| хоће?{S} Можда је калуђерство заблуда , а помонашење се само насилном смрћу може извршити?</p> |
| } Лице се заоблило, плећа се попунила , а усне се румениле као у детета.{S} Коса је почела раст |
| ...{S} Путир је стајао у туђим рукама , а дивни онај узвик о вери и страху божјем прошао је без |
| Разговарао је тобож с неким младићима , а целом пажњом је мотрио да ли она иде.{S} И онда, ма д |
| људи.{S} Једни, који су тешко радили , а нису у том раду ништа волели, падали су у дубоку несв |
| веома задовољна с његовим распоредом , а њему су баш годила самачка вежбања.{S} Кад доврши пев |
| } Поставља се лекару једно препредено , а о болеснику бајаги сажаљиво питање, а иде се на то да |
| е изаћи из те борбе! „Дух све оживљава, а тело ништа не помаже“, стоји у Светом Писму.{S} Да и |
| г је пролетао тих и спор, као да спава, а људи су пролазили некако побожно и смирено, као да св |
| оновање је поезија свештеничког позива, а поезија мора да прође.{S} Остарио сам у неку руку.{S} |
| жи људима .{S} Не може се волети црква, а да се не воле људи.{S} Једно се без другога исто тако |
| волела свога мужа кад се удала за њега, а како се сада види да је срећна и задовољна, и да га б |
| , бедним плачем прво да зове оца свога, а после, после једног страшног погледа и вриска, стала |
| држању, као да му очи ишчекују некога, а уши чују нешто што само за њих важи.</p> <p>Чује ваљд |
| д цркве ка средини вароши врло је дуга, а он никада не стигне да је бар најмање види.{S} Мора б |
| а се смеје.</p> <p>— Мени се не допада, а мојој Ани ће се можда и свидети.{S} Она тако воли: да |
| >Владици је по мало дрхтала седа брада, а звецнуо је неколико пута и кашиком о шољу.{S} После с |
| Осмејак матере: да дете још и не хода, а камо ли оно друго.{S} И најзад, два три велика, света |
| S} Доктор јој се чинио и досадна ухода, а у исти мах и нека виша добронамерност, која зна за бо |
| нила.{S} Руменила је нестало са образа, а обрве се примакле једна другој, и на челу се опет исп |
| х ђакон.{S} Немирно је читао јектенија, а глас је излазио из њега као никад.{S} То га је гризло |
| деца, коју и по ' неколико генерација, а сасвим зацело по неколико живота носе и рађају.{S} Мо |
| ри тачке.{S} То би била црквена музика, а ипак тако весела, тако једноставно срдачна.{S} Ви да |
| оса се под притиском гужвала и слагала, а глава је падала дубље и дубље.</p> <p>— Ана, ја вас в |
| кчији.{S} Пахуљице оштре, као од игала, а хладноћа је чисто гребла по лицу.</p> <p>На гробљу, н |
| хладне воде, која је непрестано падала, а ничију жеђ на земљи није гасила.</p> <p>Недићку је та |
| .{S} Слика се после замутила и нестала, а на њеном месту је засјао спектар, као најлепша дуга.< |
| далматика ђаконова се смирено угасила, а глава његова се увила сумрачком, пробило је сунце одј |
| стварању тица, о краљевском лету орла, а гукању голубова, о песми славуја. </p> <pb n="109" /> |
| ила уморна.{S} С једне стране од посла, а с друге стране и од тога, што је све то што се десило |
| ла је у цркву баш пред читање Еванђеља, а приспела на своје место да угледа једну сасвим нову с |
| н, за младе пилиће.{S} Сад пилића нема, а и траве је мало, вратанца су дакле отворена.{S} Две х |
| има калдрме разбија окна на спратовима, а ораницом земљом засипа таване.</p> <p> Олуј је дошао |
| д храма, прота-гост на Царским Дверима, а ђакон Иринеј на проповедаоници.{S} Став по став текст |
| некад тако горак у својим извесностима, а који је увек тако сладак у надама и у чекању.</p> <p> |
| . </p> <p>Он није мој — шаптала је Ана, а сузе су текле.</p> <p>Он мора чувати од заразе људе у |
| је, то је песма душе његове онога дана, а не прошлих дана.{S} То су увек нови и нови оригинали, |
| у њиховој кући, мољена са свих страна, а врло добро расположена, Ана се решила да сама себе из |
| } Да ниси у ватри, мораш бити и гладна, а канда је овде и хладно ? — Недићка се сагла, чаракала |
| Око десетак минута је остала сакривена, а тада, опрезно, изашла опет на улицу. </p> <pb n="91" |
| је молитва ђаконова тако величанствена, а реч о страху божјем на његовим уснама тако страшна.</ |
| су буктала два крупна округла пламена, а високо горе, као у лету ухваћене варнице, расули се б |
| уће на веранду, била су широм отворена, а на белој <pb n="147" /> завеси, још заљуљаној од нагл |
| врата, и у цркви да је празно и тишина, а људи само с поља да обилазе око ње, и да чисте своју |
| иста и равна као труба убељеног платна, а засута моментима високих лепота, тражила је, према то |
| ју она уопште не може више да посматра, а о којој све теже и теже суди. </p> <p>Изведавши једно |
| умрло је јутрос двоје деце за два сата, а треће, последње, ако још није мртво, онда га је само |
| инила јој се као сивом прашином посута, а у своме срцу је осетила сузу.</p> <p>Али кад се монах |
| таквог питања са медицинског гледишта, а после опет са гледишта једног лаика.</p> <p>— Зар не, |
| ас! ...{S} Његово певање је моја срећа, а његов глас ја не знам, и немам, и он сам ми га не би |
| на умору једино дете директора Васића, а нешто касније се показаше и знаци непогоде у времену. |
| изгледала као игралиште, људи као деца, а деца као рајско цвеће.{S} Крилата једна глорија је ле |
| слој мајонеза, на то кришчицу тонфиша, а на то лоптицу ајвара, чувши Недићкине речи, вратио је |
| за њега драж и лепоту доклегод је жив, а најлепши делови тога живота постају му равнодушне олу |
| досада, сигурно већ уверио Господ Бог, а сад је било на реду да се о том увере и Недићеви са с |
| онај који је анђео олтара и душа цркве, а свештеник је крај њега тако човечански нејак, тако гр |
| аже ствар, или да се ствар баш и збуде, а после мора наћи снагу за досљедност , одговорност и т |
| есташлук.{S} Одлично је имитовала људе, а нарочито начин како говоре и певају.{S} Она је то дод |
| за руку, јер је видео да хоће да пође, а знао да их само педесет корачаји деле од пуне светлос |
| есмом <pb n="15" /> и молитвом прилазе, а не дотичу се да изврше ниједну Тајну. </p> <p>— Мени |
| арац дрхће од нечега што не зна шта је, а младић обећава нешто што не зна шта је.{S} А између у |
| на гроб, ви морате кући.{S} Хладно је, а већ сте Бог зна откад напољу.{S} Ветар вам је изудара |
| но, да она чисто њега самог не познаје, а камо ли да би могла <pb n="188" /> познати са каквим |
| S} Сила од тела, сила од интелигенције, а опет је ван живота .{S} Неки чисто контемплативни и а |
| е да читаве одсеке службе с децом поје, а поздрав архиепископу, <hi>исполаети деспота</hi>, сва |
| тка, појали су као да пред Богом стоје, а Бог тај да им је свима рођени отац.{S} Богородичина Ц |
| ене!</p> <p>То је све што јој поручује, а то је срећа над срећама .{S} Ах, како се на разне нач |
| прозебли , Христос се сакрио за облаке, а кроз јектенија ђаконова се чуо тон туге и немоћи.</p> |
| е црква његова.</p> <p>Тако од прилике, а свакако далеко од ђакона, свршавали се сви доживљаји |
| кој </p> <pb n="73" /> <p>грани јабуке, а Ана, лако намрштена, настави да корача.</p> <p>Недић |
| немела , спустила главу, раширила руке, а из груди јој је гукала невина, чиста, прва девојачка |
| на.{S} Рука, у коју су све очи гледале, а коју су два најлепша ока из олтара храбрила и миловал |
| у је тутнула новац да купи сину ципеле, а затим је дозвала псето и четком му прала зубе.{S} Час |
| комори, стојала натрашке.{S} Небо доле, а куће, упрегнута кола и палије с буретом горе.{S} И тр |
| хоће да се испне из неке страшне јаме, а ипак се све на једном <pb n="193" /> месту мучи, кида |
| име веома интересовала своје суграђане, а помало их је и једила.</p> <p>Стара двадесет и три го |
| јој помогне, који треба руку да дигне, а из његових прстију свети мир да се излије.</p> <p>Как |
| шапат среће, све је то кружило око ње, а време је одмицало као одјек даљне неке музике.</p> <p |
| , а о болеснику бајаги сажаљиво питање, а иде се на то да радозналост што пре сазна ради ли се |
| е.{S} Најмлађи дечко има лакше обољење, а старији, жао ми је госпођице, врло је тешко болестан. |
| гробу татином ће можда бити мраз и иње, а у соби његовој нека буде срдачно и топло као и пре.{S |
| чијаш је очистио кола и истимарио коње, а ниједаред није опсовао.{S} Несташно Анино <pb n="129" |
| и у цркву ишла, сем понекад на вечерње, а и онда је обично, прошавши кроз живе улице, сревши пр |
| сребрном фризуром око астраханске капе, а монах Иринеј сав црн, са златом и сребром негде дубок |
| је само једна тачка, сврше пре вечере, а после вечере да изађу у башту, да дивно летње вече не |
| о ја да га владика гледа.{S} Стидео се, а невешт је био да своје усхићење оправда општим усхиће |
| p> <p>— Штета само што су у торби ноте, а баш у нотама наш драги доктор Пашко није Бог зна како |
| бе.{S} Она је додуше врло волела цвеће, а нарочито руже, али — смешила се самозадовољно — калуђ |
| би то било и одвише напорно за певаче, а да поготову не би имало смисла мучити старог човека, |
| неја , Ана је љубила мале своје певаче, а срце Богородичине Цркве, као срце сваке мајке, простр |
| тле некуда, куда човека само жена вуче, а човек оставља све, и иде, и губи пут и пропада идући |
| овека муче. — Владичине руке задрхташе, а у углу ока затрепта мала, љута једна звездица . </p> |
| и Анине задрхташе, очи се полуотворише, а руке кренуше да се саставе, али се на пола геста опет |
| овог доласка.{S} Усне јој се развукоше, а руке, у којима је држала писмо, спустише се у крило к |
| Пашко: некада је шетао у Рим и у Париз, а сада, кад сунце журно запада, шета се до Богородичине |
| уди друго.{S} Не може се служити цркви, а да се не служи људима .{S} Не може се волети црква, а |
| оватно, служиће задњи пут у овој цркви, а ускоро затим ће бити рукоположен за свештеника и отић |
| тварања дошао је на ред други, па први, а после свих шест дана свирала је Ана хаос, и то на нај |
| у свештеници крај њега изгледали млади, а ђакони као права деца.</p> <p>А кад су ударила звона, |
| оложењем.</p> <p>Добро.{S} Ти само иди, а ја ћу одмах за тобом.{S} Док мало зачешљам косу.</p> |
| ристос испуњава душе једноставних људи, а и сав хаос, који име Христово у души већине нас увек |
| </p> <p>Нешто тешко се ваља.{S} Долази, а нико га не види.{S} Долази да згњечи, да угуши, да за |
| ли кривице падали, крњили и уништавали, а после тога сређивање, смиривање и свежи дах новог жив |
| ца га дражи отворено поље га оневесели, а и у цркви није тако лепо као пре.{S} Хор пева, али не |
| ожи, то су баш и оно друго двоје хтели, а кад се нешто неизоставно мора одбити , одбија се тако |
| /> боли?{S} Боли ли?{S} Или то не боли, а друго нешто боли?{S} Ах, Ана, моја Ана, моје велико б |
| ј је идеал жена која само једаред воли, а разорену или несрећну своју љубав носи са собом у ман |
| то није било доста.{S} Једва створени, а већ претенциозни људи тражили су од Арханђела Гаврила |
| чи вечност.{S} Да, краљеви су пролазни, а пастири су вечни.</p> <p>Једно се монаху Иринеју није |
| по ногама, и гробље и самоћа су ужасни, а, тако близу, душе пуне љубави и лепоте ... зар да њем |
| у?</p> <p>Ана није стизала да одговори, а ђакон је већ питао даље.{S} Да ли јој је много тешко |
| м су се изгубили у меканој бујној коси, а златна браслета се светлила на темену као звезда. </p |
| лепа музичка пјеса, да ће ђакон певати, а пратиће његово певање госпођица Недићева на клавиру, |
| твој господар?</p> <p>Ана поче јецати, а маторо псето удари у грчевито, астматично скикање, ка |
| јер је и музика црква. </p> <p>Волети, а не смутити душу — смешила се госпођица Недићева, глед |
| су све досадашње муке људи морале бити, а да одсада долази само добро и лепо, и да ће се сад од |
| , осећам да се некоме морам исповедити, а нико деликатним стварима не стоји тако близу као ви, |
| Али се одједаред небо почело навлачити, а дунуо је затим и свеж ветар, предсказајући промену вр |
| рно кратко време, гимназијски концерти, а нарочито појање у лепој Богородичиној Цркви.</p> <p>С |
| а срца стегла пред трагедијом старости, а нека још и пред трагедијом сваке светиње у човечјем ж |
| рица, у трави је почело нешто да шушти, а негде, на грани, чуо се слабачак цвркут тице. </p> <p |
| рекида, као да мора некоме све то рећи, а као да у исти мах не зна коме говори.{S} Ана је опет |
| ћи, а да се ниједно од вас не унесрећи, а да ниједно од вас црква не изгуби !{S} Како, како, Ир |
| ње живота човечјег!{S} Како ћете проћи, а да се ниједно од вас не унесрећи, а да ниједно од вас |
| ави, да крсти.</p> <p>Ани засузише очи, а Недићка је скоро кроз плач говорила:</p> <p>— Бог је |
| лом том свету, који се така много мучи, а чији цео живот није толико вредан колико један тренут |
| и гњева божјег је пролазила по вароши, а немоћ људска је покорно чекала ударац.</p> <p>Нешто х |
| тресе, правио гест као да запушава уши, а чело би му се набирало тачно у пет линија и четири пр |
| есна Анина рука је била у Пашковићевој, а лева у Иринејевој, опраштали су се, али су још једнак |
| ош три јектенија која говори свештеник, а онда ће се отворити северне двери, и оданде ће поново |
| ер покојни Недић је био и мој пријатељ, а, сем тога, Ана, свака ваша жалост је и моја, свака .. |
| е оставити, отићи ће тамо где ја нисам, а дани моји ће пролазити без њега, тужни, празни.</p> < |
| , други људи су то можда звали обичним, а за Ану је то било, као увек, пуно разних откривења из |
| реће овог живота свршавају тихом тугом, а та је туга тако лепа, тако хришћанска.{S} Осетила је |
| жених мишица, високо над главом својом, а сасвим високо над главама осталих.{S} Свечан и поноси |
| ра код куће.{S} Упола, добро.{S} Телом, а душом нека вас прати. </p> <p>— Кад је тако, — смејал |
| ш, па ћу господин ђакону јавити писмом, а ви, докторе, вама ... најзад, да буде право, вама ћу |
| и да та тајна прати њега само пометњом, а у ствари другу душу тражи ?{S} Да ли је она девојка б |
| ном капутићу са совиним пером за капом, а предсобље, пуно зеленог биља и застрто дебелим ћилимо |
| оворио је ђакон мирним, хладним гласом, а имао у лицу израз бола. — Будите храбри — понављао је |
| двапута китила, једанпут целим букетом, а други пут двема ружама, али Ана је и једно и друго ск |
| , одрицао целог живота и целим животом, а коју сада видим стварну, идеално истиниту, видим је н |
| p>Сутрашњи дан је био прави зимски дан, а уједно и прави дан задушница.{S} Попало је дебело иње |
| е већ прошло како је епископ отпутовао, а људи свеједнако мисле и говоре о свечаности, и још ни |
| досада сам био ученик и дете Христово, а одсада , ма шта да буде, то више бити неће.{S} Да, ђа |
| ум против шарлаха канда не вреди много, а код одраслих су те болести и иначе опасније него код |
| се увијао око ње као неки мирисан вео, а светлост је била савршено небесна.</p> <p>Одједаред, |
| чиниш.</p> <p>Монах Иринеј је побледео, а у ужаснуте његове очи се попела очајна молба.</p> <p> |
| пело се Јови на леђа.{S} Јова је трпео, а Ана се смешила.{S} Било јој је топло од Јове као од с |
| е надала.{S} Међутим, Недић је одлазио, а Ана његова је више нешто од суза давала свом оцу који |
| румене ...</p> <p>Хоровођа је силазио, а Ана се пела на узвишење.{S} Да са целим огромним хоро |
| времена своје маште.{S} Недић се љутио, а Ана се слатко смејала.{S} Сва некако раскошна, она ни |
| исма, улицама није пролазио скоро нико, а кад би се негде отшкринула врата, излазио би на њих п |
| не руке.{S} Све је одлично напредовало, а деца су до усхићења доводила и Ану и све старе њене п |
| ао у порту.</p> <p>Срце му је трептало, а он га је пустио да трепти, и благодарио је Богу што ј |
| остава стојала је старцу тако невесело, а крст са скупоценим , блиставим камењем још невеселије |
| <p>— Стварање света још није ни почело, а овај несрећни Мајински ће већ свих седам смртних грех |
| изгледала као ружно, космато страшило, а пред његовим ногама је видела Бошка, удављеног, мртво |
| Пређи у трпезарију, тамо је лепо топло, а ту је и доктор Пашковић Зато сам и дошла.{S} Хтео би |
| — Ви, дакле, држите да је црква једно, а људи друго.{S} Не може се служити цркви, а да се не с |
| на свету досада није било много важно, а жена најмање, гле како он сад к небу подигнутих очију |
| у.</p> <p>— Волим вас силно и безмерно, а тако ми је тешко — шаптала је Ана. — Дајте ми обе ваш |
| и звати.{S} Једно знам сасвим извесно, а то је да нећу отићи. </p> <p>Како сам још далеко од т |
| Анино пролеће одједаред сазрело у лето, а лето, предосећајући јесен, тражило је да живи, да жив |
| писмо.{S} Уједно је пазио и на самовар, а при сваком окрету главе би умиљато погледао и свога п |
| , и то од срца.</p> <p>— Ти си адвокат, а ја сам уметник.{S} Ми смо дакле она два Енглеза од ко |
| Часном Трпезом, моли Богу за цео свет, а на души му је можда такође тешка, непроспавана ноћ.</ |
| држећи у једној руци молитвеник и цвет, а у другој душу своју.{S} Душу, која је, као и његова, |
| лике Каване, стојао је доктор Пашковић, а одгоре, из Дома Певача , долазила је госпођица Ана Не |
| је та девојка што увек долази у цркву, а сада није ту.{S} Знао је и то да је она покретач и ду |
| или несрећна бити кад уђем на молитву, а њега на молитви нема? </p> <p>Како је та двоумица сит |
| ружа, сва рашчерупана , лежала у снегу, а преко ње се ваљали, сити, угрејани и несташни, два ва |
| д свој и уметност своју посвећује Богу, а снове и љубав своју пружа простом једном калуђеру кој |
| дине, одлична партија у сваком погледу, а не заљубљује се, не удаје се, не иде на забаве, и не |
| рла.{S} Ђакон је зарио главу у хартију, а на слепим очима му се видела сенка бриге.{S} А владик |
| је она , Ана, затворена у малу кутију, а кутија с њоме заједно стављена у њену љубав, велику, |
| е свирала само ексквизитну вишу музику, а од вокалне музике највише волела црквену. </p> <p>Пос |
| тепеница.</p> <p>Ана није пружала руку, а ђакон се није усудио да пружи своју.{S} Стојали су ћу |
| роди .{S} Жена прави и од раја играчку, а човек и у рај носи пустињу и манастир духа свога. <pb |
| лепим.{S} Цео дан је остајала на послу, а целу ноћ се предавала осећају очекивања, слаткој једн |
| ја, зелена, мирише на добру црну земљу, а ужутела мирише на Господа Бога.{S} Плашим се да дух ж |
| имајући, крај себе, с десне стране Ану, а с леве монаха Иринеја.{S} Попречном стазом су шетала |
| к осети у себи нову, још неупотребљену, а баш највећу своју снагу, која ће одједаред изменити ж |
| сање цвета почиње испод земље у корену, а завршује се тамо <pb n="245" /> негде у задњим слојев |
| о јој се набере, зуби се зарију у усну, а прсти леве руке се истежу, трепте, бледе и умиру у ов |
| слатко смејали, и докторовом удварању, а нарочито одговорима којима га је она исмејала. </p> < |
| } Одбијала је помисао да је у искушењу, а још више помисао да је претрпела можда чак и мали пор |
| о певање госпођица Недићева на клавиру, а хоровођа челом.</p> <p>Та идеја, одмах се осетило, им |
| а у мени, јер живот мој лежи на поносу, а понос! о, понос може заменити сваку срећу ...</p> <p> |
| олазили крај њега у овом и оном правцу, а он никако није знао куда треба да пође.{S} Најзад је |
| S} Душу њену је испунила једна она реч, а прсти су лежали непомични на освећеној божјој књизи.< |
| дним гласом, желећи казати одлучну реч, а поколебан и чисто хипнотисан охоло победничким држање |
| Енглеза од којих један пије само пунч, а други само грог.{S} Сад ћемо се посвађати! — смејала |
| раћа Бошкова ...{S} Боже свемогућни ... а отац њен и мати ... не, они су већ сасвим стари људи |
| ћих потреба, долазило би на ред питање: а шта мисли и чека Ана Недићева?</p> <p>Пријатељи куће |
| бро, даје ономе кога воли што пре нађе; а кад му је тешко на срцу, онда се јада да је другом не |
| ја одлазим од вас, али срећа је уза ме; а ви ћете остати сами, јер тако мора да буде — мислио ј |
| а други пут, и да изволи доћи по подне; а доктору Пашковићу: да салон госпође Недићке прописује |
| да зна да је души његовој лако и добро; а монах Иринеј је записивао у дневник свој овакве ствар |
| богати раскош и красоте мога живота!{S} А ако би дошло до страдања, мука, сумњи, и неверства Те |
| њега, њега, краља младости и лепоте!{S} А њој ће све то бити тако угодно и тако лако.{S} Сву ту |
| егова ћелија се претворила у палату!{S} А моја?{S} Моја канда није.{S} Али из моје ћелије је из |
| сам је једну родила, закалуђерила .{S} А она — смешила се Недићка с нежним прекором — место да |
| ега срца, на дивној тој свечаности .{S} А госпођици Недићевој сам већ толико благодарио, да сам |
| тала, испуњена ретким задовољством .{S} А затим, на прстима, да се ђакон не би узнемирио, ушла |
| ог мрамора, у којој је све заспало .{S} А сва светлост, сва тајна и сва светиња његова помакла |
| кандилце не би од њега затрептало .{S} А кроз тишину се чула виолина.</p> <pb n="52" /> <p>Мон |
| нова се чуо кроз подлу неку тишину .{S} А око торњева су ужурбано летеле тице.{S} Бегале из сив |
| е њено ће разбити коњи копитама! ...{S} А ако она? ...{S} Не, не, не! — викао је ђакон као попл |
| а у ланце ићи, ако ја тако хоћу! ...{S} А он ?{S} Он друго нешто више воли од мене, он ме отиск |
| лако бити ритер од Светога Духа ...{S} А жао ми га је, баш ме душа боли за њим...{S} Уосталом, |
| живети више од сто година раније ...{S} А да је тада живео, ко зна, можда би на лепој својој ко |
| > <p>— Ја хоћу све што ви хоћете ...{S} А да ли бисте били добри да ми одсвирате арије, да чује |
| семе, и башта сваким даном расте ...{S} А да ли се треба радовати томе што се белоћа покрива? — |
| пут <pb n="182" /> и њему ражали ...{S} А ви?{S} Ви сте сви добро?{S} Госпођица Ана?{S} Могли б |
| инејем, милости његове према њој ...{S} А пре, ништа није крила, и осећала је од тога неку силн |
| у цркви спокојне душе прочитавао ...{S} А према теби, сада, кад љубав већ носиш у срцу, како да |
| јако светлих, као снег чистих зуба.{S} А по слушаоцу поврве хладни мрави.{S} Чар се проспе до |
| капљицом росе на глави, мирно спава.{S} А људи ?“</p> <p>„Још сам, час демон, час светац, час г |
| евет, и добићете лек од седам трава.{S} А можда сутра уопште нећемо излазити на гроб.{S} И мама |
| несрећа, јад и <pb n="255" /> жртва.{S} А међу нама остаје лепа и чиста монашка наша љубав! — А |
| о Стојковића, и певао лепше од њега.{S} А госпођица Недићева им свима приређује дивне вереничке |
| а обиму неког јако пространог круга.{S} А у средишту тога круга треба да букне она екстаза од к |
| шта, витлејемски мирна, и пуна ружа.{S} А љубав је сан двеју руку које се над Христовим крстом |
| свој положиле у очи монаха Иринеја.{S} А он је поглед тај унео са собом у олтар на причешће.{S |
| У томе је понос, у томе је религија.{S} А понос и религија могу сваку срећу заменити.“</p> <p>У |
| акле борбу између светлости и мрака.{S} А то је одрицање аскетско, то јест болно, у животу чове |
| ш више може и зна него његова мајка.{S} А ми стојимо, немоћни и бедни, и плачемо.{S} И Бог стој |
| ви изгледао као нека бела простирка.{S} А онда се, неодлучно, и као у неприлици, стао освртати |
| ње деце Ана искључиво себи задржала.{S} А и код одраслих је морала помагати више него обично, ј |
| што је тврдила, одлучила и пресекла.{S} А у истом том тренутку јој је пало на ум да монах Ирине |
| /p> <p>Анине очи се напунише сузама.{S} А кроз сузе јој се привиде Богородичина Црква.{S} Широм |
| ни за један од истакнутих проблема.{S} А нико им то није ни замерао.{S} Природно је да после д |
| ио дивља лоза која никад цвета нема.{S} А сада, усред ове несреће, усред највећега јада, када б |
| дубоким, брижним, тужним погледима.{S} А доктор се необично понаша.{S} Тако необично, да она ч |
| интересом погледа горе, ка певачима.{S} А и остали свештеници .{S} Хор је био препун, и одрасли |
| мо мора бити лепо! — мислила је Ана.{S} А ђакон је посматрао како су крстови, од сунчаног рефле |
| ило и остајало само зимзелена грана.{S} А последња фаза нас је довела дотле, да смо, или издржа |
| де своје косе чупа стара једна жена.{S} А када тај црни вео падне на чело младићево као победа |
| а висока љиљана као два витка торња.{S} А унутри је Христов гроб.{S} Плаштаница је од мириса.{S |
| анце, као да га анатомски препарира.{S} А кад га је једна дама упитала шта најрадије једе од пи |
| ов гроб.{S} Плаштаница је од мириса.{S} А Исус није мртав, него спава.{S} Њега и цвеће успављуј |
| ну сламку хоће засебно да продрмуса.{S} А кад се ветар одмакао, травчице су полегле једна на др |
| већу, најчистију милост овога света.{S} А рука ђаконова је осећала како срце Анино, као срце у |
| жи цела целцата тајна једног живота.{S} А они се круне, опадају, брже него цвет.{S} Пролете црк |
| ним њеним мислима и о начину живота.{S} А мене би тако занимало, и таква силна утеха <pb n="142 |
| ла се и насмејала се на свога госта.{S} А владичин ђакон се дубоко и одано поклонио.{S} Наслути |
| ан, од кога човеку никад није доста.{S} А с друге стране опет осећам и зебњу.{S} Чудну, као да |
| није опростила после два три минута.{S} А није ни Пашковић.{S} Остао је да попије други чај.{S} |
| јуче и прекјуче, и већ толико пута.{S} А познат му је био скроз и скроз и шум зеленила.{S} Шум |
| ише очекивала него од својих певача.{S} А ђаконове очи се упирале у Ану, јер је он од ње све оч |
| рио !{S} Он слути каква вам је душа.{S} А да ли ви слутите да и тај старац има префину душу ?{S |
| пече.</p> <p>Пашковић је већ готов.{S} А Иринеј ?{S} Ах, он се опире, он чак заповеда, он шта |
| пребивеној играчци детињства њеног.{S} А с друге стране опет гордо, отпорно огорчење створења, |
| је она улетела у душу Ане Недићеве.{S} А испружене њене руке је одмах одсекла горда олтарска д |
| епим очима му се видела сенка бриге.{S} А владика је понирао некуда далеко, у Анине слутње и у |
| n="178" /> и јести док га не поједе.{S} А најзад је почео очајавати, јер, све оно што је у храб |
| и смири пре него што светињи приђе.{S} А Бог му је рекао да подигне очи и погледа на место кра |
| кати зато што не зна шта ће да каже.{S} А сиротог Пашковића је дохватио скоро побожни неки зано |
| ђе.{S} И мајка ваша се самном слаже.{S} А ви?{S} Иринеју сам казао да ћу питати вас, па како ви |
| и поносан, Недићка је брисала сузе.{S} А монах Иринеј је желео да је јагње, да савије врат, и |
| дић обећава нешто што не зна шта је.{S} А између узрока, који је већ ту, и посљедице, која треб |
| а види и насљеди победу снаге своје.{S} А Ана?</p> <p> Владики би опет тешко.{S} Трагична судби |
| што грли гробницу, то су моје руке.{S} А јаки мирис баште, то је чежња мога оца да ја будем ра |
| ! — цикнуо је ђакон, и склопио руке.{S} А затим је раскинуо скљештене прсте, стегао главу, и ос |
| ону.</p> <p>Тако је изгледало одоле.{S} А горе је слика имала и друкчијих потеза.{S} Мала девој |
| уздисао је, и причао је неке тајне.{S} А доктор Пашковић , наслоњен на стуб фењера, скрштених |
| едног осећаја, издавање једне тајне.{S} А музичко дело, међу свима уметничким делима на првом м |
| тити.{S} Ах, не.{S} То је Усековање.{S} А тога дана хоћу већ овде да служим.{S} Дакле дан раниј |
| , или ћу вам донети песму на читање.{S} А сада, молим вас, свирајте ми увод у ораториум.</p> <p |
| очекује, грли и пије музичке таласе.{S} А подаље од ње ђакона, који је обгрлио колена, скупио с |
| ље.{S} Дрхтао је пред Аном као дете.{S} А Ана, због хладноће, због самоће, због неправде, због |
| помонашења.{S} Он је чист као дете.{S} А снови његови су мирни снови о девојци једној која с њ |
| ила је монаха Иринеја као неко дете.{S} А Недић је дочекао госта са широким, срдачним руковањем |
| су Ану блаженством највеће милоште.{S} А од милоште ју је још више усрећавао понос.{S} Та ђако |
| рљају се као развејано јесење лишће.{S} А тамо унутри?{S} Стоје једно крај другога, сићушни, ст |
| у фрушкогорских манастира у болнице.{S} А на другом се омладина препирала о љубавној срећи.{S} |
| њихов не зна ни да чита ни да пише.{S} А прота, угојен, масног и светлог лица, са вечито озној |
| је избијао као да шкрипе неки зуби.{S} А Богородичина Црква, са своја два витка крила, изгледа |
| а се сваком догађају и свакој жртви.{S} А у исти мах је ђакона гризла савест већ и због тога шт |
| ичина Црква непрестано за руку држи.{S} А Анине очи се упирале у ђакона, јер је она од њега виш |
| д се по цвећу и по зрелом житу гази.{S} А после, кад остарите ?</p> <p>Недићка затресе главом, |
| ма, свим оним што је најбоље у мени.{S} А можете и зато, што је мој отац, пред крај свога живот |
| јем, Преосвећени, што сте задовољни.{S} А мило ми је такође што сте се уверили о разлогу због к |
| крста који је носио Јован у пустињи.{S} А стојећи на Великим Дверима, префини фреско бачен на т |
| рто јектеније које свештеник говори.{S} А и да се забунила у једном, ето, свештеник рецитује и |
| отом смејала тој комичној процедури.{S} А смејући се, није могла не чути да и у гласу њеном има |
| <p>Ана је вриснула и почела бежати.{S} А страшни лелек несрећног Ристовића пузио је за њом и в |
| реност ђаконова је почела нестајати.{S} А нестала је сасвим у разговору са доктором Пашковићем, |
| емећу, и коме се човек мора смејати.{S} А завршила је са једном старинском љубавном мелодијом н |
| шним оружјем факта, на пречац стати.{S} А затим још дуго стојати и размишљати, увиђати и сламат |
| а у јастук као да се крије од смрти.{S} А смрт је већ држала млитави онај вратић, и стезала га |
| ке.{S} Оно прво сам морао вама рећи.{S} А ово друго?{S} Ја у последње време имам осећање да све |
| у или незнабошци или идолопоклоници.{S} А ако успеју да заволе једнога Бога, муче га исто тако |
| /> Ана је ужаснуто разрогачила очи.{S} А ђакон Иринеј је пио тај ужас као што цвеће росу пије. |
| ољност и притиснутост у души Аниној.{S} А дивни мотив, који прати исповест о вери у Сина Божјег |
| рила оно што је највеће благо у њој.{S} А од онога часа, та се рука хришћански дарежљиво отвори |
| само.{S} Кратак и незабораван часак.{S} А затим је положио у руку молитвеник, и са изразом благ |
| а сласт је узбрани , увенути листак.{S} А последњи листићи вену неузабрани ...{S} Бићемо јачи о |
| онда и молитва, шта ће и свештеник.{S} А кад су забрујала звона на <hi>Достојно</hi>, ђакон се |
| ац је усхићен и срећан.{S} И ја сам.{S} А да ли сте ви ?</p> <p>— Ја?{S} Ја бих желела да цела |
| хнуо, и окренуо у порту да буде сам.{S} А Пашковић је гледао за њим и довршивао свој посао.</p> |
| сада до спаваће собе.{S} Уморан сам.{S} А треба и ти да легнеш.{S} Недеља је сутра, имаш посла. |
| а се направим одсутан , и не изађем.{S} А он, јадник, дотрчи, и извуче мој део батина.</p> <p>В |
| и и мачке ишли су у гомилама за њим.{S} А он их је све мазио, и слушао их, и годило му је да бу |
| уо, увијен до струка вуненим пледом.{S} А монах Иринеј, нагнут над столом, писао је писмо.{S} У |
| де сам био окружен љубављу и пажњом.{S} А касније, кад је из мојих одговора видео да сам ја овд |
| евку са <pb n="21" /> малим Христом.{S} А кад заједно са свештеником раскрили Царске Двери, онд |
| био је целога дана необично озбиљан.{S} А о Ани је мислио на тако апстрактан начин, да му лик њ |
| је изгледао црн као злокобни гавран.{S} А људи, који се разилазили равнодушно као да нико ништа |
| у шетала оба проте и владичин ђакон.{S} А тамо где се две главне стазе секу, у т. зв. звезди, о |
| ога, још неко време упорно одржавао.{S} А кад је најзад остао без ослонца, он је, губећи се у ј |
| никакво питање није више постављао.{S} А из тога, што је Пашковић говорио необично брзо и мног |
| и никада је није нарочито проматрао.{S} А сада ето види да зна <pb n="38" /> много детаља њене |
| вратио се у правцу из кога је дошао.{S} А чинило му се међутим да певачи гледају право у његов |
| сто узмакла.</p> <p>Ђакон је прошао.{S} А Ана је, додуше са рукама на брави као да ће одмах ући |
| стварно оно само, оригинално и живо.{S} А затим умире за све вечности.{S} Све што се после изво |
| и смешио се на њу очински милостиво.{S} А монах Иринеј, леп као легенда, блеђи но обично, отима |
| аву.{S} Бацио господство и јунаштво.{S} А страст, осетивши колебање, почела је рити и дражити.{ |
| који сам у дугом свом животу видео.{S} А она је то с тога, што се вас двоје тако жарко, тако н |
| оје је Бог лепотом и чарима обдарио.{S} А госпођа једна, с лорњоном, унела му се у очи, да се, |
| рла? — насмејала се Ана, али кратко.{S} А после се некуда далеко занела. </p> <p>— Ана ! — грца |
| вој цркви.</p> <p>— И мени је тешко.{S} А за појањем, које се овакво нигде поновити неће, чини |
| Недићеве није догодило ни променило.{S} А никаква одлучна жеља или воља није у унутрашњем њеном |
| > <p>— Прочитај ми сада Анино писмо.{S} А ако си много узнемирен, додај ми наочаре да га сам пр |
| кушење, онда је калуђер у мени умро.{S} А кунем ти се, Боже, да није.{S} Не, не.{S} Калуђер у м |
| } Дошло је пролеће, ближило се лето.{S} А ништа на свету се у спољашњем животу Ане Недићеве ниј |
| /> <p>Монах Иринеј се враћа за сто.{S} А старцу се чини да би могао седети, тако, у тој столиц |
| у зевалицу увуче велики неки бумбар.{S} А тек доктор Пашковић !{S} Са мало пупчастим трбухом до |
| нике. </p> <p>Али Бог је тако добар.{S} А и шта је могао скривити он, ђакон Богородичине Цркве! |
| је да један тренутак буде господар.{S} А благе, сажаљиве милости треба бацити читаво брдо пред |
| <p>Ана је пошла да седне за клавир.{S} А ђакон се чисто нервозно дигао за њом, и задржао је на |
| ем каква је била моја црква без вас.{S} А имала сам у њој срећних, узвишено срећних тренутака и |
| p>Ана је свирала да занесе цео свет.{S} А лице јој је било мирно, свечано, срећно.</p> <p>Недић |
| повраћено здравље не изгубите опет.{S} А друго је чудна туга у савести мојој због владике.{S} |
| савести њеној је лежао тежак терет.{S} А онај, ко тај терет може скинути , ко чаробним осмехом |
| са сопраном заједно падне у несвест.{S} А два најбоља тенористе гледају се као два на тучу гото |
| кроз њих је прошао доктор Пашковић.{S} А уједно, на истуреном крилу капијице, прочитао је ђако |
| реко тарабе не може да дохвати ружу.{S} А донео је тај сат монах Иринеј, једном приликом , влад |
| цркве, себе и оних који га слушају.{S} А појавом својом је монах Иринеј или заповедао , или за |
| ве, волео децу, волео свога владику.{S} А владика је њега чувао и пазио као мајка.</p> <p>Монаш |
| атила однекуд штап, и ударила патку.{S} А животињица се окренула, подигла ударену, као лала жут |
| e></foreign></hi> у модерном смислу.{S} А слушајте сад задњи део <hi><title>Пасторалне Симфониј |
| ива одгоре, на оном меканом изобиљу.{S} А кад га Ана натуче , онда се опет стиснута коса прелиј |
| ка погоди и сазна све што је у њему.{S} А у владичином оку је стојала слутња о бури живота и ме |
| лну, јер не сме погинути у искушењу.{S} А мора примати искушења.{S} Јер, где престају искушења, |
| упадали су у очи и изненађивали су.{S} А јак музички талент и велика музичка образованост су з |
| а је све живо стојало на свом месту.{S} А “гада, осећајући да се сан разбија, да је дошао раста |
| велики пријатељ , скоро други отац.{S} А како је стар и болешљив, можда ће му то бити последња |
| своје најмилије молитве:{S} Оче наш.{S} А с друге стране опет, Ана је баш тих дана, више но ика |
| та има у човеку.{S} И који је прави?{S} А њу бих хтео у најбољи свој живот да унесем .{S} У сна |
| ина баца у јад и чемер живота наших?{S} А шта се друго и ради са милошћу, него да се баца у пон |
| Ристовића црна табла! — тргла се Ана. — А његова три дивна мушкарца !{S} Боже, који је болестан |
| вијао је доктор поезију место ствари. — А како је прекрасан тај прелаз баш код ове жене, где зн |
| притискивала груди — шалио се ђакон. — А шта бисмо с хоровима?</p> <p>— Клавир и чело ће бити |
| мућна, образована, јединица, уметница — а шта јој видиш од среће или од несреће? </p> <pb n="3" |
| зо, поцрвенела мало, и наставила тише — а сем тога, у нашу кућу не сме и не треба нико здрав да |
| а нас отпрати господин ђакон .</p> <p>— А зар прошле суботе није од пола пута био и Иринеј с на |
| ћи ... нема оца, нема тебе ...</p> <p>— А је ли долазио господин ђакон?</p> <p>— Није још досад |
| ео живот сикне његова анализа.</p> <p>— А цело то његово аналисање, изгледа, није ништа више и |
| го претходне анализе симптома.</p> <p>— А теби се канда попео месец у главу! — тумачио је докто |
| био лепши од анђела Господњег.</p> <p>— А ви ?{S} Можете ли ми у томе помоћи, Ана?{S} Хоћете ли |
| , лагано јој је легао на ноге.</p> <p>— А где ти је газда, Јово, где је добри твој господар?</p |
| паузе, тихо, стидљиво питање.</p> <p>— А зар ја умем то сада рећи — одговарала је и она тихо, |
| врд и вечит у најжешћој ватри.</p> <p>— А ако она размонаши душу своју — настављао је гордо — о |
| а и он буде с њоме у вечности.</p> <p>— А шта је то што сте ми хтели рећи? — питала је Ана као |
| ла га кроз трпезарију у салон.</p> <p>— А где је госпођа Недићка? </p> <pb n="252" /> <p>— Мама |
| Почео је тим што се насмејао.</p> <p>— А докле би ти хтео да ја још живим!{S} Мораш се с тим и |
| одлука због оног што је нашао.</p> <p>— А можда и није сасвим тако, господо.{S} Преврћући и себ |
| адића, и она скривено уздахну.</p> <p>— А зар вама није понекад тешка самоћа ? — поче она тако |
| адовољно — калуђери носе руже у грудима а не на грудима.{S} Груди њене се при тој помисли нагло |
| глави ђаконовој очи црне, коса свилена а усне крваво румене ...</p> <p>Хоровођа је силазио, а |
| је ђутао.{S} Два калуђера, један с ове а други с оне стране живота, гледали су замишљено у баш |
| ка да гласа ономе што човек у души носи а не може да каже.{S} И кад тон запева, <pb n="5" /> он |
| поте.{S} Песма, којој је почетак у њему а свршетак у мени.{S} У великој као море љубави мојој, |
| сваком растанку. </p> <pb n="173" /> <p>А успомена, сећање?{S} О, то је бледо прозиран један ле |
| ива кад човек с висине посрне . </p> <p>А ја се пењем, Ана, и не плашим се од жене живота свога |
| ша његовог живота пуни пуни ... </p> <p>А сад је ето кануло нешто мутно у кристалну чашу његово |
| м што се у цркви ради и дешава? </p> <p>А откуда он све то зна? — смешио се монах Иринеј. — Не |
| ронети бат срца или шапат усана!</p> <p>А како би он дочекао таквог весника?{S} Би ли му се саж |
| ђе, и да оде даље, даље од мене!</p> <p>А ја га волим, љубим, лудо, безмерно, и не дам му даље! |
| воје душе оставити у њеној коси!</p> <p>А рука њена?{S} Ана је одједаред почела трептати врелом |
| мора трајати жив до гроба мога.</p> <p>А у чему су ти живи трагови бића вашег?{S} У свирци, у |
| ако као што се та љубав развија.</p> <p>А да како се развијала него тако? — питао сам сам себе |
| ладна, јер никога нису пољубила.</p> <p>А прсти твоји милују, трзају, или у крваво срце уједају |
| у њих као пчела у круницу цвета.</p> <p>А кад је Ана ослободила руку, прво је том руком, па пос |
| очи ђаконове нису виделе ништа.</p> <p>А непосредно пред њим је лежао интересантан костур тиче |
| млади, а ђакони као права деца.</p> <p>А кад су ударила звона, и забрујала силна поздравна пес |
| ер очи твоје неће ништа да виде.</p> <p>А ја те љубим.</p> <p>Љубим те, и не желим да те познам |
| ити зло чим се зло у њему крене.</p> <p>А он никакво зло у себи не осећа, клео се ђакон и пред |
| Богу, и питао Бога шта да ради.</p> <p>А срце је дотле стрепило.{S} Стрепило да је види, стреп |
| икали као неке доброћудне звери.</p> <p>А посреди свега тога, на узвишењу, у белим облацима од |
| ће га за једно време заборавити.</p> <p>А нервозније но икад је ишчекивала Пашковићев долазак и |
| бро чиним.{S} Бог нека те штити.</p> <p>А затим, да би мало развеселио и ђакона и себе, владика |
| и за сва времена један те исти.</p> <p>А у музици?{S} Свако свира или пева оно што је уметник |
| што драгоцено понела собом кући.</p> <p>А он је стојао, и с усхићењем пратио њену фигуру.{S} Чи |
| човек остане веран поносу свом.</p> <p>А ви, Ана ?{S} Али зашто вас и питам, кад знам да ме не |
| нину руку, стегао је, и побегао.</p> <p>А успут је молио Бога да се Иринеј што пре врати.</p> < |
| S} До осам сата још није стигао.</p> <p>А оцу као да је опет горе.{S} Шта ће бити?{S} Зашто док |
| се око њега купили као на чудо.</p> <p>А у дневник свој је записао:</p> <p>„Слаб сам био пред |
| ро што љубави за њега није било.</p> <p>А сад, кад је ипак дошло до тога да је заволео једно ст |
| .{S} И успела је у том савршено.</p> <p>А он је исто тако савршено успео да јој благодарним пок |
| Пријатна јој је била извесност.</p> <p>А Пашковић је доливао трећи и четврти чај, и седео би т |
| а.{S} Чисто боли његова старост.</p> <p>А никад, ни у једном писму ми није пребацио што сам оти |
| чима тражили одгоре божју помоћ.</p> <p>А високо изнад њих, на амвону, монах Иринеј је био једн |
| зревало је у несрећном калуђеру.</p> <p>А Ана, у једном од оних злих тренутака кад човек триумф |
| ао низ степенице натраг у порту.</p> <p>А Ана, као велики бели лептир, удаљавала се без корака. |
| ћи за том блудећом светиљком". </p> <p>„А где су ми милост и сажаљење, кад овако пишем ?{S} Где |
| жртви својој не могне прићи.“ </p> <p>„А да ли је право да се милости, највише моћи душине, то |
| ко духу помаже савладано тело.“</p> <p>„А да ли се тело може коначно победити без катастрофе у |
| оте <pb n="215" /> и храбрости да ми је Авантурист Пера, који ено тамо жмири, и тако је лепо пр |
| копавајући руке и нокте у груди, као да авет неку на срцу треба да задави.</p> <p>— То није ист |
| тно, уметно.{S} Напротив.{S} У стражњој авлији, међу живином, крај свога псета, над бледом јесе |
| ајзад из ходника.</p> <p>Пролазећи кроз авлију, опазио је како је небо плаво, како цвеће, у нес |
| е лежао, црвен од ватре и мутних очију, адвокат Недић. </p> <pb n="203" /> </div> <div type="ch |
| лу капијице, прочитао је ђакон таблицу: адвокат, доктор Јован Недић. </p> <pb n="41" /> <p>Треб |
| ди, нису те вечери слатко вечерали .{S} Адвокат Мајински је двадесет минута дуго чистио једно п |
| а расејано слушала шта јој говори млади адвокат Мајински .{S} Мајински је такође био добар свир |
| насмејала, и то од срца.</p> <p>— Ти си адвокат, а ја сам уметник.{S} Ми смо дакле она два Енгл |
| м своме ипак несравњено више добра него адвокат Мајински. </p> <p>— Ви као да хоћете нешто да м |
| на своја крила над лепом кућом покојног адвоката Недића.{S} Помешана са чамотном, влажном јесен |
| и уочи Велике Госпојине, одсешће у кући адвоката Недића, служиће на Велику Госпојину, и присуст |
| на то кришчицу тонфиша, а на то лоптицу ајвара, чувши Недићкине речи, вратио је краљевски залог |
| дошла слабо речита и празна.{S} Најзад, ако Бог одиста види сва људска лица, испегана знојем ра |
| у мирна, чиста и непоколебљива.{S} Жуд, ако је мора бити у сваком човеку и у свакој љубави, леж |
| је деце за два сата, а треће, последње, ако још није мртво, онда га је само Господ Бог излечио |
| већ дограбљена, одједаред одмакне, или, ако се не одмакне, запрепасти сироту коку јер се не мож |
