Дохвати из торбе боцу са раки 
е за њега.{S} И не мисли више ни на што него на трбух.</p> <p>А била је у бризи: чим ће понудит 
 изван села.{S} Волели да иду у друштву него посебице као разбијена војска.{S} Сад већ није бил 
аљега изгледа као да људи и не корачају него с натегом газају кроз некакву црну, дубоку бору.{S 
ари је он дуванџија; воли готово дувану него хлебу.{S} Пунећи и набијајући торбу, при слабој св 
 с њима.{S} А сад мора да даје не једну него готово све, а сама да остане без ичега.{S} Као кво 
амена а чађави бркови, које је нарочито неговао и спустио на дугачко, увек му се вијорили и пад 
а на прса и тепа му, тепа, тепа, тепа. „Неда вели „Лако свог Гарана Швабама.{S} Неће се Лако по 
е да и Јури опреми коју пару.{S} Додуше недавно му је слао,- — прилично је послао, — али ко зна 
иду некако лагано, несигурно, као да су недавно изашли из болнице.{S} Ни госпође им не циче виш 
ом, и рече опоро:</p> <p>— Чувај је!{S} Недај никуд да иде!..{S} Ти си ми одговоран за њу...</p 
 постеље.</p> <p>— Ено га на прозор!{S} Недајте! — дрекну буцмасти војник и потрча за њим.</p>  
тавају цигаре и пуше, пуше, пуше ...{S} Недалеко од њих, на простртим ћебетима, леже двоје боле 
и и брда вриште.{S} Чини се ко да негде недалеко силан вихор завија и фијуче, ломећи и крхајући 
кажем истину</p> <p>А кад је чула да се недалеко појавиле комите, као да почела излуђивати од р 
"9" /> <p>— Нисам.</p> <p>Она извади из недара две јабуке и гурну му их за појас.{S} Извуче из  
поуздано да ће се Јагода барем кроз три недеље приДићи.{S} Кришом је, додуше, преносила по коју 
 баш ти људи донети слободу и тај њезин недостижни „дан освете“.{S} И као да би ове на свету да 
озив узе га, преви на четверо и гурну у недра.</p> <p>— Са Пешиканом се није шалити, — узвикну  
p>— Одвели га, — мирно одговори Митра и нежно је прихвати око паса. — Пси!</p> <p>— Куку!</p> < 
ећа се друга њихових пошалица, подвига, незгода.{S} И као бојећи се да што не заборави, брзо пр 
 креветац.</p> <p>Неколике уске, тесне, незгодне дрвењаре направили су војници од дасака.{S} Ма 
ају некако несвесно, готово лудачки.{S} Незна ни да говори, ни да запомаже.{S} Само иде, трчи,  
ају.{S} Неће ли они боље знати?{S} Нико незна ништа.{S} Али лица швапске господе забринута.{S}  
ма добио, а колико послао ?</p> <p>— Ја незнам ни читати ни писати. — безаслено одговори Лакан, 
, сиромах, иде непрестано, овако слаб и нејак.{S} Уста се сасушила од жеђи, ноге поклецују од у 
очетка је нису чули, говорила је некако нејасно.{S} Кашње потрчаше да јој донесу.{S} Шуцкори сп 
пред њима, да их растужује?{S} Нека их, нек се веселе док им је до весеља.{S} Имаће када тугова 
бацио пушку.{S} Зашто није пуцао?...{S} Нек пуца, нека убије.{S} И то је лакше него кад је раст 
ко му мило што се и она ту задесила.{S} Нек није сам.{S} Нек има још кога од туђе чељади....{S} 
S} Погинуће а више их замолити неће.{S} Нек виде с ким имају посла.</p> <p>Чим је приспео у мос 
 и она ту задесила.{S} Нек није сам.{S} Нек има још кога од туђе чељади....{S} Биће му лакше.</ 
ородице, — правдао се сам пред собом, — нек још барем ову ноћ с миром преспавају.{S} Имаће и та 
 на џелата и мушки узвикнувши:</p> <p>— Нек буде сретно по српско племе! — добаци му изазивачки 
>— Ко зна !..{S} Он то каже свима, бива нек се сви муче преко читаве ноћи. — Ама се не муче, па 
ору...{S} Отиђи и опрости!</p> <p>— Бог нек суди и опрашта! — мирно одговори Митра, па опет при 
ажели им сваку срећу у боју.{S} Сам Бог нек се смилује и нек им благослови оружје, јер се бију  
p> <p>— Остаће ми моје дијете...{S} Све нек пропане, само нек ми они :живи и здрави буду.</p> < 
Шуцкори спречише. „Ако је болесна, боље нек одма умре одговорише. „Не ће нам барен сметати у пу 
ећу у боју.{S} Сам Бог нек се смилује и нек им благослови оружје, јер се бију за праведну ствар 
а јој се јави.{S} Ако може да је забави нек је и забави.{S} Какву ли је ноћ провела ноћас јадни 
а цара ни за кога...{S} Коме је до крви нек пролије своју...</p> <p>Сад као да осети како су јо 
а то строго да се пази.{S} И њему млеко нек се даје.{S} Редовно.</p> <p>— Разумијем.</p> <p>Док 
моје дијете...{S} Све нек пропане, само нек ми они :живи и здрави буду.</p> <p>— Тхе ...</p> <p 
у.{S} Зашто није пуцао?...{S} Нек пуца, нека убије.{S} И то је лакше него кад је раставља од ње 
?</p> <p>— Није, фала Богу.</p> <p>— Е, нека вам је он здрав и жив.... а Јуре.... јадан!</p> <p 
вницима, запомагаше.{S} Ако ће убијати, нека убију заједно, нека не растављају.{S} Они се не ће 
{S} Ако ће убијати, нека убију заједно, нека не растављају.{S} Они се не ће раставити<pb n="56" 
о путање, поче безбрижно звиждукати.{S} Нека чупава, црна птица, поплашена, снажно залепрша јак 
е само Петрова рука Симата осветити.{S} Нека још поживе, док се он врати.</p> <p>Лакан и комита 
} Митра и не покуша да је даље теши.{S} Нека се исплаче биће јој лакше.{S} Погледом старе, иску 
невесели пред њима, да их растужује?{S} Нека их, нек се веселе док им је до весеља.{S} Имаће ка 
ти.{S} А и платиће добро . . .</p> <p>— Нека . ..</p> <p>Па се лагано окрену старој и као да хт 
....</p> <p>— Мој је голуб....</p> <p>— Нека је.</p> <p>Немилосно је одгурну, па повуче Лакана  
?</p> <p>— Унук. <pb n="57" /></p> <p>— Нека је сретан и жив...{S} Хајдемо у кућу, да отпочинет 
> <head>XVII.</head> <p>Изненада као да нека зараза удари у село.{S} Сваки дан, готово, по једн 
тња сву је обузе.{S} Осети да се морала нека крупна, јака несрећа догодити.{S} Кућа пуна, богат 
орицу објесити.{S} Ударили Црногорци на нека села, па због тога да се објесе петорица наших.{S} 
ко несме да им се јави ни да их опомене нека се уклоне с пута.{S} Због једне ситне опомене сад  
.</p> <p>Јагода се одмах досетила да се нека несрећа догодила.{S} Познала је она то по осмеху с 
му.{S} Не сме да отвори.{S} Чини јој се нека обмана, превара.{S} Два пута се дизала и лењо прис 
јер се бију за праведну ствар.....{S} И нека освете браћу коју нам погубише.</p> <p>— Само вам  
к сада освести, тек сада разумеде.{S} И нека силна, необуздана срџба обузе је.{S} Срџба на чита 
нагонити овце на стругу.{S} Њему нареди нека иде у кућу, да се одмори и узгред, да што заложи.< 
о окривљавати ради крађе.{S} Сад се тек нека мати сети детета па дозива; неко тек сада опазио д 
згрће некакво ђубре.{S} Долази му и као нека родица и вазда се с њим лепо пазила.{S} Већ га угл 
 ломе се, мотају.{S} Затим се разли као нека магла. танка провидна магла и као да хиљадама свећ 
онека црна греда очајно стрши у вис као нека црна рука која осветнички прети према небу.{S} У т 
х.{S} Понека носи дете у нарамку.{S} По нека вуче по двоје деце за собом, љутећи се и проклињућ 
 како ће без њих?{S} Митра јој напомену нека се само моли Богу за дан освете.{S} Загрли је још  
вала кући оним живим, веселим ходом као некад са слава и теферича.{S} Сад је ишла лагано, замор 
ога нема да их поплаши.{S} Једва ако по некад прође један од оних сељака што су некад служили у 
намести уста онде, где је мислила да су некад Петрова уста била. — Свирате ли овако?</p> <pb n= 
некад прође један од оних сељака што су некад служили у жандарима и што су још и сад у милости  
тини.{S} Крај њега, држећи крст у руци, некакав овисок, окошт старац.{S} Испод делијски натурен 
ахну сабљом и нешто заповеди.{S} Џелат, некакав циганин, шта ли је, мрк, усукан, мршав, пакосно 
 страну, Васо безбрижно попева.{S} Пева некакав свој тропар, састављен из стотину разних тропар 
пка уфитиљене брчиће. — Газда Пешикан и некакав Турчин добили су право, да је отимају од народа 
, пристајући за <pb n="14" /> њом носио некакав шкипић, чувајући се и пазећи да не посрне, а ип 
оку бору.{S} У свакога о бедру бајонет, некаква старинског система, а о рамену пушка.{S} Са див 
о, из једног буџака. није допирала јека некаква малаксања болесника и, с друге стране, лако зви 
ти оно што поједе.{S} Дадоше му да вуче некаква колица, да превози ђубре у тамничареву башту, д 
 брашна, и граха, и осушена меса, и још некаква мрса који се задесио у Јагодиној кући.{S} И то  
завој.{S} Митра одби.{S} Опара рукав са некакве старе кошуље и пружи Јагоди да јој привеже.{S}  
ша, почеше се мотати око села. изводити некакве вежбе.</p> <p>Тек око подне почеше се спуштати  
тиша сневао је за неколике ноћи како га некакви црни пилићи окупили, трче и мотљају му се измеђ 
гоше у неко село близу Стоца.{S} Дођоше некакви чиновници, писари. <pb n="55" /> Сви уозбиљени, 
вори стара немилосно.{S} Спанђала се са некаквим швапским официром, па с њим и живила....{S} Ни 
амо чуо о некој <hi>преметачини</hi>, о некаквим <hi>преким судовима</hi>, <hi>вешалима</hi>.{S 
о.{S} Једва, у неко доба, извуче између некаквих крпи мали, јефтин дудук.{S} Весело поче да изм 
у како се раширила пред кућом и разгрће некакво ђубре.{S} Долази му и као нека родица и вазда с 
д се пробудио, болела га глава.{S} Тело некакво тешко, као наливено оловом.{S} Сваки жглоб као  
усте, црне браде са наочарима на носу и некаквом сламком међ зубима.{S} Око њега, са две стране 
три позивнице; два снопића цигарпапира, некакву признаницу, чувалдуз с канапом.{S} Једва некако 
p> <p>Лакан се послушно измаче, седе на некакву иструлелу трупину испод прозорчета и кидајући з 
 запалио <pb n="82" /> цигару, па прича некакву Главозији (чини се да му има у глави пет ока) о 
ом затвори врата за собом.{S} Затим узе некакву крпетину и, тобоже, поче нешто чистити око умив 
 не корачају него с натегом газају кроз некакву црну, дубоку бору.{S} У свакога о бедру бајонет 
неколито таких кућа.{S} Види се да је у некакву дослуку с њима.{S} А Митра неће ничијег поклона 
Жандари, љутити и кивни, затворише је у некакву шталу.{S} Ту ће се зар смирити и опаметити, мис 
} Он, скинув капу и прешав преко прага, некако блесаво погледа по оној големој соби; затим се л 
а, мирно и слободно, не трепћући гледа, некако постиђено обори руку и мукло прогунђа:</p> <p>—  
— Силеџије!</p> <p>Митра је, испочетка, некако зебла због ових домаћина, који су друге, <hi> ца 
мрка се гомила тромо и лено ваља, љуља, некако рањенички стењући.{S} До мало па се почеше распо 
њезина буцмастог, <hi>малог</hi> Петра, некако га несвесно погледа.{S} И некако несвесно, не пр 
кан, сваки дан је изгледала веселија и, некако, подмлађена.</p> <p>— Чим су жандари омекшали, з 
> <p>Петар се лагано поглади по челу и, некако као кроз сан, избаци:</p> <p>— Јадница!</p> <p>— 
у збио се прото и, кроз дебеле наочари, некако зачуђено гледа по светини.{S} Крај њега, држећи  
а није са испавао.{S} Лице »му подбуло, некако модро, очи закрвављене.{S} Крвнички, мрко гледа  
беси да се узварује.{S} Затим се хитно, некако младачки окрену, дохвати из серђена са судима ов 
официри донели Јагоди.{S} Она, у писму, некако узгред спомену како јој умро отац у Араду, а одм 
 Читаво време немиран је, црвен у лицу, некако чудно гледа, сметено одговара.{S} За голуба, реч 
а је упути, да што посаветује? . . .{S} Некако очајно погледа на Пешиканову магазу.{S} Као да с 
Али као да се застиди од свега тога.{S} Некако поплашено погледа унаоколо: да когод није видео. 
, стењала је, измицала се, уклањала.{S} Некако се десило те је догурали до на крај тротоара, на 
 старицу, Пешикан као да се препаде.{S} Некако збуњено погледа око себе, па, и не гледајући у њ 
Не боји се он смрти у очи погледати.{S} Некако презриво погледа на џелата и мушки узвикнувши:</ 
ао да се зачуди тој њезиној мирноћи.{S} Некако јој подругљиво добаци:</p> <p>— Што ти, стара, н 
{S} Није баш онаки како га замишљао.{S} Некако стегнут хладан</p> <p>— А како ви? — запита да п 
>Јагода се зачудила, кад се појавио.{S} Некако поплашено повуче се на крај кревета, уза зид, и, 
 уреди ствари и гурну их под пазухо.{S} Некако збуњено, сметено. пружи јој руку при поласку и р 
ова се с Мандом, погледа и на Матру.{S} Некако му мило што се и она ту задесила.{S} Нек није са 
 што заборавило, је ли све намирено?{S} Некако као да се прибојавала Симата.{S} Јер и ако је си 
ризнаницу, чувалдуз с канапом.{S} Једва некако напипа мало, већ упрљано, писмо, лено га извади, 
 и измаче се иза софре.</p> <p>Стара га некако скрушено и уплашено погледа.{S} Ништа не прогово 
ви на десну страну.{S} Кад гледа, гледа некако поплашено, узверено.{S} Чини јој се као да се св 
агледају.{S} Сад сваки сам себи изгледа некако силнији, моћнији.{S} Свак мисли да је јунак.{S}  
/p> <p>Тамничар, навративши се, погледа некако попреко.</p> <pb n="75" /> <p>— Но данас ћеш на  
 покаскивати.{S} Чак се чини да и стока некако живље иде.{S} Овце и козе нису онако сметене, не 
и повили се па се лепршају, а доња усна некако се пркосно скупила и готово се изгубила под њима 
{S} Осетиле, зар, мирис своје траве, па некако весело блеје и журе, журе...</p> <p>На крају сел 
 руку и опет манито поче љубити, прибра некако снагу да се и обрецне:</p> <p>— Остави!.....{S}  
се и сам згади и опљуне.{S} Стара Митра некако сметено прекрсти Лакана чим је погледао према ку 
попа <pb n="108" /> него у крст, запита некако узбуђено, задихано:</p> <p>— А почем сам ја греш 
ију и Ибра Дурутовића, џелата? — запита некако строго, свечано, домаћински.</p> <p>— Да их потр 
е.</p> <p>— Јеси ли се уморио? — запита некако суво, преко рамена.</p> <p>— Нисам.</p> <p>— А ј 
!</p> <p>— А ти слушај бабу, — прошапта некако мекше окрећући се Лакану и љубећи га у косу. — И 
абирати и овце и већ су двојица тројица некако загледали Лаканова Гарана.{S} Лакан то намах опа 
Сваки жглоб као да боли и трне и затеже некако...{S} А уста сува, сува, вавек сува.{S} Ма колик 
њима?{S} Рашта је?....{S} Бог зна да је некако зло по њихову главу</p> <p>Кроз неколико дана от 
{S} Испочетка је нису чули, говорила је некако нејасно.{S} Кашње потрчаше да јој донесу.{S} Шуц 
газди Пешикану.{S} Газда Пешикан био је некако тих дана. — као и за време читава рата, — између 
ом поразу Бугара код Ветреника допро је некако и међу Брђане.{S} Допро готово у исти час кад и  
е, готово посрнуше на прагу и све троје некако престрашено, блесаво, погледаше у официра.</p> < 
.{S} Не може ни да иде усправно, сва се некако накриви на десну страну.{S} Кад гледа, гледа нек 
не може да подеси корака с попом, па се некако неспретно саплеће, трза.{S} За њима читав низ до 
о се придиже, боље припрти торбу, па се некако извуче из гомиле и дочепа се цесте.</p> <p>Хитно 
p> <p>Отра зној са чела и, ослободив се некако, ступи унутра.{S} Поздрави Мартина који се парио 
крије испред ње.{S} Касно.{S} Одлучи се некако, крочи. и, не смејући да уђе у авлију, преко тар 
отму и да полете у пламен.{S} Очи им се некако светле, па гледају као звер кад хоће да скочи на 
.{S} Мантију прикупио око себе те му се некако саплела око нога; само непослушни, дуги рукави л 
штар, тешко га издржати.{S} Јаке вилице некако им испале, рашириле се и нешто као да непрестана 
/p> <p>— Ево ти позивке са суда, — рече некако невесело. -— И теби, и Јагоди и готово <pb n="31 
 <p>— А сјутра вам носе и звоно, — рече некако кроз зубе, окренув се Манди.</p> <p>— Звоно?...{ 
(још је становао у Митриној дрвењари) и некако поплашено их гледао, <pb n="114" /> приступи му, 
Петра, некако га несвесно погледа.{S} И некако несвесно, не проговоривши речи, пружи му руку.</ 
ко озбиљна и мирна, сва се стресе.{S} И некако радосно, нестрпљиво ухвати попа за пешеве од ман 
голуба брзо му Притрча.{S} Погледа га и некако ужурбано запита:</p> <p>— Одклен голуб?</p> <p>— 
 <p>Ступивши на праг Лакан назва Бога и некако збуњен застаде.{S} Око огњишта, са обе стране, п 
тем, кад се циганин одмакну од вешала и некако поносито указа на старца, који је висио, — и сад 
 обреде, док другу пуну држи у рукама и некако лагано, пажљиво милује је.</p> <p>— Ја вам кажем 
жно га стиште за руке, продрмуса њима и некако оштро прошапта:</p> <p>— Нећеш.</p> <p>— Молим т 
аклеца, затетура, посрну крај огњишта и некако болано, изнемогло писну:</p> <p>— Несретни мој,  
.{S} Стао насред пута, накострешио се и некако поплашено гледа.{S} Залуд га Лакан гурну.{S} Не  
рбух као да јој заигра, сва се стресе и некако мукло избаци:</p> <p>— Ух !</p> <p>Избезумљеним  
војник, опремљен, оружан. увија брчић и некако меко, меко назва:</p> <p>— Добра вече, мајко!</p 
адају вране, свраке, слободно скакућу и некако злослутно гачу.{S} Никога нема да их поплаши.{S} 
са себе а пушке положише у крај.{S} Сви некако слични један другоме као рођена браћа.{S} Окошти 
ће, дошао и помешао се међу њих.{S} Сви некако суморни, озбиљни.{S} Ватра на огњишту прашти, пу 
Опет принесе крст на уста и поче љубити некако страсно, манито.</p> <p>— Зар се то никако не мо 
поврати.</p> <p>— Ето ти сад!... избаци некако и јетко и забринуто. — Ако је дошло чак до звона 
hi> како их она називала, али јој Лакан некако није изгледао здрав.{S} Болела га глава, смучива 
ога може кињити</p> <p>Десети дан Лакан некако малакса.{S} Ноге га издају, поклецују, у глави м 
о бити <pb n="12" /> неће, — отегну поп некако забринуто. — Моји снови не варају...{S} Гора и т 
ли главе, сабље придржавају рукама, иду некако лагано, несигурно, као да су недавно изашли из б 
сти код жандара.{S} Па и они као да иду некако постиђено, плашљиво.{S} Оборили главе, турили ру 
бледа, са помученим очима које гле дају некако несвесно, готово лудачки.{S} Незна ни да говори, 
овори Лакан али није могао.{S} Језик му некако одебљао, па никако да му се разуму речи.</p> <p> 
И онако иста и обељена.{S} Али су на њу некако сви гледали попреко.{S} Бојали се да гласно осуђ 
били, обасипали поклонима.{S} И били су некако задовољни, као да су се сами изгрлили и ижљубили 
дошла! — Добро дошла!</p> <p>Старица их некако зачуђено погледа.</p> <p>Па се и сама осмехну, н 
атих младића.{S} Неке вратили из Арада, неке из војске, као инвалиде.{S} Без руке, без ноге, бе 
ко дете заспало у прашини или на трави; неке бабе селе, обгрнуле рукама кољена па се лагано њиш 
е или у прогонство, па нема ко да ради; неке се опет дућанџије затвориле у куће, па не смеју ни 
ла четица стараца и сакатих младића.{S} Неке вратили из Арада, неке из војске, као инвалиде.{S} 
а, почеше јечати, јаукати, уздисати.{S} Неке изненада ухвати грозница па почели да се тресу, др 
.{S} Чинило јој се као да су сва питања неке замке у које би заплела Лакана, — за се се не боји 
е жели да изгледа страшивица, али израз неке чудне стрепње, бриге ли, урезао им се преко лица и 
водом.{S} Узалуд.{S} Неко се сети да из неке друге собе дозове лечника.{S} Лечник се саге. прег 
 и да извезе штап.{S} Чак су замећали и неке игре које му нису биле познате и он им се одмах же 
и где је ко коју видео.{S} Већ су имали неке окршаје и са жандарима и са војницима.{S} И, како  
ак, крпу, ексер, сваки прамен вуне, као неке скупоцене ствари.{S} Уза њих пристају деца, још ув 
љем и снагом одвајале од осталих.{S} По неке од невеста држале су одојчад у нарамку и дојиле, д 
и, тарабе се искривиле, полегле.</p> <p>Неке жене као да се сад тек ослободиле, па се извукле и 
.{S} А кад им спомене голуба и жандаре, неки као да се стресоше од страха.{S} Један гласно прог 
} Неки се, додуше, и отпре ту сместили, неки се сада почеше уређивати.{S} Није се, управо, имал 
 није.{S} Неки обучени у војничко руво, неки у цивилу, неки измешали и једно и друго.{S} Иду по 
срећни.{S} И да очекују нешто необично, неки ванредно радостан дозгађај.{S} Чак се и деца умеша 
обучени у војничко руво, неки у цивилу, неки измешали и једно и друго.{S} Иду по соби, смеју се 
буре <pb n="118" /> и почеше шенлучити; неки све цвеће којим се окитили побацаше на војнике.{S} 
иви. <pb n="37" /> Крви, крви, крви!{S} Неки чак као да су полудели.{S} Ужагрили очима као у бу 
... а Бог зна шта све може бити !...{S} Неки тек сада опазише, да групе нису правилно ни раздељ 
остале, за час се напунише чељадима.{S} Неки се, додуше, и отпре ту сместили, неки се сада поче 
} Неки почеше певати из свега гласа.{S} Неки као да <pb n="97" /> почеше покаскивати.{S} Чак се 
а око себе и опази сасвим нова лица.{S} Неки људи које пре никад видео није.{S} Неки обучени у  
Неки људи које пре никад видео није.{S} Неки обучени у војничко руво, неки у цивилу, неки измеш 
ељад поче да кликће, да подврискује.{S} Неки почеше певати из свега гласа.{S} Неки као да <pb n 
 мора да сврати и обилази болеснике.{S} Неки се сасушили, омршавели, ислабили да им се више ни  
а насеку дрва и јапију за грађевине.{S} Неки се забављају око њива и ливада, обилазе их, ограђу 
чели да грде и љубе кога год ухвате.{S} Неки лове само официре, клањају се пред њима и целивају 
е никога.{S} Сви дућани позатварани.{S} Неки затворени јер им газду дигну у таоце или у прогонс 
чеше бегати, склањати се, сакривати.{S} Неки брижљиво затворише врата, а прозоре, ко зна зашто, 
 застадоше, многи се почеше крстити.{S} Неки се једва усудише да се окрену према селу.{S} И стр 
 као звер кад хоће да скочи на плен.{S} Неки се само савили, поклопили лице рукама и плачу.{S}  
мо иду у Требиње, питају, распитују.{S} Неки се одметну и до комита, у планину, да и њих запита 
њу и, гадећи се, отпљували у страну.{S} Неки као да нису ни имали другог посла него су по пола  
 говеда и одвели их далеко у страну.{S} Неки почели одабирати и овце и већ су двојица тројица н 
оспода заузимљу за њих, за сиротињу.{S} Неки дан су им то и показали, на једној забави. „Ево да 
озница па почели да се тресу, дрхћу.{S} Неки се грче и увијају као пребијене гусенице.{S} Пак и 
један другоме, грле се, љубе, плачу.{S} Неки нарочито отишли у варош да дотерају пића и себи и  
ва и ливада, обилазе их, ограђују.{S} А неки непрестано мисле о храни, одлазе у Требиње и враћа 
ли, поклопили лице рукама и плачу.{S} А неки стоје скамењени, ћуте.{S} Гледају како нестаје сел 
 радости нису знали шта ће.{S} Изненада неки потегоше кубуре <pb n="118" /> и почеше шенлучити; 
еклињала да јој се смилују.{S} Једва се неки досетише да је притоваре на коња и да гоне барен д 
дари нису хтели ни слушати.{S} А кад се неки усудише да слободније протестирају, запретише да ћ 
и лагано гушити.{S} Чинило се као да ће неки да се отму и да полете у пламен.{S} Очи им се нека 
један на другога и само му запео за очи неки дебељко, на чијем трбуху као да је читав сто почив 
по рамену:</p> <p>— Но..</p> <p>Међутим неки војници одвојили и коње и говеда и одвели их далек 
пробијаних и улупљених котлова.{S} И по неки мех сира, масла, — што нису могли понети, — заоста 
ворка.{S} Напред јаше официр, дебељкаст неки капетан, са исуканом сабљом, на малом, угојеном вр 
дати у наоколо.{S} Као да су залутале у неки туђи крај, запуштен, заборављен.{S} Куће са одваље 
!</p> <p>— Шта? — још као у чуду питају неки, не верујући да ће их гонити.</p> <p>— Напријед!</ 
ку, лупају.{S} Десило се први пут те су неки таоци викали и клицали улицом.{S} Морали их заглуш 
бардаци, чутуре, поломљена бурад.{S} На неким авлијама читави навиљци дасака, подераних мешина, 
збљују дебеле млазове дима у вис.{S} На неким местима још се једва провлаче између изгорелих гр 
а, чисмена домаћица као да се родила са неким стварима у кући и нипошто, ни за живу главу, не б 
мата тамо.{S} Ено га у другим колима са неким мрким, косматим хајдучином.{S} Исправио се, подиг 
голуб писмоноша.{S} Мора да има везе са неким од непријатеља; изабрали га баш зато што је мали, 
о зна зашто, прекрише ћебетима.{S} Пред неким вратима <pb n="17" /> закаснило по које дете па у 
лупе и брзо уљезе у кућу.{S} Дуго је по неким буџацима пребирао, тражио.{S} Једва, у неко доба, 
му се десна усница мало придиже и као с неким поносом избаци:</p> <p>— Само да буде сретно по с 
е кљуцају.{S} Знао је одмах да ће имати неких непријатности.{S} Такви снови не слуте добро.{S}  
поче из свега гласа јаукати и помагати, неко застења као при издисању.{S} На свима колебама зак 
о им још остале, и унела каблић у кућу, неко лако куцну у канат и пређе преко прага.{S} Стара с 
се тек нека мати сети детета па дозива; неко тек сада опазио да му попустили опанци те хоће да  
почеше га шкропити водом.{S} Узалуд.{S} Неко се сети да из неке друге собе дозове лечника.{S} Л 
у.{S} За њим се оте други, па трећи.{S} Неко поче из свега гласа јаукати и помагати, неко засте 
азбуктала ватра, и хтели да вечерају, — неко куцну на врата и канат се нагло отвори:</p> <p>— Ј 
 према кући; чинило јој се као да ће га неко отуда омађијати.{S} Она се давно досетила да са Ја 
— С пута! . . .{S} С пута! ... — као да неко изненада викну иза леђа јој.{S} Замислила се, па н 
ј !... — И поче одмахивати руком као да неко навалио с питањима а он се брани и неће да одговар 
.{S} Као да се надала, да ће ипак отуда неко да изађе и да јој се јави.{S} Па дубоко уздахну и  
...{S} Оде му и живот и образ, — дочека неко из гомиле.</p> <p>— А били смо у једном тунелу, у  
из куће.{S} Није &gt;могао да слуша кад неко овако удара на царевину и на главне цареве људе.{S 
 — али ко зна?...{S} Зар на фронту може неко имати одвише пара?</p> <p>Чим је изишао, заврти Ма 
} Често се изнебушено осврне, као да је неко покушао да је гурне отрага Затим се постиђено крен 
ри на врата.{S} Причини му се као да је неко прошао. — Тешко нама у злу добра чекајући !</p> <p 
гурали до на крај тротоара, на узвишење неко.{S} Макар је и гњечили, гурали, опет је могла нешт 
г официра ?....{S} Зар је гријех кад се неко воли?</p> <p>— Ех, синко, оно ти и Исус каже да љу 
ије луда?...{S} Луда?...{S} А зар би се неко, са и мало памети, овако држао?...{S} Решише да је 
е се чељад и стока.{S} Оно болесно дете неко упрти на леђа и понесе.{S} Болесну жену хтедоше ос 
ед врата промукао, крештав мушки глас и неко се поче на силу искашљивати. — Хехеј, има ли по Бо 
е мало говоре једни с другим.{S} Ако би неко и почео, чим погледа на шуцкоре, који се унаоколо  
штогод испричати.{S} А волела би да јој неко много прича о њима, о таоцима.{S} Ваљда би тако са 
аканов креветац као да се боји е ће јој неко њега отети.</p> <p>Кад је Мргуд оштрије прекори, о 
јаук и као да замре у прашини.{S} Затим неко чудно, промукло кокљање, као да некога даве, понек 
ад је непрестано кукала и кад је требао неко да је теши, отргоше јој Митру. ,Дође наредба да се 
на сваки скуп, саставак.{S} Било то као неко живо чељаде међу њима, — весело и несташно, — које 
о које дете, пригњечено, дрекне или ако неко подмукло јекне под шуцкорским ударцем.{S} Међутим  
ји од њих ни они од војске.{S} Једва, у неко доба, командант подвикну да се мора редати и једва 
 буџацима пребирао, тражио.{S} Једва, у неко доба, извуче између некаквих крпи мали, јефтин дуд 
ноћи готово непрестаног хода, стигоше у неко село близу Стоца.{S} Дођоше некакви чиновници, пис 
. . .{S} Јеси ли глува? — опет подвикну неко и немилосно је гурну у страну. — Стоко!</p> <p>Она 
е не јавити кад га ова чека... .</p> <p>Неко јој случајно каза како је био у хапсу и како се ра 
и.{S} Погледа на напасника, на стражара неког, који је и сад мрко гледао и гунђао нешто, поправ 
ену тумачу.{S} У њему је сад гледао као неког пријатеља, заштитника.</p> <p>— Када?</p> <p>— Он 
им неко чудно, промукло кокљање, као да некога даве, понеки јачи уздах, молба, клетва.</p> <p>И 
ржак од ножића као да би да се брани од некога.{S} Поплашено погледа око себе.{S} Погледа према 
ао да се на некоме може осветити, да он некога може кињити</p> <p>Десети дан Лакан некако малак 
ушили, поклопили.{S} Тако је само чуо о некој <hi>преметачини</hi>, о некаквим <hi>преким судов 
 су погледали, зачудили се сељани.{S} У некој великој, раскошно осветљеној соби окупили се најк 
коме су они хтели и колико су хтели.{S} Некоји и од сељака, који су имали новаца да „подмажу гд 
гурну му их за појас.{S} Извуче из косе неколика струка босиока и задену му их за капу.</p> <p> 
крену и, побожно се прекрстивши, расече неколика комада хлеба.{S} И њих донесе.{S} Затим из кот 
била наменила њему, натегну њоме и отпи неколика гутљаја.{S} Као да се оснажи мало.{S} Опет при 
квом.</p> <pb n="38" /> <p>Око кола иду неколика војника са добошима.{S} Непрестано туку, лупај 
ead> <p>Сеоски кнез Матиша сневао је за неколике ноћи како га некакви црни пилићи окупили, трче 
ирке, ни покривача, ин ништа...{S} Само неколике голе даске?..{S} И зар њезино дете да спава на 
упаних брчина на којима се увек жуте по неколике прашке бурмута....{S}И очи очи.... страшне, ве 
лике црне разгрејане зидине, остале још неколике неутрнуте греде, које штрше у вис као ђавоље б 
у варницу.{S} Од читава села остале још неколике црне разгрејане зидине, остале још неколике не 
да склепа макар и труо креветац.</p> <p>Неколике уске, тесне, незгодне дрвењаре направили су во 
 је, сиромах, кришом, кад нико не види, неколико пута отрчао јој у кућу, донео воде, подворио ј 
ише него стараца, — и све сама деца.{S} Неколико времешнијих жена, рашчупане, прљаве, неуређене 
, крену.{S} Опет у нереду као и пре.{S} Неколико млађих и бржих невеста похиташе напред као да  
{S} Па одмах пише у Требиње да му треба неколико нових барака за магазине.{S} Чим му дозволили, 
пукло, али то му ништа сметало -није да неколико пута на дан весело зациликће и да се јави сеља 
="SRP19191_C7"> <head>VII.</head> <p>За неколико дана Црногорци као да учесташе с навалама.{S}  
омање патроле и размести их по селу, на неколико места.{S} Уза сваку патролу додао је и 'по дво 
 да почела излуђивати од радости.{S} Са неколико стране почеле се разносити вести, како се чита 
 Откако су затворени, видели су како је неколико деце суђено и осуђено.{S} Зашто?{S} За чисто д 
уда — те мало дувана, те коју кокош, те неколико јаја.{S} Постарала би се мајка да јој се олакш 
Огњуштину, срдобољу, крзамаке лечи кроз неколико дана.{S} И сигурно лечи.{S} А ови доктори обил 
 некако зло по њихову главу</p> <p>Кроз неколико дана отворено изјавише да селе.{S} Неколицини  
, скушљаних, згњечених, издераних.{S} И неколико нога, страшно дугачких нога, — њој се барем уч 
ени за шећер, каву, пирнач.{S} Ухвати и неколико кокоши, чврсто им утегну ноге и спусти поред к 
S} Око огњишта, са обе стране, поседали неколико сељана и познатијих и мање познатих.{S} Чак и  
гано њишу и дремају.{S} Жена у грозници неколико пута тражила је воде.{S} Испочетка је нису чул 
 брзо постројише и укрутише.{S} Рече им неколико опорих ријечи, припрети, па пође Митри, којој  
двикну да се мора редати и једва, након неколико опомена, почеше да се растављају.</p> <p>Стара 
 туђем, да, уз своје овце, потера и оно неколико његових.{S} Сад, кад је добио Лакана, није му  
а, од гладовања?{S} У Требиње се иде по неколико пута, иште се жита, тражи.{S} И свак се враћа  
} Ваљда ће се смиловати и продати макар неколико.{S} Газда Микаило Пешикан сам има толико жита; 
зброје другу, трећу.{S} Све разредише у неколико група.{S} А свака група треба да иде у друго с 
осе се на гробље; стари поп сваки дан у неколико кућа мора да сврати и обилази болеснике.{S} Не 
 склепали из дасака и да су подигли још неколито таких кућа.{S} Види се да је у некакву дослуку 
 не прихватише и не посадише на тле.{S} Неколицина хапсеника, чија лица, дошав са <pb n="73" /> 
лико дана отворено изјавише да селе.{S} Неколицини народних људи предадоше све.{S} И одело, и о 
тала да се провре, одгурнуше натраг.{S} Неколицину упорнијих морали су да гурну кундацима.</p>  
 заједно са Лаканом и стоком, предадоше неком грбавом Мартину, ситну, мршаву човечуљку, чија је 
ивачем.{S} Стискоше се, приљубише као у неком очајном рвању, где би да се угуше, смељаве.{S} За 
да викне, да заповеди.{S} Као по налогу неком она се сва преви, једну руку одиже на прса и као  
је отупео, и као једва дочекао да се на некоме може осветити, да он некога може кињити</p> <p>Д 
ди како јој је.{S} Тек трећи дан нађоше неку бабу Марију, калу и пакосну жену, којој наредише д 
у се поче смркавати пред очима.{S} Кроз неку полутаму почеше испред њега да промичу сва она лиц 
соби.{S} Кад га гурнуше упаде му нога у неку локвицу, затим загази у блато, посрну, док га нечи 
 да се части а он да се потуца некуд... некуд... а Бог зна куд га могу немилосни душмани одвући 
е?{S} Она да се части а он да се потуца некуд... некуд... а Бог зна куд га могу немилосни душма 
зненада ће га угледати.{S} Јавиће се од некуда, дотрчаће.{S} Не може се не јавити кад га ова че 
како товари жито на омања колица и шаље некуда.{S} Сељаци, опазивши га, понизно поскидаше капе  
утра ће их, веле, три стотине да опреме некуда у Маџарску, у сургунлук.{S} Све старце, онаке к' 
ре!</p> <p>Мартин је за све време седео нем, скамењен.{S} Утонуо у мисли па нити се миче, нит ј 
ана.{S} А залуд.{S} Нема снаге да ради, нема.{S} Није било друге него да га опреми натраг, у пе 
У хапс?...{S} А што ће он у хапсу?..{S} Нема тамо ни простирке, ни покривача, ин ништа...{S} Са 
опет подвикну на Лакана.{S} А залуд.{S} Нема снаге да ради, нема.{S} Није било друге него да га 
ко који дође, неће да се врати више.{S} Нема ни <pb n="112" /> у њих више оне детињске бојазни  
 је тешити Митра пригрлив је на прса. — Нема помоћи од кукњаве...{S} А и мени су убили сина...{ 
рену жени и рече развлачећи:</p> <p>— А нема вајде од каве, Манде...{S} Дај ти да се руча, те д 
ла.{S} Хтела би да бежи, да се склони а нема куда.{S} Напослетку дограби један чашаф и стидљиво 
кућу и некако злослутно гачу.{S} Никога нема да их поплаши.{S} Једва ако по некад прође један о 
 Оде најпре до врата, добро разгледа да нема ко око куће, да прислушкује.{S} Врну се и прихвати 
ао изопијани сватови.{S} Чини се као да нема ни стара чељадета, ни болесника.{S} Све се подмлад 
а.{S} Окошти, мршави, — ни један као да нема меса на костима, — али необично жилави, чврсти.{S} 
 бољега ни вернијега друга ни пријатеља нема, да је она најистрајнија и најнежнија тешитељка.{S 
 данас, те стићи ће сјутра.{S} А брашна нема па нема.{S} Додуше стигло је нешто — зли језици го 
азду дигну у таоце или у прогонство, па нема ко да ради; неке се опет дућанџије затвориле у кућ 
те стићи ће сјутра.{S} А брашна нема па нема.{S} Додуше стигло је нешто — зли језици говоре да  
у нити се питају за здравље.{S} Ни деца нема да трче, галаме, играју се.{S} Све се посакривало, 
 ти готово шта окусити.</p> <p>— У мене нема жита за вас, — кратко осече газда и не гледајући г 
ту више Или да просе ?{S} А код куће се нема ни мало и треба донети.{S} Ако деца у зору заишту  
удити Лакана ако се врати?...{S} У кући нема ништа више, ништа чиме би га понудила.{S} И сама с 
{S} Чак ни онда кад јој се чинило да он нема право.{S} Откуд она, луда женска глава, да га саве 
 газда и не гледајући га.</p> <p>— Како нема, по Богу, кад ето колима шаљеш.</p> <p>— То је жит 
днике, у виноградима, у пољу.{S} За вас нема.</p> <p>И газда се окрену и мирно оде у магазу.</p 
ашна.{S} Додуше чули су да ни у Требињу нема брашна; ако га и има да је прикривено код понеких  
и, раздељени у омање групе.{S} Негде их нема него по двојица заједно, негде по четворица.{S} Ни 
n="36" /> <p>— Иђи, иђи стара! . . .{S} Немам ништа на продају . . .{S} Не пазарујем данас . .  
пуно гладне сиротиње кроз село.{S} А ја немам да им дам.{S} Све сте нам отели.{S} А он доноси б 
ека један сељак и прогура се до њега. — Немамо ти готово шта окусити.</p> <p>— У мене нема жита 
де, главу ћеш изгубити.</p> <p>Сад, кад немамо звона, треба да идемо у Турке, - опет ће Манда у 
буде добра Само ће нам се опростити што немамо хљеба.</p> <p>— А биће и хљеба у нас, — одговори 
>— Није то за те...</p> <p>— Па ти је и немаш, — дочека Јагода као ругајућ се и поче премештати 
оворити.{S} Покуша ли ко да се противи, немилице га истуку; малог попадијина Војина убише што ј 
таве чете. <pb n="76" /> Осуде, строге, немилосне осуде сипале се једна за другом сваког дана.{ 
некуд... некуд... а Бог зна куд га могу немилосни душмани одвући.</p> <p>Није је могло утешити  
помињао.{S} Каткада, без икаква узрока, немилосно та гурне ногом, или га <pb n="74" /> стиснуто 
> <p>Умрла од срамоте, — одговори стара немилосно.{S} Спанђала се са некаквим швапским официром 
 да се отме, да се извуче.{S} Бујица је немилосно носила и она јој се морала предати.</p> <p>Ка 
} Јеси ли глува? — опет подвикну неко и немилосно је гурну у страну. — Стоко!</p> <p>Она подиже 
ј је голуб....</p> <p>— Нека је.</p> <p>Немилосно је одгурну, па повуче Лакана за руку.</p> <p> 
је мали и иначе сумњив.{S} Читаво време немиран је, црвен у лицу, некако чудно гледа, сметено о 
људи, жене, деца, острвљени, узбешњели, немирни су, узбуђени, нестрпљиви. <pb n="37" /> Крви, к 
 колико чељад ћутљивија, у толико стока немирнија.{S} Блека, рика, мека, рзање оштри, несносни, 
 стајала крај врата и <pb n="71" /> све немо посматрала, брзо се се изви и стаде пред Лакана.</ 
 му Лакан још нешто казати.{S} Затим се немо стресе, блекну и брже потрча за овцама. .</p> <p>К 
приступа светињи, иду једно за другим и немо, ћутке целивају га, љубе.{S} Љубе у врх, у средину 
и је дошао пред суд.{S} Ма како чудна и немогућа била пријава, они јој готово увек веровали.{S} 
аборавио на оно због чега сам дошао.{S} Немојте се препадати ...{S} Није ништа крупно.</p> <p>О 
{S} Жандари као да и сами осећали своју немоћ, па су ретко и навраћали.{S} И сад су били љубазн 
ељно и страсно предавао.</p> <p>Мартин, немоћан и слаб, са чибуком у <pb n="60" /> зубима, само 
ања испред свакога.{S} Остављена, јадна немоћна као да стрепи, боји се и своје сени.{S} Често с 
до места које је им одређено; старији и немоћнији, стењући, јечећи, кашљући, застају, гегају се 
 једва провлаче између изгорелих греда, немоћно пуцкарајући, избацив још по гдекоју варницу.{S} 
му сви разлози нису могли помоћи, почне немоћно уздисати и лењо, преко воље, притезати опанке.{ 
} Ено старог, згуренога попа Луке, како немоћно корача-Руке му чак и преко рукава везане ланцим 
. а она.</p> <p>Наишав на овако силан и ненадан отпор, Митра устукну.{S} Зар њезин Петар овако  
ло да се љуња, љуња, тресе.{S} И он сал ненадно се заљуља и паде на земљу.</p> <p>Притрчаше и п 
/> <p>Пред вече, изненада, опет настаде необична журба, трка, комешање.{S} Девојке, девојчице и 
вије.{S} А при спомену свирале дође јој необична жеља да свиралу види, да је узме у руке.</p> < 
не, потлеушице кратка, здепаста жена са необично дебелим мишицама и необично забреклим трбухом. 
ста жена са необично дебелим мишицама и необично забреклим трбухом.{S} У лицу жута, подбула као 
едан као да нема меса на костима, — али необично жилави, чврсти.{S} Поглед им промицав, оштар,  
адовољни, срећни.{S} И да очекују нешто необично, неки ванредно радостан дозгађај.{S} Чак се и  
ти, тек сада разумеде.{S} И нека силна, необуздана срџба обузе је.{S} Срџба на читав свет.{S} П 
знад згуснуте гомиле.{S} И смех, дивљи, необуздани смех затресе читавим вешалиштем, кад се цига 
ругарица и журно похита кући.{S} Силна, неодољива слутња сву је обузе.{S} Осети да се морала не 
удрав и чађав као повесмо <pb n="13" /> неопране вуне.{S} Мантију прикупио око себе те му се не 
 врази јего и на спашеније наше держава непобједимаја и јелици во Криста крестистесја и не крес 
крешчајушчу и ниње и до вјека и держава непобједимаја.{S} Алилија.</p> <p>Па као да би да осоко 
> <p>— Спаси Христе и помилуј и держава непобједимаја и во Јордање крешчајушчу и ниње и до вјек 
а.{S} Поглед јој и строг, и пакостан, и неповерљив.{S} Доња јој се усна непрестано скупља, стис 
 окреће им леђа, — упаде и по трећи пут непознати буџаклија и опет замукну.</p> <p>— Живина!</p 
а, од своје <hi>мазе</hi>.{S} На толику непокорност Цугсфирер је морао да напери пушку па њу.{S 
 те му се некако саплела око нога; само непослушни, дуги рукави лепршају као поломљена крила и  
 : под стрехом, у трави, у букви, цврче непрекидно.</p> <p>Касно су се разишли.{S} И све један  
о им испале, рашириле се и нешто као да непрестана ршти, меље међу њима.{S} Један, са дугим пер 
 опипавају место где им виси дуванкеса, непрестано замотавају цигаре и пуше, пуше, пуше ...{S}  
и да не посрне, а ипак се, као за инад, непрестано спотицао.</p> <p>Стара, чим уљезе у кућу, ск 
акар на дан...{S} И јадни Мартин ропће, непрестано ропће све док не крене.{S} Ипак при поласку  
и торбу, при слабој светлости лојанице, непрестано је разговарала сама са собом. <pb n="32" />  
дијали ти чести сусрети.{S} Свако вече, непрестано, ти досадни пољупци, јабуке, цвеће!{S} Ништа 
жја у рукама, или га одавно нису имали, непрестано се играју с пушкама. и непрестано их загледа 
ла иду неколика војника са добошима.{S} Непрестано туку, лупају.{S} Десило се први пут те су не 
гледају вредније него су икада биле.{S} Непрестано перу рубље, вешају, разгрћу; чисте посуђе; м 
е могла да се смири на једном месту.{S} Непрестано ишла од куће до куће и непрестано питала о к 
стан, и неповерљив.{S} Доња јој се усна непрестано скупља, стиска....</p> <p>— Закони ће судити 
мене једни друге.{S} А он, сиромах, иде непрестано, овако слаб и нејак.{S} Уста се сасушила од  
head> <p>У најтеже дане Мандине, кад је непрестано кукала и кад је требао неко да је теши, отрг 
ма и оприштеним тешким брковима које је непрестано засукивао.</p> <p>— А шта ви радите, јаднице 
или, трче и мотљају му се измеђ нога, и непрестано га у прсте кљуцају.{S} Знао је одмах да ће и 
мали, непрестано се играју с пушкама. и непрестано их загледају.{S} Сад сваки сам себи изгледа  
е старачких штапова о тврду цесту.{S} И непрестано јечање, стењање, проклињање.{S} Све се смеша 
гово обло доброћудно лице руменило се и непрестано смешкало.{S} Материн дочек као да га мало из 
у.{S} Непрестано ишла од куће до куће и непрестано питала о комитама.{S} Колико их је?{S} На ко 
вљен; надуо се као кабасти, мрки паук и непрестано се треска, треска. треска...{S} И ни у што н 
ливада, обилазе их, ограђују.{S} А неки непрестано мисле о храни, одлазе у Требиње и враћају се 
из собе,</p> <p>Лакан је, кашње, готово непрестано био у бунилу; ретко кад да се освештавао и т 
е умирао.{S} И гробље се пунило, пунило непрестано.{S} Још мало па Јагода неће бити тако удаљен 
е у крило и обори главу.{S} Сузе су још непрестано текле, али је опет била нешто мирнија, стиша 
ad> <p>Након три дана и три ноћи готово непрестаног хода, стигоше у неко село близу Стоца.{S} Д 
ње силеџије који их одвукоше.{S} Та зар непријатељ није исти, заједнички?{S} Грозни, свирепи ца 
моноша.{S} Мора да има везе са неким од непријатеља; изабрали га баш зато што је мали, да је ма 
Ех, синко, оно ти и Исус каже да љубимо непријатеље, — зашункета поп збуњујући се и замуцкујући 
 врата и погледа свуд наоколо.{S} Нешто непријатно као да га запахну, јер, на час, зачепи нос м 
у Манда крива што га тамо чекају толике непријатности, почне да јој предбацује да ропће.{S} Вел 
ају.{S} Знао је одмах да ће имати неких непријатности.{S} Такви снови не слуте добро.{S} А ето, 
пропусте, да им се у путу не би правиле неприлике.</p> <p>Кад су Брђани чули да су се и жандари 
смејао ити само десном усном која би се неприметно надигла.{S} Увек хладан и озбиљан, увек прав 
 <p>Гомила опет навре, крену.{S} Опет у нереду као и пре.{S} Неколико млађих и бржих невеста по 
{S} Знојави. уморни, прашњави ишли су у нереду и, вечито љутити, насрћали на свакога, на чобана 
е док се могне држати.</p> <p>Ишли су у нереду, раштркани.{S} Као да су били кивни једно на дру 
мастог, <hi>малог</hi> Петра, некако га несвесно погледа.{S} И некако несвесно, не проговоривши 
некако га несвесно погледа.{S} И некако несвесно, не проговоривши речи, пружи му руку.</p> <p>— 
са помученим очима које гле дају некако несвесно, готово лудачки.{S} Незна ни да говори, ни да  
а га глава, смучивало му се. хватала га несвестица.{S} Хтела не хтела морала је да остане Шта б 
 придржавају рукама, иду некако лагано, несигурно, као да су недавно изашли из болнице.{S} Ни г 
рче пролаз и мирно разговарају.{S} Нико несме да им се јави ни да их опомене нека се уклоне с п 
ија.{S} Блека, рика, мека, рзање оштри, несносни, заглушујући.{S} И разлежу се на далеко и тону 
војници, по четири у реду.{S} Од многог неспавања подбули, готово помодрили у лицу.{S} Иду тром 
ина испија; док се широке, црне чакшире неспретно таласају и заплећу око нога, те из даљега изг 
 да подеси корака с попом, па се некако неспретно саплеће, трза.{S} За њима читав низ домаћина, 
е да верује у кнежеве речи.</p> <p>— Еј несретан ти ли сам под старос’, — болано јекну Мартин,  
екако болано, изнемогло писну:</p> <p>— Несретни мој, Симате!{S} Данаске ли те мајка изгуби!</p 
, помогло би се ... ех...{S} Проклети и несретни рат кад ли ће се свршити?</p> <p>Затим причају 
буктиње, које би да осветле пут толиким несретним бескућницима.</p> <p>Ма колико сурови и свире 
S} Осети да се морала нека крупна, јака несрећа догодити.{S} Кућа пуна, богата, берићетна кућа, 
 <p>Јагода се одмах досетила да се нека несрећа догодила.{S} Познала је она то по осмеху старич 
а види шта је?{S} Је ли каква изненадна несрећа или самртни случај у чијој кући?</p> <p>По улиц 
муке мучно и ишао да јавља породицама о несрећи која их снашла.</p> <p>— Али кад се мора... мор 
 тица, кажу, увек на зло слути и доноси несрећу ономе ко је угледа.{S} Боже, помози сада или ни 
 чували!</p> <p>Па се измакну и опет је нестаде негде за дрвећем.</p> <p>Лакан отра образе рука 
ни, ћуте.{S} Гледају како нестаје села, нестаје.{S} Ено се они бешњи пламенови заморили, малакс 
прождиру и он осећа како копни, како га нестаје у њима.</p> <p>Опет врисну, скочи, потрча с пос 
 стоје скамењени, ћуте.{S} Гледају како нестаје села, нестаје.{S} Ено се они бешњи пламенови за 
о село изгледало би као пусто кад би га нестало.</p> <p>И читава гомила народа скупила се пред  
 себе.{S} Погледа према литицама куд је нестало тице, па се бржебоље прекрсти.{S} Боже, да ово  
ве се ускомешало, узбеснело.{S} Сад већ нестало сваког страха, престали сви обзири.{S} Људи се  
брзо замакну у гај, међу појате, или их нестане на уској путањи према шуми.{S} Стидљиво сакрива 
у.{S} На глад се више не мисли; мора је нестати.{S} Биће хлеба колико се хоће.{S} Сад само пиће 
 неко живо чељаде међу њима, — весело и несташно, — које се у свакој кући осећа као у својој, б 
одговарају Брђани а смеју се.{S} Многи, нестрпљив, сео на гомилу, на голо камење, па одмах запа 
о би њега уклонила?</p> <p>Лакан је био нестрпљив и љутио се на бабу.{S} Надао се да ће му из в 
вљени, узбешњели, немирни су, узбуђени, нестрпљиви. <pb n="37" /> Крви, крви, крви!{S} Неки чак 
на, сва се стресе.{S} И некако радосно, нестрпљиво ухвати попа за пешеве од мантије и, молећи,. 
вој дојади толико отпочивање.{S} Готово нестрпљиво окреса: <pb n="54" /></p> <p>— А што се не и 
анију“...</p> <p>Људи оставише послове, неће да раде ништа.{S} Само иду у Требиње, питају, расп 
фронте, на допуст.{S} И како који дође, неће да се врати више.{S} Нема ни <pb n="112" /> у њих  
S} Ако је, сутрадан, ради тога и обесе, неће зажалити..{S} Први осветници, — прве ласте!</p> <p 
е ни било.{S} Као га још не верује или, неће да верује у кнежеве речи.</p> <p>— Еј несретан ти  
попретили да, у случају каквих болести, неће ни привирити у село да што помогну.{S} Нису луди д 
 и ђецу...{S} А је ли Бугарин малаксао, неће се ни Турко дуго одржати...{S} Не може.{S} Испреби 
ажем, браћо, е добро бити <pb n="12" /> неће, — отегну поп некако забринуто. — Моји снови не ва 
Неда вели „Лако свог Гарана Швабама.{S} Неће се Лако покорити Шваби макар главу изгубио .... </ 
ш</hi> човек, од <hi>наше</hi> вере.{S} Неће он пустити да се сви врате празних шака.</p> <p>Пр 
омита, у планину, да и њих запитају.{S} Неће ли они боље знати?{S} Нико незна ништа.{S} Али лиц 
 поклона, ко је са швабом у дослуку.{S} Неће ни свога Лакана да опогани <hi>царскм хлебом</hi>  
 руку.</p> <p>— Иди пред нама!</p> <p>— Неће он за мене живе....{S} И Митра покуша да се умеша, 
 И залуд се Лакан брани, опире Осећа да неће моћи одолети.{S} Оне страшне очи као да му испијај 
унило непрестано.{S} Још мало па Јагода неће бити тако удаљена од својих комшија.</p> <p>Негде  
је данас царски чојек, службеник, а она неће да се пред царским људима исповеда.{S} Не сме позн 
је у некакву дослуку с њима.{S} А Митра неће ничијег поклона, ко је са швабом у дослуку.{S} Нећ 
адити! — повика тамничар бесно. — Иначе неће јести.</p> <p>— Не може.</p> <p>— Удри!</p> <p>— У 
неко навалио с питањима а он се брани и неће да одговара. — <pb n="30" /> Остави !...{S} Сјутра 
гна чине и мађије?..{S} Нико, нико живи неће се побринути за њезино дете.{S} Још ће га, може-би 
 хајдук.{S} Погинуће а више их замолити неће.{S} Нек виде с ким имају посла.</p> <p>Чим је прис 
д виђет неће?{S} Зар те никад подворити неће?{S} Зар нам душманин јачи и од Бога и од правде бо 
 моја!{S} Зар те мајка више никад виђет неће?{S} Зар те никад подворити неће?{S} Зар нам душман 
 њима и некако оштро прошапта:</p> <p>— Нећеш.</p> <p>— Молим ти се.</p> <p>— Доста.</p> <p>— О 
{S} Ја....{S}Имао си вуне за хаљине Сад нећеш ни то....{S} Не требају ти хаљине.{S} Хајде го... 
прави пред њим:</p> <p>— А зар најприје нећеш изтражити и Суљагу Челебију и Ибра Дурутовића, џе 
S} Разбојници!...{S} Сина ми амо!...{S} Нећу ја да се моја крв пролиева ни за цара ни за кога.. 
ам придигну један мех. — Узми.</p> <p>— Нећу . . .{S} Не треба ми . . .</p> <p>— Узми болан !</ 
аглаваре.{S} Зар није могао лепо рећи. „нећу ја, браћо.{S} Бирајте другога“.{S} И сад би други  
у у Требиње први јој је сусрет био врло неугодан.{S} Ибро Рашидовић, бекрија, крадљивац, разбој 
а уљезе унутра, а њима није ни тесно ни неугодно.{S} У шали, чак почели да се штипају, шкакљу;  
сти.{S} Он се зар бојао да је не уплаши неугодностима, она страховала да га вриском или кукњаво 
де и причају тако једна другој, причају неуморно.{S} Изненада, кадидад, Манда стрекне и удари р 
ко времешнијих жена, рашчупане, прљаве, неуређене, изгледале су такођер као старице.{S} Само де 
рушевину од појате, и ту плакао горко и неутешно. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 
 разгрејане зидине, остале још неколике неутрнуте греде, које штрше у вис као ђавоље буктиње, к 
око куће и пазили да когод неби макар и нехотице уљегао унутра.{S} Чим опазе кога, <pb n="99" / 
кући.{S} Као да се тренутно згрозила од нечега што је прошло или што, можебит <pb n="94" /> ниј 
аве, турили руке под силах, па као да о нечем крупном размишљају.{S} Ни један да се усуди и да  
ије, чини му се, људски ни отпочинуо, а нечија снажна рука дохвати га за раме.{S} Стрико Петар  
у, затим загази у блато, посрну, док га нечије руке не прихватише и не посадише на тле.{S} Неко 
ао да се боје нове навале, новог јуриша нечијег.</p> <p>Јагода, сагледавши ово, оте се измеђ др 
а, ципелама, чарапама.{S} Старица опази нечији голем, црн палац, рањен, искрвављен; надуо се ка 
 гомилу ону, међу светину.</p> <p>Узвик нечувене, дивље радости разли се изнад тротоара и затре 
и притиште на прса као нешто драгоцено, нешто што јој били отели па сад вратили.{S} И, не гледа 
, у лопту.{S} Мало, мало па ено и носа: нешто големо, меснато, масно, искривљено.{S} Ено и голе 
е крај врата и погледа свуд наоколо.{S} Нешто непријатно као да га запахну, јер, на час, зачепи 
</p> <p>— Нови? — тихо запита старица а нешто јој се ледено сави око срца.</p> <p>— Синоћ им је 
} Нико му не одговори.{S} Љутито опсова нешто и залупа јаче.{S} Врата се нагло отворише и на њи 
 и занеми.{S} Опет му се причини као да нешто на пољу шушну.{S} Ослухну.{S} Провири.{S} Нико ни 
гло приступи другом болеснику, прогунђа нешто и као шетајући прође поред осталих постеља.{S} Ни 
ликовцима угодити?</p> <p>Кнез прогунђа нешто и изађе из куће.{S} Није &gt;могао да слуша кад н 
кар је и гњечили, гурали, опет је могла нешто боље да види.{S} Њена мршава глава, прекривена ок 
 још непрестано текле, али је опет била нешто мирнија, стишанија.</p> <p>— Не дај ми Боже да ум 
тара Митра по њима је и познала, да сад нешто „није у реду“.{S} Макар се и мучила мало, и патил 
о се кесећи, пође према старцу, који је нешто разговарао са протом.{S} Старац, опазив га, побож 
рашна нема па нема.{S} Додуше стигло је нешто — зли језици говоре да га је било много, — али ск 
ољна и готово радосна, што је ипак у ње нешто остало и што ће моћи да помогне.</p> <p>— Хехехеј 
е и једначије шири са дна села, поне се нешто мицати, котрљати.{S} Облак често пресецају све ја 
га гласа, удара по десном кољу, који се нешто улењио, и снажно опуцкује бичем.{S} Опазивши Ибру 
оге га издају, поклецују, у глави му се нешто мути, уста вавек сасушена.{S} И поред свију опоме 
користило?{S} И зар би могла од старице нешто више сазнати ако би њега уклонила?</p> <p>Лакан ј 
им узе некакву крпетину и, тобоже, поче нешто чистити око умиваоника.</p> <p>— А сада ће и докт 
ини се као да их није ни видео.{S} Поче нешто да виче на оне хамале што преносе вреће, поче да  
прстима рашчешљала перчин и као да поче нешто тражити, требити у коси.{S} Ништа не одговори..{S 
дигне бркове у вис као да би да омирише нешто, па се нагло скупи, згрчи и опет упане међ даске. 
едан стајао с њим пред вратима магазе и нешто живо разговарао, размахујући рукама и гласно се с 
 вилице некако им испале, рашириле се и нешто као да непрестана ршти, меље међу њима.{S} Један, 
ад се Лакан, кроз сан, поче протезати и нешто говорити, Мргуд указа на њега и мукло запита :</p 
дацима.</p> <p>Капетан измахну сабљом и нешто заповеди.{S} Џелат, некакав циганин, шта ли је, м 
справио се, подигао главу, па као да би нешто да викне, да заповеди.{S} Као по налогу неком она 
па се осмехну.</p> <p>— А и ја сам теби нешто донио, — рече и ђавољасто намигну.</p> <p>— Мени  
р, — рече кроз зубе. — Треба да се ради нешто.</p> <p>Како спомену доктора, сви <hi>болесници < 
ано окрену старој и као да хтеде да јој нешто каже.{S} Не проговори ништа.{S} Само је погледа ј 
ког, који је и сад мрко гледао и гунђао нешто, поправи прекривач на глави кога јој готово згули 
пружи, пољуби га и притиште на прса као нешто драгоцено, нешто што јој били отели па сад вратил 
рте једну по једну, мргодио се, мрморио нешто.{S} Морао би и требао да их одмах разда, али не м 
а су задовољни, срећни.{S} И да очекују нешто необично, неки ванредно радостан дозгађај.{S} Чак 
/p> <p>Па узе официра за руку, шапну му нешто на уво и лагано га увуче у магазу.</p> <p>Старица 
} Као да је очекивао да ће му Лакан још нешто казати.{S} Затим се немо стресе, блекну и брже по 
 И сам војник, напослетку, увери се да „нешто има, те оде и пријави тамничару.</p> <p>— Мора ра 
 било од вредности.{S} Ни кашику масла, ни шаку брашна да оставише.{S} Ни једног покривача, ни  
 Чини се као да нема ни стара чељадета, ни болесника.{S} Све се подмладило, све оздравило.{S} Л 
.{S} Не сме познати ни да је забринута, ни тужна.{S} Ништа.{S} Сазнаће она што јој треба и с др 
на да оставише.{S} Ни једног покривача, ни простирке.{S} Старица захвално погледа у небо и прек 
, негде по четворица.{S} Нису ни Швабе, ни Маџари, ни Румуни.{S} Све сами наши људи, Муслимани  
д су јој читали, она ни узвикнула није, ни ичиjем показала радује ли се или не.{S} Готово равно 
н у хапсу?..{S} Нема тамо ни простирке, ни покривача, ин ништа...{S} Само неколике голе даске?. 
 постеља.{S} Нити се обазирао на јауке, ни на стењање.{S} Једино се заустави код Лаканова креве 
 на вољу.{S} Не боји се више ни претње, ни казне.{S} Куд ће већа казна од оваког живота, од гла 
 од глади.{S} Ако ко и одсад тако умре, ни за њега се не сме рећи да је умро од глади.{S} У ово 
кајући !</p> <p>— Ко се дима не надими, ни ватре се не нагрија, — опет ће Митра упорније.</p> < 
четворица.{S} Нису ни Швабе, ни Маџари, ни Румуни.{S} Све сами наши људи, Муслимани из оближњих 
 готово лудачки.{S} Незна ни да говори, ни да запомаже.{S} Само иде, трчи, ни сама не зна где н 
лецавају.{S} Та и кад би стали умирати, ни онда се нико на њих смиловао неби, нити би им којом  
ори, ни да запомаже.{S} Само иде, трчи, ни сама не зна где ни зашто.</p> <p>Врисак све јачи, ош 
ила са неким стварима у кући и нипошто, ни за живу главу, не би се растала с њима.{S} А сад мор 
 је тражила чију <pb n="88" /> дозволу, ни пасош.{S} Ништа њој не треба.{S} Да ће се кроз стене 
{S} Они се не ће раставити<pb n="56" /> ни милом ни силом.{S} У оном очајању многи се охрабрише 
да гинемо.{S} Зар то може бити?“....{S} Ни жандари им нису могли ништа.{S} Жандари као да и сам 
-- Сви.{S} Зато нас и чува стража...{S} Ни у болници нам не дају боловати без страже.</p> <pb n 
о камење које без престанка плаче...{S} Ни видњаче ни ништа.{S} Гробница!...{S} Живи људи сарањ 
збиљан, увек прави <hi>домаћин</hi>.{S} Ни сада не хтеде да га погледа ни да му се окрене.</p>  
} Зашто?{S} За чисто детиње послове.{S} Ни мало их изненадило није кад су угледали Лакана.{S} Б 
 отисне низ мршаве, наборане образе.{S} Ни исплакати се не може јадница.{S} Сама се лагано нија 
дна другу нити се питају за здравље.{S} Ни деца нема да трче, галаме, играју се.{S} Све се поса 
као да су недавно изашли из болнице.{S} Ни госпође им не циче више за клавиром, не истрчавају н 
у масла, ни шаку брашна да оставише.{S} Ни једног покривача, ни простирке.{S} Старица захвално  
ан не сме да зине, чак ни да замоли.{S} Ни воде не сме да заиште. <pb n="18" /> Узалуд се грло  
тање куд иде, није хтела одговорити.{S} Ни на једно питање питање није одговорила.{S} Шутела је 
ли.{S} Све што је било од вредности.{S} Ни кашику масла, ни шаку брашна да оставише.{S} Ни једн 
е што су остали сами са женскадијом.{S} Ни један не сме да подигне главе ни да коме у очи погле 
а као да о нечем крупном размишљају.{S} Ни један да се усуди и да погледа на куће.</p> <p>Још п 
 као рођена браћа.{S} Окошти, мршави, — ни један као да нема меса на костима, — али необично жи 
но одговори Лакан, играјући се капом. — Ни слова!</p> <p>Председник му бесно узвикну да лаже.{S 
д ока погледају остали на жандаре.{S} А ни један не сме да зине, чак ни да замоли.{S} Ни воде н 
!...{S} Нећу ја да се моја крв пролиева ни за цара ни за кога...{S} Коме је до крви нек пролије 
 Знала је она да од искрене туге бољега ни вернијега друга ни пријатеља нема, да је она најистр 
 искрене туге бољега ни вернијега друга ни пријатеља нема, да је она најистрајнија и најнежнија 
ја прегршт брашна.{S} Додуше чули су да ни у Требињу нема брашна; ако га и има да је прикривено 
/hi>.{S} Ни сада не хтеде да га погледа ни да му се окрене.</p> <p>— Јеси ли се уморио? — запит 
 зар да се притужи како не добије млека ни у три дана једанпут.{S} Али се доктор више и не окре 
и и мора доћи унучету.</p> <p>Није ишла ни пун сат, а жандари је сусретоше и зауставише.{S} Ниј 
ји дође, неће да се врати више.{S} Нема ни <pb n="112" /> у њих више оне детињске бојазни и стр 
опијани сватови.{S} Чини се као да нема ни стара чељадета, ни болесника.{S} Све се подмладило,  
ше Или да просе ?{S} А код куће се нема ни мало и треба донети.{S} Ако деца у зору заишту хлеба 
 као да није много жалио ни за облозима ни за лековима.{S} Он је желео да одгонене: где је?{S}  
и, јабуке, цвеће!{S} Ништа друго не зна ни да му каже, ничим другим да га понуди.{S} И увек се  
како несвесно, готово лудачки.{S} Незна ни да говори, ни да запомаже.{S} Само иде, трчи, ни сам 
љен у Србији.{S} Кад су јој читали, она ни узвикнула није, ни ичиjем показала радује ли се или  
и гонити, како га кињити?..{S} Дете, па ни њега не штеде!..{S} У хапс?...{S} А што ће он у хапс 
у ја да се моја крв пролиева ни за цара ни за кога...{S} Коме је до крви нек пролије своју...</ 
ле изнесене најбираније ђаконије, Митра ни тога неби могла окусити.{S} Зар она да једе а њезин  
е једна за другом сваког дана.{S} Никад ни једна није могла бити образложена како треба.</p> <p 
не, велике, крваве очи!...{S} Још никад ни у кога таке очи видео није...{S} Никад?...{S} Не зна 
ом.{S} Ни један не сме да подигне главе ни да коме у очи погледа.{S} Вечито опипавају место где 
.{S} Само иде, трчи, ни сама не зна где ни зашто.</p> <p>Врисак све јачи, оштрији, реже, пар, в 
реме, за два дана, нити му даду да једе ни да окваси уста. „Хајдук си ти, ти си на сваке муке н 
Мршава, испијена, изломљена.{S} Не може ни да иде усправно, сва се некако накриви на десну стра 
p>И уши ти се , утањиле.</p> <p>—- Није ни чудо...</p> <p>— Еј синко, синко...{S} А како ћемо т 
шло или што, можебит <pb n="94" /> није ни било.{S} Као га још не верује или, неће да верује у  
ресовало шта они унутра говоре.{S} Није ни прислушкивао.{S} А и да је прислушкивао тешко би мог 
не покори.{S} Као <pb n="85" /> да није ни чула.{S} Само се прекрсти и опет одважно пође.{S} Цу 
те не може да уљезе унутра, а њима није ни тесно ни неугодно.{S} У шали, чак почели да се штипа 
е таоце?{S} А и кад је пошао ништа није ни понео са собом.{S} Нису му дали.{S} А треба му и пре 
.{S} Зажали за њиховом дјецом коју није ни познавала.{S} И бејаше готова да заједно са домаћицо 
во до земље.{S} Учини се као да их није ни видео.{S} Поче нешто да виче на оне хамале што прено 
Никола Гргуров десет.{S} И нико их није ни прекорио због њих.{S} Једино што се стари Мргуд љути 
обра...{S} Она је златна...</p> <p>Није ни довршио, а шамар пуче.{S} Први шамар након Симатове  
"120" /> рад тога, није хтио да је чује ни да је види.</p> <p>Петар се лагано поглади по челу и 
ако је сам знао врло добро да се не сме ни сата одгађати и да му карте одмах пропадају чим мало 
 путу казати.{S} Напослетку нико не сме ни да пита.{S} Заповест је да се путује и мора се путов 
S} Залуд га Лакан гурну.{S} Не хтеде се ни помакнути.{S} Зађе мало у страну и опет се накостреш 
..{S} А је ли Бугарин малаксао, неће се ни Турко дуго одржати...{S} Не може.{S} Испребијаше и < 
се цесте.</p> <p>Хитно, не обазирући се ни на коју страну, похита кући. </p> </div> <div type=" 
тили да, у случају каквих болести, неће ни привирити у село да што помогну.{S} Нису луди да се  
она, ко је са швабом у дослуку.{S} Неће ни свога Лакана да опогани <hi>царскм хлебом</hi> .{S}  
је без престанка плаче...{S} Ни видњаче ни ништа.{S} Гробница!...{S} Живи људи сарањени у гробн 
ње, комешање, граја.{S} Изгледа да више ни дете не може да уљезе унутра, а њима није ни тесно н 
о блесаво гледају око себе.{S} Сад више ни жандари нису могли забранити да се не говори о умира 
цу и језику на вољу.{S} Не боји се више ни претње, ни казне.{S} Куд ће већа казна од оваког жив 
шили, омршавели, ислабили да им се више ни глас не чује даље од постеље; други набрекли, отекли 
све да даде за њега.{S} И не мисли више ни на што него на трбух.</p> <p>А била је у бризи: чим  
чери није ништа окусила.{S} Нису додуше ни имали много да једу.{S} У читавој кући чувала се још 
е посакривале, и да крену према селу. и ни једна није смела сама да пође.{S} Плашљиво се обзиру 
стано се треска, треска. треска...{S} И ни у што није гледала <pb n="34" /> колико у тај палац. 
азговарају.{S} Нико несме да им се јави ни да их опомене нека се уклоне с пута.{S} Због једне с 
n="58" /></p> <p>— Не дам ја своје крви ни цару ни никоме, — окоси се домаћица жешће и кратком  
ба, изнемогла.{S} Не толико ни од глади ни од жеђи колико од бриге за унуком.{S} Кад су јој зап 
звиждукати.{S} Није, чини му се, људски ни отпочинуо, а нечија снажна рука дохвати га за раме.{ 
ла, мршава цурица што није знала људски ни коза потерати, да му буде вереница?{S} И њоме да се  
е, и топло, и болно и очајнички.{S} Али ни једне једите ријечи не изусти.{S} Он се зар бојао да 
 нису бунтовници.{S} Жандари нису хтели ни слушати.{S} А кад се неки усудише да слободније прот 
међ шаке и замисли се.{S} Нису говорили ни једно ни друго.</p> <p>Тек кад се Лакан, кроз сан, п 
тише. — Бране једни друге.— А нијесу ти ни лијека донијели и ако ти га још јуче преписали.</p>  
ским људима исповеда.{S} Не сме познати ни да је забринута, ни тужна.{S} Ништа.{S} Сазнаће она  
сти у мрак, није могао одмах распознати ни сагледати, опружише према њему дугачке, блатњаве рук 
о послао ?</p> <p>— Ја незнам ни читати ни писати. — безаслено одговори Лакан, играјући се капо 
ни одвући.</p> <p>Није је могло утешити ни писмо, које је сутрадан, уз омањи пакетић са брашном 
своју преслицу.</p> <p>Није хтела отићи ни да је мртву види.{S} Мирно је слушала препирке сељан 
даре.{S} А ни један не сме да зине, чак ни да замоли.{S} Ни воде не сме да заиште. <pb n="18" / 
та не приговори нити га прекори.{S} Чак ни онда кад јој се чинило да он нема право.{S} Откуд он 
ује и грли, није га хтео мазити.{S} Чак ни од лањске године откако му мати умрла те остао сироч 
о, а колико послао ?</p> <p>— Ја незнам ни читати ни писати. — безаслено одговори Лакан, играју 
е не ће раставити<pb n="56" /> ни милом ни силом.{S} У оном очајању многи се охрабрише и почеше 
 или рђав човек.{S} Није био ни љубааан ни суров.{S} Госте је премерио једним дугим погледом и. 
ен и суморан.{S} Није, по обичају, звао ни жену ни невесту да му полевају при умивању и да му д 
дна другу.{S} На улицама не може готово ни једна да се сусретне: прозори им затворени.{S} Шта ј 
е они на пољу не би чули.{S} И, за чудо ни једна једина суза да јој се отисне низ мршаве, набор 
добар ли је или рђав човек.{S} Није био ни љубааан ни суров.{S} Госте је премерио једним дугим  
и.</p> <p>Лакан као да није много жалио ни за облозима ни за лековима.{S} Он је желео да одгоне 
Они су то, додуше, називали собом и ако ни по чему није сличила соби.{S} Кад га гурнуше упаде м 
е бледа, слаба, изнемогла.{S} Не толико ни од глади ни од жеђи колико од бриге за унуком.{S} Ка 
добру.</p> <p>Чини им се да нису толико ни журили а већ трећи дан били су пред селом.{S} Опазив 
ове да се не приступа.</p> <p>Зато нико ни од придошлица не смеде да се упути тамо.{S} Нико ниј 
{S} А што ће он у хапсу?..{S} Нема тамо ни простирке, ни покривача, ин ништа...{S} Само неколик 
шаљ и зачешљавајући перчин.{S} Та нисмо ни ми празних тораба.</p> <p>Донесе се ракија, поче се  
и замисли се.{S} Нису говорили ни једно ни друго.</p> <p>Тек кад се Лакан, кроз сан, поче проте 
ек сада опазише, да групе нису правилно ни раздељене.{S} У једну групу допрла мати, а у другу д 
е да уљезе унутра, а њима није ни тесно ни неугодно.{S} У шали, чак почели да се штипају, шкакљ 
ујући.</p> <p>Нико за њом није уздахнуо ни заплакао осим малог Лакана.{S} Он је, сиромах, кришо 
порно и отпусти два дима...{S} Нису нас ни питали.</p> <p>— Силеџије!</p> <p>Митра је, испочетк 
 види и обиђе.{S} Није чекао да га зову ни да га мољакају.{S} Сам оде, погледа болесника, распи 
дућанџије затвориле у куће, па не смеју ни да се помоле отуда.</p> <p>Стара се Митра упути прем 
се молим, да не убијете Сулагу Челебију ни Циганина Ибра Дурушовића, — замоли Митра и одмаче се 
оран.{S} Није, по обичају, звао ни жену ни невесту да му полевају при умивању и да му додају пе 
></p> <p>— Не дам ја своје крви ни цару ни никоме, — окоси се домаћица жешће и кратком главњом  
ца заједно, негде по четворица.{S} Нису ни Швабе, ни Маџари, ни Румуни.{S} Све сами наши људи,  
отпљували у страну.{S} Неки као да нису ни имали другог посла него су по пола дана наизменце об 
{S} Девојка готово нити је могла у кућу ни из куће.{S} Ако изађе до <pb n="105" /> на воду, каш 
S} Нити војска може да се одвоји од њих ни они од војске.{S} Једва, у неко доба, командант подв 
....{S}Имао си вуне за хаљине Сад нећеш ни то....{S} Не требају ти хаљине.{S} Хајде го....</p>  
м уснама и црним, црним очима какве још ни у кога видео није.{S} Зар се може тако променити, пр 
е село, да легну на онај свој камен.{S} Нигде на свету не живи се као ту!{S} Макар се и под вед 
 и високо измахују њима.</p> <p>Од Срба нигде никога.{S} Сви дућани позатварани.{S} Неки затвор 
интернирана.{S} Из ове куће и овог села нигђе не смијеш макнути...{S} Марш!</p> <p>А кад и Манд 
не, нити се закашље.{S} Само се каткада низ један спуштени брк омакне по која суза.{S} Манда се 
и давио га, гушио; вода, која је цурила низ мркле, мемљиве зидове, цедила се и капала му на лиц 
спретно саплеће, трза.{S} За њима читав низ домаћина, најбољих, највиђенијих.{S} Ухваћени, спут 
, да знате.</p> <p>Манди малаксаше руке низ бедре.{S} Големи трбух као да јој заигра, сва се ст 
аиграва по мрким лицима сељака, склизне низ попову браду или затитра на камилавци, па живо одск 
о ни једна једина суза да јој се отисне низ мршаве, наборане образе.{S} Ни исплакати се не може 
озора, да опет брзо прелети, скотрља се низ попову мантију и саспе му се у крило.{S} Симат, ота 
"> <head>I.</head> <p>Лакан потера овце низ брдо, пребаци кратко гуњче преко рамена и, засецају 
 које се пресипало преко ивица и цурило низ дрво.{S} Петар је, пристајући за <pb n="14" /> њом  
уби у чело, две крупне сузе потекоше му низ старачке образе.{S} Али као да се застиди од свега  
и све у реду?{S} И лагано, лагано крену низ чаршију.</p> <p>Чаршија живља него обично.{S} Изврв 
јави.{S} Па дубоко уздахну и опет крену низ чаршију.</p> <p>— С пута! . . .{S} С пута! ... — ка 
олете и да почну клати око себе.</p> <p>Низ чаршију се указа једна чудна певорка.{S} Напред јаш 
> <p>Па крене из куће и лагано одгегуца низа страну.</p> <p>Митра и Манда као да се нису делиле 
и се не може јадница.{S} Сама се лагано нија и повија по кревету и лагано, лагано нариче.</p> < 
а....{S} Нико, <pb n="120" /> рад тога, није хтио да је чује ни да је види.</p> <p>Петар се лаг 
о његових.{S} Сад, кад је добио Лакана, није му требало плаћати.{S} И Лакан се одмах снашао међ 
 и одмах познали.{S} На питање куд иде, није хтела одговорити.{S} Ни на једно питање питање ниј 
?{S} Како би могла?{S} Та није он дете, није Петар.{S} Петра је и сада сматрала за дете те га и 
} Није имао обичај да га милује и грли, није га хтео мазити.{S} Чак ни од лањске године откако  
ошав са <pb n="73" /> светлости у мрак, није могао одмах распознати ни сагледати, опружише прем 
>Јагодин пакетић, намењен њој и Лакану, није хтела узети.{S} Дала га Манди.{S} Јер <pb n="89" / 
/p> <p>И уши ти се , утањиле.</p> <p>—- Није ни чудо...</p> <p>— Еј синко, синко...{S} А како ћ 
олници, да, случајно, из једног буџака. није допирала јека некаква малаксања болесника и, с дру 
е прошло или што, можебит <pb n="94" /> није ни било.{S} Као га још не верује или, неће да веру 
 да је мање сумњив.{S} Да <pb n="78" /> није тако млад. предложио би смртну казну, а овако..... 
ба колико се хоће.{S} Сад само пиће!{S} Није шала кад се црном Бугарину стало. ногом за врат.{S 
и с њима?...{S} Коме их предати? ...{S} Није друге него ће их, овако одвојене поубијати.{S} Или 
м дошао.{S} Немојте се препадати ...{S} Није ништа крупно.</p> <p>Одмота своју искушљану и испу 
/p> <p>— Не бој се, Гаране болан!...{S} Није ђаво... ја сам....</p> <p>Па се примаче Лакану, уз 
:</p> <p>— А добар је био, добар....{S} Није не гонио, мучио.{S} И кад му велим: „а што попали  
 ће престати.</p> <p>— Није у сну...{S} Није...{S} На јави...</p> <p>— Сведно...{S} Пошљи свије 
упини, примаче му се и седе до њега.{S} Није имао обичај да га милује и грли, није га хтео мази 
е овце на авлији, застао је од чуда.{S} Није могао веровати својим очима да је то она.{S} Ова г 
 залуд.{S} Нема снаге да ради, нема.{S} Није било друге него да га опреми натраг, у пећину.</p> 
акар од какве болести, види и обиђе.{S} Није чекао да га зову ни да га мољакају.{S} Сам оде, по 
 интересовало шта они унутра говоре.{S} Није ни прислушкивао.{S} А и да је прислушкивао тешко б 
Кнез прогунђа нешто и изађе из куће.{S} Није &gt;могао да слуша кад неко овако удара на царевин 
а жандари је сусретоше и зауставише.{S} Није им могла побећи нити се сакрити.{S} Видели је изда 
тили, неки се сада почеше уређивати.{S} Није се, управо, имало шта уређивати, али свак је желио 
 леђима уз плетер и поче звиждукати.{S} Није, чини му се, људски ни отпочинуо, а нечија снажна  
} И све се бојим да ће мало послати.{S} Није друге него ћу опет и ја. од оно уштеде... знаш што 
познати: добар ли је или рђав човек.{S} Није био ни љубааан ни суров.{S} Госте је премерио једн 
игао се изломљен, сатрвен и суморан.{S} Није, по обичају, звао ни жену ни невесту да му полевај 
ерин дочек као да га мало изненадио.{S} Није баш онаки како га замишљао.{S} Некако стегнут хлад 
земљи, о којима се највише говорило.{S} Није чудо ако се и у. болници повео разговор о њему.</p 
<p>За старцем је дошао на ред Симат.{S} Није дао да му вежу очи.{S} Не боји се он смрти у очи п 
 сноп карата да да их разда по селу.{S} Није шала дванаест црних карата!{S} Дванаест кућа да се 
ве јачи, оштрији, реже, пар, ваздух.{S} Није сад једно грло, усамљено, слаб.{S} Сад као да их с 
иње, те да сазна: шта је са Симатом?{S} Није ли и он одређен за Мађарску или га гурнули у те пр 
морили, богме, — тихо одговори Митра. — Није шала толико путовање.</p> <p>— А имате ли још иког 
узгред. — Жива?</p> <p>— Није.</p> <p>— Није?</p> <p>Рука му задрхта и он је упустио у крило, с 
ијећу у цркву, па ће престати.</p> <p>— Није у сну...{S} Није...{S} На јави...</p> <p>— Сведно. 
в ?</p> <p>— Здрав, фала Богу.</p> <p>— Није још кренуо у фронту ?</p> <p>— Није, фала Богу.</p 
се мало замисли и суво избаци:</p> <p>— Није то за те...</p> <p>— Па ти је и немаш, — дочека Ја 
p>— Није још кренуо у фронту ?</p> <p>— Није, фала Богу.</p> <p>— Е, нека вам је он здрав и жив 
? — запита као узгред. — Жива?</p> <p>— Није.</p> <p>— Није?</p> <p>Рука му задрхта и он је упу 
ред Лакана.</p> <p>— Ја сам ухапшена, а није он рече одлучно.</p> <p>— Ти нам не требаш....</p> 
орила.{S} Па и пре је долазила уморна а није заборављала на колача </p> <p>Не могав више да изд 
ићу.{S} Мора да је синоћ премного пио а није са испавао.{S} Лице »му подбуло, некако модро, очи 
зуха поче халапљиво јести.{S} Као да га није много интересовало шта они унутра говоре.{S} Није  
 водњикаве очи према њему.{S} Као да га није разумела па хтела да види: шта то пита?{S} Зар <hi 
а се не покори.{S} Као <pb n="85" /> да није ни чула.{S} Само се прекрсти и опет одважно пође.{ 
алуд.{S} Никако не одговара...{S} Ра да није луда?...{S} Луда?...{S} А зар би се неко, са и мал 
нико не шали са ланцима, он ипак као да није био па чисто: је ли ово шала или збиља, је ли сан  
још јуче преписали.</p> <p>Лакан као да није много жалио ни за облозима ни за лековима.{S} Он ј 
да овако бела и овако слатка хлеба јела није, Откуд тога у Брђана?..{S} Хтео је, дакле, да је и 
{S} Кад су јој читали, она ни узвикнула није, ни ичиjем показала радује ли се или не.{S} Готово 
ни дете не може да уљезе унутра, а њима није ни тесно ни неугодно.{S} У шали, чак почели да се  
а другом сваког дана.{S} Никад ни једна није могла бити образложена како треба.</p> <p>И сада,  
вале, и да крену према селу. и ни једна није смела сама да пође.{S} Плашљиво се обзирући и изви 
ушена.{S} И поред свију опомена и грдња није могао радити као обично.{S} Три пута је посрћао од 
да га саветује?{S} Како би могла?{S} Та није он дете, није Петар.{S} Петра је и сада сматрала з 
оклете таоце?{S} А и кад је пошао ништа није ни понео са собом.{S} Нису му дали.{S} А треба му  
 циганине!</p> <pb n="40" /> <p>Старица није могла и даље да гледа.{S} Осети како је почела да  
 искеси се према њој Мартин, који никад није волио издати паре из руке а да их не <hi>олаје</hi 
тога дана да остави кућу.{S} Додуше сад није имала посла колико пре, јер јој се иселио и поп и  
ко поплашено погледа унаоколо: да когод није видео.{S} Па се брзо убриса и још брже уреди ствар 
дговорити.{S} Ни на једно питање питање није одговорила.{S} Шутела је упорно, тврдоглаво.{S} Чи 
 Научили га и да прави свирале, што пре није знао, и да оплете корпу од шибља и да извезе штап. 
ручавала.{S} Гледала је, такорсе, да се није што заборавило, је ли све намирено?{S} Некако као  
{S} А познала је и по ходу.{S} Митра се није приближивала кући оним живим, веселим ходом као не 
и.</p> <p>Али узалуд је познала, кад се није смела приближити кући, нити ишта запитати.{S} Ту ј 
.{S} И њој да говори?...{S} Он, који се није усуђивао оштрије да је погледа.{S} Осети да сад не 
гурну у недра.</p> <p>— Са Пешиканом се није шалити, — узвикну Крсто јаче и одиже прст изнад че 
да дворе док царски људи једу.{S} Ко се није научио понизно да двори, тешко њему!</p> <p>Једног 
 /> <p>Ухватише га, савладаше, — још се није дао, још се јуначки бранио, — и положише у постељу 
атио.{S} Доктор је управо саручковао те није имао кад да мисли на болесника.{S} Слегао је мирно 
то си толико иза других ?....{S} Зар те није стид?</p> <p>Гаран застаде, окрену главу и погледа 
?</p> <p>Митра га гледала, посматрала и није знала шта да рекне.{S} Па и то су <hi>царски</hi>  
ворице носача <pb n="110" /> нико други није смео пратити, Чак и она четворица као да се стидил 
аједнички?{S} Грозни, свирепи цар, који није био у стању ником ништа да да, нити икога да усрећ 
 себе па легне да мало отпочине.{S} Али није могао починути.{S} Јак, страшан смрад у пећини дав 
p>— Жив, — покуша да одговори Лакан али није могао.{S} Језик му некако одебљао, па никако да му 
 да се дочепа огњишта.</p> <p>Те вечери није ништа окусила.{S} Нису додуше ни имали много да је 
у мило што се и она ту задесила.{S} Нек није сам.{S} Нек има још кога од туђе чељади....{S} Бић 
 који их одвукоше.{S} Та зар непријатељ није исти, заједнички?{S} Грозни, свирепи цар, који ниј 
гунђајући и псујући.</p> <p>Нико за њом није уздахнуо ни заплакао осим малог Лакана.{S} Он је,  
е види још понеки заостали кров; управо није кров него остатци, крхољине од њега.{S} Понека црн 
 Затим погледа и Лакана.</p> <p>— А ово није наш?{S} Ово је Брђанин, интернирац?</p> <p>-— Од Т 
 свадбу.{S} Петар се изненадио и готово није могао да се прибере кад су му писали о томе.{S} Ам 
, црним очима какве још ни у кога видео није.{S} Зар се може тако променити, пролепшати ?{S} Чи 
лица.{S} Неки људи које пре никад видео није.{S} Неки обучени у војничко руво, неки у цивилу, н 
.{S} Још никад ни у кога таке очи видео није...{S} Никад?...{S} Не зна....{S} А јест....{S} Чин 
ако је где нашо и прехрањивао се.{S} Ко није могао да чека, тај је умирао.{S} И гробље се пунил 
, на поновне опомене, одговарао је како није преша, да се може оставити на друге дане и ако је  
о их она називала, али јој Лакан некако није изгледао здрав.{S} Болела га глава, смучивало му с 
<p>Стара Митра, и ако је желела, никако није могла тога дана да остави кућу.{S} Додуше сад није 
ије.</p> <pb n="113" /> <p>Митра никако није могла да се смири на једном месту.{S} Непрестано и 
 шушну.{S} Ослухну.{S} Провири.{S} Нико није био.{S} Опет се приповрати и рече тише:</p> <p>— А 
лица не смеде да се упути тамо.{S} Нико није-питао: зашто?...{S} Задовољавали се само датим зна 
етиње послове.{S} Ни мало их изненадило није кад су угледали Лакана.{S} Били су уверени да ће и 
ји се задесио у Јагодиној кући.{S} И то није <pb n="106" /> крила, Јагоди је у лице говорила да 
инско дете, она мала, мршава цурица што није знала људски ни коза потерати, да му буде вереница 
треска, треска. треска...{S} И ни у што није гледала <pb n="34" /> колико у тај палац.{S} И каш 
 што је Цугсфирер бацио пушку.{S} Зашто није пуцао?...{S} Нек пуца, нека убије.{S} И то је лакш 
што је допустио да га заглаваре.{S} Зар није могао лепо рећи. „нећу ја, браћо.{S} Бирајте друго 
о да другоме оставља ову храну ?{S} Зар није боље да њојзи, Марији, даде?{S} Па и не чекајући о 
 је напољу питали, одговарала да болест није тако опасна.{S} Тврдила Је поуздано да ће се Јагод 
та се за здравље.{S} Ако види да болест није озбиљна, посаветује и болесника и чељад, како да г 
себице као разбијена војска.{S} Сад већ није било око њих жандара гат шуцкора.{S} Били су сами. 
ћи да га пусте.{S} Митра, која целу ноћ није спавала него поднимљена седела крај огњишта и разм 
 пате.{S} Зажали за њиховом дјецом коју није ни познавала.{S} И бејаше готова да заједно са дом 
додуше, називали собом и ако ни по чему није сличила соби.{S} Кад га гурнуше упаде му нога у не 
етио да ће све покварити.{S} Али Симату није смео писати о томе, нити му што пребацити.{S} Стар 
обре воље сагријеших, јер ми омиље срцу Није била</p> <p>сила никако</p> <p>Опет принесе крст н 
или и падали по раменима.{S} У први мах није се могло познати: добар ли је или рђав човек.{S} Н 
 готово до земље.{S} Учини се као да их није ни видео.{S} Поче нешто да виче на оне хамале што  
ест; Никола Гргуров десет.{S} И нико их није ни прекорио због њих.{S} Једино што се стари Мргуд 
 је и напукло, али то му ништа сметало -није да неколико пута на дан весело зациликће и да се ј 
 је добра...{S} Она је златна...</p> <p>Није ни довршио, а шамар пуче.{S} Први шамар након Сима 
а могу немилосни душмани одвући.</p> <p>Није је могло утешити ни писмо, које је сутрадан, уз ом 
 се пробити и мора доћи унучету.</p> <p>Није ишла ни пун сат, а жандари је сусретоше и заустави 
му Митра мирно, понудив столицу.</p> <p>Није смео да седне.{S} Опет се плашљиво обазре на све с 
опет прихвати за своју преслицу.</p> <p>Није хтела отићи ни да је мртву види.{S} Мирно је слуша 
ица му свршена.{S} Три гласа рекоше да „није крив“ а два су тврдила да је „крив“ Већином од јед 
тра по њима је и познала, да сад нешто „није у реду“.{S} Макар се и мучила мало, и патила и она 
отегнути?...{S} Може“.... „Не може“... „Нијемац би“ веле и могао; он још има јакости и крмалука 
 цуксфирер опоро и удари по пушци. — Да нијеси наша и да нијеси мати двојице војника, показао б 
и удари по пушци. — Да нијеси наша и да нијеси мати двојице војника, показао бих ти како се за  
, — шапну тише. — Бране једни друге.— А нијесу ти ни лијека донијели и ако ти га још јуче препи 
ућа, зар је могла остати поштеђена, кад нијесу поштеђене толике мање, сиромашније ? ...{S} И за 
кад ни у кога таке очи видео није...{S} Никад?...{S} Не зна....{S} А јест....{S} Чини му се...в 
пале се једна за другом сваког дана.{S} Никад ни једна није могла бити образложена како треба.< 
сасвим нова лица.{S} Неки људи које пре никад видео није.{S} Неки обучени у војничко руво, неки 
 мајка више никад виђет неће?{S} Зар те никад подворити неће?{S} Зар нам душманин јачи и од Бог 
обро...{S} Добар му капетан...{S} Не ће никад да јуриша, вазда бјежи.. .</p> <p>— Ух!{S} Госпе  
, црна срећо моја!{S} Зар те мајка више никад виђет неће?{S} Зар те никад подворити неће?{S} За 
S} Претурају их, премећу, разгледају, и никад као да не могу да нађу оно што им треба.{S} Обрец 
еба, — искеси се према њој Мартин, који никад није волио издати паре из руке а да их не <hi>ола 
а, сува, вавек сува.{S} Ма колик квасио никад их наквасити.</p> <p>Тамничар, навративши се, пог 
ерити с њиме.{S} Зато се и чувала да му никад ништа не приговори нити га прекори.{S} Чак ни онд 
 страшне, велике, крваве очи!...{S} Још никад ни у кога таке очи видео није...{S} Никад?...{S}  
 по два.{S} Лакан је добро знао да баба никада овако бела и овако слатка хлеба јела није, Откуд 
у пушка.{S} Са дивљом радошћу људи који никада нису имали оружја у рукама, или га одавно нису и 
 ко је угледа.{S} Боже, помози сада или никада!</p> <pb n="8" /> <p>Да би се мало осоколио, при 
у.</p> <p>Стара Митра, и ако је желела, никако није могла тога дана да остави кућу.{S} Додуше с 
ели су опет да је испитују, И залуд.{S} Никако не одговара...{S} Ра да није луда?...{S} Луда?.. 
ао да и не иде, него је носе.{S} Као да никако и не стаје на земљу.{S} И залуд је покушавала да 
јер ми омиље срцу Није била</p> <p>сила никако</p> <p>Опет принесе крст на уста и поче љубити н 
е могао.{S} Језик му некако одебљао, па никако да му се разуму речи.</p> <p>— Хвала Богу, брате 
, муниције.</p> <pb n="113" /> <p>Митра никако није могла да се смири на једном месту.{S} Непре 
ње, бриге ли, урезао им се преко лица и никако да ишчезне.{S} Застење ли који или проговори, ет 
онеки тио, пригушено и запева.{S} Лакан никако неби могао познати да се обрео у болници, да, сл 
ак, голем сељак, силан као стена.{S} Он никако не може да подеси корака с попом, па се некако н 
ако страсно, манито.</p> <p>— Зар се то никако не може опростити ? запита, затим, промукло. — Т 
, прекоравају се.{S} Љутити и бесни што никако не могу да сврше, — можда би један човјек ево то 
 заставши на прагу. — И не упуштај се с никим у разговор...{S} И ником се не исповиједај...</p> 
мачев нос обрастао у браду а на челу му никли рогови.{S} И све почело да се љуња, љуња, тресе.{ 
гледа у страну.{S} Нису се престрашили, нико и не жели да изгледа страшивица, али израз неке чу 
на што наиђе.{S} Нико се не сме опрети, Нико што проговорити.{S} Покуша ли ко да се противи, не 
 да му одагна чине и мађије?..{S} Нико, нико живи неће се побринути за њезино дете.{S} Још ће г 
ли осим четворице носача <pb n="110" /> нико други није смео пратити, Чак и она четворица као д 
к се враћа празних шака. <pb n="111" /> Нико, додуше, не одбија, свак обећаје.{S} Чак зе и најв 
 Лакана на рад. <hi>У царској кући</hi> нико не сме џаба јести; мора одрадити оно што поједе.{S 
ским официром, па с њим и живила....{S} Нико, <pb n="120" /> рад тога, није хтио да је чује ни  
рстити да му одагна чине и мађије?..{S} Нико, нико живи неће се побринути за њезино дете.{S} Јо 
Но ...</p> <p>Пође, закуца на врата.{S} Нико му не одговори.{S} Љутито опсова нешто и залупа ја 
 козу, кокош; отме све на што наиђе.{S} Нико се не сме опрети, Нико што проговорити.{S} Покуша  
!</p> <p>Наста плач, писка, цвилење.{S} Нико не сме гласно да викне, да јаукне, а нико не ноже  
 пољу шушну.{S} Ослухну.{S} Провири.{S} Нико није био.{S} Опет се приповрати и рече тише:</p> < 
 <p>Село остало готово пусто, мртво.{S} Нико жив да викне или проговори.{S} Чобанчад, гонећи ст 
ридошлица не смеде да се упути тамо.{S} Нико није-питао: зашто?...{S} Задовољавали се само дати 
, закрче пролаз и мирно разговарају.{S} Нико несме да им се јави ни да их опомене нека се уклон 
диша и једини паметан човек у свету.{S} Нико се не може мерити с њиме.{S} Зато се и чувала да м 
запитају.{S} Неће ли они боље знати?{S} Нико незна ништа.{S} Али лица швапске господе забринута 
ко не сме гласно да викне, да јаукне, а нико не ноже да се одвоји мирно од села, од своје <pb n 
вакој кући осећа као у својој, без кога нико не може да буде и читаво село изгледало би као пус 
Додуше жандари су дошли и запретили, да нико не сме причати да су умрли од глади.{S} Ако ко и о 
 Лакана.{S} Он је, сиромах, кришом, кад нико не види, неколико пута отрчао јој у кућу, донео во 
} Та и кад би стали умирати, ни онда се нико на њих смиловао неби, нити би им којом капи окваси 
 лактовима све јаче бољеле.{S} И ако се нико не шали са ланцима, он ипак као да није био па чис 
ин шеснаест; Никола Гргуров десет.{S} И нико их није ни прекорио због њих.{S} Једино што се ста 
 знакове да се не приступа.</p> <p>Зато нико ни од придошлица не смеде да се упути тамо.{S} Ник 
 им се већ у путу казати.{S} Напослетку нико не сме ни да пита.{S} Заповест је да се путује и м 
и Симатови А ти треба да Симата осветиш Нико други</p> <p>— Симата ће осветити закон, — мирно о 
д носилима, гунђајући и псујући.</p> <p>Нико за њом није уздахнуо ни заплакао осим малог Лакана 
дно скакућу и некако злослутно гачу.{S} Никога нема да их поплаши.{S} Једва ако по некад прође  
лободно могу, кад им се то хоће, да сад никога овуд не пропусте.</p> <p>Кад су спазили војнике, 
око измахују њима.</p> <p>Од Срба нигде никога.{S} Сви дућани позатварани.{S} Неки затворени је 
ма да види који то говори ?{S} Не опази никога.{S} Поглади браду и настави мирније:</p> <p>— Та 
нуто је све.{S} Брђанин се више не боји никога до Бога.</p> <p>'Чим се Швабе повукоше, наскоро  
х веровали.{S} За два дана нису пуштали никога да оде и да види како јој је.{S} Тек трећи дан н 
мао их двадесет; Аћим Перишин шеснаест; Никола Гргуров десет.{S} И нико их није ни прекорио збо 
{S} Ето се најели траве Обрад Гргуров и Никола Гридев па се обојица надули, отекле им ноге као  
е упуштај се с никим у разговор...{S} И ником се не исповиједај...</p> <pb n="23" /> <p>Пред ве 
зни, свирепи цар, који није био у стању ником ништа да да, нити икога да усрећи, иште крви од п 
p> <p>— Не дам ја своје крви ни цару ни никоме, — окоси се домаћица жешће и кратком главњом уда 
рече опоро:</p> <p>— Чувај је!{S} Недај никуд да иде!..{S} Ти си ми одговоран за њу...</p> <p>М 
епобједимаја и во Јордање крешчајушчу и ниње и до вјека и держава непобједимаја.{S} Алилија.</p 
да се родила са неким стварима у кући и нипошто, ни за живу главу, не би се растала с њима.{S}  
 Лакан збуњено, поцрвенивши од стида. — Нисам чуо.</p> <p>— За ту наредбу мора сваки знати.</p> 
> <p>— А гладан? </p> <pb n="9" /> <p>— Нисам.</p> <p>Она извади из недара две јабуке и гурну м 
ита некако суво, преко рамена.</p> <p>— Нисам.</p> <p>— А јесу ли овце сите?</p> <p>— Јесу.</p> 
 знао' о наредби за голубове ?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Хм....{S} Хм....</p> <p>Намигну потајно 
мљу. </p> <p>— Јеси ли уморан?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— А гладан? </p> <pb n="9" /> <p>— Нисам. 
тељски и одгрну јој чашаф са лица. — Ја нисам дош’о на какву дугу сједницу Само да те видим.</p 
.{S} Свеже се голубу за ногу....{S} Зар ниси и сам тако радио?...{S} Еј, еј!...{S} Колико си пи 
и то <hi>наши</hi> ? — запита га испред ниске, нагњилом сламом покривене, потлеушице кратка, зд 
аправили су војници од дасака.{S} Мали. ниски прозорчићи, расклимани; врата тесна, искривљена.{ 
>— Хајде, сједи! — реће му указујући на ниску столичицу, — а имаћемо времена за љубљење.{S} Док 
ањи чешаљ и зачешљавајући перчин.{S} Та нисмо ни ми празних тораба.</p> <p>Донесе се ракија, по 
 у својој кући.{S} Ово су њихове улице, нису <hi>царске</hi> и они слободно могу, кад им се то  
S} Као да су били кивни једно на друго, нису разговарали готово ништа.{S} Тек ако које дете, пр 
 Мартин упорно и отпусти два дима...{S} Нису нас ни питали.</p> <p>— Силеџије!</p> <p>Митра је, 
/p> <p>Те вечери није ништа окусила.{S} Нису додуше ни имали много да једу.{S} У читавој кући ч 
сељака.{S} И они опкољени жандарима.{S} Нису повезани.{S} То су војници, које да „бране отаџбин 
двојица заједно, негде по четворица.{S} Нису ни Швабе, ни Маџари, ни Румуни.{S} Све сами наши љ 
олела.{S} Паде на постељу, занеможе.{S} Нису јој одмах веровали.{S} За два дана нису пуштали ни 
 спусти главу међ шаке и замисли се.{S} Нису говорили ни једно ни друго.</p> <p>Тек кад се Лака 
што се распевао кад је пао Пшемисел.{S} Нису веровали да је луд, називали га претварилом, Трећи 
 пошао ништа није ни понео са собом.{S} Нису му дали.{S} А треба му и преобука, и нова марама и 
каткада ако понеки погледа у страну.{S} Нису се престрашили, нико и не жели да изгледа страшиви 
 ни привирити у село да што помогну.{S} Нису луди да се заражују!</p> <p>Око Јагодине куће увек 
 како су они од <hi>царске вјере</hi> а нису бунтовници.{S} Жандари нису хтели ни слушати.{S} А 
уди, у свом добру.</p> <p>Чини им се да нису толико ни журили а већ трећи дан били су пред село 
 се, отпљували у страну.{S} Неки као да нису ни имали другог посла него су по пола дана наизмен 
.{S} Са дивљом радошћу људи који никада нису имали оружја у рукама, или га одавно нису имали, н 
Нису јој одмах веровали.{S} За два дана нису пуштали никога да оде и да види како јој је.{S} Те 
 стока некако живље иде.{S} Овце и козе нису онако сметене, не комешају се.{S} Осетиле, зар, ми 
о пута тражила је воде.{S} Испочетка је нису чули, говорила је некако нејасно.{S} Кашње потрчаш 
!...{S} Неки тек сада опазише, да групе нису правилно ни раздељене.{S} У једну групу допрла мат 
 страну.</p> <p>Митра и Манда као да се нису делиле.{S} У кући помагала једна другој, — откако  
да једе, а ко је крив тим људима што се нису побринули за свој залогај ?{S} Жандари су обишли и 
касни.{S} Напослетку кад му сви разлози нису могли помоћи, почне немоћно уздисати и лењо, преко 
јере</hi> а нису бунтовници.{S} Жандари нису хтели ни слушати.{S} А кад се неки усудише да слоб 
ледају око себе.{S} Сад више ни жандари нису могли забранити да се не говори о умирању од слабе 
а колико сурови и свирепи били, шуцкори нису имали срца да јаднике одмах покрену на пут.{S} Пус 
да су се забунили.{S} Од велике радости нису знали шта ће.{S} Изненада неки потегоше кубуре <pb 
уке на појасу, мирно их дворила све док нису вечерали.</p> <p>Сјутрадан Лакан је потјерао зајед 
Зар то може бити?“....{S} Ни жандари им нису могли ништа.{S} Жандари као да и сами осећали свој 
{S} Она се давно досетила да са Јагодом нису чисти послови.{S} И одмах почела чувати Лакана од  
 жандари <pb n="117" /> предали, готово нису могли да верују.{S} Ништа је то: и пропаст Турске  
су имали оружја у рукама, или га одавно нису имали, непрестано се играју с пушкама. и непрестан 
ва.{S} И по неки мех сира, масла, — што нису могли понети, — заостао уз какву гомилу, надуо се  
очеше се јављати војници.{S} Чобани већ нису смели да гоне стоку на пашу ради њих.{S} Обично их 
{S} Чак су замећали и неке игре које му нису биле познате и он им се одмах жељно и страсно пред 
ког зида, на два аршина даљине.{S} Попу нису могли забранити да је не опоје и не отпрати до гро 
њен.{S} Утонуо у мисли па нити се миче, нит јекне, нити се закашље.{S} Само се каткада низ једа 
мишљања диже се и крену пут Мостара.{S} Нит је тражила чију <pb n="88" /> дозволу, ни пасош.{S} 
оји није био у стању ником ништа да да, нити икога да усрећи, иште крви од порода њихова, тражи 
ожи чиме.{S} За све време, за два дана, нити му даду да једе ни да окваси уста. „Хајдук си ти,  
и.{S} Нити би хтела придружити се коме, нити је желела да јој се когод придружи.{S} Најволела ј 
{S} Али Симату није смео писати о томе, нити му што пребацити.{S} Старији је брат, заменик оца, 
нуо у мисли па нити се миче, нит јекне, нити се закашље.{S} Само се каткада низ један спуштени  
, ни онда се нико на њих смиловао неби, нити би им којом капи оквасио уста.</p> <p>Једини луди  
ала, кад се није смела приближити кући, нити ишта запитати.{S} Ту је Лакан, дете, а пред њим се 
етајући прође поред осталих постеља.{S} Нити се обазирао на јауке, ни на стењање.{S} Једино се  
мирно, не јављајући се, не обзирући.{S} Нити би хтела придружити се коме, нити је желела да јој 
 и једна малаксала жена, у грозници.{S} Нити им когод <pb n="50" /> приступа, -нити их нуди чим 
Све се измешало, ускомешало, стисло.{S} Нити војска може да се одвоји од њих ни они од војске.{ 
део нем, скамењен.{S} Утонуо у мисли па нити се миче, нит јекне, нити се закашље.{S} Само се ка 
топлој летњој вечери не одмичу од ватре нити излазе напоље.{S} А сено мирише, а клепетуша на Га 
е би заплела Лакана, — за се се не боји нити брине, — ако му само име спомене, ако макар што из 
и чувала да му никад ништа не приговори нити га прекори.{S} Чак ни онда кад јој се чинило да он 
е и зауставише.{S} Није им могла побећи нити се сакрити.{S} Видели је издаљега и одмах познали. 
 и отуд даје знакове.{S} Девојка готово нити је могла у кућу ни из куће.{S} Ако изађе до <pb n= 
лазе пред врата, не сазивљу једна другу нити се питају за здравље.{S} Ни деца нема да трче, гал 
 Нити им когод <pb n="50" /> приступа, -нити их нуди чиме.{S} Уопште мало говоре једни с другим 
некакву дослуку с њима.{S} А Митра неће ничијег поклона, ко је са швабом у дослуку.{S} Неће ни  
е!{S} Ништа друго не зна ни да му каже, ничим другим да га понуди.{S} И увек се морају старати  
се врати?...{S} У кући нема ништа више, ништа чиме би га понудила.{S} И сама се у задње дане хр 
 коју шећерламу.{S} А она <pb n="44" /> ништа.{S} Каже да се уморила.{S} Па и пре је долазила у 
, ти досадни пољупци, јабуке, цвеће!{S} Ништа друго не зна ни да му каже, ничим другим да га по 
. — Је ли жив...</p> <p>— Не знам...{S} Ништа не знам...{S} А биће да је опремљен у Мађарску.</ 
 некако скрушено и уплашено погледа.{S} Ништа не проговори.{S} А њему се десна усница мало прид 
ознати ни да је забринута, ни тужна.{S} Ништа.{S} Сазнаће она што јој треба и с друге стране.</ 
акођер има своје болове, своје муке.{S} Ништа тако не може зближити људе као патња.{S} Готово з 
 поче нешто тражити, требити у коси.{S} Ништа не одговори..{S} А он се окрену Јагоди и рече дос 
редали, готово нису могли да верују.{S} Ништа је то: и пропаст Турске и пропаст-Бугарске.{S} Св 
ију <pb n="88" /> дозволу, ни пасош.{S} Ништа њој не треба.{S} Да ће се кроз стене пробијати, м 
<p>— Теби се ништа не привиђа?</p> <p>— Ништа...</p> <p>— А ја често... тако... гледам крв и љу 
— Баба!{S} Шта си ми донијела?</p> <p>— Ништа, сине.</p> <p>— Не може бити.</p> <p>— Заборавила 
 смо.{S} И док сам ја жив не смије вама ништа фалити.</p> <p>Старица ништа не одговори.{S} Само 
 Лакана ако се врати?...{S} У кући нема ништа више, ништа чиме би га понудила.{S} И сама се у з 
} Неће ли они боље знати?{S} Нико незна ништа.{S} Али лица швапске господе забринута.{S} Сетни  
викну иза леђа јој.{S} Замислила се, па ништа око себе не види и не чује.{S} Комешање, врева, х 
смије вама ништа фалити.</p> <p>Старица ништа не одговори.{S} Само га погледа једним топлим, ши 
с њиме.{S} Зато се и чувала да му никад ништа не приговори нити га прекори.{S} Чак ни онда кад  
 <p>Људи оставише послове, неће да раде ништа.{S} Само иду у Требиње, питају, распитују.{S} Нек 
авајући се да га разуме.{S} Не разумеде ништа.</p> <p>— Сви смо ми хапсеници, — одговори му да  
ао.{S} Немојте се препадати ...{S} Није ништа крупно.</p> <p>Одмота своју искушљану и испуцану  
е дочепа огњишта.</p> <p>Те вечери није ништа окусила.{S} Нису додуше ни имали много да једу.{S 
главом. — Бог их чува.</p> <p>— Теби се ништа не привиђа?</p> <p>— Ништа...</p> <p>— А ја често 
да плачу и да се изјадају.{S} Кад им се ништа не дозвољава, то им се зар још може дозволити.</p 
 бити?“....{S} Ни жандари им нису могли ништа.{S} Жандари као да и сами осећали своју немоћ, па 
без престанка плаче...{S} Ни видњаче ни ништа.{S} Гробница!...{S} Живи људи сарањени у гробницу 
теде да јој нешто каже.{S} Не проговори ништа.{S} Само је погледа једним дугим, топлим погледом 
 /> <p>— Иђи, иђи стара! . . .{S} Немам ништа на продају . . .{S} Не пазарујем данас . . .</p>  
вирепи цар, који није био у стању ником ништа да да, нити икога да усрећи, иште крви од порода  
ема тамо ни простирке, ни покривача, ин ништа...{S} Само неколике голе даске?..{S} И зар њезино 
 те проклете таоце?{S} А и кад је пошао ништа није ни понео са собом.{S} Нису му дали.{S} А тре 
једно на друго, нису разговарали готово ништа.{S} Тек ако које дете, пригњечено, дрекне или ако 
ној страни мало је и напукло, али то му ништа сметало -није да неколико пута на дан весело заци 
 онаку, каку је и пре донео.{S} Јагода, нлетући чарапе, оборене главе слушала га како чаврља, к 
аустави код Лаканова кревета.</p> <p>—- Но?....{S} Боље? — запита мекше примајући га за руку.</ 
 некако попреко.</p> <pb n="75" /> <p>— Но данас ћеш на суд, — рече. — Не помаже претварање.{S} 
авом и кратко, одсечно избаци:</p> <p>— Но ...</p> <p>Пође, закуца на врата.{S} Нико му не одго 
Јагоду и потепша је по рамену:</p> <p>— Но..</p> <p>Међутим неки војници одвојили и коње и гове 
не ли којој вретено или напола оплетена нова чарапа, не осврћу се на њих.{S} Понека носи дете у 
су му дали.{S} А треба му и преобука, и нова марама и сапун.{S} Па још и једну боцу ракије да м 
ати.{S} Погледа око себе и опази сасвим нова лица.{S} Неки људи које пре никад видео није.{S} Н 
и.{S} Некоји и од сељака, који су имали новаца да „подмажу где треба , добили су.{S} Остали су  
 стоке на продају.{S} Треба се дочепати новаца и поново куповати посуђе и остало што треба за к 
у се и заблену негде.{S} Као да се боје нове навале, новог јуриша нечијег.</p> <p>Јагода, сагле 
 ће нови курбани да се објесе.</p> <p>— Нови? — тихо запита старица а нешто јој се ледено сави  
 га на земљу.{S} Чим покуша да се дигне нови ударци осуше се и он опет посрну, пипајући рукама  
 ђубре с ђубретом да трухне, а данас ће нови курбани да се објесе.</p> <p>— Нови? — тихо запита 
е спомињао и оца и питао је ли му купио нови нож; најчешће је звиждукао, гонио стоку и соколио  
Нареди да се наложи велика ватра у част новим гостима, па задовољно одбија димове и смешка се н 
лаћати.{S} И Лакан се одмах снашао међу новим друговима и одмах се сприљатељио с њима.{S} Научи 
мах пише у Требиње да му треба неколико нових барака за магазине.{S} Чим му дозволили, направио 
 поредаше чељад по војничку.{S} Настаде ново прозивање и ново провикивање.{S} Изброје једну пру 
о војничку.{S} Настаде ново прозивање и ново провикивање.{S} Изброје једну пругу па је одвоје у 
у негде.{S} Као да се боје нове навале, новог јуриша нечијег.</p> <p>Јагода, сагледавши ово, от 
сам одабраних коњаника, на коњу дочекао новог фратра, кад је стигао у село.</p> <p>Седе и прича 
ја и остао му дужан тужи.{S} Хоће чојек новце ...{S} Ето ...</p> <p>— Што смо дужни, треба да с 
продају.</p> <p>Кад јој Ибро исплаћивао новце, готово изненада, иза леђа му, по оштром песку за 
ј и баци мех на раме. — А требају ли ти новци? . ..{S} Узми па продај газди Пешикалу . ..{S} Он 
ићи окупили, трче и мотљају му се измеђ нога, и непрестано га у прсте кљуцају.{S} Знао је одмах 
 за сукњу или се ваљала у прашини, крај нога.{S} Десетак младића, сакатих, седели су одвојени у 
их, згњечених, издераних.{S} И неколико нога, страшно дугачких нога, — њој се барем учиниле пре 
ио око себе те му се некако саплела око нога; само непослушни, дуги рукави лепршају као поломље 
акшире неспретно таласају и заплећу око нога, те из даљега изгледа као да људи и не корачају не 
личила соби.{S} Кад га гурнуше упаде му нога у неку локвицу, затим загази у блато, посрну, док  
х.{S} И неколико нога, страшно дугачких нога, — њој се барем учиниле предуге, — како штрче из к 
S} Двојица сакатих још се једва држе на ногама; чврсто се приљубили један уз другога, обгрлили  
 од овна.{S} Поче да их уједа, да удара ногама, туче!</p> <p>— Хунд! — бесно подвикну један раз 
држава у руци.{S} На широко разбацајући ногама и лено климајући својом великом главом час на је 
етни су, тужни, невесели.{S} Не заплећу ногама, не звече сабљама и мамузама, не гледају више го 
б и нејак.{S} Уста се сасушила од жеђи, ноге поклецују од умора, ланци жуљају, лактови боле, св 
 <p>Десети дан Лакан некако малакса.{S} Ноге га издају, поклецују, у глави му се нешто мути, ус 
 војске, као инвалиде.{S} Без руке, без ноге, без ока.{S} Сви ослабили, изнурени.{S} Очи жуте,  
у Митру како је чека пред вратима.{S} И ноге јој почеше поклецивати од узбуђења ...{S} Шта ће ј 
те. <pb n="18" /> Узалуд се грло суши и ноге поклецавају.{S} Та и кад би стали умирати, ни онда 
 Гридев па се обојица надули, отекле им ноге као барила и обојица умрли.{S} Додуше жандари су д 
ати и неколико кокоши, чврсто им утегну ноге и спусти поред крошњице, на тле.</p> <p>Наднесе се 
 Није шала кад се црном Бугарину стало. ногом за врат.{S} И црни Бугарин покорно савио шију и м 
, без икаква узрока, немилосно та гурне ногом, или га <pb n="74" /> стиснутом шаком бубне у леђ 
дешмекаст, лењ, тромо се утега у собу и ногом затвори врата за собом.{S} Затим узе некакву крпе 
о, мало писмо....{S} Свеже се голубу за ногу....{S} Зар ниси и сам тако радио?...{S} Еј, еј!... 
 штипају, шкакљу; или изненада подметне ногу један другоме у жељи да га обори.{S} У врх огњишта 
мињао и оца и питао је ли му купио нови нож; најчешће је звиждукао, гонио стоку и соколио свога 
ла је кад му је Симат први пут поклонио нож и препоручио му да га чува јер „се оружје чува ко г 
е му знак обрвама да дете уклони.{S} Не ноже се пред њим свашта говорити.</p> <p>Симат откиде к 
е гласно да викне, да јаукне, а нико не ноже да се одвоји мирно од села, од своје <pb n="51" /> 
ак и сву вечеру сручи у њега.{S} Нађе и ножеве и виљушке и поставивши све пред Симата, измакну  
 скупи се и грчевито стиште за држак од ножића као да би да се брани од некога.{S} Поплашено по 
кратко гуњче преко рамена и, засецајући ножићем у млада стабла јасика и бреза које се згуснуле  
} Чим га спазила, побегла је.{S} Бацила ножице, стидљиво зарила главу у прегачу и побегла.{S} О 
 артија и, устакнувши дебеле наочаре на нос, лено поче превртати, тражити.</p> <p>— Ево ти пози 
{S} И сва обрасла у браде.{S} И тумачев нос обрастао у браду а на челу му никли рогови.{S} И св 
 као да га запахну, јер, на час, зачепи нос марамом.{S} Затим, у чудној журби, готово трком кре 
клупче, у лопту.{S} Мало, мало па ено и носа: нешто големо, меснато, масно, искривљено.{S} Ено  
ке.{S} Милује их по лицу, голица их око носа.{S} Док њима по прсима као да једнако пада онај те 
отпрати до гроба.{S} Али осим четворице носача <pb n="110" /> нико други није смео пратити, Чак 
S} Чини јој се као да и не иде, него је носе.{S} Као да никако и не стаје на земљу.{S} И залуд  
ветину и вичу, дрече, певају.{S} Понеки носе и барјачиће, одигли их изнад главе и високо измаху 
оче се протезати:</p> <p>— А сјутра вам носе и звоно, — рече некако кроз зубе, окренув се Манди 
четворица као да се стидила какав терет носе.{S} Готово су трчали под носилима, гунђајући и псу 
 по кућама.{S} Где год шта бакарно нађу носе и предају кириџијама, које ће гонити.{S} Котлове,  
 чарапа, не осврћу се на њих.{S} Понека носи дете у нарамку.{S} По нека вуче по двоје деце за с 
шава, висока старица, мати Симатова.{S} Носила је, лако се погуривши, пуне каблове с млеком, ко 
ваки дан, готово, по једна или по двоја носила односе се на гробље; стари поп сваки дан у некол 
е, да се извуче.{S} Бујица је немилосно носила и она јој се морала предати.</p> <p>Кад се прибл 
кав терет носе.{S} Готово су трчали под носилима, гунђајући и псујући.</p> <p>Нико за њом није  
аља ? (Лакан погледа на жандара који је носио голуба и пригушено уздахну.{S} Како би сад загрли 
тар је, пристајући за <pb n="14" /> њом носио некакав шкипић, чувајући се и пазећи да не посрне 
рати раније са хајваном.{S} Под пазухом носио је мршавог, сивкастог голуба, кога, рече, домамиш 
ут о процесији, о Брашанчеву, и заставу носио; Ивица је, међу осам одабраних коњаника, на коњу  
ајор, густе, црне браде са наочарима на носу и некаквом сламком међ зубима.{S} Око њега, са две 
ју две главе.{S} И као да му наочари по носу почеле поигравати.{S} Лепо се мичу час на чело, ча 
 те протискује, — прашак; ако ти сева у носу, — прашак; ако те и зуб заболи — и тад прашак!..{S 
све кости поломљене.{S} Још само душа у носу што се држи</p> <p>Дође ред и на Швабу...{S} Може  
 забави нек је и забави.{S} Какву ли је ноћ провела ноћас јадница ?</p> <p>Па се преклопи према 
} И чинило јој се да би тако ишла дан и ноћ а да се не умори.{S} Само да се не одвоји од свога  
дену му их за капу.</p> <p>— Е, лаку ти ноћ, Лако!...{S} Анђели те чували!</p> <p>Па се измакну 
и, као поред драгога мртваца, да читаву ноћ наизменце бдију поред њега.{S} Лагано, побожно као  
ена да кукају и јадикују.</p> <p>Читаву ноћ мучно се, знојио, превртао, А још од сванућа дигао  
 се сам пред собом, — нек још барем ову ноћ с миром преспавају.{S} Имаће и тако и сувише времен 
ражећи да га пусте.{S} Митра, која целу ноћ није спавала него поднимљена седела крај огњишта и  
је и забави.{S} Какву ли је ноћ провела ноћас јадница ?</p> <p>Па се преклопи према истоку, држ 
вима, бива нек се сви муче преко читаве ноћи. — Ама се не муче, пашчад једна ! — узвикну пакосн 
еоски кнез Матиша сневао је за неколике ноћи како га некакви црни пилићи окупили, трче и мотљај 
1" /> је Мргуд умро, тридесет их је оне ноћи умрло с њиме.....{S} Тридесет....</p> <p>— А Коман 
ad>VIII.</head> <p>Након три дана и три ноћи готово непрестаног хода, стигоше у неко село близу 
 Чини му се, биће му лакше ако их преко ноћи задржи код себе и тек ујутру почне делити.{S} А и  
е с навалама.{S} Често се, по дану и по ноћи, изнад села расипао грохот пушака.{S} Чинило се ка 
само?..{S} И у мраку?..{S} А ко ће се у ноћи наднети над њега, да види спава ли мирно, да се не 
опет се приповраћају.{S} Изгледа као да ноћни дуси приредили оргије, бесне, и њихова разуздана  
ена, са голим прсима, обилази унаоколо, нуди.{S} И цвећа, пуно цвећа, свуда!...{S} У ово доба т 
већ састала са Симатом.{S} Показује му, нуди што је донела, а он мирно прима и примећује којешт 
 когод <pb n="50" /> приступа, -нити их нуди чиме.{S} Уопште мало говоре једни с другим.{S} Ако 
 њу и затражи да купи јаја и кокоши.{S} Нудио <pb n="33" /> јој пристојну цену и лако би се она 
мат, отац Лаканов, домаћин, стајао је и нудио ракијом.{S} Једну чутуру гурнуо међу њих и мукло  
кућу, и бојала га се и привијала се уза њ, а сад га, ето, гони.{S} Драго јој да оде па макар на 
врати кући, да се ма куд сакрије испред ње.{S} Касно.{S} Одлучи се некако, крочи. и, не смејући 
у тамничареву башту, да чисти камење из ње.{S} Војник, који га чувао, сваки час је дречао на ње 
изгдедало је као да и не зна шта се око ње догађа.</p> <p>Други дан, рано, придигоше се многи д 
довољна и готово радосна, што је ипак у ње нешто остало и што ће моћи да помогне.</p> <p>— Хехе 
е може.{S} Испребијаше и <pb n="116" /> њега тамо, код Ћабе, па му све кости поломљене.{S} Још  
паметан је Јуре...{S} Не бојим се ја за њега.</p> <p>Па пође вратима и рече мекше:</p> <p>— Про 
ј хлеб, услача се, па ће све да даде за њега.{S} И не мисли више ни на што него на трбух.</p> < 
и од порода њихова, тражи да се гине за њега, за његов дом.</p> <p>Домаћица скува каву и понуди 
ади.{S} Ако ко и одсад тако умре, ни за њега се не сме рећи да је умро од глади.{S} У овој земљ 
тезати и нешто говорити, Мргуд указа на њега и мукло запита :</p> <p>— Има ли...{S} Имате ли у  
истоме часу устреми се и стара Митра на њега.{S} Без ичега, голих руку.{S} Рукама прихвати за б 
а кнезу, опружи руке и готово кидиса на њега:</p> <p>— Дијете ми моје дајте, лопови једни!{S} О 
, који га чувао, сваки час је дречао на њега, опомињао.{S} Каткада, без икаква узрока, немилосн 
ироче.{S} Ретко кад и да се осмехнуо на њега.{S} Он се уопште ретко смејао ити само десном усно 
т.{S} Али се доктор више и не окрену на њега.{S} Нагло приступи другом болеснику, прогунђа нешт 
ар се џабе измењале четири патроле због њега?....{S} Готово на сваком раскршћу они замене једни 
аку?..{S} А ко ће се у ноћи наднети над њега, да види спава ли мирно, да се не трза, да ружне с 
а буцмастог војника, који се саге изнад њега, усиљавајући се да га разуме.{S} Не разумеде ништа 
буцмасти војник Лакана и наднесе се пад њега. — Зар си жив?</p> <p>— Жив, — покуша да одговори  
ца, да читаву ноћ наизменце бдију поред њега.{S} Лагано, побожно као кад се приступа светињи, и 
ма.{S} Кроз неку полутаму почеше испред њега да промичу сва она лица, једно за другим.{S} И сва 
 звоно са цркве...{S} Однијеће га да од њега сакују топ.</p> <p>— Лажеш!</p> <p>— Душе ми.</p>  
ало у страну.{S} Само да је што даље од њега!</p> <pb n="49" /> <p>Официр нареди двојици шуцкор 
аво није кров него остатци, крхољине од њега.{S} Понека црна греда очајно стрши у вис као нека  
ју. — тихо одговори Митра, држећи се од њега у пристојној даљини, као што и доликује женском че 
е у кућу.</p> <p>Јагода се препаде и од њега и од његова поздрава.{S} Пригушено врисну и, одгур 
 и угледа га тако ...{S} Шта ће бити од њега?..{S} Јуре му био десна рука.{S} С Јуром се поноси 
тела морала је да остане Шта би било од њега кад би га оставила сама?</p> <p>Пред вече, пошто ј 
и је Лакан. — Је ли?</p> <p>— И њега, и њега, сине...</p> <p>Па га још јаче пригрли и поче мило 
еве људе.{S} Та и он је службеник.{S} И њега, можебити, зову зликовцем.</p> <pb n="95" /> <p>—  
- поправи је Лакан. — Је ли?</p> <p>— И њега, и њега, сине...</p> <p>Па га још јаче пригрли и п 
ла од старице нешто више сазнати ако би њега уклонила?</p> <p>Лакан је био нестрпљив и љутио се 
онити, како га кињити?..{S} Дете, па ни њега не штеде!..{S} У хапс?...{S} А што ће он у хапсу?. 
како зачуђено гледа по светини.{S} Крај њега, држећи крст у руци, некакав овисок, окошт старац. 
анити.{S} Ето газде Пешикана одмах крај њега!...{S} Опружио своје големе, грамзиве руке са голе 
еди на трупини, примаче му се и седе до њега.{S} Није имао обичај да га милује и грли, није га  
а, — дочека један сељак и прогура се до њега. — Немамо ти готово шта окусити.</p> <p>— У мене н 
в креветац као да се боји е ће јој неко њега отети.</p> <p>Кад је Мргуд оштрије прекори, одлучи 
у и некаквом сламком међ зубима.{S} Око њега, са две стране, по два капетана.{S} Лакану се чини 
е са војницима који се за час збише око њега и као на силу хтедоше да одвоје од овна.{S} Поче д 
а ракијом.{S} Замало се не потукоше око њега.{S} Салетише се, сабише у једну групу.{S} Са најгр 
 Пољуби га у чело и оба образа, а Петар њега пољуби у руку.{S} Још се једном окрете матери, раш 
судима овећи чанак и сву вечеру сручи у њега.{S} Нађе и ножеве и виљушке и поставивши све пред  
да њихова, тражи да се гине за њега, за његов дом.</p> <p>Домаћица скува каву и понуди госте.{S 
а дуг.{S} Свакога, ко је затворен а био његов муштерија и остао му дужан тужи.{S} Хоће чојек но 
/p> <p>Јагода се препаде и од њега и од његова поздрава.{S} Пригушено врисну и, одгурнувши га,  
 играју, трепере и горе милијуни језици његови.</p> <p>— Ето, Митре, Бог милостиви нареди да се 
а, уз своје овце, потера и оно неколико његових.{S} Сад, кад је добио Лакана, није му требало п 
и лагано, лењо спусти се на столицу.{S} Његово обло доброћудно лице руменило се и непрестано см 
 дрекнуше војници, које као да раздражи његово јадиковање. — Ге вег!</p> <p>— Не дам ја Гарана! 
на ти си ухапшен.</p> <p>— Фала Богу на његову дару !</p> <p>И Симат заглади бркове, па мирно к 
 жандари мора добро да познају малога и његову породицу, јер би, иначе, макар нашли и голуба, п 
ала ти, оче!</p> <p>И брзо, брзо уграби његову суву руку коју је спустио на креветац и пољуби ј 
Све ће бити како је Бог наредио, а мимо његову се вољу не може.</p> <p>Јагода уљезе у кућу, окр 
аветује и болесника и чељад, како да га његују, препоручи какву траву или понуди какав прашак и 
 лагано отвори врата, узе га на крило и њежно пољуби у косу.</p> <p>— А други пут не ћу заборав 
еби могла окусити.{S} Зар она да једе а њезин Лакан да гладује?{S} Она да се части а он да се п 
 те и зуб заболи — и тад прашак!..{S} И њезин Лакан да остане у рукама таких људи!..{S} Да га б 
ће јој баш ти људи донети слободу и тај њезин недостижни „дан освете“.{S} И као да би ове на св 
 и ненадан отпор, Митра устукну.{S} Зар њезин Петар овако зна да говори?...{S} И њој да говори? 
ресе се, задрхта.{S} Та ено јој Симата, њезина Симата тамо.{S} Ено га у другим колима са неким  
} И то је лакше него кад је раставља од њезина детета.{S} И што ће бити с њиме?...{S} Куд ће га 
одска вечера.{S} Митра тако хоће, то је њезина воља....{S} Макар, сутра сама и гладовала, већер 
 <p>Стара, још једнако збуњена одласком њезина буцмастог, <hi>малог</hi> Петра, некако га несве 
ови.{S} И одмах почела чувати Лакана од њезиних поклона.{S} Сад мора пазити да га сачува и од њ 
а.{S} Сад мора пазити да га сачува и од њезиних погледа.{S} Она је лепа, она и погледом може за 
S} Нико, нико живи неће се побринути за њезино дете.{S} Још ће га, може-бити, и гонити и тући.. 
S} Само неколике голе даске?..{S} И зар њезино дете да спава на даскама?...{S} И само?..{S} И у 
ра, дебео, угојен, као да се зачуди тој њезиној мирноћи.{S} Некако јој подругљиво добаци:</p> < 
 Араду, а одмах описује како су војници њезину, Митрину, кућу поново склепали из дасака и да су 
ј на село дођу.{S} Лепо да дођу овде, у њезину кућу.{S} Ако је, сутрадан, ради тога и обесе, не 
едник поглади браду, испрси се и запита њемачки како се зове?</p> <p>Један омањен војник, тумач 
ујне, броноване косе, придиже се и поче њемачки да чавета.</p> <p>Напомену, како жандари мора д 
 и сам поче нагонити овце на стругу.{S} Њему нареди нека иде у кућу, да се одмори и узгред, да  
но погледа.{S} Ништа не проговори.{S} А њему се десна усница мало придиже и као с неким поносом 
е боцу са ракијом коју је била наменила њему, натегну њоме и отпи неколика гутљаја.{S} Као да с 
— с осмехом запита Илиница и пође према њему.</p> <p>— А шта ћемо?{S} Вране, покој му души....{ 
 — живље запита старица и наже се према њему.</p> <p>— Синоћ им је казано, — настави Ибро живље 
распознати ни сагледати, опружише према њему дугачке, блатњаве руке и дадоше му мало труле, смр 
да починем.</p> <p>Старица полети према њему, насрну. — Као да хтеде да удари, да га истера из  
p>Она подиже мутне, водњикаве очи према њему.{S} Као да га није разумела па хтела да види: шта  
репаде кад се, напослетку, окрену према њему и угледа га тако ...{S} Шта ће бити од њега?..{S}  
S} Ко био да био, само да одмах могу на њему да се искале, да покажу своју силу.</p> <p>На прве 
 Ојадио куће!....</p> <p>— Влада помаже њему, а он помаже Влади. — опет ће војник мирније, — па 
ехтеру. — На то строго да се пази.{S} И њему млеко нек се даје.{S} Редовно.</p> <p>— Разумијем. 
едну јабуку иза појаса.{S} Другу остави њему.</p> <p>Петар и Јагода су вереници.{S} Стари Мргуд 
до ако се и у. болници повео разговор о њему.</p> <p>— Сад нам, ето, отимају и вуну. — вели вој 
 се није научио понизно да двори, тешко њему!</p> <p>Једнога дана казаше како су у близини села 
акан и поверљиво се окрену тумачу.{S} У њему је сад гледао као неког пријатеља, заштитника.</p> 
и, опет је могла нешто боље да види.{S} Њена мршава глава, прекривена округом, високо је стршил 
 њим, и загрли је.{S} Сав се изгуби под њеним белим, широким покривачем.{S} Стискоше се, приљуб 
 за грађевине.{S} Неки се забављају око њива и ливада, обилазе их, ограђују.{S} А неки непреста 
мљена крила и туку га по бедрама.{S} За њим се извуче стари Мргуд и, прекрстивши се, готово пре 
ог чега би плануо и почео викати.{S} За њим, са обе стране цесте, са натакнутим бајонетама на п 
над кука и изгуби далеко, у пољу.{S} За њим се оте други, па трећи.{S} Неко поче из свега гласа 
вив се, оде од Митре.{S} Она погледа за њим.{S} Причини јој се као да ће се повратити и још што 
се окрену матери, која беше пристала за њим, и загрли је.{S} Сав се изгуби под њеним белим, шир 
е! — дрекну буцмасти војник и потрча за њим.</p> <p>— Држите!</p> <p>— Брзо!</p> <pb n="84" />  
ћ прошао, он се још смешкао и гледао за њим.{S} Затим се нагло окрену и хтеде да униђе у радњу. 
 запитати.{S} Ту је Лакан, дете, а пред њим се не сме о свему слободно говорити.{S} Хтеде да га 
вама да дете уклони.{S} Не ноже се пред њим свашта говорити.</p> <p>Симат откиде комад хлеба, г 
> пред Петра и поносито се исправи пред њим:</p> <p>— А зар најприје нећеш изтражити и Суљагу Ч 
стојну цену и лако би се она погодила с њим.{S} Али примедбе што их узгред стављао, — познав да 
 се са некаквим швапским официром, па с њим и живила....{S} Нико, <pb n="120" /> рад тога, није 
сада ? . . .{S} А отац? ...{S} Шта је с њим било?</p> <p>Усиљено каскајући дотетура до куће и,  
олази му и као нека родица и вазда се с њим лепо пазила.{S} Већ га угледала и весело му маше ру 
тежег.{S} Симату за љубав и погоди се с њим и продаде све што је имала за продају.</p> <p>Кад ј 
ди кога од познаника и да се поздрави с њим.{S} И у другим колима седела су по двојица талаца.{ 
но Ено свак једе и пије, свак се грли с њим....{S} А он је гори од Јагоде.{S} Јагода се предала 
а и штитили.{S} И сад је један стајао с њим пред вратима магазе и нешто живо разговарао, размах 
више ни дете не може да уљезе унутра, а њима није ни тесно ни неугодно.{S} У шали, чак почели д 
е некако неспретно саплеће, трза.{S} За њима читав низ домаћина, најбољих, највиђенијих.{S} Ухв 
соколи ону светину, која је пристала за њима и, са пригушеном кукњавом, прати их са страна, нас 
ретња, пратила.{S} Узастопце је ишла за њима готово на крај села.{S} И чинило јој се да би тако 
кви.{S} Кад Јагода хтеде да пристане за њима, он је ухвати за руку и привуче себи.{S} Она се по 
има, сасвим им хладно рекао да крену за њима.</p> <p>— А јесу ли то <hi>наши</hi> ? — запита га 
ајно запомагајући пружала је руке према њима, преклињала да јој се смилују.{S} Једва се неки до 
а јаче.{S} Врата се нагло отворише и на њима се указа Јагода.</p> <p>— Ах!</p> <p>— Ах!</p> <pb 
ши, снажно га стиште за руке, продрмуса њима и некако оштро прошапта:</p> <p>— Нећеш.</p> <p>—  
Неки лове само официре, клањају се пред њима и целивају им ордене на прсима.{S} Све се измешало 
силу.{S} А и зашто да се сневесели пред њима, да их растужује?{S} Нека их, нек се веселе док им 
ти ?</p> <p>Лакан погледа на чанак пред њима па се осмехну.</p> <p>— А и ја сам теби нешто дони 
ркосно скупила и готово се изгубила под њима.{S} Старац је поносито, достојанствено гледао по с 
ојазни и стрепње пред старешинама.{S} И њима се отвориле очи. „Ако ћу умријети од глади или од  
 их по лицу, голица их око носа.{S} Док њима по прсима као да једнако пада онај тешки, загушљив 
} А волела би да јој неко много прича о њима, о таоцима.{S} Ваљда би тако сазнала штогод и за С 
 једна уз другу и, испијајући, говоре о њима, о војницима. „Где ли су сада?...{S} Близу или дал 
атим причају једна другој разне приче о њима.{S} Присећа се једна, присећа се друга њихових пош 
аву оку воска, ако добије икакав глас о њима. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19191_ 
и почели га помињати.{S} Стара Митра по њима је и познала, да сад нешто „није у реду“.{S} Макар 
о, ни за живу главу, не би се растала с њима.{S} А сад мора да даје не једну него готово све, а 
м дугим погледом и. не поздравивши се с њима, сасвим им хладно рекао да крену за њима.</p> <p>— 
р, сутра сама и гладовала, већерас ће с њима пировати. </p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
ше.{S} Препадоше се.{S} Шта ће радити с њима?...{S} Коме их предати? ...{S} Није друге него ће  
овим друговима и одмах се сприљатељио с њима.{S} Научили га и да прави свирале, што пре није зн 
е: прозори им затворени.{S} Шта је то с њима?{S} Рашта је?....{S} Бог зна да је некако зло по њ 
а.{S} Види се да је у некакву дослуку с њима.{S} А Митра неће ничијег поклона, ко је са швабом  
 он осећа како копни, како га нестаје у њима.</p> <p>Опет врисну, скочи, потрча с постеље.</p>  
и сакате ...{S} Има десет манитова међу њима.{S} И манитавих се људи боје ...</p> <p>Брже боље  
к.{S} Било то као неко живо чељаде међу њима, — весело и несташно, — које се у свакој кући осећ 
нешто као да непрестана ршти, меље међу њима.{S} Један, са дугим перчином који му се спуштао до 
одигли их изнад главе и високо измахују њима.</p> <p>Од Срба нигде никога.{S} Сви дућани позатв 
да се нагледају звона, да се опросте с, њиме и, као поред драгога мртваца, да читаву ноћ наизме 
ефтин дудук.{S} Весело поче да измахује њиме око себе.</p> <p>— Зар да ја лажем?...{S} Ја?</p>  
још из даљега ситно, ситно јецају.{S} С њиме, у истом ланцу, свезан Станиша Јованов, јак, голем 
е га сигурно уморити.{S} Боже, што је с њиме?..{S} Да га баба види, да му спусти руку на чело,  
валили су ме.</p> <p>— А сагријеши ли с њиме, јаднице?</p> <p>— Сагријеших, оче.{S} Од добре во 
ља од њезина детета.{S} И што ће бити с њиме?...{S} Куд ће га ови сурови људи гонити, како га к 
ек у свету.{S} Нико се не може мерити с њиме.{S} Зато се и чувала да му никад ништа не приговор 
д умро, тридесет их је оне ноћи умрло с њиме.....{S} Тридесет....</p> <p>— А Командант Хегедиш, 
појело, крстило, венчало дедове, очеве, њих саме и њихову децу.{S} Оно их о празницима звало цр 
S} Чак зе и највећа господа заузимљу за њих, за сиротињу.{S} Неки дан су им то и показали, на ј 
вуне, као неке скупоцене ствари.{S} Уза њих пристају деца, још увек уплакана.{S} Хтела би да им 
а оплетена нова чарапа, не осврћу се на њих.{S} Понека носи дете у нарамку.{S} По нека вуче по  
ад би стали умирати, ни онда се нико на њих смиловао неби, нити би им којом капи оквасио уста.< 
вши руке испред очију, наслони главу на њих.{S} Бризну у плач.{S} Митра и не покуша да је даље  
де на кућњем прагу и опет се осмехну на њих.</p> <p>— Хајдете тамо па се забавите, — рече им ме 
сет.{S} И нико их није ни прекорио због њих.{S} Једино што се стари Мргуд љутио кад му се сушил 
одмах издају а да га не задржавају због њих по два по три дана, стрепио је и подрхтавао као да  
p> <p>— А шта ако буде писмо од кога од њих?</p> <p>— Их!</p> <p>— А ја ћу га први прочитати.</ 
стењу...{S} И лијепо чујем глас кога од њих двојице... и распознајем...{S} Јечи и зове... „Ах,  
ло.{S} Нити војска може да се одвоји од њих ни они од војске.{S} Једва, у неко доба, командант  
е и пуше, пуше, пуше ...{S} Недалеко од њих, на простртим ћебетима, леже двоје болесника.{S} Је 
ана, па готово очајно пита: како ће без њих?{S} Митра јој напомену нека се само моли Богу за да 
вши, расече неколика комада хлеба.{S} И њих донесе.{S} Затим из котла, који се гријао уз ватру  
се одметну и до комита, у планину, да и њих запитају.{S} Неће ли они боље знати?{S} Нико незна  
лазила је на пут и чекала кириђије да и њих пита.{S} По два по три сата чекала је крај пута а д 
, многи се свали на другове па готово и њих да обори.{S} Кивно, осветнички испод ока погледају  
је да „бране отаџбину...{S} Ко би још и њих везао !</p> <p>Кад дођоше пред Симатову кућу, сви з 
ћ нису смели да гоне стоку на пашу ради њих.{S} Обично их ишла по тројица, по четворица заједно 
ас као да заборави на се и поче да жали њих, дубоко, искрено.{S} Мора да су добри, јер само доб 
а и ћурана, шунке, саламе уздижу се око њих по свима столовима.{S} Гомила жена, са голим прсима 
не трке; колико се девојака отимало око њих.{S} Јуре је једанпут о процесији, о Брашанчеву, и з 
бијена војска.{S} Сад већ није било око њих жандара гат шуцкора.{S} Били су сами.{S} И весели,  
врати више.{S} Нема ни <pb n="112" /> у њих више оне детињске бојазни и стрепње пред старешинам 
пањкао Симата, а други га објесио.{S} У њих ми не дирајте!</p> <p>— А рашта? — засмеја се харам 
излази из куће, дошао и помешао се међу њих.{S} Сви некако суморни, озбиљни.{S} Ватра на огњишт 
слуша.{S} Дохвати са зида и спусти међу њих овећу, масну синију, протра је чађавом крпом, па се 
ио ракијом.{S} Једну чутуру гурнуо међу њих и мукло их нагонио да се обреде, док другу пуну држ 
— Ја сам мислио да ћеш нам рећи, да баш њих тражимо.</p> <p>— Ја сам се заклела. да ће само Пет 
ти икога да усрећи, иште крви од порода њихова, тражи да се гине за њега, за његов дом.</p> <p> 
 и Лакан и Јагода, која се сакривала за њихова леђа, изгурани из куће, готово посрнуше на прагу 
а ноћни дуси приредили оргије, бесне, и њихова разуздана вриска као да испуњава мрачно и хладно 
лободније да протестују, да прете.{S} И њихова дрскост као да збуни чиновнике.{S} Опет узеше ар 
 сад господари у својој кући.{S} Ово су њихове улице, нису <hi>царске</hi> и они слободно могу, 
 официра како га пажљиво посматрају.{S} Њихови га погледи збунише те обори главу.{S} Нагло Поче 
{S} Кад јој Мартин потврди да су то <hi>њихови</hi> гости, она приступи старој Митри, пружи јој 
Туже се како не знају шта ће са децом и њиховим искањем да једу.{S} Шта ће се јести?{S} Зар и о 
еми бол и муке своје?{S} И да се изложи њиховим подсмесима?{S} Боље свиснути него се срамотити! 
 још у хапсу или га опремили негде оним њиховим докторима, који ће га сигурно уморити.{S} Боже, 
.{S} Присећа се једна, присећа се друга њихових пошалица, подвига, незгода.{S} И као бојећи се  
 јер само добри људи пате.{S} Зажали за њиховом дјецом коју није ни познавала.{S} И бејаше гото 
тило, венчало дедове, очеве, њих саме и њихову децу.{S} Оно их о празницима звало цркви, звало  
 је?....{S} Бог зна да је некако зло по њихову главу</p> <p>Кроз неколико дана отворено изјавиш 
ле, обгрнуле рукама кољена па се лагано њишу и дремају.{S} Жена у грозници неколико пута тражил 
неколико нога, страшно дугачких нога, — њој се барем учиниле предуге, — како штрче из кола као  
p>— И треба, и треба, — искеси се према њој Мартин, који никад није волио издати паре из руке а 
b n="88" /> дозволу, ни пасош.{S} Ништа њој не треба.{S} Да ће се кроз стене пробијати, мора се 
езин Петар овако зна да говори?...{S} И њој да говори?...{S} Он, који се није усуђивао оштрије  
куда...</p> <p>Јагодин пакетић, намењен њој и Лакану, није хтела узети.{S} Дала га Манди.{S} Је 
измршавела, полудивља мачка направила у њој свој лежај.{S} Око сатрвених и прекрханих <pb n="98 
оправе куку. макар само толико, да се у њој може становати.{S} Други отишли у шуму да насеку др 
оставља ову храну ?{S} Зар није боље да њојзи, Марији, даде?{S} Па и не чекајући одговора, бира 
} Петар је, пристајући за <pb n="14" /> њом носио некакав шкипић, чувајући се и пазећи да не по 
ма, гунђајући и псујући.</p> <p>Нико за њом није уздахнуо ни заплакао осим малог Лакана.{S} Он  
ађе до <pb n="105" /> на воду, кашљу за њом, опљуцкују, уздишу.{S} Стане ли на врата, срдито је 
тицама.{S} И као да се црн траг расу за њом кроз ону полутаму и пови се над узнемиреним брезама 
оза потерати, да му буде вереница?{S} И њоме да се ожени?{S} Јели Симат имао памети кад је прис 
јом коју је била наменила њему, натегну њоме и отпи неколика гутљаја.{S} Као да се оснажи мало. 
ва личност генерала Брауна, изађе преда њу и затражи да купи јаја и кокоши.{S} Нудио <pb n="33" 
икуд да иде!..{S} Ти си ми одговоран за њу...</p> <p>Митра, изнемогла, .ош је мало лежала на зе 
лупу, и не питајући за дозволу, седе на њу.{S} Тада опази, са две стране стола још двојицу офиц 
е казне, — али су, кришом, указивали на њу и, гадећи се, отпљували у страну.{S} Неки као да нис 
а, И онако иста и обељена.{S} Али су на њу некако сви гледали попреко.{S} Бојали се да гласно о 
т Цугсфирер је морао да напери пушку па њу.{S} Ако-крочи и и корак напред пуцаће Она се не поко 
ека реч ако би се омакла гласније, па и њу би намах пригушили, поклопили.{S} Тако је само чуо о 
 погледа око себе, па, и не гледајући у њу, ужурбано поче говорити:</p> <pb n="36" /> <p>— Иђи, 
/p> <p>запита: је ли ишта чуо или знао' о наредби за голубове ?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Хм.... 
ији (чини се да му има у глави пет ока) о газди Пешикану.{S} Газда Пешикан био је некако тих да 
 само чуо о некој <hi>преметачини</hi>, о некаквим <hi>преким судовима</hi>, <hi>вешалима</hi>. 
лела би да јој неко много прича о њима, о таоцима.{S} Ваљда би тако сазнала штогод и за Симата. 
 уз другу и, испијајући, говоре о њима, о војницима. „Где ли су сада?...{S} Близу или далеко?.. 
о њих.{S} Јуре је једанпут о процесији, о Брашанчеву, и заставу носио; Ивица је, међу осам одаб 
ата, — између главних личности у земљи, о којима се највише говорило.{S} Није чудо ако се и у.  
 бајонет, некаква старинског система, а о рамену пушка.{S} Са дивљом радошћу људи који никада н 
ета, одмерено ударање старачких штапова о тврду цесту.{S} И непрестано јечање, стењање, проклињ 
некакву црну, дубоку бору.{S} У свакога о бедру бајонет, некаква старинског система, а о рамену 
главе, турили руке под силах, па као да о нечем крупном размишљају.{S} Ни један да се усуди и д 
имљена седела крај огњишта и размишљала о синовима, прену се.{S} Ослухну.{S} Познаје Мргудов гл 
шла од куће до куће и непрестано питала о комитама.{S} Колико их је?{S} На кога су нападали?{S} 
 руке, — одмењивала, заједно се бринула о свим пословима.{S} Што су радиле, гледале су да што б 
ла се крај огњишта, подбочила се рукама о кукове, и нагевши се према жкндарима, пита поругљиво: 
и муке мучно и ишао да јавља породицама о несрећи која их снашла.</p> <p>— Али кад се мора... м 
мању троножницу.{S} Одупре се лактовима о колена, спусти главу међ шаке и замисли се.{S} Нису г 
{S} А волела би да јој неко много прича о њима, о таоцима.{S} Ваљда би тако сазнала штогод и за 
Судије су, обично, биле уверене унапред о кривици свакога Србина, који је дошао пред суд.{S} Ма 
х, ограђују.{S} А неки непрестано мисле о храни, одлазе у Требиње и враћају се сетни и забринут 
Ту је Лакан, дете, а пред њим се не сме о свему слободно говорити.{S} Хтеде да га завара мало и 
ну једна уз другу и, испијајући, говоре о њима, о војницима. „Где ли су сада?...{S} Близу или д 
ора. „Привирите унутра, па видите ко се о вама брине“...{S} Кад су погледали, зачудили се сељан 
ну у провидној помрчини.{S} Одбијају се о брда и клисуре и, растркани, опет се приповраћају.{S} 
>Затим причају једна другој разне приче о њима.{S} Присећа се једна, присећа се друга њихових п 
 сад тридесетроструко скушља а он им уз о за стару цијену.{S} Ојадио куће!....</p> <p>— Влада п 
адије пева.{S} Напослетку сазнала све и о Јагоди и о веридби им.{S} Исто тако Митра је била изв 
{S} Напослетку сазнала све и о Јагоди и о веридби им.{S} Исто тако Митра је била извешћена коли 
је могао да се прибере кад су му писали о томе.{S} Ама зар оно бледуњаво комшинско дете, она ма 
 n="81" /> <p>Болесник, кад су говорили о млеку, измахну руком и као да хтеде да протестира.{S} 
ри нису могли забранити да се не говори о умирању од слабе хране, од глади.{S} Свет, испаћен, и 
арјачићем и обиграва око котла што виси о веригама а у коме се кува вечера.{S} Рашчупан одсев з 
кварити.{S} Али Симату није смео писати о томе, нити му што пребацити.{S} Старији је брат, заме 
осмехнувши. <pb n="41" /> Кад је причао о стрику Петру, слушала га пажљивије.{S} А при спомену  
игушили, поклопили.{S} Тако је само чуо о некој <hi>преметачини</hi>, о некаквим <hi>преким суд 
чудо ако се и у. болници повео разговор о њему.</p> <p>— Сад нам, ето, отимају и вуну. — вели в 
итаву оку воска, ако добије икакав глас о њима. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1919 
19191_C17"> <head>XVIII.</head> <p>Глас о потпуном поразу Бугара код Ветреника допро је некако  
ка отимало око њих.{S} Јуре је једанпут о процесији, о Брашанчеву, и заставу носио; Ивица је, м 
’, — болано јекну Мартин, разбивши лулу о огњиште, а ситни јој комади разлетеше се куд који.</p 
а успела да се приближи, обеси се Петру о врату и пољуби га.{S} Затим, поносит што је он први у 
чеве, њих саме и њихову децу.{S} Оно их о празницима звало цркви, звало их на сваки скуп, саста 
 најмање сто круна...{S} То је, бива, к'о такса.</p> <p>— И треба и треба, — брзо дочека Манда  
ку, у сургунлук.{S} Све старце, онаке к'о Мргуд, и болеснике и сакате ...{S} Има десет манитова 
поче премештати игле. — Да имаш и показ’о би.{S} Ти си ми лагао.</p> <p>Увређен скочи Лакан с к 
 Кад умремо, како ће нас саранити?{S} К’о живину...</p> <p>Звоно су још у вече скинули са звоне 
ућу.</p> <p>--- Здраво живо?</p> <p>— К’о што видиш, — одговори му Митра мирно, понудив столицу 
дгрну јој чашаф са лица. — Ја нисам дош’о на какву дугу сједницу Само да те видим.</p> <p>— Фал 
упала канату да извуче преворницу.{S} И оба пута опет се враћала, са чудним страхом погледајући 
вати га за главу.{S} Пољуби га у чело и оба образа, а Петар њега пољуби у руку.{S} Још се једно 
, јеси ли се уморио?</p> <p>Пољуби га у оба образа и опет спусти</p> <p>на земљу. </p> <p>— Јес 
ст кућа да се данас оцрни.{S} Јер то се обавештавају породице <hi>храбрих и верних</hi> војника 
прође поред осталих постеља.{S} Нити се обазирао на јауке, ни на стењање.{S} Једино се заустави 
иле и дочепа се цесте.</p> <p>Хитно, не обазирући се ни на коју страну, похита кући. </p> </div 
Није смео да седне.{S} Опет се плашљиво обазре на све стране и забринуто заврти главом.</p> <p> 
ту на малог Лаку.{S} Грлили га, љубили, обасипали поклонима.{S} И били су некако задовољни, као 
х опет хтеде сакрити.{S} Петар притрча, обгрли га опет и, милујући, узе му једну јабуку иза пој 
а би да се увери: је ли ту?{S} Затим га обгрли и тихо уздахну.</p> <p>— А уморили се, јадници?  
нету и покуша да је отме.{S} А и Јагода обгрли Лакана и, окренувши се официру, врисну из гласа: 
у и соколио свога Гарана.{S} Много пута обгрли јастук, притегне га на прса и тепа му, тепа, теп 
"48" /> оте од бабе, потрча међу овце и обгрли Гарана обема рукама.</p> <p>— Гаране мој!...{S}  
ошапта Лакан прилазећи Митри иза леђа и обгрливши је.</p> <p>Она, трепнувши, снажно га стиште з 
; чврсто се приљубили један уз другога, обгрлили се и тако још шантуцају.{S} Онај што је натова 
у прашини или на трави; неке бабе селе, обгрнуле рукама кољена па се лагано њишу и дремају.{S}  
 час друга.{S} Игра, миче, трепти.{S} А обе главе тресу се, трасу и обе питају за голуба.</p> < 
како збуњен застаде.{S} Око огњишта, са обе стране, поседали неколико сељана и познатијих и мањ 
би плануо и почео викати.{S} За њим, са обе стране цесте, са натакнутим бајонетама на пушкама,  
ући се и тапшући рукама, опколише је са обе стране.</p> <p>— Добро дошла! — Добро дошла!</p> <p 
ети, па пође Митри, којој шибала крв из обе руке, и понуди завој.{S} Митра одби.{S} Опара рукав 
репти.{S} А обе главе тресу се, трасу и обе питају за голуба.</p> <p>Престадоше са питањима.{S} 
нда хтеде да проговори, снажно их удари обе, гурну Лакана у ребра и сурово избаци:</p> <p>— Иди 
S} Иста каква је и била, И онако иста и обељена.{S} Али су на њу некако сви гледали попреко.{S} 
 бабе, потрча међу овце и обгрли Гарана обема рукама.</p> <p>— Гаране мој!...{S} Гаране мој!</p 
 дочекаше да ма шта присркну.{S} Жељно, оберучке прихватише за мале финџаниће и нагло почеше ис 
 кућу.{S} Ако је, сутрадан, ради тога и обесе, неће зажалити..{S} Први осветници, — прве ласте! 
а?..{S} Хтео је, дакле, да је изненади, обесели.{S} А чиме би је у данашње дане могао пријатниј 
обичају, крстити. — Помози Боже!.. .{S} Обесели Боже ! :</p> <p>Петар и Лакан седоше одмах.{S}  
его што је стара успела да се приближи, обеси се Петру о врату и пољуби га.{S} Затим, поносит ш 
ватре, сасу млеко у други, већи котао и обеси да се узварује.{S} Затим се хитно, некако младачк 
 као огњени снег прамињају и трепере, — обесно праште, хукте и кврцкају, час се сакривајући до  
ром, не истрчавају на прозоре, не дрече обесно, дивље кад опазе једна другу.{S} На улицама не м 
="111" /> Нико, додуше, не одбија, свак обећаје.{S} Чак зе и највећа господа заузимљу за њих, з 
 овако, са два са три кила, или празним обећањима, па узалудно чекати и даље. -</p> <p>— Хтио с 
> <p>Старица застаде на улици и поче се обзирати.{S} Куд ће сада?{S} Где ће?{S} Ина ли игде ико 
већ нестало сваког страха, престали сви обзири.{S} Људи се весело сусрећу и честитају један дру 
пролазила је мирно, не јављајући се, не обзирући.{S} Нити би хтела придружити се коме, нити је  
та опазив Митру и Јагоду.{S} Пажљиво се обзирући и завирујући да когод сакривен не слуша, преко 
није смела сама да пође.{S} Плашљиво се обзирући и извирујући из траве, очекивале су једна друг 
 и узмахује својим црвеним барјачићем и обиграва око котла што виси о веригама а у коме се кува 
разболи, макар од какве болести, види и обиђе.{S} Није чекао да га зову ни да га мољакају.{S} С 
S} Неки се забављају око њива и ливада, обилазе их, ограђују.{S} А неки непрестано мисле о хран 
 А ови доктори обилазе са сваке стране, обилазе, питају и, напослетку — заспу те прашцима.{S} А 
е готово до земље, полугласно наричући, обилазе око кућа и лењо траже, купе, пребирају.{S} Узму 
на.{S} И сигурно лечи.{S} А ови доктори обилазе са сваке стране, обилазе, питају и, напослетку  
овима.{S} Гомила жена, са голим прсима, обилази унаоколо, нуди.{S} И цвећа, пуно цвећа, свуда!. 