| и Петак.</p> <p>Кажите ми, о кажите ми, ако Бога и милости имате, кажите ми: зар ни у чистом чо |
| нешто давно осушило.</p> <p>— Кажи ми, ако што знаш, о госпођици Недићевој.</p> <p>— Нисам још |
| ушу, мора ме служити, мора у ланце ићи, ако ја тако хоћу! ...{S} А он ?{S} Он друго нешто више |
| а се Ана охрабрила.</p> <p>— Ја мислим, ако се ви будете слагали с тим, да узмемо из Хајдновог |
| S} Хтела је да га виче.{S} Душу његову, ако је пошла, с пута да врати.{S} Не, за Бога не, Бошко |
| </p> <p>— То јесте.{S} И новорођенчету, ако је жена, види трун на души.{S} Женина душа је увек |
| е погледати тамо до после Еванђеља .{S} Ако дотле не дође, неће доћи — ухватио <pb n="39" /> се |
| се сурвати у провалију и у гроб ...{S} Ако до крста дође, остави ме, о Господе, остави ме!{S} |
| оспођице Ана.{S} Само таква и волим.{S} Ако питање није тешко, није ни питање ...{S} Мотиви уме |
| ти бих је истргао из демонских руку.{S} Ако је она искушење, онда је калуђер у мени умро.{S} А |
| тка не може ни осетити ни доказати ?{S} Ако ту границу виде тек изгубљени и проклети ?{S} Ако с |
| ницу виде тек изгубљени и проклети ?{S} Ако сам ја већ сада згазила лепоту , и већ сада преживе |
| нова идеја о некадашњем Пашку.</p> <p>— Ако је Преосвећеном Господину угодно — предлагао је Нед |
| гати раскош и красоте мога живота!{S} А ако би дошло до страдања, мука, сумњи, и неверства Теби |
| њено ће разбити коњи копитама! ...{S} А ако она? ...{S} Не, не, не! — викао је ђакон као поплаш |
| или незнабошци или идолопоклоници.{S} А ако успеју да заволе једнога Бога, муче га исто тако ка |
| <p>— Прочитај ми сада Анино писмо.{S} А ако си много узнемирен, додај ми наочаре да га сам проч |
| д и вечит у најжешћој ватри.</p> <p>— А ако она размонаши душу своју — настављао је гордо — ост |
| лазити на гроб.{S} И мама је назебла, и ако јој не буде боље, одгодићемо.{S} Само — Ана је неве |
| спало, да се све скорало и сдрвенило, и ако се с музиком још настави, први људи ће морати изаћи |
| је разбио моју!{S} Разбићу му триумф, и ако треба разбићу и њега!{S} Разбивен и покоран и пузећ |
| људи на свету, има најлепшу борбу.{S} И ако је уметник , може постати најслободније и најсрећни |
| о има срца и лепоте у себи! </p> <p>Али ако љубав малакше, нестане и прође пре свега тога?{S} Ч |
| научи ме где треба стати ...</p> <p>Али ако је та граница кајање, које се пре греха и губитка н |
| а од неосетљивости и сувоће.</p> <p>Али ако Бог то баш и хоће да срце монахово буде суви песак |
| за сав живот свој, калуђер.</p> <p>Али ако Бог и такву љубав према монаху забрањује?{S} Не, то |
| оту природе .{S} Узми на пр. сутон, или ако хоћеш и зору, свеједно, дакле борбу између светлост |
| <pb n="169" /> <p>— Хоћеш ли се љутити ако те замолим да ми Анино писмо још једаред прочиташ?< |
| да живим или да свиснем, свеједно, само ако ме волите, Иринеје, мој, мој Иринеје ...</p> <p>Топ |
| јзад, два три велика, света, религиозна акорда: покривање детета крилима љубави, и крст који ма |
| ње и њених мисли брујало, и она је пила акорде до краја, пила их онако као што се пије чаша вин |
| ва оно што је уметник стварао.{S} Звук, акорди, хармонија не могу дакле да су оригинални.{S} Не |
| светлост...{S} И кад бисте знали шта ти акорди лично за мене значе!{S} Верујете ли ми да ја сва |
| ти?</p> <p>— Да, краљевски су они c-дур акорди, кад се из хаоса одједаред промоли светлост...{S |
| Иринеју необично.{S} Али са оним с-дур акордом , кад излази светлост, кад све постаје јасно и |
| м неком инструменту.{S} Два мрава су, у акробатским оптрчавањима, вршила шетњу по том костуру.{ |
| од крајње сласти сваке поједине ноте и акцента.</p> <p>Та чежња, уосталом, није била ништа нов |
| ом прозрачном фином сутонском зеленилу, ала тамо мора бити лепо! — мислила је Ана.{S} А ђакон ј |
| је у вама као јарко црвену жижу у белом алабастерском кандилу.{S} Тај пламен у вама, то је луча |
| при том јој је увек долазила једна лепа алегорична мисао.{S} До онога дана, када је ђакон ту ру |
| еви Богородичине Цркве и црна јабланова алеја у парку, и изгледали су страшни.{S} Као откинути |
| дну сласт, у којој се грца од уживања , али која не дира најфиније живце и најтање нити душе чо |
| ад је тако, — смејала се Ана — дођите , али чим мама види ваш црвени нос, знате каква је, одмах |
| м по другим људима који се разилазили , али никога згодног није пронашао.{S} Осетио се одједаре |
| лела бих се видети с монахом Иринејем , али се бојим да улази у кужну кућу.{S} Не, не, нека не |
| идова, са паркетом опет врло угаситим , али који се сијао као огледало.{S} Хармониум, клавир, п |
| непорочном лепотом се теже развијају , али су трајније и јаче од страсти срца, и једино оне мо |
| кад је у истом моменту шкљоцнула брава, али на супротним вратима, и ушла Недићка, бледа као смр |
| и можда виде да се у мени нешто дешава, али нико од њих не схвата извор и значај промене у мени |
| ви није тако лепо као пре.{S} Хор пева, али нема душу.{S} Равно шест недеља ће бити прекосутра |
| он са преостатком свога аналитичарства, али још увек потпуно тачно. — Најзад је дакле дошла при |
| и најпростија реч, била слађа од меда, али су осећали да је и жеђ за речју слатка, и ћутали су |
| узичара има додуше много нових осећаја, али нема више среће.</p> <p>— Старинске, мирне, домаће |
| ли стање њене душе.{S} Трајна, потешка, али и слатка борба душе да се тело уклони из свести.{S} |
| Она је то додуше стишавала и одрицала, али је у репродукцији гласа и његових карактеристичних |
| унутра.</p> <p>— Ја сам о ручку куцала, али ти си морала спавати ...{S} Како ти то изгледаш, Ан |
| а се осврнула.{S} Калуђера није видела, али је опазила да ђакон жури да је стигне.</p> <p>Био ј |
| ка.{S} Кроз помрчину ништа није видела, али је јасно разабрала да се Пашковићев корак меша са ј |
| едићка се, у први мах, мало изненадила, али није никакву даљу важност приписивала Анином изглед |
| ки око очију.{S} Хаљину није променила, али се завила, од рамена до испод колена, у црни свилен |
| а с поносом .</p> <p>Ана је поруменила, али се сабрала.</p> <p>— Ми се такође сви поносимо њиме |
| Ана је мало, једва приметно поруменила, али се у унутрашњости својој јако збунила.</p> <p>Додуш |
| каже да арханђели, додуше, имају крила, али <pb n="113" /> немају слуха.{S} Обоје се постепено |
| то освета каква?</p> <p>Ана се стресла, али је ћутала.</p> <p>— Ана! — рикнуо је одједаред ђако |
| <p>Врата.{S} Плач.{S} Ана је вриснула, али је гушила врисак, трпајући марамицу у уста.{S} Врат |
| елим букетом, а други пут двема ружама, али Ана је и једно и друго скинула са себе.{S} Она је д |
| Он ју је тада хтео сачекати на вратима, али неки познаник га је ословио.{S} Свршило се на немом |
| још недовршен псалам.{S} Царска песма, али пуна скрушености и туге.{S} Хвала ти, Боже, и не ос |
| већ једаред умрла? — насмејала се Ана, али кратко.{S} А после се некуда далеко занела. </p> <p |
| х Иринеј. — Не би умео рећи откуда зна, али зна.</p> <p>Црква је ту некако по среди.{S} Може би |
| шла је унутра.{S} Црква је била празна, али се из олтара чуло тихо кретање и шум.{S} Ана се трг |
| душа њена је бацила играчку, и озбиљна, али екстатична и врућа нека светлост јој је букнула у о |
| азмишљања Анина су била дуга и озбиљна, али, већином се губила у нејасностима, или се свршавала |
| рној модулацији првобитног њеног гласа, али је ипак добро и згодно дошао.{S} Затим, стао је из |
| /p> <p>Ана је била свесна свога заноса, али није имала моћи да се умири.{S} Осећала је да јој п |
| им рукама отишла и сва лепота предмета, али владика је наредио да сат има остати на почасном св |
| на једно од празних домаћинових места, али, младост се <pb n="213" /> опорављала, душа Анина ј |
| воли, разуме <pb n="184" /> и опрашта, али ниједну жељу оданде не жели. </p> <p>На уласку у по |
| е, треба му јавити ... ах, он је здрав, али Бошко ... можда и браћа Бошкова ...{S} Боже свемогу |
| отворише, а руке кренуше да се саставе, али се на пола геста опет растадоше.{S} Забрујао је сил |
| вирке, осетио и смисао мотива и обраде, али скривени, прави извор баш таквог уметничког израза, |
| о у њега упрли очи.{S} Мајински такође, али је ипак стигао да опази како је Ана поруменила.</p> |
| јој пропада и дух ?{S} Љубављу не може, али милошћу и сажаљењем <pb n="219" /> може.{S} Може и |
| уше врло волела цвеће, а нарочито руже, али — смешила се самозадовољно — калуђери носе руже у г |
| мучне тренутке, кад није знала где је, али кад је најзад ипак дошао.{S} Дошао, у задњи час, да |
| да је много бола претрпео.{S} Мудар је, али је несрећан .{S} Можда су сви људи, који мудрост из |
| није мислила, и да их чак и не познаје, али осећајући и то да их сад ето има и носи у себи гото |
| нила.</p> <p>Додуше, није било прилике, али она није ни тражила прилику да Иринеју каже шта се |
| Ствар је напредовала.{S} Са доста муке, али и са очигледним успехом.{S} Редови нота се врстали, |
| ћев још жив, да му је сасвим мало боље, али ипак боље, и да се у свој невољи својој сетио чика |
| p> <p>Разговор је текао још неко време, али се тема постепено удаљавала од Пашковића, у колико |
| <p>Доброта и љубав је клечала око Ане, али Ана је била сирота и сама. </p> <pb n="212" /> </di |
| тала Ана.{S} Главу није смела да обрне, али је пажљиво ослушкивала и покушавала да се разабере. |
| сг и малаксавање у гласу.{S} Отимао се, али са мало успеха.{S} Биће нека живчана нелагодност , |
| , а лева у Иринејевој, опраштали су се, али су још једнако разговарали, главе су љупко климале, |
| </p> <p>Ана је застала преко пута куће, али се није усуђивала прићи ближе, или стати крај прозо |
| одићи главу, хтео је устати са столице, али није могао.{S} У том размотавању хаоса у јасност он |
| <p>— Од једно четврт сата му је лакше, али немојте улазити.{S} Не треба да улазите.{S} Не треб |
| преко свега.{S} Широко отворене додуше, али већ пуне очи ђаконове нису виделе ништа.</p> <p>А н |
| дарено псето.{S} Цвокотали су јој зуби, али сузе нису текле.{S} Још је чекала, још се надала.{S |
| би нешто дешава, и видим да ти то годи, али не могу да разумем да усхићење од музике може бити |
| века потпуно искрено и спонтано долази, али му није знала побуде и постање, и пренеражено је гл |
| ти мотив се поновио.{S} Тиши и спорији, али врелији и силом ућуткиван, каква је љубав материна |
| ворио монах Иринеј.{S} У црној мантији, али сав блистав од блиставих Аниних суза.{S} Застао час |
| стом лепотом, драги пријатељу, постоји, али води некуда из живота.</p> <p>Са таквим назорима, г |
| руги људи то исто помислили и говорили, али нико још није овако.{S} Нико сем њега.{S} Како је н |
| рац, срџба, пакост, освета.{S} Њу боли, али она бол трпи исто тако као и оно што јој годи.</p> |
| и техничка целина и програм неке мисли, али дело није ништа друго до тајна полифонијске чари.</ |
| овући реч, ви ћете — далеко сте отишли, али се још можете вратити, Ана.{S} Ана!</p> <p>— Нећу н |
| одуше ишло на то да ту празнину испуни, али она је пробијала кроз сав метеж и све боје, и видел |
| м.{S} Све ћемо изгубити, све ћемо дати, али размонашити се нећемо, моја Ана, моја вечита љубави |
| и сламати се, и најзад опет заплакати, али плачем неосушним разумне, у живот далековидне жене. |
| чно дотакло.{S} Да му је тешко обећати, али тешко и одрећи.{S} Као никада, старац је осетио кол |
| ао је монах Иринеј, као и тада у порти, али врелијим и чујнијим шапатом .{S} У том шапату је Ан |
| , она је слепо летела у наручје сласти, али је одмах затим широко отварала очи, и поплашено пит |
| {S} Пред вашом матером нисам хтео рећи, али ви треба да знате да се дифтеритис почиње компликов |
| је младић. — У свему ти не могу помоћи, али једну жељу, ма коју, могу ти испунити.{S} Промисли |
| pb n="117" /> рану на - ђаконовој души, али да се та рана светли баш као и ђаконов стихар. </p> |
| којој нико није знао порекло ни значај, али која је била израђена од уметничке руке, и са срећн |
| </p> <p>— Дакле, случај је доста тежак, али болесница неће умрети.</p> <p>Монах Иринеј је одахн |
| ада.{S} Виноград је стојао пун и тежак, али још не плав.{S} У толико се зрелије , скоро бруталн |
| х.</p> <p>Ја сам још сасвим млад човек, али ја осећам страшну, позитивну снагу, којом ћу свој ж |
| та чежња годила.{S} Јер, иако не облик, али суштину свога немира је госпођица Недићева тачно по |
| плаши, и једнако ме моли да га поведем, али, право да вам кажем, <hi>ја</hi> се плашим, и за ње |
| да задржи плач и разлозима и ласкањем, али Ана је бежала испред њега, јецала и кидала се:</p> |
| ставити старца који ће туговати за њим, али је отишао са неком чудном надом да ће све добро бит |
| екивало.{S} С дубљим и финијим утиском, али и са утиском тежине, који прати сва наговештења из |
| сажиже и нестаје.{S} И мирише при том, али тако тужно.{S} Ану обли наједанпут нешто врело.{S} |
| ранило певаче неким уметничким полетом, али то узбуђење није дало да Ана на време осети умор, и |
| лу своју према Богу одавало на срдачан, али и на отмен начин, и коме се сад усудила доћи, разбо |
| знам додуше пресудити да ли је музичан, али видим да је с музиком нешто завезао, чим се тако че |
| S} Ђакон, доктор теологије и врло учен, али човек јако малена раста, јако дугачке браде и јако |
| } Дечко звижну.{S} Пас је прво оклевао, али је најзад пришао.{S} И добио колача и јаја.{S} Зато |
| да би се гласни смеј угушио или стишао, али смеј је, као грч неки, грабио мишицу, из мишице пре |
| који боли. </p> <p>Бол је после прошао, али је остала нека туга.{S} Туга, којој се ђакон помало |
| дала безгранично и хладно пространство, али далеко од тога да буде празна.{S} Напротив, у њој ј |
| ла му корак ближе.{S} Да, још је живео, али га је она видела кроз неку мрежицу, удаљеног, необи |
| ешто призна.{S} И можда би то и учинио, али никако није могао да зна шта би управо хтео да испо |
| лазу се још једаред осврнуо и поклонио, али црква као да није марила за његов дубоки поклон тол |
| по стати.</p> <p>Доктор се мало збунио, али је метнуо руку на груди и опет се поклонио.</p> <p> |
| ће бити, наравно, ништа музички велико, али то је велики бол.{S} Успаванка једна.{S} Успаванка |
| много?</p> <p>— И болестан сам, синко, али, главно, остарио сам.{S} Црн сам, сув и изгорео, и |
| х је погледала изазивачки, скоро мрско, али је одједаред јаукнула, и бол неки, страшан као изди |
| ца.</p> <p>Друштво се сјајно забављало, али је време пролазило.{S} Недић и Недићка су молили и |
| питала се Ана. — Није више сасвим бело, али зато што је прошарено цвећем, и што то цвеће једнак |
| погледала на сат.{S} Рано је још било, али је ипак устала.{S} И сви други се тога дана рано ди |
| учинила случајно ?{S} Можда и намерно, али тражећи у њему свештеника, калуђера, који треба да |
| е натраг .{S} Не баш сасвим равнодушно, али желећи ближњем своме ипак несравњено више добра нег |
| оворио.{S} Мало је канда само уздахнуо, али тај уздах је, у лепој вечерњој свежини, добио безаз |
| к његов говори : да, ја одлазим од вас, али срећа је уза ме; а ви ћете остати сами, јер тако мо |
| уди су, наравно, констатовали тај факт, али им се, поред свег хотења, некако није дало да га из |
| з судбине у судбину, из живота у живот, али да га опет врати Богу, Богородичиној Цркви и себи.{ |
| иша, и није било тако хладно као синоћ, али није било ни топло.{S} Калдрма је стојала уплакано |
| недеље, доћи опет у Богородичину Цркву, али на моје венчање, и онда ћете и ви дати нешто у теме |
| {S} Уочио је из далека гвоздену ограду, али се решио да неће поред ње проћи.{S} Видео је башту |
| понео сам и цвеће, и већ сам био близу, али, одједаред сам угледао некога на гробу.{S} Црни вео |
| на симпатију њену према монаху Иринеју, али да га је она, наравно, исмејала, и да се на том свр |
| ћева.{S} Под мишком је носила повелику, али врло елегантну кожну сервиету, угасито мрку, са леп |
| езне, или стварно осећа ту малу, топлу, али најслађу човекову срећу, ону с којом се човек затва |
| би много дао кад би могао чути ту жељу, али је осећао и то да би пре умро него што би запитао.< |
| нула на улазу те цркве, остала у трему, али очи упрла у олтар.</p> <p>И ту, дрхћући телом и гла |
| коро необуздано, са самовољама у ритму, али са тоновима, врелим као да из славуљских недара изл |
| неј. </p> <p>Ђакон је погледао у порту, али порта је била већ сасвим празна.</p> <p>— С њиме ће |
| загледао у књигу, затворио опет копчу, али задржао књигу у својој руци.</p> <p>Несташлук храбр |
| S} Мајински је такође био добар свирач, али његова друга амбиција, амбиција да насљеди Недићеву |
| орала кренути кући.{S} Поседела би још, али се бојала да ће се мајка бринути.</p> <p>Пролазила |
| е да идем ...{S} Љубим га, љубим га ... али не Иринеја, не, него тај отети пољубац љубим, и вра |
| .. не, они су већ сасвим стари људи ... али доктор Пашковић каже ...</p> <p>Дунуо је ветар и тр |
| ..</p> <p>— Ја волим, госпођице Ана!{S} Али, верујте ми као што се човеку на самрти верује, да |
| ање.{S} Служба је дакле већ почела .{S} Али Ана је оклевала да уђе.{S} Била је одвише расејана. |
| сасвим недокучно.{S} Завлада тајна .{S} Али он не осећа никакву потребу да ту тајну разреши , и |
| ако јој се по лицу разлива бледило .{S} Али не бледило несвести или страха, <pb n="116" /> него |
| као непозваном мучитељу и дошљаку .{S} Али туга се та разливала кроз њега смело и одважно, као |
| ти канда долазиш у фазу проблема ...{S} Али неће баш ни мени бити лако.{S} Сигурно ће ми пасти |
| довољавања, него идеали одрицања ...{S} Али, ко све то може? ...{S} Христос је могао ...{S} Па |
| а и једног православног калуђера ...{S} Али онда је монах Иринеј требао живети више од сто годи |
| ње идеала, и почетак друге борбе ...{S} Али човек као дух, знајући да је дух племенитији од при |
| а вас загрлим и пољубим, Иринеје ...{S} Али не ужасавајте се, не осуђујте, и не куните ...</p> |
| а њена покушава сенку да нахрани ...{S} Али како му је разговор пријатан и одабран.{S} Монах Ир |
| лепу и чисту своју љубав сачувам ...{S} Али, помажи ми само дотле, док помоћ твоја богати раско |
| Ја мислим да је то оно што волим ...{S} Али, човек сам, може бити да сам због свега тога у вама |
| двоје, ја већи и баналнији кривац...{S} Али затим сам се насмејао.{S} Већи кривац, већи и покај |
| својим мене <pb n="76" /> усрећава.{S} Али не само усрећава.{S} Нека моћ из њега мене и води, |
| да та душа њега тражи.{S} Тражи га.{S} Али, пролази мимо овог човека на улици, и иде даље.{S} |
| епса је непријатна и увредљива , да.{S} Али његова скепса је његова клетва.{S} Он тражи нешто ш |
| " /> <p>После ју је изгубио из вида.{S} Али је још једнако стојао.{S} Једва се кренуо.{S} Но та |
| у је божја рука уз длаку помиловала.{S} Али тада се, нечујно, као први замах једва никлог крила |
| , у дну срца, она га се мало бојала.{S} Али лице њено се прелило благим, задовољним осмејком, ч |
| н је читао:</p> <p>„Још није недеља.{S} Али ја већ сада знам каква ће бити служба божја тога да |
| > близу, сасвим близу својим уснама.{S} Али је није пољубила.{S} Само је јако умиљато погледала |
| о струк цвета кад нимало ветра нема.{S} Али кад се толики погледи осуше по њој, она се крену из |
| еса.{S} Топло и добро је било свима.{S} Али се нешто још чекало.</p> <p>Чекало се да се подигну |
| довољна и умирена, савршено блажена.{S} Али ипак не у заносу.{S} Она уопште није познавала ону |
| и ... </p> <pb n="244" /> <p>Тишина.{S} Али свирачица не диже прсте са дирки.{S} Одједаред, пре |
| чи владичиног <pb n="154" /> ђакона.{S} Али таман се он дигао и пошао Ани, кад се у исти час Ан |
| стресао, и окренуо главу од ђакона.{S} Али лице његовог Иринеја, са знацима неправедног страда |
| и по страни, лепа, бледа, безопасна.{S} Али ван цркве.{S} Тресе је тресе, као што ветар тресе з |
| /p> <p>Било је, дабогме, и искушења.{S} Али она су била незнатна, и нису губила Анину душу.{S} |
| опет у ходник, и стала крај прозора.{S} Али ходник је био осветљен , и није се ништа с поља мог |
| {S} И није дуже трајао од пола сата.{S} Али је за то време исисао из земље и из ствари сву топл |
| е пупољке калуђерског њеног пролећа.{S} Али онда је дошло друго.{S} Дошло је то да јој је Ирине |
| арежа љутито, и поче тражити кривца.{S} Али кад је у тај мах севнуло и пукао гром, оно, лудо и |
| ор Пашковић каже да у њој лежи враг.{S} Али врага не видиш.</p> <p>— Бога ми, ја, сем торбе, ви |
| неки несташлук да наједи Мајинског.{S} Али се необично изненадила кад је опазила да се и докто |
| жје над собом.{S} Нашла га је и сад.{S} Али је око божје гледало у њу као и око оца њеног.{S} Н |
| ека живчана нелагодност , мислио је.{S} Али после је опазио да има једну борицу и на души, и да |
| га, јер тај живот не значи догађаје.{S} Али зато значи вечност.{S} Да, краљеви су пролазни, а п |
| лату!{S} А моја?{S} Моја канда није.{S} Али из моје ћелије је изашла жена која ће срушити палат |
| еље.{S} Најзад је растерао и облаке.{S} Али онда, поплашен од великог белог сунца, побегао је н |
| еја више годи него брига њене мајке.{S} Али јој се ђакон ипак чинио тако мило наиван.{S} Као он |
| у, још и приређивањем ноћне седељке.{S} Али глас се, поред свега тога, још неко време упорно од |
| одложи за три дана, до идуће недеље.{S} Али је за све то време био немиран, рачунао колико је в |
| га би могао закључити шта је с њоме.{S} Али онда се сетио да не зна где станује.{S} И да би му |
| ртва влаканца без капи сока и хране.{S} Али тамо, у ћошку гле, још стоји цветић.{S} Посљедњи на |
| ладиће, журила је у порту да одахне.{S} Али, слутећи ваљда да ће монах Иринеј одмах за њом изаћ |
| кроз коју се гледа у даљне просторе.{S} Али не у просторе историјске .{S} У просторе који су ис |
| нски је млад човек, опраштало му се.{S} Али доктор Пашковић.{S} Он, са толико својих година, са |
| — Да, да.{S} Хвала вам што погађате.{S} Али пре свега, како сте?{S} Јесте ли много уморни од ју |
| а устезањем — да нам понекад дођете.{S} Али, истину да признам, не могу да волим мисао да у ово |
| ли о осећајном животу човека уопште.{S} Али знам за једну унутрашњу борбу њену, која је тешка и |
| ?</p> <p>Ана је сишла низ степенице.{S} Али јој је пало на ум да још обиђе цркву.{S} Можда су о |
| Дете лежи мирно, одмарају се ручице.{S} Али лице је бледо, и модре сенке почињу да се шарају по |
| а десет је нешто мало пробило сунце.{S} Али звезду је одмах опет затрпала тмаста облачина.{S} Ц |
| риш Недићев на Анино затворено срце.{S} Али, при сваком таквом јуришу , погледавши кћери у очи, |
| им да све те мисли што пре заборави.{S} Али таман би успео да потисне гомилу мисли, онда би опе |
| се руковали слободно и пријатељски.{S} Али им је то обојима било врло необично.{S} Као што им |
| о.{S} И Ана и ђакон су се погледали.{S} Али као две ласте, које, у топлоти и сјају, не могу зам |
| а се врстали, црни, пуни, енергични.{S} Али зато је Ана смршала и побледела. „Заливајући цвијет |
| охватио га је за руку да га охрабри.{S} Али гест није био добро изабран.{S} Ђакон је тек сада п |
| Била је у неприлици шта да одговори.{S} Али се иначе видело по њој да схвата мучно стање сирото |
| да је то нешто што он мора сазнати.{S} Али како ?{S} Неприлично би било, можда и смешно, неког |
| шицу, и занела се као да ће заспати.{S} Али одједаред, мисао једна, оштрија од ножа, пререза јо |
| ва моја питања немогућно одговорити.{S} Али ви сте добри, ви сте утеха, госпођице Ана, ви сте а |
| е најзад за сто.{S} Почело се јести.{S} Али је сав живот лебдео негде високо горе.{S} Говорило |
| ш ломити , жеља још гонити и трести.{S} Али ће се смирити.{S} Смириће се, јер смо поносити мона |
| а.{S} Бојала се да ће и ђакон отићи.{S} Али он је остао.{S} И <pb n="119" /> молио је Ану за из |
| је чекао да спусти главу на јастук.{S} Али у коме тренутку је то учинио, и тиме задовољио прву |
| јње <pb n="141" /> је време да мрем.{S} Али, како видиш, човек до задњега часа има жеља.{S} Пож |
| и вам писати оданде?</p> <p>— Молим.{S} Али само у недељу.{S} У божји дан.{S} У онај дан кад сл |
| њих шта је са госпођицом Недићевом.{S} Али кад им је већ био на два корака близу , и опазио да |
| му прича о своме познанству с Аном.{S} Али тамо је доспео у незгодно друштво.{S} Госпођица јед |
| светој одежди и с подигнутим ораром.{S} Али није скидала уста са руке, и тако, растрзана, заспа |
| >VI.</head> <p>Био је леп летњи дан.{S} Али се одједаред небо почело навлачити, а дунуо је зати |
| е госпођице, врло је тешко болестан.{S} Али, не треба губити наду.{S} Серум је на време убризга |
| снега који је још непрестано падао.{S} Али одједаред је дунуо студен ветар, угрушао снег са ле |
| Мала пауза.{S} Инструмент је умукао.{S} Али резонанца задњих, дуго држаних тонова свира слатко |
| .</p> <p>Ђакон ништа није одговарао.{S} Али из зеница његових су скочила два зрака, која су, ка |
| је жртвовала, живот га је избрисао.{S} Али штогод је крај долазио ближе, живот се болеснику чи |
| а хаос, и то на највеће задовољство.{S} Али ни то није било доста.{S} Једва створени, а већ пре |
| Ђакон се застидео и мало поруменео.{S} Али у исги мах се и тргао.{S} Шкљоцнула су гвоздена вра |
| То је љубавно чекање из ње уздисало.{S} Али не нестрпљива, задихана чежња.{S} Не буктиња која о |
| ипкану завесу.{S} И то му је годило.{S} Али му се зид и стакло одједаред учинили <pb n="80" /> |
| с, годио је монаху Иринеју необично.{S} Али са оним с-дур акордом , кад излази светлост, кад св |
| вама ?</p> <p>— Ја сам сасвим добро.{S} Али ми је тешко данас одвише дуго разговарати, зато вас |
| е чисто скомлели малаксалост и умор.{S} Али се опет отела, охрабрила, и одобравала је у себи ма |
| а, и Ана је осетила јаку узбуђеност.{S} Али кроз црвенило ватре се одједаред стала дизати непор |
| месту као врло интересантна личност.{S} Али, људи као људи, нису били у стању замислити дугачку |
| тишао , решила се да не иде у цркву.{S} Али одједаред , не разумевајући право зашто, и приписуј |
| ело доле на камен и да чита молитву.{S} Али је наставила да седи, и гледала <pb n="35" /> како |
| главу, и почела брзо читати молитву.{S} Али после ју је, као увек, занело сећање на неку сцену |
| а такође видео веселу слику на зиду.{S} Али, Бог зна какве мисли је та слика у њему изазвала.</ |
| езгрешним погледом Иринејевих очију.{S} Али, окренувши се себи у душу, где је истина стојала св |
| Ана је пошла цркви да види ту слику.{S} Али анђео као да се помакао њој у сусрет.{S} На липу на |
| тога дана!{S} Ђакон се надао добру.{S} Али кад је најзад подигао очи, срце му је почело ударат |
| аде, сваки час лабаво упушта кануру.{S} Али ју је наједанпут, од вртења конца, заболела глава, |
| лекари боље знамо него ико на свету.{S} Али Бог није милостив.{S} Него су животи људски тако че |
| сам да прецењујеш вредност и лепоту.{S} Али сам се тако изненадио, и таке красоте науживао, да |
| жило да дочека Анину немоћ и самоћу.{S} Али Ана је вратила испружену руку себи, пала главом по |
| ошена срећа, један вечити мој уздах.{S} Али врт није у царству смрти него у царству живота.{S} |
| еран поносу свом.</p> <p>А ви, Ана ?{S} Али зашто вас и питам, кад знам да ме нећете изневерити |
| алитет музичког дејства.{S} Зар не ?{S} Али то, баш то, одиста, не знам како да ти јасно прикаж |
| не пролази.{S} Позлило му је можда?{S} Али онда би му се помагало.{S} Видело би се да неко, уж |
| } Крила је дакле.{S} Зашто је крила?{S} Али она крије и друго од других.{S} Љубав своју, разгов |
| воме душевном стању ? — настављао је. — Али, осећам да се некоме морам исповедити, а нико делик |
| тачно у пет линија и четири празнине. — Али сопран солисткиња ваша? — довршавала је Ана обично |
| огу оставити! — шаптао је он умиљато. — Али ми је старца много жао, па сам мислио — ах, кад бис |
| гла је госпођици Недићевој доћи идеја — али која ? — не знам шта је ово самном, тако ништа не с |
| је значило да му је онај други смешан — али биће да негде одгоре гледа како се земља окреће.</p |
| p>— Истина је. </p> <pb n="253" /> <p>— Али ви ћете одрећи истину, ви ћете повући реч, ви ћете |
| и бићете чедни и невини! ... </p> <p>— Али, да ли све то што сам казао ...{S} Ах! ...{S} Ирине |
| пипке окренуо на другу страну.</p> <p>— Али сада долази друга занимљивост.{S} Да т. ј. људи, ко |
| траћи и не баци. </p> <pb n="150" /> <p>Али где је та граница?{S} Где је та мртвачка крстача из |
| је она исмејала. </p> <pb n="231" /> <p>Али је на пречац престала говорити, и пребледела страшн |
| е што има срца и лепоте у себи! </p> <p>Али ако љубав малакше, нестане и прође пре свега тога?{ |
| и, чисти Бог, казнити грешнике. </p> <p>Али Бог је тако добар.{S} А и шта је могао скривити он, |
| ао кад би зазвонило на јутрење .</p> <p>Али тај трзај му је такође годио.{S} Брзо би дунуо у ла |
| ору, ухвативши руком за капију .</p> <p>Али на пола пута између капије и уласка у кућу искочила |
| жу да је све у човеку лешина ...</p> <p>Али, ето, и у мојој љубави има меланхолија .{S} Видим и |
| ја, научи ме где треба стати ...</p> <p>Али ако је та граница кајање, које се пре греха и губит |
| Анине слутње и у своја искуства.</p> <p>Али монах Иринеј се одједаред исправио.{S} У изразу и д |
| бољом чинила, као и његова њега.</p> <p>Али Ана је, поплашена, бежала и од те слике, и од тих м |
| слугу тога Бога, дете тога Бога.</p> <p>Али одједаред је разрогачила очи, и затресла главом.</p |
| се као два на тучу готова петла.</p> <p>Али песма се таласа, снажна, рајска, небу намењена, од |
| уста њихова се у пољупцу нашла.</p> <p>Али једно од њих је било мртво тога дана“.</p> <p>Дуго |
| мца да нигде нема лепшега храма.</p> <p>Али, једног јесењег дана, владичин је ђакон више но ика |
| бави плашио ! — храбрила се Ана.</p> <p>Али ти калуђера волиш ! — трзала је она себе из помирљи |
| е часом страшна тишина неживота.</p> <p>Али мало после, као да се из те тишине почело ослобађат |
| летњи ветрић ћарлија око главе.</p> <p>Али после, ветар је престао ћарлијати, сунце није више |
| ше заволело него родитеље своје.</p> <p>Али дете тада обично немилосрдно гледа старима у очи, и |
| је старог владику и нека остане.</p> <p>Али кад је подигла главу с ђаконових руку и видела чело |
| ео продискутовати и нашалити се.</p> <p>Али три дана касније, о празнику, тачно у исти час, т. |
| оја ју је љуљала као мајка дете.</p> <p>Али одједаред ју је обузео немир.{S} Дошло јој је да по |
| ачува од неосетљивости и сувоће.</p> <p>Али ако Бог то баш и хоће да срце монахово буде суви пе |
| чем и смирим сама у својој соби.</p> <p>Али тамо, у тој финој, нежној девојачкој соби, пуној ле |
| колико би још остали у тој пози.</p> <p>Али одједаред, баш у суботу ујутро, освану на зидовима |
| пку недостатак такта и нежности.</p> <p>Али је онда ипак стала.{S} Жао јој је дошло њих обоје.{ |
| болно пиштање Недићкино по кући.</p> <p>Али Ана се није одзивала и није долазила.</p> <p>Укућан |
| угом као што музика живи у жици.</p> <p>Али је онда дошло време кад су се почели чешће виђати н |
| ! — викао је ђакон као поплашен.</p> <p>Али одједаред се смирио.{S} Нешто надчовечански јако га |
| сам, за сав живот свој, калуђер.</p> <p>Али ако Бог и такву љубав према монаху забрањује?{S} Не |
| а у своме срцу је осетила сузу.</p> <p>Али кад се монах Иринеј пре уласка у олтар окренуо верн |
| је.{S} Душа њена је била у рају.</p> <p>Али тело њено се исцрпљивало.{S} Доста се променила.{S} |
| вице и шешир и полетела клавиру.</p> <p>Али, што никада није било, то се тада десило.{S} Прсти |
| обом.{S} Док мало зачешљам косу.</p> <p>Али то мало је доста дуго потрајало.{S} Недићка се већ |
| олетео је к њој с надом на лицу.</p> <p>Али кад је опазио да Ана непомично мирна седи на своме |
| ?{S} Ове овде, или оне у цркви ?</p> <p>Али Ана је видела реп.</p> <p>— Коју год хоћете од три |
| S} Каква круна то мора бити.“ </p> <p> „Али човечја природа је немонашка.{S} Јер је природа уоп |
| стране крај стуба.</p> <p>Мала живчана алтерација — постављао је ђакон диагнозу без много прет |
| дварао, и да је том приликом чинио неке алузије на симпатију њену према монаху Иринеју, али да |
| као неки за сва времена у себе зазидани аманет.</p> <p>На степеницама порте, на највишем ступњу |
| , издизала на висове триумфа и гурала у амбизе катастрофа.{S} Гледала га наслоњеног на бојно ко |
| обар свирач, али његова друга амбиција, амбиција да насљеди Недићеву канцеларију, далеко је пре |
| кође био добар свирач, али његова друга амбиција, амбиција да насљеди Недићеву канцеларију, дал |
| очитих околности, црква постала љубав и амбиција скоро сваког појединца .{S} Свет се узнемирио, |
| Далеко од кариере , без породице и без амбиције, калуђер нема ни страха, ни сметњи, ни неприја |
| ила у вече.{S} Кад остане сам са својом амбицијом и са својом гордошћу.{S} Кад се, не знајући п |
| светлост клизи по усамљеном путу.{S} На амвон се пењао и са њега силазио као да лебди и тле ног |
| сјајан.{S} Лети кроз хаос, и пење се на амвон.{S} Тише је.{S} Метеж се слива и сређује.{S} Свеч |
| >У недељу, монах Иринеј је, изашавши на амвон да отпочне службу, сагнуо главу дубље но обично, |
| ва светиња његова помакла се напред, до амвона, пред којим је стајала бачва воде, чекајући вели |
| ста, непопуњива и стална.{S} Силазећи с амвона, ђакон је <pb n="37" /> имао чудно осећање.{S} К |
| ју помоћ.</p> <p>А високо изнад њих, на амвону, монах Иринеј је био једноставнији у својој свеч |
| молитвеник, са очима које су заспале на амвону, стојала је Ана као скамењена.{S} Појање, речи с |
| заповедао , или заносио.{S} Стојећи на амвону, с подигнутим ораром и очима, као да је бацао на |
| уши да њега нема, да је место његово на амвону празно, да хор запомаже за његовом песмом, да је |
| веће, епископ је грлио ђакона Иринеја , Ана је љубила мале своје певаче, а срце Богородичине Цр |
| међутим, њој се чинило као да је она , Ана, затворена у малу кутију, а кутија с њоме заједно с |
| слажући композиције зато богослужење , Ана је живела у екстази.{S} Дизала се до звезда, до дир |
| им трепетом и одјеком.{S} И после тога, Ана је знала, груди његове су биле изнемогле и празне.{ |
| дић је био и мој пријатељ, а, сем тога, Ана, свака ваша жалост је и моја, свака ...{S} Ево види |
| аучити доста нових ствари.{S} Сем тога, Ана је и дотадашњи програм комбиновала многим новостима |
| и моја, лепото моја, части и дико моја, Ана, реците нешто, заповедите, спасите себе и мене ...< |
| У прве дане, под јачином првих утисака, Ана није успела да у све појединости разложи необичну п |
| ска , стојала је, мирно као нека слика, Ана. </p> <p>Ђакон се томе није надао.{S} Као пљусак ср |
| /p> <pb n="128" /> <p>Усред несташлука, Ана се одједаред сетила старог владике.{S} Само један з |
| олуј и кроз мене прошао.</p> <p>Збиља, Ана је скоро са неким непосредним контактом посматрала |
| Јови није добро ...{S} Боже, Боже, Ана, Ана! — почела је плакати јадна жена, бежећи испред Ане |
| о, песмо живота мога! ...</p> <p>— Ана, Ана моја дивна! — грлио је ђакон Ану и вукао је к себи. |
| , празна тишина.{S} Смрт.</p> <p>— Ана, Ана јадно моје дете! — разлегало се болно пиштање Недић |
| а зида, док ја не прођем?</p> <p>— Ана, Ана, зар сам могао то урадити ?</p> <p>Два уздаха, два |
| амо неколико речи ...{S} Госпођице Ана, Ана, зар сте могли, зар сте могли и једнога часка .. . |
| свих страна, а врло добро расположена, Ана се решила да сама себе изазове, и да прикаже један |
| еба да задави.</p> <p>— То није истина, Ана! — завикао је очајан и разјарен. — То jе сцена, то |
| /p> <p>Иначе, после и због оног виђења, Ана није преживљавала никаквих потреса или криза.{S} Жи |
| есни кавезић заробљених питомих тичица, Ана је гледала некуда у дуги и слободни и богати живот |
| ела звонити по девојку, кад је, најзад, Ана ушла.</p> <p>Необично намештене косе, сасвим мирног |
| Истина је.</p> <p>— Кажите још једаред, Ана — муцао је ђакон.</p> <p>— Истина је. </p> <pb n="2 |
| и с вером испружене руке.{S} Одједаред, Ана је осетила како се у њену руку скрунила читава хрпа |
| ласа.</p> <p>Као и обично после службе, Ана је заобилазним путем ишла кући.{S} Свугде се осећал |
| , као испод неких великих крила победе, Ана улазила у цркву мирна, чиста и непоколебљива.{S} Жу |
| рзо, Јови није добро ...{S} Боже, Боже, Ана, Ана! — почела је плакати јадна жена, бежећи испред |
| .</p> <p>Размишљајући о суштини музике, Ана је, постепено, доспела у област чудноватих закључак |
| скоро непријатељски .{S} Љутите ли се, Ана, је ли то казна?{S} Ја се ипак надам да ми и сада, |
| о jе сцена, то је мучење !{S} Говорите, Ана!{S} Ослободите ме!{S} Доста је! — полетео је к њој |
| д утисак грозе и претње.</p> <p>Додуше, Ана Недићева је тврдила да и цела унутрашњост цркве, са |
| шавши поново пред отворен црквени улаз, Ана је спазила да низ степенице силази доктор Пашковић. |
| остане веран поносу свом.</p> <p>А ви, Ана ?{S} Али зашто вас и питам, кад знам да ме нећете и |
| ло рђаво изгледа.</p> <p>— Јесте ли ви, Ана, болесни?{S} Ана, шта је вама ?</p> <p>— Ја сам сас |
| И то на чудан начин.{S} Док је у цркви, Ана је ведра и мирна.{S} Чежња се губи. </p> <pb n="10" |
| до лагање. </p> <p>— Што сте заћутали, Ана?{S} Нешто је било, дакле?{S} И кога сад штедите, до |
| да ли сте га ма за часак један волели, Ана, говорите истину, Ана! — шкргутао је монах Иринеј в |
| <p>Сећајући се јучерашњих својих мисли, Ана је покушавала да их омаловажи, чак да им се наруга. |
| них, понекад баш строго побожних мисли, Ана Недићева ипак није пренебрегавала ни своје световне |
| као од камена.</p> <p>— Будите храбри, Ана! — говорио је ђакон мирним, хладним гласом, а имао |
| сте отишли, али се још можете вратити, Ана.{S} Ана!</p> <p>— Нећу ништа одрицати, јер сам урад |
| — А ви ?{S} Можете ли ми у томе помоћи, Ана?{S} Хоћете ли да ми помогнете?</p> <p>— Не сумњајте |
| о је доста добро.{S} Кад ђакон погреши, Ана се смеје, и каже да арханђели, додуше, имају крила, |
| рећа и жртва и плач ?{S} Ја вас не дам, Ана! ...{S} Ана!{S} Милости моја, лепото моја, части и |
| висине посрне . </p> <p>А ја се пењем, Ана, и не плашим се од жене живота свога, јер је та жен |
| воли изнад себе!{S} Тако вас ја волим, Ана! ... </p> <p>Монах Иринеј је светлио од заноса, и б |
| p>— Још само часак два останите самном, Ана.{S} Ја ћу онда на гроб, ви морате кући.{S} Хладно ј |
| гласом: </p> <p>— Зар бих смео и могао, Ана моја, и Ти, Боже мој! ...{S} Ана, идите одмах кући, |
| а благодарно.</p> <p>— Је ли вам криво, Ана, што вас волим?{S} Хоће ли вам икада бити криво?{S} |
| > <p>Па чак ни тако није.{S} Није тако, Ана!{S} Све оне фазе, кроз које обичне љубави цветају и |
| љубави наше не би било, не би је било, Ана, јер она није то што се зове љубав између човека и |
| о срце смири.{S} Кад се најзад смирило, Ана је својом руком скинула руку са темена, и примакла |
| ту слику свога стања прилично на чисто, Ана се баш и забринула .{S} Да, као шум мора око неке м |
| онда учинили страшни тај корак, зашто, Ана моја драга? — гушио се и ђакон у сузама.</p> <p>Ана |
| ...{S} Бојим се канда ипак.{S} До вас, Ана, ја нисам сасвим веровао у жену, па се тај сахрањен |
| :{S} Оче наш.{S} А с друге стране опет, Ана је баш тих дана, више но икад, осећала да стаје на |
| >XIII.</head> <p>Повучена у своју собу, Ана се предавала сећању.{S} Као већ неколико пута, њој |
| м зградама.</p> <p>Стигавши пред цркву, Ана се загледала у лаку, провидну ограду порте, која је |
| а вас могу заменити, је л' те, да могу, Ана?{S} Реците? </p> <p>— Можете, можете.{S} Ја сам ваш |
| ила лице.</p> <p>У оном другом случају, Ана се знала подићи са столице скоком, као увређена, на |
| спасли смо се, спасли смо љубав своју, Ана, душо моја, бела, чиста и вечна!</p> <p>Монах Ирине |
| лоп, целину и живот.</p> <p>Напослетку, Ана је узела перо у руке и почела да бележи.{S} Своју п |
| утем живота.{S} Чак, у једном тренутку, Ана му се учинила као <pb n="90" /> овчица једна, која |
| било добро. </p> <p>Сутрадан, у недељу, Ана Недићева, која никад није пропуштала службе, није м |
| сак један волели, Ана, говорите истину, Ана! — шкргутао је монах Иринеј више но што је говорио. |
| његову славу.</p> <p>У таком очекивању, Ана је доста расејано слушала шта јој говори млади адво |
| теме.{S} Кроз густу, дебелу своју косу, Ана је осећала највећу, најчистију милост овога света.{ |
| Премештајући се са столице на столицу, Ана је дошла до огледала , и погледала себи у очи.{S} П |
| на капији, која води из порте на улицу, Ана се осврнула.{S} Калуђера није видела, али је опазил |
| ла, Еванђеље, завршни онај концерт, ах, Ана је имала тако топлих и живих престава, као да је та |
| то не боли, а друго нешто боли?{S} Ах, Ана, моја Ана, моје велико благо!{S} Куда се ви, нежно |
| е. </p> <p>Ово последње је страшна реч, Ана.{S} Ја је ипак свесно и хладно кажем и пишем.{S} Св |
| ала спавати ...{S} Како ти то изгледаш, Ана, за Бога?{S} Теби није добро.{S} Шта ти је, Анице?< |
| таквог растанка увек закаснио на ручак; Ана је, напротив, журила кући, и говорила мајци да тога |
| е.{S} Једни су сматрали да <pb n="4" /> Ана, баш као и све друге девојке, кокетује мало са свој |
| {S} Тешка му је старост. <pb n="155" /> Ана је ужаснуто разрогачила очи.{S} А ђакон Иринеј је п |
| ста ...{S} Уста та ...</p> <p>— Ана!{S} Ана!</p> <p>Ана је цикнула, потрчала као махнита, и под |
| > <p>Ветар је шуморио:</p> <p>— Ана!{S} Ана!</p> <p>Као укопана је застала Ана.{S} Главу није с |
| искакале веће и мање групе крстача .{S} Ана се осећала неудобно.{S} Журила је да што пре стигне |
| р се развио, постао жив и занимљив .{S} Ана се, према томе, није опростила после два три минута |
| зно, лаковерно, срећно и милостиво .{S} Ана је старила, хладила се, мирила се, узимала на себе |
| неко тражи.{S} Мајински се извинио .{S} Ана је остала сама.{S} Многе се очи оборише на њу.{S} И |
| и плач ?{S} Ја вас не дам, Ана! ...{S} Ана!{S} Милости моја, лепото моја, части и дико моја, А |
| прими к себи срећно Твоје дете! ...{S} Ана, моја Ана, јагње моје бело! — заплакао је монах Ири |
| могао, Ана моја, и Ти, Боже мој! ...{S} Ана, идите одмах кући, идите, бежите одавде, клекните и |
| <p>Девојка је та била Ана Недићева.{S} Ана се после болести своје нагло и неочекивано опоравља |
| Ви сте светиња и завет живота мога.{S} Ана, реците ми штогод.{S} Ја ћу век провести између два |
| је пиано било право умирање славуја.{S} Ана се усхићивала, гледајући, у исти мах, кроз резотине |
| ских ружа.</p> <p>Чуо се шум корака.{S} Ана се тргла.{S} Неко је ударао ногама о суву земљу.{S} |
| шао сам.</p> <p>Служба се свршавала.{S} Ана се ломила као под шибама.{S} Да бежи?{S} Јер можда |
| ега се чуо шушањ тешког црног одела.{S} Ана, као хипнотисана неким дубоким страхопоштовањем, ск |
| ну једну цветну шибљику, пуну пчела.{S} Ана је застала, испуњена ретким задовољством .{S} А зат |
| шли, али се још можете вратити, Ана.{S} Ана!</p> <p>— Нећу ништа одрицати, јер сам урадила оно |