ки дан у неколико кућа мора да сврати и обилази болеснике.{S} Неки се сасушили, омршавели, исла 
и отишао, чупа траву и мирише је; трећи обилази, премера даске, надајући се да ће одабрати коју 
ог посла него су по пола дана наизменце обилазили око куће и пазили да когод неби макар и нехот 
чибуком у <pb n="60" /> зубима, само је обилазио око куће, поправљао плотове ако их стока обори 
.{S} Први пут у четири године облише је обилате сузе <pb n="122" /> као пролетња дажда....{S} И 
 одмах припремити ручак; пића мора бити обилато.{S} И сва чељад треба да стоје око софре и да д 
ва да пређе Јагодин праг.{S} Он је имао обичај да свако чељаде које се у селу разболи, макар од 
маче му се и седе до њега.{S} Није имао обичај да га милује и грли, није га хтео мазити.{S} Чак 
то се расправе и водиле тек онако, ради обичаја.{S} Питало се и испитивало као од беде.{S} Свед 
>Напуни и једну крошњицу јајима, да, по обичају. прода у вароши или да размени за шећер, каву,  
зломљен, сатрвен и суморан.{S} Није, по обичају, звао ни жену ни невесту да му полевају при уми 
 ви, — кратко осече Симат и поче се, по обичају, крстити. — Помози Боже!.. .{S} Обесели Боже !  
и цесте, једна за другим, тандрчу троја обична, теретна кола.{S} У првима, на простом седишту з 
руци и гужвати је....</p> <p>Судије су, обично, биле уверене унапред о кривици свакога Србина,  
мели да гоне стоку на пашу ради њих.{S} Обично их ишла по тројица, по четворица заједно.{S} Зно 
розивати.{S} Завирују, завирују у име и обично прозову наопако.{S} Ако им се не одазове, псују; 
у опомена и грдња није могао радити као обично.{S} Три пута је посрћао од удараца и сваки пут ј 
 низ чаршију.</p> <p>Чаршија живља него обично.{S} Изврвео свет из кућа и дућана, препунио трот 
бринули за свој залогај ?{S} Жандари су обишли и дрвењаре, изгрдили чељад што су се тако стесни 
е и крше, лупају, секу.</p> <p>— Рат је објављен! ...{S} Живио рат!...{S} На вјешала Србе! . .  
огорци на нека села, па због тога да се објесе петорица наших.{S} То су таоци.{S} Ко гођ учини  
а трухне, а данас ће нови курбани да се објесе.</p> <p>— Нови? — тихо запита старица а нешто јо 
а. — Први је опањкао Симата, а други га објесио.{S} У њих ми не дирајте!</p> <p>— А рашта? — за 
какво зло, ђе било да било, треба таоца објесити. .</p> <p>Митра стрекну.{S} Шта је са Симатом? 
маже претварање.{S} До два дана ћемо те објесити, лопове!</p> <p>Тачно у осам сати одвели га на 
ше:</p> <p>— А данас ће, кажу, петорицу објесити.{S} Ударили Црногорци на нека села, па због то 
и лијепо рекао : „Сјутра ћемо шесторицу објесити.{S} Будите спремни...“</p> <p>— А кога ће обје 
е и лијепо рекао „Сјутра ћемо шесторицу објесити.{S} Будите спремни...“</p> <p>— Ко зна !..{S}  
удбине !</p> <p>— То су они што их јуче објесише, — похита Ибро да јој протумачи: — Има их осам 
} Будите спремни...“</p> <p>— А кога ће објесцти? — живље запита старица и наже се према њему.< 
ела, поне се нешто мицати, котрљати.{S} Облак често пресецају све јаче блескајући оштри врхови  
и тражи да му отворе.</p> <p>Из големог облака прашине, који се све више и једначије шири са дн 
у, час се сакривајући до земље за густе облаке дима, час кроз дим искачући и узлечући према неб 
да посрће.{S} Ухвати се руком за младо, оближње дрво и, придржавајући се, спусти се на земљу.{S 
ка.{S} Чинило се као да се препуцава на оближњем брду, док су, у истину, сви нападаји били још  
, збаци торбу с рамена и, малаксавши на оближњи креветац, загњури главу међу руке.</p> <pb n="4 
 и даје знакове, или се лењо извали под оближњи дуд па и отуд даје знакове.{S} Девојка готово н 
ни.{S} Све сами наши људи, Муслимани из оближњих села и из Требиња.{S} Кита гиздавих, црвених ф 
, сакри га.{S} Први пут у четири године облише је обилате сузе <pb n="122" /> као пролетња дажд 
о, лењо спусти се на столицу.{S} Његово обло доброћудно лице руменило се и непрестано смешкало. 
а да одговори.{S} Узаман.</p> <p>— Опет облоге, — нареди доктор вехтеру. — На то строго да се п 
 наредили да ти се сваки сахат мијењају облоги....{S} А вектери те обмотали само једним облогом 
..{S} А вектери те обмотали само једним облогом....{S} И фала Богу!,...{S} Опет жив!....</p> <p 
 <p>Лакан као да није много жалио ни за облозима ни за лековима.{S} Он је желео да одгонене: гд 
} Не сме да отвори.{S} Чини јој се нека обмана, превара.{S} Два пута се дизала и лењо приступал 
хат мијењају облоги....{S} А вектери те обмотали само једним облогом....{S} И фала Богу!,...{S} 
евати један по један.{S} Узме га ватра, обнемогни, јечи, јаучи.{S} И, кроз-два дана, — мртав... 
> <p>Опазивши стару како се приближује, обоје се брзо дигоше.{S} Стресоше мало хаљине, уредише  
ише их и весело јој дођоше у сусрет.{S} Обоје зарумењени, срећни.{S} Смејући се и тапшући рукам 
/p> <pb n="47" /> <p>Зачуђено узвикнуше обоје у исти мах и устукнуше једно пред другим.{S} Али  
ишом, ако би се погледали.{S} И зато су обоје излевали своју милошту на малог Лаку.{S} Грлили г 
аве Обрад Гргуров и Никола Гридев па се обојица надули, отекле им ноге као барила и обојица умр 
ица надули, отекле им ноге као барила и обојица умрли.{S} Додуше жандари су дошли и запретили,  
е на пушку, уозбиљио се и мрко их гледа обојицу.</p> <p>Војник се насмеја и седе близу Лакана.< 
и пре донео.{S} Јагода, нлетући чарапе, оборене главе слушала га како чаврља, кадикад се благо  
лотове ако их стока оборила, подзидивао оборене зидове око авлије, одлазио до забрана и доносио 
баци:</p> <p>— Иди!</p> <p>Лакан је, са обореном главом и са везаним рукама на прсима, тромо и  
одметне ногу један другоме у жељи да га обори.{S} У врх огњишта засео стари, гурави поп Лука у  
 се свали на другове па готово и њих да обори.{S} Кивно, осветнички испод ока погледају остали  
— А оклен?</p> <p>— Оклен?</p> <p>Манда обори главу.</p> <p>— Продаћемо кога овна.</p> <p>— А ш 
атрају.{S} Њихови га погледи збунише те обори главу.{S} Нагло Поче окретати капу у руци и гужва 
усти на столицу.{S} Сави руке у крило и обори главу.{S} Сузе су још непрестано текле, али је оп 
но, не трепћући гледа, некако постиђено обори руку и мукло прогунђа:</p> <p>— Камо, баба, мрс?< 
ко куће, поправљао плотове ако их стока оборила, подзидивао оборене зидове око авлије, одлазио  
ше гордо и презриво на све око себе.{S} Оборили главе, сабље придржавају рукама, иду некако лаг 
о да иду некако постиђено, плашљиво.{S} Оборили главе, турили руке под силах, па као да о нечем 
араше и шакама и кундацима.{S} Ударцима оборише га на земљу.{S} Чим покуша да се дигне нови уда 
ар и опет трава?{S} Ето се најели траве Обрад Гргуров и Никола Гридев па се обојица надули, оте 
 прсте и чврсто их стискајући. — Све за образ!</p> <p>— А ти слушај бабу, — прошапта некако мек 
ти.{S} Лепо се мичу час на чело, час на образ, десни, леви.{S} Заигра час једна страна, час дру 
о три пут јадан....{S} Оде му и живот и образ, — дочека неко из гомиле.</p> <p>— А били смо у ј 
рој Митри, пружи јој руку и пољуби је у образ.</p> <p>— А ко ти је ово? — запита и показа на Ла 
 га за главу.{S} Пољуби га у чело и оба образа, а Петар њега пољуби у руку.{S} Још се једном ок 
си ли се уморио?</p> <p>Пољуби га у оба образа и опет спусти</p> <p>на земљу. </p> <p>— Јеси ли 
чи, пружи му руку.</p> <p>— Не оцрни ми образа кукњавом, молим ти се, — прогунђа он љубећи јој  
аде негде за дрвећем.</p> <p>Лакан отра образе рукавом, опипа јабуке за појасом, и мирно крену  
ве крупне сузе потекоше му низ старачке образе.{S} Али као да се застиди од свега тога.{S} Нека 
а да јој се отисне низ мршаве, наборане образе.{S} Ни исплакати се не може јадница.{S} Сама се  
, снажна девојка, са набреклим, чврстим образима, сочним уснама и црним, црним очима какве још  
це, пригрли и поче љубити.{S} Љуби и по образима и по очима, све у жељи да погоди место куд га  
дана.{S} Никад ни једна није могла бити образложена како треба.</p> <p>И сада, чим боље промотр 
т ће војник мекше и лако га помилова по образу. — Доктори су наредили да ти се сваки сахат мије 
сва она лица, једно за другим.{S} И сва обрасла у браде.{S} И тумачев нос обрастао у браду а на 
ченога камења.{S} На понекој гомили већ обрасла и трава и читава јата гуштерица веру се' и сунч 
прозора издигле се гомиле ђубрета и све обрасле у траву.</p> <p>Једино кућа старога Мргуда што  
И сва обрасла у браде.{S} И тумачев нос обрастао у браду а на челу му никли рогови.{S} И све по 
 Затим погледа на Симата и даде му знак обрвама да дете уклони.{S} Не ноже се пред њим свашта г 
урнуо међу њих и мукло их нагонио да се обреде, док другу пуну држи у рукама и некако лагано, п 
} Лакан никако неби могао познати да се обрео у болници, да, случајно, из једног буџака. није д 
оче љубити, прибра некако снагу да се и обрецне:</p> <p>— Остави!.....{S} Доста!</p> <p>Дошав у 
да не могу да нађу оно што им треба.{S} Обрецну се један на другога, окосе се, да опет рују, тр 
се толико отеже с поласком.{S} Бесно се обрецну и на шуцкоре и на сељаке:</p> <p>— Стоко!...{S} 
S} Тужилац млад, умидерен, напарфимисан обрлајтнант, бујне, броноване косе, придиже се и поче њ 
з кола као сасушене поломљене гране.{S} Обувене и босе, у опанцима, ципелама, чарапама.{S} Стар 
меде.{S} И нека силна, необуздана срџба обузе је.{S} Срџба на читав свет.{S} Поче према кнезу,  
кући.{S} Силна, неодољива слутња сву је обузе.{S} Осети да се морала нека крупна, јака несрећа  
а.{S} Стараца се пажљиво отра око уста, обујми Петрову главу рукама и пољуби га у чело.{S} Заст 
штрији писак.{S} Лакан задрхта.{S} Брзо обуче гуњче, скупи се и грчевито стиште за држак од нож 
људи које пре никад видео није.{S} Неки обучени у војничко руво, неки у цивилу, неки измешали и 
 веровати својим очима да је то она.{S} Ова горда, снажна девојка, са набреклим, чврстим образи 
и.{S} Боже, да ово изађе на добро!{S} А ова велика, безимена тица, кажу, увек на зло слути и до 
стиже гласник и донесе заповест.{S} Сва ова чељад мора оставити село и одмах ићи.{S} Куда ?...{ 
отрчаће.{S} Не може се не јавити кад га ова чека... .</p> <p>Неко јој случајно каза како је био 
са старијим братом Петровим, док је још овај служио у војсци, Симатом, да буду пријатељи.{S} Из 
{S} А зар би се неко, са и мало памети, овако држао?...{S} Решише да је узму измеђ себе и да је 
руге.{S} А он, сиромах, иде непрестано, овако слаб и нејак.{S} Уста се сасушила од жеђи, ноге п 
 предати? ...{S} Није друге него ће их, овако одвојене поубијати.{S} Или их поморити глађу.{S}  
тако млад. предложио би смртну казну, а овако.....</p> <p>Лакану се поче смркавати пред очима.{ 
сповиједи и причести?...{S} Опазивши га овако озбиљна и мирна, сва се стресе.{S} И некако радос 
.{S} Лакан је добро знао да баба никада овако бела и овако слатка хлеба јела није, Откуд тога у 
р... поштен.... а она.</p> <p>Наишав на овако силан и ненадан отпор, Митра устукну.{S} Зар њези 
/p> <p>— Ко зна колико ли ћемо још пута овако вечерати, — избаци Симат полугласно, па отра брко 
 добро знао да баба никада овако бела и овако слатка хлеба јела није, Откуд тога у Брђана?..{S} 
у некад Петрова уста била. — Свирате ли овако?</p> <pb n="42" /> <p>Лакан потврди главом.</p> < 
е мајка да јој се олакша детету.{S} Али овако како ће?...{S} Да се може помоћи, помогло би се . 
и су.{S} Остали су се морали задовољити овако, са два са три кила, или празним обећањима, па уз 
ће.{S} Није &gt;могао да слуша кад неко овако удара на царевину и на главне цареве људе.{S} Та  
тпор, Митра устукну.{S} Зар њезин Петар овако зна да говори?...{S} И њој да говори?...{S} Он, к 
} И било му чудно што се толики људи, у овако ведрој и топлој летњој вечери не одмичу од ватре  
љиве речи познаника и пријатеља често у овако свечаним часовима, падају као увреде и место да т 
етње, ни казне.{S} Куд ће већа казна од оваког живота, од гладовања?{S} У Требиње се иде по нек 
желео да одгонене: где је?{S} И како је овамо дошао?{S} Ко га је довукао?....{S} Откуда?....</p 
 рика, мукање преплашених и узнемирених оваца, коза, говеда; хрзање истераних и усплахирених ко 
аћице премери кућу и дубоко уздахну.{S} Овде одиста све поробили.{S} Све што је било од вреднос 
у, да јој на село дођу.{S} Лепо да дођу овде, у њезину кућу.{S} Ако је, сутрадан, ради тога и о 
>— И све ми се чини... не знам...{S} Ми овди причамо, — муца поплашена Манда и страшиво гледа н 
икну:</p> <p>— Петар Станишић!</p> <p>— Овђе! — Живо узвикну Петар из куће и намах се стави на  
ите....{S} Ја ћу с вама.</p> <p>— Ти си овђе интернирана.{S} Из ове куће и овог села нигђе не с 
жњу на крупљу и јачу ствар, те да га од ове намере одврати.</p> <p>Пошто острани Лакана из куће 
к пажљиво их одводећи. — Чист приход од ове забаве иде у корист Вашу....{S} Хајдете кући и смир 
</p> <p>— Ти си овђе интернирана.{S} Из ове куће и овог села нигђе не смијеш макнути...{S} Марш 
недостижни „дан освете“.{S} И као да би ове на свету дала само да их види!</p> <p>У заносу, у п 
магазине.{S} Чим му дозволили, направио ове дрвењаре. </p> <p>— Хм....{S} Хм....</p> <p>— И ја  
 кутлачом кртоле, купуса и меса, напуни овелик сахан до врха и сахан спусти на синију.{S} Опази 
“ вели им један чиновничић и води их до овећег прозора. „Привирите унутра, па видите ко се о ва 
ки окрену, дохвати из серђена са судима овећи чанак и сву вечеру сручи у њега.{S} Нађе и ножеве 
тру <pb n="92" /> на огњишту, приставио овећи шербетњак да му се узвари вода и запалио чибук.</ 
а.{S} Дохвати са зида и спусти међу њих овећу, масну синију, протра је чађавом крпом, па се лаг 
исправи и оштро подвикну на војнике.{S} Ови се брзо постројише и укрутише.{S} Рече им неколико  
 саранити у гробље или изван гробља?{S} Ови су били за то да се сарани иза гробљанског зида, на 
магазине, бараке, болнице, судове.{S} А ови хоће да иду, одмах да иду.{S} Само моле да их лепо  
 неколико дана.{S} И сигурно лечи.{S} А ови доктори обилазе са сваке стране, обилазе, питају и, 
} И што ће бити с њиме?...{S} Куд ће га ови сурови људи гонити, како га кињити?..{S} Дете, па н 
ао грабљиве животиње кад осете крв, сви ови људи, жене, деца, острвљени, узбешњели, немирни су, 
 Крај њега, држећи крст у руци, некакав овисок, окошт старац.{S} Испод делијски натурене капе н 
прекривеним зеленом чојом.{S} У средини овисок, надувен мајор, густе, црне браде са наочарима н 
>Митра је, испочетка, некако зебла због ових домаћина, који су друге, <hi> царске вере</hi> .{S 
у.</p> <p>— Тхе ...</p> <p>— Продај два овна па ето сто крупа.</p> <pb n="66" /> <p>Мартин се п 
да обори главу.</p> <p>— Продаћемо кога овна.</p> <p>— А шта ће ти остати?</p> <p>Манда се наро 
</p> <p>Лакан и комита донесоше одерана овна, расекоше, приставише на ватру у велики котао.{S}  
њега и као на силу хтедоше да одвоје од овна.{S} Поче да их уједа, да удара ногама, туче!</p> < 
ете.{S} Комад хљеба из руке отме, убије овна, козу, кокош; отме све на што наиђе.{S} Нико се не 
тима и рече мекше:</p> <p>— Продаћу три овна...{S} Треба и мени пара, за трошка...{S} Ех...{S}  
 се мало осоколио, примаче се најближем овну и лако га куцну штапићем: по рогу.</p> <p>— Еј Гар 
 Они су сад господари у својој кући.{S} Ово су њихове улице, нису <hi>царске</hi> и они слободн 
а и Лакана.</p> <p>— А ово није наш?{S} Ово је Брђанин, интернирац?</p> <p>-— Од Требиња.</p> < 
.{S} Затим погледа и Лакана.</p> <p>— А ово није наш?{S} Ово је Брђанин, интернирац?</p> <p>-—  
е, па се бржебоље прекрсти.{S} Боже, да ово изађе на добро!{S} А ова велика, безимена тица, каж 
 пољуби је у образ.</p> <p>— А ко ти је ово? — запита и показа на Лакана. — Син?</p> <p>— Унук. 
 довукао?....{S} Откуда?....</p> <p>— И ово болница? — упита буцмастог војника, који се саге из 
он ипак као да није био па чисто: је ли ово шала или збиља, је ли сан или јава?{S} Да га гоне у 
риша нечијег.</p> <p>Јагода, сагледавши ово, оте се измеђ другарица и журно похита кући.{S} Сил 
{S} И цвећа, пуно цвећа, свуда!...{S} У ово доба толико цвећа!...{S} Боже!.</p> <p>— Ето, — опе 
ање познатих.{S} Чак и поп Лука, који у ово доба ретко излази из куће, дошао и помешао се међу  
и си овђе интернирана.{S} Из ове куће и овог села нигђе не смијеш макнути...{S} Марш!</p> <p>А  
е не сме рећи да је умро од глади.{S} У овој земљи свак има да једе, а ко је крив тим људима шт 
ита: а какво је писмо ономадне добио по овоме голубу и коме га је дао?</p> <pb n="77" /> <p>Лак 
ад ће умирати: зашто да другоме оставља ову храну ?{S} Зар није боље да њојзи, Марији, даде?{S} 
вдао се сам пред собом, — нек још барем ову ноћ с миром преспавају.{S} Имаће и тако и сувише вр 
 могу, кад им се то хоће, да сад никога овуд не пропусте.</p> <p>Кад су спазили војнике, у први 
 крив што су их отргли од кућа и што их овуда гоне.</p> <p>Официр раздели чету на омање патроле 
се немо стресе, блекну и брже потрча за овцама. .</p> <p>Кад се приближише селу мало се очисти, 
се чини да и стока некако живље иде.{S} Овце и козе нису онако сметене, не комешају се.{S} Осет 
екне заједно.</p> <p>Стигав кући потера овце према струзи, прислони се леђима уз плетер и поче  
91_C1"> <head>I.</head> <p>Лакан потера овце низ брдо, пребаци кратко гуњче преко рамена и, зас 
вратио кући и спазио Јагоду како стриже овце на авлији, застао је од чуда.{S} Није могао верова 
е, морао је плаћати туђем, да, уз своје овце, потера и оно неколико његових.{S} Сад, кад је доб 
ог малог Лакана који се прибио уз своје овце, и хладно, готово с презрењем гледа на све око себ 
ко у страну.{S} Неки почели одабирати и овце и већ су двојица тројица некако загледали Лаканова 
ена.</p> <p>— Нисам.</p> <p>— А јесу ли овце сите?</p> <p>— Јесу.</p> <p>— Хм. . .</p> <p>У том 
Пред вече, пошто је помузла оне две три овце што им још остале, и унела каблић у кућу, неко лак 
зе од Лакана штапић и сам поче нагонити овце на стругу.{S} Њему нареди нека иде у кућу, да се о 
 <pb n="48" /> оте од бабе, потрча међу овце и обгрли Гарана обема рукама.</p> <p>— Гаране мој! 
ске донијети огледало.{S} Има тамо пуно огледала.</p> </div> <pb n="45" /> <div type="chapter"  
p>— А теби ће твој из Мађарске донијети огледало.{S} Има тамо пуно огледала.</p> </div> <pb n=" 
 блиставом, белом срмом, у којој, као у огледалу, играју, трепере и горе милијуни језици његови 
тране ситне, светле варнице, — које као огњени снег прамињају и трепере, — обесно праште, хукте 
ксали, па само још каткада јаче измахну огњеним крилима и, хукнувши, избљују дебеле млазове дим 
, узе је под руку и поможе да се дочепа огњишта.</p> <p>Те вечери није ништа окусила.{S} Нису д 
ића, — замоли Митра и одмаче се мало од огњишта. — Први је опањкао Симата, а други га објесио.{ 
ије спавала него поднимљена седела крај огњишта и размишљала о синовима, прену се.{S} Ослухну.{ 
 кад брани пилиће, накострешила се крај огњишта, подбочила се рукама о кукове, и нагевши се пре 
акса.{S} Заклеца, затетура, посрну крај огњишта и некако болано, изнемогло писну:</p> <p>— Неср 
киде празну торбу с рамена, седе покрај огњишта и поче се протезати:</p> <p>— А сјутра вам носе 
 у војсци, — исправи се домаћица искрај огњишта и проплака. — Дигоше их, Бог их убио!</p> <p>—  
ва Бога и некако збуњен застаде.{S} Око огњишта, са обе стране, поседали неколико сељана и позн 
х у кућу и посади на сниско седиште око огњишта.{S} Лагано се саге, рукама распрете ватру на ог 
> <p>Једне вечери, — баш се окупили око огњишта, на коме се разбуктала ватра, и хтели да вечера 
ан другоме у жељи да га обори.{S} У врх огњишта засео стари, гурави поп Лука у својој широкој п 
палио чибук, замишљајући да је уз своје огњиште, уз ватру.{S} Други отишао, чупа траву и мирише 
 — болано јекну Мартин, разбивши лулу о огњиште, а ситни јој комади разлетеше се куд који.</p>  
љао, Сам наложио ватру <pb n="92" /> на огњишту, приставио овећи шербетњак да му се узвари вода 
ви некако суморни, озбиљни.{S} Ватра на огњишту прашти, пуцкара; весели пламен ускаче и узмахуј 
агано се саге, рукама распрете ватру на огњишту и, набацивши још двије три биље, поче дувати из 
маћица жешће и кратком главњом удари по огњишту да се варнице разлетеше по уској кући. — Само м 
оја најбоље пристаје уз коју болест.{S} Огњуштину, срдобољу, крзамаке лечи кроз неколико дана.{ 
ичу пиз улицу, прескачу преко плотова и ограда и брзо замакну у гај, међу појате, или их нестан 
абављају око њива и ливада, обилазе их, ограђују.{S} А неки непрестано мисле о храни, одлазе у  
зведоше из кола и војници начинив један огроман круг, све опколише.{S} Светину, која је насртал 
 изгрди, прокуне на данашњи дан?</p> <p>Огромни талас светине занија се и крену за поворком.{S} 
ико не ноже да се одвоји мирно од села, од своје <pb n="51" /> куће.{S} Две три жене зграбише п 
ају. како мора ићи од писара до писара, од собе до собе, од ађунта до предстојника и од предсто 
} Само да се не одвоји од свога детета, од своје <hi>мазе</hi>.{S} На толику непокорност Цугсфи 
{S} Куд ће већа казна од оваког живота, од гладовања?{S} У Требиње се иде по неколико пута, ишт 
но сакрива се у кућу.</p> <p>Од страха, од срамоте, од поруге, напослетку се озбиљно разболела. 
и од писара до писара, од собе до собе, од ађунта до предстојника и од предстојника до Муратбег 
 се не говори о умирању од слабе хране, од глади.{S} Свет, испаћен, измучен, ојађен изгубио виш 
"34" /> колико у тај палац.{S} И кашње, од читаве слике, слабо се сећала ичега осим тога големо 
к и буцмасти војник добио грчеве па се, од бола, савио у дио постеље у риче, риче као рањеник.< 
е у кућу.</p> <p>Од страха, од срамоте, од поруге, напослетку се озбиљно разболела.{S} Паде на  
 магази.{S} А он је <hi>наш</hi> човек, од <hi>наше</hi> вере.{S} Неће он пустити да се сви вра 
слати.{S} Није друге него ћу опет и ја. од оно уштеде... знаш што сам продавала пилиће и јаја.. 
ео...{S} Разболео се?. ..{S} Кад?...{S} Од чега?...{S} Где?...{S} И где су га спратили болесна? 
ра крупан зној са чела. — Не знам...{S} Од страха сам изгубио и памет.{S} Гледам шта се ради, п 
ошуље и пружи Јагоди да јој привеже.{S} Од губитка крви а и од страха била је бледа и стрепила  
, јаднице?</p> <p>— Сагријеших, оче.{S} Од добре воље сагријеших, јер ми омиље срцу Није била</ 
е, у први мах као да су се забунили.{S} Од велике радости нису знали шта ће.{S} Изненада неки п 
 официром војници, по четири у реду.{S} Од многог неспавања подбули, готово помодрили у лицу.{S 
ући, избацив још по гдекоју варницу.{S} Од читава села остале још неколике црне разгрејане зиди 
} Ово је Брђанин, интернирац?</p> <p>-— Од Требиња.</p> <p>Цуксфирер се поглади по бради и стро 
а те испила...{S} Изнемого си.</p> <p>— Од болести, бако.</p> <p>— И блијед си, и модар испод о 
а, гологлава, без прекривача.{S} Прљава од суза, бледа, са помученим очима које гле дају некако 
 пажњу на крупљу и јачу ствар, те да га од ове намере одврати.</p> <p>Пошто острани Лакана из к 
;</p> <p>— А шта ако буде писмо од кога од њих?</p> <p>— Их!</p> <p>— А ја ћу га први прочитати 
сви ситни !..{S} Једино би да види кога од познаника и да се поздрави с њим.{S} И у другим коли 
у, стењу...{S} И лијепо чујем глас кога од њих двојице... и распознајем...{S} Јечи и зове... „А 
а.{S} Нек није сам.{S} Нек има још кога од туђе чељади....{S} Биће му лакше.</p> <p>— А чујете  
 Па звоно са цркве...{S} Однијеће га да од њега сакују топ.</p> <p>— Лажеш!</p> <p>— Душе ми.</ 
ком и великом тугом.{S} Знала је она да од искрене туге бољега ни вернијега друга ни пријатеља  
е и клањају смерно, скрушено.{S} Понека од жена и зајеца и сакрије очи убрадаћем; понеки забрин 
 би јој то користило?{S} И зар би могла од старице нешто више сазнати ако би њега уклонила?</p> 
и пакетић са брашном и колачима, добила од Јагоде.{S} Још се у писму вели како је Петар жив и з 
 у кући.{S} Као да се тренутно згрозила од нечега што је прошло или што, можебит <pb n="94" />  
овако слаб и нејак.{S} Уста се сасушила од жеђи, ноге поклецују од умора, ланци жуљају, лактови 
p>— А шта јој би, по Богу?</p> <p>Умрла од срамоте, — одговори стара немилосно.{S} Спанђала се  
ири на једном месту.{S} Непрестано ишла од куће до куће и непрестано питала о комитама.{S} Коли 
.{S} И то је лакше него кад је раставља од њезина детета.{S} И што ће бити с њиме?...{S} Куд ће 
ослови.{S} И одмах почела чувати Лакана од њезиних поклона.{S} Сад мора пазити да га сачува и о 
ш мало па Јагода неће бити тако удаљена од својих комшија.</p> <p>Негде у то доба почели се вра 
 претње, ни казне.{S} Куд ће већа казна од оваког живота, од гладовања?{S} У Требиње се иде по  
па је се сетио?{S} Или био мекшега срца од друга ?{S} Ко зна ! </p> </div> <div type="chapter"  
рана! — узвикну радосно и замоли једног од комита да га закоље. — Вечера треба да буде добра Са 
вник пажљиво их одводећи. — Чист приход од ове забаве иде у корист Вашу....{S} Хајдете кући и с 
досно, нестрпљиво ухвати попа за пешеве од мантије и, молећи,. узвикну:</p> <p>— Ах, оче!</p> < 
и брзо, хитно, готово трком поче да иде од куће до куће.{S} Само да што пре разда, да што <pb n 
 рече развлачећи:</p> <p>— А нема вајде од каве, Манде...{S} Дај ти да се руча, те да што боље  
еки лијек....</p> <p>— А какве ми фајде од освете.{S} Што ће ми то?</p> <p>— Да ми срцу одлахне 
е јаја и кокоши и, не поздравив се, оде од Митре.{S} Она погледа за њим.{S} Причини јој се као  
римаче Лакану, узе га у наручја и одиже од тала.</p> <p>— Лако мој!{S} Лакане, јеси ли се умори 
ивина!</p> <p>— Џелат!</p> <p>— Еј Боже од освете кад ли ћеш се јавит ?</p> <p>Многи почеше гун 
и изгрлили и ижљубили.</p> <p>Петар узе од Лакана штапић и сам поче нагонити овце на стругу.{S} 
у како стриже овце на авлији, застао је од чуда.{S} Није могао веровати својим очима да је то о 
Мартину да ће га строго казнити, ако је од сада пусти да иде куда...</p> <p>Јагодин пакетић, на 
ко њега и као на силу хтедоше да одвоје од овна.{S} Поче да их уједа, да удара ногама, туче!</p 
.{S} У лицу жута, подбула као да болује од водене болести.{S} Кад јој Мартин потврди да су то < 
 снагом одвајале од осталих.{S} По неке од невеста држале су одојчад у нарамку и дојиле, док се 
јака, што се здрављем и снагом одвајале од осталих.{S} По неке од невеста држале су одојчад у н 
били да им се више ни глас не чује даље од постеље; други набрекли, отекли, помодрили у лицу и  
е мало у страну.{S} Само да је што даље од њега!</p> <pb n="49" /> <p>Официр нареди двојици шуц 
управо није кров него остатци, крхољине од њега.{S} Понека црна греда очајно стрши у вис као не 
мињали, тукли.{S} Не попушта.{S} Посрне од ударца, јекне, али се намах диже и, са познатом одли 
о изненада ће га угледати.{S} Јавиће се од некуда, дотрчаће.{S} Не може се не јавити кад га ова 
кали.{S} И они најснажнији раслабили се од врућине, клонули, раздрљили кошуље на прсима и замор 
 што помогне.{S} Једним скоком удаљи се од тараба и брзо, хитно, готово трком поче да иде од ку 
аћају. — тихо одговори Митра, држећи се од њега у пристојној даљини, као што и доликује женском 
мах опази.{S} Брзо се <pb n="48" /> оте од бабе, потрча међу овце и обгрли Гарана обема рукама. 
одмах разда, али не може.{S} Треба срце од челика, које би одлучило да одмах пође.{S} Чини му с 
{S} Лакан, запрепашћен, изви се, и више од пренеражења него од бола гласно јаукну.{S} Сви зачуђ 
луба и жандаре, неки као да се стресоше од страха.{S} Један гласно прогунђа:</p> <p>— Зло, синк 
 да јој привеже.{S} Од губитка крви а и од страха била је бледа и стрепила је.{S} Чинило јој се 
лона.{S} Сад мора пазити да га сачува и од њезиних погледа.{S} Она је лепа, она и погледом може 
у.</p> <p>Јагода се препаде и од њега и од његова поздрава.{S} Пригушено врисну и, одгурнувши г 
е?{S} Зар нам душманин јачи и од Бога и од правде божије и од икога на свету?...{S} Симате мој, 
бе до собе, од ађунта до предстојника и од предстојника до Муратбега, који издаје брашно, знају 
 уђе у кућу.</p> <p>Јагода се препаде и од њега и од његова поздрава.{S} Пригушено врисну и, од 
нин јачи и од Бога и од правде божије и од икога на свету?...{S} Симате мој, Симате мој!...{S}  
ни хтели и колико су хтели.{S} Некоји и од сељака, који су имали новаца да „подмажу где треба , 
ворити неће?{S} Зар нам душманин јачи и од Бога и од правде божије и од икога на свету?...{S} С 
и остатци од каната, креветаца, крајеви од ћебета и гуњева, разбијени бардаци, чутуре, поломљен 
 да да, нити икога да усрећи, иште крви од порода њихова, тражи да се гине за њега, за његов до 
арачке образе.{S} Али као да се застиди од свега тога.{S} Некако поплашено погледа унаоколо: да 
лца.{S} Црн, црн, црн, црњи и страшнији од прста судбине !</p> <p>— То су они што их јуче објес 
да се не умори.{S} Само да се не одвоји од свога детета, од своје <hi>мазе</hi>.{S} На толику н 
тисло.{S} Нити војска може да се одвоји од њих ни они од војске.{S} Једва, у неко доба, команда 
оче истрчавати и провиривати.{S} Понеки од домаћина крену да види шта је?{S} Је ли каква изнена 
да им је цео свет крив што су их отргли од кућа и што их овуда гоне.</p> <p>Официр раздели чету 
риле очи. „Ако ћу умријети од глади или од куршума волим умријети код куће него у туђем свијету 
или, да нико не сме причати да су умрли од глади.{S} Ако ко и одсад тако умре, ни за њега се не 
 изнемогла.{S} Не толико ни од глади ни од жеђи колико од бриге за унуком.{S} Кад су јој запове 
 и грли, није га хтео мазити.{S} Чак ни од лањске године откако му мати умрла те остао сироче.{ 
леда, слаба, изнемогла.{S} Не толико ни од глади ни од жеђи колико од бриге за унуком.{S} Кад с 
 да се не приступа.</p> <p>Зато нико ни од придошлица не смеде да се упути тамо.{S} Нико није-п 
а држак од ножића као да би да се брани од некога.{S} Поплашено погледа око себе.{S} Погледа пр 
 војска може да се одвоји од њих ни они од војске.{S} Једва, у неко доба, командант подвикну да 
горадили, узалуд напомињали како су они од <hi>царске вјере</hi> а нису бунтовници.{S} Жандари  
 свак се грли с њим....{S} А он је гори од Јагоде.{S} Јагода се предала, а он се продо.{S} Прод 
јавиле комите, као да почела излуђивати од радости.{S} Са неколико стране почеле се разносити в 
атима.{S} И ноге јој почеше поклецивати од узбуђења ...{S} Шта ће јој Митра сада ? . . .{S} А о 
 њима се отвориле очи. „Ако ћу умријети од глади или од куршума волим умријети код куће него у  
ему и угледа га тако ...{S} Шта ће бити од њега?..{S} Јуре му био десна рука.{S} С Јуром се пон 
ући какве га муке чекају. како мора ићи од писара до писара, од собе до собе, од ађунта до пред 
итра пригрлив је на прса. — Нема помоћи од кукњаве...{S} А и мени су убили сина...{S} Мога убиш 
 незгодне дрвењаре направили су војници од дасака.{S} Мали. ниски прозорчићи, расклимани; врата 
 По авлији растурени, изломљени остатци од каната, креветаца, крајеви од ћебета и гуњева, разби 
, — одговори Лакан збуњено, поцрвенивши од стида. — Нисам чуо.</p> <p>— За ту наредбу мора свак 
че, скупи се и грчевито стиште за држак од ножића као да би да се брани од некога.{S} Поплашено 
писмоноша.{S} Мора да има везе са неким од непријатеља; изабрали га баш зато што је мали, да је 
“ а два су тврдила да је „крив“ Већином од једног гласа решен је.</p> <p>Одмах с вечери кренуо  
адића хлеба, — узмешан кукуруз са ресом од лесковине, — и један скамењен, зачађао комадић сира. 
 главу, Уједно је наумио, — опет кришом од Манде, -— да прода своје тешке, сребрене токе, те да 
езрењем гледа на све око себе.{S} Један од шуцкора, дебео, угојен, као да се зачуди тој њезиној 
лаши.{S} Једва ако по некад прође један од оних сељака што су некад служили у жандарима и што с 
 без страже.</p> <pb n="80" /> <p>Један од вектера, омален, дешмекаст, лењ, тромо се утега у со 
аком бубне у леђа.{S} Сам мучен и кињен од својих старешина, окорео је отупео, и као једва доче 
 чобани у брдо на мрвице и ухватише као од шале.{S} Турну га под једно сандуче, наумивши сутра  
 обичаја.{S} Питало се и испитивало као од беде.{S} Сведоцима се мала пажња поклањала и ако их  
дити као обично.{S} Три пута је посрћао од удараца и сваки пут једва се придигао.{S} И сам војн 
ен, изви се, и више од пренеражења него од бола гласно јаукну.{S} Сви зачуђено погледаше тамо.{ 
гледа на карту на коју је вехтер. онако од ока, бележио температуру, узе га за руку, опипа му п 
гаре и пуше, пуше, пуше ...{S} Недалеко од њих, на простртим ћебетима, леже двоје болесника.{S} 
 врисну, одскоче и беже даље.{S} Понеко од оних мањих уморено малакше, посрне.{S} Закопа се у д 
Не толико ни од глади ни од жеђи колико од бриге за унуком.{S} Кад су јој заповедили да изађе,  
шовића, — замоли Митра и одмаче се мало од огњишта. — Први је опањкао Симата, а други га објеси 
дину кућу и не погледа.{S} Стид га било од толиког света. <pb n="20" /></p> <p>— Симат Станишић 
одиста све поробили.{S} Све што је било од вредности.{S} Ни кашику масла, ни шаку брашна да ост 
е хтела морала је да остане Шта би било од њега кад би га оставила сама?</p> <p>Пред вече, пошт 
оверљиво;</p> <p>— А шта ако буде писмо од кога од њих?</p> <p>— Их!</p> <p>— А ја ћу га први п 
 увек крили, бежали <pb n="11" /> једно од другога.{S} Да их сељани неби опазили и штогод замер 
укне, а нико не ноже да се одвоји мирно од села, од своје <pb n="51" /> куће.{S} Две три жене з 
е, ни за њега се не сме рећи да је умро од глади.{S} У овој земљи свак има да једе, а ко је кри 
ко чељаде које се у селу разболи, макар од какве болести, види и обиђе.{S} Није чекао да га зов 
в Турчин добили су право, да је отимају од народа и да плаћају колико они хоће.....{S} Ја....{S 
ста се сасушила од жеђи, ноге поклецују од умора, ланци жуљају, лактови боле, све кости боле.{S 
p> <p>Од тада сваки дан ишла је по селу од куће до куће.{S} Питала је ли ико био у Мостару <pb  
ли, сакрио се за кућу, у једну рушевину од појате, и ту плакао горко и неутешно. </p> </div> <d 
авим вешалиштем, кад се циганин одмакну од вешала и некако поносито указа на старца, који је ви 
гли забранити да се не говори о умирању од слабе хране, од глади.{S} Свет, испаћен, измучен, ој 
е, што пре није знао, и да оплете корпу од шибља и да извезе штап.{S} Чак су замећали и неке иг 
ведрој и топлој летњој вечери не одмичу од ватре нити излазе напоље.{S} А сено мирише, а клепет 
у ноћ мучно се, знојио, превртао, А још од сванућа дигао се изломљен, сатрвен и суморан.{S} Ниј 
ад главе и високо измахују њима.</p> <p>Од Срба нигде никога.{S} Сви дућани позатварани.{S} Нек 
етар је велики, а Лакан је мали.</p> <p>Од тада сваки дан ишла је по селу од куће до куће.{S} П 
 хитно, хитно сакрива се у кућу.</p> <p>Од страха, од срамоте, од поруге, напослетку се озбиљно 
рукама, бојећи се да не писне, да се не ода.{S} Зар пред толиким душманима да открије свој голе 
вели их далеко у страну.{S} Неки почели одабирати и овце и већ су двојица тројица некако заглед 
у, и заставу носио; Ивица је, међу осам одабраних коњаника, на коњу дочекао новог фратра, кад ј 
илази, премера даске, надајући се да ће одабрати коју, да склепа макар и труо креветац.</p> <p> 
када нису имали оружја у рукама, или га одавно нису имали, непрестано се играју с пушкама. и не 
арскм хлебом</hi> .{S} Међу Брђанима се одавно утврдило уверење да је сваки, који само окуси бе 
над Лакана да види : спава ли.{S} Он се одавно био пробудио и једним оком лукаво провиривао исп 
а сврше, — можда би један човјек ево то одавно свршио, — поредаше чељад по војничку.{S} Настаде 
{S} Ко ће га пред зору прекрстити да му одагна чине и мађије?..{S} Нико, нико живи неће се побр 
ти:</p> <p>— Баба!</p> <p>Старица се не одазва.</p> <p>— Баба!{S} Шта си ми донијела?</p> <p>—  
обично прозову наопако.{S} Ако им се не одазове, псују; ако се одазове и не погледају га.</p> < 
{S} Ако им се не одазове, псују; ако се одазове и не погледају га.</p> <p>Пошто су прозвали, по 
е, разгледаше најпре све по кући; затим одбацише струке са себе а пушке положише у крај.{S} Сви 
в из обе руке, и понуди завој.{S} Митра одби.{S} Опара рукав са некакве старе кошуље и пружи Ја 
 понуди из своје чутуре коњака.{S} И то одби.{S} Узви главом, уздахну и измакну се мало у стран 
х шака. <pb n="111" /> Нико, додуше, не одбија, свак обећаје.{S} Чак зе и највећа господа заузи 
атра у част новим гостима, па задовољно одбија димове и смешка се на свакога.{S} Пламен, заигра 
 далеко и тону у провидној помрчини.{S} Одбијају се о брда и клисуре и, растркани, опет се прип 
ни, озбиљни.{S} Запалили цигаре и мирно одбијају димове као на збору каквом.</p> <pb n="38" />  
ије ни чула.{S} Само се прекрсти и опет одважно пође.{S} Цугсфирер, бесан, остави пушку у стран 
есет девојака, што се здрављем и снагом одвајале од осталих.{S} По неке од невеста држале су од 
 крај, запуштен, заборављен.{S} Куће са одваљеним вратима и прозорима, рашчупаним стрехама, <pb 
отово врисну:</p> <p>— А бабо?</p> <p>— Одвели га, — мирно одговори Митра и нежно је прихвати о 
неки војници одвојили и коње и говеда и одвели их далеко у страну.{S} Неки почели одабирати и о 
есити, лопове!</p> <p>Тачно у осам сати одвели га на суд.{S} Тројица војника са пуним пушкама п 
и.{S} Узалуд.{S} Кад је видио како је и одвише упорна, на силу је одвуче у кућу и тамо закључа  
на?...{S} Зар на фронту може неко имати одвише пара?</p> <p>Чим је изишао, заврти Манда главом  
Ето, — опет ће онај чиновник пажљиво их одводећи. — Чист приход од ове забаве иде у корист Вашу 
збише око њега и као на силу хтедоше да одвоје од овна.{S} Поче да их уједа, да удара ногама, т 
овикивање.{S} Изброје једну пругу па је одвоје у страну; затим изброје другу, трећу.{S} Све раз 
ти? ...{S} Није друге него ће их, овако одвојене поубијати.{S} Или их поморити глађу.{S} Или... 
— Ето их!</p> <p>Почеше се помаљати.{S} Одвојени, раздељени у омање групе.{S} Негде их нема нег 
{S} Десетак младића, сакатих, седели су одвојени у страни, на спарушеној трави, и замишљено гле 
 ноћ а да се не умори.{S} Само да се не одвоји од свога детета, од своје <hi>мазе</hi>.{S} На т 
шало, стисло.{S} Нити војска може да се одвоји од њих ни они од војске.{S} Једва, у неко доба,  
очепа ли се једно другога не може да се одвоји, одмакне.{S} За час би то као и покушали, али чи 
 викне, да јаукне, а нико не ноже да се одвоји мирно од села, од своје <pb n="51" /> куће.{S} Д 
> <p>— Но..</p> <p>Међутим неки војници одвојили и коње и говеда и одвели их далеко у страну.{S 
љу и јачу ствар, те да га од ове намере одврати.</p> <p>Пошто острани Лакана из куће, стаде <pb 
 са домаћицом проклиње силеџије који их одвукоше.{S} Та зар непријатељ није исти, заједнички?{S 
а Бог зна куд га могу немилосни душмани одвући.</p> <p>Није је могло утешити ни писмо, које је  
дио како је и одвише упорна, на силу је одвуче у кућу и тамо закључа у собу.</p> <p>Крај цркве  
ам знао врло добро да се не сме ни сата одгађати и да му карте одмах пропадају чим мало закасни 
итати.</p> <p>Па крене из куће и лагано одгегуца низа страну.</p> <p>Митра и Манда као да се ни 
алио с питањима а он се брани и неће да одговара. — <pb n="30" /> Остави !...{S} Сјутра ће их,  
т да је испитују, И залуд.{S} Никако не одговара...{S} Ра да није луда?...{S} Луда?...{S} А зар 
вен у лицу, некако чудно гледа, сметено одговара.{S} За голуба, рече, да је више него сигуран д 
е међ даске.</p> <p>— Ено нам домова, — одговарају Брђани а смеју се.{S} Многи, нестрпљив, сео  
p>Баба Марија, кад су је напољу питали, одговарала да болест није тако опасна.{S} Тврдила Је по 
 не чује.{S} Затим, на поновне опомене, одговарао је како није преша, да се може оставити на др 
ач питање, намештајући уво да боље чује одговор.</p> <p>— Ухватили га ми, чобани, — одговори Ла 
су веровали да је стара мало луцкаста и одговор им се учини врло згодан.{S} Осмехну се и дебељк 
ојзи, Марији, даде?{S} Па и не чекајући одговора, бирала је што јој се свиђало и узимала.</p> < 
е!{S} Недај никуд да иде!..{S} Ти си ми одговоран за њу...</p> <p>Митра, изнемогла, .ош је мало 
/p> <p>— Ја бих кукала да ме не гоне, — одговори Митра суво, и слободно му погледа у очи.</p> < 
би, по Богу?</p> <p>Умрла од срамоте, — одговори стара немилосно.{S} Спанђала се са некаквим шв 
вор.</p> <p>— Ухватили га ми, чобани, — одговори Лакан и поверљиво се окрену тумачу.{S} У њему  
p>— Што смо дужни, треба да се плати, — одговори Митра, па, и не погледав на позив узе га, прев 
ништа.</p> <p>— Сви смо ми хапсеници, — одговори му да макар што каже. -- Сви.{S} Зато нас и чу 
но држати голубове?</p> <p>— Не знам, — одговори Лакан збуњено, поцрвенивши од стида. — Нисам ч 
хљеба.</p> <p>— А биће и хљеба у нас, — одговори харамбаша мирно вадећи омањи чешаљ и зачешљава 
 Здраво живо?</p> <p>— К’о што видиш, — одговори му Митра мирно, понудив столицу.</p> <p>Није с 
— Зар си жив?</p> <p>— Жив, — покуша да одговори Лакан али није могао.{S} Језик му некако одебљ 
 за руку.</p> <p>Лакан и опет покуша да одговори.{S} Узаман.</p> <p>— Опет облоге, — нареди док 
то тражити, требити у коси.{S} Ништа не одговори..{S} А он се окрену Јагоди и рече достојанстве 
а ништа фалити.</p> <p>Старица ништа не одговори.{S} Само га погледа једним топлим, широким пог 
<p>Пође, закуца на врата.{S} Нико му не одговори.{S} Љутито опсова нешто и залупа јаче.{S} Врат 
е Лакану и каза шта га питају.{S} Лакан одговори.{S} Каза им и откуда је и коју веру верује и к 
а?</p> <p>— Има свега фала Богу, — брзо одговори Митра, са детињским поносом.{S} Стара, чуварна 
и. — У кући? .</p> <p>— У кући, — мукло одговори Лакан. —</p> <p>Остарила.</p> <p>— А би ли ми  
незнам ни читати ни писати. — безаслено одговори Лакан, играјући се капом. — Ни слова!</p> <p>П 
p> <p>— Бог нек суди и опрашта! — мирно одговори Митра, па опет прихвати за своју преслицу.</p> 
p>— А бабо?</p> <p>— Одвели га, — мирно одговори Митра и нежно је прихвати око паса. — Пси!</p> 
 <p>— Симата ће осветити закон, — мирно одговори Петар, лагано скинувши капу и полажући је на к 
> <p>— Даће Бог биће и добро, — поносно одговори Митра, исправљајући се.</p> <p>— Мучно, мучно, 
и. — А?</p> <p>— Уморили, богме, — тихо одговори Митра. — Није шала толико путовање.</p> <p>— А 
> <p>— Само се мртви не враћају. — тихо одговори Митра, држећи се од њега у пристојној даљини,  
ива, дражи и два пута хтела оштро да му одговори, да увреди.{S} Ипак се савладала.{S} Не због т 
рити.{S} Ни на једно питање питање није одговорила.{S} Шутела је упорно, тврдоглаво.{S} Чинило  
а.{S} Слегао је мирно раменима и хладно одговорио:</p> <p>— А што ћу му ја У....{S} Ако му је с 
ко деца у зору заишту хлеба, шта ће им. одговорити ?{S} Чиме их замамити ?</p> <p>Разбише се по 
знали.{S} На питање куд иде, није хтела одговорити.{S} Ни на једно питање питање није одговорил 
ше. „Ако је болесна, боље нек одма умре одговорише. „Не ће нам барен сметати у путу..</p> <p>Пр 
Сјутра му је расправа на суду, па би да одгоди....</p> <p>Војник се врати па опет подвикну на Л 
озима ни за лековима.{S} Он је желео да одгонене: где је?{S} И како је овамо дошао?{S} Ко га је 
 сакривај. —зашушкета поп пријатељски и одгрну јој чашаф са лица. — Ја нисам дош’о на какву дуг 
.</p> <p>— Нека је.</p> <p>Немилосно је одгурну, па повуче Лакана за руку.</p> <p>— Иди пред на 
 улазак у кућу. </p> <p>Мргуд је лагано одгурну, прође и седе на омању троножницу.{S} Одупре се 
његова поздрава.{S} Пригушено врисну и, одгурнувши га, хитно истрча из куће.{S} Побеже старој М 
Светину, која је насртала да се провре, одгурнуше натраг.{S} Неколицину упорнијих морали су да  
, узе јаја и кокоши и, не поздравив се, оде од Митре.{S} Она погледа за њим.{S} Причини јој се  
Мргуд!</p> <p>— По три пут јадан....{S} Оде му и живот и образ, — дочека неко из гомиле.</p> <p 
 се наздрављати.{S} Први започе поп.{S} Оде најпре до врата, добро разгледа да нема ко око куће 
.{S} За два дана нису пуштали никога да оде и да види како јој је.{S} Тек трећи дан нађоше неку 
у постељу.{S} Вехтер се једва накани да оде доктору и да му читаву ствар пријави.{S} И брзо се  
њ, а сад га, ето, гони.{S} Драго јој да оде па макар на дан...{S} И јадни Мартин ропће, непрест 
 напослетку, увери се да „нешто има, те оде и пријави тамничару.</p> <p>— Мора радити! — повика 
 се сељанима замерити, одлучи се да јој оде. „Грехота је, хришћанска је душа прошапта. „Ако је  
ао да га зову ни да га мољакају.{S} Сам оде, погледа болесника, распита се за здравље.{S} Ако в 
 нема.</p> <p>И газда се окрену и мирно оде у магазу.</p> <p>— Шта ћемо сад?</p> <p>И сељаци се 
акан али није могао.{S} Језик му некако одебљао, па никако да му се разуму речи.</p> <p>— Хвала 
е касарне, заробили три машинске пушке, одела, муниције.</p> <pb n="113" /> <p>Митра никако ниј 
ицини народних људи предадоше све.{S} И одело, и оружје и храну.{S} Све магазине, бараке, болни 
 умро.</p> <p>— А молим ти се, бако, да одем мало до Јагоде — тихо прошапта Лакан прилазећи Мит 
н врати.</p> <p>Лакан и комита донесоше одерана овна, расекоше, приставише на ватру у велики ко 
че, певају.{S} Понеки носе и барјачиће, одигли их изнад главе и високо измахују њима.</p> <p>Од 
тарели миш.{S} Погледа мало слободније, одигне бркове у вис као да би да омирише нешто, па се н 
ити....{S} Тако је данас.</p> <p>Јагода одиже крст и рече мекше:</p> <p>— А добар је био, добар 
а се примаче Лакану, узе га у наручја и одиже од тала.</p> <p>— Лако мој!{S} Лакане, јеси ли се 
 се није шалити, — узвикну Крсто јаче и одиже прст изнад чела, — Плаћај што прије.</p> <p>Па, к 
логу неком она се сва преви, једну руку одиже на прса и као да очекиваше заповест.</p> <p>Кад с 
 премери кућу и дубоко уздахну.{S} Овде одиста све поробили.{S} Све што је било од вредности.{S 
ници, — прве ласте!</p> <p>Треће вечери одиста јој стигоше у походе.{S} Петорица.{S} Умотани у  
Ево!..{S} Пред селом!..</p> <p>Кадикада одјекне по који пуцањ из пушке.{S} Јато поплашених вран 
них коња растолеже се кроз читаво село, одјекује измеђ планина и негде високо, високо, трзајући 
а га и некако ужурбано запита:</p> <p>— Одклен голуб?</p> <p>— Ухватили чобани.</p> <p>— Је ли  
ју.{S} А неки непрестано мисле о храни, одлазе у Требиње и враћају се сетни и забринути.{S} Жен 
, подзидивао оборене зидове око авлије, одлазио до забрана и доносио отуд по два по три нарамка 
два по три нарамка дрва.{S} У Столац је одлазио само по потреби, кад му понестане брашна.{S} Зн 
бим !</p> <p>Стара, још једнако збуњена одласком њезина буцмастог, <hi>малог</hi> Петра, некако 
е.{S} Што ће ми то?</p> <p>— Да ми срцу одлахне...{S} Да се мало нвсладим.</p> <p>— Ех, Јуре, Ј 
јекне, али се намах диже и, са познатом одличном упорношћу луда човека, још јаче наставља.{S} З 
и.</p> <p>Кад је Мргуд оштрије прекори, одлучи се.{S} Отвори канат.{S} И одмах застаде крај <pb 
 макар знао да ће се сељанима замерити, одлучи се да јој оде. „Грехота је, хришћанска је душа п 
 ма куд сакрије испред ње.{S} Касно.{S} Одлучи се некако, крочи. и, не смејући да уђе у авлију, 
 Митра и поче се припремати за пута.{S} Одлучила је да сама иде у Требиње, те да сазна: шта је  
 може.{S} Треба срце од челика, које би одлучило да одмах пође.{S} Чини му се, биће му лакше ак 
p> <p>— Ја сам ухапшена, а није он рече одлучно.</p> <p>— Ти нам не требаш....</p> <p>— Мој је  
ори спречише. „Ако је болесна, боље нек одма умре одговорише. „Не ће нам барен сметати у путу.. 
гледала и весело му маше руком.{S} А он одма малакса.{S} Дође му да се врати кући, да се ма куд 
 се једно другога не може да се одвоји, одмакне.{S} За час би то као и покушали, али чим хоће д 
ресе читавим вешалиштем, кад се циганин одмакну од вешала и некако поносито указа на старца, ко 
веда.{S} Наредише и чељадима да излазе, одмах, без устезања.{S} Три прљава. пијана војника, кој 
ину кућу дођоше само двојица.{S} Један, одмах при уласку, замахну да удари, Али кад опази како  
> <p>Чим је приспео у мостарски затвор, одмах га стрпају у једну ћелију.{S} Они су то, додуше,  
 болнице, судове.{S} А ови хоће да иду, одмах да иду.{S} Само моле да их лепо пропусте, да им с 
ло поредали, седе на трави и чувају их, одмах занеми.{S} Чини се намах ће изазвати погрде и уда 
нутра.{S} Чим опазе кога, <pb n="99" /> одмах измахују руком, чибуком, дају знакове да се не пр 
а би да се увери: пише ли баш тако,.. — Одмах...</p> <p>— И треба, и треба, — искеси се према њ 
 се лагано диже и пође према вратима. — Одмах затварај врата ! — опомену је заставши на прагу.  
>— Ах, оче!</p> <p>— Хоћеш ли?</p> <p>— Одмах.</p> <p>Па, бојећи се да се поп не предомисли. за 
д спомену како јој умро отац у Араду, а одмах описује како су војници њезину, Митрину, кућу пон 
еба срце од челика, које би одлучило да одмах пође.{S} Чини му се, биће му лакше ако их преко н 
или, сусрели.{S} Ко био да био, само да одмах могу на њему да се искале, да покажу своју силу.< 
уратбегове слуге да му оно десетак кила одмах издају а да га не задржавају због њих по два по т 
ацакати, бранити.{S} Ето газде Пешикана одмах крај њега!...{S} Опружио своје големе, грамзиве р 
пљив, сео на гомилу, на голо камење, па одмах запалио чибук, замишљајући да је уз своје огњиште 
лике куће? он каже: „наредба"....{S} Па одмах пише у Требиње да му треба неколико нових барака  
рећнике.{S} Шта више рекоше му, да може одмах да иде кући.{S} И парница му свршена.{S} Три глас 
престано га у прсте кљуцају.{S} Знао је одмах да ће имати неких непријатности.{S} Такви снови н 
или, шуцкори нису имали срца да јаднике одмах покрену на пут.{S} Пустили их и да плачу и да се  
лагано, лагано нариче.</p> <p>Јагода се одмах досетила да се нека несрећа догодила.{S} Познала  
 у куће, харали.{S} Где дођу мора им се одмах припремити ручак; пића мора бити обилато.{S} И св 
ре које му нису биле познате и он им се одмах жељно и страсно предавао.</p> <p>Мартин, немоћан  
 није му требало плаћати.{S} И Лакан се одмах снашао међу новим друговима и одмах се сприљатељи 
 је убио?{S} Наравно, Србин.{S} Зато се одмах и окупи читава чета војника и, уз трештање труба  
е не сме ни сата одгађати и да му карте одмах пропадају чим мало закасни.{S} Напослетку кад му  
ter"> <head>X.</head> <p>Жандари почеше одмах да робе и. плене и по кућама.{S} Где год шта бака 
ли Боже ! :</p> <p>Петар и Лакан седоше одмах.{S} Старица као да се још устручавала.{S} Гледала 
ознала би одмах каква је болест...{S} И одмах би нашла траву, нашла прави лек.{S} Познаје она т 
 да са Јагодом нису чисти послови.{S} И одмах почела чувати Лакана од њезиних поклона.{S} Сад м 
екори, одлучи се.{S} Отвори канат.{S} И одмах застаде крај <pb n="22" /> прага као да би да му  
ити се сакрити.{S} Видели је издаљега и одмах познали.{S} На питање куд иде, није хтела одговор 
 се одмах снашао међу новим друговима и одмах се сприљатељио с њима.{S} Научили га и да прави с 
.{S} Сва ова чељад мора оставити село и одмах ићи.{S} Куда ?...{S} Знаће се већ куда.{S} То ће  
, да му спусти руку на чело, познала би одмах каква је болест...{S} И одмах би нашла траву, наш 
домисли. запита живље:</p> <p>— Може ли одмах?</p> <p>— Може, може, синко.</p> <p>Јагода узе кр 
 Паде на постељу, занеможе.{S} Нису јој одмах веровали.{S} За два дана нису пуштали никога да о 
 n="73" /> светлости у мрак, није могао одмах распознати ни сагледати, опружише према њему дуга 
.{S} Застење ли који или проговори, ето одмах жандара, да га тешким кундаком грухне у ребра и д 
о...{S} Пошљи свијећу.</p> <p>— Послаћу одмах сјутра...</p> <p>И зариче се да ће још поклонити  
морио нешто.{S} Морао би и требао да их одмах разда, али не може.{S} Треба срце од челика, које 
ml:id="SRP19191_C5"> <head>V.</head> <p>Одмах иза поноћи придиже се Митра и поче се припремати  
ећином од једног гласа решен је.</p> <p>Одмах с вечери кренуо је кући. </p> </div> <div type="c 
} Остави !...{S} Не питај !... — И поче одмахивати руком као да неко навалио с питањима а он се 
он их јео, морао да једе...{S} Она само одмахну рукама, привуче га себи и позва да вечерају. </ 
сушило жито.{S} Па и он би, напослетку, одмахнуо руком и казао: „ђеци и тицама ко ће судити'?.. 
анина Ибра Дурушовића, — замоли Митра и одмаче се мало од огњишта. — Први је опањкао Симата, а  
атоварио болесно дете, зове да га когод одмени.</p> <p>Блека, мека, букање, рика, звекет пушака 
гој, — откако се Митри зацелише руке, — одмењивала, заједно се бринула о свим пословима.{S} Што 
букање, рика, звекет пушака и бајонета, одмерено ударање старачких штапова о тврду цесту.{S} И  
 Требиње, питају, распитују.{S} Неки се одметну и до комита, у планину, да и њих запитају.{S} Н 
 овако ведрој и топлој летњој вечери не одмичу од ватре нити излазе напоље.{S} А сено мирише, а 
ама запослене домаћице пеку, кувају без одмора, да их могу дочекати понудама.{S} Деца направила 
а га пусте барем за час да седне, да се одмори.{S} И да се заложи чиме.{S} За све време, за два 
.{S} Њему нареди нека иде у кућу, да се одмори и узгред, да што заложи.</p> <p>Ступивши на праг 
авите сану...{S} Уморна сам, хоћу да се одморим.</p> <p>Једва једном могла је, како је зажељела 
падати ...{S} Није ништа крупно.</p> <p>Одмота своју искушљану и испуцану мушему, извади читав  
били близу, нашла би мајка и капетана и однела му понуда — те мало дувана, те коју кокош, те не 
 спала!</p> <p>Сутрадан, рано, звоно су однели из села.</p> </div> <div type="chapter"> <head>X 
и, колико су добили гроша као тркачи за однесене трке; колико се девојака отимало око њих.{S} Ј 
прави.</p> <p>— Па звоно са цркве...{S} Однијеће га да од њега сакују топ.</p> <p>— Лажеш!</p>  
н, готово, по једна или по двоја носила односе се на гробље; стари поп сваки дан у неколико кућ 
сталих.{S} По неке од невеста држале су одојчад у нарамку и дојиле, док се друга деца хватала з 
е Лакан брани, опире Осећа да неће моћи одолети.{S} Оне страшне очи као да му испијају сву снаг 
 кући</hi> нико не сме џаба јести; мора одрадити оно што поједе.{S} Дадоше му да вуче некаква к 
зна: шта је са Симатом?{S} Није ли и он одређен за Мађарску или га гурнули у те проклете таоце? 
да би трком да дођу до места које је им одређено; старији и немоћнији, стењући, јечећи, кашљући 
 заједно, под пратњом шуцкора послаше у одређено место.</p> <p>Стару Митру, заједно са Лаканом  
и на се и почела би да брани слободно и одрешито.{S} Симат се морао повући и, гунђајући, остави 
Бугарин малаксао, неће се ни Турко дуго одржати...{S} Не може.{S} Испребијаше и <pb n="116" />  
, оргињање.{S} Као да се негде у даљини одроњују читаве стене, са хуком и тутњавом, и лете, кот 
у пијанству оном, поручила им по једном одрпанцу, да јој на село дођу.{S} Лепо да дођу овде, у  
ичати да су умрли од глади.{S} Ако ко и одсад тако умре, ни за њега се не сме рећи да је умро о 
ма а у коме се кува вечера.{S} Рашчупан одсев заиграва по мрким лицима сељака, склизне низ попо 
гу голуба, лагано напуни пушку, па суво одсече:</p> <p>— У име закона ти си ухапшен.{S} Послаће 
{S} Погледа је, климну главом и кратко, одсечно избаци:</p> <p>— Но ...</p> <p>Пође, закуца на  
е.{S} Сусретну ли кога узверено врисну, одскоче и беже даље.{S} Понеко од оних мањих уморено ма 
браду или затитра на камилавци, па живо одскочи уза зид, задрхће око прозора, да опет брзо прел 
 Затим, поносит што је он први уграбио, одступи да <pb n="119" /> и баби начини места.{S} Стара 
суђе; мету, распремају по авлији, Често оду преко пута да се мало разговоре.{S} Туже се како не 
у, прође и седе на омању троножницу.{S} Одупре се лактовима о колена, спусти главу међ шаке и з 
и, да му буде вереница?{S} И њоме да се ожени?{S} Јели Симат имао памети кад је пристао?,..{S}  
5"> <head>XVI.</head> <p>Село почело да оживљава, да се буди.{S} Здравији и снажнији људи запос 
се неприметно надигла.{S} Увек хладан и озбиљан, увек прави <hi>домаћин</hi>.{S} Ни сада не хте 
 за здравље.{S} Ако види да болест није озбиљна, посаветује и болесника и чељад, како да га њег 
еди и причести?...{S} Опазивши га овако озбиљна и мирна, сва се стресе.{S} И некако радосно, не 
су по двојица талаца.{S} Хладни, мирни, озбиљни.{S} Запалили цигаре и мирно одбијају димове као 
шао се међу њих.{S} Сви некако суморни, озбиљни.{S} Ватра на огњишту прашти, пуцкара; весели пл 
ндант, жандар који је и заповест донео, озбиљно се наљути.{S} Криво му што се толико отеже с по 
а, од срамоте, од поруге, напослетку се озбиљно разболела.{S} Паде на постељу, занеможе.{S} Нис 
ни болесника.{S} Све се подмладило, све оздравило.{S} Лепо су видили како им горе куће; знали с 
ли се око развалина.{S} Хоће што пре да озидају и <pb n="104" /> поправе куку. макар само толик 
скушља а он им уз о за стару цијену.{S} Ојадио куће!....</p> <p>— Влада помаже њему, а он помаж 
е, од глади.{S} Свет, испаћен, измучен, ојађен изгубио више сваки страх, те пустио срцу и језик 
рене капе на чело стрељају два соколова ока, танки брци повили се па се лепршају, а доња усна н 
да на карту на коју је вехтер. онако од ока, бележио температуру, узе га за руку, опипа му пулс 
хо припита и Мартин пунећи лулу и испод ока их гледајући. — А?</p> <p>— Уморили, богме, — тихо  
их да обори.{S} Кивно, осветнички испод ока погледају остали на жандаре.{S} А ни један не сме д 
 пркосно исправила и погледала их испод ока.</p> <p>Хтели су опет да је испитују, И залуд.{S} Н 
ао инвалиде.{S} Без руке, без ноге, без ока.{S} Сви ослабили, изнурени.{S} Очи жуте, лица модри 
лавозији (чини се да му има у глави пет ока) о газди Пешикану.{S} Газда Пешикан био је некако т 
за два дана, нити му даду да једе ни да окваси уста. „Хајдук си ти, ти си на сваке муке научио  
их смиловао неби, нити би им којом капи оквасио уста.</p> <p>Једини луди Васо што изгледа весео 
ање једну оку сувих смокава и барем две оке ораха.{S} А стрико Петар ће донети и пушку и, сигур 
чеше шенлучити; неки све цвеће којим се окитили побацаше на војнике.{S} Једни рашириле руке те  
Јер је богат, јер има паре...{S} Ено га окитио кућу, растворио врата, довео свираче, изнио вино 
тегао једном двапута, зовнуо, и лагано, оклевајући, кренуо преко прага.{S} Прва кућа у коју је  
ава старог Крсте поропчије, са великим, оклемпљеним ушима и оприштеним тешким брковима које је  
 не <hi>олаје</hi>. — А оклен?</p> <p>— Оклен?</p> <p>Манда обори главу.</p> <p>— Продаћемо ког 
 из руке а да их не <hi>олаје</hi>. — А оклен?</p> <p>— Оклен?</p> <p>Манда обори главу.</p> <p 
вку и поче куцкати по столу.</p> <p>— А оклен ти голуб? — преведе тумач питање, намештајући уво 
 носу и некаквом сламком међ зубима.{S} Око њега, са две стране, по два капетана.{S} Лакану се  
 назва Бога и некако збуњен застаде.{S} Око огњишта, са обе стране, поседали неколико сељана и  
ља мачка направила у њој свој лежај.{S} Око сатрвених и прекрханих <pb n="98" /> грбача сасутих 
је својим црвеним барјачићем и обиграва око котла што виси о веригама а у коме се кува вечера.{ 
е се прибирати, освешћавати.{S} Погледа око себе и опази сасвим нова лица.{S} Неки људи које пр 
а се препаде.{S} Некако збуњено погледа око себе, па, и не гледајући у њу, ужурбано поче говори 
е брани од некога.{S} Поплашено погледа око себе.{S} Погледа према литицама куд је нестало тице 
икупио око себе те му се некако саплела око нога; само непослушни, дуги рукави лепршају као пол 
{S} По брдима, по лединама, по гајевима око села почеше се јављати војници.{S} Чобани већ нису  
ачини места.{S} Стараца се пажљиво отра око уста, обујми Петрову главу рукама и пољуби га у чел 
иза леђа јој.{S} Замислила се, па ништа око себе не види и не чује.{S} Комешање, врева, хука.{S 
ватри где зује куршуми и топовска ђулад око ушују?{S} Или се знали какогод извући, прикрити се  
тока оборила, подзидивао оборене зидове око авлије, одлазио до забрана и доносио отуд по два по 
хладно, готово с презрењем гледа на све око себе.{S} Један од шуцкора, дебео, угојен, као да се 
не гледају више гордо и презриво на све око себе.{S} Оборили главе, сабље придржавају рукама, и 
 до земље, полугласно наричући, обилазе око кућа и лењо траже, купе, пребирају.{S} Узму, подижу 
 обилато.{S} И сва чељад треба да стоје око софре и да дворе док царски људи једу.{S} Ко се ниј 
 стабла јасика и бреза које се згуснуле око путање, поче безбрижно звиждукати.{S} Нека чупава,  
 дудук.{S} Весело поче да измахује њиме око себе.</p> <p>— Зар да ја лажем?...{S} Ја?</p> <p>Ја 
акривају прса рукама, прикупљају хаљине око себе и трче, трче.{S} Испане ли којој вретено или н 
, узнемири.{S} Настаде свађа, препирање око пртљага.{S} Почеше се узајамно окривљавати ради кра 
 /> изгдедало је као да и не зна шта се око ње догађа.</p> <p>Други дан, рано, придигоше се мно 
ки му изишла на мегдан.{S} Савила би се око малога, вољна да све ударце <pb n="15" /> прими на  
} Здравији и снажнији људи запослили се око развалина.{S} Хоће што пре да озидају и <pb n="104" 
усака и ћурана, шунке, саламе уздижу се око њих по свима столовима.{S} Гомила жена, са голим пр 
де их у кућу и посади на сниско седиште око огњишта.{S} Лагано се саге, рукама распрете ватру н 
лавци, па живо одскочи уза зид, задрхће око прозора, да опет брзо прелети, скотрља се низ попов 
 да га не гледа.{S} Рањавим рукама поче око себе да тражи Лакана, као да би да се увери: је ли  
 хрве са војницима који се за час збише око њега и као на силу хтедоше да одвоје од овна.{S} По 
ак са ракијом.{S} Замало се не потукоше око њега.{S} Салетише се, сабише у једну групу.{S} Са н 
амо десетак петнајест омлађих невеста и око двадесет девојака, што се здрављем и снагом одвајал 
пита старица а нешто јој се ледено сави око срца.</p> <p>— Синоћ им је казано, — настави Ибро ж 
его су по пола дана наизменце обилазили око куће и пазили да когод неби макар и нехотице уљегао 
.</p> <p>Једне вечери, — баш се окупили око огњишта, на коме се разбуктала ватра, и хтели да ве 
ирно одговори Митра и нежно је прихвати око паса. — Пси!</p> <p>— Куку!</p> <p>— Не кукај, — пр 
се као да би да полете и да почну клати око себе.</p> <p>Низ чаршију се указа једна чудна певор 
/> и клопарање добоша, почеше се мотати око села. изводити некакве вежбе.</p> <p>Тек око подне  
 крпетину и, тобоже, поче нешто чистити око умиваоника.</p> <p>— А сада ће и доктор, — рече кро 
ела. изводити некакве вежбе.</p> <p>Тек око подне почеше се спуштати у село.{S} Напред млад, та 
 <pb n="60" /> зубима, само је обилазио око куће, поправљао плотове ако их стока оборила, подзи 
" /> неопране вуне.{S} Мантију прикупио око себе те му се некако саплела око нога; само непослу 
пре до врата, добро разгледа да нема ко око куће, да прислушкује.{S} Врну се и прихвати за чуту 
несене трке; колико се девојака отимало око њих.{S} Јуре је једанпут о процесији, о Брашанчеву, 
 разбијена војска.{S} Сад већ није било око њих жандара гат шуцкора.{S} Били су сами.{S} И весе 
ицу и бесвесно, потпуно блесаво гледају око себе.{S} Сад више ни жандари нису могли забранити д 
пију за грађевине.{S} Неки се забављају око њива и ливада, обилазе их, ограђују.{S} А неки непр 
ју у прса јаднога Матише. запљускују му око срца, навиру до под грло и даве, даве, даве....</p> 
не чакшире неспретно таласају и заплећу око нога, те из даљега изгледа као да људи и не корачај 
смреке.{S} Милује их по лицу, голица их око носа.{S} Док њима по прсима као да једнако пада она 
о на збору каквом.</p> <pb n="38" /> <p>Око кола иду неколика војника са добошима.{S} Непрестан 
ну.{S} Нису луди да се заражују!</p> <p>Око Јагодине куће увек се шетао по који беспослењак.{S} 
.{S} Он се одавно био пробудио и једним оком лукаво провиривао испод покровца.{S} Старица га пр 
 Сам мучен и кињен од својих старешина, окорео је отупео, и као једва дочекао да се на некоме м 
 треба.{S} Обрецну се један на другога, окосе се, да опет рују, траже, пребирају.{S} Затим поче 
 дам ја своје крви ни цару ни никоме, — окоси се домаћица жешће и кратком главњом удари по огњи 
га, држећи крст у руци, некакав овисок, окошт старац.{S} Испод делијски натурене капе на чело с 
ични један другоме као рођена браћа.{S} Окошти, мршави, — ни један као да нема меса на костима, 
сада не хтеде да га погледа ни да му се окрене.</p> <p>— Јеси ли се уморио? — запита некако сув 
Зар те није стид?</p> <p>Гаран застаде, окрену главу и погледа га својим влажним, питомим погле 
а се готово препаде кад се, напослетку, окрену према њему и угледа га тако ...{S} Шта ће бити о 
љу не може.</p> <p>Јагода уљезе у кућу, окрену лице зиду и, укрстивши руке испред очију, наслон 
ове?</p> <p>Један омањен војник, тумач, окрену се Лакану и каза шта га питају.{S} Лакан одговор 
на једанпут.{S} Али се доктор више и не окрену на њега.{S} Нагло приступи другом болеснику, про 
крстити.{S} Неки се једва усудише да се окрену према селу.{S} И страшан, поразан узвик раздера  
пољу.{S} За вас нема.</p> <p>И газда се окрену и мирно оде у магазу.</p> <p>— Шта ћемо сад?</p> 
 канат и пређе преко прага.{S} Стара се окрену да види ко је, Војник, српски војник, опремљен,  
рстима и спусти поред себе.{S} Затим се окрену жени и рече развлачећи:</p> <p>— А нема вајде од 
коси.{S} Ништа не одговори..{S} А он се окрену Јагоди и рече достојанствено:</p> <p>— А теби ће 
чобани, — одговори Лакан и поверљиво се окрену тумачу.{S} У њему је сад гледао као неког пријат 
p>Официр се не даде збунити.{S} Лено се окрену, дозва једну патролу и пође за Јагодом у потеру. 
{S} Хајде међу војнике.</p> <p>Петар се окрену матери, која беше пристала за њим, и загрли је.{ 
p>— А шта пише? — запита тихо и опет се окрену Мартину. .</p> <p>— Пише да је у Ђеру, на батаљу 
ањи котао, Митра, грозећи се, задрхта и окрену главу да га не гледа.{S} Рањавим рукама поче око 
ује.{S} Затим се хитно, некако младачки окрену, дохвати из серђена са судима овећи чанак и сву  
шкао и гледао за њим.{S} Затим се нагло окрену и хтеде да униђе у радњу.</p> <p>— А ево и ми до 
, протра је чађавом крпом, па се лагано окрену и, побожно се прекрстивши, расече неколика комад 
</p> <p>— Нека . ..</p> <p>Па се лагано окрену старој и као да хтеде да јој нешто каже.{S} Не п 
еда по оној големој соби; затим се лењо окрену и погледа на оне официре-судије, који су седели  
.....{S} Доста!</p> <p>Дошав у дрвењару окрену се Митри и рече шапатом:</p> <p>— Јагода је на у 
 носе и звоно, — рече некако кроз зубе, окренув се Манди.</p> <p>— Звоно?...{S} Какво звоно?..  
је отме.{S} А и Јагода обгрли Лакана и, окренувши се официру, врисну из гласа:</p> <p>— Господи 
ци.</p> <p>— Остави...{S} Остави. ... — окреса Мргуд отимљући руку, па се лагано диже и пође пр 
толико отпочивање.{S} Готово нестрпљиво окреса: <pb n="54" /></p> <p>— А што се не иде?</p> <p> 
и збунише те обори главу.{S} Нагло Поче окретати капу у руци и гужвати је....</p> <p>Судије су, 
ар њега пољуби у руку.{S} Још се једном окрете матери, рашири руке и загрли је.{S} Па истрча пр 
му јављају, пита: „зар само толицно?“ и окреће им леђа, — упаде и по трећи пут непознати буџакл 
ти слушај бабу, — прошапта некако мекше окрећући се Лакану и љубећи га у косу. — И пази је!</p> 
а силу се искашља Симат чупкајући брк и окрећући се у страну да их не гледа. — Доста, доста...< 
рање око пртљага.{S} Почеше се узајамно окривљавати ради крађе.{S} Сад се тек нека мати сети де 
 види.{S} Њена мршава глава, прекривена округом, високо је стршила над осталима.</p> <p>.{S} Оп 
 дигнуће се на нас.{S} Биће рата и биће окршаја.</p> <p>Погледа на Лакана па умукну.{S} Затим п 
 је ко коју видео.{S} Већ су имали неке окршаје и са жандарима и са војницима.{S} И, како се пр 
иче се да ће још поклонити цркви читаву оку воска, ако добије икакав глас о њима. </p> </div> < 
або, кад се врати, донети најмање једну оку сувих смокава и барем две оке ораха.{S} А стрико Пе 
?{S} Наравно, Србин.{S} Зато се одмах и окупи читава чета војника и, уз трештање труба <pb n="4 
 да својим очима виде српску војску.{S} Окупиле их се читаве гомиле.{S} Застану насред улице, з 
очастити.</p> <p>Једне вечери, — баш се окупили око огњишта, на коме се разбуктала ватра, и хте 
некој великој, раскошно осветљеној соби окупили се најкрупњи људи.{S} И генерали, и престојник  
колике ноћи како га некакви црни пилићи окупили, трче и мотљају му се измеђ нога, и непрестано  
..{S} Дај ти да се руча, те да што боље окусе.{S} Што је Бог дао.</p> <p>Манда послуша.{S} Дохв 
ј мати, — викну Симат, који не хтеде да окуси залогаја док се и она не примаче софри. — Ходи!</ 
мерна била вечера. ако је из мога котла окуси.</p> <p>— Мир! — дрекну цуксфирер опоро и удари п 
утврдило уверење да је сваки, који само окуси белог <hi>царског</hi> хлеба, изгубљен за народ.{ 
па огњишта.</p> <p>Те вечери није ништа окусила.{S} Нису додуше ни имали много да једу.{S} У чи 
није ђаконије, Митра ни тога неби могла окусити.{S} Зар она да једе а њезин Лакан да гладује?{S 
гура се до њега. — Немамо ти готово шта окусити.</p> <p>— У мене нема жита за вас, — кратко осе 
олио издати паре из руке а да их не <hi>олаје</hi>. — А оклен?</p> <p>— Оклен?</p> <p>Манда обо 
аја.{S} Постарала би се мајка да јој се олакша детету.{S} Али овако како ће?...{S} Да се може п 
.{S} Пошто све пописаше, председник узе оловку и поче куцкати по столу.</p> <p>— А оклен ти гол 
ва.{S} Тело некакво тешко, као наливено оловом.{S} Сваки жглоб као да боли и трне и затеже нека 
; чинило јој се као да ће га неко отуда омађијати.{S} Она се давно досетила да са Јагодом нису  
рили шапатом и тек понека реч ако би се омакла гласније, па и њу би намах пригушили, поклопили. 
 Само се каткада низ један спуштени брк омакне по која суза.{S} Манда се готово препаде кад се, 
</p> <pb n="80" /> <p>Један од вектера, омален, дешмекаст, лењ, тромо се утега у собу и ногом з 
атекли су га управо како товари жито на омања колица и шаље некуда.{S} Сељаци, опазивши га, пон 
уда гоне.</p> <p>Официр раздели чету на омање патроле и размести их по селу, на неколико места. 
е се помаљати.{S} Одвојени, раздељени у омање групе.{S} Негде их нема него по двојица заједно,  
им из котла, који се гријао уз ватру на омањем саџаку, захвати кутлачом кртоле, купуса и меса,  
пита њемачки како се зове?</p> <p>Један омањен војник, тумач, окрену се Лакану и каза шта га пи 
 утешити ни писмо, које је сутрадан, уз омањи пакетић са брашном и колачима, добила од Јагоде.{ 
а.{S} А кад се пламен изви и зализну уз омањи котао, Митра, грозећи се, задрхта и окрену главу  
 нас, — одговори харамбаша мирно вадећи омањи чешаљ и зачешљавајући перчин.{S} Та нисмо ни ми п 
ргуд је лагано одгурну, прође и седе на омању троножницу.{S} Одупре се лактовима о колена, спус 
ко, подмлађена.</p> <p>— Чим су жандари омекшали, зло је по царевину. — Бог почео и на нас-глед 
и су.{S} Без јела, без пића, попустиће, омекшати.{S} Проклето српско уво!..{S} И након пораза о 
рског</hi> хлеба, изгубљен за народ.{S} Омили му онај хлеб, услача се, па ће све да даде за њег 
их људи!..{S} Да га баба и не види и не омилује болесна?{S} Ко ће јој забранити?...{S} Ко може  
че.{S} Од добре воље сагријеших, јер ми омиље срцу Није била</p> <p>сила никако</p> <p>Опет при 
е, а?</p> <p>Узе му оне струке босиока, омириса и задену за уво.</p> <pb n="10" /> <p>— А шта ј 
дније, одигне бркове у вис као да би да омирише нешто, па се нагло скупи, згрчи и опет упане ме 
 као старице.{S} Само десетак петнајест омлађих невеста и око двадесет девојака, што се здравље 
обилази болеснике.{S} Неки се сасушили, омршавели, ислабили да им се више ни глас не чује даље  
} Кад Јагода хтеде да пристане за њима, он је ухвати за руку и привуче себи.{S} Она се поче трз 
е.{S} И ако се нико не шали са ланцима, он ипак као да није био па чисто: је ли ово шала или зб 
рибојавала Симата.{S} Јер и ако је син, он је домаћин, глава куће.{S} И чинило јој се да је он  
лицу.{S} Чак и кад је официрчић прошао, он се још смешкао и гледао за њим.{S} Затим се нагло ок 
} Макар био и свој, макар јој и познат, он је данас царски чојек, службеник, а она неће да се п 
њи газде Пешикана.{S} Чим је почео рат, он је своју велику кућу бесплатно ставио на расположење 
 и иде.{S} А ако је болесник при крају, он, не питајући, намеће на врат епитрахиљ, чита молитве 
„Не може“... „Нијемац би“ веле и могао; он још има јакости и крмалука у себи. „Али наш је Швабо 
ад му велим: „а што попали онлике куће? он каже: „наредба"....{S} Па одмах пише у Требиње да му 
} Узми па продај газди Пешикалу . ..{S} Он ће све купити.{S} А и платиће добро . . .</p> <p>— Н 
дите спремни...“</p> <p>— Ко зна !..{S} Он то каже свима, бива нек се сви муче преко читаве ноћ 
у се...видео је у газде Пешикана....{S} Он таки изгледа Он је то главом.... дошао надниосе свир 
да говори?...{S} И њој да говори?...{S} Он, који се није усуђивао оштрије да је погледа.{S} Осе 
 Ретко кад и да се осмехнуо на њега.{S} Он се уопште ретко смејао ити само десном усном која би 
жалио ни за облозима ни за лековима.{S} Он је желео да одгонене: где је?{S} И како је овамо дош 
ахнуо ни заплакао осим малог Лакана.{S} Он је, сиромах, кришом, кад нико не види, неколико пута 
, јак, голем сељак, силан као стена.{S} Он никако не може да подеси корака с попом, па се некак 
 први смилова да пређе Јагодин праг.{S} Он је имао обичај да свако чељаде које се у селу разбол 
вољан.{S} Као да га воде на венчање.{S} Он иде задњи у групи <hi>бунтовника</hi>, везан двостру 
аршију и допратили право до суднице.{S} Он, скинув капу и прешав преко прага, некако блесаво по 
се се над Лакана да види : спава ли.{S} Он се одавно био пробудио и једним оком лукаво провирив 
ли ни једне једите ријечи не изусти.{S} Он се зар бојао да је не уплаши неугодностима, она стра 
гори од Јагоде.{S} Јагода се предала, а он се продо.{S} Продо и тијело и душу....{S} Она једном 
.{S} Показује му, нуди што је донела, а он мирно прима и примећује којешта, пита.</p> <p>Напуни 
куће!....</p> <p>— Влада помаже њему, а он помаже Влади. — опет ће војник мирније, — па ради шт 
еде и пије, свак се грли с њим....{S} А он је гори од Јагоде.{S} Јагода се предала, а он се про 
ити у коси.{S} Ништа не одговори..{S} А он се окрену Јагоди и рече достојанствено:</p> <p>— А т 
м раскршћу они замене једни друге.{S} А он, сиромах, иде непрестано, овако слаб и нејак.{S} Уст 
ке муке научио веле му и смеју се.{S} А он, из инада, измахне главом и мушкије коракне напред.{ 
 гомиле пуних врећа леже у магази.{S} А он је <hi>наш</hi> човек, од <hi>наше</hi> вере.{S} Нећ 
м да им дам.{S} Све сте нам отели.{S} А он доноси брашна, пршута, бешкота.{S} Свега донесе.{S}  
а угледала и весело му маше руком.{S} А он одма малакса.{S} Дође му да се врати кући, да се ма  
да и страшиво гледа негде преда се, — а он... може бити...{S} Јуре или Ивица... не знам који... 
р. — Роба сад тридесетроструко скушља а он им уз о за стару цијену.{S} Ојадио куће!....</p> <p> 
 руком као да неко навалио с питањима а он се брани и неће да одговара. — <pb n="30" /> Остави  
до и тијело и душу....{S} Она једноме а он свима Швабама...{S} И он вам добар... поштен.... а о 
 Лакан да гладује?{S} Она да се части а он да се потуца некуд... некуд... а Бог зна куд га могу 
у месо.{S} Лакан измахне једном руком а он би да зграби другу:{S} Лакан сакрива главу а он би д 
 зграби другу:{S} Лакан сакрива главу а он би да раскопа трбух и црева да извуче.{S} И залуд се 
 писма. — Има вели добра фељбабу, па га он чува да га не пошаљу на Русију или на Србију...{S} С 
чекао да се на некоме може осветити, да он некога може кињити</p> <p>Десети дан Лакан некако ма 
ри.{S} Чак ни онда кад јој се чинило да он нема право.{S} Откуд она, луда женска глава, да га с 
у газде Пешикана....{S} Он таки изгледа Он је то главом.... дошао надниосе свиреп и страшан</p> 
браза кукњавом, молим ти се, — прогунђа он љубећи јој танке, мршаве прсте и чврсто их стискајућ 
е оружје чува ко глава“; знала је и шта он најволи да једе и коју песму најрадије пева.{S} Напо 
н, глава куће.{S} И чинило јој се да је он један једини прави радиша и једини паметан човек у с 
трекну.{S} Шта је са Симатом?{S} Где је он? ...{S} Је ли талац или ...{S} Савлада се и не хтеде 
отури и који паклић дувана.{S} Стари је он дуванџија; воли готово дувану него хлебу.{S} Пунећи  
ије, фала Богу.</p> <p>— Е, нека вам је он здрав и жив.... а Јуре.... јадан!</p> <p>Уздахну и п 
у и пољуби га.{S} Затим, поносит што је он први уграбио, одступи да <pb n="119" /> и баби начин 
акана.</p> <p>— Ја сам ухапшена, а није он рече одлучно.</p> <p>— Ти нам не требаш....</p> <p>— 
 саветује?{S} Како би могла?{S} Та није он дете, није Петар.{S} Петра је и сада сматрала за дет 
 Није дао да му вежу очи.{S} Не боји се он смрти у очи погледати.{S} Некако презриво погледа на 
та осветити.{S} Нека још поживе, док се он врати.</p> <p>Лакан и комита донесоше одерана овна,  
а не штеде!..{S} У хапс?...{S} А што ће он у хапсу?..{S} Нема тамо ни простирке, ни покривача,  
> човек, од <hi>наше</hi> вере.{S} Неће он пустити да се сви врате празних шака.</p> <p>Превари 
.</p> <p>— Иди пред нама!</p> <p>— Неће он за мене живе....{S} И Митра покуша да се умеша, да г 
 Она једноме а он свима Швабама...{S} И он вам добар... поштен.... а она.</p> <p>Наишав на овак 
, прави <hi>царски</hi> хлебови...{S} И он их јео, морао да једе...{S} Она само одмахну рукама, 
 се.{S} Присетише се и лудог Васе.{S} И он мртав, Стражари га измрцварили, што се распевао кад  
ве почело да се љуња, љуња, тресе.{S} И он сал ненадно се заљуља и паде на земљу.</p> <p>Притрч 
уд љутио кад му се сушило жито.{S} Па и он би, напослетку, одмахнуо руком и казао: „ђеци и тица 
едали у Србији, — дочека Главозија па и он запали цигар. — Роба сад тридесетроструко скушља а о 
ревину и на главне цареве људе.{S} Та и он је службеник.{S} И њега, можебити, зову зликовцем.</ 
/p> <p>— Није?</p> <p>Рука му задрхта и он је упустио у крило, са запаљеном цигаром.</p> <p>— А 
уним самилости, сажаљења.{S} Да ли је и он имао мајку па је се сетио?{S} Или био мекшега срца о 
куша да се дигне нови ударци осуше се и он опет посрну, пипајући рукама по прљавој земљи, јечећ 
и неке игре које му нису биле познате и он им се одмах жељно и страсно предавао.</p> <p>Мартин, 
дали Лакана.{S} Били су уверени да ће и он бити осуђен.{S} А кад им спомене голуба и жандаре, н 
 сазна: шта је са Симатом?{S} Није ли и он одређен за Мађарску или га гурнули у те проклете тао 
но лице Петрово као да се мало смрачи и он готово плану:</p> <p>— Зар ви сви не палите свијеће  
 <pb n="109" /></p> <p>— Бог је добар и он ће опростити</p> <p>Он може што ми не можемо Он свак 
ју сву снагу.{S} Гледају га, прождиру и он осећа како копни, како га нестаје у њима.</p> <p>Опе 
ростити</p> <p>Он може што ми не можемо Он сваком прашта и теби ће.....{S} Сагни главу</p> <p>П 
реболевали опасније болести.{S} Али ето он се могао убрајати у те срећнике.{S} Шта више рекоше  
кући. — Само ми их Бог дао и само ми их он може узети...</p> <p>— А ето су узели, — опет ће Мар 
 хтела да види: шта то пита?{S} Зар <hi>он</hi> мисли да је она достојна исповиједи и причести? 
ше у официра.</p> <p>— Хехехе...</p> <p>Он намигну на Јагоду и потепша је по рамену:</p> <p>— Н 
— Бог је добар и он ће опростити</p> <p>Он може што ми не можемо Он сваком прашта и теби ће.... 
аповест.</p> <p>Кад се приближише кола, она се придиже на прсте да га боље сагледа.{S} И поглед 
ар бојао да је не уплаши неугодностима, она страховала да га вриском или кукњавом не раздражи.{ 
а и од њезиних погледа.{S} Она је лепа, она и погледом може замамити.</p> <p>Митрина дрвењара,  
} Ама зар оно бледуњаво комшинско дете, она мала, мршава цурица што није знала људски ни коза п 
аробљен у Србији.{S} Кад су јој читали, она ни узвикнула није, ни ичиjем показала радује ли се  
потврди да су то <hi>њихови</hi> гости, она приступи старој Митри, пружи јој руку и пољуби је у 
 продо.{S} Продо и тијело и душу....{S} Она једноме а он свима Швабама...{S} И он вам добар...  
<p>— Доста.</p> <p>— Она је добра...{S} Она је златна...</p> <p>Није ни довршио, а шамар пуче.{ 
...{S} И он их јео, морао да једе...{S} Она само одмахну рукама, привуче га себи и позва да веч 
и да га сачува и од њезиних погледа.{S} Она је лепа, она и погледом може замамити.</p> <p>Митри 
ши и, не поздравив се, оде од Митре.{S} Она погледа за њим.{S} Причини јој се као да ће се повр 
он је ухвати за руку и привуче себи.{S} Она се поче трзати, отимати, помагати.{S} Узалуд.{S} Ка 
у војници или официри донели Јагоди.{S} Она, у писму, некако узгред спомену како јој умро отац  
е као да ће га неко отуда омађијати.{S} Она се давно досетила да са Јагодом нису чисти послови. 
е још држи, што се не да расплакати.{S} Она спустила рањаве, завезане руке на рамена свог малог 
на да једе а њезин Лакан да гладује?{S} Она да се части а он да се потуца некуд... некуд... а Б 
— Молим ти се.</p> <p>— Доста.</p> <p>— Она је добра...{S} Она је златна...</p> <p>Није ни довр 
 он је данас царски чојек, службеник, а она неће да се пред царским људима исповеда.{S} Не сме  
ма...{S} И он вам добар... поштен.... а она.</p> <p>Наишав на овако силан и ненадан отпор, Митр 
ши донети колача и коју шећерламу.{S} А она <pb n="44" /> ништа.{S} Каже да се уморила.{S} Па и 
утаму почеше испред њега да промичу сва она лица, једно за другим.{S} И сва обрасла у браде.{S} 
замахну да удари, Али кад опази како га она, мирно и слободно, не трепћући гледа, некако постиђ 
намијенили два вагона жита за котар, па она банда ... кажу, продала вагон у Далмацију и зарадил 
 намигну.</p> <p>— Шта? — кратко запита она и не гледајући га.</p> <p>— Хехе.</p> <p>— Шта?</p> 
у при поласку и рече „збогом“.{S} А кад она пригрли руку и опет манито поче љубити, прибра нека 
ој се чинило да он нема право.{S} Откуд она, луда женска глава, да га саветује?{S} Како би могл 
ернијега друга ни пријатеља нема, да је она најистрајнија и најнежнија тешитељка.{S} И разне, у 
то пита?{S} Зар <hi>он</hi> мисли да је она достојна исповиједи и причести?...{S} Опазивши га о 
јом тешком и великом тугом.{S} Знала је она да од искрене туге бољега ни вернијега друга ни при 
се нека несрећа догодила.{S} Познала је она то по осмеху старичином:.{S} А познала је и по ходу 
ашла траву, нашла прави лек.{S} Познаје она траве, — бере их свакога прољећа и свакога љета, —  
"33" /> јој пристојну цену и лако би се она погодила с њим.{S} Али примедбе што их узгред стављ 
кан се саго да је пољуби у руке, али се она отрже и строго, забринуто загледа му се у лице...</ 
бринута, ни тужна.{S} Ништа.{S} Сазнаће она што јој треба и с друге стране.</p> <p>— Хохо! — на 
у.{S} Ако-крочи и и корак напред пуцаће Она се не покори.{S} Као <pb n="85" /> да није ни чула. 
 n="122" /> као пролетња дажда....{S} И она је јецала као дете, не бринући се више: хоће ли ко  
ку вече.</p> <p>— Ех?...{S} Баш?... — И она намести уста онде, где је мислила да су некад Петро 
извуче.{S} Бујица је немилосно носила и она јој се морала предати.</p> <p>Кад се приближише веш 
.{S} Макар се и мучила мало, и патила и она и Лакан, сваки дан је изгледала веселија и, некако, 
оји не хтеде да окуси залогаја док се и она не примаче софри. — Ходи!</p> <p>За вечером су сви  
 и на Матру.{S} Некако му мило што се и она ту задесила.{S} Нек није сам.{S} Нек има још кога о 
 /> нико други није смео пратити, Чак и она четворица као да се стидила какав терет носе.{S} Го 
што не могу да каскају, да измичу као и она.</p> <p>— Иду шуцкори !..{S} Иду шуцкори !.. — чује 
не, да заповеди.{S} Као по налогу неком она се сва преви, једну руку одиже на прса и као да оче 
је могао веровати својим очима да је то она.{S} Ова горда, снажна девојка, са набреклим, чврсти 
итра ни тога неби могла окусити.{S} Зар она да једе а њезин Лакан да гладује?{S} Она да се част 
и поп и сви <hi>бескућници</hi> како их она називала, али јој Лакан некако није изгледао здрав. 
осно је гурну у страну. — Стоко!</p> <p>Она подиже главу и као да се поче прибирати.{S} Погледа 
и Митри иза леђа и обгрливши је.</p> <p>Она, трепнувши, снажно га стиште за руке, продрмуса њим 
н? </p> <pb n="9" /> <p>— Нисам.</p> <p>Она извади из недара две јабуке и гурну му их за појас. 
/p> <p>— А би ли се исповједила?</p> <p>Она подиже мутне, водњикаве очи према њему.{S} Као да г 
а, обгрлили се и тако још шантуцају.{S} Онај што је натоварио болесно дете, зове да га когод од 
 Док њима по прсима као да једнако пада онај тешки, загушљиви мирис горевине. </p> </div> <div  
 Само да дођу у своје село, да легну на онај свој камен.{S} Нигде на свету не живи се као ту!{S 
му.</p> <p>Баш си будала, — подругну се онај и баци мех на раме. — А требају ли ти новци? . ..{ 
p> <p>— Осим ко је имао пара, — опет ће онај из гомиле. — За паре се могло купити и боље коначи 
а!...{S} Боже!.</p> <p>— Ето, — опет ће онај чиновник пажљиво их одводећи. — Чист приход од ове 
> хлеба, изгубљен за народ.{S} Омили му онај хлеб, услача се, па ће све да даде за њега.{S} И н 
<pb n="26" /></p> <p>— Дижи! — подвикну онај други, па се сада и сам придигну један мех. — Узми 
у Маџарску, у сургунлук.{S} Све старце, онаке к'о Мргуд, и болеснике и сакате ...{S} Има десет  
к као да га мало изненадио.{S} Није баш онаки како га замишљао.{S} Некако стегнут хладан</p> <p 
> <p>— Има ли...{S} Имате ли у кући ... онако... што маломе треба?</p> <p>— Има свега фала Богу 
{S} Погледа на карту на коју је вехтер. онако од ока, бележио температуру, узе га за руку, опип 
>Домаћица скува каву и понуди госте.{S} Онако и гладни и уморни као да једва дочекаше да ма шта 
рено, покајнички, молиш ли се?</p> <p>— Онако како знам....</p> <p>— А би ли се исповједила?</p 
поче Мартин полако, старајући се да све онако искаже како му у Стоцу читали из писма. — Има вел 
ти, и гонити и тући...{S} Сведно што је онако. мали...{S} Зар они имају срца?..{S} Зар знаду за 
тала здрава.{S} Иста каква је и била, И онако иста и обељена.{S} Али су на њу некако сви гледал 
слепо.{S} Зато се расправе и водиле тек онако, ради обичаја.{S} Питало се и испитивало као од б 
а некако живље иде.{S} Овце и козе нису онако сметене, не комешају се.{S} Осетиле, зар, мирис с 
 и пушку и, сигурно, још једну свиралу, онаку, каку је и пре донео.{S} Јагода, нлетући чарапе,  
ли далеко?...{S} Како им је?{S} Јесу ли онамо у ватри где зује куршуми и топовска ђулад око ушу 
авају.{S} Та и кад би стали умирати, ни онда се нико на њих смиловао неби, нити би им којом кап 
не приговори нити га прекори.{S} Чак ни онда кад јој се чинило да он нема право.{S} Откуд она,  
и показа на пуста и празна згаришта.{S} Онде, где им биле куће само гомиле црног, печенога каме 
 Ех?...{S} Баш?... — И она намести уста онде, где је мислила да су некад Петрова уста била. — С 
и, опире Осећа да неће моћи одолети.{S} Оне страшне очи као да му испијају сву снагу.{S} Гледај 
то колима шаљеш.</p> <p>— То је жито за оне који хране раднике, у виноградима, у пољу.{S} За ва 
ама?</p> <p>Пред вече, пошто је помузла оне две три овце што им још остале, и унела каблић у ку 
соби; затим се лењо окрену и погледа на оне официре-судије, који су седели за једним дугачким с 
није ни видео.{S} Поче нешто да виче на оне хамале што преносе вреће, поче да их прекорава.{S}  
="101" /> је Мргуд умро, тридесет их је оне ноћи умрло с њиме.....{S} Тридесет....</p> <p>— А К 
е.{S} Нема ни <pb n="112" /> у њих више оне детињске бојазни и стрепње пред старешинама.{S} И њ 
копарани, вени златом, прелевају се као оне <pb n="24" /> ситне локвице по покошеним пољима. ка 
</p> <p>— Закитила те, а?</p> <p>Узе му оне струке босиока, омириса и задену за уво.</p> <pb n= 
 Ма како чудна и немогућа била пријава, они јој готово увек веровали.{S} Жандарским пријавама в 
а расположење аустријским официрима.{S} Они га и штитили.{S} И сад је један стајао с њим пред в 
тне опомене сад би дошло до тучњаве.{S} Они су сад господари у својој кући.{S} Ово су њихове ул 
а убију заједно, нека не растављају.{S} Они се не ће раставити<pb n="56" /> ни милом ни силом.{ 
ор, одмах га стрпају у једну ћелију.{S} Они су то, додуше, називали собом и ако ни по чему није 
p>И Петар је зачуђено погледа.</p> <p>— Они су крвници Симатови А ти треба да Симата осветиш Ни 
о људи!..{S} Кад их повела на вешала, а они застали да попију по ракију, мирно се ижљубили с он 
ги.{S} Музика им свира негде у крају, а они испијају вино из финих, танках чаша и наздрављају ј 
и уздах, молба, клетва.</p> <p>Изненада они са улице почеше бегати, склањати се, сакривати.{S}  
} Као да га није много интересовало шта они унутра говоре.{S} Није ни прислушкивао.{S} А и да ј 
као да сама са собом разговара, како је они на пољу не би чули.{S} И, за чудо ни једна једина с 
у како нестаје села, нестаје.{S} Ено се они бешњи пламенови заморили, малаксали, па само још ка 
су њихове улице, нису <hi>царске</hi> и они слободно могу, кад им се то хоће, да сад никога ову 
уга поворка младих, једрих сељака.{S} И они опкољени жандарима.{S} Нису повезани.{S} То су војн 
н пекли се тако на сунцу и чекали.{S} И они најснажнији раслабили се од врућине, клонули, раздр 
лакана.{S} Хтела би да им помогну, да и они купе.{S} Али сваки час престрављено стрекну, извију 
ош и сад у милости код жандара.{S} Па и они као да иду некако постиђено, плашљиво.{S} Оборили г 
а храбре чељад, да теше.{S} Сетили се и они Бога и почели га помињати.{S} Стара Митра по њима ј 
седник му бесно узвикну да лаже.{S} Сви они знаду питати и писати, а крију....</p> <p>Лакану се 
 планину, да и њих запитају.{S} Неће ли они боље знати?{S} Нико незна ништа.{S} Али лица швапск 
јете...{S} Све нек пропане, само нек ми они :живи и здрави буду.</p> <p>— Тхе ...</p> <p>— Прод 
Нити војска може да се одвоји од њих ни они од војске.{S} Једва, у неко доба, командант подвикн 
е отимају од народа и да плаћају колико они хоће.....{S} Ја....{S}Имао си вуне за хаљине Сад не 
{S} Сведно што је онако. мали...{S} Зар они имају срца?..{S} Зар знаду за љубав, за смиловање?< 
делили <pb n="64" /> и: раздали коме су они хтели и колико су хтели.{S} Некоји и од сељака, кој 
а пропасти босанских жандара Јер ако су они клонули, клонуто је све.{S} Брђанин се више не боји 
, богорадили, узалуд напомињали како су они од <hi>царске вјере</hi> а нису бунтовници.{S} Жанд 
шнији од прста судбине !</p> <p>— То су они што их јуче објесише, — похита Ибро да јој протумач 
 њега?....{S} Готово на сваком раскршћу они замене једни друге.{S} А он, сиромах, иде непрестан 
ли га још у хапсу или га опремили негде оним њиховим докторима, који ће га сигурно уморити.{S}  
оду.{S} Митра се није приближивала кући оним живим, веселим ходом као некад са слава и теферича 
рихвати за силах и лењо поче тражити по оним преградама.{S} Извади две три позивнице; два снопи 
а попију по ракију, мирно се ижљубили с оним што остају... „Збогом...“ „До виђења...“ Пашчад!</ 
а је Пешикан покупио сву робу из дућана оних бакала који му били дужни, па их узели у војску, п 
и.{S} Једва ако по некад прође један од оних сељака што су некад служили у жандарима и што су ј 
исну, одскоче и беже даље.{S} Понеко од оних мањих уморено малакше, посрне.{S} Закопа се у дебе 
о.{S} Мало је, додуше, срећника који су оних дана у нашим болницама преболевали опасније болест 
мучио.{S} И кад му велим: „а што попали онлике куће? он каже: „наредба"....{S} Па одмах пише у  
х кад се неко воли?</p> <p>— Ех, синко, оно ти и Исус каже да љубимо непријатеље, — зашункета п 
јурну.{S} Измешаше се чељад и стока.{S} Оно болесно дете неко упрти на леђа и понесе.{S} Болесн 
ело зациликће и да се јави сељанима.{S} Оно им — како су говорили. — опојело, крстило, венчало  
дове, очеве, њих саме и њихову децу.{S} Оно их о празницима звало цркви, звало их на сваки скуп 
и удари се по челу. — Ја и заборавио на оно због чега сам дошао.{S} Немојте се препадати ...{S} 
ојици шуцкора да и старицу и Лакана, са оно мало стоке што им оставили, потерају доле, према цр 
ти.{S} Није друге него ћу опет и ја. од оно уштеде... знаш што сам продавала пилиће и јаја... д 
ћати туђем, да, уз своје овце, потера и оно неколико његових.{S} Сад, кад је добио Лакана, није 
> нико не сме џаба јести; мора одрадити оно што поједе.{S} Дадоше му да вуче некаква колица, да 
 као да се беше слегло све село.{S} Бар оно што је још остало у селу.{S} Готово све старице и с 
ере кад су му писали о томе.{S} Ама зар оно бледуњаво комшинско дете, она мала, мршава цурица ш 
гледају, и никад као да не могу да нађу оно што им треба.{S} Обрецну се један на другога, окосе 
молити и митити Муратбегове слуге да му оно десетак кила одмах издају а да га не задржавају збо 
 Да га гоне у апс због голуба ?{S} Због оног лепог сиваља ? (Лакан погледа на жандара који је н 
и?</p> <p>— А ко ће други?</p> <p>— Ама оној грешници ти да палиш свијећу?</p> <p>Румено лице П 
 преко прага, некако блесаво погледа по оној големој соби; затим се лењо окрену и погледа на он 
у силу.</p> <p>На прве куће насрнуше са оном чудном, промуклом, пијаначком грајом, која као да  
ти<pb n="56" /> ни милом ни силом.{S} У оном очајању многи се охрабрише и почеше слободније да  
а их види!</p> <p>У заносу, у пијанству оном, поручила им по једном одрпанцу, да јој на село до 
тим, у чудној журби, готово трком крену оном болеснику у будаку.{S} Погледа на карту на коју је 
ља, заштитника.</p> <p>— Када?</p> <p>— Ономадне.</p> <p>— А што ће голуб? — мрмља председник т 
мача и рече да запита: а какво је писмо ономадне добио по овоме голубу и коме га је дао?</p> <p 
ажу, увек на зло слути и доноси несрећу ономе ко је угледа.{S} Боже, помози сада или никада!</p 
} И као да се црн траг расу за њом кроз ону полутаму и пови се над узнемиреним брезама.{S} Негд 
Алилија.</p> <p>Па као да би да осоколи ону светину, која је пристала за њима и, са пригушеном  
па се измаче на леђа и саби се у гомилу ону, међу светину.</p> <p>Узвик нечувене, дивље радости 
 на прозоре, не дрече обесно, дивље кад опазе једна другу.{S} На улицама не може готово ни једн 
 макар и нехотице уљегао унутра.{S} Чим опазе кога, <pb n="99" /> одмах измахују руком, чибуком 
?...</p> <pb n="28" /> <p>Још из даљега опази стару Митру како је чека пред вратима.{S} И ноге  
рикрајка стражар, којега Лакан тек сада опази.{S} Наслонио се на пушку, уозбиљио се и мрко их г 
итајући за дозволу, седе на њу.{S} Тада опази, са две стране стола још двојицу официра како га  
панцима, ципелама, чарапама.{S} Старица опази нечији голем, црн палац, рањен, искрвављен; надуо 
х при уласку, замахну да удари, Али кад опази како га она, мирно и слободно, не трепћући гледа, 
чељадима да види који то говори ?{S} Не опази никога.{S} Поглади браду и настави мирније:</p> < 
S} И увек се морају старати да их ко не опази, да их не затекне заједно.</p> <p>Стигав кући пот 
ати, освешћавати.{S} Погледа око себе и опази сасвим нова лица.{S} Неки људи које пре никад вид 
дали Лаканова Гарана.{S} Лакан то намах опази.{S} Брзо се <pb n="48" /> оте од бабе, потрча међ 
 нешто разговарао са протом.{S} Старац, опазив га, побожно се прекрсти, пољуби крст, пољуби про 
буху као да је читав сто почивао....{S} Опазив једну клупу, и не питајући за дозволу, седе на њ 
ко је стршила над осталима.</p> <p>.{S} Опазив кола са таоцима, стресе се, задрхта.{S} Та ено ј 
 а већ трећи дан били су пред селом.{S} Опазив своја брда, своје познато дрвеће, камење, чељад  
 јаднице јадне ? — тихо, шапатом запита опазив Митру и Јагоду.{S} Пажљиво се обзирући и завируј 
 омања колица и шаље некуда.{S} Сељаци, опазивши га, понизно поскидаше капе и поздравише; жене  
а достојна исповиједи и причести?...{S} Опазивши га овако озбиљна и мирна, сва се стресе.{S} И  
преносе вреће, поче да их прекорава.{S} Опазивши како наљезе један безбрки официрчић, бржебоље  
што улењио, и снажно опуцкује бичем.{S} Опазивши Ибру, намигну и показа на кола.</p> <p>— Хееј. 
ан до врха и сахан спусти на синију.{S} Опазивши како се и Митра и Лакан халапљиво наклопише на 
ише ваздуха потегне, дубоко уздахну.{S} Опазивши Лакана како седи на трупини, примаче му се и с 
ао бих ти како се за језик суди.</p> <p>Опазивши у сандуку голуба брзо му Притрча.{S} Погледа г 
јући рукама и гласно се смејући.</p> <p>Опазивши старицу, Пешикан као да се препаде.{S} Некако  
н потврди главом.</p> <p>— Тако.</p> <p>Опазивши стару како се приближује, обоје се брзо дигоше 
 једно од другога.{S} Да их сељани неби опазили и штогод замерили.{S} Тек каткада, кришом, ако  
ти сети детета па дозива; неко тек сада опазио да му попустили опанци те хоће да их притегне.{S 
шта све може бити !...{S} Неки тек сада опазише, да групе нису правилно ни раздељене.{S} У једн 
и крваве зубе и радосно се смешкају кад опазише своје.{S} Потрчаше у сусрет једни другима, загр 
екакву шталу.{S} Ту ће се зар смирити и опаметити, мислили су.{S} Без јела, без пића, попустиће 
 уздисати и лењо, преко воље, притезати опанке.{S} И као да му Манда крива што га тамо чекају т 
а; неко тек сада опазио да му попустили опанци те хоће да их притегне.{S} Узбешњени шуцкори поч 
е поломљене гране.{S} Обувене и босе, у опанцима, ципелама, чарапама.{S} Старица опази нечији г 
 и одмаче се мало од огњишта. — Први је опањкао Симата, а други га објесио.{S} У њих ми не дира 
руке, и понуди завој.{S} Митра одби.{S} Опара рукав са некакве старе кошуље и пружи Јагоди да ј 
 питали, одговарала да болест није тако опасна.{S} Тврдила Је поуздано да ће се Јагода барем кр 
оних дана у нашим болницама преболевали опасније болести.{S} Али ето он се могао убрајати у те  
— Лаканов.</p> <p>Цуксфирер узе голуба, опет га загледа са сваке стране.{S} Затим погледа и Лак 
> <pb n="23" /> <p>Пред вече, изненада, опет настаде необична журба, трка, комешање.{S} Девојке 
је душа прошапта. „Ако је и згријешила, опет се зар каје.{S} Зар нас има без гријеха?{S} И коли 
 земљи.{S} У вароши затворише се радње, опет се оставише послови.{S} Куће се ките заставама, ћи 
о и покушали, али чим хоће да се пусте, опет се чвршће пригрле и напану љубити.</p> <p>— А ево  
ње неко.{S} Макар је и гњечили, гурали, опет је могла нешто боље да види.{S} Њена мршава глава, 
ијају се о брда и клисуре и, растркани, опет се приповраћају.{S} Изгледа као да ноћни дуси прир 
немамо звона, треба да идемо у Турке, - опет ће Манда упорно, не попуштајући. <pb n="68" /></p> 
дним облогом....{S} И фала Богу!,...{S} Опет жив!....</p> <p>— Ћути!{S} Не говорите тако гласно 
хова дрскост као да збуни чиновнике.{S} Опет узеше артије; по трећи пут поче прозивање.{S} Једв 
 столицу.</p> <p>Није смео да седне.{S} Опет се плашљиво обазре на све стране и забринуто заврт 
а се збуне; почну с другог још горе.{S} Опет пребацују један другоме, прекоравају се.{S} Љутити 
 спавало, макар се мало и промучили.{S} Опет је свак на своме, на својој груди, у свом добру.</ 
же боље поклопи уста руком и занеми.{S} Опет му се причини као да нешто на пољу шушну.{S} Ослух 
лухну.{S} Провири.{S} Нико није био.{S} Опет се приповрати и рече тише:</p> <p>— А данас ће, ка 
а гутљаја.{S} Као да се оснажи мало.{S} Опет придржавајући се за дрво, лагано се придиже, боље  
ој кући, други се размилели по селу.{S} Опет запевке, узвици, помагњава.{S} И праска, ломњава,  
ед!</p> <p>Гомила опет навре, крену.{S} Опет у нереду као и пре.{S} Неколико млађих и бржих нев 
ма не надими, ни ватре се не нагрија, — опет ће Митра упорније.</p> <p>— Ама како да ти кажем.. 
бницу.</p> <p>— Осим ко је имао пара, — опет ће онај из гомиле. — За паре се могло купити и бољ 
..</p> <p>— Закони ће судити свакоме, — опет ће Петар, желећи да јој растумачи, да је увери. —  
е да умрем. док не осване дан освете, — опет ће Митра, тешећи је. — За сваку рану има и понеки  
оже узети...</p> <p>— А ето су узели, — опет ће Мартин упорно и отпусти два дима...{S} Нису нас 
да откупљује главу, Уједно је наумио, — опет кришом од Манде, -— да прода своје тешке, сребрене 
ико цвећа!...{S} Боже!.</p> <p>— Ето, — опет ће онај чиновник пажљиво их одводећи. — Чист прихо 
 А били смо у једном тунелу, у Араду, — опет ће поп лакше. — Под нама блато, мокрина; над нама  
огу, брате...{S} Имо си велику ватру, — опет ће војник мекше и лако га помилова по образу. — До 
Влада помаже њему, а он помаже Влади. — опет ће војник мирније, — па ради шта хоће.{S} Вазда јо 
{S} Чујеш ли? . . .{S} Јеси ли глува? — опет подвикну неко и немилосно је гурну у страну. — Сто 
покуша да одговори.{S} Узаман.</p> <p>— Опет облоге, — нареди доктор вехтеру. — На то строго да 
де сакрити.{S} Петар притрча, обгрли га опет и, милујући, узе му једну јабуку иза појаса.{S} Др 
дскочи уза зид, задрхће око прозора, да опет брзо прелети, скотрља се низ попову мантију и сасп 
рецну се један на другога, окосе се, да опет рују, траже, пребирају.{S} Затим почеше викати, пр 
I.</head> <p>Тек други дан Лакан као да опет дође мало себи.{S} Пред очима као да му се мало ра 
роклето српско уво!..{S} И након пораза опет је упорно!...</p> <p>Након три дана пустили су је. 
ријеме је...{S} Напријед!</p> <p>Гомила опет навре, крену.{S} Опет у нереду као и пре.{S} Некол 
и и опрашта! — мирно одговори Митра, па опет прихвати за своју преслицу.</p> <p>Није хтела отић 
 завара мало и да га пошаље куда.{S} Па опет се сустегну.{S} Шта би јој то користило?{S} И зар  
да одгоди....</p> <p>Војник се врати па опет подвикну на Лакана.{S} А залуд.{S} Нема снаге да р 
ату да извуче преворницу.{S} И оба пута опет се враћала, са чудним страхом погледајући на Лакан 
S} Сузе су још непрестано текле, али је опет била нешто мирнија, стишанија.</p> <p>— Не дај ми  
 Ето, Митре, Бог милостиви нареди да се опет састанемо, — прошапта осетно шушкетајући, јер је с 
по тлима.{S} Разасу се, рашчешља, па се опет поче умотавати у големо клупче, у лопту.{S} Мало,  
астаде мало и као да размисли.{S} Па се опет наге и пољуби га у уста. </p> <p>— Хајде, сједи! — 
разгледао све куће сеоске.{S} Најзад се опет приповрати и стаде пред Мргудову кућу.{S} Погледа  
прогонство, па нема ко да ради; неке се опет дућанџије затвориле у куће, па не смеју ни да се п 
 бити, — на пребивање.</p> <p>Брђани се опет ускомешаше.{S} Препадоше се.{S} Шта ће радити с њи 
pb n="19" /> па се гласно засмеје.{S} И опет климата главом и пева веселије.</p> <p>За Васом ид 
уморио?</p> <p>Пољуби га у оба образа и опет спусти</p> <p>на земљу. </p> <p>— Јеси ли уморан?< 
де и по трећи пут непознати буџаклија и опет замукну.</p> <p>— Живина!</p> <p>— Џелат!</p> <p>— 
n="66" /> <p>Мартин се почеша иза уха и опет: отегну:</p> <p>— А и за Јуру пише Ивица...{S} Ено 
 стаде на кућна врата, провири напоље и опет се приповрати.</p> <p>— Ето ти сад!... избаци нека 
 да није ни чула.{S} Само се прекрсти и опет одважно пође.{S} Цугсфирер, бесан, остави пушку у  
ирише нешто, па се нагло скупи, згрчи и опет упане међ даске.</p> <p>— Ено нам домова, — одгова 
ше примајући га за руку.</p> <p>Лакан и опет покуша да одговори.{S} Узаман.</p> <p>— Опет облог 
p> <p>— Мучно, мучно, — уздахну Крсто и опет провири на врата.{S} Причини му се као да је неко  
и.</p> <p>— А шта пише? — запита тихо и опет се окрену Мартину. .</p> <p>— Пише да је у Ђеру, н 
м да једу.{S} Шта ће се јести?{S} Зар и опет трава?{S} Ето се најели траве Обрад Гргуров и Нико 
х... “</p> <p>Застаде на кућњем прагу и опет се осмехну на њих.</p> <p>— Хајдете тамо па се заб 
е „збогом“.{S} А кад она пригрли руку и опет манито поче љубити, прибра некако снагу да се и об 
е ни помакнути.{S} Зађе мало у страну и опет се накостреши.</p> <p>Јагода се јави иза једног др 
нђели те чували!</p> <p>Па се измакну и опет је нестаде негде за дрвећем.</p> <p>Лакан отра обр 
ј. тазе ђубрета!... — весело подвикну и опет запуца бичем.</p> <p>— Вози, вози па истреси !..{S 
 да јој се јави.{S} Па дубоко уздахну и опет крену низ чаршију.</p> <p>— С пута! . . .{S} С пут 
и мирно пође вешалима.{S} Узвик радости опет се разли изнад згуснуте гомиле.{S} И смех, дивљи,  
а по једнога.{S} Ето, Бог дао па ће јој опет кућа пропевати</p> <p>— Лакане!{S} Клаћемо Гарана! 
а види чупава или упрљана.</p> <p>Гаран опет застаде и поче бленути унаоколо.{S} Стао насред пу 
а да се дигне нови ударци осуше се и он опет посрну, пипајући рукама по прљавој земљи, јечећи,  
погледала их испод ока.</p> <p>Хтели су опет да је испитују, И залуд.{S} Никако не одговара...{ 
 ће мало послати.{S} Није друге него ћу опет и ја. од оно уштеде... знаш што сам продавала пили 
акан лукаво показа јабуке, па као да их опет хтеде сакрити.{S} Петар притрча, обгрли га опет и, 
о копни, како га нестаје у њима.</p> <p>Опет врисну, скочи, потрча с постеље.</p> <p>— Ено га н 
{S} Загрли је још једном и пође.</p> <p>Опет се састали сви, изван села.{S} Волели да иду у дру 
рцу Није била</p> <p>сила никако</p> <p>Опет принесе крст на уста и поче љубити некако страсно, 
ју пића и себи и другима.{S} Желе да се опију.{S} На глад се више не мисли; мора је нестати.{S} 
ећем.</p> <p>Лакан отра образе рукавом, опипа јабуке за појасом, и мирно крену даље.{S} Као да  
а, бележио температуру, узе га за руку, опипа му пулс.</p> <p>— Узима ли кинине? — запита оштро 
де у затвор и да се походе апсеници.{S} Опипа торбу да види: је ли све у реду?{S} И лагано, лаг 
аве ни да коме у очи погледа.{S} Вечито опипавају место где им виси дуванкеса, непрестано замот 
а да извуче.{S} И залуд се Лакан брани, опире Осећа да неће моћи одолети.{S} Оне страшне очи ка 
ену како јој умро отац у Араду, а одмах описује како су војници њезину, Митрину, кућу поново ск 
 патролу и пође за Јагодом у потеру.{S} Опколи Митрину кућу са сваке стране.{S} Истераше стоку  
срећни.{S} Смејући се и тапшући рукама, опколише је са обе стране.</p> <p>— Добро дошла! — Добр 
војници начинив један огроман круг, све опколише.{S} Светину, која је насртала да се провре, од 
поворка младих, једрих сељака.{S} И они опкољени жандарима.{S} Нису повезани.{S} То су војници, 
 прави свирале, што пре није знао, и да оплете корпу од шибља и да извезе штап.{S} Чак су замећ 
.{S} Испане ли којој вретено или напола оплетена нова чарапа, не осврћу се на њих.{S} Понека но 
ки као да се досети па се и сам згади и опљуне.{S} Стара Митра некако сметено прекрсти Лакана ч 
о <pb n="105" /> на воду, кашљу за њом, опљуцкују, уздишу.{S} Стане ли на врата, срдито је прем 
 Мартину се сажали.{S} Испразни лулу на опњиште, очисти је прстима и спусти поред себе.{S} Зати 
м у дослуку.{S} Неће ни свога Лакана да опогани <hi>царскм хлебом</hi> .{S} Међу Брђанима се од 
.{S} Попу нису могли забранити да је не опоје и не отпрати до гроба.{S} Али осим четворице носа 
љанима.{S} Оно им — како су говорили. — опојело, крстило, венчало дедове, очеве, њих саме и њих 
 се мора редати и једва, након неколико опомена, почеше да се растављају.</p> <p>Стара Митра, и 
, уста вавек сасушена.{S} И поред свију опомена и грдња није могао радити као обично.{S} Три пу 
грухне у ребра и да, псујући и претећи, опомене на ред.{S} Многи посрне под ударцем тупо јаукну 
ио као да не чује.{S} Затим, на поновне опомене, одговарао је како није преша, да се може остав 
а се уклоне с пута.{S} Због једне ситне опомене сад би дошло до тучњаве.{S} Они су сад господар 
у.{S} Нико несме да им се јави ни да их опомене нека се уклоне с пута.{S} Због једне ситне опом 
ема вратима. — Одмах затварај врата ! — опомену је заставши на прагу. — И не упуштај се с никим 
их, Бог их убио!</p> <p>— Шути, жено, — опомену је Мартин мукло. — За свог цара. <pb n="58" />< 
ње, врева, хука.{S} И макар што је лула опомену, ишла је даље, не осврћући се, не уклањајући.</ 
рноје.{S} Амин.</p> <p>Залуд га жандари опомињали, тукли.{S} Не попушта.{S} Посрне од ударца, ј 
 га чувао, сваки час је дречао на њега, опомињао.{S} Каткада, без икаква узрока, немилосно та г 
тројише и укрутише.{S} Рече им неколико опорих ријечи, припрети, па пође Митри, којој шибала кр 
кнеза, који је седео пред кућом, и рече опоро:</p> <p>— Чувај је!{S} Недај никуд да иде!..{S} Т 
смије дати да једе, — заповеди тамничар опоро.</p> <p>Кад се пробудио, болела га глава.{S} Тело 
окуси.</p> <p>— Мир! — дрекну цуксфирер опоро и удари по пушци. — Да нијеси наша и да нијеси ма 
тиђи и опрости!</p> <p>— Бог нек суди и опрашта! — мирно одговори Митра, па опет прихвати за св 
.{S} Сјутра ће их, веле, три стотине да опреме некуда у Маџарску, у сургунлук.{S} Све старце, о 
ди, нема.{S} Није било друге него да га опреми натраг, у пећину.</p> <p>— Зато му се данас не с 
воје тешке, сребрене токе, те да и Јури опреми коју пару.{S} Додуше недавно му је слао,- — прил 
лесна?{S} Држе ли га још у хапсу или га опремили негде оним њиховим докторима, који ће га сигур 
у да види ко је, Војник, српски војник, опремљен, оружан. увија брчић и некако меко, меко назва 
...{S} Ништа не знам...{S} А биће да је опремљен у Мађарску.</p> <p>— А мој бабо шта ради? — Жи 
тме све на што наиђе.{S} Нико се не сме опрети, Нико што проговорити.{S} Покуша ли ко да се про 
опчије, са великим, оклемпљеним ушима и оприштеним тешким брковима које је непрестано засукивао 
још једном да се нагледају звона, да се опросте с, њиме и, као поред драгога мртваца, да читаву 
> <p>— Јагода је на умору...{S} Отиђи и опрости!</p> <p>— Бог нек суди и опрашта! — мирно одгов 
нито.</p> <p>— Зар се то никако не може опростити ? запита, затим, промукло. — То ли је тај гри 
чера треба да буде добра Само ће нам се опростити што немамо хљеба.</p> <p>— А биће и хљеба у н 
="109" /></p> <p>— Бог је добар и он ће опростити</p> <p>Он може што ми не можемо Он сваком пра 
им, промукло. — То ли је тај гријех без опроштаја.... <pb n="109" /></p> <p>— Бог је добар и он 
џба на читав свет.{S} Поче према кнезу, опружи руке и готово кидиса на њега:</p> <p>— Дијете ми 
о газде Пешикана одмах крај њега!...{S} Опружио своје големе, грамзиве руке са големим, оштрим  
је могао одмах распознати ни сагледати, опружише према њему дугачке, блатњаве руке и дадоше му  
рата.{S} Нико му не одговори.{S} Љутито опсова нешто и залупа јаче.{S} Врата се нагло отворише  
ом кољу, који се нешто улењио, и снажно опуцкује бичем.{S} Опазивши Ибру, намигну и показа на к 
једну оку сувих смокава и барем две оке ораха.{S} А стрико Петар ће донети и пушку и, сигурно,  
{S} Изгледа као да ноћни дуси приредили оргије, бесне, и њихова разуздана вриска као да испуњав 
звици, помагњава.{S} И праска, ломњава, оргињање.{S} Као да се негде у даљини одроњују читаве с 
ире, клањају се пред њима и целивају им ордене на прсима.{S} Све се измешало, ускомешало, стисл 
ко је, Војник, српски војник, опремљен, оружан. увија брчић и некако меко, меко назва:</p> <p>— 
љом радошћу људи који никада нису имали оружја у рукама, или га одавно нису имали, непрестано с 
 нож и препоручио му да га чува јер „се оружје чува ко глава“; знала је и шта он најволи да јед 
одних људи предадоше све.{S} И одело, и оружје и храну.{S} Све магазине, бараке, болнице, судов 
 Бог нек се смилује и нек им благослови оружје, јер се бију за праведну ствар.....{S} И нека ос 
емо те објесити, лопове!</p> <p>Тачно у осам сати одвели га на суд.{S} Тројица војника са пуним 
анчеву, и заставу носио; Ивица је, међу осам одабраних коњаника, на коњу дочекао новог фратра,  
 похита Ибро да јој протумачи: — Има их осам.{S} Закопаће ђубре с ђубретом да трухне, а данас ћ 
p> <p>— Не дај ми Боже да умрем. док не осване дан освете, — опет ће Митра, тешећи је. — За сва 
е се куд који.</p> <p>Манда се тек сада освести, тек сада разумеде.{S} И нека силна, необуздана 
е бију за праведну ствар.....{S} И нека освете браћу коју нам погубише.</p> <p>— Само вам се мо 
 лијек....</p> <p>— А какве ми фајде од освете.{S} Што ће ми то?</p> <p>— Да ми срцу одлахне... 
на!</p> <p>— Џелат!</p> <p>— Еј Боже од освете кад ли ћеш се јавит ?</p> <p>Многи почеше гунђат 
 напомену нека се само моли Богу за дан освете.{S} Загрли је још једном и пође.</p> <p>Опет се  
дај ми Боже да умрем. док не осване дан освете, — опет ће Митра, тешећи је. — За сваку рану има 
:</p> <p>— Ех среће!{S} Доживиће се дан освете....</p> <p>Па да и Лакану кажем истину</p> <p>А  
ети слободу и тај њезин недостижни „дан освете“.{S} И као да би ове на свету дала само да их ви 
заклела. да ће само Петрова рука Симата осветити.{S} Нека још поживе, док се он врати.</p> <p>Л 
 као једва дочекао да се на некоме може осветити, да он некога може кињити</p> <p>Десети дан Ла 
а осветиш Нико други</p> <p>— Симата ће осветити закон, — мирно одговори Петар, лагано скинувши 
ијемо светити.</p> <p>— Брата не смијеш осветити?....{S} Рођеног?</p> <p>Исправила се, укочила, 
у крвници Симатови А ти треба да Симата осветиш Нико други</p> <p>— Симата ће осветити закон, — 
ше у вис као ђавоље буктиње, које би да осветле пут толиким несретним бескућницима.</p> <p>Ма к 
се сељани.{S} У некој великој, раскошно осветљеној соби окупили се најкрупњи људи.{S} И генерал 
и тога и обесе, неће зажалити..{S} Први осветници, — прве ласте!</p> <p>Треће вечери одиста јој 
ито је премерају погледом, врте главом, осветнички шкргућу субима.{S} И дошла чисто као авет.{S 
ове па готово и њих да обори.{S} Кивно, осветнички испод ока погледају остали на жандаре.{S} А  
јно стрши у вис као нека црна рука која осветнички прети према небу.{S} У трулој, разбацаној сл 
епрестано био у бунилу; ретко кад да се освештавао и то на кратко време.{S} Често је дозивао ба 
му се мало разведри; поче се прибирати, освешћавати.{S} Погледа око себе и опази сасвим нова ли 
 како се прича, остали су победиоци.{S} Освојили две касарне, заробили три машинске пушке, одел 
се и своје сени.{S} Често се изнебушено осврне, као да је неко покушао да је гурне отрага Затим 
ено или напола оплетена нова чарапа, не осврћу се на њих.{S} Понека носи дете у нарамку.{S} По  
р што је лула опомену, ишла је даље, не осврћући се, не уклањајући.</p> <p>— С пута! . . .{S} Ч 
ке, девојчице и младе невесте хитно, не осврћући се, промичу пиз улицу, прескачу преко плотова  
тим му пружи мали колачић и, пажљиво се осврћући да когод не чује, шапатом запита:</p> <p>— А ј 
оз ваздух.{S} Као грабљиве животиње кад осете крв, сви ови људи, жене, деца, острвљени, узбешње 
ве узалудне.{S} У прсима осети прободе, осети чисто физичку бол...{S} Малаксала клону Митри на  
>Старица није могла и даље да гледа.{S} Осети како је почела да малаксава, да посрће.{S} Ухвати 
није усуђивао оштрије да је погледа.{S} Осети да сад не може друкче, него да му скрене пажњу на 
илна, неодољива слутња сву је обузе.{S} Осети да се морала нека крупна, јака несрећа догодити.{ 
 нек пролије своју...</p> <p>Сад као да осети како су јој клетве узалудне.{S} У прсима осети пр 
ако су јој клетве узалудне.{S} У прсима осети прободе, осети чисто физичку бол...{S} Малаксала  
богом...“ „До виђења...“ Пашчад!</p> <p>Осетивши да се и сувише заговорио, придиже се, узе јаја 
 нису онако сметене, не комешају се.{S} Осетиле, зар, мирис своје траве, па некако весело блеје 
нареди да се опет састанемо, — прошапта осетно шушкетајући, јер је све прве зубе погубио. — Душ 
звуче.{S} И залуд се Лакан брани, опире Осећа да неће моћи одолети.{S} Оне страшне очи као да м 
ело и несташно, — које се у свакој кући осећа као у својој, без кога нико не може да буде и чит 
сву снагу.{S} Гледају га, прождиру и он осећа како копни, како га нестаје у њима.</p> <p>Опет в 
у могли ништа.{S} Жандари као да и сами осећали своју немоћ, па су ретко и навраћали.{S} И сад  
орити.</p> <p>— Сједајте и ви, — кратко осече Симат и поче се, по обичају, крстити. — Помози Бо 
 <p>— У мене нема жита за вас, — кратко осече газда и не гледајући га.</p> <p>— Како нема, по Б 
и да је јунак.{S} И бесни су ради тога, осиљени.{S} Вриштећи бесомучно, разуздано, гурајући се, 
Живи људи сарањени у гробницу.</p> <p>— Осим ко је имао пара, — опет ће онај из гомиле. — За па 
 од читаве слике, слабо се сећала ичега осим тога големог, надувеног и страшног палца.{S} Црн,  
путовање.</p> <p>— А имате ли још икога осим вас двоје?</p> <p>— Имам једног сина у војсци, — о 
 не опоје и не отпрати до гроба.{S} Али осим четворице носача <pb n="110" /> нико други није см 
p>Нико за њом није уздахнуо ни заплакао осим малог Лакана.{S} Он је, сиромах, кришом, кад нико  
ом прекрстила.{S} А сад се, готово поче осјећати као у својој кући.{S} Намерила се на чељад кој 
{S} Без руке, без ноге, без ока.{S} Сви ослабили, изнурени.{S} Очи жуте, лица модрикасто бледа, 
е, застаде.</p> <p>Отра зној са чела и, ослободив се некако, ступи унутра.{S} Поздрави Мартина  
гле.</p> <p>Неке жене као да се сад тек ослободиле, па се извукле из кућа.{S} Прљаве, рашчупане 
а и размишљала о синовима, прену се.{S} Ослухну.{S} Познаје Мргудов глас а не верује му.{S} Не  
 причини као да нешто на пољу шушну.{S} Ослухну.{S} Провири.{S} Нико није био.{S} Опет се припо 
ед другим.{S} Али се официр дрво снађе, осмехну се и дубоко наклони.</p> <p>— Кис ди ханд шене  
а и одговор им се учини врло згодан.{S} Осмехну се и дебељко и узви главом:</p> <p>— Луда је, в 
о зачуђено погледа.</p> <p>Па се и сама осмехну, на силу.{S} А и зашто да се сневесели пред њим 
>Лакан погледа на чанак пред њима па се осмехну.</p> <p>— А и ја сам теби нешто донио, — рече и 
лапљиво наклопише на јело, задовољно се осмехну.{S} Измаче се на леђа и, држећи руке на појасу, 
p> <p>Застаде на кућњем прагу и опет се осмехну на њих.</p> <p>— Хајдете тамо па се забавите, — 
лушала га како чаврља, кадикад се благо осмехнувши. <pb n="41" /> Кад је причао о стрику Петру, 
а те остао сироче.{S} Ретко кад и да се осмехнуо на њега.{S} Он се уопште ретко смејао ити само 
илним и бескрајно глупим <pb n="103" /> осмехом на лицу.{S} Чак и кад је официрчић прошао, он с 
</p> <p>— Ето....</p> <p>— Шта је ? — с осмехом запита Илиница и пође према њему.</p> <p>— А шт 
срећа догодила.{S} Познала је она то по осмеху старичином:.{S} А познала је и по ходу.{S} Митра 
е и отпи неколика гутљаја.{S} Као да се оснажи мало.{S} Опет придржавајући се за дрво, лагано с 
аја.{S} Алилија.</p> <p>Па као да би да осоколи ону светину, која је пристала за њима и, са при 
када!</p> <pb n="8" /> <p>Да би се мало осоколио, примаче се најближем овну и лако га куцну шта 
опет одважно пође.{S} Цугсфирер, бесан, остави пушку у страну, ухвати је и стеже за рамена.{S}  
ани и неће да одговара. — <pb n="30" /> Остави !...{S} Сјутра ће их, веле, три стотине да опрем 
памет.{S} Гледам шта се ради, па ...{S} Остави !...{S} Не питај !... — И поче одмахивати руком  
приступи му руци.</p> <p>— Остави...{S} Остави. ... — окреса Мргуд отимљући руку, па се лагано  
 Јуре!{S} Куку мајци за тобом!</p> <p>— Остави, Манде, не кидај се. — поче је тешити Митра приг 
ло се саже и приступи му руци.</p> <p>— Остави...{S} Остави. ... — окреса Мргуд отимљући руку,  
 некако снагу да се и обрецне:</p> <p>— Остави!.....{S} Доста!</p> <p>Дошав у дрвењару окрену с 
 желела, никако није могла тога дана да остави кућу.{S} Додуше сад није имала посла колико пре, 
{S} Док свршимо што треба.</p> <p>Петар остави пушку у крај и лагано, лењо спусти се на столицу 
зе му једну јабуку иза појаса.{S} Другу остави њему.</p> <p>Петар и Јагода су вереници.{S} Стар 
да остане Шта би било од њега кад би га оставила сама?</p> <p>Пред вече, пошто је помузла оне д 
рицу и Лакана, са оно мало стоке што им оставили, потерају доле, према цркви.{S} Кад Јагода хте 
есно и све као пијано.</p> <p>Сељаци су оставили домове и отишли у варош, да својим очима виде  
 се забавите, — рече им мекше. — А мене оставите сану...{S} Уморна сам, хоћу да се одморим.</p> 
 „Ево главе“ вели „па сијеците, само ми оставите жене и ђецу...{S} А је ли Бугарин малаксао, не 
{S} Симат се морао повући и, гунђајући, оставити малога.</p> <p>— Сједај мати, — викну Симат, к 
 донесе заповест.{S} Сва ова чељад мора оставити село и одмах ићи.{S} Куда ?...{S} Знаће се већ 
дговарао је како није преша, да се може оставити на друге дане и ако је сам знао врло добро да  
 леђа и понесе.{S} Болесну жену хтедоше оставити.{S} Очајно запомагајући пружала је руке према  
.{S} Ни кашику масла, ни шаку брашна да оставише.{S} Ни једног покривача, ни простирке.{S} Стар 
S} У вароши затворише се радње, опет се оставише послови.{S} Куће се ките заставама, ћилимима.  
 је Швабо на издиханију“...</p> <p>Људи оставише послове, неће да раде ништа.{S} Само иду у Тре 
.{S} А кад ће умирати: зашто да другоме оставља ову храну ?{S} Зар није боље да њојзи, Марији,  
!....{S} И како пролази мимо куће, тако оставља за собом лелек, нарицање.{S} Читаво село пропла 
се, издаљега, уклања испред свакога.{S} Остављена, јадна немоћна као да стрепи, боји се и своје 
по ракију, мирно се ижљубили с оним што остају... „Збогом...“ „До виђења...“ Пашчад!</p> <p>Осе 
p> <p>Једино кућа старога Мргуда што је остала здрава.{S} Иста каква је и била, И онако иста и  
ле још неколике црне разгрејане зидине, остале још неколике неутрнуте греде, које штрше у вис к 
ш по гдекоју варницу.{S} Од читава села остале још неколике црне разгрејане зидине, остале још  
амамити.</p> <p>Митрина дрвењара, као и остале, за час се напунише чељадима.{S} Неки се, додуше 
 је помузла оне две три овце што им још остале, и унела каблић у кућу, неко лако куцну у канат  
ма и са војницима.{S} И, како се прича, остали су победиоци.{S} Освојили две касарне, заробили  
а да „подмажу где треба , добили су.{S} Остали су се морали задовољити овако, са два са три кил 
тово претрча до своје куће...{S} Тако и остали.</p> <p>Симат их испрати до врата, поздрављајући 
} Кивно, осветнички испод ока погледају остали на жандаре.{S} А ни један не сме да зине, чак ни 
а се.{S} Изгледа као да се стиде што су остали сами са женскадијом.{S} Ни један не сме да подиг 
да и не спомиње лепу кућу своју!</p> <p>Остали хапсеници, бледи, исушени, испијени, помућених,  
екривена округом, високо је стршила над осталима.</p> <p>.{S} Опазив кола са таоцима, стресе се 
огунђа нешто и као шетајући прође поред осталих постеља.{S} Нити се обазирао на јауке, ни на ст 
а, што се здрављем и снагом одвајале од осталих.{S} По неке од невеста држале су одојчад у нара 
епати новаца и поново куповати посуђе и остало што треба за кућу.{S} Треба поново кућу кућити,  
SRP19191_C3"> <head>III.</head> <p>Село остало готово пусто, мртво.{S} Нико жив да викне или пр 
 готово радосна, што је ипак у ње нешто остало и што ће моћи да помогне.</p> <p>— Хехехеј, има  
 слегло све село.{S} Бар оно што је још остало у селу.{S} Готово све старице и старци, — стариц 
ва једном могла је, како је зажељела да остане сама са својом тешком и великом тугом.{S} Знала  
аје не једну него готово све, а сама да остане без ичега.{S} Као квочка кад брани пилиће, накос 
вестица.{S} Хтела не хтела морала је да остане Шта би било од њега кад би га оставила сама?</p> 
и — и тад прашак!..{S} И њезин Лакан да остане у рукама таких људи!..{S} Да га баба и не види и 
але су да што брже сврше.{S} Само да им остане што више времена за разговор.{S} А тада лепо ску 
ца га прекрсти и нареди му да читав дан остане код куће, да је чува.</p> <p>Препоручи и да тркн 
9191_C9"> <head>IX.</head> <p>Шест дана остао је Мартин у Стоцу и тек се седми дан вратио, са — 
д лањске године откако му мати умрла те остао сироче.{S} Ретко кад и да се осмехнуо на њега.{S} 
 ко је затворен а био његов муштерија и остао му дужан тужи.{S} Хоће чојек новце ...{S} Ето ... 
ли педесет хиљада круна. ..{S} За котар остао само један вагон...{S} Сад. .. ето, јадни нареде! 
гнилих дасака провири каткада радознало остарели миш.{S} Погледа мало слободније, одигне бркове 
и праг, да преноћи.{S} Малено, танушно, остарело, поцрнело, помахутило.{S} На једној страни мал 
 кући, — мукло одговори Лакан. —</p> <p>Остарила.</p> <p>— А би ли ми је показао?</p> <p>— Што  
а, богата, берићетна кућа, зар је могла остати поштеђена, кад нијесу поштеђене толике мање, сир 
одаћемо кога овна.</p> <p>— А шта ће ти остати?</p> <p>Манда се нарогуши и кресну оштрије:</p>  
хале.{S} По авлији растурени, изломљени остатци од каната, креветаца, крајеви од ћебета и гуњев 
ки заостали кров; управо није кров него остатци, крхољине од њега.{S} Понека црна греда очајно  
 се нарогуши и кресну оштрије:</p> <p>— Остаће ми моје дијете...{S} Све нек пропане, само нек м 
 га од ове намере одврати.</p> <p>Пошто острани Лакана из куће, стаде <pb n="121" /> пред Петра 
ад осете крв, сви ови људи, жене, деца, острвљени, узбешњели, немирни су, узбуђени, нестрпљиви. 
ада довођене читаве чете. <pb n="76" /> Осуде, строге, немилосне осуде сипале се једна за друго 
 <pb n="76" /> Осуде, строге, немилосне осуде сипале се једна за другом сваког дана.{S} Никад н 
ана.{S} Били су уверени да ће и он бити осуђен.{S} А кад им спомене голуба и жандаре, неки као  
идели су како је неколико деце суђено и осуђено.{S} Зашто?{S} За чисто детиње послове.{S} Ни ма 
гледали попреко.{S} Бојали се да гласно осуђују, вичу, — јер се бојали швабине казне, — али су, 
.{S} Чим покуша да се дигне нови ударци осуше се и он опет посрну, пипајући рукама по прљавој з 
{S} А преносила је и брашна, и граха, и осушена меса, и још некаква мрса који се задесио у Јаго 
во зарила главу у прегачу и побегла.{S} Отада се готово увек крили, бежали <pb n="11" /> једно  
р и Јагода су вереници.{S} Стари Мргуд, отац Јагодин, удесио је са старијим братом Петровим, до 
антију и саспе му се у крило.{S} Симат, отац Лаканов, домаћин, стајао је и нудио ракијом.{S} Је 
.{S} Шта ће јој Митра сада ? . . .{S} А отац? ...{S} Шта је с њим било?</p> <p>Усиљено каскајућ 
му, некако узгред спомену како јој умро отац у Араду, а одмах описује како су војници њезину, М 
езани.{S} То су војници, које да „бране отаџбину...{S} Ко би још и њих везао !</p> <p>Кад дођош 
е па упорно удара у канат и тражи да му отворе.</p> <p>Из големог облака прашине, који се све в 
 њихову главу</p> <p>Кроз неколико дана отворено изјавише да селе.{S} Неколицини народних људи  
ло, већ упрљано, писмо, лено га извади, отвори и показа Манди.</p> <p>— Ево! <pb n="65" /></p>  
{S} Вазда јој даје, уписује зајмове.{S} Отвори касу и лијепо вели: „Узмите, узмите....{S} Што ј 
је Мргуд оштрије прекори, одлучи се.{S} Отвори канат.{S} И одмах застаде крај <pb n="22" /> пра 
гудов глас а не верује му.{S} Не сме да отвори.{S} Чини јој се нека обмана, превара.{S} Два пут 
 — неко куцну на врата и канат се нагло отвори:</p> <p>— Јесте ли живи?..</p> <p>— А ти?..{S} Ј 
— Заборавила сам.</p> <p>Старица лагано отвори врата, узе га на крило и њежно пољуби у косу.</p 
лаву изгубио .... </p> <p>Једнога дана, отворивши очи угледа буцмастог војника, како се раскора 
 стрепње пред старешинама.{S} И њима се отвориле очи. „Ако ћу умријети од глади или од куршума  
 нешто и залупа јаче.{S} Врата се нагло отворише и на њима се указа Јагода.</p> <p>— Ах!</p> <p 
нечијег.</p> <p>Јагода, сагледавши ово, оте се измеђ другарица и журно похита кући.{S} Силна, н 
о намах опази.{S} Брзо се <pb n="48" /> оте од бабе, потрча међу овце и обгрли Гарана обема рук 
а и изгуби далеко, у пољу.{S} За њим се оте други, па трећи.{S} Неко поче из свега гласа јаукат 
 /> <p>Мартин се почеша иза уха и опет: отегну:</p> <p>— А и за Јуру пише Ивица...{S} Ено га, в 
аћо, е добро бити <pb n="12" /> неће, — отегну поп некако забринуто. — Моји снови не варају...{ 
ром су сви ћутали.{S} Јели су полагано, отегнуто, као на силу.{S} И као да се бојали да погледа 
но се наљути.{S} Криво му што се толико отеже с поласком.{S} Бесно се обрецну и на шуцкоре и на 
в и Никола Гридев па се обојица надули, отекле им ноге као барила и обојица умрли.{S} Додуше жа 
е чује даље од постеље; други набрекли, отекли, помодрили у лицу и бесвесно, потпуно блесаво гл 
као нешто драгоцено, нешто што јој били отели па сад вратили.{S} И, не гледајући више у попа <p 
S} А ја немам да им дам.{S} Све сте нам отели.{S} А он доноси брашна, пршута, бешкота.{S} Свега 
ветац као да се боји е ће јој неко њега отети.</p> <p>Кад је Мргуд оштрије прекори, одлучи се.{ 
атом:</p> <p>— Јагода је на умору...{S} Отиђи и опрости!</p> <p>— Бог нек суди и опрашта! — мир 
разговор о њему.</p> <p>— Сад нам, ето, отимају и вуну. — вели војник и љутито чупка уфитиљене  
и некакав Турчин добили су право, да је отимају од народа и да плаћају колико они хоће.....{S}  
у руке, гурали се, псовали.{S} Чак су и отимали један другом из рука, испред уста.</p> <p>Док с 
чи за однесене трке; колико се девојака отимало око њих.{S} Јуре је једанпут о процесији, о Бра 
 и привуче себи.{S} Она се поче трзати, отимати, помагати.{S} Узалуд.{S} Кад је видио како је и 
 Дијете ми моје дајте, лопови једни!{S} Отимачи!...{S} Разбојници!...{S} Сина ми амо!...{S} Нећ 
Остави...{S} Остави. ... — окреса Мргуд отимљући руку, па се лагано диже и пође према вратима.  
 за чудо ни једна једина суза да јој се отисне низ мршаве, наборане образе.{S} Ни исплакати се  
ти за своју преслицу.</p> <p>Није хтела отићи ни да је мртву види.{S} Мирно је слушала препирке 
прекорно га погледа.</p> <p>— Сјутра ћу отићи на гроб да јој упалим свијећу.</p> <p>— Ти?</p> < 
 — настави Ибро живље и запали цигар. — Отишао официр међу таоце и лијепо рекао : „Сјутра ћемо  
, — настави Ибро живље и запали цигар — Отишао официр међу таоце и лијепо рекао „Сјутра ћемо ше 
је уз своје огњиште, уз ватру.{S} Други отишао, чупа траву и мирише је; трећи обилази, премера  
ано.</p> <p>Сељаци су оставили домове и отишли у варош, да својим очима виде српску војску.{S}  
варили су се.{S} Кад су продали стоку и отишли пред магазу газда Микаила, затекли су га управо  
о, да се у њој може становати.{S} Други отишли у шуму да насеку дрва и јапију за грађевине.{S}  
 грле се, љубе, плачу.{S} Неки нарочито отишли у варош да дотерају пића и себи и другима.{S} Же 
ају, Дете!....{S} Још једно дете!...{S} Откако су затворени, видели су како је неколико деце су 
иле.{S} У кући помагала једна другој, — откако се Митри зацелише руке, — одмењивала, заједно се 
хтео мазити.{S} Чак ни од лањске године откако му мати умрла те остао сироче.{S} Ретко кад и да 
 пред њим свашта говорити.</p> <p>Симат откиде комад хлеба, гурну Лакану у руку, па га узе за р 
е ода.{S} Зар пред толиким душманима да открије свој големи бол и муке своје?{S} И да се изложи 
ко бела и овако слатка хлеба јела није, Откуд тога у Брђана?..{S} Хтео је, дакле, да је изненад 
 кад јој се чинило да он нема право.{S} Откуд она, луда женска глава, да га саветује?{S} Како б 
вамо дошао?{S} Ко га је довукао?....{S} Откуда?....</p> <p>— И ово болница? — упита буцмастог в 
питају.{S} Лакан одговори.{S} Каза им и откуда је и коју веру верује и колико му је година.{S}  
же такса и поскупити, а дијете треба да откупљује главу, Уједно је наумио, — опет кришом од Ман 
 из руке отме, убије овна, козу, кокош; отме све на што наиђе.{S} Нико се не сме опрети, Нико ш 
..{S} И Митра покуша да се умеша, да га отме. — Мене водите....{S} Ја ћу с вама.</p> <p>— Ти си 
ама прихвати за бајонету и покуша да је отме.{S} А и Јагода обгрли Лакана и, окренувши се офици 
а жену, на дете.{S} Комад хљеба из руке отме, убије овна, козу, кокош; отме све на што наиђе.{S 
а земљу.{S} И залуд је покушавала да се отме, да се извуче.{S} Бујица је немилосно носила и она 
ћи гране, стрехе, димњаке.{S} Каткад се отме и понеки пригушен, малаксао јаук и као да замре у  
шити.{S} Чинило се као да ће неки да се отму и да полете у пламен.{S} Очи им се некако светле,  
у је била наменила њему, натегну њоме и отпи неколика гутљаја.{S} Као да се оснажи мало.{S} Опе 
, кришом, указивали на њу и, гадећи се, отпљували у страну.{S} Неки као да нису ни имали другог 
?</p> <p>— Имам једног сина у војсци, — отповрну Митра као преко воље.</p> <p>— И бабу? - попра 
</p> <p>Наишав на овако силан и ненадан отпор, Митра устукну.{S} Зар њезин Петар овако зна да г 
p>Баби Митри као да првој дојади толико отпочивање.{S} Готово нестрпљиво окреса: <pb n="54" />< 
S} Ипак је морала чешће да застане и да отпочине.{S} Кад се приближила кући.{S} Манда јој пође  
аму простре испод себе па легне да мало отпочине.{S} Али није могао починути.{S} Јак, страшан с 
е сретан и жив...{S} Хајдемо у кућу, да отпочинете мало.</p> <p>Уведе их у кућу и посади на сни 
ждукати.{S} Није, чини му се, људски ни отпочинуо, а нечија снажна рука дохвати га за раме.{S}  
S} Решише да је узму измеђ себе и да је отпрате кући.{S} Узгред запретише Мартину да ће га стро 
ису могли забранити да је не опоје и не отпрати до гроба.{S} Али осим четворице носача <pb n="1 
апунише чељадима.{S} Неки се, додуше, и отпре ту сместили, неки се сада почеше уређивати.{S} Ни 
ето су узели, — опет ће Мартин упорно и отпусти два дима...{S} Нису нас ни питали.</p> <p>— Сил 
вечерати, — избаци Симат полугласно, па отра бркове убрусцем и измаче се иза софре.</p> <p>Стар 
о да ти кажем... — и Крсто скиде капу и отра крупан зној са чела. — Не знам...{S} Од страха сам 
 нестаде негде за дрвећем.</p> <p>Лакан отра образе рукавом, опипа јабуке за појасом, и мирно к 
аби начини места.{S} Стараца се пажљиво отра око уста, обујми Петрову главу рукама и пољуби га  
ошав до Мартинове куће, застаде.</p> <p>Отра зној са чела и, ослободив се некако, ступи унутра. 
рне, као да је неко покушао да је гурне отрага Затим се постиђено крене и хитно, хитно сакрива  
S} Као да им је цео свет крив што су их отргли од кућа и што их овуда гоне.</p> <p>Официр разде 
кукала и кад је требао неко да је теши, отргоше јој Митру. ,Дође наредба да се сви интернирани  
се саго да је пољуби у руке, али се она отрже и строго, забринуто загледа му се у лице...</p> < 
е гледа. — Доста, доста...</p> <p>Затим отрже Петра и ухвати га за главу.{S} Пољуби га у чело и 
о, искривљено.{S} Ено и големих уста са отромбољеним уснама и крњавим зубима.{S} Ено рашчупаних 
кришом, кад нико не види, неколико пута отрчао јој у кућу, донео воде, подворио је.{S} Сад, кад 
или се лењо извали под оближњи дуд па и отуд даје знакове.{S} Девојка готово нити је могла у ку 
ко авлије, одлазио до забрана и доносио отуд по два по три нарамка дрва.{S} У Столац је одлазио 
иле у куће, па не смеју ни да се помоле отуда.</p> <p>Стара се Митра упути према радњи газде Пе 
магазу.{S} Као да се надала, да ће ипак отуда неко да изађе и да јој се јави.{S} Па дубоко узда 
а кући; чинило јој се као да ће га неко отуда омађијати.{S} Она се давно досетила да са Јагодом 
 и кињен од својих старешина, окорео је отупео, и као једва дочекао да се на некоме може освети 
е.{S} Чинило јој се као да ће посрнути, Официр јој, ради тога, понуди из своје чутуре коњака.{S 
 устукнуше једно пред другим.{S} Али се официр дрво снађе, осмехну се и дубоко наклони.</p> <p> 
аза једна чудна певорка.{S} Напред јаше официр, дебељкаст неки капетан, са исуканом сабљом, на  
пуштати у село.{S} Напред млад, танушан официр, плав, буцмаст, са малим, уфитиљеним брчићима и  
ави Ибро живље и запали цигар. — Отишао официр међу таоце и лијепо рекао : „Сјутра ћемо шестори 
тави Ибро живље и запали цигар — Отишао официр међу таоце и лијепо рекао „Сјутра ћемо шесторицу 
 што даље од њега!</p> <pb n="49" /> <p>Официр нареди двојици шуцкора да и старицу и Лакана, са 
!...{S} Златна!...{S} Не дај ме!</p> <p>Официр се не даде збунити.{S} Лено се окрену, дозва јед 
<p>— Господине!...{S} Не дај!...</p> <p>Официр се нагло исправи и оштро подвикну на војнике.{S} 
гли од кућа и што их овуда гоне.</p> <p>Официр раздели чету на омање патроле и размести их по с 
а сам учинила?{S} Што сам волила једног официра ?....{S} Зар је гријех кад се неко воли?</p> <p 
 Не пазарујем данас . . .</p> <p>Па узе официра за руку, шапну му нешто на уво и лагано га увуч 
екако престрашено, блесаво, погледаше у официра.</p> <p>— Хехехе...</p> <p>Он намигну на Јагоду 
 опази, са две стране стола још двојицу официра како га пажљиво посматрају.{S} Њихови га поглед 
; затим се лењо окрену и погледа на оне официре-судије, који су седели за једним дугачким столо 
љубе кога год ухвате.{S} Неки лове само официре, клањају се пред њима и целивају им ордене на п 
ски колачи</hi>, Мора да су војници или официри донели Јагоди.{S} Она, у писму, некако узгред с 
латно ставио на расположење аустријским официрима.{S} Они га и штитили.{S} И сад је један стаја 
р је готово увијек ишао гологлав.{S} За официром војници, по четири у реду.{S} Од многог неспав 
но.{S} Спанђала се са некаквим швапским официром, па с њим и живила....{S} Нико, <pb n="120" /> 
 и Јагода обгрли Лакана и, окренувши се официру, врисну из гласа:</p> <p>— Господине!...{S} Не  
03" /> осмехом на лицу.{S} Чак и кад је официрчић прошао, он се још смешкао и гледао за њим.{S} 
.{S} Опазивши како наљезе један безбрки официрчић, бржебоље скиде шешир и наклони се дубоко, са 
ом ни силом.{S} У оном очајању многи се охрабрише и почеше слободније да протестују, да прете.{ 
нио је да иду кући; често је спомињао и оца и питао је ли му купио нови нож; најчешће је звижду 
 пребацити.{S} Старији је брат, заменик оца, домаћин.{S} Мора се слушати.{S} А кад се пролетос  
оривши речи, пружи му руку.</p> <p>— Не оцрни ми образа кукњавом, молим ти се, — прогунђа он љу 
их карата!{S} Дванаест кућа да се данас оцрни.{S} Јер то се обавештавају породице <hi>храбрих и 
му души....{S} Ето видићеш</p> <p>Један очајан врисак располегну се кроз авлију, жена се заљуља 
 n="56" /> ни милом ни силом.{S} У оном очајању многи се охрабрише и почеше слободније да проте 
, упише, шљубише се, и топло, и болно и очајнички.{S} Али ни једне једите ријечи не изусти.{S}  
е.{S} Болесну жену хтедоше оставити.{S} Очајно запомагајући пружала је руке према њима, преклињ 
 крхољине од њега.{S} Понека црна греда очајно стрши у вис као нека црна рука која осветнички п 
посрне.{S} Закопа се у дебелу прашину и очајно цичи, дозивајући другове.{S} Протрчи и понека же 
да загрлила и Митру и Лакана, па готово очајно пита: како ће без њих?{S} Митра јој напомену нек 
ути, да што посаветује? . . .{S} Некако очајно погледа на Пешиканову магазу.{S} Као да се надал 
.{S} Стискоше се, приљубише као у неком очајном рвању, где би да се угуше, смељаве.{S} Зарили ј 
ицу Само да те видим.</p> <p>— Фала ти, оче!</p> <p>И брзо, брзо уграби његову суву руку коју ј 
нтије и, молећи,. узвикну:</p> <p>— Ах, оче!</p> <p>— Хоћеш ли?</p> <p>— Одмах.</p> <p>Па, боје 
и с њиме, јаднице?</p> <p>— Сагријеших, оче.{S} Од добре воље сагријеших, јер ми омиље срцу Ниј 
 пољуби га у руку. </p> <p>— Благослови оче!</p> <p>— Бог те благословио, синко.</p> <p>— Здрав 
ли. — опојело, крстило, венчало дедове, очеве, њих саме и њихову децу.{S} Оно их о празницима з 
љиво се обзирући и извирујући из траве, очекивале су једна другу.{S} Кад их се састану по три п 
влажним, питомим погледом.{S} Као да је очекивао да ће му Лакан још нешто казати.{S} Затим се н 
реви, једну руку одиже на прса и као да очекиваше заповест.</p> <p>Кад се приближише кола, она  
аје се да су задовољни, срећни.{S} И да очекују нешто необично, неки ванредно радостан дозгађај 
ју пешкир.{S} Сам се и умио и очистио и очешљао, Сам наложио ватру <pb n="92" /> на огњишту, пр 
вао.{S} Лице »му подбуло, некако модро, очи закрвављене.{S} Крвнички, мрко гледа унаоколо и као 
 без ока.{S} Сви ослабили, изнурени.{S} Очи жуте, лица модрикасто бледа, мехурови испод очију.{ 
еки да се отму и да полете у пламен.{S} Очи им се некако светле, па гледају као звер кад хоће д 
лик један на другога и само му запео за очи неки дебељко, на чијем трбуху као да је читав сто п 
ушчаних цеви, са набијеним капана до на очи.{S} Како уљегоше, разгледаше најпре све по кући; за 
S}И очи очи.... страшне, велике, крваве очи!...{S} Још никад ни у кога таке очи видео није...{S 
ила?</p> <p>Она подиже мутне, водњикаве очи према њему.{S} Као да га није разумела па хтела да  
о.{S} Понека од жена и зајеца и сакрије очи убрадаћем; понеки забринуто климне главом и тужно п 
аве очи!...{S} Још никад ни у кога таке очи видео није...{S} Никад?...{S} Не зна....{S} А јест. 