| је и сад био пун жалосног уздисања.{S} Ана је гледала у Пашковића, не знајући што се то с њим |
| м једитим зраком, и на камену цвета.{S} Ана је видела да је прота ушао у олтар са неким страним |
| ему лежи реткост и вредност момента.{S} Ана је, имитујући читање ђаконово можда за октаву и још |
| <p>У ствари, имали су право обојица.{S} Ана је баш тих дана довршила, и спремала се да до Богој |
| своје остави тамо где јој је љубав.{S} Ана храбро отисну од себе сумничење и плашњу.{S} Чега д |
| виолине њене је пропевао нов мотив.{S} Ана је задрхтала.{S} Дрхтавим прстима га је понављала и |
| тај састанак далеко од њихове цркве.{S} Ана је, ваљда под том импресијом, села, и понудила ђако |
| још један ђакон Богородичине Цркве.{S} Ана се сећала ритмичног геста кађења у монаха Иринеја , |
| n="118" /> то све само од себе иде.{S} Ана му је одговорила да је веома задовољна с његовим ра |
| ну Христову, и зашло опет за облаке.{S} Ана Недићева је осећала само још мирно блаженство.{S} Б |
| ног звука.{S} Звонило је на јутрење.{S} Ана бризну у плач, руке њене се стегоше као два дављени |
| ажне руке, обгрлила Ану да је угуше.{S} Ана се дигла од клавира.{S} Чисто је посрнула.</p> <p>М |
| и и дечји квартети, октети и хорови.{S} Ана је решила да ће се то, као завршни концерт, изводит |
| ки прелази њихови из једног у други.{S} Ана је одједаред почела бројати своје године, питала се |
| тога дана Бог хтео њу нешто да моли.{S} Ана се скрушила.{S} Искрено, детињски потанко је шаптал |
| стварчицу, и обоје су се осмехнули.{S} Ана је ишла очима за покретом његових руку, и знала да |
| Сви троје се, нехотице, обрнуше Ани.{S} Ана је стојала крај високог фикуса, у једноставној бело |
| војој руци.</p> <p>Несташлук храбри.{S} Ана је пружила руку, молећиво и мило, тражећи да јој се |
| о и смешно као да само из себе вири.{S} Ана се грохотом смејала тој комичној процедури.{S} А см |
| {S} Дошао, у задњи час, да је умири.{S} Ана осети неку топлу мекост у срцу.{S} И лагано, корак |
| ао да у исти мах не зна коме говори.{S} Ана је опет сва дрхтала.{S} Слика је била у толико ужас |
| најзад, више и од оног што сме бити.{S} Ана је, кроз све своје усхићење, нешто жалила.{S} По ср |
| ену неку резбарију од слонове кости.{S} Ана се од тог покрета тако тргла, као да се монах Ирине |
| говори су били доста чести у вароши.{S} Ана Недићева је наиме веома интересовала своје суграђан |
| {S} Ја бих хтео умрети у коси вашој.{S} Ана, реците ми штогод...</p> <p>Анино срце се грчило.{S |
| део. </p> <p>Ишло је лепо, као увек.{S} Ана се смешила, умирена и задовољна.{S} Осећајући да је |
| ратић широким, оштрим својим кљуном.{S} Ана се наљутила, дохватила однекуд штап, и ударила патк |
| е из олтара чуло тихо кретање и шум.{S} Ана се тргла и похитала натраг ка вратима.{S} Поплашила |
| спавана ноћ.</p> <p>Бог се смиловао.{S} Ана је, једва најзад, заспала мирним сном.{S} И сневала |
| је могао.{S} Никоји бог не би могао.{S} Ана Недићева је, више него ико, осећала да Бог није мог |
| јлепше знао, и напослетку је отишао.{S} Ана се збунила.{S} Бојала се да ће и ђакон отићи.{S} Ал |
| ао је да не треба одговор, и отишао.{S} Ана је осећала од кога је писмо, само није могла да зам |
| ио.{S} Недић и његова кћи исто тако.{S} Ана је тај дубоки поклон изводила са тако искреним пошт |
| гне. <hi>Причасно</hi> се свршавало.{S} Ана се грчила као сув лист на магли.{S} Шта ће сад бити |
| руке, и има подеране ципеле и одело.{S} Ана га је позвала, <pb n="226" /> и дала му обарених ја |
| о, исмејала, и да се на том свршило.{S} Ана је причала течно, живо, и тако, као да се све то де |
| сан, и погоди је живахно и отровно.{S} Ана се тргла, села у постељи, запалила свећу, и почела |
| ту лепу слику.{S} Сви троје у црно.{S} Ана са златном својом косом испод вела, Пашковић са грг |
| ј прозора, и пошао да отвори прозор.{S} Ана га је задржала, испруживши обе своје руке према њем |
| о нечега што је подсећало на сусрет.{S} Ана је пролазила крај цркве у време кад нема богослужењ |
| ним погледом је тражио нечију бригу.{S} Ана је хтела вриснути, кликнути, на колена пасти.{S} Бл |
| врата.{S} Неко је излазио у баштицу.{S} Ана је зажмурила.{S} Кроз капке очију је видела како у |
| уго хтела, и мучила даље Анину душу.{S} Ана је покушала да се сети мајке, Христа и цркве.{S} Се |
| p> <pb n="211" /> <p>Врата.{S} Плач.{S} Ана је вриснула, али је гушила врисак, трпајући марамиц |
| рочитао је он шта јој у души стоји :{S} Ана Недићева воли у монаху Иринеју оно што монах Иринеј |
| ти у њеној коси!</p> <p>А рука њена?{S} Ана је одједаред почела трептати врелом неком језом.{S} |
| </p> <p>— Јесте ли ви, Ана, болесни?{S} Ана, шта је вама ?</p> <p>— Ја сам сасвим добро.{S} Али |
| о ходнику.</p> <p>Капијица се отвара! — Ана је претрнула.{S} Отшкринула је врата од ходника.{S} |
| таје лепа и чиста монашка наша љубав! — Ана је грчевито зајецала. </p> <p>— Иринеје, Иринеје, ј |
| ! — уздисала је. — Слушајте ово чудо! — Ана је свирала. — То вам је <hi><foreign xml:lang="fr"> |
| , не знам како да ти јасно прикажем . — Ана се уозбиљила, и, сабирајући врло напрегнуто мисли, |
| — грцао је из ђакона сузан неки глас. — Ана! — понављао је он топло, тражећи у помрчини њене оч |
| p> <p>— Оне су сасвим ка вашем гласу. — Ана је погледала ђакона с неким милим пребацивањем . — |
| јој не буде боље, одгодићемо.{S} Само — Ана је невесело погледала — сутра је татин рођен дан, д |
| осле се некуда далеко занела. </p> <p>— Ана ! — грцао је из ђакона сузан неки глас. — Ана! — по |
| птао, поплашено, усплахирено: </p> <p>— Ана, јесу ли вас ма за тренутак узнемириле Пашковићеве |
| круно, песмо живота мога! ...</p> <p>— Ана, Ана моја дивна! — грлио је ђакон Ану и вукао је к |
| топла уста ...{S} Уста та ...</p> <p>— Ана!{S} Ана!</p> <p>Ана је цикнула, потрчала као махнит |
| Ана се стресла, али је ћутала.</p> <p>— Ана! — рикнуо је одједаред ђакон. — Говорите, говорите |
| ан, она се само благо смешила.</p> <p>— Ана, реците ми штогод! — молио је ђакон с љубављу у очи |
| ује глас младог једног монаха.</p> <p>— Ана, тебе канда напушта слух — шалио би се Недић. — Два |
| ула у плач.{S} Недићка такође.</p> <p>— Ана, мило моје дете, престани!</p> <p>— Пусти ме, мама, |
| темеље палате - Бог зна чије.</p> <p>— Ана! — цикнуо је ђакон, и склопио руке.{S} А затим је р |
| глава је падала дубље и дубље.</p> <p>— Ана, ја вас волим.{S} Ви сте светиња и завет живота мог |
| а и покушавала да се разабере.</p> <p>— Ана!</p> <p>Ана је набрала обрве, побледела, и коракнул |
| о полулуда је Ана стигла кући.</p> <p>— Ана, теби није добро, ти си озебла, пропала си.{S} Што |
| ирење, љубав и сав живот свој.</p> <p>— Ана, ви се не љутите?{S} Чујте како је дошло.{S} Писали |
| ковића да ћу му постати женом.</p> <p>— Ана — шаптао је ђакон загушено, укопавајући руке и нокт |
| тпуна, празна тишина.{S} Смрт.</p> <p>— Ана, Ана јадно моје дете! — разлегало се болно пиштање |
| ="227" /> <p>Ветар је шуморио:</p> <p>— Ана!{S} Ана!</p> <p>Као укопана је застала Ана.{S} Глав |
| у, иза зида, док ја не прођем?</p> <p>— Ана, Ана, зар сам могао то урадити ?</p> <p>Два уздаха, |
| ј </p> <pb n="73" /> <p>грани јабуке, а Ана, лако намрштена, настави да корача.</p> <p>Недић је |
| ло се Јови на леђа.{S} Јова је трпео, а Ана се смешила.{S} Било јој је топло од Јове као од сун |
| надала.{S} Међутим, Недић је одлазио, а Ана његова је више нешто од суза давала свом оцу који о |
| умене ...</p> <p>Хоровођа је силазио, а Ана се пела на узвишење.{S} Да са целим огромним хором |
| емена своје маште.{S} Недић се љутио, а Ана се слатко смејала.{S} Сва некако раскошна, она није |
| види и насљеди победу снаге своје.{S} А Ана?</p> <p> Владики би опет тешко.{S} Трагична судбина |
| .{S} Дрхтао је пред Аном као дете.{S} А Ана, због хладноће, због самоће, због неправде, због св |
| о узмакла.</p> <p>Ђакон је прошао.{S} А Ана је, додуше са рукама на брави као да ће одмах ући, |
| евало је у несрећном калуђеру.</p> <p>А Ана, у једном од оних злих тренутака кад човек триумфуј |
| низ степенице натраг у порту.</p> <p>А Ана, као велики бели лептир, удаљавала се без корака.{S |
| е, на оном меканом изобиљу.{S} А кад га Ана натуче , онда се опет стиснута коса прелије преко ч |
| м благословом благосиља ону руку, ма да Ана не може да се окрене олтару.{S} Стари владика трепт |
| а у месо и крв истине.{S} Осетило се да Ана зна, или има у себи тајну чара ђаконовог гласа.{S} |
| ом на лицу.</p> <p>Али кад је опазио да Ана непомично мирна седи на своме месту, устукнуо је на |
| етио сувоћу у тону, и сад тек опазио да Ана врло рђаво изгледа.</p> <p>— Јесте ли ви, Ана, боле |
| м полетом, али то узбуђење није дало да Ана на време осети умор, и да се одмори.{S} Она је сва |
| на своју смрт и на незгодну околност да Ана ни брата ни сестре нема, покушава кћер своју подсет |
| понашања и проблема.{S} Веровали су да Ана, сва и у свему, није обично створење. </p> <p>Мало |
| и, а друго нешто боли?{S} Ах, Ана, моја Ана, моје велико благо!{S} Куда се ви, нежно створење, |
| еби срећно Твоје дете! ...{S} Ана, моја Ана, јагње моје бело! — заплакао је монах Иринеј у крил |
| о дати, али размонашити се нећемо, моја Ана, моја вечита љубави!{S} Калуђери смо искрени и прав |
| ло би на ред питање: а шта мисли и чека Ана Недићева?</p> <p>Пријатељи куће Недића поделили се, |
| рваве пегице.</p> <p>Чудну моћ је имала Ана да ту своју љубав , за коју би људи рекли да се нич |
| !{S} Ана!</p> <p>Као укопана је застала Ана.{S} Главу није смела да обрне, али је пажљиво ослуш |
| ивање јунака.</p> <p>Девојка је та била Ана Недићева.{S} Ана се после болести своје нагло и нео |
| <p>Страшних стотину корачаја је прешла Ана са доктором Пашковићем.</p> <p>На постељи је лежао, |
| би се можда рећи.</p> <p>Сирота срећна Ана.{S} Као и свако створење, она је слепо летела у нар |
| враћа своме послу.</p> <p>— Шта ради та Ана! — продерала се чисто, једног дана, нервозна начелн |
| убав моју изнео из цркве!</p> <p>Сирота Ана.{S} На савести њеној је лежао тежак терет.{S} А она |
| А ви?{S} Ви сте сви добро?{S} Госпођица Ана?{S} Могли би баш изоставити цркву док криза не прођ |
| из Дома Певача , долазила је госпођица Ана Недићева.{S} Под мишком је носила повелику, али врл |
| Почела је жива дебата, да ли госпођица Ана или монах Иринеј има да одлучи.{S} Неко је оборио в |
| у том вашем музичком прогресу госпођица Ана престане бити све и сва.{S} И пут и коњаник и коњ. |
| ј и на попречној стази остали су најзад Ана и ђакон сами.{S} Њих двоје нису показивали никаква |
| квеног улаза треба да буде слободна кад Ана Недићева има њоме да прође.</p> <p>Ана, се застидел |
| </p> <pb n="205" /> <p>У моментима туге Ана је заривала главу своју у крило материно, и плакала |
| егде у њено срце или душу, с тим, да је Ана мора брижљиво чувати, очима пратити, живцима осећат |
| је ту срећу тако богату и тешку, да је Ана чисто узмакла.</p> <p>Ђакон је прошао.{S} А Ана је, |
| трио да ли она иде.{S} И онда, ма да је Ана долазила сама, и места за пролаз било и одвише, ста |
| у гости дирнути, гости су опазили да је Ана узбуђена, и сцена се завршила друкчије него што се |
| шко се код вас разболео?</p> <p>Сада је Ана пребледела као крпа.</p> <p>— Код нас?</p> <p>— Ја |
| .. </p> <p>Као болесна, као полулуда је Ана стигла кући.</p> <p>— Ана, теби није добро, ти си о |
| ати свако лепо певање.{S} Тога дечка је Ана изабрала и апостол да чита, и учила га да то ноталн |
| сопран солисткиња ваша? — довршавала је Ана обично сцену, имитујући одлично како чича граби њен |
| антно комбиновано читање приказивала је Ана с таком верношћу, и с таком <pb n="60" /> моћи исти |
| хоћете нешто да ми кажете — гледала је Ана љубазно испитујућим погледом у монаха Иринеја.</p> |
| порте, на највишем ступњу , стојала је Ана.{S} Окружена са свих страна певачима и певачицама и |
| а које су заспале на амвону, стојала је Ана као скамењена.{S} Појање, речи свештеника , слабача |
| ми, очистите ме, Иринеје! — врискала је Ана.</p> <p>Улаз цркве је имао дугачак, низак, засвођен |
| олико дана дошла.{S} Свирајући, пала је Ана у ватру, и тумачила доктору: да је све то, што у пр |
| први, а после свих шест дана свирала је Ана хаос, и то на највеће задовољство.{S} Али ни то ниј |
| мама док чује како је било — брисала је Ана сузе, гледајући усхићено падање божјих зимских ружа |
| е то што сте ми хтели рећи? — питала је Ана као забринуто, јер је монах Иринеј малопре канда хо |
| е њен. </p> <p>Он није мој — шаптала је Ана, а сузе су текле.</p> <p>Он мора чувати од заразе љ |
| /> <p>— Ја вас не разумем — шаптала је Ана, гледајући, кроз трепавице, у рамена ђаконова.</p> |
| змерно, а тако ми је тешко — шаптала је Ана. — Дајте ми обе ваше руке, дајте их да их пољубим, |
| м знала да је тако страшно — шаптала је Ана усплахирена, осећајући у савести да се у цркви није |
| ада био.</p> <p>— Није био — скрхала је Ана те речи кроз зубе, не знајући да ли да их каже или |
| Бошко, мали Бошко Ристовић — грцала је Ана.</p> <p>Пашковић је гледао с неразумевањем.</p> <p> |
| тамо с десне стране солеје, спазила је Ана, с леђа, високу, као јаблан праву прилику, у црнини |
| , ала тамо мора бити лепо! — мислила је Ана.{S} А ђакон је посматрао како су крстови, од сунчан |
| ог човека кога више нема — помислила је Ана.{S} Такав је био и синоћ, за вечером.{S} И кад су г |
| етнику лако бити срећан ! — смислила је Ана завршетак свом унутрашњем разговору, ухвативши руко |
| чан човек сте ви, докторе — говорила је Ана с топлим признањем. — Да ли вам је тешко од свега т |
| Не само то, драги докторе — говорила је Ана озбиљно. — Добићете и позив да дођете сутра по подн |
| Не сумњајте и не питајте — говорила је Ана одушевљено и узбуђено. — Цео мој живот и рад вас су |
| срцем куца данас и живот — говорила је Ана, седајући с родитељима за доручак. — Шта је, Боже, |
| одне ћете знати моју жељу — говорила је Ана с неком тако достојанственом озбиљношћу, да се Пашк |
| кад је Недић већ био легао, отворила је Ана неочекивано врата од његове спаваће собе:</p> <p>— |
| дозналошћу. — Је ли то дуго ? — чула је Ана, после мале паузе, тихо, стидљиво питање.</p> <p>— |
| мен, испод стегнутог укрштеног орара је Ана видела опојну једну виткост, и знала је да су на гл |
| пчела у круницу цвета.</p> <p>А кад је Ана ослободила руку, прво је том руком, па после и друг |
| еда како се земља окреће.</p> <p>Кад је Ана Недићева прославила двадесет шести дан рођења, људи |
| а треба да букне она екстаза од које је Ана Недићева очекивала велики триумф своје необичне мла |
| C8"> <head>VIII.</head> <p>Пред вече је Ана врло често ишла с оцем у шетњу, већином ван вароши. |
| тог , у цркви остарелог дрвета, који је Ана тако волела.{S} Двери је отворио монах Иринеј.{S} У |
| рто дебелим ћилимом, капела, у којој је Ана сагнула главу, и дугим пољупцем љубила освећену књи |
| } Стигао је на црквена врата још док је Ана чекала да прими нафору .{S} Разговарао је тобож с н |
| ђе, али је ипак стигао да опази како је Ана поруменила.</p> <p>— Здраво, арханђеле! — пружао је |
| , који је стигао видети не само како је Ана, него како је и Иринеј поруменио , па чак и како је |
| ност.{S} Срести, видети и волети, то је Ана Недићева умела само у цркви.{S} Она је волела божје |
| , црни, пуни, енергични.{S} Али зато је Ана смршала и побледела. „Заливајући цвијет кроз танку |
| ве вежбања. </p> <p>Ваљда с тога што је Ана сву своју душу уносила у рад, утицала је тако да је |
| којима треба волети девојку као што је Ана?{S} Девојку, која сав богати живот свој носи у цркв |
| азвонио је ђакон.</p> <p>Отворила му је Ана, и увела га кроз трпезарију у салон.</p> <p>— А где |
| нино <pb n="129" /> кученце, како му је Ана запретила да ни зинути не сме, гледало је у чинијиц |
| и чујнијим шапатом .{S} У том шапату је Ана сасвим јасно разабрала глас, и то онај исти глас, о |
| е не жели. </p> <p>На уласку у порту је Ана застала.{S} Као на међи, на борбеној тачки између т |
| е ђакон најзад.{S} Тако умиљато , да се Ана охрабрила.</p> <p>— Ја мислим, ако се ви будете сла |
| о је ниско наднео главу над њега, да се Ана није усуђивала руку к себи повући.</p> <p>— Мила! — |
| о писмо.{S} Монах Иринеј је писао да се Ана мора штедети, и да ће стога и он што ређе долазити |
| ти. </p> <p>— Кад је тако, — смејала се Ана — дођите , али чим мама види ваш црвени нос, знате |
| да слабо долазите у цркву — смејала се Ана Мајинском у очи. — Ви, дакле, држите да је црква је |
| а сам већ једаред умрла? — насмејала се Ана, али кратко.{S} А после се некуда далеко занела. </ |
| оно бело поље у мојој души? —питала се Ана. — Није више сасвим бело, али зато што је прошарено |
| судије Ристовића црна табла! — тргла се Ана. — А његова три дивна мушкарца !{S} Боже, који је б |
| Ко се још љубави плашио ! — храбрила се Ана.</p> <p>Али ти калуђера волиш ! — трзала је она себ |
| ало тешко, драги докторе ? — смешила се Ана са извесном кокетношћу.</p> <p>— Ја волим тешка пит |
| <p>Највећи сликар портрета — смешила се Ана с поносом у себи — сликар отмених танких стасова, ч |
| ходно изведе цара, наравно! — гушила се Ана од смеја. — До виђења, царе, после подне ! </p> <pb |
| неј.{S} И сав је срећан отишао , кад се Ана од срца слатко насмејала.</p> <p>Целим путем, и код |
| чинили <pb n="80" /> ограда иза које се Ана баш од њега скрила.{S} Чипкана завеса такође.{S} Са |
| та њеног оца, и уз ту реминисценцију се Ана тек заправо обраћала Богу за покој <pb n="225" /> д |
| ићевог рођен дана.</p> <p>Напослетку се Ана ипак морала кренути кући.{S} Поседела би још, али с |
| лико један тренутак њеног.</p> <p>Ту се Ана скрушавала, ту је опет почела да воли.</p> <p>Како |
| се понашам!{S} Зар да ти пожелим да те Ана Недићева није заволела!{S} Та ко би могао бити дово |
| ило и природно, и једино могућно, да ће Ана бити Антигона његове судбине.{S} Пратиће га на свак |
| посао.{S} Тим пре што је обучавање деце Ана искључиво себи задржала.{S} А и код одраслих је мор |
| пасено јединче.{S} Слутим ја, госпођице Ана, да уметничким делима Бог зна где лежи трновита или |
| и ви сте добри, ви сте утеха, госпођице Ана, ви сте анђео на земљи!{S} Саслушајте ме до краја.{ |
| <p>— Шта да му рекнем, дакле, госпођице Ана?{S} Одлучите онако како вашем срцу годи, за вас ћем |
| е шта?{S} Пепео?</p> <p>— Не, госпођице Ана, не мислим то.{S} Изгорети је добро.{S} Од зеленог |
| ло <hi>њено дело</hi>!{S} Ви, госпођице Ана, ви једина, у реду толиких заслужних људи с којима |
| а не стоји тако близу као ви, госпођице Ана.{S} Ја сам у кризи једној, и мене треба саслушати , |
| /> <p>— Верујете ли ви мени, госпођице Ана ?{S} Погледајте ми, молим вас, тим чистим и безгреш |
| >— Хтео сам вас нешто питати, госпођице Ана.</p> <p>— Долазите ли из очеве собе ?{S} Како му је |
| љубим ...</p> <p>— Ја волим, госпођице Ана!{S} Али, верујте ми као што се човеку на самрти вер |
| асно ... </p> <p>— Ја мислим, госпођице Ана, да се не варам кад кажем да сам заволео ваш живот |
| башту.{S} Верујете ли ви то, госпођице Ана ?{S} Верујете ли ви, баш ви, да у доктору Пашковићу |
| цу Ану Недићеву.</p> <p>— Ах, госпођице Ана, опраштате ли ви све то старом вашем доктору?{S} Чо |
| ете само неколико речи ...{S} Госпођице Ана, Ана, зар сте могли, зар сте могли и једнога часка |
| е идете?{S} Шта се десило?{S} Госпођице Ана, дајте ми руку!{S} Ко је болестан ?{S} Шта вам је, |
| стазицом ка излазу.</p> <p>— Госпођице Ана, ја вас молим, лепо вас молим да станете на тренута |
| Ја волим тешка питања, драга госпођице Ана.{S} Само таква и волим.{S} Ако питање није тешко, н |
| дрвених жалузија на Анином прозору , и Ана, одавно већ будна, спазила је на зиду малу једну сл |
| d> <p>Посета је била унапред јављена, и Ана је знала ко ће им тога дана доћи у кућу.</p> <p>Рас |
| очи.{S} Слика је била неописано лепа, и Ана је осетила јаку узбуђеност.{S} Али кроз црвенило ва |
| шицу, из мишице прелазио у цело тело, и Ана се само смејала и тресла.</p> <p>Његова ћелија се п |
| и, јер је калуђерска душа у мени !{S} И Ана је калуђер, и то опет зато што калуђерску душу у се |
| о све оно што је још малочас било.{S} И Ана и ђакон су се погледали.{S} Али као две ласте, које |
| дођу на вечеру у концертном оделу.{S} И Ана је обукла свилену хаљину отворене боје, чак мало и |
| , опраштања, љубоморе и среће, Иринеј и Ана су и знали и не знали шта се с њима догађа, и прими |
| ило би ништа друго до смешно. </p> <p>И Ана се одиста почела смејати.{S} Некако преимућствено, |
| пре умро него што би запитао.</p> <p>И Ана је ћутала.</p> <p>Ћутали су обоје као заливени.{S} |
| букетом, а други пут двема ружама, али Ана је и једно и друго скинула са себе.{S} Она је додуш |
| Доброта и љубав је клечала око Ане, али Ана је била сирота и сама. </p> <pb n="212" /> </div> < |
| задржи плач и разлозима и ласкањем, али Ана је бежала испред њега, јецала и кидала се:</p> <p>— |
| {S} Служба је дакле већ почела .{S} Али Ана је оклевала да уђе.{S} Била је одвише расејана.{S} |
| да дочека Анину немоћ и самоћу.{S} Али Ана је вратила испружену руку себи, пала главом по тој |
| м чинила, као и његова њега.</p> <p>Али Ана је, поплашена, бежала и од те слике, и од тих мисли |
| о пиштање Недићкино по кући.</p> <p>Али Ана се није одзивала и није долазила.</p> <p>Укућани се |
| Ове овде, или оне у цркви ?</p> <p>Али Ана је видела реп.</p> <p>— Коју год хоћете од три моје |
| ећна и задовољна и иначе, могла одолети Ана Недићева!</p> <p> Страстне, пусте жеље су обузеле А |
| х бобица од интимне светлости под којом Ана седи, збиља је охоло игноровала све оно што напољу |
| заинтересовани су се поплашили.{S} Само Ана се смешила.{S} Нико нека се не брине, све ће она <p |
| дном отегнутом муком коју је ваљда само Ана била у стану да имитује, и гушио се после сваког та |
| двери отворених очију, стојала је тамо Ана Недићева , држећи у једној руци молитвеник и цвет, |
| је, и да види докле је дошао с оним што Ана у њему воли.{S} Није баш био задовољан.</p> <p>Још |
| васељени изврше свој задатак .{S} Зашто Ана и он нису први безгрешни људи ? ... </p> <p>И зашто |
| он дигао и пошао Ани, кад се у исти час Ана дигла и пошла монаху Иринеју.{S} Учени доктор теоло |
| удала се по Анином мотиву.{S} Сада опет Ана ништа није одговарала на очеву примедбу.{S} Т. ј., |
| пољу узалуд да му се нешто јави, да му Ана, макар кроз прозор, пружи руку.</p> <p>Ана му ни са |
| време убризган. </p> <pb n="202" /> <p>Ана је стојала све на истом месту.{S} Ристовићева кућа |
| намах смрзавала. </p> <pb n="224" /> <p>Ана је већ око пет сата послала писмо монаху Иринеју: д |
| штоли сам био ? </p> <pb n="196" /> <p>Ана је опажала да ентузиазам тога човека потпуно искрен |
| , и даље ћутали. </p> <pb n="108" /> <p>Ана се затим, кад су се већ навикли на то ћутање, кришо |
| в анђео што удара у кастањете . </p> <p>Ана је пошла цркви да види ту слику.{S} Али анђео као д |
| д четири у јутро сам на ногама. </p> <p>Ана је, пре но што ће затворити прозор, испружила руку |
| к праве религије духа човечјег. </p> <p>Ана је, неколико пута у тим приликама, доспевала у несл |
| к био, и да гори чежња за њиме. </p> <p>Ана је одједаред осетила врелу, нестрпљиву чежњу.{S} За |
| е изврши дело светиње и лепоте. </p> <p>Ана је била свесна свога заноса, али није имала моћи да |
| у очима, котрља му се низ лице. </p> <p>Ана је имала да управља хором у првој половини службе.{ |
| к му крв тамјаном не промирише. </p> <p>Ана се тргла, ослушнула шта се поје, и погледала доле.{ |
| та, хармоније или истоветности. </p> <p>Ана је опазила да су гости дирнути, гости су опазили да |
| којом, кажу, свако мора проћи. </p> <p>Ана се ирочно и скоро изазивачки гордо насмејала.</p> < |
| извор баца и хита у свој поток. </p> <p>Ана и монах Иринеј се нађоше у тесном загрљају.{S} У за |
| као и обично, ушао доктор сам. </p> <p>Ана је, све за један тренутак, и устукнула, и потрчала |
| ркве ђакон.{S} Рај се остварио. </p> <p>Ана Недићева се враћала кући у радости какву никада ниј |
| рождрла као што прождире траву. </p> <p>Ана се крстила покајнички, с уздрхталом руком.{S} Златн |
| олом Господњим љубоморан на њу. </p> <p>Ана је тешки и напорни свој посао радила како га нико н |
| у већ прилично изанђалу кресту. </p> <p>Ана се опет насмешила.{S} Топлије него малочас .{S} И о |
| певао у песми и јецао у плачу. </p> <p>Ана се враћала појању, певачима и уметности богослужења |
| чак заповеда, он шта више влада!</p> <p>Ана је дохватила спуштене своје дебеле плетенице, и зар |
| ста та ...</p> <p>— Ана!{S} Ана!</p> <p>Ана је цикнула, потрчала као махнита, и подупрла леђима |
| ла да се разабере.</p> <p>— Ана!</p> <p>Ана је набрала обрве, побледела, и коракнула да настави |
| и олтаром , то је, најзад, Бог!</p> <p>Ана осети страх од Бога.{S} Страх од мисли својих, од ж |
| почињали тај разговор, докторе!</p> <p>Ана се дуго још, ни сутра дан није могла да смири.{S} С |
| је неисцрпно богат и леп живот!</p> <p>Ана није више осећала никакву радозналост , није желела |
| ? — питао је владика с поносом .</p> <p>Ана је поруменила, али се сабрала.</p> <p>— Ми се такођ |
| ину, јели то неваљалство ? ! ...</p> <p>Ана је пробледела најужаснијим стидом, скаменила се, и |
| се, не осуђујте, и не куните ...</p> <p>Ана се дигла.{S} Обе своје руке, дрхтаве и измучене, по |
| е, с перјаницом између ушију ...</p> <p>Ана је заборавила где је.{S} Обузели су је омиљени снов |
| да стари, готов одговор узмем“.</p> <p>Ана је брзо и нервозно прелетела ђаконово писмо, и није |
| ада да кажем вама и више ником“.</p> <p>Ана се заруменила.{S} Скривено у души је осећала да јој |
| ро страшим од свега тога лепога.</p> <p>Ана се заносила.{S} И гледала у ђакона очима љубави, но |
| сли је та слика у њему изазвала.</p> <p>Ана је тако заволела тога старца.{S} Из мудрих , благих |
| пратио очима доклегод није ушла.</p> <p>Ана се сад опет збунила.{S} Доктор јој се чинио и досад |
| га? — гушио се и ђакон у сузама.</p> <p>Ана није одговарала.</p> <p>— Је ли вам недостајало сна |
| оре, фини прозирни облачак дима.</p> <p>Ана је погледала Пашковића значајним погледом, дугим, т |
| и љубила је по хладним образима.</p> <p>Ана је бризнула у плач.{S} Недићка такође.</p> <p>— Ана |
| ца да ја будем радосна и срећна.</p> <p>Ана се враћала цркви.</p> <p>Црква ме теши најбоље од с |
| не и затварајући за собом врата.</p> <p>Ана је остала сама у соби, и знала да то отац њен умире |
| две три групе фотеља и столица.</p> <p>Ана је пошла да седне за клавир.{S} А ђакон се чисто не |
| као некад, на средини степеница.</p> <p>Ана није пружала руку, а ђакон се није усудио да пружи |
| нову песму њеног узбуђеног срца.</p> <p>Ана Недићева је плакала из смућене душе.</p> <p>Ана Нед |
| ло је у Ану као и око оца њеног.</p> <p>Ана се умирена дигла са молитве.{S} Свет се већ разишао |
| су и ране саме постајале драге.</p> <p>Ана се није љутила на рецитаторе без гласа.{S} Постепен |
| Ана Недићева има њоме да прође.</p> <p>Ана, се застидела.{S} Срце јој је почело лупати , и брз |
| и отпочело је облачење владике.</p> <p>Ана је посматрала церемонију с хора, и опет јој је пало |
| ирено, као да сви иду на гробље.</p> <p>Ана није могла да савлада жељу.{S} Склонила је мајку да |
| убав своју према слузи Његовоме.</p> <p>Ана се навикла да у ту руку гледа као у саму себе.{S} Ч |
| угледних свештеника из околине.</p> <p>Ана се опростила, јер је морала раније бити у цркви .</ |
| љедност , одговорност и трпљење.</p> <p>Ана се осмехнула и на матер и на Пашковића .{S} Пријатн |
| ена, крвљу својом хранити цвеће.</p> <p>Ана, разумете ли ме сасвим добро ?{S} Осећате ли да се |
| ћева је плакала из смућене душе.</p> <p>Ана Недићева је, сутра дан, на Богојављење , меланхолич |
| хоровођом.{S} У оној истој соби.</p> <p>Ана је била узнемирена, ђакон није свакад владао гласом |
| Госпојину у Богородичиној Цркви.</p> <p>Ана је осећала на себи нешто као округли поглед владичи |
| зованост су заносили и освајали.</p> <p>Ана је необично лепо свирала и у клавир и у виолину, и |
| >Сетићу се већ — смешио се мали.</p> <p>Ана му је дала велику, сузама својим покапану зимску ру |
| тарац хоће душу своју да отвори.</p> <p>Ана је погледала на сат.{S} Рано је још било, али је ип |
| ешто што прети да ће га разнети.</p> <p>Ана је после свирала и арије.{S} И позвала ђакона да по |
| кона то можда узнемирује и мучи.</p> <p>Ана је осећала жмарце по телу, и неки дотле непознати с |
| плом руком, за нежним загрљајем.</p> <p>Ана је осетила да се рука једна дотиче њеног рамена.{S} |
| ајка ваша нешто разговара с њим.</p> <p>Ана бризну плакати.</p> <p>Доктору такође засветлеше оч |
| с, свирајте ми увод у ораториум.</p> <p>Ана га је погледала тако благодарно.</p> <p>— Дакле и в |
| у, јер је он од ње све очекивао.</p> <p>Ана је, одиста, душом и телом потонула у посао.{S} За а |
| рлик човека који је све изгубио.</p> <p>Ана је вриснула и почела бежати.{S} А страшни лелек нес |
| уку на груди и опет се поклонио.</p> <p>Ана је одједаред осетила страх од тога што је рекла.{S} |
| х Иринеј више но што је говорио.</p> <p>Ана, малочас још грешна и крива, задрхтала је, у први м |
| па затим и за наредним наредно.</p> <p>Ана је осетила хладан зној по челу, жмарце утрнулости п |
| чедност, то је један исти завет.</p> <p>Ана је испитујући погледала у оца, и уверила се да је р |
| таман, и све-садржајан као ноћ.</p> <p>Ана Недићева је усхићено и поносито гледала у тог триум |
| кандила, и мирисала је на влагу.</p> <p>Ана је устукнула на улазу те цркве, остала у трему, али |
| а који врхове живаца запљускују.</p> <p>Ана је, место одговора, пустила главу своју да у рукама |
| , макар кроз прозор, пружи руку.</p> <p>Ана му ни сада није пружала руку.{S} Тупо и хладно је г |
| , и буде заклан на њеноме крилу.</p> <p>Ана се међутим вратила из цркве, и радосно је гледала у |
| тако сладак у надама и у чекању.</p> <p>Ана се враћала у живот.</p> <p>Гроб мога оца, то је врт |
| и проповед о животу и о умирању.</p> <p>Ана је свирала да занесе цео свет.{S} А лице јој је бил |
| клонити многу непотребну сметњу.</p> <p>Ана се смејала.{S} Јер се жена увек смеје кад позна моћ |
| гледа као учени доктор у талару.</p> <p>Ана је застала преко пута куће, али се није усуђивала п |
| зна само или несрећу или срећу.</p> <p>Ана се враћала кући неким непознатим путем, газила дубо |
| дух онога који је жив зазидан ?</p> <p>Ана Недићева је прелазила руком преко чела.{S} Већ неко |
| руго други пут.</p> <p>— Зашто ?</p> <p>Ана је ћутала.{S} Спустила је заклопац клавира , и по њ |
| </p> <p>— Је ли то освета каква?</p> <p>Ана се стресла, али је ћутала.</p> <p>— Ана! — рикнуо ј |
| ни показао.{S} Сигурно ни вама?</p> <p>Ана је мало, једва приметно поруменила, али се у унутра |
| /> <p>— Волете ли ви Пашковића?</p> <p>Ана је бризнула у плач.</p> <p>— Па зашто сте онда учин |
| у нама да будемо бољи, је л' те?</p> <p>Ана је подигла своје разумне очи, и гледала га благодар |
| мо насилном смрћу може извршити?</p> <p>Ана је сишла низ степенице.{S} Али јој је пало на ум да |
| желели да се видите с Иринејем?</p> <p>Ана је погледала у Пашковића прекорно.</p> <p>— Никакви |
| а за својом сопственом несрећом?</p> <p>Ана није одговарала.</p> <p>— Је ли то освета каква?</p |
| ово, где је добри твој господар?</p> <p>Ана поче јецати, а маторо псето удари у грчевито, астма |
| ког богослужја долазити у цркву?</p> <p>Ана није стизала да одговори, а ђакон је већ питао даље |
| ог за удају тако хладно одбијаш?</p> <p>Ана је задрхтала, Отац јој се учинио суров.{S} Имала је |
| p>— Анице, моје дете, шта радиш?</p> <p>Ана је на дохват окретала кључ, да бајаги одбрави врата |
| ="SRP19190_C26"> <head>XXVI.</head> <p>„Ана, шта радите, и како вам је на души?!“ — тако је поч |
| роз пун, шарен и цео живот сикне његова анализа.</p> <p>— А цело то његово аналисање, изгледа, |
| /> музикалан експеримент.{S} Као врста анализе гласа. </p> <p>У вече, кад су код куће сами, мо |
| ма ти ту, драги мој, на жалост, никакве анализе.{S} Све ти то иде у једну флашицу , под исту ет |
| ачин, како доктор Пашковић казује своје анализе, тај је опор, суров и осветљив.{S} Иначе он, ба |
| јних, празничких очију, и чист од сваке анализе.{S} Доктори се најучтивије нуткали и нећкали ок |
| о је ђакон диагнозу без много претходне анализе симптома.</p> <p>— А теби се канда попео месец |
| умачио је доктор Пашковић, са мало више анализе, загледаност свога младог пријатеља који се тек |
| о питање кренуло докторову наклоност ка анализи , и да треба сасвим просто запитати: ко је боле |
| и.{S} Пребацивала је себи да је требало анализи подвргнути, место туђега певања, своје сопствен |
| и га је испраћао: </p> <p>— Кад свршите анализу овог данашњег материала, не заборавите двапута |
| гова анализа.</p> <p>— А цело то његово аналисање, изгледа, није ништа више и веће од просте ра |
| ога рођака, нагло пресекао реч, и своје аналитичарске пипке окренуо на другу страну.</p> <p>— А |
| констатовао је он са преостатком свога аналитичарства, али још увек потпуно тачно. — Најзад је |
| сувој шуми бившег докторовог цинизма и аналитичарства у толико чежњивије певао песму лепе неке |
| живота .{S} Неки чисто контемплативни и аналишући, скоро неактивни састојак живота.{S} Вечито ц |
| ничке силе на плећа и силе благослова и анатеме у руке — све јој се то чинило као једно бљештав |
| о би могао на љубав Ане Недићеве бацити анатему!{S} Ко би, после Ане Недићеве, још смео тврдити |
| га сваку скрамицу и влаканце, као да га анатомски препарира.{S} А кад га је једна дама упитала |
| азио је.{S} Долазио је, и претварао два анђела у човека и жену, у радознале туђине, у лукаве бо |
| еј је светлио од заноса, и био лепши од анђела Господњег.</p> <p>— А ви ?{S} Можете ли ми у том |
| з даљних небесних даљина, тихо радовање анђела: <hi>Тебе Бога хвалим</hi>. </p> <p>Звецкала је |
| ио гримасу , да сем једнога Бога никоје анђеле и свеце не признаје.</p> <p>— Стварање света још |
| и сређује.{S} Свечано је и побожно.{S} Анђели и добри људи су на земљи.{S} Још тише.{S} Хаоса |
| љуља, час опет да сам мртав у гробу, и анђели да надамном литургију служе.{S} Хвала и теби, од |
| о сам у души вашој љубав једну, о којој анђели не сневају и о којој песме не певају.{S} Прву љу |
| е збунио, јер крила су смели имати само анђели.{S} И замислио се шта ће.{S} Најзад је узео пуну |
| о, безбрижан, млад и свет, као онај Фра Анђеликов анђео што удара у кастањете . </p> <p>Ана је |
| веловима повезаних жена, којима на фра Анђеликовој слици свети Стеван држи проповед о животу и |
| </p> <p>— Мислим да сте непокорно једно анђелче које свештенику своме неће да пољуби руку — шал |
| b n="10" /> <p>Као лешиница неког белог анђелчета, лежи по страни, лепа, бледа, безопасна.{S} А |
| ан, млад и свет, као онај Фра Анђеликов анђео што удара у кастањете . </p> <p>Ана је пошла цркв |
| и Царске Двери, онда је он онај који је анђео олтара и душа цркве, а свештеник је крај њега так |
| ри, ви сте утеха, госпођице Ана, ви сте анђео на земљи!{S} Саслушајте ме до краја.{S} Ви, ви ко |
| је пошла цркви да види ту слику.{S} Али анђео као да се помакао њој у сусрет.{S} На липу наслоњ |
| ах, изгледао је као какав лепи намучени анђео.</p> <p>— Прочитај ми сада Анино писмо.{S} А ако |
| бих веровао да ми та девојка долази као анђео мира.{S} Можда баш као страшно и тешко искушење . |
| на крај њених очију.</p> <p>Слободно и анђеоски занесено загледала се сада она у њега.{S} У ње |
| ироку одежду, да за увек скине онај као анђеоско крило лаки и елегантни орар.</p> <p>Ани се учи |
| ође без љубави!{S} Ко би могао на љубав Ане Недићеве бацити анатему!{S} Ко би, после Ане Недиће |
| ла је плакати јадна жена, бежећи испред Ане и затварајући за собом врата.</p> <p>Ана је остала |
| певање, сасвим му је тако као да је од Ане дошао. </p> <p>Опет је дакле музика постала њихово |
| ена никада од ње опоравити неће.{S} Код Ане је такође недељама дуго трајала дубока, страшна уту |
| жња, уосталом, није била ништа ново код Ане.{S} Разликовала се само нешто од чежње до онога дан |
| едићеве бацити анатему!{S} Ко би, после Ане Недићеве, још смео тврдити да је љубав сваке жене б |
| ро и згодно дошао.{S} Затим, стао је из Ане да избија чак и неки стварни несташлук.{S} Одлично |
| нетку. </p> <p>— Ето ти! — избило је из Ане узбуђено. — Ето ти у тој црној мантији сав велики з |
| .</p> <p>Доброта и љубав је клечала око Ане, али Ана је била сирота и сама. </p> <pb n="212" /> |
| ушкало.{S} Стари Јова.{S} Обишао је око Ане, наслонио се на њу, и опрезно, лагано јој је легао |
| прстима улазили унутра, и ређали се око Ане.{S} Сви са чудно склопљеним рукама .{S} Као венац о |
| им <pb n="156" /> кратко, окупио се око Ане цео један свет.{S} Три доктора са три разна факулте |
| А ништа на свету се у спољашњем животу Ане Недићеве није догодило ни променило.{S} А никаква о |
| На трепету звука је она улетела у душу Ане Недићеве.{S} А испружене њене руке је одмах одсекла |
| чима, са необичном исповешћу на уснама, Ани се тај дрвени, рапави и чворновити човек одједаред |
| о нов пробити , па да и човек буке нов, Ани дође на ум љубав.{S} Није се збунила.{S} Мислила је |
| после, у најсвечанијем моменту службе, Ани је дошло као да види да је баш он онај који је цркв |
| добро или на зло њено.{S} Понекад опет, Ани је та чежња годила.{S} Јер, иако не облик, али сушт |
| о затварао двери.{S} У сребрном фелону, Ани је изгледао црн као злокобни гавран.{S} А људи, кој |
| сна.</p> <p>Одједаред, на једном месту, Ани у сусрет, светлост је поцрнела.{S} У витком једном |
| ала, трептала, готова да се откине .{S} Ани задрхта рука, и она испусти молитвеник .{S} Ђакон с |
| г огромног, кривог јабуковог дрвета.{S} Ани се јако допала та пурпурна фантазија природе над је |
| дионица.{S} Кадио је владичин ђакон.{S} Ани прелете осмех поноса, па после и осмех ироније прек |
| е слутећи да се с Богом разговарају.{S} Ани су не једаред засузиле очи, и чинило јој се тада да |
| божја опомена, и улевао им је страх.{S} Ани <pb n="18" /> је, напротив, онако витак, млад и зел |
| ода, или излази из олтара.{S} Да није — Ани мркну у главу — да није што згрешио?{S} Осетио обес |
| е прашине.{S} Јесења хладноћа је годила Ани.{S} Дисала је отворених уста, и кишљиви ваздух је т |
| је чува и брани.{S} Поколебао се да је Ани можда одиста тешко на души, и осећао дужност да то |
| .</p> <p>Ћутати, то је лагати — пала је Ани на ум јутрошња мисао, и она пожури да одговори на о |
| тпуно је сам од себе постао.{S} Нити је Ани, ни хоровођи, ни певачима падало на ум да приређују |
| горе, с противног краја улице, трчао је Ани у сусрет доктор Пашковић.</p> <p>— Одакле идете?{S} |
| Иринеј је то опазио.{S} И благодарио је Ани погледом једним у коме је блистао највиши ентузиаза |
| и, није овога пута слутио, изгледало је Ани.</p> <p>Из тог њеног уверења се дигао кратак, нејас |
| разумете ?</p> <p>— Дабогме! — дошло је Ани да од радости рукама почне тапшати. — Отпратите га, |
| ге собе су остала отворена.{S} Жагор је Ани и ђакону добро дошао, јер никако нису умели да запо |
| товим крстом грле.</p> <p>Кућа очева се Ани учинила златан двор, она сама царева кћи, псето њен |
| остртим свештеником крај ногу, чинио се Ани Недићевој као један од оних древних ђакона пећске п |
| гове уметничке чежње, и уједно, како се Ани чинило, такву је слепоћу ударала на његове очи, да |
| </p> <p>Сви троје се, нехотице, обрнуше Ани.{S} Ана је стојала крај високог фикуса, у једностав |
| , травчице су полегле једна на другу, и Ани се чинило да шушкају нешто између себе.</p> <p>И ок |
| је.</p> <p>— Мени се не допада, а мојој Ани ће се можда и свидети.{S} Она тако воли: да се сита |
| > <p>У Ани, доброј, побожној и покорној Ани, беснео је немир.{S} Један дотле непознати немир, п |
| нову, друкчију, силнију љубав према тој Ани Недићевој која је сада бедна жена.{S} Одједаред ју |
| је целога дана необично озбиљан.{S} А о Ани је мислио на тако апстрактан начин, да му лик њен н |
| записао у свој дневник те прве редове о Ани.{S} Искрено записано је било и све оно о њој што је |
| смислу, што би желео престати мислити о Ани.{S} Него да мало стиша узбуђење од радости , па да |
| боко улажење није потребно кад је реч о Ани Недићевој .{S} Цео чисти девојачки живот њен, сваки |
| ка је косе чупала , Пашковић је помагао Ани да се дигне и да седне.{S} Ушао је монах Иринеј, са |
| и ...</p> <p>Пашковић је устао и стегао Ани руку усхићено и благодарно.{S} Он је осетио лепоту |
| акона.{S} Али таман се он дигао и пошао Ани, кад се у исти час Ана дигла и пошла монаху Иринеју |
| ки, звучни глас је био тако мекан, тако Ани поклоњен, као тело псетанцета које је легло крај го |
| заповедао, осветљиве мисли ковао.{S} У Ани се пробудила жена.{S} Загосподарило је у њој срце ж |
| сасвим недевојачко осећање јачало је у Ани понекад до фанатизма, и она је тада с врелим усхиће |
| ало је његово јединче , т. ј. све оно у Ани што је било детињасто , мазно, лаковерно, срећно и |
| ="SRP19190_C25"> <head>XXV.</head> <p>У Ани, доброј, побожној и покорној Ани, беснео је немир.{ |
| се згази, да се у прах смрви.</p> <p>У Ани је дозревала жена, кретале се све женине моћи.</p> |
| них шака и напетог гркљана, који је баш Ани волео да говори, како је због дуге праксе тако омрз |
| да буде кажњено. </p> <pb n="102" /> <p>Ани никако није силазио осмех са уста.{S} Мала, једва п |
| гробови тонских боја и душа... </p> <p>Ани је изашао пред очи монах Иринеј.</p> <p>Ето, његово |
| о да буде.{S} На то је пристао. </p> <p>Ани је прострелила кроз главу чудновата жеља.{S} Не да |
| сва времена залупљена и урђала.</p> <p>Ани се то допало.{S} Како би то лепо било да су тако не |
| детињству његовом у крилу цркве.</p> <p>Ани се још више ражалило.{S} Опростила се с ђаконом не |
| зумне, у живот далековидне жене.</p> <p>Ани је сада јасна била сва слабост, сва незнатност и бе |
| уо.{S} Погледали су се и прошли.</p> <p>Ани је задрхтало дисање.{S} После јој се одједаред навл |
| можда гариштем и пепелом прети.</p> <p>Ани се нешто паучинало пред очима, ноге су је једва држ |
| је ће он, кад оздрави, да крсти.</p> <p>Ани засузише очи, а Недићка је скоро кроз плач говорила |
| ће хармониум, па ће вежбати сам.</p> <p>Ани је та одлука ђаконова годила.{S} Она је одиста била |
| ско крило лаки и елегантни орар.</p> <p>Ани се учини да је и Богу жао ђакона.{S} Јер Бог највиш |
| твујеш целу личну кариеру своју.</p> <p>Ани је тај формални, правнички ред мисли дошао комичан. |
| оновити неће, чини ми се умрећу.</p> <p>Ани се привиде као да гледа ђакона збиља мртвог.{S} Трг |
| аговештења из живота душа наших.</p> <p>Ани је та непромишљена продукција покварила остатак веч |
| и обавезу и заклетву , и завет?</p> <p>Ани је, чудновато, при овим тешким помислима бивало све |
| е свакад владао гласом.{S} У разговору, Анин поглед је био замагљен, сузом покапан, и склањао с |
| ружичасто и лишће на дрвету, ружичаст и Анин пас тамо у трави, ружичасте и беле свилене чипке о |
| инеј је пажљиво ослушкивао хоће ли чути Анин глас, хоће ли до њега допрети бар једна од њених р |
| апевао.{S} Можда би и учинио, да га пас Анин за времена није подсетио где је.{S} Псето је стоја |
| <p>Доктор Пашковић.{S} Нервозни покрет Анин је дочекао необичним, као кров неког заклона поврх |
| а, чисто се сама у себе урила.{S} Живот Анин се тако сузио, да је најзад постао просто пратилац |
| S} Ђаконово чело је било бело као цвет, Анина коса је изгледала као да ће се сад сва расути. </ |
| на земљу испуштати, савио је лагано два Анина прста преко златног распећа на седефским корицама |
| а, потресали су га очај Недићкин и туга Анина, и, најзад, у часовима, кад је доспевао да и на с |
| ве цркву.{S} Дечји хор, стара симпатија Анина, сасвим ју је занео.{S} Спремала се да читаве одс |
| падне.</p> <p>Пала је.{S} Мека, светла Анина коса лежала је на тим рукама као што водене руже |
| ма.{S} Ништа на свету.</p> <p>Испружена Анина рука је стидљиво дрхтала .{S} Као дете, она је од |
| ебром негде дубоко у себи.</p> <p>Десна Анина рука је била у Пашковићевој, а лева у Иринејевој, |
| атеља који се приближује.{S} Размишљања Анина су била дуга и озбиљна, али, већином се губила у |
| и тек пролетела нека лепа мисао, и уста Анина би се нехотице развукла.{S} Одмах затим би додуше |
| дост се <pb n="213" /> опорављала, душа Анина је тражила да се поигра и расеје. </p> <p>Чудан ј |
| , не дижући главе.</p> <p>Ипак, младост Анина се постепено опорављала .{S} Као муња би тек прол |
| венчала пре годину дана.{S} Мисао и реч Анина остадоше закачени на великој </p> <pb n="73" /> < |
| ина Црква непрестано за руку држи.{S} А Анине очи се упирале у ђакона, јер је она од њега више |
| и нафора је дељена на два места.{S} Са Анине стране ју је делио монах Иринеј.{S} Пуно, пуно ис |
| му је уопште годило.{S} Пролазећи поред Анине куће, видео је, између два дрвета, осветљен прозо |
| расеје. </p> <p>Чудан је био начин прве Анине разоноде после највеће жалости.{S} Ништа величанс |
| трзаја и уздисаја.{S} Одједаред, груди Анине задрхташе, очи се полуотворише, а руке кренуше да |
| > <pb n="183" /> <p>Такве су биле мисли Анине док се спремала за полазак у цркву.{S} Обукла је |
| била, он се због немара и неувиђавности Анине љутну, и доста оштрим тоном одсече: </p> <p>— Вол |
| мрти и пред лицем Господњим.</p> <p>Очи Анине су поглед свој положиле у очи монаха Иринеја.{S} |
| обручу.{S} Сагао ју је сасвим, и љубио Анине прсте дугим, врелим пољупцем, који се упијао у њи |
| } А владика је понирао некуда далеко, у Анине слутње и у своја искуства.</p> <p>Али монах Ирине |
| е ћуте.</p> <p>Ђакон Иринеј, загледан у Анине очи, видео је душу њену како се диже на површину. |
| атне наруквице чистог завета, стегле су Анине прсте, спречиле су нову песму њеног узбуђеног срц |
| на само још очима и ушима мисли.</p> <p>Анине очи се напунише сузама.{S} А кроз сузе јој се при |
| уђе у мисли њене и у живот њен.</p> <p>Анине дубоке, љубављу испуњене очи, окретале се некуда |
| ће. </p> <pb n="30" /> <p>Љубавни снови Анини нису били слике које долазе и пролазе.{S} Они су |
| о од ђакона, свршавали се сви доживљаји Анини с ђаконом. </p> <pb n="32" /> <p>Међутим, једно д |
| посматрајући Ану.</p> <p>Међутим, ето у Аниним очима не стоји тај немилосрдно весели поглед дру |
| ђаконовог баса, и чула се фина каденца Аниних чаробних прстију.{S} Људи су гутали не знајући ш |
| астим дрским носем, и, љубоморно што од Аниних ногу ништа за њега није остало, попело се Јови н |
| е га је дочекало оно што је долазило из Аниних милих очију.{S} Јасно му је било да је она нароч |
| ави, ружичасте и беле свилене чипке око Аниних несвесно склопљених руку.</p> <p>Госпођа Недићка |
| ј мантији, али сав блистав од блиставих Аниних суза.{S} Застао часом пред Трпезом, и раширеним, |
| , после Еванђеља, ђаконово рецитовање , Анино је усхићење расло.{S} Са фином музикалном осетљив |
| ом псета једног које нема господара.{S} Анино срце би опет под тим погледом забуктало скоро нек |
| и силну моћ праве, велике уметности.{S} Анино име је хваљено и слављено.{S} Душа њена се испуња |
| мучени анђео.</p> <p>— Прочитај ми сада Анино писмо.{S} А ако си много узнемирен, додај ми наоч |
| осмо, није то био први јуриш Недићев на Анино затворено срце.{S} Али, при сваком таквом јуришу |
| </p> <p>Монах Иринеј је положио руку на Анино теме.{S} Кроз густу, дебелу своју косу, Ана је ос |
| инеј што пре врати.</p> <p>Прво осећање Анино, пошто се сабрала, било је страх.{S} Како је могл |
| 199" /> свију људи, па и њеног.{S} Срце Анино се испунило немоћним, горким сажаљењем.{S} Сажаље |
| , радости и доброте, под којима се срце Анино дробило у сто срдаца. </p> <pb n="55" /> <p>— Јес |
| а у светлој души Аниној.{S} Небо и срце Анино гледали су једно у друго.{S} Нешто рајско је сишл |
| S} А рука ђаконова је осећала како срце Анино, као срце у малог детета, под самим теменом бије, |
| Хоћеш ли се љутити ако те замолим да ми Анино писмо још једаред прочиташ?</p> <p>Ђакона је, нап |
| је.{S} И дошло му је да гласно изговори Анино име, како би се уверио да срећу своју не сања. </ |
| нију, у којој су, на велико задовољство Анино, суделовали и дечји квартети, октети и хорови.{S} |
| ти.</p> <p>На ту ларму је дотрчало мало Анино кученце , бело као снег, са риђастим дрским носем |
| у.{S} Од слућене његове врелине је цело Анино пролеће одједаред сазрело у лето, а лето, предосе |
| н један тон кроз тишину, као да уз само Анино уво трепти велика нека жица.{S} Затим је дошао др |
| , а ниједаред није опсовао.{S} Несташно Анино <pb n="129" /> кученце, како му је Ана запретила |
| ти залога за бесмртност лепоте. </p> <p>Анино срце је куцало спокојно.{S} Жеље њене су мале и и |
| шој.{S} Ана, реците ми штогод...</p> <p>Анино срце се грчило.{S} Час од неког скоро материнског |
| једино ритам и тон вечито вечни.</p> <p>Анино тело се исцрпљивало у неким необичним уздасима, х |
| а.{S} То значи да је унутри зло.</p> <p>Анино срце поче преплашено да трепти, и она, не знајући |
| онај јучерашњи олуј.{S} Од првог крока Аниног у цркву бацио јој се око врата, стегао ју је, гу |
| ена у том храму, стала је пред очи духа Аниног, моћна, силна, силнија од свега. </p> <pb n="239 |
| и ућутала.{S} Нешто је попало по сјају Аниног писма.{S} Мала, интимна срећица двају монаха на |
| дичина Црква се огледала у светлој души Аниној.{S} Небо и срце Анино гледали су једно у друго.{ |
| рили су невољност и притиснутост у души Аниној.{S} А дивни мотив, који прати исповест о вери у |
| p>Исти тај глас! — понављало је нешто у Аниној свести, и она је одједаред осетила да ју је нешт |
| и није никакву даљу важност приписивала Анином изгледу.{S} Шта више, одмах га је и схватила.{S} |
| кроз танку пукотину дрвених жалузија на Анином прозору , и Ана, одавно већ будна, спазила је на |
| акође, да оно, што је у оданом и топлом Анином погледу , да то кап по кап пада опет натраг у ње |
| по смрзнутом Недићевом гробу и по црном Анином велу.</p> <p>Како је сад опет лепо на гробљу, ка |
| а такве, која је и волела и удала се по Анином мотиву.{S} Сада опет Ана ништа није одговарала н |
| гње, да савије врат, и да буде заклан у Анином крилу. </p> <pb n="115" /> </div> <div type="cha |
| кав како га је душа хтела, боре на челу Анином нестану, уснице се раздвоје, и искочи страстан н |
| га.{S} Шест руку се испружило да дочека Анину немоћ и самоћу.{S} Али Ана је вратила испружену р |
| Али она су била незнатна, и нису губила Анину душу.{S} Трајала су тамо до великих гвоздених вра |
| и етичке мотиве оцењује .{S} И зато на Анину примедбу ништа није одговорио.{S} Мало је канда с |
| ћа коју он не може издржати.{S} Узео је Анину руку, стегао је, и побегао.</p> <p>А успут је мол |
| еђутим још и друго хтела, и мучила даље Анину душу.{S} Ана је покушала да се сети мајке, Христа |
| тек, кад је на његову <pb n="123" /> и Анину душу дошао ред да оставе стан божји и негде у вас |
| директора Васића.</p> <p>Као да је чуо Анину жељу, закуцао је на прозор доктор Пашковић.</p> < |
| и широка златна браслета, која је нежну Анину мишицу обухватала као оков.{S} Ђакон је очарано г |
| а лета.{S} Нека чежња је падала на душу Анину с времена на време.{S} И то на чудан начин.{S} До |
| Бога?{S} Теби није добро.{S} Шта ти је, Анице?</p> <p>— Боли ме јако глава, и ... немирно сам с |
| е.</p> <p>— Би ли могла на часак изаћи, Анице?{S} Учини, дете моје, дођи.{S} Ја сам те већ изви |
| нита, и подупрла леђима врата.</p> <p>— Анице, моје дете, шта радиш?</p> <p>Ана је на дохват ок |
| се повући, да ће избегавати састанке са Аном, док се обоје не врате у стари свој мир.{S} И чини |
| .{S} Монах Иринеј, потресен, сагнут над Аном, осећао је нову, друкчију, силнију љубав према тој |
| инеј није могао даље.{S} Дрхтао је пред Аном као дете.{S} А Ана, због хладноће, због самоће, зб |
| p> <p>Ђакону се привидело да клечи пред Аном и да љуби руку њену, у сребро и драго камење окова |
| вест већ и због тога што је открио пред Аном своју љубав.</p> <p>Решио је дакле да ће се повући |
| дао свежији и веселији него синоћ.{S} С Аном се много разговарао.{S} Из писама свога бившег ђак |
| {S} Њему се чинило да цело небо плаче с Аном, и да је то срећа коју он не може издржати.{S} Узе |
| а ће доћи.{S} Наравно, прво се мора и с Аном разговарати.{S} Написавши јој онда оно писмо, он ј |
| .{S} Можда ће тада моћи и разговарати с Аном.{S} Та је жеља, ваљда с тога што га је нагло обузи |
| лио је да му прича о своме познанству с Аном.{S} Али тамо је доспео у незгодно друштво.{S} Госп |
| родно, и једино могућно, да ће Ана бити Антигона његове судбине.{S} Пратиће га на сваком кораку |
| та !{S} Где су Христове милости?{S} Где Антигонине?{S} Где Офелијине, несрећне девојке, која се |
| а њеног на љубав њену. </p> <p>У цркви, Ану је дочекало нешто ненадано.{S} Црква је додуше изгл |
| ем</hi>, које је само он умео отпевати, Ану је дохватила жеља да потрчи пред степен олтара , да |
| е размахнуо још силније и пакосније.{S} Ану су шибали страст, слатка успомена , озлојеђеност, р |
| само уздах, па да рај буде савршен.{S} Ану је гушио тај уздах.{S} У том тренутку је изишао из |
| S} И мирише при том, али тако тужно.{S} Ану обли наједанпут нешто врело.{S} Осетила је како неи |
| } Шта ће бити?{S} Зашто доктора нема? — Ану је крхао страх, и мучиле су је разне глупе комбинац |
| е тим потпуно задовољан, и трудио се да Ану ослободи неприлике.</p> <p>— Не тражим одлучан одго |
| та, гледајући испод ока како је природа Ану после болести чисто наново створила, <pb n="75" /> |
| ги људи су то можда звали обичним, а за Ану је то било, као увек, пуно разних откривења из најл |
| естезана, нељубљена, та је рука била за Ану исто што и слика живота њеног.{S} Значила је предод |
| два ненађена драга камена која само за Ану светле, умиљавале би се погледом псета једног које |
| се светиња дешава у олтару. </p> <p>За Ану је то увек био час необичног осећања , моменат прав |
| ш и да те покријем — скидала је Недићка Ану, и љубила је по хладним образима.</p> <p>Ана је бри |
| јутро, и Богородичина Црква је дочекала Ану необично строго.{S} Свеће се димиле и трошиле у теш |
| ише него икоја друга, до ужаса доводила Ану. — Да ли је могућно да човек, после пет или десет м |
| која су, као две снажне руке, обгрлила Ану да је угуше.{S} Ана се дигла од клавира.{S} Чисто ј |
| еговом наручју и његовој утеси је вукла Ану цела свест и цела несвест њена ... </p> <pb n="151" |
| ала, да су му очи биле пуне суза.{S} На Ану је сасвим заборавио ...</p> <p>Као младић од деветн |
| рао хармонију са хорским појањем.{S} На Ану су почеле наваљивати живе, богате мисли о уметничко |
| и оставити.</p> <p>После тога виђења на Ану је почешће наилазио неки немир.{S} Пред вече, кад с |
| да да се смути.</p> <p>Наилазила је на Ану врста екстатичних музичких момената.{S} Интерпретац |
| Иринеја у Богородичину Цркву имао је на Ану Недићеву силан утицај.{S} Страстна њена наклоност к |
| књигу.{S} Престао је сасвим мислити на Ану у моменту када је тако хтео.{S} Имао је само стално |
| оби за примање, ђакон је прво наишао на Ану, и сада, први пут, они су се руковали слободно и пр |
| } Бог је умножио љубав у њему.{S} Откад Ану воли, он је изгубио последњу мрвицу себичности, гње |
| онах Иринеј је прилазио, и стао је пред Ану.</p> <p>Глас његов, онај велики, силни, Богу окрену |
| лепог свог доживљаја онога дана када је Ану први пут ословио.{S} Често се тога сећао, и живео с |
| рекид са писмом.</p> <p>После певања је Ану дочекало друго изненађење .{S} Распитивање о духовн |
| г превлађујућег осећања.{S} Све више је Ану савлађивало убеђење да цео њен живот треба да буде |
| и још више од свега тога! — преливао је Ану талас љубавног сећања и разоружавао њене мисли. — И |
| ога што ћу ја да га заузмем — копкао је Ану неки несташлук да наједи Мајинског.{S} Али се необи |
| ао чистотом праве исповести, и дирао је Ану у срце. — Често се питам: шта је то самном?{S} Бог |
| је остао.{S} И <pb n="119" /> молио је Ану за извињење, и за доброту да још једаред пређе с њи |
| ђакон с љубављу у очима, и дохватио је Ану за руку, јер је видео да хоће да пође, а знао да их |
| ош је нешто било с поља на цркви што је Ану увек вукло к себи.{S} Над ниским старинским гвозден |
| </p> <p>Десило се међутим нешто што је Ану пренеразило .{S} Збунило је као ударац по темену.{S |
| /p> <p> Страстне, пусте жеље су обузеле Ану.{S} Да на његовом рамену лежи, да очи и уста његова |
| ште, имајући, крај себе, с десне стране Ану, а с леве монаха Иринеја.{S} Попречном стазом су ше |
| овало, а деца су до усхићења доводила и Ану и све старе њене певаче.{S} Певали су као што цвеће |
| ићка су прешли у другу собу, и оставили Ану с монахом Иринејем да се договоре о ствари коју ће |
| — мислио је у себи Недић, посматрајући Ану.</p> <p>Међутим, ето у Аниним очима не стоји тај не |
| ког часа умрети, онда ми се чини да сам Ану, тиме што сам је једну родила, закалуђерила .{S} А |
| — Ана, Ана моја дивна! — грлио је ђакон Ану и вукао је к себи. — Зашто несрећа и жртва и плач ? |
| ва и дочекао.{S} Благодарно је погледао Ану, и пошао онамо куда је она пошла.</p> <p>— Може бит |
| ковић.{S} Очигледно је било да је чекао Ану.</p> <p>— Имао сам три сата одмора, па сам дошао и |
| обичног доколичног разговора, подсећао Ану, како се зна да та млада жена никако није волела св |
| ић.{S} Бацио је поглед у собу.{S} Видео Ану, у познатом, мало напред нагнутом ставу, као да цел |
| и без гласа. </p> <p>И онда је оставио Ану, и сишао низ степенице натраг у порту.</p> <p>А Ана |
| х раздрагали .{S} Монах Иринеј је молио Ану да још нешто друго свира. </p> <p>— Друго други пут |
| Ђакон се радовао као дете.{S} И замолио Ану да га извини само за један тренутак, колико да каже |
| е се временом ипак потврдило , и почело Ану помало да узнемирује. <pb n="64" /> Престала је да |
| ипута има да пева сама, држи непрестано Ану за сукњу.{S} Сопран солисткиња, јунак из толиких гл |
| но, препуно љубави и суза, гледало је у Ану као и око оца њеног.</p> <p>Ана се умирена дигла са |
| ања. </p> <p>Очи се, наравно, упирале у Ану и ђакона.{S} Као у два питомца, или детета, које Бо |
| певача.{S} А ђаконове очи се упирале у Ану, јер је он од ње све очекивао.</p> <p>Ана је, одист |
| без мене. — Ђакон је застао и гледао у Ану с жудном неком радозналошћу. — Је ли то дуго ? — чу |
| о обично, отимао је снагом својих очију Ану и од владике и од целог света.{S} Привлачио ју је, |
| к.{S} У таком случају би сачекао напољу Ану и Иринеја, ишао с њима, разговарајући, до првог или |
| pb n="234" /> скоро је шчупао припијену Ану са свога тела, и подигавши обе руке к небу шаптао ј |
| p>Утисци од Пашковићевих речи држали су Ану као кљеште.{S} Нити се усуђивала да га <pb n="194" |
| речи, један блиски поглед, испунили су Ану блаженством највеће милоште.{S} А од милоште ју је |
| о, чим се тако често враћа на госпођицу Ану.</p> <p>Сладак смеј.</p> <p>— Шалу на страну.{S} Ја |
| положене руке уверава о нечем госпођицу Ану Недићеву.</p> <p>— Ах, госпођице Ана, опраштате ли |
| е још волите, бедну, јадну, грешну вашу Ану да ли још волите тако као пре, рад њен, крвав одсад |
| о је без одјека и потреса душа. </p> <p>Ану је обузело очајање.{S} Где је ђакон и шта је са њим |
| сјао спектар, као најлепша дуга.</p> <p>Ану је ова мила, весела игра раздрагала, и на шаљиве ми |
| олазити без њега, тужни, празни.</p> <p>Ану је одједаред дохватила страстна жеља да од ђакона т |
| ве царство своје у грудима носи.</p> <p>Ану су раздирала два разна осећања.{S} Једноставна и ду |
| ето умрло зато што је он далеко.</p> <p>Ану је дохватила и ломила силна чежња.{S} Осећала је уз |
| а и дубока детиња жалост, што немоћан и апатичан лежи онај који је њен живот више волео од свог |
| певање.{S} Тога дечка је Ана изабрала и апостол да чита, и учила га да то нотално чини, како би |
| "111" /> за певницом неко певуши, читач апостола се тихо преслишава, свештеник који свршава про |
| првом суседу до себе, који, уосталом , апсолутно није разумео шта Пашковић хоће да каже.</p> < |
| .</p> <p>— Вас, госпођице, црква толико апсорбује , да су вас људи изгубили.{S} То тек не <pb n |
| о озбиљан.{S} А о Ани је мислио на тако апстрактан начин, да му лик њен ни један једини пут ниј |
| Његова аскетска љубав за идеју лепоте, апстрактна и горда, испољила је одједаред нешто ново: н |
| ајвеће жалости.{S} Ништа величанствено, апстрактно, уметно.{S} Напротив.{S} У стражњој авлији, |
| авеса такође.{S} Са каприциозним својим арабескама изгледала му је нарочито неприступачна , лук |
| едстоји.{S} Да се после отпеваних двеју арија стане, изгледало је немогућно.</p> <p>Настао је н |
| да ли бисте били добри да ми одсвирате арије, да чујем јесу ли ми ка гласу.</p> <p>— Оне су са |
| разнети.</p> <p>Ана је после свирала и арије.{S} И позвала ђакона да покуша, уз пратњу, и са н |
| S} Запевала је онда срдачна, мала једна аријица, кратка, колико док окупано детенце у материном |
| челе су онда вариације.{S} Прва.{S} Око аријице, коју успаваља скоро кроз дремеж певуши , звецк |
| а занете мајке — гуше и притискују малу аријицу која се сама од себе негде у куту срца пева.{S} |
| и се насмејаше једно на друго. — На пр. арију из свршетка трећег дана, о клијању траве и зелени |
| на, о клијању траве и зеленила, и затим арију о стварању тица, о краљевском лету орла, а гукању |
| } Плашим се да дух женин не иде више од артизма.{S} Да је најтоплија жена само артист један, ко |
| артизма.{S} Да је најтоплија жена само артист један, који непрестано вибрира јер хоће непреста |
| иклог крила, расклопе северне двери.{S} Арханђел, Светао, чист, и златно сјајан.{S} Лети кроз х |
| , а већ претенциозни људи тражили су од Арханђела Гаврила да пева и Бетовена, и Палестрину и Мо |
| ко једноставно срдачна.{S} Ви да певате арханђела Гаврила. — Они се насмејаше једно на друго. — |
| ако је Ана поруменила.</p> <p>— Здраво, арханђеле! — пружао је руку доктор Пашковић, који је ст |
| ђакон погреши, Ана се смеје, и каже да арханђели, додуше, имају крила, али <pb n="113" /> нема |
| Хаоса више нема.{S} Полијелеј букне.{S} Арханђелски глас затруби, и светлост, светлост новог и |
| стојећи пред Трпезом прав и светао као арханђелско копље, са дискосом и Христовим телом пред ч |
| <p>Па ипак, баш пошто је отпевао свежу арханђелску радост због створења света, он је осетио гр |
| е одсеке службе с децом поје, а поздрав архиепископу, <hi>исполаети деспота</hi>, сваки пут наи |
| ремоније и у њиховом скромном храму.{S} Архијереј са митром и штаком, његово облачење, асистенц |
| инеј му прилази, и скора у наручју носи архијереја с круном на глави .{S} Суза, можда последња |
| ?{S} Ја бих желела да цела вечност буде архијерејска служба на Велику Госпојину у Богородичиној |
| један суров и страшан моменат.{S} Помпа архијерејског присуства и појања, важност и упечатљивос |
| , душом и телом потонула у посао.{S} За архијерејску службу, као такову, требало је научити дос |
| ни камења.{S} И каква се чудна, борбена архитектура види тамо где се камен, вечити камен, саста |
| еј са митром и штаком, његово облачење, асистенција два ђакона, много свештеника, два хора, сол |
| а је потребно да човек, у нечем, остане аскет целог свог века.{S} Под заветом разумем неразреши |
| век, у нечему, целог свога века монах и аскет.{S} Човек може имати и чедну љубав према жени.{S} |
| ђакон је имао тешких часова.{S} Његова аскетска љубав за идеју лепоте, апстрактна и горда, исп |
| светлости и мрака.{S} А то је одрицање аскетско, то јест болно, у животу човека.{S} Узми рецим |
| м завету нема ни трунке немилости, чије аскетство осуђује себичну љубав не с тога да себе мучи, |
| и, који бар једним високим и уметничким аскетством умеју осветити свој живот, и тим животом зап |
| ецати, а маторо псето удари у грчевито, астматично скикање, као да ће сад душу исплакати.</p> < |
| овић са гргуравом сребрном фризуром око астраханске капе, а монах Иринеј сав црн, са златом и с |
| врати.{S} У оделу тешких црних бора, са ауреолом око главе која тек просијава.{S} Рукама, нежни |
| ута уста, нека особита чедност у гласу, ауторитет у ходу и у покретима упадали су у очи и изнен |
| , сола, Еванђеље, завршни онај концерт, ах, Ана је имала тако топлих и живих престава, као да ј |
| оживим пролом светлости из хаоса, и ... ах, ни ви, нити ико на свету не може знати шта је за ме |
| а опасти.{S} Иначе, треба му јавити ... ах, он је здрав, али Бошко ... можда и браћа Бошкова .. |
| оручује, а то је срећа над срећама .{S} Ах, како се на разне начине може једно исто рећи.{S} Ко |
| врши оно што је последњи покушај ...{S} Ах, како су ужасно изгледале оне црвене капље на грлу д |
| Али, да ли све то што сам казао ...{S} Ах! ...{S} Иринеје, тако ти једнога Бога, признај ми, д |
| дан после две недеље ћу се вратити.{S} Ах, не.{S} То је Усековање.{S} А тога дана хоћу већ овд |
| Пашковић је већ готов.{S} А Иринеј ?{S} Ах, он се опире, он чак заповеда, он шта више влада!</p |
| Или то не боли, а друго нешто боли?{S} Ах, Ана, моја Ана, моје велико благо!{S} Куда се ви, не |
| ође, и реците му уопште да се чува, и — ах, тако ми је страшно, зашто смо и почињали тај разгов |
| ми је старца много жао, па сам мислио — ах, кад бисте само знали како је о вама говорио !{S} Он |
| .{S} Има нешто, нешто што .. .</p> <p>— Ах, дакле и ви то осећате.{S} Да, да, досада сам био уч |
| нечем госпођицу Ану Недићеву.</p> <p>— Ах, госпођице Ана, опраштате ли ви све то старом вашем |
| не изгубимо и сасвим не умремо. </p> <p>Ах, како је необичан био тај нови ђакон Богородичине Цр |
| као са каквим добрим пријатељем.</p> <p>Ах, која лепота и која озбиљност је лежала у том првом |
| а, жалосна мајка.</p> <p>Иринеј?</p> <p>Ах, Иринеј!{S} Тај високи, моћни, поносити Иринеј, тај |
| им.{S} Бојим се канда још и оних старих баба са босиљком у руци.{S} Шта ће у жене та чудесна би |
| и молитвом, са људима у свечаном оделу, бабама у тешкој црној свили, и девојкама у цвећу.{S} Са |
| ни соколе !{S} Док сам гледао циркус са багрема, лепши ми је био него после из ложе.{S} Дивоте |
| ија чежње њене претвори у једину велику базилику, са једином службом и молитвом, цео простор из |
| > <p>Ана је на дохват окретала кључ, да бајаги одбрави врата, и пусти мајку унутра.</p> <p>— Ја |
| лекару једно препредено , а о болеснику бајаги сажаљиво питање, а иде се на то да радозналост ш |
| . </p> <p>Монаху Иринеју се фантастична бајка толико допадала, да су му очи биле пуне суза.{S} |
| у себе, да сам, од нас двоје, ја већи и баналнији кривац...{S} Али затим сам се насмејао.{S} Ве |
| је и топлије питање, него понављају ону баналну фразу о тежини случаја.</p> <p>Сиромах ђакон је |
| му се у очи, да се, како је објаснила, бар овде поклони светом младићу, пошто у цркву из принц |
| није разговор који теби треба.{S} Тебе, бар у овом тренутку, не занима ствар уопште, него само |
| спавао.{S} И да према томе, хвала Богу, бар тога дана није видео да свет натрашке иде.{S} Уопшт |
| и.{S} Да се склоне строге божје очи, да бар часом доживи слатку земаљску срећу. </p> <p>Ухватил |
| ло је дуга, а он никада не стигне да је бар најмање види.{S} Мора бити да сврће за угао у споре |
| у.{S} Добијало је вид чежње .{S} Кад би бар мисао једна могла бити гласник у његову душу!{S} Ка |
| тава, ни целивачи икона, него они, који бар једним високим и уметничким аскетством умеју освети |
| иначе познати били као људи велике, или бар свеже глади, нису те вечери слатко вечерали .{S} Ад |
| чути Анин глас, хоће ли до њега допрети бар једна од њених речи.{S} Осетио је жељу да с њом дуг |
| па чак и на улици.{S} Да колико толико бар појање чују, кад већ неће моћи ништа видети. </p> < |
| у доктора Стојковића и његов чудотворни баритон .{S} Ту се застајало.{S} Свака друга комбинациј |
| бузимао сву свест.{S} Један једини мали барјачић се још лепршао .{S} Снажна мисао да у несвест |
| , таласао се меки, врући мрак ђаконовог баса, и чула се фина каденца Аниних чаробних прстију.{S |
| чуло се кликтање шумских тичица, док су басови рикали као неке доброћудне звери.</p> <p>А посре |
| нолики мир његовог живота могао пронети бат срца или шапат усана!</p> <p>А како би он дочекао т |
| А он, јадник, дотрчи, и извуче мој део батина.</p> <p>Владици је добро дошла ова шала.{S} Смеј |
| ти, највише моћи душине, толика множина баца у јад и чемер живота наших?{S} А шта се друго и ра |
| се друго и ради са милошћу, него да се баца у поноре туге и у потоке суза!{S} Шта је друго саж |
| ачка <pb n="233" /> љубав, она, која се баца и хита у љубљеног човека као што се прокључали гор |
| века као што се прокључали горски извор баца и хита у свој поток. </p> <p>Ана и монах Иринеј се |
| Глава, тешка као од камена, једнако се бацала с лева на десно, и заривала у јастук као да се к |
| — Недићка се сагла, чаракала по пећи и бацала дрва. — Нема доста жари.{S} Пређи у трпезарију, |
| /> владичину одећу и штаку, девојке су бацале цвеће, епископ је грлио ђакона Иринеја , Ана је |
| вирен у злато резотина и кадифу завесе, бацао је у душе прегршти усхићења што има Бога и Цркве, |
| с подигнутим ораром и очима, као да је бацао на душе сенку великог и страшног крста који је но |
| сти.{S} Ђакон је у призив те једне речи бацао цео свој силни глас, са последњим трепетом и одје |
| имају оружје да сваког човека на колена баце, који имају моћ да и из најтврђе охолости сузу исц |
| да му тако, неочекивано, као прегршћу, баци сав чар њихове љубави одједаред у душу.{S} И успел |
| ео свога душевног живота не страћи и не баци. </p> <pb n="150" /> <p>Али где је та граница?{S} |
| да га у висину хитне или да га на ђубре баци, да га милује или да га сече и пече.</p> <p>Пашков |
| је нестао из њене свести, душа њена је бацила играчку, и озбиљна, али екстатична и врућа нека |
| блистала, занела од среће, раслабила, и бацила, с љубављу својом, и сву снагу своју Иринеју пре |
| ица, то је цијук зеленог дрвета које су бацили да изгори.{S} Изгорело је, и остало је — шта мис |
| рио врата од музичке собе.{S} Недић.{S} Бацио је поглед у собу.{S} Видео Ану, у познатом, мало |
| } Бедан и немоћан, спустио је главу.{S} Бацио господство и јунаштво.{S} А страст, осетивши коле |
| олуј.{S} Од првог крока Аниног у цркву бацио јој се око врата, стегао ју је, гушио ју је, крич |
| дар.{S} А благе, сажаљиве милости треба бацити читаво брдо пред ноге катастрофи, да жртви својо |
| и!{S} Ко би могао на љубав Ане Недићеве бацити анатему!{S} Ко би, после Ане Недићеве, још смео |
| е која је кобна, која за час један може бацити у човека клицу смрти.{S} Одлучила је да неће мис |
| ећу, је ли вам тешко било у темеље њене бацити пољубац страсти?</p> <p>После подне ћу доћи да м |
| апред, до амвона, пред којим је стајала бачва воде, чекајући велико и чудно дело божје.</p> <p> |
| глас, проходати по храму, и претворити бачву воде у језерце божјег благослова и божје милости. |
| јећи на Великим Дверима, префини фреско бачен на тавнину олтара и уоквирен у злато резотина и к |
| Једни су сматрали да <pb n="4" /> Ана, баш као и све друге девојке, кокетује мало са својом си |
| јаки мраз искачу. </p> <p>Једнога дана, баш кад је имала вежбање с децом, дошао је црквењак и д |
| ијег Бетовеновог дела.{S} Као да и она, баш у том тренутку, или чезне, или стварно осећа ту мал |
| стали у тој пози.</p> <p>Али одједаред, баш у суботу ујутро, освану на зидовима важна и кобна с |
| а би обилазити.{S} При савијутку стазе, баш при округлини олтара, дочекао ју је талас и шум вет |
| од Светога Духа ...{S} А жао ми га је, баш ме душа боли за њим...{S} Уосталом, можда цела ства |
| то, госпођице Ана ?{S} Верујете ли ви, баш ви, да у доктору Пашковићу има башта, да у башти им |
| раго камење оковану ...</p> <p>Па ипак, баш пошто је отпевао свежу арханђелску радост због ство |
| је опор, суров и осветљив.{S} Иначе он, баш као неки песник, са естетичког гледишта раствара по |
| аш да значи нешто врло озбиљно и важно, баш кад би значио и обећање, и обавезу и заклетву , и з |
| узичког дејства.{S} Зар не ?{S} Али то, баш то, одиста, не знам како да ти јасно прикажем . — А |
| врхова прстију. </p> <p>Други пут опет, баш уочи Духова, она је намерно пошла раније од куће, д |
| тако трагична као што се мени чини.{S} Баш напротив, могла је госпођици Недићевој доћи идеја — |
| } Ја сам осетио да вам је много жао.{S} Баш на данашњи дан.{S} И онда, решио сам да ћу ја посет |
| д јој се учинило да то и није тешко.{S} Баш је сасвим лако.{S} И причала је, смешећи се подругљ |
| ј који њу тако силно воли.{S} Силно.{S} Баш та љубав ми даје толико монашке снаге, да бих свако |
| ећао да безгранично воли ту девојку.{S} Баш сада, када је, као и онда, прошла поред њега, и оти |
| <p>— Штета само што су у торби ноте, а баш у нотама наш драги доктор Пашко није Бог зна како п |
| осети у себи нову, још неупотребљену, а баш највећу своју снагу, која ће одједаред изменити жив |
| види да је срећна и задовољна, и да га баш од срца воли.</p> <p>— Та би ствар мене могла интер |
| цео свет волим, и кад сам се због тога баш и покалуђерио!{S} Није истина да калуђер не сме љуб |
| девојка долази као анђео мира.{S} Можда баш као страшно и тешко искушење ...{S} Боже, шта сам з |
| и сјају, не могу замислити да ће можда баш на њиховим светлим крилима једног дана умирати сунц |
| > <pb n="34" /> <p>оклоп ?{S} Или можда баш зато, што треба да да је гробница, има иза ње сила |
| гу душу тражи ?{S} Да ли је она девојка баш желела да га види онда кад га је погледала?{S} Можд |
| ли <pb n="80" /> ограда иза које се Ана баш од њега скрила.{S} Чипкана завеса такође.{S} Са кап |
| , она је јасно осећала да је љубав њена баш тих дана престала бити цела и неслућена тајна.{S} И |
| а живети као и сви други ?{S} Можда Бог баш тако хоће?{S} Можда је калуђерство заблуда , а помо |
| /p> <p>Поред свих тих озбиљних, понекад баш строго побожних мисли, Ана Недићева ипак није прене |
| стати крај прозора.</p> <p>Можда се сад баш гуши у страшним мукама , можда умире, можда је већ |
| Свештенство се поносило што глава цркве баш с њима чини тај изузетак.</p> <p>— Каква глава цркв |
| службе, Ани је дошло као да види да је баш он онај који је цркви и Богу најближи и најмилији.{ |
| е наш.{S} А с друге стране опет, Ана је баш тих дана, више но икад, осећала да стаје на своје н |
| вари, имали су право обојица.{S} Ана је баш тих дана довршила, и спремала се да до Богојављења |
| души.</p> <p>Међутим, тај бели голуб је баш у то време осећао као да му у крилима нема доста ле |
| .{S} Међутим, свега два дана касније је баш он сам одбио дечку обе испружене руке.{S} Наравно д |
| ављених шака и напетог гркљана, који је баш Ани волео да говори, како је због дуге праксе тако |
| шао с оним што Ана у њему воли.{S} Није баш био задовољан.</p> <p>Још нисам господар острва на |
| а кћер своју подсетити како удадба није баш само ћеф или воља, него је помало и дужност девојке |
| огу постојати, вратио се натраг .{S} Не баш сасвим равнодушно, али желећи ближњем своме ипак не |
| у свога стања прилично на чисто, Ана се баш и забринула .{S} Да, као шум мора око неке морске б |
| долазиш у фазу проблема ...{S} Али неће баш ни мени бити лако.{S} Сигурно ће ми пасти у задатак |
| твари. — А како је прекрасан тај прелаз баш код ове жене, где значи борбу двеју лепота, лепоте |
| о времеда да се монах Иринеј сети да би баш околишно питање кренуло докторову наклоност ка анал |
| ви добро?{S} Госпођица Ана?{S} Могли би баш изоставити цркву док криза не прође.{S} Шта?{S} Нем |
| аконовој души, али да се та рана светли баш као и ђаконов стихар. </p> <p>Сутра дан је дошло пи |
| сви вам се диве.{S} Ређају вам се дани баш као духовска литија, кад се по цвећу и по зрелом жи |
| г естетичарског и уметничког, може бити баш музичког, иако се не разуме у нотама. </p> <p>— Не |
| а, то је од свега најтеже.{S} Не мислим баш на ону самоћу, кад човек сам живи, него кад нигде н |
| </p> <p>Па и кад би тај додир руку имао баш да значи нешто врло озбиљно и важно, баш кад би зна |
| <p>— Наравно.{S} И не само врата, него баш кључаоница.{S} Јер се кроз кључаоницу највише види. |
| лепши.{S} И то не живот уопште.{S} Него баш његов живот.{S} Живот дечка и младића који оца није |
| љивости и сувоће.</p> <p>Али ако Бог то баш и хоће да срце монахово буде суви песак ...{S} Смрв |
| {S} И тако ми је драго што му се све то баш овде пружа, у цркви у којој ја служим.{S} У цркви у |
| ећна.</p> <p>— Има нешто у томе.{S} Ето баш нико мање него госпођица Недићева.{S} Млада, здрава |
| <p>Осетила је да јој необично годи што баш у том тренутку управља своје очи на створење умотан |
| усти да реч каже ствар, или да се ствар баш и збуде, а после мора наћи снагу за досљедност , од |
| ива и обраде, али скривени, прави извор баш таквог уметничког израза, он, доктор Пашковић, вечи |
| вечанијих тренутака.{S} Ушла је у цркву баш пред читање Еванђеља, а приспела на своје место да |
| адамном, победу жене над женама, победу баш те победоносне жене над најлепшим божјим створењем |
| {S} Штогод ко рекне или предложи, то су баш и оно друго двоје хтели, а кад се нешто неизоставно |
| овољна с његовим распоредом , а њему су баш годила самачка вежбања.{S} Кад доврши певање, сасви |
| лу своју душу дроби пред њима!{S} Ја ћу баш кроз љубав према тој девојци доћи до савршеног мона |
| > <p>Доктор Пашковић, који је у тај мах баш довршивао једну своју вештину, да т. ј. на режањ хл |
| а и гола као испосничка пећина. </p> <p>Баш те недеље је освануло хладно, мрачно јутро, и Богор |
| ви, баш ви, да у доктору Пашковићу има башта, да у башти има славуј, и у славују има песма ?{S |
| освећеној божјој књизи.</p> <p>Живот је башта, витлејемски мирна, и пуна ружа.{S} А љубав је са |
| и што то цвеће једнако истреса семе, и башта сваким даном расте ...{S} А да ли се треба радова |
| ло одједаред да клија.{S} Осећао се као башта: зелен, цветан, свеж, жељан свега, и кише и сунца |
| сва увукла иза густог зеленила истурене баште.{S} Застао је мало крај гвоздене ограде.{S} Ружич |
| >У тај мах се зачула славујска трила из баште.{S} Пашковић је одгурнуо тањир и пречуо врло инте |
| ажна, под којом као да се топиле куће и баште.{S} Један по један део вароши је нестајао.{S} Нај |
| т пута прошетао главном уздужном стазом баште, имајући, крај себе, с десне стране Ану, а с леве |
| бницу, то су моје руке.{S} А јаки мирис баште, то је чежња мога оца да ја будем радосна и срећн |
| да у доктору Пашковићу има башта, да у башти има славуј, и у славују има песма ?{S} Верујете л |
| предлагао је Недић десерт и црну каву у башти.</p> <p>Била је топла, мрачна и мирна ноћ.{S} Ни |
| а.{S} Кроз капке очију је видела како у баштици цветају шарене георгине .{S} Одједаред, грозан |
| крипнула су врата.{S} Неко је излазио у баштицу.{S} Ана је зажмурила.{S} Кроз капке очију је ви |
| д ће Бог послати смрт — шаптао је стари баштован крај ногу свога господара.</p> <p>— Има ли Бог |
| шио да неће поред ње проћи.{S} Видео је башту и јуче и прекјуче, и већ толико пута.{S} А познат |
| ана устала, и да ће скоро и изаћи.{S} У башту већ излази.</p> <p>У петак после вечерња ђакон је |
| ожда је тај човек само сада ту, можда у башту ову, овако као сада, никада више неће доћи.{S} Су |
| у ходник и ослушнула.{S} Изашла је и у башту.{S} Вратила се опет у ходник, и стала крај прозор |
| е стране живота, гледали су замишљено у башту.{S} Ђакону се чинило да у сунцу види портре једне |
| е пре вечере, а после вечере да изађу у башту, да дивно летње вече не преседе у соби.</p> <p>Св |
| ито тле у мени претвара у нежну мирисну башту.{S} Верујете ли ви то, госпођице Ана ?{S} Верујет |
| но, и као мрачни средњевековни тавничар бдила над њим да се не макне од молитве и олтара, док н |
| око торњева су ужурбано летеле тице.{S} Бегале из сиве магле у жутило злог неког облака, и стрм |
| чи његове, светле и вреле, умрле су.{S} Бедан и немоћан, спустио је главу.{S} Бацио господство |
| ав према тој Ани Недићевој која је сада бедна жена.{S} Одједаред ју је дохватио, дигао у наручј |
| егова мајка.{S} А ми стојимо, немоћни и бедни, и плачемо.{S} И Бог стоји.{S} Чекамо сви троје д |
| ш није раздувао ...{S} Људи су сироти и бедни, живот је тако кратак, у старости и после смрти ј |
| .{S} Него су животи људски тако чемерно бедни, да се понеки пут <pb n="182" /> и њему ражали .. |
| а главом по тој руци, и почела ужасним, бедним плачем прво да зове оца свога, а после, после је |
| хтела поново читати.{S} Учинило јој се бедно, детињасто.{S} Осећала се као да је много старија |
| о ми кажите ...{S} Да ли ме још волите, бедну, јадну, грешну вашу Ану да ли још волите тако као |
| ова њега.</p> <p>Али Ана је, поплашена, бежала и од те слике, и од тих мисли, даље и даље, и са |
| , и она је, држећи се у ужасу за главу, бежала испред њих с места на место, питајући се откуда |
| плач и разлозима и ласкањем, али Ана је бежала испред њега, јецала и кидала се:</p> <p>— Лагала |
| згубио.</p> <p>Ана је вриснула и почела бежати.{S} А страшни лелек несрећног Ристовића пузио је |
| Била је узбуђена, колебала се, хтела је бежати кући с пређашњим блаженим својим миром, хтела се |
| убили једно другом руке, и кидали се да беже, и враћали се илузији да им неко зло прети, и да с |
| а, Ана! — почела је плакати јадна жена, бежећи испред Ане и затварајући за собом врата.</p> <p> |
| ешто више воли од мене, он ме отискује, бежи испред мене, савлађује и као суви штап крха живу љ |
| {S} Ана се ломила као под шибама.{S} Да бежи?{S} Јер можда долази неко страшно решење загонетци |
| ј! ...{S} Ана, идите одмах кући, идите, бежите одавде, клекните и благодарите Богу, спасли смо |
| алуђер, калуђер.{S} Далеко од кариере , без породице и без амбиције, калуђер нема ни страха, ни |
| и небо су треперили без једне борице , без једне завесице.{S} Сат на кули је избијао као да шк |
| најсрећнији човек даје у скрушености , без достојанства, с прашином раван, последњем црву једн |
| инали, који одмах пропадају, без трага, без очуваности у сећању ...{S} Како је музика несрећна |
| ави значи, за мене, појаву ниског реда, без финих мотива , и недостојну пажње.{S} Мој је идеал |
| ба.{S} Црква, напротив, била је мрачна, без иједног упаљеног кандила, и мирисала је на влагу.</ |
| ви.{S} Хипокризија, страшна, увек иста, без обзира на важност или трагичност тренутка.{S} Поста |
| нос, уска бледа уста, руке светитељске, без пегице бледе, прсти надземаљски, као да се у врхови |
| њом дуго и много разговара .{S} Да јој, без једне једине лажи, исприча цео свој живот.{S} Да јо |
| не може значити све.{S} То је материал, без целе снаге и душе, који је <pb n="62" /> несрећни м |
| ите му да нипошто не долази ...{S} Сам, без икога, да се разболи, сачувај Господе Боже, не, не, |
| не.</p> <p> Олуј је дошао сув и хладан, без капљице кише.{S} И није дуже трајао од пола сата.{S |
| и нови оригинали, који одмах пропадају, без трага, без очуваности у сећању ...{S} Како је музик |
| тих малих животињица, скромних, тихих, без жеља и без уздаха.</p> <p>Како би лепо било да сам |
| а.{S} То је одрицање светитељско, т. ј. без бола, у животу природе .{S} Узми на пр. сутон, или |
| повог грања, стојао је монах Иринеј.{S} Без горње мантије , као домаћин у својој кући.{S} Чупка |
| крију реп некој репатој мисли.</p> <p>— Без које десне руке?{S} Ове овде, или оне у цркви ?</p> |
| да се опоменем каква је била моја црква без вас.{S} А имала сам у њој срећних, узвишено срећних |
| у пребацили.{S} Бог и црква воле човека без предрасуда и без догми.{S} Бог и црква воле калуђер |
| <p>„Осам сата.{S} Час, када свака биљка без изузетка , са капљицом росе на глави, мирно спава.{ |
| дубоко сагнутог, гологлавог, са рукама без прстења, са крстом на грудима, са уснама на крсту.< |
| а је друго Бетовен него катедрала једна без зидова, са крстом од сунчаних зрака и завесом од та |
| плаче за драгим својим, и буде несрећна без њега.{S} Најзад је молила од Бога да све те, и траг |
| > је тога дана певала сопран солисткиња без пратње хора.{S} Финим, чистим, мало жалосним својим |
| азе унутра, и чупају полумртва влаканца без капи сока и хране.{S} Али тамо, у ћошку гле, још ст |
| здравље, и озбиљно је осећао да је све без изузетка, свака животињица и свака стварчица, судел |
| желити да твоја младост, Иринеје, прође без љубави!{S} Ко би могао на љубав Ане Недићеве бацити |
| куту, оплакујемо сваки онај дан који је без љубави и миловања прошао ... <pb n="170" /> Воли је |
| узвик о вери и страху божјем прошао је без одјека и потреса душа. </p> <p>Ану је обузело очаја |
| је сама по себи тајна.{S} Нешто што је без краја и почетка.{S} Сваки прст, сваки потез гудала, |
| ма.{S} И ниједна моја молитва Богу није без Вашег имена.{S} У толико ми је теже, што Вас видим |
| још смео тврдити да је љубав сваке жене без разлике ружа у којој се укотурана змија крије! ...< |
| /p> <p>Ана се није љутила на рецитаторе без гласа.{S} Постепено, она је то мучење чисто заволел |
| а, као велики бели лептир, удаљавала се без корака.{S} Душу њену је испунила једна она реч, а п |
| рква, а да се не воле људи.{S} Једно се без другога исто тако не да замислити, као што се ја не |
| потпуно искрено, јер би нерви његови, и без непосредног надражаја , почели да реагирају.{S} Чич |
| ог и црква воле човека без предрасуда и без догми.{S} Бог и црква воле калуђера који завет свој |
| животињица, скромних, тихих, без жеља и без уздаха.</p> <p>Како би лепо било да сам ја ето ова |
| Негде у мраку иза свести, непотребна и без циља.</p> <p>Једаред, за време вечерња, кад су обла |
| .{S} Далеко од кариере , без породице и без амбиције, калуђер нема ни страха, ни сметњи, ни неп |
| овић је говорио као да бунца.{S} Брзо и без прекида, као да мора некоме све то рећи, а као да у |