сничко лице, засени му замућене и упале очи и прелије му читаву браду блиставом, белом срмом, у 
пред старешинама.{S} И њима се отвориле очи. „Ако ћу умријети од глади или од куршума волим умр 
ћа да неће моћи одолети.{S} Оне страшне очи као да му испијају сву снагу.{S} Гледају га, прожди 
жуте по неколике прашке бурмута....{S}И очи очи.... страшне, велике, крваве очи!...{S} Још ника 
 по неколике прашке бурмута....{S}И очи очи.... страшне, велике, крваве очи!...{S} Још никад ни 
ио .... </p> <p>Једнога дана, отворивши очи угледа буцмастог војника, како се раскорачио, запал 
ори Митра суво, и слободно му погледа у очи.</p> <p>Настаде смејање, граја.{S} Шуцкори су веров 
ан не сме да подигне главе ни да коме у очи погледа.{S} Вечито опипавају место где им виси дува 
а му вежу очи.{S} Не боји се он смрти у очи погледати.{S} Некако презриво погледа на џелата и м 
ади? — Живо упаде Лакан и погледа јој у очи. — Је ли ме поздравио.</p> <p>— Поздравио те.</p> < 
ао на ред Симат.{S} Није дао да му вежу очи.{S} Не боји се он смрти у очи погледати.{S} Некако  
рену лице зиду и, укрстивши руке испред очију, наслони главу на њих.{S} Бризну у плач.{S} Митра 
. модри колутови да се ковитлају испред очију.{S} Играју, ломе се, мотају.{S} Затим се разли ка 
, лица модрикасто бледа, мехурови испод очију.{S} Искезили крваве зубе и радосно се смешкају ка 
ко.</p> <p>— И блијед си, и модар испод очију..</p> <p>И уши ти се , утањиле.</p> <p>—- Није ни 
ушени, испијени, помућених, безизразних очију и готово блесава лица, на силу се подигоше да га  
кан као да опет дође мало себи.{S} Пред очима као да му се мало разведри; поче се прибирати, ос 
..</p> <p>Лакану се поче смркавати пред очима.{S} Кроз неку полутаму почеше испред њега да пром 
еки чак као да су полудели.{S} Ужагрили очима као у бунилу.{S} Чини се као да би да полете и да 
вили домове и отишли у варош, да својим очима виде српску војску.{S} Окупиле их се читаве гомил 
 од чуда.{S} Није могао веровати својим очима да је то она.{S} Ова горда, снажна девојка, са на 
 застрашену гомилу.{S} Сељаци су својим очима гледали како им горе куће, читаво село како гори. 
{S} Прљава од суза, бледа, са помученим очима које гле дају некако несвесно, готово лудачки.{S} 
 образима, сочним уснама и црним, црним очима какве још ни у кога видео није.{S} Зар се може та 
поче љубити.{S} Љуби и по образима и по очима, све у жељи да погоди место куд га и Јагода љубил 
се сажали.{S} Испразни лулу на опњиште, очисти је прстима и спусти поред себе.{S} Затим се окре 
.</p> <p>Кад се приближише селу мало се очисти, скиде капицу с главе и прстима рашчешља косу.{S 
да му додају пешкир.{S} Сам се и умио и очистио и очешљао, Сам наложио ватру <pb n="92" /> на о 
 <p>— Хвала Богу.</p> <p>— Бог нас је и очувао.</p> <p>Петар извади кутију, замота цигар и запа 
оран за њу...</p> <p>Митра, изнемогла, .ош је мало лежала на земљи.{S} Па се придиже, клону на  
 жилави, чврсти.{S} Поглед им промицав, оштар, тешко га издржати.{S} Јаке вилице некако им испа 
<head>II.</head> <p>Негде у зору, рано, оштар врисак проби се тамо у дно села, кроз хладан вазд 
и, писари. <pb n="55" /> Сви уозбиљени, оштри, љутити.{S} Пуне им руке списа и хартија свакојак 
 немирнија.{S} Блека, рика, мека, рзање оштри, несносни, заглушујући.{S} И разлежу се на далеко 
лак често пресецају све јаче блескајући оштри врхови жандарских бајонета.{S} А мрка се гомила т 
ој неко њега отети.</p> <p>Кад је Мргуд оштрије прекори, одлучи се.{S} Отвори канат.{S} И одмах 
говори?...{S} Он, који се није усуђивао оштрије да је погледа.{S} Осети да сад не може друкче,  
тати?</p> <p>Манда се нарогуши и кресну оштрије:</p> <p>— Остаће ми моје дијете...{S} Све нек п 
а где ни зашто.</p> <p>Врисак све јачи, оштрији, реже, пар, ваздух.{S} Није сад једно грло, уса 
где из даљине као да се проби још јачи, оштрији писак.{S} Лакан задрхта.{S} Брзо обуче гуњче, с 
своје големе, грамзиве руке са големим, оштрим панџама.{S} И хоће да стисне, да ухвати, да зари 
а је да изазива, дражи и два пута хтела оштро да му одговори, да увреди.{S} Ипак се савладала.{ 
улс.</p> <p>— Узима ли кинине? — запита оштро.</p> <p>— Узима, — слага вектер не трепнувши и, з 
ај!...</p> <p>Официр се нагло исправи и оштро подвикну на војнике.{S} Ови се брзо постројише и  
стиште за руке, продрмуса њима и некако оштро прошапта:</p> <p>— Нећеш.</p> <p>— Молим ти се.</ 
новце, готово изненада, иза леђа му, по оштром песку затандркаше стара, расклимана кола, у који 
ица је, тврдица је, сестро...{S} Не да, па не да...{S} Ето си виђела.{S} И све се бојим да ће м 
S} Стрико Петар прикрао му се иза леђа, па га узе за мишице, пригрли и поче љубити.{S} Љуби и п 
ити.{S} Ударили Црногорци на нека села, па због тога да се објесе петорица наших.{S} То су таоц 
су се по тлима.{S} Разасу се, рашчешља, па се опет поче умотавати у големо клупче, у лопту.{S}  
два са три кила, или празним обећањима, па узалудно чекати и даље. -</p> <p>— Хтио сам да идем  
ложи велика ватра у част новим гостима, па задовољно одбија димове и смешка се на свакога.{S} П 
ле!{S} Манда загрлила и Митру и Лакана, па готово очајно пита: како ће без њих?{S} Митра јој на 
и, треба да се плати, — одговори Митра, па, и не погледав на позив узе га, преви на четверо и г 
суди и опрашта! — мирно одговори Митра, па опет прихвати за своју преслицу.</p> <p>Није хтела о 
х до овећег прозора. „Привирите унутра, па видите ко се о вама брине“...{S} Кад су погледали, з 
е и <pb n="116" /> њега тамо, код Ћабе, па му све кости поломљене.{S} Још само душа у носу што  
де.{S} Некако збуњено погледа око себе, па, и не гледајући у њу, ужурбано поче говорити:</p> <p 
се.{S} Осетиле, зар, мирис своје траве, па некако весело блеје и журе, журе...</p> <p>На крају  
у дару !</p> <p>И Симат заглади бркове, па мирно крочи према старој.</p> <p>— Мати, дај ми руку 
к понека реч ако би се омакла гласније, па и њу би намах пригушили, поклопили.{S} Тако је само  
} А?</p> <p>Лакан лукаво показа јабуке, па као да их опет хтеде сакрити.{S} Петар притрча, обгр 
Неке жене као да се сад тек ослободиле, па се извукле из кућа.{S} Прљаве, рашчупане, јадне.{S}  
е у пламен.{S} Очи им се некако светле, па гледају као звер кад хоће да скочи на плен.{S} Неки  
стрпљив, сео на гомилу, на голо камење, па одмах запалио чибук, замишљајући да је уз своје огњи 
да викну иза леђа јој.{S} Замислила се, па ништа око себе не види и не чује.{S} Комешање, врева 
арод.{S} Омили му онај хлеб, услача се, па ће све да даде за њега.{S} И не мисли више ни на што 
људи гонити, како га кињити?..{S} Дете, па ни њега не штеде!..{S} У хапс?...{S} А што ће он у х 
еке се опет дућанџије затвориле у куће, па не смеју ни да се помоле отуда.</p> <p>Стара се Митр 
еда према литицама куд је нестало тице, па се бржебоље прекрсти.{S} Боже, да ово изађе на добро 
раби писмо, принесе га на прса, пољуби, па нагло раствори и као да поче читати.</p> <p>— А шта  
далеко, у пољу.{S} За њим се оте други, па трећи.{S} Неко поче из свега гласа јаукати и помагат 
></p> <p>— Дижи! — подвикну онај други, па се сада и сам придигну један мех. — Узми.</p> <p>— Н 
изгубио и памет.{S} Гледам шта се ради, па ...{S} Остави !...{S} Не питај !... — И поче одмахив 
ни бешњи пламенови заморили, малаксали, па само још каткада јаче измахну огњеним крилима и, хук 
ривач на глави кога јој готово згулили, па се измаче на леђа и саби се у гомилу ону, међу свети 
 дућана оних бакала који му били дужни, па их узели у војску, па се предали у Србији, — дочека  
че им неколико опорих ријечи, припрети, па пође Митри, којој шибала крв из обе руке, и понуди з 
 попову браду или затитра на камилавци, па живо одскочи уза зид, задрхће око прозора, да опет б 
икако не може да подеси корака с попом, па се некако неспретно саплеће, трза.{S} За њима читав  
 масну синију, протра је чађавом крпом, па се лагано окрену и, побожно се прекрстивши, расече н 
нђала се са некаквим швапским официром, па с њим и живила....{S} Нико, <pb n="120" /> рад тога, 
није могао.{S} Језик му некако одебљао, па никако да му се разуму речи.</p> <p>— Хвала Богу, бр 
м газду дигну у таоце или у прогонство, па нема ко да ради; неке се опет дућанџије затвориле у  
клињање.{S} Све се смешало, ускомешало, па се не зна или чељад блеји или стока јечи и уздише.</ 
ко вечерати, — избаци Симат полугласно, па отра бркове убрусцем и измаче се иза софре.</p> <p>С 
ркове у вис као да би да омирише нешто, па се нагло скупи, згрчи и опет упане међ даске.</p> <p 
мо намијенили два вагона жита за котар, па она банда ... кажу, продала вагон у Далмацију и зара 
дари као да и сами осећали своју немоћ, па су ретко и навраћали.{S} И сад су били љубазнији, пи 
али из писма. — Има вели добра фељбабу, па га он чува да га не пошаљу на Русију или на Србију.. 
 лагано се придиже, боље припрти торбу, па се некако извуче из гомиле и дочепа се цесте.</p> <p 
дучином.{S} Исправио се, подигао главу, па као да би нешто да викне, да заповеди.{S} Као по нал 
и лагано зева. — Пошљи свијећу у цркву, па ће престати.</p> <p>— Није у сну...{S} Није...{S} На 
Лаже.{S} Сјутра му је расправа на суду, па би да одгоди....</p> <p>Војник се врати па опет подв 
ји му били дужни, па их узели у војску, па се предали у Србији, — дочека Главозија па и он запа 
тави. ... — окреса Мргуд отимљући руку, па се лагано диже и пође према вратима. — Одмах затвара 
ткиде комад хлеба, гурну Лакану у руку, па га узе за раме и изведе пред кућу.{S} Нареди му да т 
даде другу голуба, лагано напуни пушку, па суво одсече:</p> <p>— У име закона ти си ухапшен.{S} 
— Нека је.</p> <p>Немилосно је одгурну, па повуче Лакана за руку.</p> <p>— Иди пред нама!</p> < 
скорачио, запалио <pb n="82" /> цигару, па прича некакву Главозији (чини се да му има у глави п 
} Оборили главе, турили руке под силах, па као да о нечем крупном размишљају.{S} Ни један да се 
} Погледа на крв, погледа <pb n="19" /> па се гласно засмеје.{S} И опет климата главом и пева в 
 онлике куће? он каже: „наредба"....{S} Па одмах пише у Требиње да му треба неколико нових бара 
 га завара мало и да га пошаље куда.{S} Па опет се сустегну.{S} Шта би јој то користило?{S} И з 
44" /> ништа.{S} Каже да се уморила.{S} Па и пре је долазила уморна а није заборављала на колач 
 су још и сад у милости код жандара.{S} Па и они као да иду некако постиђено, плашљиво.{S} Обор 
ете матери, рашири руке и загрли је.{S} Па истрча пред кућу и крену међу војнике.{S} На Јагодин 
осматрала и није знала шта да рекне.{S} Па и то су <hi>царски</hi> хлебови, прави <hi>царски</h 
туда неко да изађе и да јој се јави.{S} Па дубоко уздахну и опет крену низ чаршију.</p> <p>— С  
.{S} Застаде мало и као да размисли.{S} Па се опет наге и пољуби га у уста. </p> <p>— Хајде, сј 
емогла, .ош је мало лежала на земљи.{S} Па се придиже, клону на један камен.{S} Подними се, сед 
широким погледом, пуним захвалности.{S} Па, као присетивши се, нагло се саже и приступи му руци 
у и преобука, и нова марама и сапун.{S} Па још и једну боцу ракије да му протури и који паклић  
гледа унаоколо: да когод није видео.{S} Па се брзо убриса и још брже уреди ствари и гурну их по 
и Мргуд љутио кад му се сушило жито.{S} Па и он би, напослетку, одмахнуо руком и казао: „ђеци и 
на.{S} Удари једном, двапут, трипут.{S} Па ја љутито баци на земљу, дозва сеоског кнеза, који ј 
ар није боље да њојзи, Марији, даде?{S} Па и не чекајући одговора, бирала је што јој се свиђало 
маже Влади. — опет ће војник мирније, — па ради шта хоће.{S} Вазда јој даје, уписује зајмове.{S 
аци:</p> <p>— Није то за те...</p> <p>— Па ти је и немаш, — дочека Јагода као ругајућ се и поче 
ди се Манда и мало се исправи.</p> <p>— Па звоно са цркве...{S} Однијеће га да од њега сакују т 
, да се једва разуме. — Зашто?</p> <p>— Па....{S} Да га храним.</p> <p>— Да га храниш?....{S} Х 
очеше да броје.{S} Почну с једног краја па се збуне; почну с другог још горе.{S} Опет пребацују 
се предали у Србији, — дочека Главозија па и он запали цигар. — Роба сад тридесетроструко скушљ 
 према њему.{S} Као да га није разумела па хтела да види: шта то пита?{S} Зар <hi>он</hi> мисли 
с, те стићи ће сјутра.{S} А брашна нема па нема.{S} Додуше стигло је нешто — зли језици говоре  
/p> <p>Лакан погледа на чанак пред њима па се осмехну.</p> <p>— А и ја сам теби нешто донио, —  
 биће окршаја.</p> <p>Погледа на Лакана па умукну.{S} Затим погледа на Симата и даде му знак об 
> <p>— Тхе ...</p> <p>— Продај два овна па ето сто крупа.</p> <pb n="66" /> <p>Мартин се почеша 
 неке бабе селе, обгрнуле рукама кољена па се лагано њишу и дремају.{S} Жена у грозници неколик 
ђе.{S} Сад се тек нека мати сети детета па дозива; неко тек сада опазио да му попустили опанци  
исати.{S} Неке изненада ухвати грозница па почели да се тресу, дрхћу.{S} Неки се грче и увијају 
ели траве Обрад Гргуров и Никола Гридев па се обојица надули, отекле им ноге као барила и обоји 
ове, или се лењо извали под оближњи дуд па и отуд даје знакове.{S} Девојка готово нити је могла 
љиве сламе.{S} Сламу простре испод себе па легне да мало отпочине.{S} Али није могао починути.{ 
.{S} Пак и буцмасти војник добио грчеве па се, од бола, савио у дио постеље у риче, риче као ра 
по јаукнувши, многи се свали на другове па готово и њих да обори.{S} Кивно, осветнички испод ок 
 сад га, ето, гони.{S} Драго јој да оде па макар на дан...{S} И јадни Мартин ропће, непрестано  
 два соколова ока, танки брци повили се па се лепршају, а доња усна некако се пркосно скупила и 
ма <pb n="17" /> закаснило по које дете па упорно удара у канат и тражи да му отворе.</p> <p>Из 
 опет запуца бичем.</p> <p>— Вози, вози па истреси !..{S} Најбоље у воду ! — засмеја се Ибро и  
што драгоцено, нешто што јој били отели па сад вратили.{S} И, не гледајући више у попа <pb n="1 
 седео нем, скамењен.{S} Утонуо у мисли па нити се миче, нит јекне, нити се закашље.{S} Само се 
. — А требају ли ти новци? . ..{S} Узми па продај газди Пешикалу . ..{S} Он ће све купити.{S} А 
би да одгоди....</p> <p>Војник се врати па опет подвикну на Лакана.{S} А залуд.{S} Нема снаге д 
аковима.{S} Тек понеки као да се досети па се и сам згади и опљуне.{S} Стара Митра некако смете 
рли једнога по једнога.{S} Ето, Бог дао па ће јој опет кућа пропевати</p> <p>— Лакане!{S} Клаће 
али са ланцима, он ипак као да није био па чисто: је ли ово шала или збиља, је ли сан или јава? 
у големо клупче, у лопту.{S} Мало, мало па ено и носа: нешто големо, меснато, масно, искривљено 
а, некако рањенички стењући.{S} До мало па се почеше распознавати прилике.{S} Ено старог, згуре 
 пунило, пунило непрестано.{S} Још мало па Јагода неће бити тако удаљена од својих комшија.</p> 
е осмехну на њих.</p> <p>— Хајдете тамо па се забавите, — рече им мекше. — А мене оставите сану 
ово провикивање.{S} Изброје једну пругу па је одвоје у страну; затим изброје другу, трећу.{S} С 
, сажаљења.{S} Да ли је и он имао мајку па је се сетио?{S} Или био мекшега срца од друга ?{S} К 
ност Цугсфирер је морао да напери пушку па њу.{S} Ако-крочи и и корак напред пуцаће Она се не п 
и љубећи га у косу. — И пази је!</p> <p>Па изађе пред кућу, поносито се исправи, пруживши руке  
ћ, Лако!...{S} Анђели те чували!</p> <p>Па се измакну и опет је нестаде негде за дрвећем.</p> < 
 <p>— Кис ди ханд шене фрајлајн!</p> <p>Па закорачи и хтеде да уђе у кућу.</p> <p>Јагода се пре 
 . .{S} Не пазарујем данас . . .</p> <p>Па узе официра за руку, шапну му нешто на уво и лагано  
е добро . . .</p> <p>— Нека . ..</p> <p>Па се лагано окрену старој и као да хтеде да јој нешто  
е!{S} Доживиће се дан освете....</p> <p>Па да и Лакану кажем истину</p> <p>А кад је чула да се  
н!...{S} Није ђаво... ја сам....</p> <p>Па се примаче Лакану, узе га у наручја и одиже од тала. 
/p> <p>— И њега, и њега, сине...</p> <p>Па га још јаче пригрли и поче миловати.</p> <p>— А наше 
ре...{S} Не бојим се ја за њега.</p> <p>Па пође вратима и рече мекше:</p> <p>— Продаћу три овна 
рица их некако зачуђено погледа.</p> <p>Па се и сама осмехну, на силу.{S} А и зашто да се сневе 
ржава непобједимаја.{S} Алилија.</p> <p>Па као да би да осоколи ону светину, која је пристала з 
 изнад чела, — Плаћај што прије.</p> <p>Па, кајући се, зар, што се толико задржао у једној бунт 
 <p>— А ја ћу га први прочитати.</p> <p>Па крене из куће и лагано одгегуца низа страну.</p> <p> 
писмо?</p> <p>— Бум...{S} Писмо.</p> <p>Па се прихвати за силах и лењо поче тражити по оним пре 
> <p>— Хоћеш ли?</p> <p>— Одмах.</p> <p>Па, бојећи се да се поп не предомисли. запита живље:</p 
и је ноћ провела ноћас јадница ?</p> <p>Па се преклопи према истоку, држећи прекрштене руке на  
ну. — Бог почео и на нас-гледати</p> <p>Па задовољно трља руке и смешка се:</p> <p>— Ех среће!{ 
авио шију и моли мир! „Ево главе“ вели „па сијеците, само ми оставите жене и ђецу...{S} А је ли 
дан буцмасти војник Лакана и наднесе се пад њега. — Зар си жив?</p> <p>— Жив, — покуша да одгов 
а.{S} Док њима по прсима као да једнако пада онај тешки, загушљиви мирис горевине. </p> </div>  
јатеља често у овако свечаним часовима, падају као увреде и место да теше, раздражују.</p> <p>З 
е кер.</p> <p>По уској, прашњавој цести падају вране, свраке, слободно скакућу и некако злослут 
устио на дугачко, увек му се вијорили и падали по раменима.{S} У први мах није се могло познати 
ушљив, тежак мирис горевине као да поче падати на прса и лагано гушити.{S} Чинило се као да ће  
ар се разасу по кући, треперећи, и поче падати и по домаћима и по гостима.{S} А кад се пламен и 
ге, напослетку се озбиљно разболела.{S} Паде на постељу, занеможе.{S} Нису јој одмах веровали.{ 
 тресе.{S} И он сал ненадно се заљуља и паде на земљу.</p> <p>Притрчаше и почеше га шкропити во 
ад је причао о стрику Петру, слушала га пажљивије.{S} А при спомену свирале дође јој необична ж 
а љубила Затим му пружи мали колачић и, пажљиво се осврћући да когод не чује, шапатом запита:</ 
угу пуну држи у рукама и некако лагано, пажљиво милује је.</p> <p>— Ја вам кажем, браћо, е добр 
ез тебе !... -</p> <p>Нарицала је тихо, пажљиво, као да сама са собом разговара, како је они на 
апатом запита опазив Митру и Јагоду.{S} Пажљиво се обзирући и завирујући да когод сакривен не с 
тране стола још двојицу официра како га пажљиво посматрају.{S} Њихови га погледи збунише те обо 
 познавали људе и прилике.{S} Узгред је пажљиво завиривао и разгледао све куће сеоске.{S} Најза 
" /> и баби начини места.{S} Стараца се пажљиво отра око уста, обујми Петрову главу рукама и по 
.</p> <p>— Ето, — опет ће онај чиновник пажљиво их одводећи. — Чист приход од ове забаве иде у  
ивало као од беде.{S} Сведоцима се мала пажња поклањала и ако их каткада довођене читаве чете.  
а сад не може друкче, него да му скрене пажњу на крупљу и јачу ствар, те да га од ове намере од 
.{S} Немам ништа на продају . . .{S} Не пазарујем данас . . .</p> <p>Па узе официра за руку, ша 
њом носио некакав шкипић, чувајући се и пазећи да не посрне, а ипак се, као за инад, непрестано 
ди доктор вехтеру. — На то строго да се пази.{S} И њему млеко нек се даје.{S} Редовно.</p> <p>— 
ећући се Лакану и љубећи га у косу. — И пази је!</p> <p>Па изађе пред кућу, поносито се исправи 
и као нека родица и вазда се с њим лепо пазила.{S} Већ га угледала и весело му маше руком.{S} А 
ола дана наизменце обилазили око куће и пазили да когод неби макар и нехотице уљегао унутра.{S} 
 Лакана од њезиних поклона.{S} Сад мора пазити да га сачува и од њезиних погледа.{S} Она је леп 
зорчета и кидајући залогаје хлеба испод пазуха поче халапљиво јести.{S} Као да га није много ин 
 и још брже уреди ствари и гурну их под пазухо.{S} Некако збуњено, сметено. пружи јој руку при  
 Лакан врати раније са хајваном.{S} Под пазухом носио је мршавог, сивкастог голуба, кога, рече, 
че и увијају као пребијене гусенице.{S} Пак и буцмасти војник добио грчеве па се, од бола, сави 
ти ни писмо, које је сутрадан, уз омањи пакетић са брашном и колачима, добила од Јагоде.{S} Још 
ада пусти да иде куда...</p> <p>Јагодин пакетић, намењен њој и Лакану, није хтела узети.{S} Дал 
 једну боцу ракије да му протури и који паклић дувана.{S} Стари је он дуванџија; воли готово ду 
циганин, шта ли је, мрк, усукан, мршав, пакосно се кесећи, пође према старцу, који је нешто раз 
ма се не муче, пашчад једна ! — узвикну пакосно _и удари руком по колену. — Ко зна какви су то  
ећи дан нађоше неку бабу Марију, калу и пакосну жену, којој наредише да јој кува ручак и да јој 
ао светитељка.{S} Поглед јој и строг, и пакостан, и неповерљив.{S} Доња јој се усна непрестано  
није гледала <pb n="34" /> колико у тај палац.{S} И кашње, од читаве слике, слабо се сећала иче 
ама.{S} Старица опази нечији голем, црн палац, рањен, искрвављен; надуо се као кабасти, мрки па 
он готово плану:</p> <p>— Зар ви сви не палите свијеће газди Пешикану?{S} Јер је богат, јер има 
ских грла.{S} Почеше крхати, разбијати, палити.{S} Ударајући кундацима у врата и прозоре, туку  
други?</p> <p>— Ама оној грешници ти да палиш свијећу?</p> <p>Румено лице Петрово као да се мал 
осим тога големог, надувеног и страшног палца.{S} Црн, црн, црн, црњи и страшнији од прста судб 
е и замуцкујући, — ама му наша брђанска памет то не прима.{S} Ко ти је душманин роду и племену  
— Не знам...{S} Од страха сам изгубио и памет.{S} Гледам шта се ради, па ...{S} Остави !...{S}  
 <p>— Ух!{S} Госпе блажена!...</p> <p>— паметан је Јуре...{S} Не бојим се ја за њега.</p> <p>Па 
е он један једини прави радиша и једини паметан човек у свету.{S} Нико се не може мерити с њиме 
 И њоме да се ожени?{S} Јели Симат имао памети кад је пристао?,..{S} Или се какогод преварио на 
Луда?...{S} А зар би се неко, са и мало памети, овако држао?...{S} Решише да је узму измеђ себе 
олеме, грамзиве руке са големим, оштрим панџама.{S} И хоће да стисне, да ухвати, да зарије панџ 
 И хоће да стисне, да ухвати, да зарије панџе у месо.{S} Лакан измахне једном руком а он би да  
 га измрцварили, што се распевао кад је пао Пшемисел.{S} Нису веровали да је луд, називали га п 
</p> <p>Врисак све јачи, оштрији, реже, пар, ваздух.{S} Није сад једно грло, усамљено, слаб.{S} 
S} Зар на фронту може неко имати одвише пара?</p> <p>Чим је изишао, заврти Манда главом и поче  
p>— Продаћу три овна...{S} Треба и мени пара, за трошка...{S} Ех...{S} Тешко је, тешко данас пр 
ни у гробницу.</p> <p>— Осим ко је имао пара, — опет ће онај из гомиле. — За паре се могло купи 
ао пара, — опет ће онај из гомиле. — За паре се могло купити и боље коначиште. и све се за паре 
ло купити и боље коначиште. и све се за паре могло купити.</p> <p>Поп застаде и погледа по чеља 
азди Пешикану?{S} Јер је богат, јер има паре...{S} Ено га окитио кућу, растворио врата, довео с 
ој Мартин, који никад није волио издати паре из руке а да их не <hi>олаје</hi>. — А оклен?</p>  
упи унутра.{S} Поздрави Мартина који се парио уз ватру и пушио, рукова се с Мандом, погледа и н 
оше му, да може одмах да иде кући.{S} И парница му свршена.{S} Три гласа рекоше да „није крив“  
сребрене токе, те да и Јури опреми коју пару.{S} Додуше недавно му је слао,- — прилично је посл 
 одговори Митра и нежно је прихвати око паса. — Пси!</p> <p>— Куку!</p> <p>— Не кукај, — прогов 
 тражила чију <pb n="88" /> дозволу, ни пасош.{S} Ништа њој не треба.{S} Да ће се кроз стене пр 
} Мора да су добри, јер само добри људи пате.{S} Зажали за њиховом дјецом коју није ни познавал 
 јадиковала <pb n="67" /> како јој дете пати и како ће, боји се узалудно главу изгубити.</p> <p 
е у реду“.{S} Макар се и мучила мало, и патила и она и Лакан, сваки дан је изгледала веселија и 
S} Ништа тако не може зближити људе као патња.{S} Готово за час као да заборави на се и поче да 
не.</p> <p>Официр раздели чету на омање патроле и размести их по селу, на неколико места.{S} Уз 
ажу?....{S} Зар се џабе измењале четири патроле због њега?....{S} Готово на сваком раскршћу они 
о селу, на неколико места.{S} Уза сваку патролу додао је и 'по двојицу шуцкора, који су такођер 
збунити.{S} Лено се окрену, дозва једну патролу и пође за Јагодом у потеру.{S} Опколи Митрину к 
 искрвављен; надуо се као кабасти, мрки паук и непрестано се треска, треска. треска...{S} И ни  
 Чобани већ нису смели да гоне стоку на пашу ради њих.{S} Обично их ишла по тројица, по четвори 
н Лакан је потјерао заједничку стоку на пашу.{S} Мартин, не имајући ситне деце, морао је плаћат 
че преко читаве ноћи. — Ама се не муче, пашчад једна ! — узвикну пакосно _и удари руком по коле 
то остају... „Збогом...“ „До виђења...“ Пашчад!</p> <p>Осетивши да се и сувише заговорио, приди 
другу страну, Васо безбрижно попева.{S} Пева некакав свој тропар, састављен из стотину разних т 
 најволи да једе и коју песму најрадије пева.{S} Напослетку сазнала све и о Јагоди и о веридби  
сно засмеје.{S} И опет климата главом и пева веселије.</p> <p>За Васом иде друга поворка младих 
, мотају се кроз светину и вичу, дрече, певају.{S} Понеки носе и барјачиће, одигли их изнад гла 
о војничку, са једном урнебесном дреком певају <title>Српску химну</title>.{S} Све радосно, бес 
се гони варошко ђубре.{S} Кочијаш Реџо, певајући из свега гласа, удара по десном кољу, који се  
 кликће, да подврискује.{S} Неки почеше певати из свега гласа.{S} Неки као да <pb n="97" /> поч 
/p> <p>Низ чаршију се указа једна чудна певорка.{S} Напред јаше официр, дебељкаст неки капетан, 
 је смислио да пошаље Ивици пуних сто и педесет круна.{S} Ко зна.{S} Може такса и поскупити, а  
у, продала вагон у Далмацију и зарадили педесет хиљада круна. ..{S} За котар остао само један в 
о, — познав да је Српкиња, — жацале је, пекле.{S} Видела је да изазива, дражи и два пута хтела  
звати погрде и ударце.</p> <p>Читав дан пекли се тако на сунцу и чекали.{S} И они најснажнији р 
>браћу</hi> у кућама запослене домаћице пеку, кувају без одмора, да их могу дочекати понудама.{ 
ај пута а да јој не досади.{S} Често се пела на какав брежуљак и гледала унаоколо.{S} Све јој с 
ацима у врата и прозоре, туку у зидове, пењу се на кровове и крше, лупају, секу.</p> <p>— Рат ј 
.{S} Марко Томов имао их двадесет; Аћим Перишин шеснаест; Никола Гргуров десет.{S} И нико их ни 
тавама, ћилимима. цвећем.{S} Чисте се и перу бурад да се што више вина и ракије изнесе пред <hi 
дније него су икада биле.{S} Непрестано перу рубље, вешају, разгрћу; чисте посуђе; мету, распре 
и?</p> <p>Старица му прстима рашчешљала перчин и као да поче нешто тражити, требити у коси.{S}  
илавку до ушију и сакривајући свој дуги перчин, кудрав и чађав као повесмо <pb n="13" /> неопра 
ирно вадећи омањи чешаљ и зачешљавајући перчин.{S} Та нисмо ни ми празних тораба.</p> <p>Донесе 
шти, меље међу њима.{S} Један, са дугим перчином који му се спуштао до рамена, био им харамбаша 
готово изненада, иза леђа му, по оштром песку затандркаше стара, расклимана кола, у којима се г 
нала је и шта он најволи да једе и коју песму најрадије пева.{S} Напослетку сазнала све и о Јаг 
ву Главозији (чини се да му има у глави пет ока) о газди Пешикану.{S} Газда Пешикан био је нека 
 прошаптала:</p> <p>— Хвала Богу!...{S} Петар је велики, а Лакан је мали.</p> <p>Од тада сваки  
ке, па као да их опет хтеде сакрити.{S} Петар притрча, обгрли га опет и, милујући, узе му једну 
ипало преко ивица и цурило низ дрво.{S} Петар је, пристајући за <pb n="14" /> њом носио некакав 
али су и аманете и уговорили свадбу.{S} Петар се изненадио и готово није могао да се прибере ка 
 пред кућом и снажно подвикну:</p> <p>— Петар Станишић!</p> <p>— Овђе! — Живо узвикну Петар из  
ву.{S} Пољуби га у чело и оба образа, а Петар њега пољуби у руку.{S} Још се једном окрете матер 
 Јагоде.{S} Још се у писму вели како је Петар жив и здрав и како је заробљен у Србији.{S} Кад с 
Како би могла?{S} Та није он дете, није Петар.{S} Петра је и сада сматрала за дете те га и кори 
 пре исприча.{S} Манда је сазнала да се Петар губио из куће и да су га трећи дан нашли у брду,  
p>— Закони ће судити свакоме, — опет ће Петар, желећи да јој растумачи, да је увери. — У српско 
х потражим ?....{S} Рашта?....</p> <p>И Петар је зачуђено погледа.</p> <p>— Они су крвници Сима 
ата ће осветити закон, — мирно одговори Петар, лагано скинувши капу и полажући је на кољено. —  
адан отпор, Митра устукну.{S} Зар њезин Петар овако зна да говори?...{S} И њој да говори?...{S} 
ажна рука дохвати га за раме.{S} Стрико Петар прикрао му се иза леђа, па га узе за мишице, приг 
кава и барем две оке ораха.{S} А стрико Петар ће донети и пушку и, сигурно, још једну свиралу,  
Станишић!</p> <p>— Овђе! — Живо узвикну Петар из куће и намах се стави на прагу. — Ево ме.</p>  
бљење.{S} Док свршимо што треба.</p> <p>Петар остави пушку у крај и лагано, лењо спусти се на с 
у војску.{S} Хајде међу војнике.</p> <p>Петар се окрену матери, која беше пристала за њим, и за 
е хтио да је чује ни да је види.</p> <p>Петар се лагано поглади по челу и, некако као кроз сан, 
 су се сами изгрлили и ижљубили.</p> <p>Петар узе од Лакана штапић и сам поче нагонити овце на  
у.</p> <p>— Бог нас је и очувао.</p> <p>Петар извади кутију, замота цигар и запали.</p> <p>— А  
за појаса.{S} Другу остави њему.</p> <p>Петар и Јагода су вереници.{S} Стари Мргуд, отац Јагоди 
зи Боже!.. .{S} Обесели Боже ! :</p> <p>Петар и Лакан седоше одмах.{S} Старица као да се још ус 
адијина Војина убише што је бранио свог петла.</p> <p>Шуцкори су слободније пролазили кроз село 
су такођер као старице.{S} Само десетак петнајест омлађих невеста и око двадесет девојака, што  
 вечери одиста јој стигоше у походе.{S} Петорица.{S} Умотани у дуге, црне струке, испод којих и 
на нека села, па због тога да се објесе петорица наших.{S} То су таоци.{S} Ко гођ учини какво з 
и рече тише:</p> <p>— А данас ће, кажу, петорицу објесити.{S} Ударили Црногорци на нека села, п 
ласком њезина буцмастог, <hi>малог</hi> Петра, некако га несвесно погледа.{S} И некако несвесно 
гла?{S} Та није он дете, није Петар.{S} Петра је и сада сматрала за дете те га и корила за свак 
кана из куће, стаде <pb n="121" /> пред Петра и поносито се исправи пред њим:</p> <p>— А зар на 
а. — Доста, доста...</p> <p>Затим отрже Петра и ухвати га за главу.{S} Пољуби га у чело и оба о 
е, мајко!</p> <p>— А стрико!</p> <p>— А Петре!</p> <p>Лакан скочи са кревеца и, пре него што је 
и уста онде, где је мислила да су некад Петрова уста била. — Свирате ли овако?</p> <pb n="42" / 
</p> <p>— Ја сам се заклела. да ће само Петрова рука Симата осветити.{S} Нека још поживе, док с 
ц Јагодин, удесио је са старијим братом Петровим, док је још овај служио у војсци, Симатом, да  
ти да палиш свијећу?</p> <p>Румено лице Петрово као да се мало смрачи и он готово плану:</p> <p 
тараца се пажљиво отра око уста, обујми Петрову главу рукама и пољуби га у чело.{S} Застаде мал 
е стара успела да се приближи, обеси се Петру о врату и пољуби га.{S} Затим, поносит што је он  
и. <pb n="41" /> Кад је причао о стрику Петру, слушала га пажљивије.{S} А при спомену свирале д 
 девојке да измиле из јазбина, трапова, пећина, куда се посакривале, и да крену према селу. и н 
могао починути.{S} Јак, страшан смрад у пећини давио га, гушио; вода, која је цурила низ мркле, 
 било друге него да га опреми натраг, у пећину.</p> <p>— Зато му се данас не смије дати да једе 
има....{S} Велике рпе колача, хлепчића, печених гусака и ћурана, шунке, саламе уздижу се око њи 
де, где им биле куће само гомиле црног, печенога камења.{S} На понекој гомили већ обрасла и тра 
како радосно, нестрпљиво ухвати попа за пешеве од мантије и, молећи,. узвикну:</p> <p>— Ах, оче 
 ти новци? . ..{S} Узми па продај газди Пешикалу . ..{S} Он ће све купити.{S} А и платиће добро 
но се смејући.</p> <p>Опазивши старицу, Пешикан као да се препаде.{S} Некако збуњено погледа ок 
естојник и чиновници, сви бегови, газда Пешикан и толики други.{S} Музика им свира негде у крај 
ави пет ока) о газди Пешикану.{S} Газда Пешикан био је некако тих дана. — као и за време читава 
 љутито чупка уфитиљене брчиће. — Газда Пешикан и некакав Турчин добили су право, да је отимају 
аћи ће, зар, код Муслимана што им газда Пешикан продао <hi>за радише?</hi> Макар било и скупо н 
ајде го....</p> <p>— А ја сам чуо да је Пешикан покупио сву робу из дућана оних бакала који му  
родати макар неколико.{S} Газда Микаило Пешикан сам има толико жита; шапуће се да читаве гомиле 
n="31" /> читаву селу.{S} Газда Микаило Пешикан тужи вас за дуг.{S} Свакога, ко је затворен а б 
>Стара се Митра упути према радњи газде Пешикана.{S} Чим је почео рат, он је своју велику кућу  
поче се бацакати, бранити.{S} Ето газде Пешикана одмах крај њега!...{S} Опружио своје големе, г 
ст....{S} Чини му се...видео је у газде Пешикана....{S} Он таки изгледа Он је то главом.... дош 
тује? . . .{S} Некако очајно погледа на Пешиканову магазу.{S} Као да се надала, да ће ипак отуд 
на четверо и гурну у недра.</p> <p>— Са Пешиканом се није шалити, — узвикну Крсто јаче и одиже  
<p>— Зар ви сви не палите свијеће газди Пешикану?{S} Јер је богат, јер има паре...{S} Ено га ок 
и се да му има у глави пет ока) о газди Пешикану.{S} Газда Пешикан био је некако тих дана. — ка 
 му полевају при умивању и да му додају пешкир.{S} Сам се и умио и очистио и очешљао, Сам налож 
 невесте хитно, не осврћући се, промичу пиз улицу, прескачу преко плотова и ограда и брзо замак 
зе, одмах, без устезања.{S} Три прљава. пијана војника, којима је већ пљувачка цурила из уста,  
уће насрнуше са оном чудном, промуклом, пијаначком грајом, која као да извире из животињских гр 
title>.{S} Све радосно, бесно и све као пијано.</p> <p>Сељаци су оставили домове и отишли у вар 
ала само да их види!</p> <p>У заносу, у пијанству оном, поручила им по једном одрпанцу, да јој  
вео свираче, изнио вино Ено свак једе и пије, свак се грли с њим....{S} А он је гори од Јагоде. 
од оно уштеде... знаш што сам продавала пилиће и јаја... да пошаљем коју десетицу, а да Мартин  
тане без ичега.{S} Као квочка кад брани пилиће, накострешила се крај огњишта, подбочила се рука 
е за неколике ноћи како га некакви црни пилићи окупили, трче и мотљају му се измеђ нога, и непр 
 вранчићу.{S} Мора да је синоћ премного пио а није са испавао.{S} Лице »му подбуло, некако модр 
 нови ударци осуше се и он опет посрну, пипајући рукама по прљавој земљи, јечећи, цвилећи.{S} З 
у вароши или да размени за шећер, каву, пирнач.{S} Ухвати и неколико кокоши, чврсто им утегну н 
тра сама и гладовала, већерас ће с њима пировати. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 
аљине као да се проби још јачи, оштрији писак.{S} Лакан задрхта.{S} Брзо обуче гуњче, скупи се  
тово није могао да се прибере кад су му писали о томе.{S} Ама зар оно бледуњаво комшинско дете, 
ко радио?...{S} Еј, еј!...{S} Колико си писама добио, а колико послао ?</p> <p>— Ја незнам ни ч 
 какве га муке чекају. како мора ићи од писара до писара, од собе до собе, од ађунта до предсто 
муке чекају. како мора ићи од писара до писара, од собе до собе, од ађунта до предстојника и од 
изу Стоца.{S} Дођоше некакви чиновници, писари. <pb n="55" /> Сви уозбиљени, оштри, љутити.{S}  
икну да лаже.{S} Сви они знаду питати и писати, а крију....</p> <p>Лакану се, тога часа, учини  
ослао ?</p> <p>— Ја незнам ни читати ни писати. — безаслено одговори Лакан, играјући се капом.  
 све покварити.{S} Али Симату није смео писати о томе, нити му што пребацити.{S} Старији је бра 
ијед!</p> <p>— Куку!</p> <p>Наста плач, писка, цвилење.{S} Нико не сме гласно да викне, да јаук 
 онако искаже како му у Стоцу читали из писма. — Има вели добра фељбабу, па га он чува да га не 
 Једва некако напипа мало, већ упрљано, писмо, лено га извади, отвори и показа Манди.</p> <p>—  
p> <p>— Је ли писмо?</p> <p>— Бум...{S} Писмо.</p> <p>Па се прихвати за силах и лењо поче тражи 
апће поверљиво;</p> <p>— А шта ако буде писмо од кога од њих?</p> <p>— Их!</p> <p>— А ја ћу га  
 на тумача и рече да запита: а какво је писмо ономадне добио по овоме голубу и коме га је дао?< 
5" /></p> <p>— Да]!</p> <p>Манда зграби писмо, принесе га на прса, пољуби, па нагло раствори и  
>— Шта?</p> <p>— Погоди!</p> <p>— Је ли писмо?</p> <p>— Бум...{S} Писмо.</p> <p>Па се прихвати  
одвући.</p> <p>Није је могло утешити ни писмо, које је сутрадан, уз омањи пакетић са брашном и  
чуђено погледа у тумача:</p> <p>— Какво писмо?</p> <p>— Лијепо, мало писмо....{S} Свеже се голу 
<p>— Какво писмо?</p> <p>— Лијепо, мало писмо....{S} Свеже се голубу за ногу....{S} Зар ниси и  
едала је преда се када су јој прочитано писмо спустили у крило, узела га међу прсте и тихо прош 
 треба, — брзо дочека Манда и приврти у писмо, као да би да се увери: пише ли баш тако,.. — Одм 
че, да је више него сигуран да је голуб писмоноша.{S} Мора да има везе са неким од непријатеља; 
ци или официри донели Јагоди.{S} Она, у писму, некако узгред спомену како јој умро отац у Араду 
колачима, добила од Јагоде.{S} Још се у писму вели како је Петар жив и здрав и како је заробљен 
 уста поклопи . рукама, бојећи се да не писне, да се не ода.{S} Зар пред толиким душманима да о 
плашена, снажно залепрша јаким крилима, писну и изгуби се негде међу мрачним и раскиданим литиц 
крај огњишта и некако болано, изнемогло писну:</p> <p>— Несретни мој, Симате!{S} Данаске ли те  
о кукове, и нагевши се према жкндарима, пита поругљиво:</p> <p>— Зар је цару мало што му дадосм 
, а он мирно прима и примећује којешта, пита.</p> <p>Напуни и једну крошњицу јајима, да, по оби 
>— А Командант Хегедиш, кад му јављају, пита: „зар само толицно?“ и окреће им леђа, — упаде и п 
Госпе!{S} Помози!</p> <p>— Шта ти је? — пита је Митра и гледа је зачуђено.</p> <p>— И све ми се 
казати.{S} Напослетку нико не сме ни да пита.{S} Заповест је да се путује и мора се путовати.</ 
лила и Митру и Лакана, па готово очајно пита: како ће без њих?{S} Митра јој напомену нека се са 
 није разумела па хтела да види: шта то пита?{S} Зар <hi>он</hi> мисли да је она достојна испов 
ла је на пут и чекала кириђије да и њих пита.{S} По два по три сата чекала је крај пута а да јо 
та се ради, па ...{S} Остави !...{S} Не питај !... — И поче одмахивати руком као да неко навали 
ктори обилазе са сваке стране, обилазе, питају и, напослетку — заспу те прашцима.{S} Ако те бол 
е да раде ништа.{S} Само иду у Требиње, питају, распитују.{S} Неки се одметну и до комита, у пл 
, тумач, окрену се Лакану и каза шта га питају.{S} Лакан одговори.{S} Каза им и откуда је и кој 
и.{S} А обе главе тресу се, трасу и обе питају за голуба.</p> <p>Престадоше са питањима.{S} Туж 
зачуђено погледаше тамо.{S} И као да се питају; а ко га удари?{S} Митра је седела хладна као ст 
д врата, не сазивљу једна другу нити се питају за здравље.{S} Ни деца нема да трче, галаме, игр 
апријед!</p> <p>— Шта? — још као у чуду питају неки, не верујући да ће их гонити.</p> <p>— Напр 
{S} А ако је болесник при крају, он, не питајући, намеће на врат епитрахиљ, чита молитве и наго 
почивао....{S} Опазив једну клупу, и не питајући за дозволу, седе на њу.{S} Тада опази, са две  
дан ишла је по селу од куће до куће.{S} Питала је ли ико био у Мостару <pb n="87" /> или спрема 
стано ишла од куће до куће и непрестано питала о комитама.{S} Колико их је?{S} На кога су напад 
но и отпусти два дима...{S} Нису нас ни питали.</p> <p>— Силеџије!</p> <p>Митра је, испочетка,  
е.</p> <p>Баба Марија, кад су је напољу питали, одговарала да болест није тако опасна.{S} Тврди 
ве и водиле тек онако, ради обичаја.{S} Питало се и испитивало као од беде.{S} Сведоцима се мал 
доглаво.{S} Чинило јој се као да су сва питања неке замке у које би заплела Лакана, — за се се  
дели је издаљега и одмах познали.{S} На питање куд иде, није хтела одговорити.{S} Ни на једно п 
хтела одговорити.{S} Ни на једно питање питање није одговорила.{S} Шутела је упорно, тврдоглаво 
, није хтела одговорити.{S} Ни на једно питање питање није одговорила.{S} Шутела је упорно, твр 
 <p>— А оклен ти голуб? — преведе тумач питање, намештајући уво да боље чује одговор.</p> <p>—  
 питају за голуба.</p> <p>Престадоше са питањима.{S} Тужилац млад, умидерен, напарфимисан обрла 
 одмахивати руком као да неко навалио с питањима а он се брани и неће да одговара. — <pb n="30" 
 да иду кући; често је спомињао и оца и питао је ли му купио нови нож; најчешће је звиждукао, г 
не смеде да се упути тамо.{S} Нико није-питао: зашто?...{S} Задовољавали се само датим знаковим 
бесно узвикну да лаже.{S} Сви они знаду питати и писати, а крију....</p> <p>Лакану се, тога час 
 навраћали.{S} И сад су били љубазнији, питомији.{S} Кушали и да храбре чељад, да теше.{S} Сети 
рену главу и погледа га својим влажним, питомим погледом.{S} Као да је очекивао да ће му Лакан  
дођу мора им се одмах припремити ручак; пића мора бити обилато.{S} И сва чељад треба да стоје о 
опаметити, мислили су.{S} Без јела, без пића, попустиће, омекшати.{S} Проклето српско уво!..{S} 
еки нарочито отишли у варош да дотерају пића и себи и другима.{S} Желе да се опију.{S} На глад  
 Биће хлеба колико се хоће.{S} Сад само пиће!{S} Није шала кад се црном Бугарину стало. ногом з 
} Или се какогод преварио на слави, при пићу?{S} И ради младе веренице био је бесан.{S} Гунђао  
приврти у писмо, као да би да се увери: пише ли баш тако,.. — Одмах...</p> <p>— И треба, и треб 
хо и опет се окрену Мартину. .</p> <p>— Пише да је у Ђеру, на батаљуну и да му је лијепо, — поч 
ри и као да поче читати.</p> <p>— А шта пише? — запита тихо и опет се окрену Мартину. .</p> <p> 
ха и опет: отегну:</p> <p>— А и за Јуру пише Ивица...{S} Ено га, вели, на фронту, бије се.{S} А 
уће? он каже: „наредба"....{S} Па одмах пише у Требиње да му треба неколико нових барака за маг 
у село.{S} Напред млад, танушан официр, плав, буцмаст, са малим, уфитиљеним брчићима и великом, 
 кућу, у једну рушевину од појате, и ту плакао горко и неутешно. </p> </div> <div type="chapter 
дбија димове и смешка се на свакога.{S} Пламен, заигравајући, <pb n="100" /> запљусне га каткад 
и по домаћима и по гостима.{S} А кад се пламен изви и зализну уз омањи котао, Митра, грозећи се 
атра на огњишту прашти, пуцкара; весели пламен ускаче и узмахује својим црвеним барјачићем и об 
као да ће неки да се отму и да полете у пламен.{S} Очи им се некако светле, па гледају као звер 
таво село како гори.{S} Јаки, узбешњели пламенови, раздерани, растргани, са помамном, лудом <pb 
таје села, нестаје.{S} Ено се они бешњи пламенови заморили, малаксали, па само још каткада јаче 
еже се кроз читаво село, одјекује измеђ планина и негде високо, високо, трзајући се и малаксава 
тују.{S} Неки се одметну и до комита, у планину, да и њих запитају.{S} Неће ли они боље знати?{ 
трово као да се мало смрачи и он готово плану:</p> <p>— Зар ви сви не палите свијеће газди Пеши 
ао да на силу тражи узрок, због чега би плануо и почео викати.{S} За њим, са обе стране цесте,  
...</p> <p>— Што смо дужни, треба да се плати, — одговори Митра, па, и не погледав на позив узе 
шикалу . ..{S} Он ће све купити.{S} А и платиће добро . . .</p> <p>— Нека . ..</p> <p>Па се лаг 
у Крсто јаче и одиже прст изнад чела, — Плаћај што прије.</p> <p>Па, кајући се, зар, што се тол 
 су право, да је отимају од народа и да плаћају колико они хоће.....{S} Ја....{S}Имао си вуне з 
Мартин, не имајући ситне деце, морао је плаћати туђем, да, уз своје овце, потера и оно неколико 
д, кад је добио Лакана, није му требало плаћати.{S} И Лакан се одмах снашао међу новим друговим 
— Напријед!</p> <p>— Куку!</p> <p>Наста плач, писка, цвилење.{S} Нико не сме гласно да викне, д 
чију, наслони главу на њих.{S} Бризну у плач.{S} Митра и не покуша да је даље теши.{S} Нека се  
над нама мрко камење које без престанка плаче...{S} Ни видњаче ни ништа.{S} Гробница!...{S} Жив 
честитају један другоме, грле се, љубе, плачу.{S} Неки нарочито отишли у варош да дотерају пића 
дмах покрену на пут.{S} Пустили их и да плачу и да се изјадају.{S} Кад им се ништа не дозвољава 
се само савили, поклопили лице рукама и плачу.{S} А неки стоје скамењени, ћуте.{S} Гледају како 
} Па и они као да иду некако постиђено, плашљиво.{S} Оборили главе, турили руке под силах, па к 
 и ни једна није смела сама да пође.{S} Плашљиво се обзирући и извирујући из траве, очекивале с 
.</p> <p>Није смео да седне.{S} Опет се плашљиво обазре на све стране и забринуто заврти главом 
вши:</p> <p>— Нек буде сретно по српско племе! — добаци му изазивачки:</p> <p>— Вјешај, циганин 
о не прима.{S} Ко ти је душманин роду и племену и ко чини зла, не смијеш га волити....{S} Тако  
а гледају као звер кад хоће да скочи на плен.{S} Неки се само савили, поклопили лице рукама и п 
ead> <p>Жандари почеше одмах да робе и. плене и по кућама.{S} Где год шта бакарно нађу носе и п 
вце према струзи, прислони се леђима уз плетер и поче звиждукати.{S} Није, чини му се, људски н 
о да ће да прсне.{S} И плотови згажени, плетери покрхани, уништени, тарабе се искривиле, полегл 
 поласку потапше <pb n="61" /> Манду по плећу и шапће поверљиво;</p> <p>— А шта ако буде писмо  
и се, промичу пиз улицу, прескачу преко плотова и ограда и брзо замакну у гај, међу појате, или 
а, само је обилазио око куће, поправљао плотове ако их стока оборила, подзидивао оборене зидове 
милу, надуо се као да ће да прсне.{S} И плотови згажени, плетери покрхани, уништени, тарабе се  
е се кровови, крше се појате, пуцкарају плотови.{S} Блека, рика, мукање преплашених и узнемирен 
и прљава. пијана војника, којима је већ пљувачка цурила из уста, без заповести уљегоше да их ис 
 <p>Напуни и једну крошњицу јајима, да, по обичају. прода у вароши или да размени за шећер, кав 
оста далеко.{S} По брдима, по лединама, по гајевима око села почеше се јављати војници.{S} Чоба 
 и не гледајући га.</p> <p>— Како нема, по Богу, кад ето колима шаљеш.</p> <p>— То је жито за о 
ји били још доста далеко.{S} По брдима, по лединама, по гајевима око села почеше се јављати вој 
ради њих.{S} Обично их ишла по тројица, по четворица заједно.{S} Знојави. уморни, прашњави ишли 
е изломљен, сатрвен и суморан.{S} Није, по обичају, звао ни жену ни невесту да му полевају при  
међ зубима.{S} Око њега, са две стране, по два капетана.{S} Лакану се чинили сви налик један на 
е и ви, — кратко осече Симат и поче се, по обичају, крстити. — Помози Боже!.. .{S} Обесели Боже 
ао да учесташе с навалама.{S} Често се, по дану и по ноћи, изнад села расипао грохот пушака.{S} 
паљеном цигаром.</p> <p>— А шта јој би, по Богу?</p> <p>Умрла од срамоте, — одговори стара неми 
 ишао гологлав.{S} За официром војници, по четири у реду.{S} Од многог неспавања подбули, готов 
аза удари у село.{S} Сваки дан, готово, по једна или по двоја носила односе се на гробље; стари 
етлост прели се, расу по пољу, по брду, по шуми.{S} Многи, престрављени, застадоше, многи се по 
, јака светлост прели се, расу по пољу, по брду, по шуми.{S} Многи, престрављени, застадоше, мн 
ао новце, готово изненада, иза леђа му, по оштром песку затандркаше стара, расклимана кола, у к 
ајближем овну и лако га куцну штапићем: по рогу.</p> <p>— Еј Гаране, Гаране!...{S} Што си толик 
 збуни чиновнике.{S} Опет узеше артије; по трећи пут поче прозивање.{S} Једва уредише и састави 
пут и чекала кириђије да и њих пита.{S} По два по три сата чекала је крај пута а да јој не доса 
Појате посрнуле, сасуле се, скрхале.{S} По авлији растурени, изломљени остатци од каната, креве 
 сви нападаји били још доста далеко.{S} По брдима, по лединама, по гајевима око села почеше се  
 њих.{S} Понека носи дете у нарамку.{S} По нека вуче по двоје деце за собом, љутећи се и прокли 
рављем и снагом одвајале од осталих.{S} По неке од невеста држале су одојчад у нарамку и дојиле 
 богме, не....{S} Јадан Мргуд!</p> <p>— По три пут јадан....{S} Оде му и живот и образ, — дочек 
ама, иде читава компанија војника.{S} А по средини цесте, једна за другим, тандрчу троја обична 
кува вечера.{S} Рашчупан одсев заиграва по мрким лицима сељака, склизне низ попову браду или за 
екала кириђије да и њих пита.{S} По два по три сата чекала је крај пута а да јој не досади.{S}  
длазио до забрана и доносио отуд по два по три нарамка дрва.{S} У Столац је одлазио само по пот 
у а да га не задржавају због њих по два по три дана, стрепио је и подрхтавао као да га шаљу на  
опет ће војник мекше и лако га помилова по образу. — Доктори су наредили да ти се сваки сахат м 
је свирала? — запита брзо и помилова га по глави. — У кући? .</p> <p>— У кући, — мукло одговори 
 лепршају као поломљена крила и туку га по бедрама.{S} За њим се извуче стари Мргуд и, прекрсти 
итра рашири руке и поче да грли једнога по једнога.{S} Ето, Бог дао па ће јој опет кућа пропева 
з дебеле наочари, некако зачуђено гледа по светини.{S} Крај њега, држећи крст у руци, некакав о 
ло купити.</p> <p>Поп застаде и погледа по чељадима да види који то говори ?{S} Не опази никога 
шав преко прага, некако блесаво погледа по оној големој соби; затим се лењо окрену и погледа на 
 Стоца читав сноп карата да да их разда по селу.{S} Није шала дванаест црних карата!{S} Дванаес 
адница.{S} Сама се лагано нија и повија по кревету и лагано, лагано нариче.</p> <p>Јагода се од 
риДићи.{S} Кришом је, додуше, преносила по коју ствар, и вреднију и мање вредну, из Јагодине у  
оку на пашу ради њих.{S} Обично их ишла по тројица, по четворица заједно.{S} Знојави. уморни, п 
ше се и он опет посрну, пипајући рукама по прљавој земљи, јечећи, цвилећи.{S} Затим га почеше в 
о лицу, голица их око носа.{S} Док њима по прсима као да једнако пада онај тешки, загушљиви мир 
аш Реџо, певајући из свега гласа, удара по десном кољу, који се нешто улењио, и снажно опуцкује 
га и почели га помињати.{S} Стара Митра по њима је и познала, да сад нешто „није у реду“.{S} Ма 
 ево то одавно свршио, — поредаше чељад по војничку.{S} Настаде ново прозивање и ново провикива 
лије, одлазио до забрана и доносио отуд по два по три нарамка дрва.{S} У Столац је одлазио само 
рену у Требиње.{S} Сваки потерао по две по три главе стоке на продају.{S} Треба се дочепати нов 
{S} Како уљегоше, разгледаше најпре све по кући; затим одбацише струке са себе а пушке положише 
 их нема него по двојица заједно, негде по четворица.{S} Нису ни Швабе, ни Маџари, ни Румуни.{S 
вота, од гладовања?{S} У Требиње се иде по неколико пута, иште се жита, тражи.{S} И свак се вра 
, — проговори Митра благо и помилова је по коси. — Мени су дигли двојицу ...{S} Све ће бити как 
 мали.</p> <p>Од тада сваки дан ишла је по селу од куће до куће.{S} Питала је ли ико био у Мост 
p> <p>Он намигну на Јагоду и потепша је по рамену:</p> <p>— Но..</p> <p>Међутим неки војници од 
с клупе и брзо уљезе у кућу.{S} Дуго је по неким буџацима пребирао, тражио.{S} Једва, у неко до 
p> <p>— Чим су жандари омекшали, зло је по царевину. — Бог почео и на нас-гледати</p> <p>Па зад 
и, како се читаве чете комита раштркале по горама.{S} Чак причају и где се појавила и која чета 
е каткада низ један спуштени брк омакне по која суза.{S} Манда се готово препаде кад се, напосл 
} Пред селом!..</p> <p>Кадикада одјекне по који пуцањ из пушке.{S} Јато поплашених врана распе  
увши и, зар да се боље увери, попипа се по џепу и тамо напипа све прашкове.</p> <p>— А млеко?</ 
"98" /> грбача сасутих појата вуцара се по какво псето, чепрка руњавим шапама тражећи кости.{S} 
S} Чиме их замамити ?</p> <p>Разбише се по целој чаршији да траже.{S} Наћи ће, зар, код Муслима 
 Хохо! — нагло узвикну Крсто и удари се по челу. — Ја и заборавио на оно због чега сам дошао.{S 
јрачиће, изашла на улицу и, уредивши се по војничку, са једном урнебесном дреком певају <title> 
ноп густе, разбарушене косе и разасу се по тлима.{S} Разасу се, рашчешља, па се опет поче умота 
ашчупаних брчина на којима се увек жуте по неколике прашке бурмута....{S}И очи очи.... страшне, 
 се као оне <pb n="24" /> ситне локвице по покошеним пољима. кад их месечина испија; док се шир 
ка носи дете у нарамку.{S} По нека вуче по двоје деце за собом, љутећи се и проклињући што не м 
дари по огњишту да се варнице разлетеше по уској кући. — Само ми их Бог дао и само ми их он мож 
="51" /> куће.{S} Две три жене зграбише по шаку земље и почеше љубити.{S} Само стара Митра што  
ежу, док <pb n="25" /> се други разбише по кући да пребирају, травке.{S} Покупише вуну, крпе, х 
 испробијаних и улупљених котлова.{S} И по неки мех сира, масла, — што нису могли понети, — зао 
 и поче љубити.{S} Љуби и по образима и по очима, све у жељи да погоди место куд га и Јагода љу 
реперећи, и поче падати и по домаћима и по гостима.{S} А кад се пламен изви и зализну уз омањи  
о толицно?“ и окреће им леђа, — упаде и по трећи пут непознати буџаклија и опет замукну.</p> <p 
о осмеху старичином:.{S} А познала је и по ходу.{S} Митра се није приближивала кући оним живим, 
Жандари почеше одмах да робе и. плене и по кућама.{S} Где год шта бакарно нађу носе и предају к 
ишице, пригрли и поче љубити.{S} Љуби и по образима и по очима, све у жељи да погоди место куд  
асу по кући, треперећи, и поче падати и по домаћима и по гостима.{S} А кад се пламен изви и зал 
таше с навалама.{S} Често се, по дану и по ноћи, изнад села расипао грохот пушака.{S} Чинило се 
Од Требиња.</p> <p>Цуксфирер се поглади по бради и строго запита:</p> <p>— А знаш ли да је забр 
је види.</p> <p>Петар се лагано поглади по челу и, некако као кроз сан, избаци:</p> <p>— Јадниц 
че на силу искашљивати. — Хехеј, има ли по Богу?</p> <pb n="29" /> <p>Иза дирека помоли се најп 
а дугачко, увек му се вијорили и падали по раменима.{S} У први мах није се могло познати: добар 
ића.{S} Болесници су сваки дан добијали по два.{S} Лакан је добро знао да баба никада овако бел 
испред уста.</p> <p>Док су једни харали по Мргудовој кући, други се размилели по селу.{S} Опет  
и по Мргудовој кући, други се размилели по селу.{S} Опет запевке, узвици, помагњава.{S} И праск 
ело.{S} Сваки дан, готово, по једна или по двоја носила односе се на гробље; стари поп сваки да 
 су то, додуше, називали собом и ако ни по чему није сличила соби.{S} Кад га гурнуше упаде му н 
— Мир! — дрекну цуксфирер опоро и удари по пушци. — Да нијеси наша и да нијеси мати двојице вој 
 домаћица жешће и кратком главњом удари по огњишту да се варнице разлетеше по уској кући. — Сам 
имају две главе.{S} И као да му наочари по носу почеле поигравати.{S} Лепо се мичу час на чело, 
една другу.{S} Кад их се састану по три по четири тада крену.</p> <p>При улазу у село почеше за 
е, председник узе оловку и поче куцкати по столу.</p> <p>— А оклен ти голуб? — преведе тумач пи 
е прихвати за силах и лењо поче тражити по оним преградама.{S} Извади две три позивнице; два сн 
У заносу, у пијанству оном, поручила им по једном одрпанцу, да јој на село дођу.{S} Лепо да дођ 
 можеш! </p> <p>Изненада се удари руком по челу и и дохвати чибук.</p> <p>— А погоди шта сам ти 
а, кадидад, Манда стрекне и удари руком по колену,</p> <p>— Сачувај Госпе!...{S} Не дај Госпе!{ 
една ! — узвикну пакосно _и удари руком по колену. — Ко зна какви су то људи!..{S} Кад их повел 
 <p>Касно су се разишли.{S} И све један по један.{S} Најпре се искрао гурави поп, натуривши кам 
> <p>— Тако се почеше разболевати један по један.{S} Узме га ватра, обнемогни, јечи, јаучи.{S}  
арац је поносито, достојанствено гледао по светини.{S} Како су му сви ситни !..{S} Једино би да 
 би нешто да викне, да заповеди.{S} Као по налогу неком она се сва преви, једну руку одиже на п 
ги да крену у Требиње.{S} Сваки потерао по две по три главе стоке на продају.{S} Треба се дочеп 
</p> <p>Око Јагодине куће увек се шетао по који беспослењак.{S} Иде, шета се и даје знакове, ил 
ни у омање групе.{S} Негде их нема него по двојица заједно, негде по четворица.{S} Нису ни Шваб 
запита: а какво је писмо ономадне добио по овоме голубу и коме га је дао?</p> <pb n="77" /> <p> 
Никога нема да их поплаши.{S} Једва ако по некад прође један од оних сељака што су некад служил 
шта је?....{S} Бог зна да је некако зло по њихову главу</p> <p>Кроз неколико дана отворено изја 
д неким вратима <pb n="17" /> закаснило по које дете па упорно удара у канат и тражи да му отво 
рамка дрва.{S} У Столац је одлазио само по потреби, кад му понестане брашна.{S} Знајући какве г 
ом избаци:</p> <p>— Само да буде сретно по српску веру!</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
ки узвикнувши:</p> <p>— Нек буде сретно по српско племе! — добаци му изазивачки:</p> <p>— Вјеша 
 несрећа догодила.{S} Познала је она то по осмеху старичином:.{S} А познала је и по ходу.{S} Ми 
, неки измешали и једно и друго.{S} Иду по соби, смеју се, разговарају.{S} Понеки тио, пригушен 
при поласку потапше <pb n="61" /> Манду по плећу и шапће поверљиво;</p> <p>— А шта ако буде пис 
разгрћу; чисте посуђе; мету, распремају по авлији, Често оду преко пута да се мало разговоре.{S 
вела на вешала, а они застали да попију по ракију, мирно се ижљубили с оним што остају... „Због 
ле су једна другу.{S} Кад их се састану по три по четири тада крену.</p> <p>При улазу у село по 
<p>Кнез Матиша разгледао је карте једну по једну, мргодио се, мрморио нешто.{S} Морао би и треб 
и с њим.{S} И у другим колима седела су по двојица талаца.{S} Хладни, мирни, озбиљни.{S} Запали 
о да нису ни имали другог посла него су по пола дана наизменце обилазили око куће и пазили да к 
S} Са нагорених главања пухар се разасу по кући, треперећи, и поче падати и по домаћима и по го 
{S} Силна, јака светлост прели се, расу по пољу, по брду, по шуми.{S} Многи, престрављени, заст 
м мирисом кадуље и смреке.{S} Милује их по лицу, голица их око носа.{S} Док њима по прсима као  
ели чету на омање патроле и размести их по селу, на неколико места.{S} Уза сваку патролу додао  
х издају а да га не задржавају због њих по два по три дана, стрепио је и подрхтавао као да га ш 
ћурана, шунке, саламе уздижу се око њих по свима столовима.{S} Гомила жена, са голим прсима, об 
греда, немоћно пуцкарајући, избацив још по гдекоју варницу.{S} Од читава села остале још неколи 
места.{S} Уза сваку патролу додао је и 'по двојицу шуцкора, који су такођер боље познавали људе 
дим.{S} Ретко где да залаје кер.</p> <p>По уској, прашњавој цести падају вране, свраке, слободн 
или самртни случај у чијој кући?</p> <p>По улици почеше трчати голотрба престрављена деца, беже 
лучити; неки све цвеће којим се окитили побацаше на војнике.{S} Једни рашириле руке те почели д 
менити, пролепшати ?{S} Чим га спазила, побегла је.{S} Бацила ножице, стидљиво зарила главу у п 
жице, стидљиво зарила главу у прегачу и побегла.{S} Отада се готово увек крили, бежали <pb n="1 
јницима.{S} И, како се прича, остали су победиоци.{S} Освојили две касарне, заробили три машинс 
одгурнувши га, хитно истрча из куће.{S} Побеже старој Митри у заштиту.</p> <p>— Тето!...{S} Зла 
усретоше и зауставише.{S} Није им могла побећи нити се сакрити.{S} Видели је издаљега и одмах п 
оварао са протом.{S} Старац, опазив га, побожно се прекрсти, пољуби крст, пољуби проту у руку и 
е чађавом крпом, па се лагано окрену и, побожно се прекрстивши, расече неколика комада хлеба.{S 
 наизменце бдију поред њега.{S} Лагано, побожно као кад се приступа светињи, иду једно за други 
де, а ко је крив тим људима што се нису побринули за свој залогај ?{S} Жандари су обишли и дрве 
 и мађије?..{S} Нико, нико живи неће се побринути за њезино дете.{S} Још ће га, може-бити, и го 
 хладан</p> <p>— А како ви? — запита да поведе разговор и да им се сит наслуша гласа. — Здрави  
о за Ивицу? — запита као узгред, тек да поведе разговор. — Здрав ?</p> <p>— Здрав, фала Богу.</ 
а.{S} И они опкољени жандарима.{S} Нису повезани.{S} То су војници, које да „бране отаџбину...{ 
 — Ко зна какви су то људи!..{S} Кад их повела на вешала, а они застали да попију по ракију, ми 
"> <head>XIII.</head> <p>Кад су жандари повели Лакана, стара Митра их је, поред свих претња, пр 
орило.{S} Није чудо ако се и у. болници повео разговор о њему.</p> <p>— Сад нам, ето, отимају и 
идовић, бекрија, крадљивац, разбојник и поверљива личност генерала Брауна, изађе преда њу и зат 
ше <pb n="61" /> Манду по плећу и шапће поверљиво;</p> <p>— А шта ако буде писмо од кога од њих 
атили га ми, чобани, — одговори Лакан и поверљиво се окрену тумачу.{S} У њему је сад гледао као 
ћи свој дуги перчин, кудрав и чађав као повесмо <pb n="13" /> неопране вуне.{S} Мантију прикупи 
рн траг расу за њом кроз ону полутаму и пови се над узнемиреним брезама.{S} Негде из даљине као 
 може јадница.{S} Сама се лагано нија и повија по кревету и лагано, лагано нариче.</p> <p>Јагод 
јави тамничару.</p> <p>— Мора радити! — повика тамничар бесно. — Иначе неће јести.</p> <p>— Не  
о стрељају два соколова ока, танки брци повили се па се лепршају, а доња усна некако се пркосно 
ева веселије.</p> <p>За Васом иде друга поворка младих, једрих сељака.{S} И они опкољени жандар 
омни талас светине занија се и крену за поворком.{S} Талас занесе и старицу, <pb n="39" /> те ј 
 и у великој милости својој дозволио им повратак.{S} И ко зна да ли би се и сестре теже растави 
 за њим.{S} Причини јој се као да ће се повратити и још штогод испричати.{S} А волела би да јој 
ји никога до Бога.</p> <p>'Чим се Швабе повукоше, наскоро поче долазити наша, српска војска.{S} 
 слободно и одрешито.{S} Симат се морао повући и, гунђајући, оставити малога.</p> <p>— Сједај м 
ека је.</p> <p>Немилосно је одгурну, па повуче Лакана за руку.</p> <p>— Иди пред нама!</p> <p>— 
ла, кад се појавио.{S} Некако поплашено повуче се на крај кревета, уза зид, и, са чудном зебњом 
ну и показа карту.</p> <p>— Јуре вам је погино.{S} Ево карте, да знате.</p> <p>Манди малаксаше  
оће баш да им покаже како је хајдук.{S} Погинуће а више их замолити неће.{S} Нек виде с ким има 
који то говори ?{S} Не опази никога.{S} Поглади браду и настави мирније:</p> <p>— Тако се почеш 
> <p>-— Од Требиња.</p> <p>Цуксфирер се поглади по бради и строго запита:</p> <p>— А знаш ли да 
 чим боље промотрише Лакана, председник поглади браду, испрси се и запита њемачки како се зове? 
е ни да је види.</p> <p>Петар се лагано поглади по челу и, некако као кроз сан, избаци:</p> <p> 
ла, бледа и испијена као светитељка.{S} Поглед јој и строг, и пакостан, и неповерљив.{S} Доња ј 
тима, — али необично жилави, чврсти.{S} Поглед им промицав, оштар, тешко га издржати.{S} Јаке в 
поцури, не престаје.{S} Погледа на крв, погледа <pb n="19" /> па се гласно засмеје.{S} И опет к 
 га зову ни да га мољакају.{S} Сам оде, погледа болесника, распита се за здравље.{S} Ако види д 
васити.</p> <p>Тамничар, навративши се, погледа некако попреко.</p> <pb n="75" /> <p>— Но данас 
о уз ватру и пушио, рукова се с Мандом, погледа и на Матру.{S} Некако му мило што се и она ту з 
.{S} Кад их све испратио, застада мало, погледа изнад себе у небо и, зинувши као хала, жељан да 
ши у сандуку голуба брзо му Притрча.{S} Погледа га и некако ужурбано запита:</p> <p>— Одклен го 
кога.{S} Поплашено погледа око себе.{S} Погледа према литицама куд је нестало тице, па се бржеб 
жније, да и крв поцури, не престаје.{S} Погледа на крв, погледа <pb n="19" /> па се гласно засм 
дри; поче се прибирати, освешћавати.{S} Погледа око себе и опази сасвим нова лица.{S} Неки људи 
же главу и као да се поче прибирати.{S} Погледа на напасника, на стражара неког, који је и сад  
трком крену оном болеснику у будаку.{S} Погледа на карту на коју је вехтер. онако од ока, бележ 
иповрати и стаде пред Мргудову кућу.{S} Погледа је, климну главом и кратко, одсечно избаци:</p> 
вири каткада радознало остарели миш.{S} Погледа мало слободније, одигне бркове у вис као да би  
домаћин</hi>.{S} Ни сада не хтеде да га погледа ни да му се окрене.</p> <p>— Јеси ли се уморио? 
p>Старица ништа не одговори.{S} Само га погледа једним топлим, широким погледом, пуним захвално 
је? — запита стара у чуду и прекорно га погледа.</p> <p>— Сјутра ћу отићи на гроб да јој упалим 
азмишљају.{S} Ни један да се усуди и да погледа на куће.</p> <p>Још пред зору стари Мргуд закуц 
, не поздравив се, оде од Митре.{S} Она погледа за њим.{S} Причини јој се као да ће се повратит 
Он, који се није усуђивао оштрије да је погледа.{S} Осети да сад не може друкче, него да му скр 
каже.{S} Не проговори ништа.{S} Само је погледа једним дугим, топлим погледом, пуним самилости, 
 иде? — припита командант и зачуђено је погледа. — Имаш право...{S} Вријеме је...{S} Напријед!< 
 међу војнике.{S} На Јагодину кућу и не погледа.{S} Стид га било од толиког света. <pb n="20" / 
 хитно уљезе у собу, стаде крај врата и погледа свуд наоколо.{S} Нешто непријатно као да га зап 
паре могло купити.</p> <p>Поп застаде и погледа по чељадима да види који то говори ?{S} Не опаз 
мој бабо шта ради? — Живо упаде Лакан и погледа јој у очи. — Је ли ме поздравио.</p> <p>— Поздр 
д?</p> <p>Гаран застаде, окрену главу и погледа га својим влажним, питомим погледом.{S} Као да  
ој големој соби; затим се лењо окрену и погледа на оне официре-судије, који су седели за једним 
ан за другим и тек покаткада ако понеки погледа у страну.{S} Нису се престрашили, нико и не жел 
е сме да подигне главе ни да коме у очи погледа.{S} Вечито опипавају место где им виси дуванкес 
ет га загледа са сваке стране.{S} Затим погледа и Лакана.</p> <p>— А ово није наш?{S} Ово је Бр 
p>Погледа на Лакана па умукну.{S} Затим погледа на Симата и даде му знак обрвама да дете уклони 
и с другим.{S} Ако би неко и почео, чим погледа на шуцкоре, који се унаоколо поредали, седе на  
ба ?{S} Због оног лепог сиваља ? (Лакан погледа на жандара који је носио голуба и пригушено узд 
А како ћемо то поправити ?</p> <p>Лакан погледа на чанак пред њима па се осмехну.</p> <p>— А и  
пу и прешав преко прага, некако блесаво погледа по оној големој соби; затим се лењо окрену и по 
рти у очи погледати.{S} Некако презриво погледа на џелата и мушки узвикнувши:</p> <p>— Нек буде 
нишић ! — дрекну Вахмајстор јаче и мрко погледа у Симата. — Ти си'?</p> <p>— Ја сам.</p> <p>— У 
} Рашта?....</p> <p>И Петар је зачуђено погледа.</p> <p>— Они су крвници Симатови А ти треба да 
ао?</p> <pb n="77" /> <p>Лакан зачуђено погледа у тумача:</p> <p>— Какво писмо?</p> <p>— Лијепо 
ошла!</p> <p>Старица их некако зачуђено погледа.</p> <p>Па се и сама осмехну, на силу.{S} А и з 
ан као да се препаде.{S} Некако збуњено погледа око себе, па, и не гледајући у њу, ужурбано поч 
 би да се брани од некога.{S} Поплашено погледа око себе.{S} Погледа према литицама куд је нест 
тиди од свега тога.{S} Некако поплашено погледа унаоколо: да когод није видео.{S} Па се брзо уб 
 <p>Стара га некако скрушено и уплашено погледа.{S} Ништа не проговори.{S} А њему се десна усни 
 што посаветује? . . .{S} Некако очајно погледа на Пешиканову магазу.{S} Као да се надала, да ћ 
вача, ни простирке.{S} Старица захвално погледа у небо и прекрсти се, задовољна и готово радосн 
hi>малог</hi> Петра, некако га несвесно погледа.{S} И некако несвесно, не проговоривши речи, пр 
е, — одговори Митра суво, и слободно му погледа у очи.</p> <p>Настаде смејање, граја.{S} Шуцкор 
д мора пазити да га сачува и од њезиних погледа.{S} Она је лепа, она и погледом може замамити.< 
тогод и за Симата.</p> <pb n="35" /> <p>Погледа према небу не би ли сазнала : које је доба?{S}  
ас.{S} Биће рата и биће окршаја.</p> <p>Погледа на Лакана па умукну.{S} Затим погледа на Симата 
да се плати, — одговори Митра, па, и не погледав на позив узе га, преви на четверо и гурну у не 
, као на силу.{S} И као да се бојали да погледају једно у друго.{S} Чудна слутња свакоме се пот 
а обори.{S} Кивно, осветнички испод ока погледају остали на жандаре.{S} А ни један не сме да зи 
 не одазове, псују; ако се одазове и не погледају га.</p> <p>Пошто су прозвали, почеше да броје 
пута опет се враћала, са чудним страхом погледајући на Лаканов креветац као да се боји е ће јој 
а га Манди.{S} Јер <pb n="89" /> чим је погледала брашно, видела је да је то <hi>царско брашно< 
о прага.{S} Ипак се пркосно исправила и погледала их испод ока.</p> <p>Хтели су опет да је испи 
рили.{S} Тек каткада, кришом, ако би се погледали.{S} И зато су обоје излевали своју милошту на 
видите ко се о вама брине“...{S} Кад су погледали, зачудили се сељани.{S} У некој великој, раск 
а некако сметено прекрсти Лакана чим је погледао према кући; чинило јој се као да ће га неко от 
 вежу очи.{S} Не боји се он смрти у очи погледати.{S} Некако презриво погледа на џелата и мушки 
 све троје некако престрашено, блесаво, погледаше у официра.</p> <p>— Хехехе...</p> <p>Он намиг 
 од бола гласно јаукну.{S} Сви зачуђено погледаше тамо.{S} И као да се питају; а ко га удари?{S 
ако га пажљиво посматрају.{S} Њихови га погледи збунише те обори главу.{S} Нагло Поче окретати  
идиже на прсте да га боље сагледа.{S} И погледи им се сусретоше.{S} Дубоко се упи један у друго 
.{S} Нека се исплаче биће јој лакше.{S} Погледом старе, искусне домаћице премери кућу и дубоко  
 њезиних погледа.{S} Она је лепа, она и погледом може замамити.</p> <p>Митрина дрвењара, као и  
уров.{S} Госте је премерио једним дугим погледом и. не поздравивши се с њима, сасвим им хладно  
 Само га погледа једним топлим, широким погледом, пуним захвалности.{S} Па, као присетивши се,  
S} Само је погледа једним дугим, топлим погледом, пуним самилости, сажаљења.{S} Да ли је и он и 
ву и погледа га својим влажним, питомим погледом.{S} Као да је очекивао да ће му Лакан још нешт 
баци:</p> <p>— Ух !</p> <p>Избезумљеним погледом премери све у кући.{S} Као да се тренутно згро 
 Стане ли на врата, срдито је премерају погледом, врте главом, осветнички шкргућу субима.{S} И  
.</p> <p>— Хехе.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Погоди!</p> <p>— Је ли писмо?</p> <p>— Бум...{S} Писмо. 
м по челу и и дохвати чибук.</p> <p>— А погоди шта сам ти фино донио? — Запита Манду и намигну. 
и по образима и по очима, све у жељи да погоди место куд га и Јагода љубила Затим му пружи мали 
у не буде с тежег.{S} Симату за љубав и погоди се с њим и продаде све што је имала за продају.< 
 /> јој пристојну цену и лако би се она погодила с њим.{S} Али примедбе што их узгред стављао,  
ах занеми.{S} Чини се намах ће изазвати погрде и ударце.</p> <p>Читав дан пекли се тако на сунц 
сетно шушкетајући, јер је све прве зубе погубио. — Душманин гони, а Бог саставља.</p> <p>— Само 
ар.....{S} И нека освете браћу коју нам погубише.</p> <p>— Само вам се молим, да не убијете Сул 
з кућа.{S} Прљаве, рашчупане, јадне.{S} Погурене готово до земље, полугласно наричући, обилазе  
рили у лицу.{S} Иду тромо, гегајући се, погурени под тешком пртљагом на леђима.{S} Мрко и са чу 
а, мати Симатова.{S} Носила је, лако се погуривши, пуне каблове с млеком, које се пресипало пре 
 како треба.{S} И сваку групу, заједно, под пратњом шуцкора послаше у одређено место.</p> <p>Ст 
ко, меко клепне, а цврчци всело цврче : под стрехом, у трави, у букви, цврче непрекидно.</p> <p 
е се Лакан врати раније са хајваном.{S} Под пазухом носио је мршавог, сивкастог голуба, кога, р 
тунелу, у Араду, — опет ће поп лакше. — Под нама блато, мокрина; над нама мрко камење које без  
ице и ухватише као од шале.{S} Турну га под једно сандуче, наумивши сутра да му начини кавез.{S 
се пркосно скупила и готово се изгубила под њима.{S} Старац је поносито, достојанствено гледао  
ући.{S} Манда јој пође у сусрет, узе је под руку и поможе да се дочепа огњишта.</p> <p>Те вечер 
плашљиво.{S} Оборили главе, турили руке под силах, па као да о нечем крупном размишљају.{S} Ни  
ено, дрекне или ако неко подмукло јекне под шуцкорским ударцем.{S} Међутим у стоку као да је по 
ретећи, опомене на ред.{S} Многи посрне под ударцем тупо јаукнувши, многи се свали на другове п 
 свету не живи се као ту!{S} Макар се и под ведрим небом спавало, макар се мало и промучили.{S} 
а за њим, и загрли је.{S} Сав се изгуби под њеним белим, широким покривачем.{S} Стискоше се, пр 
а се и даје знакове, или се лењо извали под оближњи дуд па и отуд даје знакове.{S} Девојка гото 
а какав терет носе.{S} Готово су трчали под носилима, гунђајући и псујући.</p> <p>Нико за њом н 
цу.{S} Иду тромо, гегајући се, погурени под тешком пртљагом на леђима.{S} Мрко и са чудном злоб 
ве речи.</p> <p>— Еј несретан ти ли сам под старос’, — болано јекну Мартин, разбивши лулу о огњ 
..{S} Баш за те...</p> <p>Маши се руком под главу и извади два мала, бела, болничка хлебића.{S} 
тише. запљускују му око срца, навиру до под грло и даве, даве, даве....</p> <p>Дошав до Мартино 
риса и још брже уреди ствари и гурну их под пазухо.{S} Некако збуњено, сметено. пружи јој руку  
и пилиће, накострешила се крај огњишта, подбочила се рукама о кукове, и нагевши се према жкндар 
ично забреклим трбухом.{S} У лицу жута, подбула као да болује од водене болести.{S} Кад јој Мар 
о четири у реду.{S} Од многог неспавања подбули, готово помодрили у лицу.{S} Иду тромо, гегајућ 
ного пио а није са испавао.{S} Лице »му подбуло, некако модро, очи закрвављене.{S} Крвнички, мр 
дна, присећа се друга њихових пошалица, подвига, незгода.{S} И као бојећи се да што не заборави 
p>— Све. <pb n="26" /></p> <p>— Дижи! — подвикну онај други, па се сада и сам придигну један ме 
p> <p>— Хееј. тазе ђубрета!... — весело подвикну и опет запуца бичем.</p> <p>— Вози, вози па ис 
ндаре, раскорачи се пред кућом и снажно подвикну:</p> <p>— Петар Станишић!</p> <p>— Овђе! — Жив 
ра ногама, туче!</p> <p>— Хунд! — бесно подвикну један разјарен војник и са голом бајунетом уст 
</p> <p>Официр се нагло исправи и оштро подвикну на војнике.{S} Ови се брзо постројише и укрути 
ујеш ли? . . .{S} Јеси ли глува? — опет подвикну неко и немилосно је гурну у страну. — Стоко!</ 
годи....</p> <p>Војник се врати па опет подвикну на Лакана.{S} А залуд.{S} Нема снаге да ради,  
ојске.{S} Једва, у неко доба, командант подвикну да се мора редати и једва, након неколико опом 
ико пута отрчао јој у кућу, донео воде, подворио је.{S} Сад, кад су је понели, сакрио се за кућ 
 више никад виђет неће?{S} Зар те никад подворити неће?{S} Зар нам душманин јачи и од Бога и од 
рвеће, камење, чељад поче да кликће, да подврискује.{S} Неки почеше певати из свега гласа.{S} Н 
ле газде и бегови из апровизације и све поделили <pb n="64" /> и: раздали коме су они хтели и к 
гоше у постеље и, умотавши се у трула и подерана ћебета, почеше јечати, јаукати, уздисати.{S} Н 
а неким авлијама читави навиљци дасака, подераних мешина, испуцалих лонаца и испробијаних и улу 
илан као стена.{S} Он никако не може да подеси корака с попом, па се некако неспретно саплеће,  
поправљао плотове ако их стока оборила, подзидивао оборене зидове око авлије, одлазио до забран 
м, косматим хајдучином.{S} Исправио се, подигао главу, па као да би нешто да викне, да заповеди 
 кућу поново склепали из дасака и да су подигли још неколито таких кућа.{S} Види се да је у нек 
и са женскадијом.{S} Ни један не сме да подигне главе ни да коме у очи погледа.{S} Вечито опипа 
очију и готово блесава лица, на силу се подигоше да га мало сагледају, Дете!....{S} Још једно д 
 је гурну у страну. — Стоко!</p> <p>Она подиже главу и као да се поче прибирати.{S} Погледа на  
<p>— А би ли се исповједила?</p> <p>Она подиже мутне, водњикаве очи према њему.{S} Као да га ни 
на час на се, на све богове.{S} Лењо се подиже са столице и тихо му приступи...{S} Саге се, спу 
и лењо траже, купе, пребирају.{S} Узму, подижу сваки дроњак, крпу, ексер, сваки прамен вуне, ка 
и и од сељака, који су имали новаца да „подмажу где треба , добили су.{S} Остали су се морали з 
ели да се штипају, шкакљу; или изненада подметне ногу један другоме у жељи да га обори.{S} У вр 
стара чељадета, ни болесника.{S} Све се подмладило, све оздравило.{S} Лепо су видили како им го 
ки дан је изгледала веселија и, некако, подмлађена.</p> <p>— Чим су жандари омекшали, зло је по 
е дете, пригњечено, дрекне или ако неко подмукло јекне под шуцкорским ударцем.{S} Међутим у сто 
 изводити некакве вежбе.</p> <p>Тек око подне почеше се спуштати у село.{S} Напред млад, тануша 
Па се придиже, клону на један камен.{S} Подними се, седе.{S} Криво јој било што је Цугсфирер ба 
 Митра, која целу ноћ није спавала него поднимљена седела крај огњишта и размишљала о синовима, 
чуди тој њезиној мирноћи.{S} Некако јој подругљиво добаци:</p> <p>— Што ти, стара, не кукаш кад 
— Имам на дому.</p> <p>Баш си будала, — подругну се онај и баци мех на раме. — А требају ли ти  
ог њих по два по три дана, стрепио је и подрхтавао као да га шаљу на робију.{S} Кад би му Манда 
и муке своје?{S} И да се изложи њиховим подсмесима?{S} Боље свиснути него се срамотити!</p> <p> 
 мрк, усукан, мршав, пакосно се кесећи, пође према старцу, који је нешто разговарао са протом.{ 
ема селу. и ни једна није смела сама да пође.{S} Плашљиво се обзирући и извирујући из траве, оч 
им неколико опорих ријечи, припрети, па пође Митри, којој шибала крв из обе руке, и понуди заво 
..{S} Не бојим се ја за њега.</p> <p>Па пође вратима и рече мекше:</p> <p>— Продаћу три овна... 
— Шта је ? — с осмехом запита Илиница и пође према њему.</p> <p>— А шта ћемо?{S} Вране, покој м 
ргуд отимљући руку, па се лагано диже и пође према вратима. — Одмах затварај врата ! — опомену  
а дан освете.{S} Загрли је још једном и пође.</p> <p>Опет се састали сви, изван села.{S} Волели 
} Лено се окрену, дозва једну патролу и пође за Јагодом у потеру.{S} Опколи Митрину кућу са сва 
S} Кад се приближила кући.{S} Манда јој пође у сусрет, узе је под руку и поможе да се дочепа ог 
ула.{S} Само се прекрсти и опет одважно пође.{S} Цугсфирер, бесан, остави пушку у страну, ухват 
ољуби крст, пољуби проту у руку и мирно пође вешалима.{S} Узвик радости опет се разли изнад згу 
це од челика, које би одлучило да одмах пође.{S} Чини му се, биће му лакше ако их преко ноћи за 
 одсечно избаци:</p> <p>— Но ...</p> <p>Пође, закуца на врата.{S} Нико му не одговори.{S} Љутит 
трова рука Симата осветити.{S} Нека још поживе, док се он врати.</p> <p>Лакан и комита донесоше 
 <p>Од Срба нигде никога.{S} Сви дућани позатварани.{S} Неки затворени јер им газду дигну у тао 
 само одмахну рукама, привуче га себи и позва да вечерају. </p> </div> <pb n="91" /> <div type= 
Јагода се препаде и од њега и од његова поздрава.{S} Пригушено врисну и, одгурнувши га, хитно и 
, ослободив се некако, ступи унутра.{S} Поздрави Мартина који се парио уз ватру и пушио, рукова 
је.{S} Врну се и прихвати за чутуру.{S} Поздрави јунаке који се дигли да се бију с душманином.{ 
но би да види кога од познаника и да се поздрави с њим.{S} И у другим колима седела су по двоји 
ио, придиже се, узе јаја и кокоши и, не поздравив се, оде од Митре.{S} Она погледа за њим.{S} П 
је премерио једним дугим погледом и. не поздравивши се с њима, сасвим им хладно рекао да крену  
ј у очи. — Је ли ме поздравио.</p> <p>— Поздравио те.</p> <p>— А кад ће доћи?{S} Кад ће га пушћ 
е Лакан и погледа јој у очи. — Је ли ме поздравио.</p> <p>— Поздравио те.</p> <p>— А кад ће доћ 
, опазивши га, понизно поскидаше капе и поздравише; жене се преклонише готово до земље.{S} Учин 
мани и католици.{S} Довикују се, смеју, поздрављају.{S} Познаје се да су задовољни, срећни.{S}  
тали.</p> <p>Симат их испрати до врата, поздрављајући се са сваким.{S} Кад их све испратио, зас 
 — одговори Митра, па, и не погледав на позив узе га, преви на четверо и гурну у недра.</p> <p> 
 прагу. — Ево ме.</p> <p>— У име закона позивам те да ступиш у војску.{S} Хајде међу војнике.</ 
оче превртати, тражити.</p> <p>— Ево ти позивке са суда, — рече некако невесело. -— И теби, и Ј 
и по оним преградама.{S} Извади две три позивнице; два снопића цигарпапира, некакву признаницу, 
оракне чвршћим кораком, само да кнез не позна како јој је.{S} Ипак је морала чешће да застане и 
} Али примедбе што их узгред стављао, — познав да је Српкиња, — жацале је, пекле.{S} Видела је  
} Зажали за њиховом дјецом коју није ни познавала.{S} И бејаше готова да заједно са домаћицом п 
о двојицу шуцкора, који су такођер боље познавали људе и прилике.{S} Узгред је пажљиво завирива 
мах би нашла траву, нашла прави лек.{S} Познаје она траве, — бере их свакога прољећа и свакога  
{S} Довикују се, смеју, поздрављају.{S} Познаје се да су задовољни, срећни.{S} И да очекују неш 
ла о синовима, прену се.{S} Ослухну.{S} Познаје Мргудов глас а не верује му.{S} Не сме да отвор 
<p>Напомену, како жандари мора добро да познају малога и његову породицу, јер би, иначе, макар  
а баба види, да му спусти руку на чело, познала би одмах каква је болест...{S} И одмах би нашла 
осетила да се нека несрећа догодила.{S} Познала је она то по осмеху старичином:.{S} А познала ј 
а је она то по осмеху старичином:.{S} А познала је и по ходу.{S} Митра се није приближивала кућ 
 једва се кречући.</p> <p>Али узалуд је познала, кад се није смела приближити кући, нити ишта з 
а помињати.{S} Стара Митра по њима је и познала, да сад нешто „није у реду“.{S} Макар се и мучи 
 сакрити.{S} Видели је издаљега и одмах познали.{S} На питање куд иде, није хтела одговорити.{S 
 ситни !..{S} Једино би да види кога од познаника и да се поздрави с њим.{S} И у другим колима  
ја тешитељка.{S} И разне, утешљиве речи познаника и пријатеља често у овако свечаним часовима,  
Крсту.{S} Макар био и свој, макар јој и познат, он је данас царски чојек, службеник, а она неће 
 замећали и неке игре које му нису биле познате и он им се одмах жељно и страсно предавао.</p>  
пред царским људима исповеда.{S} Не сме познати ни да је забринута, ни тужна.{S} Ништа.{S} Сазн 
но и запева.{S} Лакан никако неби могао познати да се обрео у болници, да, случајно, из једног  
о раменима.{S} У први мах није се могло познати: добар ли је или рђав човек.{S} Није био ни љуб 
 обе стране, поседали неколико сељана и познатијих и мање познатих.{S} Чак и поп Лука, који у о 
али неколико сељана и познатијих и мање познатих.{S} Чак и поп Лука, који у ово доба ретко изла 
пред селом.{S} Опазив своја брда, своје познато дрвеће, камење, чељад поче да кликће, да подври 
 ударца, јекне, али се намах диже и, са познатом одличном упорношћу луда човека, још јаче наста 
.{S} И као да му наочари по носу почеле поигравати.{S} Лепо се мичу час на чело, час на образ,  
кале по горама.{S} Чак причају и где се појавила и која чета и где је ко коју видео.{S} Већ су  
ину</p> <p>А кад је чула да се недалеко појавиле комите, као да почела излуђивати од радости.{S 
 има?</p> <p>Јагода се зачудила, кад се појавио.{S} Некако поплашено повуче се на крај кревета, 
и из недара две јабуке и гурну му их за појас.{S} Извуче из косе неколика струка босиока и заде 
ет и, милујући, узе му једну јабуку иза појаса.{S} Другу остави њему.</p> <p>Петар и Јагода су  
ан отра образе рукавом, опипа јабуке за појасом, и мирно крену даље.{S} Као да му не беше криво 
{S} Измаче се на леђа и, држећи руке на појасу, мирно их дворила све док нису вечерали.</p> <p> 
прекрханих <pb n="98" /> грбача сасутих појата вуцара се по какво псето, чепрка руњавим шапама  
пробијеним или разваљеним крововима.{S} Појате посрнуле, сасуле се, скрхале.{S} По авлији расту 
 сакрио се за кућу, у једну рушевину од појате, и ту плакао горко и неутешно. </p> </div> <div  
изненада, иза каквог грма или иза какве појате избити Мргудова Јагода и да ће га зауставити.{S} 
ане амбизе.{S} Руше се кровови, крше се појате, пуцкарају плотови.{S} Блека, рика, мукање препл 
у са сваке стране.{S} Истераше стоку из појате, истераше коње, говеда.{S} Наредише и чељадима д 
 Све се посакривало, збило се у куће, у појате.{S} Врата на свакој кући замандаљена, прозори за 
ова и ограда и брзо замакну у гај, међу појате, или их нестане на уској путањи према шуми.{S} С 
е сме џаба јести; мора одрадити оно што поједе.{S} Дадоше му да вуче некаква колица, да превози 
шкије коракне напред.{S} Хоће баш да им покаже како је хајдук.{S} Погинуће а више их замолити н 
 да одмах могу на њему да се искале, да покажу своју силу.</p> <p>На прве куће насрнуше са оном 
 се и поче премештати игле. — Да имаш и показ’о би.{S} Ти си ми лагао.</p> <p>Увређен скочи Лак 
аз.</p> <p>— А ко ти је ово? — запита и показа на Лакана. — Син?</p> <p>— Унук. <pb n="57" /></ 
прљано, писмо, лено га извади, отвори и показа Манди.</p> <p>— Ево! <pb n="65" /></p> <p>— Да]! 
кује бичем.{S} Опазивши Ибру, намигну и показа на кола.</p> <p>— Хееј. тазе ђубрета!... — весел 
.... а Јуре.... јадан!</p> <p>Уздахну и показа карту.</p> <p>— Јуре вам је погино.{S} Ево карте 
м домова! — сетно добаци један старац и показа на пуста и празна згаришта.{S} Онде, где им биле 
 проговори Митра и мршавом, сувом руком показа на мехове с кајмаком и маслом.</p> <p>— Све?</p> 
А шта још?...{S} А?</p> <p>Лакан лукаво показа јабуке, па као да их опет хтеде сакрити.{S} Пета 
итали, она ни узвикнула није, ни ичиjем показала радује ли се или не.{S} Готово равнодушна.{S}  
их, за сиротињу.{S} Неки дан су им то и показали, на једној забави. „Ево да видите како се мисл 
 наша и да нијеси мати двојице војника, показао бих ти како се за језик суди.</p> <p>Опазивши у 
/p> <p>Остарила.</p> <p>— А би ли ми је показао?</p> <p>— Што ће ти?</p> <p>— Да видим.</p> <p> 
се као да се већ састала са Симатом.{S} Показује му, нуди што је донела, а он мирно прима и при 
?</p> <p>— Сваки дан.</p> <p>— Смирено, покајнички, молиш ли се?</p> <p>— Онако како знам....</ 
са.{S} Неки као да <pb n="97" /> почеше покаскивати.{S} Чак се чини да и стока некако живље иде 
утани, лагано иду један за другим и тек покаткада ако понеки погледа у страну.{S} Нису се прест 
{S} Гунђао је, псовао, претио да ће све покварити.{S} Али Симату није смео писати о томе, нити  
као од беде.{S} Сведоцима се мала пажња поклањала и ако их каткада довођене читаве чете. <pb n= 
pb n="18" /> Узалуд се грло суши и ноге поклецавају.{S} Та и кад би стали умирати, ни онда се н 
чека пред вратима.{S} И ноге јој почеше поклецивати од узбуђења ...{S} Шта ће јој Митра сада ?  
акан некако малакса.{S} Ноге га издају, поклецују, у глави му се нешто мути, уста вавек сасушен 
ејак.{S} Уста се сасушила од жеђи, ноге поклецују од умора, ланци жуљају, лактови боле, све кос 
дослуку с њима.{S} А Митра неће ничијег поклона, ко је са швабом у дослуку.{S} Неће ни свога Ла 
И одмах почела чувати Лакана од њезиних поклона.{S} Сад мора пазити да га сачува и од њезиних п 
 их гледао, <pb n="114" /> приступи му, поклони се и пољуби га у руку. </p> <p>— Благослови оче 
г Лаку.{S} Грлили га, љубили, обасипали поклонима.{S} И били су некако задовољни, као да су се  
ва; сазнала је кад му је Симат први пут поклонио нож и препоручио му да га чува јер „се оружје  
 сјутра...</p> <p>И зариче се да ће још поклонити цркви читаву оку воска, ако добије икакав гла 
 на земљу.{S} Снажно стиште зубе и уста поклопи . рукама, бојећи се да не писне, да се не ода.{ 
тавих се људи боје ...</p> <p>Брже боље поклопи уста руком и занеми.{S} Опет му се причини као  
 скочи на плен.{S} Неки се само савили, поклопили лице рукама и плачу.{S} А неки стоје скамењен 
а гласније, па и њу би намах пригушили, поклопили.{S} Тако је само чуо о некој <hi>преметачини< 
ма њему.</p> <p>— А шта ћемо?{S} Вране, покој му души....{S} Ето видићеш</p> <p>Један очајан вр 
 и ретко још у кога да би се могло наћи покоја прегршт брашна.{S} Додуше чули су да ни у Требињ 
крочи и и корак напред пуцаће Она се не покори.{S} Као <pb n="85" /> да није ни чула.{S} Само с 
ко свог Гарана Швабама.{S} Неће се Лако покорити Шваби макар главу изгубио .... </p> <p>Једнога 
стало. ногом за врат.{S} И црни Бугарин покорно савио шију и моли мир! „Ево главе“ вели „па сиј 
 као оне <pb n="24" /> ситне локвице по покошеним пољима. кад их месечина испија; док се широке 
Затим скиде празну торбу с рамена, седе покрај огњишта и поче се протезати:</p> <p>— А сјутра в 
уцкори нису имали срца да јаднике одмах покрену на пут.{S} Пустили их и да плачу и да се изјада 
и шаку брашна да оставише.{S} Ни једног покривача, ни простирке.{S} Старица захвално погледа у  
 хапсу?..{S} Нема тамо ни простирке, ни покривача, ин ништа...{S} Само неколике голе даске?..{S 
 Сав се изгуби под њеним белим, широким покривачем.{S} Стискоше се, приљубише као у неком очајн 
запита га испред ниске, нагњилом сламом покривене, потлеушице кратка, здепаста жена са необично 
о и једним оком лукаво провиривао испод покровца.{S} Старица га прекрсти и нареди му да читав д 
да прсне.{S} И плотови згажени, плетери покрхани, уништени, тарабе се искривиле, полегле.</p> < 
...</p> <p>— А ја сам чуо да је Пешикан покупио сву робу из дућана оних бакала који му били дуж 
азбише по кући да пребирају, травке.{S} Покупише вуну, крпе, хаљине, сир, масло.{S} Негде наиђо 
и поче да маше <pb n="83" /> рукама.{S} Покуша да хвата.{S} Изненада са стране, из густе помрчи 
не сме опрети, Нико што проговорити.{S} Покуша ли ко да се противи, немилице га истуку; малог п 
пад њега. — Зар си жив?</p> <p>— Жив, — покуша да одговори Лакан али није могао.{S} Језик му не 
p>— Неће он за мене живе....{S} И Митра покуша да се умеша, да га отме. — Мене водите....{S} Ја 
на њих.{S} Бризну у плач.{S} Митра и не покуша да је даље теши.{S} Нека се исплаче биће јој лак 
 руку.{S} Рукама прихвати за бајонету и покуша да је отме.{S} А и Јагода обгрли Лакана и, окрен 
S} Ударцима оборише га на земљу.{S} Чим покуша да се дигне нови ударци осуше се и он опет посрн 
имајући га за руку.</p> <p>Лакан и опет покуша да одговори.{S} Узаман.</p> <p>— Опет облоге, —  
како и не стаје на земљу.{S} И залуд је покушавала да се отме, да се извуче.{S} Бујица је немил 
 одвоји, одмакне.{S} За час би то као и покушали, али чим хоће да се пусте, опет се чвршће приг 
то се изнебушено осврне, као да је неко покушао да је гурне отрага Затим се постиђено крене и х 
а нису ни имали другог посла него су по пола дана наизменце обилазили око куће и пазили да кого 
<p>За вечером су сви ћутали.{S} Јели су полагано, отегнуто, као на силу.{S} И као да се бојали  
 одговори Петар, лагано скинувши капу и полажући је на кољено. — Ми га не смијемо светити.</p>  
таљуну и да му је лијепо, — поче Мартин полако, старајући се да све онако искаже како му у Стоц 
љути.{S} Криво му што се толико отеже с поласком.{S} Бесно се обрецну и на шуцкоре и на сељаке: 
ано ропће све док не крене.{S} Ипак при поласку потапше <pb n="61" /> Манду по плећу и шапће по 
ко збуњено, сметено. пружи јој руку при поласку и рече „збогом“.{S} А кад она пригрли руку и оп 
 обичају, звао ни жену ни невесту да му полевају при умивању и да му додају пешкир.{S} Сам се и 
окрхани, уништени, тарабе се искривиле, полегле.</p> <p>Неке жене као да се сад тек ослободиле, 
инило се као да ће неки да се отму и да полете у пламен.{S} Очи им се некако светле, па гледају 
а као у бунилу.{S} Чини се као да би да полете и да почну клати око себе.</p> <p>Низ чаршију се 
.{S} Треба и да починем.</p> <p>Старица полети према њему, насрну. — Као да хтеде да удари, да  
и верних</hi> војника, да су свој живот положили „на пољу части“, борећи се с Талијанима.</p> < 
; затим одбацише струке са себе а пушке положише у крај.{S} Сви некако слични један другоме као 
се није дао, још се јуначки бранио, — и положише у постељу.{S} Вехтер се једва накани да оде до 
та и гуњева, разбијени бардаци, чутуре, поломљена бурад.{S} На неким авлијама читави навиљци да 
мо непослушни, дуги рукави лепршају као поломљена крила и туку га по бедрама.{S} За њим се изву 
дуге, — како штрче из кола као сасушене поломљене гране.{S} Обувене и босе, у опанцима, ципелам 
/> њега тамо, код Ћабе, па му све кости поломљене.{S} Још само душа у носу што се држи</p> <p>Д 
не, јадне.{S} Погурене готово до земље, полугласно наричући, обилазе око кућа и лењо траже, куп 
још пута овако вечерати, — избаци Симат полугласно, па отра бркове убрусцем и измаче се иза соф 
Крви, крви, крви!{S} Неки чак као да су полудели.{S} Ужагрили очима као у бунилу.{S} Чини се ка 
а савијају гнезда, и понека измршавела, полудивља мачка направила у њој свој лежај.{S} Око сатр 
поче смркавати пред очима.{S} Кроз неку полутаму почеше испред њега да промичу сва она лица, је 
као да се црн траг расу за њом кроз ону полутаму и пови се над узнемиреним брезама.{S} Негде из 
pb n="24" /> ситне локвице по покошеним пољима. кад их месечина испија; док се широке, црне чак 
заглушујућим грактањем, изгуби се према пољу.{S} Негде у близини као да закликта јастреб.</p> < 
сама са собом разговара, како је они на пољу не би чули.{S} И, за чудо ни једна једина суза да  
.{S} Опет му се причини као да нешто на пољу шушну.{S} Ослухну.{S} Провири.{S} Нико није био.{S 
 војника, да су свој живот положили „на пољу части“, борећи се с Талијанима.</p> <p>Кнез Матиша 
 Силна, јака светлост прели се, расу по пољу, по брду, по шуми.{S} Многи, престрављени, застадо 
не који хране раднике, у виноградима, у пољу.{S} За вас нема.</p> <p>И газда се окрену и мирно  
 разли се изнад кука и изгуби далеко, у пољу.{S} За њим се оте други, па трећи.{S} Неко поче из 
Манда зграби писмо, принесе га на прса, пољуби, па нагло раствори и као да поче читати.</p> <p> 
 <p>Јагода узе крст који јој поп пружи, пољуби га и притиште на прса као нешто драгоцено, нешто 
Старац, опазив га, побожно се прекрсти, пољуби крст, пољуби проту у руку и мирно пође вешалима. 
в га, побожно се прекрсти, пољуби крст, пољуби проту у руку и мирно пође вешалима.{S} Узвик рад 
им отрже Петра и ухвати га за главу.{S} Пољуби га у чело и оба образа, а Петар њега пољуби у ру 
би га у чело и оба образа, а Петар њега пољуби у руку.{S} Још се једном окрете матери, рашири р 
вом руком пружи причест и саге се да је пољуби у чело, две крупне сузе потекоше му низ старачке 
<p>— Ено....</p> <p>Лакан се саго да је пољуби у руке, али се она отрже и строго, забринуто заг 
око уста, обујми Петрову главу рукама и пољуби га у чело.{S} Застаде мало и као да размисли.{S} 
и као да размисли.{S} Па се опет наге и пољуби га у уста. </p> <p>— Хајде, сједи! — реће му ука 
pb n="114" /> приступи му, поклони се и пољуби га у руку. </p> <p>— Благослови оче!</p> <p>— Бо 
приступи старој Митри, пружи јој руку и пољуби је у образ.</p> <p>— А ко ти је ово? — запита и  
а се приближи, обеси се Петру о врату и пољуби га.{S} Затим, поносит што је он први уграбио, од 
суву руку коју је спустио на креветац и пољуби је.</p> <p>Поп јој загледа у лице и запита мекше 
о отвори врата, узе га на крило и њежно пољуби у косу.</p> <p>— А други пут не ћу заборавити.</ 
ј!{S} Лакане, јеси ли се уморио?</p> <p>Пољуби га у оба образа и опет спусти</p> <p>на земљу. < 
а старој.</p> <p>— Мати, дај ми руку да пољубим !</p> <p>Стара, још једнако збуњена одласком ње 
.{S} Свако вече, непрестано, ти досадни пољупци, јабуке, цвеће!{S} Ништа друго не зна ни да му  
 Манда као да се нису делиле.{S} У кући помагала једна другој, — откако се Митри зацелише руке, 
е себи.{S} Она се поче трзати, отимати, помагати.{S} Узалуд.{S} Кад је видио како је и одвише у 
.{S} Неко поче из свега гласа јаукати и помагати, неко застења као при издисању.{S} На свима ко 
илели по селу.{S} Опет запевке, узвици, помагњава.{S} И праска, ломњава, оргињање.{S} Као да се 
ену.{S} Ојадио куће!....</p> <p>— Влада помаже њему, а он помаже Влади. — опет ће војник мирниј 
> <p>— Удри!</p> <p>— Ударао сам.{S} Не помаже.</p> <p>— Претвара се.{S} Лаже.{S} Сјутра му је  
 <p>— Но данас ћеш на суд, — рече. — Не помаже претварање.{S} До два дана ћемо те објесити, лоп 
е!....</p> <p>— Влада помаже њему, а он помаже Влади. — опет ће војник мирније, — па ради шта х 
Залуд га Лакан гурну.{S} Не хтеде се ни помакнути.{S} Зађе мало у страну и опет се накостреши.< 
треб.</p> <p>— Ето их!</p> <p>Почеше се помаљати.{S} Одвојени, раздељени у омање групе.{S} Негд 
м ударцем.{S} Међутим у стоку као да је помамац ударио.{S} У колико чељад ћутљивија, у толико с 
ели пламенови, раздерани, растргани, са помамном, лудом <pb n="53" /> радошћу ускачу према небу 
S} Малено, танушно, остарело, поцрнело, помахутило.{S} На једној страни мало је и напукло, али  
 ово доба ретко излази из куће, дошао и помешао се међу њих.{S} Сви некако суморни, озбиљни.{S} 
ватру, — опет ће војник мекше и лако га помилова по образу. — Доктори су наредили да ти се свак 
p>— Не кукај, — проговори Митра благо и помилова је по коси. — Мени су дигли двојицу ...{S} Све 
p>— А ђе ти је свирала? — запита брзо и помилова га по глави. — У кући? .</p> <p>— У кући, — му 
пара и кондака.</p> <p>— Спаси Христе и помилуј и держава непобједимаја и во Јордање крешчајушч 
ше.{S} Сетили се и они Бога и почели га помињати.{S} Стара Митра по њима је и познала, да сад н 
овако како ће?...{S} Да се може помоћи, помогло би се ... ех...{S} Проклети и несретни рат кад  
ипак у ње нешто остало и што ће моћи да помогне.</p> <p>— Хехехеј, има ли игђе икога жива? — за 
{S} Матиша не смеде да застане и да што помогне.{S} Једним скоком удаљи се од тараба и брзо, хи 
а, још увек уплакана.{S} Хтела би да им помогну, да и они купе.{S} Али сваки час престрављено с 
олести, неће ни привирити у село да што помогну.{S} Нису луди да се заражују!</p> <p>Око Јагоди 
аље од постеље; други набрекли, отекли, помодрили у лицу и бесвесно, потпуно блесаво гледају ок 
{S} Од многог неспавања подбули, готово помодрили у лицу.{S} Иду тромо, гегајући се, погурени п 
да јој пође у сусрет, узе је под руку и поможе да се дочепа огњишта.</p> <p>Те вечери није ништ 
си несрећу ономе ко је угледа.{S} Боже, помози сада или никада!</p> <pb n="8" /> <p>Да би се ма 
— Сачувај Госпе!...{S} Не дај Госпе!{S} Помози!</p> <p>— Шта ти је? — пита је Митра и гледа је  
Симат и поче се, по обичају, крстити. — Помози Боже!.. .{S} Обесели Боже ! :</p> <p>Петар и Лак 
 затвориле у куће, па не смеју ни да се помоле отуда.</p> <p>Стара се Митра упути према радњи г 
о Богу?</p> <pb n="29" /> <p>Иза дирека помоли се најпре поропчијска капа, затим седа, увенула  
 <p>— Хм. . .</p> <p>У томе се иза куће помоли Митра, мршава, висока старица, мати Симатова.{S} 
их, овако одвојене поубијати.{S} Или их поморити глађу.{S} Или... а Бог зна шта све може бити ! 
ешити Митра пригрлив је на прса. — Нема помоћи од кукњаве...{S} А и мени су убили сина...{S} Мо 
{S} Али овако како ће?...{S} Да се може помоћи, помогло би се ... ех...{S} Проклети и несретни  
апослетку кад му сви разлози нису могли помоћи, почне немоћно уздисати и лењо, преко воље, прит 
 хвата.{S} Изненада са стране, из густе помрчине. нагло испаде сноп густе, разбарушене косе и р 
разлежу се на далеко и тону у провидној помрчини.{S} Одбијају се о брда и клисуре и, растркани, 
тавила сама?</p> <p>Пред вече, пошто је помузла оне две три овце што им још остале, и унела каб 
ли хапсеници, бледи, исушени, испијени, помућених, безизразних очију и готово блесава лица, на  
рекривача.{S} Прљава од суза, бледа, са помученим очима које гле дају некако несвесно, готово л 
 све више и једначије шири са дна села, поне се нешто мицати, котрљати.{S} Облак често пресецај 
кров него остатци, крхољине од њега.{S} Понека црна греда очајно стрши у вис као нека црна рука 
крсте се и клањају смерно, скрушено.{S} Понека од жена и зајеца и сакрије очи убрадаћем; понеки 
на нова чарапа, не осврћу се на њих.{S} Понека носи дете у нарамку.{S} По нека вуче по двоје де 
ами врапци почели да савијају гнезда, и понека измршавела, полудивља мачка направила у њој свој 
ији, на којој се већ почела указивати и понека рупа.{S} Нареди да се наложи велика ватра у част 
 цичи, дозивајући другове.{S} Протрчи и понека жена, гологлава, без прекривача.{S} Прљава од су 
умети.{S} Сви су говорили шапатом и тек понека реч ако би се омакла гласније, па и њу би намах  
, промукло кокљање, као да некога даве, понеки јачи уздах, молба, клетва.</p> <p>Изненада они с 
 жена и зајеца и сакрије очи убрадаћем; понеки забринуто климне главом и тужно прошапће:</p> <p 
чељад поче истрчавати и провиривати.{S} Понеки од домаћина крену да види шта је?{S} Је ли каква 
 кроз светину и вичу, дрече, певају.{S} Понеки носе и барјачиће, одигли их изнад главе и високо 
 Иду по соби, смеју се, разговарају.{S} Понеки тио, пригушено и запева.{S} Лакан никако неби мо 
Митра, тешећи је. — За сваку рану има и понеки лијек....</p> <p>— А какве ми фајде од освете.{S 
е, стрехе, димњаке.{S} Каткад се отме и понеки пригушен, малаксао јаук и као да замре у прашини 
ољавали се само датим знаковима.{S} Тек понеки као да се досети па се и сам згади и опљуне.{S}  
иду један за другим и тек покаткада ако понеки погледа у страну.{S} Нису се престрашили, нико и 
ру се' и сунчају.{S} Гдегде се види још понеки заостали кров; управо није кров него остатци, кр 
ашна; ако га и има да је прикривено код понеких бегова и газда.{S} Али се ипак надали.{S} Имају 
 тепсије, таве, ибрике, чак и звекире с понеких врата, Узалуд сељани молили, богорадили, узалуд 
зверено врисну, одскоче и беже даље.{S} Понеко од оних мањих уморено малакше, посрне.{S} Закопа 
и кошуље на прсима и заморено дахћу.{S} Понеко дете заспало у прашини или на трави; неке бабе с 
мо гомиле црног, печенога камења.{S} На понекој гомили већ обрасла и трава и читава јата гуштер 
ео воде, подворио је.{S} Сад, кад су је понели, сакрио се за кућу, у једну рушевину од појате,  
аоце?{S} А и кад је пошао ништа није ни понео са собом.{S} Нису му дали.{S} А треба му и преобу 
} Оно болесно дете неко упрти на леђа и понесе.{S} Болесну жену хтедоше оставити.{S} Очајно зап 
ућити, како многи говораху.{S} Уз то им понестало и хране.{S} Што је било потрошило се у путу и 
олац је одлазио само по потреби, кад му понестане брашна.{S} Знајући какве га муке чекају. како 
 неки мех сира, масла, — што нису могли понети, — заостао уз какву гомилу, надуо се као да ће д 
 и шаље некуда.{S} Сељаци, опазивши га, понизно поскидаше капе и поздравише; жене се преклонише 
 царски људи једу.{S} Ко се није научио понизно да двори, тешко њему!</p> <p>Једнога дана казаш 
 се правио као да не чује.{S} Затим, на поновне опомене, одговарао је како није преша, да се мо 
ђе и остало што треба за кућу.{S} Треба поново кућу кућити, како многи говораху.{S} Уз то им по 
 продају.{S} Треба се дочепати новаца и поново куповати посуђе и остало што треба за кућу.{S} Т 
е како су војници њезину, Митрину, кућу поново склепали из дасака и да су подигли још неколито  
} Јуре му био десна рука.{S} С Јуром се поносио....</p> <p>Заборави на час на се, на све богове 
авом косом, којом као да се је нарочито поносио и хтео да му је свак види, јер је готово увијек 
се Петру о врату и пољуби га.{S} Затим, поносит што је он први уграбио, одступи да <pb n="119"  
— И пази је!</p> <p>Па изађе пред кућу, поносито се исправи, пруживши руке напред, рече Вахмајс 
тово се изгубила под њима.{S} Старац је поносито, достојанствено гледао по светини.{S} Како су  
куће, стаде <pb n="121" /> пред Петра и поносито се исправи пред њим:</p> <p>— А зар најприје н 
д се циганин одмакну од вешала и некако поносито указа на старца, који је висио, — и сада миран 
оже !</p> <p>— Даће Бог биће и добро, — поносно одговори Митра, исправљајући се.</p> <p>— Мучно 
десна усница мало придиже и као с неким поносом избаци:</p> <p>— Само да буде сретно по српску  
гу, — брзо одговори Митра, са детињским поносом.{S} Стара, чуварна домаћица !</p> <p>Мргуд хтед 
19191_C5"> <head>V.</head> <p>Одмах иза поноћи придиже се Митра и поче се припремати за пута.{S 
, нашла би мајка и капетана и однела му понуда — те мало дувана, те коју кокош, те неколико јај 
 кувају без одмора, да их могу дочекати понудама.{S} Деца направила бајрачиће, изашла на улицу  
 да ће посрнути, Официр јој, ради тога, понуди из своје чутуре коњака.{S} И то одби.{S} Узви гл 
е зна ни да му каже, ничим другим да га понуди.{S} И увек се морају старати да их ко не опази,  
 Митри, којој шибала крв из обе руке, и понуди завој.{S} Митра одби.{S} Опара рукав са некакве  
његов дом.</p> <p>Домаћица скува каву и понуди госте.{S} Онако и гладни и уморни као да једва д 
да га његују, препоручи какву траву или понуди какав прашак и иде.{S} А ако је болесник при кра 
о што видиш, — одговори му Митра мирно, понудив столицу.</p> <p>Није смео да седне.{S} Опет се  
 кући нема ништа више, ништа чиме би га понудила.{S} И сама се у задње дане хранила травом и ко 
трбух.</p> <p>А била је у бризи: чим ће понудити Лакана ако се врати?...{S} У кући нема ништа в 
каже да љубимо непријатеље, — зашункета поп збуњујући се и замуцкујући, — ама му наша брђанска  
ивај се!....{S} Не сакривај. —зашушкета поп пријатељски и одгрну јој чашаф са лица. — Ја нисам  
 <p>— Одмах.</p> <p>Па, бојећи се да се поп не предомисли. запита живље:</p> <p>— Може ли одмах 
смо у једном тунелу, у Араду, — опет ће поп лакше. — Под нама блато, мокрина; над нама мрко кам 
ја, поче се наздрављати.{S} Први започе поп.{S} Оде најпре до врата, добро разгледа да нема ко  
 и познатијих и мање познатих.{S} Чак и поп Лука, који у ово доба ретко излази из куће, дошао и 
а посла колико пре, јер јој се иселио и поп и сви <hi>бескућници</hi> како их она називала, али 
и.{S} У врх огњишта засео стари, гурави поп Лука у својој широкој пророчкој бради и старој изли 
ан по један.{S} Најпре се искрао гурави поп, натуривши камилавку до ушију и сакривајући свој ду 
двоја носила односе се на гробље; стари поп сваки дан у неколико кућа мора да сврати и обилази  
 јој се свиђало и узимала.</p> <p>Стари поп као да се први смилова да пређе Јагодин праг.{S} Он 
 синко.</p> <p>Јагода узе крст који јој поп пружи, пољуби га и притиште на прса као нешто драго 
добро бити <pb n="12" /> неће, — отегну поп некако забринуто. — Моји снови не варају...{S} Гора 
спустио на креветац и пољуби је.</p> <p>Поп јој загледа у лице и запита мекше:</p> <p>— Молиш л 
. и све се за паре могло купити.</p> <p>Поп застаде и погледа по чељадима да види који то говор 
авати прилике.{S} Ено старог, згуренога попа Луке, како немоћно корача-Руке му чак и преко рука 
рамена, био им харамбаша.{S} Чим угледа попа који је седео у врху (још је становао у Митриној д 
{S} И некако радосно, нестрпљиво ухвати попа за пешеве од мантије и, молећи,. узвикну:</p> <p>— 
 сад вратили.{S} И, не гледајући више у попа <pb n="108" /> него у крст, запита некако узбуђено 
а се противи, немилице га истуку; малог попадијина Војина убише што је бранио свог петла.</p> < 
гонио, мучио.{S} И кад му велим: „а што попали онлике куће? он каже: „наредба"....{S} Па одмах  
дну час на другу страну, Васо безбрижно попева.{S} Пева некакав свој тропар, састављен из стоти 
д их повела на вешала, а они застали да попију по ракију, мирно се ижљубили с оним што остају.. 
р не трепнувши и, зар да се боље увери, попипа се по џепу и тамо напипа све прашкове.</p> <p>—  
ује и колико му је година.{S} Пошто све пописаше, председник узе оловку и поче куцкати по столу 
звиждукати.{S} Нека чупава, црна птица, поплашена, снажно залепрша јаким крилима, писну и изгуб 
. не знам...{S} Ми овди причамо, — муца поплашена Манда и страшиво гледа негде преда се, — а он 
ше натрула <pb n="16" /></p> <p>врата и поплашена чељад поче истрчавати и провиривати.{S} Понек 
одјекне по који пуцањ из пушке.{S} Јато поплашених врана распе се са дрвећа и, са заглушујућим  
ића као да би да се брани од некога.{S} Поплашено погледа око себе.{S} Погледа према литицама к 
и !..{S} Иду шуцкори !.. — чује се како поплашено довикује једна другој сусрећући се. — Ево их! 
 да се застиди од свега тога.{S} Некако поплашено погледа унаоколо: да когод није видео.{S} Па  
 се зачудила, кад се појавио.{S} Некако поплашено повуче се на крај кревета, уза зид, и, са чуд 
есну страну.{S} Кад гледа, гледа некако поплашено, узверено.{S} Чини јој се као да се свак спре 
 становао у Митриној дрвењари) и некако поплашено их гледао, <pb n="114" /> приступи му, поклон 
ао насред пута, накострешио се и некако поплашено гледа.{S} Залуд га Лакан гурну.{S} Не хтеде с 
ко злослутно гачу.{S} Никога нема да их поплаши.{S} Једва ако по некад прође један од оних сеља 
ава по мрким лицима сељака, склизне низ попову браду или затитра на камилавци, па живо одскочи  
а, да опет брзо прелети, скотрља се низ попову мантију и саспе му се у крило.{S} Симат, отац Ла 
S} Он никако не може да подеси корака с попом, па се некако неспретно саплеће, трза.{S} За њима 
оће што пре да озидају и <pb n="104" /> поправе куку. макар само толико, да се у њој може стано 
ји је и сад мрко гледао и гунђао нешто, поправи прекривач на глави кога јој готово згулили, па  
итра као преко воље.</p> <p>— И бабу? - поправи је Лакан. — Је ли?</p> <p>— И њега, и њега, син 
>— Еј синко, синко...{S} А како ћемо то поправити ?</p> <p>Лакан погледа на чанак пред њима па  
" /> зубима, само је обилазио око куће, поправљао плотове ако их стока оборила, подзидивао обор 
ена.{S} Али су на њу некако сви гледали попреко.{S} Бојали се да гласно осуђују, вичу, — јер се 
Тамничар, навративши се, погледа некако попреко.</p> <pb n="75" /> <p>— Но данас ћеш на суд, —  
 — као да су се имали где склонити, — и попретили да, у случају каквих болести, неће ни привири 
бљанског зида, на два аршина даљине.{S} Попу нису могли забранити да је не опоје и не отпрати д 
а па дозива; неко тек сада опазио да му попустили опанци те хоће да их притегне.{S} Узбешњени ш 
ити, мислили су.{S} Без јела, без пића, попустиће, омекшати.{S} Проклето српско уво!..{S} И нак 
ка јечи и уздише.</p> <p>А хладан ветар попухује и поткађује их јаким и свежим мирисом кадуље и 
алуд га жандари опомињали, тукли.{S} Не попушта.{S} Посрне од ударца, јекне, али се намах диже  
емо у Турке, - опет ће Манда упорно, не попуштајући. <pb n="68" /></p> <p>— Зна Цар шта ради.</ 
и.{S} Проклето српско уво!..{S} И након пораза опет је упорно!...</p> <p>Након три дана пустили 
 да се окрену према селу.{S} И страшан, поразан узвик раздера застрашену гомилу.{S} Сељаци су с 
 <head>XVIII.</head> <p>Глас о потпуном поразу Бугара код Ветреника допро је некако и међу Брђа 
ндари повели Лакана, стара Митра их је, поред свих претња, пратила.{S} Узастопце је ишла за њим 
ку, прогунђа нешто и као шетајући прође поред осталих постеља.{S} Нити се обазирао на јауке, ни 
е нешто мути, уста вавек сасушена.{S} И поред свију опомена и грдња није могао радити као обичн 
 на опњиште, очисти је прстима и спусти поред себе.{S} Затим се окрену жени и рече развлачећи:< 
 кокоши, чврсто им утегну ноге и спусти поред крошњице, на тле.</p> <p>Наднесе се над Лакана да 
ају звона, да се опросте с, њиме и, као поред драгога мртваца, да читаву ноћ наизменце бдију по 
 мртваца, да читаву ноћ наизменце бдију поред њега.{S} Лагано, побожно као кад се приступа свет 
им погледа на шуцкоре, који се унаоколо поредали, седе на трави и чувају их, одмах занеми.{S} Ч 
би један човјек ево то одавно свршио, — поредаше чељад по војничку.{S} Настаде ново прозивање и 
ћу и дубоко уздахну.{S} Овде одиста све поробили.{S} Све што је било од вредности.{S} Ни кашику 
ање, сиромашније ? ...{S} И зар је само поробљена? ...{S} Или?...</p> <pb n="28" /> <p>Још из д 
 да, нити икога да усрећи, иште крви од порода њихова, тражи да се гине за њега, за његов дом.< 
сад би други муке мучно и ишао да јавља породицама о несрећи која их снашла.</p> <p>— Али кад с 
и тек ујутру почне делити.{S} А и јадне породице, — правдао се сам пред собом, — нек још барем  
 данас оцрни.{S} Јер то се обавештавају породице <hi>храбрих и верних</hi> војника, да су свој  
и мора добро да познају малога и његову породицу, јер би, иначе, макар нашли и голуба, прогледа 
 затим седа, увенула глава старог Крсте поропчије, са великим, оклемпљеним ушима и оприштеним т 
="29" /> <p>Иза дирека помоли се најпре поропчијска капа, затим седа, увенула глава старог Крст 
 кућу.</p> <p>Од страха, од срамоте, од поруге, напослетку се озбиљно разболела.{S} Паде на пос 
ове, и нагевши се према жкндарима, пита поругљиво:</p> <p>— Зар је цару мало што му дадосмо ђец 
иди!</p> <p>У заносу, у пијанству оном, поручила им по једном одрпанцу, да јој на село дођу.{S} 
ље.{S} Ако види да болест није озбиљна, посаветује и болесника и чељад, како да га његују, преп 
е икога ко би могао да је упути, да што посаветује? . . .{S} Некако очајно погледа на Пешиканов 
починете мало.</p> <p>Уведе их у кућу и посади на сниско седиште око огњишта.{S} Лагано се саге 
, док га нечије руке не прихватише и не посадише на тле.{S} Неколицина хапсеника, чија лица, до 
ле из јазбина, трапова, пећина, куда се посакривале, и да крену према селу. и ни једна није сме 
а да трче, галаме, играју се.{S} Све се посакривало, збило се у куће, у појате.{S} Врата на сва 
н села.{S} Волели да иду у друштву него посебице као разбијена војска.{S} Сад већ није било око 
застаде.{S} Око огњишта, са обе стране, поседали неколико сељана и познатијих и мање познатих.{ 
некуда.{S} Сељаци, опазивши га, понизно поскидаше капе и поздравише; жене се преклонише готово  
десет круна.{S} Ко зна.{S} Може такса и поскупити, а дијете треба да откупљује главу, Уједно је 
а остави кућу.{S} Додуше сад није имала посла колико пре, јер јој се иселио и поп и сви <hi>бес 
ну.{S} Неки као да нису ни имали другог посла него су по пола дана наизменце обилазили око куће 
 замолити неће.{S} Нек виде с ким имају посла.</p> <p>Чим је приспео у мостарски затвор, одмах  
душе недавно му је слао,- — прилично је послао, — али ко зна?...{S} Зар на фронту може неко има 
...{S} Колико си писама добио, а колико послао ?</p> <p>— Ја незнам ни читати ни писати. — беза 
си виђела.{S} И све се бојим да ће мало послати.{S} Није друге него ћу опет и ја. од оно уштеде 
/p> <p>— У име закона ти си ухапшен.{S} Послаћемо те пред суд, у Мостар.</p> <p>Митра, која је  
>— Сведно...{S} Пошљи свијећу.</p> <p>— Послаћу одмах сјутра...</p> <p>И зариче се да ће још по 
аку групу, заједно, под пратњом шуцкора послаше у одређено место.</p> <p>Стару Митру, заједно с 
и осуђено.{S} Зашто?{S} За чисто детиње послове.{S} Ни мало их изненадило није кад су угледали  
 на издиханију“...</p> <p>Људи оставише послове, неће да раде ништа.{S} Само иду у Требиње, пит 
ши затворише се радње, опет се оставише послови.{S} Куће се ките заставама, ћилимима. цвећем.{S 
давно досетила да са Јагодом нису чисти послови.{S} И одмах почела чувати Лакана од њезиних пок 
— одмењивала, заједно се бринула о свим пословима.{S} Што су радиле, гледале су да што брже свр 
 окусе.{S} Што је Бог дао.</p> <p>Манда послуша.{S} Дохвати са зида и спусти међу њих овећу, ма 
док се гости не разиђу.</p> <p>Лакан се послушно измаче, седе на некакву иструлелу трупину испо 
ола још двојицу официра како га пажљиво посматрају.{S} Њихови га погледи збунише те обори главу 
 колико хлебу?</p> <p>Митра га гледала, посматрала и није знала шта да рекне.{S} Па и то су <hi 
ала крај врата и <pb n="71" /> све немо посматрала, брзо се се изви и стаде пред Лакана.</p> <p 
} Понеко од оних мањих уморено малакше, посрне.{S} Закопа се у дебелу прашину и очајно цичи, до 
ари опомињали, тукли.{S} Не попушта.{S} Посрне од ударца, јекне, али се намах диже и, са познат 
акав шкипић, чувајући се и пазећи да не посрне, а ипак се, као за инад, непрестано спотицао.</p 
ући и претећи, опомене на ред.{S} Многи посрне под ударцем тупо јаукнувши, многи се свали на др 
ли намах малакса.{S} Заклеца, затетура, посрну крај огњишта и некако болано, изнемогло писну:</ 
а у неку локвицу, затим загази у блато, посрну, док га нечије руке не прихватише и не посадише  
олегну се кроз авлију, жена се заљуља и посрну.{S} Матиша не смеде да застане и да што помогне. 
се дигне нови ударци осуше се и он опет посрну, пипајући рукама по прљавој земљи, јечећи, цвиле 
ним или разваљеним крововима.{S} Појате посрнуле, сасуле се, скрхале.{S} По авлији растурени, и 
стрепила је.{S} Чинило јој се као да ће посрнути, Официр јој, ради тога, понуди из своје чутуре 
а њихова леђа, изгурани из куће, готово посрнуше на прагу и све троје некако престрашено, блеса 
могао радити као обично.{S} Три пута је посрћао од удараца и сваки пут једва се придигао.{S} И  
} Осети како је почела да малаксава, да посрће.{S} Ухвати се руком за младо, оближње дрво и, пр 
чи у њега.{S} Нађе и ножеве и виљушке и поставивши све пред Симата, измакну се и као да хтеде д 
на, те коју кокош, те неколико јаја.{S} Постарала би се мајка да јој се олакша детету.{S} Али о 
ешто и као шетајући прође поред осталих постеља.{S} Нити се обазирао на јауке, ни на стењање.{S 
и да им се више ни глас не чује даље од постеље; други набрекли, отекли, помодрили у лицу и бес 
обио грчеве па се, од бола, савио у дио постеље у риче, риче као рањеник.</p> <p>Доктор бледуња 
ма.</p> <p>Опет врисну, скочи, потрча с постеље.</p> <p>— Ено га на прозор!{S} Недајте! — дрекн 
ачити.{S} Брзо уредише хаљине, легоше у постеље и, умотавши се у трула и подерана ћебета, почеш 
 чути или видети?</p> <p>На болесничкој постељи.</p> </div> <!-- </div> --> </body> <back> <div 
слетку се озбиљно разболела.{S} Паде на постељу, занеможе.{S} Нису јој одмах веровали.{S} За дв 
, још се јуначки бранио, — и положише у постељу.{S} Вехтер се једва накани да оде доктору и да  
еко покушао да је гурне отрага Затим се постиђено крене и хитно, хитно сакрива се у кућу.</p> < 
о и слободно, не трепћући гледа, некако постиђено обори руку и мукло прогунђа:</p> <p>— Камо, б 
 жандара.{S} Па и они као да иду некако постиђено, плашљиво.{S} Оборили главе, турили руке под  
тро подвикну на војнике.{S} Ови се брзо постројише и укрутише.{S} Рече им неколико опорих ријеч 
тано перу рубље, вешају, разгрћу; чисте посуђе; мету, распремају по авлији, Често оду преко пут 
ба се дочепати новаца и поново куповати посуђе и остало што треба за кућу.{S} Треба поново кућу 
p> <p>— Хм....{S} Хм....</p> <p>Намигну потајно на тумача и рече да запита: а какво је писмо он 
е све док не крене.{S} Ипак при поласку потапше <pb n="61" /> Манду по плећу и шапће поверљиво; 
те ли овако?</p> <pb n="42" /> <p>Лакан потврди главом.</p> <p>— Тако.</p> <p>Опазивши стару ка 
је од водене болести.{S} Кад јој Мартин потврди да су то <hi>њихови</hi> гости, она приступи ст 
p>И здрави, — дочекује Митра поуздано и потврђује главом. — Бог их чува.</p> <p>— Теби се ништа 
вши као хала, жељан да што више ваздуха потегне, дубоко уздахну.{S} Опазивши Лакана како седи н 
сти нису знали шта ће.{S} Изненада неки потегоше кубуре <pb n="118" /> и почеше шенлучити; неки 
се да је пољуби у чело, две крупне сузе потекоше му низ старачке образе.{S} Али као да се засти 
Хехехе...</p> <p>Он намигну на Јагоду и потепша је по рамену:</p> <p>— Но..</p> <p>Међутим неки 
ао је плаћати туђем, да, уз своје овце, потера и оно неколико његових.{S} Сад, кад је добио Лак 
 не затекне заједно.</p> <p>Стигав кући потера овце према струзи, прислони се леђима уз плетер  
"SRP19191_C1"> <head>I.</head> <p>Лакан потера овце низ брдо, пребаци кратко гуњче преко рамена 
ана, са оно мало стоке што им оставили, потерају доле, према цркви.{S} Кад Јагода хтеде да прис 
е се многи да крену у Требиње.{S} Сваки потерао по две по три главе стоке на продају.{S} Треба  
ва цурица што није знала људски ни коза потерати, да му буде вереница?{S} И њоме да се ожени?{S 
— Зло, синко, Бога ми.</p> <p>Други дан потераше Лакана на рад. <hi>У царској кући</hi> нико не 
дозва једну патролу и пође за Јагодом у потеру.{S} Опколи Митрину кућу са сваке стране.{S} Исте 
ису вечерали.</p> <p>Сјутрадан Лакан је потјерао заједничку стоку на пашу.{S} Мартин, не имајућ 
здише.</p> <p>А хладан ветар попухује и поткађује их јаким и свежим мирисом кадуље и смреке.{S} 
дно у друго.{S} Чудна слутња свакоме се поткрадала у душу и тихо, тихо, лагано, почела да прити 
спред ниске, нагњилом сламом покривене, потлеушице кратка, здепаста жена са необично дебелим ми 
и, отекли, помодрили у лицу и бесвесно, потпуно блесаво гледају око себе.{S} Сад више ни жандар 
191_C17"> <head>XVIII.</head> <p>Глас о потпуном поразу Бугара код Ветреника допро је некако и  
го, свечано, домаћински.</p> <p>— Да их потражим ?....{S} Рашта?....</p> <p>И Петар је зачуђено 
S} Сад, ето, уобичајили да добују и без потребе.</p> <p>Стара Митра, притешњена светином, стења 
ка дрва.{S} У Столац је одлазио само по потреби, кад му понестане брашна.{S} Знајући какве га м 
то им понестало и хране.{S} Што је било потрошило се у путу и ретко још у кога да би се могло н 
.{S} Брзо се <pb n="48" /> оте од бабе, потрча међу овце и обгрли Гарана обема рукама.</p> <p>— 
таје у њима.</p> <p>Опет врисну, скочи, потрча с постеље.</p> <p>— Ено га на прозор!{S} Недајте 
{S} Затим се немо стресе, блекну и брже потрча за овцама. .</p> <p>Кад се приближише селу мало  
{S} Недајте! — дрекну буцмасти војник и потрча за њим.</p> <p>— Држите!</p> <p>— Брзо!</p> <pb  
досно се смешкају кад опазише своје.{S} Потрчаше у сусрет једни другима, загрлише се.{S} Настад 
и, говорила је некако нејасно.{S} Кашње потрчаше да јој донесу.{S} Шуцкори спречише. „Ако је бо 
звешћена колико су се пута Јуре и Ивица потукли, колико су добили гроша као тркачи за однесене  
и на бардак са ракијом.{S} Замало се не потукоше око њега.{S} Салетише се, сабише у једну групу 
 гладује?{S} Она да се части а он да се потуца некуд... некуд... а Бог зна куд га могу немилосн 
} Није друге него ће их, овако одвојене поубијати.{S} Или их поморити глађу.{S} Или... а Бог зн 
живи?</p> <p>И здрави, — дочекује Митра поуздано и потврђује главом. — Бог их чува.</p> <p>— Те 
 болест није тако опасна.{S} Тврдила Је поуздано да ће се Јагода барем кроз три недеље приДићи. 
тно, не обазирући се ни на коју страну, похита кући. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
 <p>— То су они што их јуче објесише, — похита Ибро да јој протумачи: — Има их осам.{S} Закопаћ 
вши ово, оте се измеђ другарица и журно похита кући.{S} Силна, неодољива слутња сву је обузе.{S 
пре.{S} Неколико млађих и бржих невеста похиташе напред као да би трком да дођу до места које ј 
ећ дозвољено да се иде у затвор и да се походе апсеници.{S} Опипа торбу да види: је ли све у ре 
p> <p>Треће вечери одиста јој стигоше у походе.{S} Петорица.{S} Умотани у дуге, црне струке, ис 
<p>— Не знам, — одговори Лакан збуњено, поцрвенивши од стида. — Нисам чуо.</p> <p>— За ту наред 
 преноћи.{S} Малено, танушно, остарело, поцрнело, помахутило.{S} На једној страни мало је и нап 
 Затегну ли му ланац снажније, да и крв поцури, не престаје.{S} Погледа на крв, погледа <pb n=" 
ка ли, дакле, Лакана само ће га корењем почастити.</p> <p>Једне вечери, — баш се окупили око ог 
разних тораба.</p> <p>Донесе се ракија, поче се наздрављати.{S} Први започе поп.{S} Оде најпре  
} Затим узе некакву крпетину и, тобоже, поче нешто чистити око умиваоника.</p> <p>— А сада ће и 
гњишту и, набацивши још двије три биље, поче дувати из све снаге да боље распали.{S} Са нагорен 
ка и бреза које се згуснуле око путање, поче безбрижно звиждукати.{S} Нека чупава, црна птица,  
а виче на оне хамале што преносе вреће, поче да их прекорава.{S} Опазивши како наљезе један без 
колача </p> <p>Не могав више да издржи, поче ударати у врата и дозивати:</p> <p>— Баба!</p> <p> 
уго.</p> <p>Тек кад се Лакан, кроз сан, поче протезати и нешто говорити, Мргуд указа на њега и  
 Пред очима као да му се мало разведри; поче се прибирати, освешћавати.{S} Погледа око себе и о 
о на силу хтедоше да одвоје од овна.{S} Поче да их уједа, да удара ногама, туче!</p> <p>— Хунд! 
S} Учини се као да их није ни видео.{S} Поче нешто да виче на оне хамале што преносе вреће, поч 
ба обузе је.{S} Срџба на читав свет.{S} Поче према кнезу, опружи руке и готово кидиса на њега:< 
 Ђеру, на батаљуну и да му је лијепо, — поче Мартин полако, старајући се да све онако искаже ка 
</p> <p>— Остави, Манде, не кидај се. — поче је тешити Митра пригрлив је на прса. — Нема помоћи 
} Загушљив, тежак мирис горевине као да поче падати на прса и лагано гушити.{S} Чинило се као д 
рса, пољуби, па нагло раствори и као да поче читати.</p> <p>— А шта пише? — запита тихо и опет  
а му прстима рашчешљала перчин и као да поче нешто тражити, требити у коси.{S} Ништа не одговор 
главу да га не гледа.{S} Рањавим рукама поче око себе да тражи Лакана, као да би да се увери: ј 
 и кидајући залогаје хлеба испод пазуха поче халапљиво јести.{S} Као да га није много интересов 
да, своје познато дрвеће, камење, чељад поче да кликће, да подврискује.{S} Неки почеше певати и 
="16" /></p> <p>врата и поплашена чељад поче истрчавати и провиривати.{S} Понеки од домаћина кр 
ко!</p> <p>Она подиже главу и као да се поче прибирати.{S} Погледа на напасника, на стражара не 
хвати за руку и привуче себи.{S} Она се поче трзати, отимати, помагати.{S} Узалуд.{S} Кад је ви 
 промукао, крештав мушки глас и неко се поче на силу искашљивати. — Хехеј, има ли по Богу?</p>  
ну казну, а овако.....</p> <p>Лакану се поче смркавати пред очима.{S} Кроз неку полутаму почеше 
а пухар се разасу по кући, треперећи, и поче падати и по домаћима и по гостима.{S} А кад се пла 
...{S} Остави !...{S} Не питај !... — И поче одмахивати руком као да неко навалио с питањима а  
 <p>Одмах иза поноћи придиже се Митра и поче се припремати за пута.{S} Одлучила је да сама иде  
како</p> <p>Опет принесе крст на уста и поче љубити некако страсно, манито.</p> <p>— Зар се то  
у торбу с рамена, седе покрај огњишта и поче се протезати:</p> <p>— А сјутра вам носе и звоно,  
ли упрљана.</p> <p>Гаран опет застаде и поче бленути унаоколо.{S} Стао насред пута, накострешио 
мајко!</p> <p>Стара Митра рашири руке и поче да грли једнога по једнога.{S} Ето, Бог дао па ће  
} Готово за час као да заборави на се и поче да жали њих, дубоко, искрено.{S} Мора да су добри, 
нт, бујне, броноване косе, придиже се и поче њемачки да чавета.</p> <p>Напомену, како жандари м 
немаш, — дочека Јагода као ругајућ се и поче премештати игле. — Да имаш и показ’о би.{S} Ти си  
атни лептирови.{S} Лакан се развесели и поче да маше <pb n="83" /> рукама.{S} Покуша да хвата.{ 
за леђа, па га узе за мишице, пригрли и поче љубити.{S} Љуби и по образима и по очима, све у же 
сине...</p> <p>Па га још јаче пригрли и поче миловати.</p> <p>— А наше двоје ђеце у војсци, — и 
газу.</p> <p>Старица застаде на улици и поче се обзирати.{S} Куд ће сада?{S} Где ће?{S} Ина ли  
<p>Чим је изишао, заврти Манда главом и поче јадиковати:</p> <p>— Тврдица је, тврдица је, сестр 
 струзи, прислони се леђима уз плетер и поче звиждукати.{S} Није, чини му се, људски ни отпочин 
— Сједајте и ви, — кратко осече Симат и поче се, по обичају, крстити. — Помози Боже!.. .{S} Обе 
о све пописаше, председник узе оловку и поче куцкати по столу.</p> <p>— А оклен ти голуб? — пре 
 свиреп и страшан</p> <p>Лакан врисну и поче се бацакати, бранити.{S} Ето газде Пешикана одмах  
а Гарана!...{S} Не дам га жив!</p> <p>И поче да се хрве са војницима који се за час збише око њ 
/p> <p>Петар узе од Лакана штапић и сам поче нагонити овце на стругу.{S} Њему нареди нека иде у 
е од тараба и брзо, хитно, готово трком поче да иде од куће до куће.{S} Само да што пре разда,  
 кришом прекрстила.{S} А сад се, готово поче осјећати као у својој кући.{S} Намерила се на чеља 
 За њим се оте други, па трећи.{S} Неко поче из свега гласа јаукати и помагати, неко застења ка 
огледи збунише те обори главу.{S} Нагло Поче окретати капу у руци и гужвати је....</p> <p>Судиј 
квих крпи мали, јефтин дудук.{S} Весело поче да измахује њиме око себе.</p> <p>— Зар да ја лаже 
себе, па, и не гледајући у њу, ужурбано поче говорити:</p> <pb n="36" /> <p>— Иђи, иђи стара! . 
ој епитрахиљ преко главе и тихо, лагано поче да чита молитву.{S} Изгледало је као да негде зуји 
 устакнувши дебеле наочаре на нос, лено поче превртати, тражити.</p> <p>— Ево ти позивке са суд 
.</p> <p>Па се прихвати за силах и лењо поче тражити по оним преградама.{S} Извади две три пози 
</p> <p>'Чим се Швабе повукоше, наскоро поче долазити наша, српска војска.{S} Настадоше празниц 
S} А кад она пригрли руку и опет манито поче љубити, прибра некако снагу да се и обрецне:</p> < 
има.{S} Разасу се, рашчешља, па се опет поче умотавати у големо клупче, у лопту.{S} Мало, мало  
ике.{S} Опет узеше артије; по трећи пут поче прозивање.{S} Једва уредише и саставише све како т 
 се узвари вода и запалио чибук.</p> <p>Поче се љутити и проклињати сама себе, што је допустио  
поткрадала у душу и тихо, тихо, лагано, почела да притиска, мори.</p> <p>— Ко зна колико ли ћем 
 да се недалеко појавиле комите, као да почела излуђивати од радости.{S} Са неколико стране поч 
могла и даље да гледа.{S} Осети како је почела да малаксава, да посрће.{S} Ухвати се руком за м 
 све ударце <pb n="15" /> прими на се и почела би да брани слободно и одрешито.{S} Симат се мор 
арој излизаној мантији, на којој се већ почела указивати и понека рупа.{S} Нареди да се наложи  
 Јагодом нису чисти послови.{S} И одмах почела чувати Лакана од њезиних поклона.{S} Сад мора па 
ивати од радости.{S} Са неколико стране почеле се разносити вести, како се читаве чете комита р 
е главе.{S} И као да му наочари по носу почеле поигравати.{S} Лепо се мичу час на чело, час на  
 својих комшија.</p> <p>Негде у то доба почели се враћати и многи војници са фронте, на допуст. 
ти.{S} Неке изненада ухвати грозница па почели да се тресу, дрхћу.{S} Неки се грче и увијају ка 
е на војнике.{S} Једни рашириле руке те почели да грде и љубе кога год ухвате.{S} Неки лове сам 
љад, да теше.{S} Сетили се и они Бога и почели га помињати.{S} Стара Митра по њима је и познала 
да и одвели их далеко у страну.{S} Неки почели одабирати и овце и већ су двојица тројица некако 
у.{S} У трулој, разбацаној слами врапци почели да савијају гнезда, и понека измршавела, полудив 
је ни тесно ни неугодно.{S} У шали, чак почели да се штипају, шкакљу; или изненада подметне ног 
аду а на челу му никли рогови.{S} И све почело да се љуња, љуња, тресе.{S} И он сал ненадно се  
RP19191_C15"> <head>XVI.</head> <p>Село почело да оживљава, да се буди.{S} Здравији и снажнији  
а некако узбуђено, задихано:</p> <p>— А почем сам ја грешница?....{S} Шта сам учинила?{S} Што с 
ари омекшали, зло је по царевину. — Бог почео и на нас-гледати</p> <p>Па задовољно трља руке и  
и према радњи газде Пешикана.{S} Чим је почео рат, он је своју велику кућу бесплатно ставио на  
говоре једни с другим.{S} Ако би неко и почео, чим погледа на шуцкоре, који се унаоколо поредал 
силу тражи узрок, због чега би плануо и почео викати.{S} За њим, са обе стране цесте, са натакн 
о крупа.</p> <pb n="66" /> <p>Мартин се почеша иза уха и опет: отегну:</p> <p>— А и за Јуру пиш 
редати и једва, након неколико опомена, почеше да се растављају.</p> <p>Стара Митра, и ако је ж 
 умотавши се у трула и подерана ћебета, почеше јечати, јаукати, уздисати.{S} Неке изненада ухва 
труба <pb n="46" /> и клопарање добоша, почеше се мотати око села. изводити некакве вежбе.</p>  
погледају га.</p> <p>Пошто су прозвали, почеше да броје.{S} Почну с једног краја па се збуне; п 
ега гласа.{S} Неки као да <pb n="97" /> почеше покаскивати.{S} Чак се чини да и стока некако жи 
астаде свађа, препирање око пртљага.{S} Почеше се узајамно окривљавати ради крађе.{S} Сад се те 
а као да извире из животињских грла.{S} Почеше крхати, разбијати, палити.{S} Ударајући кундацим 
вој земљи, јечећи, цвилећи.{S} Затим га почеше везати.{S} Једни вежу, док <pb n="25" /> се друг 
душе, и отпре ту сместили, неки се сада почеше уређивати.{S} Није се, управо, имало шта уређива 
дима, по лединама, по гајевима око села почеше се јављати војници.{S} Чобани већ нису смели да  
ити некакве вежбе.</p> <p>Тек око подне почеше се спуштати у село.{S} Напред млад, танушан офиц 
ако рањенички стењући.{S} До мало па се почеше распознавати прилике.{S} Ено старог, згуренога п 
ноги, престрављени, застадоше, многи се почеше крстити.{S} Неки се једва усудише да се окрену п 
аду и настави мирније:</p> <p>— Тако се почеше разболевати један по један.{S} Узме га ватра, об 
 који су шетали и разговарати, нагло се почеше влачити.{S} Брзо уредише хаљине, легоше у постељ 
а, клетва.</p> <p>Изненада они са улице почеше бегати, склањати се, сакривати.{S} Неки брижљиво 
а неки потегоше кубуре <pb n="118" /> и почеше шенлучити; неки све цвеће којим се окитили побац 
} Две три жене зграбише по шаку земље и почеше љубити.{S} Само стара Митра што се још држи, што 
уља и паде на земљу.</p> <p>Притрчаше и почеше га шкропити водом.{S} Узалуд.{S} Неко се сети да 
{S} У оном очајању многи се охрабрише и почеше слободније да протестују, да прете.{S} И њихова  
вете кад ли ћеш се јавит ?</p> <p>Многи почеше гунђати и љутити се.{S} Присетише се и лудог Вас 
поче да кликће, да подврискује.{S} Неки почеше певати из свега гласа.{S} Неки као да <pb n="97" 
e="chapter"> <head>X.</head> <p>Жандари почеше одмах да робе и. плене и по кућама.{S} Где год ш 
ће да их притегне.{S} Узбешњени шуцкори почеше да бију, ударају и шакама и кундацима и батинама 
ни случај у чијој кући?</p> <p>По улици почеше трчати голотрба престрављена деца, бежећи безобз 
ако је чека пред вратима.{S} И ноге јој почеше поклецивати од узбуђења ...{S} Шта ће јој Митра  
а опет рују, траже, пребирају.{S} Затим почеше викати, прозивати.{S} Завирују, завирују у име и 
ке прихватише за мале финџаниће и нагло почеше испијати.{S} Не маре што је врућа. што пржи.{S}  
ири тада крену.</p> <p>При улазу у село почеше застајати и узверено, изнебушено гледати у наоко 
авати пред очима.{S} Кроз неку полутаму почеше испред њега да промичу сва она лица, једно за др 
је моје то је и ваше“....</p> <p>Лакану почеше ситни. модри колутови да се ковитлају испред очи 
кликта јастреб.</p> <p>— Ето их!</p> <p>Почеше се помаљати.{S} Одвојени, раздељени у омање груп 
ко, на чијем трбуху као да је читав сто почивао....{S} Опазив једну клупу, и не питајући за доз 
 А ја сам доста убијао...{S} Треба и да починем.</p> <p>Старица полети према њему, насрну. — Ка 
гне да мало отпочине.{S} Али није могао починути.{S} Јак, страшан смрад у пећини давио га, гуши 
то га тамо чекају толике непријатности, почне да јој предбацује да ропће.{S} Вели да јој додија 
у кад му сви разлози нису могли помоћи, почне немоћно уздисати и лењо, преко воље, притезати оп 
преко ноћи задржи код себе и тек ујутру почне делити.{S} А и јадне породице, — правдао се сам п 
е.{S} Почну с једног краја па се збуне; почну с другог још горе.{S} Опет пребацују један другом 
>Пошто су прозвали, почеше да броје.{S} Почну с једног краја па се збуне; почну с другог још го 
лу.{S} Чини се као да би да полете и да почну клати око себе.</p> <p>Низ чаршију се указа једна 
сећа се једна, присећа се друга њихових пошалица, подвига, незгода.{S} И као бојећи се да што н 
ити.{S} Хтеде да га завара мало и да га пошаље куда.{S} Па опет се сустегну.{S} Шта би јој то к 
е свађао с Мандом, у себи је смислио да пошаље Ивици пуних сто и педесет круна.{S} Ко зна.{S} М 
ш што сам продавала пилиће и јаја... да пошаљем коју десетицу, а да Мартин и не зна...</p> <p>И 
и добра фељбабу, па га он чува да га не пошаљу на Русију или на Србију...{S} Само, каже, треба  
нули у те проклете таоце?{S} А и кад је пошао ништа није ни понео са собом.{S} Нису му дали.{S} 
сваку ситницу...{S} Једино ако би Симат пошао да истуче Лакана, — што се ретко дешавало, — разј 
...{S} На јави...</p> <p>— Сведно...{S} Пошљи свијећу.</p> <p>— Послаћу одмах сјутра...</p> <p> 
р, у сну, — вели Митра и лагано зева. — Пошљи свијећу у цркву, па ће престати.</p> <p>— Није у  
та, берићетна кућа, зар је могла остати поштеђена, кад нијесу поштеђене толике мање, сиромашниј 
р је могла остати поштеђена, кад нијесу поштеђене толике мање, сиромашније ? ...{S} И зар је са 
н свима Швабама...{S} И он вам добар... поштен.... а она.</p> <p>Наишав на овако силан и ненада 
 би га оставила сама?</p> <p>Пред вече, пошто је помузла оне две три овце што им још остале, и  
у веру верује и колико му је година.{S} Пошто све пописаше, председник узе оловку и поче куцкат 
ко се одазове и не погледају га.</p> <p>Пошто су прозвали, почеше да броје.{S} Почну с једног к 
 те да га од ове намере одврати.</p> <p>Пошто острани Лакана из куће, стаде <pb n="121" /> пред 
 почне делити.{S} А и јадне породице, — правдао се сам пред собом, — нек још барем ову ноћ с ми 
S} Зар нам душманин јачи и од Бога и од правде божије и од икога на свету?...{S} Симате мој, Си 
ек им благослови оружје, јер се бију за праведну ствар.....{S} И нека освете браћу коју нам пог 
{S} Па и то су <hi>царски</hi> хлебови, прави <hi>царски</hi> хлебови...{S} И он их јео, морао  
 сприљатељио с њима.{S} Научили га и да прави свирале, што пре није знао, и да оплете корпу од  
ест...{S} И одмах би нашла траву, нашла прави лек.{S} Познаје она траве, — бере их свакога прољ 
} И чинило јој се да је он један једини прави радиша и једини паметан човек у свету.{S} Нико се 
надигла.{S} Увек хладан и озбиљан, увек прави <hi>домаћин</hi>.{S} Ни сада не хтеде да га погле 
hi>царско брашно</hi>, а и колачи да су прави <hi>царски колачи</hi>, Мора да су војници или оф 
их лепо пропусте, да им се у путу не би правиле неприлике.</p> <p>Кад су Брђани чули да су се и 
S} Неки тек сада опазише, да групе нису правилно ни раздељене.{S} У једну групу допрла мати, а  
нда напоменула како мора ићи, најпре се правио као да не чује.{S} Затим, на поновне опомене, од 
ак ни онда кад јој се чинило да он нема право.{S} Откуд она, луда женска глава, да га саветује? 
ама пратили га кроз чаршију и допратили право до суднице.{S} Он, скинув капу и прешав преко пра 
азда Пешикан и некакав Турчин добили су право, да је отимају од народа и да плаћају колико они  
командант и зачуђено је погледа. — Имаш право...{S} Вријеме је...{S} Напријед!</p> <p>Гомила оп 
гред, да што заложи.</p> <p>Ступивши на праг Лакан назва Бога и некако збуњен застаде.{S} Око о 
ули са звонека и наместили пред црквени праг, да преноћи.{S} Малено, танушно, остарело, поцрнел 
као да се први смилова да пређе Јагодин праг.{S} Он је имао обичај да свако чељаде које се у се 
.{S} И одмах застаде крај <pb n="22" /> прага као да би да му препречи улазак у кућу. </p> <p>М 
оведили да изађе, једва је прешла преко прага.{S} Ипак се пркосно исправила и погледала их испо 
нице.{S} Он, скинув капу и прешав преко прага, некако блесаво погледа по оној големој соби; зат 
, неко лако куцну у канат и пређе преко прага.{S} Стара се окрену да види ко је, Војник, српски 
огод сакривен не слуша, прекорачи преко прага и уђе и кућу.</p> <p>--- Здраво живо?</p> <p>— К’ 
нуо, и лагано, оклевајући, кренуо преко прага.{S} Прва кућа у коју је имао свратити, готово ком 
а, изгурани из куће, готово посрнуше на прагу и све троје некако престрашено, блесаво, погледаш 
викну Петар из куће и намах се стави на прагу. — Ево ме.</p> <p>— У име закона позивам те да ст 
тварај врата ! — опомену је заставши на прагу. — И не упуштај се с никим у разговор...{S} И ник 
евини.</p> <p>Мартин, који је застао на прагу и чуо задње речи, благо је прекори:</p> <p>— Због 
>— Ех, ех... “</p> <p>Застаде на кућњем прагу и опет се осмехну на њих.</p> <p>— Хајдете тамо п 
добаци један старац и показа на пуста и празна згаришта.{S} Онде, где им биле куће само гомиле  
довољити овако, са два са три кила, или празним обећањима, па узалудно чекати и даље. -</p> <p> 
иште се жита, тражи.{S} И свак се враћа празних шака. <pb n="111" /> Нико, додуше, не одбија, с 
ере.{S} Неће он пустити да се сви врате празних шака.</p> <p>Преварили су се.{S} Кад су продали 
зачешљавајући перчин.{S} Та нисмо ни ми празних тораба.</p> <p>Донесе се ракија, поче се наздра 
азити наша, српска војска.{S} Настадоше празници и теферичи у земљи.{S} У вароши затворише се р 
ве, њих саме и њихову децу.{S} Оно их о празницима звало цркви, звало их на сваки скуп, састава 
утра да му начини кавез.{S} Затим скиде празну торбу с рамена, седе покрај огњишта и поче се пр 
е наоколо, тражила, корења.{S} Затим је прала, сушила и, заједно са Мандом, кувала и готовила.{ 
подижу сваки дроњак, крпу, ексер, сваки прамен вуне, као неке скупоцене ствари.{S} Уза њих прис 
 светле варнице, — које као огњени снег прамињају и трепере, — обесно праште, хукте и кврцкају, 
} Опет запевке, узвици, помагњава.{S} И праска, ломњава, оргињање.{S} Као да се негде у даљини  
тала за њима и, са пригушеном кукњавом, прати их са страна, настави још јаче :</p> <p>— Да раст 
, стара Митра их је, поред свих претња, пратила.{S} Узастопце је ишла за њима готово на крај се 
уд.{S} Тројица војника са пуним пушкама пратили га кроз чаршију и допратили право до суднице.{S 
ача <pb n="110" /> нико други није смео пратити, Чак и она четворица као да се стидила какав те 
о треба.{S} И сваку групу, заједно, под пратњом шуцкора послаше у одређено место.</p> <p>Стару  
пу те прашцима.{S} Ако те боли глава, — прашак; ако те протискује, — прашак; ако ти сева у носу 
и глава, — прашак; ако те протискује, — прашак; ако ти сева у носу, — прашак; ако те и зуб забо 
искује, — прашак; ако ти сева у носу, — прашак; ако те и зуб заболи — и тад прашак!..{S} И њези 
 препоручи какву траву или понуди какав прашак и иде.{S} А ако је болесник при крају, он, не пи 
, — прашак; ако те и зуб заболи — и тад прашак!..{S} И њезин Лакан да остане у рукама таких људ 
 да му отворе.</p> <p>Из големог облака прашине, који се све више и једначије шири са дна села, 
а деца хватала за сукњу или се ваљала у прашини, крај нога.{S} Десетак младића, сакатих, седели 
ригушен, малаксао јаук и као да замре у прашини.{S} Затим неко чудно, промукло кокљање, као да  
аморено дахћу.{S} Понеко дете заспало у прашини или на трави; неке бабе селе, обгрнуле рукама к 
 малакше, посрне.{S} Закопа се у дебелу прашину и очајно цичи, дозивајући другове.{S} Протрчи и 
чина на којима се увек жуте по неколике прашке бурмута....{S}И очи очи.... страшне, велике, крв 
ри, попипа се по џепу и тамо напипа све прашкове.</p> <p>— А млеко?</p> <p>— И млеко.</p> <pb n 
 четворица заједно.{S} Знојави. уморни, прашњави ишли су у нереду и, вечито љутити, насрћали на 
тко где да залаје кер.</p> <p>По уској, прашњавој цести падају вране, свраке, слободно скакућу  
> <p>Он може што ми не можемо Он сваком прашта и теби ће.....{S} Сагни главу</p> <p>Пребаци јој 
њени снег прамињају и трепере, — обесно праште, хукте и кврцкају, час се сакривајући до земље з 
о суморни, озбиљни.{S} Ватра на огњишту прашти, пуцкара; весели пламен ускаче и узмахује својим 
билазе, питају и, напослетку — заспу те прашцима.{S} Ако те боли глава, — прашак; ако те протис 
ано, оклевајући, кренуо преко прага.{S} Прва кућа у коју је имао свратити, готово комшинска, Ил 
е, неће зажалити..{S} Први осветници, — прве ласте!</p> <p>Треће вечери одиста јој стигоше у по 
искале, да покажу своју силу.</p> <p>На прве куће насрнуше са оном чудном, промуклом, пијаначко 
прошапта осетно шушкетајући, јер је све прве зубе погубио. — Душманин гони, а Бог саставља.</p> 
, ради тога и обесе, неће зажалити..{S} Први осветници, — прве ласте!</p> <p>Треће вечери одист 
 <p>Зарони лице у прегачу, сакри га.{S} Први пут у четири године облише је обилате сузе <pb n=" 
p> <p>Није ни довршио, а шамар пуче.{S} Први шамар након Симатове смрти.{S} Лакан, запрепашћен, 
несе се ракија, поче се наздрављати.{S} Први започе поп.{S} Оде најпре до врата, добро разгледа 
ли Митра и одмаче се мало од огњишта. — Први је опањкао Симата, а други га објесио.{S} У њих ми 
д њих?</p> <p>— Их!</p> <p>— А ја ћу га први прочитати.</p> <p>Па крене из куће и лагано одгегу 
јим сновима.</p> <p>При улазу у Требиње први јој је сусрет био врло неугодан.{S} Ибро Рашидовић 
о и узимала.</p> <p>Стари поп као да се први смилова да пређе Јагодин праг.{S} Он је имао обича 
} Непрестано туку, лупају.{S} Десило се први пут те су неки таоци викали и клицали улицом.{S} М 
 пољуби га.{S} Затим, поносит што је он први уграбио, одступи да <pb n="119" /> и баби начини м 
, где спава; сазнала је кад му је Симат први пут поклонио нож и препоручио му да га чува јер „с 
пусте.</p> <p>Кад су спазили војнике, у први мах као да су се забунили.{S} Од велике радости ни 
 се вијорили и падали по раменима.{S} У први мах није се могло познати: добар ли је или рђав чо 
андрчу троја обична, теретна кола.{S} У првима, на простом седишту збио се прото и, кроз дебеле 
оже дозволити.</p> <p>Баби Митри као да првој дојади толико отпочивање.{S} Готово нестрпљиво ок 
Петре!</p> <p>Лакан скочи са кревеца и, пре него што је стара успела да се приближи, обеси се П 
 да што пре разда, да што <pb n="93" /> пре сврши!....{S} И како пролази мимо куће, тако остављ 
уплеће се у реч, <pb n="62" /> жељна да пре исприча.{S} Манда је сазнала да се Петар губио из к 
ази сасвим нова лица.{S} Неки људи које пре никад видео није.{S} Неки обучени у војничко руво,  
> ништа.{S} Каже да се уморила.{S} Па и пре је долазила уморна а није заборављала на колача </p 
но, још једну свиралу, онаку, каку је и пре донео.{S} Јагода, нлетући чарапе, оборене главе слу 
ет навре, крену.{S} Опет у нереду као и пре.{S} Неколико млађих и бржих невеста похиташе напред 
.{S} Додуше сад није имала посла колико пре, јер јој се иселио и поп и сви <hi>бескућници</hi>  
.{S} Научили га и да прави свирале, што пре није знао, и да оплете корпу од шибља и да извезе ш 
 да иде од куће до куће.{S} Само да што пре разда, да што <pb n="93" /> пре сврши!....{S} И как 
запослили се око развалина.{S} Хоће што пре да озидају и <pb n="104" /> поправе куку. макар сам 
.</head> <p>Лакан потера овце низ брдо, пребаци кратко гуњче преко рамена и, засецајући ножићем 
летку дограби један чашаф и стидљиво га пребаци преко главе.</p> <pb n="107" /> <p>— Не сакрива 
та и теби ће.....{S} Сагни главу</p> <p>Пребаци јој епитрахиљ преко главе и тихо, лагано поче д 
ту није смео писати о томе, нити му што пребацити.{S} Старији је брат, заменик оца, домаћин.{S} 
збуне; почну с другог још горе.{S} Опет пребацују један другоме, прекоравају се.{S} Љутити и бе 
уго село, — заједно не смију бити, — на пребивање.</p> <p>Брђани се опет ускомешаше.{S} Препадо 
у, дрхћу.{S} Неки се грче и увијају као пребијене гусенице.{S} Пак и буцмасти војник добио грче 
другога, окосе се, да опет рују, траже, пребирају.{S} Затим почеше викати, прозивати.{S} Завиру 
и, обилазе око кућа и лењо траже, купе, пребирају.{S} Узму, подижу сваки дроњак, крпу, ексер, с 
b n="25" /> се други разбише по кући да пребирају, травке.{S} Покупише вуну, крпе, хаљине, сир, 
зе у кућу.{S} Дуго је по неким буџацима пребирао, тражио.{S} Једва, у неко доба, извуче између  
ика који су оних дана у нашим болницама преболевали опасније болести.{S} Али ето он се могао уб 
.</p> <p>А Лакан је, као за инад свима, преболео.{S} Мало је, додуше, срећника који су оних дан 
 да отвори.{S} Чини јој се нека обмана, превара.{S} Два пута се дизала и лењо приступала канату 
ти да се сви врате празних шака.</p> <p>Преварили су се.{S} Кад су продали стоку и отишли пред  
ти кад је пристао?,..{S} Или се какогод преварио на слави, при пићу?{S} И ради младе веренице б 
 по столу.</p> <p>— А оклен ти голуб? — преведе тумач питање, намештајући уво да боље чује одго 
тра, па, и не погледав на позив узе га, преви на четверо и гурну у недра.</p> <p>— Са Пешиканом 
веди.{S} Као по налогу неком она се сва преви, једну руку одиже на прса и као да очекиваше запо 
и јадиковати.{S} Ко зна!{S} Може бити и превише.</p> <p>— Ех, ех... “</p> <p>Застаде на кућњем  
S} Дадоше му да вуче некаква колица, да превози ђубре у тамничареву башту, да чисти камење из њ 
зала и лењо приступала канату да извуче преворницу.{S} И оба пута опет се враћала, са чудним ст 
ју.</p> <p>Читаву ноћ мучно се, знојио, превртао, А још од сванућа дигао се изломљен, сатрвен и 
кнувши дебеле наочаре на нос, лено поче превртати, тражити.</p> <p>— Ево ти позивке са суда, —  
и те мајка изгуби!</p> <p>Зарони лице у прегачу, сакри га.{S} Први пут у четири године облише ј 
 Бацила ножице, стидљиво зарила главу у прегачу и побегла.{S} Отада се готово увек крили, бежал 
собе дозове лечника.{S} Лечник се саге. прегледа га и намргоди се:</p> <p>— Тифус....{S} У шпид 
ти за силах и лењо поче тражити по оним преградама.{S} Извади две три позивнице; два снопића ци 
о још у кога да би се могло наћи покоја прегршт брашна.{S} Додуше чули су да ни у Требињу нема  
ни Лакана из куће, стаде <pb n="121" /> пред Петра и поносито се исправи пред њим:</p> <p>— А з 
 сусрећући се. — Ево их!..{S} Ево!..{S} Пред селом!..</p> <p>Кадикада одјекне по који пуцањ из  
ре, ко зна зашто, прекрише ћебетима.{S} Пред неким вратима <pb n="17" /> закаснило по које дете 
ан Лакан као да опет дође мало себи.{S} Пред очима као да му се мало разведри; поче се прибират 
 ишта запитати.{S} Ту је Лакан, дете, а пред њим се не сме о свему слободно говорити.{S} Хтеде  
 да ружне снове не снива?..{S} Ко ће га пред зору прекрстити да му одагна чине и мађије?..{S} Н 
з даљега опази стару Митру како је чека пред вратима.{S} И ноге јој почеше поклецивати од узбуђ 
.{S} Ено види домаћицу како се раширила пред кућом и разгрће некакво ђубре.{S} Долази му и као  
, рашири руке и загрли је.{S} Па истрча пред кућу и крену међу војнике.{S} На Јагодину кућу и н 
ађе и ножеве и виљушке и поставивши све пред Симата, измакну се и као да хтеде дворити.</p> <p> 
емо посматрала, брзо се се изви и стаде пред Лакана.</p> <p>— Ја сам ухапшена, а није он рече о 
е.{S} Најзад се опет приповрати и стаде пред Мргудову кућу.{S} Погледа је, климну главом и крат 
кану у руку, па га узе за раме и изведе пред кућу.{S} Нареди му да ту стоји и чека док се гости 
га у косу. — И пази је!</p> <p>Па изађе пред кућу, поносито се исправи, пруживши руке напред, р 
м.{S} Комшинице <pb n="21" /> не излазе пред врата, не сазивљу једна другу нити се питају за зд 
њих више оне детињске бојазни и стрепње пред старешинама.{S} И њима се отвориле очи. „Ако ћу ум 
рски чојек, службеник, а она неће да се пред царским људима исповеда.{S} Не сме познати ни да ј 
p> <p>И читава гомила народа скупила се пред црквом.{S} Здрави људи, домаћини, старци, старице, 
к обрвама да дете уклони.{S} Не ноже се пред њим свашта говорити.</p> <p>Симат откиде комад хле 
који је предводио жандаре, раскорачи се пред кућом и снажно подвикну:</p> <p>— Петар Станишић!< 
.{S} Неки лове само официре, клањају се пред њима и целивају им ордене на прсима.{S} Све се изм 
рад да се што више вина и ракије изнесе пред <hi>браћу</hi> у кућама запослене домаћице пеку, к 
е закона ти си ухапшен.{S} Послаћемо те пред суд, у Мостар.</p> <p>Митра, која је стајала крај  
 би још и њих везао !</p> <p>Кад дођоше пред Симатову кућу, сви застадоше.{S} Висок, крупан Вах 
21" /> пред Петра и поносито се исправи пред њим:</p> <p>— А зар најприје нећеш изтражити и Суљ 
 па повуче Лакана за руку.</p> <p>— Иди пред нама!</p> <p>— Неће он за мене живе....{S} И Митра 
, на силу.{S} А и зашто да се сневесели пред њима, да их растужује?{S} Нека их, нек се веселе д 
ш у вече скинули са звонека и наместили пред црквени праг, да преноћи.{S} Малено, танушно, оста 
су се.{S} Кад су продали стоку и отишли пред магазу газда Микаила, затекли су га управо како то 
d> <p>Лакан и Јагода седили су на клупи пред кућом и разговарали.{S} Лакан је уверавао како ће  
ко.....</p> <p>Лакану се поче смркавати пред очима.{S} Кроз неку полутаму почеше испред њега да 
едно мукло <hi>збогом</hi>, брзо искочи пред врата. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
правити ?</p> <p>Лакан погледа на чанак пред њима па се осмехну.</p> <p>— А и ја сам теби нешто 
S} А и јадне породице, — правдао се сам пред собом, — нек још барем ову ноћ с миром преспавају. 
штитили.{S} И сад је један стајао с њим пред вратима магазе и нешто живо разговарао, размахујућ 
м рукама на прсима, тромо и уморно ишао пред жандарима.{S} Притегнути ланци, — које му у путу з 
о кривици свакога Србина, који је дошао пред суд.{S} Ма како чудна и немогућа била пријава, они 
мљу, дозва сеоског кнеза, који је седео пред кућом, и рече опоро:</p> <p>— Чувај је!{S} Недај н 
нуше обоје у исти мах и устукнуше једно пред другим.{S} Али се официр дрво снађе, осмехну се и  
ћи се да не писне, да се не ода.{S} Зар пред толиким душманима да открије свој големи бол и мук 
олико ни журили а већ трећи дан били су пред селом.{S} Опазив своја брда, своје познато дрвеће, 
 усуди и да погледа на куће.</p> <p>Још пред зору стари Мргуд закуца на Митрина врата, тражећи  
 не исповиједај...</p> <pb n="23" /> <p>Пред вече, изненада, опет настаде необична журба, трка, 
Не ће нам барен сметати у путу..</p> <p>Пред вече стиже гласник и донесе заповест.{S} Сва ова ч 
од њега кад би га оставила сама?</p> <p>Пред вече, пошто је помузла оне две три овце што им још 
 поплашена Манда и страшиво гледа негде преда се, — а он... може бити...{S} Јуре или Ивица... н 
оверљива личност генерала Брауна, изађе преда њу и затражи да купи јаја и кокоши.{S} Нудио <pb  
равнодушна.{S} Мирно укочено гледала је преда се када су јој прочитано писмо спустили у крило,  
а спарушеној трави, и замишљено гледали преда се.{S} Изгледа као да се стиде што су остали сами 
ознате и он им се одмах жељно и страсно предавао.</p> <p>Мартин, немоћан и слаб, са чибуком у < 
 За ту наредбу мора сваки знати.</p> <p>Предаде другу голуба, лагано напуни пушку, па суво одсе 
ару Митру, заједно са Лаканом и стоком, предадоше неком грбавом Мартину, ситну, мршаву човечуљк 
ше да селе.{S} Неколицини народних људи предадоше све.{S} И одело, и оружје и храну.{S} Све маг 
ама.{S} Где год шта бакарно нађу носе и предају кириџијама, које ће гонити.{S} Котлове, тепсије 
S} А он је гори од Јагоде.{S} Јагода се предала, а он се продо.{S} Продо и тијело и душу....{S} 
 чули да су се и жандари <pb n="117" /> предали, готово нису могли да верују.{S} Ништа је то: и 
били дужни, па их узели у војску, па се предали у Србији, — дочека Главозија па и он запали циг 
је немилосно носила и она јој се морала предати.</p> <p>Кад се приближише вешалишту, таоца изве 
{S} Шта ће радити с њима?...{S} Коме их предати? ...{S} Није друге него ће их, овако одвојене п 
кају толике непријатности, почне да јој предбацује да ропће.{S} Вели да јој додијао те жели да  
е.{S} Висок, крупан Вахмајстор, који је предводио жандаре, раскорачи се пред кућом и снажно под 
ив.{S} Да <pb n="78" /> није тако млад. предложио би смртну казну, а овако.....</p> <p>Лакану с 
дмах.</p> <p>Па, бојећи се да се поп не предомисли. запита живље:</p> <p>— Може ли одмах?</p> < 
 <p>И сада, чим боље промотрише Лакана, председник поглади браду, испрси се и запита њемачки ка 
ко му је година.{S} Пошто све пописаше, председник узе оловку и поче куцкати по столу.</p> <p>— 
мадне.</p> <p>— А што ће голуб? — мрмља председник тише, да се једва разуме. — Зашто?</p> <p>—  
, играјући се капом. — Ни слова!</p> <p>Председник му бесно узвикну да лаже.{S} Сви они знаду п 
 <p>— Да га храниш?....{S} Хм.„.</p> <p>Председник нареди тумачу да Лакана</p> <p>запита: је ли 
p>Лакану се, тога часа, учини као да на председнику имају две главе.{S} И као да му наочари по  
до собе, од ађунта до предстојника и од предстојника до Муратбега, који издаје брашно, знајући  
о писара, од собе до собе, од ађунта до предстојника и од предстојника до Муратбега, који издај 
о дугачких нога, — њој се барем учиниле предуге, — како штрче из кола као сасушене поломљене гр 
 <p>Стари поп као да се први смилова да пређе Јагодин праг.{S} Он је имао обичај да свако чељад 
аблић у кућу, неко лако куцну у канат и пређе преко прага.{S} Стара се окрену да види ко је, Во 
ка...{S} Ех...{S} Тешко је, тешко данас преживјети.</p> <p>И ако се свађао с Мандом, у себи је  
рибио уз своје овце, и хладно, готово с презрењем гледа на све око себе.{S} Један од шуцкора, д 
ама и мамузама, не гледају више гордо и презриво на све око себе.{S} Оборили главе, сабље придр 
 се он смрти у очи погледати.{S} Некако презриво погледа на џелата и мушки узвикнувши:</p> <p>— 
.</p> <p>— Не слути, јаднице, — брзо је прекида Митра и хоће да јој зачепи уста јаглуком. — Гре 
 као бојећи се да што не заборави, брзо прекида једна другу, уплеће се у реч, <pb n="62" /> жељ 
ој <hi>преметачини</hi>, о некаквим <hi>преким судовима</hi>, <hi>вешалима</hi>.{S} И било му ч 
апомагајући пружала је руке према њима, преклињала да јој се смилују.{S} Једва се неки досетише 
но поскидаше капе и поздравише; жене се преклонише готово до земље.{S} Учини се као да их није  
оћ провела ноћас јадница ?</p> <p>Па се преклопи према истоку, држећи прекрштене руке на прсима 
еси ли се уморио? — запита некако суво, преко рамена.</p> <p>— Нисам.</p> <p>— А јесу ли овце с 
 помоћи, почне немоћно уздисати и лењо, преко воље, притезати опанке.{S} И као да му Манда крив 
, крочи. и, не смејући да уђе у авлију, преко тараба пружи карту.</p> <p>— Ето....</p> <p>— Шта 
ој заповедили да изађе, једва је прешла преко прага.{S} Ипак се пркосно исправила и погледала и 
до суднице.{S} Он, скинув капу и прешав преко прага, некако блесаво погледа по оној големој соб 
у кућу, неко лако куцну у канат и пређе преко прага.{S} Стара се окрену да види ко је, Војник,  
е чудне стрепње, бриге ли, урезао им се преко лица и никако да ишчезне.{S} Застење ли који или  
ера овце низ брдо, пребаци кратко гуњче преко рамена и, засецајући ножићем у млада стабла јасик 
 Он то каже свима, бива нек се сви муче преко читаве ноћи. — Ама се не муче, пашчад једна ! — у 
Луке, како немоћно корача-Руке му чак и преко рукава везане ланцима који још из даљега ситно, с 
граби један чашаф и стидљиво га пребаци преко главе.</p> <pb n="107" /> <p>— Не сакривај се!... 
и да когод сакривен не слуша, прекорачи преко прага и уђе и кућу.</p> <p>--- Здраво живо?</p> < 
агни главу</p> <p>Пребаци јој епитрахиљ преко главе и тихо, лагано поче да чита молитву.{S} Изг 
ног сина у војсци, — отповрну Митра као преко воље.</p> <p>— И бабу? - поправи је Лакан. — Је л 
уне каблове с млеком, које се пресипало преко ивица и цурило низ дрво.{S} Петар је, пристајући  
а, зовнуо, и лагано, оклевајући, кренуо преко прага.{S} Прва кућа у коју је имао свратити, гото 
; мету, распремају по авлији, Често оду преко пута да се мало разговоре.{S} Туже се како не зна 
сврћући се, промичу пиз улицу, прескачу преко плотова и ограда и брзо замакну у гај, међу појат 
ђе.{S} Чини му се, биће му лакше ако их преко ноћи задржи код себе и тек ујутру почне делити.{S 
не хамале што преносе вреће, поче да их прекорава.{S} Опазивши како наљезе један безбрки официр 
 горе.{S} Опет пребацују један другоме, прекоравају се.{S} Љутити и бесни што никако не могу да 
 завирујући да когод сакривен не слуша, прекорачи преко прага и уђе и кућу.</p> <p>--- Здраво ж 
 да му никад ништа не приговори нити га прекори.{S} Чак ни онда кад јој се чинило да он нема пр 
тао на прагу и чуо задње речи, благо је прекори:</p> <p>— Због твога језика, Манде, главу ћеш и 
њега отети.</p> <p>Кад је Мргуд оштрије прекори, одлучи се.{S} Отвори канат.{S} И одмах застаде 
ола Гргуров десет.{S} И нико их није ни прекорио због њих.{S} Једино што се стари Мргуд љутио к 
 <p>— Жалиш је? — запита стара у чуду и прекорно га погледа.</p> <p>— Сјутра ћу отићи на гроб д 
сад мрко гледао и гунђао нешто, поправи прекривач на глави кога јој готово згулили, па се измач 
} Протрчи и понека жена, гологлава, без прекривача.{S} Прљава од суза, бледа, са помученим очим 
што боље да види.{S} Њена мршава глава, прекривена округом, високо је стршила над осталима.</p> 
ји су седели за једним дугачким столом, прекривеним зеленом чојом.{S} У средини овисок, надувен 
творише врата, а прозоре, ко зна зашто, прекрише ћебетима.{S} Пред неким вратима <pb n="17" />  
ровиривао испод покровца.{S} Старица га прекрсти и нареди му да читав дан остане код куће, да ј 
ама куд је нестало тице, па се бржебоље прекрсти.{S} Боже, да ово изађе на добро!{S} А ова вели 
b n="85" /> да није ни чула.{S} Само се прекрсти и опет одважно пође.{S} Цугсфирер, бесан, оста 
ротом.{S} Старац, опазив га, побожно се прекрсти, пољуби крст, пољуби проту у руку и мирно пође 
е.{S} Старица захвално погледа у небо и прекрсти се, задовољна и готово радосна, што је ипак у  
и опљуне.{S} Стара Митра некако сметено прекрсти Лакана чим је погледао према кући; чинило јој  
ама.{S} За њим се извуче стари Мргуд и, прекрстивши се, готово претрча до своје куће...{S} Тако 
рпом, па се лагано окрену и, побожно се прекрстивши, расече неколика комада хлеба.{S} И њих дон 
 се и за Лакана, те га је двапут кришом прекрстила.{S} А сад се, готово поче осјећати као у сво 
снове не снива?..{S} Ко ће га пред зору прекрстити да му одагна чине и мађије?..{S} Нико, нико  
ла у њој свој лежај.{S} Око сатрвених и прекрханих <pb n="98" /> грбача сасутих појата вуцара с 
 <p>Па се преклопи према истоку, држећи прекрштене руке на прсима, упрти торбу на раме, прихват 
; широки, шарени копарани, вени златом, прелевају се као оне <pb n="24" /> ситне локвице по пок 
 зид, задрхће око прозора, да опет брзо прелети, скотрља се низ попову мантију и саспе му се у  
около расветли.{S} Силна, јака светлост прели се, расу по пољу, по брду, по шуми.{S} Многи, пре 
 лице, засени му замућене и упале очи и прелије му читаву браду блиставом, белом срмом, у којој 
о стоке што им оставили, потерају доле, према цркви.{S} Кад Јагода хтеде да пристане за њима, о 
 Поплашено погледа око себе.{S} Погледа према литицама куд је нестало тице, па се бржебоље прек 
за Симата.</p> <pb n="35" /> <p>Погледа према небу не би ли сазнала : које је доба?{S} Је ли ве 
 усукан, мршав, пакосно се кесећи, пође према старцу, који је нешто разговарао са протом.{S} Ст 
 је ? — с осмехом запита Илиница и пође према њему.</p> <p>— А шта ћемо?{S} Вране, покој му душ 
отимљући руку, па се лагано диже и пође према вратима. — Одмах затварај врата ! — опомену је за 
{S} Очајно запомагајући пружала је руке према њима, преклињала да јој се смилују.{S} Једва се н 
есцти? — живље запита старица и наже се према њему.</p> <p>— Синоћ им је казано, — настави Ибро 
и, са заглушујућим грактањем, изгуби се према пољу.{S} Негде у близини као да закликта јастреб. 
</p> <p>— И треба, и треба, — искеси се према њој Мартин, који никад није волио издати паре из  
бочила се рукама о кукове, и нагевши се према жкндарима, пита поругљиво:</p> <p>— Зар је цару м 
заједно.</p> <p>Стигав кући потера овце према струзи, прислони се леђима уз плетер и поче звижд 
узе је.{S} Срџба на читав свет.{S} Поче према кнезу, опружи руке и готово кидиса на њега:</p> < 
одмах распознати ни сагледати, опружише према њему дугачке, блатњаве руке и дадоше му мало трул 
 појате, или их нестане на уској путањи према шуми.{S} Стидљиво сакривају прса рукама, прикупља 
а ноћас јадница ?</p> <p>Па се преклопи према истоку, држећи прекрштене руке на прсима, упрти т 
еба и да починем.</p> <p>Старица полети према њему, насрну. — Као да хтеде да удари, да га исте 
ао нека црна рука која осветнички прети према небу.{S} У трулој, разбацаној слами врапци почели 
моле отуда.</p> <p>Стара се Митра упути према радњи газде Пешикана.{S} Чим је почео рат, он је  
 дима, час кроз дим искачући и узлечући према небу.{S} Загушљив, тежак мирис горевине као да по 
</p> <p>Она подиже мутне, водњикаве очи према њему.{S} Као да га није разумела па хтела да види 
>И Симат заглади бркове, па мирно крочи према старој.</p> <p>— Мати, дај ми руку да пољубим !</ 
сметено прекрсти Лакана чим је погледао према кући; чинило јој се као да ће га неко отуда омађи 
ске и пропаст-Бугарске.{S} Све је ситно према пропасти босанских жандара Јер ако су они клонули 
пећина, куда се посакривале, и да крену према селу. и ни једна није смела сама да пође.{S} Плаш 
тово препаде кад се, напослетку, окрену према њему и угледа га тако ...{S} Шта ће бити од њега? 
.{S} Неки се једва усудише да се окрену према селу.{S} И страшан, поразан узвик раздера застраш 
ном, лудом <pb n="53" /> радошћу ускачу према небу, заигравају се, раскошно расипљући на све ст 
 чупа траву и мирише је; трећи обилази, премера даске, надајући се да ће одабрати коју, да скле 
уздишу.{S} Стане ли на врата, срдито је премерају погледом, врте главом, осветнички шкргућу суб 
ше.{S} Погледом старе, искусне домаћице премери кућу и дубоко уздахну.{S} Овде одиста све пороб 
 <p>— Ух !</p> <p>Избезумљеним погледом премери све у кући.{S} Као да се тренутно згрозила од н 
је био ни љубааан ни суров.{S} Госте је премерио једним дугим погледом и. не поздравивши се с њ 
лопили.{S} Тако је само чуо о некој <hi>преметачини</hi>, о некаквим <hi>преким судовима</hi>,  
 и хартија свакојаких.{S} Претурају их, премећу, разгледају, и никад као да не могу да нађу оно 
, — дочека Јагода као ругајућ се и поче премештати игле. — Да имаш и показ’о би.{S} Ти си ми ла 
 угојеном вранчићу.{S} Мора да је синоћ премного пио а није са испавао.{S} Лице »му подбуло, не 
 Лакан, запрепашћен, изви се, и више од пренеражења него од бола гласно јаукну.{S} Сви зачуђено 
S} Поче нешто да виче на оне хамале што преносе вреће, поче да их прекорава.{S} Опазивши како н 
и недеље приДићи.{S} Кришом је, додуше, преносила по коју ствар, и вреднију и мање вредну, из Ј 
но неби други нашљедници уграбили.{S} А преносила је и брашна, и граха, и осушена меса, и још н 
онека и наместили пред црквени праг, да преноћи.{S} Малено, танушно, остарело, поцрнело, помаху 
а крај огњишта и размишљала о синовима, прену се.{S} Ослухну.{S} Познаје Мргудов глас а не веру 
собом.{S} Нису му дали.{S} А треба му и преобука, и нова марама и сапун.{S} Па још и једну боцу 
 оно због чега сам дошао.{S} Немојте се препадати ...{S} Није ништа крупно.</p> <p>Одмота своју 
 <p>Опазивши старицу, Пешикан као да се препаде.{S} Некако збуњено погледа око себе, па, и не г 
и хтеде да уђе у кућу.</p> <p>Јагода се препаде и од њега и од његова поздрава.{S} Пригушено вр 
омакне по која суза.{S} Манда се готово препаде кад се, напослетку, окрену према њему и угледа  
е.</p> <p>Брђани се опет ускомешаше.{S} Препадоше се.{S} Шта ће радити с њима?...{S} Коме их пр 
е ускомеша, узнемири.{S} Настаде свађа, препирање око пртљага.{S} Почеше се узајамно окривљават 
и да је мртву види.{S} Мирно је слушала препирке сељана: хоће ли је саранити у гробље или изван 
ни лијека донијели и ако ти га још јуче преписали.</p> <p>Лакан као да није много жалио ни за о 
цкарају плотови.{S} Блека, рика, мукање преплашених и узнемирених оваца, коза, говеда; хрзање и 
и болесника и чељад, како да га његују, препоручи какву траву или понуди какав прашак и иде.{S} 
дан остане код куће, да је чува.</p> <p>Препоручи и да тркне мало до Јагоде, да јој се јави.{S} 
кад му је Симат први пут поклонио нож и препоручио му да га чува јер „се оружје чува ко глава“; 
рај <pb n="22" /> прага као да би да му препречи улазак у кућу. </p> <p>Мргуд је лагано одгурну 
кривљена.{S} Испод врата изроване јаме, препуне воде; испод прозора издигле се гомиле ђубрета и 
ично.{S} Изврвео свет из кућа и дућана, препунио тротоаре, улице, сокаке, Муслимани и католици. 
о грохот пушака.{S} Чинило се као да се препуцава на оближњем брду, док су, у истину, сви напад 
 нешто мицати, котрљати.{S} Облак често пресецају све јаче блескајући оштри врхови жандарских б 
гуривши, пуне каблове с млеком, које се пресипало преко ивица и цурило низ дрво.{S} Петар је, п 
тно, не осврћући се, промичу пиз улицу, прескачу преко плотова и ограда и брзо замакну у гај, м 
говори Митра, па опет прихвати за своју преслицу.</p> <p>Није хтела отићи ни да је мртву види.{ 
 собом, — нек још барем ову ноћ с миром преспавају.{S} Имаће и тако и сувише времена да кукају  
е, трасу и обе питају за голуба.</p> <p>Престадоше са питањима.{S} Тужилац млад, умидерен, напа 
 му ланац снажније, да и крв поцури, не престаје.{S} Погледа на крв, погледа <pb n="19" /> па с 
нело.{S} Сад већ нестало сваког страха, престали сви обзири.{S} Људи се весело сусрећу и честит 
 мокрина; над нама мрко камење које без престанка плаче...{S} Ни видњаче ни ништа.{S} Гробница! 
но зева. — Пошљи свијећу у цркву, па ће престати.</p> <p>— Није у сну...{S} Није...{S} На јави. 
или се најкрупњи људи.{S} И генерали, и престојник и чиновници, сви бегови, газда Пешикан и тол 
</p> <p>По улици почеше трчати голотрба престрављена деца, бежећи безобзирце.{S} Сусретну ли ко 
су по пољу, по брду, по шуми.{S} Многи, престрављени, застадоше, многи се почеше крстити.{S} Не 
омогну, да и они купе.{S} Али сваки час престрављено стрекну, извију се и заблену негде.{S} Као 
во посрнуше на прагу и све троје некако престрашено, блесаво, погледаше у официра.</p> <p>— Хех 
ако понеки погледа у страну.{S} Нису се престрашили, нико и не жели да изгледа страшивица, али  
<p>— Ударао сам.{S} Не помаже.</p> <p>— Претвара се.{S} Лаже.{S} Сјутра му је расправа на суду, 
о данас ћеш на суд, — рече. — Не помаже претварање.{S} До два дана ћемо те објесити, лопове!</p 
S} Нису веровали да је луд, називали га претварилом, Трећи дан се разболео и умро.</p> <p>— А м 
е и почеше слободније да протестују, да прете.{S} И њихова дрскост као да збуни чиновнике.{S} О 
кундаком грухне у ребра и да, псујући и претећи, опомене на ред.{S} Многи посрне под ударцем ту 
 вис као нека црна рука која осветнички прети према небу.{S} У трулој, разбацаној слами врапци  
ице био је бесан.{S} Гунђао је, псовао, претио да ће све покварити.{S} Али Симату није смео пис 
и Лакана, стара Митра их је, поред свих претња, пратила.{S} Узастопце је ишла за њима готово на 
 сабише у једну групу.{S} Са најгрубљим претњама, пружали су руке, гурали се, псовали.{S} Чак с 
и језику на вољу.{S} Не боји се више ни претње, ни казне.{S} Куд ће већа казна од оваког живота 
 да је дошао да ружи и да прокуне.{S} И претрнула.{S} Хтела би да бежи, да се склони а нема куд 
е стари Мргуд и, прекрстивши се, готово претрча до своје куће...{S} Тако и остали.</p> <p>Симат 
 им руке списа и хартија свакојаких.{S} Претурају их, премећу, разгледају, и никад као да не мо 
о корење, чупао траву ако је где нашо и прехрањивао се.{S} Ко није могао да чека, тај је умирао 
поновне опомене, одговарао је како није преша, да се може оставити на друге дане и ако је сам з 
 право до суднице.{S} Он, скинув капу и прешав преко прага, некако блесаво погледа по оној голе 
ад су јој заповедили да изађе, једва је прешла преко прага.{S} Ипак се пркосно исправила и погл 
 испијати.{S} Не маре што је врућа. што пржи.{S} Само кад има.</p> <pb n="59" /> <p>Гледајући и 
..{S} Или се какогод преварио на слави, при пићу?{S} И ради младе веренице био је бесан.{S} Гун 
го хлебу.{S} Пунећи и набијајући торбу, при слабој светлости лојанице, непрестано је разговарал 
трику Петру, слушала га пажљивије.{S} А при спомену свирале дође јој необична жеља да свиралу в 
рестано ропће све док не крене.{S} Ипак при поласку потапше <pb n="61" /> Манду по плећу и шапћ 
акав прашак и иде.{S} А ако је болесник при крају, он, не питајући, намеће на врат епитрахиљ, ч 
са јаукати и помагати, неко застења као при издисању.{S} На свима колебама заклопараше натрула  
 звао ни жену ни невесту да му полевају при умивању и да му додају пешкир.{S} Сам се и умио и о 
Некако збуњено, сметено. пружи јој руку при поласку и рече „збогом“.{S} А кад она пригрли руку  
ћу дођоше само двојица.{S} Један, одмах при уласку, замахну да удари, Али кад опази како га она 
војом бригом, са својим сновима.</p> <p>При улазу у Требиње први јој је сусрет био врло неугода 
ану по три по четири тада крену.</p> <p>При улазу у село почеше застајати и узверено, изнебушен 
 се изненадио и готово није могао да се прибере кад су му писали о томе.{S} Ама зар оно бледуња 
уке на рамена свог малог Лакана који се прибио уз своје овце, и хладно, готово с презрењем глед 
има као да му се мало разведри; поче се прибирати, освешћавати.{S} Погледа око себе и опази сас 
p> <p>Она подиже главу и као да се поче прибирати.{S} Погледа на напасника, на стражара неког,  
а и, пре него што је стара успела да се приближи, обеси се Петру о врату и пољуби га.{S} Затим, 
p>Усиљено каскајући дотетура до куће и, приближив се старици, готово врисну:</p> <p>— А бабо?</ 
 познала је и по ходу.{S} Митра се није приближивала кући оним живим, веселим ходом као некад с 
шће да застане и да отпочине.{S} Кад се приближила кући.{S} Манда јој пође у сусрет, узе је под 
ли узалуд је познала, кад се није смела приближити кући, нити ишта запитати.{S} Ту је Лакан, де 
 брже потрча за овцама. .</p> <p>Кад се приближише селу мало се очисти, скиде капицу с главе и  
на јој се морала предати.</p> <p>Кад се приближише вешалишту, таоца изведоше из кола и војници  
ао да очекиваше заповест.</p> <p>Кад се приближише кола, она се придиже на прсте да га боље саг 
p>— Тако.</p> <p>Опазивши стару како се приближује, обоје се брзо дигоше.{S} Стресоше мало хаљи 
је ли све намирено?{S} Некако као да се прибојавала Симата.{S} Јер и ако је син, он је домаћин, 
пригрли руку и опет манито поче љубити, прибра некако снагу да се и обрецне:</p> <p>— Остави!.. 
акве старе кошуље и пружи Јагоди да јој привеже.{S} Од губитка крви а и од страха била је бледа 
 Бог их чува.</p> <p>— Теби се ништа не привиђа?</p> <p>— Ништа...</p> <p>— А ја често... тако. 
адио и доносио у кућу, и бојала га се и привијала се уза њ, а сад га, ето, гони.{S} Драго јој д 
иновничић и води их до овећег прозора. „Привирите унутра, па видите ко се о вама брине“...{S} К 
и да, у случају каквих болести, неће ни привирити у село да што помогну.{S} Нису луди да се зар 
 И треба и треба, — брзо дочека Манда и приврти у писмо, као да би да се увери: пише ли баш так 
 да једе...{S} Она само одмахну рукама, привуче га себи и позва да вечерају. </p> </div> <pb n= 
ристане за њима, он је ухвати за руку и привуче себи.{S} Она се поче трзати, отимати, помагати. 
али готово ништа.{S} Тек ако које дете, пригњечено, дрекне или ако неко подмукло јекне под шуцк 
} Зато се и чувала да му никад ништа не приговори нити га прекори.{S} Чак ни онда кад јој се чи 
ли чим хоће да се пусте, опет се чвршће пригрле и напану љубити.</p> <p>— А ево нам домова! — с 
ао му се иза леђа, па га узе за мишице, пригрли и поче љубити.{S} Љуби и по образима и по очима 
да ја лажем?...{S} Ја?</p> <p>Јагода га пригрли и узе му дудук.{S} Загледајући га са сваке стра 
и поласку и рече „збогом“.{S} А кад она пригрли руку и опет манито поче љубити, прибра некако с 
, и њега, сине...</p> <p>Па га још јаче пригрли и поче миловати.</p> <p>— А наше двоје ђеце у в 
де, не кидај се. — поче је тешити Митра пригрлив је на прса. — Нема помоћи од кукњаве...{S} А и 
хе, димњаке.{S} Каткад се отме и понеки пригушен, малаксао јаук и као да замре у прашини.{S} За 
, смеју се, разговарају.{S} Понеки тио, пригушено и запева.{S} Лакан никако неби могао познати  
паде и од њега и од његова поздрава.{S} Пригушено врисну и, одгурнувши га, хитно истрча из куће 
гледа на жандара који је носио голуба и пригушено уздахну.{S} Како би сад загрлио и ижљубио ту  
светину, која је пристала за њима и, са пригушеном кукњавом, прати их са страна, настави још ја 
би се омакла гласније, па и њу би намах пригушили, поклопили.{S} Тако је само чуо о некој <hi>п 
посрћао од удараца и сваки пут једва се придигао.{S} И сам војник, напослетку, увери се да „неш 
.....</p> <p>Чим је скувао и испио каву придигао се, протегао једном двапута, зовнуо, и лагано, 
— подвикну онај други, па се сада и сам придигну један мех. — Узми.</p> <p>— Нећу . . .{S} Не т 
 око ње догађа.</p> <p>Други дан, рано, придигоше се многи да крену у Требиње.{S} Сваки потерао 
сан обрлајтнант, бујне, броноване косе, придиже се и поче њемачки да чавета.</p> <p>Напомену, к 
> <p>Осетивши да се и сувише заговорио, придиже се, узе јаја и кокоши и, не поздравив се, оде о 
.</p> <p>Кад се приближише кола, она се придиже на прсте да га боље сагледа.{S} И погледи им се 
, .ош је мало лежала на земљи.{S} Па се придиже, клону на један камен.{S} Подними се, седе.{S}  
пет придржавајући се за дрво, лагано се придиже, боље припрти торбу, па се некако извуче из гом 
а.{S} Напослетку, — шта ће? — лагано се придиже и крену кући. .{S}Јадница!...{S} Соколила <pb n 
5"> <head>V.</head> <p>Одмах иза поноћи придиже се Митра и поче се припремати за пута.{S} Одлуч 
оговори.{S} А њему се десна усница мало придиже и као с неким поносом избаци:</p> <p>— Само да  
о да ће се Јагода барем кроз три недеље приДићи.{S} Кришом је, додуше, преносила по коју ствар, 
 се не приступа.</p> <p>Зато нико ни од придошлица не смеде да се упути тамо.{S} Нико није-пита 
 ланцем, чији дугачки крај један жандар придржава у руци.{S} На широко разбацајући ногама и лен 
а све око себе.{S} Оборили главе, сабље придржавају рукама, иду некако лагано, несигурно, као д 
вати се руком за младо, оближње дрво и, придржавајући се, спусти се на земљу.{S} Снажно стиште  
љаја.{S} Као да се оснажи мало.{S} Опет придржавајући се за дрво, лагано се придиже, боље припр 
се коме, нити је желела да јој се когод придружи.{S} Најволела је сама са својим мислима, са св 
ајући се, не обзирући.{S} Нити би хтела придружити се коме, нити је желела да јој се когод прид 
внице; два снопића цигарпапира, некакву признаницу, чувалдуз с канапом.{S} Једва некако напипа  
д суд.{S} Ма како чудна и немогућа била пријава, они јој готово увек веровали.{S} Жандарским пр 
јој готово увек веровали.{S} Жандарским пријавама веровали су слепо.{S} Зато се расправе и води 
летку, увери се да „нешто има, те оде и пријави тамничару.</p> <p>— Мора радити! — повика тамни 
ани да оде доктору и да му читаву ствар пријави.{S} И брзо се вратио.{S} Доктор је управо саруч 
мачу.{S} У њему је сад гледао као неког пријатеља, заштитника.</p> <p>— Када?</p> <p>— Ономадне 
.{S} И разне, утешљиве речи познаника и пријатеља често у овако свечаним часовима, падају као у 
крене туге бољега ни вернијега друга ни пријатеља нема, да је она најистрајнија и најнежнија те 
 овај служио у војсци, Симатом, да буду пријатељи.{S} Измењали су и аманете и уговорили свадбу. 
 се!....{S} Не сакривај. —зашушкета поп пријатељски и одгрну јој чашаф са лица. — Ја нисам дош’ 
и.{S} А чиме би је у данашње дане могао пријатније изненадити?{S} Зар се данас ико ичему толико 
е и одиже прст изнад чела, — Плаћај што прије.</p> <p>Па, кајући се, зар, што се толико задржао 
S} Не говорите тако гласно! — дрекну из прикрајка стражар, којега Лакан тек сада опази.{S} Насл 
ука дохвати га за раме.{S} Стрико Петар прикрао му се иза леђа, па га узе за мишице, пригрли и  
Требињу нема брашна; ако га и има да је прикривено код понеких бегова и газда.{S} Али се ипак н 
 ушују?{S} Или се знали какогод извући, прикрити се у залеђину?...{S} И какве су им старешине?. 
<pb n="13" /> неопране вуне.{S} Мантију прикупио око себе те му се некако саплела око нога; сам 
уми.{S} Стидљиво сакривају прса рукама, прикупљају хаљине око себе и трче, трче.{S} Испане ли к 
ем мало до Јагоде — тихо прошапта Лакан прилазећи Митри иза леђа и обгрливши је.</p> <p>Она, тр 
, који су такођер боље познавали људе и прилике.{S} Узгред је пажљиво завиривао и разгледао све 
и.{S} До мало па се почеше распознавати прилике.{S} Ено старог, згуренога попа Луке, како немоћ 
 пару.{S} Додуше недавно му је слао,- — прилично је послао, — али ко зна?...{S} Зар на фронту м 
 још се једва држе на ногама; чврсто се приљубили један уз другога, обгрлили се и тако још шант 
им, широким покривачем.{S} Стискоше се, приљубише као у неком очајном рвању, где би да се угуше 
ући, — ама му наша брђанска памет то не прима.{S} Ко ти је душманин роду и племену и ко чини зл 
зује му, нуди што је донела, а он мирно прима и примећује којешта, пита.</p> <p>Напуни и једну  
> <p>—- Но?....{S} Боље? — запита мекше примајући га за руку.</p> <p>Лакан и опет покуша да одг 
} Опазивши Лакана како седи на трупини, примаче му се и седе до њега.{S} Није имао обичај да га 
<pb n="8" /> <p>Да би се мало осоколио, примаче се најближем овну и лако га куцну штапићем: по  
хтеде да окуси залогаја док се и она не примаче софри. — Ходи!</p> <p>За вечером су сви ћутали. 
S} Није ђаво... ја сам....</p> <p>Па се примаче Лакану, узе га у наручја и одиже од тала.</p> < 
и лако би се она погодила с њим.{S} Али примедбе што их узгред стављао, — познав да је Српкиња, 
 нуди што је донела, а он мирно прима и примећује којешта, пита.</p> <p>Напуни и једну крошњицу 
лога, вољна да све ударце <pb n="15" /> прими на се и почела би да брани слободно и одрешито.{S 
p> <p>— Да]!</p> <p>Манда зграби писмо, принесе га на прса, пољуби, па нагло раствори и као да  
ије била</p> <p>сила никако</p> <p>Опет принесе крст на уста и поче љубити некако страсно, мани 
 А што се не иде?</p> <p>— Да се иде? — припита командант и зачуђено је погледа. — Имаш право.. 
</p> <p>— А уморили се, јадници? — тихо припита и Мартин пунећи лулу и испод ока их гледајући.  
} Провири.{S} Нико није био.{S} Опет се приповрати и рече тише:</p> <p>— А данас ће, кажу, пето 
а кућна врата, провири напоље и опет се приповрати.</p> <p>— Ето ти сад!... избаци некако и јет 
едао све куће сеоске.{S} Најзад се опет приповрати и стаде пред Мргудову кућу.{S} Погледа је, к 
 о брда и клисуре и, растркани, опет се приповраћају.{S} Изгледа као да ноћни дуси приредили ор 
х иза поноћи придиже се Митра и поче се припремати за пута.{S} Одлучила је да сама иде у Требињ 
е, харали.{S} Где дођу мора им се одмах припремити ручак; пића мора бити обилато.{S} И сва чеља 
ише.{S} Рече им неколико опорих ријечи, припрети, па пође Митри, којој шибала крв из обе руке,  
ући се за дрво, лагано се придиже, боље припрти торбу, па се некако извуче из гомиле и дочепа с 
повраћају.{S} Изгледа као да ноћни дуси приредили оргије, бесне, и њихова разуздана вриска као  
о.{S} У селу, у коме је толико гладних, приређује се ето господска вечера.{S} Митра тако хоће,  
погледом, пуним захвалности.{S} Па, као присетивши се, нагло се саже и приступи му руци.</p> <p 
<p>Многи почеше гунђати и љутити се.{S} Присетише се и лудог Васе.{S} И он мртав, Стражари га и 
азне приче о њима.{S} Присећа се једна, присећа се друга њихових пошалица, подвига, незгода.{S} 
ају једна другој разне приче о њима.{S} Присећа се једна, присећа се друга њихових пошалица, по 
p>Стигав кући потера овце према струзи, прислони се леђима уз плетер и поче звиждукати.{S} Није 
.{S} Није ни прислушкивао.{S} А и да је прислушкивао тешко би могао ишта разумети.{S} Сви су го 
овало шта они унутра говоре.{S} Није ни прислушкивао.{S} А и да је прислушкивао тешко би могао  
 добро разгледа да нема ко око куће, да прислушкује.{S} Врну се и прихвати за чутуру.{S} Поздра 
к виде с ким имају посла.</p> <p>Чим је приспео у мостарски затвор, одмах га стрпају у једну ће 
 уморни као да једва дочекаше да ма шта присркну.{S} Жељно, оберучке прихватише за мале финџани 
наложио ватру <pb n="92" /> на огњишту, приставио овећи шербетњак да му се узвари вода и запали 
комита донесоше одерана овна, расекоше, приставише на ватру у велики котао.{S} У селу, у коме ј 
љећа и свакога љета, — зна која најбоље пристаје уз коју болест.{S} Огњуштину, срдобољу, крзама 
, као неке скупоцене ствари.{S} Уза њих пристају деца, још увек уплакана.{S} Хтела би да им пом 
о ивица и цурило низ дрво.{S} Петар је, пристајући за <pb n="14" /> њом носио некакав шкипић, ч 
о да би да осоколи ону светину, која је пристала за њима и, са пригушеном кукњавом, прати их са 
p> <p>Петар се окрену матери, која беше пристала за њим, и загрли је.{S} Сав се изгуби под њени 
ле, према цркви.{S} Кад Јагода хтеде да пристане за њима, он је ухвати за руку и привуче себи.{ 
ожени?{S} Јели Симат имао памети кад је пристао?,..{S} Или се какогод преварио на слави, при пи 
ихо одговори Митра, држећи се од њега у пристојној даљини, као што и доликује женском чељадету. 
ја и кокоши.{S} Нудио <pb n="33" /> јој пристојну цену и лако би се она погодила с њим.{S} Али  
розници.{S} Нити им когод <pb n="50" /> приступа, -нити их нуди чиме.{S} Уопште мало говоре јед 
у руком, чибуком, дају знакове да се не приступа.</p> <p>Зато нико ни од придошлица не смеде да 
ред њега.{S} Лагано, побожно као кад се приступа светињи, иду једно за другим и немо, ћутке цел 
, превара.{S} Два пута се дизала и лењо приступала канату да извуче преворницу.{S} И оба пута о 
ако поплашено их гледао, <pb n="114" /> приступи му, поклони се и пољуби га у руку. </p> <p>— Б 
рди да су то <hi>њихови</hi> гости, она приступи старој Митри, пружи јој руку и пољуби је у обр 
 Па, као присетивши се, нагло се саже и приступи му руци.</p> <p>— Остави...{S} Остави. ... — о 
ктор више и не окрену на њега.{S} Нагло приступи другом болеснику, прогунђа нешто и као шетајућ 
{S} Лењо се подиже са столице и тихо му приступи...{S} Саге се, спусти му руку на гобу и меко,  
га Гарана.{S} Много пута обгрли јастук, притегне га на прса и тепа му, тепа, тепа, тепа. „Неда  
ио да му попустили опанци те хоће да их притегне.{S} Узбешњени шуцкори почеше да бију, ударају  
 тромо и уморно ишао пред жандарима.{S} Притегнути ланци, — које му у путу заради веће сигурнос 
не немоћно уздисати и лењо, преко воље, притезати опанке.{S} И као да му Манда крива што га там 
бују и без потребе.</p> <p>Стара Митра, притешњена светином, стењала је, измицала се, уклањала. 
 у душу и тихо, тихо, лагано, почела да притиска, мори.</p> <p>— Ко зна колико ли ћемо још пута 
зе крст који јој поп пружи, пољуби га и притиште на прса као нешто драгоцено, нешто што јој бил 
милују.{S} Једва се неки досетише да је притоваре на коња и да гоне барен дотле док се могне др 
 као да их опет хтеде сакрити.{S} Петар притрча, обгрли га опет и, милујући, узе му једну јабук 
p> <p>Опазивши у сандуку голуба брзо му Притрча.{S} Погледа га и некако ужурбано запита:</p> <p 
надно се заљуља и паде на земљу.</p> <p>Притрчаше и почеше га шкропити водом.{S} Узалуд.{S} Нек 
хтеде да протестира.{S} Хтеде зар да се притужи како не добије млека ни у три дана једанпут.{S} 
не руке на прсима, упрти торбу на раме, прихвати кокоши и крошњицу и крену из куће.</p> <p>У пу 
га.{S} Без ичега, голих руку.{S} Рукама прихвати за бајонету и покуша да је отме.{S} А и Јагода 
и га, — мирно одговори Митра и нежно је прихвати око паса. — Пси!</p> <p>— Куку!</p> <p>— Не ку 
</p> <p>— Бум...{S} Писмо.</p> <p>Па се прихвати за силах и лењо поче тражити по оним преградам 
 око куће, да прислушкује.{S} Врну се и прихвати за чутуру.{S} Поздрави јунаке који се дигли да 
прашта! — мирно одговори Митра, па опет прихвати за своју преслицу.</p> <p>Није хтела отићи ни  
 да ма шта присркну.{S} Жељно, оберучке прихватише за мале финџаниће и нагло почеше испијати.{S 
 у блато, посрну, док га нечије руке не прихватише и не посадише на тле.{S} Неколицина хапсеник 
ај чиновник пажљиво их одводећи. — Чист приход од ове забаве иде у корист Вашу....{S} Хајдете к 
рачио, запалио <pb n="82" /> цигару, па прича некакву Главозији (чини се да му има у глави пет  
жандарима и са војницима.{S} И, како се прича, остали су победиоци.{S} Освојили две касарне, за 
ичати.{S} А волела би да јој неко много прича о њима, о таоцима.{S} Ваљда би тако сазнала штого 
p> <p>Седе и причају тако једна другој, причају неуморно.{S} Изненада, кадидад, Манда стрекне и 
ра, кад је стигао у село.</p> <p>Седе и причају тако једна другој, причају неуморно.{S} Изненад 
чете комита раштркале по горама.{S} Чак причају и где се појавила и која чета и где је ко коју  
 рат кад ли ће се свршити?</p> <p>Затим причају једна другој разне приче о њима.{S} Присећа се  
све ми се чини... не знам...{S} Ми овди причамо, — муца поплашена Манда и страшиво гледа негде  
 благо осмехнувши. <pb n="41" /> Кад је причао о стрику Петру, слушала га пажљивије.{S} А при с 
ри су дошли и запретили, да нико не сме причати да су умрли од глади.{S} Ако ко и одсад тако ум 
/p> <p>Затим причају једна другој разне приче о њима.{S} Присећа се једна, присећа се друга њих 
ањен.{S} А кад јој дрхтавом руком пружи причест и саге се да је пољуби у чело, две крупне сузе  
итрахиљ, чита молитве и нагони га да се причести.</p> <p>И, макар му и мучно било, макар знао д 
> мисли да је она достојна исповиједи и причести?...{S} Опазивши га овако озбиљна и мирна, сва  
дахну Крсто и опет провири на врата.{S} Причини му се као да је неко прошао. — Тешко нама у злу 
оде од Митре.{S} Она погледа за њим.{S} Причини јој се као да ће се повратити и још штогод испр 
лопи уста руком и занеми.{S} Опет му се причини као да нешто на пољу шушну.{S} Ослухну.{S} Пров 
једва је прешла преко прага.{S} Ипак се пркосно исправила и погледала их испод ока.</p> <p>Хтел 
е па се лепршају, а доња усна некако се пркосно скупила и готово се изгубила под њима.{S} Стара 
ека жена, гологлава, без прекривача.{S} Прљава од суза, бледа, са помученим очима које гле дају 
 да излазе, одмах, без устезања.{S} Три прљава. пијана војника, којима је већ пљувачка цурила и 
} Неколико времешнијих жена, рашчупане, прљаве, неуређене, изгледале су такођер као старице.{S} 
к ослободиле, па се извукле из кућа.{S} Прљаве, рашчупане, јадне.{S} Погурене готово до земље,  
се и он опет посрну, пипајући рукама по прљавој земљи, јечећи, цвилећи.{S} Затим га почеше веза 
м брезама.{S} Негде из даљине као да се проби још јачи, оштрији писак.{S} Лакан задрхта.{S} Брз 
ad> <p>Негде у зору, рано, оштар врисак проби се тамо у дно села, кроз хладан ваздух, разли се  
та њој не треба.{S} Да ће се кроз стене пробијати, мора се пробити и мора доћи унучету.</p> <p> 
има, рашчупаним стрехама, <pb n="27" /> пробијеним или разваљеним крововима.{S} Појате посрнуле 
 Да ће се кроз стене пробијати, мора се пробити и мора доћи унучету.</p> <p>Није ишла ни пун са 
 јој клетве узалудне.{S} У прсима осети прободе, осети чисто физичку бол...{S} Малаксала клону  
 заповеди тамничар опоро.</p> <p>Кад се пробудио, болела га глава.{S} Тело некакво тешко, као н 
да види : спава ли.{S} Он се одавно био пробудио и једним оком лукаво провиривао испод покровца 
ави нек је и забави.{S} Какву ли је ноћ провела ноћас јадница ?</p> <p>Па се преклопи према ист 
S} Затим се разли као нека магла. танка провидна магла и као да хиљадама свећица трепере и прол 
ући.{S} И разлежу се на далеко и тону у провидној помрчини.{S} Одбијају се о брда и клисуре и,  
ничку.{S} Настаде ново прозивање и ново провикивање.{S} Изброје једну пругу па је одвоје у стра 
ари.</p> <p>Манда стаде на кућна врата, провири напоље и опет се приповрати.</p> <p>— Ето ти са 
 да нешто на пољу шушну.{S} Ослухну.{S} Провири.{S} Нико није био.{S} Опет се приповрати и рече 
тражећи кости.{S} Измеђ сагнилих дасака провири каткада радознало остарели миш.{S} Погледа мало 
>— Мучно, мучно, — уздахну Крсто и опет провири на врата.{S} Причини му се као да је неко проша 
давно био пробудио и једним оком лукаво провиривао испод покровца.{S} Старица га прекрсти и нар 
ата и поплашена чељад поче истрчавати и провиривати.{S} Понеки од домаћина крену да види шта је 
ани у дуге, црне струке, испод којих им провирују врхови пушчаних цеви, са набијеним капана до  
у вис.{S} На неким местима још се једва провлаче између изгорелих греда, немоћно пуцкарајући, и 
ише.{S} Светину, која је насртала да се провре, одгурнуше натраг.{S} Неколицину упорнијих морал 
у, јер би, иначе, макар нашли и голуба, прогледали кроз прсте.{S} Додаде како је мали и иначе с 
си!</p> <p>— Куку!</p> <p>— Не кукај, — проговори Митра благо и помилова је по коси. — Мени су  
{S} Марш!</p> <p>А кад и Манда хтеде да проговори, снажно их удари обе, гурну Лакана у ребра и  
и као да хтеде да јој нешто каже.{S} Не проговори ништа.{S} Само је погледа једним дугим, топли 
крушено и уплашено погледа.{S} Ништа не проговори.{S} А њему се десна усница мало придиже и као 
 пусто, мртво.{S} Нико жив да викне или проговори.{S} Чобанчад, гонећи стоку, не довикују се ви 
како да ишчезне.{S} Застење ли који или проговори, ето одмах жандара, да га тешким кундаком гру 
— Камо, баба, мрс?</p> <p>— Ето, — тихо проговори Митра и мршавом, сувом руком показа на мехове 
весно погледа.{S} И некако несвесно, не проговоривши речи, пружи му руку.</p> <p>— Не оцрни ми  
иђе.{S} Нико се не сме опрети, Нико што проговорити.{S} Покуша ли ко да се противи, немилице га 
ворени јер им газду дигну у таоце или у прогонство, па нема ко да ради; неке се опет дућанџије  
га.{S} Нагло приступи другом болеснику, прогунђа нешто и као шетајући прође поред осталих посте 
црни ми образа кукњавом, молим ти се, — прогунђа он љубећи јој танке, мршаве прсте и чврсто их  
} Ко ће зликовцима угодити?</p> <p>Кнез прогунђа нешто и изађе из куће.{S} Није &gt;могао да сл 
да, некако постиђено обори руку и мукло прогунђа:</p> <p>— Камо, баба, мрс?</p> <p>— Ето, — тих 
 се стресоше од страха.{S} Један гласно прогунђа:</p> <p>— Зло, синко, Бога ми.</p> <p>Други да 
аш лијепи газда, — дочека један сељак и прогура се до њега. — Немамо ти готово шта окусити.</p> 
 једну крошњицу јајима, да, по обичају. прода у вароши или да размени за шећер, каву, пирнач.{S 
е наумио, — опет кришом од Манде, -— да прода своје тешке, сребрене токе, те да и Јури опреми к 
пет и ја. од оно уштеде... знаш што сам продавала пилиће и јаја... да пошаљем коју десетицу, а  
{S} Симату за љубав и погоди се с њим и продаде све што је имала за продају.</p> <p>Кад јој Ибр 
 здрави буду.</p> <p>— Тхе ...</p> <p>— Продај два овна па ето сто крупа.</p> <pb n="66" /> <p> 
 А требају ли ти новци? . ..{S} Узми па продај газди Пешикалу . ..{S} Он ће све купити.{S} А и  
 се с њим и продаде све што је имала за продају.</p> <p>Кад јој Ибро исплаћивао новце, готово и 
Иђи, иђи стара! . . .{S} Немам ништа на продају . . .{S} Не пазарујем данас . . .</p> <p>Па узе 
ки потерао по две по три главе стоке на продају.{S} Треба се дочепати новаца и поново куповати  
а жита за котар, па она банда ... кажу, продала вагон у Далмацију и зарадили педесет хиљада кру 
шака.</p> <p>Преварили су се.{S} Кад су продали стоку и отишли пред магазу газда Микаила, затек 
зар, код Муслимана што им газда Пешикан продао <hi>за радише?</hi> Макар било и скупо не смета. 
рују у Бога.{S} Ваљда ће се смиловати и продати макар неколико.{S} Газда Микаило Пешикан сам им 
лен?</p> <p>Манда обори главу.</p> <p>— Продаћемо кога овна.</p> <p>— А шта ће ти остати?</p> < 
>Па пође вратима и рече мекше:</p> <p>— Продаћу три овна...{S} Треба и мени пара, за трошка...{ 
S} Јагода се предала, а он се продо.{S} Продо и тијело и душу....{S} Она једноме а он свима Шва 
д Јагоде.{S} Јагода се предала, а он се продо.{S} Продо и тијело и душу....{S} Она једноме а он 
а, трепнувши, снажно га стиште за руке, продрмуса њима и некако оштро прошапта:</p> <p>— Нећеш. 
 кућу. </p> <p>Мргуд је лагано одгурну, прође и седе на омању троножницу.{S} Одупре се лактовим 
ма да их поплаши.{S} Једва ако по некад прође један од оних сељака што су некад служили у жанда 
олеснику, прогунђа нешто и као шетајући прође поред осталих постеља.{S} Нити се обазирао на јау 
а се Ибро и затапша рукама.</p> <p>Кола прођоше.{S} Старица је само могла да види једну грбаву  
а му испијају сву снагу.{S} Гледају га, прождиру и он осећа како копни, како га нестаје у њима. 
зове и не погледају га.</p> <p>Пошто су прозвали, почеше да броје.{S} Почну с једног краја па с 
S} Опет узеше артије; по трећи пут поче прозивање.{S} Једва уредише и саставише све како треба. 
даше чељад по војничку.{S} Настаде ново прозивање и ново провикивање.{S} Изброје једну пругу па 
аже, пребирају.{S} Затим почеше викати, прозивати.{S} Завирују, завирују у име и обично прозову 
и.{S} Завирују, завирују у име и обично прозову наопако.{S} Ако им се не одазове, псују; ако се 
и, потрча с постеље.</p> <p>— Ено га на прозор!{S} Недајте! — дрекну буцмасти војник и потрча з 
им један чиновничић и води их до овећег прозора. „Привирите унутра, па видите ко се о вама брин 
рата изроване јаме, препуне воде; испод прозора издигле се гомиле ђубрета и све обрасле у траву 
и, па живо одскочи уза зид, задрхће око прозора, да опет брзо прелети, скотрља се низ попову ма 
ти.{S} Неки брижљиво затворише врата, а прозоре, ко зна зашто, прекрише ћебетима.{S} Пред неким 
циче више за клавиром, не истрчавају на прозоре, не дрече обесно, дивље кад опазе једна другу.{ 
алити.{S} Ударајући кундацима у врата и прозоре, туку у зидове, пењу се на кровове и крше, лупа 
е.{S} Врата на свакој кући замандаљена, прозори залепљени јастуцима, грудњацима.{S} Ретко из ко 
не може готово ни једна да се сусретне: прозори им затворени.{S} Шта је то с њима?{S} Рашта је? 
орављен.{S} Куће са одваљеним вратима и прозорима, рашчупаним стрехама, <pb n="27" /> пробијени 
седе на некакву иструлелу трупину испод прозорчета и кидајући залогаје хлеба испод пазуха поче  
ли су војници од дасака.{S} Мали. ниски прозорчићи, расклимани; врата тесна, искривљена.{S} Исп 
одређен за Мађарску или га гурнули у те проклете таоце?{S} А и кад је пошао ништа није ни понео 
може помоћи, помогло би се ... ех...{S} Проклети и несретни рат кад ли ће се свршити?</p> <p>За 
јела, без пића, попустиће, омекшати.{S} Проклето српско уво!..{S} И након пораза опет је упорно 
цесту.{S} И непрестано јечање, стењање, проклињање.{S} Све се смешало, ускомешало, па се не зна 
 запалио чибук.</p> <p>Поче се љутити и проклињати сама себе, што је допустио да га заглаваре.{ 
И бејаше готова да заједно са домаћицом проклиње силеџије који их одвукоше.{S} Та зар непријате 
уче по двоје деце за собом, љутећи се и проклињући што не могу да каскају, да измичу као и она. 
њавом не раздражи.{S} Зар да је изгрди, прокуне на данашњи дан?</p> <p>Огромни талас светине за 
Мислила је зар да је дошао да ружи и да прокуне.{S} И претрнула.{S} Хтела би да бежи, да се скл 
гомиле.{S} Застану насред улице, закрче пролаз и мирно разговарају.{S} Нико несме да им се јави 
 <pb n="93" /> пре сврши!....{S} И како пролази мимо куће, тако оставља за собом лелек, нарицањ 
....{S} Хм....</p> <p>— И ја му велим: „пролази пуно гладне сиротиње кроз село.{S} А ја немам д 
ко с ким да се срела.{S} Ако би и срела пролазила је мирно, не јављајући се, не обзирући.{S} Ни 
вог петла.</p> <p>Шуцкори су слободније пролазили кроз село, свраћали у куће, харали.{S} Где до 
ео није.{S} Зар се може тако променити, пролепшати ?{S} Чим га спазила, побегла је.{S} Бацила н 
лише је обилате сузе <pb n="122" /> као пролетња дажда....{S} И она је јецала као дете, не брин 
омаћин.{S} Мора се слушати.{S} А кад се пролетос вратио кући и спазио Јагоду како стриже овце н 
ица трепере и пролећу кроз ту маглу.{S} Пролећу као златне челе, као златни лептирови.{S} Лакан 
гла и као да хиљадама свећица трепере и пролећу кроз ту маглу.{S} Пролећу као златне челе, као  
на ми амо!...{S} Нећу ја да се моја крв пролиева ни за цара ни за кога...{S} Коме је до крви не 
ра ни за кога...{S} Коме је до крви нек пролије своју...</p> <p>Сад као да осети како су јој кл 
S} Познаје она траве, — бере их свакога прољећа и свакога љета, — зна која најбоље пристаје уз  
 у кога видео није.{S} Зар се може тако променити, пролепшати ?{S} Чим га спазила, побегла је.{ 
и необично жилави, чврсти.{S} Поглед им промицав, оштар, тешко га издржати.{S} Јаке вилице нека 
 и младе невесте хитно, не осврћући се, промичу пиз улицу, прескачу преко плотова и ограда и бр 
роз неку полутаму почеше испред њега да промичу сва она лица, једно за другим.{S} И сва обрасла 
ена како треба.</p> <p>И сада, чим боље промотрише Лакана, председник поглади браду, испрси се  
 жива? — запева, изненада, испред врата промукао, крештав мушки глас и неко се поче на силу иск 
како не може опростити ? запита, затим, промукло. — То ли је тај гријех без опроштаја.... <pb n 
а замре у прашини.{S} Затим неко чудно, промукло кокљање, као да некога даве, понеки јачи уздах 
p>На прве куће насрнуше са оном чудном, промуклом, пијаначком грајом, која као да извире из жив 
д ведрим небом спавало, макар се мало и промучили.{S} Опет је свак на своме, на својој груди, у 
ме ни сата одгађати и да му карте одмах пропадају чим мало закасни.{S} Напослетку кад му сви ра 
p>— Остаће ми моје дијете...{S} Све нек пропане, само нек ми они :живи и здрави буду.</p> <p>—  
нису могли да верују.{S} Ништа је то: и пропаст Турске и пропаст-Бугарске.{S} Све је ситно прем 
ују.{S} Ништа је то: и пропаст Турске и пропаст-Бугарске.{S} Све је ситно према пропасти босанс 
пропаст-Бугарске.{S} Све је ситно према пропасти босанских жандара Јер ако су они клонули, клон 
га.{S} Ето, Бог дао па ће јој опет кућа пропевати</p> <p>— Лакане!{S} Клаћемо Гарана! — узвикну 
 — исправи се домаћица искрај огњишта и проплака. — Дигоше их, Бог их убио!</p> <p>— Шути, жено 
а собом лелек, нарицање.{S} Читаво село проплакало, свима се јутрос зацрнило.{S} И све сузе као 
ад им се то хоће, да сад никога овуд не пропусте.</p> <p>Кад су спазили војнике, у први мах као 
, одмах да иду.{S} Само моле да их лепо пропусте, да им се у путу не би правиле неприлике.</p>  
стари, гурави поп Лука у својој широкој пророчкој бради и старој излизаној мантији, на којој се 
даше.{S} Где,у кога да ишту више Или да просе ?{S} А код куће се нема ни мало и треба донети.{S 
да оставише.{S} Ни једног покривача, ни простирке.{S} Старица захвално погледа у небо и прекрст 
 А што ће он у хапсу?..{S} Нема тамо ни простирке, ни покривача, ин ништа...{S} Само неколике г 
а обична, теретна кола.{S} У првима, на простом седишту збио се прото и, кроз дебеле наочари, н 
му мало труле, смрдљиве сламе.{S} Сламу простре испод себе па легне да мало отпочине.{S} Али ни 
, пуше, пуше ...{S} Недалеко од њих, на простртим ћебетима, леже двоје болесника.{S} Једно суши 
Чим је скувао и испио каву придигао се, протегао једном двапута, зовнуо, и лагано, оклевајући,  
ред и на Швабу...{S} Може ли још годину протегнути?...{S} Може“.... „Не може“... „Нијемац би“ в 
с рамена, седе покрај огњишта и поче се протезати:</p> <p>— А сјутра вам носе и звоно, — рече н 
/p> <p>Тек кад се Лакан, кроз сан, поче протезати и нешто говорити, Мргуд указа на њега и мукло 
 млеку, измахну руком и као да хтеде да протестира.{S} Хтеде зар да се притужи како не добије м 
{S} А кад се неки усудише да слободније протестирају, запретише да ће пуцати.</p> <p>У Мартинов 
оги се охрабрише и почеше слободније да протестују, да прете.{S} И њихова дрскост као да збуни  
 што проговорити.{S} Покуша ли ко да се противи, немилице га истуку; малог попадијина Војина уб 
{S} Ако те боли глава, — прашак; ако те протискује, — прашак; ако ти сева у носу, — прашак; ако 
S} У првима, на простом седишту збио се прото и, кроз дебеле наочари, некако зачуђено гледа по  
ема старцу, који је нешто разговарао са протом.{S} Старац, опазив га, побожно се прекрсти, пољу 
 и спусти међу њих овећу, масну синију, протра је чађавом крпом, па се лагано окрену и, побожно 
у и очајно цичи, дозивајући другове.{S} Протрчи и понека жена, гологлава, без прекривача.{S} Пр 
обожно се прекрсти, пољуби крст, пољуби проту у руку и мирно пође вешалима.{S} Узвик радости оп 
 их јуче објесише, — похита Ибро да јој протумачи: — Има их осам.{S} Закопаће ђубре с ђубретом  
ун.{S} Па још и једну боцу ракије да му протури и који паклић дувана.{S} Стари је он дуванџија; 
 отимало око њих.{S} Јуре је једанпут о процесији, о Брашанчеву, и заставу носио; Ивица је, међ 
укочено гледала је преда се када су јој прочитано писмо спустили у крило, узела га међу прсте и 
?</p> <p>— Их!</p> <p>— А ја ћу га први прочитати.</p> <p>Па крене из куће и лагано одгегуца ни 
 врата.{S} Причини му се као да је неко прошао. — Тешко нама у злу добра чекајући !</p> <p>— Ко 
ехом на лицу.{S} Чак и кад је официрчић прошао, он се још смешкао и гледао за њим.{S} Затим се  
илостиви нареди да се опет састанемо, — прошапта осетно шушкетајући, јер је све прве зубе погуб 
 за образ!</p> <p>— А ти слушај бабу, — прошапта некако мекше окрећући се Лакану и љубећи га у  
ој оде. „Грехота је, хришћанска је душа прошапта. „Ако је и згријешила, опет се зар каје.{S} За 
се, спусти му руку на гобу и меко, меко прошапта:</p> <p>-- А шта ћемо, мој Мартине?..{S} Божја 
 за руке, продрмуса њима и некако оштро прошапта:</p> <p>— Нећеш.</p> <p>— Молим ти се.</p> <p> 
се, бако, да одем мало до Јагоде — тихо прошапта Лакан прилазећи Митри иза леђа и обгрливши је. 
или у крило, узела га међу прсте и тихо прошаптала:</p> <p>— Хвала Богу!...{S} Петар је велики, 
 понеки забринуто климне главом и тужно прошапће:</p> <pb n="69" /> <p>— Еј, јадна царевино, на 
а се тренутно згрозила од нечега што је прошло или што, можебит <pb n="94" /> није ни било.{S}  
ного пута обгрли јастук, притегне га на прса и тепа му, тепа, тепа, тепа. „Неда вели „Лако свог 
p> <p>Манда зграби писмо, принесе га на прса, пољуби, па нагло раствори и као да поче читати.</ 
м она се сва преви, једну руку одиже на прса и као да очекиваше заповест.</p> <p>Кад се приближ 
. — поче је тешити Митра пригрлив је на прса. — Нема помоћи од кукњаве...{S} А и мени су убили  
 јој поп пружи, пољуби га и притиште на прса као нешто драгоцено, нешто што јој били отели па с 
ак мирис горевине као да поче падати на прса и лагано гушити.{S} Чинило се као да ће неки да се 
нило.{S} И све сузе као да се слевају у прса јаднога Матише. запљускују му око срца, навиру до  
утањи према шуми.{S} Стидљиво сакривају прса рукама, прикупљају хаљине око себе и трче, трче.{S 
 обореном главом и са везаним рукама на прсима, тромо и уморно ишао пред жандарима.{S} Притегну 
према истоку, држећи прекрштене руке на прсима, упрти торбу на раме, прихвати кокоши и крошњицу 
д врућине, клонули, раздрљили кошуље на прсима и заморено дахћу.{S} Понеко дете заспало у праши 
ју се пред њима и целивају им ордене на прсима.{S} Све се измешало, ускомешало, стисло.{S} Нити 
има столовима.{S} Гомила жена, са голим прсима, обилази унаоколо, нуди.{S} И цвећа, пуно цвећа, 
ицу, голица их око носа.{S} Док њима по прсима као да једнако пада онај тешки, загушљиви мирис  
осети како су јој клетве узалудне.{S} У прсима осети прободе, осети чисто физичку бол...{S} Мал 
 уз какву гомилу, надуо се као да ће да прсне.{S} И плотови згажени, плетери покрхани, уништени 
је шалити, — узвикну Крсто јаче и одиже прст изнад чела, — Плаћај што прије.</p> <p>Па, кајући  
.{S} Црн, црн, црн, црњи и страшнији од прста судбине !</p> <p>— То су они што их јуче објесише 
д се приближише кола, она се придиже на прсте да га боље сагледа.{S} И погледи им се сусретоше. 
 — прогунђа он љубећи јој танке, мршаве прсте и чврсто их стискајући. — Све за образ!</p> <p>—  
, макар нашли и голуба, прогледали кроз прсте.{S} Додаде како је мали и иначе сумњив.{S} Читаво 
 угуше, смељаве.{S} Зарили једно другом прсте у месо као да би да чупају, кидају.</p> <p>— Кхе, 
ају му се измеђ нога, и непрестано га у прсте кљуцају.{S} Знао је одмах да ће имати неких непри 
о писмо спустили у крило, узела га међу прсте и тихо прошаптала:</p> <p>— Хвала Богу!...{S} Пет 
{S} Испразни лулу на опњиште, очисти је прстима и спусти поред себе.{S} Затим се окрену жени и  
 мало се очисти, скиде капицу с главе и прстима рашчешља косу.{S} Знао је да ће сад, изненада,  
S} Кад ће га пушћати?</p> <p>Старица му прстима рашчешљала перчин и као да поче нешто тражити,  
немири.{S} Настаде свађа, препирање око пртљага.{S} Почеше се узајамно окривљавати ради крађе.{ 
тромо, гегајући се, погурени под тешком пртљагом на леђима.{S} Мрко и са чудном злобом гледају  
ње и ново провикивање.{S} Изброје једну пругу па је одвоје у страну; затим изброје другу, трећу 
тедоше оставити.{S} Очајно запомагајући пружала је руке према њима, преклињала да јој се смилуј 
једну групу.{S} Са најгрубљим претњама, пружали су руке, гурали се, псовали.{S} Чак су и отимал 
</hi> гости, она приступи старој Митри, пружи јој руку и пољуби је у образ.</p> <p>— А ко ти је 
 некако несвесно, не проговоривши речи, пружи му руку.</p> <p>— Не оцрни ми образа кукњавом, мо 
под пазухо.{S} Некако збуњено, сметено. пружи јој руку при поласку и рече „збогом“.{S} А кад он 
е смејући да уђе у авлију, преко тараба пружи карту.</p> <p>— Ето....</p> <p>— Шта је ? — с осм 
} Опара рукав са некакве старе кошуље и пружи Јагоди да јој привеже.{S} Од губитка крви а и од  
н и утањен.{S} А кад јој дрхтавом руком пружи причест и саге се да је пољуби у чело, две крупне 
ко.</p> <p>Јагода узе крст који јој поп пружи, пољуби га и притиште на прса као нешто драгоцено 
и место куд га и Јагода љубила Затим му пружи мали колачић и, пажљиво се осврћући да когод не ч 
а изађе пред кућу, поносито се исправи, пруживши руке напред, рече Вахмајстору:</p> <p>— Вежи!  
е сте нам отели.{S} А он доноси брашна, пршута, бешкота.{S} Свега донесе.{S} И ја то све дадем  
рбача сасутих појата вуцара се по какво псето, чепрка руњавим шапама тражећи кости.{S} Измеђ са 
и Митра и нежно је прихвати око паса. — Пси!</p> <p>— Куку!</p> <p>— Не кукај, — проговори Митр 
м претњама, пружали су руке, гурали се, псовали.{S} Чак су и отимали један другом из рука, испр 
де веренице био је бесан.{S} Гунђао је, псовао, претио да ће све покварити.{S} Али Симату није  
озову наопако.{S} Ако им се не одазове, псују; ако се одазове и не погледају га.</p> <p>Пошто с 
га тешким кундаком грухне у ребра и да, псујући и претећи, опомене на ред.{S} Многи посрне под  
ово су трчали под носилима, гунђајући и псујући.</p> <p>Нико за њом није уздахнуо ни заплакао о 
брижно звиждукати.{S} Нека чупава, црна птица, поплашена, снажно залепрша јаким крилима, писну  
 Како би сад загрлио и ижљубио ту милу, птицу.) А сва деца <pb n="72" /> хране голубове и хране 
о температуру, узе га за руку, опипа му пулс.</p> <p>— Узима ли кинине? — запита оштро.</p> <p> 
 мора доћи унучету.</p> <p>Није ишла ни пун сат, а жандари је сусретоше и зауставише.{S} Није и 
{S} Симате, дико материна!..{S} Симате, пуна кућо моја!..{S} Симате, црна срећо моја!{S} Зар те 
 крупна, јака несрећа догодити.{S} Кућа пуна, богата, берићетна кућа, зар је могла остати поште 
авом:</p> <p>— Луда је, видим... али је пуна Влахалука...</p> <p>Командант, жандар који је и за 
атова.{S} Носила је, лако се погуривши, пуне каблове с млеком, које се пресипало преко ивица и  
55" /> Сви уозбиљени, оштри, љутити.{S} Пуне им руке списа и хартија свакојаких.{S} Претурају и 
џија; воли готово дувану него хлебу.{S} Пунећи и набијајући торбу, при слабој светлости лојаниц 
ли се, јадници? — тихо припита и Мартин пунећи лулу и испод ока их гледајући. — А?</p> <p>— Умо 
, тај је умирао.{S} И гробље се пунило, пунило непрестано.{S} Још мало па Јагода неће бити тако 
 да чека, тај је умирао.{S} И гробље се пунило, пунило непрестано.{S} Још мало па Јагода неће б 
огледа једним топлим, широким погледом, пуним захвалности.{S} Па, као присетивши се, нагло се с 
 погледа једним дугим, топлим погледом, пуним самилости, сажаљења.{S} Да ли је и он имао мајку  
одвели га на суд.{S} Тројица војника са пуним пушкама пратили га кроз чаршију и допратили право 
толико жита; шапуће се да читаве гомиле пуних врећа леже у магази.{S} А он је <hi>наш</hi> чове 
ндом, у себи је смислио да пошаље Ивици пуних сто и педесет круна.{S} Ко зна.{S} Може такса и п 
ма, обилази унаоколо, нуди.{S} И цвећа, пуно цвећа, свуда!...{S} У ово доба толико цвећа!...{S} 
Хм....</p> <p>— И ја му велим: „пролази пуно гладне сиротиње кроз село.{S} А ја немам да им дам 
Мађарске донијети огледало.{S} Има тамо пуно огледала.</p> </div> <pb n="45" /> <div type="chap 
укло их нагонио да се обреде, док другу пуну држи у рукама и некако лагано, пажљиво милује је.< 
— сетно добаци један старац и показа на пуста и празна згаришта.{S} Онде, где им биле куће само 
 лактови боле, све кости боле.{S} Да га пусте барем за час да седне, да се одмори.{S} И да се з 
 закуца на Митрина врата, тражећи да га пусте.{S} Митра, која целу ноћ није спавала него подним 
и то као и покушали, али чим хоће да се пусте, опет се чвршће пригрле и напану љубити.</p> <p>— 
да ће га строго казнити, ако је од сада пусти да иде куда...</p> <p>Јагодин пакетић, намењен њо 
рца да јаднике одмах покрену на пут.{S} Пустили их и да плачу и да се изјадају.{S} Кад им се ни 
пет је упорно!...</p> <p>Након три дана пустили су је.{S} Била је бледа, слаба, изнемогла.{S} Н 
ен, ојађен изгубио више сваки страх, те пустио срцу и језику на вољу.{S} Не боји се више ни пре 
овек, од <hi>наше</hi> вере.{S} Неће он пустити да се сви врате празних шака.</p> <p>Преварили  
 да буде и читаво село изгледало би као пусто кад би га нестало.</p> <p>И читава гомила народа  
<head>III.</head> <p>Село остало готово пусто, мртво.{S} Нико жив да викне или проговори.{S} Чо 
према ли се у Мостар?{S} Излазила је на пут и чекала кириђије да и њих пита.{S} По два по три с 
 имали срца да јаднике одмах покрену на пут.{S} Пустили их и да плачу и да се изјадају.{S} Кад  
 као ђавоље буктиње, које би да осветле пут толиким несретним бескућницима.</p> <p>Ма колико су 
арони лице у прегачу, сакри га.{S} Први пут у четири године облише је обилате сузе <pb n="122"  
рестано туку, лупају.{S} Десило се први пут те су неки таоци викали и клицали улицом.{S} Морали 
 спава; сазнала је кад му је Симат први пут поклонио нож и препоручио му да га чува јер „се ору 
и њежно пољуби у косу.</p> <p>— А други пут не ћу заборавити.</p> <p>— Шта ли је с бабом? — јед 
 Три пута је посрћао од удараца и сваки пут једва се придигао.{S} И сам војник, напослетку, уве 
 не....{S} Јадан Мргуд!</p> <p>— По три пут јадан....{S} Оде му и живот и образ, — дочека неко  
новнике.{S} Опет узеше артије; по трећи пут поче прозивање.{S} Једва уредише и саставише све ка 
?“ и окреће им леђа, — упаде и по трећи пут непознати буџаклија и опет замукну.</p> <p>— Живина 
p>Без икаква размишљања диже се и крену пут Мостара.{S} Нит је тражила чију <pb n="88" /> дозво 
а канату да извуче преворницу.{S} И оба пута опет се враћала, са чудним страхом погледајући на  
ини јој се нека обмана, превара.{S} Два пута се дизала и лењо приступала канату да извуче прево 
е.{S} Видела је да изазива, дражи и два пута хтела оштро да му одговори, да увреди.{S} Ипак се  
ридиже се Митра и поче се припремати за пута.{S} Одлучила је да сама иде у Требиње, те да сазна 
и поче бленути унаоколо.{S} Стао насред пута, накострешио се и некако поплашено гледа.{S} Залуд 
ко Митра је била извешћена колико су се пута Јуре и Ивица потукли, колико су добили гроша као т 
ња није могао радити као обично.{S} Три пута је посрћао од удараца и сваки пут једва се придига 
а.{S} По два по три сата чекала је крај пута а да јој не досади.{S} Често се пела на какав бреж 
 стоку и соколио свога Гарана.{S} Много пута обгрли јастук, притегне га на прса и тепа му, тепа 
, распремају по авлији, Често оду преко пута да се мало разговоре.{S} Туже се како не знају шта 
мах, кришом, кад нико не види, неколико пута отрчао јој у кућу, донео воде, подворио је.{S} Сад 
и то му ништа сметало -није да неколико пута на дан весело зациликће и да се јави сељанима.{S}  
 и дремају.{S} Жена у грозници неколико пута тражила је воде.{S} Испочетка је нису чули, говори 
довања?{S} У Требиње се иде по неколико пута, иште се жита, тражи.{S} И свак се враћа празних ш 
из чаршију.</p> <p>— С пута! . . .{S} С пута! ... — као да неко изненада викну иза леђа јој.{S} 
 осврћући се, не уклањајући.</p> <p>— С пута! . . .{S} Чујеш ли? . . .{S} Јеси ли глува? — опет 
ну и опет крену низ чаршију.</p> <p>— С пута! . . .{S} С пута! ... — као да неко изненада викну 
 јави ни да их опомене нека се уклоне с пута.{S} Због једне ситне опомене сад би дошло до тучња 
ори.</p> <p>— Ко зна колико ли ћемо још пута овако вечерати, — избаци Симат полугласно, па отра 
бла јасика и бреза које се згуснуле око путање, поче безбрижно звиждукати.{S} Нека чупава, црна 
ј, међу појате, или их нестане на уској путањи према шуми.{S} Стидљиво сакривају прса рукама, п 
тихо одговори Митра. — Није шала толико путовање.</p> <p>— А имате ли још икога осим вас двоје? 
.{S} Заповест је да се путује и мора се путовати.</p> <p>— Ауф!...{S} Напријед!</p> <p>— Шта? — 
мо моле да их лепо пропусте, да им се у путу не би правиле неприлике.</p> <p>Кад су Брђани чули 
 и хране.{S} Што је било потрошило се у путу и ретко још у кога да би се могло наћи покоја прег 
 одговорише. „Не ће нам барен сметати у путу..</p> <p>Пред вече стиже гласник и донесе заповест 
Знаће се већ куда.{S} То ће им се већ у путу казати.{S} Напослетку нико не сме ни да пита.{S} З 
арима.{S} Притегнути ланци, — које му у путу заради веће сигурности наместише, — жуљали га, рук 
ши и крошњицу и крену из куће.</p> <p>У путу ретко с ким да се срела.{S} Ако би и срела пролази 
не сме ни да пита.{S} Заповест је да се путује и мора се путовати.</p> <p>— Ауф!...{S} Напријед 
а боље распали.{S} Са нагорених главања пухар се разасу по кући, треперећи, и поче падати и по  
о пушку.{S} Зашто није пуцао?...{S} Нек пуца, нека убије.{S} И то је лакше него кад је раставља 
елом!..</p> <p>Кадикада одјекне по који пуцањ из пушке.{S} Јато поплашених врана распе се са др 
је Цугсфирер бацио пушку.{S} Зашто није пуцао?...{S} Нек пуца, нека убије.{S} И то је лакше нег 
лободније протестирају, запретише да ће пуцати.</p> <p>У Мартиновој кући жестоко се сукобише са 
ку па њу.{S} Ако-крочи и и корак напред пуцаће Она се не покори.{S} Као <pb n="85" /> да није н 
и, озбиљни.{S} Ватра на огњишту прашти, пуцкара; весели пламен ускаче и узмахује својим црвеним 
зе.{S} Руше се кровови, крше се појате, пуцкарају плотови.{S} Блека, рика, мукање преплашених и 
ровлаче између изгорелих греда, немоћно пуцкарајући, избацив још по гдекоју варницу.{S} Од чита 
атна...</p> <p>Није ни довршио, а шамар пуче.{S} Први шамар након Симатове смрти.{S} Лакан, зап 
p> <p>Блека, мека, букање, рика, звекет пушака и бајонета, одмерено ударање старачких штапова о 
ну и по ноћи, изнад села расипао грохот пушака.{S} Чинило се као да се препуцава на оближњем бр 
рестано замотавају цигаре и пуше, пуше, пуше ...{S} Недалеко од њих, на простртим ћебетима, леж 
а, непрестано замотавају цигаре и пуше, пуше, пуше ...{S} Недалеко од њих, на простртим ћебетим 
ванкеса, непрестано замотавају цигаре и пуше, пуше, пуше ...{S} Недалеко од њих, на простртим ћ 
здрави Мартина који се парио уз ватру и пушио, рукова се с Мандом, погледа и на Матру.{S} Некак 
 некаква старинског система, а о рамену пушка.{S} Са дивљом радошћу људи који никада нису имали 
ране цесте, са натакнутим бајонетама на пушкама, иде читава компанија војника.{S} А по средини  
 га на суд.{S} Тројица војника са пуним пушкама пратили га кроз чаршију и допратили право до су 
авно нису имали, непрестано се играју с пушкама. и непрестано их загледају.{S} Сад сваки сам се 
о кући; затим одбацише струке са себе а пушке положише у крај.{S} Сви некако слични један друго 
јили две касарне, заробили три машинске пушке, одела, муниције.</p> <pb n="113" /> <p>Митра ник 
p> <p>Кадикада одјекне по који пуцањ из пушке.{S} Јато поплашених врана распе се са дрвећа и, с 
Лакан тек сада опази.{S} Наслонио се на пушку, уозбиљио се и мрко их гледа обојицу.</p> <p>Војн 
ке ораха.{S} А стрико Петар ће донети и пушку и, сигурно, још једну свиралу, онаку, каку је и п 
важно пође.{S} Цугсфирер, бесан, остави пушку у страну, ухвати је и стеже за рамена.{S} Удари ј 
 свршимо што треба.</p> <p>Петар остави пушку у крај и лагано, лењо спусти се на столицу.{S} Ње 
 <p>Предаде другу голуба, лагано напуни пушку, па суво одсече:</p> <p>— У име закона ти си ухап 
епокорност Цугсфирер је морао да напери пушку па њу.{S} Ако-крочи и и корак напред пуцаће Она с 
} Криво јој било што је Цугсфирер бацио пушку.{S} Зашто није пуцао?...{S} Нек пуца, нека убије. 
јој одмах веровали.{S} За два дана нису пуштали никога да оде и да види како јој је.{S} Тек тре 
е.</p> <p>— А кад ће доћи?{S} Кад ће га пушћати?</p> <p>Старица му прстима рашчешљала перчин и  
ир! — дрекну цуксфирер опоро и удари по пушци. — Да нијеси наша и да нијеси мати двојице војник 
струке, испод којих им провирују врхови пушчаних цеви, са набијеним капана до на очи.{S} Како у 
измрцварили, што се распевао кад је пао Пшемисел.{S} Нису веровали да је луд, називали га претв 
у, И залуд.{S} Никако не одговара...{S} Ра да није луда?...{S} Луда?...{S} А зар би се неко, са 
показала радује ли се или не.{S} Готово равнодушна.{S} Мирно укочено гледала је преда се када с 
им и живила....{S} Нико, <pb n="120" /> рад тога, није хтио да је чује ни да је види.</p> <p>Пе 
ми.</p> <p>Други дан потераше Лакана на рад. <hi>У царској кући</hi> нико не сме џаба јести; мо 
.</p> <p>Људи оставише послове, неће да раде ништа.{S} Само иду у Требиње, питају, распитују.{S 
 јој се као да ће посрнути, Официр јој, ради тога, понуди из своје чутуре коњака.{S} И то одби. 
де, у њезину кућу.{S} Ако је, сутрадан, ради тога и обесе, неће зажалити..{S} Први осветници, — 
S} Зато се расправе и водиле тек онако, ради обичаја.{S} Питало се и испитивало као од беде.{S} 
на Лакана.{S} А залуд.{S} Нема снаге да ради, нема.{S} Није било друге него да га опреми натраг 
у таоце или у прогонство, па нема ко да ради; неке се опет дућанџије затвориле у куће, па не см 
е Влади. — опет ће војник мирније, — па ради шта хоће.{S} Вазда јој даје, уписује зајмове.{S} О 
љен у Мађарску.</p> <p>— А мој бабо шта ради? — Живо упаде Лакан и погледа јој у очи. — Је ли м 
ући. <pb n="68" /></p> <p>— Зна Цар шта ради.</p> <p>— Кад умремо, како ће нас саранити?{S} К’о 
доктор, — рече кроз зубе. — Треба да се ради нешто.</p> <p>Како спомену доктора, сви <hi>болесн 
а сам изгубио и памет.{S} Гледам шта се ради, па ...{S} Остави !...{S} Не питај !... — И поче о 
когод преварио на слави, при пићу?{S} И ради младе веренице био је бесан.{S} Гунђао је, псовао, 
љага.{S} Почеше се узајамно окривљавати ради крађе.{S} Сад се тек нека мати сети детета па дози 
} Свак мисли да је јунак.{S} И бесни су ради тога, осиљени.{S} Вриштећи бесомучно, разуздано, г 
ни већ нису смели да гоне стоку на пашу ради њих.{S} Обично их ишла по тројица, по четворица за 
 се бринула о свим пословима.{S} Што су радиле, гледале су да што брже сврше.{S} Само да им ост 
ртарише.{S} Док је био млад, здрав, док радио и доносио у кућу, и бојала га се и привијала се у 
лубу за ногу....{S} Зар ниси и сам тако радио?...{S} Еј, еј!...{S} Колико си писама добио, а ко 
непрестано засукивао.</p> <p>— А шта ви радите, јаднице јадне ? — тихо, шапатом запита опазив М 
 оде и пријави тамничару.</p> <p>— Мора радити! — повика тамничар бесно. — Иначе неће јести.</p 
 ускомешаше.{S} Препадоше се.{S} Шта ће радити с њима?...{S} Коме их предати? ...{S} Није друге 
 поред свију опомена и грдња није могао радити као обично.{S} Три пута је посрћао од удараца и  
нило јој се да је он један једини прави радиша и једини паметан човек у свету.{S} Нико се не мо 
мана што им газда Пешикан продао <hi>за радише?</hi> Макар било и скупо не смета.{S} Само да се 
.</p> <p>— То је жито за оне који хране раднике, у виноградима, у пољу.{S} За вас нема.</p> <p> 
еричи у земљи.{S} У вароши затворише се радње, опет се оставише послови.{S} Куће се ките застав 
туда.</p> <p>Стара се Митра упути према радњи газде Пешикана.{S} Чим је почео рат, он је своју  
атим се нагло окрену и хтеде да униђе у радњу.</p> <p>— А ево и ми дошли у жито, наш лијепи газ 
} Измеђ сагнилих дасака провири каткада радознало остарели миш.{S} Погледа мало слободније, оди 
 небо и прекрсти се, задовољна и готово радосна, што је ипак у ње нешто остало и што ће моћи да 
ају <title>Српску химну</title>.{S} Све радосно, бесно и све као пијано.</p> <p>Сељаци су остав 
 испод очију.{S} Искезили крваве зубе и радосно се смешкају кад опазише своје.{S} Потрчаше у су 
љна и мирна, сва се стресе.{S} И некако радосно, нестрпљиво ухвати попа за пешеве од мантије и, 
>— Лакане!{S} Клаћемо Гарана! — узвикну радосно и замоли једног од комита да га закоље. — Вечер 
а очекују нешто необично, неки ванредно радостан дозгађај.{S} Чак се и деца умешала, мотају се  
иле комите, као да почела излуђивати од радости.{S} Са неколико стране почеле се разносити вест 
мах као да су се забунили.{S} Од велике радости нису знали шта ће.{S} Изненада неки потегоше ку 
у светину.</p> <p>Узвик нечувене, дивље радости разли се изнад тротоара и затрепери кроз ваздух 
 у руку и мирно пође вешалима.{S} Узвик радости опет се разли изнад згуснуте гомиле.{S} И смех, 
ргани, са помамном, лудом <pb n="53" /> радошћу ускачу према небу, заигравају се, раскошно раси 
система, а о рамену пушка.{S} Са дивљом радошћу људи који никада нису имали оружја у рукама, ил 
а ни узвикнула није, ни ичиjем показала радује ли се или не.{S} Готово равнодушна.{S} Мирно уко 
адити?{S} Зар се данас ико ичему толико радује колико хлебу?</p> <p>Митра га гледала, посматрал 
збарушене косе и разасу се по тлима.{S} Разасу се, рашчешља, па се опет поче умотавати у големо 
спали.{S} Са нагорених главања пухар се разасу по кући, треперећи, и поче падати и по домаћима  
о испаде сноп густе, разбарушене косе и разасу се по тлима.{S} Разасу се, рашчешља, па се опет  
усте помрчине. нагло испаде сноп густе, разбарушене косе и разасу се по тлима.{S} Разасу се, ра 
н жандар придржава у руци.{S} На широко разбацајући ногама и лено климајући својом великом глав 
ветнички прети према небу.{S} У трулој, разбацаној слами врапци почели да савијају гнезда, и по 
сам под старос’, — болано јекну Мартин, разбивши лулу о огњиште, а ситни јој комади разлетеше с 
 из животињских грла.{S} Почеше крхати, разбијати, палити.{S} Ударајући кундацима у врата и про 
лели да иду у друштву него посебице као разбијена војска.{S} Сад већ није било око њих жандара  
 креветаца, крајеви од ћебета и гуњева, разбијени бардаци, чутуре, поломљена бурад.{S} На неким 
 Једни вежу, док <pb n="25" /> се други разбише по кући да пребирају, травке.{S} Покупише вуну, 
говорити ?{S} Чиме их замамити ?</p> <p>Разбише се по целој чаршији да траже.{S} Наћи ће, зар,  
{S} Ибро Рашидовић, бекрија, крадљивац, разбојник и поверљива личност генерала Брауна, изађе пр 
 дајте, лопови једни!{S} Отимачи!...{S} Разбојници!...{S} Сина ми амо!...{S} Нећу ја да се моја 
астави мирније:</p> <p>— Тако се почеше разболевати један по један.{S} Узме га ватра, обнемогни 
амоте, од поруге, напослетку се озбиљно разболела.{S} Паде на постељу, занеможе.{S} Нису јој од 
је био у хапсу и како се разболео...{S} Разболео се?. ..{S} Кад?...{S} Од чега?...{S} Где?...{S 
, називали га претварилом, Трећи дан се разболео и умро.</p> <p>— А молим ти се, бако, да одем  
ајно каза како је био у хапсу и како се разболео...{S} Разболео се?. ..{S} Кад?...{S} Од чега?. 
о обичај да свако чељаде које се у селу разболи, макар од какве болести, види и обиђе.{S} Није  
 баш се окупили око огњишта, на коме се разбуктала ватра, и хтели да вечерају, — неко куцну на  
равији и снажнији људи запослили се око развалина.{S} Хоће што пре да озидају и <pb n="104" />  
 стрехама, <pb n="27" /> пробијеним или разваљеним крововима.{S} Појате посрнуле, сасуле се, ск 
о себи.{S} Пред очима као да му се мало разведри; поче се прибирати, освешћавати.{S} Погледа ок 
челе, као златни лептирови.{S} Лакан се развесели и поче да маше <pb n="83" /> рукама.{S} Покуш 
ед себе.{S} Затим се окрену жени и рече развлачећи:</p> <p>— А нема вајде од каве, Манде...{S}  
поче поп.{S} Оде најпре до врата, добро разгледа да нема ко око куће, да прислушкује.{S} Врну с 
а свакојаких.{S} Претурају их, премећу, разгледају, и никад као да не могу да нађу оно што им т 
ећи се с Талијанима.</p> <p>Кнез Матиша разгледао је карте једну по једну, мргодио се, мрморио  
илике.{S} Узгред је пажљиво завиривао и разгледао све куће сеоске.{S} Најзад се опет приповрати 
еним капана до на очи.{S} Како уљегоше, разгледаше најпре све по кући; затим одбацише струке са 
 је тихо, пажљиво, као да сама са собом разговара, како је они на пољу не би чули.{S} И, за чуд 
едно и друго.{S} Иду по соби, смеју се, разговарају.{S} Понеки тио, пригушено и запева.{S} Лака 
ану насред улице, закрче пролаз и мирно разговарају.{S} Нико несме да им се јави ни да их опоме 
лабој светлости лојанице, непрестано је разговарала сама са собом. <pb n="32" /> Чинило јој се  
 Јагода седили су на клупи пред кућом и разговарали.{S} Лакан је уверавао како ће му бабо, кад  
о да су били кивни једно на друго, нису разговарали готово ништа.{S} Тек ако које дете, пригњеч 
 с њим пред вратима магазе и нешто живо разговарао, размахујући рукама и гласно се смејући.</p> 
есећи, пође према старцу, који је нешто разговарао са протом.{S} Старац, опазив га, побожно се  
ви <hi>болесници </hi> који су шетали и разговарати, нагло се почеше влачити.{S} Брзо уредише х 
} Само да им остане што више времена за разговор.{S} А тада лепо скувају каву, седну једна уз д 
</p> <p>— А како ви? — запита да поведе разговор и да им се сит наслуша гласа. — Здрави ?</p> < 
ицу? — запита као узгред, тек да поведе разговор. — Здрав ?</p> <p>— Здрав, фала Богу.</p> <p>— 
{S} Није чудо ако се и у. болници повео разговор о њему.</p> <p>— Сад нам, ето, отимају и вуну. 
и на прагу. — И не упуштај се с никим у разговор...{S} И ником се не исповиједај...</p> <pb n=" 
авлији, Често оду преко пута да се мало разговоре.{S} Туже се како не знају шта ће са децом и њ 
Од читава села остале још неколике црне разгрејане зидине, остале још неколике неутрнуте греде, 
 домаћицу како се раширила пред кућом и разгрће некакво ђубре.{S} Долази му и као нека родица и 
биле.{S} Непрестано перу рубље, вешају, разгрћу; чисте посуђе; мету, распремају по авлији, Чест 
иде од куће до куће.{S} Само да што пре разда, да што <pb n="93" /> пре сврши!....{S} И како пр 
нешто.{S} Морао би и требао да их одмах разда, али не може.{S} Треба срце од челика, које би од 
 му из Стоца читав сноп карата да да их разда по селу.{S} Није шала дванаест црних карата!{S} Д 
изације и све поделили <pb n="64" /> и: раздали коме су они хтели и колико су хтели.{S} Некоји  
кућа и што их овуда гоне.</p> <p>Официр раздели чету на омање патроле и размести их по селу, на 
сада опазише, да групе нису правилно ни раздељене.{S} У једну групу допрла мати, а у другу дете 
/p> <p>Почеше се помаљати.{S} Одвојени, раздељени у омање групе.{S} Негде их нема него по двоји 
према селу.{S} И страшан, поразан узвик раздера застрашену гомилу.{S} Сељаци су својим очима гл 
ако гори.{S} Јаки, узбешњели пламенови, раздерани, растргани, са помамном, лудом <pb n="53" />  
— Марш! — дрекнуше војници, које као да раздражи његово јадиковање. — Ге вег!</p> <p>— Не дам ј 
траховала да га вриском или кукњавом не раздражи.{S} Зар да је изгрди, прокуне на данашњи дан?< 
има, падају као увреде и место да теше, раздражују.</p> <p>Затвори врата за собом, збаци торбу  
жнији раслабили се од врућине, клонули, раздрљили кошуље на прсима и заморено дахћу.{S} Понеко  
и му да ту стоји и чека док се гости не разиђу.</p> <p>Лакан се послушно измаче, седе на некакв 
и, цврче непрекидно.</p> <p>Касно су се разишли.{S} И све један по један.{S} Најпре се искрао г 
!</p> <p>— Хунд! — бесно подвикну један разјарен војник и са голом бајунетом устреми се на мало 
туче Лакана, — што се ретко дешавало, — разјуначила би се и изазивачки му изишла на мегдан.{S}  
зање оштри, несносни, заглушујући.{S} И разлежу се на далеко и тону у провидној помрчини.{S} Од 
 главњом удари по огњишту да се варнице разлетеше по уској кући. — Само ми их Бог дао и само ми 
ивши лулу о огњиште, а ситни јој комади разлетеше се куд који.</p> <p>Манда се тек сада освести 
се тамо у дно села, кроз хладан ваздух, разли се изнад кука и изгуби далеко, у пољу.{S} За њим  
S} Играју, ломе се, мотају.{S} Затим се разли као нека магла. танка провидна магла и као да хиљ 
пође вешалима.{S} Узвик радости опет се разли изнад згуснуте гомиле.{S} И смех, дивљи, необузда 
у.</p> <p>Узвик нечувене, дивље радости разли се изнад тротоара и затрепери кроз ваздух.{S} Као 
уварна домаћица !</p> <p>Мргуд хтеде да разложи и растумачи зашто је дошао.{S} Збуни се, саплет 
 мало закасни.{S} Напослетку кад му сви разлози нису могли помоћи, почне немоћно уздисати и лењ 
вратима магазе и нешто живо разговарао, размахујући рукама и гласно се смејући.</p> <p>Опазивши 
, да, по обичају. прода у вароши или да размени за шећер, каву, пирнач.{S} Ухвати и неколико ко 
>Официр раздели чету на омање патроле и размести их по селу, на неколико места.{S} Уза сваку па 
едни харали по Мргудовој кући, други се размилели по селу.{S} Опет запевке, узвици, помагњава.{ 
уби га у чело.{S} Застаде мало и као да размисли.{S} Па се опет наге и пољуби га у уста. </p> < 
ке под силах, па као да о нечем крупном размишљају.{S} Ни један да се усуди и да погледа на кућ 
а него поднимљена седела крај огњишта и размишљала о синовима, прену се.{S} Ослухну.{S} Познаје 
миловање?</p> <p>Дуго, дуго седела је и размишљала.{S} Напослетку, — шта ће? — лагано се придиж 
Ко може забранити?...</p> <p>Без икаква размишљања диже се и крену пут Мостара.{S} Нит је тражи 
истрајнија и најнежнија тешитељка.{S} И разне, утешљиве речи познаника и пријатеља често у овак 
шити?</p> <p>Затим причају једна другој разне приче о њима.{S} Присећа се једна, присећа се дру 
какав свој тропар, састављен из стотину разних тропара и кондака.</p> <p>— Спаси Христе и помил 
адости.{S} Са неколико стране почеле се разносити вести, како се читаве чете комита раштркале п 
ану; затим изброје другу, трећу.{S} Све разредише у неколико група.{S} А свака група треба да и 
 дуси приредили оргије, бесне, и њихова разуздана вриска као да испуњава мрачно и хладно вече.< 
.{S} Били су сами.{S} И весели, весели, разуздани готово.{S} Као изопијани сватови.{S} Чини се  
и тога, осиљени.{S} Вриштећи бесомучно, разуздано, гурајући се, вребају као грабљиве звери: неб 
б? — мрмља председник тише, да се једва разуме. — Зашто?</p> <p>— Па....{S} Да га храним.</p> < 
е саге изнад њега, усиљавајући се да га разуме.{S} Не разумеде ништа.</p> <p>— Сви смо ми хапсе 
 <p>Манда се тек сада освести, тек сада разумеде.{S} И нека силна, необуздана срџба обузе је.{S 
ега, усиљавајући се да га разуме.{S} Не разумеде ништа.</p> <p>— Сви смо ми хапсеници, — одгово 
икаве очи према њему.{S} Као да га није разумела па хтела да види: шта то пита?{S} Зар <hi>он</ 
 да је прислушкивао тешко би могао ишта разумети.{S} Сви су говорили шапатом и тек понека реч а 
млеко нек се даје.{S} Редовно.</p> <p>— Разумијем.</p> <p>Доктор лагано узмахну главом и изађе  
к му некако одебљао, па никако да му се разуму речи.</p> <p>— Хвала Богу, брате...{S} Имо си ве 
 ни ми празних тораба.</p> <p>Донесе се ракија, поче се наздрављати.{S} Први започе поп.{S} Оде 
е се и перу бурад да се што више вина и ракије изнесе пред <hi>браћу</hi> у кућама запослене до 
 марама и сапун.{S} Па још и једну боцу ракије да му протури и који паклић дувана.{S} Стари је  
 масло.{S} Негде наиђоше и на бардак са ракијом.{S} Замало се не потукоше око њега.{S} Салетише 
мотити!</p> <p>Дохвати из торбе боцу са ракијом коју је била наменила њему, натегну њоме и отпи 
тац Лаканов, домаћин, стајао је и нудио ракијом.{S} Једну чутуру гурнуо међу њих и мукло их наг 
а на вешала, а они застали да попију по ракију, мирно се ижљубили с оним што остају... „Збогом. 
нуо, а нечија снажна рука дохвати га за раме.{S} Стрико Петар прикрао му се иза леђа, па га узе 
леба, гурну Лакану у руку, па га узе за раме и изведе пред кућу.{S} Нареди му да ту стоји и чек 
ичку бол...{S} Малаксала клону Митри на раме и мукло јаукну:</p> <p>— Јадни меј Јуре!{S} Куку м 
екрштене руке на прсима, упрти торбу на раме, прихвати кокоши и крошњицу и крену из куће.</p> < 
удала, — подругну се онај и баци мех на раме. — А требају ли ти новци? . ..{S} Узми па продај г 
ви пушку у страну, ухвати је и стеже за рамена.{S} Удари једном, двапут, трипут.{S} Па ја љутит 
} Она спустила рањаве, завезане руке на рамена свог малог Лакана који се прибио уз своје овце,  
у, чија је глава једва извиривала измеђ рамена а чађави бркови, које је нарочито неговао и спус 
са дугим перчином који му се спуштао до рамена, био им харамбаша.{S} Чим угледа попа који је се 
 се уморио? — запита некако суво, преко рамена.</p> <p>— Нисам.</p> <p>— А јесу ли овце сите?</ 
це низ брдо, пребаци кратко гуњче преко рамена и, засецајући ножићем у млада стабла јасика и бр 
p>Затвори врата за собом, збаци торбу с рамена и, малаксавши на оближњи креветац, загњури главу 
ни кавез.{S} Затим скиде празну торбу с рамена, седе покрај огњишта и поче се протезати:</p> <p 
 мисли на болесника.{S} Слегао је мирно раменима и хладно одговорио:</p> <p>— А што ћу му ја У. 
угачко, увек му се вијорили и падали по раменима.{S} У први мах није се могло познати: добар ли 
ајонет, некаква старинског система, а о рамену пушка.{S} Са дивљом радошћу људи који никада нис 
<p>Он намигну на Јагоду и потепша је по рамену:</p> <p>— Но..</p> <p>Међутим неки војници одвој 
 изгубити.</p> <p>У вече се Лакан врати раније са хајваном.{S} Под пазухом носио је мршавог, си 
шта се око ње догађа.</p> <p>Други дан, рано, придигоше се многи да крену у Требиње.{S} Сваки п 
о, на што ли си спала!</p> <p>Сутрадан, рано, звоно су однели из села.</p> </div> <div type="ch 
_C2"> <head>II.</head> <p>Негде у зору, рано, оштар врисак проби се тамо у дно села, кроз хлада 
 — опет ће Митра, тешећи је. — За сваку рану има и понеки лијек....</p> <p>— А какве ми фајде о 
то се не да расплакати.{S} Она спустила рањаве, завезане руке на рамена свог малог Лакана који  
дрхта и окрену главу да га не гледа.{S} Рањавим рукама поче око себе да тражи Лакана, као да би 
 Старица опази нечији голем, црн палац, рањен, искрвављен; надуо се као кабасти, мрки паук и не 
 Јуре или Ивица... не знам који... лежи рањен или ... сачувај Госпе блажена, или ...</p> <p>— Н 
а, савио у дио постеље у риче, риче као рањеник.</p> <p>Доктор бледуњаво, голобрадо момче, хитн 
 гомила тромо и лено ваља, љуља, некако рањенички стењући.{S} До мало па се почеше распознавати 
о вече.</p> <p>Изненада све се унаоколо расветли.{S} Силна, јака светлост прели се, расу по пољ 
p>Лакан и комита донесоше одерана овна, расекоше, приставише на ватру у велики котао.{S} У селу 
агано окрену и, побожно се прекрстивши, расече неколика комада хлеба.{S} И њих донесе.{S} Затим 
Често се, по дану и по ноћи, изнад села расипао грохот пушака.{S} Чинило се као да се препуцава 
ачу према небу, заигравају се, раскошно расипљући на све стране ситне, светле варнице, — које к 
 писну и изгуби се негде међу мрачним и раскиданим литицама.{S} И као да се црн траг расу за њо 
 му, по оштром песку затандркаше стара, расклимана кола, у којима се гони варошко ђубре.{S} Коч 
и од дасака.{S} Мали. ниски прозорчићи, расклимани; врата тесна, искривљена.{S} Испод врата изр 
ругу:{S} Лакан сакрива главу а он би да раскопа трбух и црева да извуче.{S} И залуд се Лакан бр 
 Вахмајстор, који је предводио жандаре, раскорачи се пред кућом и снажно подвикну:</p> <p>— Пет 
и очи угледа буцмастог војника, како се раскорачио, запалио <pb n="82" /> цигару, па прича нека 
дошћу ускачу према небу, заигравају се, раскошно расипљући на све стране ситне, светле варнице, 
зачудили се сељани.{S} У некој великој, раскошно осветљеној соби окупили се најкрупњи људи.{S}  
роле због њега?....{S} Готово на сваком раскршћу они замене једни друге.{S} А он, сиромах, иде  
на сунцу и чекали.{S} И они најснажнији раслабили се од врућине, клонули, раздрљили кошуље на п 
 биље, поче дувати из све снаге да боље распали.{S} Са нагорених главања пухар се разасу по кућ 
уцањ из пушке.{S} Јато поплашених врана распе се са дрвећа и, са заглушујућим грактањем, изгуби 
 мртав, Стражари га измрцварили, што се распевао кад је пао Пшемисел.{S} Нису веровали да је лу 
ољакају.{S} Сам оде, погледа болесника, распита се за здравље.{S} Ако види да болест није озбиљ 
е ништа.{S} Само иду у Требиње, питају, распитују.{S} Неки се одметну и до комита, у планину, д 
ара Митра што се још држи, што се не да расплакати.{S} Она спустила рањаве, завезане руке на ра 
енички стењући.{S} До мало па се почеше распознавати прилике.{S} Ено старог, згуренога попа Лук 
епо чујем глас кога од њих двојице... и распознајем...{S} Јечи и зове... „Ах, мила мајко!“...</ 
" /> светлости у мрак, није могао одмах распознати ни сагледати, опружише према њему дугачке, б 
 Ето видићеш</p> <p>Један очајан врисак располегну се кроз авлију, жена се заљуља и посрну.{S}  
е своју велику кућу бесплатно ставио на расположење аустријским официрима.{S} Они га и штитили. 
— Претвара се.{S} Лаже.{S} Сјутра му је расправа на суду, па би да одгоди....</p> <p>Војник се  
пријавама веровали су слепо.{S} Зато се расправе и водиле тек онако, ради обичаја.{S} Питало се 
е, вешају, разгрћу; чисте посуђе; мету, распремају по авлији, Често оду преко пута да се мало р 
 око огњишта.{S} Лагано се саге, рукама распрете ватру на огњишту и, набацивши још двије три би 
.{S} И ко зна да ли би се и сестре теже раставиле!{S} Манда загрлила и Митру и Лакана, па готов 
но, нека не растављају.{S} Они се не ће раставити<pb n="56" /> ни милом ни силом.{S} У оном оча 
ека убије.{S} И то је лакше него кад је раставља од њезина детета.{S} И што ће бити с њиме?...{ 
ће убијати, нека убију заједно, нека не растављају.{S} Они се не ће раставити<pb n="56" /> ни м 
а, након неколико опомена, почеше да се растављају.</p> <p>Стара Митра, и ако је желела, никако 
и и нипошто, ни за живу главу, не би се растала с њима.{S} А сад мора да даје не једну него гот 
о, принесе га на прса, пољуби, па нагло раствори и као да поче читати.</p> <p>— А шта пише? — з 
 јер има паре...{S} Ено га окитио кућу, растворио врата, довео свираче, изнио вино Ено свак јед 
а; хрзање истераних и усплахирених коња растолеже се кроз читаво село, одјекује измеђ планина и 
 страна, настави још јаче :</p> <p>— Да расточатсја врази јего и на спашеније наше держава непо 
} Јаки, узбешњели пламенови, раздерани, растргани, са помамном, лудом <pb n="53" /> радошћу уск 
ини.{S} Одбијају се о брда и клисуре и, растркани, опет се приповраћају.{S} Изгледа као да ноћн 
 зашто да се сневесели пред њима, да их растужује?{S} Нека их, нек се веселе док им је до весељ 
аћица !</p> <p>Мргуд хтеде да разложи и растумачи зашто је дошао.{S} Збуни се, саплете и стаде  
свакоме, — опет ће Петар, желећи да јој растумачи, да је увери. — У српској је држави тако...{S 
рнуле, сасуле се, скрхале.{S} По авлији растурени, изломљени остатци од каната, креветаца, крај 
етли.{S} Силна, јака светлост прели се, расу по пољу, по брду, по шуми.{S} Многи, престрављени, 
даним литицама.{S} И као да се црн траг расу за њом кроз ону полутаму и пови се над узнемиреним 
 фесова гори им у сунцу као голем бокор расцветаних макова; широки, шарени копарани, вени злато 
 кровове и крше, лупају, секу.</p> <p>— Рат је објављен! ...{S} Живио рат!...{S} На вјешала Срб 
 би се ... ех...{S} Проклети и несретни рат кад ли ће се свршити?</p> <p>Затим причају једна др 
а радњи газде Пешикана.{S} Чим је почео рат, он је своју велику кућу бесплатно ставио на распол 
</p> <p>— Рат је објављен! ...{S} Живио рат!...{S} На вјешала Србе! . . .</p> <p>Старог Мргуда  
екако тих дана. — као и за време читава рата, — између главних личности у земљи, о којима се на 
Гора и трава дигнуће се на нас.{S} Биће рата и биће окршаја.</p> <p>Погледа на Лакана па умукну 
ој је сусрет био врло неугодан.{S} Ибро Рашидовић, бекрија, крадљивац, разбојник и поверљива ли 
у руку.{S} Још се једном окрете матери, рашири руке и загрли је.{S} Па истрча пред кућу и крену 
била Симатова мајко!</p> <p>Стара Митра рашири руке и поче да грли једнога по једнога.{S} Ето,  
 Јуретина.{S} Ено види домаћицу како се раширила пред кућом и разгрће некакво ђубре.{S} Долази  
ржати.{S} Јаке вилице некако им испале, рашириле се и нешто као да непрестана ршти, меље међу њ 
е окитили побацаше на војнике.{S} Једни рашириле руке те почели да грде и љубе кога год ухвате. 
ински.</p> <p>— Да их потражим ?....{S} Рашта?....</p> <p>И Петар је зачуђено погледа.</p> <p>— 
и им затворени.{S} Шта је то с њима?{S} Рашта је?....{S} Бог зна да је некако зло по њихову гла 
сио.{S} У њих ми не дирајте!</p> <p>— А рашта? — засмеја се харамбаша. <pb n="115" /> — Ја сам  
осити вести, како се читаве чете комита раштркале по горама.{S} Чак причају и где се појавила и 
 могне држати.</p> <p>Ишли су у нереду, раштркани.{S} Као да су били кивни једно на друго, нису 
осе и разасу се по тлима.{S} Разасу се, рашчешља, па се опет поче умотавати у големо клупче, у  
 очисти, скиде капицу с главе и прстима рашчешља косу.{S} Знао је да ће сад, изненада, иза какв 
е га пушћати?</p> <p>Старица му прстима рашчешљала перчин и као да поче нешто тражити, требити  
 о веригама а у коме се кува вечера.{S} Рашчупан одсев заиграва по мрким лицима сељака, склизне 
ама деца.{S} Неколико времешнијих жена, рашчупане, прљаве, неуређене, изгледале су такођер као  
диле, па се извукле из кућа.{S} Прљаве, рашчупане, јадне.{S} Погурене готово до земље, полуглас 
 Куће са одваљеним вратима и прозорима, рашчупаним стрехама, <pb n="27" /> пробијеним или разва 
бољеним уснама и крњавим зубима.{S} Ено рашчупаних брчина на којима се увек жуте по неколике пр 
скоше се, приљубише као у неком очајном рвању, где би да се угуше, смељаве.{S} Зарили једно дру 
 није се могло познати: добар ли је или рђав човек.{S} Није био ни љубааан ни суров.{S} Госте ј 
 какве су им старешине?...{S} Добре или рђаве?...“ Кад би били близу, нашла би мајка и капетана 
ри, снажно их удари обе, гурну Лакана у ребра и сурово избаци:</p> <p>— Иди!</p> <p>Лакан је, с 
жандара, да га тешким кундаком грухне у ребра и да, псујући и претећи, опомене на ред.{S} Многи 
бра и да, псујући и претећи, опомене на ред.{S} Многи посрне под ударцем тупо јаукнувши, многи  
 — мртав.</p> <p>За старцем је дошао на ред Симат.{S} Није дао да му вежу очи.{S} Не боји се он 
амо душа у носу што се држи</p> <p>Дође ред и на Швабу...{S} Може ли још годину протегнути?...{ 
еко доба, командант подвикну да се мора редати и једва, након неколико опомена, почеше да се ра 
е пази.{S} И њему млеко нек се даје.{S} Редовно.</p> <p>— Разумијем.</p> <p>Доктор лагано узмах 
ци.{S} Опипа торбу да види: је ли све у реду?{S} И лагано, лагано крену низ чаршију.</p> <p>Чар 
њима је и познала, да сад нешто „није у реду“.{S} Макар се и мучила мало, и патила и она и Лака 
ав.{S} За официром војници, по четири у реду.{S} Од многог неспавања подбули, готово помодрили  
зашто.</p> <p>Врисак све јачи, оштрији, реже, пар, ваздух.{S} Није сад једно грло, усамљено, сл 
поздравивши се с њима, сасвим им хладно рекао да крену за њима.</p> <p>— А јесу ли то <hi>наши< 
ар. — Отишао официр међу таоце и лијепо рекао : „Сјутра ћемо шесторицу објесити.{S} Будите спре 
гар — Отишао официр међу таоце и лијепо рекао „Сјутра ћемо шесторицу објесити.{S} Будите спремн 
гледала, посматрала и није знала шта да рекне.{S} Па и то су <hi>царски</hi> хлебови, прави <hi 
.{S} И парница му свршена.{S} Три гласа рекоше да „није крив“ а два су тврдила да је „крив“ Већ 
гао убрајати у те срећнике.{S} Шта више рекоше му, да може одмах да иде кући.{S} И парница му с 
да комадића хлеба, — узмешан кукуруз са ресом од лесковине, — и један скамењен, зачађао комадић 
 кашње, готово непрестано био у бунилу; ретко кад да се освештавао и то на кратко време.{S} Чес 
ори залепљени јастуцима, грудњацима.{S} Ретко из кога димњака да се извије дим.{S} Ретко где да 
ткако му мати умрла те остао сироче.{S} Ретко кад и да се осмехнуо на њега.{S} Он се уопште рет 
ко из кога димњака да се извије дим.{S} Ретко где да залаје кер.</p> <p>По уској, прашњавој цес 
тих.{S} Чак и поп Лука, који у ово доба ретко излази из куће, дошао и помешао се међу њих.{S} С 
 Симат пошао да истуче Лакана, — што се ретко дешавало, — разјуначила би се и изазивачки му изи 
да се осмехнуо на њега.{S} Он се уопште ретко смејао ити само десном усном која би се неприметн 
е.{S} Што је било потрошило се у путу и ретко још у кога да би се могло наћи покоја прегршт бра 
ао да и сами осећали своју немоћ, па су ретко и навраћали.{S} И сад су били љубазнији, питомији 
крошњицу и крену из куће.</p> <p>У путу ретко с ким да се срела.{S} Ако би и срела пролазила је 
би га у уста. </p> <p>— Хајде, сједи! — реће му указујући на ниску столичицу, — а имаћемо време 
и одсад тако умре, ни за њега се не сме рећи да је умро од глади.{S} У овој земљи свак има да ј 
b n="115" /> — Ја сам мислио да ћеш нам рећи, да баш њих тражимо.</p> <p>— Ја сам се заклела. д 
да га заглаваре.{S} Зар није могао лепо рећи. „нећу ја, браћо.{S} Бирајте другога“.{S} И сад би 
S} Сви су говорили шапатом и тек понека реч ако би се омакла гласније, па и њу би намах пригуши 
, брзо прекида једна другу, уплеће се у реч, <pb n="62" /> жељна да пре исприча.{S} Манда је са 
 гледа, сметено одговара.{S} За голуба, рече, да је више него сигуран да је голуб писмоноша.{S} 
сио је мршавог, сивкастог голуба, кога, рече, домамише чобани у брдо на мрвице и ухватише као о 
осито се исправи, пруживши руке напред, рече Вахмајстору:</p> <p>— Вежи! </p> </div> <div type= 
} Ови се брзо постројише и укрутише.{S} Рече им неколико опорих ријечи, припрети, па пође Митри 
ити.</p> <p>— Ево ти позивке са суда, — рече некако невесело. -— И теби, и Јагоди и готово <pb  
b n="75" /> <p>— Но данас ћеш на суд, — рече. — Не помаже претварање.{S} До два дана ћемо те об 
/p> <p>— Хајдете тамо па се забавите, — рече им мекше. — А мене оставите сану...{S} Уморна сам, 
/p> <p>— А и ја сам теби нешто донио, — рече и ђавољасто намигну.</p> <p>— Мени ?</p> <p>— Уште 
:</p> <p>— А сјутра вам носе и звоно, — рече некако кроз зубе, окренув се Манди.</p> <p>— Звоно 
ваоника.</p> <p>— А сада ће и доктор, — рече кроз зубе. — Треба да се ради нешто.</p> <p>Како с 
ског кнеза, који је седео пред кућом, и рече опоро:</p> <p>— Чувај је!{S} Недај никуд да иде!.. 
се ја за њега.</p> <p>Па пође вратима и рече мекше:</p> <p>— Продаћу три овна...{S} Треба и мен 
....</p> <p>Намигну потајно на тумача и рече да запита: а какво је писмо ономадне добио по овом 
е одговори..{S} А он се окрену Јагоди и рече достојанствено:</p> <p>— А теби ће твој из Мађарск 
и поред себе.{S} Затим се окрену жени и рече развлачећи:</p> <p>— А нема вајде од каве, Манде.. 
> <p>Дошав у дрвењару окрену се Митри и рече шапатом:</p> <p>— Јагода је на умору...{S} Отиђи и 
 Нико није био.{S} Опет се приповрати и рече тише:</p> <p>— А данас ће, кажу, петорицу објесити 
ко је данас.</p> <p>Јагода одиже крст и рече мекше:</p> <p>— А добар је био, добар....{S} Није  
, сметено. пружи јој руку при поласку и рече „збогом“.{S} А кад она пригрли руку и опет манито  
на.</p> <p>— Ја сам ухапшена, а није он рече одлучно.</p> <p>— Ти нам не требаш....</p> <p>— Мо 
не верује или, неће да верује у кнежеве речи.</p> <p>— Еј несретан ти ли сам под старос’, — бол 
нежнија тешитељка.{S} И разне, утешљиве речи познаника и пријатеља често у овако свечаним часов 
ин, који је застао на прагу и чуо задње речи, благо је прекори:</p> <p>— Због твога језика, Ман 
.{S} И некако несвесно, не проговоривши речи, пружи му руку.</p> <p>— Не оцрни ми образа кукњав 
како одебљао, па никако да му се разуму речи.</p> <p>— Хвала Богу, брате...{S} Имо си велику ва 
ојима се гони варошко ђубре.{S} Кочијаш Реџо, певајући из свега гласа, удара по десном кољу, ко 
ла да је „крив“ Већином од једног гласа решен је.</p> <p>Одмах с вечери кренуо је кући. </p> </ 
о, са и мало памети, овако држао?...{S} Решише да је узму измеђ себе и да је отпрате кући.{S} У 
 стока немирнија.{S} Блека, рика, мека, рзање оштри, несносни, заглушујући.{S} И разлежу се на  
лно и очајнички.{S} Али ни једне једите ријечи не изусти.{S} Он се зар бојао да је не уплаши не 
 и укрутише.{S} Рече им неколико опорих ријечи, припрети, па пође Митри, којој шибала крв из об 
ја, у толико стока немирнија.{S} Блека, рика, мека, рзање оштри, несносни, заглушујући.{S} И ра 
се појате, пуцкарају плотови.{S} Блека, рика, мукање преплашених и узнемирених оваца, коза, гов 
год одмени.</p> <p>Блека, мека, букање, рика, звекет пушака и бајонета, одмерено ударање старач 
е, од бола, савио у дио постеље у риче, риче као рањеник.</p> <p>Доктор бледуњаво, голобрадо мо 
е па се, од бола, савио у дио постеље у риче, риче као рањеник.</p> <p>Доктор бледуњаво, голобр 
очека Главозија па и он запали цигар. — Роба сад тридесетроструко скушља а он им уз о за стару  
ad>X.</head> <p>Жандари почеше одмах да робе и. плене и по кућама.{S} Где год шта бакарно нађу  
репио је и подрхтавао као да га шаљу на робију.{S} Кад би му Манда напоменула како мора ићи, на 
 А ја сам чуо да је Пешикан покупио сву робу из дућана оних бакала који му били дужни, па их уз 
нос обрастао у браду а на челу му никли рогови.{S} И све почело да се љуња, љуња, тресе.{S} И о 
лижем овну и лако га куцну штапићем: по рогу.</p> <p>— Еј Гаране, Гаране!...{S} Што си толико и 
м.{S} Стара, чисмена домаћица као да се родила са неким стварима у кући и нипошто, ни за живу г 
 некакво ђубре.{S} Долази му и као нека родица и вазда се с њим лепо пазила.{S} Већ га угледала 
памет то не прима.{S} Ко ти је душманин роду и племену и ко чини зла, не смијеш га волити....{S 
{S} Сви некако слични један другоме као рођена браћа.{S} Окошти, мршави, — ни један као да нема 
> <p>— Брата не смијеш осветити?....{S} Рођеног?</p> <p>Исправила се, укочила, бледа и испијена 
пријатности, почне да јој предбацује да ропће.{S} Вели да јој додијао те жели да га се куртариш 
де па макар на дан...{S} И јадни Мартин ропће, непрестано ропће све док не крене.{S} Ипак при п 
...{S} И јадни Мартин ропће, непрестано ропће све док не крене.{S} Ипак при поласку потапше <pb 
наздрављају једни другима....{S} Велике рпе колача, хлепчића, печених гусака и ћурана, шунке, с 
рица је само могла да види једну грбаву рпу аљина, скушљаних, згњечених, издераних.{S} И неколи 
 него су икада биле.{S} Непрестано перу рубље, вешају, разгрћу; чисте посуђе; мету, распремају  
 видео није.{S} Неки обучени у војничко руво, неки у цивилу, неки измешали и једно и друго.{S}  
— Па ти је и немаш, — дочека Јагода као ругајућ се и поче премештати игле. — Да имаш и показ’о  
ше га.{S} Мислила је зар да је дошао да ружи и да прокуне.{S} И претрнула.{S} Хтела би да бежи, 
 види спава ли мирно, да се не трза, да ружне снове не снива?..{S} Ко ће га пред зору прекрстит 
 се један на другога, окосе се, да опет рују, траже, пребирају.{S} Затим почеше викати, прозива 
— Ја сам се заклела. да ће само Петрова рука Симата осветити.{S} Нека још поживе, док се он вра 
е, људски ни отпочинуо, а нечија снажна рука дохвати га за раме.{S} Стрико Петар прикрао му се  
 греда очајно стрши у вис као нека црна рука која осветнички прети према небу.{S} У трулој, раз 
ће бити од њега?..{S} Јуре му био десна рука.{S} С Јуром се поносио....</p> <p>Заборави на час  
ли.{S} Чак су и отимали један другом из рука, испред уста.</p> <p>Док су једни харали по Мргудо 
а?</p> <p>— Није.</p> <p>— Није?</p> <p>Рука му задрхта и он је упустио у крило, са запаљеном ц 
и понуди завој.{S} Митра одби.{S} Опара рукав са некакве старе кошуље и пружи Јагоди да јој при 
како немоћно корача-Руке му чак и преко рукава везане ланцима који још из даљега ситно, ситно ј 
саплела око нога; само непослушни, дуги рукави лепршају као поломљена крила и туку га по бедрам 
де за дрвећем.</p> <p>Лакан отра образе рукавом, опипа јабуке за појасом, и мирно крену даље.{S 
седиште око огњишта.{S} Лагано се саге, рукама распрете ватру на огњишту и, набацивши још двије 
{S} Снажно стиште зубе и уста поклопи . рукама, бојећи се да не писне, да се не ода.{S} Зар пре 
 развесели и поче да маше <pb n="83" /> рукама.{S} Покуша да хвата.{S} Изненада са стране, из г 
а на њега.{S} Без ичега, голих руку.{S} Рукама прихвати за бајонету и покуша да је отме.{S} А и 
 потрча међу овце и обгрли Гарана обема рукама.</p> <p>— Гаране мој!...{S} Гаране мој!</p> <p>— 
 према шуми.{S} Стидљиво сакривају прса рукама, прикупљају хаљине око себе и трче, трче.{S} Исп 
ље у воду ! — засмеја се Ибро и затапша рукама.</p> <p>Кола прођоше.{S} Старица је само могла д 
 или на трави; неке бабе селе, обгрнуле рукама кољена па се лагано њишу и дремају.{S} Жена у гр 
острешила се крај огњишта, подбочила се рукама о кукове, и нагевши се према жкндарима, пита пор 
{S} Неки се само савили, поклопили лице рукама и плачу.{S} А неки стоје скамењени, ћуте.{S} Гле 
рци осуше се и он опет посрну, пипајући рукама по прљавој земљи, јечећи, цвилећи.{S} Затим га п 
зе и нешто живо разговарао, размахујући рукама и гласно се смејући.</p> <p>Опазивши старицу, Пе 
мењени, срећни.{S} Смејући се и тапшући рукама, опколише је са обе стране.</p> <p>— Добро дошла 
окрену главу да га не гледа.{S} Рањавим рукама поче око себе да тражи Лакана, као да би да се у 
кан је, са обореном главом и са везаним рукама на прсима, тромо и уморно ишао пред жандарима.{S 
ћу људи који никада нису имали оружја у рукама, или га одавно нису имали, непрестано се играју  
 прашак!..{S} И њезин Лакан да остане у рукама таких људи!..{S} Да га баба и не види и не омилу 
нио да се обреде, док другу пуну држи у рукама и некако лагано, пажљиво милује је.</p> <p>— Ја  
иво отра око уста, обујми Петрову главу рукама и пољуби га у чело.{S} Застаде мало и као да раз 
бе.{S} Оборили главе, сабље придржавају рукама, иду некако лагано, несигурно, као да су недавно 
о, морао да једе...{S} Она само одмахну рукама, привуче га себи и позва да вечерају. </p> </div 
веће сигурности наместише, — жуљали га, руке у лактовима све јаче бољеле.{S} И ако се нико не ш 
 <p>Она, трепнувши, снажно га стиште за руке, продрмуса њима и некако оштро прошапта:</p> <p>—  
на нас-гледати</p> <p>Па задовољно трља руке и смешка се:</p> <p>— Ех среће!{S} Доживиће се дан 
 па пође Митри, којој шибала крв из обе руке, и понуди завој.{S} Митра одби.{S} Опара рукав са  
, опружише према њему дугачке, блатњаве руке и дадоше му мало труле, смрдљиве сламе.{S} Сламу п 
а!...{S} Опружио своје големе, грамзиве руке са големим, оштрим панџама.{S} И хоће да стисне, д 
вити.{S} Очајно запомагајући пружала је руке према њима, преклињала да јој се смилују.{S} Једва 
м загази у блато, посрну, док га нечије руке не прихватише и не посадише на тле.{S} Неколицина  
 побацаше на војнике.{S} Једни рашириле руке те почели да грде и љубе кога год ухвате.{S} Неки  
акати.{S} Она спустила рањаве, завезане руке на рамена свог малог Лакана који се прибио уз свој 
реклопи према истоку, држећи прекрштене руке на прсима, упрти торбу на раме, прихвати кокоши и  
карте, да знате.</p> <p>Манди малаксаше руке низ бедре.{S} Големи трбух као да јој заигра, сва  
една другој, — откако се Митри зацелише руке, — одмењивала, заједно се бринула о свим пословима 
а, неке из војске, као инвалиде.{S} Без руке, без ноге, без ока.{S} Сви ослабили, изнурени.{S}  
на, на жену, на дете.{S} Комад хљеба из руке отме, убије овна, козу, кокош; отме све на што наи 
н, који никад није волио издати паре из руке а да их не <hi>олаје</hi>. — А оклен?</p> <p>— Окл 
p>И Манда се спусти на столицу.{S} Сави руке у крило и обори главу.{S} Сузе су још непрестано т 
читав свет.{S} Поче према кнезу, опружи руке и готово кидиса на њега:</p> <p>— Дијете ми моје д 
ено, плашљиво.{S} Оборили главе, турили руке под силах, па као да о нечем крупном размишљају.{S 
{S} Још се једном окрете матери, рашири руке и загрли је.{S} Па истрча пред кућу и крену међу в 
матова мајко!</p> <p>Стара Митра рашири руке и поче да грли једнога по једнога.{S} Ето, Бог дао 
осмехну.{S} Измаче се на леђа и, држећи руке на појасу, мирно их дворила све док нису вечерали. 
ред кућу, поносито се исправи, пруживши руке напред, рече Вахмајстору:</p> <p>— Вежи! </p> </di 
е у кућу, окрену лице зиду и, укрстивши руке испред очију, наслони главу на њих.{S} Бризну у пл 
ви уозбиљени, оштри, љутити.{S} Пуне им руке списа и хартија свакојаких.{S} Претурају их, преме 
ична жеља да свиралу види, да је узме у руке.</p> <p>— А ђе ти је свирала? — запита брзо и поми 
...</p> <p>Лакан се саго да је пољуби у руке, али се она отрже и строго, забринуто загледа му с 
на оближњи креветац, загњури главу међу руке.</p> <pb n="43" /> <p>— Симате, миловање материно! 
.{S} Са најгрубљим претњама, пружали су руке, гурали се, псовали.{S} Чак су и отимали један дру 
гуренога попа Луке, како немоћно корача-Руке му чак и преко рукава везане ланцима који још из д 
Мартина који се парио уз ватру и пушио, рукова се с Мандом, погледа и на Матру.{S} Некако му ми 
 боје ...</p> <p>Брже боље поклопи уста руком и занеми.{S} Опет му се причини као да нешто на п 
а да малаксава, да посрће.{S} Ухвати се руком за младо, оближње дрво и, придржавајући се, спуст 
 фини...{S} Баш за те...</p> <p>Маши се руком под главу и извади два мала, бела, болничка хлеби 
ла.{S} Већ га угледала и весело му маше руком.{S} А он одма малакса.{S} Дође му да се врати кућ 
и, ако можеш! </p> <p>Изненада се удари руком по челу и и дохвати чибук.</p> <p>— А погоди шта  
зненада, кадидад, Манда стрекне и удари руком по колену,</p> <p>— Сачувај Госпе!...{S} Не дај Г 
шчад једна ! — узвикну пакосно _и удари руком по колену. — Ко зна какви су то људи!..{S} Кад их 
..{S} Не питај !... — И поче одмахивати руком као да неко навалио с питањима а он се брани и не 
с ситан и утањен.{S} А кад јој дрхтавом руком пружи причест и саге се да је пољуби у чело, две  
— тихо проговори Митра и мршавом, сувом руком показа на мехове с кајмаком и маслом.</p> <p>— Св 
е панџе у месо.{S} Лакан измахне једном руком а он би да зграби другу:{S} Лакан сакрива главу а 
то.{S} Па и он би, напослетку, одмахнуо руком и казао: „ђеци и тицама ко ће судити'?....“</p> < 
пазе кога, <pb n="99" /> одмах измахују руком, чибуком, дају знакове да се не приступа.</p> <p> 
есник, кад су говорили о млеку, измахну руком и као да хтеде да протестира.{S} Хтеде зар да се  
 од ока, бележио температуру, узе га за руку, опипа му пулс.</p> <p>— Узима ли кинине? — запита 
S} Боље? — запита мекше примајући га за руку.</p> <p>Лакан и опет покуша да одговори.{S} Узаман 
милосно је одгурну, па повуче Лакана за руку.</p> <p>— Иди пред нама!</p> <p>— Неће он за мене  
ем данас . . .</p> <p>Па узе официра за руку, шапну му нешто на уво и лагано га увуче у магазу. 
де да пристане за њима, он је ухвати за руку и привуче себи.{S} Она се поче трзати, отимати, по 
{S} Манда јој пође у сусрет, узе је под руку и поможе да се дочепа огњишта.</p> <p>Те вечери ни 
у и рече „збогом“.{S} А кад она пригрли руку и опет манито поче љубити, прибра некако снагу да  
очи према старој.</p> <p>— Мати, дај ми руку да пољубим !</p> <p>Стара, још једнако збуњена одл 
 трепћући гледа, некако постиђено обори руку и мукло прогунђа:</p> <p>— Камо, баба, мрс?</p> <p 
име?..{S} Да га баба види, да му спусти руку на чело, познала би одмах каква је болест...{S} И  
{S} Остави. ... — окреса Мргуд отимљући руку, па се лагано диже и пође према вратима. — Одмах з 
и, она приступи старој Митри, пружи јој руку и пољуби је у образ.</p> <p>— А ко ти је ово? — за 
.{S} Некако збуњено, сметено. пружи јој руку при поласку и рече „збогом“.{S} А кад она пригрли  
> приступи му, поклони се и пољуби га у руку. </p> <p>— Благослови оче!</p> <p>— Бог те благосл 
ело и оба образа, а Петар њега пољуби у руку.{S} Још се једном окрете матери, рашири руке и заг 
имат откиде комад хлеба, гурну Лакану у руку, па га узе за раме и изведе пред кућу.{S} Нареди м 
е прекрсти, пољуби крст, пољуби проту у руку и мирно пође вешалима.{S} Узвик радости опет се ра 
</p> <p>И брзо, брзо уграби његову суву руку коју је спустио на креветац и пољуби је.</p> <p>По 
есвесно, не проговоривши речи, пружи му руку.</p> <p>— Не оцрни ми образа кукњавом, молим ти се 
хо му приступи...{S} Саге се, спусти му руку на гобу и меко, меко прошапта:</p> <p>-- А шта ћем 
по налогу неком она се сва преви, једну руку одиже на прса и као да очекиваше заповест.</p> <p> 
тара Митра на њега.{S} Без ичега, голих руку.{S} Рукама прихвати за бајонету и покуша да је отм 
столицу.{S} Његово обло доброћудно лице руменило се и непрестано смешкало.{S} Материн дочек као 
ој грешници ти да палиш свијећу?</p> <p>Румено лице Петрово као да се мало смрачи и он готово п 
ворица.{S} Нису ни Швабе, ни Маџари, ни Румуни.{S} Све сами наши људи, Муслимани из оближњих се 
појата вуцара се по какво псето, чепрка руњавим шапама тражећи кости.{S} Измеђ сагнилих дасака  
 којој се већ почела указивати и понека рупа.{S} Нареди да се наложи велика ватра у част новим  
љбабу, па га он чува да га не пошаљу на Русију или на Србију...{S} Само, каже, треба томе добро 
и дугачки крај један жандар придржава у руци.{S} На широко разбацајући ногама и лено климајући  
по светини.{S} Крај њега, држећи крст у руци, некакав овисок, окошт старац.{S} Испод делијски н 
ри главу.{S} Нагло Поче окретати капу у руци и гужвати је....</p> <p>Судије су, обично, биле ув 
сетивши се, нагло се саже и приступи му руци.</p> <p>— Остави...{S} Остави. ... — окреса Мргуд  
вајде од каве, Манде...{S} Дај ти да се руча, те да што боље окусе.{S} Што је Бог дао.</p> <p>М 
акосну жену, којој наредише да јој кува ручак и да јој каткада воде донесе.</p> <p>Баба Марија, 
S} Где дођу мора им се одмах припремити ручак; пића мора бити обилато.{S} И сва чељад треба да  
 лете, котрљају се у бездане амбизе.{S} Руше се кровови, крше се појате, пуцкарају плотови.{S}  
у је понели, сакрио се за кућу, у једну рушевину од појате, и ту плакао горко и неутешно. </p>  
, рашириле се и нешто као да непрестана ршти, меље међу њима.{S} Један, са дугим перчином који  
ала јека некаква малаксања болесника и, с друге стране, лако звиждукање суманитог Турчина.</p>  
 низ чаршију.</p> <p>— С пута! . . .{S} С пута! ... — као да неко изненада викну иза леђа јој.{ 
д њега?..{S} Јуре му био десна рука.{S} С Јуром се поносио....</p> <p>Заборави на час на се, на 
и још из даљега ситно, ситно јецају.{S} С њиме, у истом ланцу, свезан Станиша Јованов, јак, гол 
у.</p> <p>— Ето....</p> <p>— Шта је ? — с осмехом запита Илиница и пође према њему.</p> <p>— А  
не осврћући се, не уклањајући.</p> <p>— С пута! . . .{S} Чујеш ли? . . .{S} Јеси ли глува? — оп 
ахну и опет крену низ чаршију.</p> <p>— С пута! . . .{S} С пута! ... — као да неко изненада вик 
.{S} Он никако не може да подеси корака с попом, па се некако неспретно саплеће, трза.{S} За њи 
што, ни за живу главу, не би се растала с њима.{S} А сад мора да даје не једну него готово све, 
ристојну цену и лако би се она погодила с њим.{S} Али примедбе што их узгред стављао, — познав  
ла се са некаквим швапским официром, па с њим и живила....{S} Нико, <pb n="120" /> рад тога, ни 
њима.</p> <p>Опет врисну, скочи, потрча с постеље.</p> <p>— Ено га на прозор!{S} Недајте! — дре 
ила је, лако се погуривши, пуне каблове с млеком, које се пресипало преко ивица и цурило низ др 
и мршавом, сувом руком показа на мехове с кајмаком и маслом.</p> <p>— Све?</p> <p>— Све. <pb n= 
ће а више их замолити неће.{S} Нек виде с ким имају посла.</p> <p>Чим је приспео у мостарски за 
а штогод Симату не науди, да му не буде с тежег.{S} Симату за љубав и погоди се с њим и продаде 
наљути.{S} Криво му што се толико отеже с поласком.{S} Бесно се обрецну и на шуцкоре и на сељак 
а сада ? . . .{S} А отац? ...{S} Шта је с њим било?</p> <p>Усиљено каскајући дотетура до куће и 
ут не ћу заборавити.</p> <p>— Шта ли је с бабом? — једва се усуди Јагода да запита. — Је ли жив 
 ће га сигурно уморити.{S} Боже, што је с њиме?..{S} Да га баба види, да му спусти руку на чело 
се јави ни да их опомене нека се уклоне с пута.{S} Због једне ситне опомене сад би дошло до туч 
умачи: — Има их осам.{S} Закопаће ђубре с ђубретом да трухне, а данас ће нови курбани да се обј 
е, тепсије, таве, ибрике, чак и звекире с понеких врата, Узалуд сељани молили, богорадили, узал 
ји се парио уз ватру и пушио, рукова се с Мандом, погледа и на Матру.{S} Некако му мило што се  
 Долази му и као нека родица и вазда се с њим лепо пазила.{S} Већ га угледала и весело му маше  
с тежег.{S} Симату за љубав и погоди се с њим и продаде све што је имала за продају.</p> <p>Кад 
вот положили „на пољу части“, борећи се с Талијанима.</p> <p>Кнез Матиша разгледао је карте јед 
ним дугим погледом и. не поздравивши се с њима, сасвим им хладно рекао да крену за њима.</p> <p 
је заставши на прагу. — И не упуштај се с никим у разговор...{S} И ником се не исповиједај...</ 
ом да се нагледају звона, да се опросте с, њиме и, као поред драгога мртваца, да читаву ноћ наи 
кар, сутра сама и гладовала, већерас ће с њима пировати. </p> </div> <div type="chapter" xml:id 
неколико дана Црногорци као да учесташе с навалама.{S} Често се, по дану и по ноћи, изнад села  
гарпапира, некакву признаницу, чувалдуз с канапом.{S} Једва некако напипа мало, већ упрљано, пи 
} Ништа.{S} Сазнаће она што јој треба и с друге стране.</p> <p>— Хохо! — нагло узвикну Крсто и  
види кога од познаника и да се поздрави с њим.{S} И у другим колима седела су по двојица талаца 
 хвалили су ме.</p> <p>— А сагријеши ли с њиме, јаднице?</p> <p>— Сагријеших, оче.{S} Од добре  
 да попију по ракију, мирно се ижљубили с оним што остају... „Збогом...“ „До виђења...“ Пашчад! 
вино Ено свак једе и пије, свак се грли с њим....{S} А он је гори од Јагоде.{S} Јагода се преда 
 нуди чиме.{S} Уопште мало говоре једни с другим.{S} Ако би неко и почео, чим погледа на шуцкор 
авља од њезина детета.{S} И што ће бити с њиме?...{S} Куд ће га ови сурови људи гонити, како га 
шаше.{S} Препадоше се.{S} Шта ће радити с њима?...{S} Коме их предати? ...{S} Није друге него ћ 
овек у свету.{S} Нико се не може мерити с њиме.{S} Зато се и чувала да му никад ништа не пригов 
си ми лагао.</p> <p>Увређен скочи Лакан с клупе и брзо уљезе у кућу.{S} Дуго је по неким буџаци 
анас преживјети.</p> <p>И ако се свађао с Мандом, у себи је смислио да пошаље Ивици пуних сто и 
 га и штитили.{S} И сад је један стајао с њим пред вратима магазе и нешто живо разговарао, разм 
њему се десна усница мало придиже и као с неким поносом избаци:</p> <p>— Само да буде сретно по 
<p>Стара, чим уљезе у кућу, скиде котао с ватре, сасу млеко у други, већи котао и обеси да се у 
 прибио уз своје овце, и хладно, готово с презрењем гледа на све око себе.{S} Један од шуцкора, 
 због тога што се бојала за се.{S} Него с тога да штогод Симату не науди, да му не буде с тежег 
 изгледа као да људи и не корачају него с натегом газају кроз некакву црну, дубоку бору.{S} У с 
че одмахивати руком као да неко навалио с питањима а он се брани и неће да одговара. — <pb n="3 
 новим друговима и одмах се сприљатељио с њима.{S} Научили га и да прави свирале, што пре није  
цу и крену из куће.</p> <p>У путу ретко с ким да се срела.{S} Ако би и срела пролазила је мирно 
гуд умро, тридесет их је оне ноћи умрло с њиме.....{S} Тридесет....</p> <p>— А Командант Хегеди 
тне: прозори им затворени.{S} Шта је то с њима?{S} Рашта је?....{S} Бог зна да је некако зло по 
сам пред собом, — нек још барем ову ноћ с миром преспавају.{S} Имаће и тако и сувише времена да 
 <p>Затвори врата за собом, збаци торбу с рамена и, малаксавши на оближњи креветац, загњури гла 
чини кавез.{S} Затим скиде празну торбу с рамена, седе покрај огњишта и поче се протезати:</p>  
одавно нису имали, непрестано се играју с пушкама. и непрестано их загледају.{S} Сад сваки сам  
оздрави јунаке који се дигли да се бију с душманином.{S} Зажели им сваку срећу у боју.{S} Сам Б 
ућа.{S} Види се да је у некакву дослуку с њима.{S} А Митра неће ничијег поклона, ко је са швабо 
Почну с једног краја па се збуне; почну с другог још горе.{S} Опет пребацују један другоме, пре 
 су прозвали, почеше да броје.{S} Почну с једног краја па се збуне; почну с другог још горе.{S} 
 да га отме. — Мене водите....{S} Ја ћу с вама.</p> <p>— Ти си овђе интернирана.{S} Из ове куће 
ижише селу мало се очисти, скиде капицу с главе и прстима рашчешља косу.{S} Знао је да ће сад,  
 од једног гласа решен је.</p> <p>Одмах с вечери кренуо је кући. </p> </div> <div type="chapter 
каквом сламком међ зубима.{S} Око њега, са две стране, по два капетана.{S} Лакану се чинили сви 
з прекривача.{S} Прљава од суза, бледа, са помученим очима које гле дају некако несвесно, готов 
е то она.{S} Ова горда, снажна девојка, са набреклим, чврстим образима, сочним уснама и црним,  
ворницу.{S} И оба пута опет се враћала, са чудним страхом погледајући на Лаканов креветац као д 
S} Најволела је сама са својим мислима, са својом бригом, са својим сновима.</p> <p>При улазу у 
 двојици шуцкора да и старицу и Лакана, са оно мало стоке што им оставили, потерају доле, према 
њих по свима столовима.{S} Гомила жена, са голим прсима, обилази унаоколо, нуди.{S} И цвећа, пу 
свега фала Богу, — брзо одговори Митра, са детињским поносом.{S} Стара, чуварна домаћица !</p>  
 некако збуњен застаде.{S} Око огњишта, са обе стране, поседали неколико сељана и познатијих и  
редавао.</p> <p>Мартин, немоћан и слаб, са чибуком у <pb n="60" /> зубима, само је обилазио око 
 избаци:</p> <p>— Иди!</p> <p>Лакан је, са обореном главом и са везаним рукама на прсима, тромо 
, увенула глава старог Крсте поропчије, са великим, оклемпљеним ушима и оприштеним тешким брков 
е негде у даљини одроњују читаве стене, са хуком и тутњавом, и лете, котрљају се у бездане амби 
викати.{S} За њим, са обе стране цесте, са натакнутим бајонетама на пушкама, иде читава компани 
 повуче се на крај кревета, уза зид, и, са чудном зебњом и страхом, гледаше га.{S} Мислила је з 
ну светину, која је пристала за њима и, са пригушеном кукњавом, прати их са страна, настави још 
 поплашених врана распе се са дрвећа и, са заглушујућим грактањем, изгуби се према пољу.{S} Нег 
 од ударца, јекне, али се намах диже и, са познатом одличном упорношћу луда човека, још јаче на 
ојих им провирују врхови пушчаних цеви, са набијеним капана до на очи.{S} Како уљегоше, разглед 
 за дозволу, седе на њу.{S} Тада опази, са две стране стола још двојицу официра како га пажљиво 
ешњели пламенови, раздерани, растргани, са помамном, лудом <pb n="53" /> радошћу ускачу према н 
га би плануо и почео викати.{S} За њим, са обе стране цесте, са натакнутим бајонетама на пушкам 
ма са својим мислима, са својом бригом, са својим сновима.</p> <p>При улазу у Требиње први јој  
рестана ршти, меље међу њима.{S} Један, са дугим перчином који му се спуштао до рамена, био им  
ед јаше официр, дебељкаст неки капетан, са исуканом сабљом, на малом, угојеном вранчићу.{S} Мор 
ртин у Стоцу и тек се седми дан вратио, са — <hi>три</hi> кила брашна.{S} Лагали им, лагали: те 
} Остали су се морали задовољити овако, са два са три кила, или празним обећањима, па узалудно  
да?...{S} Луда?...{S} А зар би се неко, са и мало памети, овако држао?...{S} Решише да је узму  
жебоље скиде шешир и наклони се дубоко, са једним! сервилним и бескрајно глупим <pb n="103" />  
ука му задрхта и он је упустио у крило, са запаљеном цигаром.</p> <p>— А шта јој би, по Богу?</ 
а домовину, — дрекну гојазни цуксфирер, са двоструком брадом, и добро се искашља. — И живот и с 
ед млад, танушан официр, плав, буцмаст, са малим, уфитиљеним брчићима и великом, коврчавом косо 
ла на улицу и, уредивши се по војничку, са једном урнебесном дреком певају <title>Српску химну< 
таринског система, а о рамену пушка.{S} Са дивљом радошћу људи који никада нису имали оружја у  
дувати из све снаге да боље распали.{S} Са нагорених главања пухар се разасу по кући, треперећи 
као да почела излуђивати од радости.{S} Са неколико стране почеле се разносити вести, како се ч 
} Салетише се, сабише у једну групу.{S} Са најгрубљим претњама, пружали су руке, гурали се, псо 
ви на четверо и гурну у недра.</p> <p>— Са Пешиканом се није шалити, — узвикну Крсто јаче и оди 
и су се морали задовољити овако, са два са три кила, или празним обећањима, па узалудно чекати  
игрли и узе му дудук.{S} Загледајући га са сваке стране, запита мекше:</p> <p>— А јеси ли често 
 омађијати.{S} Она се давно досетила да са Јагодом нису чисти послови.{S} И одмах почела чувати 
рукама.{S} Покуша да хвата.{S} Изненада са стране, из густе помрчине. нагло испаде сноп густе,  
p>Цуксфирер узе голуба, опет га загледа са сваке стране.{S} Затим погледа и Лакана.</p> <p>— А  
38" /> <p>Око кола иду неколика војника са добошима.{S} Непрестано туку, лупају.{S} Десило се п 
ти одвели га на суд.{S} Тројица војника са пуним пушкама пратили га кроз чаршију и допратили пр 
 /> Чинило јој се као да се већ састала са Симатом.{S} Показује му, нуди што је донела, а он ми 
тара, чисмена домаћица као да се родила са неким стварима у кући и нипошто, ни за живу главу, н 
а над осталима.</p> <p>.{S} Опазив кола са таоцима, стресе се, задрхта.{S} Та ено јој Симата, њ 
>Нарицала је тихо, пажљиво, као да сама са собом разговара, како је они на пољу не би чули.{S}  
ојанице, непрестано је разговарала сама са собом. <pb n="32" /> Чинило јој се као да се већ сас 
се когод придружи.{S} Најволела је сама са својим мислима, са својом бригом, са својим сновима. 