| ота ...{S} Како је све у животу ташто и без вредности ...{S} Зашто не живимо крај гробова, и с |
| /> је са усана.{S} Шапнуо ју је тихо и без гласа. </p> <p>И онда је оставио Ану, и сишао низ с |
| тешким часовима смо, драги Иринеје, сви без разлике само нејаки људи.{S} Шта да ти кажем ?{S} Д |
| на себе борбу живота, ону, у којој сви без разлике падамо, једни побеђени, други преуморни. </ |
| уџак.</p> <p>Ваздух и небо су треперили без једне борице , без једне завесице.{S} Сат на кули ј |
| >„А да ли се тело може коначно победити без катастрофе у којој пропада и дух ?{S} Љубављу не мо |
| и заљубљен човек може волети и служити без циља.{S} Калуђер, калуђер.{S} Далеко од кариере , б |
| где ја нисам, а дани моји ће пролазити без њега, тужни, празни.</p> <p>Ану је одједаред дохват |
| ислити, као што се ја не могу замислити без моје десне руке.</p> <p> Мајински жмирну.{S} Онако |
| раније ћу стићи.{S} Две службе ће проћи без мене. — Ђакон је застао и гледао у Ану с жудном нек |
| којне душе.{S} Прота-гост је био сасвим без гласа, срицао слогове и речи Еванђеља са дугим пауз |
| мо цвет и мирис, игра и нада, миран сан без снова, као у биљке.{S} Ни милостиве речи, ни заљубљ |
| орно одржавао.{S} А кад је најзад остао без ослонца, он је, губећи се у једном облику, појавио |
| о постимо.{S} Две недеље дана да будемо без вашега гласа.</p> <p>Ђакон се радовао као дете.{S} |
| ја да се помолим Богу — почео је доктор без икаквог уобичајеног поздрава. — Такође сам желео и |
| тива зграда.{S} Један уоквирени простор без огњишта и душе.{S} Стари владика то није могао да у |
| лтерација — постављао је ђакон диагнозу без много претходне анализе симптома.</p> <p>— А теби с |
| Када људи, тутори и црквењаци тумарају без реда, врата шкрипе, кандила на котуровима звркте, с |
| ла цео свој живот као дете, јер деца су без успомена.{S} Први мој доживљај је моја чаробна и св |
| прво преврат, ломњаву и ударце, који су без разлога или кривице падали, крњили и уништавали, а |
| него мој пријатељ ђакон Иринеј.</p> <p>Без сумње је да би свака мања варош долазак владике сма |
| p> <p>Ђакона је, напротив, свега облила безазлена радост и благодарност.{S} Опрезно је вадио из |
| кнута, <pb n="127" /> округла ока, тако безазлена, као да госа њихов не зна ни да чита ни да пи |
| једна, која из невоље неке упире своје безазлене очи у њега, и моли га да је чува и брани.{S} |
| дах је, у лепој вечерњој свежини, добио безазлени вид дубоког предисања на чистом пољском вазду |
| ни је савест мирна.{S} То писмо је тако безазлено и чисто, да је боље од молитве.{S} И ја бих г |
| ринеје, јер је љубав телесна пожуда.{S} Безбожна, демонска једна сила.{S} Сласт, коју човек исп |
| сита насвира, и да попије празан чај из безбојне стаклене шоље. </p> <pb n="159" /> <p>Доктор П |
| са зрачком бесмртног живота у уморним, безбојним својим очима. </p> <pb n="126" /> <p>— Стари, |
| атом, белим као мајско цвеће.{S} Весео, безбрижан, млад и свет, као онај Фра Анђеликов анђео шт |
| ад човек.{S} Млад, неискусан, детињаст, безбрижан, сам ...{S} Као травчица, која не може да се |
| ак: или је болест осредња, па је доктор безбрижан за дискусију, или је тешка, па из њега говори |
| лета и себе?{S} И где су друге легије и безброји милости , које су утонуле у бездана мора, не в |
| о име и његов предмет су за нас обичне, безвредне ствари.{S} Па какав је онда човек уопште, кад |
| мрвили зелене гранчице и цвеће, мирне, безгласне жртве сваког људског весеља.{S} Неки су завид |
| ота гране... </p> <p>Ђакон је осећао да безгранично воли ту девојку.{S} Баш сада, када је, као |
| ненадано.{S} Црква је додуше изгледала безгранично и хладно пространство, али далеко од тога д |
| љна промена.{S} Младић се испунио неком безграничном милошћу, и мало му је било волети неколико |
| ј задатак .{S} Зашто Ана и он нису први безгрешни људи ? ... </p> <p>И зашто се и он тако журио |
| х, као трава пред тим гњевним, гордим и безгрешним погледом Иринејевих очију.{S} Али, окренувши |
| Погледајте ми, молим вас, тим чистим и безгрешним својим очима право у душу, и реците ми да ли |
| оји сте чули?{S} Држите ли га за свеже, безгрешно новорођенче, или за вампира који је већ некол |
| и безброји милости , које су утонуле у бездана мора, не вратиле трага са црних беспућа, срећне |
| ене!</p> <p>А ја га волим, љубим, лудо, безмерно, и не дам му даље!{S} Не дам, не дам, зато не |
| у њену душу.</p> <p>— Волим вас силно и безмерно, а тако ми је тешко — шаптала је Ана. — Дајте |
| на десној мишици , и са оном чудесном, безмерном моћи у грудима — смерно корачање његово за вр |
| асна била сва слабост, сва незнатност и безначајност усамљене жене.{S} И имајући у очима страшн |
| нахово буде суви песак ...{S} Смрвљени, безоблични <pb n="149" /> камен, коме ни сунце ни киша |
| анђелчета, лежи по страни, лепа, бледа, безопасна.{S} Али ван цркве.{S} Тресе је тресе, као што |
| вала слагање и допадање, и, према томе, безповодност сваког даљег разлагања те ствари. </p> <p> |
| спасли смо љубав своју, Ана, душо моја, бела, чиста и вечна!</p> <p>Монах Иринеј је бризнуо у п |
| било је страховито.{S} Јака, племићска, бела једна душа колебала се да<pb n="47" /> све порекне |
| на челима њиховим је стојала светлост, бела као снег.</p> <p>И цео свет, и живот са свима мрља |
| оји је у густој трави изгледао као нека бела простирка.{S} А онда се, неодлучно, и као у неприл |
| се од жене живота свога, јер је та жена бела невеста душе моје, поноса мога, завета мога, рада |
| ла је и оборила главу тужно.{S} Била је бела као од камена.</p> <p>— Будите храбри, Ана! — гово |
| шла идеја да се црква настави пенаста и бела, и да изгледа као ред цвећа на старој рушевини кам |
| тре се одједаред стала дизати непорочно бела једна рука, са прстима на орару.{S} Рука је заклон |
| {S} Ја ћу век провести између два крила беле душе ваше.{S} Ја бих хтео умрети у коси вашој.{S} |
| ст и Анин пас тамо у трави, ружичасте и беле свилене чипке око Аниних несвесно склопљених руку. |
| олтарска дисциплина неприкосновености и беле чистоће. </p> <pb n="30" /> <p>Љубавни снови Анини |
| поштовањем поздрављали старца, не само беле косе и браде, него и седих обрва и трепавица, који |
| е који љуби своје господаре, који место беле погаче белу своју душу дроби пред њима!{S} Ја ћу б |
| ји ни историја ни људи не бележе.{S} Не бележе га, јер тај живот не значи догађаје.{S} Али зато |
| дрог живота који ни историја ни људи не бележе.{S} Не бележе га, јер тај живот не значи догађај |
| у, Ана је узела перо у руке и почела да бележи.{S} Своју песму.{S} Своју крвну жртву на олтар к |
| атраг у порту.</p> <p>А Ана, као велики бели лептир, удаљавала се без корака.{S} Душу њену је и |
| олуба у њеној души.</p> <p>Међутим, тај бели голуб је баш у то време осећао као да му у крилима |
| нестајао.{S} Најзад се видели само још бели торњеви Богородичине Цркве и црна јабланова алеја |
| ћеним, на ослушкивање савијеним вратом, белим као мајско цвеће.{S} Весео, безбрижан, млад и све |
| м рукама .{S} Као венац оних скрушених, белим веловима повезаних жена, којима на фра Анђеликово |
| т затрпала тмаста облачина.{S} Црна, са белим порубом, као строга одежда у време Великог Поста. |
| <p>А посреди свега тога, на узвишењу, у белим облацима од хармонија, чипака и перја, уздизала < |
| ој кући учинио јој се одједаред као ред белих фењера који иду, и за којима и она треба одмах да |
| к из толиких главних битака, беља је од белих ружа на својим грудма.{S} Хоровођа нетренимице че |
| у њену руку скрунила читава хрпа малих белих коцкица, толико да је једва могла све да их задрж |
| друго и нема у свету сем редова ситних белих зубића, песме, и божјег благослова.</p> <p>Нашла |
| ларму је дотрчало мало Анино кученце , бело као снег, са риђастим дрским носем, и, љубоморно ш |
| туле, као високи неки достојанственици, бело одевени, моћни и отровни.{S} После, скромни жути м |
| с ђаконових руку и видела чело његово, бело као љиљан, она се само благо смешила.</p> <p>— Ана |
| дете! ...{S} Ана, моја Ана, јагње моје бело! — заплакао је монах Иринеј у крилу владичином, ср |
| ти, и онда је одговорио да највише воли бело месо.{S} Напослетку, Мајински је млад човек, опраш |
| уши? —питала се Ана. — Није више сасвим бело, али зато што је прошарено цвећем, и што то цвеће |
| утали су даље.{S} Ђаконово чело је било бело као цвет, Анина коса је изгледала као да ће се сад |
| мало уморна, мало расејана .{S} Као оно бело небо, за које се не зна да ли је наоблачено или је |
| е узалудно.{S} У мојој души има већ оно бело поље, на коме је, после борбе, уметност развила за |
| p> <pb n="148" /> <p>Постоји ли још оно бело поље у мојој души? —питала се Ана. — Није више сас |
| кад је пошао у цркву.{S} Тога светлог, белог зимског дана, вео његов је изгледао као нека мног |
| , изгледало је, једва једаред оканули — белог голуба у њеној души.</p> <p>Међутим, тај бели гол |
| /p> <pb n="10" /> <p>Као лешиница неког белог анђелчета, лежи по страни, лепа, бледа, безопасна |
| блаке.{S} Али онда, поплашен од великог белог сунца, побегао је некуда у буџак.</p> <p>Ваздух и |
| з облака те знам само, чаробна жено, из белог облака, из кога никад не излазиш.{S} И љубим те н |
| о мирна лица, као да тамо горе већ види белога голуба.{S} Опажала се на њему радост што врши по |
| а веранду, била су широм отворена, а на белој <pb n="147" /> завеси, још заљуљаној од наглог не |
| ала крај високог фикуса, у једноставној белој хаљини, мирна као струк цвета кад нимало ветра не |
| а девојка, са раскошно густом косом и у белој хаљини од самих чипака, њему одједаред дође жао, |
| мео и леп један од оних црних нерава на белом мермеру .</p> <p>Монах Иринеј је прилазио, и стао |
| озбиљан, паметан дечко, који са својом белом огрлицом на црној сомоцкој блузи већ сада изгледа |
| видим је у вама као јарко црвену жижу у белом алабастерском кандилу.{S} Тај пламен у вама, то ј |
| } А да ли се треба радовати томе што се белоћа покрива? — Ко се још цвећа бојао!{S} Ко се још љ |
| своје господаре, који место беле погаче белу своју душу дроби пред њима!{S} Ја ћу баш кроз љуба |
| .{S} Опрезно је вадио из портфеја тврду белу хартију, и пријала му је она шуштавина при развија |
| ткиња, јунак из толиких главних битака, беља је од белих ружа на својим грудма.{S} Хоровођа нет |
| идао мале гроздове иња да повеша веће и беље.{S} Најзад је растерао и облаке.{S} Али онда, попл |
| оприву, и литију цвећа.{S} И мали један бео облачак, који је, као божји шатор, стојао разапет н |
| халапљиве, несите патке не верују да је берба обрана, улазе унутра, и чупају полумртва влаканца |
| један крај, да што брже изврши последњу бербу венаца и круна. </p> <pb n="167" /> <p>Још исте в |
| ест је изашла из болесника као истерани беси.{S} Младић је оздравио.{S} Он је васкрсао.</p> <p> |
| кад је и љубав међу њима само овејана, бескрајна и сажаљива милост. </p> <p>Пашковић би се пос |
| погледом Христа и осмехом људи.{S} Нека бескрајна нежност и сажаљивост би га обузимала.{S} Био |
| оврх ње надвијеним рукама, и с погледом бескрајне оданости.</p> <p>— Хтео сам вас нешто питати, |
| пођеш ?</p> <p>— Не можеш ?</p> <p>Два бескрајно тужна ока се загледала у владику.</p> <p>— Не |
| јој.</p> <p>— Срећан сам!{S} Срећан сам бескрајно, јер с љубављу мојом добро у мени расте!{S} Ј |
| и ентузиазам.{S} То немо виђење је тако бескрајно усрећавало сиротог калуђера.</p> <p>Удаљујући |
| идео чипканој завеси, и то је било неко бескрајно суморно осећање сиромаха. </p> <pb n="81" /> |
| кубета извијени напоље, у сусрет небу и бескрајности, и да горњи део иконостаса, са сићушним св |
| о сам га писао.{S} Не, није сасвим тако бесмислено.{S} Две ствари су ме нагнале да га напишем.{ |
| вако стар и трошан, осећао сам се лак и бесмртан.{S} Бог је велики и милостив — крстио се стара |
| да је и у твог старог владике само душа бесмртна.{S} Таквог дакле, каквог те сада видим, и какв |
| ушно , с њушком на шапама, и са зрачком бесмртног живота у уморним, безбојним својим очима. </p |
| олифонијска једна тајна, бити залога за бесмртност лепоте. </p> <p>Анино срце је куцало спокојн |
| У Ани, доброј, побожној и покорној Ани, беснео је немир.{S} Један дотле непознати немир, пун от |
| загледа се у догађај са свом доколицом беспосленог каквог дечка.</p> <p>Четири дана је већ про |
| бездана мора, не вратиле трага са црних беспућа, срећне, ипак, што су могле очистити и посветит |
| мисли: страшне, дрске, зле, крвожедне и бестидне, и она је, држећи се у ужасу за главу, бежала |
| но оставило своје тело.{S} Шта је друго Бетовен него катедрала једна без зидова, са крстом од с |
| ажили су од Арханђела Гаврила да пева и Бетовена, и Палестрину и Мокрањца.</p> <p>Друштво се сј |
| ставни завршни мотив можда најхуманијег Бетовеновог дела.{S} Као да и она, баш у том тренутку, |
| е заклопац са клавира, и почела свирати Бетовенову једну сонату.{S} Силно, краљевски.{S} Монах |
| аљиво смешио, би ли га отиснуо од себе, би ли му се можда обрадовао?{S} Да ли је он јачи од људ |
| есника?{S} Би ли му се сажаљиво смешио, би ли га отиснуо од себе, би ли му се можда обрадовао?{ |
| ало, и таква силна утеха <pb n="142" /> би ми била да се сасвим уверим у идеалну религију њену. |
| А како би он дочекао таквог весника?{S} Би ли му се сажаљиво смешио, би ли га отиснуо од себе, |
| жели да никада више и не дође.</p> <p>— Би ли могла на часак изаћи, Анице?{S} Учини, дете моје, |
| врло је добро знала <pb n="11" /> каква би требала да буде љубав у човеку, па да душа човечја м |
| "40" /> и гледати да види нешто из чега би могао закључити шта је с њоме.{S} Али онда се сетио |
| но, она је то мучење чисто заволела, да би душу што жељнију и жеднију отворила блаженству.</p> |
| тражила на кога ће се ослонити она, да би се на њу могла ослонити стара, жалосна мајка.</p> <p |
| и царство, и нема више снага у себи, да би могао правити вртлог ...{S} Не.{S} Никада.{S} Мир мо |
| ом.{S} Који нема више лепота у себи, да би могао правити царство, и нема више снага у себи, да |
| } Бог нека те штити.</p> <p>А затим, да би мало развеселио и ђакона и себе, владика је упро прс |
| век ћути ?{S} Између осталог и зато, да би изазвао утисак и уверење који ће бити у даљњој даљин |
| чине Цркве.</p> <p>Гризла је мишицу, да би се гласни смеј угушио или стишао, али смеј је, као г |
| ентименталан, и било му је криво.{S} Да би разагнао сентименталност, стао се сећати лепог свог |
| ељ ђакон Иринеј.</p> <p>Без сумње је да би свака мања варош долазак владике сматрала као свечан |
| се није усудио да пита.{S} Осећао је да би много дао кад би могао чути ту жељу, али је осећао и |
| енутку молитве!</p> <p>Чинило јој се да би мирно могла поднети да га и негледимице слуша, да га |
| е те ствари друкчије зна и разуме, и да би смешно <pb n="250" /> било ваздан пречитавати и студ |
| се сетио да не зна где станује.{S} И да би му било незгодно питати некога где јој је кућа. </p> |
| сто њега самог не познаје, а камо ли да би могла <pb n="188" /> познати са каквим мишљењем је у |
| редлог.{S} Напротив, сви су налазили да би то било и одвише напорно за певаче, а да поготову не |
| се враћа за сто.{S} А старцу се чини да би могао седети, тако, у тој столици , гледајући како р |
| лико времеда да се монах Иринеј сети да би баш околишно питање кренуло докторову наклоност ка а |
| ђакон Иринеј .{S} И пошто се осетило да би старцу милије било да се на само састане с њиме, уде |
| гао чути ту жељу, али је осећао и то да би пре умро него што би запитао.</p> <p>И Ана је ћутала |
| али и опет се враћали.{S} Осећали су да би свака, и најпростија реч, била слађа од меда, али су |
| тених руку, прислушкивао је. </p> <p>Да би се владика могао што боље одморити , није Недић на р |
| ове несреће, усред највећега јада, када би требао да сам више камен него што сам икад био, сада |
| {S} Часом би се опет скуњила.{S} И тада би, и то као неку кривицу, истраживала први повод томе |
| ..{S} А да је тада живео, ко зна, можда би на лепој својој коси носио мекани шешир с великим но |
| ни шешир с великим нојевим пером, можда би јахао коња са гривом до земље, с перјаницом између у |
| ало што није и гласно запевао.{S} Можда би и учинио, да га пас Анин за времена није подсетио гд |
| главу и да јој нешто призна.{S} И можда би то и учинио, али никако није могао да зна шта би упр |
| би успео да потисне гомилу мисли, онда би опет та чистина у глави узимала тачни вид оне сиве п |
| зи.{S} Позлило му је можда?{S} Али онда би му се помагало.{S} Видело би се да неко, ужурбано хо |
| најузвишеније стање душе.{S} И заблуда би била кад бих веровао да ми та девојка долази као анђ |
| е застајало.{S} Свака друга комбинација би била профана.{S} Јер госпођица Недићева је свирала с |
| и можда нема ни једна победа духа која би била коначни растанак од тела.{S} Има тела у катедра |
| .</p> <p>Мучена таквим питањима, седала би за клавир, или узимала виолину, свирала једно четврт |
| ена.{S} Врата су с друге стране, морала би обилазити.{S} При савијутку стазе, баш при округлини |
| а ипак морала кренути кући.{S} Поседела би још, али се бојала да ће се мајка бринути.</p> <p>Пр |
| пролетела нека лепа мисао, и уста Анина би се нехотице развукла.{S} Одмах затим би додуше дошао |
| а се постепено опорављала .{S} Као муња би тек пролетела нека лепа мисао, и уста Анина би се не |
| преко лица.{S} Да, и тај звекет сребра би требао да је хармоничан и у такту са побожним мотиво |
| , и да га баш од срца воли.</p> <p>— Та би ствар мене могла интересовати само онда, кад не бих |
| огослужења, и шетати по порти.{S} Порта би тада, пред његовим очима, губила ограду, и постајала |
| ако радосно узбуђење, да није знала шта би све добро или раскалашно могла урадити.{S} Кочијашу |
| чинио, али никако није могао да зна шта би управо хтео да исповеди. </p> <p>По свршеној служби |
| адражаја , почели да реагирају.{S} Чича би дрмусао главом као да ће с рамена да је стресе, прав |
| оспојину.</p> <p>— Да нисам грешан, Бог би ми данас, у цркви, узео био душу — шаптао је владика |
| у са побожним мотивом.{S} И био би, кад би био на свету још један ђакон Богородичине Цркве.{S} |
| ј нови ђакон Богородичине Цркве!{S} Кад би изашао на северне двери и долазио ка средини солеје, |
| , која је он, могла њему и дати!{S} Кад би се само за час кроз једнолики мир његовог живота мог |
| огла бити гласник у његову душу!{S} Кад би се, ма за један тренутак, та љубав, која је он, могл |
| ошћу.{S} Добијало је вид чежње .{S} Кад би бар мисао једна могла бити гласник у његову душу!{S} |
| улицама није пролазио скоро нико, а кад би се негде отшкринула врата, излазио би на њих пас.</p |
| илијег пријатеља свога.</p> <p>Па и кад би тај додир руку имао баш да значи нешто врло озбиљно |
| пита.{S} Осећао је да би много дао кад би могао чути ту жељу, али је осећао и то да би пре умр |
| су га заносиле, да се стално трзао кад би зазвонило на јутрење .</p> <p>Али тај трзај му је та |
| авела.{S} Помислила је како би било кад би цео свет стварно ишао и стојао на глави.{S} Како би |
| ачи нешто врло озбиљно и важно, баш кад би значио и обећање, и обавезу и заклетву , и завет?</p |
| м утицају, грејао се на њему, и понекад би се радознало осврнуо, тражећи жижу из које бије та т |
| и на самовар, а при сваком окрету главе би умиљато погледао и свога поочима.{S} Осећао је да је |
| понекад на орару укрштени прсти, и брже би онда севале ситне плавичасте муње у вез ушивених кам |
| често, дуго, и са неком ватром од које би после осећала умор.</p> <p>Облачила га је у све кост |
| мена која само за Ану светле, умиљавале би се погледом псета једног које нема господара.{S} Ани |
| е тим што се насмејао.</p> <p>— А докле би ти хтео да ја још живим!{S} Мораш се с тим измирити |
| час само, и љубави наше не би било, не би је било, Ана, јер она није то што се зове љубав изме |
| то зна? — смешио се монах Иринеј. — Не би умео рећи откуда зна, али зна.</p> <p>Црква је ту не |
| ја не знам, и немам, и он сам ми га не би могао дати ...{S} Сећам га се само да је био, да је |
| можда никада, и ни из којег разлога не би требао својевољно да прекида оно у чему је срећан.{S |
| свирати .{S} Тише него што треба, да не би много сметала друштву.{S} Ипак је већ после пет шест |
| остајала тако док јој топлота крила не би осушила лице.</p> <p>У оном другом случају, Ана се з |
| сићи ?{S} Није могао.{S} Никоји бог не би могао.{S} Ана Недићева је, више него ико, осећала да |
| је у Богородичиној цркви.{S} И да се не би још више узбуђивао, решио је не погледати тамо до по |
| ослетку је био тако тих, да кандилце не би од њега затрептало .{S} А кроз тишину се чула виолин |
| тићи ?{S} За час само, и љубави наше не би било, не би је било, Ана, јер она није то што се зов |
| иког уметника.</p> <p>Најзад, како и не би било лепо оно, што садржи моменат, драматичнији од с |
| {S} А затим, на прстима, да се ђакон не би узнемирио, ушла је у одељење за женске.{S} Завидела |
| b n="249" /> се за себе никада успео не би, и обратно, жена је увек крива кад човек с висине по |
| порни свој посао радила како га нико не би радио.{S} Радила га је не само радним енергијама, не |
| ише напорно за певаче, а да поготову не би имало смисла мучити старог човека, који се већ излаж |
| м и покапа њоме чело и груди.</p> <p>Не би стигла.</p> <p>Светла слика је узмицала.{S} Дошла до |
| им мислима и о начину живота.{S} А мене би тако занимало, и таква силна утеха <pb n="142" /> би |
| дног које нема господара.{S} Анино срце би опет под тим погледом забуктало скоро неком материнс |
| човеку онај главни извор осећаја, који би први морао нов пробити , па да и човек буке нов, Ани |
| снаге своје.{S} А Ана?</p> <p> Владики би опет тешко.{S} Трагична судбина жене уопште, па и пр |
| е уздише цела варош.{S} Дакле?{S} Да ли би се могао решити да пођеш ?</p> <p>— Не можеш ?</p> < |
| адрхтала шољица с кавом.</p> <p>— Да ли би се могао решити да идеш самном?{S} На извесно време, |
| е сви добро?{S} Госпођица Ана?{S} Могли би баш изоставити цркву док криза не прође.{S} Шта?{S} |
| а.{S} Неке нарочито лепе и богате мисли би му тада долазиле на ум, и тако су га заносиле, да се |
| скроз драгоцена и светла.{S} Стрепнули би му само понекад на орару укрштени прсти, и брже би о |
| сти и старости.{S} Сви ти разни примери би се можда могли подвести под једно опште значење: бор |
| би се нехотице развукла.{S} Одмах затим би додуше дошао уздах, или невесео поглед на једно од п |
| некако општа брига целога места.{S} Чим би се у некој кући исцрпео разговор око најпречих домаћ |
| псето и четком му прала зубе.{S} Часом би се опет скуњила.{S} И тада би, и то као неку кривицу |
| алио би своје дете и себе, и са уздахом би ућутао.{S} Тога пута, гледајући испод ока како је пр |
| те мисли што пре заборави.{S} Али таман би успео да потисне гомилу мисли, онда би опет та чисти |
| , док је ђакон, тако ми се чини, требао би да је монах.{S} Ја сам то небројено пута осетио, и ж |
| да ће је можда ипак стићи.{S} И стигао би је, да није тако јако хитала .{S} Као да га се боји. |
| је неку забаву.{S} Да није ноћ, свирао би.{S} То би му сигурно годило .{S} Овако, предао се он |
| је доливао трећи и четврти чај, и седео би тако Бог зна још докле.{S} Њему, у његовом положају |
| рнут је лепотом.{S} Ноге му дрхћу, хтео би да клекне.{S} Ђакон Иринеј му прилази, и скора у нар |
| ктор Пашковић Зато сам и дошла.{S} Хтео би да се види с тобом ма на два три минута, каже, у дан |
| и тај трзај му је такође годио.{S} Брзо би дунуо у лампицу своје фантазије, ушао у цркву, и слу |
| и у такту са побожним мотивом.{S} И био би, кад би био на свету још један ђакон Богородичине Цр |
| д би се негде отшкринула врата, излазио би на њих пас.</p> <p>Најзад, ђакону је упала у очи јед |
| е, Недић би осетио неку слутњу, пожалио би своје дете и себе, и са уздахом би ућутао.{S} Тога п |
| >— Ана, тебе канда напушта слух — шалио би се Недић. — Двапута те већ једно исто питам.</p> <p> |
| лим.{S} За одсуство је лако.{S} Заменио би те мој ђакон.</p> <p>Монах Иринеј је ћутао.{S} Влади |
| адост, Иринеје, прође без љубави!{S} Ко би могао на љубав Ане Недићеве бацити анатему!{S} Ко би |
| убав Ане Недићеве бацити анатему!{S} Ко би, после Ане Недићеве, још смео тврдити да је љубав св |
| p> <p>— Ко би могао то не волети?{S} Ко би могао не волети рођење светдости?</p> <p>— Да, краље |
| кле и ви то знате и волите!</p> <p>— Ко би могао то не волети?{S} Ко би могао не волети рођење |
| те Ана Недићева није заволела!{S} Та ко би могао бити довољно суров и страшан, те пожелити да т |
| раскош и красоте мога живота!{S} А ако би дошло до страдања, мука, сумњи, и неверства Теби <pb |
| олити младиће да се склоне с пута, како би остало што више празна простора.{S} Дошло му је неко |
| у је да гласно изговори Анино име, како би се уверио да срећу своју не сања. </p> <p>— Ја вас н |
| та, и учила га да то нотално чини, како би сва снага невиности и лепоте гласа дошла до потпуног |
| а свету, како јој се може одолети, како би јој, сва срећна и задовољна и иначе, могла одолети А |
| стварно ишао и стојао на глави.{S} Како би изгледали, стари хоровођа, који млата рукама пред пе |
| ске Двери, појавиће се опет он.{S} Како би и могло и смело друкчије бити, него да чашу Евхарист |
| рђала.</p> <p>Ани се то допало.{S} Како би то лепо било да су тако неприступачно затворена и он |
| бат срца или шапат усана!</p> <p>А како би он дочекао таквог весника?{S} Би ли му се сажаљиво с |
| љиве мисли навела.{S} Помислила је како би било кад би цео свет стварно ишао и стојао на глави. |
| хих, без жеља и без уздаха.</p> <p>Како би лепо било да сам ја ето ова нашушурена ћубаста кокош |
| радну одећу и позу.{S} И Бог зна колико би још остали у тој пози.</p> <p>Али одједаред, баш у с |
| њи дан. — Недићка поче плакати. — Тешко би му било тако отићи ... нема оца, нема тебе ...</p> < |
| {S} Девојка пред чељустима среће, могло би се можда рећи.</p> <p>Сирота срећна Ана.{S} Као и св |
| } Али онда би му се помагало.{S} Видело би се да неко, ужурбано хода, или излази из олтара.{S} |
| правио гест као да запушава уши, а чело би му се набирало тачно у пет линија и четири празнине. |
| ечитавати и студирати то писмо.{S} Било би ништа друго до смешно. </p> <p>И Ана се одиста почел |
| око најпречих домаћих потреба, долазило би на ред питање: а шта мисли и чека Ана Недићева?</p> |
| ајући, до првог или другог угла, и тамо би се, у три разна правца, растајали сви троје, опрашта |
| ра сазнати.{S} Али како ?{S} Неприлично би било, можда и смешно, некога зауставити и питати заш |
| тварања света</hi> две три тачке.{S} То би била црквена музика, а ипак тако весела, тако једнос |
| абаву.{S} Да није ноћ, свирао би.{S} То би му сигурно годило .{S} Овако, предао се ономе што је |
| ребно.{S} Наравно, не у том смислу, што би желео престати мислити о Ани.{S} Него да мало стиша |
| е онда случај да се ипак нешто деси што би било <pb n="208" /> или изгледало да је посљедица те |
| амо да се збуде нешто тако лепо као што би било оздрављење тих невиних малих мученика ... </p> |
| је осећао и то да би пре умро него што би запитао.</p> <p>И Ана је ћутала.</p> <p>Ћутали су об |
| м записао!{S} Боже, опрости ми !{S} Зар би она <pb n="87" /> могла бити средство у рукама демон |
| авао је, очигледно потпуно искрено, јер би нерви његови, и без непосредног надражаја , почели д |
| ена.{S} Збиља.{S} Час би се смркло, час би се разданило .{S} Облаци се нагло гонили око сунца, |
| ајући промену времена.{S} Збиља.{S} Час би се смркло, час би се разданило .{S} Облаци се нагло |
| {S} Нека бескрајна нежност и сажаљивост би га обузимала.{S} Био је срећан, верујући да је то он |
| јна и сажаљива милост. </p> <p>Пашковић би се после таквог растанка увек закаснио на ручак; Ана |
| обично дочекују такве разговоре, Недић би осетио неку слутњу, пожалио би своје дете и себе, и |
| асвим пред свршетак.{S} У таком случају би сачекао напољу Ану и Иринеја, ишао с њима, разговара |
| е имала Ана да ту своју љубав , за коју би људи рекли да се ничим другим не храни до глађу, нос |
| тиња која огњем прети.{S} Него мала она библијска лампа у коју девојка само помало бледог уља д |
| ања средом храма чинила се као део неке библијске слике, и представљала стазицу у Божје Царство |
| е, чудновато, при овим тешким помислима бивало све ведрије на души.{S} Она је искрено била убеђ |
| ром расположењу .{S} Његово расположење бивало је чак све боље и све пријатније, у колико је че |
| се много разговарао.{S} Из писама свога бившег ђакона ју је већ упола познавао.</p> <p>— Јесте |
| лавуја који је у бодљикавој, сувој шуми бившег докторовог цинизма и аналитичарства у толико чеж |
| ане гуше, као из неке гробнице, остатак бившег неког тенора , који се, и кроз многобројне крезу |
| радознало осврнуо, тражећи жижу из које бије та топлота.{S} Тражио је откуда долази тај тихи и |
| срце у малог детета, под самим теменом бије, и чекала је да се то срце смири.{S} Кад се најзад |
| своју.{S} Душу, која је, као и његова, била на вратима смрти и пред лицем Господњим.</p> <p>Оч |
| једнице која јој је, сад је тек видела, била веома драга.{S} Пожелела је у себи да се у цркви н |
| а своја два витка торња, као два цвета, била је давнашња, неоправљана, гуштерасто испрепуцана з |
| заветрине као соба.{S} Црква, напротив, била је мрачна, без иједног упаљеног кандила, и мирисал |
| S} Врата, која воде из куће на веранду, била су широм отворена, а на белој <pb n="147" /> завес |
| ћали су да би свака, и најпростија реч, била слађа од меда, али су осећали да је и жеђ за речју |
| преображене очи и лице Пашковићево .{S} Била је у неприлици шта да одговори.{S} Али се иначе ви |
| ела .{S} Али Ана је оклевала да уђе.{S} Била је одвише расејана.{S} Почела се забављати посматр |
| — шаптала је и оборила главу тужно.{S} Била је бела као од камена.</p> <p>— Будите храбри, Ана |
| Чиста, нестезана, нељубљена, та је рука била за Ану исто што и слика живота њеног.{S} Значила ј |
| ила шала — резоновала је — јер је збиља била деранжирана.</p> <p>Разговор се развио, постао жив |
| отегнутом муком коју је ваљда само Ана била у стану да имитује, и гушио се после сваког таквог |
| га, и, као и пре тога, она је задовољна била с тим животом и волела га.{S} Осећала је да у њему |
| ековидне жене.</p> <p>Ани је сада јасна била сва слабост, сва незнатност и безначајност усамљен |
| адиркивање јунака.</p> <p>Девојка је та била Ана Недићева.{S} Ана се после болести своје нагло |
| луђеру с пута, ма да су двокрилна врата била и одвише широка.{S} Ђакон је то опазио.{S} Подигао |
| ј дала и од онога у чему је некад шкрта била, он се због немара и неувиђавности Анине љутну, и |
| длука ђаконова годила.{S} Она је одиста била уморна.{S} С једне стране од посла, а с друге стра |
| иш и никога завела ниси, јеси ли кадгод била срећна што си усрећила, јеси ли кадкод била несрећ |
| срећна што си усрећила, јеси ли кадкод била несрећна што си унесрећила? </p> <pb n="124" /> <p |
| ко више не могу да се опоменем каква је била моја црква без вас.{S} А имала сам у њој срећних, |
| раво зашто, ушла је унутра.{S} Црква је била празна, али се из олтара чуло тихо кретање и шум.{ |
| ије знао порекло ни значај, али која је била израђена од уметничке руке, и са срећним полетом.{ |
| ача и певача и слушаоца .{S} Публика је била раздрагана и занесена . <pb n="157" /> Тапшало се, |
| S} Ана је опет сва дрхтала.{S} Слика је била у толико ужаснија, што није била само слика.{S} Де |
| мо његове јако угасите очи.{S} Слика је била неописано лепа, и Ана је осетила јаку узбуђеност.{ |
| боко у себи.</p> <p>Десна Анина рука је била у Пашковићевој, а лева у Иринејевој, опраштали су |
| гледа однекуд одгоре.</p> <p>Недеља је била, па се нигде није радило.{S} На једном месту је ип |
| и љубав је клечала око Ане, али Ана је била сирота и сама. </p> <pb n="212" /> </div> <div typ |
| и дело светиње и лепоте. </p> <p>Ана је била свесна свога заноса, али није имала моћи да се уми |
| ом.{S} У оној истој соби.</p> <p>Ана је била узнемирена, ђакон није свакад владао гласом.{S} У |
| на, кише и сљуштеног лепа.{S} Зидана је била по узору једне од најлепших наших средњевековних з |
| и из дана у дан траје.{S} Душа њена је била у рају.</p> <p>Али тело њено се исцрпљивало.{S} До |
| жају и у његовим годинама , пријатна је била неизвесност. </p> <pb n="247" /> </div> <div type= |
| чамотном, влажном јесени, жалост та је била тежа од олова, хладнија од оне хладне воде, која ј |
| 90_C12"> <head>XII.</head> <p>Посета је била унапред јављена, и Ана је знала ко ће им тога дана |
| Ђакон је погледао у порту, али порта је била већ сасвим празна.</p> <p>— С њиме ће и иначе ова |
| ела црквену. </p> <p>Последње године је била у Русији, и од тога доба је некако још одређенија |
| ромах сам, изгубио сам фрулу која ми је била драга као што ми је живот драг, и волим девојку ко |
| асасту и фину око чланка.{S} На руци је била старинска, равна и широка златна браслета, која је |
| тер и на Пашковића .{S} Пријатна јој је била извесност.</p> <p>А Пашковић је доливао трећи и че |
| ње као неки мирисан вео, а светлост је била савршено небесна.</p> <p>Одједаред, на једном мест |
| ћи полако рукавице.</p> <p>Велика му је била радост што је владици обећао да ће доћи.{S} Наравн |
| кцента.</p> <p>Та чежња, уосталом, није била ништа ново код Ане.{S} Разликовала се само нешто о |
| у капију једне куће у којој никад није била.{S} У грудима јој је ударало као чекић.{S} Једнако |
| ика је била у толико ужаснија, што није била само слика.{S} Девојчица та, са свима тима мукама |
| ашно, ниско неваљалство.{S} Када сам се била решила на лажну заклетву, на лажну породицу , на л |
| она у себи тада, подсмевала се ђакону и била срећна.</p> <p>Сад се опет сетила тога већ полузаб |
| јузвишеније стање душе.{S} И заблуда би била кад бих веровао да ми та девојка долази као анђео |
| астајало.{S} Свака друга комбинација би била профана.{S} Јер госпођица Недићева је свирала само |
| можда нема ни једна победа духа која би била коначни растанак од тела.{S} Има тела у катедрали |
| рања света</hi> две три тачке.{S} То би била црквена музика, а ипак тако весела, тако једностав |
| таква силна утеха <pb n="142" /> би ми била да се сасвим уверим у идеалну религију њену.{S} Те |
| пре њега уђе.{S} Журба њена је међутим била сасвим непотребна.{S} Пашковић као да је и сам то |
| дакле, то је лагати.{S} Та јој је мисао била врло неугодна. </p> <pb n="72" /> </div> <div type |
| све ведрије на души.{S} Она је искрено била убеђена да је за сав живот свој зазидана у зидове |
| и се приближује.{S} Размишљања Анина су била дуга и озбиљна, али, већином се губила у нејасност |
| је, дабогме, и искушења.{S} Али она су била незнатна, и нису губила Анину душу.{S} Трајала су |
| је више могао давати.{S} Јер тек кад су била поклоњена, видео је и одмерио сва блага којих има |
| е стране.{S} Врата с противне стране су била затворена.{S} Огромна, тешка брава и тешка гвозден |
| прође мимо топлоте и среће! ...</p> <p>Била је узбуђена, колебала се, хтела је бежати кући с п |
| едић десерт и црну каву у башти.</p> <p>Била је топла, мрачна и мирна ноћ.{S} Ни месеца, ни зве |
| само су очи остале мирне, и, по нечему, биле сличне очима старог Јове.{S} Изражавале су скрушен |
| а збилог и догођеног нема?{S} Зашто све биле ствари плаше човека?{S} Зашто је боље немати него |
| и ослабила.{S} Само су очи пламтиле, и биле лепе и тајанствене као никад.{S} Као оне <pb n="99 |
| чна бајка толико допадала, да су му очи биле пуне суза.{S} На Ану је сасвим заборавио ...</p> < |
| је и чекала и стрепила.{S} Груди су јој биле пуне Бошковог имена.{S} Хтела је да га виче.{S} Ду |
| душом. </p> <pb n="183" /> <p>Такве су биле мисли Анине док се спремала за полазак у цркву.{S} |
| сле тога, Ана је знала, груди његове су биле изнемогле и празне.{S} Улазио је у олтар на причеш |
| е само мене, него и себе ?{S} Да ли сте били у стању да се брзо смирите и разаберете, и да оцен |
| све што ви хоћете ...{S} А да ли бисте били добри да ми одсвирате арије, да чујем јесу ли ми к |
| мало.{S} Ни они, који су иначе познати били као људи велике, или бар свеже глади, нису те вече |
| а из онога времена, ја не знам какви су били, и не знам куда су сада.{S} Ово је сасвим други жи |
| сироте мајке...</p> <p>Први тактови су били доста стереотипан увод у песму, и по њима се није |
| S} Опазили су то можда и други, који су били близу.{S} Иначе, кад се блистава сенка појавила на |
| духовном концерту.</p> <p>Парохијани су били срећни, пресрећни.{S} Свештенство се поносило што |
| слике које долазе и пролазе.{S} Они су били стање њене душе.{S} Трајна, потешка, али и слатка |
| девојци удавачи.{S} Такви разговори су били доста чести у вароши.{S} Ана Недићева је наиме вео |
| јима су кола имала да прођу, прозори су били начичкани радозналим главама, и људи су са дирљиви |
| иле у тешким сузама, стихари на деци су били много стари, људи су дошли окисли и прозебли , Хри |
| ростије и лепше него икад.{S} Певачи су били пажљиви и послушни, црква је стицала све више и ви |
| на личност.{S} Али, људи као људи, нису били у стању замислити дугачку путању, по којој, сама с |
| b n="30" /> <p>Љубавни снови Анини нису били слике које долазе и пролазе.{S} Они су били стање |
| p>Прво осећање Анино, пошто се сабрала, било је страх.{S} Како је могла и смела до краја саслуш |
| о знате?</p> <p>Пашковићу је, напротив, било лако као да је на крилима.</p> <p>— Не боли вас ви |
| иловане. </p> <p>У цркви је, те недеље, било необично много света, и нафора је дељена на два ме |
| г немоћи људске, због немоћи природине, било је страховито.{S} Јака, племићска, бела једна душа |
| и разуме, и да би смешно <pb n="250" /> било ваздан пречитавати и студирати то писмо.{S} Било б |
| {S} Јова је трпео, а Ана се смешила.{S} Било јој је топло од Јове као од сунца.</p> <p>Дошла јо |
| почела трептати врелом неком језом.{S} Било јој је као жедној, сувој биљци, којој је свежа про |
| ан пречитавати и студирати то писмо.{S} Било би ништа друго до смешно. </p> <p>И Ана се одиста |
| амртну исповед, је одговарала:</p> <p>— Било је један час и неваљалство.{S} Страшно, ниско нева |
| а није да је уопште <pb n="230" /> чега било.{S} Крила је дакле.{S} Зашто је крила?{S} Али она |
| и пријатељски.{S} Али им је то обојима било врло необично.{S} Као што им се врло необичним учи |
| и, и груди те су дале све што је у њима било грома, песме, љубави и страха божијег.</p> <p> <hi |
| у чекању од богослужења до богослужења било сада врло много немира и нестрпљења .</p> <p>Иначе |
| елић по делић, размрви оно што је досад било цело и лепо.</p> <p>— Шта да му рекнем, дакле, гос |
| глом проденуо.{S} Место покрај стуба је било празно.{S} И до краја службе ђакона више није напу |
| едну сасвим нову сцену.</p> <p>Света је било врло много.{S} Узана путања средом храма чинила се |
| ало.{S} Нечега дирљивог и занимљивог је било у тој појави.{S} Неки су говорили: сиромах старчић |
| сигурно већ уверио Господ Бог, а сад је било на реду да се о том увере и Недићеви са својим гос |
| ђера, пролеће је остало пролеће, све је било само цвет и мирис, игра и нада, миран сан без снов |
| на улицу. </p> <pb n="91" /> <p>Све је било празно.{S} Око цркве нигде нико.{S} Свет се разиша |
| те боловања и ломљења, и вољење наше је било и остајало само зимзелена грана.{S} А последња фаз |
| амо, и љубави наше не би било, не би је било, Ана, јер она није то што се зове љубав између чов |
| ла да занесе цео свет.{S} А лице јој је било мирно, свечано, срећно.</p> <p>Недић је стојао бла |
| волети туђе дете.</p> <p>И зато јој је било јасно да на томе месту стојати све дотле, док не д |
| па.</p> <p>У малом салону владичином је било сасвим тихо.{S} Два калуђера су ћутала.{S} Шиштала |
| ко ће се радовати мама док чује како је било — брисала је Ана сузе, гледајући усхићено падање б |
| , и ћутали су даље.{S} Ђаконово чело је било бело као цвет, Анина коса је изгледала као да ће с |
| ве редове о Ани.{S} Искрено записано је било и све оно о њој што је после дошло.{S} Ђакону се ч |
| јао је доктор Пашковић.{S} Очигледно је било да је чекао Ану.</p> <p>— Имао сам три сата одмора |
| доћи у кућу.</p> <p>Расположење њено је било неодређено и нестално.{S} Часом ју је обузимало та |
| .{S} Уплашила се од ефекта.{S} Јасно је било пред њом да за имитовање треба индискретности.{S} |
| у је та жалост напола убила, и јасно је било да се стара, болешљива жена никада од ње опоравити |
| пред врата небеса.{S} Топло и добро је било свима.{S} Али се нешто још чекало.</p> <p>Чекало с |
| ње његово за време Великог Входа, то је било корачање краља који улази у олтар да преко златне |
| вери и долазио ка средини солеје, то је било као кад вечерња мирна светлост клизи по усамљеном |
| неј је завидео чипканој завеси, и то је било неко бескрајно суморно осећање сиромаха. </p> <pb |
| љиво крила. </p> <pb n="59" /> <p>То је било другога дана Ускрса.{S} На врло свечаном вечерњу Е |
| дило .{S} Овако, предао се ономе што је било јаче од њега.{S} Ипак је покушао да колико толико |
| ћање и осећање свега што јесте и што је било, да су је чисто скомлели малаксалост и умор.{S} Ал |
| во јединче , т. ј. све оно у Ани што је било детињасто , мазно, лаковерно, срећно и милостиво . |
| <p>— Што сте заћутали, Ана?{S} Нешто је било, дакле?{S} И кога сад штедите, доктора или мене?{S |
| ринеј.{S} Пуно, пуно испружених руку је било око њега, много више него половина свих руку које |
| јзад ју је пожелео. </p> <p>Тешко му је било оставити старца који ће туговати за њим, али је от |
| еком безграничном милошћу, и мало му је било волети неколико људи, неколико ствари, неколико ис |
| а ушло у њега тога дана.{S} Јасно му је било да човек, у исти мах, може бити јако близу и Богу |
| о из Аниних милих очију.{S} Јасно му је било да је она нарочито изашла, и нарочито га чекала.{S |
| паваће собе и салона.{S} Пријатно му је било малу, згрчену своју сенку сравњивати са краљевским |
| међутим заправо одмарала.{S} У даху је било трзаја и уздисаја.{S} Одједаред, груди Анине задрх |
| љупцу нашла.</p> <p>Али једно од њих је било мртво тога дана“.</p> <p>Дуго после тога још седео |
| И пошто се осетило да би старцу милије било да се на само састане с њиме, удешено је тако да с |
| војој јако збунила.</p> <p>Додуше, није било прилике, али она није ни тражила прилику да Иринеј |
| p> <p>У цркви није дувао ветар.{S} Није било ни хладно.{S} И тако су необично свечано изгледале |
| и, зато је умро што љубави за њега није било.</p> <p>А сад, кад је ипак дошло до тога да је зав |
| ла клавиру.</p> <p>Али, што никада није било, то се тада десило.{S} Прсти су лежали на диркама |
| ле, он, коме ништа на свету досада није било много важно, а жена најмање, гле како он сад к неб |