гла је, како је зажељела да остане сама са својом тешком и великом тугом.{S} Знала је она да од 
 Симата тамо.{S} Ено га у другим колима са неким мрким, косматим хајдучином.{S} Исправио се, по 
ако младачки окрену, дохвати из серђена са судима овећи чанак и сву вечеру сручи у њега.{S} Нађ 
ивене, потлеушице кратка, здепаста жена са необично дебелим мишицама и необично забреклим трбух 
асно, искривљено.{S} Ено и големих уста са отромбољеним уснама и крњавим зубима.{S} Ено рашчупа 
ди завој.{S} Митра одби.{S} Опара рукав са некакве старе кошуље и пружи Јагоди да јој привеже.{ 
 Неколицина хапсеника, чија лица, дошав са <pb n="73" /> светлости у мрак, није могао одмах рас 
ући оним живим, веселим ходом као некад са слава и теферича.{S} Сад је ишла лагано, заморено, ј 
Не дам га жив!</p> <p>И поче да се хрве са војницима који се за час збише око њега и као на сил 
висок, надувен мајор, густе, црне браде са наочарима на носу и некаквом сламком међ зубима.{S}  
на се, на све богове.{S} Лењо се подиже са столице и тихо му приступи...{S} Саге се, спусти му  
 сигурно лечи.{S} А ови доктори обилазе са сваке стране, обилазе, питају и, напослетку — заспу  
је голуб писмоноша.{S} Мора да има везе са неким од непријатеља; изабрали га баш зато што је ма 
сама иде у Требиње, те да сазна: шта је са Симатом?{S} Није ли и он одређен за Мађарску или га  
сити. .</p> <p>Митра стрекну.{S} Шта је са Симатом?{S} Где је он? ...{S} Је ли талац или ...{S} 
мејући се и тапшући рукама, опколише је са обе стране.</p> <p>— Добро дошла! — Добро дошла!</p> 
S} Стари Мргуд, отац Јагодин, удесио је са старијим братом Петровим, док је још овај служио у в 
{S} А Митра неће ничијег поклона, ко је са швабом у дослуку.{S} Неће ни свога Лакана да опогани 
S} Мора да је синоћ премного пио а није са испавао.{S} Лице »му подбуло, некако модро, очи закр 
ти.</p> <p>У вече се Лакан врати раније са хајваном.{S} Под пазухом носио је мршавог, сивкастог 
ртати, тражити.</p> <p>— Ево ти позивке са суда, — рече некако невесело. -— И теби, и Јагоди и  
{S} Опружио своје големе, грамзиве руке са големим, оштрим панџама.{S} И хоће да стисне, да ухв 
јпре све по кући; затим одбацише струке са себе а пушке положише у крај.{S} Сви некако слични ј 
дговори стара немилосно.{S} Спанђала се са некаквим швапским официром, па с њим и живила....{S} 
ушке.{S} Јато поплашених врана распе се са дрвећа и, са заглушујућим грактањем, изгуби се према 
т их испрати до врата, поздрављајући се са сваким.{S} Кад их све испратио, застада мало, поглед 
говоре.{S} Туже се како не знају шта ће са децом и њиховим искањем да једу.{S} Шта ће се јести? 
уђи крај, запуштен, заборављен.{S} Куће са одваљеним вратима и прозорима, рашчупаним стрехама,  
p>У Мартиновој кући жестоко се сукобише са Мандом.{S} Стара, чисмена домаћица као да се родила  
обе питају за голуба.</p> <p>Престадоше са питањима.{S} Тужилац млад, умидерен, напарфимисан об 
воју силу.</p> <p>На прве куће насрнуше са оном чудном, промуклом, пијаначком грајом, која као  
тврда комадића хлеба, — узмешан кукуруз са ресом од лесковине, — и један скамењен, зачађао кома 
 су имали неке окршаје и са жандарима и са војницима.{S} И, како се прича, остали су победиоци. 
у видео.{S} Већ су имали неке окршаје и са жандарима и са војницима.{S} И, како се прича, остал 
 бесно подвикну један разјарен војник и са голом бајунетом устреми се на малога.{S} У томе исто 
!</p> <p>Лакан је, са обореном главом и са везаним рукама на прсима, тромо и уморно ишао пред ж 
од тешком пртљагом на леђима.{S} Мрко и са чудном злобом гледају свакога кога сусретну.{S} Као  
е јаче бољеле.{S} И ако се нико не шали са ланцима, он ипак као да није био па чисто: је ли ово 
у...</p> <p>Звоно су још у вече скинули са звонека и наместили пред црквени праг, да преноћи.{S 
леда као да се стиде што су остали сами са женскадијом.{S} Ни један не сме да подигне главе ни  
дах, молба, клетва.</p> <p>Изненада они са улице почеше бегати, склањати се, сакривати.{S} Неки 
шине, који се све више и једначије шири са дна села, поне се нешто мицати, котрљати.{S} Облак ч 
г дао.</p> <p>Манда послуша.{S} Дохвати са зида и спусти међу њих овећу, масну синију, протра ј 
 доба почели се враћати и многи војници са фронте, на допуст.{S} И како који дође, неће да се в 
о!</p> <p>— А Петре!</p> <p>Лакан скочи са кревеца и, пре него што је стара успела да се прибли 
ртинове куће, застаде.</p> <p>Отра зној са чела и, ослободив се некако, ступи унутра.{S} Поздра 
— и Крсто скиде капу и отра крупан зној са чела. — Не знам...{S} Од страха сам изгубио и памет. 
ир, масло.{S} Негде наиђоше и на бардак са ракијом.{S} Замало се не потукоше око њега.{S} Салет 
 према старцу, који је нешто разговарао са протом.{S} Старац, опазив га, побожно се прекрсти, п 
S} А и кад је пошао ништа није ни понео са собом.{S} Нису му дали.{S} А треба му и преобука, и  
а.{S} Затим је прала, сушила и, заједно са Мандом, кувала и готовила.{S} Дочека ли, дакле, Лака 
ђено место.</p> <p>Стару Митру, заједно са Лаканом и стоком, предадоше неком грбавом Мартину, с 
ознавала.{S} И бејаше готова да заједно са домаћицом проклиње силеџије који их одвукоше.{S} Та  
да и мало се исправи.</p> <p>— Па звоно са цркве...{S} Однијеће га да од њега сакују топ.</p> < 
} Као да му не беше криво што је сусрет са Јагодом био тако кратак.{S} Готово му додијали ти че 
смо, које је сутрадан, уз омањи пакетић са брашном и колачима, добила од Јагоде.{S} Још се у пи 
агодом у потеру.{S} Опколи Митрину кућу са сваке стране.{S} Истераше стоку из појате, истераше  
срамотити!</p> <p>Дохвати из торбе боцу са ракијом коју је била наменила њему, натегну њоме и о 
кета поп пријатељски и одгрну јој чашаф са лица. — Ја нисам дош’о на какву дугу сједницу Само д 
има и, са пригушеном кукњавом, прати их са страна, настави још јаче :</p> <p>— Да расточатсја в 
 готово згулили, па се измаче на леђа и саби се у гомилу ону, међу светину.</p> <p>Узвик нечуве 
е не потукоше око њега.{S} Салетише се, сабише у једну групу.{S} Са најгрубљим претњама, пружал 
евесели.{S} Не заплећу ногама, не звече сабљама и мамузама, не гледају више гордо и презриво на 
риво на све око себе.{S} Оборили главе, сабље придржавају рукама, иду некако лагано, несигурно, 
ир, дебељкаст неки капетан, са исуканом сабљом, на малом, угојеном вранчићу.{S} Мора да је сино 
гурну кундацима.</p> <p>Капетан измахну сабљом и нешто заповеди.{S} Џелат, некакав циганин, шта 
а беше пристала за њим, и загрли је.{S} Сав се изгуби под њеним белим, широким покривачем.{S} С 
{S} Откуд она, луда женска глава, да га саветује?{S} Како би могла?{S} Та није он дете, није Пе 
/p> <p>И Манда се спусти на столицу.{S} Сави руке у крило и обори главу.{S} Сузе су још непрест 
хо запита старица а нешто јој се ледено сави око срца.</p> <p>— Синоћ им је казано, — настави И 
улој, разбацаној слами врапци почели да савијају гнезда, и понека измршавела, полудивља мачка н 
се и изазивачки му изишла на мегдан.{S} Савила би се око малога, вољна да све ударце <pb n="15" 
 хоће да скочи на плен.{S} Неки се само савили, поклопили лице рукама и плачу.{S} А неки стоје  
сти војник добио грчеве па се, од бола, савио у дио постеље у риче, риче као рањеник.</p> <p>До 
огом за врат.{S} И црни Бугарин покорно савио шију и моли мир! „Ево главе“ вели „па сијеците, с 
де је он? ...{S} Је ли талац или ...{S} Савлада се и не хтеде да запита Крсту.{S} Макар био и с 
о да му одговори, да увреди.{S} Ипак се савладала.{S} Не због тога што се бојала за се.{S} Него 
Брзо!</p> <pb n="84" /> <p>Ухватише га, савладаше, — још се није дао, још се јуначки бранио, —  
иже са столице и тихо му приступи...{S} Саге се, спусти му руку на гобу и меко, меко прошапта:< 
ица? — упита буцмастог војника, који се саге изнад њега, усиљавајући се да га разуме.{S} Не раз 
друге собе дозове лечника.{S} Лечник се саге. прегледа га и намргоди се:</p> <p>— Тифус....{S}  
ниско седиште око огњишта.{S} Лагано се саге, рукама распрете ватру на огњишту и, набацивши још 
 кад јој дрхтавом руком пружи причест и саге се да је пољуби у чело, две крупне сузе потекоше м 
ола, она се придиже на прсте да га боље сагледа.{S} И погледи им се сусретоше.{S} Дубоко се упи 
е, новог јуриша нечијег.</p> <p>Јагода, сагледавши ово, оте се измеђ другарица и журно похита к 
ва лица, на силу се подигоше да га мало сагледају, Дете!....{S} Још једно дете!...{S} Откако су 
 у мрак, није могао одмах распознати ни сагледати, опружише према њему дугачке, блатњаве руке и 
жемо Он сваком прашта и теби ће.....{S} Сагни главу</p> <p>Пребаци јој епитрахиљ преко главе и  
 руњавим шапама тражећи кости.{S} Измеђ сагнилих дасака провири каткада радознало остарели миш. 
90" /></p> <p>— Ено....</p> <p>Лакан се саго да је пољуби у руке, али се она отрже и строго, за 
свијету и.... хвалили су ме.</p> <p>— А сагријеши ли с њиме, јаднице?</p> <p>— Сагријеших, оче. 
 сагријеши ли с њиме, јаднице?</p> <p>— Сагријеших, оче.{S} Од добре воље сагријеших, јер ми ом 
 <p>— Сагријеших, оче.{S} Од добре воље сагријеших, јер ми омиље срцу Није била</p> <p>сила ник 
} За котар остао само један вагон...{S} Сад. .. ето, јадни нареде!...{S} Живи, ако можеш! </p>  
 него посебице као разбијена војска.{S} Сад већ није било око њих жандара гат шуцкора.{S} Били  
.{S} Морали их заглушивати добошима.{S} Сад, ето, уобичајили да добују и без потребе.</p> <p>Ст 
ла чувати Лакана од њезиних поклона.{S} Сад мора пазити да га сачува и од њезиних погледа.{S} О 
ходом као некад са слава и теферича.{S} Сад је ишла лагано, заморено, једва се кречући.</p> <p> 
Није сад једно грло, усамљено, слаб.{S} Сад као да их се удружиле стотине в. креште, дрече, јау 
о, потпуно блесаво гледају око себе.{S} Сад више ни жандари нису могли забранити да се не говор 
 се узајамно окривљавати ради крађе.{S} Сад се тек нека мати сети детета па дозива; неко тек са 
јој у кућу, донео воде, подворио је.{S} Сад, кад су је понели, сакрио се за кућу, у једну рушев 
стати.{S} Биће хлеба колико се хоће.{S} Сад само пиће!{S} Није шала кад се црном Бугарину стало 
.{S} И све се ускомешало, узбеснело.{S} Сад већ нестало сваког страха, престали сви обзири.{S}  
 пушкама. и непрестано их загледају.{S} Сад сваки сам себи изгледа некако силнији, моћнији.{S}  
овце, потера и оно неколико његових.{S} Сад, кад је добио Лакана, није му требало плаћати.{S} И 
болници повео разговор о њему.</p> <p>— Сад нам, ето, отимају и вуну. — вели војник и љутито чу 
 и бојала га се и привијала се уза њ, а сад га, ето, гони.{S} Драго јој да оде па макар на дан. 
те га је двапут кришом прекрстила.{S} А сад се, готово поче осјећати као у својој кући.{S} Наме 
ву главу, не би се растала с њима.{S} А сад мора да даје не једну него готово све, а сама да ос 
 Главозија па и он запали цигар. — Роба сад тридесетроструко скушља а он им уз о за стару цијен 
S} Стара Митра по њима је и познала, да сад нешто „није у реду“.{S} Макар се и мучила мало, и п 
ни слободно могу, кад им се то хоће, да сад никога овуд не пропусте.</p> <p>Кад су спазили војн 
ивао оштрије да је погледа.{S} Осети да сад не може друкче, него да му скрене пажњу на крупљу и 
 драгоцено, нешто што јој били отели па сад вратили.{S} И, не гледајући више у попа <pb n="108" 
оверљиво се окрену тумачу.{S} У њему је сад гледао као неког пријатеља, заштитника.</p> <p>— Ка 
чи, оштрији, реже, пар, ваздух.{S} Није сад једно грло, усамљено, слаб.{S} Сад као да их се удр 
и враћају се сетни и забринути.{S} Жене сад изгледају вредније него су икада биле.{S} Непрестан 
оне с пута.{S} Због једне ситне опомене сад би дошло до тучњаве.{S} Они су сад господари у свој 
....{S} Ја....{S}Имао си вуне за хаљине Сад нећеш ни то....{S} Не требају ти хаљине.{S} Хајде г 
ле, полегле.</p> <p>Неке жене као да се сад тек ослободиле, па се извукле из кућа.{S} Прљаве, р 
прстима рашчешља косу.{S} Знао је да ће сад, изненада, иза каквог грма или иза какве појате изб 
гла тога дана да остави кућу.{S} Додуше сад није имала посла колико пре, јер јој се иселио и по 
ћу ја, браћо.{S} Бирајте другога“.{S} И сад би други муке мучно и ишао да јавља породицама о не 
ју немоћ, па су ретко и навраћали.{S} И сад су били љубазнији, питомији.{S} Кушали и да храбре  
им официрима.{S} Они га и штитили.{S} И сад је један стајао с њим пред вратима магазе и нешто ж 
напасника, на стражара неког, који је и сад мрко гледао и гунђао нешто, поправи прекривач на гл 
екад служили у жандарима и што су још и сад у милости код жандара.{S} Па и они као да иду некак 
 голуба и пригушено уздахну.{S} Како би сад загрлио и ижљубио ту милу, птицу.) А сва деца <pb n 
е и опет се приповрати.</p> <p>— Ето ти сад!... избаци некако и јетко и забринуто. — Ако је дош 
и мирно оде у магазу.</p> <p>— Шта ћемо сад?</p> <p>И сељаци се забринуто згледаше.{S} Где,у ко 
мене сад би дошло до тучњаве.{S} Они су сад господари у својој кући.{S} Ово су њихове улице, ни 
 је до крви нек пролије своју...</p> <p>Сад као да осети како су јој клетве узалудне.{S} У прси 
зика, Манде, главу ћеш изгубити.</p> <p>Сад, кад немамо звона, треба да идемо у Турке, - опет ћ 
еци и тицама ко ће судити'?....“</p> <p>Сад, ево, хоће да суде и деци и тицама.{S} Ако жандари  
ешто чистити око умиваоника.</p> <p>— А сада ће и доктор, — рече кроз зубе. — Треба да се ради  
ати од узбуђења ...{S} Шта ће јој Митра сада ? . . .{S} А отац? ...{S} Шта је с њим било?</p> < 
тину да ће га строго казнити, ако је од сада пусти да иде куда...</p> <p>Јагодин пакетић, намењ 
<p>— Дижи! — подвикну онај други, па се сада и сам придигну један мех. — Узми.</p> <p>— Нећу .  
е, додуше, и отпре ту сместили, неки се сада почеше уређивати.{S} Није се, управо, имало шта ур 
 на улици и поче се обзирати.{S} Куд ће сада?{S} Где ће?{S} Ина ли игде икога ко би могао да је 
ито указа на старца, који је висио, — и сада миран и достојанствен — мртав.</p> <p>За старцем ј 
није он дете, није Петар.{S} Петра је и сада сматрала за дете те га и корила за сваку ситницу.. 
а бити образложена како треба.</p> <p>И сада, чим боље промотрише Лакана, председник поглади бр 
ећу ономе ко је угледа.{S} Боже, помози сада или никада!</p> <pb n="8" /> <p>Да би се мало осок 
љан, увек прави <hi>домаћин</hi>.{S} Ни сада не хтеде да га погледа ни да му се окрене.</p> <p> 
.</p> <p>Манда се тек сада освести, тек сада разумеде.{S} И нека силна, необуздана срџба обузе  
летеше се куд који.</p> <p>Манда се тек сада освести, тек сада разумеде.{S} И нека силна, необу 
 зна шта све може бити !...{S} Неки тек сада опазише, да групе нису правилно ни раздељене.{S} У 
 из прикрајка стражар, којега Лакан тек сада опази.{S} Наслонио се на пушку, уозбиљио се и мрко 
ка мати сети детета па дозива; неко тек сада опазио да му попустили опанци те хоће да их притег 
 говоре о њима, о војницима. „Где ли су сада?...{S} Близу или далеко?...{S} Како им је?{S} Јесу 
 n="59" /> <p>Гледајући их и Мартину се сажали.{S} Испразни лулу на опњиште, очисти је прстима  
угим, топлим погледом, пуним самилости, сажаљења.{S} Да ли је и он имао мајку па је се сетио?{S 
сти.{S} Па, као присетивши се, нагло се саже и приступи му руци.</p> <p>— Остави...{S} Остави.  
 <pb n="21" /> не излазе пред врата, не сазивљу једна другу нити се питају за здравље.{S} Ни де 
длучила је да сама иде у Требиње, те да сазна: шта је са Симатом?{S} Није ли и он одређен за Ма 
упљачкати?{S} Све је хтела да чује и да сазна.{S} Све до ситница.{S} Изгледало је као да се над 
у га трећи дан нашли у брду, где спава; сазнала је кад му је Симат први пут поклонио нож и преп 
2" /> жељна да пре исприча.{S} Манда је сазнала да се Петар губио из куће и да су га трећи дан  
="35" /> <p>Погледа према небу не би ли сазнала : које је доба?{S} Је ли већ дозвољено да се ид 
ича о њима, о таоцима.{S} Ваљда би тако сазнала штогод и за Симата.</p> <pb n="35" /> <p>Поглед 
оју песму најрадије пева.{S} Напослетку сазнала све и о Јагоди и о веридби им.{S} Исто тако Мит 
S} И зар би могла од старице нешто више сазнати ако би њега уклонила?</p> <p>Лакан је био нестр 
да је забринута, ни тужна.{S} Ништа.{S} Сазнаће она што јој треба и с друге стране.</p> <p>— Хо 
 старце, онаке к'о Мргуд, и болеснике и сакате ...{S} Има десет манитова међу њима.{S} И манита 
прашини, крај нога.{S} Десетак младића, сакатих, седели су одвојени у страни, на спарушеној тра 
кашљући, застају, гегају се.{S} Двојица сакатих још се једва држе на ногама; чврсто се приљубил 
ју села дочека их мала четица стараца и сакатих младића.{S} Неке вратили из Арада, неке из војс 
а изгуби!</p> <p>Зарони лице у прегачу, сакри га.{S} Први пут у четири године облише је обилате 
руком а он би да зграби другу:{S} Лакан сакрива главу а он би да раскопа трбух и црева да извуч 
Затим се постиђено крене и хитно, хитно сакрива се у кућу.</p> <p>Од страха, од срамоте, од пор 
"107" /> <p>— Не сакривај се!....{S} Не сакривај. —зашушкета поп пријатељски и одгрну јој чашаф 
преко главе.</p> <pb n="107" /> <p>— Не сакривај се!....{S} Не сакривај. —зашушкета поп пријате 
на уској путањи према шуми.{S} Стидљиво сакривају прса рукама, прикупљају хаљине око себе и трч 
обесно праште, хукте и кврцкају, час се сакривајући до земље за густе облаке дима, час кроз дим 
ави поп, натуривши камилавку до ушију и сакривајући свој дуги перчин, кудрав и чађав као повесм 
.{S} И Митра, и Лакан и Јагода, која се сакривала за њихова леђа, изгурани из куће, готово поср 
ни са улице почеше бегати, склањати се, сакривати.{S} Неки брижљиво затворише врата, а прозоре, 
жљиво се обзирући и завирујући да когод сакривен не слуша, прекорачи преко прага и уђе и кућу.< 
 Дође му да се врати кући, да се ма куд сакрије испред ње.{S} Касно.{S} Одлучи се некако, крочи 
 скрушено.{S} Понека од жена и зајеца и сакрије очи убрадаћем; понеки забринуто климне главом и 
 подворио је.{S} Сад, кад су је понели, сакрио се за кућу, у једну рушевину од појате, и ту пла 
 показа јабуке, па као да их опет хтеде сакрити.{S} Петар притрча, обгрли га опет и, милујући,  
тавише.{S} Није им могла побећи нити се сакрити.{S} Видели је издаљега и одмах познали.{S} На п 
о са цркве...{S} Однијеће га да од њега сакују топ.</p> <p>— Лажеш!</p> <p>— Душе ми.</p> <p>—  
почело да се љуња, љуња, тресе.{S} И он сал ненадно се заљуља и паде на земљу.</p> <p>Притрчаше 
епчића, печених гусака и ћурана, шунке, саламе уздижу се око њих по свима столовима.{S} Гомила  
.{S} Замало се не потукоше око њега.{S} Салетише се, сабише у једну групу.{S} Са најгрубљим пре 
.{S} Сам се и умио и очистио и очешљао, Сам наложио ватру <pb n="92" /> на огњишту, приставио о 
74" /> стиснутом шаком бубне у леђа.{S} Сам мучен и кињен од својих старешина, окорео је отупео 
у при умивању и да му додају пешкир.{S} Сам се и умио и очистио и очешљао, Сам наложио ватру <p 
 чекао да га зову ни да га мољакају.{S} Сам оде, погледа болесника, распита се за здравље.{S} А 
ом.{S} Зажели им сваку срећу у боју.{S} Сам Бог нек се смилује и нек им благослови оружје, јер  
челу. — Ја и заборавио на оно због чега сам дошао.{S} Немојте се препадати ...{S} Није ништа кр 
напоменем.{S} Ако би вам што фалило, ја сам ту.{S} Знаш ... комшије смо.{S} И док сам ја жив не 
се, Гаране болан!...{S} Није ђаво... ја сам....</p> <p>Па се примаче Лакану, узе га у наручја и 
смеја се харамбаша. <pb n="115" /> — Ја сам мислио да ћеш нам рећи, да баш њих тражимо.</p> <p> 
е изви и стаде пред Лакана.</p> <p>— Ја сам ухапшена, а није он рече одлучно.</p> <p>— Ти нам н 
м рећи, да баш њих тражимо.</p> <p>— Ја сам се заклела. да ће само Петрова рука Симата осветити 
погледа у Симата. — Ти си'?</p> <p>— Ја сам.</p> <p>— У име закона ти си ухапшен.</p> <p>— Фала 
. — У српској је држави тако...{S} А ја сам доста убијао...{S} Треба и да починем.</p> <p>Стари 
и хаљине.{S} Хајде го....</p> <p>— А ја сам чуо да је Пешикан покупио сву робу из дућана оних б 
ред њима па се осмехну.</p> <p>— А и ја сам теби нешто донио, — рече и ђавољасто намигну.</p> < 
 <p>— Не може бити.</p> <p>— Заборавила сам.</p> <p>Старица лагано отвори врата, узе га на крил 
ше. — А мене оставите сану...{S} Уморна сам, хоћу да се одморим.</p> <p>Једва једном могла је,  
p>— А почем сам ја грешница?....{S} Шта сам учинила?{S} Што сам волила једног официра ?....{S}  
 и дохвати чибук.</p> <p>— А погоди шта сам ти фино донио? — Запита Манду и намигну.</p> <p>— Ш 
зној са чела. — Не знам...{S} Од страха сам изгубио и памет.{S} Гледам шта се ради, па ...{S} О 
се може оставити на друге дане и ако је сам знао врло добро да се не сме ни сата одгађати и да  
о што се и она ту задесила.{S} Нек није сам.{S} Нек има још кога од туђе чељади....{S} Биће му  
ти.{S} А и јадне породице, — правдао се сам пред собом, — нек још барем ову ноћ с миром преспав 
аца и сваки пут једва се придигао.{S} И сам војник, напослетку, увери се да „нешто има, те оде  
жи! — подвикну онај други, па се сада и сам придигну један мех. — Узми.</p> <p>— Нећу . . .{S}  
{S} Тек понеки као да се досети па се и сам згади и опљуне.{S} Стара Митра некако сметено прекр 
еже се голубу за ногу....{S} Зар ниси и сам тако радио?...{S} Еј, еј!...{S} Колико си писама до 
ли.</p> <p>Петар узе од Лакана штапић и сам поче нагонити овце на стругу.{S} Њему нареди нека и 
и непрестано их загледају.{S} Сад сваки сам себи изгледа некако силнији, моћнији.{S} Свак мисли 
нежеве речи.</p> <p>— Еј несретан ти ли сам под старос’, — болано јекну Мартин, разбивши лулу о 
м ту.{S} Знаш ... комшије смо.{S} И док сам ја жив не смије вама ништа фалити.</p> <p>Старица н 
ко узбуђено, задихано:</p> <p>— А почем сам ја грешница?....{S} Шта сам учинила?{S} Што сам вол 
акар неколико.{S} Газда Микаило Пешикан сам има толико жита; шапуће се да читаве гомиле пуних в 
Не може.</p> <p>— Удри!</p> <p>— Ударао сам.{S} Не помаже.</p> <p>— Претвара се.{S} Лаже.{S} Сј 
мигну.</p> <p>— Мени ?</p> <p>— Уштедио сам у шпиталу...{S} Ево...{S} Ама су фини...{S} Баш за  
узалудно чекати и даље. -</p> <p>— Хтио сам да идем у Лулиње, — јада се Мартин и уздише. — Али  
 и стаде муцати:</p> <p>— Ја, ето, само сам мислио да напоменем.{S} Ако би вам што фалило, ја с 
решница?....{S} Шта сам учинила?{S} Што сам волила једног официра ?....{S} Зар је гријех кад се 
ћу опет и ја. од оно уштеде... знаш што сам продавала пилиће и јаја... да пошаљем коју десетицу 
{S} Ни исплакати се не може јадница.{S} Сама се лагано нија и повија по кревету и лагано, лаган 
ора да даје не једну него готово све, а сама да остане без ичега.{S} Као квочка кад брани пилић 
е припремати за пута.{S} Одлучила је да сама иде у Требиње, те да сазна: шта је са Симатом?{S}  
p> <p>Нарицала је тихо, пажљиво, као да сама са собом разговара, како је они на пољу не би чули 
сти лојанице, непрестано је разговарала сама са собом. <pb n="32" /> Чинило јој се као да се ве 
крену према селу. и ни једна није смела сама да пође.{S} Плашљиво се обзирући и извирујући из т 
 Шта би било од њега кад би га оставила сама?</p> <p>Пред вече, пошто је помузла оне две три ов 
, то је њезина воља....{S} Макар, сутра сама и гладовала, већерас ће с њима пировати. </p> </di 
и, — старица више него стараца, — и све сама деца.{S} Неколико времешнијих жена, рашчупане, прљ 
 јој се когод придружи.{S} Најволела је сама са својим мислима, са својом бригом, са својим сно 
ом могла је, како је зажељела да остане сама са својом тешком и великом тугом.{S} Знала је она  
а више, ништа чиме би га понудила.{S} И сама се у задње дане хранила травом и корењем.{S} Ишла  
некако зачуђено погледа.</p> <p>Па се и сама осмехну, на силу.{S} А и зашто да се сневесели пре 
, ни да запомаже.{S} Само иде, трчи, ни сама не зна где ни зашто.</p> <p>Врисак све јачи, оштри 
бук.</p> <p>Поче се љутити и проклињати сама себе, што је допустио да га заглаваре.{S} Зар није 
ло, крстило, венчало дедове, очеве, њих саме и њихову децу.{S} Оно их о празницима звало цркви, 
 ни Швабе, ни Маџари, ни Румуни.{S} Све сами наши људи, Муслимани из оближњих села и из Требиња 
 били су некако задовољни, као да су се сами изгрлили и ижљубили.</p> <p>Петар узе од Лакана шт 
м нису могли ништа.{S} Жандари као да и сами осећали своју немоћ, па су ретко и навраћали.{S} И 
} Изгледа као да се стиде што су остали сами са женскадијом.{S} Ни један не сме да подигне глав 
око њих жандара гат шуцкора.{S} Били су сами.{S} И весели, весели, разуздани готово.{S} Као изо 
да једним дугим, топлим погледом, пуним самилости, сажаљења.{S} Да ли је и он имао мајку па је  
лаб, са чибуком у <pb n="60" /> зубима, само је обилазио око куће, поправљао плотове ако их сто 
е ми моје дијете...{S} Све нек пропане, само нек ми они :живи и здрави буду.</p> <p>— Тхе ...</ 
оли мир! „Ево главе“ вели „па сијеците, само ми оставите жене и ђецу...{S} А је ли Бугарин мала 
 старала се да коракне чвршћим кораком, само да кнез не позна како јој је.{S} Ипак је морала че 
ога спазили, сусрели.{S} Ко био да био, само да одмах могу на њему да се искале, да покажу свој 
плете и стаде муцати:</p> <p>— Ја, ето, само сам мислио да напоменем.{S} Ако би вам што фалило, 
 себе те му се некако саплела око нога; само непослушни, дуги рукави лепршају као поломљена кри 
простирке, ни покривача, ин ништа...{S} Само неколике голе даске?..{S} И зар њезино дете да спа 
не пошаљу на Русију или на Србију...{S} Само, каже, треба томе добром човјеку, томе фељбаби, гу 
} Као <pb n="85" /> да није ни чула.{S} Само се прекрсти и опет одважно пође.{S} Цугсфирер, бес 
е?</hi> Макар било и скупо не смета.{S} Само да се добије </p> </div> <div type="chapter" xml:i 
ставише послове, неће да раде ништа.{S} Само иду у Требиње, питају, распитују.{S} Неки се одмет 
ј нешто каже.{S} Не проговори ништа.{S} Само је погледа једним дугим, топлим погледом, пуним са 
 Незна ни да говори, ни да запомаже.{S} Само иде, трчи, ни сама не зна где ни зашто.</p> <p>Ври 
се миче, нит јекне, нити се закашље.{S} Само се каткада низ један спуштени брк омакне по која с 
о трком поче да иде од куће до куће.{S} Само да што пре разда, да што <pb n="93" /> пре сврши!. 
е, изгледале су такођер као старице.{S} Само десетак петнајест омлађих невеста и око двадесет д 
адиле, гледале су да што брже сврше.{S} Само да им остане што више времена за разговор.{S} А та 
.{S} Не маре што је врућа. што пржи.{S} Само кад има.</p> <pb n="59" /> <p>Гледајући их и Марти 
и.</p> <p>Старица ништа не одговори.{S} Само га погледа једним топлим, широким погледом, пуним  
ако ишла дан и ноћ а да се не умори.{S} Само да се не одвоји од свога детета, од своје <hi>мазе 
абише по шаку земље и почеше љубити.{S} Само стара Митра што се још држи, што се не да расплака 
 ће наћи само згаришта.{S} Свеједно.{S} Само да дођу у своје село, да легну на онај свој камен. 
{S} А ови хоће да иду, одмах да иду.{S} Само моле да их лепо пропусте, да им се у путу не би пр 
 уздахну и измакну се мало у страну.{S} Само да је што даље од њега!</p> <pb n="49" /> <p>Офици 
а се варнице разлетеше по уској кући. — Само ми их Бог дао и само ми их он може узети...</p> <p 
Душманин гони, а Бог саставља.</p> <p>— Само се мртви не враћају. — тихо одговори Митра, држећи 
свете браћу коју нам погубише.</p> <p>— Само вам се молим, да не убијете Сулагу Челебију ни Циг 
 и као с неким поносом избаци:</p> <p>— Само да буде сретно по српску веру!</p> </div> <div typ 
вете“.{S} И као да би ове на свету дала само да их види!</p> <p>У заносу, у пијанству оном, пор 
и готовила.{S} Дочека ли, дакле, Лакана само ће га корењем почастити.</p> <p>Једне вечери, — ба 
S} И он их јео, морао да једе...{S} Она само одмахну рукама, привуче га себи и позва да вечерај 
бешњи пламенови заморили, малаксали, па само још каткада јаче измахну огњеним крилима и, хукнув 
га закоље. — Вечера треба да буде добра Само ће нам се опростити што немамо хљеба.</p> <p>— А б 
и.{S} Биће хлеба колико се хоће.{S} Сад само пиће!{S} Није шала кад се црном Бугарину стало. но 
де и љубе кога год ухвате.{S} Неки лове само официре, клањају се пред њима и целивају им ордене 
ама.</p> <p>Кола прођоше.{S} Старица је само могла да види једну грбаву рпу аљина, скушљаних, з 
 намах пригушили, поклопили.{S} Тако је само чуо о некој <hi>преметачини</hi>, о некаквим <hi>п 
ике мање, сиромашније ? ...{S} И зар је само поробљена? ...{S} Или?...</p> <pb n="28" /> <p>Још 
 без њих?{S} Митра јој напомену нека се само моли Богу за дан освете.{S} Загрли је још једном и 
р кад хоће да скочи на плен.{S} Неки се само савили, поклопили лице рукама и плачу.{S} А неки с 
ије-питао: зашто?...{S} Задовољавали се само датим знаковима.{S} Тек понеки као да се досети па 
жимо.</p> <p>— Ја сам се заклела. да ће само Петрова рука Симата осветити.{S} Нека још поживе,  
зна згаришта.{S} Онде, где им биле куће само гомиле црног, печенога камења.{S} На понекој гомил 
 ишчезава.</p> <p>У Митрину кућу дођоше само двојица.{S} Један, одмах при уласку, замахну да уд 
езино дете да спава на даскама?...{S} И само?..{S} И у мраку?..{S} А ко ће се у ноћи наднети на 
 се чинили сви налик један на другога и само му запео за очи неки дебељко, на чијем трбуху као  
е по уској кући. — Само ми их Бог дао и само ми их он може узети...</p> <p>— А ето су узели, —  
авно утврдило уверење да је сваки, који само окуси белог <hi>царског</hi> хлеба, изгубљен за на 
ају облоги....{S} А вектери те обмотали само једним облогом....{S} И фала Богу!,...{S} Опет жив 
 њега.{S} Он се уопште ретко смејао ити само десном усном која би се неприметно надигла.{S} Уве 
 како им горе куће; знали су да ће наћи само згаришта.{S} Свеједно.{S} Само да дођу у своје сел 
есет хиљада круна. ..{S} За котар остао само један вагон...{S} Сад. .. ето, јадни нареде!...{S} 
ри нарамка дрва.{S} У Столац је одлазио само по потреби, кад му понестане брашна.{S} Знајући ка 
ант Хегедиш, кад му јављају, пита: „зар само толицно?“ и окреће им леђа, — упаде и по трећи пут 
ју и <pb n="104" /> поправе куку. макар само толико, да се у њој може становати.{S} Други отишл 
боко, искрено.{S} Мора да су добри, јер само добри људи пате.{S} Зажали за њиховом дјецом коју  
— за се се не боји нити брине, — ако му само име спомене, ако макар што излане.{S} Жандари, љут 
— Ја нисам дош’о на какву дугу сједницу Само да те видим.</p> <p>— Фала ти, оче!</p> <p>И брзо, 
Ћабе, па му све кости поломљене.{S} Још само душа у носу што се држи</p> <p>Дође ред и на Швабу 
а једу.{S} У читавој кући чувала се још само два мала, тврда комадића хлеба, — узмешан кукуруз  
е?{S} Је ли каква изненадна несрећа или самртни случај у чијој кући?</p> <p>По улици почеше трч 
ни друго.</p> <p>Тек кад се Лакан, кроз сан, поче протезати и нешто говорити, Мргуд указа на ње 
гано поглади по челу и, некако као кроз сан, избаци:</p> <p>— Јадница!</p> <p>— Жалиш је? — зап 
 чисто: је ли ово шала или збиља, је ли сан или јава?{S} Да га гоне у апс због голуба ?{S} Због 
ако се за језик суди.</p> <p>Опазивши у сандуку голуба брзо му Притрча.{S} Погледа га и некако  
тише као од шале.{S} Турну га под једно сандуче, наумивши сутра да му начини кавез.{S} Затим ск 
ите, — рече им мекше. — А мене оставите сану...{S} Уморна сам, хоћу да се одморим.</p> <p>Једва 
нтију прикупио око себе те му се некако саплела око нога; само непослушни, дуги рукави лепршају 
 растумачи зашто је дошао.{S} Збуни се, саплете и стаде муцати:</p> <p>— Ја, ето, само сам мисл 
 корака с попом, па се некако неспретно саплеће, трза.{S} За њима читав низ домаћина, најбољих, 
 А треба му и преобука, и нова марама и сапун.{S} Па још и једну боцу ракије да му протури и ко 
.</p> <p>ИЗДАО И. Ђ. ЂУРЂЕВИЋ БЕОГРАД - САРАЈЕВО.</p> </div> <pb n="4" /> <div type="liminal">  
зван гробља?{S} Ови су били за то да се сарани иза гробљанског зида, на два аршина даљине.{S} П 
 је слушала препирке сељана: хоће ли је саранити у гробље или изван гробља?{S} Ови су били за т 
 ради.</p> <p>— Кад умремо, како ће нас саранити?{S} К’о живину...</p> <p>Звоно су још у вече с 
 ни ништа.{S} Гробница!...{S} Живи људи сарањени у гробницу.</p> <p>— Осим ко је имао пара, — о 
} И брзо се вратио.{S} Доктор је управо саручковао те није имао кад да мисли на болесника.{S} С 
м погледом и. не поздравивши се с њима, сасвим им хладно рекао да крену за њима.</p> <p>— А јес 
свешћавати.{S} Погледа око себе и опази сасвим нова лица.{S} Неки људи које пре никад видео ниј 
релети, скотрља се низ попову мантију и саспе му се у крило.{S} Симат, отац Лаканов, домаћин, с 
ма звало цркви, звало их на сваки скуп, саставак.{S} Било то као неко живо чељаде међу њима, —  
 пут поче прозивање.{S} Једва уредише и саставише све како треба.{S} И сваку групу, заједно, по 
ве зубе погубио. — Душманин гони, а Бог саставља.</p> <p>— Само се мртви не враћају. — тихо одг 
но попева.{S} Пева некакав свој тропар, састављен из стотину разних тропара и кондака.</p> <p>— 
b n="32" /> Чинило јој се као да се већ састала са Симатом.{S} Показује му, нуди што је донела, 
ли је још једном и пође.</p> <p>Опет се састали сви, изван села.{S} Волели да иду у друштву нег 
 Митре, Бог милостиви нареди да се опет састанемо, — прошапта осетно шушкетајући, јер је све пр 
 очекивале су једна другу.{S} Кад их се састану по три по четири тада крену.</p> <p>При улазу у 
 чим уљезе у кућу, скиде котао с ватре, сасу млеко у други, већи котао и обеси да се узварује.{ 
зваљеним крововима.{S} Појате посрнуле, сасуле се, скрхале.{S} По авлији растурени, изломљени о 
вених и прекрханих <pb n="98" /> грбача сасутих појата вуцара се по какво псето, чепрка руњавим 
у, у глави му се нешто мути, уста вавек сасушена.{S} И поред свију опомена и грдња није могао р 
иниле предуге, — како штрче из кола као сасушене поломљене гране.{S} Обувене и босе, у опанцима 
рестано, овако слаб и нејак.{S} Уста се сасушила од жеђи, ноге поклецују од умора, ланци жуљају 
 сврати и обилази болеснике.{S} Неки се сасушили, омршавели, ислабили да им се више ни глас не  
а доћи унучету.</p> <p>Није ишла ни пун сат, а жандари је сусретоше и зауставише.{S} Није им мо 
 је сам знао врло добро да се не сме ни сата одгађати и да му карте одмах пропадају чим мало за 
ириђије да и њих пита.{S} По два по три сата чекала је крај пута а да јој не досади.{S} Често с 
е објесити, лопове!</p> <p>Тачно у осам сати одвели га на суд.{S} Тројица војника са пуним пушк 
ао, А још од сванућа дигао се изломљен, сатрвен и суморан.{S} Није, по обичају, звао ни жену ни 
ачка направила у њој свој лежај.{S} Око сатрвених и прекрханих <pb n="98" /> грбача сасутих пој 
а и меса, напуни овелик сахан до врха и сахан спусти на синију.{S} Опазивши како се и Митра и Л 
ом кртоле, купуса и меса, напуни овелик сахан до врха и сахан спусти на синију.{S} Опазивши как 
у. — Доктори су наредили да ти се сваки сахат мијењају облоги....{S} А вектери те обмотали само 
зиних поклона.{S} Сад мора пазити да га сачува и од њезиних погледа.{S} Она је лепа, она и погл 
а... не знам који... лежи рањен или ... сачувај Госпе блажена, или ...</p> <p>— Не слути, јадни 
рекне и удари руком по колену,</p> <p>— Сачувај Госпе!...{S} Не дај Госпе!{S} Помози!</p> <p>—  
отла, који се гријао уз ватру на омањем саџаку, захвати кутлачом кртоле, купуса и меса, напуни  
.{S} Опазивши га овако озбиљна и мирна, сва се стресе.{S} И некако радосно, нестрпљиво ухвати п 
дре.{S} Големи трбух као да јој заигра, сва се стресе и некако мукло избаци:</p> <p>— Ух !</p>  
ломљена.{S} Не може ни да иде усправно, сва се некако накриви на десну страну.{S} Кад гледа, гл 
ече стиже гласник и донесе заповест.{S} Сва ова чељад мора оставити село и одмах ићи.{S} Куда ? 
ад загрлио и ижљубио ту милу, птицу.) А сва деца <pb n="72" /> хране голубове и хране их у јати 
заповеди.{S} Као по налогу неком она се сва преви, једну руку одиже на прса и као да очекиваше  
ичу сва она лица, једно за другим.{S} И сва обрасла у браде.{S} И тумачев нос обрастао у браду  
ити ручак; пића мора бити обилато.{S} И сва чељад треба да стоје око софре и да дворе док царск 
 тврдоглаво.{S} Чинило јој се као да су сва питања неке замке у које би заплела Лакана, — за се 
 полутаму почеше испред њега да промичу сва она лица, једно за другим.{S} И сва обрасла у браде 
и.{S} Измењали су и аманете и уговорили свадбу.{S} Петар се изненадио и готово није могао да се 
Чопор се ускомеша, узнемири.{S} Настаде свађа, препирање око пртљага.{S} Почеше се узајамно окр 
тешко данас преживјети.</p> <p>И ако се свађао с Мандом, у себи је смислио да пошаље Ивици пуни 
<pb n="111" /> Нико, додуше, не одбија, свак обећаје.{S} Чак зе и највећа господа заузимљу за њ 
ираче, изнио вино Ено свак једе и пије, свак се грли с њим....{S} А он је гори од Јагоде.{S} Ја 
еби изгледа некако силнији, моћнији.{S} Свак мисли да је јунак.{S} И бесни су ради тога, осиљен 
, макар се мало и промучили.{S} Опет је свак на своме, на својој груди, у свом добру.</p> <p>Чи 
 се је нарочито поносио и хтео да му је свак види, јер је готово увијек ишао гологлав.{S} За оф 
ено, узверено.{S} Чини јој се као да се свак спрема да је удара, туче и лењо се, издаљега, укла 
еколико пута, иште се жита, тражи.{S} И свак се враћа празних шака. <pb n="111" /> Нико, додуше 
је се, управо, имало шта уређивати, али свак је желио да барем торбу, завежњај, ћебе смести у к 
ћи да је умро од глади.{S} У овој земљи свак има да једе, а ко је крив тим људима што се нису п 
ио врата, довео свираче, изнио вино Ено свак једе и пије, свак се грли с њим....{S} А он је гор 
S} Све разредише у неколико група.{S} А свака група треба да иде у друго село, — заједно не сми 
да окваси уста. „Хајдук си ти, ти си на сваке муке научио веле му и смеју се.{S} А он, из инада 
ли и узе му дудук.{S} Загледајући га са сваке стране, запита мекше:</p> <p>— А јеси ли често св 
уксфирер узе голуба, опет га загледа са сваке стране.{S} Затим погледа и Лакана.</p> <p>— А ово 
гурно лечи.{S} А ови доктори обилазе са сваке стране, обилазе, питају и, напослетку — заспу те  
дом у потеру.{S} Опколи Митрину кућу са сваке стране.{S} Истераше стоку из појате, истераше коњ 
 и мучила мало, и патила и она и Лакан, сваки дан је изгледала веселија и, некако, подмлађена.< 
камење из ње.{S} Војник, који га чувао, сваки час је дречао на њега, опомињао.{S} Каткада, без  
Узму, подижу сваки дроњак, крпу, ексер, сваки прамен вуне, као неке скупоцене ствари.{S} Уза њи 
идигоше се многи да крену у Требиње.{S} Сваки потерао по две по три главе стоке на продају.{S}  
 некакво тешко, као наливено оловом.{S} Сваки жглоб као да боли и трне и затеже некако...{S} А  
ада као да нека зараза удари у село.{S} Сваки дан, готово, по једна или по двоја носила односе  
ше:</p> <p>— Молиш ли се Богу?</p> <p>— Сваки дан.</p> <p>— Смирено, покајнички, молиш ли се?</ 
велики, а Лакан је мали.</p> <p>Од тада сваки дан ишла је по селу од куће до куће.{S} Питала је 
х о празницима звало цркви, звало их на сваки скуп, саставак.{S} Било то као неко живо чељаде м 
 Нисам чуо.</p> <p>— За ту наредбу мора сваки знати.</p> <p>Предаде другу голуба, лагано напуни 
кама. и непрестано их загледају.{S} Сад сваки сам себи изгледа некако силнији, моћнији.{S} Свак 
ђанима се одавно утврдило уверење да је сваки, који само окуси белог <hi>царског</hi> хлеба, из 
 образу. — Доктори су наредили да ти се сваки сахат мијењају облоги....{S} А вектери те обмотал 
, испаћен, измучен, ојађен изгубио више сваки страх, те пустио срцу и језику на вољу.{S} Не бој 
но.{S} Три пута је посрћао од удараца и сваки пут једва се придигао.{S} И сам војник, напослетк 
би да им помогну, да и они купе.{S} Али сваки час престрављено стрекну, извију се и заблену нег 
а носила односе се на гробље; стари поп сваки дан у неколико кућа мора да сврати и обилази боле 
траже, купе, пребирају.{S} Узму, подижу сваки дроњак, крпу, ексер, сваки прамен вуне, као неке  
бела, болничка хлебића.{S} Болесници су сваки дан добијали по два.{S} Лакан је добро знао да ба 
х испрати до врата, поздрављајући се са сваким.{S} Кад их све испратио, застада мало, погледа и 
Готово му додијали ти чести сусрети.{S} Свако вече, непрестано, ти досадни пољупци, јабуке, цве 
е Јагодин праг.{S} Он је имао обичај да свако чељаде које се у селу разболи, макар од какве бол 
милосне осуде сипале се једна за другом сваког дана.{S} Никад ни једна није могла бити образлож 
комешало, узбеснело.{S} Сад већ нестало сваког страха, престали сви обзири.{S} Људи се весело с 
зда Микаило Пешикан тужи вас за дуг.{S} Свакога, ко је затворен а био његов муштерија и остао м 
 задовољно одбија димове и смешка се на свакога.{S} Пламен, заигравајући, <pb n="100" /> запљус 
 у нереду и, вечито љутити, насрћали на свакога, на чобана, на жену, на дете.{S} Комад хљеба из 
туче и лењо се, издаљега, уклања испред свакога.{S} Остављена, јадна немоћна као да стрепи, бој 
 она траве, — бере их свакога прољећа и свакога љета, — зна која најбоље пристаје уз коју болес 
 обично, биле уверене унапред о кривици свакога Србина, који је дошао пред суд.{S} Ма како чудн 
ју кроз некакву црну, дубоку бору.{S} У свакога о бедру бајонет, некаква старинског система, а  
има.{S} Мрко и са чудном злобом гледају свакога кога сусретну.{S} Као да им је цео свет крив шт 
ви лек.{S} Познаје она траве, — бере их свакога прољећа и свакога љета, — зна која најбоље прис 
 збило се у куће, у појате.{S} Врата на свакој кући замандаљена, прозори залепљени јастуцима, г 
 њима, — весело и несташно, — које се у свакој кући осећа као у својој, без кога нико не може д 
љутити.{S} Пуне им руке списа и хартија свакојаких.{S} Претурају их, премећу, разгледају, и ник 
ири патроле због њега?....{S} Готово на сваком раскршћу они замене једни друге.{S} А он, сирома 
тити</p> <p>Он може што ми не можемо Он сваком прашта и теби ће.....{S} Сагни главу</p> <p>Преб 
огледају једно у друго.{S} Чудна слутња свакоме се поткрадала у душу и тихо, тихо, лагано, поче 
а, стиска....</p> <p>— Закони ће судити свакоме, — опет ће Петар, желећи да јој растумачи, да ј 
p> <p>— Је ли и стрико свирао?</p> <p>— Сваку вече.</p> <p>— Ех?...{S} Баш?... — И она намести  
свете, — опет ће Митра, тешећи је. — За сваку рану има и понеки лијек....</p> <p>— А какве ми ф 
сада сматрала за дете те га и корила за сваку ситницу...{S} Једино ако би Симат пошао да истуче 
и их по селу, на неколико места.{S} Уза сваку патролу додао је и 'по двојицу шуцкора, који су т 
редише и саставише све како треба.{S} И сваку групу, заједно, под пратњом шуцкора послаше у одр 
и да се бију с душманином.{S} Зажели им сваку срећу у боју.{S} Сам Бог нек се смилује и нек им  
не под ударцем тупо јаукнувши, многи се свали на другове па готово и њих да обори.{S} Кивно, ос 
оћ мучно се, знојио, превртао, А још од сванућа дигао се изломљен, сатрвен и суморан.{S} Није,  
ели, разуздани готово.{S} Као изопијани сватови.{S} Чини се као да нема ни стара чељадета, ни б 
 да дете уклони.{S} Не ноже се пред њим свашта говорити.</p> <p>Симат откиде комад хлеба, гурну 
бити.{S} Љуби и по образима и по очима, све у жељи да погоди место куд га и Јагода љубила Затим 
а и војници начинив један огроман круг, све опколише.{S} Светину, која је насртала да се провре 
у од умора, ланци жуљају, лактови боле, све кости боле.{S} Да га пусте барем за час да седне, д 
та, ни болесника.{S} Све се подмладило, све оздравило.{S} Лепо су видили како им горе куће; зна 
а је стајала крај врата и <pb n="71" /> све немо посматрала, брзо се се изви и стаде пред Лакан 
по коси. — Мени су дигли двојицу ...{S} Све ће бити како је Бог наредио, а мимо његову се вољу  
е:</p> <p>— Остаће ми моје дијете...{S} Све нек пропане, само нек ми они :живи и здрави буду.</ 
 певају <title>Српску химну</title>.{S} Све радосно, бесно и све као пијано.</p> <p>Сељаци су о 
ема ни стара чељадета, ни болесника.{S} Све се подмладило, све оздравило.{S} Лепо су видили как 
њима и целивају им ордене на прсима.{S} Све се измешало, ускомешало, стисло.{S} Нити војска мож 
{S} Све је хтела да чује и да сазна.{S} Све до ситница.{S} Изгледало је као да се надала, да ће 
и пропаст Турске и пропаст-Бугарске.{S} Све је ситно према пропасти босанских жандара Јер ако с 
рестано јечање, стењање, проклињање.{S} Све се смешало, ускомешало, па се не зна или чељад блеј 
еца нема да трче, галаме, играју се.{S} Све се посакривало, збило се у куће, у појате.{S} Врата 
здахну.{S} Овде одиста све поробили.{S} Све што је било од вредности.{S} Ни кашику масла, ни ша 
Нису ни Швабе, ни Маџари, ни Румуни.{S} Све сами наши људи, Муслимани из оближњих села и из Тре 
реме некуда у Маџарску, у сургунлук.{S} Све старце, онаке к'о Мргуд, и болеснике и сакате ...{S 
 кроз село.{S} А ја немам да им дам.{S} Све сте нам отели.{S} А он доноси брашна, пршута, бешко 
а какав брежуљак и гледала унаоколо.{S} Све јој се чинило изненада ће га угледати.{S} Јавиће се 
е све.{S} И одело, и оружје и храну.{S} Све магазине, бараке, болнице, судове.{S} А ови хоће да 
 страну; затим изброје другу, трећу.{S} Све разредише у неколико група.{S} А свака група треба  
S} Јесу ли могли штогод и упљачкати?{S} Све је хтела да чује и да сазна.{S} Све до ситница.{S}  
 мршаве прсте и чврсто их стискајући. — Све за образ!</p> <p>— А ти слушај бабу, — прошапта нек 
на мехове с кајмаком и маслом.</p> <p>— Све?</p> <p>— Све. <pb n="26" /></p> <p>— Дижи! — подви 
јмаком и маслом.</p> <p>— Све?</p> <p>— Све. <pb n="26" /></p> <p>— Дижи! — подвикну онај други 
 Грехота је... <pb n="63" /></p> <p>— А све ми се чини... ко зна... а страх ме, страх.{S} Митре 
н.{S} Савила би се око малога, вољна да све ударце <pb n="15" /> прими на се и почела би да бра 
, — поче Мартин полако, старајући се да све онако искаже како му у Стоцу читали из писма. — Има 
а мрачно и хладно вече.</p> <p>Изненада све се унаоколо расветли.{S} Силна, јака светлост прели 
е одмори.{S} И да се заложи чиме.{S} За све време, за два дана, нити му даду да једе ни да оква 
p>— Ех, Јуре, Јуре!</p> <p>Мартин је за све време седео нем, скамењен.{S} Утонуо у мисли па нит 
у најрадије пева.{S} Напослетку сазнала све и о Јагоди и о веридби им.{S} Исто тако Митра је би 
држећи руке на појасу, мирно их дворила све док нису вечерали.</p> <p>Сјутрадан Лакан је потјер 
аместише, — жуљали га, руке у лактовима све јаче бољеле.{S} И ако се нико не шали са ланцима, о 
ио....</p> <p>Заборави на час на се, на све богове.{S} Лењо се подиже са столице и тихо му прис 
, и хладно, готово с презрењем гледа на све око себе.{S} Један од шуцкора, дебео, угојен, као д 
да седне.{S} Опет се плашљиво обазре на све стране и забринуто заврти главом.</p> <p>— Велике л 
у, заигравају се, раскошно расипљући на све стране ситне, светле варнице, — које као огњени сне 
ма, не гледају више гордо и презриво на све око себе.{S} Оборили главе, сабље придржавају рукам 
 увери, попипа се по џепу и тамо напипа све прашкове.</p> <p>— А млеко?</p> <p>— И млеко.</p> < 
и кућу и дубоко уздахну.{S} Овде одиста све поробили.{S} Све што је било од вредности.{S} Ни ка 
поморити глађу.{S} Или... а Бог зна шта све може бити !...{S} Неки тек сада опазише, да групе н 
ту за љубав и погоди се с њим и продаде све што је имала за продају.</p> <p>Кад јој Ибро исплаћ 
дара Јер ако су они клонули, клонуто је све.{S} Брђанин се више не боји никога до Бога.</p> <p> 
, — прошапта осетно шушкетајући, јер је све прве зубе погубио. — Душманин гони, а Бог саставља. 
уке отме, убије овна, козу, кокош; отме све на што наиђе.{S} Нико се не сме опрети, Нико што пр 
очи.{S} Како уљегоше, разгледаше најпре све по кући; затим одбацише струке са себе а пушке поло 
ба и котлова?</p> <p>— Дужност је да се све да за домовину, — дрекну гојазни цуксфирер, са двос 
> <p>Из големог облака прашине, који се све више и једначије шири са дна села, поне се нешто ми 
сан.{S} Гунђао је, псовао, претио да ће све покварити.{S} Али Симату није смео писати о томе, н 
S} Омили му онај хлеб, услача се, па ће све да даде за њега.{S} И не мисли више ни на што него  
 па продај газди Пешикалу . ..{S} Он ће све купити.{S} А и платиће добро . . .</p> <p>— Нека .  
 И јадни Мартин ропће, непрестано ропће све док не крене.{S} Ипак при поласку потапше <pb n="61 
прозивање.{S} Једва уредише и саставише све како треба.{S} И сваку групу, заједно, под пратњом  
.{S} Неколицини народних људи предадоше све.{S} И одело, и оружје и храну.{S} Све магазине, бар 
ивши још двије три биље, поче дувати из све снаге да боље распали.{S} Са нагорених главања пуха 
аре се могло купити и боље коначиште. и све се за паре могло купити.</p> <p>Поп застаде и погле 
 да, па не да...{S} Ето си виђела.{S} И све се бојим да ће мало послати.{S} Није друге него ћу  
готово у исти час кад и у Требиње.{S} И све се ускомешало, узбеснело.{S} Сад већ нестало сваког 
у браду а на челу му никли рогови.{S} И све почело да се љуња, љуња, тресе.{S} И он сал ненадно 
кидно.</p> <p>Касно су се разишли.{S} И све један по један.{S} Најпре се искрао гурави поп, нат 
плакало, свима се јутрос зацрнило.{S} И све сузе као да се слевају у прса јаднога Матише. запљу 
тарци, — старица више него стараца, — и све сама деца.{S} Неколико времешнијих жена, рашчупане, 
е Митра и гледа је зачуђено.</p> <p>— И све ми се чини... не знам...{S} Ми овди причамо, — муца 
под прозора издигле се гомиле ђубрета и све обрасле у траву.</p> <p>Једино кућа старога Мргуда  
кочиле газде и бегови из апровизације и све поделили <pb n="64" /> и: раздали коме су они хтели 
 химну</title>.{S} Све радосно, бесно и све као пијано.</p> <p>Сељаци су оставили домове и отиш 
брадом, и добро се искашља. — И живот и све.</p> <pb n="70" /> <p>— А шта је цар дао?</p> <p>—  
ани из куће, готово посрнуше на прагу и све троје некако престрашено, блесаво, погледаше у офиц 
<pb n="118" /> и почеше шенлучити; неки све цвеће којим се окитили побацаше на војнике.{S} Једн 
корсе, да се није што заборавило, је ли све намирено?{S} Некако као да се прибојавала Симата.{S 
апсеници.{S} Опипа торбу да види: је ли све у реду?{S} И лагано, лагано крену низ чаршију.</p>  
 !</p> <p>Избезумљеним погледом премери све у кући.{S} Као да се тренутно згрозила од нечега шт 
S} Нађе и ножеве и виљушке и поставивши све пред Симата, измакну се и као да хтеде дворити.</p> 
сама не зна где ни зашто.</p> <p>Врисак све јачи, оштрији, реже, пар, ваздух.{S} Није сад једно 
Узгред је пажљиво завиривао и разгледао све куће сеоске.{S} Најзад се опет приповрати и стаде п 
оно што је још остало у селу.{S} Готово све старице и старци, — старица више него стараца, — и  
А сад мора да даје не једну него готово све, а сама да остане без ичега.{S} Као квочка кад бран 
/p> <p>Крај цркве као да се беше слегло све село.{S} Бар оно што је још остало у селу.{S} Готов 
а, бешкота.{S} Свега донесе.{S} И ја то све дадем свијету и.... хвалили су ме.</p> <p>— А сагри 
 верује и колико му је година.{S} Пошто све пописаше, председник узе оловку и поче куцкати по с 
ати, котрљати.{S} Облак често пресецају све јаче блескајући оштри врхови жандарских бајонета.{S 
b n="116" /> њега тамо, код Ћабе, па му све кости поломљене.{S} Још само душа у носу што се држ 
, поздрављајући се са сваким.{S} Кад их све испратио, застада мало, погледа изнад себе у небо и 
А он доноси брашна, пршута, бешкота.{S} Свега донесе.{S} И ја то све дадем свијету и.... хвалил 
онако... што маломе треба?</p> <p>— Има свега фала Богу, — брзо одговори Митра, са детињским по 
чке образе.{S} Али као да се застиди од свега тога.{S} Некако поплашено погледа унаоколо: да ко 
се оте други, па трећи.{S} Неко поче из свега гласа јаукати и помагати, неко застења као при из 
а подврискује.{S} Неки почеше певати из свега гласа.{S} Неки као да <pb n="97" /> почеше покаск 
шко ђубре.{S} Кочијаш Реџо, певајући из свега гласа, удара по десном кољу, који се нешто улењио 
ће га, може-бити, и гонити и тући...{S} Сведно што је онако. мали...{S} Зар они имају срца?..{S 
ну...{S} Није...{S} На јави...</p> <p>— Сведно...{S} Пошљи свијећу.</p> <p>— Послаћу одмах сјут 
 Питало се и испитивало као од беде.{S} Сведоцима се мала пажња поклањала и ако их каткада дово 
смо?</p> <p>— Лијепо, мало писмо....{S} Свеже се голубу за ногу....{S} Зар ниси и сам тако ради 
н ветар попухује и поткађује их јаким и свежим мирисом кадуље и смреке.{S} Милује их по лицу, г 
ситно јецају.{S} С њиме, у истом ланцу, свезан Станиша Јованов, јак, голем сељак, силан као сте 
; знали су да ће наћи само згаришта.{S} Свеједно.{S} Само да дођу у своје село, да легну на она 
 је Лакан, дете, а пред њим се не сме о свему слободно говорити.{S} Хтеде да га завара мало и д 
 о умирању од слабе хране, од глади.{S} Свет, испаћен, измучен, ојађен изгубио више сваки страх 
здана срџба обузе је.{S} Срџба на читав свет.{S} Поче према кнезу, опружи руке и готово кидиса  
p>Чаршија живља него обично.{S} Изврвео свет из кућа и дућана, препунио тротоаре, улице, сокаке 
кога кога сусретну.{S} Као да им је цео свет крив што су их отргли од кућа и што их овуда гоне. 
 <div type="titlepage"> <pb n="3" /> <p>СВЕТ.{S} ЋОРОВИЋ</p> <p>БРЂАНИ</p> <p>1919.</p> <p>ИЗДА 
 не погледа.{S} Стид га било од толиког света. <pb n="20" /></p> <p>— Симат Станишић ! — дрекну 
не на данашњи дан?</p> <p>Огромни талас светине занија се и крену за поворком.{S} Талас занесе  
ебеле наочари, некако зачуђено гледа по светини.{S} Крај њега, држећи крст у руци, некакав овис 
ц је поносито, достојанствено гледао по светини.{S} Како су му сви ситни !..{S} Једино би да ви 
потребе.</p> <p>Стара Митра, притешњена светином, стењала је, измицала се, уклањала.{S} Некако  
ив један огроман круг, све опколише.{S} Светину, која је насртала да се провре, одгурнуше натра 
} Чак се и деца умешала, мотају се кроз светину и вичу, дрече, певају.{S} Понеки носе и барјачи 
че на леђа и саби се у гомилу ону, међу светину.</p> <p>Узвик нечувене, дивље радости разли се  
ија.</p> <p>Па као да би да осоколи ону светину, која је пристала за њима и, са пригушеном кукњ 
{S} Лагано, побожно као кад се приступа светињи, иду једно за другим и немо, ћутке целивају га, 
авила се, укочила, бледа и испијена као светитељка.{S} Поглед јој и строг, и пакостан, и непове 
лажући је на кољено. — Ми га не смијемо светити.</p> <p>— Брата не смијеш осветити?....{S} Рође 
раскошно расипљући на све стране ситне, светле варнице, — које као огњени снег прамињају и треп 
да полете у пламен.{S} Очи им се некако светле, па гледају као звер кад хоће да скочи на плен.{ 
ве се унаоколо расветли.{S} Силна, јака светлост прели се, расу по пољу, по брду, по шуми.{S} М 
ника, чија лица, дошав са <pb n="73" /> светлости у мрак, није могао одмах распознати ни саглед 
} Пунећи и набијајући торбу, при слабој светлости лојанице, непрестано је разговарала сама са с 
д Бога и од правде божије и од икога на свету?...{S} Симате мој, Симате мој!...{S} Тешко мајци  
жни „дан освете“.{S} И као да би ове на свету дала само да их види!</p> <p>У заносу, у пијанств 
а легну на онај свој камен.{S} Нигде на свету не живи се као ту!{S} Макар се и под ведрим небом 
и прави радиша и једини паметан човек у свету.{S} Нико се не може мерити с њиме.{S} Зато се и ч 
 танка провидна магла и као да хиљадама свећица трепере и пролећу кроз ту маглу.{S} Пролећу као 
ечи познаника и пријатеља често у овако свечаним часовима, падају као увреде и место да теше, р 
товића, џелата? — запита некако строго, свечано, домаћински.</p> <p>— Да их потражим ?....{S} Р 
ади нешто.</p> <p>Како спомену доктора, сви <hi>болесници </hi> који су шетали и разговарати, н 
S} Као грабљиве животиње кад осете крв, сви ови људи, жене, деца, острвљени, узбешњели, немирни 
} И генерали, и престојник и чиновници, сви бегови, газда Пешикан и толики други.{S} Музика им  
ава на оближњем брду, док су, у истину, сви нападаји били још доста далеко.{S} По брдима, по ле 
!</p> <p>Кад дођоше пред Симатову кућу, сви застадоше.{S} Висок, крупан Вахмајстор, који је пре 
ци, — одговори му да макар што каже. -- Сви.{S} Зато нас и чува стража...{S} Ни у болници нам н 
екакви чиновници, писари. <pb n="55" /> Сви уозбиљени, оштри, љутити.{S} Пуне им руке списа и х 
у њима.</p> <p>Од Срба нигде никога.{S} Сви дућани позатварани.{S} Неки затворени јер им газду  
иде.{S} Без руке, без ноге, без ока.{S} Сви ослабили, изнурени.{S} Очи жуте, лица модрикасто бл 
Председник му бесно узвикну да лаже.{S} Сви они знаду питати и писати, а крију....</p> <p>Лакан 
шкивао тешко би могао ишта разумети.{S} Сви су говорили шапатом и тек понека реч ако би се омак 
уке са себе а пушке положише у крај.{S} Сви некако слични један другоме као рођена браћа.{S} Ок 
неражења него од бола гласно јаукну.{S} Сви зачуђено погледаше тамо.{S} И као да се питају; а к 
з куће, дошао и помешао се међу њих.{S} Сви некако суморни, озбиљни.{S} Ватра на огњишту прашти 
 разуме.{S} Не разумеде ништа.</p> <p>— Сви смо ми хапсеници, — одговори му да макар што каже.  
 отргоше јој Митру. ,Дође наредба да се сви интернирани врате натраг. домовима.{S} Цар се, веле 
аше</hi> вере.{S} Неће он пустити да се сви врате празних шака.</p> <p>Преварили су се.{S} Кад  
на !..{S} Он то каже свима, бива нек се сви муче преко читаве ноћи. — Ама се не муче, пашчад је 
а колико пре, јер јој се иселио и поп и сви <hi>бескућници</hi> како их она називала, али јој Л 
рачи и он готово плану:</p> <p>— Зар ви сви не палите свијеће газди Пешикану?{S} Јер је богат,  
ш једном и пође.</p> <p>Опет се састали сви, изван села.{S} Волели да иду у друштву него посеби 
Сад већ нестало сваког страха, престали сви обзири.{S} Људи се весело сусрећу и честитају један 
е, по два капетана.{S} Лакану се чинили сви налик један на другога и само му запео за очи неки  
 иста и обељена.{S} Али су на њу некако сви гледали попреко.{S} Бојали се да гласно осуђују, ви 
 чим мало закасни.{S} Напослетку кад му сви разлози нису могли помоћи, почне немоћно уздисати и 
ствено гледао по светини.{S} Како су му сви ситни !..{S} Једино би да види кога од познаника и  
аче софри. — Ходи!</p> <p>За вечером су сви ћутали.{S} Јели су полагано, отегнуто, као на силу. 
чекајући одговора, бирала је што јој се свиђало и узимала.</p> <p>Стари поп као да се први смил 
.{S} Свега донесе.{S} И ја то све дадем свијету и.... хвалили су ме.</p> <p>— А сагријеши ли с  
ма волим умријети код куће него у туђем свијету“, веле.... „Не дају нам да једемо а гоне нас да 
во плану:</p> <p>— Зар ви сви не палите свијеће газди Пешикану?{S} Јер је богат, јер има паре.. 
 На јави...</p> <p>— Сведно...{S} Пошљи свијећу.</p> <p>— Послаћу одмах сјутра...</p> <p>И зари 
ну, — вели Митра и лагано зева. — Пошљи свијећу у цркву, па ће престати.</p> <p>— Није у сну... 
— Сјутра ћу отићи на гроб да јој упалим свијећу.</p> <p>— Ти?</p> <p>— А ко ће други?</p> <p>—  
</p> <p>— Ама оној грешници ти да палиш свијећу?</p> <p>Румено лице Петрово као да се мало смра 
о мути, уста вавек сасушена.{S} И поред свију опомена и грдња није могао радити као обично.{S}  
уке, — одмењивала, заједно се бринула о свим пословима.{S} Што су радиле, гледале су да што брж 
к, нарицање.{S} Читаво село проплакало, свима се јутрос зацрнило.{S} И све сузе као да се слева 
и, неко застења као при издисању.{S} На свима колебама заклопараше натрула <pb n="16" /></p> <p 
мријеће.</p> <p>А Лакан је, као за инад свима, преболео.{S} Мало је, додуше, срећника који су о 
и...“</p> <p>— Ко зна !..{S} Он то каже свима, бива нек се сви муче преко читаве ноћи. — Ама се 
и тијело и душу....{S} Она једноме а он свима Швабама...{S} И он вам добар... поштен.... а она. 
ана, шунке, саламе уздижу се око њих по свима столовима.{S} Гомила жена, са голим прсима, обила 
да Пешикан и толики други.{S} Музика им свира негде у крају, а они испијају вино из финих, танк 
 да је узме у руке.</p> <p>— А ђе ти је свирала? — запита брзо и помилова га по глави. — У кући 
атељио с њима.{S} Научили га и да прави свирале, што пре није знао, и да оплете корпу од шибља  
 слушала га пажљивије.{S} А при спомену свирале дође јој необична жеља да свиралу види, да је у 
омену свирале дође јој необична жеља да свиралу види, да је узме у руке.</p> <p>— А ђе ти је св 
ће донети и пушку и, сигурно, још једну свиралу, онаку, каку је и пре донео.{S} Јагода, нлетући 
/p> <p>— Јесам.</p> <p>— Је ли и стрико свирао?</p> <p>— Сваку вече.</p> <p>— Ех?...{S} Баш?... 
 запита мекше:</p> <p>— А јеси ли често свирао?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Је ли и стрико свирао? 
ислила да су некад Петрова уста била. — Свирате ли овако?</p> <pb n="42" /> <p>Лакан потврди гл 
 га окитио кућу, растворио врата, довео свираче, изнио вино Ено свак једе и пије, свак се грли  
леда Он је то главом.... дошао надниосе свиреп и страшан</p> <p>Лакан врисну и поче се бацакати 
јатељ није исти, заједнички?{S} Грозни, свирепи цар, који није био у стању ником ништа да да, н 
бескућницима.</p> <p>Ма колико сурови и свирепи били, шуцкори нису имали срца да јаднике одмах  
а се изложи њиховим подсмесима?{S} Боље свиснути него се срамотити!</p> <p>Дохвати из торбе боц 
повели Лакана, стара Митра их је, поред свих претња, пратила.{S} Узастопце је ишла за њима гото 
, жено, — опомену је Мартин мукло. — За свог цара. <pb n="58" /></p> <p>— Не дам ја своје крви  
пустила рањаве, завезане руке на рамена свог малог Лакана који се прибио уз своје овце, и хладн 
г попадијина Војина убише што је бранио свог петла.</p> <p>Шуцкори су слободније пролазили кроз 
 му, тепа, тепа, тепа. „Неда вели „Лако свог Гарана Швабама.{S} Неће се Лако покорити Шваби мак 
се не умори.{S} Само да се не одвоји од свога детета, од своје <hi>мазе</hi>.{S} На толику непо 
, ко је са швабом у дослуку.{S} Неће ни свога Лакана да опогани <hi>царскм хлебом</hi> .{S} Међ 
шће је звиждукао, гонио стоку и соколио свога Гарана.{S} Много пута обгрли јастук, притегне га  
рив тим људима што се нису побринули за свој залогај ?{S} Жандари су обишли и дрвењаре, изгрдил 
 Васо безбрижно попева.{S} Пева некакав свој тропар, састављен из стотину разних тропара и конд 
} Зар пред толиким душманима да открије свој големи бол и муке своје?{S} И да се изложи њиховим 
е хтеде да запита Крсту.{S} Макар био и свој, макар јој и познат, он је данас царски чојек, слу 
уривши камилавку до ушију и сакривајући свој дуги перчин, кудрав и чађав као повесмо <pb n="13" 
 да дођу у своје село, да легну на онај свој камен.{S} Нигде на свету не живи се као ту!{S} Мак 
шавела, полудивља мачка направила у њој свој лежај.{S} Око сатрвених и прекрханих <pb n="98" /> 
hi>храбрих и верних</hi> војника, да су свој живот положили „на пољу части“, борећи се с Талија 
трећи дан били су пред селом.{S} Опазив своја брда, своје познато дрвеће, камење, чељад поче да 
ли су пред селом.{S} Опазив своја брда, своје познато дрвеће, камење, чељад поче да кликће, да  
на чељад која такођер има своје болове, своје муке.{S} Ништа тако не може зближити људе као пат 
ио, — опет кришом од Манде, -— да прода своје тешке, сребрене токе, те да и Јури опреми коју па 
 цара. <pb n="58" /></p> <p>— Не дам ја своје крви ни цару ни никоме, — окоси се домаћица жешће 
} Намерила се на чељад која такођер има своје болове, своје муке.{S} Ништа тако не може зближит 
 не ноже да се одвоји мирно од села, од своје <pb n="51" /> куће.{S} Две три жене зграбише по ш 
амо да се не одвоји од свога детета, од своје <hi>мазе</hi>.{S} На толику непокорност Цугсфирер 
анима да открије свој големи бол и муке своје?{S} И да се изложи њиховим подсмесима?{S} Боље св 
 зубе и радосно се смешкају кад опазише своје.{S} Потрчаше у сусрет једни другима, загрлише се. 
рнути, Официр јој, ради тога, понуди из своје чутуре коњака.{S} И то одби.{S} Узви главом, узда 
не деце, морао је плаћати туђем, да, уз своје овце, потера и оно неколико његових.{S} Сад, кад  
мах запалио чибук, замишљајући да је уз своје огњиште, уз ватру.{S} Други отишао, чупа траву и  
ена свог малог Лакана који се прибио уз своје овце, и хладно, готово с презрењем гледа на све о 
 јадна немоћна као да стрепи, боји се и своје сени.{S} Често се изнебушено осврне, као да је не 
уд и, прекрстивши се, готово претрча до своје куће...{S} Тако и остали.</p> <p>Симат их испрати 
Пешикана одмах крај њега!...{S} Опружио своје големе, грамзиве руке са големим, оштрим панџама. 
 не комешају се.{S} Осетиле, зар, мирис своје траве, па некако весело блеје и журе, журе...</p> 
гаришта.{S} Свеједно.{S} Само да дођу у своје село, да легну на онај свој камен.{S} Нигде на св 
аран застаде, окрену главу и погледа га својим влажним, питомим погледом.{S} Као да је очекивао 
су оставили домове и отишли у варош, да својим очима виде српску војску.{S} Окупиле их се читав 
са својим мислима, са својом бригом, са својим сновима.</p> <p>При улазу у Требиње први јој је  
когод придружи.{S} Најволела је сама са својим мислима, са својом бригом, са својим сновима.</p 
уцкара; весели пламен ускаче и узмахује својим црвеним барјачићем и обиграва око котла што виси 
стао је од чуда.{S} Није могао веровати својим очима да је то она.{S} Ова горда, снажна девојка 
раздера застрашену гомилу.{S} Сељаци су својим очима гледали како им горе куће, читаво село как 
ало па Јагода неће бити тако удаљена од својих комшија.</p> <p>Негде у то доба почели се враћат 
м бубне у леђа.{S} Сам мучен и кињен од својих старешина, окорео је отупео, и као једва дочекао 
промучили.{S} Опет је свак на своме, на својој груди, у свом добру.</p> <p>Чини им се да нису т 
 се, веле, смиловао и у великој милости својој дозволио им повратак.{S} И ко зна да ли би се и  
 огњишта засео стари, гурави поп Лука у својој широкој пророчкој бради и старој излизаној манти 
о до тучњаве.{S} Они су сад господари у својој кући.{S} Ово су њихове улице, нису <hi>царске</h 
но, — које се у свакој кући осећа као у својој, без кога нико не може да буде и читаво село изг 
S} А сад се, готово поче осјећати као у својој кући.{S} Намерила се на чељад која такођер има с 
Најволела је сама са својим мислима, са својом бригом, са својим сновима.</p> <p>При улазу у Тр 
 је, како је зажељела да остане сама са својом тешком и великом тугом.{S} Знала је она да од ис 
око разбацајући ногама и лено климајући својом великом главом час на једну час на другу страну, 
рно одговори Митра, па опет прихвати за своју преслицу.</p> <p>Није хтела отићи ни да је мртву  
...{S} Није ништа крупно.</p> <p>Одмота своју искушљану и испуцану мушему, извади читав сноп ар 
де Пешикана.{S} Чим је почео рат, он је своју велику кућу бесплатно ставио на расположење аустр 
 кога...{S} Коме је до крви нек пролије своју...</p> <p>Сад као да осети како су јој клетве уза 
 погледали.{S} И зато су обоје излевали своју милошту на малог Лаку.{S} Грлили га, љубили, обас 
ништа.{S} Жандари као да и сами осећали своју немоћ, па су ретко и навраћали.{S} И сад су били  
и вреднију и мање вредну, из Јагодине у своју кућу, да јој случајно неби други нашљедници уграб 
ах могу на њему да се искале, да покажу своју силу.</p> <p>На прве куће насрнуше са оном чудном 
ној колеби, а да и не спомиње лепу кућу своју!</p> <p>Остали хапсеници, бледи, исушени, испијен 
ет је свак на своме, на својој груди, у свом добру.</p> <p>Чини им се да нису толико ни журили  
се мало и промучили.{S} Опет је свак на своме, на својој груди, у свом добру.</p> <p>Чини им се 
По уској, прашњавој цести падају вране, свраке, слободно скакућу и некако злослутно гачу.{S} Ни 
и поп сваки дан у неколико кућа мора да сврати и обилази болеснике.{S} Неки се сасушили, омршав 
реко прага.{S} Прва кућа у коју је имао свратити, готово комшинска, Илије Јуретина.{S} Ено види 
кори су слободније пролазили кроз село, свраћали у куће, харали.{S} Где дођу мора им се одмах п 
S} Љутити и бесни што никако не могу да сврше, — можда би један човјек ево то одавно свршио, —  
} Што су радиле, гледале су да што брже сврше.{S} Само да им остане што више времена за разгово 
може одмах да иде кући.{S} И парница му свршена.{S} Три гласа рекоше да „није крив“ а два су тв 
што пре разда, да што <pb n="93" /> пре сврши!....{S} И како пролази мимо куће, тако оставља за 
 — а имаћемо времена за љубљење.{S} Док свршимо што треба.</p> <p>Петар остави пушку у крај и л 
, — можда би један човјек ево то одавно свршио, — поредаше чељад по војничку.{S} Настаде ново п 
S} Проклети и несретни рат кад ли ће се свршити?</p> <p>Затим причају једна другој разне приче  
похита кући.{S} Силна, неодољива слутња сву је обузе.{S} Осети да се морала нека крупна, јака н 
вати из серђена са судима овећи чанак и сву вечеру сручи у њега.{S} Нађе и ножеве и виљушке и п 
<p>— А ја сам чуо да је Пешикан покупио сву робу из дућана оних бакала који му били дужни, па и 
.{S} Оне страшне очи као да му испијају сву снагу.{S} Гледају га, прождиру и он осећа како копн 
љезе у собу, стаде крај врата и погледа свуд наоколо.{S} Нешто непријатно као да га запахну, је 
унаоколо, нуди.{S} И цвећа, пуно цвећа, свуда!...{S} У ово доба толико цвећа!...{S} Боже!.</p>  
езати.{S} Једни вежу, док <pb n="25" /> се други разбише по кући да пребирају, травке.{S} Покуп 
S}Јадница!...{S} Соколила <pb n="86" /> се, давала главу и старала се да коракне чвршћим корако 
по три главе стоке на продају.{S} Треба се дочепати новаца и поново куповати посуђе и остало шт 
{S} Сад је ишла лагано, заморено, једва се кречући.</p> <p>Али узалуд је познала, кад се није с 
 преклињала да јој се смилују.{S} Једва се неки досетише да је притоваре на коња и да гоне баре 
ти.</p> <p>— Шта ли је с бабом? — једва се усуди Јагода да запита. — Је ли жив...</p> <p>— Не з 
је посрћао од удараца и сваки пут једва се придигао.{S} И сам војник, напослетку, увери се да „ 
 постиђено крене и хитно, хитно сакрива се у кућу.</p> <p>Од страха, од срамоте, од поруге, нап 
 који се парио уз ватру и пушио, рукова се с Мандом, погледа и на Матру.{S} Некако му мило што  
 Опазивши га овако озбиљна и мирна, сва се стресе.{S} И некако радосно, нестрпљиво ухвати попа  
{S} Големи трбух као да јој заигра, сва се стресе и некако мукло избаци:</p> <p>— Ух !</p> <p>И 
ена.{S} Не може ни да иде усправно, сва се некако накриви на десну страну.{S} Кад гледа, гледа  
е.{S} Вели да јој додијао те жели да га се куртарише.{S} Док је био млад, здрав, док радио и до 
док радио и доносио у кућу, и бојала га се и привијала се уза њ, а сад га, ето, гони.{S} Драго  
S} Ако ко и одсад тако умре, ни за њега се не сме рећи да је умро од глади.{S} У овој земљи сва 
.</head> <p>Село почело да оживљава, да се буди.{S} Здравији и снажнији људи запослили се око р 
ће још једном да се нагледају звона, да се опросте с, њиме и, као поред драгога мртваца, да чит 
омене, одговарао је како није преша, да се може оставити на друге дане и ако је сам знао врло д 
S} И залуд је покушавала да се отме, да се извуче.{S} Бујица је немилосно носила и она јој се м 
} Да га пусте барем за час да седне, да се одмори.{S} И да се заложи чиме.{S} За све време, за  
опи . рукама, бојећи се да не писне, да се не ода.{S} Зар пред толиким душманима да открије сво 
устручавала.{S} Гледала је, такорсе, да се није што заборавило, је ли све намирено?{S} Некако к 
о ће голуб? — мрмља председник тише, да се једва разуме. — Зашто?</p> <p>— Па....{S} Да га хран 
S} И претрнула.{S} Хтела би да бежи, да се склони а нема куда.{S} Напослетку дограби један чаша 
алакса.{S} Дође му да се врати кући, да се ма куд сакрије испред ње.{S} Касно.{S} Одлучи се нек 
 /> поправе куку. макар само толико, да се у њој може становати.{S} Други отишли у шуму да насе 
ти над њега, да види спава ли мирно, да се не трза, да ружне снове не снива?..{S} Ко ће га пред 
угу.{S} Њему нареди нека иде у кућу, да се одмори и узгред, да што заложи.</p> <p>Ступивши на п 
 детету.{S} Али овако како ће?...{S} Да се може помоћи, помогло би се ... ех...{S} Проклети и н 
о?</p> <p>— Да ми срцу одлахне...{S} Да се мало нвсладим.</p> <p>— Ех, Јуре, Јуре!</p> <p>Марти 
></p> <p>— А што се не иде?</p> <p>— Да се иде? — припита командант и зачуђено је погледа. — Им 
о јој се да би тако ишла дан и ноћ а да се не умори.{S} Само да се не одвоји од свога детета, о 
ши, отргоше јој Митру. ,Дође наредба да се сви интернирани врате натраг. домовима.{S} Цар се, в 
то ...</p> <p>— Што смо дужни, треба да се плати, — одговори Митра, па, и не погледав на позив  
 и доктор, — рече кроз зубе. — Треба да се ради нешто.</p> <p>Како спомену доктора, сви <hi>бол 
 епитрахиљ, чита молитве и нагони га да се причести.</p> <p>И, макар му и мучно било, макар зна 
Црногорци на нека села, па због тога да се објесе петорица наших.{S} То су таоци.{S} Ко гођ учи 
ци!...{S} Сина ми амо!...{S} Нећу ја да се моја крв пролиева ни за цара ни за кога...{S} Коме ј 
грудњацима.{S} Ретко из кога димњака да се извије дим.{S} Ретко где да залаје кер.</p> <p>По ус 
е на земљу.{S} И залуд је покушавала да се отме, да се извуче.{S} Бујица је немилосно носила и  
 да пре исприча.{S} Манда је сазнала да се Петар губио из куће и да су га трећи дан нашли у брд 
 старицу, <pb n="39" /> те је морала да се миче, да креће куд и не мисли.{S} Чини јој се као да 
колише.{S} Светину, која је насртала да се провре, одгурнуше натраг.{S} Неколицину упорнијих мо 
="113" /> <p>Митра никако није могла да се смири на једном месту.{S} Непрестано ишла од куће до 
веца и, пре него што је стара успела да се приближи, обеси се Петру о врату и пољуби га.{S} Зат 
иче.</p> <p>Јагода се одмах досетила да се нека несрећа догодила.{S} Познала је она то по осмех 
ну кажем истину</p> <p>А кад је чула да се недалеко појавиле комите, као да почела излуђивати о 
} На улицама не може готово ни једна да се сусретне: прозори им затворени.{S} Шта је то с њима? 
еде а њезин Лакан да гладује?{S} Она да се части а он да се потуца некуд... некуд... а Бог зна  
мају по авлији, Често оду преко пута да се мало разговоре.{S} Туже се како не знају шта ће са д 
наест црних карата!{S} Дванаест кућа да се данас оцрни.{S} Јер то се обавештавају породице <hi> 
н за мене живе....{S} И Митра покуша да се умеша, да га отме. — Мене водите....{S} Ја ћу с вама 
а оборише га на земљу.{S} Чим покуша да се дигне нови ударци осуше се и он опет посрну, пипајућ 
о непрестано био у бунилу; ретко кад да се освештавао и то на кратко време.{S} Често је дозивао 
ма. цвећем.{S} Чисте се и перу бурад да се што више вина и ракије изнесе пред <hi>браћу</hi> у  
змахују руком, чибуком, дају знакове да се не приступа.</p> <p>Зато нико ни од придошлица не см 
>Зато нико ни од придошлица не смеде да се упути тамо.{S} Нико није-питао: зашто?...{S} Задовољ 
} А она <pb n="44" /> ништа.{S} Каже да се уморила.{S} Па и пре је долазила уморна а није забор 
омешало, стисло.{S} Нити војска може да се одвоји од њих ни они од војске.{S} Једва, у неко доб 
} Дочепа ли се једно другога не може да се одвоји, одмакне.{S} За час би то као и покушали, али 
е у сусрет, узе је под руку и поможе да се дочепа огњишта.</p> <p>Те вечери није ништа окусила. 
 да викне, да јаукне, а нико не ноже да се одвоји мирно од села, од своје <pb n="51" /> куће.{S 
ко не сме ни да пита.{S} Заповест је да се путује и мора се путовати.</p> <p>— Ауф!...{S} Напри 
треба и котлова?</p> <p>— Дужност је да се све да за домовину, — дрекну гојазни цуксфирер, са д 
ерају пића и себи и другима.{S} Желе да се опију.{S} На глад се више не мисли; мора је нестати. 
рати, да му буде вереница?{S} И њоме да се ожени?{S} Јели Симат имао памети кад је пристао?,..{ 
/p> <p>— Одмах.</p> <p>Па, бојећи се да се поп не предомисли. запита живље:</p> <p>— Може ли од 
на допуст.{S} И како који дође, неће да се врати више.{S} Нема ни <pb n="112" /> у њих више оне 
 царски чојек, службеник, а она неће да се пред царским људима исповеда.{S} Не сме познати ни д 
с би то као и покушали, али чим хоће да се пусте, опет се чвршће пригрле и напану љубити.</p> < 
!...{S} Не дам га жив!</p> <p>И поче да се хрве са војницима који се за час збише око њега и ка 
едва, након неколико опомена, почеше да се растављају.</p> <p>Стара Митра, и ако је желела, ник 
ше крстити.{S} Неки се једва усудише да се окрену према селу.{S} И страшан, поразан узвик разде 
 за час да седне, да се одмори.{S} И да се заложи чиме.{S} За све време, за два дана, нити му д 
е свој големи бол и муке своје?{S} И да се изложи њиховим подсмесима?{S} Боље свиснути него се  
едино би да види кога од познаника и да се поздрави с њим.{S} И у другим колима седела су по дв 
мрла те остао сироче.{S} Ретко кад и да се осмехнуо на њега.{S} Он се уопште ретко смејао ити с 
олико пута на дан весело зациликће и да се јави сељанима.{S} Оно им — како су говорили. — опоје 
и већ дозвољено да се иде у затвор и да се походе апсеници.{S} Опипа торбу да види: је ли све у 
у на пут.{S} Пустили их и да плачу и да се изјадају.{S} Кад им се ништа не дозвољава, то им се  
 око себе да тражи Лакана, као да би да се увери: је ли ту?{S} Затим га обгрли и тихо уздахну.< 
а Манда и приврти у писмо, као да би да се увери: пише ли баш тако,.. — Одмах...</p> <p>— И тре 
 стиште за држак од ножића као да би да се брани од некога.{S} Поплашено погледа око себе.{S} П 
ше као у неком очајном рвању, где би да се угуше, смељаве.{S} Зарили једно другом прсте у месо  
>Лакану почеше ситни. модри колутови да се ковитлају испред очију.{S} Играју, ломе се, мотају.{ 
а указивати и понека рупа.{S} Нареди да се наложи велика ватра у част новим гостима, па задовољ 
p>— Ето, Митре, Бог милостиви нареди да се опет састанемо, — прошапта осетно шушкетајући, јер ј 
 у село да што помогну.{S} Нису луди да се заражују!</p> <p>Око Јагодине куће увек се шетао по  
и, иште крви од порода њихова, тражи да се гине за њега, за његов дом.</p> <p>Домаћица скува ка 
 гушити.{S} Чинило се као да ће неки да се отму и да полете у пламен.{S} Очи им се некако светл 
ру.{S} Поздрави јунаке који се дигли да се бију с душманином.{S} Зажели им сваку срећу у боју.{ 
е изненада ухвати грозница па почели да се тресу, дрхћу.{S} Неки се грче и увијају као пребијен 
о ни неугодно.{S} У шали, чак почели да се штипају, шкакљу; или изненада подметне ногу један др 
ије затвориле у куће, па не смеју ни да се помоле отуда.</p> <p>Стара се Митра упути према радњ 
м да трухне, а данас ће нови курбани да се објесе.</p> <p>— Нови? — тихо запита старица а нешто 
су млеко у други, већи котао и обеси да се узварује.{S} Затим се хитно, некако младачки окрену, 
ма вајде од каве, Манде...{S} Дај ти да се руча, те да што боље окусе.{S} Што је Бог дао.</p> < 
.{S} Лакан никако неби могао познати да се обрео у болници, да, случајно, из једног буџака. ниј 
дољива слутња сву је обузе.{S} Осети да се морала нека крупна, јака несрећа догодити.{S} Кућа п 
више ни жандари нису могли забранити да се не говори о умирању од слабе хране, од глади.{S} Све 
i>наше</hi> вере.{S} Неће он пустити да се сви врате празних шака.</p> <p>Преварили су се.{S} К 
о виђења...“ Пашчад!</p> <p>Осетивши да се и сувише заговорио, придиже се, узе јаја и кокоши и, 
у из куће.</p> <p>У путу ретко с ким да се срела.{S} Ако би и срела пролазила је мирно, не јављ 
е, девојке, деца.{S} Хоће још једном да се нагледају звона, да се опросте с, њиме и, као поред  
ечем крупном размишљају.{S} Ни један да се усуди и да погледа на куће.</p> <p>Још пред зору ста 
 да гладује?{S} Она да се части а он да се потуца некуд... некуд... а Бог зна куд га могу немил 
тар се изненадио и готово није могао да се прибере кад су му писали о томе.{S} Ама зар оно блед 
Један од шуцкора, дебео, угојен, као да се зачуди тој њезиној мирноћи.{S} Некако јој подругљиво 
њоме и отпи неколика гутљаја.{S} Као да се оснажи мало.{S} Опет придржавајући се за дрво, лаган 
у, извију се и заблену негде.{S} Као да се боје нове навале, новог јуриша нечијег.</p> <p>Јагод 
 И праска, ломњава, оргињање.{S} Као да се негде у даљини одроњују читаве стене, са хуком и тут 
 погледом премери све у кући.{S} Као да се тренутно згрозила од нечега што је прошло или што, м 
погледа на Пешиканову магазу.{S} Као да се надала, да ће ипак отуда неко да изађе и да јој се ј 
ено гледали преда се.{S} Изгледа као да се стиде што су остали сами са женскадијом.{S} Ни један 
иза страну.</p> <p>Митра и Манда као да се нису делиле.{S} У кући помагала једна другој, — отка 
и Лакан седоше одмах.{S} Старица као да се још устручавала.{S} Гледала је, такорсе, да се није  
мео пратити, Чак и она четворица као да се стидила какав терет носе.{S} Готово су трчали под но 
ндом.{S} Стара, чисмена домаћица као да се родила са неким стварима у кући и нипошто, ни за жив 
акључа у собу.</p> <p>Крај цркве као да се беше слегло све село.{S} Бар оно што је још остало у 
е јутрос зацрнило.{S} И све сузе као да се слевају у прса јаднога Матише. запљускују му око срц 
 Све до ситница.{S} Изгледало је као да се надала, да ће јој баш ти људи донети слободу и тај њ 
ивиле, полегле.</p> <p>Неке жене као да се сад тек ослободиле, па се извукле из кућа.{S} Прљаве 
еним брезама.{S} Негде из даљине као да се проби још јачи, оштрији писак.{S} Лакан задрхта.{S}  
лашено, узверено.{S} Чини јој се као да се свак спрема да је удара, туче и лењо се, издаљега, у 
бом. <pb n="32" /> Чинило јој се као да се већ састала са Симатом.{S} Показује му, нуди што је  
ипао грохот пушака.{S} Чинило се као да се препуцава на оближњем брду, док су, у истину, сви на 
чним и раскиданим литицама.{S} И као да се црн траг расу за њом кроз ону полутаму и пови се над 
ви зачуђено погледаше тамо.{S} И као да се питају; а ко га удари?{S} Митра је седела хладна као 
ано, отегнуто, као на силу.{S} И као да се бојали да погледају једно у друго.{S} Чудна слутња с 
Стоко!</p> <p>Она подиже главу и као да се поче прибирати.{S} Погледа на напасника, на стражара 
м спомене голуба и жандаре, неки као да се стресоше од страха.{S} Један гласно прогунђа:</p> <p 
о датим знаковима.{S} Тек понеки као да се досети па се и сам згади и опљуне.{S} Стара Митра не 
е му низ старачке образе.{S} Али као да се застиди од свега тога.{S} Некако поплашено погледа у 
 великом, коврчавом косом, којом као да се је нарочито поносио и хтео да му је свак види, јер ј 
/p> <p>Опазивши старицу, Пешикан као да се препаде.{S} Некако збуњено погледа око себе, па, и н 
јећу?</p> <p>Румено лице Петрово као да се мало смрачи и он готово плану:</p> <p>— Зар ви сви н 
о, је ли све намирено?{S} Некако као да се прибојавала Симата.{S} Јер и ако је син, он је домаћ 
ђало и узимала.</p> <p>Стари поп као да се први смилова да пређе Јагодин праг.{S} Он је имао об 
 погледајући на Лаканов креветац као да се боји е ће јој неко њега отети.</p> <p>Кад је Мргуд о 
корео је отупео, и као једва дочекао да се на некоме може осветити, да он некога може кињити</p 
ареди доктор вехтеру. — На то строго да се пази.{S} И њему млеко нек се даје.{S} Редовно.</p> < 
у гурнуо међу њих и мукло их нагонио да се обреде, док другу пуну држи у рукама и некако лагано 
ико што проговорити.{S} Покуша ли ко да се противи, немилице га истуку; малог попадијина Војина 
елу му никли рогови.{S} И све почело да се љуња, љуња, тресе.{S} И он сал ненадно се заљуља и п 
Макар било и скупо не смета.{S} Само да се добије </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 
 дан и ноћ а да се не умори.{S} Само да се не одвоји од свога детета, од своје <hi>мазе</hi>.{S 
које је доба?{S} Је ли већ дозвољено да се иде у затвор и да се походе апсеници.{S} Опипа торбу 
ге дане и ако је сам знао врло добро да се не сме ни сата одгађати и да му карте одмах пропадај 
и изван гробља?{S} Ови су били за то да се сарани иза гробљанског зида, на два аршина даљине.{S 
 сама осмехну, на силу.{S} А и зашто да се сневесели пред њима, да их растужује?{S} Нека их, не 
, — слага вектер не трепнувши и, зар да се боље увери, попипа се по џепу и тамо напипа све праш 
да хтеде да протестира.{S} Хтеде зар да се притужи како не добије млека ни у три дана једанпут. 
ито поче љубити, прибра некако снагу да се и обрецне:</p> <p>— Остави!.....{S} Доста!</p> <p>До 
ом.{S} А он одма малакса.{S} Дође му да се врати кући, да се ма куд сакрије испред ње.{S} Касно 
о да био, само да одмах могу на њему да се искале, да покажу своју силу.</p> <p>На прве куће на 
два, у неко доба, командант подвикну да се мора редати и једва, након неколико опомена, почеше  
е и кратком главњом удари по огњишту да се варнице разлетеше по уској кући. — Само ми их Бог да 
оставите сану...{S} Уморна сам, хоћу да се одморим.</p> <p>Једва једном могла је, како је зажељ 
 <p>— Хтио сам да идем у Лулиње, — јада се Мартин и уздише. — Али тамо још горе.{S} Тамо намије 
? ...{S} Је ли талац или ...{S} Савлада се и не хтеде да запита Крсту.{S} Макар био и свој, мак 
..{S} Живи, ако можеш! </p> <p>Изненада се удари руком по челу и и дохвати чибук.</p> <p>— А по 
ила главу у прегачу и побегла.{S} Отада се готово увек крили, бежали <pb n="11" /> једно од дру 
шена Манда и страшиво гледа негде преда се, — а он... може бити...{S} Јуре или Ивица... не знам 
ушна.{S} Мирно укочено гледала је преда се када су јој прочитано писмо спустили у крило, узела  
ушеној трави, и замишљено гледали преда се.{S} Изгледа као да се стиде што су остали сами са же 
{S} Долази му и као нека родица и вазда се с њим лепо пазила.{S} Већ га угледала и весело му ма 
 у пољу.{S} За вас нема.</p> <p>И газда се окрену и мирно оде у магазу.</p> <p>— Шта ћемо сад?< 
штени брк омакне по која суза.{S} Манда се готово препаде кад се, напослетку, окрену према њему 
p>— Јуре мој!{S} Дијете!</p> <p>И Манда се спусти на столицу.{S} Сави руке у крило и обори глав 
ади разлетеше се куд који.</p> <p>Манда се тек сада освести, тек сада разумеде.{S} И нека силна 
> <p>— А шта ће ти остати?</p> <p>Манда се нарогуши и кресну оштрије:</p> <p>— Остаће ми моје д 
.{S} Та и кад би стали умирати, ни онда се нико на њих смиловао неби, нити би им којом капи окв 
..{S} А он је гори од Јагоде.{S} Јагода се предала, а он се продо.{S} Продо и тијело и душу.... 
 и лагано, лагано нариче.</p> <p>Јагода се одмах досетила да се нека несрећа догодила.{S} Позна 
ану и опет се накостреши.</p> <p>Јагода се јави иза једног дрвета.</p> <p>— Не бој се, Гаране б 
чи и хтеде да уђе у кућу.</p> <p>Јагода се препаде и од њега и од његова поздрава.{S} Пригушено 
еха?{S} И колико нас има?</p> <p>Јагода се зачудила, кад се појавио.{S} Некако поплашено повуче 
змиле из јазбина, трапова, пећина, куда се посакривале, и да крену према селу. и ни једна није  
ке замке у које би заплела Лакана, — за се се не боји нити брине, — ако му само име спомене, ак 
адала.{S} Не због тога што се бојала за се.{S} Него с тога да штогод Симату не науди, да му не  
i> царске вере</hi> .{S} Бојала се и за се и за Лакана, те га је двапут кришом прекрстила.{S} А 
треси !..{S} Најбоље у воду ! — засмеја се Ибро и затапша рукама.</p> <p>Кола прођоше.{S} Стари 
не дирајте!</p> <p>— А рашта? — засмеја се харамбаша. <pb n="115" /> — Ја сам мислио да ћеш нам 
ан?</p> <p>Огромни талас светине занија се и крену за поворком.{S} Талас занесе и старицу, <pb  
ају.{S} И Митра, и Лакан и Јагода, која се сакривала за њихова леђа, изгурани из куће, готово п 
ра и не покуша да је даље теши.{S} Нека се исплаче биће јој лакше.{S} Погледом старе, искусне д 
сме да им се јави ни да их опомене нека се уклоне с пута.{S} Због једне ситне опомене сад би до 
 ће без њих?{S} Митра јој напомену нека се само моли Богу за дан освете.{S} Загрли је још једно 
и врхови жандарских бајонета.{S} А мрка се гомила тромо и лено ваља, љуља, некако рањенички сте 
ма, па задовољно одбија димове и смешка се на свакога.{S} Пламен, заигравајући, <pb n="100" />  
</p> <p>Па задовољно трља руке и смешка се:</p> <p>— Ех среће!{S} Доживиће се дан освете....</p 
много да једу.{S} У читавој кући чувала се још само два мала, тврда комадића хлеба, — узмешан к 
— одговори стара немилосно.{S} Спанђала се са некаквим швапским официром, па с њим и живила.... 
осио у кућу, и бојала га се и привијала се уза њ, а сад га, ето, гони.{S} Драго јој да оде па м 
руге, <hi> царске вере</hi> .{S} Бојала се и за се и за Лакана, те га је двапут кришом прекрсти 
pb n="86" /> се, давала главу и старала се да коракне чвршћим кораком, само да кнез не позна ка 
итешњена светином, стењала је, измицала се, уклањала.{S} Некако се десило те је догурали до на  
етити?....{S} Рођеног?</p> <p>Исправила се, укочила, бледа и испијена као светитељка.{S} Поглед 
урила низ мркле, мемљиве зидове, цедила се и капала му на лице.{S} И мрачно му, и мокро, и тесн 
ненада викну иза леђа јој.{S} Замислила се, па ништа око себе не види и не чује.{S} Комешање, в 
.</p> <p>И читава гомила народа скупила се пред црквом.{S} Здрави људи, домаћини, старци, стари 
осјећати као у својој кући.{S} Намерила се на чељад која такођер има своје болове, своје муке.{ 
накострешила се крај огњишта, подбочила се рукама о кукове, и нагевши се према жкндарима, пита  
о квочка кад брани пилиће, накострешила се крај огњишта, подбочила се рукама о кукове, и нагевш 
 прозора, да опет брзо прелети, скотрља се низ попову мантију и саспе му се у крило.{S} Симат,  
ек се сви муче преко читаве ноћи. — Ама се не муче, пашчад једна ! — узвикну пакосно _и удари р 
и исплакати се не може јадница.{S} Сама се лагано нија и повија по кревету и лагано, лагано нар 
е, ништа чиме би га понудила.{S} И сама се у задње дане хранила травом и корењем.{S} Ишла је на 
ицање.{S} Читаво село проплакало, свима се јутрос зацрнило.{S} И све сузе као да се слевају у п 
има.{S} Ено рашчупаних брчина на којима се увек жуте по неколике прашке бурмута....{S}И очи очи 
међу главних личности у земљи, о којима се највише говорило.{S} Није чудо ако се и у. болници п 
дркаше стара, расклимана кола, у којима се гони варошко ђубре.{S} Кочијаш Реџо, певајући из све 
i>царскм хлебом</hi> .{S} Међу Брђанима се одавно утврдило уверење да је сваки, који само окуси 
е.{S} Врата се нагло отворише и на њима се указа Јагода.</p> <p>— Ах!</p> <p>— Ах!</p> <pb n="4 
и и стрепње пред старешинама.{S} И њима се отвориле очи. „Ако ћу умријети од глади или од куршу 
 и испитивало као од беде.{S} Сведоцима се мала пажња поклањала и ако их каткада довођене читав 
ња.{S} Готово за час као да заборави на се и поче да жали њих, дубоко, искрено.{S} Мора да су д 
на да све ударце <pb n="15" /> прими на се и почела би да брани слободно и одрешито.{S} Симат с 
е поносио....</p> <p>Заборави на час на се, на све богове.{S} Лењо се подиже са столице и тихо  
 врисак располегну се кроз авлију, жена се заљуља и посрну.{S} Матиша не смеде да застане и да  
ест.</p> <p>Кад се приближише кола, она се придиже на прсте да га боље сагледа.{S} И погледи им 
е ухвати за руку и привуче себи.{S} Она се поче трзати, отимати, помагати.{S} Узалуд.{S} Кад је 
о да ће га неко отуда омађијати.{S} Она се давно досетила да са Јагодом нису чисти послови.{S}  
} Ако-крочи и и корак напред пуцаће Она се не покори.{S} Као <pb n="85" /> да није ни чула.{S}  
да заповеди.{S} Као по налогу неком она се сва преви, једну руку одиже на прса и као да очекива 
се по тлима.{S} Разасу се, рашчешља, па се опет поче умотавати у големо клупче, у лопту.{S} Мал 
е жене као да се сад тек ослободиле, па се извукле из кућа.{S} Прљаве, рашчупане, јадне.{S} Пог 
 према литицама куд је нестало тице, па се бржебоље прекрсти.{S} Боже, да ово изађе на добро!{S 
p> <p>— Дижи! — подвикну онај други, па се сада и сам придигну један мех. — Узми.</p> <p>— Нећу 
ач на глави кога јој готово згулили, па се измаче на леђа и саби се у гомилу ону, међу светину. 
ко не може да подеси корака с попом, па се некако неспретно саплеће, трза.{S} За њима читав низ 
сну синију, протра је чађавом крпом, па се лагано окрену и, побожно се прекрстивши, расече неко 
њање.{S} Све се смешало, ускомешало, па се не зна или чељад блеји или стока јечи и уздише.</p>  
ве у вис као да би да омирише нешто, па се нагло скупи, згрчи и опет упане међ даске.</p> <p>—  
гано се придиже, боље припрти торбу, па се некако извуче из гомиле и дочепа се цесте.</p> <p>Хи 
му били дужни, па их узели у војску, па се предали у Србији, — дочека Главозија па и он запали  
и. ... — окреса Мргуд отимљући руку, па се лагано диже и пође према вратима. — Одмах затварај в 
огледа на крв, погледа <pb n="19" /> па се гласно засмеје.{S} И опет климата главом и пева весе 
} Застаде мало и као да размисли.{S} Па се опет наге и пољуби га у уста. </p> <p>— Хајде, сједи 
гла, .ош је мало лежала на земљи.{S} Па се придиже, клону на један камен.{S} Подними се, седе.{ 
да унаоколо: да когод није видео.{S} Па се брзо убриса и још брже уреди ствари и гурну их под п 
ше да броје.{S} Почну с једног краја па се збуне; почну с другог још горе.{S} Опет пребацују је 
 <p>Лакан погледа на чанак пред њима па се осмехну.</p> <p>— А и ја сам теби нешто донио, — реч 
ке бабе селе, обгрнуле рукама кољена па се лагано њишу и дремају.{S} Жена у грозници неколико п 
 траве Обрад Гргуров и Никола Гридев па се обојица надули, отекле им ноге као барила и обојица  
} Пак и буцмасти војник добио грчеве па се, од бола, савио у дио постеље у риче, риче као рањен 
а соколова ока, танки брци повили се па се лепршају, а доња усна некако се пркосно скупила и го 
вима.{S} Тек понеки као да се досети па се и сам згади и опљуне.{S} Стара Митра некако сметено  
некако рањенички стењући.{S} До мало па се почеше распознавати прилике.{S} Ено старог, згуреног 
смехну на њих.</p> <p>— Хајдете тамо па се забавите, — рече им мекше. — А мене оставите сану... 
Лако!...{S} Анђели те чували!</p> <p>Па се измакну и опет је нестаде негде за дрвећем.</p> <p>Л 
обро . . .</p> <p>— Нека . ..</p> <p>Па се лагано окрену старој и као да хтеде да јој нешто каж 
..{S} Није ђаво... ја сам....</p> <p>Па се примаче Лакану, узе га у наручја и одиже од тала.</p 
а их некако зачуђено погледа.</p> <p>Па се и сама осмехну, на силу.{S} А и зашто да се сневесел 
мо?</p> <p>— Бум...{S} Писмо.</p> <p>Па се прихвати за силах и лењо поче тражити по оним прегра 
е ноћ провела ноћас јадница ?</p> <p>Па се преклопи према истоку, држећи прекрштене руке на прс 
 па се некако извуче из гомиле и дочепа се цесте.</p> <p>Хитно, не обазирући се ни на коју стра 
епнувши и, зар да се боље увери, попипа се по џепу и тамо напипа све прашкове.</p> <p>— А млеко 
ањих уморено малакше, посрне.{S} Закопа се у дебелу прашину и очајно цичи, дозивајући другове.{ 
ао сам.{S} Не помаже.</p> <p>— Претвара се.{S} Лаже.{S} Сјутра му је расправа на суду, па би да 
у у канат и пређе преко прага.{S} Стара се окрену да види ко је, Војник, српски војник, опремље 
еју ни да се помоле отуда.</p> <p>Стара се Митра упути према радњи газде Пешикана.{S} Чим је по 
 n="98" /> грбача сасутих појата вуцара се по какво псето, чепрка руњавим шапама тражећи кости. 
{S} Да ће се кроз стене пробијати, мора се пробити и мора доћи унучету.</p> <p>Није ишла ни пун 
 је брат, заменик оца, домаћин.{S} Мора се слушати.{S} А кад се пролетос вратио кући и спазио Ј 
ита.{S} Заповест је да се путује и мора се путовати.</p> <p>— Ауф!...{S} Напријед!</p> <p>— Шта 
м:.{S} А познала је и по ходу.{S} Митра се није приближивала кући оним живим, веселим ходом као 
и газда, — дочека један сељак и прогура се до њега. — Немамо ти готово шта окусити.</p> <p>— У  
то опсова нешто и залупа јаче.{S} Врата се нагло отворише и на њима се указа Јагода.</p> <p>— А 
шетао по који беспослењак.{S} Иде, шета се и даје знакове, или се лењо извали под оближњи дуд п 
{S} Сам оде, погледа болесника, распита се за здравље.{S} Ако види да болест није озбиљна, поса 
непрестано, овако слаб и нејак.{S} Уста се сасушила од жеђи, ноге поклецују од умора, ланци жуљ 
ој се нека обмана, превара.{S} Два пута се дизала и лењо приступала канату да извуче преворницу 
02" /> изгдедало је као да и не зна шта се око ње догађа.</p> <p>Други дан, рано, придигоше се  
раха сам изгубио и памет.{S} Гледам шта се ради, па ...{S} Остави !...{S} Не питај !... — И поч 
че о њима.{S} Присећа се једна, присећа се друга њихових пошалица, подвига, незгода.{S} И као б 
а другој разне приче о њима.{S} Присећа се једна, присећа се друга њихових пошалица, подвига, н 
119" /> и баби начини места.{S} Стараца се пажљиво отра око уста, обујми Петрову главу рукама и 
дозивати:</p> <p>— Баба!</p> <p>Старица се не одазва.</p> <p>— Баба!{S} Шта си ми донијела?</p> 
за народ.{S} Омили му онај хлеб, услача се, па ће све да даде за њега.{S} И не мисли више ни на 
ше пристала за њим, и загрли је.{S} Сав се изгуби под њеним белим, широким покривачем.{S} Стиск 
е се, узе јаја и кокоши и, не поздравив се, оде од Митре.{S} Она погледа за њим.{S} Причини јој 
.</p> <p>Отра зној са чела и, ослободив се некако, ступи унутра.{S} Поздрави Мартина који се па 
каскајући дотетура до куће и, приближив се старици, готово врисну:</p> <p>— А бабо?</p> <p>— Од 
звоно, — рече некако кроз зубе, окренув се Манди.</p> <p>— Звоно?...{S} Какво звоно?.. . зачуди 
 и разгледао све куће сеоске.{S} Најзад се опет приповрати и стаде пред Мргудову кућу.{S} Погле 
чући.</p> <p>Али узалуд је познала, кад се није смела приближити кући, нити ишта запитати.{S} Т 
нас има?</p> <p>Јагода се зачудила, кад се појавио.{S} Некако поплашено повуче се на крај креве 
ни смех затресе читавим вешалиштем, кад се циганин одмакну од вешала и некако поносито указа на 
 Лакан је уверавао како ће му бабо, кад се врати, донети најмање једну оку сувих смокава и баре 
 чешће да застане и да отпочине.{S} Кад се приближила кући.{S} Манда јој пође у сусрет, узе је  
ти и по домаћима и по гостима.{S} А кад се пламен изви и зализну уз омањи котао, Митра, грозећи 
, домаћин.{S} Мора се слушати.{S} А кад се пролетос вратио кући и спазио Јагоду како стриже овц 
Жандари нису хтели ни слушати.{S} А кад се неки усудише да слободније протестирају, запретише д 
оће.{S} Сад само пиће!{S} Није шала кад се црном Бугарину стало. ногом за врат.{S} И црни Бугар 
ја суза.{S} Манда се готово препаде кад се, напослетку, окрену према њему и угледа га тако ...{ 
есрећи која их снашла.</p> <p>— Али кад се мора... мора......</p> <p>Чим је скувао и испио каву 
орили ни једно ни друго.</p> <p>Тек кад се Лакан, кроз сан, поче протезати и нешто говорити, Мр 
 поред њега.{S} Лагано, побожно као кад се приступа светињи, иду једно за другим и немо, ћутке  
дног официра ?....{S} Зар је гријех кад се неко воли?</p> <p>— Ех, синко, оно ти и Исус каже да 
у и брже потрча за овцама. .</p> <p>Кад се приближише селу мало се очисти, скиде капицу с главе 
и она јој се морала предати.</p> <p>Кад се приближише вешалишту, таоца изведоше из кола и војни 
, — заповеди тамничар опоро.</p> <p>Кад се пробудио, болела га глава.{S} Тело некакво тешко, ка 
и као да очекиваше заповест.</p> <p>Кад се приближише кола, она се придиже на прсте да га боље  
е главе слушала га како чаврља, кадикад се благо осмехнувши. <pb n="41" /> Кад је причао о стри 
ајући гране, стрехе, димњаке.{S} Каткад се отме и понеки пригушен, малаксао јаук и као да замре 
ругима.{S} Желе да се опију.{S} На глад се више не мисли; мора је нестати.{S} Биће хлеба колико 
узајамно окривљавати ради крађе.{S} Сад се тек нека мати сети детета па дозива; неко тек сада о 
а је двапут кришом прекрстила.{S} А сад се, готово поче осјећати као у својој кући.{S} Намерила 
опа трбух и црева да извуче.{S} И залуд се Лакан брани, опире Осећа да неће моћи одолети.{S} Он 
 не сме да заиште. <pb n="18" /> Узалуд се грло суши и ноге поклецавају.{S} Та и кад би стали у 
ени, плетери покрхани, уништени, тарабе се искривиле, полегле.</p> <p>Неке жене као да се сад т 
ни стара чељадета, ни болесника.{S} Све се подмладило, све оздравило.{S} Лепо су видили како им 
 и целивају им ордене на прсима.{S} Све се измешало, ускомешало, стисло.{S} Нити војска може да 
ано јечање, стењање, проклињање.{S} Све се смешало, ускомешало, па се не зна или чељад блеји ил 
нема да трче, галаме, играју се.{S} Све се посакривало, збило се у куће, у појате.{S} Врата на  
ачно и хладно вече.</p> <p>Изненада све се унаоколо расветли.{S} Силна, јака светлост прели се, 
се могло купити и боље коначиште. и све се за паре могло купити.</p> <p>Поп застаде и погледа п 
 па не да...{S} Ето си виђела.{S} И све се бојим да ће мало послати.{S} Није друге него ћу опет 
во у исти час кад и у Требиње.{S} И све се ускомешало, узбеснело.{S} Сад већ нестало сваког стр 
а столице и тихо му приступи...{S} Саге се, спусти му руку на гобу и меко, меко прошапта:</p> < 
јој дрхтавом руком пружи причест и саге се да је пољуби у чело, две крупне сузе потекоше му низ 
штркале по горама.{S} Чак причају и где се појавила и која чета и где је ко коју видео.{S} Већ  
гуштерица веру се' и сунчају.{S} Гдегде се види још понеки заостали кров; управо није кров него 
а.{S} Залуд га Лакан гурну.{S} Не хтеде се ни помакнути.{S} Зађе мало у страну и опет се накост 
објесцти? — живље запита старица и наже се према њему.</p> <p>— Синоћ им је казано, — настави И 
p> <p>— Лијепо, мало писмо....{S} Свеже се голубу за ногу....{S} Зар ниси и сам тако радио?...{ 
истераних и усплахирених коња растолеже се кроз читаво село, одјекује измеђ планина и негде вис 
и?...</p> <p>Без икаква размишљања диже се и крену пут Мостара.{S} Нит је тражила чију <pb n="8 
ајтнант, бујне, броноване косе, придиже се и поче њемачки да чавета.</p> <p>Напомену, како жанд 
тивши да се и сувише заговорио, придиже се, узе јаја и кокоши и, не поздравив се, оде од Митре. 
d>V.</head> <p>Одмах иза поноћи придиже се Митра и поче се припремати за пута.{S} Одлучила је д 
виће се од некуда, дотрчаће.{S} Не може се не јавити кад га ова чека... .</p> <p>Неко јој случа 
знак обрвама да дете уклони.{S} Не ноже се пред њим свашта говорити.</p> <p>Симат откиде комад  
реко пута да се мало разговоре.{S} Туже се како не знају шта ће са децом и њиховим искањем да ј 
љења.{S} Да ли је и он имао мајку па је се сетио?{S} Или био мекшега срца од друга ?{S} Ко зна  
кују се, смеју, поздрављају.{S} Познаје се да су задовољни, срећни.{S} И да очекују нешто необи 
ица...{S} Ено га, вели, на фронту, бије се.{S} Ана му је добро...{S} Добар му капетан...{S} Не  
 неки се сада почеше уређивати.{S} Није се, управо, имало шта уређивати, али свак је желио да б 
 падали по раменима.{S} У први мах није се могло познати: добар ли је или рђав човек.{S} Није б 
пазивши стару како се приближује, обоје се брзо дигоше.{S} Стресоше мало хаљине, уредише их и в 
 погуривши, пуне каблове с млеком, које се пресипало преко ивица и цурило низ дрво.{S} Петар је 
 међу њима, — весело и несташно, — које се у свакој кући осећа као у својој, без кога нико не м 
ићем у млада стабла јасика и бреза које се згуснуле око путање, поче безбрижно звиждукати.{S} Н 
 Он је имао обичај да свако чељаде које се у селу разболи, макар од какве болести, види и обиђе 
лу, у коме је толико гладних, приређује се ето господска вечера.{S} Митра тако хоће, то је њези 
у шуцкори !..{S} Иду шуцкори !.. — чује се како поплашено довикује једна другој сусрећући се. — 
 у прогонство, па нема ко да ради; неке се опет дућанџије затвориле у куће, па не смеју ни да с 
> Осуде, строге, немилосне осуде сипале се једна за другом сваког дана.{S} Никад ни једна није  
ме, препуне воде; испод прозора издигле се гомиле ђубрета и све обрасле у траву.</p> <p>Једино  
д радости.{S} Са неколико стране почеле се разносити вести, како се читаве чете комита раштркал 
 Јаке вилице некако им испале, рашириле се и нешто као да непрестана ршти, меље међу њима.{S} Ј 
сусрећу и честитају један другоме, грле се, љубе, плачу.{S} Неки нарочито отишли у варош да дот 
м крововима.{S} Појате посрнуле, сасуле се, скрхале.{S} По авлији растурени, изломљени остатци  
гао да чека, тај је умирао.{S} И гробље се пунило, пунило непрестано.{S} Још мало па Јагода нећ 
, — баш се окупили око огњишта, на коме се разбуктала ватра, и хтели да вечерају, — неко куцну  
 око котла што виси о веригама а у коме се кува вечера.{S} Рашчупан одсев заиграва по мрким лиц 
 једно у друго.{S} Чудна слутња свакоме се поткрадала у душу и тихо, тихо, лагано, почела да пр 
ковитлају испред очију.{S} Играју, ломе се, мотају.{S} Затим се разли као нека магла. танка про 
>— Јесу.</p> <p>— Хм. . .</p> <p>У томе се иза куће помоли Митра, мршава, висока старица, мати  
низно поскидаше капе и поздравише; жене се преклонише готово до земље.{S} Учини се као да их ни 
више и једначије шири са дна села, поне се нешто мицати, котрљати.{S} Облак често пресецају све 
аког живота, од гладовања?{S} У Требиње се иде по неколико пута, иште се жита, тражи.{S} И свак 
з пушке.{S} Јато поплашених врана распе се са дрвећа и, са заглушујућим грактањем, изгуби се пр 
ра, — опет ће онај из гомиле. — За паре се могло купити и боље коначиште. и све се за паре могл 
 Манда напоменула како мора ићи, најпре се правио као да не чује.{S} Затим, на поновне опомене, 
шли.{S} И све један по један.{S} Најпре се искрао гурави поп, натуривши камилавку до ушију и са 
е и седе на омању троножницу.{S} Одупре се лактовима о колена, спусти главу међ шаке и замисли  
/p> <p>— Ко се дима не надими, ни ватре се не нагрија, — опет ће Митра упорније.</p> <p>— Ама к 
замке у које би заплела Лакана, — за се се не боји нити брине, — ако му само име спомене, ако м 
 n="71" /> све немо посматрала, брзо се се изви и стаде пред Лакана.</p> <p>— Ја сам ухапшена,  
 један буцмасти војник Лакана и наднесе се пад њега. — Зар си жив?</p> <p>— Жив, — покуша да од 
 поред крошњице, на тле.</p> <p>Наднесе се над Лакана да види : спава ли.{S} Он се одавно био п 
смо ни ми празних тораба.</p> <p>Донесе се ракија, поче се наздрављати.{S} Први започе поп.{S}  
 <p>.{S} Опазив кола са таоцима, стресе се, задрхта.{S} Та ено јој Симата, њезина Симата тамо.{ 
.{S} Обрецну се један на другога, окосе се, да опет рују, траже, пребирају.{S} Затим почеше вик 
во, по једна или по двоја носила односе се на гробље; стари поп сваки дан у неколико кућа мора  
рист Вашу....{S} Хајдете кући и смирите се....{S} Биће хране....</p> <p>Ко је могао да чека, та 
 на оно због чега сам дошао.{S} Немојте се препадати ...{S} Није ништа крупно.</p> <p>Одмота св 
јег.</p> <p>Јагода, сагледавши ово, оте се измеђ другарица и журно похита кући.{S} Силна, неодо 
е заставама, ћилимима. цвећем.{S} Чисте се и перу бурад да се што више вина и ракије изнесе пре 
убе у врх, у средину, у дно.{S} И крсте се и клањају смерно, скрушено.{S} Понека од жена и заје 
У Требиње се иде по неколико пута, иште се жита, тражи.{S} И свак се враћа празних шака. <pb n= 
 пасош.{S} Ништа њој не треба.{S} Да ће се кроз стене пробијати, мора се пробити и мора доћи ун 
еда за њим.{S} Причини јој се као да ће се повратити и још штогод испричати.{S} А волела би да  
макар му и мучно било, макар знао да ће се сељанима замерити, одлучи се да јој оде. „Грехота је 
ко опасна.{S} Тврдила Је поуздано да ће се Јагода барем кроз три недеље приДићи.{S} Кришом је,  
 људи душу и верују у Бога.{S} Ваљда ће се смиловати и продати макар неколико.{S} Газда Микаило 
ом и њиховим искањем да једу.{S} Шта ће се јести?{S} Зар и опет трава?{S} Ето се најели траве О 
..{S} Проклети и несретни рат кад ли ће се свршити?</p> <p>Затим причају једна другој разне при 
S} И само?..{S} И у мраку?..{S} А ко ће се у ноћи наднети над њега, да види спава ли мирно, да  
 затворише је у некакву шталу.{S} Ту ће се зар смирити и опаметити, мислили су.{S} Без јела, бе 
село и одмах ићи.{S} Куда ?...{S} Знаће се већ куда.{S} То ће им се већ у путу казати.{S} Напос 
орави, брзо прекида једна другу, уплеће се у реч, <pb n="62" /> жељна да пре исприча.{S} Манда  
цу...{S} А је ли Бугарин малаксао, неће се ни Турко дуго одржати...{S} Не може.{S} Испребијаше  
вели „Лако свог Гарана Швабама.{S} Неће се Лако покорити Шваби макар главу изгубио .... </p> <p 
ине и мађије?..{S} Нико, нико живи неће се побринути за њезино дете.{S} Још ће га, може-бити, и 
нило изненада ће га угледати.{S} Јавиће се од некуда, дотрчаће.{S} Не може се не јавити кад га  
ешка се:</p> <p>— Ех среће!{S} Доживиће се дан освете....</p> <p>Па да и Лакану кажем истину</p 
адње, опет се оставише послови.{S} Куће се ките заставама, ћилимима. цвећем.{S} Чисте се и перу 
 ишту више Или да просе ?{S} А код куће се нема ни мало и треба донети.{S} Ако деца у зору заиш 
ви не варају...{S} Гора и трава дигнуће се на нас.{S} Биће рата и биће окршаја.</p> <p>Погледа  
ило Пешикан сам има толико жита; шапуће се да читаве гомиле пуних врећа леже у магази.{S} А он  
бра Дурушовића, — замоли Митра и одмаче се мало од огњишта. — Први је опањкао Симата, а други г 
а јело, задовољно се осмехну.{S} Измаче се на леђа и, држећи руке на појасу, мирно их дворила с 
ласно, па отра бркове убрусцем и измаче се иза софре.</p> <p>Стара га некако скрушено и уплашен 
" /> <p>Да би се мало осоколио, примаче се најближем овну и лако га куцну штапићем: по рогу.</p 
 узалудно главу изгубити.</p> <p>У вече се Лакан врати раније са хајваном.{S} Под пазухом носио 
Послаћу одмах сјутра...</p> <p>И зариче се да ће још поклонити цркви читаву оку воска, ако доби 
х тораба.</p> <p>Донесе се ракија, поче се наздрављати.{S} Први започе поп.{S} Оде најпре до вр 
 очима као да му се мало разведри; поче се прибирати, освешћавати.{S} Погледа око себе и опази  
дмах иза поноћи придиже се Митра и поче се припремати за пута.{S} Одлучила је да сама иде у Тре 
бу с рамена, седе покрај огњишта и поче се протезати:</p> <p>— А сјутра вам носе и звоно, — реч 
</p> <p>Старица застаде на улици и поче се обзирати.{S} Куд ће сада?{S} Где ће?{S} Ина ли игде  
дајте и ви, — кратко осече Симат и поче се, по обичају, крстити. — Помози Боже!.. .{S} Обесели  
еп и страшан</p> <p>Лакан врисну и поче се бацакати, бранити.{S} Ето газде Пешикана одмах крај  
звари вода и запалио чибук.</p> <p>Поче се љутити и проклињати сама себе, што је допустио да га 
 се појавио.{S} Некако поплашено повуче се на крај кревета, уза зид, и, са чудном зебњом и стра 
> усплахирен, готово јурну.{S} Измешаше се чељад и стока.{S} Оно болесно дете неко упрти на леђ 
о огњиште, а ситни јој комади разлетеше се куд који.</p> <p>Манда се тек сада освести, тек сада 
pb n="46" /> и клопарање добоша, почеше се мотати око села. изводити некакве вежбе.</p> <p>Тек  
свађа, препирање око пртљага.{S} Почеше се узајамно окривљавати ради крађе.{S} Сад се тек нека  
о лединама, по гајевима око села почеше се јављати војници.{S} Чобани већ нису смели да гоне ст 
акве вежбе.</p> <p>Тек око подне почеше се спуштати у село.{S} Напред млад, танушан официр, пла 
јастреб.</p> <p>— Ето их!</p> <p>Почеше се помаљати.{S} Одвојени, раздељени у омање групе.{S} Н 
 ?{S} Чиме их замамити ?</p> <p>Разбише се по целој чаршији да траже.{S} Наћи ће, зар, код Мусл 
 један у другога; упише, упише, шљубише се, и топло, и болно и очајнички.{S} Али ни једне једит 
 <head>IV.</head> <p>Тек ујутру усудише се девојке да измиле из јазбина, трапова, пећина, куда  
трчаше у сусрет једни другима, загрлише се.{S} Настаде љубљење, дуго, бескрајно љубљење.{S} Доч 
теферичи у земљи.{S} У вароши затворише се радње, опет се оставише послови.{S} Куће се ките зас 
ло се не потукоше око њега.{S} Салетише се, сабише у једну групу.{S} Са најгрубљим претњама, пр 
очеше гунђати и љутити се.{S} Присетише се и лудог Васе.{S} И он мртав, Стражари га измрцварили 
гађа.</p> <p>Други дан, рано, придигоше се многи да крену у Требиње.{S} Сваки потерао по две по 
Брђани се опет ускомешаше.{S} Препадоше се.{S} Шта ће радити с њима?...{S} Коме их предати? ... 
 белим, широким покривачем.{S} Стискоше се, приљубише као у неком очајном рвању, где би да се у 
ездане амбизе.{S} Руше се кровови, крше се појате, пуцкарају плотови.{S} Блека, рика, мукање пр 
, котрљају се у бездане амбизе.{S} Руше се кровови, крше се појате, пуцкарају плотови.{S} Блека 
им покуша да се дигне нови ударци осуше се и он опет посрну, пипајући рукама по прљавој земљи,  
шило се у путу и ретко још у кога да би се могло наћи покоја прегршт брашна.{S} Додуше чули су  
а или никада!</p> <pb n="8" /> <p>Да би се мало осоколио, примаче се најближем овну и лако га к 
ко смејао ити само десном усном која би се неприметно надигла.{S} Увек хладан и озбиљан, увек п 
окош, те неколико јаја.{S} Постарала би се мајка да јој се олакша детету.{S} Али овако како ће? 
вачки му изишла на мегдан.{S} Савила би се око малога, вољна да све ударце <pb n="15" /> прими  
што се ретко дешавало, — разјуначила би се и изазивачки му изишла на мегдан.{S} Савила би се ок 
кући и нипошто, ни за живу главу, не би се растала с њима.{S} А сад мора да даје не једну него  
волио им повратак.{S} И ко зна да ли би се и сестре теже раставиле!{S} Манда загрлила и Митру и 
америли.{S} Тек каткада, кришом, ако би се погледали.{S} И зато су обоје излевали своју милошту 
оворили шапатом и тек понека реч ако би се омакла гласније, па и њу би намах пригушили, поклопи 
 n="33" /> јој пристојну цену и лако би се она погодила с њим.{S} Али примедбе што их узгред ст 
ће?...{S} Да се може помоћи, помогло би се ... ех...{S} Проклети и несретни рат кад ли ће се св 
а није луда?...{S} Луда?...{S} А зар би се неко, са и мало памети, овако држао?...{S} Решише да 
во згулили, па се измаче на леђа и саби се у гомилу ону, међу светину.</p> <p>Узвик нечувене, д 
је главом. — Бог их чува.</p> <p>— Теби се ништа не привиђа?</p> <p>— Ништа...</p> <p>— А ја че 
>Негде у зору, рано, оштар врисак проби се тамо у дно села, кроз хладан ваздух, разли се изнад  
ћа и, са заглушујућим грактањем, изгуби се према пољу.{S} Негде у близини као да закликта јастр 
 залепрша јаким крилима, писну и изгуби се негде међу мрачним и раскиданим литицама.{S} И као д 
— А наше двоје ђеце у војсци, — исправи се домаћица искрај огњишта и проплака. — Дигоше их, Бог 
тове смрти.{S} Лакан, запрепашћен, изви се, и више од пренеражења него од бола гласно јаукну.{S 
ј свој камен.{S} Нигде на свету не живи се као ту!{S} Макар се и под ведрим небом спавало, мака 
ави и оштро подвикну на војнике.{S} Ови се брзо постројише и укрутише.{S} Рече им неколико опор 
аг расу за њом кроз ону полутаму и пови се над узнемиреним брезама.{S} Негде из даљине као да с 
} Многи, престрављени, застадоше, многи се почеше крстити.{S} Неки се једва усудише да се окрен 
осрне под ударцем тупо јаукнувши, многи се свали на другове па готово и њих да обори.{S} Кивно, 
милом ни силом.{S} У оном очајању многи се охрабрише и почеше слободније да протестују, да прет 
у једни харали по Мргудовој кући, други се размилели по селу.{S} Опет запевке, узвици, помагњав 
одигли још неколито таких кућа.{S} Види се да је у некакву дослуку с њима.{S} А Митра неће ничи 
де с тежег.{S} Симату за љубав и погоди се с њим и продаде све што је имала за продају.</p> <p> 
 Лечник се саге. прегледа га и намргоди се:</p> <p>— Тифус....{S} У шпидал! </p> </div> <div ty 
ог страха, престали сви обзири.{S} Људи се весело сусрећу и честитају један другоме, грле се, љ 
>— Звоно?...{S} Какво звоно?.. . зачуди се Манда и мало се исправи.</p> <p>— Па звоно са цркве. 
" /> како јој дете пати и како ће, боји се узалудно главу изгубити.</p> <p>У вече се Лакан врат 
љена, јадна немоћна као да стрепи, боји се и своје сени.{S} Често се изнебушено осврне, као да  
{S} Није дао да му вежу очи.{S} Не боји се он смрти у очи погледати.{S} Некако презриво погледа 
устио срцу и језику на вољу.{S} Не боји се више ни претње, ни казне.{S} Куд ће већа казна од ов 
олница? — упита буцмастог војника, који се саге изнад њега, усиљавајући се да га разуме.{S} Не  
} И њих донесе.{S} Затим из котла, који се гријао уз ватру на омањем саџаку, захвати кутлачом к 
</p> <p>Из големог облака прашине, који се све више и једначије шири са дна села, поне се нешто 
о и почео, чим погледа на шуцкоре, који се унаоколо поредали, седе на трави и чувају их, одмах  
?...{S} И њој да говори?...{S} Он, који се није усуђивао оштрије да је погледа.{S} Осети да сад 
свега гласа, удара по десном кољу, који се нешто улењио, и снажно опуцкује бичем.{S} Опазивши И 
 <p>И поче да се хрве са војницима који се за час збише око њега и као на силу хтедоше да одвој 
е руке на рамена свог малог Лакана који се прибио уз своје овце, и хладно, готово с презрењем г 
 ступи унутра.{S} Поздрави Мартина који се парио уз ватру и пушио, рукова се с Мандом, погледа  
и осушена меса, и још некаква мрса који се задесио у Јагодиној кући.{S} И то није <pb n="106" / 
вати за чутуру.{S} Поздрави јунаке који се дигли да се бију с душманином.{S} Зажели им сваку ср 
и се, додуше, и отпре ту сместили, неки се сада почеше уређивати.{S} Није се, управо, имало шта 
е, за час се напунише чељадима.{S} Неки се, додуше, и отпре ту сместили, неки се сада почеше ур 
 да сврати и обилази болеснике.{S} Неки се сасушили, омршавели, ислабили да им се више ни глас  
еку дрва и јапију за грађевине.{S} Неки се забављају око њива и ливада, обилазе их, ограђују.{S 
адоше, многи се почеше крстити.{S} Неки се једва усудише да се окрену према селу.{S} И страшан, 
звер кад хоће да скочи на плен.{S} Неки се само савили, поклопили лице рукама и плачу.{S} А нек 
у у Требиње, питају, распитују.{S} Неки се одметну и до комита, у планину, да и њих запитају.{S 
а па почели да се тресу, дрхћу.{S} Неки се грче и увијају као пребијене гусенице.{S} Пак и буцм 
о у Мостару <pb n="87" /> или спрема ли се у Мостар?{S} Излазила је на пут и чекала кириђије да 
, дуго, бескрајно љубљење.{S} Дочепа ли се једно другога не може да се одвоји, одмакне.{S} За ч 
нула није, ни ичиjем показала радује ли се или не.{S} Готово равнодушна.{S} Мирно укочено гледа 
>— Онако како знам....</p> <p>— А би ли се исповједила?</p> <p>Она подиже мутне, водњикаве очи  
.</p> <p>— Лако мој!{S} Лакане, јеси ли се уморио?</p> <p>Пољуби га у оба образа и опет спусти< 
да ни да му се окрене.</p> <p>— Јеси ли се уморио? — запита некако суво, преко рамена.</p> <p>— 
</p> <p>— Смирено, покајнички, молиш ли се?</p> <p>— Онако како знам....</p> <p>— А би ли се ис 
 лице и запита мекше:</p> <p>— Молиш ли се Богу?</p> <p>— Сваки дан.</p> <p>— Смирено, покајнич 
>Лакан се саго да је пољуби у руке, али се она отрже и строго, забринуто загледа му се у лице.. 
опушта.{S} Посрне од ударца, јекне, али се намах диже и, са познатом одличном упорношћу луда чо 
вено код понеких бегова и газда.{S} Али се ипак надали.{S} Имају, зар, и тамо људи душу и веруј 
х и устукнуше једно пред другим.{S} Али се официр дрво снађе, осмехну се и дубоко наклони.</p>  
је млека ни у три дана једанпут.{S} Али се доктор више и не окрену на њега.{S} Нагло приступи д 
о није-питао: зашто?...{S} Задовољавали се само датим знаковима.{S} Тек понеки као да се досети 
у некако сви гледали попреко.{S} Бојали се да гласно осуђују, вичу, — јер се бојали швабине каз 
убљим претњама, пружали су руке, гурали се, псовали.{S} Чак су и отимали један другом из рука,  
расветли.{S} Силна, јака светлост прели се, расу по пољу, по брду, по шуми.{S} Многи, престрављ 
 комшија.</p> <p>Негде у то доба почели се враћати и многи војници са фронте, на допуст.{S} И к 
о у дно села, кроз хладан ваздух, разли се изнад кука и изгуби далеко, у пољу.{S} За њим се оте 
 <p>Узвик нечувене, дивље радости разли се изнад тротоара и затрепери кроз ваздух.{S} Као грабљ 
ак.{S} Иде, шета се и даје знакове, или се лењо извали под оближњи дуд па и отуд даје знакове.{ 
т имао памети кад је пристао?,..{S} Или се какогод преварио на слави, при пићу?{S} И ради младе 
шуми и топовска ђулад око ушују?{S} Или се знали какогод извући, прикрити се у залеђину?...{S}  
 док се друга деца хватала за сукњу или се ваљала у прашини, крај нога.{S} Десетак младића, сак 
 чекали.{S} И они најснажнији раслабили се од врућине, клонули, раздрљили кошуље на прсима и за 
ају два соколова ока, танки брци повили се па се лепршају, а доња усна некако се пркосно скупил 
брине“...{S} Кад су погледали, зачудили се сељани.{S} У некој великој, раскошно осветљеној соби 
се приљубили један уз другога, обгрлили се и тако још шантуцају.{S} Онај што је натоварио болес 
.{S} Здравији и снажнији људи запослили се око развалина.{S} Хоће што пре да озидају и <pb n="1 
ликој, раскошно осветљеној соби окупили се најкрупњи људи.{S} И генерали, и престојник и чиновн 
грли и тихо уздахну.</p> <p>— А уморили се, јадници? — тихо припита и Мартин пунећи лулу и испо 
и и да храбре чељад, да теше.{S} Сетили се и они Бога и почели га помињати.{S} Стара Митра по њ 
погрде и ударце.</p> <p>Читав дан пекли се тако на сунцу и чекали.{S} И они најснажнији раслаби 
</p> <pb n="29" /> <p>Иза дирека помоли се најпре поропчијска капа, затим седа, увенула глава с 
колена, спусти главу међ шаке и замисли се.{S} Нису говорили ни једно ни друго.</p> <p>Тек кад  
 да што помогне.{S} Једним скоком удаљи се од тараба и брзо, хитно, готово трком поче да иде од 
а је... <pb n="63" /></p> <p>— А све ми се чини... ко зна... а страх ме, страх.{S} Митре, сестр 
 и гледа је зачуђено.</p> <p>— И све ми се чини... не знам...{S} Ми овди причамо, — муца поплаш 
рен војник и са голом бајунетом устреми се на малога.{S} У томе истоме часу устреми се и стара  
а малога.{S} У томе истоме часу устреми се и стара Митра на њега.{S} Без ичега, голих руку.{S}  
идиже, клону на један камен.{S} Подними се, седе.{S} Криво јој било што је Цугсфирер бацио пушк 
ију бити, — на пребивање.</p> <p>Брђани се опет ускомешаше.{S} Препадоше се.{S} Шта ће радити с 
 и дрвеће вришти и брда вриште.{S} Чини се ко да негде недалеко силан вихор завија и фијуче, ло 
тово.{S} Као изопијани сватови.{S} Чини се као да нема ни стара чељадета, ни болесника.{S} Све  
рави и чувају их, одмах занеми.{S} Чини се намах ће изазвати погрде и ударце.</p> <p>Читав дан  
S} Ужагрили очима као у бунилу.{S} Чини се као да би да полете и да почну клати око себе.</p> < 
игару, па прича некакву Главозији (чини се да му има у глави пет ока) о газди Пешикану.{S} Газд 
се преклонише готово до земље.{S} Учини се као да их није ни видео.{S} Поче нешто да виче на он 
ију заједно, нека не растављају.{S} Они се не ће раставити<pb n="56" /> ни милом ни силом.{S} У 
ицирчић, бржебоље скиде шешир и наклони се дубоко, са једним! сервилним и бескрајно глупим <pb  
ао, <pb n="114" /> приступи му, поклони се и пољуби га у руку. </p> <p>— Благослови оче!</p> <p 
кући потера овце према струзи, прислони се леђима уз плетер и поче звиждукати.{S} Није, чини му 
жи и растумачи зашто је дошао.{S} Збуни се, саплете и стаде муцати:</p> <p>— Ја, ето, само сам  
кан задрхта.{S} Брзо обуче гуњче, скупи се и грчевито стиште за држак од ножића као да би да се 
p>— Хохо! — нагло узвикну Крсто и удари се по челу. — Ја и заборавио на оно због чега сам дошао 
гао.{S} И сам војник, напослетку, увери се да „нешто има, те оде и пријави тамничару.</p> <p>—  
о је стара успела да се приближи, обеси се Петру о врату и пољуби га.{S} Затим, поносит што је  
...</p> <p>— И треба, и треба, — искеси се према њој Мартин, који никад није волио издати паре  
а своје крви ни цару ни никоме, — окоси се домаћица жешће и кратком главњом удари по огњишту да 
акана, председник поглади браду, испрси се и запита њемачки како се зове?</p> <p>Један омањен в 
 по образу. — Доктори су наредили да ти се сваки сахат мијењају облоги....{S} А вектери те обмо 
, и модар испод очију..</p> <p>И уши ти се , утањиле.</p> <p>—- Није ни чудо...</p> <p>— Еј син 
— Не оцрни ми образа кукњавом, молим ти се, — прогунђа он љубећи јој танке, мршаве прсте и чврс 
апта:</p> <p>— Нећеш.</p> <p>— Молим ти се.</p> <p>— Доста.</p> <p>— Она је добра...{S} Она је  
се разболео и умро.</p> <p>— А молим ти се, бако, да одем мало до Јагоде — тихо прошапта Лакан  
чела да малаксава, да посрће.{S} Ухвати се руком за младо, оближње дрво и, придржавајући се, сп 
ршаве, наборане образе.{S} Ни исплакати се не може јадница.{S} Сама се лагано нија и повија по  
да они са улице почеше бегати, склањати се, сакривати.{S} Неки брижљиво затворише врата, а проз 
е обзирући.{S} Нити би хтела придружити се коме, нити је желела да јој се когод придружи.{S} На 
 мисли па нити се миче, нит јекне, нити се закашље.{S} Само се каткада низ један спуштени брк о 
ћи прође поред осталих постеља.{S} Нити се обазирао на јауке, ни на стењање.{S} Једино се зауст 
ем, скамењен.{S} Утонуо у мисли па нити се миче, нит јекне, нити се закашље.{S} Само се каткада 
ауставише.{S} Није им могла побећи нити се сакрити.{S} Видели је издаљега и одмах познали.{S} Н 
пред врата, не сазивљу једна другу нити се питају за здравље.{S} Ни деца нема да трче, галаме,  
} Или се знали какогод извући, прикрити се у залеђину?...{S} И какве су им старешине?...{S} Доб 
 ?</p> <p>Многи почеше гунђати и љутити се.{S} Присетише се и лудог Васе.{S} И он мртав, Стража 
рица захвално погледа у небо и прекрсти се, задовољна и готово радосна, што је ипак у ње нешто  
ближње дрво и, придржавајући се, спусти се на земљу.{S} Снажно стиште зубе и уста поклопи . рук 
тави пушку у крај и лагано, лењо спусти се на столицу.{S} Његово обло доброћудно лице руменило  
и су, кришом, указивали на њу и, гадећи се, отпљували у страну.{S} Неки као да нису ни имали др 
 враћају. — тихо одговори Митра, држећи се од њега у пристојној даљини, као што и доликује женс 
 зализну уз омањи котао, Митра, грозећи се, задрхта и окрену главу да га не гледа.{S} Рањавим р 
те зубе и уста поклопи . рукама, бојећи се да не писне, да се не ода.{S} Зар пред толиким душма 
ш ли?</p> <p>— Одмах.</p> <p>Па, бојећи се да се поп не предомисли. запита живље:</p> <p>— Може 
лица, подвига, незгода.{S} И као бојећи се да што не заборави, брзо прекида једна другу, уплеће 
 живот положили „на пољу части“, борећи се с Талијанима.</p> <p>Кнез Матиша разгледао је карте  
ека вуче по двоје деце за собом, љутећи се и проклињући што не могу да каскају, да измичу као и 
за младо, оближње дрво и, придржавајући се, спусти се на земљу.{S} Снажно стиште зубе и уста по 
а се оснажи мало.{S} Опет придржавајући се за дрво, лагано се придиже, боље припрти торбу, па с 
а, који се саге изнад њега, усиљавајући се да га разуме.{S} Не разумеде ништа.</p> <p>— Сви смо 
" /> њом носио некакав шкипић, чувајући се и пазећи да не посрне, а ипак се, као за инад, непре 
омодрили у лицу.{S} Иду тромо, гегајући се, погурени под тешком пртљагом на леђима.{S} Мрко и с 
 трећи обилази, премера даске, надајући се да ће одабрати коју, да склепа макар и труо креветац 
ланина и негде високо, високо, трзајући се и малаксавајући, замире и ишчезава.</p> <p>У Митрину 
, — Плаћај што прије.</p> <p>Па, кајући се, зар, што се толико задржао у једној бунтовничкој ку 
 срела пролазила је мирно, не јављајући се, не обзирући.{S} Нити би хтела придружити се коме, н 
имат их испрати до врата, поздрављајући се са сваким.{S} Кад их све испратио, застада мало, пог 
 — поносно одговори Митра, исправљајући се.</p> <p>— Мучно, мучно, — уздахну Крсто и опет прови 
лијепо, — поче Мартин полако, старајући се да све онако искаже како му у Стоцу читали из писма. 
и. — безаслено одговори Лакан, играјући се капом. — Ни слова!</p> <p>Председник му бесно узвикн 
Вриштећи бесомучно, разуздано, гурајући се, вребају као грабљиве звери: неби ли кога спазили, с 
S} Обоје зарумењени, срећни.{S} Смејући се и тапшући рукама, опколише је са обе стране.</p> <p> 
 непријатеље, — зашункета поп збуњујући се и замуцкујући, — ама му наша брђанска памет то не пр 
S} И она је јецала као дете, не бринући се више: хоће ли ко чути или видети?</p> <p>На болеснич 
па се цесте.</p> <p>Хитно, не обазирући се ни на коју страну, похита кући. </p> </div> <div typ 
 бабу, — прошапта некако мекше окрећући се Лакану и љубећи га у косу. — И пази је!</p> <p>Па из 
 искашља Симат чупкајући брк и окрећући се у страну да их не гледа. — Доста, доста...</p> <p>За 
плашено довикује једна другој сусрећући се. — Ево их!..{S} Ево!..{S} Пред селом!..</p> <p>Кадик 
лула опомену, ишла је даље, не осврћући се, не уклањајући.</p> <p>— С пута! . . .{S} Чујеш ли?  
чице и младе невесте хитно, не осврћући се, промичу пиз улицу, прескачу преко плотова и ограда  
</p> <p>— Шта ћемо сад?</p> <p>И сељаци се забринуто згледаше.{S} Где,у кога да ишту више Или д 
р, који је предводио жандаре, раскорачи се пред кућом и снажно подвикну:</p> <p>— Петар Станиши 
<p>Кад је Мргуд оштрије прекори, одлучи се.{S} Отвори канат.{S} И одмах застаде крај <pb n="22" 
знао да ће се сељанима замерити, одлучи се да јој оде. „Грехота је, хришћанска је душа прошапта 
 сакрије испред ње.{S} Касно.{S} Одлучи се некако, крочи. и, не смејући да уђе у авлију, преко  
 су фини...{S} Баш за те...</p> <p>Маши се руком под главу и извади два мала, бела, болничка хл 
ше хаљине, легоше у постеље и, умотавши се у трула и подерана ћебета, почеше јечати, јаукати, у 
подбочила се рукама о кукове, и нагевши се према жкндарима, пита поругљиво:</p> <p>— Зар је цар 
једним дугим погледом и. не поздравивши се с њима, сасвим им хладно рекао да крену за њима.</p> 
 бајрачиће, изашла на улицу и, уредивши се по војничку, са једном урнебесном дреком певају <tit 
 наквасити.</p> <p>Тамничар, навративши се, погледа некако попреко.</p> <pb n="75" /> <p>— Но д 
уним захвалности.{S} Па, као присетивши се, нагло се саже и приступи му руци.</p> <p>— Остави.. 
им се извуче стари Мргуд и, прекрстивши се, готово претрча до своје куће...{S} Тако и остали.</ 
} А и Јагода обгрли Лакана и, окренувши се официру, врисну из гласа:</p> <p>— Господине!...{S}  
ве.</p> <pb n="107" /> <p>— Не сакривај се!....{S} Не сакривај. —зашушкета поп пријатељски и од 
тобом!</p> <p>— Остави, Манде, не кидај се. — поче је тешити Митра пригрлив је на прса. — Нема  
ну је заставши на прагу. — И не упуштај се с никим у разговор...{S} И ником се не исповиједај.. 
јави иза једног дрвета.</p> <p>— Не бој се, Гаране болан!...{S} Није ђаво... ја сам....</p> <p> 
оручи и да тркне мало до Јагоде, да јој се јави.{S} Ако може да је забави нек је и забави.{S} К 
 И, за чудо ни једна једина суза да јој се отисне низ мршаве, наборане образе.{S} Ни исплакати  
о јаја.{S} Постарала би се мајка да јој се олакша детету.{S} Али овако како ће?...{S} Да се мож 
а је руке према њима, преклињала да јој се смилују.{S} Једва се неки досетише да је притоваре н 
идружити се коме, нити је желела да јој се когод придружи.{S} Најволела је сама са својим мисли 
да ће ипак отуда неко да изађе и да јој се јави.{S} Па дубоко уздахну и опет крену низ чаршију. 
S} Бујица је немилосно носила и она јој се морала предати.</p> <p>Кад се приближише вешалишту,  
, и пакостан, и неповерљив.{S} Доња јој се усна непрестано скупља, стиска....</p> <p>— Закони ћ 
нити га прекори.{S} Чак ни онда кад јој се чинило да он нема право.{S} Откуд она, луда женска г 
брежуљак и гледала унаоколо.{S} Све јој се чинило изненада ће га угледати.{S} Јавиће се од неку 
е, да креће куд и не мисли.{S} Чини јој се као да и не иде, него је носе.{S} Као да никако и не 
је му.{S} Не сме да отвори.{S} Чини јој се нека обмана, превара.{S} Два пута се дизала и лењо п 
некако поплашено, узверено.{S} Чини јој се као да се свак спрема да је удара, туче и лењо се, и 
.{S} Она погледа за њим.{S} Причини јој се као да ће се повратити и још штогод испричати.{S} А  
 чим је погледао према кући; чинило јој се као да ће га неко отуда омађијати.{S} Она се давно д 
сама са собом. <pb n="32" /> Чинило јој се као да се већ састала са Симатом.{S} Показује му, ну 
а је бледа и стрепила је.{S} Чинило јој се као да ће посрнути, Официр јој, ради тога, понуди из 
ла је упорно, тврдоглаво.{S} Чинило јој се као да су сва питања неке замке у које би заплела Ла 
ма готово на крај села.{S} И чинило јој се да би тако ишла дан и ноћ а да се не умори.{S} Само  
је домаћин, глава куће.{S} И чинило јој се да је он један једини прави радиша и једини паметан  
не чекајући одговора, бирала је што јој се свиђало и узимала.</p> <p>Стари поп као да се први с 
Нови? — тихо запита старица а нешто јој се ледено сави око срца.</p> <p>— Синоћ им је казано, — 
ад није имала посла колико пре, јер јој се иселио и поп и сви <hi>бескућници</hi> како их она н 
ди и старој излизаној мантији, на којој се већ почела указивати и понека рупа.{S} Нареди да се  
лико нога, страшно дугачких нога, — њој се барем учиниле предуге, — како штрче из кола као сасу 
, изнио вино Ено свак једе и пије, свак се грли с њим....{S} А он је гори од Јагоде.{S} Јагода  
ко пута, иште се жита, тражи.{S} И свак се враћа празних шака. <pb n="111" /> Нико, додуше, не  
е, једва је прешла преко прага.{S} Ипак се пркосно исправила и погледала их испод ока.</p> <p>Х 
штро да му одговори, да увреди.{S} Ипак се савладала.{S} Не због тога што се бојала за се.{S} Н 
вајући се и пазећи да не посрне, а ипак се, као за инад, непрестано спотицао.</p> <p>Стара, чим 
pb n="97" /> почеше покаскивати.{S} Чак се чини да и стока некако живље иде.{S} Овце и козе нис 
неки ванредно радостан дозгађај.{S} Чак се и деца умешала, мотају се кроз светину и вичу, дрече 
заражују!</p> <p>Око Јагодине куће увек се шетао по који беспослењак.{S} Иде, шета се и даје зн 
е, ничим другим да га понуди.{S} И увек се морају старати да их ко не опази, да их не затекне з 
 њима, да их растужује?{S} Нека их, нек се веселе док им је до весеља.{S} Имаће када туговати и 
о зна !..{S} Он то каже свима, бива нек се сви муче преко читаве ноћи. — Ама се не муче, пашчад 
и им сваку срећу у боју.{S} Сам Бог нек се смилује и нек им благослови оружје, јер се бију за п 
 строго да се пази.{S} И њему млеко нек се даје.{S} Редовно.</p> <p>— Разумијем.</p> <p>Доктор  
Шест дана остао је Мартин у Стоцу и тек се седми дан вратио, са — <hi>три</hi> кила брашна.{S}  
суду, па би да одгоди....</p> <p>Војник се врати па опет подвикну на Лакана.{S} А залуд.{S} Нем 
 и мрко их гледа обојицу.</p> <p>Војник се насмеја и седе близу Лакана.</p> <p>— Не да стража д 
ке друге собе дозове лечника.{S} Лечник се саге. прегледа га и намргоди се:</p> <p>— Тифус....{ 
имата осветити.{S} Нека још поживе, док се он врати.</p> <p>Лакан и комита донесоше одерана овн 
жале су одојчад у нарамку и дојиле, док се друга деца хватала за сукњу или се ваљала у прашини, 
ним пољима. кад их месечина испија; док се широке, црне чакшире неспретно таласају и заплећу ок 
ат, који не хтеде да окуси залогаја док се и она не примаче софри. — Ходи!</p> <p>За вечером су 
ћу.{S} Нареди му да ту стоји и чека док се гости не разиђу.</p> <p>Лакан се послушно измаче, се 
оваре на коња и да гоне барен дотле док се могне држати.</p> <p>Ишли су у нереду, раштркани.{S} 
ћу коју нам погубише.</p> <p>— Само вам се молим, да не убијете Сулагу Челебију ни Циганина Ибр 
 Вечера треба да буде добра Само ће нам се опростити што немамо хљеба.</p> <p>— А биће и хљеба  
и умивању и да му додају пешкир.{S} Сам се и умио и очистио и очешљао, Сам наложио ватру <pb n= 
ћи, да баш њих тражимо.</p> <p>— Ја сам се заклела. да ће само Петрова рука Симата осветити.{S} 
S} Само моле да их лепо пропусте, да им се у путу не би правиле неприлике.</p> <p>Кад су Брђани 
 мирно разговарају.{S} Нико несме да им се јави ни да их опомене нека се уклоне с пута.{S} Због 
ви? — запита да поведе разговор и да им се сит наслуша гласа. — Здрави ?</p> <p>— Ето видиш.</p 
 се сасушили, омршавели, ислабили да им се више ни глас не чује даље од постеље; други набрекли 
али у куће, харали.{S} Где дођу мора им се одмах припремити ручак; пића мора бити обилато.{S} И 
царске</hi> и они слободно могу, кад им се то хоће, да сад никога овуд не пропусте.</p> <p>Кад  
 и да плачу и да се изјадају.{S} Кад им се ништа не дозвољава, то им се зар још може дозволити. 
 ?...{S} Знаће се већ куда.{S} То ће им се већ у путу казати.{S} Напослетку нико не сме ни да п 
сте да га боље сагледа.{S} И погледи им се сусретоше.{S} Дубоко се упи један у другога; упише,  
јој груди, у свом добру.</p> <p>Чини им се да нису толико ни журили а већ трећи дан били су пре 
се отму и да полете у пламен.{S} Очи им се некако светле, па гледају као звер кад хоће да скочи 
 игре које му нису биле познате и он им се одмах жељно и страсно предавао.</p> <p>Мартин, немоћ 
неке чудне стрепње, бриге ли, урезао им се преко лица и никако да ишчезне.{S} Застење ли који и 
име и обично прозову наопако.{S} Ако им се не одазове, псују; ако се одазове и не погледају га. 
{S} Кад им се ништа не дозвољава, то им се зар још може дозволити.</p> <p>Баби Митри као да прв 
 да је стара мало луцкаста и одговор им се учини врло згодан.{S} Осмехну се и дебељко и узви гл 
/p> <p>— паметан је Јуре...{S} Не бојим се ја за њега.</p> <p>Па пође вратима и рече мекше:</p> 
 почеше шенлучити; неки све цвеће којим се окитили побацаше на војнике.{S} Једни рашириле руке  
а крила и туку га по бедрама.{S} За њим се извуче стари Мргуд и, прекрстивши се, готово претрча 
кука и изгуби далеко, у пољу.{S} За њим се оте други, па трећи.{S} Неко поче из свега гласа јау 
итати.{S} Ту је Лакан, дете, а пред њим се не сме о свему слободно говорити.{S} Хтеде да га зав 
аво погледа по оној големој соби; затим се лењо окрену и погледа на оне официре-судије, који су 
е прстима и спусти поред себе.{S} Затим се окрену жени и рече развлачећи:</p> <p>— А нема вајде 
 котао и обеси да се узварује.{S} Затим се хитно, некако младачки окрену, дохвати из серђена са 
 ће му Лакан још нешто казати.{S} Затим се немо стресе, блекну и брже потрча за овцама. .</p> < 
е још смешкао и гледао за њим.{S} Затим се нагло окрену и хтеде да униђе у радњу.</p> <p>— А ев 
у.{S} Играју, ломе се, мотају.{S} Затим се разли као нека магла. танка провидна магла и као да  
е неко покушао да је гурне отрага Затим се постиђено крене и хитно, хитно сакрива се у кућу.</p 
ише не боји никога до Бога.</p> <p>'Чим се Швабе повукоше, наскоро поче долазити наша, српска в 
тај се с никим у разговор...{S} И ником се не исповиједај...</p> <pb n="23" /> <p>Пред вече, из 
 и гурну у недра.</p> <p>— Са Пешиканом се није шалити, — узвикну Крсто јаче и одиже прст изнад 
.{S} Јуре му био десна рука.{S} С Јуром се поносио....</p> <p>Заборави на час на се, на све бог 
луд, називали га претварилом, Трећи дан се разболео и умро.</p> <p>— А молим ти се, бако, да од 
не челе, као златни лептирови.{S} Лакан се развесели и поче да маше <pb n="83" /> рукама.{S} По 
на, није му требало плаћати.{S} И Лакан се одмах снашао међу новим друговима и одмах се сприљат 
 Да видим.</p> <p>— Хи ...</p> <p>Лакан се мало замисли и суво избаци:</p> <p>— Није то за те.. 
n="90" /></p> <p>— Ено....</p> <p>Лакан се саго да је пољуби у руке, али се она отрже и строго, 
ка док се гости не разиђу.</p> <p>Лакан се послушно измаче, седе на некакву иструлелу трупину и 
они клонули, клонуто је све.{S} Брђанин се више не боји никога до Бога.</p> <p>'Чим се Швабе по 
 сто крупа.</p> <pb n="66" /> <p>Мартин се почеша иза уха и опет: отегну:</p> <p>— А и за Јуру  
у.{S} Чак и кад је официрчић прошао, он се још смешкао и гледао за њим.{S} Затим се нагло окрен 
тко кад и да се осмехнуо на њега.{S} Он се уопште ретко смејао ити само десном усном која би се 
се над Лакана да види : спава ли.{S} Он се одавно био пробудио и једним оком лукаво провиривао  
ни једне једите ријечи не изусти.{S} Он се зар бојао да је не уплаши неугодностима, она страхов 
и од Јагоде.{S} Јагода се предала, а он се продо.{S} Продо и тијело и душу....{S} Она једноме а 
 у коси.{S} Ништа не одговори..{S} А он се окрену Јагоди и рече достојанствено:</p> <p>— А теби 
ком као да неко навалио с питањима а он се брани и неће да одговара. — <pb n="30" /> Остави !.. 
олевали опасније болести.{S} Али ето он се могао убрајати у те срећнике.{S} Шта више рекоше му, 
пао траву ако је где нашо и прехрањивао се.{S} Ко није могао да чека, тај је умирао.{S} И гробљ 
нојио, превртао, А још од сванућа дигао се изломљен, сатрвен и суморан.{S} Није, по обичају, зв 
 <p>Чим је скувао и испио каву придигао се, протегао једном двапута, зовнуо, и лагано, оклевају 
 нестрпљив и љутио се на бабу.{S} Надао се да ће му из вароши донети колача и коју шећерламу.{S 
елити.{S} А и јадне породице, — правдао се сам пред собом, — нек још барем ову ноћ с миром прес 
а ретко излази из куће, дошао и помешао се међу њих.{S} Сви некако суморни, озбиљни.{S} Ватра н 
лац.{S} И кашње, од читаве слике, слабо се сећала ичега осим тога големог, надувеног и страшног 
 Затим му пружи мали колачић и, пажљиво се осврћући да когод не чује, шапатом запита:</p> <p>—  
апита опазив Митру и Јагоду.{S} Пажљиво се обзирући и завирујући да когод сакривен не слуша, пр 
и, чобани, — одговори Лакан и поверљиво се окрену тумачу.{S} У њему је сад гледао као неког при 
на није смела сама да пође.{S} Плашљиво се обзирући и извирујући из траве, очекивале су једна д 
усна некако се пркосно скупила и готово се изгубила под њима.{S} Старац је поносито, достојанст 
ховим подсмесима?{S} Боље свиснути него се срамотити!</p> <p>Дохвати из торбе боцу са ракијом к 
хапсу и како се разболео...{S} Разболео се?. ..{S} Кад?...{S} Од чега?...{S} Где?...{S} И где с 
<pb n="71" /> све немо посматрала, брзо се се изви и стаде пред Лакана.</p> <p>— Ја сам ухапшен 
арана.{S} Лакан то намах опази.{S} Брзо се <pb n="48" /> оте од бабе, потрча међу овце и обгрли 
и да му читаву ствар пријави.{S} И брзо се вратио.{S} Доктор је управо саручковао те није имао  
а.{S} У првима, на простом седишту збио се прото и, кроз дебеле наочари, некако зачуђено гледа  
мрким, косматим хајдучином.{S} Исправио се, подигао главу, па као да би нешто да викне, да запо 
гледао је карте једну по једну, мргодио се, мрморио нешто.{S} Морао би и требао да их одмах раз 
пази.{S} Наслонио се на пушку, уозбиљио се и мрко их гледа обојицу.</p> <p>Војник се насмеја и  
ојега Лакан тек сада опази.{S} Наслонио се на пушку, уозбиљио се и мрко их гледа обојицу.</p> < 
ио је.{S} Сад, кад су је понели, сакрио се за кућу, у једну рушевину од појате, и ту плакао гор 
?</p> <p>Лакан је био нестрпљив и љутио се на бабу.{S} Надао се да ће му из вароши донети колач 
около.{S} Стао насред пута, накострешио се и некако поплашено гледа.{S} Залуд га Лакан гурну.{S 
 и да дворе док царски људи једу.{S} Ко се није научио понизно да двори, тешко њему!</p> <p>Јед 
нама у злу добра чекајући !</p> <p>— Ко се дима не надими, ни ватре се не нагрија, — опет ће Ми 
розора. „Привирите унутра, па видите ко се о вама брине“...{S} Кад су погледали, зачудили се се 
ко.{S} Ако им се не одазове, псују; ако се одазове и не погледају га.</p> <p>Пошто су прозвали, 
 је у бризи: чим ће понудити Лакана ако се врати?...{S} У кући нема ништа више, ништа чиме би г 
е у лактовима све јаче бољеле.{S} И ако се нико не шали са ланцима, он ипак као да није био па  
е, тешко данас преживјети.</p> <p>И ако се свађао с Мандом, у себи је смислио да пошаље Ивици п 
а се највише говорило.{S} Није чудо ако се и у. болници повео разговор о њему.</p> <p>— Сад нам 
ивши очи угледа буцмастог војника, како се раскорачио, запалио <pb n="82" /> цигару, па прича н 
са жандарима и са војницима.{S} И, како се прича, остали су победиоци.{S} Освојили две касарне, 
 стране почеле се разносити вести, како се читаве чете комита раштркале по горама.{S} Чак прича 
, на једној забави. „Ево да видите како се мисли на вас и на вашу децу“ вели им један чиновничи 
лучајно каза како је био у хапсу и како се разболео...{S} Разболео се?. ..{S} Кад?...{S} Од чег 
 браду, испрси се и запита њемачки како се зове?</p> <p>Један омањен војник, тумач, окрену се Л 
ти двојице војника, показао бих ти како се за језик суди.</p> <p>Опазивши у сандуку голуба брзо 
ахан спусти на синију.{S} Опазивши како се и Митра и Лакан халапљиво наклопише на јело, задовољ 
> <p>— Тако.</p> <p>Опазивши стару како се приближује, обоје се брзо дигоше.{S} Стресоше мало х 
ије Јуретина.{S} Ено види домаћицу како се раширила пред кућом и разгрће некакво ђубре.{S} Дола 
ла је, измицала се, уклањала.{S} Некако се десило те је догурали до на крај тротоара, на узвише 
и се па се лепршају, а доња усна некако се пркосно скупила и готово се изгубила под њима.{S} Ст 
 У кући помагала једна другој, — откако се Митри зацелише руке, — одмењивала, заједно се бринул 
рица, мати Симатова.{S} Носила је, лако се погуривши, пуне каблове с млеком, које се пресипало  
 браду и настави мирније:</p> <p>— Тако се почеше разболевати један по један.{S} Узме га ватра, 
е га шкропити водом.{S} Узалуд.{S} Неко се сети да из неке друге собе дозове лечника.{S} Лечник 
ата промукао, крештав мушки глас и неко се поче на силу искашљивати. — Хехеј, има ли по Богу?</ 
оша као тркачи за однесене трке; колико се девојака отимало око њих.{S} Јуре је једанпут о проц 
; мора је нестати.{S} Биће хлеба колико се хоће.{S} Сад само пиће!{S} Није шала кад се црном Бу 
, кокош; отме све на што наиђе.{S} Нико се не сме опрети, Нико што проговорити.{S} Покуша ли ко 
и једини паметан човек у свету.{S} Нико се не може мерити с њиме.{S} Зато се и чувала да му ник 
S} И погледи им се сусретоше.{S} Дубоко се упи један у другога; упише, упише, шљубише се, и топ 
уцати.</p> <p>У Мартиновој кући жестоко се сукобише са Мандом.{S} Стара, чисмена домаћица као д 
Какво звоно?.. . зачуди се Манда и мало се исправи.</p> <p>— Па звоно са цркве...{S} Однијеће г 
а. .</p> <p>Кад се приближише селу мало се очисти, скиде капицу с главе и прстима рашчешља косу 
иђоше и на бардак са ракијом.{S} Замало се не потукоше око њега.{S} Салетише се, сабише у једну 
диле тек онако, ради обичаја.{S} Питало се и испитивало као од беде.{S} Сведоцима се мала пажња 
лности.{S} Па, као присетивши се, нагло се саже и приступи му руци.</p> <p>— Остави...{S} Остав 
hi> који су шетали и разговарати, нагло се почеше влачити.{S} Брзо уредише хаљине, легоше у пос 
играју се.{S} Све се посакривало, збило се у куће, у појате.{S} Врата на свакој кући замандаљен 
S} Његово обло доброћудно лице руменило се и непрестано смешкало.{S} Материн дочек као да га ма 
д села расипао грохот пушака.{S} Чинило се као да се препуцава на оближњем брду, док су, у исти 
дати на прса и лагано гушити.{S} Чинило се као да ће неки да се отму и да полете у пламен.{S} О 
.{S} Непрестано туку, лупају.{S} Десило се први пут те су неки таоци викали и клицали улицом.{S 
стало и хране.{S} Што је било потрошило се у путу и ретко још у кога да би се могло наћи покоја 
 <pb n="85" /> да није ни чула.{S} Само се прекрсти и опет одважно пође.{S} Цугсфирер, бесан, о 
че, нит јекне, нити се закашље.{S} Само се каткада низ један спуштени брк омакне по која суза.{ 
нин гони, а Бог саставља.</p> <p>— Само се мртви не враћају. — тихо одговори Митра, држећи се о 
 вектера, омален, дешмекаст, лењ, тромо се утега у собу и ногом затвори врата за собом.{S} Зати 
} Опет придржавајући се за дрво, лагано се придиже, боље припрти торбу, па се некако извуче из  
а сниско седиште око огњишта.{S} Лагано се саге, рукама распрете ватру на огњишту и, набацивши  
љала.{S} Напослетку, — шта ће? — лагано се придиже и крену кући. .{S}Јадница!...{S} Соколила <p 
а, или га одавно нису имали, непрестано се играју с пушкама. и непрестано их загледају.{S} Сад  
 се као кабасти, мрки паук и непрестано се треска, треска. треска...{S} И ни у што није гледала 
 љуња, љуња, тресе.{S} И он сал ненадно се заљуља и паде на земљу.</p> <p>Притрчаше и почеше га 
ри зацелише руке, — одмењивала, заједно се бринула о свим пословима.{S} Што су радиле, гледале  
дају како нестаје села, нестаје.{S} Ено се они бешњи пламенови заморили, малаксали, па само још 
> <p>Официр се не даде збунити.{S} Лено се окрену, дозва једну патролу и пође за Јагодом у поте 
а протом.{S} Старац, опазив га, побожно се прекрсти, пољуби крст, пољуби проту у руку и мирно п 
м крпом, па се лагано окрену и, побожно се прекрстивши, расече неколика комада хлеба.{S} И њих  
ирао на јауке, ни на стењање.{S} Једино се заустави код Лаканова кревета.</p> <p>—- Но?....{S}  
андар који је и заповест донео, озбиљно се наљути.{S} Криво му што се толико отеже с поласком.{ 
 халапљиво наклопише на јело, задовољно се осмехну.{S} Измаче се на леђа и, држећи руке на поја 
 они застали да попију по ракију, мирно се ижљубили с оним што остају... „Збогом...“ „До виђења 
разговарао, размахујући рукама и гласно се смејући.</p> <p>Опазивши старицу, Пешикан као да се  
то се толико отеже с поласком.{S} Бесно се обрецну и на шуцкоре и на сељаке:</p> <p>— Стоко!... 
чију.{S} Искезили крваве зубе и радосно се смешкају кад опазише своје.{S} Потрчаше у сусрет јед 
 шта ли је, мрк, усукан, мршав, пакосно се кесећи, пође према старцу, који је нешто разговарао  
ају и јадикују.</p> <p>Читаву ноћ мучно се, знојио, превртао, А још од сванућа дигао се изломље 
ви на час на се, на све богове.{S} Лењо се подиже са столице и тихо му приступи...{S} Саге се,  
се свак спрема да је удара, туче и лењо се, издаљега, уклања испред свакога.{S} Остављена, јадн 
чари по носу почеле поигравати.{S} Лепо се мичу час на чело, час на образ, десни, леви.{S} Заиг 
уксфирер, са двоструком брадом, и добро се искашља. — И живот и све.</p> <pb n="70" /> <p>— А ш 
" /> <p>— А шта је цар дао?</p> <p>— То се тебе не тиче.</p> <p>— Грка би и чемерна била вечера 
наест кућа да се данас оцрни.{S} Јер то се обавештавају породице <hi>храбрих и верних</hi> војн 
 Нико се не може мерити с њиме.{S} Зато се и чувала да му никад ништа не приговори нити га прек 
 га је убио?{S} Наравно, Србин.{S} Зато се одмах и окупи читава чета војника и, уз трештање тру 
им пријавама веровали су слепо.{S} Зато се расправе и водиле тек онако, ради обичаја.{S} Питало 
е се јести?{S} Зар и опет трава?{S} Ето се најели траве Обрад Гргуров и Никола Гридев па се обо 
је!</p> <p>Па изађе пред кућу, поносито се исправи, пруживши руке напред, рече Вахмајстору:</p> 
де <pb n="121" /> пред Петра и поносито се исправи пред њим:</p> <p>— А зар најприје нећеш изтр 
ци као да учесташе с навалама.{S} Често се, по дану и по ноћи, изнад села расипао грохот пушака 
 крај пута а да јој не досади.{S} Често се пела на какав брежуљак и гледала унаоколо.{S} Све јо 
 стрепи, боји се и своје сени.{S} Често се изнебушено осврне, као да је неко покушао да је гурн 
тих још се једва држе на ногама; чврсто се приљубили један уз другога, обгрлили се и тако још ш 
их невеста и око двадесет девојака, што се здрављем и снагом одвајале од осталих.{S} По неке од 
} Само стара Митра што се још држи, што се не да расплакати.{S} Она спустила рањаве, завезане р 
 он мртав, Стражари га измрцварили, што се распевао кад је пао Пшемисел.{S} Нису веровали да је 
о прије.</p> <p>Па, кајући се, зар, што се толико задржао у једној бунтовничкој кући, брже-боље 
 би Симат пошао да истуче Лакана, — што се ретко дешавало, — разјуначила би се и изазивачки му  
во окреса: <pb n="54" /></p> <p>— А што се не иде?</p> <p>— Да се иде? — припита командант и за 
 Ипак се савладала.{S} Не због тога што се бојала за се.{S} Него с тога да штогод Симату не нау 
ма да једе, а ко је крив тим људима што се нису побринули за свој залогај ?{S} Жандари су обишл 
 почеше љубити.{S} Само стара Митра што се још држи, што се не да расплакати.{S} Она спустила р 
гледа и на Матру.{S} Некако му мило што се и она ту задесила.{S} Нек није сам.{S} Нек има још к 
i>вешалима</hi>.{S} И било му чудно што се толики људи, у овако ведрој и топлој летњој вечери н 
ије ни прекорио због њих.{S} Једино што се стари Мргуд љутио кад му се сушило жито.{S} Па и он  
нео, озбиљно се наљути.{S} Криво му што се толико отеже с поласком.{S} Бесно се обрецну и на шу 
 поломљене.{S} Још само душа у носу што се држи</p> <p>Дође ред и на Швабу...{S} Може ли још го 
онети, — заостао уз какву гомилу, надуо се као да ће да прсне.{S} И плотови згажени, плетери по 
ем, црн палац, рањен, искрвављен; надуо се као кабасти, мрки паук и непрестано се треска, треск 
не лажу.{S} А зашто да лажу?....{S} Зар се џабе измењале четири патроле због њега?....{S} Готов 
 какве још ни у кога видео није.{S} Зар се може тако променити, пролепшати ?{S} Чим га спазила, 
ане могао пријатније изненадити?{S} Зар се данас ико ичему толико радује колико хлебу?</p> <p>М 
ти некако страсно, манито.</p> <p>— Зар се то никако не може опростити ? запита, затим, промукл 
ар се и под ведрим небом спавало, макар се мало и промучили.{S} Опет је свак на своме, на својо 
де на свету не живи се као ту!{S} Макар се и под ведрим небом спавало, макар се мало и промучил 
а, да сад нешто „није у реду“.{S} Макар се и мучила мало, и патила и она и Лакан, сваки дан је  
 и аманете и уговорили свадбу.{S} Петар се изненадио и готово није могао да се прибере кад су м 
ку.{S} Хајде међу војнике.</p> <p>Петар се окрену матери, која беше пристала за њим, и загрли ј 
 да је чује ни да је види.</p> <p>Петар се лагано поглади по челу и, некако као кроз сан, избац 
 распали.{S} Са нагорених главања пухар се разасу по кући, треперећи, и поче падати и по домаћи 
ернирани врате натраг. домовима.{S} Цар се, веле, смиловао и у великој милости својој дозволио  
смилује и нек им благослови оружје, јер се бију за праведну ствар.....{S} И нека освете браћу к 
ојали се да гласно осуђују, вичу, — јер се бојали швабине казне, — али су, кришом, указивали на 
</p> <p>-— Од Требиња.</p> <p>Цуксфирер се поглади по бради и строго запита:</p> <p>— А знаш ли 
анио, — и положише у постељу.{S} Вехтер се једва накани да оде доктору и да му читаву ствар при 
 Златна!...{S} Не дај ме!</p> <p>Официр се не даде збунити.{S} Лено се окрену, дозва једну патр 
сподине!...{S} Не дај!...</p> <p>Официр се нагло исправи и оштро подвикну на војнике.{S} Ови се 
p>— Стоко!...{S} Напријед!</p> <p>Чопор се ускомеша, узнемири.{S} Настаде свађа, препирање око  
 — обесно праште, хукте и кврцкају, час се сакривајући до земље за густе облаке дима, час кроз  
>Митрина дрвењара, као и остале, за час се напунише чељадима.{S} Неки се, додуше, и отпре ту см 
 да брани слободно и одрешито.{S} Симат се морао повући и, гунђајући, оставити малога.</p> <p>— 
вечерају, — неко куцну на врата и канат се нагло отвори:</p> <p>— Јесте ли живи?..</p> <p>— А т 
ша прошапта. „Ако је и згријешила, опет се зар каје.{S} Зар нас има без гријеха?{S} И колико на 
и.{S} У вароши затворише се радње, опет се оставише послови.{S} Куће се ките заставама, ћилимим 
окушали, али чим хоће да се пусте, опет се чвршће пригрле и напану љубити.</p> <p>— А ево нам д 
 се о брда и клисуре и, растркани, опет се приповраћају.{S} Изгледа као да ноћни дуси приредили 
ицу.</p> <p>Није смео да седне.{S} Опет се плашљиво обазре на све стране и забринуто заврти гла 
.{S} Провири.{S} Нико није био.{S} Опет се приповрати и рече тише:</p> <p>— А данас ће, кажу, п 
ра мало и да га пошаље куда.{S} Па опет се сустегну.{S} Шта би јој то користило?{S} И зар би мо 
а извуче преворницу.{S} И оба пута опет се враћала, са чудним страхом погледајући на Лаканов кр 
е на кућна врата, провири напоље и опет се приповрати.</p> <p>— Ето ти сад!... избаци некако и  
> <p>— А шта пише? — запита тихо и опет се окрену Мартину. .</p> <p>— Пише да је у Ђеру, на бат 
“</p> <p>Застаде на кућњем прагу и опет се осмехну на њих.</p> <p>— Хајдете тамо па се забавите 
помакнути.{S} Зађе мало у страну и опет се накостреши.</p> <p>Јагода се јави иза једног дрвета. 
но пође вешалима.{S} Узвик радости опет се разли изнад згуснуте гомиле.{S} И смех, дивљи, необу 
агрли је још једном и пође.</p> <p>Опет се састали сви, изван села.{S} Волели да иду у друштву  
је и немаш, — дочека Јагода као ругајућ се и поче премештати игле. — Да имаш и показ’о би.{S} Т 
бити како је Бог наредио, а мимо његову се вољу не може.</p> <p>Јагода уљезе у кућу, окрену лиц 
ри, несносни, заглушујући.{S} И разлежу се на далеко и тону у провидној помрчини.{S} Одбијају с 
х гусака и ћурана, шунке, саламе уздижу се око њих по свима столовима.{S} Гомила жена, са голим 
> радошћу ускачу према небу, заигравају се, раскошно расипљући на све стране ситне, светле варн 
ет пребацују један другоме, прекоравају се.{S} Љутити и бесни што никако не могу да сврше, — мо 
шарени копарани, вени златом, прелевају се као оне <pb n="24" /> ситне локвице по покошеним пољ 
ењући, јечећи, кашљући, застају, гегају се.{S} Двојица сакатих још се једва држе на ногама; чвр 
 тону у провидној помрчини.{S} Одбијају се о брда и клисуре и, растркани, опет се приповраћају. 
, са хуком и тутњавом, и лете, котрљају се у бездане амбизе.{S} Руше се кровови, крше се појате 
ате.{S} Неки лове само официре, клањају се пред њима и целивају им ордене на прсима.{S} Све се  
S} Ни деца нема да трче, галаме, играју се.{S} Све се посакривало, збило се у куће, у појате.{S 
гађај.{S} Чак се и деца умешала, мотају се кроз светину и вичу, дрече, певају.{S} Понеки носе и 
сле о храни, одлазе у Требиње и враћају се сетни и забринути.{S} Жене сад изгледају вредније не 
 и козе нису онако сметене, не комешају се.{S} Осетиле, зар, мирис своје траве, па некако весел 
 и једно и друго.{S} Иду по соби, смеју се, разговарају.{S} Понеки тио, пригушено и запева.{S}  
нам домова, — одговарају Брђани а смеју се.{S} Многи, нестрпљив, сео на гомилу, на голо камење, 
си на сваке муке научио веле му и смеју се.{S} А он, из инада, измахне главом и мушкије коракне 
 сваки час престрављено стрекну, извију се и заблену негде.{S} Као да се боје нове навале, ново 
очну клати око себе.</p> <p>Низ чаршију се указа једна чудна певорка.{S} Напред јаше официр, де 
каке, Муслимани и католици.{S} Довикују се, смеју, поздрављају.{S} Познаје се да су задовољни,  
{S} Чобанчад, гонећи стоку, не довикују се више; звона и клепетуше на крупним звонарима не звон 
раха, од срамоте, од поруге, напослетку се озбиљно разболела.{S} Паде на постељу, занеможе.{S}  
их очију и готово блесава лица, на силу се подигоше да га мало сагледају, Дете!....{S} Још једн 
у, кидају.</p> <p>— Кхе, кхе, — на силу се искашља Симат чупкајући брк и окрећући се у страну д 
Ни сада не хтеде да га погледа ни да му се окрене.</p> <p>— Јеси ли се уморио? — запита некако  
гњишту, приставио овећи шербетњак да му се узвари вода и запалио чибук.</p> <p>Поче се љутити и 
дође мало себи.{S} Пред очима као да му се мало разведри; поче се прибирати, освешћавати.{S} По 
език му некако одебљао, па никако да му се разуму речи.</p> <p>— Хвала Богу, брате...{S} Имо си 
на отрже и строго, забринуто загледа му се у лице...</p> <p>— Тамница те испила...{S} Изнемого  
 Једино што се стари Мргуд љутио кад му се сушило жито.{S} Па и он би, напослетку, одмахнуо рук 
котрља се низ попову мантију и саспе му се у крило.{S} Симат, отац Лаканов, домаћин, стајао је  
уне.{S} Мантију прикупио око себе те му се некако саплела око нога; само непослушни, дуги рукав 
Лакана како седи на трупини, примаче му се и седе до њега.{S} Није имао обичај да га милује и г 
} Ноге га издају, поклецују, у глави му се нешто мути, уста вавек сасушена.{S} И поред свију оп 
ма.{S} Један, са дугим перчином који му се спуштао до рамена, био им харамбаша.{S} Чим угледа п 
тер и поче звиждукати.{S} Није, чини му се, људски ни отпочинуо, а нечија снажна рука дохвати г 
{S} Не зна....{S} А јест....{S} Чини му се...видео је у газде Пешикана....{S} Он таки изгледа О 
е би одлучило да одмах пође.{S} Чини му се, биће му лакше ако их преко ноћи задржи код себе и т 
 и опет провири на врата.{S} Причини му се као да је неко прошао. — Тешко нама у злу добра чека 
о неговао и спустио на дугачко, увек му се вијорили и падали по раменима.{S} У први мах није се 
 га за раме.{S} Стрико Петар прикрао му се иза леђа, па га узе за мишице, пригрли и поче љубити 
здрав.{S} Болела га глава, смучивало му се. хватала га несвестица.{S} Хтела не хтела морала је  
реми натраг, у пећину.</p> <p>— Зато му се данас не смије дати да једе, — заповеди тамничар опо 
поклопи уста руком и занеми.{S} Опет му се причини као да нешто на пољу шушну.{S} Ослухну.{S} П 
 црни пилићи окупили, трче и мотљају му се измеђ нога, и непрестано га у прсте кљуцају.{S} Знао 
гледа.{S} Ништа не проговори.{S} А њему се десна усница мало придиже и као с неким поносом изба 
 две стране, по два капетана.{S} Лакану се чинили сви налик један на другога и само му запео за 
мртну казну, а овако.....</p> <p>Лакану се поче смркавати пред очима.{S} Кроз неку полутаму поч 
ати и писати, а крију....</p> <p>Лакану се, тога часа, учини као да на председнику имају две гл 
ш</p> <p>Један очајан врисак располегну се кроз авлију, жена се заљуља и посрну.{S} Матиша не с 
 дому.</p> <p>Баш си будала, — подругну се онај и баци мех на раме. — А требају ли ти новци? .  
> <p>Један омањен војник, тумач, окрену се Лакану и каза шта га питају.{S} Лакан одговори.{S} К 
} Доста!</p> <p>Дошав у дрвењару окрену се Митри и рече шапатом:</p> <p>— Јагода је на умору... 
 огњишта и размишљала о синовима, прену се.{S} Ослухну.{S} Познаје Мргудов глас а не верује му. 
<pb n="59" /> <p>Гледајући их и Мартину се сажали.{S} Испразни лулу на опњиште, очисти је прсти 
е и поставивши све пред Симата, измакну се и као да хтеде дворити.</p> <p>— Сједајте и ви, — кр 
одби.{S} Узви главом, уздахну и измакну се мало у страну.{S} Само да је што даље од њега!</p> < 
ма ко око куће, да прислушкује.{S} Врну се и прихвати за чутуру.{S} Поздрави јунаке који се диг 
м.{S} Али се официр дрво снађе, осмехну се и дубоко наклони.</p> <p>— Кис ди ханд шене фрајлајн 
вор им се учини врло згодан.{S} Осмехну се и дебељко и узви главом:</p> <p>— Луда је, видим...  
гу да нађу оно што им треба.{S} Обрецну се један на другога, окосе се, да опет рују, траже, пре 
 у врата и прозоре, туку у зидове, пењу се на кровове и крше, лупају, секу.</p> <p>— Рат је обј 
ла и трава и читава јата гуштерица веру се' и сунчају.{S} Гдегде се види још понеки заостали кр 
рилике.</p> <p>Кад су Брђани чули да су се и жандари <pb n="117" /> предали, готово нису могли  
} И били су некако задовољни, као да су се сами изгрлили и ижљубили.</p> <p>Петар узе од Лакана 
ад што су се тако стеснила, — као да су се имали где склонити, — и попретили да, у случају какв 
у спазили војнике, у први мах као да су се забунили.{S} Од велике радости нису знали шта ће.{S} 
ажу где треба , добили су.{S} Остали су се морали задовољити овако, са два са три кила, или пра 
врате празних шака.</p> <p>Преварили су се.{S} Кад су продали стоку и отишли пред магазу газда  
 тако Митра је била извешћена колико су се пута Јуре и Ивица потукли, колико су добили гроша ка 
укви, цврче непрекидно.</p> <p>Касно су се разишли.{S} И све један по један.{S} Најпре се искра 
бишли и дрвењаре, изгрдили чељад што су се тако стеснила, — као да су се имали где склонити, —  
не косе и разасу се по тлима.{S} Разасу се, рашчешља, па се опет поче умотавати у големо клупче 
е сноп густе, разбарушене косе и разасу се по тлима.{S} Разасу се, рашчешља, па се опет поче ум 
гра, миче, трепти.{S} А обе главе тресу се, трасу и обе питају за голуба.</p> <p>Престадоше са  
да ако понеки погледа у страну.{S} Нису се престрашили, нико и не жели да изгледа страшивица, а 
 напола оплетена нова чарапа, не осврћу се на њих.{S} Понека носи дете у нарамку.{S} По нека ву 
е! — Живо узвикну Петар из куће и намах се стави на прагу. — Ево ме.</p> <p>— У име закона пози 
мах снашао међу новим друговима и одмах се сприљатељио с њима.{S} Научили га и да прави свирале 
 грло, усамљено, слаб.{S} Сад као да их се удружиле стотине в. креште, дрече, јаучу.{S} И куће  
ве, очекивале су једна другу.{S} Кад их се састану по три по четири тада крену.</p> <p>При улаз 
очима виде српску војску.{S} Окупиле их се читаве гомиле.{S} Застану насред улице, закрче прола 
есет манитова међу њима.{S} И манитавих се људи боје ...</p> <p>Брже боље поклопи уста руком и  
м почастити.</p> <p>Једне вечери, — баш се окупили око огњишта, на коме се разбуктала ватра, и  
!</p> <p>— Еј Боже од освете кад ли ћеш се јавит ?</p> <p>Многи почеше гунђати и љутити се.{S}  
е га, савладаше, — још се није дао, још се јуначки бранио, — и положише у постељу.{S} Вехтер се 
ом и колачима, добила од Јагоде.{S} Још се у писму вели како је Петар жив и здрав и како је зар 
аза, а Петар њега пољуби у руку.{S} Још се једном окрете матери, рашири руке и загрли је.{S} Па 
84" /> <p>Ухватише га, савладаше, — још се није дао, још се јуначки бранио, — и положише у пост 
ове дима у вис.{S} На неким местима још се једва провлаче између изгорелих греда, немоћно пуцка 
тају, гегају се.{S} Двојица сакатих још се једва држе на ногама; чврсто се приљубили један уз д 
нио нож и препоручио му да га чува јер „се оружје чува ко глава“; знала је и шта он најволи да  
/p> <p>Поче се љутити и проклињати сама себе, што је допустио да га заглаваре.{S} Зар није мога 
е све по кући; затим одбацише струке са себе а пушке положише у крај.{S} Сви некако слични једа 
е испратио, застада мало, погледа изнад себе у небо и, зинувши као хала, жељан да што више вазд 
њиште, очисти је прстима и спусти поред себе.{S} Затим се окрену жени и рече развлачећи:</p> <p 
е му лакше ако их преко ноћи задржи код себе и тек ујутру почне делити.{S} А и јадне породице,  
 смрдљиве сламе.{S} Сламу простре испод себе па легне да мало отпочине.{S} Али није могао почин 
ко држао?...{S} Решише да је узму измеђ себе и да је отпрате кући.{S} Узгред запретише Мартину  
 прибирати, освешћавати.{S} Погледа око себе и опази сасвим нова лица.{S} Неки људи које пре ни 
 препаде.{S} Некако збуњено погледа око себе, па, и не гледајући у њу, ужурбано поче говорити:< 
ани од некога.{S} Поплашено погледа око себе.{S} Погледа према литицама куд је нестало тице, па 
леђа јој.{S} Замислила се, па ништа око себе не види и не чује.{S} Комешање, врева, хука.{S} И  
но, готово с презрењем гледа на све око себе.{S} Један од шуцкора, дебео, угојен, као да се зач 
ледају више гордо и презриво на све око себе.{S} Оборили главе, сабље придржавају рукама, иду н 
ук.{S} Весело поче да измахује њиме око себе.</p> <p>— Зар да ја лажем?...{S} Ја?</p> <p>Јагода 
вају прса рукама, прикупљају хаљине око себе и трче, трче.{S} Испане ли којој вретено или напол 
га не гледа.{S} Рањавим рукама поче око себе да тражи Лакана, као да би да се увери: је ли ту?{ 
ао да би да полете и да почну клати око себе.</p> <p>Низ чаршију се указа једна чудна певорка.{ 
 неопране вуне.{S} Мантију прикупио око себе те му се некако саплела око нога; само непослушни, 
и бесвесно, потпуно блесаво гледају око себе.{S} Сад више ни жандари нису могли забранити да се 
{S} Она само одмахну рукама, привуче га себи и позва да вечерају. </p> </div> <pb n="91" /> <di 
за њима, он је ухвати за руку и привуче себи.{S} Она се поче трзати, отимати, помагати.{S} Узал 
очито отишли у варош да дотерају пића и себи и другима.{S} Желе да се опију.{S} На глад се више 
престано их загледају.{S} Сад сваки сам себи изгледа некако силнији, моћнији.{S} Свак мисли да  
к други дан Лакан као да опет дође мало себи.{S} Пред очима као да му се мало разведри; поче се 
ети.</p> <p>И ако се свађао с Мандом, у себи је смислио да пошаље Ивици пуних сто и педесет кру 
 могао; он још има јакости и крмалука у себи. „Али наш је Швабо на издиханију“...</p> <p>Људи о 
ак; ако те протискује, — прашак; ако ти сева у носу, — прашак; ако те и зуб заболи — и тад праш 
омоли се најпре поропчијска капа, затим седа, увенула глава старог Крсте поропчије, са великим, 
.{S} Затим скиде празну торбу с рамена, седе покрај огњишта и поче се протезати:</p> <p>— А сју 
е, клону на један камен.{S} Подними се, седе.{S} Криво јој било што је Цугсфирер бацио пушку.{S 
азиђу.</p> <p>Лакан се послушно измаче, седе на некакву иструлелу трупину испод прозорчета и ки 
 на шуцкоре, који се унаоколо поредали, седе на трави и чувају их, одмах занеми.{S} Чини се нам 
 једну клупу, и не питајући за дозволу, седе на њу.{S} Тада опази, са две стране стола још двој 
еда обојицу.</p> <p>Војник се насмеја и седе близу Лакана.</p> <p>— Не да стража да ударамо на  
/p> <p>Мргуд је лагано одгурну, прође и седе на омању троножницу.{S} Одупре се лактовима о коле 
а како седи на трупини, примаче му се и седе до њега.{S} Није имао обичај да га милује и грли,  
ог фратра, кад је стигао у село.</p> <p>Седе и причају тако једна другој, причају неуморно.{S}  
се поздрави с њим.{S} И у другим колима седела су по двојица талаца.{S} Хладни, мирни, озбиљни. 
а целу ноћ није спавала него поднимљена седела крај огњишта и размишљала о синовима, прену се.{ 
а се питају; а ко га удари?{S} Митра је седела хладна као стена <pb n="102" /> изгдедало је као 
 љубав, за смиловање?</p> <p>Дуго, дуго седела је и размишљала.{S} Напослетку, — шта ће? — лага 
крај нога.{S} Десетак младића, сакатих, седели су одвојени у страни, на спарушеној трави, и зам 
 погледа на оне официре-судије, који су седели за једним дугачким столом, прекривеним зеленом ч 
 на земљу, дозва сеоског кнеза, који је седео пред кућом, и рече опоро:</p> <p>— Чувај је!{S} Н 
м харамбаша.{S} Чим угледа попа који је седео у врху (још је становао у Митриној дрвењари) и не 
ре, Јуре!</p> <p>Мартин је за све време седео нем, скамењен.{S} Утонуо у мисли па нити се миче, 
дубоко уздахну.{S} Опазивши Лакана како седи на трупини, примаче му се и седе до њега.{S} Није  
C6"> <head>VI.</head> <p>Лакан и Јагода седили су на клупи пред кућом и разговарали.{S} Лакан ј 
> <p>Уведе их у кућу и посади на сниско седиште око огњишта.{S} Лагано се саге, рукама распрете 
, теретна кола.{S} У првима, на простом седишту збио се прото и, кроз дебеле наочари, некако за 
т дана остао је Мартин у Стоцу и тек се седми дан вратио, са — <hi>три</hi> кила брашна.{S} Лаг 
о, понудив столицу.</p> <p>Није смео да седне.{S} Опет се плашљиво обазре на све стране и забри 
ти боле.{S} Да га пусте барем за час да седне, да се одмори.{S} И да се заложи чиме.{S} За све  
 разговор.{S} А тада лепо скувају каву, седну једна уз другу и, испијајући, говоре о њима, о во 
} Обесели Боже ! :</p> <p>Петар и Лакан седоше одмах.{S} Старица као да се још устручавала.{S}  
ове, пењу се на кровове и крше, лупају, секу.</p> <p>— Рат је објављен! ...{S} Живио рат!...{S} 
ив још по гдекоју варницу.{S} Од читава села остале још неколике црне разгрејане зидине, остале 
 објесити.{S} Ударили Црногорци на нека села, па због тога да се објесе петорица наших.{S} То с 
оји се све више и једначије шири са дна села, поне се нешто мицати, котрљати.{S} Облак често пр 
овђе интернирана.{S} Из ове куће и овог села нигђе не смијеш макнути...{S} Марш!</p> <p>А кад и 
.{S} Често се, по дану и по ноћи, изнад села расипао грохот пушака.{S} Чинило се као да се преп 
е, а нико не ноже да се одвоји мирно од села, од своје <pb n="51" /> куће.{S} Две три жене згра 
камењени, ћуте.{S} Гледају како нестаје села, нестаје.{S} Ено се они бешњи пламенови заморили,  
> <p>Сутрадан, рано, звоно су однели из села.</p> </div> <div type="chapter"> <head>X.</head> < 
p>Једнога дана казаше како су у близини села нашли убијена војника.{S} Ко га је убио?{S} Наравн 
застопце је ишла за њима готово на крај села.{S} И чинило јој се да би тако ишла дан и ноћ а да 
пође.</p> <p>Опет се састали сви, изван села.{S} Волели да иду у друштву него посебице као разб 
По брдима, по лединама, по гајевима око села почеше се јављати војници.{S} Чобани већ нису смел 
 клопарање добоша, почеше се мотати око села. изводити некакве вежбе.</p> <p>Тек око подне поче 
 рано, оштар врисак проби се тамо у дно села, кроз хладан ваздух, разли се изнад кука и изгуби  
о блеје и журе, журе...</p> <p>На крају села дочека их мала четица стараца и сакатих младића.{S 
е сами наши људи, Муслимани из оближњих села и из Требиња.{S} Кита гиздавих, црвених фесова гор 
Кроз неколико дана отворено изјавише да селе.{S} Неколицини народних људи предадоше све.{S} И о 
спало у прашини или на трави; неке бабе селе, обгрнуле рукама кољена па се лагано њишу и дремај 
ручила им по једном одрпанцу, да јој на село дођу.{S} Лепо да дођу овде, у њезину кућу.{S} Ако  
<p>Крај цркве као да се беше слегло све село.{S} Бар оно што је још остало у селу.{S} Готово св 
а.{S} Свеједно.{S} Само да дођу у своје село, да легну на онај свој камен.{S} Нигде на свету не 
лим: „пролази пуно гладне сиротиње кроз село.{S} А ја немам да им дам.{S} Све сте нам отели.{S} 
<p>Шуцкори су слободније пролазили кроз село, свраћали у куће, харали.{S} Где дођу мора им се о 
аповест.{S} Сва ова чељад мора оставити село и одмах ићи.{S} Куда ?...{S} Знаће се већ куда.{S} 
очима гледали како им горе куће, читаво село како гори.{S} Јаки, узбешњели пламенови, раздерани 
вља за собом лелек, нарицање.{S} Читаво село проплакало, свима се јутрос зацрнило.{S} И све суз 
и.</p> <p>— Ко ти каже?</p> <p>— Читаво село говори.{S} Ено су дошли и ђендари.</p> <p>Манда ст 
лахирених коња растолеже се кроз читаво село, одјекује измеђ планина и негде високо, високо, тр 
 без кога нико не може да буде и читаво село изгледало би као пусто кад би га нестало.</p> <p>И 
.{S} А свака група треба да иде у друго село, — заједно не смију бити, — на пребивање.</p> <p>Б 
готово непрестаног хода, стигоше у неко село близу Стоца.{S} Дођоше некакви чиновници, писари.  
 <p>Изненада као да нека зараза удари у село.{S} Сваки дан, готово, по једна или по двоја носил 
> <p>Тек око подне почеше се спуштати у село.{S} Напред млад, танушан официр, плав, буцмаст, са 
ају каквих болести, неће ни привирити у село да што помогну.{S} Нису луди да се заражују!</p> < 
у дочекао новог фратра, кад је стигао у село.</p> <p>Седе и причају тако једна другој, причају  
о четири тада крену.</p> <p>При улазу у село почеше застајати и узверено, изнебушено гледати у  
:id="SRP19191_C3"> <head>III.</head> <p>Село остало готово пусто, мртво.{S} Нико жив да викне и 
id="SRP19191_C15"> <head>XVI.</head> <p>Село почело да оживљава, да се буди.{S} Здравији и снаж 
ећући се. — Ево их!..{S} Ево!..{S} Пред селом!..</p> <p>Кадикада одјекне по који пуцањ из пушке 
 ни журили а већ трећи дан били су пред селом.{S} Опазив своја брда, своје познато дрвеће, каме 
, куда се посакривале, и да крену према селу. и ни једна није смела сама да пође.{S} Плашљиво с 
еки се једва усудише да се окрену према селу.{S} И страшан, поразан узвик раздера застрашену го 
а за овцама. .</p> <p>Кад се приближише селу мало се очисти, скиде капицу с главе и прстима раш 
оца читав сноп карата да да их разда по селу.{S} Није шала дванаест црних карата!{S} Дванаест к 
ли.</p> <p>Од тада сваки дан ишла је по селу од куће до куће.{S} Питала је ли ико био у Мостару 
о Мргудовој кући, други се размилели по селу.{S} Опет запевке, узвици, помагњава.{S} И праска,  
 чету на омање патроле и размести их по селу, на неколико места.{S} Уза сваку патролу додао је  
риставише на ватру у велики котао.{S} У селу, у коме је толико гладних, приређује се ето господ 
е имао обичај да свако чељаде које се у селу разболи, макар од какве болести, види и обиђе.{S}  
ве село.{S} Бар оно што је још остало у селу.{S} Готово све старице и старци, — старица више не 
 и Јагоди и готово <pb n="31" /> читаву селу.{S} Газда Микаило Пешикан тужи вас за дуг.{S} Свак 
нцу, свезан Станиша Јованов, јак, голем сељак, силан као стена.{S} Он никако не може да подеси  
 жито, наш лијепи газда, — дочека један сељак и прогура се до њега. — Немамо ти готово шта окус 
Рашчупан одсев заиграва по мрким лицима сељака, склизне низ попову браду или затитра на камилав 
хтели и колико су хтели.{S} Некоји и од сељака, који су имали новаца да „подмажу где треба , до 
 Једва ако по некад прође један од оних сељака што су некад служили у жандарима и што су још и  
 Васом иде друга поворка младих, једрих сељака.{S} И они опкољени жандарима.{S} Нису повезани.{ 
.{S} Бесно се обрецну и на шуцкоре и на сељаке:</p> <p>— Стоко!...{S} Напријед!</p> <p>Чопор се 
ртву види.{S} Мирно је слушала препирке сељана: хоће ли је саранити у гробље или изван гробља?{ 
њишта, са обе стране, поседали неколико сељана и познатијих и мање познатих.{S} Чак и поп Лука, 
, чак и звекире с понеких врата, Узалуд сељани молили, богорадили, узалуд напомињали како су он 
не“...{S} Кад су погледали, зачудили се сељани.{S} У некој великој, раскошно осветљеној соби ок 
pb n="11" /> једно од другога.{S} Да их сељани неби опазили и штогод замерили.{S} Тек каткада,  
ар му и мучно било, макар знао да ће се сељанима замерити, одлучи се да јој оде. „Грехота је, х 
та на дан весело зациликће и да се јави сељанима.{S} Оно им — како су говорили. — опојело, крст 
 жито на омања колица и шаље некуда.{S} Сељаци, опазивши га, понизно поскидаше капе и поздравиш 
зан узвик раздера застрашену гомилу.{S} Сељаци су својим очима гледали како им горе куће, читав 
магазу.</p> <p>— Шта ћемо сад?</p> <p>И сељаци се забринуто згледаше.{S} Где,у кога да ишту виш 
радосно, бесно и све као пијано.</p> <p>Сељаци су оставили домове и отишли у варош, да својим о 
 немоћна као да стрепи, боји се и своје сени.{S} Често се изнебушено осврне, као да је неко пок 
дмичу од ватре нити излазе напоље.{S} А сено мирише, а клепетуша на Гарану меко, меко клепне, а 
Брђани а смеју се.{S} Многи, нестрпљив, сео на гомилу, на голо камење, па одмах запалио чибук,  
 пажљиво завиривао и разгледао све куће сеоске.{S} Најзад се опет приповрати и стаде пред Мргуд 
id="SRP19191_C13"> <head>XIV.</head> <p>Сеоски кнез Матиша сневао је за неколике ноћи како га н 
т.{S} Па ја љутито баци на земљу, дозва сеоског кнеза, који је седео пред кућом, и рече опоро:< 
е шешир и наклони се дубоко, са једним! сервилним и бескрајно глупим <pb n="103" /> осмехом на  
тно, некако младачки окрену, дохвати из серђена са судима овећи чанак и сву вечеру сручи у њега 
а у другу дете; у једну брат, а у другу сестра.{S} Јавише чиновницима, запомагаше.{S} Ако ће уб 
 им повратак.{S} И ко зна да ли би се и сестре теже раставиле!{S} Манда загрлила и Митру и Лака 
овати:</p> <p>— Тврдица је, тврдица је, сестро...{S} Не да, па не да...{S} Ето си виђела.{S} И  
 ко зна... а страх ме, страх.{S} Митре, сестро, кажи за име Исукрстово јесу ли ми живи?</p> <p> 
а шкропити водом.{S} Узалуд.{S} Неко се сети да из неке друге собе дозове лечника.{S} Лечник се 
ати ради крађе.{S} Сад се тек нека мати сети детета па дозива; неко тек сада опазио да му попус 
} Кушали и да храбре чељад, да теше.{S} Сетили се и они Бога и почели га помињати.{S} Стара Мит 
а.{S} Да ли је и он имао мајку па је се сетио?{S} Или био мекшега срца од друга ?{S} Ко зна ! < 
 Али лица швапске господе забринута.{S} Сетни су, тужни, невесели.{S} Не заплећу ногама, не зве 
 о храни, одлазе у Требиње и враћају се сетни и забринути.{S} Жене сад изгледају вредније него  
ну љубити.</p> <p>— А ево нам домова! — сетно добаци један старац и показа на пуста и празна зг 
.{S} И кашње, од читаве слике, слабо се сећала ичега осим тога големог, надувеног и страшног па 
ица се не одазва.</p> <p>— Баба!{S} Шта си ми донијела?</p> <p>— Ништа, сине.</p> <p>— Не може  
p>— Од болести, бако.</p> <p>— И блијед си, и модар испод очију..</p> <p>И уши ти се , утањиле. 
" /> <p>— Еј, јадна царевино, на што ли си спала!</p> <p>Сутрадан, рано, звоно су однели из сел 
де ни да окваси уста. „Хајдук си ти, ти си на сваке муке научио веле му и смеју се.{S} А он, из 
увај је!{S} Недај никуд да иде!..{S} Ти си ми одговоран за њу...</p> <p>Митра, изнемогла, .ош ј 
ати игле. — Да имаш и показ’о би.{S} Ти си ми лагао.</p> <p>Увређен скочи Лакан с клупе и брзо  
стор јаче и мрко погледа у Симата. — Ти си'?</p> <p>— Ја сам.</p> <p>— У име закона ти си ухапш 
водите....{S} Ја ћу с вама.</p> <p>— Ти си овђе интернирана.{S} Из ове куће и овог села нигђе н 
> <p>— Ја сам.</p> <p>— У име закона ти си ухапшен.</p> <p>— Фала Богу на његову дару !</p> <p> 
а суво одсече:</p> <p>— У име закона ти си ухапшен.{S} Послаћемо те пред суд, у Мостар.</p> <p> 
даду да једе ни да окваси уста. „Хајдук си ти, ти си на сваке муке научио веле му и смеју се.{S 
у колико они хоће.....{S} Ја....{S}Имао си вуне за хаљине Сад нећеш ни то....{S} Не требају ти  
> <p>— Тамница те испила...{S} Изнемого си.</p> <p>— Од болести, бако.</p> <p>— И блијед си, и  
pb n="79" /> <p>— Ај, ај мали ?{S} Како си ? — запита један буцмасти војник Лакана и наднесе се 
 тако радио?...{S} Еј, еј!...{S} Колико си писама добио, а колико послао ?</p> <p>— Ја незнам н 
и.</p> <p>— Хвала Богу, брате...{S} Имо си велику ватру, — опет ће војник мекше и лако га помил 
 сестро...{S} Не да, па не да...{S} Ето си виђела.{S} И све се бојим да ће мало послати.{S} Ниј 
.</p> <p>— Еј Гаране, Гаране!...{S} Што си толико иза других ?....{S} Зар те није стид?</p> <p> 
ник Лакана и наднесе се пад њега. — Зар си жив?</p> <p>— Жив, — покуша да одговори Лакан али ни 
лан !</p> <p>— Имам на дому.</p> <p>Баш си будала, — подругну се онај и баци мех на раме. — А т 
 у апс због голуба ?{S} Због оног лепог сиваља ? (Лакан погледа на жандара који је носио голуба 
ваном.{S} Под пазухом носио је мршавог, сивкастог голуба, кога, рече, домамише чобани у брдо на 
ра.{S} За голуба, рече, да је више него сигуран да је голуб писмоноша.{S} Мора да има везе са н 
{S} А стрико Петар ће донети и пушку и, сигурно, још једну свиралу, онаку, каку је и пре донео. 
егде оним њиховим докторима, који ће га сигурно уморити.{S} Боже, што је с њиме?..{S} Да га баб 
 крзамаке лечи кроз неколико дана.{S} И сигурно лечи.{S} А ови доктори обилазе са сваке стране, 
ути ланци, — које му у путу заради веће сигурности наместише, — жуљали га, руке у лактовима све 
о шију и моли мир! „Ево главе“ вели „па сијеците, само ми оставите жене и ђецу...{S} А је ли Бу 
ших, јер ми омиље срцу Није била</p> <p>сила никако</p> <p>Опет принесе крст на уста и поче љуб 
езан Станиша Јованов, јак, голем сељак, силан као стена.{S} Он никако не може да подеси корака  
оштен.... а она.</p> <p>Наишав на овако силан и ненадан отпор, Митра устукну.{S} Зар њезин Пета 
вриште.{S} Чини се ко да негде недалеко силан вихор завија и фијуче, ломећи и крхајући гране, с 
м...{S} Писмо.</p> <p>Па се прихвати за силах и лењо поче тражити по оним преградама.{S} Извади 
љиво.{S} Оборили главе, турили руке под силах, па као да о нечем крупном размишљају.{S} Ни једа 
дима...{S} Нису нас ни питали.</p> <p>— Силеџије!</p> <p>Митра је, испочетка, некако зебла због 
готова да заједно са домаћицом проклиње силеџије који их одвукоше.{S} Та зар непријатељ није ис 
p>Изненада све се унаоколо расветли.{S} Силна, јака светлост прели се, расу по пољу, по брду, п 
измеђ другарица и журно похита кући.{S} Силна, неодољива слутња сву је обузе.{S} Осети да се мо 
а освести, тек сада разумеде.{S} И нека силна, необуздана срџба обузе је.{S} Срџба на читав све 
у.{S} Сад сваки сам себи изгледа некако силнији, моћнији.{S} Свак мисли да је јунак.{S} И бесни 
е ће раставити<pb n="56" /> ни милом ни силом.{S} У оном очајању многи се охрабрише и почеше сл 
ад је видио како је и одвише упорна, на силу је одвуче у кућу и тамо закључа у собу.</p> <p>Кра 
зразних очију и готово блесава лица, на силу се подигоше да га мало сагледају, Дете!....{S} Још 
огледа.</p> <p>Па се и сама осмехну, на силу.{S} А и зашто да се сневесели пред њима, да их рас 
чупају, кидају.</p> <p>— Кхе, кхе, — на силу се искашља Симат чупкајући брк и окрећући се у стр 
внички, мрко гледа унаоколо и као да на силу тражи узрок, због чега би плануо и почео викати.{S 
о, крештав мушки глас и неко се поче на силу искашљивати. — Хехеј, има ли по Богу?</p> <pb n="2 
.{S} Јели су полагано, отегнуто, као на силу.{S} И као да се бојали да погледају једно у друго. 
 који се за час збише око њега и као на силу хтедоше да одвоје од овна.{S} Поче да их уједа, да 
ја и не крестистесја и јелици Фараона и силу јего море черноје.{S} Амин.</p> <p>Залуд га жандар 
у на њему да се искале, да покажу своју силу.</p> <p>На прве куће насрнуше са оном чудном, пром 
опову мантију и саспе му се у крило.{S} Симат, отац Лаканов, домаћин, стајао је и нудио ракијом 
ела би да брани слободно и одрешито.{S} Симат се морао повући и, гунђајући, оставити малога.</p 
д толиког света. <pb n="20" /></p> <p>— Симат Станишић ! — дрекну Вахмајстор јаче и мрко поглед 
/p> <p>— Кхе, кхе, — на силу се искашља Симат чупкајући брк и окрећући се у страну да их не гле 
ртав.</p> <p>За старцем је дошао на ред Симат.{S} Није дао да му вежу очи.{S} Не боји се он смр 
у брду, где спава; сазнала је кад му је Симат први пут поклонио нож и препоручио му да га чува  
</p> <p>— Сједајте и ви, — кратко осече Симат и поче се, по обичају, крстити. — Помози Боже!..  
p>— Фала Богу на његову дару !</p> <p>И Симат заглади бркове, па мирно крочи према старој.</p>  
ла за сваку ситницу...{S} Једино ако би Симат пошао да истуче Лакана, — што се ретко дешавало,  
ереница?{S} И њоме да се ожени?{S} Јели Симат имао памети кад је пристао?,..{S} Или се какогод  
 ћемо још пута овако вечерати, — избаци Симат полугласно, па отра бркове убрусцем и измаче се и 
и малога.</p> <p>— Сједај мати, — викну Симат, који не хтеде да окуси залогаја док се и она не  
 своје куће...{S} Тако и остали.</p> <p>Симат их испрати до врата, поздрављајући се са сваким.{ 
оже се пред њим свашта говорити.</p> <p>Симат откиде комад хлеба, гурну Лакану у руку, па га уз 
а да Симата осветиш Нико други</p> <p>— Симата ће осветити закон, — мирно одговори Петар, лаган 
— Они су крвници Симатови А ти треба да Симата осветиш Нико други</p> <p>— Симата ће осветити з 
а.{S} Ваљда би тако сазнала штогод и за Симата.</p> <pb n="35" /> <p>Погледа према небу не би л 
сам се заклела. да ће само Петрова рука Симата осветити.{S} Нека још поживе, док се он врати.</ 
мирено?{S} Некако као да се прибојавала Симата.{S} Јер и ако је син, он је домаћин, глава куће. 
а Лакана па умукну.{S} Затим погледа на Симата и даде му знак обрвама да дете уклони.{S} Не нож 
, задрхта.{S} Та ено јој Симата, њезина Симата тамо.{S} Ено га у другим колима са неким мрким,  
 ножеве и виљушке и поставивши све пред Симата, измакну се и као да хтеде дворити.</p> <p>— Сје 
цима, стресе се, задрхта.{S} Та ено јој Симата, њезина Симата тамо.{S} Ено га у другим колима с 
е се мало од огњишта. — Први је опањкао Симата, а други га објесио.{S} У њих ми не дирајте!</p> 
дрекну Вахмајстор јаче и мрко погледа у Симата. — Ти си'?</p> <p>— Ја сам.</p> <p>— У име закон 
 и од икога на свету?...{S} Симате мој, Симате мој!...{S} Тешко мајци без тебе !... -</p> <p>На 
изнемогло писну:</p> <p>— Несретни мој, Симате!{S} Данаске ли те мајка изгуби!</p> <p>Зарони ли 
рина!..{S} Симате, пуна кућо моја!..{S} Симате, црна срећо моја!{S} Зар те мајка више никад виђ 
ерино!..{S} Симате, дико материна!..{S} Симате, пуна кућо моја!..{S} Симате, црна срећо моја!{S 
/> <p>— Симате, миловање материно!..{S} Симате, дико материна!..{S} Симате, пуна кућо моја!..{S 
равде божије и од икога на свету?...{S} Симате мој, Симате мој!...{S} Тешко мајци без тебе !... 
главу међу руке.</p> <pb n="43" /> <p>— Симате, миловање материно!..{S} Симате, дико материна!. 
словио, синко.</p> <p>— Здраво нам била Симатова мајко!</p> <p>Стара Митра рашири руке и поче д 
оли Митра, мршава, висока старица, мати Симатова.{S} Носила је, лако се погуривши, пуне каблове 
ршио, а шамар пуче.{S} Први шамар након Симатове смрти.{S} Лакан, запрепашћен, изви се, и више  
чуђено погледа.</p> <p>— Они су крвници Симатови А ти треба да Симата осветиш Нико други</p> <p 
ош и њих везао !</p> <p>Кад дођоше пред Симатову кућу, сви застадоше.{S} Висок, крупан Вахмајст 
ровим, док је још овај служио у војсци, Симатом, да буду пријатељи.{S} Измењали су и аманете и  
 Чинило јој се као да се већ састала са Симатом.{S} Показује му, нуди што је донела, а он мирно 
а иде у Требиње, те да сазна: шта је са Симатом?{S} Није ли и он одређен за Мађарску или га гур 
и. .</p> <p>Митра стрекну.{S} Шта је са Симатом?{S} Где је он? ...{S} Је ли талац или ...{S} Са 
ату не науди, да му не буде с тежег.{S} Симату за љубав и погоди се с њим и продаде све што је  
 бојала за се.{S} Него с тога да штогод Симату не науди, да му не буде с тежег.{S} Симату за љу 
вао, претио да ће све покварити.{S} Али Симату није смео писати о томе, нити му што пребацити.{ 
 је ово? — запита и показа на Лакана. — Син?</p> <p>— Унук. <pb n="57" /></p> <p>— Нека је срет 
 се прибојавала Симата.{S} Јер и ако је син, он је домаћин, глава куће.{S} И чинило јој се да ј 
ни!{S} Отимачи!...{S} Разбојници!...{S} Сина ми амо!...{S} Нећу ја да се моја крв пролиева ни з 
га осим вас двоје?</p> <p>— Имам једног сина у војсци, — отповрну Митра као преко воље.</p> <p> 
моћи од кукњаве...{S} А и мени су убили сина...{S} Мога убише што је био бунтовник а твога убиш 
акан. — Је ли?</p> <p>— И њега, и њега, сине...</p> <p>Па га још јаче пригрли и поче миловати.< 
{S} Шта си ми донијела?</p> <p>— Ништа, сине.</p> <p>— Не може бити.</p> <p>— Заборавила сам.</ 
 овелик сахан до врха и сахан спусти на синију.{S} Опазивши како се и Митра и Лакан халапљиво н 
 са зида и спусти међу њих овећу, масну синију, протра је чађавом крпом, па се лагано окрену и, 
p>— Може ли одмах?</p> <p>— Може, може, синко.</p> <p>Јагода узе крст који јој поп пружи, пољуб 
слови оче!</p> <p>— Бог те благословио, синко.</p> <p>— Здраво нам била Симатова мајко!</p> <p> 
p>—- Није ни чудо...</p> <p>— Еј синко, синко...{S} А како ћемо то поправити ?</p> <p>Лакан пог 
S} Један гласно прогунђа:</p> <p>— Зло, синко, Бога ми.</p> <p>Други дан потераше Лакана на рад 
е гријех кад се неко воли?</p> <p>— Ех, синко, оно ти и Исус каже да љубимо непријатеље, — зашу 
.</p> <p>—- Није ни чудо...</p> <p>— Еј синко, синко...{S} А како ћемо то поправити ?</p> <p>Ла 
љена седела крај огњишта и размишљала о синовима, прену се.{S} Ослухну.{S} Познаје Мргудов глас 
о јој се ледено сави око срца.</p> <p>— Синоћ им је казано, — настави Ибро живље и запали цигар 
 старица и наже се према њему.</p> <p>— Синоћ им је казано, — настави Ибро живље и запали цигар 
малом, угојеном вранчићу.{S} Мора да је синоћ премного пио а није са испавао.{S} Лице »му подбу 
="76" /> Осуде, строге, немилосне осуде сипале се једна за другом сваког дана.{S} Никад ни једн 
травке.{S} Покупише вуну, крпе, хаљине, сир, масло.{S} Негде наиђоше и на бардак са ракијом.{S} 
не, — и један скамењен, зачађао комадић сира.{S} Али да су биле изнесене најбираније ђаконије,  
х и улупљених котлова.{S} И по неки мех сира, масла, — што нису могли понети, — заостао уз какв 
и заплакао осим малог Лакана.{S} Он је, сиромах, кришом, кад нико не види, неколико пута отрчао 
скршћу они замене једни друге.{S} А он, сиромах, иде непрестано, овако слаб и нејак.{S} Уста се 
ђена, кад нијесу поштеђене толике мање, сиромашније ? ...{S} И зар је само поробљена? ...{S} Ил 
p>— И ја му велим: „пролази пуно гладне сиротиње кроз село.{S} А ја немам да им дам.{S} Све сте 
е и највећа господа заузимљу за њих, за сиротињу.{S} Неки дан су им то и показали, на једној за 
ке године откако му мати умрла те остао сироче.{S} Ретко кад и да се осмехнуо на њега.{S} Он се 
ога о бедру бајонет, некаква старинског система, а о рамену пушка.{S} Са дивљом радошћу људи ко 
 — запита да поведе разговор и да им се сит наслуша гласа. — Здрави ?</p> <p>— Ето видиш.</p> < 
је као да негде зуји чела, тако му глас ситан и утањен.{S} А кад јој дрхтавом руком пружи приче 
/p> <p>— Нисам.</p> <p>— А јесу ли овце сите?</p> <p>— Јесу.</p> <p>— Хм. . .</p> <p>У томе се  
том, прелевају се као оне <pb n="24" /> ситне локвице по покошеним пољима. кад их месечина испи 
ју се, раскошно расипљући на све стране ситне, светле варнице, — које као огњени снег прамињају 
не нека се уклоне с пута.{S} Због једне ситне опомене сад би дошло до тучњаве.{S} Они су сад го 
ку стоку на пашу.{S} Мартин, не имајући ситне деце, морао је плаћати туђем, да, уз своје овце,  
екну Мартин, разбивши лулу о огњиште, а ситни јој комади разлетеше се куд који.</p> <p>Манда се 
 то је и ваше“....</p> <p>Лакану почеше ситни. модри колутови да се ковитлају испред очију.{S}  
но гледао по светини.{S} Како су му сви ситни !..{S} Једино би да види кога од познаника и да с 
 је хтела да чује и да сазна.{S} Све до ситница.{S} Изгледало је као да се надала, да ће јој ба 
матрала за дете те га и корила за сваку ситницу...{S} Једино ако би Симат пошао да истуче Лакан 
езане ланцима који још из даљега ситно, ситно јецају.{S} С њиме, у истом ланцу, свезан Станиша  
укава везане ланцима који још из даљега ситно, ситно јецају.{S} С њиме, у истом ланцу, свезан С 
ст Турске и пропаст-Бугарске.{S} Све је ситно према пропасти босанских жандара Јер ако су они к 
током, предадоше неком грбавом Мартину, ситну, мршаву човечуљку, чија је глава једва извиривала 
и, гунђајући, оставити малога.</p> <p>— Сједај мати, — викну Симат, који не хтеде да окуси зало 
кну се и као да хтеде дворити.</p> <p>— Сједајте и ви, — кратко осече Симат и поче се, по обича 
ге и пољуби га у уста. </p> <p>— Хајде, сједи! — реће му указујући на ниску столичицу, — а имаћ 
са лица. — Ја нисам дош’о на какву дугу сједницу Само да те видим.</p> <p>— Фала ти, оче!</p> < 
дговара. — <pb n="30" /> Остави !...{S} Сјутра ће их, веле, три стотине да опреме некуда у Маџа 
маже.</p> <p>— Претвара се.{S} Лаже.{S} Сјутра му је расправа на суду, па би да одгоди....</p>  
 у чуду и прекорно га погледа.</p> <p>— Сјутра ћу отићи на гроб да јој упалим свијећу.</p> <p>— 
огњишта и поче се протезати:</p> <p>— А сјутра вам носе и звоно, — рече некако кроз зубе, окрен 
: те стићи ће брашно данас, те стићи ће сјутра.{S} А брашна нема па нема.{S} Додуше стигло је н 
} Пошљи свијећу.</p> <p>— Послаћу одмах сјутра...</p> <p>И зариче се да ће још поклонити цркви  
шао официр међу таоце и лијепо рекао : „Сјутра ћемо шесторицу објесити.{S} Будите спремни...“</ 
тишао официр међу таоце и лијепо рекао „Сјутра ћемо шесторицу објесити.{S} Будите спремни...“</ 
х дворила све док нису вечерали.</p> <p>Сјутрадан Лакан је потјерао заједничку стоку на пашу.{S 
ој цести падају вране, свраке, слободно скакућу и некако злослутно гачу.{S} Никога нема да их п 
p> <p>Мартин је за све време седео нем, скамењен.{S} Утонуо у мисли па нити се миче, нит јекне, 
укуруз са ресом од лесковине, — и један скамењен, зачађао комадић сира.{S} Али да су биле изнес 
ли лице рукама и плачу.{S} А неки стоје скамењени, ћуте.{S} Гледају како нестаје села, нестаје. 
>Кад се приближише селу мало се очисти, скиде капицу с главе и прстима рашчешља косу.{S} Знао ј 
отицао.</p> <p>Стара, чим уљезе у кућу, скиде котао с ватре, сасу млеко у други, већи котао и о 
аљезе један безбрки официрчић, бржебоље скиде шешир и наклони се дубоко, са једним! сервилним и 
ивши сутра да му начини кавез.{S} Затим скиде празну торбу с рамена, седе покрај огњишта и поче 
 <p>— Ама како да ти кажем... — и Крсто скиде капу и отра крупан зној са чела. — Не знам...{S}  
ју и допратили право до суднице.{S} Он, скинув капу и прешав преко прага, некако блесаво поглед 
и закон, — мирно одговори Петар, лагано скинувши капу и полажући је на кољено. — Ми га не смије 
’о живину...</p> <p>Звоно су још у вече скинули са звонека и наместили пред црквени праг, да пр 
<p>Изненада они са улице почеше бегати, склањати се, сакривати.{S} Неки брижљиво затворише врат 
ке, надајући се да ће одабрати коју, да склепа макар и труо креветац.</p> <p>Неколике уске, тес 
су војници њезину, Митрину, кућу поново склепали из дасака и да су подигли још неколито таких к 
 одсев заиграва по мрким лицима сељака, склизне низ попову браду или затитра на камилавци, па ж 
И претрнула.{S} Хтела би да бежи, да се склони а нема куда.{S} Напослетку дограби један чашаф и 
тако стеснила, — као да су се имали где склонити, — и попретили да, у случају каквих болести, н 
 да застане и да што помогне.{S} Једним скоком удаљи се од тараба и брзо, хитно, готово трком п 
рхће око прозора, да опет брзо прелети, скотрља се низ попову мантију и саспе му се у крило.{S} 
 га нестаје у њима.</p> <p>Опет врисну, скочи, потрча с постеље.</p> <p>— Ено га на прозор!{S}  
светле, па гледају као звер кад хоће да скочи на плен.{S} Неки се само савили, поклопили лице р 
 стрико!</p> <p>— А Петре!</p> <p>Лакан скочи са кревеца и, пре него што је стара успела да се  
о би.{S} Ти си ми лагао.</p> <p>Увређен скочи Лакан с клупе и брзо уљезе у кућу.{S} Дуго је по  
је било много, — али скочили чиновници, скочиле газде и бегови из апровизације и све поделили < 
езици говоре да га је било много, — али скочили чиновници, скочиле газде и бегови из апровизаци 
Осети да сад не може друкче, него да му скрене пажњу на крупљу и јачу ствар, те да га од ове на 
 у дно.{S} И крсте се и клањају смерно, скрушено.{S} Понека од жена и зајеца и сакрије очи убра 
че се иза софре.</p> <p>Стара га некако скрушено и уплашено погледа.{S} Ништа не проговори.{S}  
ововима.{S} Појате посрнуле, сасуле се, скрхале.{S} По авлији растурени, изломљени остатци од к 
 за њега, за његов дом.</p> <p>Домаћица скува каву и понуди госте.{S} Онако и гладни и уморни к 
ише времена за разговор.{S} А тада лепо скувају каву, седну једна уз другу и, испијајући, говор 
кад се мора... мора......</p> <p>Чим је скувао и испио каву придигао се, протегао једном двапут 
азницима звало цркви, звало их на сваки скуп, саставак.{S} Било то као неко живо чељаде међу њи 
{S} Лакан задрхта.{S} Брзо обуче гуњче, скупи се и грчевито стиште за држак од ножића као да би 
као да би да омирише нешто, па се нагло скупи, згрчи и опет упане међ даске.</p> <p>— Ено нам д 
 нестало.</p> <p>И читава гомила народа скупила се пред црквом.{S} Здрави људи, домаћини, старц 
лепршају, а доња усна некако се пркосно скупила и готово се изгубила под њима.{S} Старац је пон 
оверљив.{S} Доња јој се усна непрестано скупља, стиска....</p> <p>— Закони ће судити свакоме, — 
продао <hi>за радише?</hi> Макар било и скупо не смета.{S} Само да се добије </p> </div> <div t 
рпу, ексер, сваки прамен вуне, као неке скупоцене ствари.{S} Уза њих пристају деца, још увек уп 
пали цигар. — Роба сад тридесетроструко скушља а он им уз о за стару цијену.{S} Ојадио куће!... 
о могла да види једну грбаву рпу аљина, скушљаних, згњечених, издераних.{S} И неколико нога, ст 
здух.{S} Није сад једно грло, усамљено, слаб.{S} Сад као да их се удружиле стотине в. креште, д 
асно предавао.</p> <p>Мартин, немоћан и слаб, са чибуком у <pb n="60" /> зубима, само је обилаз 
S} А он, сиромах, иде непрестано, овако слаб и нејак.{S} Уста се сасушила од жеђи, ноге поклецу 
и дана пустили су је.{S} Била је бледа, слаба, изнемогла.{S} Не толико ни од глади ни од жеђи к 
 забранити да се не говори о умирању од слабе хране, од глади.{S} Свет, испаћен, измучен, ојађе 
тај палац.{S} И кашње, од читаве слике, слабо се сећала ичега осим тога големог, надувеног и ст 
воје болесника.{S} Једно сушичаво дете, слабо, испијено, и једна малаксала жена, у грозници.{S} 
лебу.{S} Пунећи и набијајући торбу, при слабој светлости лојанице, непрестано је разговарала са 
 оним живим, веселим ходом као некад са слава и теферича.{S} Сад је ишла лагано, заморено, једв 
истао?,..{S} Или се какогод преварио на слави, при пићу?{S} И ради младе веренице био је бесан. 
нине? — запита оштро.</p> <p>— Узима, — слага вектер не трепнувши и, зар да се боље увери, попи 
е руке и дадоше му мало труле, смрдљиве сламе.{S} Сламу простре испод себе па легне да мало отп 
ети према небу.{S} У трулој, разбацаној слами врапци почели да савијају гнезда, и понека измрша 
е браде са наочарима на носу и некаквом сламком међ зубима.{S} Око њега, са две стране, по два  
i> ? — запита га испред ниске, нагњилом сламом покривене, потлеушице кратка, здепаста жена са н 
адоше му мало труле, смрдљиве сламе.{S} Сламу простре испод себе па легне да мало отпочине.{S}  
реми коју пару.{S} Додуше недавно му је слао,- — прилично је послао, — али ко зна?...{S} Зар на 
 знао да баба никада овако бела и овако слатка хлеба јела није, Откуд тога у Брђана?..{S} Хтео  
утрос зацрнило.{S} И све сузе као да се слевају у прса јаднога Матише. запљускују му око срца,  
није имао кад да мисли на болесника.{S} Слегао је мирно раменима и хладно одговорио:</p> <p>— А 
 собу.</p> <p>Крај цркве као да се беше слегло све село.{S} Бар оно што је још остало у селу.{S 
ли.{S} Жандарским пријавама веровали су слепо.{S} Зато се расправе и водиле тек онако, ради оби 
лико у тај палац.{S} И кашње, од читаве слике, слабо се сећала ичега осим тога големог, надувен 
е, називали собом и ако ни по чему није сличила соби.{S} Кад га гурнуше упаде му нога у неку ло 
 а пушке положише у крај.{S} Сви некако слични један другоме као рођена браћа.{S} Окошти, мршав 
ни слушати.{S} А кад се неки усудише да слободније протестирају, запретише да ће пуцати.</p> <p 
ном очајању многи се охрабрише и почеше слободније да протестују, да прете.{S} И њихова дрскост 
радознало остарели миш.{S} Погледа мало слободније, одигне бркове у вис као да би да омирише не 
је бранио свог петла.</p> <p>Шуцкори су слободније пролазили кроз село, свраћали у куће, харали 
, прашњавој цести падају вране, свраке, слободно скакућу и некако злослутно гачу.{S} Никога нем 
да ме не гоне, — одговори Митра суво, и слободно му погледа у очи.</p> <p>Настаде смејање, грај 
ари, Али кад опази како га она, мирно и слободно, не трепћући гледа, некако постиђено обори рук 
15" /> прими на се и почела би да брани слободно и одрешито.{S} Симат се морао повући и, гунђај 
ихове улице, нису <hi>царске</hi> и они слободно могу, кад им се то хоће, да сад никога овуд не 
кан, дете, а пред њим се не сме о свему слободно говорити.{S} Хтеде да га завара мало и да га п 
се надала, да ће јој баш ти људи донети слободу и тај њезин недостижни „дан освете“.{S} И као д 
одговори Лакан, играјући се капом. — Ни слова!</p> <p>Председник му бесно узвикну да лаже.{S} С 
колико мора молити и митити Муратбегове слуге да му оно десетак кила одмах издају а да га не за 
јој и познат, он је данас царски чојек, службеник, а она неће да се пред царским људима исповед 
 и на главне цареве људе.{S} Та и он је службеник.{S} И њега, можебити, зову зликовцем.</p> <pb 
прође један од оних сељака што су некад служили у жандарима и што су још и сад у милости код жа 
аријим братом Петровим, док је још овај служио у војсци, Симатом, да буду пријатељи.{S} Измењал 
 неких непријатности.{S} Такви снови не слуте добро.{S} А ето, данас, дошао му из Стоца читав с 
увај Госпе блажена, или ...</p> <p>— Не слути, јаднице, — брзо је прекида Митра и хоће да јој з 
елика, безимена тица, кажу, увек на зло слути и доноси несрећу ономе ко је угледа.{S} Боже, пом 
 журно похита кући.{S} Силна, неодољива слутња сву је обузе.{S} Осети да се морала нека крупна, 
ли да погледају једно у друго.{S} Чудна слутња свакоме се поткрадала у душу и тихо, тихо, лаган 
 ли каква изненадна несрећа или самртни случај у чијој кући?</p> <p>По улици почеше трчати голо 
огао познати да се обрео у болници, да, случајно, из једног буџака. није допирала јека некаква  
редну, из Јагодине у своју кућу, да јој случајно неби други нашљедници уграбили.{S} А преносила 
ти кад га ова чека... .</p> <p>Неко јој случајно каза како је био у хапсу и како се разболео... 
имали где склонити, — и попретили да, у случају каквих болести, неће ни привирити у село да што 
о и изађе из куће.{S} Није &gt;могао да слуша кад неко овако удара на царевину и на главне царе 
ирући и завирујући да когод сакривен не слуша, прекорачи преко прага и уђе и кућу.</p> <p>--- З 
искајући. — Све за образ!</p> <p>— А ти слушај бабу, — прошапта некако мекше окрећући се Лакану 
n="41" /> Кад је причао о стрику Петру, слушала га пажљивије.{S} А при спомену свирале дође јој 
} Јагода, нлетући чарапе, оборене главе слушала га како чаврља, кадикад се благо осмехнувши. <p 
 отићи ни да је мртву види.{S} Мирно је слушала препирке сељана: хоће ли је саранити у гробље и 
 брат, заменик оца, домаћин.{S} Мора се слушати.{S} А кад се пролетос вратио кући и спазио Јаго 
су бунтовници.{S} Жандари нису хтели ни слушати.{S} А кад се неки усудише да слободније протест 
он дете, није Петар.{S} Петра је и сада сматрала за дете те га и корила за сваку ситницу...{S}  
 се пред царским људима исповеда.{S} Не сме познати ни да је забринута, ни тужна.{S} Ништа.{S}  
наје Мргудов глас а не верује му.{S} Не сме да отвори.{S} Чини јој се нека обмана, превара.{S}  
а зине, чак ни да замоли.{S} Ни воде не сме да заиште. <pb n="18" /> Узалуд се грло суши и ноге 
 ко и одсад тако умре, ни за њега се не сме рећи да је умро од глади.{S} У овој земљи свак има  
е и ако је сам знао врло добро да се не сме ни сата одгађати и да му карте одмах пропадају чим  
{S} Ту је Лакан, дете, а пред њим се не сме о свему слободно говорити.{S} Хтеде да га завара ма 
ш; отме све на што наиђе.{S} Нико се не сме опрети, Нико што проговорити.{S} Покуша ли ко да се 
али сами са женскадијом.{S} Ни један не сме да подигне главе ни да коме у очи погледа.{S} Вечит 
ају остали на жандаре.{S} А ни један не сме да зине, чак ни да замоли.{S} Ни воде не сме да заи 
на рад. <hi>У царској кући</hi> нико не сме џаба јести; мора одрадити оно што поједе.{S} Дадоше 
>Наста плач, писка, цвилење.{S} Нико не сме гласно да викне, да јаукне, а нико не ноже да се од 
андари су дошли и запретили, да нико не сме причати да су умрли од глади.{S} Ако ко и одсад так 
ећ у путу казати.{S} Напослетку нико не сме ни да пита.{S} Заповест је да се путује и мора се п 
а.</p> <p>Зато нико ни од придошлица не смеде да се упути тамо.{S} Нико није-питао: зашто?...{S 
, жена се заљуља и посрну.{S} Матиша не смеде да застане и да што помогне.{S} Једним скоком уда 
ободно му погледа у очи.</p> <p>Настаде смејање, граја.{S} Шуцкори су веровали да је стара мало 
осмехнуо на њега.{S} Он се уопште ретко смејао ити само десном усном која би се неприметно нади 
, Муслимани и католици.{S} Довикују се, смеју, поздрављају.{S} Познаје се да су задовољни, срећ 
мешали и једно и друго.{S} Иду по соби, смеју се, разговарају.{S} Понеки тио, пригушено и запев 
— Ено нам домова, — одговарају Брђани а смеју се.{S} Многи, нестрпљив, сео на гомилу, на голо к 
 опет дућанџије затвориле у куће, па не смеју ни да се помоле отуда.</p> <p>Стара се Митра упут 
и, ти си на сваке муке научио веле му и смеју се.{S} А он, из инада, измахне главом и мушкије к 
сусрет.{S} Обоје зарумењени, срећни.{S} Смејући се и тапшући рукама, опколише је са обе стране. 
асно.{S} Одлучи се некако, крочи. и, не смејући да уђе у авлију, преко тараба пружи карту.</p>  
говарао, размахујући рукама и гласно се смејући.</p> <p>Опазивши старицу, Пешикан као да се пре 
 и да крену према селу. и ни једна није смела сама да пође.{S} Плашљиво се обзирући и извирујућ 
> <p>Али узалуд је познала, кад се није смела приближити кући, нити ишта запитати.{S} Ту је Лак 
 се јављати војници.{S} Чобани већ нису смели да гоне стоку на пашу ради њих.{S} Обично их ишла 
еком очајном рвању, где би да се угуше, смељаве.{S} Зарили једно другом прсте у месо као да би  
е носача <pb n="110" /> нико други није смео пратити, Чак и она четворица као да се стидила как 
да ће све покварити.{S} Али Симату није смео писати о томе, нити му што пребацити.{S} Старији ј 
тра мирно, понудив столицу.</p> <p>Није смео да седне.{S} Опет се плашљиво обазре на све стране 
средину, у дно.{S} И крсте се и клањају смерно, скрушено.{S} Понека од жена и зајеца и сакрије  
је желио да барем торбу, завежњај, ћебе смести у какав згодан кутић.{S} Мотљање, комешање, грај 
ељадима.{S} Неки се, додуше, и отпре ту сместили, неки се сада почеше уређивати.{S} Није се, уп 
i>за радише?</hi> Макар било и скупо не смета.{S} Само да се добије </p> </div> <div type="chap 
рани мало је и напукло, али то му ништа сметало -није да неколико пута на дан весело зациликће  
 одма умре одговорише. „Не ће нам барен сметати у путу..</p> <p>Пред вече стиже гласник и донес 
ко живље иде.{S} Овце и козе нису онако сметене, не комешају се.{S} Осетиле, зар, мирис своје т 
н је, црвен у лицу, некако чудно гледа, сметено одговара.{S} За голуба, рече, да је више него с 
гурну их под пазухо.{S} Некако збуњено, сметено. пружи јој руку при поласку и рече „збогом“.{S} 
м згади и опљуне.{S} Стара Митра некако сметено прекрсти Лакана чим је погледао према кући; чин 
ет се разли изнад згуснуте гомиле.{S} И смех, дивљи, необуздани смех затресе читавим вешалиштем 
те гомиле.{S} И смех, дивљи, необуздани смех затресе читавим вешалиштем, кад се циганин одмакну 
 јечање, стењање, проклињање.{S} Све се смешало, ускомешало, па се не зна или чељад блеји или с 
м гостима, па задовољно одбија димове и смешка се на свакога.{S} Пламен, заигравајући, <pb n="1 
гледати</p> <p>Па задовољно трља руке и смешка се:</p> <p>— Ех среће!{S} Доживиће се дан освете 
у.{S} Искезили крваве зубе и радосно се смешкају кад опазише своје.{S} Потрчаше у сусрет једни  
оброћудно лице руменило се и непрестано смешкало.{S} Материн дочек као да га мало изненадио.{S} 
ак и кад је официрчић прошао, он се још смешкао и гледао за њим.{S} Затим се нагло окрену и хте 
... комшије смо.{S} И док сам ја жив не смије вама ништа фалити.</p> <p>Старица ништа не одгово 
 у пећину.</p> <p>— Зато му се данас не смије дати да једе, — заповеди тамничар опоро.</p> <p>К 
апу и полажући је на кољено. — Ми га не смијемо светити.</p> <p>— Брата не смијеш осветити?.... 
шманин роду и племену и ко чини зла, не смијеш га волити....{S} Тако је данас.</p> <p>Јагода од 
а не смијемо светити.</p> <p>— Брата не смијеш осветити?....{S} Рођеног?</p> <p>Исправила се, у 
на.{S} Из ове куће и овог села нигђе не смијеш макнути...{S} Марш!</p> <p>А кад и Манда хтеде д 
треба да иде у друго село, — заједно не смију бити, — на пребивање.</p> <p>Брђани се опет уском 
зимала.</p> <p>Стари поп као да се први смилова да пређе Јагодин праг.{S} Он је имао обичај да  
имају срца?..{S} Зар знаду за љубав, за смиловање?</p> <p>Дуго, дуго седела је и размишљала.{S} 
рате натраг. домовима.{S} Цар се, веле, смиловао и у великој милости својој дозволио им поврата 
и стали умирати, ни онда се нико на њих смиловао неби, нити би им којом капи оквасио уста.</p>  
ди душу и верују у Бога.{S} Ваљда ће се смиловати и продати макар неколико.{S} Газда Микаило Пе 
м сваку срећу у боју.{S} Сам Бог нек се смилује и нек им благослови оружје, јер се бију за прав 
е руке према њима, преклињала да јој се смилују.{S} Једва се неки досетише да је притоваре на к 
и се Богу?</p> <p>— Сваки дан.</p> <p>— Смирено, покајнички, молиш ли се?</p> <p>— Онако како з 
13" /> <p>Митра никако није могла да се смири на једном месту.{S} Непрестано ишла од куће до ку 
иде у корист Вашу....{S} Хајдете кући и смирите се....{S} Биће хране....</p> <p>Ко је могао да  
ише је у некакву шталу.{S} Ту ће се зар смирити и опаметити, мислили су.{S} Без јела, без пића, 
 <p>И ако се свађао с Мандом, у себи је смислио да пошаље Ивици пуних сто и педесет круна.{S} К 
 фалило, ја сам ту.{S} Знаш ... комшије смо.{S} И док сам ја жив не смије вама ништа фалити.</p 
уме.{S} Не разумеде ништа.</p> <p>— Сви смо ми хапсеници, — одговори му да макар што каже. -- С 
 дочека неко из гомиле.</p> <p>— А били смо у једном тунелу, у Араду, — опет ће поп лакше. — По 
чојек новце ...{S} Ето ...</p> <p>— Што смо дужни, треба да се плати, — одговори Митра, па, и н 
е врати, донети најмање једну оку сувих смокава и барем две оке ораха.{S} А стрико Петар ће дон 
ли није могао починути.{S} Јак, страшан смрад у пећини давио га, гушио; вода, која је цурила ни 
> <p>Румено лице Петрово као да се мало смрачи и он готово плану:</p> <p>— Зар ви сви не палите 
, блатњаве руке и дадоше му мало труле, смрдљиве сламе.{S} Сламу простре испод себе па легне да 
ђује их јаким и свежим мирисом кадуље и смреке.{S} Милује их по лицу, голица их око носа.{S} До 
зну, а овако.....</p> <p>Лакану се поче смркавати пред очима.{S} Кроз неку полутаму почеше испр 
амар пуче.{S} Први шамар након Симатове смрти.{S} Лакан, запрепашћен, изви се, и више од пренер 
је дао да му вежу очи.{S} Не боји се он смрти у очи погледати.{S} Некако презриво погледа на џе 
 n="78" /> није тако млад. предложио би смртну казну, а овако.....</p> <p>Лакану се поче смркав 
ије изгледао здрав.{S} Болела га глава, смучивало му се. хватала га несвестица.{S} Хтела не хте 
подвикну на Лакана.{S} А залуд.{S} Нема снаге да ради, нема.{S} Није било друге него да га опре 
 још двије три биље, поче дувати из све снаге да боље распали.{S} Са нагорених главања пухар се 
ко двадесет девојака, што се здрављем и снагом одвајале од осталих.{S} По неке од невеста држал 
 опет манито поче љубити, прибра некако снагу да се и обрецне:</p> <p>— Остави!.....{S} Доста!< 
 Оне страшне очи као да му испијају сву снагу.{S} Гледају га, прождиру и он осећа како копни, к 
едно пред другим.{S} Али се официр дрво снађе, осмехну се и дубоко наклони.</p> <p>— Кис ди хан 
војим очима да је то она.{S} Ова горда, снажна девојка, са набреклим, чврстим образима, сочним  
ни му се, људски ни отпочинуо, а нечија снажна рука дохвати га за раме.{S} Стрико Петар прикрао 
ш јаче наставља.{S} Затегну ли му ланац снажније, да и крв поцури, не престаје.{S} Погледа на к 
 да оживљава, да се буди.{S} Здравији и снажнији људи запослили се око развалина.{S} Хоће што п 
{S} Нека чупава, црна птица, поплашена, снажно залепрша јаким крилима, писну и изгуби се негде  
p> <p>А кад и Манда хтеде да проговори, снажно их удари обе, гурну Лакана у ребра и сурово изба 
 и обгрливши је.</p> <p>Она, трепнувши, снажно га стиште за руке, продрмуса њима и некако оштро 
ридржавајући се, спусти се на земљу.{S} Снажно стиште зубе и уста поклопи . рукама, бојећи се д 
по десном кољу, који се нешто улењио, и снажно опуцкује бичем.{S} Опазивши Ибру, намигну и пока 
одио жандаре, раскорачи се пред кућом и снажно подвикну:</p> <p>— Петар Станишић!</p> <p>— Овђе 
му требало плаћати.{S} И Лакан се одмах снашао међу новим друговима и одмах се сприљатељио с њи 
о да јавља породицама о несрећи која их снашла.</p> <p>— Али кад се мора... мора......</p> <p>Ч 
<head>XIV.</head> <p>Сеоски кнез Матиша сневао је за неколике ноћи како га некакви црни пилићи  
ма осмехну, на силу.{S} А и зашто да се сневесели пред њима, да их растужује?{S} Нека их, нек с 
итне, светле варнице, — које као огњени снег прамињају и трепере, — обесно праште, хукте и кврц 
мирно, да се не трза, да ружне снове не снива?..{S} Ко ће га пред зору прекрстити да му одагна  
ало.</p> <p>Уведе их у кућу и посади на сниско седиште око огњишта.{S} Лагано се саге, рукама р 
спава ли мирно, да се не трза, да ружне снове не снива?..{S} Ко ће га пред зору прекрстити да м 
 ће имати неких непријатности.{S} Такви снови не слуте добро.{S} А ето, данас, дошао му из Стоц 
, — отегну поп некако забринуто. — Моји снови не варају...{S} Гора и трава дигнуће се на нас.{S 
им мислима, са својом бригом, са својим сновима.</p> <p>При улазу у Требиње први јој је сусрет  
} А ето, данас, дошао му из Стоца читав сноп карата да да их разда по селу.{S} Није шала дванае 
кушљану и испуцану мушему, извади читав сноп артија и, устакнувши дебеле наочаре на нос, лено п 
стране, из густе помрчине. нагло испаде сноп густе, разбарушене косе и разасу се по тлима.{S} Р 
адама.{S} Извади две три позивнице; два снопића цигарпапира, некакву признаницу, чувалдуз с кан 
 мила мајко!“...</p> <p>— То је, зар, у сну, — вели Митра и лагано зева. — Пошљи свијећу у цркв 
 цркву, па ће престати.</p> <p>— Није у сну...{S} Није...{S} На јави...</p> <p>— Сведно...{S} П 
. како мора ићи од писара до писара, од собе до собе, од ађунта до предстојника и од предстојни 
залуд.{S} Неко се сети да из неке друге собе дозове лечника.{S} Лечник се саге. прегледа га и н 
Доктор лагано узмахну главом и изађе из собе,</p> <p>Лакан је, кашње, готово непрестано био у б 
ора ићи од писара до писара, од собе до собе, од ађунта до предстојника и од предстојника до Му 
али собом и ако ни по чему није сличила соби.{S} Кад га гурнуше упаде му нога у неку локвицу, з 
 некако блесаво погледа по оној големој соби; затим се лењо окрену и погледа на оне официре-суд 
S} У некој великој, раскошно осветљеној соби окупили се најкрупњи људи.{S} И генерали, и престо 
еки измешали и једно и друго.{S} Иду по соби, смеју се, разговарају.{S} Понеки тио, пригушено и 
како пролази мимо куће, тако оставља за собом лелек, нарицање.{S} Читаво село проплакало, свима 
е утега у собу и ногом затвори врата за собом.{S} Затим узе некакву крпетину и, тобоже, поче не 
ше, раздражују.</p> <p>Затвори врата за собом, збаци торбу с рамена и, малаксавши на оближњи кр 
рамку.{S} По нека вуче по двоје деце за собом, љутећи се и проклињући што не могу да каскају, д 
рицала је тихо, пажљиво, као да сама са собом разговара, како је они на пољу не би чули.{S} И,  
нице, непрестано је разговарала сама са собом. <pb n="32" /> Чинило јој се као да се већ састал 
А и кад је пошао ништа није ни понео са собом.{S} Нису му дали.{S} А треба му и преобука, и нов 
и јадне породице, — правдао се сам пред собом, — нек још барем ову ноћ с миром преспавају.{S} И 
 ћелију.{S} Они су то, додуше, називали собом и ако ни по чему није сличила соби.{S} Кад га гур 
мален, дешмекаст, лењ, тромо се утега у собу и ногом затвори врата за собом.{S} Затим узе некак 
 силу је одвуче у кућу и тамо закључа у собу.</p> <p>Крај цркве као да се беше слегло све село. 
едуњаво, голобрадо момче, хитно уљезе у собу, стаде крај врата и погледа свуд наоколо.{S} Нешто 
ућа и дућана, препунио тротоаре, улице, сокаке, Муслимани и католици.{S} Довикују се, смеју, по 
ридиже и крену кући. .{S}Јадница!...{S} Соколила <pb n="86" /> се, давала главу и старала се да 
ж; најчешће је звиждукао, гонио стоку и соколио свога Гарана.{S} Много пута обгрли јастук, прит 
јски натурене капе на чело стрељају два соколова ока, танки брци повили се па се лепршају, а до 
па отра бркове убрусцем и измаче се иза софре.</p> <p>Стара га некако скрушено и уплашено погле 
лато.{S} И сва чељад треба да стоје око софре и да дворе док царски људи једу.{S} Ко се није на 
 окуси залогаја док се и она не примаче софри. — Ходи!</p> <p>За вечером су сви ћутали.{S} Јели 
евојка, са набреклим, чврстим образима, сочним уснама и црним, црним очима какве још ни у кога  
</p> <p>Наднесе се над Лакана да види : спава ли.{S} Он се одавно био пробудио и једним оком лу 
е голе даске?..{S} И зар њезино дете да спава на даскама?...{S} И само?..{S} И у мраку?..{S} А  
 и да су га трећи дан нашли у брду, где спава; сазнала је кад му је Симат први пут поклонио нож 
 ће се у ноћи наднети над њега, да види спава ли мирно, да се не трза, да ружне снове не снива? 
 га пусте.{S} Митра, која целу ноћ није спавала него поднимљена седела крај огњишта и размишљал 
 као ту!{S} Макар се и под ведрим небом спавало, макар се мало и промучили.{S} Опет је свак на  
 тако променити, пролепшати ?{S} Чим га спазила, побегла је.{S} Бацила ножице, стидљиво зарила  
ребају као грабљиве звери: неби ли кога спазили, сусрели.{S} Ко био да био, само да одмах могу  
 никога овуд не пропусте.</p> <p>Кад су спазили војнике, у први мах као да су се забунили.{S} О 
ати.{S} А кад се пролетос вратио кући и спазио Јагоду како стриже овце на авлији, застао је од  
> <p>— Еј, јадна царевино, на што ли си спала!</p> <p>Сутрадан, рано, звоно су однели из села.< 
срамоте, — одговори стара немилосно.{S} Спанђала се са некаквим швапским официром, па с њим и ж 
акатих, седели су одвојени у страни, на спарушеној трави, и замишљено гледали преда се.{S} Изгл 
тину разних тропара и кондака.</p> <p>— Спаси Христе и помилуј и держава непобједимаја и во Јор 
/p> <p>— Да расточатсја врази јего и на спашеније наше держава непобједимаја и јелици во Криста 
збиљени, оштри, љутити.{S} Пуне им руке списа и хартија свакојаких.{S} Претурају их, премећу, р 
е не боји нити брине, — ако му само име спомене, ако макар што излане.{S} Жандари, љутити и кив 
ени да ће и он бити осуђен.{S} А кад им спомене голуба и жандаре, неки као да се стресоше од ст 
 Јагоди.{S} Она, у писму, некако узгред спомену како јој умро отац у Араду, а одмах описује как 
у Петру, слушала га пажљивије.{S} А при спомену свирале дође јој необична жеља да свиралу види, 
. — Треба да се ради нешто.</p> <p>Како спомену доктора, сви <hi>болесници </hi> који су шетали 
бабу и нагонио је да иду кући; често је спомињао и оца и питао је ли му купио нови нож; најчешћ 
лепше било у Мандиној колеби, а да и не спомиње лепу кућу своју!</p> <p>Остали хапсеници, бледи 
рне, а ипак се, као за инад, непрестано спотицао.</p> <p>Стара, чим уљезе у кућу, скиде котао с 
} Од чега?...{S} Где?...{S} И где су га спратили болесна?{S} Држе ли га још у хапсу или га опре 
 ли ико био у Мостару <pb n="87" /> или спрема ли се у Мостар?{S} Излазила је на пут и чекала к 
узверено.{S} Чини јој се као да се свак спрема да је удара, туче и лењо се, издаљега, уклања ис 
утра ћемо шесторицу објесити.{S} Будите спремни...“</p> <p>— А кога ће објесцти? — живље запита 
утра ћемо шесторицу објесити.{S} Будите спремни...“</p> <p>— Ко зна !..{S} Он то каже свима, би 
ашње потрчаше да јој донесу.{S} Шуцкори спречише. „Ако је болесна, боље нек одма умре одговориш 
 снашао међу новим друговима и одмах се сприљатељио с њима.{S} Научили га и да прави свирале, ш 
жницу.{S} Одупре се лактовима о колена, спусти главу међ шаке и замисли се.{S} Нису говорили ни 
олице и тихо му приступи...{S} Саге се, спусти му руку на гобу и меко, меко прошапта:</p> <p>-- 
ладо, оближње дрво и, придржавајући се, спусти се на земљу.{S} Снажно стиште зубе и уста поклоп 
 Јуре мој!{S} Дијете!</p> <p>И Манда се спусти на столицу.{S} Сави руке у крило и обори главу.{ 
 <p>Манда послуша.{S} Дохвати са зида и спусти међу њих овећу, масну синију, протра је чађавом  
ни лулу на опњиште, очисти је прстима и спусти поред себе.{S} Затим се окрену жени и рече развл 
еколико кокоши, чврсто им утегну ноге и спусти поред крошњице, на тле.</p> <p>Наднесе се над Ла 
са, напуни овелик сахан до врха и сахан спусти на синију.{S} Опазивши како се и Митра и Лакан х 
етар остави пушку у крај и лагано, лењо спусти се на столицу.{S} Његово обло доброћудно лице ру 
о?</p> <p>Пољуби га у оба образа и опет спусти</p> <p>на земљу. </p> <p>— Јеси ли уморан?</p> < 
 је с њиме?..{S} Да га баба види, да му спусти руку на чело, познала би одмах каква је болест.. 
ш држи, што се не да расплакати.{S} Она спустила рањаве, завезане руке на рамена свог малог Лак 
је преда се када су јој прочитано писмо спустили у крило, узела га међу прсте и тихо прошаптала 
о, брзо уграби његову суву руку коју је спустио на креветац и пољуби је.</p> <p>Поп јој загледа 
ђави бркови, које је нарочито неговао и спустио на дугачко, увек му се вијорили и падали по рам 
а, најбољих, највиђенијих.{S} Ухваћени, спутани, лагано иду један за другим и тек покаткада ако 
{S} Један, са дугим перчином који му се спуштао до рамена, био им харамбаша.{S} Чим угледа попа 
е вежбе.</p> <p>Тек око подне почеше се спуштати у село.{S} Напред млад, танушан официр, плав,  
е закашље.{S} Само се каткада низ један спуштени брк омакне по која суза.{S} Манда се готово пр 
дова Јагода и да ће га зауставити.{S} А срамота би било да га види чупава или упрљана.</p> <p>Г 
сакрива се у кућу.</p> <p>Од страха, од срамоте, од поруге, напослетку се озбиљно разболела.{S} 
 А шта јој би, по Богу?</p> <p>Умрла од срамоте, — одговори стара немилосно.{S} Спанђала се са  
им подсмесима?{S} Боље свиснути него се срамотити!</p> <p>Дохвати из торбе боцу са ракијом коју 
главе и високо измахују њима.</p> <p>Од Срба нигде никога.{S} Сви дућани позатварани.{S} Неки з 
љен! ...{S} Живио рат!...{S} На вјешала Србе! . . .</p> <p>Старог Мргуда изудараше и шакама и к 
, па их узели у војску, па се предали у Србији, — дочека Главозија па и он запали цигар. — Роба 
 Петар жив и здрав и како је заробљен у Србији.{S} Кад су јој читали, она ни узвикнула није, ни 
н чува да га не пошаљу на Русију или на Србију...{S} Само, каже, треба томе добром човјеку, том 
 војника.{S} Ко га је убио?{S} Наравно, Србин.{S} Зато се одмах и окупи читава чета војника и,  
 биле уверене унапред о кривици свакога Србина, који је дошао пред суд.{S} Ма како чудна и немо 
пљуцкују, уздишу.{S} Стане ли на врата, срдито је премерају погледом, врте главом, осветнички ш 
 пристаје уз коју болест.{S} Огњуштину, срдобољу, крзамаке лечи кроз неколико дана.{S} И сигурн 
ишом од Манде, -— да прода своје тешке, сребрене токе, те да и Јури опреми коју пару.{S} Додуше 
, иде читава компанија војника.{S} А по средини цесте, једна за другим, тандрчу троја обична, т 
столом, прекривеним зеленом чојом.{S} У средини овисок, надувен мајор, густе, црне браде са нао 
тке целивају га, љубе.{S} Љубе у врх, у средину, у дно.{S} И крсте се и клањају смерно, скрушен 
з куће.</p> <p>У путу ретко с ким да се срела.{S} Ако би и срела пролазила је мирно, не јављају 
ту ретко с ким да се срела.{S} Ако би и срела пролазила је мирно, не јављајући се, не обзирући. 
>— Унук. <pb n="57" /></p> <p>— Нека је сретан и жив...{S} Хајдемо у кућу, да отпочинете мало.< 
м поносом избаци:</p> <p>— Само да буде сретно по српску веру!</p> </div> <div type="chapter" x 
а и мушки узвикнувши:</p> <p>— Нек буде сретно по српско племе! — добаци му изазивачки:</p> <p> 
ољно трља руке и смешка се:</p> <p>— Ех среће!{S} Доживиће се дан освете....</p> <p>Па да и Лак 
ј дођоше у сусрет.{S} Обоје зарумењени, срећни.{S} Смејући се и тапшући рукама, опколише је са  
рављају.{S} Познаје се да су задовољни, срећни.{S} И да очекују нешто необично, неки ванредно р 
ад свима, преболео.{S} Мало је, додуше, срећника који су оних дана у нашим болницама преболевал 
и.{S} Али ето он се могао убрајати у те срећнике.{S} Шта више рекоше му, да може одмах да иде к 
мате, пуна кућо моја!..{S} Симате, црна срећо моја!{S} Зар те мајка више никад виђет неће?{S} З 
е бију с душманином.{S} Зажели им сваку срећу у боју.{S} Сам Бог нек се смилује и нек им благос 
релије му читаву браду блиставом, белом срмом, у којој, као у огледалу, играју, трепере и горе  
е што их узгред стављао, — познав да је Српкиња, — жацале је, пекле.{S} Видела је да изазива, д 
е повукоше, наскоро поче долазити наша, српска војска.{S} Настадоше празници и теферичи у земљи 
 Стара се окрену да види ко је, Војник, српски војник, опремљен, оружан. увија брчић и некако м 
узвикнувши:</p> <p>— Нек буде сретно по српско племе! — добаци му изазивачки:</p> <p>— Вјешај,  
 пића, попустиће, омекшати.{S} Проклето српско уво!..{S} И након пораза опет је упорно!...</p>  
лећи да јој растумачи, да је увери. — У српској је држави тако...{S} А ја сам доста убијао...{S 
 и отишли у варош, да својим очима виде српску војску.{S} Окупиле их се читаве гомиле.{S} Заста 
избаци:</p> <p>— Само да буде сретно по српску веру!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
 једном урнебесном дреком певају <title>Српску химну</title>.{S} Све радосно, бесно и све као п 
ђена са судима овећи чанак и сву вечеру сручи у њега.{S} Нађе и ножеве и виљушке и поставивши с 
ајку па је се сетио?{S} Или био мекшега срца од друга ?{S} Ко зна ! </p> </div> <div type="chap 
рови и свирепи били, шуцкори нису имали срца да јаднике одмах покрену на пут.{S} Пустили их и д 
 старица а нешто јој се ледено сави око срца.</p> <p>— Синоћ им је казано, — настави Ибро живље 
 прса јаднога Матише. запљускују му око срца, навиру до под грло и даве, даве, даве....</p> <p> 
 што је онако. мали...{S} Зар они имају срца?..{S} Зар знаду за љубав, за смиловање?</p> <p>Дуг 
а их одмах разда, али не може.{S} Треба срце од челика, које би одлучило да одмах пође.{S} Чини 
 Од добре воље сагријеших, јер ми омиље срцу Није била</p> <p>сила никако</p> <p>Опет принесе к 
освете.{S} Што ће ми то?</p> <p>— Да ми срцу одлахне...{S} Да се мало нвсладим.</p> <p>— Ех, Ју 
ђен изгубио више сваки страх, те пустио срцу и језику на вољу.{S} Не боји се више ни претње, ни 
ка силна, необуздана срџба обузе је.{S} Срџба на читав свет.{S} Поче према кнезу, опружи руке и 
а разумеде.{S} И нека силна, необуздана срџба обузе је.{S} Срџба на читав свет.{S} Поче према к 
ко рамена и, засецајући ножићем у млада стабла јасика и бреза које се згуснуле око путање, поче 
— Живо узвикну Петар из куће и намах се стави на прагу. — Ево ме.</p> <p>— У име закона позивам 
 рат, он је своју велику кућу бесплатно ставио на расположење аустријским официрима.{S} Они га  
ла с њим.{S} Али примедбе што их узгред стављао, — познав да је Српкиња, — жацале је, пекле.{S} 
и.</p> <p>Пошто острани Лакана из куће, стаде <pb n="121" /> пред Петра и поносито се исправи п 
о, голобрадо момче, хитно уљезе у собу, стаде крај врата и погледа свуд наоколо.{S} Нешто непри 
S} Ено су дошли и ђендари.</p> <p>Манда стаде на кућна врата, провири напоље и опет се приповра 
 зашто је дошао.{S} Збуни се, саплете и стаде муцати:</p> <p>— Ја, ето, само сам мислио да напо 
 све немо посматрала, брзо се се изви и стаде пред Лакана.</p> <p>— Ја сам ухапшена, а није он  
 сеоске.{S} Најзад се опет приповрати и стаде пред Мргудову кућу.{S} Погледа је, климну главом  
ед суд, у Мостар.</p> <p>Митра, која је стајала крај врата и <pb n="71" /> све немо посматрала, 
крило.{S} Симат, отац Лаканов, домаћин, стајао је и нудио ракијом.{S} Једну чутуру гурнуо међу  
{S} Они га и штитили.{S} И сад је један стајао с њим пред вратима магазе и нешто живо разговара 
де, него је носе.{S} Као да никако и не стаје на земљу.{S} И залуд је покушавала да се отме, да 
суши и ноге поклецавају.{S} Та и кад би стали умирати, ни онда се нико на њих смиловао неби, ни 
иће!{S} Није шала кад се црном Бугарину стало. ногом за врат.{S} И црни Бугарин покорно савио ш 
ду, кашљу за њом, опљуцкују, уздишу.{S} Стане ли на врата, срдито је премерају погледом, врте г 
ецају.{S} С њиме, у истом ланцу, свезан Станиша Јованов, јак, голем сељак, силан као стена.{S}  
кућом и снажно подвикну:</p> <p>— Петар Станишић!</p> <p>— Овђе! — Живо узвикну Петар из куће и 
ког света. <pb n="20" /></p> <p>— Симат Станишић ! — дрекну Вахмајстор јаче и мрко погледа у Си 
гледа попа који је седео у врху (још је становао у Митриној дрвењари) и некако поплашено их гле 
ку. макар само толико, да се у њој може становати.{S} Други отишли у шуму да насеку дрва и јапи 
S} Грозни, свирепи цар, који није био у стању ником ништа да да, нити икога да усрећи, иште крв 
пет застаде и поче бленути унаоколо.{S} Стао насред пута, накострешио се и некако поплашено гле 
/head> <p>Кад су жандари повели Лакана, стара Митра их је, поред свих претња, пратила.{S} Узаст 
јој подругљиво добаци:</p> <p>— Што ти, стара, не кукаш кад те гоне?</p> <p>— Ја бих кукала да  
о куцну у канат и пређе преко прага.{S} Стара се окрену да види ко је, Војник, српски војник, о 
е досети па се и сам згади и опљуне.{S} Стара Митра некако сметено прекрсти Лакана чим је погле 
 се и они Бога и почели га помињати.{S} Стара Митра по њима је и познала, да сад нешто „није у  
 кући жестоко се сукобише са Мандом.{S} Стара, чисмена домаћица као да се родила са неким ствар 
дговори Митра, са детињским поносом.{S} Стара, чуварна домаћица !</p> <p>Мргуд хтеде да разложи 
>— Јадница!</p> <p>— Жалиш је? — запита стара у чуду и прекорно га погледа.</p> <p>— Сјутра ћу  
ње, граја.{S} Шуцкори су веровали да је стара мало луцкаста и одговор им се учини врло згодан.{ 
кан скочи са кревеца и, пре него што је стара успела да се приближи, обеси се Петру о врату и п 
за леђа му, по оштром песку затандркаше стара, расклимана кола, у којима се гони варошко ђубре. 
ога.{S} У томе истоме часу устреми се и стара Митра на њега.{S} Без ичега, голих руку.{S} Рукам 
ворити:</p> <pb n="36" /> <p>— Иђи, иђи стара! . . .{S} Немам ништа на продају . . .{S} Не паза 
јани сватови.{S} Чини се као да нема ни стара чељадета, ни болесника.{S} Све се подмладило, све 
гу?</p> <p>Умрла од срамоте, — одговори стара немилосно.{S} Спанђала се са некаквим швапским оф 
 по шаку земље и почеше љубити.{S} Само стара Митра што се још држи, што се не да расплакати.{S 
— Мати, дај ми руку да пољубим !</p> <p>Стара, још једнако збуњена одласком њезина буцмастог, < 
 Здраво нам била Симатова мајко!</p> <p>Стара Митра рашири руке и поче да грли једнога по једно 
 не смеју ни да се помоле отуда.</p> <p>Стара се Митра упути према радњи газде Пешикана.{S} Чим 
ичајили да добују и без потребе.</p> <p>Стара Митра, притешњена светином, стењала је, измицала  
 убрусцем и измаче се иза софре.</p> <p>Стара га некако скрушено и уплашено погледа.{S} Ништа н 
ао за инад, непрестано спотицао.</p> <p>Стара, чим уљезе у кућу, скиде котао с ватре, сасу млек 
помена, почеше да се растављају.</p> <p>Стара Митра, и ако је желела, никако није могла тога да 
 да му је лијепо, — поче Мартин полако, старајући се да све онако искаже како му у Стоцу читали 
колила <pb n="86" /> се, давала главу и старала се да коракне чвршћим кораком, само да кнез не  
ругим да га понуди.{S} И увек се морају старати да их ко не опази, да их не затекне заједно.</p 
упила и готово се изгубила под њима.{S} Старац је поносито, достојанствено гледао по светини.{S 
 који је нешто разговарао са протом.{S} Старац, опазив га, побожно се прекрсти, пољуби крст, по 
 А ево нам домова! — сетно добаци један старац и показа на пуста и празна згаришта.{S} Онде, гд 
жећи крст у руци, некакав овисок, окошт старац.{S} Испод делијски натурене капе на чело стрељај 
 <pb n="119" /> и баби начини места.{S} Стараца се пажљиво отра око уста, обујми Петрову главу  
 <p>На крају села дочека их мала четица стараца и сакатих младића.{S} Неке вратили из Арада, не 
е старице и старци, — старица више него стараца, — и све сама деца.{S} Неколико времешнијих жен 
у чело, две крупне сузе потекоше му низ старачке образе.{S} Али као да се застиди од свега тога 
кет пушака и бајонета, одмерено ударање старачких штапова о тврду цесту.{S} И непрестано јечање 
} Митра одби.{S} Опара рукав са некакве старе кошуље и пружи Јагоди да јој привеже.{S} Од губит 
 се исплаче биће јој лакше.{S} Погледом старе, искусне домаћице премери кућу и дубоко уздахну.{ 
 у леђа.{S} Сам мучен и кињен од својих старешина, окорео је отупео, и као једва дочекао да се  
ише оне детињске бојазни и стрепње пред старешинама.{S} И њима се отвориле очи. „Ако ћу умријет 
рити се у залеђину?...{S} И какве су им старешине?...{S} Добре или рђаве?...“ Кад би били близу 
ли по двоја носила односе се на гробље; стари поп сваки дан у неколико кућа мора да сврати и об 
 да му протури и који паклић дувана.{S} Стари је он дуванџија; воли готово дувану него хлебу.{S 
.</p> <p>Петар и Јагода су вереници.{S} Стари Мргуд, отац Јагодин, удесио је са старијим братом 
 ни прекорио због њих.{S} Једино што се стари Мргуд љутио кад му се сушило жито.{S} Па и он би, 
туку га по бедрама.{S} За њим се извуче стари Мргуд и, прекрстивши се, готово претрча до своје  
ељи да га обори.{S} У врх огњишта засео стари, гурави поп Лука у својој широкој пророчкој бради 
а погледа на куће.</p> <p>Још пред зору стари Мргуд закуца на Митрина врата, тражећи да га пуст 
је што јој се свиђало и узимала.</p> <p>Стари поп као да се први смилова да пређе Јагодин праг. 
м да дођу до места које је им одређено; старији и немоћнији, стењући, јечећи, кашљући, застају, 
исати о томе, нити му што пребацити.{S} Старији је брат, заменик оца, домаћин.{S} Мора се слуша 
Стари Мргуд, отац Јагодин, удесио је са старијим братом Петровим, док је још овај служио у војс 
.{S} У свакога о бедру бајонет, некаква старинског система, а о рамену пушка.{S} Са дивљом радо 
осе, у опанцима, ципелама, чарапама.{S} Старица опази нечији голем, црн палац, рањен, искрвавље 
ом лукаво провиривао испод покровца.{S} Старица га прекрсти и нареди му да читав дан остане код 
} Ни једног покривача, ни простирке.{S} Старица захвално погледа у небо и прекрсти се, задовољн 
затапша рукама.</p> <p>Кола прођоше.{S} Старица је само могла да види једну грбаву рпу аљина, с 
:</p> <p>Петар и Лакан седоше одмах.{S} Старица као да се још устручавала.{S} Гледала је, такор 
селу.{S} Готово све старице и старци, — старица више него стараца, — и све сама деца.{S} Неколи 
е иза куће помоли Митра, мршава, висока старица, мати Симатова.{S} Носила је, лако се погуривши 
<p>— А кога ће објесцти? — живље запита старица и наже се према њему.</p> <p>— Синоћ им је каза 
се објесе.</p> <p>— Нови? — тихо запита старица а нешто јој се ледено сави око срца.</p> <p>— С 
 Вјешај, циганине!</p> <pb n="40" /> <p>Старица није могла и даље да гледа.{S} Осети како је по 
врата и дозивати:</p> <p>— Баба!</p> <p>Старица се не одазва.</p> <p>— Баба!{S} Шта си ми дониј 
<p>— Добро дошла! — Добро дошла!</p> <p>Старица их некако зачуђено погледа.</p> <p>Па се и сама 
 жив не смије вама ништа фалити.</p> <p>Старица ништа не одговори.{S} Само га погледа једним то 
е бити.</p> <p>— Заборавила сам.</p> <p>Старица лагано отвори врата, узе га на крило и њежно по 
убијао...{S} Треба и да починем.</p> <p>Старица полети према њему, насрну. — Као да хтеде да уд 
 уво и лагано га увуче у магазу.</p> <p>Старица застаде на улици и поче се обзирати.{S} Куд ће  
д ће доћи?{S} Кад ће га пушћати?</p> <p>Старица му прстима рашчешљала перчин и као да поче нешт 
квом.{S} Здрави људи, домаћини, старци, старице, девојке, деца.{S} Хоће још једном да се наглед 
 јој то користило?{S} И зар би могла од старице нешто више сазнати ако би њега уклонила?</p> <p 
што је још остало у селу.{S} Готово све старице и старци, — старица више него стараца, — и све  
ве, неуређене, изгледале су такођер као старице.{S} Само десетак петнајест омлађих невеста и ок 
кајући дотетура до куће и, приближив се старици, готово врисну:</p> <p>— А бабо?</p> <p>— Одвел 
> <p>Официр нареди двојици шуцкора да и старицу и Лакана, са оно мало стоке што им оставили, по 
 и крену за поворком.{S} Талас занесе и старицу, <pb n="39" /> те је морала да се миче, да крећ 
ма и гласно се смејући.</p> <p>Опазивши старицу, Пешикан као да се препаде.{S} Некако збуњено п 
огодила.{S} Познала је она то по осмеху старичином:.{S} А познала је и по ходу.{S} Митра се ниј 
пчијска капа, затим седа, увенула глава старог Крсте поропчије, са великим, оклемпљеним ушима и 
 се почеше распознавати прилике.{S} Ено старог, згуренога попа Луке, како немоћно корача-Руке м 
ат!...{S} На вјешала Србе! . . .</p> <p>Старог Мргуда изудараше и шакама и кундацима.{S} Ударци 
све обрасле у траву.</p> <p>Једино кућа старога Мргуда што је остала здрава.{S} Иста каква је и 
ат заглади бркове, па мирно крочи према старој.</p> <p>— Мати, дај ми руку да пољубим !</p> <p> 
вши га, хитно истрча из куће.{S} Побеже старој Митри у заштиту.</p> <p>— Тето!...{S} Златна!... 
Лука у својој широкој пророчкој бради и старој излизаној мантији, на којој се већ почела указив 
 то <hi>њихови</hi> гости, она приступи старој Митри, пружи јој руку и пољуби је у образ.</p> < 
>— Нека . ..</p> <p>Па се лагано окрену старој и као да хтеде да јој нешто каже.{S} Не проговор 
ечи.</p> <p>— Еј несретан ти ли сам под старос’, — болано јекну Мартин, разбивши лулу о огњиште 
тридесетроструко скушља а он им уз о за стару цијену.{S} Ојадио куће!....</p> <p>— Влада помаже 
p> <pb n="28" /> <p>Још из даљега опази стару Митру како је чека пред вратима.{S} И ноге јој по 
 главом.</p> <p>— Тако.</p> <p>Опазивши стару како се приближује, обоје се брзо дигоше.{S} Стре 
уцкора послаше у одређено место.</p> <p>Стару Митру, заједно са Лаканом и стоком, предадоше нек 
ну од вешала и некако поносито указа на старца, који је висио, — и сада миран и достојанствен — 
 некуда у Маџарску, у сургунлук.{S} Све старце, онаке к'о Мргуд, и болеснике и сакате ...{S} Им 
иран и достојанствен — мртав.</p> <p>За старцем је дошао на ред Симат.{S} Није дао да му вежу о 
 пред црквом.{S} Здрави људи, домаћини, старци, старице, девојке, деца.{S} Хоће још једном да с 
 остало у селу.{S} Готово све старице и старци, — старица више него стараца, — и све сама деца. 
н, мршав, пакосно се кесећи, пође према старцу, који је нешто разговарао са протом.{S} Старац,  
ва накани да оде доктору и да му читаву ствар пријави.{S} И брзо се вратио.{S} Доктор је управо 
S} Кришом је, додуше, преносила по коју ствар, и вреднију и мање вредну, из Јагодине у своју ку 
гослови оружје, јер се бију за праведну ствар.....{S} И нека освете браћу коју нам погубише.</p 
его да му скрене пажњу на крупљу и јачу ствар, те да га од ове намере одврати.</p> <p>Пошто ост 
, сваки прамен вуне, као неке скупоцене ствари.{S} Уза њих пристају деца, још увек уплакана.{S} 
.{S} Па се брзо убриса и још брже уреди ствари и гурну их под пазухо.{S} Некако збуњено, сметен 
мена домаћица као да се родила са неким стварима у кући и нипошто, ни за живу главу, не би се р 
з село.{S} А ја немам да им дам.{S} Све сте нам отели.{S} А он доноси брашна, пршута, бешкота.{ 
е баш онаки како га замишљао.{S} Некако стегнут хладан</p> <p>— А како ви? — запита да поведе р 
сан, остави пушку у страну, ухвати је и стеже за рамена.{S} Удари једном, двапут, трипут.{S} Па 
га удари?{S} Митра је седела хладна као стена <pb n="102" /> изгдедало је као да и не зна шта с 
ша Јованов, јак, голем сељак, силан као стена.{S} Он никако не може да подеси корака с попом, п 
ао да се негде у даљини одроњују читаве стене, са хуком и тутњавом, и лете, котрљају се у безда 
S} Ништа њој не треба.{S} Да ће се кроз стене пробијати, мора се пробити и мора доћи унучету.</ 
p> <p>Стара Митра, притешњена светином, стењала је, измицала се, уклањала.{S} Некако се десило  
Мартин и не зна...</p> <p>И дуго, дуго, стењала је и јадиковала <pb n="67" /> како јој дете пат 
 о тврду цесту.{S} И непрестано јечање, стењање, проклињање.{S} Све се смешало, ускомешало, па  
ља.{S} Нити се обазирао на јауке, ни на стењање.{S} Једино се заустави код Лаканова кревета.</p 
и људе у крви...{S} Чујем и како јаучу, стењу...{S} И лијепо чујем глас кога од њих двојице...  
је је им одређено; старији и немоћнији, стењући, јечећи, кашљући, застају, гегају се.{S} Двојиц 
омо и лено ваља, љуља, некако рањенички стењући.{S} До мало па се почеше распознавати прилике.{ 
дрвењаре, изгрдили чељад што су се тако стеснила, — као да су се имали где склонити, — и попрет 
опази, да их не затекне заједно.</p> <p>Стигав кући потера овце према струзи, прислони се леђим 
а, на коњу дочекао новог фратра, кад је стигао у село.</p> <p>Седе и причају тако једна другој, 
ра.{S} А брашна нема па нема.{S} Додуше стигло је нешто — зли језици говоре да га је било много 
ана и три ноћи готово непрестаног хода, стигоше у неко село близу Стоца.{S} Дођоше некакви чино 
е ласте!</p> <p>Треће вечери одиста јој стигоше у походе.{S} Петорица.{S} Умотани у дуге, црне  
е.{S} На Јагодину кућу и не погледа.{S} Стид га било од толиког света. <pb n="20" /></p> <p>— С 
 толико иза других ?....{S} Зар те није стид?</p> <p>Гаран застаде, окрену главу и погледа га с 
 одговори Лакан збуњено, поцрвенивши од стида. — Нисам чуо.</p> <p>— За ту наредбу мора сваки з 
 гледали преда се.{S} Изгледа као да се стиде што су остали сами са женскадијом.{S} Ни један не 
 пратити, Чак и она четворица као да се стидила какав терет носе.{S} Готово су трчали под носил 
 спазила, побегла је.{S} Бацила ножице, стидљиво зарила главу у прегачу и побегла.{S} Отада се  
 нестане на уској путањи према шуми.{S} Стидљиво сакривају прса рукама, прикупљају хаљине око с 
да.{S} Напослетку дограби један чашаф и стидљиво га пребаци преко главе.</p> <pb n="107" /> <p> 
барен сметати у путу..</p> <p>Пред вече стиже гласник и донесе заповест.{S} Сва ова чељад мора  
{S} Доња јој се усна непрестано скупља, стиска....</p> <p>— Закони ће судити свакоме, — опет ће 
ећи јој танке, мршаве прсте и чврсто их стискајући. — Све за образ!</p> <p>— А ти слушај бабу,  
под њеним белим, широким покривачем.{S} Стискоше се, приљубише као у неком очајном рвању, где б 
прсима.{S} Све се измешало, ускомешало, стисло.{S} Нити војска може да се одвоји од њих ни они  
а големим, оштрим панџама.{S} И хоће да стисне, да ухвати, да зарије панџе у месо.{S} Лакан изм 
но та гурне ногом, или га <pb n="74" /> стиснутом шаком бубне у леђа.{S} Сам мучен и кињен од с 
м, лагали: те стићи ће брашно данас, те стићи ће сјутра.{S} А брашна нема па нема.{S} Додуше ст 
> кила брашна.{S} Лагали им, лагали: те стићи ће брашно данас, те стићи ће сјутра.{S} А брашна  
 текле, али је опет била нешто мирнија, стишанија.</p> <p>— Не дај ми Боже да умрем. док не осв 
ши је.</p> <p>Она, трепнувши, снажно га стиште за руке, продрмуса њима и некако оштро прошапта: 
ајући се, спусти се на земљу.{S} Снажно стиште зубе и уста поклопи . рукама, бојећи се да не пи 
} Брзо обуче гуњче, скупи се и грчевито стиште за држак од ножића као да би да се брани од неко 
ебељко, на чијем трбуху као да је читав сто почивао....{S} Опазив једну клупу, и не питајући за 
 боље чува.{S} Треба му гурнути најмање сто круна...{S} То је, бива, к'о такса.</p> <p>— И треб 
Тхе ...</p> <p>— Продај два овна па ето сто крупа.</p> <pb n="66" /> <p>Мартин се почеша иза ух 
у себи је смислио да пошаље Ивици пуних сто и педесет круна.{S} Ко зна.{S} Може такса и поскупи 
а бити обилато.{S} И сва чељад треба да стоје око софре и да дворе док царски људи једу.{S} Ко  
оклопили лице рукама и плачу.{S} А неки стоје скамењени, ћуте.{S} Гледају како нестаје села, не 
 и изведе пред кућу.{S} Нареди му да ту стоји и чека док се гости не разиђу.</p> <p>Лакан се по 
почеше покаскивати.{S} Чак се чини да и стока некако живље иде.{S} Овце и козе нису онако смете 
н, готово јурну.{S} Измешаше се чељад и стока.{S} Оно болесно дете неко упрти на леђа и понесе. 
ешало, па се не зна или чељад блеји или стока јечи и уздише.</p> <p>А хладан ветар попухује и п 
.{S} У колико чељад ћутљивија, у толико стока немирнија.{S} Блека, рика, мека, рзање оштри, нес 
азио око куће, поправљао плотове ако их стока оборила, подзидивао оборене зидове око авлије, од 
е.{S} Сваки потерао по две по три главе стоке на продају.{S} Треба се дочепати новаца и поново  
кора да и старицу и Лакана, са оно мало стоке што им оставили, потерају доле, према цркви.{S} К 
у неко и немилосно је гурну у страну. — Стоко!</p> <p>Она подиже главу и као да се поче прибира 
ецну и на шуцкоре и на сељаке:</p> <p>— Стоко!...{S} Напријед!</p> <p>Чопор се ускомеша, узнеми 
p> <p>Стару Митру, заједно са Лаканом и стоком, предадоше неком грбавом Мартину, ситну, мршаву  
јници.{S} Чобани већ нису смели да гоне стоку на пашу ради њих.{S} Обично их ишла по тројица, п 
трину кућу са сваке стране.{S} Истераше стоку из појате, истераше коње, говеда.{S} Наредише и ч 
> <p>Преварили су се.{S} Кад су продали стоку и отишли пред магазу газда Микаила, затекли су га 
икне или проговори.{S} Чобанчад, гонећи стоку, не довикују се више; звона и клепетуше на крупни 
 нови нож; најчешће је звиждукао, гонио стоку и соколио свога Гарана.{S} Много пута обгрли јаст 
не под шуцкорским ударцем.{S} Међутим у стоку као да је помамац ударио.{S} У колико чељад ћутљи 
>Сјутрадан Лакан је потјерао заједничку стоку на пашу.{S} Мартин, не имајући ситне деце, морао  
еде на њу.{S} Тада опази, са две стране стола још двојицу официра како га пажљиво посматрају.{S 
о отуд по два по три нарамка дрва.{S} У Столац је одлазио само по потреби, кад му понестане бра 
се, на све богове.{S} Лењо се подиже са столице и тихо му приступи...{S} Саге се, спусти му рук 
ушку у крај и лагано, лењо спусти се на столицу.{S} Његово обло доброћудно лице руменило се и н 
{S} Дијете!</p> <p>И Манда се спусти на столицу.{S} Сави руке у крило и обори главу.{S} Сузе су 
диш, — одговори му Митра мирно, понудив столицу.</p> <p>Није смео да седне.{S} Опет се плашљиво 
де, сједи! — реће му указујући на ниску столичицу, — а имаћемо времена за љубљење.{S} Док сврши 
унке, саламе уздижу се око њих по свима столовима.{S} Гомила жена, са голим прсима, обилази уна 
дије, који су седели за једним дугачким столом, прекривеним зеленом чојом.{S} У средини овисок, 
председник узе оловку и поче куцкати по столу.</p> <p>— А оклен ти голуб? — преведе тумач питањ 
ено, слаб.{S} Сад као да их се удружиле стотине в. креште, дрече, јаучу.{S} И куће вриште, и др 
 Остави !...{S} Сјутра ће их, веле, три стотине да опреме некуда у Маџарску, у сургунлук.{S} Св 
 Пева некакав свој тропар, састављен из стотину разних тропара и кондака.</p> <p>— Спаси Христе 
уте добро.{S} А ето, данас, дошао му из Стоца читав сноп карата да да их разда по селу.{S} Није 
естаног хода, стигоше у неко село близу Стоца.{S} Дођоше некакви чиновници, писари. <pb n="55"  
.</head> <p>Шест дана остао је Мартин у Стоцу и тек се седми дан вратио, са — <hi>три</hi> кила 
рајући се да све онако искаже како му у Стоцу читали из писма. — Има вели добра фељбабу, па га  
ар што каже. -- Сви.{S} Зато нас и чува стража...{S} Ни у болници нам не дају боловати без стра 
еја и седе близу Лакана.</p> <p>— Не да стража да ударамо на вектере, — шапну тише. — Бране јед 
рите тако гласно! — дрекну из прикрајка стражар, којега Лакан тек сада опази.{S} Наслонио се на 
 прибирати.{S} Погледа на напасника, на стражара неког, који је и сад мрко гледао и гунђао нешт 
исетише се и лудог Васе.{S} И он мртав, Стражари га измрцварили, што се распевао кад је пао Пше 
} Ни у болници нам не дају боловати без страже.</p> <pb n="80" /> <p>Један од вектера, омален,  
образ, десни, леви.{S} Заигра час једна страна, час друга.{S} Игра, миче, трепти.{S} А обе глав 
 и, са пригушеном кукњавом, прати их са страна, настави још јаче :</p> <p>— Да расточатсја враз 
ама.{S} Покуша да хвата.{S} Изненада са стране, из густе помрчине. нагло испаде сноп густе, раз 
 збуњен застаде.{S} Око огњишта, са обе стране, поседали неколико сељана и познатијих и мање по 
лануо и почео викати.{S} За њим, са обе стране цесте, са натакнутим бајонетама на пушкама, иде  
се и тапшући рукама, опколише је са обе стране.</p> <p>— Добро дошла! — Добро дошла!</p> <p>Ста 
сламком међ зубима.{S} Око њега, са две стране, по два капетана.{S} Лакану се чинили сви налик  
волу, седе на њу.{S} Тада опази, са две стране стола још двојицу официра како га пажљиво посмат 
едне.{S} Опет се плашљиво обазре на све стране и забринуто заврти главом.</p> <p>— Велике ли ја 
аигравају се, раскошно расипљући на све стране ситне, светле варнице, — које као огњени снег пр 
 некаква малаксања болесника и, с друге стране, лако звиждукање суманитог Турчина.</p> <pb n="7 
{S} Сазнаће она што јој треба и с друге стране.</p> <p>— Хохо! — нагло узвикну Крсто и удари се 
зе му дудук.{S} Загледајући га са сваке стране, запита мекше:</p> <p>— А јеси ли често свирао?< 
ер узе голуба, опет га загледа са сваке стране.{S} Затим погледа и Лакана.</p> <p>— А ово није  
лечи.{S} А ови доктори обилазе са сваке стране, обилазе, питају и, напослетку — заспу те прашци 
потеру.{S} Опколи Митрину кућу са сваке стране.{S} Истераше стоку из појате, истераше коње, гов 
а излуђивати од радости.{S} Са неколико стране почеле се разносити вести, како се читаве чете к 
ело, поцрнело, помахутило.{S} На једној страни мало је и напукло, али то му ништа сметало -није 
 младића, сакатих, седели су одвојени у страни, на спарушеној трави, и замишљено гледали преда  
Па крене из куће и лагано одгегуца низа страну.</p> <p>Митра и Манда као да се нису делиле.{S}  
им и тек покаткада ако понеки погледа у страну.{S} Нису се престрашили, нико и не жели да изгле 
.{S} Изброје једну пругу па је одвоје у страну; затим изброје другу, трећу.{S} Све разредише у  
шља Симат чупкајући брк и окрећући се у страну да их не гледа. — Доста, доста...</p> <p>Затим о 
азивали на њу и, гадећи се, отпљували у страну.{S} Неки као да нису ни имали другог посла него  
ли и коње и говеда и одвели их далеко у страну.{S} Неки почели одабирати и овце и већ су двојиц 
е хтеде се ни помакнути.{S} Зађе мало у страну и опет се накостреши.</p> <p>Јагода се јави иза  
зви главом, уздахну и измакну се мало у страну.{S} Само да је што даље од њега!</p> <pb n="49"  
ђе.{S} Цугсфирер, бесан, остави пушку у страну, ухвати је и стеже за рамена.{S} Удари једном, д 
ет подвикну неко и немилосно је гурну у страну. — Стоко!</p> <p>Она подиже главу и као да се по 
еликом главом час на једну час на другу страну, Васо безбрижно попева.{S} Пева некакав свој тро 
p> <p>Хитно, не обазирући се ни на коју страну, похита кући. </p> </div> <div type="chapter" xm 
справно, сва се некако накриви на десну страну.{S} Кад гледа, гледа некако поплашено, узверено. 
у биле познате и он им се одмах жељно и страсно предавао.</p> <p>Мартин, немоћан и слаб, са чиб 
инесе крст на уста и поче љубити некако страсно, манито.</p> <p>— Зар се то никако не може опро 
све ми се чини... ко зна... а страх ме, страх.{S} Митре, сестро, кажи за име Исукрстово јесу ли 
p> <p>— А све ми се чини... ко зна... а страх ме, страх.{S} Митре, сестро, кажи за име Исукрсто 
ћен, измучен, ојађен изгубио више сваки страх, те пустио срцу и језику на вољу.{S} Не боји се в 
о, узбеснело.{S} Сад већ нестало сваког страха, престали сви обзири.{S} Људи се весело сусрећу  
крупан зној са чела. — Не знам...{S} Од страха сам изгубио и памет.{S} Гледам шта се ради, па . 
а и жандаре, неки као да се стресоше од страха.{S} Један гласно прогунђа:</p> <p>— Зло, синко,  
 јој привеже.{S} Од губитка крви а и од страха била је бледа и стрепила је.{S} Чинило јој се ка 
тно, хитно сакрива се у кућу.</p> <p>Од страха, од срамоте, од поруге, напослетку се озбиљно ра 
ојао да је не уплаши неугодностима, она страховала да га вриском или кукњавом не раздражи.{S} З 
кревета, уза зид, и, са чудном зебњом и страхом, гледаше га.{S} Мислила је зар да је дошао да р 
} И оба пута опет се враћала, са чудним страхом погледајући на Лаканов креветац као да се боји  
не.{S} Али није могао починути.{S} Јак, страшан смрад у пећини давио га, гушио; вода, која је ц 
а усудише да се окрену према селу.{S} И страшан, поразан узвик раздера застрашену гомилу.{S} Се 
е то главом.... дошао надниосе свиреп и страшан</p> <p>Лакан врисну и поче се бацакати, бранити 
 престрашили, нико и не жели да изгледа страшивица, али израз неке чудне стрепње, бриге ли, уре 
 овди причамо, — муца поплашена Манда и страшиво гледа негде преда се, — а он... може бити...{S 
лике прашке бурмута....{S}И очи очи.... страшне, велике, крваве очи!...{S} Још никад ни у кога  
пире Осећа да неће моћи одолети.{S} Оне страшне очи као да му испијају сву снагу.{S} Гледају га 
трашног палца.{S} Црн, црн, црн, црњи и страшнији од прста судбине !</p> <p>— То су они што их  
њечених, издераних.{S} И неколико нога, страшно дугачких нога, — њој се барем учиниле предуге,  
ла ичега осим тога големог, надувеног и страшног палца.{S} Црн, црн, црн, црњи и страшнији од п 
у неуморно.{S} Изненада, кадидад, Манда стрекне и удари руком по колену,</p> <p>— Сачувај Госпе 
о, треба таоца објесити. .</p> <p>Митра стрекну.{S} Шта је са Симатом?{S} Где је он? ...{S} Је  
они купе.{S} Али сваки час престрављено стрекну, извију се и заблену негде.{S} Као да се боје н 
S} Испод делијски натурене капе на чело стрељају два соколова ока, танки брци повили се па се л 
ога.{S} Остављена, јадна немоћна као да стрепи, боји се и своје сени.{S} Често се изнебушено ос 
итка крви а и од страха била је бледа и стрепила је.{S} Чинило јој се као да ће посрнути, Офици 
задржавају због њих по два по три дана, стрепио је и подрхтавао као да га шаљу на робију.{S} Ка 
згледа страшивица, али израз неке чудне стрепње, бриге ли, урезао им се преко лица и никако да  
2" /> у њих више оне детињске бојазни и стрепње пред старешинама.{S} И њима се отвориле очи. „А 
ма.</p> <p>.{S} Опазив кола са таоцима, стресе се, задрхта.{S} Та ено јој Симата, њезина Симата 
азивши га овако озбиљна и мирна, сва се стресе.{S} И некако радосно, нестрпљиво ухвати попа за  
 Големи трбух као да јој заигра, сва се стресе и некако мукло избаци:</p> <p>— Ух !</p> <p>Избе 
акан још нешто казати.{S} Затим се немо стресе, блекну и брже потрча за овцама. .</p> <p>Кад се 
се приближује, обоје се брзо дигоше.{S} Стресоше мало хаљине, уредише их и весело јој дођоше у  
помене голуба и жандаре, неки као да се стресоше од страха.{S} Један гласно прогунђа:</p> <p>—  
ваљеним вратима и прозорима, рашчупаним стрехама, <pb n="27" /> пробијеним или разваљеним крово 
вија и фијуче, ломећи и крхајући гране, стрехе, димњаке.{S} Каткад се отме и понеки пригушен, м 
меко клепне, а цврчци всело цврче : под стрехом, у трави, у букви, цврче непрекидно.</p> <p>Кас 
олетос вратио кући и спазио Јагоду како стриже овце на авлији, застао је од чуда.{S} Није могао 
чија снажна рука дохвати га за раме.{S} Стрико Петар прикрао му се иза леђа, па га узе за мишиц 
вих смокава и барем две оке ораха.{S} А стрико Петар ће донети и пушку и, сигурно, још једну св 
</p> <p>— Добра вече, мајко!</p> <p>— А стрико!</p> <p>— А Петре!</p> <p>Лакан скочи са кревеца 
вирао?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Је ли и стрико свирао?</p> <p>— Сваку вече.</p> <p>— Ех?...{S}  
мехнувши. <pb n="41" /> Кад је причао о стрику Петру, слушала га пажљивије.{S} А при спомену св 
спијена као светитељка.{S} Поглед јој и строг, и пакостан, и неповерљив.{S} Доња јој се усна не 
ођене читаве чете. <pb n="76" /> Осуде, строге, немилосне осуде сипале се једна за другом свако 
и.{S} Узгред запретише Мартину да ће га строго казнити, ако је од сада пусти да иде куда...</p> 
да је пољуби у руке, али се она отрже и строго, забринуто загледа му се у лице...</p> <p>— Тамн 
</p> <p>Цуксфирер се поглади по бради и строго запита:</p> <p>— А знаш ли да је забрањено држат 
бра Дурутовића, џелата? — запита некако строго, свечано, домаћински.</p> <p>— Да их потражим ?. 
блоге, — нареди доктор вехтеру. — На то строго да се пази.{S} И њему млеко нек се даје.{S} Редо 
је приспео у мостарски затвор, одмах га стрпају у једну ћелију.{S} Они су то, додуше, називали  
кана штапић и сам поче нагонити овце на стругу.{S} Њему нареди нека иде у кућу, да се одмори и  
о.</p> <p>Стигав кући потера овце према струзи, прислони се леђима уз плетер и поче звиждукати. 
их за појас.{S} Извуче из косе неколика струка босиока и задену му их за капу.</p> <p>— Е, лаку 
 <p>— Закитила те, а?</p> <p>Узе му оне струке босиока, омириса и задену за уво.</p> <pb n="10" 
е.{S} Петорица.{S} Умотани у дуге, црне струке, испод којих им провирују врхови пушчаних цеви,  
даше најпре све по кући; затим одбацише струке са себе а пушке положише у крај.{S} Сви некако с 
не од њега.{S} Понека црна греда очајно стрши у вис као нека црна рука која осветнички прети пр 
ва глава, прекривена округом, високо је стршила над осталима.</p> <p>.{S} Опазив кола са таоцим 
ра зној са чела и, ослободив се некако, ступи унутра.{S} Поздрави Мартина који се парио уз ватр 
 одмори и узгред, да што заложи.</p> <p>Ступивши на праг Лакан назва Бога и некако збуњен заста 
ме.</p> <p>— У име закона позивам те да ступиш у војску.{S} Хајде међу војнике.</p> <p>Петар се 
} Три гласа рекоше да „није крив“ а два су тврдила да је „крив“ Већином од једног гласа решен ј 
о комитама.{S} Колико их је?{S} На кога су нападали?{S} Где?{S} Јесу ли могли штогод и упљачкат 
е <hi>храбрих и верних</hi> војника, да су свој живот положили „на пољу части“, борећи се с Тал 
на намести уста онде, где је мислила да су некад Петрова уста била. — Свирате ли овако?</p> <pb 
у прави <hi>царски колачи</hi>, Мора да су војници или официри донели Јагоди.{S} Она, у писму,  
а жали њих, дубоко, искрено.{S} Мора да су добри, јер само добри људи пате.{S} Зажали за њихово 
е, смеју, поздрављају.{S} Познаје се да су задовољни, срећни.{S} И да очекују нешто необично, н 
ну, кућу поново склепали из дасака и да су подигли још неколито таких кућа.{S} Види се да је у  
 сазнала да се Петар губио из куће и да су га трећи дан нашли у брду, где спава; сазнала је кад 
е болести.{S} Кад јој Мартин потврди да су то <hi>њихови</hi> гости, она приступи старој Митри, 
амењен, зачађао комадић сира.{S} Али да су биле изнесене најбираније ђаконије, Митра ни тога не 
неприлике.</p> <p>Кад су Брђани чули да су се и жандари <pb n="117" /> предали, готово нису мог 
 и запретили, да нико не сме причати да су умрли од глади.{S} Ако ко и одсад тако умре, ни за њ 
о <hi>царско брашно</hi>, а и колачи да су прави <hi>царски колачи</hi>, Мора да су војници или 
.{S} И били су некако задовољни, као да су се сами изгрлили и ижљубили.</p> <p>Петар узе од Лак 
а, иду некако лагано, несигурно, као да су недавно изашли из болнице.{S} Ни госпође им не циче  
>Ишли су у нереду, раштркани.{S} Као да су били кивни једно на друго, нису разговарали готово н 
изнебушено гледати у наоколо.{S} Као да су залутале у неки туђи крај, запуштен, заборављен.{S}  
чељад што су се тако стеснила, — као да су се имали где склонити, — и попретили да, у случају к 
но, тврдоглаво.{S} Чинило јој се као да су сва питања неке замке у које би заплела Лакана, — за 
/> Крви, крви, крви!{S} Неки чак као да су полудели.{S} Ужагрили очима као у бунилу.{S} Чини се 
д су спазили војнике, у први мах као да су се забунили.{S} Од велике радости нису знали шта ће. 
 Мирно укочено гледала је преда се када су јој прочитано писмо спустили у крило, узела га међу  
ругу остави њему.</p> <p>Петар и Јагода су вереници.{S} Стари Мргуд, отац Јагодин, удесио је са 
рави с њим.{S} И у другим колима седела су по двојица талаца.{S} Хладни, мирни, озбиљни.{S} Зап 
тедио сам у шпиталу...{S} Ево...{S} Ама су фини...{S} Баш за те...</p> <p>Маши се руком под гла 
и као да и сами осећали своју немоћ, па су ретко и навраћали.{S} И сад су били љубазнији, питом 
да воде донесе.</p> <p>Баба Марија, кад су је напољу питали, одговарала да болест није тако опа 
у, донео воде, подворио је.{S} Сад, кад су је понели, сакрио се за кућу, у једну рушевину од по 
еко.</p> <pb n="81" /> <p>Болесник, кад су говорили о млеку, измахну руком и као да хтеде да пр 
па видите ко се о вама брине“...{S} Кад су погледали, зачудили се сељани.{S} У некој великој, р 
их шака.</p> <p>Преварили су се.{S} Кад су продали стоку и отишли пред магазу газда Микаила, за 
рав и како је заробљен у Србији.{S} Кад су јој читали, она ни узвикнула није, ни ичиjем показал 
 жеђи колико од бриге за унуком.{S} Кад су јој заповедили да изађе, једва је прешла преко прага 
лове.{S} Ни мало их изненадило није кад су угледали Лакана.{S} Били су уверени да ће и он бити  
о и готово није могао да се прибере кад су му писали о томе.{S} Ама зар оно бледуњаво комшинско 
RP19191_C12"> <head>XIII.</head> <p>Кад су жандари повели Лакана, стара Митра их је, поред свих 
уту не би правиле неприлике.</p> <p>Кад су Брђани чули да су се и жандари <pb n="117" /> предал 
сад никога овуд не пропусте.</p> <p>Кад су спазили војнике, у први мах као да су се забунили.{S 
емоћ, па су ретко и навраћали.{S} И сад су били љубазнији, питомији.{S} Кушали и да храбре чеља 
, прикрити се у залеђину?...{S} И какве су им старешине?...{S} Добре или рђаве?...“ Кад би били 
?...{S} Од чега?...{S} Где?...{S} И где су га спратили болесна?{S} Држе ли га још у хапсу или г 
ави руке у крило и обори главу.{S} Сузе су још непрестано текле, али је опет била нешто мирнија 
у у руци и гужвати је....</p> <p>Судије су, обично, биле уверене унапред о кривици свакога Срби 
зирући и извирујући из траве, очекивале су једна другу.{S} Кад их се састану по три по четири т 
им пословима.{S} Што су радиле, гледале су да што брже сврше.{S} Само да им остане што више вре 
рашчупане, прљаве, неуређене, изгледале су такођер као старице.{S} Само десетак петнајест омлађ 
д осталих.{S} По неке од невеста држале су одојчад у нарамку и дојиле, док се друга деца хватал 
 поделили <pb n="64" /> и: раздали коме су они хтели и колико су хтели.{S} Некоји и од сељака,  
 туку, лупају.{S} Десило се први пут те су неки таоци викали и клицали улицом.{S} Морали их заг 
и удари руком по колену. — Ко зна какви су то људи!..{S} Кад их повела на вешала, а они застали 
анити у гробље или изван гробља?{S} Ови су били за то да се сарани иза гробљанског зида, на два 
ао тешко би могао ишта разумети.{S} Сви су говорили шапатом и тек понека реч ако би се омакла г 
о су хтели.{S} Некоји и од сељака, који су имали новаца да „подмажу где треба , добили су.{S} О 
, некако зебла због ових домаћина, који су друге, <hi> царске вере</hi> .{S} Бојала се и за се  
лу додао је и 'по двојицу шуцкора, који су такођер боље познавали људе и прилике.{S} Узгред је  
у и погледа на оне официре-судије, који су седели за једним дугачким столом, прекривеним зелено 
у доктора, сви <hi>болесници </hi> који су шетали и разговарати, нагло се почеше влачити.{S} Бр 
олео.{S} Мало је, додуше, срећника који су оних дана у нашим болницама преболевали опасније бол 
ћи, говоре о њима, о војницима. „Где ли су сада?...{S} Близу или далеко?...{S} Како им је?{S} Ј 
 и била, И онако иста и обељена.{S} Али су на њу некако сви гледали попреко.{S} Бојали се да гл 
у, — јер се бојали швабине казне, — али су, кришом, указивали на њу и, гадећи се, отпљували у с 
овали.{S} Жандарским пријавама веровали су слепо.{S} Зато се расправе и водиле тек онако, ради  
упу.{S} Са најгрубљим претњама, пружали су руке, гурали се, псовали.{S} Чак су и отимали један  
Лепо су видили како им горе куће; знали су да ће наћи само згаришта.{S} Свеједно.{S} Само да до 
Симатом, да буду пријатељи.{S} Измењали су и аманете и уговорили свадбу.{S} Петар се изненадио  
 натраг.{S} Неколицину упорнијих морали су да гурну кундацима.</p> <p>Капетан измахну сабљом и  
 војницима.{S} И, како се прича, остали су победиоци.{S} Освојили две касарне, заробили три маш 
одмажу где треба , добили су.{S} Остали су се морали задовољити овако, са два са три кила, или  
га.{S} Десетак младића, сакатих, седели су одвојени у страни, на спарушеној трави, и замишљено  
дете!...{S} Откако су затворени, видели су како је неколико деце суђено и осуђено.{S} Зашто?{S} 
p> <p>За вечером су сви ћутали.{S} Јели су полагано, отегнуто, као на силу.{S} И као да се боја 
 и погледала их испод ока.</p> <p>Хтели су опет да је испитују, И залуд.{S} Никако не одговара. 
ло није кад су угледали Лакана.{S} Били су уверени да ће и он бити осуђен.{S} А кад им спомене  
ло око њих жандара гат шуцкора.{S} Били су сами.{S} И весели, весели, разуздани готово.{S} Као  
 љубили, обасипали поклонима.{S} И били су некако задовољни, као да су се сами изгрлили и ижљуб 
у толико ни журили а већ трећи дан били су пред селом.{S} Опазив своја брда, своје познато дрве 
и новаца да „подмажу где треба , добили су.{S} Остали су се морали задовољити овако, са два са  
— Газда Пешикан и некакав Турчин добили су право, да је отимају од народа и да плаћају колико о 
ске, тесне, незгодне дрвењаре направили су војници од дасака.{S} Мали. ниски прозорчићи, раскли 
ead>VI.</head> <p>Лакан и Јагода седили су на клупи пред кућом и разговарали.{S} Лакан је увера 
И ја то све дадем свијету и.... хвалили су ме.</p> <p>— А сагријеши ли с њиме, јаднице?</p> <p> 
 ће се зар смирити и опаметити, мислили су.{S} Без јела, без пића, попустиће, омекшати.{S} Прок 
ви врате празних шака.</p> <p>Преварили су се.{S} Кад су продали стоку и отишли пред магазу газ 
порно!...</p> <p>Након три дана пустили су је.{S} Била је бледа, слаба, изнемогла.{S} Не толико 
ишли пред магазу газда Микаила, затекли су га управо како товари жито на омања колица и шаље не 
вонарима не звоне и не клепећу, затисли су их травом.{S} Комшинице <pb n="21" /> не излазе пред 
и покоја прегршт брашна.{S} Додуше чули су да ни у Требињу нема брашна; ако га и има да је прик 
едно.{S} Знојави. уморни, прашњави ишли су у нереду и, вечито љутити, насрћали на свакога, на ч 
 дотле док се могне држати.</p> <p>Ишли су у нереду, раштркани.{S} Као да су били кивни једно н 
тра благо и помилова је по коси. — Мени су дигли двојицу ...{S} Све ће бити како је Бог наредио 
— Нема помоћи од кукњаве...{S} А и мени су убили сина...{S} Мога убише што је био бунтовник а т 
опомене сад би дошло до тучњаве.{S} Они су сад господари у својој кући.{S} Ово су њихове улице, 
одмах га стрпају у једну ћелију.{S} Они су то, додуше, називали собом и ако ни по чему није сли 
Петар је зачуђено погледа.</p> <p>— Они су крвници Симатови А ти треба да Симата осветиш Нико д 
не, деца, острвљени, узбешњели, немирни су, узбуђени, нестрпљиви. <pb n="37" /> Крви, крви, крв 
.{S} Свак мисли да је јунак.{S} И бесни су ради тога, осиљени.{S} Вриштећи бесомучно, разуздано 
ица швапске господе забринута.{S} Сетни су, тужни, невесели.{S} Не заплећу ногама, не звече саб 
 побринули за свој залогај ?{S} Жандари су обишли и дрвењаре, изгрдили чељад што су се тако сте 
рила и обојица умрли.{S} Додуше жандари су дошли и запретили, да нико не сме причати да су умрл 
> <p>Настаде смејање, граја.{S} Шуцкори су веровали да је стара мало луцкаста и одговор им се у 
то је бранио свог петла.</p> <p>Шуцкори су слободније пролазили кроз село, свраћали у куће, хар 
и лако га помилова по образу. — Доктори су наредили да ти се сваки сахат мијењају облоги....{S} 
ик раздера застрашену гомилу.{S} Сељаци су својим очима гледали како им горе куће, читаво село  
, бесно и све као пијано.</p> <p>Сељаци су оставили домове и отишли у варош, да својим очима ви 
а, бела, болничка хлебића.{S} Болесници су сваки дан добијали по два.{S} Лакан је добро знао да 
али су руке, гурали се, псовали.{S} Чак су и отимали један другом из рука, испред уста.</p> <p> 
корпу од шибља и да извезе штап.{S} Чак су замећали и неке игре које му нису биле познате и он  
о да се препуцава на оближњем брду, док су, у истину, сви нападаји били још доста далеко.{S} По 
другом из рука, испред уста.</p> <p>Док су једни харали по Мргудовој кући, други се размилели п 
ија и, некако, подмлађена.</p> <p>— Чим су жандари омекшали, зло је по царевину. — Бог почео и  
римаче софри. — Ходи!</p> <p>За вечером су сви ћутали.{S} Јели су полагано, отегнуто, као на си 
узимљу за њих, за сиротињу.{S} Неки дан су им то и показали, на једној забави. „Ево да видите к 
 су сад господари у својој кући.{S} Ово су њихове улице, нису <hi>царске</hi> и они слободно мо 
 се стидила какав терет носе.{S} Готово су трчали под носилима, гунђајући и псујући.</p> <p>Ник 
 као да нису ни имали другог посла него су по пола дана наизменце обилазили око куће и пазили д 
ти.{S} Жене сад изгледају вредније него су икада биле.{S} Непрестано перу рубље, вешају, разгрћ 
рема пропасти босанских жандара Јер ако су они клонули, клонуто је све.{S} Брђанин се више не б 
стојанствено гледао по светини.{S} Како су му сви ситни !..{S} Једино би да види кога од познан 
и да се јави сељанима.{S} Оно им — како су говорили. — опојело, крстило, венчало дедове, очеве, 
умро отац у Араду, а одмах описује како су војници њезину, Митрину, кућу поново склепали из дас 
о њему!</p> <p>Једнога дана казаше како су у близини села нашли убијена војника.{S} Ко га је уб 
или, богорадили, узалуд напомињали како су они од <hi>царске вјере</hi> а нису бунтовници.{S} Ж 
е своју...</p> <p>Сад као да осети како су јој клетве узалудне.{S} У прсима осети прободе, осет 
те!....{S} Још једно дете!...{S} Откако су затворени, видели су како је неколико деце суђено и  
су се пута Јуре и Ивица потукли, колико су добили гроша као тркачи за однесене трке; колико се  
сто тако Митра је била извешћена колико су се пута Јуре и Ивица потукли, колико су добили гроша 
> и: раздали коме су они хтели и колико су хтели.{S} Некоји и од сељака, који су имали новаца д 
же?</p> <p>— Читаво село говори.{S} Ено су дошли и ђендари.</p> <p>Манда стаде на кућна врата,  
 си спала!</p> <p>Сутрадан, рано, звоно су однели из села.</p> </div> <div type="chapter"> <hea 
саранити?{S} К’о живину...</p> <p>Звоно су још у вече скинули са звонека и наместили пред цркве 
у букви, цврче непрекидно.</p> <p>Касно су се разишли.{S} И све један по један.{S} Најпре се ис 
е се подмладило, све оздравило.{S} Лепо су видили како им горе куће; знали су да ће наћи само з 
љени жандарима.{S} Нису повезани.{S} То су војници, које да „бране отаџбину...{S} Ко би још и њ 
тога да се објесе петорица наших.{S} То су таоци.{S} Ко гођ учини какво зло, ђе било да било, т 
трашнији од прста судбине !</p> <p>— То су они што их јуче објесише, — похита Ибро да јој проту 
а и није знала шта да рекне.{S} Па и то су <hi>царски</hi> хлебови, прави <hi>царски</hi> хлебо 
 кришом, ако би се погледали.{S} И зато су обоје излевали своју милошту на малог Лаку.{S} Грлил 
о ми их он може узети...</p> <p>— А ето су узели, — опет ће Мартин упорно и отпусти два дима... 
дно се бринула о свим пословима.{S} Што су радиле, гледале су да што брже сврше.{S} Само да им  
по некад прође један од оних сељака што су некад служили у жандарима и што су још и сад у милос 
етну.{S} Као да им је цео свет крив што су их отргли од кућа и што их овуда гоне.</p> <p>Официр 
у обишли и дрвењаре, изгрдили чељад што су се тако стеснила, — као да су се имали где склонити, 
реда се.{S} Изгледа као да се стиде што су остали сами са женскадијом.{S} Ни један не сме да по 
 што су некад служили у жандарима и што су још и сад у милости код жандара.{S} Па и они као да  
одазове и не погледају га.</p> <p>Пошто су прозвали, почеше да броје.{S} Почну с једног краја п 
оја чета и где је ко коју видео.{S} Већ су имали неке окршаје и са жандарима и са војницима.{S} 
.{S} Неки почели одабирати и овце и већ су двојица тројица некако загледали Лаканова Гарана.{S} 
гледом, врте главом, осветнички шкргућу субима.{S} И дошла чисто као авет.{S} Мршава, испијена, 
трне и затеже некако...{S} А уста сува, сува, вавек сува.{S} Ма колик квасио никад их наквасити 
оли и трне и затеже некако...{S} А уста сува, сува, вавек сува.{S} Ма колик квасио никад их нак 
е некако...{S} А уста сува, сува, вавек сува.{S} Ма колик квасио никад их наквасити.</p> <p>Там 
 кад се врати, донети најмање једну оку сувих смокава и барем две оке ораха.{S} А стрико Петар  
ења...“ Пашчад!</p> <p>Осетивши да се и сувише заговорио, придиже се, узе јаја и кокоши и, не п 
ћ с миром преспавају.{S} Имаће и тако и сувише времена да кукају и јадикују.</p> <p>Читаву ноћ  
е другу голуба, лагано напуни пушку, па суво одсече:</p> <p>— У име закона ти си ухапшен.{S} По 
 кукала да ме не гоне, — одговори Митра суво, и слободно му погледа у очи.</p> <p>Настаде смеја 
— Хи ...</p> <p>Лакан се мало замисли и суво избаци:</p> <p>— Није то за те...</p> <p>— Па ти ј 
<p>— Јеси ли се уморио? — запита некако суво, преко рамена.</p> <p>— Нисам.</p> <p>— А јесу ли  
 Ето, — тихо проговори Митра и мршавом, сувом руком показа на мехове с кајмаком и маслом.</p> < 
 оче!</p> <p>И брзо, брзо уграби његову суву руку коју је спустио на креветац и пољуби је.</p>  
!</p> <p>Тачно у осам сати одвели га на суд.{S} Тројица војника са пуним пушкама пратили га кро 
</p> <pb n="75" /> <p>— Но данас ћеш на суд, — рече. — Не помаже претварање.{S} До два дана ћем 
она ти си ухапшен.{S} Послаћемо те пред суд, у Мостар.</p> <p>Митра, која је стајала крај врата 
вици свакога Србина, који је дошао пред суд.{S} Ма како чудна и немогућа била пријава, они јој  
ти, тражити.</p> <p>— Ево ти позивке са суда, — рече некако невесело. -— И теби, и Јагоди и гот 
рн, црн, црн, црњи и страшнији од прста судбине !</p> <p>— То су они што их јуче објесише, — по 
 судити'?....“</p> <p>Сад, ево, хоће да суде и деци и тицама.{S} Ако жандари не лажу.{S} А зашт 
..{S} Отиђи и опрости!</p> <p>— Бог нек суди и опрашта! — мирно одговори Митра, па опет прихват 
ојника, показао бих ти како се за језик суди.</p> <p>Опазивши у сандуку голуба брзо му Притрча. 