| јаких.</p> <p>Недићу ни из далека није било у намери да проблеме поставља и етичке мотиве оцењ |
| свести.{S} И с тога у тим сновима није било ни питања, ни сумњи, ни љубоморе, ни тежње да и во |
| уши њеној, препуној љубави , нигде није било ранице ни крваве пегице.</p> <p>Чудну моћ је имала |
| тала ју је нека слутња којој дотле није било трага.{S} Трзала се од сваког шушња, јер се бојала |
| се више није дало стећи, јер више није било празно.</p> <p>Може бити да та тајна прати њега са |
| ли хладно.{S} Није падала киша, и није било тако хладно као синоћ, али није било ни топло.{S} |
| је било тако хладно као синоћ, али није било ни топло.{S} Калдрма је стојала уплакано влажна.{S |
| на или чаша отрова.{S} И никад јој није било доста.{S} Тако, да је најзад дошла до уверења да м |
| највеће задовољство.{S} Али ни то није било доста.{S} Једва створени, а већ претенциозни људи |
| а растити тако бујно, да јој чисто није било места на глави.{S} Настале су озбиљне тешкоће са ш |
| аха Иринеја ? </p> <p>У божјем оку није било ни трага гњеву.{S} Пуно, препуно љубави и суза, гл |
| шењем.</p> <p>У толико му је необичније било када је, око половине службе, осетио одједаред нек |
| а пред добротом божјом, што је искушење било само сан и варка.{S} И предавала се поново мирна, |
| је Ана долазила сама, и места за пролаз било и одвише, стао је одједаред молити младиће да се с |
| городичине цркве да је сентименталан, и било му је криво.{S} Да би разагнао сентименталност, ст |
| и ?{S} За час само, и љубави наше не би било, не би је било, Ана, јер она није то што се зове љ |
| г уметника.</p> <p>Најзад, како и не би било лепо оно, што садржи моменат, драматичнији од свих |
| е мисли навела.{S} Помислила је како би било кад би цео свет стварно ишао и стојао на глави.{S} |
| сазнати.{S} Али како ?{S} Неприлично би било, можда и смешно, некога зауставити и питати зашто |
| нда случај да се ипак нешто деси што би било <pb n="208" /> или изгледало да је посљедица те по |
| да се збуде нешто тако лепо као што би било оздрављење тих невиних малих мученика ... </p> <pb |
| ња, кад су облаци застрли небо, у цркви било тамно, златна далматика ђаконова се смирено угасил |
| и она треба одмах да пође.{S} Није јој било добро. </p> <p>Сутрадан, у недељу, Ана Недићева, к |
| .{S} За то време, иако је у ствари ипак било сасвим <pb n="156" /> кратко, окупио се око Ане це |
| је сасвим постао.{S} Како је њему драго било то откриће.{S} Девојка та воли у њему оно што је ц |
| ћаш ни сад, је ли, да је то сасвим тако било као <pb n="77" /> да си ме слао да живим негде на |
| рнина жалости. </p> <p>Недићку је тешко било погледати.{S} Слабог здравља и меке природе жена, |
| ти телесну своју срећу, је ли вам тешко било у темеље њене бацити пољубац страсти?</p> <p>После |
| питао даље.{S} Да ли јој је много тешко било, и да ли је сада још што боли ?</p> <p>— Да ли вам |
| о жалосним својим гласом, чије је пиано било право умирање славуја.{S} Ана се усхићивала, гледа |
| дете, и терао шалу?</p> <p>Њој је јасно било да је својим ћутањем и размишљањем одала траг дога |
| жеља и без уздаха.</p> <p>Како би лепо било да сам ја ето ова нашушурена ћубаста кокошка, и вр |
| роговорили нису.</p> <p>Како је то лепо било - помислили су обоје у исти мах, и даље ћутали. </ |
| <p>Ани се то допало.{S} Како би то лепо било да су тако неприступачно затворена и она друга вра |
| осети Богородичину Цркву.{S} Сада је то било сасвим извесно.{S} Старац , болешљив и слаб, не пл |
| зидове Богородичине Цркве.{S} Њој је то било мило, за њу је тај ограничени простор био размакну |
| то можда звали обичним, а за Ану је то било, као увек, пуно разних откривења из најлепших обла |
| .{S} Напротив, сви су налазили да би то било и одвише напорно за певаче, а да поготову не би им |
| на два витка торња.</p> <p>Још је нешто било с поља на цркви што је Ану увек вукло к себи.{S} Н |
| во музици.</p> <p>Свирање њено у клавир било је виртуозно, фино и интелигентно.{S} Свирање у ви |
| да се денуло све оно што је још малочас било.{S} И Ана и ђакон су се погледали.{S} Али као две |
| раведни, Преосвећени !{S} То је све већ било тако кад сам ја овамо дошао.{S} То је заслуга дево |
| ио да не зна где станује.{S} И да би му било незгодно питати некога где јој је кућа. </p> <p>Ип |
| . — Недићка поче плакати. — Тешко би му било тако отићи ... нема оца, нема тебе ...</p> <p>— А |
| неком старинском грацијом, да је у њему било пуно уметничке дражи.{S} Монах Иринеј је то опазио |
| но и интелигентно.{S} Свирање у виолину било јој је страстно, скоро необуздано, са самовољама у |
| Ана је погледала на сат.{S} Рано је још било, али је ипак устала.{S} И сви други се тога дана р |
| на грудима, са уснама на крсту.</p> <p>Било је, дабогме, и искушења.{S} Али она су била незнат |
| ром за капом, а предсобље, пуно зеленог биља и застрто дебелим ћилимом, капела, у којој је Ана |
| камење .{S} Стоји црква од живе мрежице биља са два висока љиљана као два витка торња.{S} А уну |
| :</p> <p>„Осам сата.{S} Час, када свака биљка без изузетка , са капљицом росе на глави, мирно с |
| но исто семе, из кога ниче потпуно иста биљка?{S} Да ли живот човечји , растући из корена који |
| а .{S} Да, као шум мора око неке морске биљке, њу непрекидно заносе неколико црта лица и њихови |
| .{S} Будите и останите као цветови, као биљке.{S} Идите за сунцем и за законом који је у срцима |
| <p>Поглед јој је био чист као поглед у биљке.{S} И сав од љубави и ничега више.{S} Бог ми је њ |
| игра и нада, миран сан без снова, као у биљке.{S} Ни милостиве речи, ни заљубљено гледање, ни д |
| језом.{S} Било јој је као жедној, сувој биљци, којој је свежа пролећна киша попрскала и умила с |
| ком у руци.{S} Шта ће у жене та чудесна биљчица, која, зелена, мирише на добру црну земљу, а уж |
| није више сећао тога сна.{S} Напротив, био је целога дана необично озбиљан.{S} А о Ани је мисл |
| и, у хармонички ред сложити и увежбати, био је, наравно, огроман <pb n="97" /> посао.{S} Тим пр |
| у које доба, и ма колико пута сме доћи, био је доктор Пашковић .{S} И он је долазио.{S} Долазио |
| е да буде <pb n="48" /> псету слуга.{S} Био је пресрећан у том одуживању дуга за повраћено здра |
| ло интересантно питање свога суседа.{S} Био је те вечери уопште ћутљив.{S} Канда и мало блеђи н |
| ежност и сажаљивост би га обузимала.{S} Био је срећан, верујући да је то она велика, свемилости |
| ије хтео кварити лепоту мога живота.{S} Био је фини, осетљив, знао је оценити шта се све у нашо |
| .{S} Чуо сам да необично лепо служи.{S} Био је две године дана придворни ђакон код најцеремонио |
| војка на време уда.</p> <p>Није то сада био први пут што брижни отац, видећи да године пролазе, |
| осподин ђакон?</p> <p>— Није још досада био.</p> <p>— Није био — скрхала је Ана те речи кроз зу |
| чак да им се наруга.</p> <p>То је можда био онај познати мамац демона ?{S} Она стародревна, дос |
| — А зар прошле суботе није од пола пута био и Иринеј с нама?{S} Нека и он онда</p> <p> <pb n="2 |
| бао да сам више камен него што сам икад био, сада се каменито тле у мени претвара у нежну мирис |
| као дете.</p> <p>Докторов глас је и сад био пун жалосног уздисања.{S} Ана је гледала у Пашковић |
| двокат Мајински .{S} Мајински је такође био добар свирач, али његова друга амбиција, амбиција д |
| него ико, знала да је Бог сишао, да је био у цркви, да је осветио воду, и да се <pb n="28" /> |
| огао дати ...{S} Сећам га се само да је био, да је сладак био, и да гори чежња за њиме. </p> <p |
| ва блага којих има у њему.{S} И онда је био још милостивији .{S} И најзад је том свемилостивом |
| исто поруши песму.{S} Стари хоровођа је био нервозан , молио је како је најлепше знао, и напосл |
| ше нема — помислила је Ана.{S} Такав је био и синоћ, за вечером.{S} И кад су га нудили јелом, њ |
| , напољу, магла згушњава .{S} И снег је био друкчији.{S} Пахуљице оштре, као од игала, а хладно |
| гласом.{S} У разговору, Анин поглед је био замагљен, сузом покапан, и склањао се у себе.{S} Мо |
| се чисто под стопама, и свачији ход је био нечујан.{S} Звиждук фабрички је звучао меланхолично |
| м гледао циркус са багрема, лепши ми је био него после из ложе.{S} Дивоте живота виде најбоље о |
| о изнад њих, на амвону, монах Иринеј је био једноставнији у својој свечаности него икад.{S} Так |
| борбу за љубав.</p> <p>Монах Иринеј је био уверен да Бог у човеку све дотле станује док у њему |
| а камену и шаптао:</p> <p>Поглед јој је био чист као поглед у биљке.{S} И сав од љубави и ничег |
| и стала крај прозора.{S} Али ходник је био осветљен , и није се ништа с поља могло видети .{S} |
| Бог и Црква имају њега.</p> <p>Диван је био тај нови ђакон Богородичине Цркве!{S} Људи су долаз |
| и шал око врата.</p> <p>Сутрашњи дан је био прави зимски дан, а уједно и прави дан задушница.{S |
| да се поигра и расеје. </p> <p>Чудан је био начин прве Анине разоноде после највеће жалости.{S} |
| да ће све добро бити.</p> <p>Да, то је био храм у коме се душа његова одмах настанила.{S} Прив |
| а му се није ни опирао. </p> <p>И то је био повод те је, једнога дана пред вече, монах Иринеј д |
| но што је био.{S} И гори је него што је био.{S} Јер, од сакривања до лагања је један корак, и, |
| S} Живот њен дакле није више оно што је био.{S} И гори је него што је био.{S} Јер, од сакривања |
| пре него што проври.</p> <p>Самовар је био намештен, као и пре, на засебном мермерном столићу, |
| са три разна факултета.{S} Медицинар је био доктор Пашковић.{S} Некако сјајних, празничких очиј |
| а.{S} А и остали свештеници .{S} Хор је био препун, и одраслих и деце, и, одоле гледан, због гу |
| еси, јер— ђаконов ниски, звучни глас је био тако мекан, тако Ани поклоњен, као тело псетанцета |
| рцелана на полици камина.</p> <p>Сат је био украшен фигуром дечка који преко тарабе не може да |
| ћ и тако покојне душе.{S} Прота-гост је био сасвим без гласа, срицао слогове и речи Еванђеља са |
| ладика гледа.{S} Стидео се, а невешт је био да своје усхићење оправда општим усхићењем .{S} Вла |
| а смем то учинити, јер покојни Недић је био и мој пријатељ, а, сем тога, Ана, свака ваша жалост |
| S} Шум је још стихнуо.{S} Напослетку је био тако тих, да кандилце не би од њега затрептало .{S} |
| е, и већ толико пута.{S} А познат му је био скроз и скроз и шум зеленила.{S} Шум је додуше био |
| варошицу и будила дрвеће.{S} Ваздух је био миран.{S} Снопић првих сунчаних зрака пробио је кро |
| <p>— Није још досада био.</p> <p>— Није био — скрхала је Ана те речи кроз зубе, не знајући да л |
| за руку да га охрабри.{S} Али гест није био добро изабран.{S} Ђакон је тек сада поруменио, и ск |
| идуће недеље.{S} Али је за све то време био немиран, рачунао колико је времена већ прошло, пога |
| о чекало лепо једно чудо.{S} Ја сам пре био дивља лоза која никад цвета нема.{S} А сада, усред |
| завет његов, који нам је у данима среће био срећа, који нас је водио лепоти да са растављеним ж |
| ирали од стрепње.{S} Тај глас није више био онај из Еванђеља.{S} Друкчији сасвим.{S} Сав од узд |
| скроз и шум зеленила.{S} Шум је додуше био леп као каква музика, могао се сваки дан поново слу |
| <p>Монах Иринеј је светлио од заноса, и био лепши од анђела Господњег.</p> <p>— А ви ?{S} Может |
| ковић је то читао из њене збуњености, и био је тим потпуно задовољан, и трудио се да Ану ослобо |
| на свету“. </p> <p>Покалуђерио се.{S} И био задовољан и весео калуђер.{S} Волео је своје другов |
| чан и у такту са побожним мотивом.{S} И био би, кад би био на свету још један ђакон Богородичин |
| но, за слику једну, замисао једну.{S} И био је уверен да дотле, докле Бог у човеку станује, чов |
| .{S} Јер он је осећао тај пољубац.{S} И био после њега лак, етераст, подигнут, сједињен са мири |
| а побожним мотивом.{S} И био би, кад би био на свету још један ђакон Богородичине Цркве.{S} Ана |
| сад штедите, доктора или мене?{S} Је ли био можда сувише строг?{S} Или, као ваш стари лекар, ви |
| ећам га се само да је био, да је сладак био, и да гори чежња за њиме. </p> <p>Ана је одједаред |
| ава у олтару. </p> <p>За Ану је то увек био час необичног осећања , моменат праве побожности, м |
| и ви то осећате.{S} Да, да, досада сам био ученик и дете Христово, а одсада , ма шта да буде, |
| евник свој је записао:</p> <p>„Слаб сам био пред смрћу.{S} Победа смрти у мени божја је победа. |
| адао да ћу се сам вратити онамо где сам био окружен љубављу и пажњом.{S} А касније, кад је из м |
| а сам ја бољи и друкчији него штоли сам био ? </p> <pb n="196" /> <p>Ана је опажала да ентузиаз |
| во видите, понео сам и цвеће, и већ сам био близу, али, одједаред сам угледао некога на гробу.{ |
| тако осећао као сада.{S} Ја никад нисам био тако несрећан због те немоћи као сада.{S} Ја туђу, |
| онакав какав у свом животу никад нисам био...{S} Какав је диван твој живот, Иринеје!{S} И како |
| је.{S} Откад сам лекар, никад још нисам био тако потресен и осетљив.{S} Јутрос, кад је умирала |
| не умремо. </p> <p>Ах, како је необичан био тај нови ђакон Богородичине Цркве!{S} Кад би изашао |
| је остала недовршена зато што је камен био одвише тврд, и људи се уморили да га раде.{S} И онд |
| грешан, Бог би ми данас, у цркви, узео био душу — шаптао је владика монаху Иринеју, који му је |
| као нека група звезда.{S} Олтар је само био мало и одвише таман, и он је стога чинио понекад ут |
| бригу с душе.{S} Како рекосмо, није то био први јуриш Недићев на Анино затворено срце.{S} Али, |
| о мило, за њу је тај ограничени простор био размакнут и светао, и тако свој као и кућа њена.</p |
| пођицом Недићевом.{S} Али кад им је већ био на два корака близу , и опазио да је опажен, збунио |
| тиви.{S} Једне вечери, кад је Недић већ био легао, отворила је Ана неочекивано врата од његове |
| о други, па трећи, и онда је цео ваздух био пун металног звука.{S} Звонило је на јутрење.{S} Ан |
| с оним што Ана у њему воли.{S} Није баш био задовољан.</p> <p>Још нисам господар острва на коме |
| l:id="SRP19190_C6"> <head>VI.</head> <p>Био је леп летњи дан.{S} Али се одједаред небо почело н |
| еж, жељан свега, и кише и сунца.</p> <p>Био је опет весели онај калуђер у чијем завету нема ни |
| зила да ђакон жури да је стигне.</p> <p>Био је то болешљиво нежан плав човек, гргураве свиласте |
| њем, од кога је и Недић занемио.</p> <p>Био је то ипак јасан тренутак.{S} Тренутак који казује |
| леје тело Христово мртво ћутећи.</p> <p>Бирајући и слажући композиције зато богослужење , Ана ј |
| те, и да оцените куда смо пошли, и куда бисмо тим путем морали отићи ?{S} За час само, и љубави |
| скивала груди — шалио се ђакон. — А шта бисмо с хоровима?</p> <p>— Клавир и чело ће бити место |
| нски више из грла него из срца. —- Онда бисте можда могли поднети да вам једну од тих многих де |
| арца много жао, па сам мислио — ах, кад бисте само знали како је о вама говорио !{S} Он слути к |
| одједаред промоли светлост...{S} И кад бисте знали шта ти акорди лично за мене значе!{S} Веруј |
| , то сам вас хтео малочас питати: да ли бисте желели да се видите с Иринејем?</p> <p>Ана је пог |
| Јесте ли осетили што за њега ?{S} Да ли бисте га могли — над Иринејевим очима се наднеле обрве |
| а хоћу све што ви хоћете ...{S} А да ли бисте били добри да ми одсвирате арије, да чујем јесу л |
| на гробљу дува сталан ветар, разболели бисте се.{S} Најзад, шта хоћете, пратили сте нас прошле |
| ан солисткиња, јунак из толиких главних битака, беља је од белих ружа на својим грудма.{S} Хоро |
| фе њене, бити полифонијска једна тајна, бити залога за бесмртност лепоте. </p> <p>Анино срце је |
| у своју радозналост: какав ли ће, Боже, бити последњи став у симфонији те интересантне младости |
| , бити борба за чедност и триумфе њене, бити полифонијска једна тајна, бити залога за бесмртнос |
| ест да ће, код Недићевих, после вечере, бити извођена једна врло лепа музичка пјеса, да ће ђако |
| ав, која ће сва, у свима данима својим, бити борба за чедност и триумфе њене, бити полифонијска |
| на, што вас волим?{S} Хоће ли вам икада бити криво?{S} И да ли мислите да уопште има неке криви |
| као увек.{S} На гробу татином ће можда бити мраз и иње, а у соби његовој нека буде срдачно и т |
| едеље та чежња још већа и још страшнија бити.{S} Пашће на њу, не као данас, не као сестра, него |
| камена, чини се као да је цела требала бити каменита, и као да је остала недовршена зато што ј |
| да је љубав њена баш тих дана престала бити цела и неслућена тајна.{S} И осећала је, са пуном |
| ми !{S} Зар би она <pb n="87" /> могла бити средство у рукама демона!{S} Не тако ми једнога Бо |
| чежње .{S} Кад би бар мисао једна могла бити гласник у његову душу!{S} Кад би се, ма за један т |
| и природно, и једино могућно, да ће Ана бити Антигона његове судбине.{S} Пратиће га на сваком к |
| радова је мисао да ће можда једног дана бити у стању да одсвира музику свога живота и музички п |
| двоумице: да ли ћу срећна или несрећна бити кад уђем на молитву, а њега на молитви нема? </p> |
| стигне да је бар најмање види.{S} Мора бити да сврће за угао у споредну улицу, и заобилазно ид |
| , јер несреће мора бити, растанка мора бити, Иринеје, зар ви то не осећате ! ...{S} Једно само |
| та и непоколебљива.{S} Жуд, ако је мора бити у сваком човеку и у свакој љубави, лежала је још н |
| Ја морам ићи, морам , јер несреће мора бити, растанка мора бити, Иринеје, зар ви то не осећате |
| } Ко хоће велику љубав да има, тај мора бити велик и калуђер.</p> <p>Улицом одгоре, идући ваљда |
| да живи ... </p> <p>Мој, само мој мора бити !{S} Мора ме волети слепо, мора ми дати сав живот |
| друге људе толико помно, тај човек мора бити да ипак тражи нешто позитивно .{S} Његова скепса ј |
| фином сутонском зеленилу, ала тамо мора бити лепо! — мислила је Ана.{S} А ђакон је посматрао ка |
| ир то мора бити.{S} Каква круна то мора бити.“ </p> <p> „Али човечја природа је немонашка.{S} Ј |
| ићи и имати идеал.{S} Какав мир то мора бити.{S} Каква круна то мора бити.“ </p> <p> „Али човеч |
| ла као сув лист на магли.{S} Шта ће сад бити?{S} Оба крила двери је свештеник сам отворио.{S} М |
| нечег естетичарског и уметничког, може бити баш музичког, иако се не разуме у нотама. </p> <p> |
| о што волим ...{S} Али, човек сам, може бити да сам због свега тога у вама заволио и вас саму.{ |
| о му је било да човек, у исти мах, може бити јако близу и Богу и људма.</p> <p>Излазећи из цркв |
| убили.{S} То тек не <pb n="152" /> може бити ни божја сврха, ни сврха уметности . </p> <p>— Вид |
| ога ћутао.{S} И сад он долази .{S} Може бити да бих требао понудити му да идем с њим.{S} Може б |
| ер је болесник врло немоћан ...{S} Може бити ипак.{S} Уздајмо се у Бога.{S} Молите му се, вашу |
| городичине Цркве!{S} Опет нада.{S} Може бити, да ће пред заамвоном молитвом изаћи.{S} Свештеник |
| <p>Црква је ту некако по среди.{S} Може бити да стари Богородичин Храм има срце, да их је обоје |
| ебао понудити му да идем с њим.{S} Може бити да ће ме он и звати.{S} Једно знам сасвим извесно, |
| тога у вама заволио и вас саму.{S} Може бити ...{S} Међутим, те се љубави немојте плашити ...{S |
| онамо куда је она пошла.</p> <p>— Може бити да сам вам и досадан с тим разговором о своме душе |
| Па ипак, тако ми се чини, сажаљења може бити у човеку више него у самом Богу.{S} Човек и с небо |
| у да разумем да усхићење од музике може бити живот или уместо живота, и да раду око црквеног пе |
| ст, сваки потез гудала, сваки глас може бити логична и техничка целина и програм неке мисли, ал |
| ну, која, као и свачија, сваки час може бити убијена ?{S} Где су ми и милост и сажаљење за љуба |
| јер више није било празно.</p> <p>Може бити да та тајна прати њега само пометњом, а у ствари д |
| >Ана се опростила, јер је морала раније бити у цркви .</p> <p>Кад је стигла, нашла је цркву већ |
| он.{S} Како би и могло и смело друкчије бити, него да чашу Евхаристије он изнесе и подигне. <hi |
| ом да су све досадашње муке људи морале бити, а да одсада долази само добро и лепо, и да ће се |
| не стране ми се чини да ће све то време бити један златан сан, од кога човеку никад није доста. |
| нети, и, најзад, више и од оног што сме бити.{S} Ана је, кроз све своје усхићење, нешто жалила. |
| лосним ефектима, и да у јесење дане уме бити сирота и гола као испосничка пећина. </p> <p>Баш т |
| {S} Жена нити уме бити срећна, нити уме бити несрећна.</p> <p>— Има нешто у томе.{S} Ето баш ни |
| нема одређеног стања.{S} Жена нити уме бити срећна, нити уме бити несрећна.</p> <p>— Има нешто |
| есни, поносити живот требао да престане бити.{S} Огорчење болесниково због немоћи људске, због |
| узичком прогресу госпођица Ана престане бити све и сва.{S} И пут и коњаник и коњ. </p> <pb n="2 |
| едеља.{S} Али ја већ сада знам каква ће бити служба божја тога дана.{S} Као зелена маховина по |
| али нема душу.{S} Равно шест недеља ће бити прекосутра како се госпођица Недићева разболела.{S |
| пратили сте нас прошле суботе, сутра ће бити добар да нас отпрати господин ђакон .</p> <p>— А з |
| <p>А оцу као да је опет горе.{S} Шта ће бити?{S} Зашто доктора нема? — Ану је крхао страх, и му |
| ожну лопту ушивен ...{S} Најзад, све ће бити јасно кад дође после подне.</p> <p>После подне, ок |
| да би изазвао утисак и уверење који ће бити у даљњој даљини од истине.{S} Ћутати, дакле, то је |
| дњи пут у овој цркви, а ускоро затим ће бити рукоположен за свештеника и отићи на парохију.</p> |
| звинила доктору: да ниси добро, и он ће бити задовољан и с тоалетом и с расположењем.</p> <p>До |
| о с хоровима?</p> <p>— Клавир и чело ће бити место хора.{S} Главна ствар је Гаврило.{S} Слажете |
| гло крај господаревих ногу — јер, то ће бити, у неку руку, смрт најмилијој мојој песми. </p> <p |
| ешто своје.{S} Пазите добро.{S} То неће бити, наравно, ништа музички велико, али то је велики б |
| ово, а одсада , ма шта да буде, то више бити неће.{S} Да, ђакони су деца.{S} Ђаконовање је поез |
| атим и нагађати, скоро врачати, хоће ли бити одовуд или одонуд, и хоће ли се појавити мушко или |
| есе зелену шибљику, и не зна се хоће ли бити на добро или на зло њено.{S} Понекад опет, Ани је |
| исам.</p> <p>— Нећеш, наравно, скоро ни бити.{S} Јели? — Ђакон се задовољно смешио. — Онда те м |
| зу проблема ...{S} Али неће баш ни мени бити лако.{S} Сигурно ће ми пасти у задатак да посредуј |
| они, који су знали да ће на тој вечери бити гости.{S} Па <pb n="103" /> онда и шира публика.{S |
| а певача.{S} Или да ће свештеници смети бити само уметници рецитовања.{S} Или да долази какав ј |
| у чему је срећан.{S} То ће, сутра, ипак бити растанак. </p> <p>— Растанак?{S} Па нека буде и ра |
| начи већ сутра ујутро, да ће дакле ипак бити онако како је владика првобитно желео и волео.</p> |
| и мисли да ће за клавиром или за књигом бити задовољна, не може ни да чита ни да свира.{S} Не м |
| ма има понекад милости.</p> <p>— Уме он бити праведан према сваком.</p> <p>— Сем према женама.< |
| дићева није заволела!{S} Та ко би могао бити довољно суров и страшан, те пожелити да твоја млад |
| то у свету.{S} Добар и милостив је хтео бити свом својом душом.{S} Једнако је тражио начина да |
| там буру ...{S} Е мој ђаконе, није лако бити ритер од Светога Духа ...{S} А жао ми га је, баш м |
| е. </p> <p>Како је човеку уметнику лако бити срећан ! — смислила је Ана завршетак свом унутрашњ |
| да буде.{S} Уосталом, сада ће ипак тако бити.{S} Мене ће заменити монах Иринеј. </p> <p>Ђакон ј |
| е чујете појање?</p> <p>— Није ми могло бити жао, јер ја сам</p> <p>непрестано чула то појање.{ |
| о са неком чудном надом да ће све добро бити.</p> <p>Да, то је био храм у коме се душа његова о |
| шне службе, данас, можда ће чак и добро бити да мало постимо.{S} Две недеље дана да будемо без |
| а младости и лепоте!{S} А њој ће све то бити тако угодно и тако лако.{S} Сву ту глад ће она нах |
| алуђер сам зато јер сам хтео и морао то бити, јер је калуђерска душа у мени !{S} И Ана је калуђ |
| како је стар и болешљив, можда ће му то бити последња црквена свечаност уопште.{S} И тако ми је |
| а друго није?{S} Да ниси у ватри, мораш бити и гладна, а канда је овде и хладно ? — Недићка се |
| доктора, мислили да ће им такав реванш бити највеће задовољство живота.{S} Друкчије је испало. |
| и милоте, његовог поноситог уметничког бића.</p> <p>— И <hi>молим ти сја Боже наш!</hi> — пева |
| <p>То су, видите, живи трагови вољеног бића, које не може отићи, чије срце живи и удара у свак |
| по сивом камену попасти ће живи трагови бића вашег по нашој самоћи.{S} И ми ћемо, као номади, с |
| ога.</p> <p>А у чему су ти живи трагови бића вашег?{S} У свирци, у смислу лепога, у журби и при |
| ки скоро очигледан доказ о сатрептавању бића, која су, с музичког гледишта, хармоније или истов |
| у.{S} Отимао се, али са мало успеха.{S} Биће нека живчана нелагодност , мислио је.{S} Али после |
| жда на вечити одлазак спрема онај, чије биће је у темељима њихове куће, у свакој ситници њихово |
| у ти испунити.{S} Промисли , реци ми, и биће ти што затражиш. — Младић се наслонио на дрво, зак |
| начило да му је онај други смешан — али биће да негде одгоре гледа како се земља окреће.</p> <p |
| буде калуђер, одговарало је цело његово биће.{S} Јер само весео и богат и заљубљен човек може в |
| ућно.{S} Бог се мора радовати кад једно биће новим тешким заветом љубави помаже завет монахов п |
| е дакле имају своје јединствено и вечно биће, свој остварени једини облик, који је за сваког и |
| и ни пролазност ни неверство.{S} Кад то биће, једном речју, воли и сагорева зато да душу калуђе |
| аже завет монахов према Богу.{S} Кад то биће нуди скромном монаху оно што је монах самом Богу о |
| неузабрани ...{S} Бићемо јачи од тога, бићемо бољи кроз љубав своју!</p> <p>Монах Иринеј је по |
| последњи листићи вену неузабрани ...{S} Бићемо јачи од тога, бићемо бољи кроз љубав своју!</p> |
| и за законом који је у срцима вашим, и бићете чедни и невини! ... </p> <p>— Али, да ли све то |
| иди ту љубав као нешто придошло у своме бићу.{S} Нешто што се даје посматрати, сравњивати и цен |
| .{S} И ја волим тог старог човека.{S} И бићу срећна за све то време.{S} После ове дивне, раскош |
| љубав ми даје толико монашке снаге, да бих свакога демона храбро дочекао, и као вртлог сламку |
| су сва та болесна деца моја деца, и да бих ја са највећом готовошћу све смрти из њихових малих |
| о.{S} И сад он долази .{S} Може бити да бих требао понудити му да идем с њим.{S} Може бити да ћ |
| између два крила беле душе ваше.{S} Ја бих хтео умрети у коси вашој.{S} Ана, реците ми штогод. |
| {S} А да ли сте ви ?</p> <p>— Ја?{S} Ја бих желела да цела вечност буде архијерејска служба на |
| и чисто, да је боље од молитве.{S} И ја бих га и у цркви спокојне душе прочитавао ...{S} А прем |
| вно, не мислим ову овде.</p> <p>— Могла бих, што да не.{S} Јер, одсечена моја рука је опет моја |
| с ћемо сви све учинити.</p> <p>— Волела бих се видети с монахом Иринејем , али се бојим да улаз |
| која рушевине улепшава.</p> <p>— Рекла бих вам — говорила је мало са устезањем — да нам понека |
| је стање душе.{S} И заблуда би била кад бих веровао да ми та девојка долази као анђео мира.{S} |
| ост, то не значи да му је и боље.{S} Не бих вас смео с поуздањем тешити и храбрити, јер је боле |
| не могла интересовати само онда, кад не бих знала разлог зашто се Јела опирала удадби за свога |
| имати и чедну љубав према жени.{S} Пре бих се питао нешто друго: да ли је жена достојна да је |
| из очеве собе ?{S} Како му је?{S} Да ли бих ја сад могла ући? </p> <pb n="207" /> <p>— Од једно |
| ога Бога, не!{S} По цену своје пропасти бих је истргао из демонских руку.{S} Ако је она искушењ |
| што вас нисам силом одстранио.{S} Морао бих га, по себи се разуме, у вече довести , да га нико |
| лак и пријатан и сушта лепота.{S} Једно бих само хтео да буде друкчије.{S} Да се ви одморите.</ |
| то сад крупан један доживљај .{S} Скоро бих рекао да се бојим да се деси, јер— ђаконов ниски, з |
| е хора и глас ваш.{S} Увек тако.{S} Зар бих друкчије могла оздравити и оживети?{S} И сада, ето, |
| ме <pb n="120" /> што вас волим?{S} Зар бих могао вас не волети , кад цео свет волим, и кад сам |
| њеним , ужаснутим гласом: </p> <p>— Зар бих смео и могао, Ана моја, и Ти, Боже мој! ...{S} Ана, |
| унесем .{S} У снагу живота свога.{S} Њу бих хтео као прави калуђер да волим.{S} Да је то могућн |
| а у човеку.{S} И који је прави?{S} А њу бих хтео у најбољи свој живот да унесем .{S} У снагу жи |
| а ми, нешто је сав дестилиран.</p> <p>— Благ и великодушан.</p> <p>— Не зарива се више у ствари |
| била поклоњена, видео је и одмерио сва блага којих има у њему.{S} И онда је био још милостивиј |
| корно очекивао једну капљицу од његовог блага.{S} Једну капљицу оне чистоте којом он прашину зе |
| е да један тренутак буде господар.{S} А благе, сажаљиве милости треба бацити читаво брдо пред н |
| ало бојала.{S} Али лице њено се прелило благим, задовољним осмејком, чим је писмо отворила.</p> |
| p> <p>Госпођа Недићка, жена са необично благим , скоро брижним изразом лица, поздравила је мона |
| ви троје, опраштајући се неким необично благим и срећним осмесима, који се јављају кад људи јед |
| ко заволела тога старца.{S} Из мудрих , благих његових речи се јасно чита да је много бола прет |
| убав њена је мир божји.{S} Оно неколико благих речи, један блиски поглед, испунили су Ану блаже |
| е руке себично крила оно што је највеће благо у њој.{S} А од онога часа, та се рука хришћански |
| које стежу златну дршку путира као неко благо.{S} И једна од тих руку је рука коју је, неки дан |
| боли?{S} Ах, Ана, моја Ана, моје велико благо!{S} Куда се ви, нежно створење, ломите по гробљу |
| ело његово, бело као љиљан, она се само благо смешила.</p> <p>— Ана, реците ми штогод! — молио |
| у љубав своју, у своје у цркви закопано благо. </p> <pb n="56" /> </div> <div type="chapter" xm |
| и пред тим сузама које су прво љубавно благо његовог живота.{S} Њему се чинило да цело небо пл |
| к одједаред учинио као неупознато једно благо, као несрећно створење, као жртва рђавог и лажног |
| положио у руку молитвеник, и са изразом благог карања, да се црквене ствари морају добро држати |
| иљала је претрпљену <pb n="70" /> муку, благодарила Богу на искушењу.{S} Он је добро, он је доб |
| ла монаха Иринеја.{S} Прекрстила се.{S} Благодарила је Богу што није ту.{S} Зараза ће до његово |
| рептало, а он га је пустио да трепти, и благодарио је Богу што је човек у стању толико блажене |
| ажи.{S} Монах Иринеј је то опазио.{S} И благодарио је Ани погледом једним у коме је блистао нај |
| S} А госпођици Недићевој сам већ толико благодарио, да сам сироту девојку скоро расплакао ...{S |
| кући, идите, бежите одавде, клекните и благодарите Богу, спасли смо се, спасли смо љубав своју |
| А он је исто тако савршено успео да јој благодарним поклоном главе и тела и осмејком једним вра |
| а, који је Пашковић једва и дочекао.{S} Благодарно је погледао Ану, и пошао онамо куда је она п |
| подигла своје разумне очи, и гледала га благодарно.</p> <p>— Је ли вам криво, Ана, што вас воли |
| ћ је устао и стегао Ани руку усхићено и благодарно.{S} Он је осетио лепоту и финоћу свирке, осе |
| ториум.</p> <p>Ана га је погледала тако благодарно.</p> <p>— Дакле и ви то знате и волите!</p> |
| против, свега облила безазлена радост и благодарност.{S} Опрезно је вадио из портфеја тврду бел |
| После ју је дохватило блаженство среће, благодарности , блискости и наде.{S} И чинило јој се да |
| </p> <p>Промолила се одједаред нада.{S} Благородни цветић душе људске, који, под једним једитим |
| место у коси где га свештеник као дете благосиља.</p> <p>На последњем, главном важбању, ђакон |
| {S} Стари владика нарочитим благословом благосиља ону руку, ма да Ана не може да се окрене олта |
| Црква је место где се сасвим истоветно благосиља и рођење и смрт, где се пева и венчанима и у |
| вриснути, кликнути, на колена пасти.{S} Благосиљала је претрпљену <pb n="70" /> муку, благодари |
| једва дочекана.{S} Стари епископ ју је благосиљао дугим једним благословом , као да жели главу |
| претворити бачву воде у језерце божјег благослова и божје милости. </p> <p>Људи нису скидали п |
| ва ситних белих зубића, песме, и божјег благослова.</p> <p>Нашла је једног малог гимназисту, из |
| олагање духовничке силе на плећа и силе благослова и анатеме у руке — све јој се то чинило као |
| ред, као две божје руке које се дижу да благослове метеж нереда и греха, отварају се, с малим, |
| шом <pb n="171" /> љубављу на свету!{S} Благослови, Оче, заљубљеног калуђера, прими к себи срећ |
| е блистава сенка појавила на дверима да благослови народ, сва се препуна срца стегла пред траге |
| и епископ ју је благосиљао дугим једним благословом , као да жели главу да јој домаши, и смешио |
| који плачу.{S} Стари владика нарочитим благословом благосиља ону руку, ма да Ана не може да се |
| о климале, уста се смејала, лица сијала благошћу и добротом.{S} Штогод ко рекне или предложи, т |
| свечано, срећно.</p> <p>Недић је стојао блажен и поносан, Недићка је брисала сузе.{S} А монах И |
| и потпуно задовољна и умирена, савршено блажена.{S} Али ипак не у заносу.{S} Она уопште није по |
| молила од Бога да све те, и трагичне и блажене слике отклони од ње, да јој да снагу да свет гл |
| рио је Богу што је човек у стању толико блажене среће осећати просто од тог што му летњи ветрић |
| ла се, хтела је бежати кући с пређашњим блаженим својим миром, хтела се вратити и главу и руке |
| што је данашњи дао, лежу у постеље пуни блажених снова.{S} Трећи, најзад, којима се сав живот с |
| жном грацијом, да тај човек одаје знаке блаженог мира, казује да је њему у његовој црнини тако |
| пе до сржи костију, и човек се тресе од блаженства. </p> <p>Једном младом човеку, који је топло |
| е осећала само још мирно блаженство.{S} Блаженство то ју је испуњавало сву, чак до врхова прсти |
| маште и поезије .{S} Осећала је, и све блаженство, којим Христос испуњава душе једноставних љу |
| , да ће пасти.{S} После ју је дохватило блаженство среће, благодарности , блискости и наде.{S} |
| Ана Недићева је осећала само још мирно блаженство.{S} Блаженство то ју је испуњавало сву, чак |
| и, један блиски поглед, испунили су Ану блаженством највеће милоште.{S} А од милоште ју је још |
| би душу што жељнију и жеднију отворила блаженству.</p> <p>То интеренсантно комбиновано читање |
| .{S} Да и не.{S} Тело, са својим јадом, блатом, оловом, отровом, крстом, Голготом и Кавказом му |
| испуњени уским љубавима хероја, крвљу, блатом, немоћи, рушењем и пропадањем.{S} Него у простор |
| а, и може се пробудити, у свету недељу, блед и са немирном душом. </p> <pb n="183" /> <p>Такве |
| и на супротним вратима, и ушла Недићка, бледа као смрт, са згрченим рукама под брадом, којима ј |
| белог анђелчета, лежи по страни, лепа, бледа, безопасна.{S} Али ван цркве.{S} Тресе је тресе, |
| Жуто и набрчкано лице, шиљат нос, уска бледа уста, руке светитељске, без пегице бледе, прсти н |
| дизала <pb n="131" /> се танка, воштано бледа једна рука, побожна и скромна, непрстенована, у т |
| коком, као увређена, намрштена и срдито бледа, и поћи некуда као на јуриш, и онда, одједаред, у |
| у, а прсти леве руке се истежу, трепте, бледе и умиру у овом животу пре него што се у један спл |
| мешајући са дугим, тешким ројтама своје бледе, <pb n="241" /> нервозно покретљиве прсте.{S} Изг |
| леда уста, руке светитељске, без пегице бледе, прсти надземаљски, као да се у врховима њиховим |
| Осетила је како јој се по лицу разлива бледило .{S} Али не бледило несвести или страха, <pb n= |
| се по лицу разлива бледило .{S} Али не бледило несвести или страха, <pb n="116" /> него бледил |
| есвести или страха, <pb n="116" /> него бледило неког пркоса.{S} Пуна тога пркоса, она дуну у с |
| рестала говорити, и пребледела страшним бледилом гађења .{S} Са свима детаљима, и са целим фини |
| рно, одмарају се ручице.{S} Али лице је бледо, и модре сенке почињу да се шарају по њему. </p> |
| " /> <p>А успомена, сећање?{S} О, то је бледо прозиран један лептирак, уморних, смрти и мира же |
| као у лету ухваћене варнице, расули се бледо зеленкасти пламичци кандила.</p> <p>Преко солеје |
| кон је то опазио.{S} Подигао је главу и бледо се осмехнуо.{S} Погледали су се и прошли.</p> <p> |
| лијска лампа у коју девојка само помало бледог уља долива, јер не чека женика, него чека његово |
| ји, међу живином, крај свога псета, над бледом јесењом травицом — ту се тешила и забављала.{S} |
| е се мало.{S} Мени је тешко гледати вас бледу, и на дужностима које су одвише многобројне за ва |
| руке се склањало црвенило из олтара.{S} Блеђе и блеђе, сунце је још пољубило свету хаљину Христ |
| склањало црвенило из олтара.{S} Блеђе и блеђе, сунце је још пољубило свету хаљину Христову, и з |
| во.{S} А монах Иринеј, леп као легенда, блеђи но обично, отимао је снагом својих очију Ану и од |
| е вечери уопште ћутљив.{S} Канда и мало блеђи него обично.{S} Некима се чак чинило да је у задњ |
| к по корак, као да се игра, долазила је ближе и ближе улазу у порту.{S} Кад је стала на први ст |
| оја зна за борбе и лутања њена, и стаје ближе уз њу зато што и одсудни тренутак долази ближе .. |
| ак, као да се игра, долазила је ближе и ближе улазу у порту.{S} Кад је стала на први степен, ђа |
| з њу зато што и одсудни тренутак долази ближе ...{S} Да, она је јасно осећала да је љубав њена |
| пута куће, али се није усуђивала прићи ближе, или стати крај прозора.</p> <p>Можда се сад баш |
| а мртвог.{S} Тргла се и пришла му корак ближе.{S} Да, још је живео, али га је она видела кроз н |
| избрисао.{S} Али штогод је крај долазио ближе, живот се болеснику чинио све лепши.{S} И то не ж |
| јој је привукао пажњу ред жена које се ближиле олтару.{S} Сетила се да је Петровски пост.{S} П |
| њско водоосвећење.{S} Дошло је пролеће, ближило се лето.{S} А ништа на свету се у спољашњем жив |
| S} Не баш сасвим равнодушно, али желећи ближњем своме ипак несравњено више добра него адвокат М |
| њава у жару љубави, из које су, као два близанца, никла она два витка торња.</p> <p>Још је нешт |
| је, добру и милостиву , <pb n="121" /> близу, сасвим близу својим уснама.{S} Али је није пољуб |
| {S} Али кад им је већ био на два корака близу , и опазио да је опажен, збунио се, застао, увука |
| дете.{S} Ја сам га оставио.{S} Смрт је близу.{S} Понекад ми се чини као да се то душа једног д |
| а ђакона <pb n="105" /> да такође седне близу прозора одакле се видели торњеви Богородичиног Хр |
| азили су то можда и други, који су били близу.{S} Иначе, кад се блистава сенка појавила на двер |
| а мукама на челу, лежи ту негде, сасвим близу, на овој земљи љубави и лепоте, међу онима које н |
| илостиву , <pb n="121" /> близу, сасвим близу својим уснама.{S} Али је није пољубила.{S} Само ј |
| вољени глас, говорио је сада ту, сасвим близу.{S} Говорио њој.{S} И говорио речи саучешћа, радо |
| е тако узбуђено, као да је понор сасвим близу. </p> <p>Монах Иринеј је стојао гордо уздигнуте г |
| идите, понео сам и цвеће, и већ сам био близу, али, одједаред сам угледао некога на гробу.{S} Ц |
| ло да човек, у исти мах, може бити јако близу и Богу и људма.</p> <p>Излазећи из цркве, монах И |
| а, и гробље и самоћа су ужасни, а, тако близу, душе пуне љубави и лепоте ... зар да њему на жао |
| нико деликатним стварима не стоји тако близу као ви, госпођице Ана.{S} Ја сам у кризи једној, |
| жји.{S} Оно неколико благих речи, један блиски поглед, испунили су Ану блаженством највеће мило |
| ки невесело , видећи у ђакону одједаред блиског човека, и осећајући као да се с њим удаљује и ј |
| и која озбиљност је лежала у том првом блиском састанку!{S} На први дубљи поглед у њене очи пр |
| атило блаженство среће, благодарности , блискости и наде.{S} И чинило јој се да ничега више и н |
| нах Иринеј.{S} У црној мантији, али сав блистав од блиставих Аниних суза.{S} Застао часом пред |
| и, који су били близу.{S} Иначе, кад се блистава сенка појавила на дверима да благослови народ, |
| у тако невесело, а крст са скупоценим , блиставим камењем још невеселије.</p> <p>Пратиоци влади |
| {S} У црној мантији, али сав блистав од блиставих Аниних суза.{S} Застао часом пред Трпезом, и |
| осећала сваки пут кад ђакон, у стихару, блиставом као повез Еванђеља, стане на широм отворене Ц |
| одарио је Ани погледом једним у коме је блистао највиши ентузиазам.{S} То немо виђење је тако б |
| и на земљи, која је рат, братоубијство, блуд, механа и зеленашка јазбина ...</p> <p>Чуло се пој |
| иде, и губи пут и пропада идући за том блудећом светиљком". </p> <p>„А где су ми милост и сажа |
| својом белом огрлицом на црној сомоцкој блузи већ сада изгледа као учени доктор у талару.</p> < |
| у руке — све јој се то чинило као једно бљештаво заваравање.{S} Заваравање, док се младићу млад |
| авеса, живећи тамо унутри, пуна сјајних бобица од интимне светлости под којом Ана седи, збиља ј |
| ено с црквом и олтаром , то је, најзад, Бог!</p> <p>Ана осети страх од Бога.{S} Страх од мисли |
| плач говорила:</p> <p>— Бог је велики, Бог је милостив.</p> <p>— Бог, моја драга госпођо, јест |
| ође видео веселу слику на зиду.{S} Али, Бог зна какве мисли је та слика у њему изазвала.</p> <p |
| само надвирујем над тај пехар, док сам, Бог зна откад већ, покорно очекивао једну капљицу од ње |
| ку Госпојину.</p> <p>— Да нисам грешан, Бог би ми данас, у цркви, узео био душу — шаптао је вла |
| о много калуђера међу свима људма, јер, Бог, лепота и чедност, то је један исти завет.</p> <p>А |
| олео једно створење више од свих дугих, Бог му је помогао.{S} Помогао му је да ипак нигде не од |
| ћете и ви дати нешто у темеље палате - Бог зна чије.</p> <p>— Ана! — цикнуо је ђакон, и склопи |
| , да не заборави ни последњег мрава.{S} Бог је умножио љубав у њему.{S} Откад Ану воли, он је и |
| радости какву никада није доживела.{S} Бог је ову недељу просуо канда само њој у крило.{S} Чин |
| е.{S} И сав од љубави и ничега више.{S} Бог ми је њу послао као највећу милост своју, и као виш |
| црква њему још ништа нису пребацили.{S} Бог и црква воле човека без предрасуда и без догми.{S} |
| е човека без предрасуда и без догми.{S} Бог и црква воле калуђера који завет свој сматра као бо |
| трани, не знајући да ли добро чиним.{S} Бог нека те штити.</p> <p>А затим, да би мало развесели |
| рошан, осећао сам се лак и бесмртан.{S} Бог је велики и милостив — крстио се старац с побожношћ |
| у забрањује?{S} Не, то је немогућно.{S} Бог се мора радовати кад једно биће новим тешким завето |
| — Често се питам: шта је то самном?{S} Бог је, или живот је, или, ја не знам, можда је у мени |
| је затим Богу, и молио: дај ми крила. — Бог се збунио, јер крила су смели имати само анђели.{S} |
| ог је велики, Бог је милостив.</p> <p>— Бог, моја драга госпођо, јесте велики.{S} То ми лекари |
| а је скоро кроз плач говорила:</p> <p>— Бог је велики, Бог је милостив.</p> <p>— Бог, моја драг |
| а, појали су као да пред Богом стоје, а Бог тај да им је свима рођени отац.{S} Богородичина Црк |
| смири пре него што светињи приђе.{S} А Бог му је рекао да подигне очи и погледа на место крај |
| ужбе нашли на улици.</p> <p>— Није њега Бог послао теби, него госпођици Недићевој.</p> <p>— Е, |
| Недићева је, више него ико, осећала да Бог није могао не сићи.{S} Она је, више него ико, знала |
| в.</p> <p>Монах Иринеј је био уверен да Бог у човеку све дотле станује док у њему има искрице љ |
| мора живети као и сви други ?{S} Можда Бог баш тако хоће?{S} Можда је калуђерство заблуда , а |
| ја, госпођице Ана, да уметничким делима Бог зна где лежи трновита или крвава колевка . </p> <p> |
| ато, забринуто .{S} Као да је тога дана Бог хтео њу нешто да моли.{S} Ана се скрушила.{S} Искре |
| а. </p> <pb n="122" /> <p>Не, не, његов Бог и његова црква њему још ништа нису пребацили.{S} Бо |
| интиман разговор.{S} И затвара очи над Бог зна каквом визијом породичне среће. </p> <pb n="168 |
| е се, досада, сигурно већ уверио Господ Бог, а сад је било на реду да се о том увере и Недићеви |
| још није мртво, онда га је само Господ Бог излечио ...{S} Ужасно, ужасно !{S} Ужасно је гледат |
| .{S} Она је, више него ико, знала да је Бог сишао, да је био у цркви, да је осветио воду, и да |
| ење.{S} И долазила јој је помисао да је Бог дух музике, и да су сви закони звезда закони небесн |
| во да узме свој део од створења које је Бог лепотом и чарима обдарио.{S} А госпођа једна, с лор |
| ио.{S} Он је васкрсао.</p> <p>— Ушао је Бог у мене — говорио је људима који се око њега купили |
| машио се књиге.</p> <p>Читао је како је Бог, некада давно, шетајући по земљи, ушао у шуму, и ср |
| чесници .</p> <p>Опет нада.{S} Добар је Бог.{S} Чуо се тих, мио звук расклапања двери.{S} Звук |
| > <p>Зар је Бог могао одрећи?{S} Зар је Бог могао не сићи ?{S} Није могао.{S} Никоји бог не би |
| Црква је пала на колена.</p> <p>Зар је Бог могао одрећи?{S} Зар је Бог могао не сићи ?{S} Није |
| аш у нотама наш драги доктор Пашко није Бог зна како писмен.</p> <p>— Јест.{S} То му некако не |
| дну.{S} И био је уверен да дотле, докле Бог у човеку станује, човек оног тренутка мора осетити |
| ви морате кући.{S} Хладно је, а већ сте Бог зна откад напољу.{S} Ветар вам је изударао образе.{ |
| рила.{S} Настао је мир.</p> <p>— Сад ће Бог послати смрт — шаптао је стари баштован крај ногу с |
| ко: да ли је грешна та љубав , да ли ће Бог узети од ње монаха Иринеја ? </p> <p>У божјем оку н |
| ише нема у мојим очима.{S} Вера моја, и Бог <pb n="162" /> лепота из онога времена, ја не знам |
| ојимо, немоћни и бедни, и плачемо.{S} И Бог стоји.{S} Чекамо сви троје да дође хирург.{S} Да до |
| нису скинули парадну одећу и позу.{S} И Бог зна колико би још остали у тој пози.</p> <p>Али одј |
| еје! — зауставио се најзад владика. — И Бог нека ти је у помоћи данас и увек.{S} Знаш како у От |
| огао не сићи ?{S} Није могао.{S} Никоји бог не би могао.{S} Ана Недићева је, више него ико, осе |
| ри боље знамо него ико на свету.{S} Али Бог није милостив.{S} Него су животи људски тако чемерн |
| исти Бог, казнити грешнике. </p> <p>Али Бог је тако добар.{S} А и шта је могао скривити он, ђак |
| севају муње, и да ће сад велики, чисти Бог, казнити грешнике. </p> <p>Али Бог је тако добар.{S |
| ка само зато што Бога има, и што је тај Бог збиља у души њеној.{S} Уосталом , све потанко испит |
| ! — јецала је Недићка.</p> <p>Је ли тај Бог добро или зло? — мислио је Пашковић.</p> <p>Потпуна |
| Јеси чуо, Пашко, овога ми је ђакона сам Бог послао! — ословио је прота доктора , кад су се посл |
| S} Обећај још једанпут.{S} Молим те као Бог што се моли.</p> <p>Необичан, скоро трагичан тренут |
| а слабо речита и празна.{S} Најзад, ако Бог одиста види сва људска лица, испегана знојем рада, |
| неосетљивости и сувоће.</p> <p>Али ако Бог то баш и хоће да срце монахово буде суви песак ...{ |
| сав живот свој, калуђер.</p> <p>Али ако Бог и такву љубав према монаху забрањује?{S} Не, то је |
| ао трећи и четврти чај, и седео би тако Бог зна још докле.{S} Њему, у његовом положају и у њего |
| ти усхићења што има Бога и Цркве, и што Бог и Црква имају њега.</p> <p>Диван је био тај нови ђа |
| ом свету није више срећан.</p> <p>Зашто Бог није доцније, много доцније створио земљу?{S} Онда |
| сад опет лепо на гробљу, како је добар Бог, како ће се радовати мама док чује како је било — б |
| е учини да је и Богу жао ђакона.{S} Јер Бог највише воли те најмлађе и најсмерније слуге олтара |
| такође тешка, непроспавана ноћ.</p> <p>Бог се смиловао.{S} Ана је, једва најзад, заспала мирни |
| о нам се овај наш Пашко.</p> <p>— Јест, Бога ми, нешто је сав дестилиран.</p> <p>— Благ и велик |
| и враг.{S} Али врага не видиш.</p> <p>— Бога ми, ја, сем торбе, видим и друго.{S} Видим чудно, |
| ници.{S} А ако успеју да заволе једнога Бога, муче га исто тако као што и човека муче. — Владич |
| у рукама демона!{S} Не тако ми једнога Бога, не!{S} По цену своје пропасти бих је истргао из д |
| {S} Ах! ...{S} Иринеје, тако ти једнога Бога, признај ми, да ли сте срећни, да ли сте несрећни |
| ински направио гримасу , да сем једнога Бога никоје анђеле и свеце не признаје.</p> <p>— Ствара |
| грех одведе слугу тога Бога, дете тога Бога.</p> <p>Али одједаред је разрогачила очи, и затрес |
| х: да куша, да у грех одведе слугу тога Бога, дете тога Бога.</p> <p>Али одједаред је разрогачи |
| црну земљу, а ужутела мирише на Господа Бога.{S} Плашим се да дух женин не иде више од артизма. |
| ати ...{S} Како ти то изгледаш, Ана, за Бога?{S} Теби није добро.{S} Шта ти је, Анице?</p> <p>— |
| !{S} Ко је болестан ?{S} Шта вам је, за Бога!</p> <p>— Бошко, мали Бошко Ристовић — грцала је А |
| ко је пошла, с пута да врати.{S} Не, за Бога не, Бошко, Бошкице!</p> <p>Одједаред се сетила мон |
| цао је у душе прегршти усхићења што има Бога и Цркве, и што Бог и Црква имају њега.</p> <p>Дива |
| и ни у ком тренутку нећеш заборавити на Бога, на душу, и на мене, старога несрећника, коме си с |
| ик:</p> <p>„Миран и весео ћу стати пред Бога, предоброг свог Оца, који ме је, већ мртвог, још < |
| ласа, снажна, рајска, небу намењена, од Бога слушана.{S} Танка, воштана она рука као да сва грл |
| срећна без њега.{S} Најзад је молила од Бога да све те, и трагичне и блажене слике отклони од њ |
| ча победе над злошћу у мени!{S} Знак од Бога, који ми је стигао кроз вас пре него што буде сасв |
| о телу, и неки дотле непознати страх од Бога.{S} Дошло јој је да спусти чело доле на камен и да |
| најзад, Бог!</p> <p>Ана осети страх од Бога.{S} Страх од мисли својих, од жеља својих: да куша |
| даљина, тихо радовање анђела: <hi>Тебе Бога хвалим</hi>. </p> <p>Звецкала је кадионица.{S} Кад |
| чисто и мирисно као дивља шума, дозове Бога, прими у храм свемоћног и предоброг оца и страшног |
| а навраћала је људе да воле и да заволе Бога.</p> <p>Глас о том величанственом појању ишао је д |
| х каменчића.{S} Иначе је тихо призивање Бога свршавао тако мирна лица, као да тамо горе већ вид |
| ј ногу свога господара.</p> <p>— Има ли Бога! — јецала је Недићка.</p> <p>Је ли тај Бог добро и |
| у ишчупати једно другом душу, преварити Бога, завет, цркву и једно друго!?{S} Никада!{S} Никада |
| е требају ...{S} О, онда ћемо се одрећи Бога, и заветоваћемо се, као у прастара времена, тицама |
| тао је он голо срце своје Богу, и питао Бога шта да ради.</p> <p>А срце је дотле стрепило.{S} С |
| и да ће се сад одмах осетити присуство Бога, и чути се, из даљних небесних даљина, тихо радова |
| је, и побегао.</p> <p>А успут је молио Бога да се Иринеј што пре врати.</p> <p>Прво осећање Ан |
| так.</p> <p>Кажите ми, о кажите ми, ако Бога и милости имате, кажите ми: зар ни у чистом човечј |
| која је тешка и претешка само зато што Бога има, и што је тај Бог збиља у души њеној.{S} Уоста |
| еровања у човека као што има веровања у Бога и у лепоту уметности ? </p> <pb n="174" /> <p>Има, |
| ...{S} Може бити ипак.{S} Уздајмо се у Бога.{S} Молите му се, вашу ће молитву за цело волети.{ |
| i>, он је скоро очајним гласом тражио у Бога савет, како да се исповеди и смири пре него што св |
| ом матуром, пред полазак у велики свет, богат лепотом, здрављем, пријатељима и надама — он се т |
| е цело његово биће.{S} Јер само весео и богат и заљубљен човек може волети и служити без циља.{ |
| {S} Нико сем њега.{S} Како је неисцрпно богат и леп живот!</p> <p>Ана није више осећала никакву |
| ша моја, мала гладна тичица, чека вас и богата је.</p> <p>То су, видите, живи трагови вољеног б |
| нахранити и стишати, и опет ће стојати богата и срећна, и пуна њега, његове лепоте и милоте, њ |
| а префину душу ?{S} И сада, он, сиромах богаташ, он се од вас помоћи нада.{S} Да ли ме разумете |
| м.{S} На Ану су почеле наваљивати живе, богате мисли о уметничком усавршењу црквеног појања у њ |
| мећава, смрт угледног човека или свадба богате јединице, све су то разлози да живот запне и зас |
| у, пре јутрења.{S} Неке нарочито лепе и богате мисли би му тада долазиле на ум, и тако су га за |
| , помажи ми само дотле, док помоћ твоја богати раскош и красоте мога живота!{S} А ако би дошло |
| ку као што је Ана?{S} Девојку, која сав богати живот свој носи у цркву, рад свој и уметност сво |
| а је гледала некуда у дуги и слободни и богати живот човека, који је понекад тако горак у своји |
| /p> <p>— Ја волим један идеал.{S} Један богати извор лепоте и музике, који чарима својим мене < |
| оје тренутак с твојим срцем, и с твојим богатим животом проживим.{S} Тешка ми митра.{S} Дошао с |
| <pb n="180" /> <p>„Глорија сна једног, богатог као два млада живота, подигла се тога дана кроз |
| свих оних других мотива из тога чудног, богатог времена своје маште.{S} Недић се љутио, а Ана с |
| мбиновала многим новостима Преврћући по богатој својој збирци партитура, пронашла је једну необ |
| има, загледаним увек на једно место, са богатом косом и меканим великим шеширом, и са необично |
| гобројне за вас.{S} Зашто у тако сувише богатом стилу спремате свечаност?{S} Додуше, и ја се ра |
| т среће.{S} Хитнуо јој је ту срећу тако богату и тешку, да је Ана чисто узмакла.</p> <p>Ђакон ј |
| 4"> <head>IV.</head> <p>Давно је прошло богоављењско водоосвећење.{S} Дошло је пролеће, ближило |
| тих дана довршила, и спремала се да до Богојављења сама и увежба с певачима своју композицију |
| .</p> <p>Ана Недићева је, сутра дан, на Богојављење , меланхолично мирно прошла кроз триумф сво |
| да при крстовданском водоосвећењу и на Богојављење све појање и сав рецитатив буде у устима пе |
| зведеног задатка, појали су као да пред Богом стоје, а Бог тај да им је свима рођени отац.{S} Б |
| о у себи не осећа, клео се ђакон и пред Богом, и пред собом, гледајући право у тужне очи Христо |
| једног племена које тек долази.{S} Као Богом изабрани херој, који не сме пасти, који ће остати |
| не знајући шта дају, не слутећи да се с Богом разговарају.{S} Ани су не једаред засузиле очи, и |
| у.{S} Човек и с небом, и са сунцем, и с Богом има сажаљења!“</p> <p>„Заноса телесног или борбе |
| лачци.{S} Све по три у реду.{S} Појци и богомољци.{S} Најзад, густа вијугава павта пољског спом |
| p> <p>Гле како тужно изгледају данас ти богомољци .{S} Котрљају се као развејано јесење лишће.{ |
| иконе вас чекају, и тужни су.{S} Мајка Богородица, у жеженом злату и драгом камењу, чека вас, |
| некако по среди.{S} Може бити да стари Богородичин Храм има срце, да их је обоје примио у то с |
| јела твоја!</hi> </p> <p>Све је замрло, Богородичина Црква је пала на колена.</p> <p>Зар је Бог |
| радовања .{S} Липе су јако мирисале.{S} Богородичина Црква се огледала у светлој души Аниној.{S |
| Бог тај да им је свима рођени отац.{S} Богородичина Црква је изгледала као игралиште, људи као |
| е избијао као да шкрипе неки зуби.{S} А Богородичина Црква, са своја два витка крила, изгледала |
| хтела је да сав тај простор, па и сама Богородичина Црква, буду пусти и хладни као гроб, и да |
| е сузама.{S} А кроз сузе јој се привиде Богородичина Црква.{S} Широм отворена, милостива и њена |
| {S} Као у два питомца, или детета, које Богородичина Црква непрестано за руку држи.{S} А Анине |
| еље је освануло хладно, мрачно јутро, и Богородичина Црква је дочекала Ану необично строго.{S} |
| l:id="SRP19190_C2"> <head>II.</head> <p>Богородичина Црква, са своја два витка торња, као два ц |
| ор Пашковић у интимном друштву. — Глава Богородичине Цркве није ни владика, ни Исус Христос, не |
| да у време Великог Поста.{S} Са звоника Богородичине Цркве је зазвонило на службу.{S} Жалосно.{ |
| ђакона, и брујне оргуље из груди ђакона Богородичине Цркве.{S} Кад је свршила свој део, и најза |
| анђеље се читало са три места.{S} Прота Богородичине Цркве на сред храма, прота-гост на Царским |
| {S} Она је волела божјег слугу и певача Богородичине Цркве.{S} Волела га преобученог, дубоко са |
| м пчелицом, он одједаред угледа торњеве Богородичине Цркве.{S} Обасјати сунцем, са крстовима ко |
| је за сав живот свој зазидана у зидове Богородичине Цркве.{S} Њој је то било мило, за њу је та |
| рти струјао је манастирски мир.{S} Срце Богородичине Цркве ударало је весело.{S} Ђакон је спушт |
| Ана је љубила мале своје певаче, а срце Богородичине Цркве, као срце сваке мајке, прострло се п |
| лости.</p> <p>Ту су је дочекали торњеви Богородичине Цркве.{S} Прво им се насмејала, после их ј |
| Најзад се видели само још бели торњеви Богородичине Цркве и црна јабланова алеја у парку, и из |
| <p>Он неће да ме пољуби !{S} Он, ђакон Богородичине Цркве.</p> <p>Гризла је мишицу, да би се г |
| {S} А и шта је могао скривити он, ђакон Богородичине Цркве!{S} Опет нада.{S} Може бити, да ће п |
| head> <p>Дошавши кући, ухватио се ђакон Богородичине цркве да је сентименталан, и било му је кр |
| ега.</p> <p>Диван је био тај нови ђакон Богородичине Цркве!{S} Људи су долазили да га чују, људ |
| Ах, како је необичан био тај нови ђакон Богородичине Цркве!{S} Кад би изашао на северне двери и |
| еба јој је дао тај необични, мили ђакон Богородичине Цркве! — мислила је она у себи тада, подсм |
| би, кад би био на свету још један ђакон Богородичине Цркве.{S} Ана се сећала ритмичног геста ка |
| epage"> <p>Исидора Секулић</p> <p>Ђакон Богородичине</p> <p>Цркве</p> <p>Књижара З. и В. Васића |
| ада, кад сунце журно запада, шета се до Богородичине Цркве.</p> <p>Да одстоји целу службу, за т |
| а, како је отац њен једи, чим забруји с Богородичине Цркве, одмах бројанице у руке па на молитв |
| ти мах, у зеницама тих очију, и крстове Богородичиног Храма.</p> <p>— Да ли да вам причам то шт |
| близу прозора одакле се видели торњеви Богородичиног Храма. </p> <p>Тамо, високо горе око крст |
| ота у живот, али да га опет врати Богу, Богородичиној Цркви и себи.{S} Тој игри се она предавал |
| ски концерти, а нарочито појање у лепој Богородичиној Цркви.</p> <p>Служба божја у том храму зн |
| н некуда пође.</p> <p>Слушао је много о Богородичиној Цркви, о лепоти њеној, о службама и о пој |
| ко дочекане и обрађене, те су службе, у Богородичиној Цркви, долазиле до значаја и вида ретких |
| службу узбуђен.{S} Први пут откад је у Богородичиној цркви.{S} И да се не би још више узбуђива |
| хијерејска служба на Велику Госпојину у Богородичиној Цркви.</p> <p>Ана је осећала на себи нешт |
| ео свој живот.{S} Да јој каже како воли Богородичину <pb n="79" /> Цркву.{S} И како је необична |
| и глас како се владика спрема да посети Богородичину Цркву.{S} Сада је то било сасвим извесно.{ |
| III.</head> <p>Долазак монаха Иринеја у Богородичину Цркву имао је на Ану Недићеву силан утицај |
| д сигурно и владика тражити премештај у Богородичину Цркву.</p> <p>Мало по мало, жагор се стиша |
| {S} Сад ћемо, једне недеље, доћи опет у Богородичину Цркву, али на моје венчање, и онда ћете и |
| је задовољство чинило доћи пре почетка богослужења, и шетати по порти.{S} Порта би тада, пред |
| е пролазила крај цркве у време кад нема богослужења.{S} Спазила је отворена врата, и, не знајућ |
| око разумевање за та тиха, меланхолична богослужења у рано, бојажљиво пролеће строго посних дан |
| лазе ...</p> <p>Заблуда је да се идућег богослужења може чути то исто још једаред.{S} То што се |
| е значе!{S} Верујете ли ми да ја сваког богослужења доживим стварање света!{S} Доживим пролом с |
| о да се с њим удаљује и један део лепог богослужења у њиховој цркви.</p> <p>— И мени је тешко.{ |
| он ословио.{S} Тиме, што је у чекању од богослужења до богослужења било сада врло много немира |
| ијатеље свога оца, преплакала све време богослужења, не дижући главе.</p> <p>Ипак, младост Анин |
| се враћала појању, певачима и уметности богослужења.</p> <p>И све је ишло простије и лепше него |
| Тиме, што је у чекању од богослужења до богослужења било сада врло много немира и нестрпљења .< |
| .{S} Обраћана је пажња склопу и значају богослужења , и постепено се долазило до познавања умет |
| } Осетила је да нам се кроз стихире тих богослужења говори: како се све несреће овог живота свр |
| када је она сву своју душу заложила да богослужење подигне и улепша, и откад она примерним пох |
| 5"> <head>XV.</head> <p>Тако се свршило богослужење на Велику Госпојину.</p> <p>— Да нисам греш |
| <p>Бирајући и слажући композиције зато богослужење , Ана је живела у екстази.{S} Дизала се до |
| њу?</p> <p>— Хоћете ли сада опет сваког богослужја долазити у цркву?</p> <p>Ана није стизала да |
| !{S} Ужасно је гледати како се невина, Богу и људма недужна дечица даве и у круте лешине претв |
| </p> <p>Глас његов, онај велики, силни, Богу окренути , у цркви упознати и завољени глас, говор |
| трашним гласом повиче: <hi>Вонмем:</hi> Богу се окрените, људи, јер се светиња дешава у олтару. |
| дана с Вама.{S} И ниједна моја молитва Богу није без Вашег имена.{S} У толико ми је теже, што |
| а и разоружавао њене мисли. — И знам да Богу то није криво.{S} Јер љубав моја према монаху није |
| мирно спавао.{S} И да према томе, хвала Богу, бар тога дана није видео да свет натрашке иде.{S} |
| S} Искрено, детињски потанко је шаптала Богу своју љубав .{S} Од почетка до првог растанка, од |
| инисценцију се Ана тек заправо обраћала Богу за покој <pb n="225" /> душе очеве.{S} Одједаред ј |
| е служба свршила, клекнула је, и почела Богу да се моли.{S} Истински побожна , она је имала моћ |
| трпљену <pb n="70" /> муку, благодарила Богу на искушењу.{S} Он је добро, он је добро!{S} И ето |
| ветом љубави помаже завет монахов према Богу.{S} Кад то биће нуди скромном монаху оно што је мо |
| и своје према људма и хвалу своју према Богу одавало на срдачан, али и на отмен начин, и коме с |
| тако небески лепо волете, и кроз љубав Богу и песми служите.{S} Вас двоје сте два струка цвета |
| ћански дарежљиво отворила, и пружила је Богу, као задужбину своју, велику љубав своју према слу |
| ја.{S} Прекрстила се.{S} Благодарила је Богу што није ту.{S} Зараза ће до његовог доласка можда |
| га је пустио да трепти, и благодарио је Богу што је човек у стању толико блажене среће осећати |
| ст мајци, окретао је он голо срце своје Богу, и питао Бога шта да ради.</p> <p>А срце је дотле |
| ву, рад свој и уметност своју посвећује Богу, а снове и љубав своју пружа простом једном калуђе |
| ила, уђимо у цркву да се покајем, да се Богу помолим ...{S} Лагала сам, и то сам вама лагала, в |
| а ђакона, смешили се на њега, молили се Богу за њега, и, не знајући, додавали између себе једно |
| рао да живим.{S} Као Робинсон, молим се Богу и тражим нови пут, и одједаред се опет нађем на та |
| , бежите одавде, клекните и благодарите Богу, спасли смо се, спасли смо љубав своју, Ана, душо |
| антни орар.</p> <p>Ани се учини да је и Богу жао ђакона.{S} Јер Бог највише воли те најмлађе и |
| види да је баш он онај који је цркви и Богу најближи и најмилији.{S} Нека врста пријатне завид |
| рошлост своју, морам пркосити и цркви и Богу, морам, морам се сурвати, јер морам пољубити његов |
| кву, и служио тамо тако од срца вољно и Богу и сакупљеним људима.{S} И ма да је од тих људи сам |
| век, у исти мах, може бити јако близу и Богу и људма.</p> <p>Излазећи из цркве, монах Иринеј је |
| сећати он, који воли девојку, чистију и Богу оданију од свих монаха на свету!{S} Девојку, која |
| вету!{S} Девојку, која је хиљадама људи Богу привела, хиљадама грешника на кајање навела, хиљад |
| оји се, тамо, пред Часном Трпезом, моли Богу за цео свет, а на души му је можда такође тешка, н |
| проскомидију пригушеним гласом се моли Богу, жене брбљају, деца се довикују, неко се љути и пр |
| ложи на траг његових стопа, и да завапи Богу све могућном да чудом врати чудотворног певача, за |
| из живота у живот, али да га опет врати Богу, Богородичиној Цркви и себи.{S} Тој игри се она пр |
| лтар на причешће потпуно спреман, давши Богу, с гласом својим, и све што је у њему.</p> <p>Тога |
| ко желео као сада.{S} Ја се никад нисам Богу молио као данас.{S} Ја тако осећам као да су сва т |
| мојом добро у мени расте!{S} Ја служим Богу, цркви и вернима истинском службом слуге који љуби |
| одмора, па сам дошао и ја да се помолим Богу — почео је доктор без икаквог уобичајеног поздрава |
| ио очи, и мислио.{S} Приступио је затим Богу, и молио: дај ми крила. — Бог се збунио, јер крила |
| ња може бити у човеку више него у самом Богу.{S} Човек и с небом, и са сунцем, и с Богом има са |
| скромном монаху оно што је монах самом Богу обећао: чедан, идеалан живот, са једном великом љу |
| сада никада нарочито разговарао с њом о Богу, о вери, души жениној, или о осећајном животу чове |
| а девојка .{S} Говори о уметности као о Богу.{S} Тежак завет се мора понети, па да се у лепоту |
| же но обично.{S} Усрдно и дуго се молио Богу, јер је осећао узнемирење.{S} Као дете свој посече |
| } Да ли је он јачи од људи који се нису Богу заветовали ?{S} Да ли је та црна раса непробојан < |
| ог дечка и оног псета.{S} Ето, хладноћа боде по врату и шиба по ногама, и гробље и самоћа су уж |
| е душе, правог једног славуја који је у бодљикавој, сувој шуми бившег докторовог цинизма и анал |
| дите брзо, Јови није добро ...{S} Боже, Боже, Ана, Ана! — почела је плакати јадна жена, бежећи |
| одан дах.{S} Смрт се склонила.{S} Боже, Боже!{S} Дете лежи мирно, одмарају се ручице.{S} Али ли |
| јући с родитељима за доручак. — Шта је, Боже, са Светиславом директора Васића.</p> <p>Као да је |
| калуђер у мени умро.{S} А кунем ти се, Боже, да није.{S} Не, не.{S} Калуђер у мени и јесте она |
| два дављеника.</p> <p>Боже, смилуј се, Боже, смилуј се! — молила се она и за себе, и још за је |
| у стару своју радозналост: какав ли ће, Боже, бити последњи став у симфонији те интересантне мл |
| ско , немонашко царство ...{S} Хоћу ли, Боже, и ја оном путањом свију?{S} Да ли су збиља сви љу |
| дашњице и немонаштва? ...{S} Помози ми, Боже Велики, Свемогућни!{S} Помози ми да останем снажан |
| и пуна скрушености и туге.{S} Хвала ти, Боже, и не остави ме кад до туге дође.</p> <p>Ђакон се |
| — Зар бих смео и могао, Ана моја, и Ти, Боже мој! ...{S} Ана, идите одмах кући, идите, бежите о |
| Ана. — А његова три дивна мушкарца !{S} Боже, који је болестан?{S} Можда сва тројица.{S} Можда |
| кушење ...{S} Боже, шта сам записао!{S} Боже, опрости ми !{S} Зар би она <pb n="87" /> могла би |
| Бошко ... можда и браћа Бошкова ...{S} Боже свемогућни ... а отац њен и мати ... не, они су ве |
| баш као страшно и тешко искушење ...{S} Боже, шта сам записао!{S} Боже, опрости ми !{S} Зар би |
| ви, ходите брзо, Јови није добро ...{S} Боже, Боже, Ана, Ана! — почела је плакати јадна жена, б |
| е слободан дах.{S} Смрт се склонила.{S} Боже, Боже!{S} Дете лежи мирно, одмарају се ручице.{S} |
| ичког бића.</p> <p>— И <hi>молим ти сја Боже наш!</hi> — певао је хор, звонило је звонце у олта |
| онаха Иринеја сахранила? ...{S} Господе Боже!{S} Па љубав је онда гробар и убојица, који, посте |
| з икога, да се разболи, сачувај Господе Боже, не, не, несме доћи, ја нећу да дође, и реците му |
| е укотурана змија крије! ...</p> <p>— О Боже мој!{S} Могу ли, па и смем ли што против љубави ре |
| не се стегоше као два дављеника.</p> <p>Боже, смилуј се, Боже, смилуј се! — молила се она и за |
| њима било грома, песме, љубави и страха божијег.</p> <p> <hi>Велиј јеси, Господи, и чудна дјела |
| и ја већ сада знам каква ће бити служба божја тога дана.{S} Као зелена маховина по сивом камену |
| епој Богородичиној Цркви.</p> <p>Служба божја у том храму значила је од</p> <p>тада колико и је |
| уши се као грдна животиња једна коју је божја рука уз длаку помиловала.{S} Али тада се, нечујно |
| } То тек не <pb n="152" /> може бити ни божја сврха, ни сврха уметности . </p> <p>— Види се да |
| био пред смрћу.{S} Победа смрти у мени божја је победа.{S} Остаје сада да ја учиним нешто што |
| } Свечан и поносит, некима се чинио као божја опомена, и улевао им је страх.{S} Ани <pb n="18" |
| очима гаси, глас у грлу дави.{S} Мајко Божја, научи ме где треба стати ...</p> <p>Али ако је т |
| ним очима и побледелим уснама је питала божје око: да ли је грешна та љубав , да ли ће Бог узет |
| .{S} Хаос, хаос !{S} Одједаред, као две божје руке које се дижу да благослове метеж нереда и гр |
| над собом види.{S} Да се склоне строге божје очи, да бар часом доживи слатку земаљску срећу. < |
| ка.{S} Мурилови херувими који око Мајке Божје поју — шаптао је владичин ђакон другом ђакону.</p |
| i>, ђакон се, кадећи пред иконом Матере Божје, сетио одједаред своје мајке, и осетио потребу да |
| ачву воде у језерце божјег благослова и божје милости. </p> <p>Људи нису скидали погледе са ђак |
| моћ да увек, за време молитве, нађе око божје над собом.{S} Нашла га је и сад.{S} Али је око бо |
| ом.{S} Нашла га је и сад.{S} Али је око божје гледало у њу као и око оца њеног.{S} Невесело уми |
| замишљајући да је тамо унутри будно око божје, и гњев његов, који ће стићи сваки грех, <pb n="1 |
| ачва воде, чекајући велико и чудно дело божје.</p> <p>На свештеницима, који су воду опколили, в |
| ски нежно, као да је готова да усини то божје дете, које јој је, по нечему, дошло тако самохран |
| блијске слике, и представљала стазицу у Божје Царство.{S} Велике Двери су стајале широм отворен |
| ила са улица.{S} Утвара болести и гњева божјег је пролазила по вароши, а немоћ људска је покорн |
| ва умела само у цркви.{S} Она је волела божјег слугу и певача Богородичине Цркве.{S} Волела га |
| n="136" /> свемоћну смрт, која је Сина Божјег исто тако прождрла као што прождире траву. </p> |
| отив, који прати исповест о вери у Сина Божјег, занео ју је, осветио ју је, окадио јој је крв у |
| раму, и претворити бачву воде у језерце божјег благослова и божје милости. </p> <p>Људи нису ск |
| ем редова ситних белих зубића, песме, и божјег благослова.</p> <p>Нашла је једног малог гимнази |
| ао је необичан, сасвим необичан домаћин божјег жртвеника.</p> <p>Прснуле су затим тешке копче н |
| ед њега, и отишла монаху Иринеју, слузи божјем у златном стихару, са златним наруквицама око ру |
| узети од ње монаха Иринеја ? </p> <p>У божјем оку није било ни трага гњеву.{S} Пуно, препуно љ |
| ма , а дивни онај узвик о вери и страху божјем прошао је без одјека и потреса душа. </p> <p>Ану |
| с путиром у руци, и са узвиком о страху божјем на уснама. </p> <p>После службе, на капији, која |
| нова тако величанствена, а реч о страху божјем на његовим уснама тако страшна.</p> <p>Исти тај |
| гу да свет гледа у оној боји у којој га божји дан пружа, и да љубав своју одели од осталог живо |
| том приликом, сцена и доживљај, чисти и божји као пшенично зрно, и она је одједаред ударила у с |
| ивења и изненађења.</p> <p>Тај служитељ божји као да је донео неке тајанствене кључе, којима је |
| {S} Она ваша црква је први истинити дом божји који сам у дугом свом животу видео.{S} А она је т |
| > и Анину душу дошао ред да оставе стан божји и негде у васељени изврше свој задатак .{S} Зашто |
| И мали један бео облачак, који је, као божји шатор, стојао разапет над његовом главом.</p> <p> |
| у мале и испуњене.{S} Љубав њена је мир божји.{S} Оно неколико благих речи, један блиски поглед |
| <p>— Молим.{S} Али само у недељу.{S} У божји дан.{S} У онај дан кад служите.{S} Кад смо се и о |
| у баш те победоносне жене над најлепшим божјим створењем на овој земљи.{S} Ја мислим да је то о |
| је Ана сузе, гледајући усхићено падање божјих зимских ружа.</p> <p>Чуо се шум корака.{S} Ана с |
| тра.{S} Висок, мекан, чедан, и пун оних божјих искрица које плачем среће надимају груди, и од к |
| прсти су лежали непомични на освећеној божјој књизи.</p> <p>Живот је башта, витлејемски мирна, |
| ла се, крстила, и клањала пред добротом божјом, што је искушење било само сан и варка.{S} И пре |
| ан због те немоћи као сада.{S} Ја туђу, божју или човечју помоћ никад нисам тако желео као сада |
| су унатраг, док су очима тражили одгоре божју помоћ.</p> <p>А високо изнад њих, на амвону, мона |
| те љубави за цркву и детињег веровања у божју милост.{S} Чија је то заслуга?{S} Твоја?{S} Заслу |
| и дугим пољупцем љубила освећену књигу божју. </p> <pb n="95" /> </div> <div type="chapter" xm |
| ослушкујуЋи у исти мах, целивала Мајку Божју, такође брзо, само у скут љубичасте њене одеће, и |
| о, да буде спокојна и мирна. </p> <p>Не бој се, и хвала ти што си живела један тренутак само за |
| увенула и збабала се.{S} Нестало живих боја, нестало летњег даха.{S} Настала је часом страшна |
| стихару са Воздухом свенутих старинских боја, или у златном стихару са сафирно плавим Воздухом, |
| чудне тишине , које су гробови тонских боја и душа... </p> <p>Ани је изашао пред очи монах Ири |
| укцији гласа и његових карактеристичних боја умела ићи до таквих финеса, да је та вештина, мало |
| тиха, меланхолична богослужења у рано, бојажљиво пролеће строго посних дана.{S} Она је осетила |
| е, савијала се, ишла отвореном прозору, бојала се нечега, молила се црној ноћи да је затрпа мра |
| слетку је отишао.{S} Ана се збунила.{S} Бојала се да ће и ђакон отићи.{S} Али он је остао.{S} И |
| а ум да то људи сенку хоће да обуку.{S} Бојала се да ће се старац срушити под скупоценим, тешки |
| ренути кући.{S} Поседела би још, али се бојала да ће се мајка бринути.</p> <p>Пролазила је поре |
| а.{S} Трзала се од сваког шушња, јер се бојала зле вести.{S} Затворену њихову кућу желела је јо |
| непрестано само онај свој први занос, и бојала се да га не изгуби.</p> <p>И ђакон је имао тешки |
| и.{S} Негде, у дну срца, она га се мало бојала.{S} Али лице њено се прелило благим, задовољним |
| реба умети угрејати ватром целе љубави, бојама целе маште. </p> <p>Како је човеку уметнику лако |
| то се белоћа покрива? — Ко се још цвећа бојао!{S} Ко се још љубави плашио ! — храбрила се Ана.< |
| и она је пробијала кроз сав метеж и све боје, и видела се увек иста, непопуњива и стална.{S} Си |
| И Ана је обукла свилену хаљину отворене боје, чак мало и изрезану.{S} Само се није хтела закити |
| олико црта лица и њихови изрази, мењање боје у лицу, покрети главе и двеју руку и промењљивост |
| капије, не, јер он се не <pb n="206" /> боји и моли да га приме, него због нечег другог ...{S} |
| ве борбе и свег поноса његовог.{S} И не боји се такве љубави.{S} Мирна и свесна му је вратила п |
| није тако јако хитала .{S} Као да га се боји.{S} Последњи пут, на парастосу, видео је да је као |
| очела је да га крије, да га воли, да се боји за њега.{S} Затим су око тога мотива стали да искр |
| себе сумничење и плашњу.{S} Чега да се боји?{S} Ђаконовог приближења ?{S} Његових речи?{S} Тог |
| е, да јој да снагу да свет гледа у оној боји у којој га божји дан пружа, и да љубав своју одели |
| , јер себе не можете изневерити ...{S} Бојим се канда ипак.{S} До вас, Ана, ја нисам сасвим ве |
| у руци је опасна, и ја је се бојим.{S} Бојим се канда још и оних старих баба са босиљком у руц |
| в жене увек и уплив проблема и бола?{S} Бојим се да су човек и жена нехармонични, непријатељски |
| краћи и краћи ...</p> <p>О, како се ја бојим и грозим успомена!{S} Мртвих, покојних делова жив |
| обро !{S} Не сећање !{S} Ја се успомена бојим, и нећу да их имам.{S} Зато сам ваљда и провела ц |
| дан доживљај .{S} Скоро бих рекао да се бојим да се деси, јер— ђаконов ниски, звучни глас је би |
| са цветом у руци је опасна, и ја је се бојим.{S} Бојим се канда још и оних старих баба са боси |
| х се видети с монахом Иринејем , али се бојим да улази у кужну кућу.{S} Не, не, нека не долази, |
| мају људи што све прегоревају.</p> <p>— Бојите се и верујете да ћемо и нас двоје изгубити свест |
| ада и вишег живота ...{S} Чега се дакле бојите?{S} Тела наших ? ! </p> <pb n="177" /> <p>Ђакон |
| катастрофа.{S} Гледала га наслоњеног на бојно копље и на ловачку пушку, гледала га на позорници |
| у више, давала ипак постајање, преливе, боју, јек и сву душу гласа тако истоветно исто са ђакон |
| ну као звезда. </p> <pb n="114" /> <p>— Бол је пролазио.</p> <p>— Мила — шаптао је ђакон опет, |
| одједаред да у души његовог љубимца има бол, разњежио се сасвим, и, место да нешто почне говори |
| ба, пакост, освета.{S} Њу боли, али она бол трпи исто тако као и оно што јој годи.</p> <p>У то |
| оро мрско, али је одједаред јаукнула, и бол неки, страшан као издисање , сломио ју је.</p> <p>С |
| спављивала јединче своје ...{S} Срећа и бол моје мајке, моје сироте мајке...</p> <p>Први тактов |
| , и шта то значи, кад се каже да никоји бол не треба прецењивати, јер после годину дана он више |
| октора Пашковића, и она осети јаки неки бол у слепим очима, и осети како се много може волети т |
| ништа музички велико, али то је велики бол.{S} Успаванка једна.{S} Успаванка којом је моја мај |
| срце стиском једним који боли. </p> <p>Бол је после прошао, али је остала нека туга.{S} Туга, |
| да боли, и он се буди ујутро с борицама бола на челу.</p> <p>Шта је то?</p> <p>Ђакон се смешио |
| и ће му да се никојег задатка и никојег бола не уплаши.</p> <p>И збиља је тако.{S} Он се осећа |
| теши ме, не заклањај ме и не лечи ме од бола!{S} Јер то не вреди, не вреди никоме, ни највећима |
| ратим.</p> <p>Монах Иринеј је дрхтао од бола.{S} Ломио је руке, гушио се.{S} Очи његове, светле |
| им, хладним гласом, а имао у лицу израз бола. — Будите храбри — понављао је он гласом који се и |
| } То је одрицање светитељско, т. ј. без бола, у животу природе .{S} Узми на пр. сутон, или ако |
| авни уплив жене увек и уплив проблема и бола?{S} Бојим се да су човек и жена нехармонични, непр |
| његових речи се јасно чита да је много бола претрпео.{S} Мудар је, али је несрећан .{S} Можда |
| Све дотле док има чекања, растанак није болан.{S} Он је лепота.{S} Он је дуго једно свитање сре |
| нас.{S} Ја тако осећам као да су сва та болесна деца моја деца, и да бих ја са највећом готовош |
| је и он мој, само мој! ... </p> <p>Као болесна, као полулуда је Ана стигла кући.</p> <p>— Ана, |
| снаге у борби ?{S} Је ли наишла на вас болесна чежња за својом сопственом несрећом?</p> <p>Ана |
| аво изгледа.</p> <p>— Јесте ли ви, Ана, болесни?{S} Ана, шта је вама ?</p> <p>— Ја сам сасвим д |
| } Нешто тешко јој је лежало на срцу.{S} Болесни људи, јесен, самоћа њена ...</p> <p>Ишла је лаг |
| о с поуздањем тешити и храбрити, јер је болесник врло немоћан ...{S} Може бити ипак.{S} Уздајмо |
| а вам овај категорично одговори хоће ли болесник умрети или ће остати да живи.{S} Хипокризија, |
| у цркви ниједнога тренутка није сетила болесника.</p> <p>— Ужасно је.{S} Откад сам лекар, ника |
| у олтару има сад топла молитва за нашег болесника.{S} Иринеј је очајан и утучен због несреће у |
| <p>Тада, одједаред, болест је изашла из болесника као истерани беси.{S} Младић је оздравио.{S} |
| лазио често, и сатима дуго седео и крај болесника и крај утучене његове породице.{S} Крао је вр |
| апротив, са целим срцем улазе у несрећу болесника, који као под нож иду пред суд лекара, да и т |
| от требао да престане бити.{S} Огорчење болесниково због немоћи људске, због немоћи природине, |
| штогод је крај долазио ближе, живот се болеснику чинио све лепши.{S} И то не живот уопште.{S} |
| ставља се лекару једно препредено , а о болеснику бајаги сажаљиво питање, а иде се на то да рад |
| p> <p>— Како је све пуно сенки.{S} Како болесним срцем куца данас и живот — говорила је Ана, се |
| <p>— Дакле, случај је доста тежак, али болесница неће умрети.</p> <p>Монах Иринеј је одахнуо, |
| скоро врста заноса.</p> <p>— Да, према болесницима има понекад милости.</p> <p>— Уме он бити п |
| љубимац — дрхтале су јој усне.</p> <p>— Болесно је најстарије и најмлађе дете.{S} Најмлађи дечк |
| ви, и децу у гимназији, и сваког голог, болесног просјака на улици, јер је њихов, јер је калуђе |
| ама црна умре. </p> <p>Тада, одједаред, болест је изашла из болесника као истерани беси.{S} Мла |
| н, или је он, монах Иринеј, или је нека болест која прети да ће наићи.</p> <p>Једне вечери искр |
| њој се чини да иза тога чела лежи нека болест.</p> <p>Изашла је на терасу, и села на клупу над |
| , изводио је неодређен закључак: или је болест осредња, па је доктор безбрижан за дискусију, ил |
| а три дивна мушкарца !{S} Боже, који је болестан?{S} Можда сва тројица.{S} Можда само њен љубим |
| да треба сасвим просто запитати: ко је болестан у кући господина Недића?</p> <p>— Да ли то гос |
| Госпођице Ана, дајте ми руку!{S} Ко је болестан ?{S} Шта вам је, за Бога!</p> <p>— Бошко, мали |
| ењена.{S} Болујете ли много?</p> <p>— И болестан сам, синко, али, главно, остарио сам.{S} Црн с |
| , да ли је најстарији дечак у овој кући болестан?{S} То је мој мали пријатељ, и мој љубимац — д |
| ији, жао ми је госпођице, врло је тешко болестан.{S} Али, не треба губити наду.{S} Серум је на |
| , деца се склонила са улица.{S} Утвара болести и гњева божјег је пролазила по вароши, а немоћ |
| ем ишла кући.{S} Свугде се осећала мора болести.{S} Пусто и тишина.{S} Или нерасположени , сасв |
| асно, ужасно далеко ...{S} И то не због болести и затворене капије, не, јер он се не <pb n="206 |
| е та била Ана Недићева.{S} Ана се после болести своје нагло и неочекивано опорављала.{S} Лице с |
| ући испод ока како је природа Ану после болести чисто наново створила, <pb n="75" /> и у изобиљ |
| да не вреди много, а код одраслих су те болести и иначе опасније него код деце. </p> <p>— Ја ни |
| ана знојем рада, страха <pb n="36" /> и болести, шта ће онда и молитва, шта ће и свештеник.{S} |
| зак из вароши, и извештај његов о стању болести уопште.</p> <p>Те вечери се доктор мало закасни |
| је то било сасвим извесно.{S} Старац , болешљив и слаб, не плаши се путних напора, и хоће да д |
| , скоро други отац.{S} А како је стар и болешљив, можда ће му то бити последња црквена свечанос |
| ола убила, и јасно је било да се стара, болешљива жена никада од ње опоравити неће.{S} Код Ане |
| кон жури да је стигне.</p> <p>Био је то болешљиво нежан плав човек, гргураве свиласте косе, и т |
| бразе.{S} То вас сигурно <pb n="229" /> боли?{S} Боли ли?{S} Или то не боли, а друго нешто боли |
| То вас сигурно <pb n="229" /> боли?{S} Боли ли?{S} Или то не боли, а друго нешто боли?{S} Ах, |
| је добро.{S} Шта ти је, Анице?</p> <p>— Боли ме јако глава, и ... немирно сам спавала. </p> <pb |
| рује се.{S} За мало.{S} Тајна почиње да боли, и он се буди ујутро с борицама бола на челу.</p> |
| Духа ...{S} А жао ми га је, баш ме душа боли за њим...{S} Уосталом, можда цела ствар и није так |
| бично.{S} Можда је отпутовала, можда је боли глава.</p> <p>Ђакон је успео да ствар одложи за тр |
| лако као да је на крилима.</p> <p>— Не боли вас више глава? — питао је тоном, као да му само ј |
| око горе, прозирни облачак.</p> <p>— Не боли ме.{S} Престала је главобоља, престао је и сумор.{ |
| бави и лепоте, међу онима које ништа не боли, и који се добру и радостима надају.</p> <p>Утисци |
| "229" /> боли?{S} Боли ли?{S} Или то не боли, а друго нешто боли?{S} Ах, Ана, моја Ана, моје ве |
| ким сажаљењем.{S} Сажаљењем , које више боли онога ко жали, него што теши онога коме се пружа. |
| и хвата га за срце стиском једним који боли. </p> <p>Бол је после прошао, али је остала нека т |
| сте вера и црква моја ...{S} Како ме то боли, пече, срамоти! ...{S} Лаж, у мојој души лаж, на м |
| Глас као шушањ јесењег лишћа.{S} Чисто боли његова старост.</p> <p>А никад, ни у једном писму |
| ого тешко било, и да ли је сада још што боли ?</p> <p>— Да ли вам је кадгод дошло жао што не чу |
| ли ли?{S} Или то не боли, а друго нешто боли?{S} Ах, Ана, моја Ана, моје велико благо!{S} Куда |
| то ударац, срџба, пакост, освета.{S} Њу боли, али она бол трпи исто тако као и оно што јој годи |
| ње, отпор, и још множина осећаја, и сви болни и тешки прелази њихови из једног у други.{S} Ана |
| ?</p> <p>— Ја не разумем.{S} Мене су из болнице звали да одмах к вама дођем.</p> <p>Страшних ст |
| о преобраћању фрушкогорских манастира у болнице.{S} А на другом се омладина препирала о љубавно |
| е ли га чули говорити о оном пациенту у болници кога већ дуже од шест месеца лечи ?{S} То је ск |
| онај тешки пост и тела и духа, коме се болно растужени људи тако радо предају.{S} Није свирала |
| на, Ана јадно моје дете! — разлегало се болно пиштање Недићкино по кући.</p> <p>Али Ана се није |
| тако? — питао сам сам себе и иронично и болно, и упро сам прстом у себе, да сам, од нас двоје, |
| е и открива.{S} Казује да је то сад оно болно и неумитно растајање, кад између родитеља и детет |
| .{S} А то је одрицање аскетско, то јест болно, у животу човека.{S} Узми рецимо борбу између жив |
| митовање треба индискретности.{S} Треба болног размотавања и вулгарисања једног можда префиног |
| .{S} Тако јако, да се руком машила тога болног места.{S} Танки њени прсти сасвим су се изгубили |
| егове зенице се промоли душа, огрнута у болну једну молбу.</p> <p>— Не, нисам само тебе ради до |
| и остављале <pb n="248" /> модре печате боловања и ломљења, и вољење наше је било и остајало са |
| и причињавала му страховита привиђења и болове .{S} Руке и ноге се трзале и увијале као црви, к |
| же, што Вас видим слаба и промењена.{S} Болујете ли много?</p> <p>— И болестан сам, синко, али, |
| страшно, ужасна једна драма!{S} Не, не, боље је да не дође.{S} И мајка ваша се самном слаже.{S} |
| S} Његово расположење бивало је чак све боље и све пријатније, у колико је чешће долазио у ту ц |
| S} И мама је назебла, и ако јој не буде боље, одгодићемо.{S} Само — Ана је невесело погледала — |
| писмо је тако безазлено и чисто, да је боље од молитве.{S} И ја бих га и у цркви спокојне душе |
| рнини од главе до пете.{S} Погледала је боље.{S} Јесте, калуђер, у камилавки с црним велом.</p> |
| подигнутој руци, и скакао и сам што је боље могао.{S} Чуо се смеј и кефкање раздраженог псета. |
| е биле ствари плаше човека?{S} Зашто је боље немати него имати?{S} Зашто је свака срећа покојни |
| е.{S} На жалост, то не значи да му је и боље.{S} Не бих вас смео с поуздањем тешити и храбрити, |
| госпођо, јесте велики.{S} То ми лекари боље знамо него ико на свету.{S} Али Бог није милостив. |
| ив, да му је сасвим мало боље, али ипак боље, и да се у свој невољи својој сетио чика Јове Неди |