се лењо окрену и погледа на оне официре-судије, који су седели за једним дугачким столом, прекр 
ати капу у руци и гужвати је....</p> <p>Судије су, обично, биле уверене унапред о кривици свако 
 младачки окрену, дохвати из серђена са судима овећи чанак и сву вечеру сручи у њега.{S} Нађе и 
о скупља, стиска....</p> <p>— Закони ће судити свакоме, — опет ће Петар, желећи да јој растумач 
нуо руком и казао: „ђеци и тицама ко ће судити'?....“</p> <p>Сад, ево, хоће да суде и деци и ти 
ли га кроз чаршију и допратили право до суднице.{S} Он, скинув капу и прешав преко прага, некак 
рану.{S} Све магазине, бараке, болнице, судове.{S} А ови хоће да иду, одмах да иду.{S} Само мол 
преметачини</hi>, о некаквим <hi>преким судовима</hi>, <hi>вешалима</hi>.{S} И било му чудно шт 
е.{S} Лаже.{S} Сјутра му је расправа на суду, па би да одгоди....</p> <p>Војник се врати па опе 
 <p>— А што ћу му ја У....{S} Ако му је суђено да умре, умријеће.</p> <p>А Лакан је, као за ина 
ворени, видели су како је неколико деце суђено и осуђено.{S} Зашто?{S} За чисто детиње послове. 
а низ један спуштени брк омакне по која суза.{S} Манда се готово препаде кад се, напослетку, ок 
 би чули.{S} И, за чудо ни једна једина суза да јој се отисне низ мршаве, наборане образе.{S} Н 
гологлава, без прекривача.{S} Прљава од суза, бледа, са помученим очима које гле дају некако не 
{S} Сави руке у крило и обори главу.{S} Сузе су још непрестано текле, али је опет била нешто ми 
ало, свима се јутрос зацрнило.{S} И све сузе као да се слевају у прса јаднога Матише. запљускуј 
саге се да је пољуби у чело, две крупне сузе потекоше му низ старачке образе.{S} Али као да се  
и пут у четири године облише је обилате сузе <pb n="122" /> као пролетња дажда....{S} И она је  
 и дојиле, док се друга деца хватала за сукњу или се ваљала у прашини, крај нога.{S} Десетак мл 
ти.</p> <p>У Мартиновој кући жестоко се сукобише са Мандом.{S} Стара, чисмена домаћица као да с 
> <p>— Само вам се молим, да не убијете Сулагу Челебију ни Циганина Ибра Дурушовића, — замоли М 
> <p>— А зар најприје нећеш изтражити и Суљагу Челебију и Ибра Дурутовића, џелата? — запита нек 
ника и, с друге стране, лако звиждукање суманитог Турчина.</p> <pb n="79" /> <p>— Ај, ај мали ? 
али га баш зато што је мали, да је мање сумњив.{S} Да <pb n="78" /> није тако млад. предложио б 
з прсте.{S} Додаде како је мали и иначе сумњив.{S} Читаво време немиран је, црвен у лицу, некак 
од сванућа дигао се изломљен, сатрвен и суморан.{S} Није, по обичају, звао ни жену ни невесту д 
ао и помешао се међу њих.{S} Сви некако суморни, озбиљни.{S} Ватра на огњишту прашти, пуцкара;  
арце.</p> <p>Читав дан пекли се тако на сунцу и чекали.{S} И они најснажнији раслабили се од вр 
Кита гиздавих, црвених фесова гори им у сунцу као голем бокор расцветаних макова; широки, шарен 
рава и читава јата гуштерица веру се' и сунчају.{S} Гдегде се види још понеки заостали кров; уп 
 стотине да опреме некуда у Маџарску, у сургунлук.{S} Све старце, онаке к'о Мргуд, и болеснике  
и рђав човек.{S} Није био ни љубааан ни суров.{S} Госте је премерио једним дугим погледом и. не 
што ће бити с њиме?...{S} Куд ће га ови сурови људи гонити, како га кињити?..{S} Дете, па ни ње 
есретним бескућницима.</p> <p>Ма колико сурови и свирепи били, шуцкори нису имали срца да јадни 
но их удари обе, гурну Лакана у ребра и сурово избаци:</p> <p>— Иди!</p> <p>Лакан је, са оборен 
о грабљиве звери: неби ли кога спазили, сусрели.{S} Ко био да био, само да одмах могу на њему д 
</p> <p>При улазу у Требиње први јој је сусрет био врло неугодан.{S} Ибро Рашидовић, бекрија, к 
даље.{S} Као да му не беше криво што је сусрет са Јагодом био тако кратак.{S} Готово му додијал 
се приближила кући.{S} Манда јој пође у сусрет, узе је под руку и поможе да се дочепа огњишта.< 
ешкају кад опазише своје.{S} Потрчаше у сусрет једни другима, загрлише се.{S} Настаде љубљење,  
аљине, уредише их и весело јој дођоше у сусрет.{S} Обоје зарумењени, срећни.{S} Смејући се и та 
 кратак.{S} Готово му додијали ти чести сусрети.{S} Свако вече, непрестано, ти досадни пољупци, 
а улицама не може готово ни једна да се сусретне: прозори им затворени.{S} Шта је то с њима?{S} 
рестрављена деца, бежећи безобзирце.{S} Сусретну ли кога узверено врисну, одскоче и беже даље.{ 
и са чудном злобом гледају свакога кога сусретну.{S} Као да им је цео свет крив што су их отргл 
> <p>Није ишла ни пун сат, а жандари је сусретоше и зауставише.{S} Није им могла побећи нити се 
 да га боље сагледа.{S} И погледи им се сусретоше.{S} Дубоко се упи један у другога; упише, упи 
 престали сви обзири.{S} Људи се весело сусрећу и честитају један другоме, грле се, љубе, плачу 
се како поплашено довикује једна другој сусрећући се. — Ево их!..{S} Ево!..{S} Пред селом!..</p 
мало и да га пошаље куда.{S} Па опет се сустегну.{S} Шта би јој то користило?{S} И зар би могла 
о хоће, то је њезина воља....{S} Макар, сутра сама и гладовала, већерас ће с њима пировати. </p 
S} Турну га под једно сандуче, наумивши сутра да му начини кавез.{S} Затим скиде празну торбу с 
да дођу овде, у њезину кућу.{S} Ако је, сутрадан, ради тога и обесе, неће зажалити..{S} Први ос 
Није је могло утешити ни писмо, које је сутрадан, уз омањи пакетић са брашном и колачима, добил 
на царевино, на што ли си спала!</p> <p>Сутрадан, рано, звоно су однели из села.</p> </div> <di 
да заиште. <pb n="18" /> Узалуд се грло суши и ноге поклецавају.{S} Та и кад би стали умирати,  
ло, тражила, корења.{S} Затим је прала, сушила и, заједно са Мандом, кувала и готовила.{S} Доче 
дино што се стари Мргуд љутио кад му се сушило жито.{S} Па и он би, напослетку, одмахнуо руком  
ебетима, леже двоје болесника.{S} Једно сушичаво дете, слабо, испијено, и једна малаксала жена, 
кола са таоцима, стресе се, задрхта.{S} Та ено јој Симата, њезина Симата тамо.{S} Ено га у друг 
на царевину и на главне цареве људе.{S} Та и он је службеник.{S} И њега, можебити, зову зликовц 
 проклиње силеџије који их одвукоше.{S} Та зар непријатељ није исти, заједнички?{S} Грозни, сви 
 омањи чешаљ и зачешљавајући перчин.{S} Та нисмо ни ми празних тораба.</p> <p>Донесе се ракија, 
луд се грло суши и ноге поклецавају.{S} Та и кад би стали умирати, ни онда се нико на њих смило 
а, да га саветује?{S} Како би могла?{S} Та није он дете, није Петар.{S} Петра је и сада сматрал 
} Каткада, без икаква узрока, немилосно та гурне ногом, или га <pb n="74" /> стиснутом шаком бу 
а, које ће гонити.{S} Котлове, тепсије, таве, ибрике, чак и звекире с понеких врата, Узалуд сељ 
носу, — прашак; ако те и зуб заболи — и тад прашак!..{S} И њезин Лакан да остане у рукама таких 
 не питајући за дозволу, седе на њу.{S} Тада опази, са две стране стола још двојицу официра как 
тане што више времена за разговор.{S} А тада лепо скувају каву, седну једна уз другу и, испијај 
р је велики, а Лакан је мали.</p> <p>Од тада сваки дан ишла је по селу од куће до куће.{S} Пита 
.{S} Кад их се састану по три по четири тада крену.</p> <p>При улазу у село почеше застајати и  
амигну и показа на кола.</p> <p>— Хееј. тазе ђубрета!... — весело подвикну и опет запуца бичем. 
е хране....</p> <p>Ко је могао да чека, тај је и чекао.{S} Ишао, копао корење, чупао траву ако  
ехрањивао се.{S} Ко није могао да чека, тај је умирао.{S} И гробље се пунило, пунило непрестано 
и ? запита, затим, промукло. — То ли је тај гријех без опроштаја.... <pb n="109" /></p> <p>— Бо 
 да ће јој баш ти људи донети слободу и тај њезин недостижни „дан освете“.{S} И као да би ове н 
што није гледала <pb n="34" /> колико у тај палац.{S} И кашње, од читаве слике, слабо се сећала 
мах да ће имати неких непријатности.{S} Такви снови не слуте добро.{S} А ето, данас, дошао му и 
, крваве очи!...{S} Још никад ни у кога таке очи видео није...{S} Никад?...{S} Не зна....{S} А  
е...видео је у газде Пешикана....{S} Он таки изгледа Он је то главом.... дошао надниосе свиреп  
!..{S} И њезин Лакан да остане у рукама таких људи!..{S} Да га баба и не види и не омилује боле 
 из дасака и да су подигли још неколито таких кућа.{S} Види се да је у некакву дослуку с њима.{ 
S} Изгледало је као да негде зуји чела, тако му глас ситан и утањен.{S} А кад јој дрхтавом руко 
сврши!....{S} И како пролази мимо куће, тако оставља за собом лелек, нарицање.{S} Читаво село п 
p> <p>— Ништа...</p> <p>— А ја често... тако... гледам крв и људе у крви...{S} Чујем и како јау 
ко чини зла, не смијеш га волити....{S} Тако је данас.</p> <p>Јагода одиже крст и рече мекше:</ 
 се, готово претрча до своје куће...{S} Тако и остали.</p> <p>Симат их испрати до врата, поздра 
 и њу би намах пригушили, поклопили.{S} Тако је само чуо о некој <hi>преметачини</hi>, о некакв 
2" /> <p>Лакан потврди главом.</p> <p>— Тако.</p> <p>Опазивши стару како се приближује, обоје с 
глади браду и настави мирније:</p> <p>— Тако се почеше разболевати један по један.{S} Узме га в 
послетку, окрену према њему и угледа га тако ...{S} Шта ће бити од њега?..{S} Јуре му био десна 
еђује се ето господска вечера.{S} Митра тако хоће, то је њезина воља....{S} Макар, сутра сама и 
 има своје болове, своје муке.{S} Ништа тако не може зближити људе као патња.{S} Готово за час  
да су умрли од глади.{S} Ако ко и одсад тако умре, ни за њега се не сме рећи да је умро од глад 
ош ни у кога видео није.{S} Зар се може тако променити, пролепшати ?{S} Чим га спазила, побегла 
е мање сумњив.{S} Да <pb n="78" /> није тако млад. предложио би смртну казну, а овако.....</p>  
апољу питали, одговарала да болест није тако опасна.{S} Тврдила Је поуздано да ће се Јагода бар 
рде и ударце.</p> <p>Читав дан пекли се тако на сунцу и чекали.{S} И они најснажнији раслабили  
ли и дрвењаре, изгрдили чељад што су се тако стеснила, — као да су се имали где склонити, — и п 
 жив!....</p> <p>— Ћути!{S} Не говорите тако гласно! — дрекну из прикрајка стражар, којега Лака 
иљубили један уз другога, обгрлили се и тако још шантуцају.{S} Онај што је натоварио болесно де 
 ову ноћ с миром преспавају.{S} Имаће и тако и сувише времена да кукају и јадикују.</p> <p>Чита 
 на крај села.{S} И чинило јој се да би тако ишла дан и ноћ а да се не умори.{S} Само да се не  
го прича о њима, о таоцима.{S} Ваљда би тако сазнала штогод и за Симата.</p> <pb n="35" /> <p>П 
ачи, да је увери. — У српској је држави тако...{S} А ја сам доста убијао...{S} Треба и да почин 
естано.{S} Још мало па Јагода неће бити тако удаљена од својих комшија.</p> <p>Негде у то доба  
се голубу за ногу....{S} Зар ниси и сам тако радио?...{S} Еј, еј!...{S} Колико си писама добио, 
беше криво што је сусрет са Јагодом био тако кратак.{S} Готово му додијали ти чести сусрети.{S} 
 све и о Јагоди и о веридби им.{S} Исто тако Митра је била извешћена колико су се пута Јуре и И 
је стигао у село.</p> <p>Седе и причају тако једна другој, причају неуморно.{S} Изненада, кадид 
смо, као да би да се увери: пише ли баш тако,.. — Одмах...</p> <p>— И треба, и треба, — искеси  
ојој кући.{S} Намерила се на чељад која такођер има своје болове, своје муке.{S} Ништа тако не  
чупане, прљаве, неуређене, изгледале су такођер као старице.{S} Само десетак петнајест омлађих  
додао је и 'по двојицу шуцкора, који су такођер боље познавали људе и прилике.{S} Узгред је паж 
о да се још устручавала.{S} Гледала је, такорсе, да се није што заборавило, је ли све намирено? 
сто и педесет круна.{S} Ко зна.{S} Може такса и поскупити, а дијете треба да откупљује главу, У 
ајмање сто круна...{S} То је, бива, к'о такса.</p> <p>— И треба и треба, — брзо дочека Манда и  
аче Лакану, узе га у наручја и одиже од тала.</p> <p>— Лако мој!{S} Лакане, јеси ли се уморио?< 
етине занија се и крену за поворком.{S} Талас занесе и старицу, <pb n="39" /> те је морала да с 
 прокуне на данашњи дан?</p> <p>Огромни талас светине занија се и крену за поворком.{S} Талас з 
; док се широке, црне чакшире неспретно таласају и заплећу око нога, те из даљега изгледа као д 
 са Симатом?{S} Где је он? ...{S} Је ли талац или ...{S} Савлада се и не хтеде да запита Крсту. 
 И у другим колима седела су по двојица талаца.{S} Хладни, мирни, озбиљни.{S} Запалили цигаре и 
т положили „на пољу части“, борећи се с Талијанима.</p> <p>Кнез Матиша разгледао је карте једну 
ринуто загледа му се у лице...</p> <p>— Тамница те испила...{S} Изнемого си.</p> <p>— Од болест 
мничару.</p> <p>— Мора радити! — повика тамничар бесно. — Иначе неће јести.</p> <p>— Не може.</ 
данас не смије дати да једе, — заповеди тамничар опоро.</p> <p>Кад се пробудио, болела га глава 
колик квасио никад их наквасити.</p> <p>Тамничар, навративши се, погледа некако попреко.</p> <p 
вуче некаква колица, да превози ђубре у тамничареву башту, да чисти камење из ње.{S} Војник, ко 
вери се да „нешто има, те оде и пријави тамничару.</p> <p>— Мора радити! — повика тамничар бесн 
артин и уздише. — Али тамо још горе.{S} Тамо намијенили два вагона жита за котар, па она банда  
анке.{S} И као да му Манда крива што га тамо чекају толике непријатности, почне да јој предбацу 
е.{S} Испребијаше и <pb n="116" /> њега тамо, код Ћабе, па му све кости поломљене.{S} Још само  
с?...{S} А што ће он у хапсу?..{S} Нема тамо ни простирке, ни покривача, ин ништа...{S} Само не 
ј из Мађарске донијети огледало.{S} Има тамо пуно огледала.</p> </div> <pb n="45" /> <div type= 
та.{S} Та ено јој Симата, њезина Симата тамо.{S} Ено га у другим колима са неким мрким, космати 
где у зору, рано, оштар врисак проби се тамо у дно села, кроз хладан ваздух, разли се изнад кук 
пет се осмехну на њих.</p> <p>— Хајдете тамо па се забавите, — рече им мекше. — А мене оставите 
ласно јаукну.{S} Сви зачуђено погледаше тамо.{S} И као да се питају; а ко га удари?{S} Митра је 
S} Али се ипак надали.{S} Имају, зар, и тамо људи душу и верују у Бога.{S} Ваљда ће се смиловат 
р да се боље увери, попипа се по џепу и тамо напипа све прашкове.</p> <p>— А млеко?</p> <p>— И  
више упорна, на силу је одвуче у кућу и тамо закључа у собу.</p> <p>Крај цркве као да се беше с 
улиње, — јада се Мартин и уздише. — Али тамо још горе.{S} Тамо намијенили два вагона жита за ко 
о ни од придошлица не смеде да се упути тамо.{S} Нико није-питао: зашто?...{S} Задовољавали се  
S} А по средини цесте, једна за другим, тандрчу троја обична, теретна кола.{S} У првима, на про 
тају.{S} Затим се разли као нека магла. танка провидна магла и као да хиљадама свећица трепере  
 у крају, а они испијају вино из финих, танках чаша и наздрављају једни другима....{S} Велике р 
, молим ти се, — прогунђа он љубећи јој танке, мршаве прсте и чврсто их стискајући. — Све за об 
капе на чело стрељају два соколова ока, танки брци повили се па се лепршају, а доња усна некако 
еше се спуштати у село.{S} Напред млад, танушан официр, плав, буцмаст, са малим, уфитиљеним брч 
ед црквени праг, да преноћи.{S} Малено, танушно, остарело, поцрнело, помахутило.{S} На једној с 
ти.</p> <p>Кад се приближише вешалишту, таоца изведоше из кола и војници начинив један огроман  
учини какво зло, ђе било да било, треба таоца објесити. .</p> <p>Митра стрекну.{S} Шта је са Си 
а Мађарску или га гурнули у те проклете таоце?{S} А и кад је пошао ништа није ни понео са собом 
{S} Неки затворени јер им газду дигну у таоце или у прогонство, па нема ко да ради; неке се опе 
ље и запали цигар. — Отишао официр међу таоце и лијепо рекао : „Сјутра ћемо шесторицу објесити. 
вље и запали цигар — Отишао официр међу таоце и лијепо рекао „Сјутра ћемо шесторицу објесити.{S 
упају.{S} Десило се први пут те су неки таоци викали и клицали улицом.{S} Морали их заглушивати 
а да се објесе петорица наших.{S} То су таоци.{S} Ко гођ учини какво зло, ђе било да било, треб 
ад осталима.</p> <p>.{S} Опазив кола са таоцима, стресе се, задрхта.{S} Та ено јој Симата, њези 
ла би да јој неко много прича о њима, о таоцима.{S} Ваљда би тако сазнала штогод и за Симата.</ 
оје зарумењени, срећни.{S} Смејући се и тапшући рукама, опколише је са обе стране.</p> <p>— Доб 
о помогне.{S} Једним скоком удаљи се од тараба и брзо, хитно, готово трком поче да иде од куће  
и. и, не смејући да уђе у авлију, преко тараба пружи карту.</p> <p>— Ето....</p> <p>— Шта је ?  
ви згажени, плетери покрхани, уништени, тарабе се искривиле, полегле.</p> <p>Неке жене као да с 
а дана ћемо те објесити, лопове!</p> <p>Тачно у осам сати одвели га на суд.{S} Тројица војника  
..{S} Мога убише што је био бунтовник а твога убише што је био вјеран?...{S} Ко ће зликовцима у 
е речи, благо је прекори:</p> <p>— Због твога језика, Манде, главу ћеш изгубити.</p> <p>Сад, ка 
рече достојанствено:</p> <p>— А теби ће твој из Мађарске донијети огледало.{S} Има тамо пуно ог 
тавој кући чувала се још само два мала, тврда комадића хлеба, — узмешан кукуруз са ресом од лес 
говарала да болест није тако опасна.{S} Тврдила Је поуздано да ће се Јагода барем кроз три неде 
ри гласа рекоше да „није крив“ а два су тврдила да је „крив“ Већином од једног гласа решен је.< 
и поче јадиковати:</p> <p>— Тврдица је, тврдица је, сестро...{S} Не да, па не да...{S} Ето си в 
анда главом и поче јадиковати:</p> <p>— Тврдица је, тврдица је, сестро...{S} Не да, па не да... 
е није одговорила.{S} Шутела је упорно, тврдоглаво.{S} Чинило јој се као да су сва питања неке  
а, одмерено ударање старачких штапова о тврду цесту.{S} И непрестано јечање, стењање, проклињањ 
 неспретно таласају и заплећу око нога, те из даљега изгледа као да људи и не корачају него с н 
ик, напослетку, увери се да „нешто има, те оде и пријави тамничару.</p> <p>— Мора радити! — пов 
на и однела му понуда — те мало дувана, те коју кокош, те неколико јаја.{S} Постарала би се мај 
hi> .{S} Бојала се и за се и за Лакана, те га је двапут кришом прекрстила.{S} А сад се, готово  
од каве, Манде...{S} Дај ти да се руча, те да што боље окусе.{S} Што је Бог дао.</p> <p>Манда п 
-— да прода своје тешке, сребрене токе, те да и Јури опреми коју пару.{S} Додуше недавно му је  
.{S} Одлучила је да сама иде у Требиње, те да сазна: шта је са Симатом?{S} Није ли и он одређен 
му скрене пажњу на крупљу и јачу ствар, те да га од ове намере одврати.</p> <p>Пошто острани Ла 
и им, лагали: те стићи ће брашно данас, те стићи ће сјутра.{S} А брашна нема па нема.{S} Додуше 
мучен, ојађен изгубио више сваки страх, те пустио срцу и језику на вољу.{S} Не боји се више ни  
понуда — те мало дувана, те коју кокош, те неколико јаја.{S} Постарала би се мајка да јој се ол 
/hi> кила брашна.{S} Лагали им, лагали: те стићи ће брашно данас, те стићи ће сјутра.{S} А браш 
} Талас занесе и старицу, <pb n="39" /> те је морала да се миче, да креће куд и не мисли.{S} Чи 
и мајка и капетана и однела му понуда — те мало дувана, те коју кокош, те неколико јаја.{S} Пос 
ам дош’о на какву дугу сједницу Само да те видим.</p> <p>— Фала ти, оче!</p> <p>И брзо, брзо уг 
исли и суво избаци:</p> <p>— Није то за те...</p> <p>— Па ти је и немаш, — дочека Јагода као ру 
.{S} Ево...{S} Ама су фини...{S} Баш за те...</p> <p>Маши се руком под главу и извади два мала, 
иђео?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Закитила те, а?</p> <p>Узе му оне струке босиока, омириса и заде 
и од лањске године откако му мати умрла те остао сироче.{S} Ретко кад и да се осмехнуо на њега. 
агледа му се у лице...</p> <p>— Тамница те испила...{S} Изнемого си.</p> <p>— Од болести, бако. 
 </p> <p>— Благослови оче!</p> <p>— Бог те благословио, синко.</p> <p>— Здраво нам била Симатов 
и:</p> <p>— Што ти, стара, не кукаш кад те гоне?</p> <p>— Ја бих кукала да ме не гоне, — одгово 
ране вуне.{S} Мантију прикупио око себе те му се некако саплела око нога; само непослушни, дуги 
цаше на војнике.{S} Једни рашириле руке те почели да грде и љубе кога год ухвате.{S} Неки лове  
ар.{S} Петра је и сада сматрала за дете те га и корила за сваку ситницу...{S} Једино ако би Сим 
осматрају.{S} Њихови га погледи збунише те обори главу.{S} Нагло Поче окретати капу у руци и гу 
p>— Несретни мој, Симате!{S} Данаске ли те мајка изгуби!</p> <p>Зарони лице у прегачу, сакри га 
<p>— Е, лаку ти ноћ, Лако!...{S} Анђели те чували!</p> <p>Па се измакну и опет је нестаде негде 
 сахат мијењају облоги....{S} А вектери те обмотали само једним облогом....{S} И фала Богу!,... 
 тек сада опазио да му попустили опанци те хоће да их притегне.{S} Узбешњени шуцкори почеше да  
— Ево ме.</p> <p>— У име закона позивам те да ступиш у војску.{S} Хајде међу војнике.</p> <p>Пе 
p> <p>— Велике ли јаде дочекасмо, фалим те Боже !</p> <p>— Даће Бог биће и добро, — поносно одг 
 вратио.{S} Доктор је управо саручковао те није имао кад да мисли на болесника.{S} Слегао је ми 
бацује да ропће.{S} Вели да јој додијао те жели да га се куртарише.{S} Док је био млад, здрав,  
 Је ли ме поздравио.</p> <p>— Поздравио те.</p> <p>— А кад ће доћи?{S} Кад ће га пушћати?</p> < 
ма.{S} Ако те боли глава, — прашак; ако те протискује, — прашак; ако ти сева у носу, — прашак;  
ашак; ако ти сева у носу, — прашак; ако те и зуб заболи — и тад прашак!..{S} И њезин Лакан да о 
 напослетку — заспу те прашцима.{S} Ако те боли глава, — прашак; ако те протискује, — прашак; а 
ицала се, уклањала.{S} Некако се десило те је догурали до на крај тротоара, на узвишење неко.{S 
 помаже претварање.{S} До два дана ћемо те објесити, лопове!</p> <p>Тачно у осам сати одвели га 
 име закона ти си ухапшен.{S} Послаћемо те пред суд, у Мостар.</p> <p>Митра, која је стајала кр 
а!..{S} Симате, црна срећо моја!{S} Зар те мајка више никад виђет неће?{S} Зар те никад подвори 
} Што си толико иза других ?....{S} Зар те није стид?</p> <p>Гаран застаде, окрену главу и погл 
 те мајка више никад виђет неће?{S} Зар те никад подворити неће?{S} Зар нам душманин јачи и од  
ано туку, лупају.{S} Десило се први пут те су неки таоци викали и клицали улицом.{S} Морали их  
он одређен за Мађарску или га гурнули у те проклете таоце?{S} А и кад је пошао ништа није ни по 
ести.{S} Али ето он се могао убрајати у те срећнике.{S} Шта више рекоше му, да може одмах да ид 
, обилазе, питају и, напослетку — заспу те прашцима.{S} Ако те боли глава, — прашак; ако те про 
у и поможе да се дочепа огњишта.</p> <p>Те вечери није ништа окусила.{S} Нису додуше ни имали м 
> <p>— А шта је цар дао?</p> <p>— То се тебе не тиче.</p> <p>— Грка би и чемерна била вечера. а 
 мој, Симате мој!...{S} Тешко мајци без тебе !... -</p> <p>Нарицала је тихо, пажљиво, као да са 
тврђује главом. — Бог их чува.</p> <p>— Теби се ништа не привиђа?</p> <p>— Ништа...</p> <p>— А  
агоди и рече достојанствено:</p> <p>— А теби ће твој из Мађарске донијети огледало.{S} Има тамо 
е са суда, — рече некако невесело. -— И теби, и Јагоди и готово <pb n="31" /> читаву селу.{S} Г 
оже што ми не можемо Он сваком прашта и теби ће.....{S} Сагни главу</p> <p>Пребаци јој епитрахи 
њима па се осмехну.</p> <p>— А и ја сам теби нешто донио, — рече и ђавољасто намигну.</p> <p>—  
ући и узлечући према небу.{S} Загушљив, тежак мирис горевине као да поче падати на прса и лаган 
ратак.{S} И ко зна да ли би се и сестре теже раставиле!{S} Манда загрлила и Митру и Лакана, па  
штогод Симату не науди, да му не буде с тежег.{S} Симату за љубав и погоди се с њим и продаде с 
е ли што за Ивицу? — запита као узгред, тек да поведе разговор. — Здрав ?</p> <p>— Здрав, фала  
који.</p> <p>Манда се тек сада освести, тек сада разумеде.{S} И нека силна, необуздана срџба об 
адовољавали се само датим знаковима.{S} Тек понеки као да се досети па се и сам згади и опљуне. 
руго, нису разговарали готово ништа.{S} Тек ако које дете, пригњечено, дрекне или ако неко подм 
никога да оде и да види како јој је.{S} Тек трећи дан нађоше неку бабу Марију, калу и пакосну ж 
љани неби опазили и штогод замерили.{S} Тек каткада, кришом, ако би се погледали.{S} И зато су  
полегле.</p> <p>Неке жене као да се сад тек ослободиле, па се извукле из кућа.{S} Прљаве, рашчу 
 су слепо.{S} Зато се расправе и водиле тек онако, ради обичаја.{S} Питало се и испитивало као  
 разлетеше се куд који.</p> <p>Манда се тек сада освести, тек сада разумеде.{S} И нека силна, н 
јамно окривљавати ради крађе.{S} Сад се тек нека мати сети детета па дозива; неко тек сада опаз 
кше ако их преко ноћи задржи код себе и тек ујутру почне делити.{S} А и јадне породице, — правд 
, спутани, лагано иду један за другим и тек покаткада ако понеки погледа у страну.{S} Нису се п 
 разумети.{S} Сви су говорили шапатом и тек понека реч ако би се омакла гласније, па и њу би на 
 <p>Шест дана остао је Мартин у Стоцу и тек се седми дан вратио, са — <hi>три</hi> кила брашна. 
 Бог зна шта све може бити !...{S} Неки тек сада опазише, да групе нису правилно ни раздељене.{ 
екну из прикрајка стражар, којега Лакан тек сада опази.{S} Наслонио се на пушку, уозбиљио се и  
к нека мати сети детета па дозива; неко тек сада опазио да му попустили опанци те хоће да их пр 
:id="SRP19191_C11"> <head>XI.</head> <p>Тек други дан Лакан као да опет дође мало себи.{S} Пред 
l:id="SRP19191_C4"> <head>IV.</head> <p>Тек ујутру усудише се девојке да измиле из јазбина, тра 
ко села. изводити некакве вежбе.</p> <p>Тек око подне почеше се спуштати у село.{S} Напред млад 
Нису говорили ни једно ни друго.</p> <p>Тек кад се Лакан, кроз сан, поче протезати и нешто гово 
 обори главу.{S} Сузе су још непрестано текле, али је опет била нешто мирнија, стишанија.</p> < 
<p>Кад се пробудио, болела га глава.{S} Тело некакво тешко, као наливено оловом.{S} Сваки жглоб 
а коју је вехтер. онако од ока, бележио температуру, узе га за руку, опипа му пулс.</p> <p>— Уз 
тегне га на прса и тепа му, тепа, тепа, тепа. „Неда вели „Лако свог Гарана Швабама.{S} Неће се  
к, притегне га на прса и тепа му, тепа, тепа, тепа. „Неда вели „Лако свог Гарана Швабама.{S} Не 
 јастук, притегне га на прса и тепа му, тепа, тепа, тепа. „Неда вели „Лако свог Гарана Швабама. 
та обгрли јастук, притегне га на прса и тепа му, тепа, тепа, тепа. „Неда вели „Лако свог Гарана 
кириџијама, које ће гонити.{S} Котлове, тепсије, таве, ибрике, чак и звекире с понеких врата, У 
и она четворица као да се стидила какав терет носе.{S} Готово су трчали под носилима, гунђајући 
 једна за другим, тандрчу троја обична, теретна кола.{S} У првима, на простом седишту збио се п 
ли. ниски прозорчићи, расклимани; врата тесна, искривљена.{S} Испод врата изроване јаме, препун 
 и труо креветац.</p> <p>Неколике уске, тесне, незгодне дрвењаре направили су војници од дасака 
 му на лице.{S} И мрачно му, и мокро, и тесно.{S} Колико ли је лепше било у Мандиној колеби, а  
не може да уљезе унутра, а њима није ни тесно ни неугодно.{S} У шали, чак почели да се штипају, 
Побеже старој Митри у заштиту.</p> <p>— Тето!...{S} Златна!...{S} Не дај ме!</p> <p>Официр се н 
вим, веселим ходом као некад са слава и теферича.{S} Сад је ишла лагано, заморено, једва се кре 
 српска војска.{S} Настадоше празници и теферичи у земљи.{S} У вароши затворише се радње, опет  
томији.{S} Кушали и да храбре чељад, да теше.{S} Сетили се и они Бога и почели га помињати.{S}  
 часовима, падају као увреде и место да теше, раздражују.</p> <p>Затвори врата за собом, збаци  
 не осване дан освете, — опет ће Митра, тешећи је. — За сваку рану има и понеки лијек....</p> < 
стано кукала и кад је требао неко да је теши, отргоше јој Митру. ,Дође наредба да се сви интерн 
у плач.{S} Митра и не покуша да је даље теши.{S} Нека се исплаче биће јој лакше.{S} Погледом ст 
а, да је она најистрајнија и најнежнија тешитељка.{S} И разне, утешљиве речи познаника и пријат 
— Остави, Манде, не кидај се. — поче је тешити Митра пригрлив је на прса. — Нема помоћи од кукњ 
опет кришом од Манде, -— да прода своје тешке, сребрене токе, те да и Јури опреми коју пару.{S} 
њима по прсима као да једнако пада онај тешки, загушљиви мирис горевине. </p> </div> <div type= 
или проговори, ето одмах жандара, да га тешким кундаком грухне у ребра и да, псујући и претећи, 
великим, оклемпљеним ушима и оприштеним тешким брковима које је непрестано засукивао.</p> <p>—  
ара, за трошка...{S} Ех...{S} Тешко је, тешко данас преживјети.</p> <p>И ако се свађао с Мандом 
{S} Ко се није научио понизно да двори, тешко њему!</p> <p>Једнога дана казаше како су у близин 
, чврсти.{S} Поглед им промицав, оштар, тешко га издржати.{S} Јаке вилице некако им испале, раш 
ту?...{S} Симате мој, Симате мој!...{S} Тешко мајци без тебе !... -</p> <p>Нарицала је тихо, па 
а и мени пара, за трошка...{S} Ех...{S} Тешко је, тешко данас преживјети.</p> <p>И ако се свађа 
 Причини му се као да је неко прошао. — Тешко нама у злу добра чекајући !</p> <p>— Ко се дима н 
прислушкивао.{S} А и да је прислушкивао тешко би могао ишта разумети.{S} Сви су говорили шапато 
будио, болела га глава.{S} Тело некакво тешко, као наливено оловом.{S} Сваки жглоб као да боли  
S} Иду тромо, гегајући се, погурени под тешком пртљагом на леђима.{S} Мрко и са чудном злобом г 
ко је зажељела да остане сама са својом тешком и великом тугом.{S} Знала је она да од искрене т 
 једе ни да окваси уста. „Хајдук си ти, ти си на сваке муке научио веле му и смеју се.{S} А он, 
сти сусрети.{S} Свако вече, непрестано, ти досадни пољупци, јабуке, цвеће!{S} Ништа друго не зн 
— Чувај је!{S} Недај никуд да иде!..{S} Ти си ми одговоран за њу...</p> <p>Митра, изнемогла, .о 
ештати игле. — Да имаш и показ’о би.{S} Ти си ми лагао.</p> <p>Увређен скочи Лакан с клупе и бр 
мајстор јаче и мрко погледа у Симата. — Ти си'?</p> <p>— Ја сам.</p> <p>— У име закона ти си ух 
не водите....{S} Ја ћу с вама.</p> <p>— Ти си овђе интернирана.{S} Из ове куће и овог села нигђ 
пшена, а није он рече одлучно.</p> <p>— Ти нам не требаш....</p> <p>— Мој је голуб....</p> <p>— 
на гроб да јој упалим свијећу.</p> <p>— Ти?</p> <p>— А ко ће други?</p> <p>— Ама оној грешници  
 стискајући. — Све за образ!</p> <p>— А ти слушај бабу, — прошапта некако мекше окрећући се Лак 
и:</p> <p>— Јесте ли живи?..</p> <p>— А ти?..{S} Јеси ли ми жив?.. запита Митра изненађена и бр 
еда.</p> <p>— Они су крвници Симатови А ти треба да Симата осветиш Нико други</p> <p>— Симата ћ 
ова по образу. — Доктори су наредили да ти се сваки сахат мијењају облоги....{S} А вектери те о 
ће Митра упорније.</p> <p>— Ама како да ти кажем... — и Крсто скиде капу и отра крупан зној са  
једницу Само да те видим.</p> <p>— Фала ти, оче!</p> <p>И брзо, брзо уграби његову суву руку ко 
</p> <p>— Ја сам.</p> <p>— У име закона ти си ухапшен.</p> <p>— Фала Богу на његову дару !</p>  
, па суво одсече:</p> <p>— У име закона ти си ухапшен.{S} Послаћемо те пред суд, у Мостар.</p>  
:</p> <p>— Није то за те...</p> <p>— Па ти је и немаш, — дочека Јагода као ругајућ се и поче пр 
} Не дај Госпе!{S} Помози!</p> <p>— Шта ти је? — пита је Митра и гледа је зачуђено.</p> <p>— И  
 види, да је узме у руке.</p> <p>— А ђе ти је свирала? — запита брзо и помилова га по глави. —  
 Продаћемо кога овна.</p> <p>— А шта ће ти остати?</p> <p>Манда се нарогуши и кресну оштрије:</ 
 А би ли ми је показао?</p> <p>— Што ће ти?</p> <p>— Да видим.</p> <p>— Хи ...</p> <p>Лакан се  
онај и баци мех на раме. — А требају ли ти новци? . ..{S} Узми па продај газди Пешикалу . ..{S} 
 био тако кратак.{S} Готово му додијали ти чести сусрети.{S} Свако вече, непрестано, ти досадни 
у да једе ни да окваси уста. „Хајдук си ти, ти си на сваке муке научио веле му и смеју се.{S} А 
ко ће други?</p> <p>— Ама оној грешници ти да палиш свијећу?</p> <p>Румено лице Петрово као да  
 си, и модар испод очију..</p> <p>И уши ти се , утањиле.</p> <p>—- Није ни чудо...</p> <p>— Еј  
— А нема вајде од каве, Манде...{S} Дај ти да се руча, те да што боље окусе.{S} Што је Бог дао. 
охвати чибук.</p> <p>— А погоди шта сам ти фино донио? — Запита Манду и намигну.</p> <p>— Шта?  
<p>— Не оцрни ми образа кукњавом, молим ти се, — прогунђа он љубећи јој танке, мршаве прсте и ч 
рошапта:</p> <p>— Нећеш.</p> <p>— Молим ти се.</p> <p>— Доста.</p> <p>— Она је добра...{S} Она  
ан се разболео и умро.</p> <p>— А молим ти се, бако, да одем мало до Јагоде — тихо прошапта Лак 
је у кнежеве речи.</p> <p>— Еј несретан ти ли сам под старос’, — болано јекну Мартин, разбивши  
поче куцкати по столу.</p> <p>— А оклен ти голуб? — преведе тумач питање, намештајући уво да бо 
о поче превртати, тражити.</p> <p>— Ево ти позивке са суда, — рече некако невесело. -— И теби,  
 наша брђанска памет то не прима.{S} Ко ти је душманин роду и племену и ко чини зла, не смијеш  
>— Лажеш!</p> <p>— Душе ми.</p> <p>— Ко ти каже?</p> <p>— Читаво село говори.{S} Ено су дошли и 
руку и пољуби је у образ.</p> <p>— А ко ти је ово? — запита и показа на Лакана. — Син?</p> <p>— 
рашак; ако те протискује, — прашак; ако ти сева у носу, — прашак; ако те и зуб заболи — и тад п 
.— А нијесу ти ни лијека донијели и ако ти га још јуче преписали.</p> <p>Лакан као да није мног 
ан сељак и прогура се до њега. — Немамо ти готово шта окусити.</p> <p>— У мене нема жита за вас 
д се неко воли?</p> <p>— Ех, синко, оно ти и Исус каже да љубимо непријатеље, — зашункета поп з 
поље и опет се приповрати.</p> <p>— Ето ти сад!... избаци некако и јетко и забринуто. — Ако је  
ако јој подругљиво добаци:</p> <p>— Што ти, стара, не кукаш кад те гоне?</p> <p>— Ја бих кукала 
аљине Сад нећеш ни то....{S} Не требају ти хаљине.{S} Хајде го....</p> <p>— А ја сам чуо да је  
 задену му их за капу.</p> <p>— Е, лаку ти ноћ, Лако!...{S} Анђели те чували!</p> <p>Па се изма 
ну тише. — Бране једни друге.— А нијесу ти ни лијека донијели и ако ти га још јуче преписали.</ 
ијеси мати двојице војника, показао бих ти како се за језик суди.</p> <p>Опазивши у сандуку гол 
дало је као да се надала, да ће јој баш ти људи донети слободу и тај њезин недостижни „дан осве 
а се предала, а он се продо.{S} Продо и тијело и душу....{S} Она једноме а он свима Швабама...{ 
ој земљи свак има да једе, а ко је крив тим људима што се нису побринули за свој залогај ?{S} Ж 
 соби, смеју се, разговарају.{S} Понеки тио, пригушено и запева.{S} Лакан никако неби могао поз 
ге. прегледа га и намргоди се:</p> <p>— Тифус....{S} У шпидал! </p> </div> <div type="chapter"  
ешикану.{S} Газда Пешикан био је некако тих дана. — као и за време читава рата, — између главни 
ња свакоме се поткрадала у душу и тихо, тихо, лагано, почела да притиска, мори.</p> <p>— Ко зна 
дајући. — А?</p> <p>— Уморили, богме, — тихо одговори Митра. — Није шала толико путовање.</p> < 
> <p>— Камо, баба, мрс?</p> <p>— Ето, — тихо проговори Митра и мршавом, сувом руком показа на м 
а.</p> <p>— Само се мртви не враћају. — тихо одговори Митра, држећи се од њега у пристојној даљ 
<p>— А шта ви радите, јаднице јадне ? — тихо, шапатом запита опазив Митру и Јагоду.{S} Пажљиво  
 курбани да се објесе.</p> <p>— Нови? — тихо запита старица а нешто јој се ледено сави око срца 
ахну.</p> <p>— А уморили се, јадници? — тихо припита и Мартин пунећи лулу и испод ока их гледај 
м ти се, бако, да одем мало до Јагоде — тихо прошапта Лакан прилазећи Митри иза леђа и обгрливш 
е читати.</p> <p>— А шта пише? — запита тихо и опет се окрену Мартину. .</p> <p>— Пише да је у  
ајци без тебе !... -</p> <p>Нарицала је тихо, пажљиво, као да сама са собом разговара, како је  
 <p>Пребаци јој епитрахиљ преко главе и тихо, лагано поче да чита молитву.{S} Изгледало је као  
спустили у крило, узела га међу прсте и тихо прошаптала:</p> <p>— Хвала Богу!...{S} Петар је ве 
 богове.{S} Лењо се подиже са столице и тихо му приступи...{S} Саге се, спусти му руку на гобу  
е увери: је ли ту?{S} Затим га обгрли и тихо уздахну.</p> <p>— А уморили се, јадници? — тихо пр 
а слутња свакоме се поткрадала у душу и тихо, тихо, лагано, почела да притиска, мори.</p> <p>—  
ађе на добро!{S} А ова велика, безимена тица, кажу, увек на зло слути и доноси несрећу ономе ко 
</p> <p>Сад, ево, хоће да суде и деци и тицама.{S} Ако жандари не лажу.{S} А зашто да лажу?.... 
слетку, одмахнуо руком и казао: „ђеци и тицама ко ће судити'?....“</p> <p>Сад, ево, хоће да суд 
} Погледа према литицама куд је нестало тице, па се бржебоље прекрсти.{S} Боже, да ово изађе на 
 шта је цар дао?</p> <p>— То се тебе не тиче.</p> <p>— Грка би и чемерна била вечера. ако је из 
 није био.{S} Опет се приповрати и рече тише:</p> <p>— А данас ће, кажу, петорицу објесити.{S}  
<p>— А што ће голуб? — мрмља председник тише, да се једва разуме. — Зашто?</p> <p>— Па....{S} Д 
а стража да ударамо на вектере, — шапну тише. — Бране једни друге.— А нијесу ти ни лијека дониј 
утегну ноге и спусти поред крошњице, на тле.</p> <p>Наднесе се над Лакана да види : спава ли.{S 
ије руке не прихватише и не посадише на тле.{S} Неколицина хапсеника, чија лица, дошав са <pb n 
 густе, разбарушене косе и разасу се по тлима.{S} Разасу се, рашчешља, па се опет поче умотават 
адају.{S} Кад им се ништа не дозвољава, то им се зар још може дозволити.</p> <p>Баби Митри као  
о господска вечера.{S} Митра тако хоће, то је њезина воља....{S} Макар, сутра сама и гладовала, 
реба му гурнути најмање сто круна...{S} То је, бива, к'о такса.</p> <p>— И треба и треба, — брз 
.{S} Куда ?...{S} Знаће се већ куда.{S} То ће им се већ у путу казати.{S} Напослетку нико не см 
пкољени жандарима.{S} Нису повезани.{S} То су војници, које да „бране отаџбину...{S} Ко би још  
ог тога да се објесе петорица наших.{S} То су таоци.{S} Ко гођ учини какво зло, ђе било да било 
 опростити ? запита, затим, промукло. — То ли је тај гријех без опроштаја.... <pb n="109" /></p 
и страшнији од прста судбине !</p> <p>— То су они што их јуче објесише, — похита Ибро да јој пр 
и зове... „Ах, мила мајко!“...</p> <p>— То је, зар, у сну, — вели Митра и лагано зева. — Пошљи  
по Богу, кад ето колима шаљеш.</p> <p>— То је жито за оне који хране раднике, у виноградима, у  
"70" /> <p>— А шта је цар дао?</p> <p>— То се тебе не тиче.</p> <p>— Грка би и чемерна била веч 
бље или изван гробља?{S} Ови су били за то да се сарани иза гробљанског зида, на два аршина даљ 
шута, бешкота.{S} Свега донесе.{S} И ја то све дадем свијету и.... хвалили су ме.</p> <p>— А са 
т облоге, — нареди доктор вехтеру. — На то строго да се пази.{S} И њему млеко нек се даје.{S} Р 
ека несрећа догодила.{S} Познала је она то по осмеху старичином:.{S} А познала је и по ходу.{S} 
 га није разумела па хтела да види: шта то пита?{S} Зар <hi>он</hi> мисли да је она достојна ис 
 Није могао веровати својим очима да је то она.{S} Ова горда, снажна девојка, са набреклим, чвр 
им је погледала брашно, видела је да је то <hi>царско брашно</hi>, а и колачи да су прави <hi>ц 
сретне: прозори им затворени.{S} Шта је то с њима?{S} Рашта је?....{S} Бог зна да је некако зло 
отово нису могли да верују.{S} Ништа је то: и пропаст Турске и пропаст-Бугарске.{S} Све је ситн 
е Пешикана....{S} Он таки изгледа Он је то главом.... дошао надниосе свиреп и страшан</p> <p>Ла 
ло замисли и суво избаци:</p> <p>— Није то за те...</p> <p>— Па ти је и немаш, — дочека Јагода  
ели: „Узмите, узмите....{S} Што је моје то је и ваше“....</p> <p>Лакану почеше ситни. модри кол 
ске</hi> и они слободно могу, кад им се то хоће, да сад никога овуд не пропусте.</p> <p>Кад су  
некако страсно, манито.</p> <p>— Зар се то никако не може опростити ? запита, затим, промукло.  
кућу кућити, како многи говораху.{S} Уз то им понестало и хране.{S} Што је било потрошило се у  
га, понуди из своје чутуре коњака.{S} И то одби.{S} Узви главом, уздахну и измакну се мало у ст 
пуцао?...{S} Нек пуца, нека убије.{S} И то је лакше него кад је раставља од њезина детета.{S} И 
 који се задесио у Јагодиној кући.{S} И то није <pb n="106" /> крила, Јагоди је у лице говорила 
рала и није знала шта да рекне.{S} Па и то су <hi>царски</hi> хлебови, прави <hi>царски</hi> хл 
 у бунилу; ретко кад да се освештавао и то на кратко време.{S} Често је дозивао бабу и нагонио  
оже да се одвоји, одмакне.{S} За час би то као и покушали, али чим хоће да се пусте, опет се чв 
таде и погледа по чељадима да види који то говори ?{S} Не опази никога.{S} Поглади браду и наст 
ао да крену за њима.</p> <p>— А јесу ли то <hi>наши</hi> ? — запита га испред ниске, нагњилом с 
На једној страни мало је и напукло, али то му ништа сметало -није да неколико пута на дан весел 
 какве ми фајде од освете.{S} Што ће ми то?</p> <p>— Да ми срцу одлахне...{S} Да се мало нвслад 
.{S}Имао си вуне за хаљине Сад нећеш ни то....{S} Не требају ти хаљине.{S} Хајде го....</p> <p> 
.{S} Па опет се сустегну.{S} Шта би јој то користило?{S} И зар би могла од старице нешто више с 
 за њих, за сиротињу.{S} Неки дан су им то и показали, на једној забави. „Ево да видите како се 
ако загледали Лаканова Гарана.{S} Лакан то намах опази.{S} Брзо се <pb n="48" /> оте од бабе, п 
е спремни...“</p> <p>— Ко зна !..{S} Он то каже свима, бива нек се сви муче преко читаве ноћи.  
у да сврше, — можда би један човјек ево то одавно свршио, — поредаше чељад по војничку.{S} Наст 
ало их на сваки скуп, саставак.{S} Било то као неко живо чељаде међу њима, — весело и несташно, 
 <p>— Еј синко, синко...{S} А како ћемо то поправити ?</p> <p>Лакан погледа на чанак пред њима  
 да једемо а гоне нас да гинемо.{S} Зар то може бити?“....{S} Ни жандари им нису могли ништа.{S 
Дванаест кућа да се данас оцрни.{S} Јер то се обавештавају породице <hi>храбрих и верних</hi> в 
муцкујући, — ама му наша брђанска памет то не прима.{S} Ко ти је душманин роду и племену и ко ч 
аљена од својих комшија.</p> <p>Негде у то доба почели се враћати и многи војници са фронте, на 
олести.{S} Кад јој Мартин потврди да су то <hi>њихови</hi> гости, она приступи старој Митри, пр 
дари руком по колену. — Ко зна какви су то људи!..{S} Кад их повела на вешала, а они застали да 
ах га стрпају у једну ћелију.{S} Они су то, додуше, називали собом и ако ни по чему није сличил 
собом.{S} Затим узе некакву крпетину и, тобоже, поче нешто чистити око умиваоника.</p> <p>— А с 
> <p>— Јадни меј Јуре!{S} Куку мајци за тобом!</p> <p>— Остави, Манде, не кидај се. — поче је т 
азда Микаила, затекли су га управо како товари жито на омања колица и шаље некуда.{S} Сељаци, о 
и писати, а крију....</p> <p>Лакану се, тога часа, учини као да на председнику имају две главе. 
разе.{S} Али као да се застиди од свега тога.{S} Некако поплашено погледа унаоколо: да когод ни 
тра, и ако је желела, никако није могла тога дана да остави кућу.{S} Додуше сад није имала посл 
Ударили Црногорци на нека села, па због тога да се објесе петорица наших.{S} То су таоци.{S} Ко 
вреди.{S} Ипак се савладала.{S} Не због тога што се бојала за се.{S} Него с тога да штогод Сима 
 живила....{S} Нико, <pb n="120" /> рад тога, није хтио да је чује ни да је види.</p> <p>Петар  
а и овако слатка хлеба јела није, Откуд тога у Брђана?..{S} Хтео је, дакле, да је изненади, обе 
се као да ће посрнути, Официр јој, ради тога, понуди из своје чутуре коњака.{S} И то одби.{S} У 
 њезину кућу.{S} Ако је, сутрадан, ради тога и обесе, неће зажалити..{S} Први осветници, — прве 
к мисли да је јунак.{S} И бесни су ради тога, осиљени.{S} Вриштећи бесомучно, разуздано, гурају 
изнесене најбираније ђаконије, Митра ни тога неби могла окусити.{S} Зар она да једе а њезин Лак 
итаве слике, слабо се сећала ичега осим тога големог, надувеног и страшног палца.{S} Црн, црн,  
бог тога што се бојала за се.{S} Него с тога да штогод Симату не науди, да му не буде с тежег.{ 
уцкора, дебео, угојен, као да се зачуди тој њезиној мирноћи.{S} Некако јој подругљиво добаци:</ 
анде, -— да прода своје тешке, сребрене токе, те да и Јури опреми коју пару.{S} Додуше недавно  
 остати поштеђена, кад нијесу поштеђене толике мање, сиромашније ? ...{S} И зар је само поробље 
ао да му Манда крива што га тамо чекају толике непријатности, почне да јој предбацује да ропће. 
ешалима</hi>.{S} И било му чудно што се толики људи, у овако ведрој и топлој летњој вечери не о 
 чиновници, сви бегови, газда Пешикан и толики други.{S} Музика им свира негде у крају, а они и 
 да не писне, да се не ода.{S} Зар пред толиким душманима да открије свој големи бол и муке сво 
 ђавоље буктиње, које би да осветле пут толиким несретним бескућницима.</p> <p>Ма колико сурови 
ћа, пуно цвећа, свуда!...{S} У ово доба толико цвећа!...{S} Боже!.</p> <p>— Ето, — опет ће онај 
гме, — тихо одговори Митра. — Није шала толико путовање.</p> <p>— А имате ли још икога осим вас 
олико.{S} Газда Микаило Пешикан сам има толико жита; шапуће се да читаве гомиле пуних врећа леж 
ру у велики котао.{S} У селу, у коме је толико гладних, приређује се ето господска вечера.{S} М 
 Била је бледа, слаба, изнемогла.{S} Не толико ни од глади ни од жеђи колико од бриге за унуком 
рије.</p> <p>Па, кајући се, зар, што се толико задржао у једној бунтовничкој кући, брже-боље ум 
, озбиљно се наљути.{S} Криво му што се толико отеже с поласком.{S} Бесно се обрецну и на шуцко 
.</p> <p>Баби Митри као да првој дојади толико отпочивање.{S} Готово нестрпљиво окреса: <pb n=" 
p> <p>— Еј Гаране, Гаране!...{S} Што си толико иза других ?....{S} Зар те није стид?</p> <p>Гар 
<pb n="104" /> поправе куку. макар само толико, да се у њој може становати.{S} Други отишли у ш 
 ударио.{S} У колико чељад ћутљивија, у толико стока немирнија.{S} Блека, рика, мека, рзање ошт 
е изненадити?{S} Зар се данас ико ичему толико радује колико хлебу?</p> <p>Митра га гледала, по 
у свом добру.</p> <p>Чини им се да нису толико ни журили а већ трећи дан били су пред селом.{S} 
у кућу и не погледа.{S} Стид га било од толиког света. <pb n="20" /></p> <p>— Симат Станишић !  
а детета, од своје <hi>мазе</hi>.{S} На толику непокорност Цугсфирер је морао да напери пушку п 
егедиш, кад му јављају, пита: „зар само толицно?“ и окреће им леђа, — упаде и по трећи пут непо 
 Само, каже, треба томе добром човјеку, томе фељбаби, гурнути штогођ у шаку да га још боље чува 
у или на Србију...{S} Само, каже, треба томе добром човјеку, томе фељбаби, гурнути штогођ у шак 
 могао да се прибере кад су му писали о томе.{S} Ама зар оно бледуњаво комшинско дете, она мала 
арити.{S} Али Симату није смео писати о томе, нити му што пребацити.{S} Старији је брат, замени 
ом бајунетом устреми се на малога.{S} У томе истоме часу устреми се и стара Митра на њега.{S} Б 
p> <p>— Јесу.</p> <p>— Хм. . .</p> <p>У томе се иза куће помоли Митра, мршава, висока старица,  
 голубове и хране их у јатима.{S} Марко Томов имао их двадесет; Аћим Перишин шеснаест; Никола Г 
аглушујући.{S} И разлежу се на далеко и тону у провидној помрчини.{S} Одбијају се о брда и клис 
кве...{S} Однијеће га да од њега сакују топ.</p> <p>— Лажеш!</p> <p>— Душе ми.</p> <p>— Ко ти к 
ништа.{S} Само је погледа једним дугим, топлим погледом, пуним самилости, сажаљења.{S} Да ли је 
 не одговори.{S} Само га погледа једним топлим, широким погледом, пуним захвалности.{S} Па, као 
 у другога; упише, упише, шљубише се, и топло, и болно и очајнички.{S} Али ни једне једите рије 
но што се толики људи, у овако ведрој и топлој летњој вечери не одмичу од ватре нити излазе нап 
есу ли онамо у ватри где зује куршуми и топовска ђулад око ушују?{S} Или се знали какогод извућ 
ајући перчин.{S} Та нисмо ни ми празних тораба.</p> <p>Донесе се ракија, поче се наздрављати.{S 
ти него се срамотити!</p> <p>Дохвати из торбе боцу са ракијом коју је била наменила њему, натег 
атвор и да се походе апсеници.{S} Опипа торбу да види: је ли све у реду?{S} И лагано, лагано кр 
а дрво, лагано се придиже, боље припрти торбу, па се некако извуче из гомиле и дочепа се цесте. 
држећи прекрштене руке на прсима, упрти торбу на раме, прихвати кокоши и крошњицу и крену из ку 
вану него хлебу.{S} Пунећи и набијајући торбу, при слабој светлости лојанице, непрестано је раз 
у.</p> <p>Затвори врата за собом, збаци торбу с рамена и, малаксавши на оближњи креветац, загњу 
а уређивати, али свак је желио да барем торбу, завежњај, ћебе смести у какав згодан кутић.{S} М 
 му начини кавез.{S} Затим скиде празну торбу с рамена, седе покрај огњишта и поче се протезати 
ења.{S} На понекој гомили већ обрасла и трава и читава јата гуштерица веру се' и сунчају.{S} Гд 
то. — Моји снови не варају...{S} Гора и трава дигнуће се на нас.{S} Биће рата и биће окршаја.</ 
једу.{S} Шта ће се јести?{S} Зар и опет трава?{S} Ето се најели траве Обрад Гргуров и Никола Гр 
 траву, нашла прави лек.{S} Познаје она траве, — бере их свакога прољећа и свакога љета, — зна  
мешају се.{S} Осетиле, зар, мирис своје траве, па некако весело блеје и журе, журе...</p> <p>На 
S} Плашљиво се обзирући и извирујући из траве, очекивале су једна другу.{S} Кад их се састану п 
?{S} Зар и опет трава?{S} Ето се најели траве Обрад Гргуров и Никола Гридев па се обојица надул 
оре, који се унаоколо поредали, седе на трави и чувају их, одмах занеми.{S} Чини се намах ће из 
S} Понеко дете заспало у прашини или на трави; неке бабе селе, обгрнуле рукама кољена па се лаг 
ели су одвојени у страни, на спарушеној трави, и замишљено гледали преда се.{S} Изгледа као да  
, а цврчци всело цврче : под стрехом, у трави, у букви, цврче непрекидно.</p> <p>Касно су се ра 
 се други разбише по кући да пребирају, травке.{S} Покупише вуну, крпе, хаљине, сир, масло.{S}  
дила.{S} И сама се у задње дане хранила травом и корењем.{S} Ишла је наоколо, тражила, корења.{ 
ма не звоне и не клепећу, затисли су их травом.{S} Комшинице <pb n="21" /> не излазе пред врата 
 каква је болест...{S} И одмах би нашла траву, нашла прави лек.{S} Познаје она траве, — бере их 
гњиште, уз ватру.{S} Други отишао, чупа траву и мирише је; трећи обилази, премера даске, надају 
е и чекао.{S} Ишао, копао корење, чупао траву ако је где нашо и прехрањивао се.{S} Ко није мога 
дигле се гомиле ђубрета и све обрасле у траву.</p> <p>Једино кућа старога Мргуда што је остала  
љад, како да га његују, препоручи какву траву или понуди какав прашак и иде.{S} А ако је болесн 
раскиданим литицама.{S} И као да се црн траг расу за њом кроз ону полутаму и пови се над узнеми 
дан на другога, окосе се, да опет рују, траже, пребирају.{S} Затим почеше викати, прозивати.{S} 
?</p> <p>Разбише се по целој чаршији да траже.{S} Наћи ће, зар, код Муслимана што им газда Пеши 
ласно наричући, обилазе око кућа и лењо траже, купе, пребирају.{S} Узму, подижу сваки дроњак, к 
ру стари Мргуд закуца на Митрина врата, тражећи да га пусте.{S} Митра, која целу ноћ није спава 
е по какво псето, чепрка руњавим шапама тражећи кости.{S} Измеђ сагнилих дасака провири каткада 
 да усрећи, иште крви од порода њихова, тражи да се гине за њега, за његов дом.</p> <p>Домаћица 
 се иде по неколико пута, иште се жита, тражи.{S} И свак се враћа празних шака. <pb n="111" />  
еда.{S} Рањавим рукама поче око себе да тражи Лакана, као да би да се увери: је ли ту?{S} Затим 
 по које дете па упорно удара у канат и тражи да му отворе.</p> <p>Из големог облака прашине, к 
и, мрко гледа унаоколо и као да на силу тражи узрок, због чега би плануо и почео викати.{S} За  
а травом и корењем.{S} Ишла је наоколо, тражила, корења.{S} Затим је прала, сушила и, заједно с 
емају.{S} Жена у грозници неколико пута тражила је воде.{S} Испочетка је нису чули, говорила је 
 диже се и крену пут Мостара.{S} Нит је тражила чију <pb n="88" /> дозволу, ни пасош.{S} Ништа  
 сам мислио да ћеш нам рећи, да баш њих тражимо.</p> <p>— Ја сам се заклела. да ће само Петрова 
{S} Дуго је по неким буџацима пребирао, тражио.{S} Једва, у неко доба, извуче између некаквих к 
ле наочаре на нос, лено поче превртати, тражити.</p> <p>— Ево ти позивке са суда, — рече некако 
 <p>Па се прихвати за силах и лењо поче тражити по оним преградама.{S} Извади две три позивнице 
а рашчешљала перчин и као да поче нешто тражити, требити у коси.{S} Ништа не одговори..{S} А он 
судише се девојке да измиле из јазбина, трапова, пећина, куда се посакривале, и да крену према  
 миче, трепти.{S} А обе главе тресу се, трасу и обе питају за голуба.</p> <p>Престадоше са пита 
а.{S} И не мисли више ни на што него на трбух.</p> <p>А била је у бризи: чим ће понудити Лакана 
 Лакан сакрива главу а он би да раскопа трбух и црева да извуче.{S} И залуд се Лакан брани, опи 
нди малаксаше руке низ бедре.{S} Големи трбух као да јој заигра, сва се стресе и некако мукло и 
о дебелим мишицама и необично забреклим трбухом.{S} У лицу жута, подбула као да болује од воден 
 му запео за очи неки дебељко, на чијем трбуху као да је читав сто почивао....{S} Опазив једну  
изгубити.</p> <p>Сад, кад немамо звона, треба да идемо у Турке, - опет ће Манда упорно, не попу 
 Русију или на Србију...{S} Само, каже, треба томе добром човјеку, томе фељбаби, гурнути штогођ 
 ...{S} Ето ...</p> <p>— Што смо дужни, треба да се плати, — одговори Митра, па, и не погледав  
о гођ учини какво зло, ђе било да било, треба таоца објесити. .</p> <p>Митра стрекну.{S} Шта је 
 мекше:</p> <p>— Продаћу три овна...{S} Треба и мени пара, за трошка...{S} Ех...{S} Тешко је, т 
 тако...{S} А ја сам доста убијао...{S} Треба и да починем.</p> <p>Старица полети према њему, н 
и штогођ у шаку да га још боље чува.{S} Треба му гурнути најмање сто круна...{S} То је, бива, к 
ебао да их одмах разда, али не може.{S} Треба срце од челика, које би одлучило да одмах пође.{S 
о две по три главе стоке на продају.{S} Треба се дочепати новаца и поново куповати посуђе и ост 
и посуђе и остало што треба за кућу.{S} Треба поново кућу кућити, како многи говораху.{S} Уз то 
А сада ће и доктор, — рече кроз зубе. — Треба да се ради нешто.</p> <p>Како спомену доктора, св 
и понео са собом.{S} Нису му дали.{S} А треба му и преобука, и нова марама и сапун.{S} Па још и 
дише у неколико група.{S} А свака група треба да иде у друго село, — заједно не смију бити, — н 
једног од комита да га закоље. — Вечера треба да буде добра Само ће нам се опростити што немамо 
 пића мора бити обилато.{S} И сва чељад треба да стоје око софре и да дворе док царски људи јед 
а, који су имали новаца да „подмажу где треба , добили су.{S} Остали су се морали задовољити ов 
Имате ли у кући ... онако... што маломе треба?</p> <p>— Има свега фала Богу, — брзо одговори Ми 
 мех. — Узми.</p> <p>— Нећу . . .{S} Не треба ми . . .</p> <p>— Узми болан !</p> <p>— Имам на д 
" /> дозволу, ни пасош.{S} Ништа њој не треба.{S} Да ће се кроз стене пробијати, мора се пробит 
на.{S} Може такса и поскупити, а дијете треба да откупљује главу, Уједно је наумио, — опет криш 
 тако,.. — Одмах...</p> <p>— И треба, и треба, — искеси се према њој Мартин, који никад није во 
ше ли баш тако,.. — Одмах...</p> <p>— И треба, и треба, — искеси се према њој Мартин, који ника 
.{S} То је, бива, к'о такса.</p> <p>— И треба и треба, — брзо дочека Манда и приврти у писмо, к 
је, бива, к'о такса.</p> <p>— И треба и треба, — брзо дочека Манда и приврти у писмо, као да би 
просе ?{S} А код куће се нема ни мало и треба донети.{S} Ако деца у зору заишту хлеба, шта ће и 
.</p> <p>— Они су крвници Симатови А ти треба да Симата осветиш Нико други</p> <p>— Симата ће о 
тужна.{S} Ништа.{S} Сазнаће она што јој треба и с друге стране.</p> <p>— Хохо! — нагло узвикну  
никад као да не могу да нађу оно што им треба.{S} Обрецну се један на другога, окосе се, да опе 
 једна није могла бити образложена како треба.</p> <p>И сада, чим боље промотрише Лакана, предс 
.{S} Једва уредише и саставише све како треба.{S} И сваку групу, заједно, под пратњом шуцкора п 
а и поново куповати посуђе и остало што треба за кућу.{S} Треба поново кућу кућити, како многи  
 времена за љубљење.{S} Док свршимо што треба.</p> <p>Петар остави пушку у крај и лагано, лењо  
а"....{S} Па одмах пише у Требиње да му треба неколико нових барака за магазине.{S} Чим му дозв 
е цару мало што му дадосмо ђецу, зар му треба и котлова?</p> <p>— Дужност је да се све да за до 
одругну се онај и баци мех на раме. — А требају ли ти новци? . ..{S} Узми па продај газди Пешик 
уне за хаљине Сад нећеш ни то....{S} Не требају ти хаљине.{S} Хајде го....</p> <p>— А ја сам чу 
х.{S} Сад, кад је добио Лакана, није му требало плаћати.{S} И Лакан се одмах снашао међу новим  
дине, кад је непрестано кукала и кад је требао неко да је теши, отргоше јој Митру. ,Дође наредб 
ргодио се, мрморио нешто.{S} Морао би и требао да их одмах разда, али не може.{S} Треба срце од 
ије он рече одлучно.</p> <p>— Ти нам не требаш....</p> <p>— Мој је голуб....</p> <p>— Нека је.< 
во је Брђанин, интернирац?</p> <p>-— Од Требиња.</p> <p>Цуксфирер се поглади по бради и строго  
и људи, Муслимани из оближњих села и из Требиња.{S} Кита гиздавих, црвених фесова гори им у сун 
на од оваког живота, од гладовања?{S} У Требиње се иде по неколико пута, иште се жита, тражи.{S 
и за пута.{S} Одлучила је да сама иде у Требиње, те да сазна: шта је са Симатом?{S} Није ли и о 
неки непрестано мисле о храни, одлазе у Требиње и враћају се сетни и забринути.{S} Жене сад изг 
 каже: „наредба"....{S} Па одмах пише у Требиње да му треба неколико нових барака за магазине.{ 
ане.{S} Допро готово у исти час кад и у Требиње.{S} И све се ускомешало, узбеснело.{S} Сад већ  
лове, неће да раде ништа.{S} Само иду у Требиње, питају, распитују.{S} Неки се одметну и до ком 
, са својим сновима.</p> <p>При улазу у Требиње први јој је сусрет био врло неугодан.{S} Ибро Р 
ан, рано, придигоше се многи да крену у Требиње.{S} Сваки потерао по две по три главе стоке на  
егршт брашна.{S} Додуше чули су да ни у Требињу нема брашна; ако га и има да је прикривено код  
ала перчин и као да поче нешто тражити, требити у коси.{S} Ништа не одговори..{S} А он се окрен 
гледом премери све у кући.{S} Као да се тренутно згрозила од нечега што је прошло или што, може 
срмом, у којој, као у огледалу, играју, трепере и горе милијуни језици његови.</p> <p>— Ето, Ми 
ровидна магла и као да хиљадама свећица трепере и пролећу кроз ту маглу.{S} Пролећу као златне  
ице, — које као огњени снег прамињају и трепере, — обесно праште, хукте и кврцкају, час се сакр 
орених главања пухар се разасу по кући, треперећи, и поче падати и по домаћима и по гостима.{S} 
ри иза леђа и обгрливши је.</p> <p>Она, трепнувши, снажно га стиште за руке, продрмуса њима и н 
штро.</p> <p>— Узима, — слага вектер не трепнувши и, зар да се боље увери, попипа се по џепу и  
једна страна, час друга.{S} Игра, миче, трепти.{S} А обе главе тресу се, трасу и обе питају за  
опази како га она, мирно и слободно, не трепћући гледа, некако постиђено обори руку и мукло про 
гови.{S} И све почело да се љуња, љуња, тресе.{S} И он сал ненадно се заљуља и паде на земљу.</ 
асти, мрки паук и непрестано се треска, треска. треска...{S} И ни у што није гледала <pb n="34" 
ки паук и непрестано се треска, треска. треска...{S} И ни у што није гледала <pb n="34" /> коли 
 као кабасти, мрки паук и непрестано се треска, треска. треска...{S} И ни у што није гледала <p 
.{S} Игра, миче, трепти.{S} А обе главе тресу се, трасу и обе питају за голуба.</p> <p>Престадо 
зненада ухвати грозница па почели да се тресу, дрхћу.{S} Неки се грче и увијају као пребијене г 
S} Први осветници, — прве ласте!</p> <p>Треће вечери одиста јој стигоше у походе.{S} Петорица.{ 
али да је луд, називали га претварилом, Трећи дан се разболео и умро.</p> <p>— А молим ти се, б 
} Други отишао, чупа траву и мирише је; трећи обилази, премера даске, надајући се да ће одабрат 
ла да се Петар губио из куће и да су га трећи дан нашли у брду, где спава; сазнала је кад му је 
еко, у пољу.{S} За њим се оте други, па трећи.{S} Неко поче из свега гласа јаукати и помагати,  
га да оде и да види како јој је.{S} Тек трећи дан нађоше неку бабу Марију, калу и пакосну жену, 
уни чиновнике.{S} Опет узеше артије; по трећи пут поче прозивање.{S} Једва уредише и саставише  
олицно?“ и окреће им леђа, — упаде и по трећи пут непознати буџаклија и опет замукну.</p> <p>—  
ни им се да нису толико ни журили а већ трећи дан били су пред селом.{S} Опазив своја брда, сво 
е одвоје у страну; затим изброје другу, трећу.{S} Све разредише у неколико група.{S} А свака гр 
одмах и окупи читава чета војника и, уз трештање труба <pb n="46" /> и клопарање добоша, почеше 
 попом, па се некако неспретно саплеће, трза.{S} За њима читав низ домаћина, најбољих, највиђен 
 њега, да види спава ли мирно, да се не трза, да ружне снове не снива?..{S} Ко ће га пред зору  
е измеђ планина и негде високо, високо, трзајући се и малаксавајући, замире и ишчезава.</p> <p> 
 за руку и привуче себи.{S} Она се поче трзати, отимати, помагати.{S} Узалуд.{S} Кад је видио к 
" /> Остави !...{S} Сјутра ће их, веле, три стотине да опреме некуда у Маџарску, у сургунлук.{S 
а иде кући.{S} И парница му свршена.{S} Три гласа рекоше да „није крив“ а два су тврдила да је  
дима да излазе, одмах, без устезања.{S} Три прљава. пијана војника, којима је већ пљувачка цури 
 грдња није могао радити као обично.{S} Три пута је посрћао од удараца и сваки пут једва се при 
у се морали задовољити овако, са два са три кила, или празним обећањима, па узалудно чекати и д 
ла, од своје <pb n="51" /> куће.{S} Две три жене зграбише по шаку земље и почеше љубити.{S} Сам 
 <p>Пред вече, пошто је помузла оне две три овце што им још остале, и унела каблић у кућу, неко 
ажити по оним преградама.{S} Извади две три позивнице; два снопића цигарпапира, некакву признан 
ватру на огњишту и, набацивши још двије три биље, поче дувати из све снаге да боље распали.{S}  
 Је поуздано да ће се Јагода барем кроз три недеље приДићи.{S} Кришом је, додуше, преносила по  
 <head>VIII.</head> <p>Након три дана и три ноћи готово непрестаног хода, стигоше у неко село б 
иоци.{S} Освојили две касарне, заробили три машинске пушке, одела, муниције.</p> <pb n="113" /> 
P19191_C8"> <head>VIII.</head> <p>Након три дана и три ноћи готово непрестаног хода, стигоше у  
 пораза опет је упорно!...</p> <p>Након три дана пустили су је.{S} Била је бледа, слаба, изнемо 
гме, не....{S} Јадан Мргуд!</p> <p>— По три пут јадан....{S} Оде му и живот и образ, — дочека н 
ла кириђије да и њих пита.{S} По два по три сата чекала је крај пута а да јој не досади.{S} Чес 
зио до забрана и доносио отуд по два по три нарамка дрва.{S} У Столац је одлазио само по потреб 
 да га не задржавају због њих по два по три дана, стрепио је и подрхтавао као да га шаљу на роб 
у у Требиње.{S} Сваки потерао по две по три главе стоке на продају.{S} Треба се дочепати новаца 
су једна другу.{S} Кад их се састану по три по четири тада крену.</p> <p>При улазу у село почеш 
да се притужи како не добије млека ни у три дана једанпут.{S} Али се доктор више и не окрену на 
 вратима и рече мекше:</p> <p>— Продаћу три овна...{S} Треба и мени пара, за трошка...{S} Ех... 
оцу и тек се седми дан вратио, са — <hi>три</hi> кила брашна.{S} Лагали им, лагали: те стићи ће 
..{S} Кад <pb n="101" /> је Мргуд умро, тридесет их је оне ноћи умрло с њиме.....{S} Тридесет.. 
сет их је оне ноћи умрло с њиме.....{S} Тридесет....</p> <p>— А Командант Хегедиш, кад му јавља 
возија па и он запали цигар. — Роба сад тридесетроструко скушља а он им уз о за стару цијену.{S 
еже за рамена.{S} Удари једном, двапут, трипут.{S} Па ја љутито баци на земљу, дозва сеоског кн 
 изненада, опет настаде необична журба, трка, комешање.{S} Девојке, девојчице и младе невесте х 
ица потукли, колико су добили гроша као тркачи за однесене трке; колико се девојака отимало око 
 су добили гроша као тркачи за однесене трке; колико се девојака отимало око њих.{S} Јуре је је 
куће, да је чува.</p> <p>Препоручи и да тркне мало до Јагоде, да јој се јави.{S} Ако може да је 
бржих невеста похиташе напред као да би трком да дођу до места које је им одређено; старији и н 
рамом.{S} Затим, у чудној журби, готово трком крену оном болеснику у будаку.{S} Погледа на карт 
даљи се од тараба и брзо, хитно, готово трком поче да иде од куће до куће.{S} Само да што пре р 
ео и на нас-гледати</p> <p>Па задовољно трља руке и смешка се:</p> <p>— Ех среће!{S} Доживиће с 
но оловом.{S} Сваки жглоб као да боли и трне и затеже некако...{S} А уста сува, сува, вавек сув 
средини цесте, једна за другим, тандрчу троја обична, теретна кола.{S} У првима, на простом сед 
из куће, готово посрнуше на прагу и све троје некако престрашено, блесаво, погледаше у официра. 
>Тачно у осам сати одвели га на суд.{S} Тројица војника са пуним пушкама пратили га кроз чаршиј 
очели одабирати и овце и већ су двојица тројица некако загледали Лаканова Гарана.{S} Лакан то н 
 на пашу ради њих.{S} Обично их ишла по тројица, по четворица заједно.{S} Знојави. уморни, праш 
м главом и са везаним рукама на прсима, тромо и уморно ишао пред жандарима.{S} Притегнути ланци 
дан од вектера, омален, дешмекаст, лењ, тромо се утега у собу и ногом затвори врата за собом.{S 
андарских бајонета.{S} А мрка се гомила тромо и лено ваља, љуља, некако рањенички стењући.{S} Д 
одбули, готово помодрили у лицу.{S} Иду тромо, гегајући се, погурени под тешком пртљагом на леђ 
е лагано одгурну, прође и седе на омању троножницу.{S} Одупре се лактовима о колена, спусти гла 
 безбрижно попева.{S} Пева некакав свој тропар, састављен из стотину разних тропара и кондака.< 
вој тропар, састављен из стотину разних тропара и кондака.</p> <p>— Спаси Христе и помилуј и де 
 нечувене, дивље радости разли се изнад тротоара и затрепери кроз ваздух.{S} Као грабљиве живот 
ако се десило те је догурали до на крај тротоара, на узвишење неко.{S} Макар је и гњечили, гура 
Изврвео свет из кућа и дућана, препунио тротоаре, улице, сокаке, Муслимани и католици.{S} Довик 
ћу три овна...{S} Треба и мени пара, за трошка...{S} Ех...{S} Тешко је, тешко данас преживјети. 
купи читава чета војника и, уз трештање труба <pb n="46" /> и клопарање добоша, почеше се мотат 
љине, легоше у постеље и, умотавши се у трула и подерана ћебета, почеше јечати, јаукати, уздиса 
дугачке, блатњаве руке и дадоше му мало труле, смрдљиве сламе.{S} Сламу простре испод себе па л 
 која осветнички прети према небу.{S} У трулој, разбацаној слами врапци почели да савијају гнез 
 да ће одабрати коју, да склепа макар и труо креветац.</p> <p>Неколике уске, тесне, незгодне др 
здахну.{S} Опазивши Лакана како седи на трупини, примаче му се и седе до њега.{S} Није имао оби 
лушно измаче, седе на некакву иструлелу трупину испод прозорчета и кидајући залогаје хлеба испо 
х осам.{S} Закопаће ђубре с ђубретом да трухне, а данас ће нови курбани да се објесе.</p> <p>—  
 стидила какав терет носе.{S} Готово су трчали под носилима, гунђајући и псујући.</p> <p>Нико з 
ај у чијој кући?</p> <p>По улици почеше трчати голотрба престрављена деца, бежећи безобзирце.{S 
ама, прикупљају хаљине око себе и трче, трче.{S} Испане ли којој вретено или напола оплетена но 
ћи како га некакви црни пилићи окупили, трче и мотљају му се измеђ нога, и непрестано га у прст 
е питају за здравље.{S} Ни деца нема да трче, галаме, играју се.{S} Све се посакривало, збило с 
са рукама, прикупљају хаљине око себе и трче, трче.{S} Испане ли којој вретено или напола оплет 
да говори, ни да запомаже.{S} Само иде, трчи, ни сама не зна где ни зашто.</p> <p>Врисак све ја 
приближити кући, нити ишта запитати.{S} Ту је Лакан, дете, а пред њим се не сме о свему слободн 
кивни, затворише је у некакву шталу.{S} Ту ће се зар смирити и опаметити, мислили су.{S} Без је 
аме и изведе пред кућу.{S} Нареди му да ту стоји и чека док се гости не разиђу.</p> <p>Лакан се 
ивши од стида. — Нисам чуо.</p> <p>— За ту наредбу мора сваки знати.</p> <p>Предаде другу голуб 
а Матру.{S} Некако му мило што се и она ту задесила.{S} Нек није сам.{S} Нек има још кога од ту 
е чељадима.{S} Неки се, додуше, и отпре ту сместили, неки се сада почеше уређивати.{S} Није се, 
хиљадама свећица трепере и пролећу кроз ту маглу.{S} Пролећу као златне челе, као златни лептир 
 за кућу, у једну рушевину од појате, и ту плакао горко и неутешно. </p> </div> <div type="chap 
жи Лакана, као да би да се увери: је ли ту?{S} Затим га обгрли и тихо уздахну.</p> <p>— А умори 
менем.{S} Ако би вам што фалило, ја сам ту.{S} Знаш ... комшије смо.{S} И док сам ја жив не сми 
камен.{S} Нигде на свету не живи се као ту!{S} Макар се и под ведрим небом спавало, макар се ма 
дахну.{S} Како би сад загрлио и ижљубио ту милу, птицу.) А сва деца <pb n="72" /> хране голубов 
ом тугом.{S} Знала је она да од искрене туге бољега ни вернијега друга ни пријатеља нема, да је 
селе док им је до весеља.{S} Имаће када туговати и јадиковати.{S} Ко зна!{S} Може бити и превиш 
 остане сама са својом тешком и великом тугом.{S} Знала је она да од искрене туге бољега ни вер 
S} Нек није сам.{S} Нек има још кога од туђе чељади....{S} Биће му лакше.</p> <p>— А чујете ли  
не имајући ситне деце, морао је плаћати туђем, да, уз своје овце, потера и оно неколико његових 
 куршума волим умријети код куће него у туђем свијету“, веле.... „Не дају нам да једемо а гоне  
у наоколо.{S} Као да су залутале у неки туђи крај, запуштен, заборављен.{S} Куће са одваљеним в 
оду преко пута да се мало разговоре.{S} Туже се како не знају шта ће са децом и њиховим искањем 
 а био његов муштерија и остао му дужан тужи.{S} Хоће чојек новце ...{S} Ето ...</p> <p>— Што с 
> читаву селу.{S} Газда Микаило Пешикан тужи вас за дуг.{S} Свакога, ко је затворен а био његов 
луба.</p> <p>Престадоше са питањима.{S} Тужилац млад, умидерен, напарфимисан обрлајтнант, бујне 
} Не сме познати ни да је забринута, ни тужна.{S} Ништа.{S} Сазнаће она што јој треба и с друге 
швапске господе забринута.{S} Сетни су, тужни, невесели.{S} Не заплећу ногама, не звече сабљама 
даћем; понеки забринуто климне главом и тужно прошапће:</p> <pb n="69" /> <p>— Еј, јадна цареви 
мин.</p> <p>Залуд га жандари опомињали, тукли.{S} Не попушта.{S} Посрне од ударца, јекне, али с 
 Ударајући кундацима у врата и прозоре, туку у зидове, пењу се на кровове и крше, лупају, секу. 
и рукави лепршају као поломљена крила и туку га по бедрама.{S} За њим се извуче стари Мргуд и,  
лика војника са добошима.{S} Непрестано туку, лупају.{S} Десило се први пут те су неки таоци ви 
ко се зове?</p> <p>Један омањен војник, тумач, окрену се Лакану и каза шта га питају.{S} Лакан  
у.</p> <p>— А оклен ти голуб? — преведе тумач питање, намештајући уво да боље чује одговор.</p> 
...{S} Хм....</p> <p>Намигну потајно на тумача и рече да запита: а какво је писмо ономадне доби 
b n="77" /> <p>Лакан зачуђено погледа у тумача:</p> <p>— Какво писмо?</p> <p>— Лијепо, мало пис 
 другим.{S} И сва обрасла у браде.{S} И тумачев нос обрастао у браду а на челу му никли рогови. 
?....{S} Хм.„.</p> <p>Председник нареди тумачу да Лакана</p> <p>запита: је ли ишта чуо или знао 
 — одговори Лакан и поверљиво се окрену тумачу.{S} У њему је сад гледао као неког пријатеља, за 
из гомиле.</p> <p>— А били смо у једном тунелу, у Араду, — опет ће поп лакше. — Под нама блато, 
ене на ред.{S} Многи посрне под ударцем тупо јаукнувши, многи се свали на другове па готово и њ 
 постиђено, плашљиво.{S} Оборили главе, турили руке под силах, па као да о нечем крупном размиш 
Сад, кад немамо звона, треба да идемо у Турке, - опет ће Манда упорно, не попуштајући. <pb n="6 
S} А је ли Бугарин малаксао, неће се ни Турко дуго одржати...{S} Не може.{S} Испребијаше и <pb  
до на мрвице и ухватише као од шале.{S} Турну га под једно сандуче, наумивши сутра да му начини 
ли да верују.{S} Ништа је то: и пропаст Турске и пропаст-Бугарске.{S} Све је ситно према пропас 
иљене брчиће. — Газда Пешикан и некакав Турчин добили су право, да је отимају од народа и да пл 
друге стране, лако звиждукање суманитог Турчина.</p> <pb n="79" /> <p>— Ај, ај мали ?{S} Како с 
аљини одроњују читаве стене, са хуком и тутњавом, и лете, котрљају се у бездане амбизе.{S} Руше 
те.{S} Још ће га, може-бити, и гонити и тући...{S} Сведно што је онако. мали...{S} Зар они имај 
.{S} Поче да их уједа, да удара ногама, туче!</p> <p>— Хунд! — бесно подвикну један разјарен во 
ј се као да се свак спрема да је удара, туче и лењо се, издаљега, уклања испред свакога.{S} Ост 
бог једне ситне опомене сад би дошло до тучњаве.{S} Они су сад господари у својој кући.{S} Ово  
ек ми они :живи и здрави буду.</p> <p>— Тхе ...</p> <p>— Продај два овна па ето сто крупа.</p>  
ебијаше и <pb n="116" /> њега тамо, код Ћабе, па му све кости поломљене.{S} Још само душа у нос 
.{S} Будите спремни...“</p> <p>— А кога ће објесцти? — живље запита старица и наже се према њем 
иканову магазу.{S} Као да се надала, да ће ипак отуда неко да изађе и да јој се јави.{S} Па дуб 
а.{S} Изгледало је као да се надала, да ће јој баш ти људи донети слободу и тај њезин недостижн 
тражимо.</p> <p>— Ја сам се заклела. да ће само Петрова рука Симата осветити.{S} Нека још пожив 
 ни пасош.{S} Ништа њој не треба.{S} Да ће се кроз стене пробијати, мора се пробити и мора доћи 
 /> крила, Јагоди је у лице говорила да ће умрети...{S} А кад ће умирати: зашто да другоме оста 
 и прстима рашчешља косу.{S} Знао је да ће сад, изненада, иза каквог грма или иза какве појате  
у одмах сјутра...</p> <p>И зариче се да ће још поклонити цркви читаву оку воска, ако добије ика 
 обилази, премера даске, надајући се да ће одабрати коју, да склепа макар и труо креветац.</p>  
пљив и љутио се на бабу.{S} Надао се да ће му из вароши донети колача и коју шећерламу.{S} А он 
а слободније протестирају, запретише да ће пуцати.</p> <p>У Мартиновој кући жестоко се сукобише 
акве појате избити Мргудова Јагода и да ће га зауставити.{S} А срамота би било да га види чупав 
 угледали Лакана.{S} Били су уверени да ће и он бити осуђен.{S} А кад им спомене голуба и жанда 
 као у чуду питају неки, не верујући да ће их гонити.</p> <p>— Напријед!</p> <p>— Куку!</p> <p> 
{S} Ето си виђела.{S} И све се бојим да ће мало послати.{S} Није друге него ћу опет и ја. од он 
омим погледом.{S} Као да је очекивао да ће му Лакан још нешто казати.{S} Затим се немо стресе,  
огледа за њим.{S} Причини јој се као да ће се повратити и још штогод испричати.{S} А волела би  
гледао према кући; чинило јој се као да ће га неко отуда омађијати.{S} Она се давно досетила да 
 и стрепила је.{S} Чинило јој се као да ће посрнути, Официр јој, ради тога, понуди из своје чут 
са и лагано гушити.{S} Чинило се као да ће неки да се отму и да полете у пламен.{S} Очи им се н 
аостао уз какву гомилу, надуо се као да ће да прсне.{S} И плотови згажени, плетери покрхани, ун 
И, макар му и мучно било, макар знао да ће се сељанима замерити, одлучи се да јој оде. „Грехота 
 бесан.{S} Гунђао је, псовао, претио да ће све покварити.{S} Али Симату није смео писати о томе 
 тако опасна.{S} Тврдила Је поуздано да ће се Јагода барем кроз три недеље приДићи.{S} Кришом ј 
те кући.{S} Узгред запретише Мартину да ће га строго казнити, ако је од сада пусти да иде куда. 
у видили како им горе куће; знали су да ће наћи само згаришта.{S} Свеједно.{S} Само да дођу у с 
га у прсте кљуцају.{S} Знао је одмах да ће имати неких непријатности.{S} Такви снови не слуте д 
унаоколо.{S} Све јој се чинило изненада ће га угледати.{S} Јавиће се од некуда, дотрчаће.{S} Не 
чистити око умиваоника.</p> <p>— А сада ће и доктор, — рече кроз зубе. — Треба да се ради нешто 
амо људи душу и верују у Бога.{S} Ваљда ће се смиловати и продати макар неколико.{S} Газда Мика 
д.{S} Омили му онај хлеб, услача се, па ће све да даде за њега.{S} И не мисли више ни на што не 
агано зева. — Пошљи свијећу у цркву, па ће престати.</p> <p>— Није у сну...{S} Није...{S} На ја 
 једнога по једнога.{S} Ето, Бог дао па ће јој опет кућа пропевати</p> <p>— Лакане!{S} Клаћемо  
. — <pb n="30" /> Остави !...{S} Сјутра ће их, веле, три стотине да опреме некуда у Маџарску, у 
мата осветиш Нико други</p> <p>— Симата ће осветити закон, — мирно одговори Петар, лагано скину 
и.{S} Ако деца у зору заишту хлеба, шта ће им. одговорити ?{S} Чиме их замамити ?</p> <p>Разбиш 
чеше поклецивати од узбуђења ...{S} Шта ће јој Митра сада ? . . .{S} А отац? ...{S} Шта је с њи 
 према њему и угледа га тако ...{S} Шта ће бити од њега?..{S} Јуре му био десна рука.{S} С Јуро 
пет ускомешаше.{S} Препадоше се.{S} Шта ће радити с њима?...{S} Коме их предати? ...{S} Није др 
децом и њиховим искањем да једу.{S} Шта ће се јести?{S} Зар и опет трава?{S} Ето се најели трав 
а је и размишљала.{S} Напослетку, — шта ће? — лагано се придиже и крену кући. .{S}Јадница!...{S 
p>— Продаћемо кога овна.</p> <p>— А шта ће ти остати?</p> <p>Манда се нарогуши и кресну оштрије 
ли.{S} Од велике радости нису знали шта ће.{S} Изненада неки потегоше кубуре <pb n="118" /> и п 
разговоре.{S} Туже се како не знају шта ће са децом и њиховим искањем да једу.{S} Шта ће се јес 
авио те.</p> <p>— А кад ће доћи?{S} Кад ће га пушћати?</p> <p>Старица му прстима рашчешљала пер 
 лице говорила да ће умрети...{S} А кад ће умирати: зашто да другоме оставља ову храну ?{S} Зар 
.</p> <p>— Поздравио те.</p> <p>— А кад ће доћи?{S} Кад ће га пушћати?</p> <p>Старица му прстим 
ета.{S} И што ће бити с њиме?...{S} Куд ће га ови сурови људи гонити, како га кињити?..{S} Дете 
оји се више ни претње, ни казне.{S} Куд ће већа казна од оваког живота, од гладовања?{S} У Треб 
аде на улици и поче се обзирати.{S} Куд ће сада?{S} Где ће?{S} Ина ли игде икога ко би могао да 
ћи на Лаканов креветац као да се боји е ће јој неко њега отети.</p> <p>Кад је Мргуд оштрије пре 
оси. — Мени су дигли двојицу ...{S} Све ће бити како је Бог наредио, а мимо његову се вољу не м 
оче се обзирати.{S} Куд ће сада?{S} Где ће?{S} Ина ли игде икога ко би могао да је упути, да шт 
но нађу носе и предају кириџијама, које ће гонити.{S} Котлове, тепсије, таве, ибрике, чак и зве 
е добро...{S} Добар му капетан...{S} Не ће никад да јуриша, вазда бјежи.. .</p> <p>— Ух!{S} Гос 
једно, нека не растављају.{S} Они се не ће раставити<pb n="56" /> ни милом ни силом.{S} У оном  
сна, боље нек одма умре одговорише. „Не ће нам барен сметати у путу..</p> <p>Пред вече стиже гл 
 и рече достојанствено:</p> <p>— А теби ће твој из Мађарске донијети огледало.{S} Има тамо пуно 
то ми не можемо Он сваком прашта и теби ће.....{S} Сагни главу</p> <p>Пребаци јој епитрахиљ пре 
мили негде оним њиховим докторима, који ће га сигурно уморити.{S} Боже, што је с њиме?..{S} Да  
ех...{S} Проклети и несретни рат кад ли ће се свршити?</p> <p>Затим причају једна другој разне  
тано скупља, стиска....</p> <p>— Закони ће судити свакоме, — опет ће Петар, желећи да јој расту 
е се по целој чаршији да траже.{S} Наћи ће, зар, код Муслимана што им газда Пешикан продао <hi> 
али: те стићи ће брашно данас, те стићи ће сјутра.{S} А брашна нема па нема.{S} Додуше стигло ј 
 брашна.{S} Лагали им, лагали: те стићи ће брашно данас, те стићи ће сјутра.{S} А брашна нема п 
на трбух.</p> <p>А била је у бризи: чим ће понудити Лакана ако се врати?...{S} У кући нема ништ 
зми па продај газди Пешикалу . ..{S} Он ће све купити.{S} А и платиће добро . . .</p> <p>— Нека 
b n="109" /></p> <p>— Бог је добар и он ће опростити</p> <p>Он може што ми не можемо Он сваком  
Коме их предати? ...{S} Није друге него ће их, овако одвојене поубијати.{S} Или их поморити гла 
твога убише што је био вјеран?...{S} Ко ће зликовцима угодити?</p> <p>Кнез прогунђа нешто и иза 
 трза, да ружне снове не снива?..{S} Ко ће га пред зору прекрстити да му одагна чине и мађије?. 
а и не види и не омилује болесна?{S} Ко ће јој забранити?...{S} Ко може забранити?...</p> <p>Бе 
..{S} И само?..{S} И у мраку?..{S} А ко ће се у ноћи наднети над њега, да види спава ли мирно,  
лим свијећу.</p> <p>— Ти?</p> <p>— А ко ће други?</p> <p>— Ама оној грешници ти да палиш свијећ 
махнуо руком и казао: „ђеци и тицама ко ће судити'?....“</p> <p>Сад, ево, хоће да суде и деци и 
 Јавише чиновницима, запомагаше.{S} Ако ће убијати, нека убију заједно, нека не растављају.{S}  
Цар шта ради.</p> <p>— Кад умремо, како ће нас саранити?{S} К’о живину...</p> <p>Звоно су још у 
у и Лакана, па готово очајно пита: како ће без њих?{S} Митра јој напомену нека се само моли Бог 
<pb n="67" /> како јој дете пати и како ће, боји се узалудно главу изгубити.</p> <p>У вече се Л 
 разговарали.{S} Лакан је уверавао како ће му бабо, кад се врати, донети најмање једну оку суви 
јој се олакша детету.{S} Али овако како ће?...{S} Да се може помоћи, помогло би се ... ех...{S} 
о. — Ако је дошло чак до звона, наопако ће зазвонити и цару и царевини.</p> <p>Мартин, који је  
овила.{S} Дочека ли, дакле, Лакана само ће га корењем почастити.</p> <p>Једне вечери, — баш се  
коље. — Вечера треба да буде добра Само ће нам се опростити што немамо хљеба.</p> <p>— А биће и 
} Куда ?...{S} Знаће се већ куда.{S} То ће им се већ у путу казати.{S} Напослетку нико не сме н 
<p>— А какве ми фајде од освете.{S} Што ће ми то?</p> <p>— Да ми срцу одлахне...{S} Да се мало  
p>— А би ли ми је показао?</p> <p>— Што ће ти?</p> <p>— Да видим.</p> <p>— Хи ...</p> <p>Лакан  
њега не штеде!..{S} У хапс?...{S} А што ће он у хапсу?..{S} Нема тамо ни простирке, ни покривач 
Када?</p> <p>— Ономадне.</p> <p>— А што ће голуб? — мрмља председник тише, да се једва разуме.  
 је раставља од њезина детета.{S} И што ће бити с њиме?...{S} Куд ће га ови сурови људи гонити, 
на, што је ипак у ње нешто остало и што ће моћи да помогне.</p> <p>— Хехехеј, има ли игђе икога 
 барем две оке ораха.{S} А стрико Петар ће донети и пушку и, сигурно, још једну свиралу, онаку, 
аће ђубре с ђубретом да трухне, а данас ће нови курбани да се објесе.</p> <p>— Нови? — тихо зап 
риповрати и рече тише:</p> <p>— А данас ће, кажу, петорицу објесити.{S} Ударили Црногорци на не 
 Макар, сутра сама и гладовала, већерас ће с њима пировати. </p> </div> <div type="chapter" xml 
о звона, треба да идемо у Турке, - опет ће Манда упорно, не попуштајући. <pb n="68" /></p> <p>— 
 надими, ни ватре се не нагрија, — опет ће Митра упорније.</p> <p>— Ама како да ти кажем... — и 
.</p> <p>— Осим ко је имао пара, — опет ће онај из гомиле. — За паре се могло купити и боље кон 
> <p>— Закони ће судити свакоме, — опет ће Петар, желећи да јој растумачи, да је увери. — У срп 
умрем. док не осване дан освете, — опет ће Митра, тешећи је. — За сваку рану има и понеки лијек 
зети...</p> <p>— А ето су узели, — опет ће Мартин упорно и отпусти два дима...{S} Нису нас ни п 
већа!...{S} Боже!.</p> <p>— Ето, — опет ће онај чиновник пажљиво их одводећи. — Чист приход од  
ли смо у једном тунелу, у Араду, — опет ће поп лакше. — Под нама блато, мокрина; над нама мрко  
брате...{S} Имо си велику ватру, — опет ће војник мекше и лако га помилова по образу. — Доктори 
 помаже њему, а он помаже Влади. — опет ће војник мирније, — па ради шта хоће.{S} Вазда јој дај 
ни, затворише је у некакву шталу.{S} Ту ће се зар смирити и опаметити, мислили су.{S} Без јела, 
вају их, одмах занеми.{S} Чини се намах ће изазвати погрде и ударце.</p> <p>Читав дан пекли се  
еће се побринути за њезино дете.{S} Још ће га, може-бити, и гонити и тући...{S} Сведно што је о 
свак је желио да барем торбу, завежњај, ћебе смести у какав згодан кутић.{S} Мотљање, комешање, 
стеље и, умотавши се у трула и подерана ћебета, почеше јечати, јаукати, уздисати.{S} Неке изнен 
статци од каната, креветаца, крајеви од ћебета и гуњева, разбијени бардаци, чутуре, поломљена б 
рата, а прозоре, ко зна зашто, прекрише ћебетима.{S} Пред неким вратима <pb n="17" /> закаснило 
ше ...{S} Недалеко од њих, на простртим ћебетима, леже двоје болесника.{S} Једно сушичаво дете, 
тарски затвор, одмах га стрпају у једну ћелију.{S} Они су то, додуше, називали собом и ако ни п 
 — Не помаже претварање.{S} До два дана ћемо те објесити, лопове!</p> <p>Тачно у осам сати одве 
цир међу таоце и лијепо рекао : „Сјутра ћемо шесторицу објесити.{S} Будите спремни...“</p> <p>— 
фицир међу таоце и лијепо рекао „Сјутра ћемо шесторицу објесити.{S} Будите спремни...“</p> <p>— 
рену и мирно оде у магазу.</p> <p>— Шта ћемо сад?</p> <p>И сељаци се забринуто згледаше.{S} Где 
 и меко, меко прошапта:</p> <p>-- А шта ћемо, мој Мартине?..{S} Божја воља! </p> </div> <pb n=" 
иница и пође према њему.</p> <p>— А шта ћемо?{S} Вране, покој му души....{S} Ето видићеш</p> <p 
итиска, мори.</p> <p>— Ко зна колико ли ћемо још пута овако вечерати, — избаци Симат полугласно 
.</p> <p>— Еј синко, синко...{S} А како ћемо то поправити ?</p> <p>Лакан погледа на чанак пред  
баша. <pb n="115" /> — Ја сам мислио да ћеш нам рећи, да баш њих тражимо.</p> <p>— Ја сам се за 
елат!</p> <p>— Еј Боже од освете кад ли ћеш се јавит ?</p> <p>Многи почеше гунђати и љутити се. 
опреко.</p> <pb n="75" /> <p>— Но данас ћеш на суд, — рече. — Не помаже претварање.{S} До два д 
p> <p>— Због твога језика, Манде, главу ћеш изгубити.</p> <p>Сад, кад немамо звона, треба да ид 
ише послови.{S} Куће се ките заставама, ћилимима. цвећем.{S} Чисте се и перу бурад да се што ви 
e="titlepage"> <pb n="3" /> <p>СВЕТ.{S} ЋОРОВИЋ</p> <p>БРЂАНИ</p> <p>1919.</p> <p>ИЗДАО И. Ђ. Ђ 
ша, да га отме. — Мене водите....{S} Ја ћу с вама.</p> <p>— Ти си овђе интернирана.{S} Из ове к 
кога од њих?</p> <p>— Их!</p> <p>— А ја ћу га први прочитати.</p> <p>Па крене из куће и лагано  
 и прекорно га погледа.</p> <p>— Сјутра ћу отићи на гроб да јој упалим свијећу.</p> <p>— Ти?</p 
 пољуби у косу.</p> <p>— А други пут не ћу заборавити.</p> <p>— Шта ли је с бабом? — једва се у 
 да ће мало послати.{S} Није друге него ћу опет и ја. од оно уштеде... знаш што сам продавала п 
шинама.{S} И њима се отвориле очи. „Ако ћу умријети од глади или од куршума волим умријети код  
нима и хладно одговорио:</p> <p>— А што ћу му ја У....{S} Ако му је суђено да умре, умријеће.</ 
 рпе колача, хлепчића, печених гусака и ћурана, шунке, саламе уздижу се око њих по свима столов 
софри. — Ходи!</p> <p>За вечером су сви ћутали.{S} Јели су полагано, отегнуто, као на силу.{S}  
ама и плачу.{S} А неки стоје скамењени, ћуте.{S} Гледају како нестаје села, нестаје.{S} Ено се  
ала Богу!,...{S} Опет жив!....</p> <p>— Ћути!{S} Не говорите тако гласно! — дрекну из прикрајка 
па светињи, иду једно за другим и немо, ћутке целивају га, љубе.{S} Љубе у врх, у средину, у дн 
да је помамац ударио.{S} У колико чељад ћутљивија, у толико стока немирнија.{S} Блека, рика, ме 
воји од њих ни они од војске.{S} Једва, у неко доба, командант подвикну да се мора редати и јед 
им буџацима пребирао, тражио.{S} Једва, у неко доба, извуче између некаквих крпи мали, јефтин д 
е имали где склонити, — и попретили да, у случају каквих болести, неће ни привирити у село да ш 
ац ударио.{S} У колико чељад ћутљивија, у толико стока немирнија.{S} Блека, рика, мека, рзање о 
ску затандркаше стара, расклимана кола, у којима се гони варошко ђубре.{S} Кочијаш Реџо, певају 
 оне који хране раднике, у виноградима, у пољу.{S} За вас нема.</p> <p>И газда се окрену и мирн 
лабо, испијено, и једна малаксала жена, у грозници.{S} Нити им когод <pb n="50" /> приступа, -н 
ници или официри донели Јагоди.{S} Она, у писму, некако узгред спомену како јој умро отац у Ара 
питују.{S} Неки се одметну и до комита, у планину, да и њих запитају.{S} Неће ли они боље знати 
је било друге него да га опреми натраг, у пећину.</p> <p>— Зато му се данас не смије дати да је 
и си ухапшен.{S} Послаћемо те пред суд, у Мостар.</p> <p>Митра, која је стајала крај врата и <p 
јој на село дођу.{S} Лепо да дођу овде, у њезину кућу.{S} Ако је, сутрадан, ради тога и обесе,  
— То је жито за оне који хране раднике, у виноградима, у пољу.{S} За вас нема.</p> <p>И газда с 
ропусте.</p> <p>Кад су спазили војнике, у први мах као да су се забунили.{S} Од велике радости  
 даљега ситно, ситно јецају.{S} С њиме, у истом ланцу, свезан Станиша Јованов, јак, голем сељак 
ене поломљене гране.{S} Обувене и босе, у опанцима, ципелама, чарапама.{S} Старица опази нечији 
S} Све се посакривало, збило се у куће, у појате.{S} Врата на свакој кући замандаљена, прозори  
се опет поче умотавати у големо клупче, у лопту.{S} Мало, мало па ено и носа: нешто големо, мес 
чци всело цврче : под стрехом, у трави, у букви, цврче непрекидно.</p> <p>Касно су се разишли.{ 
{S} И било му чудно што се толики људи, у овако ведрој и топлој летњој вечери не одмичу од ватр 
Опет је свак на своме, на својој груди, у свом добру.</p> <p>Чини им се да нису толико ни журил 
, на час, зачепи нос марамом.{S} Затим, у чудној журби, готово трком крену оном болеснику у буд 
вјети.</p> <p>И ако се свађао с Мандом, у себи је смислио да пошаље Ивици пуних сто и педесет к 
му читаву браду блиставом, белом срмом, у којој, као у огледалу, играју, трепере и горе милијун 
не, а цврчци всело цврче : под стрехом, у трави, у букви, цврче непрекидно.</p> <p>Касно су се  
х, разли се изнад кука и изгуби далеко, у пољу.{S} За њим се оте други, па трећи.{S} Неко поче  
х, мила мајко!“...</p> <p>— То је, зар, у сну, — вели Митра и лагано зева. — Пошљи свијећу у цр 
 малакса.{S} Ноге га издају, поклецују, у глави му се нешто мути, уста вавек сасушена.{S} И пор 
ри стотине да опреме некуда у Маџарску, у сургунлук.{S} Све старце, онаке к'о Мргуд, и болесник 
е.</p> <p>— А били смо у једном тунелу, у Араду, — опет ће поп лакше. — Под нама блато, мокрина 
ише на ватру у велики котао.{S} У селу, у коме је толико гладних, приређује се ето господска ве 
ају га, љубе.{S} Љубе у врх, у средину, у дно.{S} И крсте се и клањају смерно, скрушено.{S} Пон 
 се препуцава на оближњем брду, док су, у истину, сви нападаји били још доста далеко.{S} По брд 
 дала само да их види!</p> <p>У заносу, у пијанству оном, поручила им по једном одрпанцу, да јо 
д, кад су је понели, сакрио се за кућу, у једну рушевину од појате, и ту плакао горко и неутешн 
ћутке целивају га, љубе.{S} Љубе у врх, у средину, у дно.{S} И крсте се и клањају смерно, скруш 
едну групу допрла мати, а у другу дете; у једну брат, а у другу сестра.{S} Јавише чиновницима,  
е врати више.{S} Нема ни <pb n="112" /> у њих више оне детињске бојазни и стрепње пред старешин 
ина и ракије изнесе пред <hi>браћу</hi> у кућама запослене домаћице пеку, кувају без одмора, да 
и?..{S} Дете, па ни њега не штеде!..{S} У хапс?...{S} А што ће он у хапсу?..{S} Нема тамо ни пр 
и.{S} И цвећа, пуно цвећа, свуда!...{S} У ово доба толико цвећа!...{S} Боже!.</p> <p>— Ето, — о 
га и намргоди се:</p> <p>— Тифус....{S} У шпидал! </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 
 ће понудити Лакана ако се врати?...{S} У кући нема ништа више, ништа чиме би га понудила.{S} И 
сио отуд по два по три нарамка дрва.{S} У Столац је одлазио само по потреби, кад му понестане б 
олом бајунетом устреми се на малога.{S} У томе истоме часу устреми се и стара Митра на њега.{S} 
 тандрчу троја обична, теретна кола.{S} У првима, на простом седишту збио се прото и, кроз дебе 
му се вијорили и падали по раменима.{S} У први мах није се могло познати: добар ли је или рђав  
Митра и Манда као да се нису делиле.{S} У кући помагала једна другој, — откако се Митри зацелиш 
а осети како су јој клетве узалудне.{S} У прсима осети прободе, осети чисто физичку бол...{S} М 
да групе нису правилно ни раздељене.{S} У једну групу допрла мати, а у другу дете; у једну брат 
 се не сме рећи да је умро од глади.{S} У овој земљи свак има да једе, а ко је крив тим људима  
стадоше празници и теферичи у земљи.{S} У вароши затворише се радње, опет се оставише послови.{ 
ад су погледали, зачудили се сељани.{S} У некој великој, раскошно осветљеној соби окупили се на 
гу један другоме у жељи да га обори.{S} У врх огњишта засео стари, гурави поп Лука у својој шир 
м столом, прекривеним зеленом чојом.{S} У средини овисок, надувен мајор, густе, црне браде са н 
вити<pb n="56" /> ни милом ни силом.{S} У оном очајању многи се охрабрише и почеше слободније д 
шицама и необично забреклим трбухом.{S} У лицу жута, подбула као да болује од водене болести.{S 
 приставише на ватру у велики котао.{S} У селу, у коме је толико гладних, приређује се ето госп 
им у стоку као да је помамац ударио.{S} У колико чељад ћутљивија, у толико стока немирнија.{S}  
 опањкао Симата, а други га објесио.{S} У њих ми не дирајте!</p> <p>— А рашта? — засмеја се хар 
а, а њима није ни тесно ни неугодно.{S} У шали, чак почели да се штипају, шкакљу; или изненада  
ка која осветнички прети према небу.{S} У трулој, разбацаној слами врапци почели да савијају гн 
 Нису додуше ни имали много да једу.{S} У читавој кући чувала се још само два мала, тврда комад 
зају кроз некакву црну, дубоку бору.{S} У свакога о бедру бајонет, некаква старинског система,  
 Лакан и поверљиво се окрену тумачу.{S} У њему је сад гледао као неког пријатеља, заштитника.</ 
азна од оваког живота, од гладовања?{S} У Требиње се иде по неколико пута, иште се жита, тражи. 
— запита брзо и помилова га по глави. — У кући? .</p> <p>— У кући, — мукло одговори Лакан. —</p 
желећи да јој растумачи, да је увери. — У српској је држави тако...{S} А ја сам доста убијао... 
илова га по глави. — У кући? .</p> <p>— У кући, — мукло одговори Лакан. —</p> <p>Остарила.</p>  
х се стави на прагу. — Ево ме.</p> <p>— У име закона позивам те да ступиш у војску.{S} Хајде ме 
 Немамо ти готово шта окусити.</p> <p>— У мене нема жита за вас, — кратко осече газда и не глед 
та. — Ти си'?</p> <p>— Ја сам.</p> <p>— У име закона ти си ухапшен.</p> <p>— Фала Богу на његов 
 напуни пушку, па суво одсече:</p> <p>— У име закона ти си ухапшен.{S} Послаћемо те пред суд, у 
дељене.{S} У једну групу допрла мати, а у другу дете; у једну брат, а у другу сестра.{S} Јавише 
а мати, а у другу дете; у једну брат, а у другу сестра.{S} Јавише чиновницима, запомагаше.{S} А 
биграва око котла што виси о веригама а у коме се кува вечера.{S} Рашчупан одсев заиграва по мр 
о немамо хљеба.</p> <p>— А биће и хљеба у нас, — одговори харамбаша мирно вадећи омањи чешаљ и  
ији дугачки крај један жандар придржава у руци.{S} На широко разбацајући ногама и лено климајућ 
ко те протискује, — прашак; ако ти сева у носу, — прашак; ако те и зуб заболи — и тад прашак!.. 
...</p> <p>Па се примаче Лакану, узе га у наручја и одиже од тала.</p> <p>— Лако мој!{S} Лакане 
етра и ухвати га за главу.{S} Пољуби га у чело и оба образа, а Петар њега пољуби у руку.{S} Још 
обујми Петрову главу рукама и пољуби га у чело.{S} Застаде мало и као да размисли.{S} Па се опе 
азмисли.{S} Па се опет наге и пољуби га у уста. </p> <p>— Хајде, сједи! — реће му указујући на  
 /> приступи му, поклони се и пољуби га у руку. </p> <p>— Благослови оче!</p> <p>— Бог те благо 
не, јеси ли се уморио?</p> <p>Пољуби га у оба образа и опет спусти</p> <p>на земљу. </p> <p>— Ј 
ко мекше окрећући се Лакану и љубећи га у косу. — И пази је!</p> <p>Па изађе пред кућу, поносит 
тљају му се измеђ нога, и непрестано га у прсте кљуцају.{S} Знао је одмах да ће имати неких неп 
ј Симата, њезина Симата тамо.{S} Ено га у другим колима са неким мрким, косматим хајдучином.{S} 
 тихо одговори Митра, држећи се од њега у пристојној даљини, као што и доликује женском чељадет 
 омален, дешмекаст, лењ, тромо се утега у собу и ногом затвори врата за собом.{S} Затим узе нек 
а соби.{S} Кад га гурнуше упаде му нога у неку локвицу, затим загази у блато, посрну, док га не 
вако слатка хлеба јела није, Откуд тога у Брђана?..{S} Хтео је, дакле, да је изненади, обесели. 
ући, <pb n="100" /> запљусне га каткада у жуто, испосничко лице, засени му замућене и упале очи 
тац и пољуби је.</p> <p>Поп јој загледа у лице и запита мекше:</p> <p>— Молиш ли се Богу?</p> < 
угим и тек покаткада ако понеки погледа у страну.{S} Нису се престрашили, нико и не жели да изг 
— дрекну Вахмајстор јаче и мрко погледа у Симата. — Ти си'?</p> <p>— Ја сам.</p> <p>— У име зак 
<pb n="77" /> <p>Лакан зачуђено погледа у тумача:</p> <p>— Какво писмо?</p> <p>— Лијепо, мало п 
 простирке.{S} Старица захвално погледа у небо и прекрсти се, задовољна и готово радосна, што ј 
овори Митра суво, и слободно му погледа у очи.</p> <p>Настаде смејање, граја.{S} Шуцкори су вер 
 крошњицу јајима, да, по обичају. прода у вароши или да размени за шећер, каву, пирнач.{S} Ухва 
 их, веле, три стотине да опреме некуда у Маџарску, у сургунлук.{S} Све старце, онаке к'о Мргуд 
адно одговорио:</p> <p>— А што ћу му ја У....{S} Ако му је суђено да умре, умријеће.</p> <p>А Л 
ошћу људи који никада нису имали оружја у рукама, или га одавно нису имали, непрестано се играј 
рх огњишта засео стари, гурави поп Лука у својој широкој пророчкој бради и старој излизаној ман 
 и могао; он још има јакости и крмалука у себи. „Али наш је Швабо на издиханију“...</p> <p>Људи 
.{S} Чудна слутња свакоме се поткрадала у душу и тихо, тихо, лагано, почела да притиска, мори.< 
уга деца хватала за сукњу или се ваљала у прашини, крај нога.{S} Десетак младића, сакатих, седе 
накове.{S} Девојка готово нити је могла у кућу ни из куће.{S} Ако изађе до <pb n="105" /> на во 
а измршавела, полудивља мачка направила у њој свој лежај.{S} Око сатрвених и прекрханих <pb n=" 
лица, једно за другим.{S} И сва обрасла у браде.{S} И тумачев нос обрастао у браду а на челу му 
 се као да је неко прошао. — Тешко нама у злу добра чекајући !</p> <p>— Ко се дима не надими, н 
ча некакву Главозији (чини се да му има у глави пет ока) о газди Пешикану.{S} Газда Пешикан био 
, хукнувши, избљују дебеле млазове дима у вис.{S} На неким местима још се једва провлаче између 
ћица као да се родила са неким стварима у кући и нипошто, ни за живу главу, не би се растала с  
збијати, палити.{S} Ударајући кундацима у врата и прозоре, туку у зидове, пењу се на кровове и  
 је, додуше, срећника који су оних дана у нашим болницама преболевали опасније болести.{S} Али  
вори, снажно их удари обе, гурну Лакана у ребра и сурово избаци:</p> <p>— Иди!</p> <p>Лакан је, 
на па се лагано њишу и дремају.{S} Жена у грозници неколико пута тражила је воде.{S} Испочетка  
им вас двоје?</p> <p>— Имам једног сина у војсци, — отповрну Митра као преко воље.</p> <p>— И б 
 закаснило по које дете па упорно удара у канат и тражи да му отворе.</p> <p>Из големог облака  
ница!</p> <p>— Жалиш је? — запита стара у чуду и прекорно га погледа.</p> <p>— Сјутра ћу отићи  
па.{S} Нареди да се наложи велика ватра у част новим гостима, па задовољно одбија димове и смеш 
ајући, кренуо преко прага.{S} Прва кућа у коју је имао свратити, готово комшинска, Илије Јурети 
ема ни мало и треба донети.{S} Ако деца у зору заишту хлеба, шта ће им. одговорити ?{S} Чиме их 
на силу је одвуче у кућу и тамо закључа у собу.</p> <p>Крај цркве као да се беше слегло све сел 
у све кости поломљене.{S} Још само душа у носу што се држи</p> <p>Дође ред и на Швабу...{S} Мож 
p>— Остави!.....{S} Доста!</p> <p>Дошав у дрвењару окрену се Митри и рече шапатом:</p> <p>— Јаг 
е могао починути.{S} Јак, страшан смрад у пећини давио га, гушио; вода, која је цурила низ мркл 
 служили у жандарима и што су још и сад у милости код жандара.{S} Па и они као да иду некако по 
S} По неке од невеста држале су одојчад у нарамку и дојиле, док се друга деца хватала за сукњу  
м човјеку, томе фељбаби, гурнути штогођ у шаку да га још боље чува.{S} Треба му гурнути најмање 
ратио, застада мало, погледа изнад себе у небо и, зинувши као хала, жељан да што више ваздуха п 
 немо, ћутке целивају га, љубе.{S} Љубе у врх, у средину, у дно.{S} И крсте се и клањају смерно 
 Погледа мало слободније, одигне бркове у вис као да би да омирише нешто, па се нагло скупи, зг 
.{S} Љуби и по образима и по очима, све у жељи да погоди место куд га и Јагода љубила Затим му  
ници.{S} Опипа торбу да види: је ли све у реду?{S} И лагано, лагано крену низ чаршију.</p> <p>Ч 
p> <p>Избезумљеним погледом премери све у кући.{S} Као да се тренутно згрозила од нечега што је 
актањем, изгуби се према пољу.{S} Негде у близини као да закликта јастреб.</p> <p>— Ето их!</p> 
 толики други.{S} Музика им свира негде у крају, а они испијају вино из финих, танках чаша и на 
, ломњава, оргињање.{S} Као да се негде у даљини одроњују читаве стене, са хуком и тутњавом, и  
SRP19191_C2"> <head>II.</head> <p>Негде у зору, рано, оштар врисак проби се тамо у дно села, кр 
удаљена од својих комшија.</p> <p>Негде у то доба почели се враћати и многи војници са фронте,  
ко група.{S} А свака група треба да иде у друго село, — заједно не смију бити, — на пребивање.< 
овце на стругу.{S} Њему нареди нека иде у кућу, да се одмори и узгред, да што заложи.</p> <p>Ст 
ати за пута.{S} Одлучила је да сама иде у Требиње, те да сазна: шта је са Симатом?{S} Није ли и 
водећи. — Чист приход од ове забаве иде у корист Вашу....{S} Хајдете кући и смирите се....{S} Б 
 доба?{S} Је ли већ дозвољено да се иде у затвор и да се походе апсеници.{S} Опипа торбу да вид 
а.</p> <p>И газда се окрену и мирно оде у магазу.</p> <p>— Шта ћемо сад?</p> <p>И сељаци се заб 
А ја често... тако... гледам крв и људе у крви...{S} Чујем и како јаучу, стењу...{S} И лијепо ч 
 Затим се нагло окрену и хтеде да униђе у радњу.</p> <p>— А ево и ми дошли у жито, наш лијепи г 
д се приближила кући.{S} Манда јој пође у сусрет, узе је под руку и поможе да се дочепа огњишта 
лајн!</p> <p>Па закорачи и хтеде да уђе у кућу.</p> <p>Јагода се препаде и од њега и од његова  
 се некако, крочи. и, не смејући да уђе у авлију, преко тараба пружи карту.</p> <p>— Ето....</p 
ће се да читаве гомиле пуних врећа леже у магази.{S} А он је <hi>наш</hi> човек, од <hi>наше</h 
А неки непрестано мисле о храни, одлазе у Требиње и враћају се сетни и забринути.{S} Жене сад и 
ву се вољу не може.</p> <p>Јагода уљезе у кућу, окрену лице зиду и, укрстивши руке испред очију 
стано спотицао.</p> <p>Стара, чим уљезе у кућу, скиде котао с ватре, сасу млеко у други, већи к 
вређен скочи Лакан с клупе и брзо уљезе у кућу.{S} Дуго је по неким буџацима пребирао, тражио.{ 
бледуњаво, голобрадо момче, хитно уљезе у собу, стаде крај врата и погледа свуд наоколо.{S} Неш 
ш неколито таких кућа.{S} Види се да је у некакву дослуку с њима.{S} А Митра неће ничијег покло 
е окрену Мартину. .</p> <p>— Пише да је у Ђеру, на батаљуну и да му је лијепо, — поче Мартин по 
 на што него на трбух.</p> <p>А била је у бризи: чим ће понудити Лакана ако се врати?...{S} У к 
} Жандари, љутити и кивни, затворише је у некакву шталу.{S} Ту ће се зар смирити и опаметити, м 
а је изненади, обесели.{S} А чиме би је у данашње дане могао пријатније изненадити?{S} Зар се д 
тарој Митри, пружи јој руку и пољуби је у образ.</p> <p>— А ко ти је ово? — запита и показа на  
то није <pb n="106" /> крила, Јагоди је у лице говорила да ће умрети...{S} А кад ће умирати: за 
{S} А јест....{S} Чини му се...видео је у газде Пешикана....{S} Он таки изгледа Он је то главом 
 и он осећа како копни, како га нестаје у њима.</p> <p>Опет врисну, скочи, потрча с постеље.</p 
 у цркву, па ће престати.</p> <p>— Није у сну...{S} Није...{S} На јави...</p> <p>— Сведно...{S} 
о њима је и познала, да сад нешто „није у реду“.{S} Макар се и мучила мало, и патила и она и Ла 
товничкој кући, брже-боље умота хартије у мушему и избацив једно мукло <hi>збогом</hi>, брзо ис 
b n="47" /> <p>Зачуђено узвикнуше обоје у исти мах и устукнуше једно пред другим.{S} Али се офи 
ње.{S} Изброје једну пругу па је одвоје у страну; затим изброје другу, трећу.{S} Све разредише  
ао га још не верује или, неће да верује у кнежеве речи.</p> <p>— Еј несретан ти ли сам под стар 
 јој се као да су сва питања неке замке у које би заплела Лакана, — за се се не боји нити брине 
сигурности наместише, — жуљали га, руке у лактовима све јаче бољеле.{S} И ако се нико не шали с 
анда се спусти на столицу.{S} Сави руке у крило и обори главу.{S} Сузе су још непрестано текле, 
ледати у наоколо.{S} Као да су залутале у неки туђи крај, запуштен, заборављен.{S} Куће са одва 
 ради; неке се опет дућанџије затвориле у куће, па не смеју ни да се помоле отуда.</p> <p>Стара 
издигле се гомиле ђубрета и све обрасле у траву.</p> <p>Једино кућа старога Мргуда што је остал 
еве па се, од бола, савио у дио постеље у риче, риче као рањеник.</p> <p>Доктор бледуњаво, голо 
>— Вози, вози па истреси !..{S} Најбоље у воду ! — засмеја се Ибро и затапша рукама.</p> <p>Кол 
обична жеља да свиралу види, да је узме у руке.</p> <p>— А ђе ти је свирала? — запита брзо и по 
ли изненада подметне ногу један другоме у жељи да га обори.{S} У врх огњишта засео стари, гурав 
едан не сме да подигне главе ни да коме у очи погледа.{S} Вечито опипавају место где им виси ду 
ад прашак!..{S} И њезин Лакан да остане у рукама таких људи!..{S} Да га баба и не види и не оми 
 га <pb n="74" /> стиснутом шаком бубне у леђа.{S} Сам мучен и кињен од својих старешина, окоре 
, и вреднију и мање вредну, из Јагодине у своју кућу, да јој случајно неби други нашљедници угр 
биља, је ли сан или јава?{S} Да га гоне у апс због голуба ?{S} Због оног лепог сиваља ? (Лакан  
х жандара, да га тешким кундаком грухне у ребра и да, псујући и претећи, опомене на ред.{S} Мно 
а вуче некаква колица, да превози ђубре у тамничареву башту, да чисти камење из ње.{S} Војник,  
 пригушен, малаксао јаук и као да замре у прашини.{S} Затим неко чудно, промукло кокљање, као д 
стиђено крене и хитно, хитно сакрива се у кућу.</p> <p>Од страха, од срамоте, од поруге, напосл 
 поправе куку. макар само толико, да се у њој може становати.{S} Други отишли у шуму да насеку  
ништа чиме би га понудила.{S} И сама се у задње дане хранила травом и корењем.{S} Ишла је наоко 
х уморено малакше, посрне.{S} Закопа се у дебелу прашину и очајно цичи, дозивајући другове.{S}  
ђу њима, — весело и несташно, — које се у свакој кући осећа као у својој, без кога нико не може 
 је имао обичај да свако чељаде које се у селу разболи, макар од какве болести, види и обиђе.{S 
И само?..{S} И у мраку?..{S} А ко ће се у ноћи наднети над њега, да види спава ли мирно, да се  
ви, брзо прекида једна другу, уплеће се у реч, <pb n="62" /> жељна да пре исприча.{S} Манда је  
згулили, па се измаче на леђа и саби се у гомилу ону, међу светину.</p> <p>Узвик нечувене, дивљ 
 Мостару <pb n="87" /> или спрема ли се у Мостар?{S} Излазила је на пут и чекала кириђије да и  
ли се знали какогод извући, прикрити се у залеђину?...{S} И какве су им старешине?...{S} Добре  
кашља Симат чупкајући брк и окрећући се у страну да их не гледа. — Доста, доста...</p> <p>Затим 
хаљине, легоше у постеље и, умотавши се у трула и подерана ћебета, почеше јечати, јаукати, узди 
Само моле да их лепо пропусте, да им се у путу не би правиле неприлике.</p> <p>Кад су Брђани чу 
ају се.{S} Све се посакривало, збило се у куће, у појате.{S} Врата на свакој кући замандаљена,  
ло и хране.{S} Што је било потрошило се у путу и ретко још у кога да би се могло наћи покоја пр 
а хуком и тутњавом, и лете, котрљају се у бездане амбизе.{S} Руше се кровови, крше се појате, п 
отрже и строго, забринуто загледа му се у лице...</p> <p>— Тамница те испила...{S} Изнемого си. 
рља се низ попову мантију и саспе му се у крило.{S} Симат, отац Лаканов, домаћин, стајао је и н 
и колачима, добила од Јагоде.{S} Још се у писму вели како је Петар жив и здрав и како је заробљ 
е осврћу се на њих.{S} Понека носи дете у нарамку.{S} По нека вуче по двоје деце за собом, љуте 
е као да ће неки да се отму и да полете у пламен.{S} Очи им се некако светле, па гледају као зв 
, смељаве.{S} Зарили једно другом прсте у месо као да би да чупају, кидају.</p> <p>— Кхе, кхе,  
че миловати.</p> <p>— А наше двоје ђеце у војсци, — исправи се домаћица искрај огњишта и пропла 
 ли те мајка изгуби!</p> <p>Зарони лице у прегачу, сакри га.{S} Први пут у четири године облише 
о је и одвише упорна, на силу је одвуче у кућу и тамо закључа у собу.</p> <p>Крај цркве као да  
шапну му нешто на уво и лагано га увуче у магазу.</p> <p>Старица застаде на улици и поче се обз 
е да стисне, да ухвати, да зарије панџе у месо.{S} Лакан измахне једном руком а он би да зграби 
 некако престрашено, блесаво, погледаше у официра.</p> <p>— Хехехе...</p> <p>Он намигну на Јаго 
у, заједно, под пратњом шуцкора послаше у одређено место.</p> <p>Стару Митру, заједно са Лакано 
смешкају кад опазише своје.{S} Потрчаше у сусрет једни другима, загрлише се.{S} Настаде љубљење 
тукоше око њега.{S} Салетише се, сабише у једну групу.{S} Са најгрубљим претњама, пружали су ру 
па сад вратили.{S} И, не гледајући више у попа <pb n="108" /> него у крст, запита некако узбуђе 
 изброје другу, трећу.{S} Све разредише у неколико група.{S} А свака група треба да иде у друго 
дбацише струке са себе а пушке положише у крај.{S} Сви некако слични један другоме као рођена б 
ао, још се јуначки бранио, — и положише у постељу.{S} Вехтер се једва накани да оде доктору и д 
он каже: „наредба"....{S} Па одмах пише у Требиње да му треба неколико нових барака за магазине 
влачити.{S} Брзо уредише хаљине, легоше у постеље и, умотавши се у трула и подерана ћебета, поч 
и ноћи готово непрестаног хода, стигоше у неко село близу Стоца.{S} Дођоше некакви чиновници, п 
</p> <p>Треће вечери одиста јој стигоше у походе.{S} Петорица.{S} Умотани у дуге, црне струке,  
 хаљине, уредише их и весело јој дођоше у сусрет.{S} Обоје зарумењени, срећни.{S} Смејући се и  
ош неколике неутрнуте греде, које штрше у вис као ђавоље буктиње, које би да осветле пут толики 
 спава на даскама?...{S} И само?..{S} И у мраку?..{S} А ко ће се у ноћи наднети над њега, да ви 
 познаника и да се поздрави с њим.{S} И у другим колима седела су по двојица талаца.{S} Хладни, 
рђане.{S} Допро готово у исти час кад и у Требиње.{S} И све се ускомешало, узбеснело.{S} Сад ве 
највише говорило.{S} Није чудо ако се и у. болници повео разговор о њему.</p> <p>— Сад нам, ето 
. домовима.{S} Цар се, веле, смиловао и у великој милости својој дозволио им повратак.{S} И ко  
 чело и оба образа, а Петар њега пољуби у руку.{S} Још се једном окрете матери, рашири руке и з 
ом пружи причест и саге се да је пољуби у чело, две крупне сузе потекоше му низ старачке образе 
о....</p> <p>Лакан се саго да је пољуби у руке, али се она отрже и строго, забринуто загледа му 
и врата, узе га на крило и њежно пољуби у косу.</p> <p>— А други пут не ћу заборавити.</p> <p>— 
гонио да се обреде, док другу пуну држи у рукама и некако лагано, пажљиво милује је.</p> <p>— Ј 
де му нога у неку локвицу, затим загази у блато, посрну, док га нечије руке не прихватише и не  
 мање познатих.{S} Чак и поп Лука, који у ово доба ретко излази из куће, дошао и помешао се међ 
.{S} Неки обучени у војничко руво, неки у цивилу, неки измешали и једно и друго.{S} Иду по соби 
запита :</p> <p>— Има ли...{S} Имате ли у кући ... онако... што маломе треба?</p> <p>— Има свег 
указивали на њу и, гадећи се, отпљували у страну.{S} Неки као да нису ни имали другог посла нег 
ни, па их узели у војску, па се предали у Србији, — дочека Главозија па и он запали цигар. — Ро 
лободније пролазили кроз село, свраћали у куће, харали.{S} Где дођу мора им се одмах припремити 
 бакала који му били дужни, па их узели у војску, па се предали у Србији, — дочека Главозија па 
атворени јер им газду дигну у таоце или у прогонство, па нема ко да ради; неке се опет дућанџиј 
дан од оних сељака што су некад служили у жандарима и што су још и сад у милости код жандара.{S 
теље; други набрекли, отекли, помодрили у лицу и бесвесно, потпуно блесаво гледају око себе.{S} 
гог неспавања подбули, готово помодрили у лицу.{S} Иду тромо, гегајући се, погурени под тешком  
се када су јој прочитано писмо спустили у крило, узела га међу прсте и тихо прошаптала:</p> <p> 
и он одређен за Мађарску или га гурнули у те проклете таоце?{S} А и кад је пошао ништа није ни  
убио из куће и да су га трећи дан нашли у брду, где спава; сазнала је кад му је Симат први пут  
> <p>Сељаци су оставили домове и отишли у варош, да својим очима виде српску војску.{S} Окупиле 
е у њој може становати.{S} Други отишли у шуму да насеку дрва и јапију за грађевине.{S} Неки се 
е, љубе, плачу.{S} Неки нарочито отишли у варош да дотерају пића и себи и другима.{S} Желе да с 
ниђе у радњу.</p> <p>— А ево и ми дошли у жито, наш лијепи газда, — дочека један сељак и прогур 
Сви.{S} Зато нас и чува стража...{S} Ни у болници нам не дају боловати без страже.</p> <pb n="8 
прегршт брашна.{S} Додуше чули су да ни у Требињу нема брашна; ако га и има да је прикривено ко 
р да се притужи како не добије млека ни у три дана једанпут.{S} Али се доктор више и не окрену  
 велике, крваве очи!...{S} Још никад ни у кога таке очи видео није...{S} Никад?...{S} Не зна... 
но се треска, треска. треска...{S} И ни у што није гледала <pb n="34" /> колико у тај палац.{S} 
снама и црним, црним очима какве још ни у кога видео није.{S} Зар се може тако променити, проле 
тог голуба, кога, рече, домамише чобани у брдо на мрвице и ухватише као од шале.{S} Турну га по 
игоше у походе.{S} Петорица.{S} Умотани у дуге, црне струке, испод којих им провирују врхови пу 
ак младића, сакатих, седели су одвојени у страни, на спарушеној трави, и замишљено гледали пред 
еше се помаљати.{S} Одвојени, раздељени у омање групе.{S} Негде их нема него по двојица заједно 
.{S} Гробница!...{S} Живи људи сарањени у гробницу.</p> <p>— Осим ко је имао пара, — опет ће он 
е пре никад видео није.{S} Неки обучени у војничко руво, неки у цивилу, неки измешали и једно и 
 да га воде на венчање.{S} Он иде задњи у групи <hi>бунтовника</hi>, везан двоструким ланцем, ч 
шло до тучњаве.{S} Они су сад господари у својој кући.{S} Ово су њихове улице, нису <hi>царске< 
d> <p>Изненада као да нека зараза удари у село.{S} Сваки дан, готово, по једна или по двоја нос 
глав.{S} За официром војници, по четири у реду.{S} Од многог неспавања подбули, готово помодрил 
 истрча из куће.{S} Побеже старој Митри у заштиту.</p> <p>— Тето!...{S} Златна!...{S} Не дај ме 
се, рашчешља, па се опет поче умотавати у големо клупче, у лопту.{S} Мало, мало па ено и носа:  
астајати и узверено, изнебушено гледати у наоколо.{S} Као да су залутале у неки туђи крај, запу 
олести.{S} Али ето он се могао убрајати у те срећнике.{S} Шта више рекоше му, да може одмах да  
p>Не могав више да издржи, поче ударати у врата и дозивати:</p> <p>— Баба!</p> <p>Старица се не 
ре одговорише. „Не ће нам барен сметати у путу..</p> <p>Пред вече стиже гласник и донесе запове 
/p> <p>Тек око подне почеше се спуштати у село.{S} Напред млад, танушан официр, плав, буцмаст,  
ин и као да поче нешто тражити, требити у коси.{S} Ништа не одговори..{S} А он се окрену Јагоди 
ла препирке сељана: хоће ли је саранити у гробље или изван гробља?{S} Ови су били за то да се с 
учају каквих болести, неће ни привирити у село да што помогну.{S} Нису луди да се заражују!</p> 
 и треба, — брзо дочека Манда и приврти у писмо, као да би да се увери: пише ли баш тако,.. — О 
 да му вежу очи.{S} Не боји се он смрти у очи погледати.{S} Некако презриво погледа на џелата и 
о да барем торбу, завежњај, ћебе смести у какав згодан кутић.{S} Мотљање, комешање, граја.{S} И 
 лица, дошав са <pb n="73" /> светлости у мрак, није могао одмах распознати ни сагледати, опруж 
 читава рата, — између главних личности у земљи, о којима се највише говорило.{S} Није чудо ако 
но погледа око себе, па, и не гледајући у њу, ужурбано поче говорити:</p> <pb n="36" /> <p>— Иђ 
ојска.{S} Настадоше празници и теферичи у земљи.{S} У вароши затворише се радње, опет се остави 
а судима овећи чанак и сву вечеру сручи у њега.{S} Нађе и ножеве и виљушке и поставивши све пре 
 како се за језик суди.</p> <p>Опазивши у сандуку голуба брзо му Притрча.{S} Погледа га и некак 
њега.{S} Понека црна греда очајно стрши у вис као нека црна рука која осветнички прети према не 
ва изненадна несрећа или самртни случај у чијој кући?</p> <p>По улици почеше трчати голотрба пр 
 ради? — Живо упаде Лакан и погледа јој у очи. — Је ли ме поздравио.</p> <p>— Поздравио те.</p> 
 нико не види, неколико пута отрчао јој у кућу, донео воде, подворио је.{S} Сад, кад су је поне 
> прага као да би да му препречи улазак у кућу. </p> <p>Мргуд је лагано одгурну, прође и седе н 
задовољна и готово радосна, што је ипак у ње нешто остало и што ће моћи да помогне.</p> <p>— Хе 
ини прави радиша и једини паметан човек у свету.{S} Нико се не може мерити с њиме.{S} Зато се и 
у.</p> <p>— Мени ?</p> <p>— Уштедио сам у шпиталу...{S} Ево...{S} Ама су фини...{S} Баш за те.. 
ати и даље. -</p> <p>— Хтио сам да идем у Лулиње, — јада се Мартин и уздише. — Али тамо још гор 
уњче преко рамена и, засецајући ножићем у млада стабла јасика и бреза које се згуснуле око пута 
} Кита гиздавих, црвених фесова гори им у сунцу као голем бокор расцветаних макова; широки, шар 
вши на прагу. — И не упуштај се с никим у разговор...{S} И ником се не исповиједај...</p> <pb n 
екне под шуцкорским ударцем.{S} Међутим у стоку као да је помамац ударио.{S} У колико чељад ћут 
а неће ничијег поклона, ко је са швабом у дослуку.{S} Неће ни свога Лакана да опогани <hi>царск 
, дозва једну патролу и пође за Јагодом у потеру.{S} Опколи Митрину кућу са сваке стране.{S} Ис 
> <p>Мартин, немоћан и слаб, са чибуком у <pb n="60" /> зубима, само је обилазио око куће, попр 
дносе се на гробље; стари поп сваки дан у неколико кућа мора да сврати и обилази болеснике.{S}  
им се сусретоше.{S} Дубоко се упи један у другога; упише, упише, шљубише се, и топло, и болно и 
мњив.{S} Читаво време немиран је, црвен у лицу, некако чудно гледа, сметено одговара.{S} За гол 
је Петар жив и здрав и како је заробљен у Србији.{S} Кад су јој читали, она ни узвикнула није,  
шта не знам...{S} А биће да је опремљен у Мађарску.</p> <p>— А мој бабо шта ради? — Живо упаде  
IX.</head> <p>Шест дана остао је Мартин у Стоцу и тек се седми дан вратио, са — <hi>три</hi> ки 
е штеде!..{S} У хапс?...{S} А што ће он у хапсу?..{S} Нема тамо ни простирке, ни покривача, ин  
р, па она банда ... кажу, продала вагон у Далмацију и зарадили педесет хиљада круна. ..{S} За к 
а који је седео у врху (још је становао у Митриној дрвењари) и некако поплашено их гледао, <pb  
оњу дочекао новог фратра, кад је стигао у село.</p> <p>Седе и причају тако једна другој, причај 
, кајући се, зар, што се толико задржао у једној бунтовничкој кући, брже-боље умота хартије у м 
ду блиставом, белом срмом, у којој, као у огледалу, играју, трепере и горе милијуни језици њего 
о да су полудели.{S} Ужагрили очима као у бунилу.{S} Чини се као да би да полете и да почну кла 
ашно, — које се у свакој кући осећа као у својој, без кога нико не може да буде и читаво село и 
кривачем.{S} Стискоше се, приљубише као у неком очајном рвању, где би да се угуше, смељаве.{S}  
.{S} А сад се, готово поче осјећати као у својој кући.{S} Намерила се на чељад која такођер има 
..{S} Напријед!</p> <p>— Шта? — још као у чуду питају неки, не верујући да ће их гонити.</p> <p 
асла у браде.{S} И тумачев нос обрастао у браду а на челу му никли рогови.{S} И све почело да с 
е некако и међу Брђане.{S} Допро готово у исти час кад и у Требиње.{S} И све се ускомешало, узб 
едајући више у попа <pb n="108" /> него у крст, запита некако узбуђено, задихано:</p> <p>— А по 
од куршума волим умријети код куће него у туђем свијету“, веле.... „Не дају нам да једемо а гон 
мбаша.{S} Чим угледа попа који је седео у врху (још је становао у Митриној дрвењари) и некако п 
 ким имају посла.</p> <p>Чим је приспео у мостарски затвор, одмах га стрпају у једну ћелију.{S} 
н никако неби могао познати да се обрео у болници, да, случајно, из једног буџака. није допирал 
> <p>Неко јој случајно каза како је био у хапсу и како се разболео...{S} Разболео се?. ..{S} Ка 
?{S} Грозни, свирепи цар, који није био у стању ником ништа да да, нити икога да усрећи, иште к 
д куће до куће.{S} Питала је ли ико био у Мостару <pb n="87" /> или спрема ли се у Мостар?{S} И 
>Лакан је, кашње, готово непрестано био у бунилу; ретко кад да се освештавао и то на кратко вре 
јник добио грчеве па се, од бола, савио у дио постеље у риче, риче као рањеник.</p> <p>Доктор б 
братом Петровим, док је још овај служио у војсци, Симатом, да буду пријатељи.{S} Измењали су и  
еса, и још некаква мрса који се задесио у Јагодиној кући.{S} И то није <pb n="106" /> крила, Ја 
је био млад, здрав, док радио и доносио у кућу, и бојала га се и привијала се уза њ, а сад га,  
</p> <p>Рука му задрхта и он је упустио у крило, са запаљеном цигаром.</p> <p>— А шта јој би, п 
јили и коње и говеда и одвели их далеко у страну.{S} Неки почели одабирати и овце и већ су двој 
у кућу, скиде котао с ватре, сасу млеко у други, већи котао и обеси да се узварује.{S} Затим се 
у што није гледала <pb n="34" /> колико у тај палац.{S} И кашње, од читаве слике, слабо се сећа 
 Не хтеде се ни помакнути.{S} Зађе мало у страну и опет се накостреши.</p> <p>Јагода се јави из 
 Узви главом, уздахну и измакну се мало у страну.{S} Само да је што даље од њега!</p> <pb n="49 
 заморено дахћу.{S} Понеко дете заспало у прашини или на трави; неке бабе селе, обгрнуле рукама 
 све село.{S} Бар оно што је још остало у селу.{S} Готово све старице и старци, — старица више  
ро, и тесно.{S} Колико ли је лепше било у Мандиној колеби, а да и не спомиње лепу кућу своју!</ 
еко?...{S} Како им је?{S} Јесу ли онамо у ватри где зује куршуми и топовска ђулад око ушују?{S} 
 зору, рано, оштар врисак проби се тамо у дно села, кроз хладан ваздух, разли се изнад кука и и 
p>Сад, кад немамо звона, треба да идемо у Турке, - опет ће Манда упорно, не попуштајући. <pb n= 
<p>— Нека је сретан и жив...{S} Хајдемо у кућу, да отпочинете мало.</p> <p>Уведе их у кућу и по 
ека неко из гомиле.</p> <p>— А били смо у једном тунелу, у Араду, — опет ће поп лакше. — Под на 
} И као да се бојали да погледају једно у друго.{S} Чудна слутња свакоме се поткрадала у душу и 
 ћемо те објесити, лопове!</p> <p>Тачно у осам сати одвели га на суд.{S} Тројица војника са пун 
ешљиве речи познаника и пријатеља често у овако свечаним часовима, падају као увреде и место да 
ав, фала Богу.</p> <p>— Није још кренуо у фронту ?</p> <p>— Није, фала Богу.</p> <p>— Е, нека в 
ве време седео нем, скамењен.{S} Утонуо у мисли па нити се миче, нит јекне, нити се закашље.{S} 
p> <p>Гомила опет навре, крену.{S} Опет у нереду као и пре.{S} Неколико млађих и бржих невеста  
а по светини.{S} Крај њега, држећи крст у руци, некакав овисок, окошт старац.{S} Испод делијски 
и лице у прегачу, сакри га.{S} Први пут у четири године облише је обилате сузе <pb n="122" /> к 
} Знаће се већ куда.{S} То ће им се већ у путу казати.{S} Напослетку нико не сме ни да пита.{S} 
 овце што им још остале, и унела каблић у кућу, неко лако куцну у канат и пређе преко прага.{S} 
S} Бацила ножице, стидљиво зарила главу у прегачу и побегла.{S} Отада се готово увек крили, беж 
стали сви, изван села.{S} Волели да иду у друштву него посебице као разбијена војска.{S} Сад ве 
ослове, неће да раде ништа.{S} Само иду у Требиње, питају, распитују.{S} Неки се одметну и до к 
 згаришта.{S} Свеједно.{S} Само да дођу у своје село, да легну на онај свој камен.{S} Нигде на  
ом, са својим сновима.</p> <p>При улазу у Требиње први јој је сусрет био врло неугодан.{S} Ибро 
 по четири тада крену.</p> <p>При улазу у село почеше застајати и узверено, изнебушено гледати  
црнило.{S} И све сузе као да се слевају у прса јаднога Матише. запљускују му око срца, навиру д 
ео у мостарски затвор, одмах га стрпају у једну ћелију.{S} Они су то, додуше, називали собом и  
} Имају, зар, и тамо људи душу и верују у Бога.{S} Ваљда ће се смиловати и продати макар неколи 
икати, прозивати.{S} Завирују, завирују у име и обично прозову наопако.{S} Ако им се не одазове 
урби, готово трком крену оном болеснику у будаку.{S} Погледа на карту на коју је вехтер. онако  
ајући кундацима у врата и прозоре, туку у зидове, пењу се на кровове и крше, лупају, секу.</p>  
пође.{S} Цугсфирер, бесан, остави пушку у страну, ухвати је и стеже за рамена.{S} Удари једном, 
мо што треба.</p> <p>Петар остави пушку у крај и лагано, лењо спусти се на столицу.{S} Његово о 
ндарима.{S} Притегнути ланци, — које му у путу заради веће сигурности наместише, — жуљали га, р 
тарајући се да све онако искаже како му у Стоцу читали из писма. — Има вели добра фељбабу, па г 
>Симат откиде комад хлеба, гурну Лакану у руку, па га узе за раме и изведе пред кућу.{S} Нареди 
и.{S} Неки затворени јер им газду дигну у таоце или у прогонство, па нема ко да ради; неке се о 
 дан, рано, придигоше се многи да крену у Требиње.{S} Сваки потерао по две по три главе стоке н 
 очију, наслони главу на њих.{S} Бризну у плач.{S} Митра и не покуша да је даље теши.{S} Нека с 
у преко плотова и ограда и брзо замакну у гај, међу појате, или их нестане на уској путањи прем 
ујући.{S} И разлежу се на далеко и тону у провидној помрчини.{S} Одбијају се о брда и клисуре и 
опет подвикну неко и немилосно је гурну у страну. — Стоко!</p> <p>Она подиже главу и као да се  
 позив узе га, преви на четверо и гурну у недра.</p> <p>— Са Пешиканом се није шалити, — узвикн 
 и унела каблић у кућу, неко лако куцну у канат и пређе преко прага.{S} Стара се окрену да види 
бори главу.{S} Нагло Поче окретати капу у руци и гужвати је....</p> <p>Судије су, обично, биле  
ана овна, расекоше, приставише на ватру у велики котао.{S} У селу, у коме је толико гладних, пр 
о.{S} Знојави. уморни, прашњави ишли су у нереду и, вечито љутити, насрћали на свакога, на чоба 
тле док се могне држати.</p> <p>Ишли су у нереду, раштркани.{S} Као да су били кивни једно на д 
ему!</p> <p>Једнога дана казаше како су у близини села нашли убијена војника.{S} Ко га је убио? 
 се прекрсти, пољуби крст, пољуби проту у руку и мирно пође вешалима.{S} Узвик радости опет се  
ли Митра и лагано зева. — Пошљи свијећу у цркву, па ће престати.</p> <p>— Није у сну...{S} Није 
 с душманином.{S} Зажели им сваку срећу у боју.{S} Сам Бог нек се смилује и нек им благослови о 
ћу, да отпочинете мало.</p> <p>Уведе их у кућу и посади на сниско седиште око огњишта.{S} Лаган 
<pb n="72" /> хране голубове и хране их у јатима.{S} Марко Томов имао их двадесет; Аћим Перишин 
екако узгред спомену како јој умро отац у Араду, а одмах описује како су војници њезину, Митрин 
 <p>— У име закона позивам те да ступиш у војску.{S} Хајде међу војнике.</p> <p>Петар се окрену 
 га спратили болесна?{S} Држе ли га још у хапсу или га опремили негде оним њиховим докторима, к 
је било потрошило се у путу и ретко још у кога да би се могло наћи покоја прегршт брашна.{S} До 
и?{S} К’о живину...</p> <p>Звоно су још у вече скинули са звонека и наместили пред црквени праг 
>И сељаци се забринуто згледаше.{S} Где,у кога да ишту више Или да просе ?{S} А код куће се нем 
p>Други дан потераше Лакана на рад. <hi>У царској кући</hi> нико не сме џаба јести; мора одради 
:id="SRP19191_C14"> <head>XV.</head> <p>У најтеже дане Мандине, кад је непрестано кукала и кад  
е на свету дала само да их види!</p> <p>У заносу, у пијанству оном, поручила им по једном одрпа 
</p> <p>— Јесу.</p> <p>— Хм. . .</p> <p>У томе се иза куће помоли Митра, мршава, висока старица 
алаксавајући, замире и ишчезава.</p> <p>У Митрину кућу дођоше само двојица.{S} Један, одмах при 
коши и крошњицу и крену из куће.</p> <p>У путу ретко с ким да се срела.{S} Ако би и срела прола 
стирају, запретише да ће пуцати.</p> <p>У Мартиновој кући жестоко се сукобише са Мандом.{S} Ста 
боји се узалудно главу изгубити.</p> <p>У вече се Лакан врати раније са хајваном.{S} Под пазухо 
кој је држави тако...{S} А ја сам доста убијао...{S} Треба и да починем.</p> <p>Старица полети  
више чиновницима, запомагаше.{S} Ако ће убијати, нека убију заједно, нека не растављају.{S} Они 
, на дете.{S} Комад хљеба из руке отме, убије овна, козу, кокош; отме све на што наиђе.{S} Нико 
 Зашто није пуцао?...{S} Нек пуца, нека убије.{S} И то је лакше него кад је раставља од њезина  
ана казаше како су у близини села нашли убијена војника.{S} Ко га је убио?{S} Наравно, Србин.{S 
бише.</p> <p>— Само вам се молим, да не убијете Сулагу Челебију ни Циганина Ибра Дурушовића, —  
ма, запомагаше.{S} Ако ће убијати, нека убију заједно, нека не растављају.{S} Они се не ће раст 
ема помоћи од кукњаве...{S} А и мени су убили сина...{S} Мога убише што је био бунтовник а твог 
села нашли убијена војника.{S} Ко га је убио?{S} Наравно, Србин.{S} Зато се одмах и окупи читав 
огњишта и проплака. — Дигоше их, Бог их убио!</p> <p>— Шути, жено, — опомену је Мартин мукло. — 
Мога убише што је био бунтовник а твога убише што је био вјеран?...{S} Ко ће зликовцима угодити 
..{S} А и мени су убили сина...{S} Мога убише што је био бунтовник а твога убише што је био вје 
лице га истуку; малог попадијина Војина убише што је бранио свог петла.</p> <p>Шуцкори су слобо 
} Понека од жена и зајеца и сакрије очи убрадаћем; понеки забринуто климне главом и тужно проша 
пасније болести.{S} Али ето он се могао убрајати у те срећнике.{S} Шта више рекоше му, да може  
оло: да когод није видео.{S} Па се брзо убриса и још брже уреди ствари и гурну их под пазухо.{S 
избаци Симат полугласно, па отра бркове убрусцем и измаче се иза софре.</p> <p>Стара га некако  
демо у кућу, да отпочинете мало.</p> <p>Уведе их у кућу и посади на сниско седиште око огњишта. 
етно надигла.{S} Увек хладан и озбиљан, увек прави <hi>домаћин</hi>.{S} Ни сада не хтеде да га  
 нарочито неговао и спустио на дугачко, увек му се вијорили и падали по раменима.{S} У први мах 
!{S} А ова велика, безимена тица, кажу, увек на зло слути и доноси несрећу ономе ко је угледа.{ 
усном која би се неприметно надигла.{S} Увек хладан и озбиљан, увек прави <hi>домаћин</hi>.{S}  
.{S} Ено рашчупаних брчина на којима се увек жуте по неколике прашке бурмута....{S}И очи очи... 
а се заражују!</p> <p>Око Јагодине куће увек се шетао по који беспослењак.{S} Иде, шета се и да 
у каже, ничим другим да га понуди.{S} И увек се морају старати да их ко не опази, да их не зате 
у прегачу и побегла.{S} Отада се готово увек крили, бежали <pb n="11" /> једно од другога.{S} Д 
и немогућа била пријава, они јој готово увек веровали.{S} Жандарским пријавама веровали су слеп 
е ствари.{S} Уза њих пристају деца, још увек уплакана.{S} Хтела би да им помогну, да и они купе 
се најпре поропчијска капа, затим седа, увенула глава старог Крсте поропчије, са великим, оклем 
и пред кућом и разговарали.{S} Лакан је уверавао како ће му бабо, кад се врати, донети најмање  
и је....</p> <p>Судије су, обично, биле уверене унапред о кривици свакога Србина, који је дошао 
није кад су угледали Лакана.{S} Били су уверени да ће и он бити осуђен.{S} А кад им спомене гол 
> .{S} Међу Брђанима се одавно утврдило уверење да је сваки, који само окуси белог <hi>царског< 
 придигао.{S} И сам војник, напослетку, увери се да „нешто има, те оде и пријави тамничару.</p> 
е Петар, желећи да јој растумачи, да је увери. — У српској је држави тако...{S} А ја сам доста  
а вектер не трепнувши и, зар да се боље увери, попипа се по џепу и тамо напипа све прашкове.</p 
о себе да тражи Лакана, као да би да се увери: је ли ту?{S} Затим га обгрли и тихо уздахну.</p> 
анда и приврти у писмо, као да би да се увери: пише ли баш тако,.. — Одмах...</p> <p>— И треба, 
ојник, српски војник, опремљен, оружан. увија брчић и некако меко, меко назва:</p> <p>— Добра в 
и да се тресу, дрхћу.{S} Неки се грче и увијају као пребијене гусенице.{S} Пак и буцмасти војни 
 хтео да му је свак види, јер је готово увијек ишао гологлав.{S} За официром војници, по четири 
оне струке босиока, омириса и задену за уво.</p> <pb n="10" /> <p>— А шта још?...{S} А?</p> <p> 
 узе официра за руку, шапну му нешто на уво и лагано га увуче у магазу.</p> <p>Старица застаде  
уб? — преведе тумач питање, намештајући уво да боље чује одговор.</p> <p>— Ухватили га ми, чоба 
попустиће, омекшати.{S} Проклето српско уво!..{S} И након пораза опет је упорно!...</p> <p>Нако 
о у овако свечаним часовима, падају као увреде и место да теше, раздражују.</p> <p>Затвори врат 
два пута хтела оштро да му одговори, да увреди.{S} Ипак се савладала.{S} Не због тога што се бо 
и показ’о би.{S} Ти си ми лагао.</p> <p>Увређен скочи Лакан с клупе и брзо уљезе у кућу.{S} Дуг 
руку, шапну му нешто на уво и лагано га увуче у магазу.</p> <p>Старица застаде на улици и поче  
 зло слути и доноси несрећу ономе ко је угледа.{S} Боже, помози сада или никада!</p> <pb n="8"  
кад се, напослетку, окрену према њему и угледа га тако ...{S} Шта ће бити од њега?..{S} Јуре му 
... </p> <p>Једнога дана, отворивши очи угледа буцмастог војника, како се раскорачио, запалио < 
тао до рамена, био им харамбаша.{S} Чим угледа попа који је седео у врху (још је становао у Мит 
и вазда се с њим лепо пазила.{S} Већ га угледала и весело му маше руком.{S} А он одма малакса.{ 
е.{S} Ни мало их изненадило није кад су угледали Лакана.{S} Били су уверени да ће и он бити осу 
ло.{S} Све јој се чинило изненада ће га угледати.{S} Јавиће се од некуда, дотрчаће.{S} Не може  
у пријатељи.{S} Измењали су и аманете и уговорили свадбу.{S} Петар се изненадио и готово није м 
о је био вјеран?...{S} Ко ће зликовцима угодити?</p> <p>Кнез прогунђа нешто и изађе из куће.{S} 
е око себе.{S} Један од шуцкора, дебео, угојен, као да се зачуди тој њезиној мирноћи.{S} Некако 
 капетан, са исуканом сабљом, на малом, угојеном вранчићу.{S} Мора да је синоћ премного пио а н 
 <p>— Фала ти, оче!</p> <p>И брзо, брзо уграби његову суву руку коју је спустио на креветац и п 
, да јој случајно неби други нашљедници уграбили.{S} А преносила је и брашна, и граха, и осушен 
би га.{S} Затим, поносит што је он први уграбио, одступи да <pb n="119" /> и баби начини места. 
као у неком очајном рвању, где би да се угуше, смељаве.{S} Зарили једно другом прсте у месо као 
о.{S} Још мало па Јагода неће бити тако удаљена од својих комшија.</p> <p>Негде у то доба почел 
тане и да што помогне.{S} Једним скоком удаљи се од тараба и брзо, хитно, готово трком поче да  
 Кочијаш Реџо, певајући из свега гласа, удара по десном кољу, који се нешто улењио, и снажно оп 
одвоје од овна.{S} Поче да их уједа, да удара ногама, туче!</p> <p>— Хунд! — бесно подвикну јед 
Чини јој се као да се свак спрема да је удара, туче и лењо се, издаљега, уклања испред свакога. 
 Није &gt;могао да слуша кад неко овако удара на царевину и на главне цареве људе.{S} Та и он ј 
17" /> закаснило по које дете па упорно удара у канат и тражи да му отворе.</p> <p>Из големог о 
е.{S} Узбешњени шуцкори почеше да бију, ударају и шакама и кундацима и батинама.{S} И <pb n="52 
S} Почеше крхати, разбијати, палити.{S} Ударајући кундацима у врата и прозоре, туку у зидове, п 
 близу Лакана.</p> <p>— Не да стража да ударамо на вектере, — шапну тише. — Бране једни друге.— 
ика, звекет пушака и бајонета, одмерено ударање старачких штапова о тврду цесту.{S} И непрестан 
> <p>— Не може.</p> <p>— Удри!</p> <p>— Ударао сам.{S} Не помаже.</p> <p>— Претвара се.{S} Лаже 
а </p> <p>Не могав више да издржи, поче ударати у врата и дозивати:</p> <p>— Баба!</p> <p>Стари 
и као обично.{S} Три пута је посрћао од удараца и сваки пут једва се придигао.{S} И сам војник, 
страну, ухвати је и стеже за рамена.{S} Удари једном, двапут, трипут.{S} Па ја љутито баци на з 
ше тамо.{S} И као да се питају; а ко га удари?{S} Митра је седела хладна као стена <pb n="102"  
и према њему, насрну. — Као да хтеде да удари, да га истера из куће.{S} Али намах малакса.{S} З 
{S} Један, одмах при уласку, замахну да удари, Али кад опази како га она, мирно и слободно, не  
.</head> <p>Изненада као да нека зараза удари у село.{S} Сваки дан, готово, по једна или по дво 
S} Живи, ако можеш! </p> <p>Изненада се удари руком по челу и и дохвати чибук.</p> <p>— А погод 
.{S} Изненада, кадидад, Манда стрекне и удари руком по колену,</p> <p>— Сачувај Госпе!...{S} Не 
p> <p>— Мир! — дрекну цуксфирер опоро и удари по пушци. — Да нијеси наша и да нијеси мати двоји 
</p> <p>— Хохо! — нагло узвикну Крсто и удари се по челу. — Ја и заборавио на оно због чега сам 
че, пашчад једна ! — узвикну пакосно _и удари руком по колену. — Ко зна какви су то људи!..{S}  
оси се домаћица жешће и кратком главњом удари по огњишту да се варнице разлетеше по уској кући. 
д и Манда хтеде да проговори, снажно их удари обе, гурну Лакана у ребра и сурово избаци:</p> <p 
А данас ће, кажу, петорицу објесити.{S} Ударили Црногорци на нека села, па због тога да се обје 
м.{S} Међутим у стоку као да је помамац ударио.{S} У колико чељад ћутљивија, у толико стока нем 
али, тукли.{S} Не попушта.{S} Посрне од ударца, јекне, али се намах диже и, са познатом одлично 
} Савила би се око малога, вољна да све ударце <pb n="15" /> прими на се и почела би да брани с 
.{S} Чини се намах ће изазвати погрде и ударце.</p> <p>Читав дан пекли се тако на сунцу и чекал 
ћи, опомене на ред.{S} Многи посрне под ударцем тупо јаукнувши, многи се свали на другове па го 
 ако неко подмукло јекне под шуцкорским ударцем.{S} Међутим у стоку као да је помамац ударио.{S 
а земљу.{S} Чим покуша да се дигне нови ударци осуше се и он опет посрну, пипајући рукама по пр 
гуда изудараше и шакама и кундацима.{S} Ударцима оборише га на земљу.{S} Чим покуша да се дигне 
вереници.{S} Стари Мргуд, отац Јагодин, удесио је са старијим братом Петровим, док је још овај  
 неће јести.</p> <p>— Не може.</p> <p>— Удри!</p> <p>— Ударао сам.{S} Не помаже.</p> <p>— Претв 
ло, усамљено, слаб.{S} Сад као да их се удружиле стотине в. креште, дрече, јаучу.{S} И куће ври 
фрајлајн!</p> <p>Па закорачи и хтеде да уђе у кућу.</p> <p>Јагода се препаде и од њега и од њег 
лучи се некако, крочи. и, не смејући да уђе у авлију, преко тараба пружи карту.</p> <p>— Ето... 
ривен не слуша, прекорачи преко прага и уђе и кућу.</p> <p>--- Здраво живо?</p> <p>— К’о што ви 
рви!{S} Неки чак као да су полудели.{S} Ужагрили очима као у бунилу.{S} Чини се као да би да по 
леда око себе, па, и не гледајући у њу, ужурбано поче говорити:</p> <pb n="36" /> <p>— Иђи, иђи 
брзо му Притрча.{S} Погледа га и некако ужурбано запита:</p> <p>— Одклен голуб?</p> <p>— Ухвати 
ситне деце, морао је плаћати туђем, да, уз своје овце, потера и оно неколико његових.{S} Сад, к 
ук, замишљајући да је уз своје огњиште, уз ватру.{S} Други отишао, чупа траву и мирише је; трећ 
се одмах и окупи читава чета војника и, уз трештање труба <pb n="46" /> и клопарање добоша, поч 
гло утешити ни писмо, које је сутрадан, уз омањи пакетић са брашном и колачима, добила од Јагод 
во кућу кућити, како многи говораху.{S} Уз то им понестало и хране.{S} Што је било потрошило се 
а овце према струзи, прислони се леђима уз плетер и поче звиждукати.{S} Није, чини му се, људск 
} А тада лепо скувају каву, седну једна уз другу и, испијајући, говоре о њима, о војницима. „Гд 
 одмах запалио чибук, замишљајући да је уз своје огњиште, уз ватру.{S} Други отишао, чупа траву 
акога љета, — зна која најбоље пристаје уз коју болест.{S} Огњуштину, срдобољу, крзамаке лечи к 
оба сад тридесетроструко скушља а он им уз о за стару цијену.{S} Ојадио куће!....</p> <p>— Влад 
же на ногама; чврсто се приљубили један уз другога, обгрлили се и тако још шантуцају.{S} Онај ш 
несе.{S} Затим из котла, који се гријао уз ватру на омањем саџаку, захвати кутлачом кртоле, куп 
сла, — што нису могли понети, — заостао уз какву гомилу, надуо се као да ће да прсне.{S} И плот 
рамена свог малог Лакана који се прибио уз своје овце, и хладно, готово с презрењем гледа на св 
утра.{S} Поздрави Мартина који се парио уз ватру и пушио, рукова се с Мандом, погледа и на Матр 
тима.{S} А кад се пламен изви и зализну уз омањи котао, Митра, грозећи се, задрхта и окрену гла 
ко поплашено повуче се на крај кревета, уза зид, и, са чудном зебњом и страхом, гледаше га.{S}  
мести их по селу, на неколико места.{S} Уза сваку патролу додао је и 'по двојицу шуцкора, који  
мен вуне, као неке скупоцене ствари.{S} Уза њих пристају деца, још увек уплакана.{S} Хтела би д 
о у кућу, и бојала га се и привијала се уза њ, а сад га, ето, гони.{S} Драго јој да оде па мака 
и затитра на камилавци, па живо одскочи уза зид, задрхће око прозора, да опет брзо прелети, ско 
ђа, препирање око пртљага.{S} Почеше се узајамно окривљавати ради крађе.{S} Сад се тек нека мат 
 ибрике, чак и звекире с понеких врата, Узалуд сељани молили, богорадили, узалуд напомињали как 
рата, Узалуд сељани молили, богорадили, узалуд напомињали како су они од <hi>царске вјере</hi>  
Ни воде не сме да заиште. <pb n="18" /> Узалуд се грло суши и ноге поклецавају.{S} Та и кад би  
а се поче трзати, отимати, помагати.{S} Узалуд.{S} Кад је видио како је и одвише упорна, на сил 
ритрчаше и почеше га шкропити водом.{S} Узалуд.{S} Неко се сети да из неке друге собе дозове ле 
 заморено, једва се кречући.</p> <p>Али узалуд је познала, кад се није смела приближити кући, н 
 <p>Сад као да осети како су јој клетве узалудне.{S} У прсима осети прободе, осети чисто физичк 
 са три кила, или празним обећањима, па узалудно чекати и даље. -</p> <p>— Хтио сам да идем у Л 
> како јој дете пати и како ће, боји се узалудно главу изгубити.</p> <p>У вече се Лакан врати р 
 <p>Лакан и опет покуша да одговори.{S} Узаман.</p> <p>— Опет облоге, — нареди доктор вехтеру.  
а их је, поред свих претња, пратила.{S} Узастопце је ишла за њима готово на крај села.{S} И чин 
ад и у Требиње.{S} И све се ускомешало, узбеснело.{S} Сад већ нестало сваког страха, престали с 
е куће, читаво село како гори.{S} Јаки, узбешњели пламенови, раздерани, растргани, са помамном, 
в, сви ови људи, жене, деца, острвљени, узбешњели, немирни су, узбуђени, нестрпљиви. <pb n="37" 
стили опанци те хоће да их притегне.{S} Узбешњени шуцкори почеше да бију, ударају и шакама и ку 
деца, острвљени, узбешњели, немирни су, узбуђени, нестрпљиви. <pb n="37" /> Крви, крви, крви!{S 
b n="108" /> него у крст, запита некако узбуђено, задихано:</p> <p>— А почем сам ја грешница?.. 
ма.{S} И ноге јој почеше поклецивати од узбуђења ...{S} Шта ће јој Митра сада ? . . .{S} А отац 
шту, приставио овећи шербетњак да му се узвари вода и запалио чибук.</p> <p>Поче се љутити и пр 
млеко у други, већи котао и обеси да се узварује.{S} Затим се хитно, некако младачки окрену, до 
.{S} Кад гледа, гледа некако поплашено, узверено.{S} Чини јој се као да се свак спрема да је уд 
 бежећи безобзирце.{S} Сусретну ли кога узверено врисну, одскоче и беже даље.{S} Понеко од оних 
 <p>При улазу у село почеше застајати и узверено, изнебушено гледати у наоколо.{S} Као да су за 
з своје чутуре коњака.{S} И то одби.{S} Узви главом, уздахну и измакну се мало у страну.{S} Сам 
 врло згодан.{S} Осмехну се и дебељко и узви главом:</p> <p>— Луда је, видим... али је пуна Вла 
 проту у руку и мирно пође вешалима.{S} Узвик радости опет се разли изнад згуснуте гомиле.{S} И 
крену према селу.{S} И страшан, поразан узвик раздера застрашену гомилу.{S} Сељаци су својим оч 
и се у гомилу ону, међу светину.</p> <p>Узвик нечувене, дивље радости разли се изнад тротоара и 
и попа за пешеве од мантије и, молећи,. узвикну:</p> <p>— Ах, оче!</p> <p>— Хоћеш ли?</p> <p>—  
оћи. — Ама се не муче, пашчад једна ! — узвикну пакосно _и удари руком по колену. — Ко зна какв 
и</p> <p>— Лакане!{S} Клаћемо Гарана! — узвикну радосно и замоли једног од комита да га закоље. 
/p> <p>— Са Пешиканом се није шалити, — узвикну Крсто јаче и одиже прст изнад чела, — Плаћај шт 
— Петар Станишић!</p> <p>— Овђе! — Живо узвикну Петар из куће и намах се стави на прагу. — Ево  
 с друге стране.</p> <p>— Хохо! — нагло узвикну Крсто и удари се по челу. — Ја и заборавио на о 
 — Ни слова!</p> <p>Председник му бесно узвикну да лаже.{S} Сви они знаду питати и писати, а кр 
како презриво погледа на џелата и мушки узвикнувши:</p> <p>— Нек буде сретно по српско племе! — 
 у Србији.{S} Кад су јој читали, она ни узвикнула није, ни ичиjем показала радује ли се или не. 
 <p>— Ах!</p> <pb n="47" /> <p>Зачуђено узвикнуше обоје у исти мах и устукнуше једно пред други 
 се размилели по селу.{S} Опет запевке, узвици, помагњава.{S} И праска, ломњава, оргињање.{S} К 
 те је догурали до на крај тротоара, на узвишење неко.{S} Макар је и гњечили, гурали, опет је м 
кођер боље познавали људе и прилике.{S} Узгред је пажљиво завиривао и разгледао све куће сеоске 
зму измеђ себе и да је отпрате кући.{S} Узгред запретише Мартину да ће га строго казнити, ако ј 
 нареди нека иде у кућу, да се одмори и узгред, да што заложи.</p> <p>Ступивши на праг Лакан на 
/p> <p>— А Јагода како је? — запита као узгред. — Жива?</p> <p>— Није.</p> <p>— Није?</p> <p>Ру 
 А чујете ли што за Ивицу? — запита као узгред, тек да поведе разговор. — Здрав ?</p> <p>— Здра 
 донели Јагоди.{S} Она, у писму, некако узгред спомену како јој умро отац у Араду, а одмах опис 
 погодила с њим.{S} Али примедбе што их узгред стављао, — познав да је Српкиња, — жацале је, пе 
окљање, као да некога даве, понеки јачи уздах, молба, клетва.</p> <p>Изненада они са улице поче 
е коњака.{S} И то одби.{S} Узви главом, уздахну и измакну се мало у страну.{S} Само да је што д 
прављајући се.</p> <p>— Мучно, мучно, — уздахну Крсто и опет провири на врата.{S} Причини му се 
љан да што више ваздуха потегне, дубоко уздахну.{S} Опазивши Лакана како седи на трупини, прима 
да изађе и да јој се јави.{S} Па дубоко уздахну и опет крену низ чаршију.</p> <p>— С пута! . .  
 искусне домаћице премери кућу и дубоко уздахну.{S} Овде одиста све поробили.{S} Све што је бил 
андара који је носио голуба и пригушено уздахну.{S} Како би сад загрлио и ижљубио ту милу, птиц 
ри: је ли ту?{S} Затим га обгрли и тихо уздахну.</p> <p>— А уморили се, јадници? — тихо припита 
драв и жив.... а Јуре.... јадан!</p> <p>Уздахну и показа карту.</p> <p>— Јуре вам је погино.{S} 
јући и псујући.</p> <p>Нико за њом није уздахнуо ни заплакао осим малог Лакана.{S} Он је, сиром 
 печених гусака и ћурана, шунке, саламе уздижу се око њих по свима столовима.{S} Гомила жена, с 
одерана ћебета, почеше јечати, јаукати, уздисати.{S} Неке изненада ухвати грозница па почели да 
азлози нису могли помоћи, почне немоћно уздисати и лењо, преко воље, притезати опанке.{S} И као 
не зна или чељад блеји или стока јечи и уздише.</p> <p>А хладан ветар попухује и поткађује их ј 
ам да идем у Лулиње, — јада се Мартин и уздише. — Али тамо још горе.{S} Тамо намијенили два ваг 
5" /> на воду, кашљу за њом, опљуцкују, уздишу.{S} Стане ли на врата, срдито је премерају погле 
ам.</p> <p>Старица лагано отвори врата, узе га на крило и њежно пољуби у косу.</p> <p>— А други 
и да се и сувише заговорио, придиже се, узе јаја и кокоши и, не поздравив се, оде од Митре.{S}  
ар притрча, обгрли га опет и, милујући, узе му једну јабуку иза појаса.{S} Другу остави њему.</ 
ижила кући.{S} Манда јој пође у сусрет, узе је под руку и поможе да се дочепа огњишта.</p> <p>Т 
ја сам....</p> <p>Па се примаче Лакану, узе га у наручја и одиже од тала.</p> <p>— Лако мој!{S} 
тер. онако од ока, бележио температуру, узе га за руку, опипа му пулс.</p> <p>— Узима ли кинине 
ико Петар прикрао му се иза леђа, па га узе за мишице, пригрли и поче љубити.{S} Љуби и по обра 
комад хлеба, гурну Лакану у руку, па га узе за раме и изведе пред кућу.{S} Нареди му да ту стој 
> <p>— Може, може, синко.</p> <p>Јагода узе крст који јој поп пружи, пољуби га и притиште на пр 
.{S} Не пазарујем данас . . .</p> <p>Па узе официра за руку, шапну му нешто на уво и лагано га  
овори Митра, па, и не погледав на позив узе га, преви на четверо и гурну у недра.</p> <p>— Са П 
м?...{S} Ја?</p> <p>Јагода га пригрли и узе му дудук.{S} Загледајући га са сваке стране, запита 
дина.{S} Пошто све пописаше, председник узе оловку и поче куцкати по столу.</p> <p>— А оклен ти 
 ногом затвори врата за собом.{S} Затим узе некакву крпетину и, тобоже, поче нешто чистити око  
 сами изгрлили и ижљубили.</p> <p>Петар узе од Лакана штапић и сам поче нагонити овце на стругу 
ваш?</p> <p>— Лаканов.</p> <p>Цуксфирер узе голуба, опет га загледа са сваке стране.{S} Затим п 
 Јесам.</p> <p>— Закитила те, а?</p> <p>Узе му оне струке босиока, омириса и задену за уво.</p> 
у јој прочитано писмо спустили у крило, узела га међу прсте и тихо прошаптала:</p> <p>— Хвала Б 
и их он може узети...</p> <p>— А ето су узели, — опет ће Мартин упорно и отпусти два дима...{S} 
а оних бакала који му били дужни, па их узели у војску, па се предали у Србији, — дочека Главоз 
кетић, намењен њој и Лакану, није хтела узети.{S} Дала га Манди.{S} Јер <pb n="89" /> чим је по 
Само ми их Бог дао и само ми их он може узети...</p> <p>— А ето су узели, — опет ће Мартин упор 
дрскост као да збуни чиновнике.{S} Опет узеше артије; по трећи пут поче прозивање.{S} Једва уре 
има ли кинине? — запита оштро.</p> <p>— Узима, — слага вектер не трепнувши и, зар да се боље ув 
узе га за руку, опипа му пулс.</p> <p>— Узима ли кинине? — запита оштро.</p> <p>— Узима, — слаг 
дговора, бирала је што јој се свиђало и узимала.</p> <p>Стари поп као да се први смилова да пре 
те облаке дима, час кроз дим искачући и узлечући према небу.{S} Загушљив, тежак мирис горевине  
p> <p>— Разумијем.</p> <p>Доктор лагано узмахну главом и изађе из собе,</p> <p>Лакан је, кашње, 
прашти, пуцкара; весели пламен ускаче и узмахује својим црвеним барјачићем и обиграва око котла 
е почеше разболевати један по један.{S} Узме га ватра, обнемогни, јечи, јаучи.{S} И, кроз-два д 
ој необична жеља да свиралу види, да је узме у руке.</p> <p>— А ђе ти је свирала? — запита брзо 
 само два мала, тврда комадића хлеба, — узмешан кукуруз са ресом од лесковине, — и један скамењ 
 раме. — А требају ли ти новци? . ..{S} Узми па продај газди Пешикалу . ..{S} Он ће све купити. 
 па се сада и сам придигну један мех. — Узми.</p> <p>— Нећу . . .{S} Не треба ми . . .</p> <p>— 
ећу . . .{S} Не треба ми . . .</p> <p>— Узми болан !</p> <p>— Имам на дому.</p> <p>Баш си будал 
{S} Отвори касу и лијепо вели: „Узмите, узмите....{S} Што је моје то је и ваше“....</p> <p>Лака 
зајмове.{S} Отвори касу и лијепо вели: „Узмите, узмите....{S} Што је моје то је и ваше“....</p> 
 кућа и лењо траже, купе, пребирају.{S} Узму, подижу сваки дроњак, крпу, ексер, сваки прамен ву 
памети, овако држао?...{S} Решише да је узму измеђ себе и да је отпрате кући.{S} Узгред запрети 
 за њом кроз ону полутаму и пови се над узнемиреним брезама.{S} Негде из даљине као да се проби 
и.{S} Блека, рика, мукање преплашених и узнемирених оваца, коза, говеда; хрзање истераних и усп 
{S} Напријед!</p> <p>Чопор се ускомеша, узнемири.{S} Настаде свађа, препирање око пртљага.{S} П 
о гледа унаоколо и као да на силу тражи узрок, због чега би плануо и почео викати.{S} За њим, с 
 њега, опомињао.{S} Каткада, без икаква узрока, немилосно та гурне ногом, или га <pb n="74" />  
тедоше да одвоје од овна.{S} Поче да их уједа, да удара ногама, туче!</p> <p>— Хунд! — бесно по 
ити, а дијете треба да откупљује главу, Уједно је наумио, — опет кришом од Манде, -— да прода с 
ако их преко ноћи задржи код себе и тек ујутру почне делити.{S} А и јадне породице, — правдао с 
="SRP19191_C4"> <head>IV.</head> <p>Тек ујутру усудише се девојке да измиле из јазбина, трапова 
 поче протезати и нешто говорити, Мргуд указа на њега и мукло запита :</p> <p>— Има ли...{S} Им 
S} Врата се нагло отворише и на њима се указа Јагода.</p> <p>— Ах!</p> <p>— Ах!</p> <pb n="47"  
у клати око себе.</p> <p>Низ чаршију се указа једна чудна певорка.{S} Напред јаше официр, дебељ 
нин одмакну од вешала и некако поносито указа на старца, који је висио, — и сада миран и достој 
бојали швабине казне, — али су, кришом, указивали на њу и, гадећи се, отпљували у страну.{S} Не 
лизаној мантији, на којој се већ почела указивати и понека рупа.{S} Нареди да се наложи велика  
уста. </p> <p>— Хајде, сједи! — реће му указујући на ниску столичицу, — а имаћемо времена за љу 
 да је удара, туче и лењо се, издаљега, уклања испред свакога.{S} Остављена, јадна немоћна као  
омену, ишла је даље, не осврћући се, не уклањајући.</p> <p>— С пута! . . .{S} Чујеш ли? . . .{S 
њена светином, стењала је, измицала се, уклањала.{S} Некако се десило те је догурали до на крај 
 да им се јави ни да их опомене нека се уклоне с пута.{S} Због једне ситне опомене сад би дошло 
а Симата и даде му знак обрвама да дете уклони.{S} Не ноже се пред њим свашта говорити.</p> <p> 
 старице нешто више сазнати ако би њега уклонила?</p> <p>Лакан је био нестрпљив и љутио се на б 
 или не.{S} Готово равнодушна.{S} Мирно укочено гледала је преда се када су јој прочитано писмо 
и?....{S} Рођеног?</p> <p>Исправила се, укочила, бледа и испијена као светитељка.{S} Поглед јој 
агода уљезе у кућу, окрену лице зиду и, укрстивши руке испред очију, наслони главу на њих.{S} Б 
на војнике.{S} Ови се брзо постројише и укрутише.{S} Рече им неколико опорих ријечи, припрети,  
="22" /> прага као да би да му препречи улазак у кућу. </p> <p>Мргуд је лагано одгурну, прође и 
м бригом, са својим сновима.</p> <p>При улазу у Требиње први јој је сусрет био врло неугодан.{S 
по три по четири тада крену.</p> <p>При улазу у село почеше застајати и узверено, изнебушено гл 
ођоше само двојица.{S} Један, одмах при уласку, замахну да удари, Али кад опази како га она, ми 
са, удара по десном кољу, који се нешто улењио, и снажно опуцкује бичем.{S} Опазивши Ибру, нами 
сно, дивље кад опазе једна другу.{S} На улицама не може готово ни једна да се сусретне: прозори 
ет из кућа и дућана, препунио тротоаре, улице, сокаке, Муслимани и католици.{S} Довикују се, см 
, молба, клетва.</p> <p>Изненада они са улице почеше бегати, склањати се, сакривати.{S} Неки бр 
 их се читаве гомиле.{S} Застану насред улице, закрче пролаз и мирно разговарају.{S} Нико несме 
сподари у својој кући.{S} Ово су њихове улице, нису <hi>царске</hi> и они слободно могу, кад им 
уче у магазу.</p> <p>Старица застаде на улици и поче се обзирати.{S} Куд ће сада?{S} Где ће?{S} 
 самртни случај у чијој кући?</p> <p>По улици почеше трчати голотрба престрављена деца, бежећи  
и пут те су неки таоци викали и клицали улицом.{S} Морали их заглушивати добошима.{S} Сад, ето, 
{S} Деца направила бајрачиће, изашла на улицу и, уредивши се по војничку, са једном урнебесном  
есте хитно, не осврћући се, промичу пиз улицу, прескачу преко плотова и ограда и брзо замакну у 
шина, испуцалих лонаца и испробијаних и улупљених котлова.{S} И по неки мех сира, масла, — што  
и пазили да когод неби макар и нехотице уљегао унутра.{S} Чим опазе кога, <pb n="99" /> одмах и 
 пљувачка цурила из уста, без заповести уљегоше да их истерају.{S} И Митра, и Лакан и Јагода, к 
 са набијеним капана до на очи.{S} Како уљегоше, разгледаше најпре све по кући; затим одбацише  
.{S} Изгледа да више ни дете не може да уљезе унутра, а њима није ни тесно ни неугодно.{S} У ша 
о његову се вољу не може.</p> <p>Јагода уљезе у кућу, окрену лице зиду и, укрстивши руке испред 
 непрестано спотицао.</p> <p>Стара, чим уљезе у кућу, скиде котао с ватре, сасу млеко у други,  
> <p>Увређен скочи Лакан с клупе и брзо уљезе у кућу.{S} Дуго је по неким буџацима пребирао, тр 
октор бледуњаво, голобрадо момче, хитно уљезе у собу, стаде крај врата и погледа свуд наоколо.{ 
а мене живе....{S} И Митра покуша да се умеша, да га отме. — Мене водите....{S} Ја ћу с вама.</ 
дно радостан дозгађај.{S} Чак се и деца умешала, мотају се кроз светину и вичу, дрече, певају.{ 
о ни жену ни невесту да му полевају при умивању и да му додају пешкир.{S} Сам се и умио и очист 
етину и, тобоже, поче нешто чистити око умиваоника.</p> <p>— А сада ће и доктор, — рече кроз зу 
рестадоше са питањима.{S} Тужилац млад, умидерен, напарфимисан обрлајтнант, бујне, броноване ко 
вању и да му додају пешкир.{S} Сам се и умио и очистио и очешљао, Сам наложио ватру <pb n="92"  
 нису могли забранити да се не говори о умирању од слабе хране, од глади.{S} Свет, испаћен, изм 
ао се.{S} Ко није могао да чека, тај је умирао.{S} И гробље се пунило, пунило непрестано.{S} Јо 
це говорила да ће умрети...{S} А кад ће умирати: зашто да другоме оставља ову храну ?{S} Зар ни 
 ноге поклецавају.{S} Та и кад би стали умирати, ни онда се нико на њих смиловао неби, нити би  
 се сасушила од жеђи, ноге поклецују од умора, ланци жуљају, лактови боле, све кости боле.{S} Д 
усти</p> <p>на земљу. </p> <p>— Јеси ли уморан?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— А гладан? </p> <pb n=" 
че и беже даље.{S} Понеко од оних мањих уморено малакше, посрне.{S} Закопа се у дебелу прашину  
се да би тако ишла дан и ноћ а да се не умори.{S} Само да се не одвоји од свога детета, од свој 
 она <pb n="44" /> ништа.{S} Каже да се уморила.{S} Па и пре је долазила уморна а није заборављ 
и испод ока их гледајући. — А?</p> <p>— Уморили, богме, — тихо одговори Митра. — Није шала толи 
им га обгрли и тихо уздахну.</p> <p>— А уморили се, јадници? — тихо припита и Мартин пунећи лул 
p> <p>— Лако мој!{S} Лакане, јеси ли се уморио?</p> <p>Пољуби га у оба образа и опет спусти</p> 
ни да му се окрене.</p> <p>— Јеси ли се уморио? — запита некако суво, преко рамена.</p> <p>— Ни 
м њиховим докторима, који ће га сигурно уморити.{S} Боже, што је с њиме?..{S} Да га баба види,  
 им мекше. — А мене оставите сану...{S} Уморна сам, хоћу да се одморим.</p> <p>Једва једном мог 
 да се уморила.{S} Па и пре је долазила уморна а није заборављала на колача </p> <p>Не могав ви 
јица, по четворица заједно.{S} Знојави. уморни, прашњави ишли су у нереду и, вечито љутити, нас 
аву и понуди госте.{S} Онако и гладни и уморни као да једва дочекаше да ма шта присркну.{S} Жељ 
 и са везаним рукама на прсима, тромо и уморно ишао пред жандарима.{S} Притегнути ланци, — које 
и и рече шапатом:</p> <p>— Јагода је на умору...{S} Отиђи и опрости!</p> <p>— Бог нек суди и оп 
о у једној бунтовничкој кући, брже-боље умота хартије у мушему и избацив једно мукло <hi>збогом 
S} Разасу се, рашчешља, па се опет поче умотавати у големо клупче, у лопту.{S} Мало, мало па ен 
рзо уредише хаљине, легоше у постеље и, умотавши се у трула и подерана ћебета, почеше јечати, ј 
а јој стигоше у походе.{S} Петорица.{S} Умотани у дуге, црне струке, испод којих им провирују в 
о ћу му ја У....{S} Ако му је суђено да умре, умријеће.</p> <p>А Лакан је, као за инад свима, п 
пречише. „Ако је болесна, боље нек одма умре одговорише. „Не ће нам барен сметати у путу..</p>  
 умрли од глади.{S} Ако ко и одсад тако умре, ни за њега се не сме рећи да је умро од глади.{S} 
, стишанија.</p> <p>— Не дај ми Боже да умрем. док не осване дан освете, — опет ће Митра, тешећ 
/p> <p>— Зна Цар шта ради.</p> <p>— Кад умремо, како ће нас саранити?{S} К’о живину...</p> <p>З 
 крила, Јагоди је у лице говорила да ће умрети...{S} А кад ће умирати: зашто да другоме оставља 
 умријети од глади или од куршума волим умријети код куће него у туђем свијету“, веле.... „Не д 
ама.{S} И њима се отвориле очи. „Ако ћу умријети од глади или од куршума волим умријети код кућ 
у ја У....{S} Ако му је суђено да умре, умријеће.</p> <p>А Лакан је, као за инад свима, преболе 
 Чак ни од лањске године откако му мати умрла те остао сироче.{S} Ретко кад и да се осмехнуо на 
</p> <p>— А шта јој би, по Богу?</p> <p>Умрла од срамоте, — одговори стара немилосно.{S} Спанђа 
ли, отекле им ноге као барила и обојица умрли.{S} Додуше жандари су дошли и запретили, да нико  
запретили, да нико не сме причати да су умрли од глади.{S} Ако ко и одсад тако умре, ни за њега 
 је Мргуд умро, тридесет их је оне ноћи умрло с њиме.....{S} Тридесет....</p> <p>— А Командант  
мртав...{S} Кад <pb n="101" /> је Мргуд умро, тридесет их је оне ноћи умрло с њиме.....{S} Трид 
о умре, ни за њега се не сме рећи да је умро од глади.{S} У овој земљи свак има да једе, а ко ј 
га претварилом, Трећи дан се разболео и умро.</p> <p>— А молим ти се, бако, да одем мало до Јаг 
у писму, некако узгред спомену како јој умро отац у Араду, а одмах описује како су војници њези 
ће окршаја.</p> <p>Погледа на Лакана па умукну.{S} Затим погледа на Симата и даде му знак обрва 
чи закрвављене.{S} Крвнички, мрко гледа унаоколо и као да на силу тражи узрок, због чега би пла 
свега тога.{S} Некако поплашено погледа унаоколо: да когод није видео.{S} Па се брзо убриса и ј 
сто се пела на какав брежуљак и гледала унаоколо.{S} Све јој се чинило изненада ће га угледати. 
о и хладно вече.</p> <p>Изненада све се унаоколо расветли.{S} Силна, јака светлост прели се, ра 
 почео, чим погледа на шуцкоре, који се унаоколо поредали, седе на трави и чувају их, одмах зан 
} Гомила жена, са голим прсима, обилази унаоколо, нуди.{S} И цвећа, пуно цвећа, свуда!...{S} У  
p> <p>Гаран опет застаде и поче бленути унаоколо.{S} Стао насред пута, накострешио се и некако  
</p> <p>Судије су, обично, биле уверене унапред о кривици свакога Србина, који је дошао пред су 
а оне две три овце што им још остале, и унела каблић у кућу, неко лако куцну у канат и пређе пр 
им.{S} Затим се нагло окрену и хтеде да униђе у радњу.</p> <p>— А ево и ми дошли у жито, наш ли 
S} И плотови згажени, плетери покрхани, уништени, тарабе се искривиле, полегле.</p> <p>Неке жен 
ита и показа на Лакана. — Син?</p> <p>— Унук. <pb n="57" /></p> <p>— Нека је сретан и жив...{S} 
 од глади ни од жеђи колико од бриге за унуком.{S} Кад су јој заповедили да изађе, једва је пре 
згледа да више ни дете не може да уљезе унутра, а њима није ни тесно ни неугодно.{S} У шали, ча 
и води их до овећег прозора. „Привирите унутра, па видите ко се о вама брине“...{S} Кад су погл 
о да га није много интересовало шта они унутра говоре.{S} Није ни прислушкивао.{S} А и да је пр 
ј са чела и, ослободив се некако, ступи унутра.{S} Поздрави Мартина који се парио уз ватру и пу 
и да когод неби макар и нехотице уљегао унутра.{S} Чим опазе кога, <pb n="99" /> одмах измахују 
 пробијати, мора се пробити и мора доћи унучету.</p> <p>Није ишла ни пун сат, а жандари је суср 
и их заглушивати добошима.{S} Сад, ето, уобичајили да добују и без потребе.</p> <p>Стара Митра, 
ви чиновници, писари. <pb n="55" /> Сви уозбиљени, оштри, љутити.{S} Пуне им руке списа и харти 
ек сада опази.{S} Наслонио се на пушку, уозбиљио се и мрко их гледа обојицу.</p> <p>Војник се н 
50" /> приступа, -нити их нуди чиме.{S} Уопште мало говоре једни с другим.{S} Ако би неко и поч 
 кад и да се осмехнуо на њега.{S} Он се уопште ретко смејао ити само десном усном која би се не 
„зар само толицно?“ и окреће им леђа, — упаде и по трећи пут непознати буџаклија и опет замукну 
му није сличила соби.{S} Кад га гурнуше упаде му нога у неку локвицу, затим загази у блато, пос 
у.</p> <p>— А мој бабо шта ради? — Живо упаде Лакан и погледа јој у очи. — Је ли ме поздравио.< 
, испосничко лице, засени му замућене и упале очи и прелије му читаву браду блиставом, белом ср 
/p> <p>— Сјутра ћу отићи на гроб да јој упалим свијећу.</p> <p>— Ти?</p> <p>— А ко ће други?</p 
 нешто, па се нагло скупи, згрчи и опет упане међ даске.</p> <p>— Ено нам домова, — одговарају  
И погледи им се сусретоше.{S} Дубоко се упи један у другога; упише, упише, шљубише се, и топло, 
 — па ради шта хоће.{S} Вазда јој даје, уписује зајмове.{S} Отвори касу и лијепо вели: „Узмите, 
} Откуда?....</p> <p>— И ово болница? — упита буцмастог војника, који се саге изнад њега, усиља 
} Дубоко се упи један у другога; упише, упише, шљубише се, и топло, и болно и очајнички.{S} Али 
тоше.{S} Дубоко се упи један у другога; упише, упише, шљубише се, и топло, и болно и очајнички. 
ари.{S} Уза њих пристају деца, још увек уплакана.{S} Хтела би да им помогну, да и они купе.{S}  
офре.</p> <p>Стара га некако скрушено и уплашено погледа.{S} Ништа не проговори.{S} А њему се д 
 не изусти.{S} Он се зар бојао да је не уплаши неугодностима, она страховала да га вриском или  
 не заборави, брзо прекида једна другу, уплеће се у реч, <pb n="62" /> жељна да пре исприча.{S} 
дали?{S} Где?{S} Јесу ли могли штогод и упљачкати?{S} Све је хтела да чује и да сазна.{S} Све д 
залуд.{S} Кад је видио како је и одвише упорна, на силу је одвуче у кућу и тамо закључа у собу. 
ни ватре се не нагрија, — опет ће Митра упорније.</p> <p>— Ама како да ти кажем... — и Крсто ск 
провре, одгурнуше натраг.{S} Неколицину упорнијих морали су да гурну кундацима.</p> <p>Капетан  
треба да идемо у Турке, - опет ће Манда упорно, не попуштајући. <pb n="68" /></p> <p>— Зна Цар  
<pb n="17" /> закаснило по које дете па упорно удара у канат и тражи да му отворе.</p> <p>Из го 
ње питање није одговорила.{S} Шутела је упорно, тврдоглаво.{S} Чинило јој се као да су сва пита 
српско уво!..{S} И након пораза опет је упорно!...</p> <p>Након три дана пустили су је.{S} Била 
> <p>— А ето су узели, — опет ће Мартин упорно и отпусти два дима...{S} Нису нас ни питали.</p> 
и се намах диже и, са познатом одличном упорношћу луда човека, још јаче наставља.{S} Затегну ли 
и се сада почеше уређивати.{S} Није се, управо, имало шта уређивати, али свак је желио да барем 
дегде се види још понеки заостали кров; управо није кров него остатци, крхољине од њега.{S} Пон 
ред магазу газда Микаила, затекли су га управо како товари жито на омања колица и шаље некуда.{ 
јави.{S} И брзо се вратио.{S} Доктор је управо саручковао те није имао кад да мисли на болесник 
А срамота би било да га види чупава или упрљана.</p> <p>Гаран опет застаде и поче бленути унаок 
напом.{S} Једва некако напипа мало, већ упрљано, писмо, лено га извади, отвори и показа Манди.< 
току, држећи прекрштене руке на прсима, упрти торбу на раме, прихвати кокоши и крошњицу и крену 
чељад и стока.{S} Оно болесно дете неко упрти на леђа и понесе.{S} Болесну жену хтедоше оставит 
>— Није?</p> <p>Рука му задрхта и он је упустио у крило, са запаљеном цигаром.</p> <p>— А шта ј 
 се помоле отуда.</p> <p>Стара се Митра упути према радњи газде Пешикана.{S} Чим је почео рат,  
{S} Ина ли игде икога ко би могао да је упути, да што посаветује? . . .{S} Некако очајно поглед 
то нико ни од придошлица не смеде да се упути тамо.{S} Нико није-питао: зашто?...{S} Задовољава 
 — опомену је заставши на прагу. — И не упуштај се с никим у разговор...{S} И ником се не испов 
 видео.{S} Па се брзо убриса и још брже уреди ствари и гурну их под пазухо.{S} Некако збуњено,  
направила бајрачиће, изашла на улицу и, уредивши се по војничку, са једном урнебесном дреком пе 
е брзо дигоше.{S} Стресоше мало хаљине, уредише их и весело јој дођоше у сусрет.{S} Обоје зарум 
; по трећи пут поче прозивање.{S} Једва уредише и саставише све како треба.{S} И сваку групу, з 
арати, нагло се почеше влачити.{S} Брзо уредише хаљине, легоше у постеље и, умотавши се у трула 
ређивати.{S} Није се, управо, имало шта уређивати, али свак је желио да барем торбу, завежњај,  
 отпре ту сместили, неки се сада почеше уређивати.{S} Није се, управо, имало шта уређивати, али 
али израз неке чудне стрепње, бриге ли, урезао им се преко лица и никако да ишчезне.{S} Застење 
у и, уредивши се по војничку, са једном урнебесном дреком певају <title>Српску химну</title>.{S 
е, пар, ваздух.{S} Није сад једно грло, усамљено, слаб.{S} Сад као да их се удружиле стотине в. 
астог војника, који се саге изнад њега, усиљавајући се да га разуме.{S} Не разумеде ништа.</p>  
 отац? ...{S} Шта је с њим било?</p> <p>Усиљено каскајући дотетура до куће и, приближив се стар 
 огњишту прашти, пуцкара; весели пламен ускаче и узмахује својим црвеним барјачићем и обиграва  
а помамном, лудом <pb n="53" /> радошћу ускачу према небу, заигравају се, раскошно расипљући на 
 макар и труо креветац.</p> <p>Неколике уске, тесне, незгодне дрвењаре направили су војници од  
у у гај, међу појате, или их нестане на уској путањи према шуми.{S} Стидљиво сакривају прса рук 
и по огњишту да се варнице разлетеше по уској кући. — Само ми их Бог дао и само ми их он може у 
.{S} Ретко где да залаје кер.</p> <p>По уској, прашњавој цести падају вране, свраке, слободно с 
 Стоко!...{S} Напријед!</p> <p>Чопор се ускомеша, узнемири.{S} Настаде свађа, препирање око прт 
м ордене на прсима.{S} Све се измешало, ускомешало, стисло.{S} Нити војска може да се одвоји од 
стењање, проклињање.{S} Све се смешало, ускомешало, па се не зна или чељад блеји или стока јечи 
у исти час кад и у Требиње.{S} И све се ускомешало, узбеснело.{S} Сад већ нестало сваког страха 
, — на пребивање.</p> <p>Брђани се опет ускомешаше.{S} Препадоше се.{S} Шта ће радити с њима?.. 
губљен за народ.{S} Омили му онај хлеб, услача се, па ће све да даде за њега.{S} И не мисли виш 
и брци повили се па се лепршају, а доња усна некако се пркосно скупила и готово се изгубила под 
 пакостан, и неповерљив.{S} Доња јој се усна непрестано скупља, стиска....</p> <p>— Закони ће с 
.{S} Ено и големих уста са отромбољеним уснама и крњавим зубима.{S} Ено рашчупаних брчина на ко 
 са набреклим, чврстим образима, сочним уснама и црним, црним очима какве још ни у кога видео н 
 Ништа не проговори.{S} А њему се десна усница мало придиже и као с неким поносом избаци:</p> < 
 се уопште ретко смејао ити само десном усном која би се неприметно надигла.{S} Увек хладан и о 
очи са кревеца и, пре него што је стара успела да се приближи, обеси се Петру о врату и пољуби  
ундацима и батинама.{S} И <pb n="52" /> усплахирен, готово јурну.{S} Измешаше се чељад и стока. 
оваца, коза, говеда; хрзање истераних и усплахирених коња растолеже се кроз читаво село, одјеку 
пијена, изломљена.{S} Не може ни да иде усправно, сва се некако накриви на десну страну.{S} Кад 
 стању ником ништа да да, нити икога да усрећи, иште крви од порода њихова, тражи да се гине за 
у, поклецују, у глави му се нешто мути, уста вавек сасушена.{S} И поред свију опомена и грдња н 
 иде непрестано, овако слаб и нејак.{S} Уста се сасушила од жеђи, ноге поклецују од умора, ланц 
 да боли и трне и затеже некако...{S} А уста сува, сува, вавек сува.{S} Ма колик квасио никад и 
нде, где је мислила да су некад Петрова уста била. — Свирате ли овако?</p> <pb n="42" /> <p>Лак 
сила никако</p> <p>Опет принесе крст на уста и поче љубити некако страсно, манито.</p> <p>— Зар 
 и отимали један другом из рука, испред уста.</p> <p>Док су једни харали по Мргудовој кући, дру 
јника, којима је већ пљувачка цурила из уста, без заповести уљегоше да их истерају.{S} И Митра, 
ти се на земљу.{S} Снажно стиште зубе и уста поклопи . рукама, бојећи се да не писне, да се не  
о је прекида Митра и хоће да јој зачепи уста јаглуком. — Грехота је... <pb n="63" /></p> <p>— А 
 људи боје ...</p> <p>Брже боље поклопи уста руком и занеми.{S} Опет му се причини као да нешто 
дана, нити му даду да једе ни да окваси уста. „Хајдук си ти, ти си на сваке муке научио веле му 
 <p>— Ех?...{S} Баш?... — И она намести уста онде, где је мислила да су некад Петрова уста била 
вао неби, нити би им којом капи оквасио уста.</p> <p>Једини луди Васо што изгледа весео и задов 
и места.{S} Стараца се пажљиво отра око уста, обујми Петрову главу рукама и пољуби га у чело.{S 
мисли.{S} Па се опет наге и пољуби га у уста. </p> <p>— Хајде, сједи! — реће му указујући на ни 
то, масно, искривљено.{S} Ено и големих уста са отромбољеним уснама и крњавим зубима.{S} Ено ра 
и жив?.. запита Митра изненађена и брзо устаде. — Жив зар? <pb n="90" /></p> <p>— Ено....</p> < 
ану мушему, извади читав сноп артија и, устакнувши дебеле наочаре на нос, лено поче превртати,  
редише и чељадима да излазе, одмах, без устезања.{S} Три прљава. пијана војника, којима је већ  
ан разјарен војник и са голом бајунетом устреми се на малога.{S} У томе истоме часу устреми се  
еми се на малога.{S} У томе истоме часу устреми се и стара Митра на њега.{S} Без ичега, голих р 
 седоше одмах.{S} Старица као да се још устручавала.{S} Гледала је, такорсе, да се није што заб 
в на овако силан и ненадан отпор, Митра устукну.{S} Зар њезин Петар овако зна да говори?...{S}  
p>Зачуђено узвикнуше обоје у исти мах и устукнуше једно пред другим.{S} Али се официр дрво снађ 
</p> <p>— Шта ли је с бабом? — једва се усуди Јагода да запита. — Је ли жив...</p> <p>— Не знам 
м крупном размишљају.{S} Ни један да се усуди и да погледа на куће.</p> <p>Још пред зору стари  
оги се почеше крстити.{S} Неки се једва усудише да се окрену према селу.{S} И страшан, поразан  
нису хтели ни слушати.{S} А кад се неки усудише да слободније протестирају, запретише да ће пуц 
191_C4"> <head>IV.</head> <p>Тек ујутру усудише се девојке да измиле из јазбина, трапова, пећин 
И њој да говори?...{S} Он, који се није усуђивао оштрије да је погледа.{S} Осети да сад не може 
Џелат, некакав циганин, шта ли је, мрк, усукан, мршав, пакосно се кесећи, пође према старцу, ко 
а негде зуји чела, тако му глас ситан и утањен.{S} А кад јој дрхтавом руком пружи причест и саг 
одар испод очију..</p> <p>И уши ти се , утањиле.</p> <p>—- Није ни чудо...</p> <p>— Еј синко, с 
лебом</hi> .{S} Међу Брђанима се одавно утврдило уверење да је сваки, који само окуси белог <hi 
ктера, омален, дешмекаст, лењ, тромо се утега у собу и ногом затвори врата за собом.{S} Затим у 
{S} Ухвати и неколико кокоши, чврсто им утегну ноге и спусти поред крошњице, на тле.</p> <p>Над 
ни душмани одвући.</p> <p>Није је могло утешити ни писмо, које је сутрадан, уз омањи пакетић са 
ија и најнежнија тешитељка.{S} И разне, утешљиве речи познаника и пријатеља често у овако свеча 
је за све време седео нем, скамењен.{S} Утонуо у мисли па нити се миче, нит јекне, нити се зака 
ју и вуну. — вели војник и љутито чупка уфитиљене брчиће. — Газда Пешикан и некакав Турчин доби 
анушан официр, плав, буцмаст, са малим, уфитиљеним брчићима и великом, коврчавом косом, којом к 
кад да јуриша, вазда бјежи.. .</p> <p>— Ух!{S} Госпе блажена!...</p> <p>— паметан је Јуре...{S} 
 стресе и некако мукло избаци:</p> <p>— Ух !</p> <p>Избезумљеним погледом премери све у кући.{S 
> <pb n="66" /> <p>Мартин се почеша иза уха и опет: отегну:</p> <p>— А и за Јуру пише Ивица...{ 
p>— Ја сам.</p> <p>— У име закона ти си ухапшен.</p> <p>— Фала Богу на његову дару !</p> <p>И С 
уво одсече:</p> <p>— У име закона ти си ухапшен.{S} Послаћемо те пред суд, у Мостар.</p> <p>Мит 
ви и стаде пред Лакана.</p> <p>— Ја сам ухапшена, а није он рече одлучно.</p> <p>— Ти нам не тр 
 руке те почели да грде и љубе кога год ухвате.{S} Неки лове само официре, клањају се пред њима 
угсфирер, бесан, остави пушку у страну, ухвати је и стеже за рамена.{S} Удари једном, двапут, т 
о је почела да малаксава, да посрће.{S} Ухвати се руком за младо, оближње дрво и, придржавајући 
и да размени за шећер, каву, пирнач.{S} Ухвати и неколико кокоши, чврсто им утегну ноге и спуст 
оштрим панџама.{S} И хоће да стисне, да ухвати, да зарије панџе у месо.{S} Лакан измахне једном 
ти, јаукати, уздисати.{S} Неке изненада ухвати грозница па почели да се тресу, дрхћу.{S} Неки с 
Јагода хтеде да пристане за њима, он је ухвати за руку и привуче себи.{S} Она се поче трзати, о 
та, доста...</p> <p>Затим отрже Петра и ухвати га за главу.{S} Пољуби га у чело и оба образа, а 
стресе.{S} И некако радосно, нестрпљиво ухвати попа за пешеве од мантије и, молећи,. узвикну:</ 
јући уво да боље чује одговор.</p> <p>— Ухватили га ми, чобани, — одговори Лакан и поверљиво се 
запита:</p> <p>— Одклен голуб?</p> <p>— Ухватили чобани.</p> <p>— Је ли ваш?</p> <p>— Лаканов.< 
ече, домамише чобани у брдо на мрвице и ухватише као од шале.{S} Турну га под једно сандуче, на 
те!</p> <p>— Брзо!</p> <pb n="84" /> <p>Ухватише га, савладаше, — још се није дао, још се јунач 
из домаћина, најбољих, највиђенијих.{S} Ухваћени, спутани, лагано иду један за другим и тек пок 
d> <p>За неколико дана Црногорци као да учесташе с навалама.{S} Често се, по дану и по ноћи, из 
 крију....</p> <p>Лакану се, тога часа, учини као да на председнику имају две главе.{S} И као д 
 жене се преклонише готово до земље.{S} Учини се као да их није ни видео.{S} Поче нешто да виче 
торица наших.{S} То су таоци.{S} Ко гођ учини какво зло, ђе било да било, треба таоца објесити. 
 је стара мало луцкаста и одговор им се учини врло згодан.{S} Осмехну се и дебељко и узви главо 
А почем сам ја грешница?....{S} Шта сам учинила?{S} Што сам волила једног официра ?....{S} Зар  
, страшно дугачких нога, — њој се барем учиниле предуге, — како штрче из кола као сасушене поло 
ијед си, и модар испод очију..</p> <p>И уши ти се , утањиле.</p> <p>—- Није ни чудо...</p> <p>— 
крао гурави поп, натуривши камилавку до ушију и сакривајући свој дуги перчин, кудрав и чађав ка 
рсте поропчије, са великим, оклемпљеним ушима и оприштеним тешким брковима које је непрестано з 
S} Није друге него ћу опет и ја. од оно уштеде... знаш што сам продавала пилиће и јаја... да по 
љасто намигну.</p> <p>— Мени ?</p> <p>— Уштедио сам у шпиталу...{S} Ево...{S} Ама су фини...{S} 
и где зује куршуми и топовска ђулад око ушују?{S} Или се знали какогод извући, прикрити се у за 
 и понеки лијек....</p> <p>— А какве ми фајде од освете.{S} Што ће ми то?</p> <p>— Да ми срцу о 
еде разговор. — Здрав ?</p> <p>— Здрав, фала Богу.</p> <p>— Није још кренуо у фронту ?</p> <p>— 
је још кренуо у фронту ?</p> <p>— Није, фала Богу.</p> <p>— Е, нека вам је он здрав и жив.... а 
угу сједницу Само да те видим.</p> <p>— Фала ти, оче!</p> <p>И брзо, брзо уграби његову суву ру 
>— У име закона ти си ухапшен.</p> <p>— Фала Богу на његову дару !</p> <p>И Симат заглади брков 
.. што маломе треба?</p> <p>— Има свега фала Богу, — брзо одговори Митра, са детињским поносом. 
е обмотали само једним облогом....{S} И фала Богу!,...{S} Опет жив!....</p> <p>— Ћути!{S} Не го 
 мислио да напоменем.{S} Ако би вам што фалило, ја сам ту.{S} Знаш ... комшије смо.{S} И док са 
вом.</p> <p>— Велике ли јаде дочекасмо, фалим те Боже !</p> <p>— Даће Бог биће и добро, — понос 
S} И док сам ја жив не смије вама ништа фалити.</p> <p>Старица ништа не одговори.{S} Само га по 
крестистесја и не крестистесја и јелици Фараона и силу јего море черноје.{S} Амин.</p> <p>Залуд 
, каже, треба томе добром човјеку, томе фељбаби, гурнути штогођ у шаку да га још боље чува.{S}  
Стоцу читали из писма. — Има вели добра фељбабу, па га он чува да га не пошаљу на Русију или на 
и из Требиња.{S} Кита гиздавих, црвених фесова гори им у сунцу као голем бокор расцветаних мако 
{S} У прсима осети прободе, осети чисто физичку бол...{S} Малаксала клону Митри на раме и мукло 
 да негде недалеко силан вихор завија и фијуче, ломећи и крхајући гране, стрехе, димњаке.{S} Ка 
ио сам у шпиталу...{S} Ево...{S} Ама су фини...{S} Баш за те...</p> <p>Маши се руком под главу  
а негде у крају, а они испијају вино из финих, танках чаша и наздрављају једни другима....{S} В 
ати чибук.</p> <p>— А погоди шта сам ти фино донио? — Запита Манду и намигну.</p> <p>— Шта? — к 
.{S} Жељно, оберучке прихватише за мале финџаниће и нагло почеше испијати.{S} Не маре што је вр 
боко наклони.</p> <p>— Кис ди ханд шене фрајлајн!</p> <p>Па закорачи и хтеде да уђе у кућу.</p> 
абраних коњаника, на коњу дочекао новог фратра, кад је стигао у село.</p> <p>Седе и причају так 
ба почели се враћати и многи војници са фронте, на допуст.{S} И како који дође, неће да се врат 
 Јуру пише Ивица...{S} Ено га, вели, на фронту, бије се.{S} Ана му је добро...{S} Добар му капе 
о је послао, — али ко зна?...{S} Зар на фронту може неко имати одвише пара?</p> <p>Чим је изиша 
, фала Богу.</p> <p>— Није још кренуо у фронту ?</p> <p>— Није, фала Богу.</p> <p>— Е, нека вам 
</p> <p>У вече се Лакан врати раније са хајваном.{S} Под пазухом носио је мршавог, сивкастог го 
ш ни то....{S} Не требају ти хаљине.{S} Хајде го....</p> <p>— А ја сам чуо да је Пешикан покупи 
акона позивам те да ступиш у војску.{S} Хајде међу војнике.</p> <p>Петар се окрену матери, која 
опет наге и пољуби га у уста. </p> <p>— Хајде, сједи! — реће му указујући на ниску столичицу, — 
 /></p> <p>— Нека је сретан и жив...{S} Хајдемо у кућу, да отпочинете мало.</p> <p>Уведе их у к 
 од ове забаве иде у корист Вашу....{S} Хајдете кући и смирите се....{S} Биће хране....</p> <p> 
рагу и опет се осмехну на њих.</p> <p>— Хајдете тамо па се забавите, — рече им мекше. — А мене  
апред.{S} Хоће баш да им покаже како је хајдук.{S} Погинуће а више их замолити неће.{S} Нек вид 
ити му даду да једе ни да окваси уста. „Хајдук си ти, ти си на сваке муке научио веле му и смеј 
 другим колима са неким мрким, косматим хајдучином.{S} Исправио се, подигао главу, па као да би 
огледа изнад себе у небо и, зинувши као хала, жељан да што више ваздуха потегне, дубоко уздахну 
дајући залогаје хлеба испод пазуха поче халапљиво јести.{S} Као да га није много интересовало ш 
ју.{S} Опазивши како се и Митра и Лакан халапљиво наклопише на јело, задовољно се осмехну.{S} И 
бирају, травке.{S} Покупише вуну, крпе, хаљине, сир, масло.{S} Негде наиђоше и на бардак са рак 
и хоће.....{S} Ја....{S}Имао си вуне за хаљине Сад нећеш ни то....{S} Не требају ти хаљине.{S}  
агло се почеше влачити.{S} Брзо уредише хаљине, легоше у постеље и, умотавши се у трула и подер 
не Сад нећеш ни то....{S} Не требају ти хаљине.{S} Хајде го....</p> <p>— А ја сам чуо да је Пеш 
 обоје се брзо дигоше.{S} Стресоше мало хаљине, уредише их и весело јој дођоше у сусрет.{S} Обо 
дљиво сакривају прса рукама, прикупљају хаљине око себе и трче, трче.{S} Испане ли којој вретен 
 ни видео.{S} Поче нешто да виче на оне хамале што преносе вреће, поче да их прекорава.{S} Опаз 
ну се и дубоко наклони.</p> <p>— Кис ди ханд шене фрајлајн!</p> <p>Па закорачи и хтеде да уђе у 
..{S} Дете, па ни њега не штеде!..{S} У хапс?...{S} А што ће он у хапсу?..{S} Нема тамо ни прос 
ише и не посадише на тле.{S} Неколицина хапсеника, чија лица, дошав са <pb n="73" /> светлости  
 спомиње лепу кућу своју!</p> <p>Остали хапсеници, бледи, исушени, испијени, помућених, безизра 
 Не разумеде ништа.</p> <p>— Сви смо ми хапсеници, — одговори му да макар што каже. -- Сви.{S}  
штеде!..{S} У хапс?...{S} А што ће он у хапсу?..{S} Нема тамо ни простирке, ни покривача, ин ни 
<p>Неко јој случајно каза како је био у хапсу и како се разболео...{S} Разболео се?. ..{S} Кад? 
а спратили болесна?{S} Држе ли га још у хапсу или га опремили негде оним њиховим докторима, кој 
е пролазили кроз село, свраћали у куће, харали.{S} Где дођу мора им се одмах припремити ручак;  
 рука, испред уста.</p> <p>Док су једни харали по Мргудовој кући, други се размилели по селу.{S 
дирајте!</p> <p>— А рашта? — засмеја се харамбаша. <pb n="115" /> — Ја сам мислио да ћеш нам ре 
> <p>— А биће и хљеба у нас, — одговори харамбаша мирно вадећи омањи чешаљ и зачешљавајући перч 
ом који му се спуштао до рамена, био им харамбаша.{S} Чим угледа попа који је седео у врху (још 
 оштри, љутити.{S} Пуне им руке списа и хартија свакојаких.{S} Претурају их, премећу, разгледај 
дној бунтовничкој кући, брже-боље умота хартије у мушему и избацив једно мукло <hi>збогом</hi>, 
а никако да му се разуму речи.</p> <p>— Хвала Богу, брате...{S} Имо си велику ватру, — опет ће  
— Здрави ?</p> <p>— Ето видиш.</p> <p>— Хвала Богу.</p> <p>— Бог нас је и очувао.</p> <p>Петар  
 међу прсте и тихо прошаптала:</p> <p>— Хвала Богу!...{S} Петар је велики, а Лакан је мали.</p> 
есе.{S} И ја то све дадем свијету и.... хвалили су ме.</p> <p>— А сагријеши ли с њиме, јаднице? 
маше <pb n="83" /> рукама.{S} Покуша да хвата.{S} Изненада са стране, из густе помрчине. нагло  
в.{S} Болела га глава, смучивало му се. хватала га несвестица.{S} Хтела не хтела морала је да о 
д у нарамку и дојиле, док се друга деца хватала за сукњу или се ваљала у прашини, крај нога.{S} 
..{S} Тридесет....</p> <p>— А Командант Хегедиш, кад му јављају, пита: „зар само толицно?“ и ок 
бру, намигну и показа на кола.</p> <p>— Хееј. тазе ђубрета!... — весело подвикну и опет запуца  
 запита она и не гледајући га.</p> <p>— Хехе.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Погоди!</p> <p>— Је ли пис 
с и неко се поче на силу искашљивати. — Хехеј, има ли по Богу?</p> <pb n="29" /> <p>Иза дирека  
 блесаво, погледаше у официра.</p> <p>— Хехехе...</p> <p>Он намигну на Јагоду и потепша је по р 
тало и што ће моћи да помогне.</p> <p>— Хехехеј, има ли игђе икога жива? — запева, изненада, ис 
 Што ће ти?</p> <p>— Да видим.</p> <p>— Хи ...</p> <p>Лакан се мало замисли и суво избаци:</p>  
ла вагон у Далмацију и зарадили педесет хиљада круна. ..{S} За котар остао само један вагон...{ 
ка магла. танка провидна магла и као да хиљадама свећица трепере и пролећу кроз ту маглу.{S} Пр 
 урнебесном дреком певају <title>Српску химну</title>.{S} Све радосно, бесно и све као пијано.< 
.{S} Пригушено врисну и, одгурнувши га, хитно истрча из куће.{S} Побеже старој Митри у заштиту. 
> <p>Доктор бледуњаво, голобрадо момче, хитно уљезе у собу, стаде крај врата и погледа свуд нао 
едним скоком удаљи се од тараба и брзо, хитно, готово трком поче да иде од куће до куће.{S} Сам 
трага Затим се постиђено крене и хитно, хитно сакрива се у кућу.</p> <p>Од страха, од срамоте,  
тао и обеси да се узварује.{S} Затим се хитно, некако младачки окрену, дохвати из серђена са су 
.{S} Девојке, девојчице и младе невесте хитно, не осврћући се, промичу пиз улицу, прескачу прек 
гурне отрага Затим се постиђено крене и хитно, хитно сакрива се у кућу.</p> <p>Од страха, од ср 
уче из гомиле и дочепа се цесте.</p> <p>Хитно, не обазирући се ни на коју страну, похита кући.  
блеји или стока јечи и уздише.</p> <p>А хладан ветар попухује и поткађује их јаким и свежим мир 
р врисак проби се тамо у дно села, кроз хладан ваздух, разли се изнад кука и изгуби далеко, у п 
 која би се неприметно надигла.{S} Увек хладан и озбиљан, увек прави <hi>домаћин</hi>.{S} Ни са 
аки како га замишљао.{S} Некако стегнут хладан</p> <p>— А како ви? — запита да поведе разговор  
тају; а ко га удари?{S} Митра је седела хладна као стена <pb n="102" /> изгдедало је као да и н 
 колима седела су по двојица талаца.{S} Хладни, мирни, озбиљни.{S} Запалили цигаре и мирно одби 
 Лакана који се прибио уз своје овце, и хладно, готово с презрењем гледа на све око себе.{S} Је 
олесника.{S} Слегао је мирно раменима и хладно одговорио:</p> <p>— А што ћу му ја У....{S} Ако  
зуздана вриска као да испуњава мрачно и хладно вече.</p> <p>Изненада све се унаоколо расветли.{ 
 и. не поздравивши се с њима, сасвим им хладно рекао да крену за њима.</p> <p>— А јесу ли то <h 
ба, изгубљен за народ.{S} Омили му онај хлеб, услача се, па ће све да даде за њега.{S} И не мис 
 који само окуси белог <hi>царског</hi> хлеба, изгубљен за народ.{S} Омили му онај хлеб, услача 
 се прекрстивши, расече неколика комада хлеба.{S} И њих донесе.{S} Затим из котла, који се гриј 
а баба никада овако бела и овако слатка хлеба јела није, Откуд тога у Брђана?..{S} Хтео је, дак 
ла се још само два мала, тврда комадића хлеба, — узмешан кукуруз са ресом од лесковине, — и јед 
шта говорити.</p> <p>Симат откиде комад хлеба, гурну Лакану у руку, па га узе за раме и изведе  
ну испод прозорчета и кидајући залогаје хлеба испод пазуха поче халапљиво јести.{S} Као да га н 
више не мисли; мора је нестати.{S} Биће хлеба колико се хоће.{S} Сад само пиће!{S} Није шала ка 
треба донети.{S} Ако деца у зору заишту хлеба, шта ће им. одговорити ?{S} Чиме их замамити ?</p 
главу и извади два мала, бела, болничка хлебића.{S} Болесници су сваки дан добијали по два.{S}  
ски</hi> хлебови, прави <hi>царски</hi> хлебови...{S} И он их јео, морао да једе...{S} Она само 
да рекне.{S} Па и то су <hi>царски</hi> хлебови, прави <hi>царски</hi> хлебови...{S} И он их је 
е ни свога Лакана да опогани <hi>царскм хлебом</hi> .{S} Међу Брђанима се одавно утврдило увере 
е он дуванџија; воли готово дувану него хлебу.{S} Пунећи и набијајући торбу, при слабој светлос 
се данас ико ичему толико радује колико хлебу?</p> <p>Митра га гледала, посматрала и није знала 
једни другима....{S} Велике рпе колача, хлепчића, печених гусака и ћурана, шунке, саламе уздижу 
, на чобана, на жену, на дете.{S} Комад хљеба из руке отме, убије овна, козу, кокош; отме све н 
ити што немамо хљеба.</p> <p>— А биће и хљеба у нас, — одговори харамбаша мирно вадећи омањи че 
бра Само ће нам се опростити што немамо хљеба.</p> <p>— А биће и хљеба у нас, — одговори харамб 
а храним.</p> <p>— Да га храниш?....{S} Хм.„.</p> <p>Председник нареди тумачу да Лакана</p> <p> 
равио ове дрвењаре. </p> <p>— Хм....{S} Хм....</p> <p>— И ја му велим: „пролази пуно гладне сир 
ве ?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Хм....{S} Хм....</p> <p>Намигну потајно на тумача и рече да запит 
олили, направио ове дрвењаре. </p> <p>— Хм....{S} Хм....</p> <p>— И ја му велим: „пролази пуно  
 за голубове ?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Хм....{S} Хм....</p> <p>Намигну потајно на тумача и реч 
у ли овце сите?</p> <p>— Јесу.</p> <p>— Хм. . .</p> <p>У томе се иза куће помоли Митра, мршава, 
 три дана и три ноћи готово непрестаног хода, стигоше у неко село близу Стоца.{S} Дођоше некакв 
логаја док се и она не примаче софри. — Ходи!</p> <p>За вечером су сви ћутали.{S} Јели су полаг 
е приближивала кући оним живим, веселим ходом као некад са слава и теферича.{S} Сад је ишла лаг 
смеху старичином:.{S} А познала је и по ходу.{S} Митра се није приближивала кући оним живим, ве 
ма ко ће судити'?....“</p> <p>Сад, ево, хоће да суде и деци и тицама.{S} Ако жандари не лажу.{S 
и.{S} Мирно је слушала препирке сељана: хоће ли је саранити у гробље или изван гробља?{S} Ови с 
је јецала као дете, не бринући се више: хоће ли ко чути или видети?</p> <p>На болесничкој посте 
ији људи запослили се око развалина.{S} Хоће што пре да озидају и <pb n="104" /> поправе куку.  
ини, старци, старице, девојке, деца.{S} Хоће још једном да се нагледају звона, да се опросте с, 
хне главом и мушкије коракне напред.{S} Хоће баш да им покаже како је хајдук.{S} Погинуће а виш 
гов муштерија и остао му дужан тужи.{S} Хоће чојек новце ...{S} Ето ...</p> <p>— Што смо дужни, 
— опет ће војник мирније, — па ради шта хоће.{S} Вазда јој даје, уписује зајмове.{S} Отвори кас 
 некако светле, па гледају као звер кад хоће да скочи на плен.{S} Неки се само савили, поклопил 
ора је нестати.{S} Биће хлеба колико се хоће.{S} Сад само пиће!{S} Није шала кад се црном Бугар 
к сада опазио да му попустили опанци те хоће да их притегне.{S} Узбешњени шуцкори почеше да биј 
е руке са големим, оштрим панџама.{S} И хоће да стисне, да ухвати, да зарије панџе у месо.{S} Л 
ути, јаднице, — брзо је прекида Митра и хоће да јој зачепи уста јаглуком. — Грехота је... <pb n 
зине, бараке, болнице, судове.{S} А ови хоће да иду, одмах да иду.{S} Само моле да их лепо проп 
имају од народа и да плаћају колико они хоће.....{S} Ја....{S}Имао си вуне за хаљине Сад нећеш  
S} За час би то као и покушали, али чим хоће да се пусте, опет се чвршће пригрле и напану љубит 
 се ето господска вечера.{S} Митра тако хоће, то је њезина воља....{S} Макар, сутра сама и глад 
</hi> и они слободно могу, кад им се то хоће, да сад никога овуд не пропусте.</p> <p>Кад су спа 
и,. узвикну:</p> <p>— Ах, оче!</p> <p>— Хоћеш ли?</p> <p>— Одмах.</p> <p>Па, бојећи се да се по 
 А мене оставите сану...{S} Уморна сам, хоћу да се одморим.</p> <p>Једва једном могла је, како  
то јој треба и с друге стране.</p> <p>— Хохо! — нагло узвикну Крсто и удари се по челу. — Ја и  
или љубазнији, питомији.{S} Кушали и да храбре чељад, да теше.{S} Сетили се и они Бога и почели 
{S} Јер то се обавештавају породице <hi>храбрих и верних</hi> војника, да су свој живот положил 
 милу, птицу.) А сва деца <pb n="72" /> хране голубове и хране их у јатима.{S} Марко Томов имао 
нити да се не говори о умирању од слабе хране, од глади.{S} Свет, испаћен, измучен, ојађен изгу 
} Хајдете кући и смирите се....{S} Биће хране....</p> <p>Ко је могао да чека, тај је и чекао.{S 
сва деца <pb n="72" /> хране голубове и хране их у јатима.{S} Марко Томов имао их двадесет; Аћи 
многи говораху.{S} Уз то им понестало и хране.{S} Што је било потрошило се у путу и ретко још у 
 шаљеш.</p> <p>— То је жито за оне који хране раднике, у виноградима, у пољу.{S} За вас нема.</ 
 ограђују.{S} А неки непрестано мисле о храни, одлазе у Требиње и враћају се сетни и забринути. 
 га понудила.{S} И сама се у задње дане хранила травом и корењем.{S} Ишла је наоколо, тражила,  
зуме. — Зашто?</p> <p>— Па....{S} Да га храним.</p> <p>— Да га храниш?....{S} Хм.„.</p> <p>Пред 
 Па....{S} Да га храним.</p> <p>— Да га храниш?....{S} Хм.„.</p> <p>Председник нареди тумачу да 
и предадоше све.{S} И одело, и оружје и храну.{S} Све магазине, бараке, болнице, судове.{S} А о 
е умирати: зашто да другоме оставља ову храну ?{S} Зар није боље да њојзи, Марији, даде?{S} Па  
.{S} Не дам га жив!</p> <p>И поче да се хрве са војницима који се за час збише око њега и као н 
ених и узнемирених оваца, коза, говеда; хрзање истераних и усплахирених коња растолеже се кроз  
азних тропара и кондака.</p> <p>— Спаси Христе и помилуј и держава непобједимаја и во Јордање к 
ити, одлучи се да јој оде. „Грехота је, хришћанска је душа прошапта. „Ако је и згријешила, опет 
 руком и као да хтеде да протестира.{S} Хтеде зар да се притужи како не добије млека ни у три д 
се не сме о свему слободно говорити.{S} Хтеде да га завара мало и да га пошаље куда.{S} Па опет 
ица полети према њему, насрну. — Као да хтеде да удари, да га истера из куће.{S} Али намах мала 
ши све пред Симата, измакну се и као да хтеде дворити.</p> <p>— Сједајте и ви, — кратко осече С 
 <p>Па се лагано окрену старој и као да хтеде да јој нешто каже.{S} Не проговори ништа.{S} Само 
оворили о млеку, измахну руком и као да хтеде да протестира.{S} Хтеде зар да се притужи како не 
акнути...{S} Марш!</p> <p>А кад и Манда хтеде да проговори, снажно их удари обе, гурну Лакана у 
терају доле, према цркви.{S} Кад Јагода хтеде да пристане за њима, он је ухвати за руку и приву 
 Стара, чуварна домаћица !</p> <p>Мргуд хтеде да разложи и растумачи зашто је дошао.{S} Збуни с 
о гледа.{S} Залуд га Лакан гурну.{S} Не хтеде се ни помакнути.{S} Зађе мало у страну и опет се  
к прави <hi>домаћин</hi>.{S} Ни сада не хтеде да га погледа ни да му се окрене.</p> <p>— Јеси л 
 Је ли талац или ...{S} Савлада се и не хтеде да запита Крсту.{S} Макар био и свој, макар јој и 
p>— Сједај мати, — викну Симат, који не хтеде да окуси залогаја док се и она не примаче софри.  
анд шене фрајлајн!</p> <p>Па закорачи и хтеде да уђе у кућу.</p> <p>Јагода се препаде и од њега 
едао за њим.{S} Затим се нагло окрену и хтеде да униђе у радњу.</p> <p>— А ево и ми дошли у жит 
лукаво показа јабуке, па као да их опет хтеде сакрити.{S} Петар притрча, обгрли га опет и, милу 
 се за час збише око њега и као на силу хтедоше да одвоје од овна.{S} Поче да их уједа, да удар 
упрти на леђа и понесе.{S} Болесну жену хтедоше оставити.{S} Очајно запомагајући пружала је рук 
а ружи и да прокуне.{S} И претрнула.{S} Хтела би да бежи, да се склони а нема куда.{S} Напослет 
их пристају деца, још увек уплакана.{S} Хтела би да им помогну, да и они купе.{S} Али сваки час 
чивало му се. хватала га несвестица.{S} Хтела не хтела морала је да остане Шта би било од њега  
ема њему.{S} Као да га није разумела па хтела да види: шта то пита?{S} Зар <hi>он</hi> мисли да 
 Видела је да изазива, дражи и два пута хтела оштро да му одговори, да увреди.{S} Ипак се савла 
 ли могли штогод и упљачкати?{S} Све је хтела да чује и да сазна.{S} Све до ситница.{S} Изгледа 
мах познали.{S} На питање куд иде, није хтела одговорити.{S} Ни на једно питање питање није одг 
дин пакетић, намењен њој и Лакану, није хтела узети.{S} Дала га Манди.{S} Јер <pb n="89" /> чим 
прихвати за своју преслицу.</p> <p>Није хтела отићи ни да је мртву види.{S} Мирно је слушала пр 
 се. хватала га несвестица.{S} Хтела не хтела морала је да остане Шта би било од њега кад би га 
е јављајући се, не обзирући.{S} Нити би хтела придружити се коме, нити је желела да јој се кого 
огњишта, на коме се разбуктала ватра, и хтели да вечерају, — неко куцну на врата и канат се наг 
ли <pb n="64" /> и: раздали коме су они хтели и колико су хтели.{S} Некоји и од сељака, који су 
: раздали коме су они хтели и колико су хтели.{S} Некоји и од сељака, који су имали новаца да „ 
/hi> а нису бунтовници.{S} Жандари нису хтели ни слушати.{S} А кад се неки усудише да слободниј 
равила и погледала их испод ока.</p> <p>Хтели су опет да је испитују, И залуд.{S} Никако не одг 
ба јела није, Откуд тога у Брђана?..{S} Хтео је, дакле, да је изненади, обесели.{S} А чиме би ј 
мао обичај да га милује и грли, није га хтео мазити.{S} Чак ни од лањске године откако му мати  
, којом као да се је нарочито поносио и хтео да му је свак види, јер је готово увијек ишао голо 
, па узалудно чекати и даље. -</p> <p>— Хтио сам да идем у Лулиње, — јада се Мартин и уздише. — 
{S} Нико, <pb n="120" /> рад тога, није хтио да је чује ни да је види.</p> <p>Петар се лагано п 
 не види и не чује.{S} Комешање, врева, хука.{S} И макар што је лула опомену, ишла је даље, не  
каткада јаче измахну огњеним крилима и, хукнувши, избљују дебеле млазове дима у вис.{S} На неки 
егде у даљини одроњују читаве стене, са хуком и тутњавом, и лете, котрљају се у бездане амбизе. 
г прамињају и трепере, — обесно праште, хукте и кврцкају, час се сакривајући до земље за густе  
 уједа, да удара ногама, туче!</p> <p>— Хунд! — бесно подвикну један разјарен војник и са голом 
 интернирани врате натраг. домовима.{S} Цар се, веле, смиловао и у великој милости својој дозво 
попуштајући. <pb n="68" /></p> <p>— Зна Цар шта ради.</p> <p>— Кад умремо, како ће нас саранити 
 и све.</p> <pb n="70" /> <p>— А шта је цар дао?</p> <p>— То се тебе не тиче.</p> <p>— Грка би  
је исти, заједнички?{S} Грозни, свирепи цар, који није био у стању ником ништа да да, нити иког 
} Нећу ја да се моја крв пролиева ни за цара ни за кога...{S} Коме је до крви нек пролије своју 
о, — опомену је Мартин мукло. — За свог цара. <pb n="58" /></p> <p>— Не дам ја своје крви ни ца 
еко овако удара на царевину и на главне цареве људе.{S} Та и он је службеник.{S} И њега, можеби 
до звона, наопако ће зазвонити и цару и царевини.</p> <p>Мартин, који је застао на прагу и чуо  
шапће:</p> <pb n="69" /> <p>— Еј, јадна царевино, на што ли си спала!</p> <p>Сутрадан, рано, зв 
;могао да слуша кад неко овако удара на царевину и на главне цареве људе.{S} Та и он је службен 
<p>— Чим су жандари омекшали, зло је по царевину. — Бог почео и на нас-гледати</p> <p>Па задово 
због ових домаћина, који су друге, <hi> царске вере</hi> .{S} Бојала се и за се и за Лакана, те 
и, узалуд напомињали како су они од <hi>царске вјере</hi> а нису бунтовници.{S} Жандари нису хт 
 кући.{S} Ово су њихове улице, нису <hi>царске</hi> и они слободно могу, кад им се то хоће, да  
треба да стоје око софре и да дворе док царски људи једу.{S} Ко се није научио понизно да двори 
и свој, макар јој и познат, он је данас царски чојек, службеник, а она неће да се пред царским  
о су <hi>царски</hi> хлебови, прави <hi>царски</hi> хлебови...{S} И он их јео, морао да једе... 
брашно</hi>, а и колачи да су прави <hi>царски колачи</hi>, Мора да су војници или официри доне 
е знала шта да рекне.{S} Па и то су <hi>царски</hi> хлебови, прави <hi>царски</hi> хлебови...{S 
чојек, службеник, а она неће да се пред царским људима исповеда.{S} Не сме познати ни да је заб 
{S} Неће ни свога Лакана да опогани <hi>царскм хлебом</hi> .{S} Међу Брђанима се одавно утврдил 
огледала брашно, видела је да је то <hi>царско брашно</hi>, а и колачи да су прави <hi>царски к 
 да је сваки, који само окуси белог <hi>царског</hi> хлеба, изгубљен за народ.{S} Омили му онај 
Други дан потераше Лакана на рад. <hi>У царској кући</hi> нико не сме џаба јести; мора одрадити 
дарима, пита поругљиво:</p> <p>— Зар је цару мало што му дадосмо ђецу, зар му треба и котлова?< 
ло чак до звона, наопако ће зазвонити и цару и царевини.</p> <p>Мартин, који је застао на прагу 
58" /></p> <p>— Не дам ја своје крви ни цару ни никоме, — окоси се домаћица жешће и кратком гла 
им прсима, обилази унаоколо, нуди.{S} И цвећа, пуно цвећа, свуда!...{S} У ово доба толико цвећа 
о цвећа, свуда!...{S} У ово доба толико цвећа!...{S} Боже!.</p> <p>— Ето, — опет ће онај чиновн 
билази унаоколо, нуди.{S} И цвећа, пуно цвећа, свуда!...{S} У ово доба толико цвећа!...{S} Боже 
непрестано, ти досадни пољупци, јабуке, цвеће!{S} Ништа друго не зна ни да му каже, ничим други 
n="118" /> и почеше шенлучити; неки све цвеће којим се окитили побацаше на војнике.{S} Једни ра 
и.{S} Куће се ките заставама, ћилимима. цвећем.{S} Чисте се и перу бурад да се што више вина и  
p> <p>— Куку!</p> <p>Наста плач, писка, цвилење.{S} Нико не сме гласно да викне, да јаукне, а н 
пајући рукама по прљавој земљи, јечећи, цвилећи.{S} Затим га почеше везати.{S} Једни вежу, док  
 цврче : под стрехом, у трави, у букви, цврче непрекидно.</p> <p>Касно су се разишли.{S} И све  
арану меко, меко клепне, а цврчци всело цврче : под стрехом, у трави, у букви, цврче непрекидно 
лепетуша на Гарану меко, меко клепне, а цврчци всело цврче : под стрехом, у трави, у букви, цвр 
спод којих им провирују врхови пушчаних цеви, са набијеним капана до на очи.{S} Како уљегоше, р 
ја је цурила низ мркле, мемљиве зидове, цедила се и капала му на лице.{S} И мрачно му, и мокро, 
тињи, иду једно за другим и немо, ћутке целивају га, љубе.{S} Љубе у врх, у средину, у дно.{S}  
ве само официре, клањају се пред њима и целивају им ордене на прсима.{S} Све се измешало, уском 
Чиме их замамити ?</p> <p>Разбише се по целој чаршији да траже.{S} Наћи ће, зар, код Муслимана  
та, тражећи да га пусте.{S} Митра, која целу ноћ није спавала него поднимљена седела крај огњиш 
и.{S} Нудио <pb n="33" /> јој пристојну цену и лако би се она погодила с њим.{S} Али примедбе ш 
 свакога кога сусретну.{S} Као да им је цео свет крив што су их отргли од кућа и што их овуда г 
 почео викати.{S} За њим, са обе стране цесте, са натакнутим бајонетама на пушкама, иде читава  
 се некако извуче из гомиле и дочепа се цесте.</p> <p>Хитно, не обазирући се ни на коју страну, 
тава компанија војника.{S} А по средини цесте, једна за другим, тандрчу троја обична, теретна к 
 залаје кер.</p> <p>По уској, прашњавој цести падају вране, свраке, слободно скакућу и некако з 
ерено ударање старачких штапова о тврду цесту.{S} И непрестано јечање, стењање, проклињање.{S}  
S} Неки обучени у војничко руво, неки у цивилу, неки измешали и једно и друго.{S} Иду по соби,  
љом и нешто заповеди.{S} Џелат, некакав циганин, шта ли је, мрк, усукан, мршав, пакосно се кесе 
смех затресе читавим вешалиштем, кад се циганин одмакну од вешала и некако поносито указа на ст 
молим, да не убијете Сулагу Челебију ни Циганина Ибра Дурушовића, — замоли Митра и одмаче се ма 
 добаци му изазивачки:</p> <p>— Вјешај, циганине!</p> <pb n="40" /> <p>Старица није могла и даљ 
вао.</p> <p>Петар извади кутију, замота цигар и запали.</p> <p>— А Јагода како је? — запита као 
е казано, — настави Ибро живље и запали цигар — Отишао официр међу таоце и лијепо рекао „Сјутра 
е казано, — настави Ибро живље и запали цигар. — Отишао официр међу таоце и лијепо рекао : „Сју 
бији, — дочека Главозија па и он запали цигар. — Роба сад тридесетроструко скушља а он им уз о  
{S} Хладни, мирни, озбиљни.{S} Запалили цигаре и мирно одбијају димове као на збору каквом.</p> 
м виси дуванкеса, непрестано замотавају цигаре и пуше, пуше, пуше ...{S} Недалеко од њих, на пр 
а и он је упустио у крило, са запаљеном цигаром.</p> <p>— А шта јој би, по Богу?</p> <p>Умрла о 
} Извади две три позивнице; два снопића цигарпапира, некакву признаницу, чувалдуз с канапом.{S} 
ко се раскорачио, запалио <pb n="82" /> цигару, па прича некакву Главозији (чини се да му има у 
етроструко скушља а он им уз о за стару цијену.{S} Ојадио куће!....</p> <p>— Влада помаже њему, 
е гране.{S} Обувене и босе, у опанцима, ципелама, чарапама.{S} Старица опази нечији голем, црн  
 изашли из болнице.{S} Ни госпође им не циче више за клавиром, не истрчавају на прозоре, не дре 
{S} Закопа се у дебелу прашину и очајно цичи, дозивајући другове.{S} Протрчи и понека жена, гол 
аче сумњив.{S} Читаво време немиран је, црвен у лицу, некако чудно гледа, сметено одговара.{S}  
 весели пламен ускаче и узмахује својим црвеним барјачићем и обиграва око котла што виси о вери 
их села и из Требиња.{S} Кита гиздавих, црвених фесова гори им у сунцу као голем бокор расцвета 
акрива главу а он би да раскопа трбух и црева да извуче.{S} И залуд се Лакан брани, опире Осећа 
и мало се исправи.</p> <p>— Па звоно са цркве...{S} Однијеће га да од њега сакују топ.</p> <p>— 
кућу и тамо закључа у собу.</p> <p>Крај цркве као да се беше слегло све село.{S} Бар оно што је 
ече скинули са звонека и наместили пред црквени праг, да преноћи.{S} Малено, танушно, остарело, 
е што им оставили, потерају доле, према цркви.{S} Кад Јагода хтеде да пристане за њима, он је у 
</p> <p>И зариче се да ће још поклонити цркви читаву оку воска, ако добије икакав глас о њима.  
хову децу.{S} Оно их о празницима звало цркви, звало их на сваки скуп, саставак.{S} Било то као 
>И читава гомила народа скупила се пред црквом.{S} Здрави људи, домаћини, старци, старице, дево 
 Митра и лагано зева. — Пошљи свијећу у цркву, па ће престати.</p> <p>— Није у сну...{S} Није.. 
арапама.{S} Старица опази нечији голем, црн палац, рањен, искрвављен; надуо се као кабасти, мрк 
адувеног и страшног палца.{S} Црн, црн, црн, црњи и страшнији од прста судбине !</p> <p>— То су 
ог, надувеног и страшног палца.{S} Црн, црн, црн, црњи и страшнији од прста судбине !</p> <p>—  
големог, надувеног и страшног палца.{S} Црн, црн, црн, црњи и страшнији од прста судбине !</p>  
м и раскиданим литицама.{S} И као да се црн траг расу за њом кроз ону полутаму и пови се над уз 
е безбрижно звиждукати.{S} Нека чупава, црна птица, поплашена, снажно залепрша јаким крилима, п 
S} Симате, пуна кућо моја!..{S} Симате, црна срећо моја!{S} Зар те мајка више никад виђет неће? 
 црна греда очајно стрши у вис као нека црна рука која осветнички прети према небу.{S} У трулој 
го остатци, крхољине од њега.{S} Понека црна греда очајно стрши у вис као нека црна рука која о 
походе.{S} Петорица.{S} Умотани у дуге, црне струке, испод којих им провирују врхови пушчаних ц 
 кад их месечина испија; док се широке, црне чакшире неспретно таласају и заплећу око нога, те  
У средини овисок, надувен мајор, густе, црне браде са наочарима на носу и некаквом сламком међ  
.{S} Од читава села остале још неколике црне разгрејане зидине, остале још неколике неутрнуте г 
ном Бугарину стало. ногом за врат.{S} И црни Бугарин покорно савио шију и моли мир! „Ево главе“ 
вао је за неколике ноћи како га некакви црни пилићи окупили, трче и мотљају му се измеђ нога, и 
врстим образима, сочним уснама и црним, црним очима какве још ни у кога видео није.{S} Зар се м 
клим, чврстим образима, сочним уснама и црним, црним очима какве још ни у кога видео није.{S} З 
их разда по селу.{S} Није шала дванаест црних карата!{S} Дванаест кућа да се данас оцрни.{S} Је 
.{S} Онде, где им биле куће само гомиле црног, печенога камења.{S} На понекој гомили већ обрасл 
> <head>VII.</head> <p>За неколико дана Црногорци као да учесташе с навалама.{S} Често се, по д 
ће, кажу, петорицу објесити.{S} Ударили Црногорци на нека села, па због тога да се објесе петор 
.{S} Сад само пиће!{S} Није шала кад се црном Бугарину стало. ногом за врат.{S} И црни Бугарин  
чају него с натегом газају кроз некакву црну, дубоку бору.{S} У свакога о бедру бајонет, некакв 
ног и страшног палца.{S} Црн, црн, црн, црњи и страшнији од прста судбине !</p> <p>— То су они  
амо се прекрсти и опет одважно пође.{S} Цугсфирер, бесан, остави пушку у страну, ухвати је и ст 
ними се, седе.{S} Криво јој било што је Цугсфирер бацио пушку.{S} Зашто није пуцао?...{S} Нек п 
<hi>мазе</hi>.{S} На толику непокорност Цугсфирер је морао да напери пушку па њу.{S} Ако-крочи  
се све да за домовину, — дрекну гојазни цуксфирер, са двоструком брадом, и добро се искашља. —  
ога котла окуси.</p> <p>— Мир! — дрекну цуксфирер опоро и удари по пушци. — Да нијеси наша и да 
нтернирац?</p> <p>-— Од Требиња.</p> <p>Цуксфирер се поглади по бради и строго запита:</p> <p>— 
p>— Је ли ваш?</p> <p>— Лаканов.</p> <p>Цуксфирер узе голуба, опет га загледа са сваке стране.{ 
 пијана војника, којима је већ пљувачка цурила из уста, без заповести уљегоше да их истерају.{S 
у пећини давио га, гушио; вода, која је цурила низ мркле, мемљиве зидове, цедила се и капала му 
млеком, које се пресипало преко ивица и цурило низ дрво.{S} Петар је, пристајући за <pb n="14"  
дуњаво комшинско дете, она мала, мршава цурица што није знала људски ни коза потерати, да му бу 
ване косе, придиже се и поче њемачки да чавета.</p> <p>Напомену, како жандари мора добро да поз 
и чарапе, оборене главе слушала га како чаврља, кадикад се благо осмехнувши. <pb n="41" /> Кад  
 сакривајући свој дуги перчин, кудрав и чађав као повесмо <pb n="13" /> неопране вуне.{S} Манти 
е глава једва извиривала измеђ рамена а чађави бркови, које је нарочито неговао и спустио на ду 
међу њих овећу, масну синију, протра је чађавом крпом, па се лагано окрену и, побожно се прекрс 
ити.{S} Котлове, тепсије, таве, ибрике, чак и звекире с понеких врата, Узалуд сељани молили, бо 
 жандаре.{S} А ни један не сме да зине, чак ни да замоли.{S} Ни воде не сме да заиште. <pb n="1 
а није ни тесно ни неугодно.{S} У шали, чак почели да се штипају, шкакљу; или изненада подметне 
="110" /> нико други није смео пратити, Чак и она четворица као да се стидила какав терет носе. 
аве чете комита раштркале по горама.{S} Чак причају и где се појавила и која чета и где је ко к 
ко, додуше, не одбија, свак обећаје.{S} Чак зе и највећа господа заузимљу за њих, за сиротињу.{ 
пружали су руке, гурали се, псовали.{S} Чак су и отимали један другом из рука, испред уста.</p> 
 ништа не приговори нити га прекори.{S} Чак ни онда кад јој се чинило да он нема право.{S} Отку 
да <pb n="97" /> почеше покаскивати.{S} Чак се чини да и стока некако живље иде.{S} Овце и козе 
 милује и грли, није га хтео мазити.{S} Чак ни од лањске године откако му мати умрла те остао с 
но, неки ванредно радостан дозгађај.{S} Чак се и деца умешала, мотају се кроз светину и вичу, д 
ете корпу од шибља и да извезе штап.{S} Чак су замећали и неке игре које му нису биле познате и 
упим <pb n="103" /> осмехом на лицу.{S} Чак и кад је официрчић прошао, он се још смешкао и глед 
сељана и познатијих и мање познатих.{S} Чак и поп Лука, који у ово доба ретко излази из куће, д 
<pb n="37" /> Крви, крви, крви!{S} Неки чак као да су полудели.{S} Ужагрили очима као у бунилу. 
ако и јетко и забринуто. — Ако је дошло чак до звона, наопако ће зазвонити и цару и царевини.</ 
 попа Луке, како немоћно корача-Руке му чак и преко рукава везане ланцима који још из даљега си 
их месечина испија; док се широке, црне чакшире неспретно таласају и заплећу око нога, те из да 
 то поправити ?</p> <p>Лакан погледа на чанак пред њима па се осмехну.</p> <p>— А и ја сам теби 
ену, дохвати из серђена са судима овећи чанак и сву вечеру сручи у њега.{S} Нађе и ножеве и виљ 
 којој вретено или напола оплетена нова чарапа, не осврћу се на њих.{S} Понека носи дете у нара 
} Обувене и босе, у опанцима, ципелама, чарапама.{S} Старица опази нечији голем, црн палац, рањ 
каку је и пре донео.{S} Јагода, нлетући чарапе, оборене главе слушала га како чаврља, кадикад с 
агано, лагано крену низ чаршију.</p> <p>Чаршија живља него обично.{S} Изврвео свет из кућа и ду 
х замамити ?</p> <p>Разбише се по целој чаршији да траже.{S} Наћи ће, зар, код Муслимана што им 
е у реду?{S} И лагано, лагано крену низ чаршију.</p> <p>Чаршија живља него обично.{S} Изврвео с 
.{S} Па дубоко уздахну и опет крену низ чаршију.</p> <p>— С пута! . . .{S} С пута! ... — као да 
е и да почну клати око себе.</p> <p>Низ чаршију се указа једна чудна певорка.{S} Напред јаше оф 
ојника са пуним пушкама пратили га кроз чаршију и допратили право до суднице.{S} Он, скинув кап 
ривајући до земље за густе облаке дима, час кроз дим искачући и узлечући према небу.{S} Загушљи 
есни, леви.{S} Заигра час једна страна, час друга.{S} Игра, миче, трепти.{S} А обе главе тресу  
оигравати.{S} Лепо се мичу час на чело, час на образ, десни, леви.{S} Заигра час једна страна,  
ере, — обесно праште, хукте и кврцкају, час се сакривајући до земље за густе облаке дима, час к 
> <p>Митрина дрвењара, као и остале, за час се напунише чељадима.{S} Неки се, додуше, и отпре т 
га не може да се одвоји, одмакне.{S} За час би то као и покушали, али чим хоће да се пусте, опе 
поче да се хрве са војницима који се за час збише око њега и као на силу хтедоше да одвоје од о 
све кости боле.{S} Да га пусте барем за час да седне, да се одмори.{S} И да се заложи чиме.{S}  
е зближити људе као патња.{S} Готово за час као да заборави на се и поче да жали њих, дубоко, и 
о непријатно као да га запахну, јер, на час, зачепи нос марамом.{S} Затим, у чудној журби, гото 
Јуром се поносио....</p> <p>Заборави на час на се, на све богове.{S} Лењо се подиже са столице  
о, час на образ, десни, леви.{S} Заигра час једна страна, час друга.{S} Игра, миче, трепти.{S}  
 из ње.{S} Војник, који га чувао, сваки час је дречао на њега, опомињао.{S} Каткада, без икаква 
им помогну, да и они купе.{S} Али сваки час престрављено стрекну, извију се и заблену негде.{S} 
о и међу Брђане.{S} Допро готово у исти час кад и у Требиње.{S} И све се ускомешало, узбеснело. 
 и лено климајући својом великом главом час на једну час на другу страну, Васо безбрижно попева 
јући својом великом главом час на једну час на другу страну, Васо безбрижно попева.{S} Пева нек 
носу почеле поигравати.{S} Лепо се мичу час на чело, час на образ, десни, леви.{S} Заигра час ј 
ати, а крију....</p> <p>Лакану се, тога часа, учини као да на председнику имају две главе.{S} И 
ника и пријатеља често у овако свечаним часовима, падају као увреде и место да теше, раздражују 
.{S} Нареди да се наложи велика ватра у част новим гостима, па задовољно одбија димове и смешка 
 а њезин Лакан да гладује?{S} Она да се части а он да се потуца некуд... некуд... а Бог зна куд 
ика, да су свој живот положили „на пољу части“, борећи се с Талијанима.</p> <p>Кнез Матиша разг 
 устреми се на малога.{S} У томе истоме часу устреми се и стара Митра на њега.{S} Без ичега, го 
у, а они испијају вино из финих, танках чаша и наздрављају једни другима....{S} Велике рпе кола 
—зашушкета поп пријатељски и одгрну јој чашаф са лица. — Ја нисам дош’о на какву дугу сједницу  
 нема куда.{S} Напослетку дограби један чашаф и стидљиво га пребаци преко главе.</p> <pb n="107 
меса на костима, — али необично жилави, чврсти.{S} Поглед им промицав, оштар, тешко га издржати 
ва горда, снажна девојка, са набреклим, чврстим образима, сочним уснама и црним, црним очима ка 
у, пирнач.{S} Ухвати и неколико кокоши, чврсто им утегну ноге и спусти поред крошњице, на тле.< 
ца сакатих још се једва држе на ногама; чврсто се приљубили један уз другога, обгрлили се и так 
нђа он љубећи јој танке, мршаве прсте и чврсто их стискајући. — Све за образ!</p> <p>— А ти слу 
шали, али чим хоће да се пусте, опет се чвршће пригрле и напану љубити.</p> <p>— А ево нам домо 
е, давала главу и старала се да коракне чвршћим кораком, само да кнез не позна како јој је.{S}  
коло и као да на силу тражи узрок, због чега би плануо и почео викати.{S} За њим, са обе стране 
е по челу. — Ја и заборавио на оно због чега сам дошао.{S} Немојте се препадати ...{S} Није ниш 
..{S} Разболео се?. ..{S} Кад?...{S} Од чега?...{S} Где?...{S} И где су га спратили болесна?{S} 
аће.{S} Не може се не јавити кад га ова чека... .</p> <p>Неко јој случајно каза како је био у х 
S} Биће хране....</p> <p>Ко је могао да чека, тај је и чекао.{S} Ишао, копао корење, чупао трав 
о и прехрањивао се.{S} Ко није могао да чека, тај је умирао.{S} И гробље се пунило, пунило непр 
Још из даљега опази стару Митру како је чека пред вратима.{S} И ноге јој почеше поклецивати од  
е пред кућу.{S} Нареди му да ту стоји и чека док се гости не разиђу.</p> <p>Лакан се послушно и 
естане брашна.{S} Знајући какве га муке чекају. како мора ићи од писара до писара, од собе до с 
{S} И као да му Манда крива што га тамо чекају толике непријатности, почне да јој предбацује да 
е неко прошао. — Тешко нама у злу добра чекајући !</p> <p>— Ко се дима не надими, ни ватре се н 
боље да њојзи, Марији, даде?{S} Па и не чекајући одговора, бирала је што јој се свиђало и узима 
је да и њих пита.{S} По два по три сата чекала је крај пута а да јој не досади.{S} Често се пел 
ли се у Мостар?{S} Излазила је на пут и чекала кириђије да и њих пита.{S} По два по три сата че 
> <p>Читав дан пекли се тако на сунцу и чекали.{S} И они најснажнији раслабили се од врућине, к 
од какве болести, види и обиђе.{S} Није чекао да га зову ни да га мољакају.{S} Сам оде, погледа 
..</p> <p>Ко је могао да чека, тај је и чекао.{S} Ишао, копао корење, чупао траву ако је где на 
ила, или празним обећањима, па узалудно чекати и даље. -</p> <p>— Хтио сам да идем у Лулиње, —  
нове куће, застаде.</p> <p>Отра зној са чела и, ослободив се некако, ступи унутра.{S} Поздрави  
 Крсто скиде капу и отра крупан зној са чела. — Не знам...{S} Од страха сам изгубио и памет.{S} 
— узвикну Крсто јаче и одиже прст изнад чела, — Плаћај што прије.</p> <p>Па, кајући се, зар, шт 
итву.{S} Изгледало је као да негде зуји чела, тако му глас ситан и утањен.{S} А кад јој дрхтаво 
ћу кроз ту маглу.{S} Пролећу као златне челе, као златни лептирови.{S} Лакан се развесели и поч 
Само вам се молим, да не убијете Сулагу Челебију ни Циганина Ибра Дурушовића, — замоли Митра и  
А зар најприје нећеш изтражити и Суљагу Челебију и Ибра Дурутовића, џелата? — запита некако стр 
ах разда, али не може.{S} Треба срце од челика, које би одлучило да одмах пође.{S} Чини му се,  
рац.{S} Испод делијски натурене капе на чело стрељају два соколова ока, танки брци повили се па 
челе поигравати.{S} Лепо се мичу час на чело, час на образ, десни, леви.{S} Заигра час једна ст 
} Да га баба види, да му спусти руку на чело, познала би одмах каква је болест...{S} И одмах би 
ра и ухвати га за главу.{S} Пољуби га у чело и оба образа, а Петар њега пољуби у руку.{S} Још с 
ујми Петрову главу рукама и пољуби га у чело.{S} Застаде мало и као да размисли.{S} Па се опет  
 пружи причест и саге се да је пољуби у чело, две крупне сузе потекоше му низ старачке образе.{ 
{S} И тумачев нос обрастао у браду а на челу му никли рогови.{S} И све почело да се љуња, љуња, 
хо! — нагло узвикну Крсто и удари се по челу. — Ја и заборавио на оно због чега сам дошао.{S} Н 
види.</p> <p>Петар се лагано поглади по челу и, некако као кроз сан, избаци:</p> <p>— Јадница!< 
жеш! </p> <p>Изненада се удари руком по челу и и дохвати чибук.</p> <p>— А погоди шта сам ти фи 
оја брда, своје познато дрвеће, камење, чељад поче да кликће, да подврискује.{S} Неки почеше пе 
е гласник и донесе заповест.{S} Сва ова чељад мора оставити село и одмах ићи.{S} Куда ?...{S} З 
ручак; пића мора бити обилато.{S} И сва чељад треба да стоје око софре и да дворе док царски љу 
ти као у својој кући.{S} Намерила се на чељад која такођер има своје болове, своје муке.{S} Ниш 
 <pb n="16" /></p> <p>врата и поплашена чељад поче истрчавати и провиривати.{S} Понеки од домаћ 
азнији, питомији.{S} Кушали и да храбре чељад, да теше.{S} Сетили се и они Бога и почели га пом 
сплахирен, готово јурну.{S} Измешаше се чељад и стока.{S} Оно болесно дете неко упрти на леђа и 
човјек ево то одавно свршио, — поредаше чељад по војничку.{S} Настаде ново прозивање и ново про 
 није озбиљна, посаветује и болесника и чељад, како да га његују, препоручи какву траву или пон 
е смешало, ускомешало, па се не зна или чељад блеји или стока јечи и уздише.</p> <p>А хладан ве 
 Жандари су обишли и дрвењаре, изгрдили чељад што су се тако стеснила, — као да су се имали где 
у као да је помамац ударио.{S} У колико чељад ћутљивија, у толико стока немирнија.{S} Блека, ри 
куп, саставак.{S} Било то као неко живо чељаде међу њима, — весело и несташно, — које се у свак 
дин праг.{S} Он је имао обичај да свако чељаде које се у селу разболи, макар од какве болести,  
ватови.{S} Чини се као да нема ни стара чељадета, ни болесника.{S} Све се подмладило, све оздра 
јној даљини, као што и доликује женском чељадету.</p> <p>— Не, богме, не....{S} Јадан Мргуд!</p 
к није сам.{S} Нек има још кога од туђе чељади....{S} Биће му лакше.</p> <p>— А чујете ли што з 
ењара, као и остале, за час се напунише чељадима.{S} Неки се, додуше, и отпре ту сместили, неки 
е, истераше коње, говеда.{S} Наредише и чељадима да излазе, одмах, без устезања.{S} Три прљава. 
купити.</p> <p>Поп застаде и погледа по чељадима да види који то говори ?{S} Не опази никога.{S 
 То се тебе не тиче.</p> <p>— Грка би и чемерна била вечера. ако је из мога котла окуси.</p> <p 
 то, додуше, називали собом и ако ни по чему није сличила соби.{S} Кад га гурнуше упаде му нога 
асутих појата вуцара се по какво псето, чепрка руњавим шапама тражећи кости.{S} Измеђ сагнилих  
тесја и јелици Фараона и силу јего море черноје.{S} Амин.</p> <p>Залуд га жандари опомињали, ту 
о тако кратак.{S} Готово му додијали ти чести сусрети.{S} Свако вече, непрестано, ти досадни по 
сви обзири.{S} Људи се весело сусрећу и честитају један другоме, грле се, љубе, плачу.{S} Неки  
сте посуђе; мету, распремају по авлији, Често оду преко пута да се мало разговоре.{S} Туже се к 
 дозивао бабу и нагонио је да иду кући; често је спомињао и оца и питао је ли му купио нови нож 
рногорци као да учесташе с навалама.{S} Често се, по дану и по ноћи, изнад села расипао грохот  
 се освештавао и то на кратко време.{S} Често је дозивао бабу и нагонио је да иду кући; често ј 
ала је крај пута а да јој не досади.{S} Често се пела на какав брежуљак и гледала унаоколо.{S}  
као да стрепи, боји се и своје сени.{S} Често се изнебушено осврне, као да је неко покушао да ј 
ривиђа?</p> <p>— Ништа...</p> <p>— А ја често... тако... гледам крв и људе у крви...{S} Чујем и 
не, утешљиве речи познаника и пријатеља често у овако свечаним часовима, падају као увреде и ме 
тране, запита мекше:</p> <p>— А јеси ли често свирао?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Је ли и стрико с 
оне се нешто мицати, котрљати.{S} Облак често пресецају све јаче блескајући оштри врхови жандар 
 Србин.{S} Зато се одмах и окупи читава чета војника и, уз трештање труба <pb n="46" /> и клопа 
S} Чак причају и где се појавила и која чета и где је ко коју видео.{S} Већ су имали неке окрша 
и не погледав на позив узе га, преви на четверо и гурну у недра.</p> <p>— Са Пешиканом се није  
нико други није смео пратити, Чак и она четворица као да се стидила какав терет носе.{S} Готово 
и њих.{S} Обично их ишла по тројица, по четворица заједно.{S} Знојави. уморни, прашњави ишли су 
 нема него по двојица заједно, негде по четворица.{S} Нису ни Швабе, ни Маџари, ни Румуни.{S} С 
поје и не отпрати до гроба.{S} Али осим четворице носача <pb n="110" /> нико други није смео пр 
лањала и ако их каткада довођене читаве чете. <pb n="76" /> Осуде, строге, немилосне осуде сипа 
челе се разносити вести, како се читаве чете комита раштркале по горама.{S} Чак причају и где с 
то да лажу?....{S} Зар се џабе измењале четири патроле због њега?....{S} Готово на сваком раскр 
ао гологлав.{S} За официром војници, по четири у реду.{S} Од многог неспавања подбули, готово п 
а другу.{S} Кад их се састану по три по четири тада крену.</p> <p>При улазу у село почеше заста 
лице у прегачу, сакри га.{S} Први пут у четири године облише је обилате сузе <pb n="122" /> као 
...</p> <p>На крају села дочека их мала четица стараца и сакатих младића.{S} Неке вратили из Ар 
то их овуда гоне.</p> <p>Официр раздели чету на омање патроле и размести их по селу, на неколик 
— одговори харамбаша мирно вадећи омањи чешаљ и зачешљавајући перчин.{S} Та нисмо ни ми празних 
не позна како јој је.{S} Ипак је морала чешће да застане и да отпочине.{S} Кад се приближила ку 
нада се удари руком по челу и и дохвати чибук.</p> <p>— А погоди шта сам ти фино донио? — Запит 
ербетњак да му се узвари вода и запалио чибук.</p> <p>Поче се љутити и проклињати сама себе, шт 
омилу, на голо камење, па одмах запалио чибук, замишљајући да је уз своје огњиште, уз ватру.{S} 
га, <pb n="99" /> одмах измахују руком, чибуком, дају знакове да се не приступа.</p> <p>Зато ни 
авао.</p> <p>Мартин, немоћан и слаб, са чибуком у <pb n="60" /> зубима, само је обилазио око ку 
садише на тле.{S} Неколицина хапсеника, чија лица, дошав са <pb n="73" /> светлости у мрак, ниј 
бавом Мартину, ситну, мршаву човечуљку, чија је глава једва извиривала измеђ рамена а чађави бр 
и само му запео за очи неки дебељко, на чијем трбуху као да је читав сто почивао....{S} Опазив  
нтовника</hi>, везан двоструким ланцем, чији дугачки крај један жандар придржава у руци.{S} На  
 изненадна несрећа или самртни случај у чијој кући?</p> <p>По улици почеше трчати голотрба прес 
 и крену пут Мостара.{S} Нит је тражила чију <pb n="88" /> дозволу, ни пасош.{S} Ништа њој не т 
 образложена како треба.</p> <p>И сада, чим боље промотрише Лакана, председник поглади браду, и 
над, непрестано спотицао.</p> <p>Стара, чим уљезе у кућу, скиде котао с ватре, сасу млеко у дру 
једни с другим.{S} Ако би неко и почео, чим погледа на шуцкоре, који се унаоколо поредали, седе 
его на трбух.</p> <p>А била је у бризи: чим ће понудити Лакана ако се врати?...{S} У кући нема  
{S} Дала га Манди.{S} Јер <pb n="89" /> чим је погледала брашно, видела је да је то <hi>царско  
ра упути према радњи газде Пешикана.{S} Чим је почео рат, он је своју велику кућу бесплатно ста 
неби макар и нехотице уљегао унутра.{S} Чим опазе кога, <pb n="99" /> одмах измахују руком, чиб 
спуштао до рамена, био им харамбаша.{S} Чим угледа попа који је седео у врху (још је становао у 
а неколико нових барака за магазине.{S} Чим му дозволили, направио ове дрвењаре. </p> <p>— Хм.. 
ма.{S} Ударцима оборише га на земљу.{S} Чим покуша да се дигне нови ударци осуше се и он опет п 
се може тако променити, пролепшати ?{S} Чим га спазила, побегла је.{S} Бацила ножице, стидљиво  
еселија и, некако, подмлађена.</p> <p>— Чим су жандари омекшали, зло је по царевину. — Бог поче 
ра Митра некако сметено прекрсти Лакана чим је погледао према кући; чинило јој се као да ће га  
не.{S} За час би то као и покушали, али чим хоће да се пусте, опет се чвршће пригрле и напану љ 
 одгађати и да му карте одмах пропадају чим мало закасни.{S} Напослетку кад му сви разлози нису 
се више не боји никога до Бога.</p> <p>'Чим се Швабе повукоше, наскоро поче долазити наша, српс 
>— Али кад се мора... мора......</p> <p>Чим је скувао и испио каву придигао се, протегао једном 
.{S} Нек виде с ким имају посла.</p> <p>Чим је приспео у мостарски затвор, одмах га стрпају у ј 
нту може неко имати одвише пара?</p> <p>Чим је изишао, заврти Манда главом и поче јадиковати:</ 
аишту хлеба, шта ће им. одговорити ?{S} Чиме их замамити ?</p> <p>Разбише се по целој чаршији д 
е, дакле, да је изненади, обесели.{S} А чиме би је у данашње дане могао пријатније изненадити?{ 
ти?...{S} У кући нема ништа више, ништа чиме би га понудила.{S} И сама се у задње дане хранила  
д <pb n="50" /> приступа, -нити их нуди чиме.{S} Уопште мало говоре једни с другим.{S} Ако би н 
 седне, да се одмори.{S} И да се заложи чиме.{S} За све време, за два дана, нити му даду да јед 
ће га пред зору прекрстити да му одагна чине и мађије?..{S} Нико, нико живи неће се побринути з 
а уз плетер и поче звиждукати.{S} Није, чини му се, људски ни отпочинуо, а нечија снажна рука д 
икад?...{S} Не зна....{S} А јест....{S} Чини му се...видео је у газде Пешикана....{S} Он таки и 
ика, које би одлучило да одмах пође.{S} Чини му се, биће му лакше ако их преко ноћи задржи код  
иште, и дрвеће вришти и брда вриште.{S} Чини се ко да негде недалеко силан вихор завија и фијуч 
ни готово.{S} Као изопијани сватови.{S} Чини се као да нема ни стара чељадета, ни болесника.{S} 
да се миче, да креће куд и не мисли.{S} Чини јој се као да и не иде, него је носе.{S} Као да ни 
 на трави и чувају их, одмах занеми.{S} Чини се намах ће изазвати погрде и ударце.</p> <p>Читав 
а не верује му.{S} Не сме да отвори.{S} Чини јој се нека обмана, превара.{S} Два пута се дизала 
а, гледа некако поплашено, узверено.{S} Чини јој се као да се свак спрема да је удара, туче и л 
ели.{S} Ужагрили очима као у бунилу.{S} Чини се као да би да полете и да почну клати око себе.< 
е... <pb n="63" /></p> <p>— А све ми се чини... ко зна... а страх ме, страх.{S} Митре, сестро,  
гледа је зачуђено.</p> <p>— И све ми се чини... не знам...{S} Ми овди причамо, — муца поплашена 
n="97" /> почеше покаскивати.{S} Чак се чини да и стока некако живље иде.{S} Овце и козе нису о 
} Ко ти је душманин роду и племену и ко чини зла, не смијеш га волити....{S} Тако је данас.</p> 
 /> цигару, па прича некакву Главозији (чини се да му има у глави пет ока) о газди Пешикану.{S} 
, на својој груди, у свом добру.</p> <p>Чини им се да нису толико ни журили а већ трећи дан бил 
е стране, по два капетана.{S} Лакану се чинили сви налик један на другога и само му запео за оч 
рсти Лакана чим је погледао према кући; чинило јој се као да ће га неко отуда омађијати.{S} Она 
азговарала сама са собом. <pb n="32" /> Чинило јој се као да се већ састала са Симатом.{S} Пока 
и, изнад села расипао грохот пушака.{S} Чинило се као да се препуцава на оближњем брду, док су, 
 страха била је бледа и стрепила је.{S} Чинило јој се као да ће посрнути, Официр јој, ради тога 
поче падати на прса и лагано гушити.{S} Чинило се као да ће неки да се отму и да полете у пламе 
ла.{S} Шутела је упорно, тврдоглаво.{S} Чинило јој се као да су сва питања неке замке у које би 
и га прекори.{S} Чак ни онда кад јој се чинило да он нема право.{S} Откуд она, луда женска глав 
жуљак и гледала унаоколо.{S} Све јој се чинило изненада ће га угледати.{S} Јавиће се од некуда, 
 ишла за њима готово на крај села.{S} И чинило јој се да би тако ишла дан и ноћ а да се не умор 
је син, он је домаћин, глава куће.{S} И чинило јој се да је он један једини прави радиша и једи 
{S} Боже!.</p> <p>— Ето, — опет ће онај чиновник пажљиво их одводећи. — Чист приход од ове заба 
прете.{S} И њихова дрскост као да збуни чиновнике.{S} Опет узеше артије; по трећи пут поче проз 
пњи људи.{S} И генерали, и престојник и чиновници, сви бегови, газда Пешикан и толики други.{S} 
еко село близу Стоца.{S} Дођоше некакви чиновници, писари. <pb n="55" /> Сви уозбиљени, оштри,  
воре да га је било много, — али скочили чиновници, скочиле газде и бегови из апровизације и све 
једну брат, а у другу сестра.{S} Јавише чиновницима, запомагаше.{S} Ако ће убијати, нека убију  
ли на вас и на вашу децу“ вели им један чиновничић и води их до овећег прозора. „Привирите унут 
естоко се сукобише са Мандом.{S} Стара, чисмена домаћица као да се родила са неким стварима у к 
ће онај чиновник пажљиво их одводећи. — Чист приход од ове забаве иде у корист Вашу....{S} Хајд 
Непрестано перу рубље, вешају, разгрћу; чисте посуђе; мету, распремају по авлији, Често оду пре 
се ките заставама, ћилимима. цвећем.{S} Чисте се и перу бурад да се што више вина и ракије изне 
а превози ђубре у тамничареву башту, да чисти камење из ње.{S} Војник, који га чувао, сваки час 
на се давно досетила да са Јагодом нису чисти послови.{S} И одмах почела чувати Лакана од њезин 
 некакву крпетину и, тобоже, поче нешто чистити око умиваоника.</p> <p>— А сада ће и доктор, —  
 деце суђено и осуђено.{S} Зашто?{S} За чисто детиње послове.{S} Ни мало их изненадило није кад 
, осветнички шкргућу субима.{S} И дошла чисто као авет.{S} Мршава, испијена, изломљена.{S} Не м 
 са ланцима, он ипак као да није био па чисто: је ли ово шала или збиља, је ли сан или јава?{S} 
лудне.{S} У прсима осети прободе, осети чисто физичку бол...{S} Малаксала клону Митри на раме и 
 не питајући, намеће на врат епитрахиљ, чита молитве и нагони га да се причести.</p> <p>И, мака 
ахиљ преко главе и тихо, лагано поче да чита молитву.{S} Изгледало је као да негде зуји чела, т 
.{S} Старица га прекрсти и нареди му да читав дан остане код куће, да је чува.</p> <p>Препоручи 
ако неспретно саплеће, трза.{S} За њима читав низ домаћина, најбољих, највиђенијих.{S} Ухваћени 
 необуздана срџба обузе је.{S} Срџба на читав свет.{S} Поче према кнезу, опружи руке и готово к 
бро.{S} А ето, данас, дошао му из Стоца читав сноп карата да да их разда по селу.{S} Није шала  
неки дебељко, на чијем трбуху као да је читав сто почивао....{S} Опазив једну клупу, и не питај 
оју искушљану и испуцану мушему, извади читав сноп артија и, устакнувши дебеле наочаре на нос,  
мах ће изазвати погрде и ударце.</p> <p>Читав дан пекли се тако на сунцу и чекали.{S} И они нај 
, избацив још по гдекоју варницу.{S} Од читава села остале још неколике црне разгрејане зидине, 
а натакнутим бајонетама на пушкама, иде читава компанија војника.{S} А по средини цесте, једна  
ио је некако тих дана. — као и за време читава рата, — између главних личности у земљи, о којим 
На понекој гомили већ обрасла и трава и читава јата гуштерица веру се' и сунчају.{S} Гдегде се  
и као пусто кад би га нестало.</p> <p>И читава гомила народа скупила се пред црквом.{S} Здрави  
аравно, Србин.{S} Зато се одмах и окупи читава чета војника и, уз трештање труба <pb n="46" />  
шикан сам има толико жита; шапуће се да читаве гомиле пуних врећа леже у магази.{S} А он је <hi 
" /> колико у тај палац.{S} И кашње, од читаве слике, слабо се сећала ичега осим тога големог,  
жња поклањала и ако их каткада довођене читаве чете. <pb n="76" /> Осуде, строге, немилосне осу 
ране почеле се разносити вести, како се читаве чете комита раштркале по горама.{S} Чак причају  
ма виде српску војску.{S} Окупиле их се читаве гомиле.{S} Застану насред улице, закрче пролаз и 
 каже свима, бива нек се сви муче преко читаве ноћи. — Ама се не муче, пашчад једна ! — узвикну 
е.{S} Као да се негде у даљини одроњују читаве стене, са хуком и тутњавом, и лете, котрљају се  
, поломљена бурад.{S} На неким авлијама читави навиљци дасака, подераних мешина, испуцалих лона 
 И смех, дивљи, необуздани смех затресе читавим вешалиштем, кад се циганин одмакну од вешала и  
својим очима гледали како им горе куће, читаво село како гори.{S} Јаки, узбешњели пламенови, ра 
 Додаде како је мали и иначе сумњив.{S} Читаво време немиран је, црвен у лицу, некако чудно гле 
ко оставља за собом лелек, нарицање.{S} Читаво село проплакало, свима се јутрос зацрнило.{S} И  
 Душе ми.</p> <p>— Ко ти каже?</p> <p>— Читаво село говори.{S} Ено су дошли и ђендари.</p> <p>М 
х и усплахирених коња растолеже се кроз читаво село, одјекује измеђ планина и негде високо, вис 
својој, без кога нико не може да буде и читаво село изгледало би као пусто кад би га нестало.</ 
ису додуше ни имали много да једу.{S} У читавој кући чувала се још само два мала, тврда комадић 
И теби, и Јагоди и готово <pb n="31" /> читаву селу.{S} Газда Микаило Пешикан тужи вас за дуг.{ 
, њиме и, као поред драгога мртваца, да читаву ноћ наизменце бдију поред њега.{S} Лагано, побож 
p>И зариче се да ће још поклонити цркви читаву оку воска, ако добије икакав глас о њима. </p> < 
 се једва накани да оде доктору и да му читаву ствар пријави.{S} И брзо се вратио.{S} Доктор је 
ни му замућене и упале очи и прелије му читаву браду блиставом, белом срмом, у којој, као у огл 
ше времена да кукају и јадикују.</p> <p>Читаву ноћ мучно се, знојио, превртао, А још од сванућа 
ако је заробљен у Србији.{S} Кад су јој читали, она ни узвикнула није, ни ичиjем показала радуј 
 се да све онако искаже како му у Стоцу читали из писма. — Има вели добра фељбабу, па га он чув 
пољуби, па нагло раствори и као да поче читати.</p> <p>— А шта пише? — запита тихо и опет се ок 
а колико послао ?</p> <p>— Ја незнам ни читати ни писати. — безаслено одговори Лакан, играјући  
 вечито љутити, насрћали на свакога, на чобана, на жену, на дете.{S} Комад хљеба из руке отме,  
 чује одговор.</p> <p>— Ухватили га ми, чобани, — одговори Лакан и поверљиво се окрену тумачу.{ 
 око села почеше се јављати војници.{S} Чобани већ нису смели да гоне стоку на пашу ради њих.{S 
 сивкастог голуба, кога, рече, домамише чобани у брдо на мрвице и ухватише као од шале.{S} Турн 
p> <p>— Одклен голуб?</p> <p>— Ухватили чобани.</p> <p>— Је ли ваш?</p> <p>— Лаканов.</p> <p>Цу 
{S} Нико жив да викне или проговори.{S} Чобанчад, гонећи стоку, не довикују се више; звона и кл 
 леже у магази.{S} А он је <hi>наш</hi> човек, од <hi>наше</hi> вере.{S} Неће он пустити да се  
 се могло познати: добар ли је или рђав човек.{S} Није био ни љубааан ни суров.{S} Госте је пре 
ан једини прави радиша и једини паметан човек у свету.{S} Нико се не може мерити с њиме.{S} Зат 
 и, са познатом одличном упорношћу луда човека, још јаче наставља.{S} Затегну ли му ланац снажн 
ше неком грбавом Мартину, ситну, мршаву човечуљку, чија је глава једва извиривала измеђ рамена  
како не могу да сврше, — можда би један човјек ево то одавно свршио, — поредаше чељад по војнич 
ију...{S} Само, каже, треба томе добром човјеку, томе фељбаби, гурнути штогођ у шаку да га још  
уштерија и остао му дужан тужи.{S} Хоће чојек новце ...{S} Ето ...</p> <p>— Што смо дужни, треб 
 макар јој и познат, он је данас царски чојек, службеник, а она неће да се пред царским људима  
им дугачким столом, прекривеним зеленом чојом.{S} У средини овисок, надувен мајор, густе, црне  
</p> <p>— Стоко!...{S} Напријед!</p> <p>Чопор се ускомеша, узнемири.{S} Настаде свађа, препирањ 
 пут поклонио нож и препоручио му да га чува јер „се оружје чува ко глава“; знала је и шта он н 
 му да читав дан остане код куће, да је чува.</p> <p>Препоручи и да тркне мало до Јагоде, да јо 
препоручио му да га чува јер „се оружје чува ко глава“; знала је и шта он најволи да једе и кој 
и, гурнути штогођ у шаку да га још боље чува.{S} Треба му гурнути најмање сто круна...{S} То је 
а макар што каже. -- Сви.{S} Зато нас и чува стража...{S} Ни у болници нам не дају боловати без 
сма. — Има вели добра фељбабу, па га он чува да га не пошаљу на Русију или на Србију...{S} Само 
а поуздано и потврђује главом. — Бог их чува.</p> <p>— Теби се ништа не привиђа?</p> <p>— Ништа 
едео пред кућом, и рече опоро:</p> <p>— Чувај је!{S} Недај никуд да иде!..{S} Ти си ми одговора 
и се унаоколо поредали, седе на трави и чувају их, одмах занеми.{S} Чини се намах ће изазвати п 
<pb n="14" /> њом носио некакав шкипић, чувајући се и пазећи да не посрне, а ипак се, као за ин 
 се не може мерити с њиме.{S} Зато се и чувала да му никад ништа не приговори нити га прекори.{ 
 имали много да једу.{S} У читавој кући чувала се још само два мала, тврда комадића хлеба, — уз 
нопића цигарпапира, некакву признаницу, чувалдуз с канапом.{S} Једва некако напипа мало, већ уп 
— Е, лаку ти ноћ, Лако!...{S} Анђели те чували!</p> <p>Па се измакну и опет је нестаде негде за 
 чисти камење из ње.{S} Војник, који га чувао, сваки час је дречао на њега, опомињао.{S} Каткад 
 Митра, са детињским поносом.{S} Стара, чуварна домаћица !</p> <p>Мргуд хтеде да разложи и раст 
м нису чисти послови.{S} И одмах почела чувати Лакана од њезиних поклона.{S} Сад мора пазити да 
ако стриже овце на авлији, застао је од чуда.{S} Није могао веровати својим очима да је то она. 
е бојали да погледају једно у друго.{S} Чудна слутња свакоме се поткрадала у душу и тихо, тихо, 
себе.</p> <p>Низ чаршију се указа једна чудна певорка.{S} Напред јаше официр, дебељкаст неки ка 
ина, који је дошао пред суд.{S} Ма како чудна и немогућа била пријава, они јој готово увек веро 
и да изгледа страшивица, али израз неке чудне стрепње, бриге ли, урезао им се преко лица и ника 
ницу.{S} И оба пута опет се враћала, са чудним страхом погледајући на Лаканов креветац као да с 
 време немиран је, црвен у лицу, некако чудно гледа, сметено одговара.{S} За голуба, рече, да ј 
и као да замре у прашини.{S} Затим неко чудно, промукло кокљање, као да некога даве, понеки јач 
а</hi>, <hi>вешалима</hi>.{S} И било му чудно што се толики људи, у овако ведрој и топлој летњо 
на час, зачепи нос марамом.{S} Затим, у чудној журби, готово трком крену оном болеснику у будак 
вуче се на крај кревета, уза зид, и, са чудном зебњом и страхом, гледаше га.{S} Мислила је зар  
тешком пртљагом на леђима.{S} Мрко и са чудном злобом гледају свакога кога сусретну.{S} Као да  
у.</p> <p>На прве куће насрнуше са оном чудном, промуклом, пијаначком грајом, која као да извир 
ако је они на пољу не би чули.{S} И, за чудо ни једна једина суза да јој се отисне низ мршаве,  
, о којима се највише говорило.{S} Није чудо ако се и у. болници повео разговор о њему.</p> <p> 
 уши ти се , утањиле.</p> <p>—- Није ни чудо...</p> <p>— Еј синко, синко...{S} А како ћемо то п 
ца!</p> <p>— Жалиш је? — запита стара у чуду и прекорно га погледа.</p> <p>— Сјутра ћу отићи на 
{S} Напријед!</p> <p>— Шта? — још као у чуду питају неки, не верујући да ће их гонити.</p> <p>— 
>— Иду шуцкори !..{S} Иду шуцкори !.. — чује се како поплашено довикује једна другој сусрећући  
 штогод и упљачкати?{S} Све је хтела да чује и да сазна.{S} Све до ситница.{S} Изгледало је као 
pb n="120" /> рад тога, није хтио да је чује ни да је види.</p> <p>Петар се лагано поглади по ч 
е тумач питање, намештајући уво да боље чује одговор.</p> <p>— Ухватили га ми, чобани, — одгово 
ко мора ићи, најпре се правио као да не чује.{S} Затим, на поновне опомене, одговарао је како н 
ачић и, пажљиво се осврћући да когод не чује, шапатом запита:</p> <p>— А јеси ли је виђео?</p>  
лила се, па ништа око себе не види и не чује.{S} Комешање, врева, хука.{S} И макар што је лула  
вели, ислабили да им се више ни глас не чује даље од постеље; други набрекли, отекли, помодрили 
 тако... гледам крв и људе у крви...{S} Чујем и како јаучу, стењу...{S} И лијепо чујем глас ког 
ујем и како јаучу, стењу...{S} И лијепо чујем глас кога од њих двојице... и распознајем...{S} Ј 
чељади....{S} Биће му лакше.</p> <p>— А чујете ли што за Ивицу? — запита као узгред, тек да пов 
е уклањајући.</p> <p>— С пута! . . .{S} Чујеш ли? . . .{S} Јеси ли глува? — опет подвикну неко  
а и Лакану кажем истину</p> <p>А кад је чула да се недалеко појавиле комите, као да почела излу 
покори.{S} Као <pb n="85" /> да није ни чула.{S} Само се прекрсти и опет одважно пође.{S} Цугсф 
о наћи покоја прегршт брашна.{S} Додуше чули су да ни у Требињу нема брашна; ако га и има да је 
ом разговара, како је они на пољу не би чули.{S} И, за чудо ни једна једина суза да јој се отис 
правиле неприлике.</p> <p>Кад су Брђани чули да су се и жандари <pb n="117" /> предали, готово  
а тражила је воде.{S} Испочетка је нису чули, говорила је некако нејасно.{S} Кашње потрчаше да  
ачу да Лакана</p> <p>запита: је ли ишта чуо или знао' о наредби за голубове ?</p> <p>— Нисам.</ 
p> <p>Мартин, који је застао на прагу и чуо задње речи, благо је прекори:</p> <p>— Због твога ј 
љине.{S} Хајде го....</p> <p>— А ја сам чуо да је Пешикан покупио сву робу из дућана оних бакал 
 збуњено, поцрвенивши од стида. — Нисам чуо.</p> <p>— За ту наредбу мора сваки знати.</p> <p>Пр 
х пригушили, поклопили.{S} Тако је само чуо о некој <hi>преметачини</hi>, о некаквим <hi>преким 
оје огњиште, уз ватру.{S} Други отишао, чупа траву и мирише је; трећи обилази, премера даске, н 
ање, поче безбрижно звиждукати.{S} Нека чупава, црна птица, поплашена, снажно залепрша јаким кр 
тавити.{S} А срамота би било да га види чупава или упрљана.</p> <p>Гаран опет застаде и поче бл 
 једно другом прсте у месо као да би да чупају, кидају.</p> <p>— Кхе, кхе, — на силу се искашља 
 тај је и чекао.{S} Ишао, копао корење, чупао траву ако је где нашо и прехрањивао се.{S} Ко ниј 
 отимају и вуну. — вели војник и љутито чупка уфитиљене брчиће. — Газда Пешикан и некакав Турчи 
>— Кхе, кхе, — на силу се искашља Симат чупкајући брк и окрећући се у страну да их не гледа. —  
ао дете, не бринући се више: хоће ли ко чути или видети?</p> <p>На болесничкој постељи.</p> </d 
 од ћебета и гуњева, разбијени бардаци, чутуре, поломљена бурад.{S} На неким авлијама читави на 
 Официр јој, ради тога, понуди из своје чутуре коњака.{S} И то одби.{S} Узви главом, уздахну и  
а прислушкује.{S} Врну се и прихвати за чутуру.{S} Поздрави јунаке који се дигли да се бију с д 
ин, стајао је и нудио ракијом.{S} Једну чутуру гурнуо међу њих и мукло их нагонио да се обреде, 
ад. <hi>У царској кући</hi> нико не сме џаба јести; мора одрадити оно што поједе.{S} Дадоше му  
лажу.{S} А зашто да лажу?....{S} Зар се џабе измењале четири патроле због њега?....{S} Готово н 
тан измахну сабљом и нешто заповеди.{S} Џелат, некакав циганин, шта ли је, мрк, усукан, мршав,  
опет замукну.</p> <p>— Живина!</p> <p>— Џелат!</p> <p>— Еј Боже од освете кад ли ћеш се јавит ? 
ти и Суљагу Челебију и Ибра Дурутовића, џелата? — запита некако строго, свечано, домаћински.</p 
огледати.{S} Некако презриво погледа на џелата и мушки узвикнувши:</p> <p>— Нек буде сретно по  
и и, зар да се боље увери, попипа се по џепу и тамо напипа све прашкове.</p> <p>— А млеко?</p>  
жита, тражи.{S} И свак се враћа празних шака. <pb n="111" /> Нико, додуше, не одбија, свак обећ 
Неће он пустити да се сви врате празних шака.</p> <p>Преварили су се.{S} Кад су продали стоку и 
 . . .</p> <p>Старог Мргуда изудараше и шакама и кундацима.{S} Ударцима оборише га на земљу.{S} 
шњени шуцкори почеше да бију, ударају и шакама и кундацима и батинама.{S} И <pb n="52" /> успла 
се лактовима о колена, спусти главу међ шаке и замисли се.{S} Нису говорили ни једно ни друго.< 
е ногом, или га <pb n="74" /> стиснутом шаком бубне у леђа.{S} Сам мучен и кињен од својих стар 
ло од вредности.{S} Ни кашику масла, ни шаку брашна да оставише.{S} Ни једног покривача, ни про 
1" /> куће.{S} Две три жене зграбише по шаку земље и почеше љубити.{S} Само стара Митра што се  
човјеку, томе фељбаби, гурнути штогођ у шаку да га још боље чува.{S} Треба му гурнути најмање с 
лико се хоће.{S} Сад само пиће!{S} Није шала кад се црном Бугарину стало. ногом за врат.{S} И ц 
 карата да да их разда по селу.{S} Није шала дванаест црних карата!{S} Дванаест кућа да се дана 
и, богме, — тихо одговори Митра. — Није шала толико путовање.</p> <p>— А имате ли још икога оси 
пак као да није био па чисто: је ли ово шала или збиља, је ли сан или јава?{S} Да га гоне у апс 
бани у брдо на мрвице и ухватише као од шале.{S} Турну га под једно сандуче, наумивши сутра да  
ма све јаче бољеле.{S} И ако се нико не шали са ланцима, он ипак као да није био па чисто: је л 
 а њима није ни тесно ни неугодно.{S} У шали, чак почели да се штипају, шкакљу; или изненада по 
 у недра.</p> <p>— Са Пешиканом се није шалити, — узвикну Крсто јаче и одиже прст изнад чела, — 
раво како товари жито на омања колица и шаље некуда.{S} Сељаци, опазивши га, понизно поскидаше  
<p>— Како нема, по Богу, кад ето колима шаљеш.</p> <p>— То је жито за оне који хране раднике, у 
дана, стрепио је и подрхтавао као да га шаљу на робију.{S} Кад би му Манда напоменула како мора 
 је златна...</p> <p>Није ни довршио, а шамар пуче.{S} Први шамар након Симатове смрти.{S} Лака 
>Није ни довршио, а шамар пуче.{S} Први шамар након Симатове смрти.{S} Лакан, запрепашћен, изви 
едан уз другога, обгрлили се и тако још шантуцају.{S} Онај што је натоварио болесно дете, зове  
уцара се по какво псето, чепрка руњавим шапама тражећи кости.{S} Измеђ сагнилих дасака провири  
, пажљиво се осврћући да когод не чује, шапатом запита:</p> <p>— А јеси ли је виђео?</p> <p>— Ј 
 шта ви радите, јаднице јадне ? — тихо, шапатом запита опазив Митру и Јагоду.{S} Пажљиво се обз 
Дошав у дрвењару окрену се Митри и рече шапатом:</p> <p>— Јагода је на умору...{S} Отиђи и опро 
могао ишта разумети.{S} Сви су говорили шапатом и тек понека реч ако би се омакла гласније, па  
ас . . .</p> <p>Па узе официра за руку, шапну му нешто на уво и лагано га увуче у магазу.</p> < 
— Не да стража да ударамо на вектере, — шапну тише. — Бране једни друге.— А нијесу ти ни лијека 
 потапше <pb n="61" /> Манду по плећу и шапће поверљиво;</p> <p>— А шта ако буде писмо од кога  
да Микаило Пешикан сам има толико жита; шапуће се да читаве гомиле пуних врећа леже у магази.{S 
голем бокор расцветаних макова; широки, шарени копарани, вени златом, прелевају се као оне <pb  
ло и душу....{S} Она једноме а он свима Швабама...{S} И он вам добар... поштен.... а она.</p> < 
епа, тепа. „Неда вели „Лако свог Гарана Швабама.{S} Неће се Лако покорити Шваби макар главу изг 
 не боји никога до Бога.</p> <p>'Чим се Швабе повукоше, наскоро поче долазити наша, српска војс 
заједно, негде по четворица.{S} Нису ни Швабе, ни Маџари, ни Румуни.{S} Све сами наши људи, Мус 
арана Швабама.{S} Неће се Лако покорити Шваби макар главу изгубио .... </p> <p>Једнога дана, от 
а гласно осуђују, вичу, — јер се бојали швабине казне, — али су, кришом, указивали на њу и, гад 
 јакости и крмалука у себи. „Али наш је Швабо на издиханију“...</p> <p>Људи оставише послове, н 
 А Митра неће ничијег поклона, ко је са швабом у дослуку.{S} Неће ни свога Лакана да опогани <h 
у носу што се држи</p> <p>Дође ред и на Швабу...{S} Може ли још годину протегнути?...{S} Може“. 
знати?{S} Нико незна ништа.{S} Али лица швапске господе забринута.{S} Сетни су, тужни, невесели 
а немилосно.{S} Спанђала се са некаквим швапским официром, па с њим и живила....{S} Нико, <pb n 
 и дубоко наклони.</p> <p>— Кис ди ханд шене фрајлајн!</p> <p>Па закорачи и хтеде да уђе у кућу 
потегоше кубуре <pb n="118" /> и почеше шенлучити; неки све цвеће којим се окитили побацаше на  
b n="92" /> на огњишту, приставио овећи шербетњак да му се узвари вода и запалио чибук.</p> <p> 
ко Томов имао их двадесет; Аћим Перишин шеснаест; Никола Гргуров десет.{S} И нико их није ни пр 
l:id="SRP19191_C9"> <head>IX.</head> <p>Шест дана остао је Мартин у Стоцу и тек се седми дан вр 
еђу таоце и лијепо рекао : „Сјутра ћемо шесторицу објесити.{S} Будите спремни...“</p> <p>— А ко 
 међу таоце и лијепо рекао „Сјутра ћемо шесторицу објесити.{S} Будите спремни...“</p> <p>— Ко з 
к се шетао по који беспослењак.{S} Иде, шета се и даје знакове, или се лењо извали под оближњи  
 другом болеснику, прогунђа нешто и као шетајући прође поред осталих постеља.{S} Нити се обазир 
октора, сви <hi>болесници </hi> који су шетали и разговарати, нагло се почеше влачити.{S} Брзо  
ажују!</p> <p>Око Јагодине куће увек се шетао по који беспослењак.{S} Иде, шета се и даје знако 
ичају. прода у вароши или да размени за шећер, каву, пирнач.{S} Ухвати и неколико кокоши, чврст 
да ће му из вароши донети колача и коју шећерламу.{S} А она <pb n="44" /> ништа.{S} Каже да се  
један безбрки официрчић, бржебоље скиде шешир и наклони се дубоко, са једним! сервилним и бескр 
 ријечи, припрети, па пође Митри, којој шибала крв из обе руке, и понуди завој.{S} Митра одби.{ 
што пре није знао, и да оплете корпу од шибља и да извезе штап.{S} Чак су замећали и неке игре  
а врат.{S} И црни Бугарин покорно савио шију и моли мир! „Ево главе“ вели „па сијеците, само ми 
а прашине, који се све више и једначије шири са дна села, поне се нешто мицати, котрљати.{S} Об 
 пољима. кад их месечина испија; док се широке, црне чакшире неспретно таласају и заплећу око н 
нцу као голем бокор расцветаних макова; широки, шарени копарани, вени златом, прелевају се као  
и је.{S} Сав се изгуби под њеним белим, широким покривачем.{S} Стискоше се, приљубише као у нек 
вори.{S} Само га погледа једним топлим, широким погледом, пуним захвалности.{S} Па, као присети 
ај један жандар придржава у руци.{S} На широко разбацајући ногама и лено климајући својом велик 
а засео стари, гурави поп Лука у својој широкој пророчкој бради и старој излизаној мантији, на  
о.{S} У шали, чак почели да се штипају, шкакљу; или изненада подметне ногу један другоме у жељи 
јући за <pb n="14" /> њом носио некакав шкипић, чувајући се и пазећи да не посрне, а ипак се, к 
ерају погледом, врте главом, осветнички шкргућу субима.{S} И дошла чисто као авет.{S} Мршава, и 
 на земљу.</p> <p>Притрчаше и почеше га шкропити водом.{S} Узалуд.{S} Неко се сети да из неке д 
о се упи један у другога; упише, упише, шљубише се, и топло, и болно и очајнички.{S} Али ни јед 
 и намргоди се:</p> <p>— Тифус....{S} У шпидал! </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1919 
</p> <p>— Мени ?</p> <p>— Уштедио сам у шпиталу...{S} Ево...{S} Ама су фини...{S} Баш за те...< 
онети.{S} Ако деца у зору заишту хлеба, шта ће им. одговорити ?{S} Чиме их замамити ?</p> <p>Ра 
то заповеди.{S} Џелат, некакав циганин, шта ли је, мрк, усукан, мршав, пакосно се кесећи, пође  
 је да сама иде у Требиње, те да сазна: шта је са Симатом?{S} Није ли и он одређен за Мађарску  
о да га није разумела па хтела да види: шта то пита?{S} Зар <hi>он</hi> мисли да је она достојн 
Старица се не одазва.</p> <p>— Баба!{S} Шта си ми донијела?</p> <p>— Ништа, сине.</p> <p>— Не м 
ој Митра сада ? . . .{S} А отац? ...{S} Шта је с њим било?</p> <p>Усиљено каскајући дотетура до 
ј почеше поклецивати од узбуђења ...{S} Шта ће јој Митра сада ? . . .{S} А отац? ...{S} Шта је  
рену према њему и угледа га тако ...{S} Шта ће бити од њега?..{S} Јуре му био десна рука.{S} С  
p> <p>— А почем сам ја грешница?....{S} Шта сам учинила?{S} Што сам волила једног официра ?.... 
 он се могао убрајати у те срећнике.{S} Шта више рекоше му, да може одмах да иде кући.{S} И пар 
се опет ускомешаше.{S} Препадоше се.{S} Шта ће радити с њима?...{S} Коме их предати? ...{S} Ниј 
а се сусретне: прозори им затворени.{S} Шта је то с њима?{S} Рашта је?....{S} Бог зна да је нек 
 са децом и њиховим искањем да једу.{S} Шта ће се јести?{S} Зар и опет трава?{S} Ето се најели  
пошаље куда.{S} Па опет се сустегну.{S} Шта би јој то користило?{S} И зар би могла од старице н 
ца објесити. .</p> <p>Митра стрекну.{S} Шта је са Симатом?{S} Где је он? ...{S} Је ли талац или 
едела је и размишљала.{S} Напослетку, — шта ће? — лагано се придиже и крену кући. .{S}Јадница!. 
</p> <p>— Ауф!...{S} Напријед!</p> <p>— Шта? — још као у чуду питају неки, не верујући да ће их 
..{S} Не дај Госпе!{S} Помози!</p> <p>— Шта ти је? — пита је Митра и гледа је зачуђено.</p> <p> 
 пружи карту.</p> <p>— Ето....</p> <p>— Шта је ? — с осмехом запита Илиница и пође према њему.< 
е гледајући га.</p> <p>— Хехе.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Погоди!</p> <p>— Је ли писмо?</p> <p>— Бу 
 А други пут не ћу заборавити.</p> <p>— Шта ли је с бабом? — једва се усуди Јагода да запита. — 
е окрену и мирно оде у магазу.</p> <p>— Шта ћемо сад?</p> <p>И сељаци се забринуто згледаше.{S} 
нио? — Запита Манду и намигну.</p> <p>— Шта? — кратко запита она и не гледајући га.</p> <p>— Хе 
гобу и меко, меко прошапта:</p> <p>-- А шта ћемо, мој Мартине?..{S} Божја воља! </p> </div> <pb 
задену за уво.</p> <pb n="10" /> <p>— А шта још?...{S} А?</p> <p>Лакан лукаво показа јабуке, па 
И живот и све.</p> <pb n="70" /> <p>— А шта је цар дао?</p> <p>— То се тебе не тиче.</p> <p>— Г 
p> <p>— Продаћемо кога овна.</p> <p>— А шта ће ти остати?</p> <p>Манда се нарогуши и кресну ошт 
створи и као да поче читати.</p> <p>— А шта пише? — запита тихо и опет се окрену Мартину. .</p> 
крило, са запаљеном цигаром.</p> <p>— А шта јој би, по Богу?</p> <p>Умрла од срамоте, — одговор 
оје је непрестано засукивао.</p> <p>— А шта ви радите, јаднице јадне ? — тихо, шапатом запита о 
а Илиница и пође према њему.</p> <p>— А шта ћемо?{S} Вране, покој му души....{S} Ето видићеш</p 
 по плећу и шапће поверљиво;</p> <p>— А шта ако буде писмо од кога од њих?</p> <p>— Их!</p> <p> 
 војник, тумач, окрену се Лакану и каза шта га питају.{S} Лакан одговори.{S} Каза им и откуда ј 
тра га гледала, посматрала и није знала шта да рекне.{S} Па и то су <hi>царски</hi> хлебови, пр 
ни и уморни као да једва дочекаше да ма шта присркну.{S} Жељно, оберучке прихватише за мале фин 
 их поморити глађу.{S} Или... а Бог зна шта све може бити !...{S} Неки тек сада опазише, да гру 
n="102" /> изгдедало је као да и не зна шта се око ње догађа.</p> <p>Други дан, рано, придигоше 
а робе и. плене и по кућама.{S} Где год шта бакарно нађу носе и предају кириџијама, које ће гон 
.{S} Хтела не хтела морала је да остане Шта би било од њега кад би га оставила сама?</p> <p>Пре 
р „се оружје чува ко глава“; знала је и шта он најволи да једе и коју песму најрадије пева.{S}  
ди. — опет ће војник мирније, — па ради шта хоће.{S} Вазда јој даје, уписује зајмове.{S} Отвори 
ти.{S} Понеки од домаћина крену да види шта је?{S} Је ли каква изненадна несрећа или самртни сл 
лу и и дохвати чибук.</p> <p>— А погоди шта сам ти фино донио? — Запита Манду и намигну.</p> <p 
бунили.{S} Од велике радости нису знали шта ће.{S} Изненада неки потегоше кубуре <pb n="118" /> 
д страха сам изгубио и памет.{S} Гледам шта се ради, па ...{S} Остави !...{S} Не питај !... — И 
премљен у Мађарску.</p> <p>— А мој бабо шта ради? — Живо упаде Лакан и погледа јој у очи. — Је  
 прогура се до њега. — Немамо ти готово шта окусити.</p> <p>— У мене нема жита за вас, — кратко 
и.{S} Као да га није много интересовало шта они унутра говоре.{S} Није ни прислушкивао.{S} А и  
ше уређивати.{S} Није се, управо, имало шта уређивати, али свак је желио да барем торбу, завежњ 
штајући. <pb n="68" /></p> <p>— Зна Цар шта ради.</p> <p>— Кад умремо, како ће нас саранити?{S} 
ало разговоре.{S} Туже се како не знају шта ће са децом и њиховим искањем да једу.{S} Шта ће се 
 љутити и кивни, затворише је у некакву шталу.{S} Ту ће се зар смирити и опаметити, мислили су. 
 и да оплете корпу од шибља и да извезе штап.{S} Чак су замећали и неке игре које му нису биле  
 и ижљубили.</p> <p>Петар узе од Лакана штапић и сам поче нагонити овце на стругу.{S} Њему наре 
имаче се најближем овну и лако га куцну штапићем: по рогу.</p> <p>— Еј Гаране, Гаране!...{S} Шт 
 и бајонета, одмерено ударање старачких штапова о тврду цесту.{S} И непрестано јечање, стењање, 
ако га кињити?..{S} Дете, па ни њега не штеде!..{S} У хапс?...{S} А што ће он у хапсу?..{S} Нем 
и неугодно.{S} У шали, чак почели да се штипају, шкакљу; или изненада подметне ногу један друго 
жење аустријским официрима.{S} Они га и штитили.{S} И сад је један стајао с њим пред вратима ма 
млађих невеста и око двадесет девојака, што се здрављем и снагом одвајале од осталих.{S} По нек 
рекрсти се, задовољна и готово радосна, што је ипак у ње нешто остало и што ће моћи да помогне. 
>Поче се љутити и проклињати сама себе, што је допустио да га заглаваре.{S} Зар није могао лепо 
а, који ће га сигурно уморити.{S} Боже, што је с њиме?..{S} Да га баба види, да му спусти руку  
њима.{S} Научили га и да прави свирале, што пре није знао, и да оплете корпу од шибља и да изве 
и.{S} Само стара Митра што се још држи, што се не да расплакати.{S} Она спустила рањаве, завеза 
S} И он мртав, Стражари га измрцварили, што се распевао кад је пао Пшемисел.{S} Нису веровали д 
ј што прије.</p> <p>Па, кајући се, зар, што се толико задржао у једној бунтовничкој кући, брже- 
а ли...{S} Имате ли у кући ... онако... што маломе треба?</p> <p>— Има свега фала Богу, — брзо  
чеше испијати.{S} Не маре што је врућа. што пржи.{S} Само кад има.</p> <pb n="59" /> <p>Гледају 
рогу.</p> <p>— Еј Гаране, Гаране!...{S} Што си толико иза других ?....{S} Зар те није стид?</p> 
у и лијепо вели: „Узмите, узмите....{S} Што је моје то је и ваше“....</p> <p>Лакану почеше ситн 
заједно се бринула о свим пословима.{S} Што су радиле, гледале су да што брже сврше.{S} Само да 
раху.{S} Уз то им понестало и хране.{S} Што је било потрошило се у путу и ретко још у кога да б 
ти да се руча, те да што боље окусе.{S} Што је Бог дао.</p> <p>Манда послуша.{S} Дохвати са зид 
/p> <p>— А какве ми фајде од освете.{S} Што ће ми то?</p> <p>— Да ми срцу одлахне...{S} Да се м 
ја грешница?....{S} Шта сам учинила?{S} Што сам волила једног официра ?....{S} Зар је гријех ка 
отлова.{S} И по неки мех сира, масла, — што нису могли понети, — заостао уз какву гомилу, надуо 
 ако би Симат пошао да истуче Лакана, — што се ретко дешавало, — разјуначила би се и изазивачки 
оће чојек новце ...{S} Ето ...</p> <p>— Што смо дужни, треба да се плати, — одговори Митра, па, 
 Некако јој подругљиво добаци:</p> <p>— Што ти, стара, не кукаш кад те гоне?</p> <p>— Ја бих ку 
p> <p>— А би ли ми је показао?</p> <p>— Што ће ти?</p> <p>— Да видим.</p> <p>— Хи ...</p> <p>Ла 
 ни њега не штеде!..{S} У хапс?...{S} А што ће он у хапсу?..{S} Нема тамо ни простирке, ни покр 
p>— Када?</p> <p>— Ономадне.</p> <p>— А што ће голуб? — мрмља председник тише, да се једва разу 
раменима и хладно одговорио:</p> <p>— А што ћу му ја У....{S} Ако му је суђено да умре, умријећ 
рпљиво окреса: <pb n="54" /></p> <p>— А што се не иде?</p> <p>— Да се иде? — припита командант  
 не гонио, мучио.{S} И кад му велим: „а што попали онлике куће? он каже: „наредба"....{S} Па од 
зати опанке.{S} И као да му Манда крива што га тамо чекају толике непријатности, почне да јој п 
} Као да се тренутно згрозила од нечега што је прошло или што, можебит <pb n="94" /> није ни би 
.{S} Ипак се савладала.{S} Не због тога што се бојала за се.{S} Него с тога да штогод Симату не 
е до куће.{S} Само да што пре разда, да што <pb n="93" /> пре сврши!....{S} И како пролази мимо 
а иде у кућу, да се одмори и узгред, да што заложи.</p> <p>Ступивши на праг Лакан назва Бога и  
 игде икога ко би могао да је упути, да што посаветује? . . .{S} Некако очајно погледа на Пешик 
подвига, незгода.{S} И као бојећи се да што не заборави, брзо прекида једна другу, уплеће се у  
е, Манде...{S} Дај ти да се руча, те да што боље окусе.{S} Што је Бог дао.</p> <p>Манда послуша 
рну.{S} Матиша не смеде да застане и да што помогне.{S} Једним скоком удаљи се од тараба и брзо 
бе у небо и, зинувши као хала, жељан да што више ваздуха потегне, дубоко уздахну.{S} Опазивши Л 
их болести, неће ни привирити у село да што помогну.{S} Нису луди да се заражују!</p> <p>Око Ја 
поче да иде од куће до куће.{S} Само да што пре разда, да што <pb n="93" /> пре сврши!....{S} И 
ловима.{S} Што су радиле, гледале су да што брже сврше.{S} Само да им остане што више времена з 
раву.</p> <p>Једино кућа старога Мргуда што је остала здрава.{S} Иста каква је и била, И онако  
ако по некад прође један од оних сељака што су некад служили у жандарима и што су још и сад у м 
црвеним барјачићем и обиграва око котла што виси о веригама а у коме се кува вечера.{S} Рашчупа 
ак има да једе, а ко је крив тим људима што се нису побринули за свој залогај ?{S} Жандари су о 
b n="69" /> <p>— Еј, јадна царевино, на што ли си спала!</p> <p>Сутрадан, рано, звоно су однели 
е, убије овна, козу, кокош; отме све на што наиђе.{S} Нико се не сме опрети, Нико што проговори 
 даде за њега.{S} И не мисли више ни на што него на трбух.</p> <p>А била је у бризи: чим ће пон 
а траже.{S} Наћи ће, зар, код Муслимана што им газда Пешикан продао <hi>за радише?</hi> Макар б 
ута, ни тужна.{S} Ништа.{S} Сазнаће она што јој треба и с друге стране.</p> <p>— Хохо! — нагло  
ље и почеше љубити.{S} Само стара Митра што се још држи, што се не да расплакати.{S} Она спусти 
комшинско дете, она мала, мршава цурица што није знала људски ни коза потерати, да му буде вере 
сусретну.{S} Као да им је цео свет крив што су их отргли од кућа и што их овуда гоне.</p> <p>Оф 
ри су обишли и дрвењаре, изгрдили чељад што су се тако стеснила, — као да су се имали где склон 
 се она погодила с њим.{S} Али примедбе што их узгред стављао, — познав да је Српкиња, — жацале 
ну.{S} Овде одиста све поробили.{S} Све што је било од вредности.{S} Ни кашику масла, ни шаку б 
а љубав и погоди се с њим и продаде све што је имала за продају.</p> <p>Кад јој Ибро исплаћивао 
ли преда се.{S} Изгледа као да се стиде што су остали сами са женскадијом.{S} Ни један не сме д 
 добар и он ће опростити</p> <p>Он може што ми не можемо Он сваком прашта и теби ће.....{S} Саг 
измакну се мало у страну.{S} Само да је што даље од њега!</p> <pb n="49" /> <p>Официр нареди дв 
S} Па и не чекајући одговора, бирала је што јој се свиђало и узимала.</p> <p>Стари поп као да с 
ала.{S} Гледала је, такорсе, да се није што заборавило, је ли све намирено?{S} Некако као да се 
а и старицу и Лакана, са оно мало стоке што им оставили, потерају доле, према цркви.{S} Кад Јаг 
ео.{S} Поче нешто да виче на оне хамале што преносе вреће, поче да их прекорава.{S} Опазивши ка 
да што брже сврше.{S} Само да им остане што више времена за разговор.{S} А тада лепо скувају ка 
иће и нагло почеше испијати.{S} Не маре што је врућа. што пржи.{S} Само кад има.</p> <pb n="59" 
 цвећем.{S} Чисте се и перу бурад да се што више вина и ракије изнесе пред <hi>браћу</hi> у кућ 
уди запослили се око развалина.{S} Хоће што пре да озидају и <pb n="104" /> поправе куку. макар 
вече, пошто је помузла оне две три овце што им још остале, и унела каблић у кућу, неко лако куц 
бише што је био бунтовник а твога убише што је био вјеран?...{S} Ко ће зликовцима угодити?</p>  
А и мени су убили сина...{S} Мога убише што је био бунтовник а твога убише што је био вјеран?.. 
а истуку; малог попадијина Војина убише што је бранио свог петла.</p> <p>Шуцкори су слободније  
 кад је раставља од њезина детета.{S} И што ће бити с њиме?...{S} Куд ће га ови сурови људи гон 
љака што су некад служили у жандарима и што су још и сад у милости код жандара.{S} Па и они као 
ео свет крив што су их отргли од кућа и што их овуда гоне.</p> <p>Официр раздели чету на омање  
адосна, што је ипак у ње нешто остало и што ће моћи да помогне.</p> <p>— Хехехеј, има ли игђе и 
астала са Симатом.{S} Показује му, нуди што је донела, а он мирно прима и примећује којешта, пи 
{S} Биће му лакше.</p> <p>— А чујете ли што за Ивицу? — запита као узгред, тек да поведе разгов 
но згрозила од нечега што је прошло или што, можебит <pb n="94" /> није ни било.{S} Као га још  
и од прста судбине !</p> <p>— То су они што их јуче објесише, — похита Ибро да јој протумачи: — 
гоме, прекоравају се.{S} Љутити и бесни што никако не могу да сврше, — можда би један човјек ев 
 да буде добра Само ће нам се опростити што немамо хљеба.</p> <p>— А биће и хљеба у нас, — одго 
е деце за собом, љутећи се и проклињући што не могу да каскају, да измичу као и она.</p> <p>— И 
грлили се и тако још шантуцају.{S} Онај што је натоварио болесно дете, зове да га когод одмени. 
 јаче и одиже прст изнад чела, — Плаћај што прије.</p> <p>Па, кајући се, зар, што се толико зад 
 сам мислио да напоменем.{S} Ако би вам што фалило, ја сам ту.{S} Знаш ... комшије смо.{S} И до 
ију по ракију, мирно се ижљубили с оним што остају... „Збогом...“ „До виђења...“ Пашчад!</p> <p 
у.</p> <p>--- Здраво живо?</p> <p>— К’о што видиш, — одговори му Митра мирно, понудив столицу.< 
ећи се од њега у пристојној даљини, као што и доликује женском чељадету.</p> <p>— Не, богме, не 
 крену даље.{S} Као да му не беше криво што је сусрет са Јагодом био тако кратак.{S} Готово му  
> <p>Лакан скочи са кревеца и, пре него што је стара успела да се приближи, обеси се Петру о вр 
о наиђе.{S} Нико се не сме опрети, Нико што проговорити.{S} Покуша ли ко да се противи, немилиц 
та поругљиво:</p> <p>— Зар је цару мало што му дадосмо ђецу, зар му треба и котлова?</p> <p>— Д 
оваца и поново куповати посуђе и остало што треба за кућу.{S} Треба поново кућу кућити, како мн 
{S} Подними се, седе.{S} Криво јој било што је Цугсфирер бацио пушку.{S} Зашто није пуцао?...{S 
, погледа и на Матру.{S} Некако му мило што се и она ту задесила.{S} Нек није сам.{S} Нек има ј 
ћемо времена за љубљење.{S} Док свршимо што треба.</p> <p>Петар остави пушку у крај и лагано, л 
може-бити, и гонити и тући...{S} Сведно што је онако. мали...{S} Зар они имају срца?..{S} Зар з 
, <hi>вешалима</hi>.{S} И било му чудно што се толики људи, у овако ведрој и топлој летњој вече 
их није ни прекорио због њих.{S} Једино што се стари Мргуд љутио кад му се сушило жито.{S} Па и 
ко не сме џаба јести; мора одрадити оно што поједе.{S} Дадоше му да вуче некаква колица, да пре 
 да се беше слегло све село.{S} Бар оно што је још остало у селу.{S} Готово све старице и старц 
ају, и никад као да не могу да нађу оно што им треба.{S} Обрецну се један на другога, окосе се, 
и оквасио уста.</p> <p>Једини луди Васо што изгледа весео и задовољан.{S} Као да га воде на вен 
им од непријатеља; изабрали га баш зато што је мали, да је мање сумњив.{S} Да <pb n="78" /> ниј 
иште на прса као нешто драгоцено, нешто што јој били отели па сад вратили.{S} И, не гледајући в 
мо ми хапсеници, — одговори му да макар што каже. -- Сви.{S} Зато нас и чува стража...{S} Ни у  
е.{S} Комешање, врева, хука.{S} И макар што је лула опомену, ишла је даље, не осврћући се, не у 
е, — ако му само име спомене, ако макар што излане.{S} Жандари, љутити и кивни, затворише је у  
 о врату и пољуби га.{S} Затим, поносит што је он први уграбио, одступи да <pb n="119" /> и баб 
 се треска, треска. треска...{S} И ни у што није гледала <pb n="34" /> колико у тај палац.{S} И 
Симату није смео писати о томе, нити му што пребацити.{S} Старији је брат, заменик оца, домаћин 
т донео, озбиљно се наљути.{S} Криво му што се толико отеже с поласком.{S} Бесно се обрецну и н 
ости поломљене.{S} Још само душа у носу што се држи</p> <p>Дође ред и на Швабу...{S} Може ли јо 
его ћу опет и ја. од оно уштеде... знаш што сам продавала пилиће и јаја... да пошаљем коју десе 
 што се бојала за се.{S} Него с тога да штогод Симату не науди, да му не буде с тежег.{S} Симат 
ма, о таоцима.{S} Ваљда би тако сазнала штогод и за Симата.</p> <pb n="35" /> <p>Погледа према  
другога.{S} Да их сељани неби опазили и штогод замерили.{S} Тек каткада, кришом, ако би се погл 
а су нападали?{S} Где?{S} Јесу ли могли штогод и упљачкати?{S} Све је хтела да чује и да сазна. 
ини јој се као да ће се повратити и још штогод испричати.{S} А волела би да јој неко много прич 
е добром човјеку, томе фељбаби, гурнути штогођ у шаку да га још боље чува.{S} Треба му гурнути  
 — њој се барем учиниле предуге, — како штрче из кола као сасушене поломљене гране.{S} Обувене  
тале још неколике неутрнуте греде, које штрше у вис као ђавоље буктиње, које би да осветле пут  
е, или их нестане на уској путањи према шуми.{S} Стидљиво сакривају прса рукама, прикупљају хаљ 
ост прели се, расу по пољу, по брду, по шуми.{S} Многи, престрављени, застадоше, многи се почеш 
у њој може становати.{S} Други отишли у шуму да насеку дрва и јапију за грађевине.{S} Неки се з 
ача, хлепчића, печених гусака и ћурана, шунке, саламе уздижу се око њих по свима столовима.{S}  
једно питање питање није одговорила.{S} Шутела је упорно, тврдоглаво.{S} Чинило јој се као да с 
ака. — Дигоше их, Бог их убио!</p> <p>— Шути, жено, — опомену је Мартин мукло. — За свог цара.  
ењем гледа на све око себе.{S} Један од шуцкора, дебео, угојен, као да се зачуди тој њезиној ми 
 <pb n="49" /> <p>Официр нареди двојици шуцкора да и старицу и Лакана, са оно мало стоке што им 
{S} И сваку групу, заједно, под пратњом шуцкора послаше у одређено место.</p> <p>Стару Митру, з 
} Сад већ није било око њих жандара гат шуцкора.{S} Били су сами.{S} И весели, весели, разуздан 
за сваку патролу додао је и 'по двојицу шуцкора, који су такођер боље познавали људе и прилике. 
{S} Ако би неко и почео, чим погледа на шуцкоре, који се унаоколо поредали, седе на трави и чув 
же с поласком.{S} Бесно се обрецну и на шуцкоре и на сељаке:</p> <p>— Стоко!...{S} Напријед!</p 
/p> <p>Ма колико сурови и свирепи били, шуцкори нису имали срца да јаднике одмах покрену на пут 
 очи.</p> <p>Настаде смејање, граја.{S} Шуцкори су веровали да је стара мало луцкаста и одговор 
но.{S} Кашње потрчаше да јој донесу.{S} Шуцкори спречише. „Ако је болесна, боље нек одма умре о 
ци те хоће да их притегне.{S} Узбешњени шуцкори почеше да бију, ударају и шакама и кундацима и  
 и она.</p> <p>— Иду шуцкори !..{S} Иду шуцкори !.. — чује се како поплашено довикује једна дру 
кају, да измичу као и она.</p> <p>— Иду шуцкори !..{S} Иду шуцкори !.. — чује се како поплашено 
 убише што је бранио свог петла.</p> <p>Шуцкори су слободније пролазили кроз село, свраћали у к 
 дрекне или ако неко подмукло јекне под шуцкорским ударцем.{S} Међутим у стоку као да је помама 
да се опет састанемо, — прошапта осетно шушкетајући, јер је све прве зубе погубио. — Душманин г 
Опет му се причини као да нешто на пољу шушну.{S} Ослухну.{S} Провири.{S} Нико није био.{S} Опе