| } По старој, злој својој навици, ја сам боље видео у вашу душу, него у своју.{S} Видео сам да у |
| в Васићев још жив, да му је сасвим мало боље, али ипак боље, и да се у свој невољи својој сетио |
| је. </p> <p>Да би се владика могао што боље одморити , није Недић на ручак позвао никога од го |
| отрованог, или мирно умирућег са зором бољег живота у очима.{S} И одједаред, себична и страстн |
| узику и цркву, дакле мир и размишљање о бољем животу, волела и пре мене.{S} Она је и мене у црк |
| ви осећате, да ли ви верујете да сам ја бољи и друкчији него штоли сам био ? </p> <pb n="196" / |
| а је ова љубав зато међу нама да будемо бољи, је л' те?</p> <p>Ана је подигла своје разумне очи |
| рани ...{S} Бићемо јачи од тога, бићемо бољи кроз љубав своју!</p> <p>Монах Иринеј је положио р |
| ситом као и његова, која ју је лепшом и бољом чинила, као и његова њега.</p> <p>Али Ана је, поп |
| мо да се врати.{S} У оделу тешких црних бора, са ауреолом око главе која тек просијава.{S} Рука |
| дичином, међу многим ситним и попречним борама, које су године наслагале, видела се и једна усп |
| њу о доктору Пашковићу.{S} Тај је човек борац за нешто лепо и високо.{S} Има у њему <pb n="2" / |
| могли подвести под једно опште значење: борба између јачине и слабости, између духа и материје. |
| та. ј Предстоји дакле и мени калуђерска борба. 1</p> <p>Наишао је ђакон, и дубоко се поклонио.{ |
| душе.{S} Трајна, потешка, али и слатка борба душе да се тело уклони из свести.{S} И с тога у т |
| /p> <p>„Дух и тело.{S} Како је дивна та борба, та несрећа, та трагедија.{S} Која лепота, која в |
| оја ће сва, у свима данима својим, бити борба за чедност и триумфе њене, бити полифонијска једн |
| и нека виша добронамерност, која зна за борбе и лутања њена, и стаје ближе уз њу зато што и одс |
| војка та воли у њему оно што је циљ све борбе и свег поноса његовог.{S} И не боји се такве љуба |
| у .{S} Уништење идеала, и почетак друге борбе ...{S} Али човек као дух, знајући да је дух племе |
| ма већ оно бело поље, на коме је, после борбе, уметност развила заставу победе над животом.{S} |
| лепота, која величина може изаћи из те борбе! „Дух све оживљава, а тело ништа не помаже“, стој |
| сажаљења!“</p> <p>„Заноса телесног или борбе с телом има у увек, увек.{S} До задњих граница св |
| ек, човек као природа, жели на попришту борбе хероја или мартира.{S} Другим речма, жели смрт, и |
| ј рушевини камења.{S} И каква се чудна, борбена архитектура види тамо где се камен, вечити каме |
| орту је Ана застала.{S} Као на међи, на борбеној тачки између та два света, чија видљива разлук |
| У томе можда и јесте монаштво ...{S} У борби да се не збуде оно што мора да прође.{S} У борби |
| се не збуде оно што мора да прође.{S} У борби да човек ниједан део свога душевног живота не стр |
| </p> <p>— Је ли вам недостајало снаге у борби ?{S} Је ли наишла на вас болесна чежња за својом |
| води, и живот мој испуњава дужностима , борбом и радом, као и сваки други позив.{S} Немој више |
| арило је у њој срце женино, које не зна борбу и триумфе губитака, које зна само или несрећу или |
| хладила се, мирила се, узимала на себе борбу живота, ону, у којој сви без разлике падамо, једн |
| , или ако хоћеш и зору, свеједно, дакле борбу између светлости и мрака.{S} А то је одрицање аск |
| тај прелаз баш код ове жене, где значи борбу двеју лепота, лепоте нагонске и лепоте уметничке |
| оле калуђера који завет свој сматра као борбу за љубав.</p> <p>Монах Иринеј је био уверен да Бо |
| болно, у животу човека.{S} Узми рецимо борбу између живота и смрти, љубави и губитка, младости |
| омену , него распирује и одржава сталну борбу.{S} Сталну, јер не сме погинути у искушењу.{S} А |
| уопште.{S} Али знам за једну унутрашњу борбу њену, која је тешка и претешка само зато што Бога |
| ах, од свих људи на свету, има најлепшу борбу.{S} И ако је уметник , може постати најслободније |
| n="5" /> онакав како га је душа хтела, боре на челу Анином нестану, уснице се раздвоје, и иско |
| о свом старом пријатељу, да се Недићка борила са сузама.</p> <p>— Дабогме, старост, па још и с |
| има једну борицу и на души, и да је та борица канда све дубља и све шира.{S} Учинило му се да |
| а почиње да боли, и он се буди ујутро с борицама бола на челу.</p> <p>Шта је то?</p> <p>Ђакон с |
| <p>Ваздух и небо су треперили без једне борице , без једне завесице.{S} Сат на кули је избијао |
| је.{S} Али после је опазио да има једну борицу и на души, и да је та борица канда све дубља и с |
| ка и жену, у радознале туђине, у лукаве борце који добро знају да страст није слепа, него да ст |
| ојим се канда још и оних старих баба са босиљком у руци.{S} Шта ће у жене та чудесна биљчица, к |
| ући у цркву, стојао је насред улице, са босим ножицама у прашини, са подневним сунцем на глави. |
| ом огрлицом око врата, и пун наоштрених боца.{S} Затим, крупне, охоле татуле, као високи неки д |
| рашило, а пред његовим ногама је видела Бошка, удављеног, мртвог.{S} Озбиљне његове очи, сада, |
| ута да врати.{S} Не, за Бога не, Бошко, Бошкице!</p> <p>Одједаред се сетила монаха Иринеја.{S} |
| ла, с пута да врати.{S} Не, за Бога не, Бошко, Бошкице!</p> <p>Одједаред се сетила монаха Ирине |
| {S} Можда само њен љубимац, најстарији, Бошко, озбиљан, паметан дечко, који са својом белом огр |
| дао с неразумевањем.</p> <p>— Бошко?{S} Бошко се код вас разболео?</p> <p>Сада је Ана пребледел |
| стан ?{S} Шта вам је, за Бога!</p> <p>— Бошко, мали Бошко Ристовић — грцала је Ана.</p> <p>Пашк |
| вић је гледао с неразумевањем.</p> <p>— Бошко?{S} Бошко се код вас разболео?</p> <p>Сада је Ана |
| реба му јавити ... ах, он је здрав, али Бошко ... можда и браћа Бошкова ...{S} Боже свемогућни |
| а вам је, за Бога!</p> <p>— Бошко, мали Бошко Ристовић — грцала је Ана.</p> <p>Пашковић је глед |
| н је здрав, али Бошко ... можда и браћа Бошкова ...{S} Боже свемогућни ... а отац њен и мати .. |
| а и стрепила.{S} Груди су јој биле пуне Бошковог имена.{S} Хтела је да га виче.{S} Душу његову, |
| не су била затворена.{S} Огромна, тешка брава и тешка гвоздена полуга затварала их је тако као |
| улаз — кад је у истом моменту шкљоцнула брава, али на супротним вратима, и ушла Недићка, бледа |
| рошао.{S} А Ана је, додуше са рукама на брави као да ће одмах ући, још дуго стојала, час извија |
| нутра.{S} Дошло јој је да заврне клуч у брави, да виче — кад се одједаред отворила врата, и кро |
| </p> <p>Владици је по мало дрхтала седа брада, а звецнуо је неколико пута и кашиком о шољу.{S} |
| и човек јако малена раста, јако дугачке браде и јако дугачке мантије, изгледао је као мали Јова |
| поздрављали старца, не само беле косе и браде, него и седих обрва и трепавица, који је крај сна |
| уста.{S} Мала, једва приметна рупица на бради удубила се, и испунила се нечим зрачним.{S} И дец |
| бледа као смрт, са згрченим рукама под брадом, којима је стискала вилице да не дрхћу.</p> <p>— |
| де, него треба сад да пусти дугу косу и браду, да огрне широку одежду, да за увек скине онај ка |
| лене очи у њега, и моли га да је чува и брани.{S} Поколебао се да је Ани можда одиста тешко на |
| згубили у меканој бујној коси, а златна браслета се светлила на темену као звезда. </p> <pb n=" |
| е била старинска, равна и широка златна браслета, која је нежну Анину мишицу обухватала као око |
| у смрт и на незгодну околност да Ана ни брата ни сестре нема, покушава кћер своју подсетити как |
| што црква стоји на земљи, која је рат, братоубијство, блуд, механа и зеленашка јазбина ...</p> |
| ах, он је здрав, али Бошко ... можда и браћа Бошкова ...{S} Боже свемогућни ... а отац њен и м |
| ју пригушеним гласом се моли Богу, жене брбљају, деца се довикују, неко се љути и прети, продав |
| дремеж певуши , звецка нешто несташно и брбљиво као гугут и скакутање детенцета које већ хода, |
| е, сажаљиве милости треба бацити читаво брдо пред ноге катастрофи, да жртви својој не могне при |
| {S} Трећи, најзад: као оно што човек, у брдовитом крају, где сунце брзо седа, мора нагло да скр |
| а, стишава.</p> <p>Успели су се на неки брежуљак, и дошли до нечијег винограда.{S} Виноград је |
| рашљивим гласом.</p> <p>— Тежак случај! брецнуо се одједаред Пашковић на своје омиљено поље.{S} |
| ног живота.{S} А они се круне, опадају, брже него цвет.{S} Пролете црквом као светла репатица н |
| мо искушења! ...{S} Телесна љубав опада брже од цвета.{S} Речи, загрљаји, пољупци — свака та сл |
| једна жељица доскора, расла је она све брже и брже, прикрала се жртви својој до срца, обузела |
| и преплашено, стаде помамно да лаје, и брже на страху него на ногама, потече <pb n="57" /> пре |
| само понекад на орару укрштени прсти, и брже би онда севале ситне плавичасте муње у вез ушивени |
| жељица доскора, расла је она све брже и брже, прикрала се жртви својој до срца, обузела јој и г |
| ма ветра обиђе читав један крај, да што брже изврши последњу бербу венаца и круна. </p> <pb n=" |
| ка подневу љубави своје, зашто је тако брзао да јој целу своју душу даде ?</p> <p>Зашто дуже н |
| идела.{S} Срце јој је почело лупати , и брзим кораком, поздрављајући хитно и ђакона и младиће, |
| ред очима старчевим.{S} Детаљ по детаљ, брзо и живо, ређали се моменти трагичне монашке љубави, |
| ор Пашковић је говорио као да бунца.{S} Брзо и без прекида, као да мора некоме све то рећи, а к |
| <p>Али тај трзај му је такође годио.{S} Брзо би дунуо у лампицу своје фантазије, ушао у цркву, |
| ла је цвеће, спустила и главу, и почела брзо читати молитву.{S} Али после ју је, као увек, зане |
| исти мах, целивала Мајку Божју, такође брзо, само у скут љубичасте њене одеће, и изашла збуњен |
| жеља ја сад немам за себе — изрекла је брзо, поцрвенела мало, и наставила тише — а сем тога, у |
| ри, готов одговор узмем“.</p> <p>Ана је брзо и нервозно прелетела ђаконово писмо, и није га хте |
| себе ?{S} Да ли сте били у стању да се брзо смирите и разаберете, и да оцените куда смо пошли, |
| ла икони да очита молитву.{S} Молила се брзо, ослушкујуЋи у исти мах, целивала Мајку Божју, так |
| .</p> <p>— Докторе, јесте ли ви, ходите брзо, Јови није добро ...{S} Боже, Боже, Ана, Ана! — по |
| што човек, у брдовитом крају, где сунце брзо седа, мора нагло да скраћује обасјану стазицу свој |
| макао сточић за сервирање чаја, отварао брзо разне фијоке и орманчиће, и спремио послужење лепо |
| тога, што је Пашковић говорио необично брзо и много, изводио је неодређен закључак: или је бол |
| а ништа нису криле, летеле су, муњевито брзо, слике душе његове.{S} Једна поноситија од друге, |
| раком.{S} Усплахирила се.{S} Тражила је брзу неку одлуку да спречи улазак Иринејев унутра.{S} Д |
| ја из цркве.{S} Постала је некако општа брига целога места.{S} Чим би се у некој кући исцрпео р |
| м те учини ми то.{S} И смири се и ти од брига.{S} Заклињем ти се да је мени добро, тако добро к |
| у ме нагнале да га напишем.{S} Једно је брига да једва повраћено здравље не изгубите опет.{S} А |
| самога дна свога.{S} Сав се разговор и брига усредсредили око доласка и дочека, службе и појањ |
| а.{S} Скривено у души је осећала да јој брига монаха Иринеја више годи него брига њене мајке.{S |
| јој брига монаха Иринеја више годи него брига њене мајке.{S} Али јој се ђакон ипак чинио тако м |
| у, а на слепим очима му се видела сенка бриге.{S} А владика је понирао некуда далеко, у Анине с |
| на, милостива и њена, како је зове да и бриге своје остави тамо где јој је љубав.{S} Ана храбро |
| } И видео је Иринеја који му је задавао бриге.</p> <p>— Јеси ли готов с писањем, Иринеје?</p> < |
| да заволи некога, и да родитељима скине бригу с душе.{S} Како рекосмо, није то био први јуриш Н |
| ашим родитељима заједно , претрпео опет бригу и страх за ваш лепи и корисни живот.{S} Опростите |
| еним, брижним погледом је тражио нечију бригу.{S} Ана је хтела вриснути, кликнути, на колена па |
| ићка с нежним прекором — место да ми ту бригу што пре скине с врата, она, како је отац њен једи |
| но срце или душу, с тим, да је Ана мора брижљиво чувати, очима пратити, живцима осећати, разумо |
| војих музичких доживљаја, који је дотле брижљиво крила. </p> <pb n="59" /> <p>То је било другог |
| а се рука једна дотиче њеног рамена.{S} Брижна нека рука, која је не привија себи, него некуда |
| а.</p> <p>Није то сада био први пут што брижни отац, видећи да године пролазе, помишљајући на с |
| ћи њеном оцу.{S} Отац је гледа дубоким, брижним, тужним погледима.{S} А доктор се необично пона |
| Застао часом пред Трпезом, и раширеним, брижним погледом је тражио нечију бригу.{S} Ана је хтел |
| едићка, жена са необично благим , скоро брижним изразом лица, поздравила је монаха Иринеја као |
| обично много крсте, и да то раде некако брижно и жалостиво, Најлепша молитва му је дошла слабо |
| p>„Како вам је на души?{S} Питам вас то брижно и милостиво, толико, колико свега брижности и ми |
| е као пчелица, која, после дугог лета и брижног тражења, са једним једитим зрнцетом сласти хита |
| рижно и милостиво, толико, колико свега брижности и милости у мени има.{S} Да ли сте разумели, |
| звука.{S} Звонило је на јутрење.{S} Ана бризну у плач, руке њене се стегоше као два дављеника.< |
| ваша нешто разговара с њим.</p> <p>Ана бризну плакати.</p> <p>Доктору такође засветлеше очи.</ |
| а је по хладним образима.</p> <p>Ана је бризнула у плач.{S} Недићка такође.</p> <p>— Ана, мило |
| — Волете ли ви Пашковића?</p> <p>Ана је бризнула у плач.</p> <p>— Па зашто сте онда учинили стр |
| , чиста и вечна!</p> <p>Монах Иринеј је бризнуо у плач и утрчао у цркву. </p> <pb n="235" /> </ |
| Само Ана се смешила.{S} Нико нека се не брине, све ће она <pb n="98" /> сама радити и урадити.{ |
| ла би још, али се бојала да ће се мајка бринути.</p> <p>Пролазила је поред капелице.{S} Нешто ј |
| е радовати мама док чује како је било — брисала је Ана сузе, гледајући усхићено падање божјих з |
| је стојао блажен и поносан, Недићка је брисала сузе.{S} А монах Иринеј је желео да је јагње, д |
| ве и савлађивања постају обичне појаве, бришу се из реда високих тековина људских.{S} Зато чове |
| тила је нагло грану, откинула пуну шаку бркова, и хитнула их далеко.{S} Затим се потпуно тупо з |
| ло је као ударац по темену.{S} Добро је бројала.{S} То је сад већ четврто јектеније које свеште |
| чим забруји с Богородичине Цркве, одмах бројанице у руке па на молитву. </p> <p>Сви троје се, н |
| ног у други.{S} Ана је одједаред почела бројати своје године, питала се куда она још иде сем у |
| ао драги камен.{S} Тамо горе, у златном брокату на косим младићским плећима, стојао је необичан |
| јесењом неком модулацијом , као да и из бронзе хладна киша сипи.</p> <p>Подсећа на звоњење из н |
| са појањем које је око ње и њених мисли брујало, и она је пила акорде до краја, пила их онако к |
| о згушњава, и сав шум око куће сабија и бруји.</p> <p>Једнако је слуктила, и због тога, као нек |
| д јој се чинило да целим телом трепти и бруји.{S} Једнога дана, из виолине њене је пропевао нов |
| један тенор, тенор владичиног ђакона, и брујне оргуље из груди ђакона Богородичине Цркве.{S} Ка |
| е сад усудила доћи, разбојнички нагло и брутално, несрећа умирања , доћи да покупи страшну ону |
| не плав.{S} У толико се зрелије , скоро брутално, црвенио ситан род једног огромног, кривог јаб |
| .{S} Видим чудно, четвороугласто, скоро брутално чело те девојке, и видим јој ону тешку златну |
| свеже цвеће везујем се ја за свога оца, бршљан онај, што грли гробницу, то су моје руке.{S} А ј |
| ак, млад и зелен, изгледао као стабљика бршљана која иде да се савије око Христова Распећа.{S} |
| р стао, опржено лишће висило као мртво, бубе зариле главу у песак.{S} И онда је пљуснула крупна |
| Затим се потпуно тупо загледала у једну бубу, која се са одломљеним пипком и са сломљеном ногом |
| едићева лежи? — питао је сиромах ђакон, будаласто и храбро, не опажајући нимало да је то питање |
| још то треба знати, па да срећа његова буде такође, високо горе, прозирни облачак.</p> <p>— Не |
| мом, а ви, докторе, вама ... најзад, да буде право, вама ћу такође написати писмо.</p> <p>— У к |
| говори јој да се ништа није десило, да буде спокојна и мирна. </p> <p>Не бој се, и хвала ти шт |
| ји и у све заљубљени човек?{S} Треба да буде калуђер, одговарало је цело његово биће.{S} Јер са |
| ти сву лепоту музике.{S} Таква треба да буде љубав каква је и музика сама.{S} Црква треба да бу |
| ква је и музика сама.{S} Црква треба да буде љубав, јер је и музика црква. </p> <p>Волети, а не |
| , да сва ширина црквеног улаза треба да буде слободна кад Ана Недићева има њоме да прође.</p> < |
| дног дана се онда запитао: шта треба да буде највеселији, најбогатији и у све заљубљени човек?{ |
| та ново нема да дође, него нов треба да буде човек у свему, па и према музици .{S} И онда, траж |
| } Јер, видите, мислим да ђакон треба да буде сасвим млад човек.{S} Млад, неискусан, детињаст, б |
| ивало убеђење да цео њен живот треба да буде завет.{S} Завет лепоти и уметности Кандилце једно, |
| дно пространство, али далеко од тога да буде празна.{S} Напротив, у њој је сад хујао онај јучер |
| знала <pb n="11" /> каква би требала да буде љубав у човеку, па да душа човечја могне попити св |
| мало стиша узбуђење од радости , па да буде хладнији на мисли.</p> <p>Међутим, поглед његов је |
| а ви ћете остати сами, јер тако мора да буде — мислио је у себи Недић, посматрајући Ану.</p> <p |
| к и дете Христово, а одсада , ма шта да буде, то више бити неће.{S} Да, ђакони су деца.{S} Ђако |
| е мазио, и слушао их, и годило му је да буде <pb n="48" /> псету слуга.{S} Био је пресрећан у т |
| желео да је јагње, да савије врат, и да буде заклан у Анином крилу. </p> <pb n="115" /> </div> |
| сушта лепота.{S} Једно бих само хтео да буде друкчије.{S} Да се ви одморите.</p> <p>Сад, кад са |
| итати вас, па како ви одлучите, тако да буде.{S} На то је пристао. </p> <p>Ани је прострелила к |
| осетио, и жао ми је што не може тако да буде.{S} Уосталом, сада ће ипак тако бити.{S} Мене ће з |
| ом нешто скривило, и да је заслужило да буде кажњено. </p> <pb n="102" /> <p>Ани никако није си |
| Иринеј је одахнуо, и окренуо у порту да буде сам.{S} А Пашковић је гледао за њим и довршивао св |
| астанак. </p> <p>— Растанак?{S} Па нека буде и растанак.{S} Зар ви не знате да постоји и весео |
| бити мраз и иње, а у соби његовој нека буде срдачно и топло као и пре.{S} Кад смо сви на окупу |
| Богојављење све појање и сав рецитатив буде у устима певача, и да сасвим изостане нескладно и |
| Додуше, и ја се радујем, и желим да све буде што је лепше могућно .{S} Владика је мој велики пр |
| роб.{S} И мама је назебла, и ако јој не буде боље, одгодићемо.{S} Само — Ана је невесело поглед |
| да се она расплаче за драгим својим, и буде несрећна без њега.{S} Најзад је молила од Бога да |
| се претвори у јагње, да савије главу, и буде заклан на њеноме крилу.</p> <p>Ана се међутим врат |
| {S} Недостајао је само уздах, па да рај буде савршен.{S} Ану је гушио тај уздах.{S} У том трену |
| атастрофу, и доста је да један тренутак буде господар.{S} А благе, сажаљиве милости треба бацит |
| ли у Недићевој кући.{S} Да цео домазлук буде спремљен и у реду пре него што гост изађе.{S} У на |
| гробова, и с гробовима заједно, да нам буде лако одрећи се свега земаљскога ...</p> <p>Одједар |
| сумњи, ни љубоморе, ни тежње да и вољен буде онај који воли.{S} Све сањање и све испуњење тих с |
| очашњу жељу госпођице Недићеве, да и он буде с њоме у вечности.</p> <p>— А шта је то што сте ми |
| ако Бог то баш и хоће да срце монахово буде суви песак ...{S} Смрвљени, безоблични <pb n="149" |
| који ми је стигао кроз вас пре него што буде сасвим касно ... </p> <p>— Ја мислим, госпођице Ан |
| >— Ја?{S} Ја бих желела да цела вечност буде архијерејска служба на Велику Госпојину у Богороди |
| </p> <p>Како сам још далеко од тога да будем прави калуђер!{S} Узбуђују ме смрт, старост, само |
| ади дошао.{S} Желео сам такође много да будем у цркви о којој ми увек толико пишеш.{S} Право да |
| мирис баште, то је чежња мога оца да ја будем радосна и срећна.</p> <p>Ана се враћала цркви.</p |
| а ми митра.{S} Дошао сам да још једаред будем ђакон, онакав какав у свом животу никад нисам био |
| да дођете сутра по подне код нас.{S} Да будемо заједно на татин рођен дан, као увек.{S} На гроб |
| л' те да је ова љубав зато међу нама да будемо бољи, је л' те?</p> <p>Ана је подигла своје разу |
| да мало постимо.{S} Две недеље дана да будемо без вашега гласа.</p> <p>Ђакон се радовао као де |
| храбрила.</p> <p>— Ја мислим, ако се ви будете слагали с тим, да узмемо из Хајдновог <hi>Ствара |
| Знаш како у Откривењу Јовановом стоји : буди веран до саме смрти, и даћу ти венац живота.</p> < |
| срести радост.{S} Који се свакога јутра буди са пријатним очекивањем. </p> <p>Кад је довршио чи |
| мало.{S} Тајна почиње да боли, и он се буди ујутро с борицама бола на челу.</p> <p>Шта је то?< |
| да непрестано кружи око њега, зове га и буди га.{S} Потпуно расањен, тражио је неку забаву.{S} |
| које нема спасења, која жеђ и неситост буди, која можда гариштем и пепелом прети.</p> <p>Ани с |
| еку свежину, која је умивала варошицу и будила дрвеће.{S} Ваздух је био миран.{S} Снопић првих |
| .{S} Вас двоје сте два струка цвета.{S} Будите и останите као цветови, као биљке.{S} Идите за с |
| ним гласом, а имао у лицу израз бола. — Будите храбри — понављао је он гласом који се извињавао |
| S} Била је бела као од камена.</p> <p>— Будите храбри, Ана! — говорио је ђакон мирним, хладним |
| твога лепог гласа ? </p> <p>— О не, не будите неправедни, Преосвећени !{S} То је све већ било |
| а на Анином прозору , и Ана, одавно већ будна, спазила је на зиду малу једну слику, која је, ка |
| црквом, и замишљајући да је тамо унутри будно око божје, и гњев његов, који ће стићи сваки грех |
| ренуо у шетњу.{S} Насумце , дабогме, но будно одмеравајући сваку кућу, и оштро мотрећи ко ће от |
| едан се нарочито често понављао.{S} И у будном стању.{S} Манастир.{S} Древан и разрушен.{S} Вих |
| простор, па и сама Богородичина Црква, буду пусти и хладни као гроб, и да се она расплаче за д |
| у, ума га у науци која се радује животу будућих покољења, има га у хладној, отровној заједљивос |
| .</p> <p>На уснама његовим стварала се, бујала је, једна реч.{S} Бујала, трептала, готова да се |
| м стварала се, бујала је, једна реч.{S} Бујала, трептала, готова да се откине .{S} Ани задрхта |
| а нека вода, која је у пенушавој својој бујици носила рашчерупану сву летњу помпу, и давила сву |
| детета.{S} Коса је почела растити тако бујно, да јој чисто није било места на глави.{S} Настал |
| и прсти сасвим су се изгубили у меканој бујној коси, а златна браслета се светлила на темену ка |
| <p>Нешто се пролама.{S} Стиже.{S} Шум, бук и писка олуја, пуног обесне снаге и пустошења... </ |
| модеран један скерцо, у коме се тонови буквално премећу, и коме се човек мора смејати.{S} А за |
| јак неки, вагабунд какав, гладно псето, буке мртвих ружа и иструлели остатци покојног једног св |
| и да је пусти, обукла се, узела велики буке зимских ружа, и пошла на гробље.{S} Ишла је попреч |
| први морао нов пробити , па да и човек буке нов, Ани дође на ум љубав.{S} Није се збунила.{S} |
| ти ју је двапута китила, једанпут целим букетом, а други пут двема ружама, али Ана је и једно и |
| га.{S} А у средишту тога круга треба да букне она екстаза од које је Ана Недићева очекивала вел |
| тише.{S} Хаоса више нема.{S} Полијелеј букне.{S} Арханђелски глас затруби, и светлост, светлос |
| екстатична и врућа нека светлост јој је букнула у очима.{S} Наслоњена на лаки филигрански и тес |
| чански јако га је уздржало.{S} Пређашњи буктави његов занос увукао се некуда дубоко унутра, и о |
| д величанства олтара.{S} На Престолу су буктала два крупна округла пламена, а високо горе, као |
| олтаром.{S} Огањ, диван и страшан, као буктање рубина, пао је ђакону на груди и запалио му оде |
| се умири.{S} Осећала је да јој по челу букти, да су јој уста полуотворена, да су јој груди шир |
| ли не нестрпљива, задихана чежња.{S} Не буктиња која огњем прети.{S} Него мала она библијска ла |
| лаве, прав као копље.{S} Кроз лепе, као буктињама осветљене његове очи, које никада ништа нису |
| ично свечано изгледале оне мале воштане буктињице у рукама старих жена и људи.{S} Олтар се чини |
| ад се у малу зевалицу увуче велики неки бумбар.{S} А тек доктор Пашковић !{S} Са мало пупчастим |
| ић једи.{S} Само се владичин ђакон није бунио.{S} Он је, сиромах, већ и тамо, у резиденцији , н |
| p> <p>Доктор Пашковић је говорио као да бунца.{S} Брзо и без прекида, као да мора некоме све то |
| доле, а куће, упрегнута кола и палије с буретом горе.{S} И три фигурине , ваљда пиљарице, иду н |
| А у владичином оку је стојала слутња о бури живота и мека љубав за недужне жртве.{S} Рамена ст |
| ња.{S} Осећала је узбурканост у прсима, буру у памети , светлаце у очима, ломљење у мишицама.{S |
| учим светско од духовног, и да прогутам буру ...{S} Е мој ђаконе, није лако бити ритер од Свето |
| еликог белог сунца, побегао је некуда у буџак.</p> <p>Ваздух и небо су треперили без једне бори |
| дичине</p> <p>Цркве</p> <p>Књижара З. и В. Васића Загреб</p> </div> </front> <body> <div type=" |
| ођен дан њеног оца ...{S} Просјак неки, вагабунд какав, гладно псето, буке мртвих ружа и иструл |
| ваљали, сити, угрејани и несташни, два вагабунда госта с Недићевог рођен дана.</p> <p>Напослет |
| убојица, који, постепено, душу из тела вади, светлост у очима гаси, глас у грлу дави.{S} Мајко |
| на радост и благодарност.{S} Опрезно је вадио из портфеја тврду белу хартију, и пријала му је о |
| оред заноса и дивљења има у љубави, као важан, можда важнији елеменат, милост и сажаљење.{S} Мо |
| благосиља.</p> <p>На последњем, главном важбању, ђакон је рђаво певао.{S} Непажљиво, расејано, |
| екога, а уши чују нешто што само за њих важи.</p> <p>Чује ваљда песму мога срца — смешио се ђак |
| зорима, госпођица Недићева је, наравно, важила у своме месту као врло интересантна личност.{S} |
| баш у суботу ујутро, освану на зидовима важна и кобна санитетска објава.{S} У вароши има двадес |
| дивљења има у љубави, као важан, можда важнији елеменат, милост и сажаљење.{S} Можда права љуб |
| имао баш да значи нешто врло озбиљно и важно, баш кад би значио и обећање, и обавезу и заклетв |
| Напред, жандарски <pb n="83" /> круто и важно, израстао је огроман чкаљ, модро црвен у лицу, са |
| е ништа на свету досада није било много важно, а жена најмање, гле како он сад к небу подигнути |
| Помпа архијерејског присуства и појања, важност и упечатљивост обреда , полагање духовничке сил |
| зија, страшна, увек иста, без обзира на важност или трагичност тренутка.{S} Поставља се лекару |
| мало изненадила, али није никакву даљу важност приписивала Анином изгледу.{S} Шта више, одмах |
| , наметало се сада са неком судбоносном важношћу.{S} Добијало је вид чежње .{S} Кад би бар миса |
| уме, и да би смешно <pb n="250" /> било ваздан пречитавати и студирати то писмо.{S} Било би ниш |
| епен по степен, у небо пење.{S} Одиста, ваздух се увијао око ње као неки мирисан вео, а светлос |
| > <p>Смркло се одмах после пет сата.{S} Ваздух је тако отежао да се људи чисто гушили у њему.{S |
| тога дана је ударила оштра хладноћа.{S} Ваздух се чисто следио.{S} Сваки неопрезнији удисај, от |
| је умивала варошицу и будила дрвеће.{S} Ваздух је био миран.{S} Снопић првих сунчаних зрака про |
| анде у кућу, преврћући се главачке кроз ваздух. </p> <p>На веранди прште снажан, здрав, дуготра |
| {S} Дисала је отворених уста, и кишљиви ваздух је тако пријатно освежавао топло и суво њено грл |
| је дошао други, па трећи, и онда је цео ваздух био пун металног звука.{S} Звонило је на јутрење |
| стакатираној шеснаестини која ће сад у ваздух да прсне.</p> <p>Једном приликом, на ужем музичк |
| унца, побегао је некуда у буџак.</p> <p>Ваздух и небо су треперили без једне борице , без једне |
| <pb n="245" /> негде у задњим слојевима ваздуха.{S} Уметнички мотив је из гомиле руинираних пок |
| х и деце, и, одоле гледан, због густоће ваздуха, чинио се тајанствен.{S} У осветљењу полијелеја |
| ривање и свежи дах новог живота у новом ваздуху.{S} И пожелела је, одједаред, да и кроз њу прођ |
| вид дубоког предисања на чистом пољском ваздуху.</p> <p>Мало после, он је, по неком програму ва |
| ретање и проговарање неких нових душа у ваздуху.{S} Спустила се ледено хладна киша.{S} Црна нек |
| м.{S} За мрвицом на земљи, за мушицом у ваздуху, за сенком, за шљокицом сунца, која се, већ дог |
| ву уметност кад јој је и колевка и гроб ваздушни талас! ...{S} Његово певање је моја срећа, а њ |
| Иринеј има да одлучи.{S} Неко је оборио вазу.{S} Клавир се покренуо с места.{S} Уопште је изгле |
| поједине делове, и вртила главом.{S} Не ваља.{S} То је чисто чулна музика.{S} Отворено преприча |
| убоко испод ногу.</p> <p>Нешто тешко се ваља.{S} Долази, а нико га не види.{S} Долази да згњечи |
| ерупана , лежала у снегу, а преко ње се ваљали, сити, угрејани и несташни, два вагабунда госта |
| у шалу и пецкања.{S} Нису успели да се ваљано исмеју ни они, који су, толико пута исмејани од |
| ије с буретом горе.{S} И три фигурине , ваљда пиљарице, иду на глави и разговарају живо.{S} Сли |
| ћи и разговарати с Аном.{S} Та је жеља, ваљда с тога што га је нагло обузимао сан, почела одјед |
| анак далеко од њихове цркве.{S} Ана је, ваљда под том импресијом, села, и понудила ђакона <pb n |
| дније и најсрећније створење.{S} С тога ваљда и има тако много калуђера међу свима људма, јер, |
| оже и пристојно и врло лепо удати, онда ваљда и кћи треба да се одлучи да заволи некога, и да р |
| ра видео да сам ја овде срећан, онда је ваљда због тога ћутао.{S} И сад он долази .{S} Може бит |
| шла, и нарочито га чекала.{S} Желела је ваљда да му тако, неочекивано, као прегршћу, баци сав ч |
| дубоко и одано поклонио.{S} Наслутио је ваљда малочашњу жељу госпођице Недићеве, да и он буде с |
| пом певању.{S} Други су говорили: то је ваљда неки медитативни одмор за интелигентну главу докт |
| те паузе једном отегнутом муком коју је ваљда само Ана била у стану да имитује, и гушио се посл |
| ом, и истом таком смерношћу , у чему је ваљда почетак праве религије духа човечјег. </p> <p>Ана |
| ко су одлично певала .{S} Одморио их је ваљда тај прекид са писмом.</p> <p>После певања је Ану |
| нешто што само за њих важи.</p> <p>Чује ваљда песму мога срца — смешио се ђакон, стојећи још не |
| } Однекуд се показало псето.{S} Од зиме ваљда, летело је преко гробова као стрела.{S} Дечко зви |
| је најмилије њено место, и те цркве се ваљда никад нагледати неће.</p> <p>Гле, каква је дивна. |
| се.{S} Годи ми та одлучност.{S} Тако се ваљда дешавају све храбрости.{S} Човек пусти да реч каж |
| упљали из околних места тако као што се ваљда некада скупљало у Јерусалим на Пасху.{S} Нарочито |
| лих хришћанских столећа.{S} Кад су људи ваљда са потпуно мирним савестима ишли у цркву.{S} Кад |
| а је у порту да одахне.{S} Али, слутећи ваљда да ће монах Иринеј одмах за њом изаћи, није одахн |
| и калуђер.</p> <p>Улицом одгоре, идући ваљда из парка, долазио је у сусрет Недићевима ђакон.{S |
| а бојим, и нећу да их имам.{S} Зато сам ваљда и провела цео свој живот као дете, јер деца су бе |
| <p>Мало после, он је, по неком програму ваљда, узео случај друге младе жене.{S} Тога пута такве |
| едно долазио на часове вежбања. </p> <p>Ваљда с тога што је Ана сву своју душу уносила у рад, у |
| о је о вама говорио !{S} Он слути каква вам је душа.{S} А да ли ви слутите да и тај старац има |
| је случај тежак, онда просто тражите да вам овај категорично одговори хоће ли болесник умрети и |
| Богородичиног Храма.</p> <p>— Да ли да вам причам то што волим?</p> <p>— Говорите, говорите! — |
| а. —- Онда бисте можда могли поднети да вам једну од тих многих десних руку и одсечемо.{S} Нара |
| ко ме моли да га поведем, али, право да вам кажем, <hi>ја</hi> се плашим, и за њега, и за друге |
| е можете на гробље.{S} Ја сам осетио да вам је много жао.{S} Баш на данашњи дан.{S} И онда, реш |
| , да се рукујем такође нећу.{S} Само да вам кажем да је Светислав Васићев још жив, да му је сас |
| раствара појаве и дела у детаље.{S} Ја вам кажем да тај човек негде у унутрашњости својој мног |
| наха Иринеја.</p> <p>— Да, да.{S} Хвала вам што погађате.{S} Али пре свега, како сте?{S} Јесте |
| , дугим, топлим и милим.</p> <p>— Хвала вам, докторе.{S} То је сјајно.{S} Ви сте дивни.{S} За н |
| јте ми руку!{S} Ко је болестан ?{S} Шта вам је, за Бога!</p> <p>— Бошко, мали Бошко Ристовић — |
| је, одмах ће почети плакати, наместиће вам кревет, и добићете лек од седам трава.{S} А можда с |
| к сте млади.{S} Сада вас сви воле и сви вам се диве.{S} Ређају вам се дани баш као духовска лит |
| рила је Ана с топлим признањем. — Да ли вам је тешко од свега тога што знате?</p> <p>Пашковићу |
| и је сада још што боли ?</p> <p>— Да ли вам је кадгод дошло жао што не чујете појање?</p> <p>— |
| поте узидати телесну своју срећу, је ли вам тешко било у темеље њене бацити пољубац страсти?</p |
| еобраћају у горостасну палату?{S} Је ли вам тешко у ту палату частољубља, рада и лепоте узидати |
| <p>Ана није одговарала.</p> <p>— Је ли вам недостајало снаге у борби ?{S} Је ли наишла на вас |
| и гледала га благодарно.</p> <p>— Је ли вам криво, Ана, што вас волим?{S} Хоће ли вам икада бит |
| м криво, Ана, што вас волим?{S} Хоће ли вам икада бити криво?{S} И да ли мислите да уопште има |
| о једно свитање среће.</p> <p>— Смем ли вам писати оданде?</p> <p>— Молим.{S} Али само у недељу |
| што се у овом складу јавио?.. .{S} Или вам је ово питање можда ипак мало тешко, драги докторе |
| је она пошла.</p> <p>— Може бити да сам вам и досадан с тим разговором о своме душевном стању ? |
| мога писма?{S} Е дакле, оно о чему сам вам тада писао, потврдило се.{S} Владика жали замном.{S |
| XVI.</head> <p>„Ана, шта радите, и како вам је на души?!“ — тако је почињало писмо монаха Ирине |
| ујутро по њиховом виђењу.</p> <p>„Како вам је на души?{S} Питам вас то брижно и милостиво, тол |
| ушајте ово чудо! — Ана је свирала. — То вам је <hi><foreign xml:lang="fr"><title>Symphonie Dome |
| већ сте Бог зна откад напољу.{S} Ветар вам је изударао образе.{S} То вас сигурно <pb n="229" / |
| с сви воле и сви вам се диве.{S} Ређају вам се дани баш као духовска литија, кад се по цвећу и |
| — Други пут.{S} Или ћу вам рећи, или ћу вам донети песму на читање.{S} А сада, молим вас, свира |
| клавиру.</p> <p>— Други пут.{S} Или ћу вам рећи, или ћу вам донети песму на читање.{S} А сада, |
| ице мога живота више нема.{S} Помоћи ћу вам!{S} Пребродићемо искушења! ...{S} Телесна љубав опа |
| ајно.{S} Ви сте дивни.{S} За награду ћу вам сада одсвирати нешто своје.{S} Пазите добро.{S} То |
| а рушевине улепшава.</p> <p>— Рекла бих вам — говорила је мало са устезањем — да нам понекад до |
| ..{S} Лагала сам, и то сам вама лагала, вама, који сте вера и црква моја ...{S} Како ме то боли |
| ин ђакону јавити писмом, а ви, докторе, вама ... најзад, да буде право, вама ћу такође написати |
| окторе, вама ... најзад, да буде право, вама ћу такође написати писмо.</p> <p>— У коме ћу добит |
| куните, Иринеје!{S} Калуђер стоји пред вама!{S} Неваљалство је згажено и побеђено, и све што с |
| сте ли ви, Ана, болесни?{S} Ана, шта је вама ?</p> <p>— Ја сам сасвим добро.{S} Али ми је тешко |
| казао, ништа ни показао.{S} Сигурно ни вама?</p> <p>Ана је мало, једва приметно поруменила, ал |
| {S} Мене су из болнице звали да одмах к вама дођем.</p> <p>Страшних стотину корачаја је прешла |
| огу помолим ...{S} Лагала сам, и то сам вама лагала, вама, који сте вера и црква моја ...{S} Ка |
| исам говорио ником, треба сада да кажем вама и више ником“.</p> <p>Ана се заруменила.{S} Скриве |
| ио — ах, кад бисте само знали како је о вама говорио !{S} Он слути каква вам је душа.{S} А да л |
| јој због владике.{S} Оно прво сам морао вама рећи.{S} А ово друго?{S} Ја у последње време имам |
| и она скривено уздахну.</p> <p>— А зар вама није понекад тешка самоћа ? — поче она тако матери |
| } У души међутим, ја сам свакога дана с Вама.{S} И ниједна моја молитва Богу није без Вашег име |
| сам желео и вас да видим, т. ј. да се с вама поразговорим.{S} Страшна моја служба у данашњим ок |
| сам, може бити да сам због свега тога у вама заволио и вас саму.{S} Може бити ...{S} Међутим, т |
| сам ли заволео вас, или само ту љубав у вама.{S} Ту љубав, љубав жене, коју сам ја, женомрзац и |
| иниту, видим је новим очима, видим је у вама као јарко црвену жижу у белом алабастерском кандил |
| p>— Можете, можете.{S} Ја сам ваша, и у вама, свим оним што је најбоље у мени.{S} А можете и за |
| алабастерском кандилу.{S} Тај пламен у вама, то је луча победе над злошћу у мени!{S} Знак од Б |
| г?{S} Или, као ваш стари лекар, видео у вама и тада дете, и терао шалу?</p> <p>Њој је јасно бил |
| за свеже, безгрешно новорођенче, или за вампира који је већ неколико живота прошао пре него што |
| тела, сила од интелигенције, а опет је ван живота .{S} Неки чисто контемплативни и аналишући, |
| гове душе.{S} Таласи те туге се затим и ван ђакона почели ширити, и купили се на оном празном м |
| страни, лепа, бледа, безопасна.{S} Али ван цркве.{S} Тресе је тресе, као што ветар тресе зелен |
| врло често ишла с оцем у шетњу, већином ван вароши.{S} Тога дана јој је ходање сасвим необично |
| тору такође засветлеше очи.</p> <p>— Не варам вас.{S} Збиља му је сад мало лакше.{S} На жалост, |
| <p>— Ја мислим, госпођице Ана, да се не варам кад кажем да сам заволео ваш живот и вашу љубав.{ |
| , који чува тајну најлепше лепоте.{S} И варао сам се да се само надвирујем над тај пехар, док с |
| бу сукњице росу и мирисе носи.{S} Друга вариација.{S} Сетни, развучено везани низови тонова — у |
| шеталице на сату.</p> <p>Почеле су онда вариације.{S} Прва.{S} Око аријице, коју успаваља скоро |
| божјом, што је искушење било само сан и варка.{S} И предавала се поново мирна, слушању песме и |
| и две ноћи, и све, све је то можда само варка и искушење.</p> <p>У недељу, монах Иринеј је, иза |
| ти из њега, љубављу , заповешћу, игром, варком, силом, лажју, чиме год хоћу, јер су сви ти пољу |
| ена, а високо горе, као у лету ухваћене варнице, расули се бледо зеленкасти пламичци кандила.</ |
| за којим ено тамо код мене уздише цела варош.{S} Дакле?{S} Да ли би се могао решити да пођеш ? |
| У колико је то више морала осећати она варош, у којој је, као посљедица нарочитих околности, ц |
| ј.</p> <p>Без сумње је да би свака мања варош долазак владике сматрала као свечаност за коју се |
| p> <p>И тек после тога, кад се кренуо у варош, опазио је и дебело дрво, и коприву, и литију цве |
| азила једно голишаво циганче на улазу у варош. </p> <p>- У свакој лепоти, видиш, природној или |
| постепено, на школу и цркву, и на целу варош.{S} У друштву са диригентима хорова и са млађим с |
| га дана стигла су два лекара из оближње вароши, одмах после подне се пронео глас да је на умору |
| кад је ишчекивала Пашковићев долазак из вароши, и извештај његов о стању болести уопште.</p> <p |
| ада.{S} Права улица од цркве ка средини вароши врло је дуга, а он никада не стигне да је бар на |
| једина интересантна композиција у овој вароши, коју он још није разложио. </p> <pb n="1" /> <p |
| често ишла с оцем у шетњу, већином ван вароши.{S} Тога дана јој је ходање сасвим необично годи |
| иле куће и баште.{S} Један по један део вароши је нестајао.{S} Најзад се видели само још бели т |
| болести и гњева божјег је пролазила по вароши, а немоћ људска је покорно чекала ударац.</p> <p |
| а важна и кобна санитетска објава.{S} У вароши има двадесет случајева оболевања од дифтерије, о |
| ледњег <pb n="165" /> листка, тако је у вароши све живо задрхтало и поплашило се од живота. </p |
| } Такви разговори су били доста чести у вароши.{S} Ана Недићева је наиме веома интересовала сво |
| се одједаред на сасвим супротном крају вароши .{S} Годила му је та расејаност, и годило му је |
| 90_C18"> <head>XVIII.</head> <p>У малим варошима се живи полако, са много лење или сујеверне по |
| пред себе неку свежину, која је умивала варошицу и будила дрвеће.{S} Ваздух је био миран.{S} Сн |
| , и кроз љубав Богу и песми служите.{S} Вас двоје сте два струка цвета.{S} Будите и останите ка |
| пред спуштеним завесама клања.</p> <p>— Вас, госпођице, црква толико апсорбује , да су вас људи |
| <p>— Иринеје, Иринеје, јединог, самога вас волим, круно, песмо живота мога! ...</p> <p>— Ана, |
| ну слободу и самосталност само зато, да вас загрлим и пољубим, Иринеје ...{S} Али не ужасавајте |
| ни слутити могао да сте овде, зар ја да вас непристојно предусретнем, ја ... </p> <p>Монах Ирин |
| време!{S} Зашто се нисмо договорили да вас ја заменим ?{S} Ја вас могу заменити, је л' те, да |
| отац, пред крај свога живота , знао да вас волим.</p> <p>— Знао је?</p> <p>— Знао.{S} Или је с |
| >— Леп, дабогме, док сте млади.{S} Сада вас сви воле и сви вам се диве.{S} Ређају вам се дани б |
| Одлучите онако како вашем срцу годи, за вас ћемо сви све учинити.</p> <p>— Волела бих се видети |
| ужностима које су одвише многобројне за вас.{S} Зашто у тако сувише богатом стилу спремате свеч |
| им, и за њега, и за друге, као што и за вас непрекидно стрепим, и кајем се понеког часа што вас |
| падала дубље и дубље.</p> <p>— Ана, ја вас волим.{S} Ви сте светиња и завет живота мога.{S} Ан |
| м ка излазу.</p> <p>— Госпођице Ана, ја вас молим, лепо вас молим да станете на тренутак, да чу |
| а часка .. . ја сам недужан потпуно, ја вас нисам уходио, <pb n="228" /> ја нисам ни слутити мо |
| мо договорили да вас ја заменим ?{S} Ја вас могу заменити, је л' те, да могу, Ана?{S} Реците? < |
| — Зашто несрећа и жртва и плач ?{S} Ја вас не дам, Ана! ...{S} Ана!{S} Милости моја, лепото мо |
| ојој песми. </p> <pb n="110" /> <p>— Ја вас не разумем — шаптала је Ана, гледајући, кроз трепав |
| ио да срећу своју не сања. </p> <p>— Ја вас никада не могу оставити! — шаптао је он умиљато. — |
| и задржао је на пола пута.</p> <p>— Ја вас још никада нисам гледао и чуо свирати.{S} За мене ј |
| S} Упола, добро.{S} Телом, а душом нека вас прати. </p> <p>— Кад је тако, — смејала се Ана — до |
| {S} Душа моја, мала гладна тичица, чека вас и богата је.</p> <p>То су, видите, живи трагови вољ |
| , у жеженом злату и драгом камењу, чека вас, и сирота је.{S} Душа моја, мала гладна тичица, чек |
| јало снаге у борби ?{S} Је ли наишла на вас болесна чежња за својом сопственом несрећом?</p> <p |
| вљено и узбуђено. — Цео мој живот и рад вас су чекали.{S} Ви сте дошли, и старе раскрснице мога |
| сада, као и увек, само спасење може од вас доћи.</p> <p>— Пресудићете.{S} Дакле: у три сата по |
| } И сада, он, сиромах богаташ, он се од вас помоћи нада.{S} Да ли ме разумете ?</p> <p>— Дабогм |
| смејак његов говори : да, ја одлазим од вас, али срећа је уза ме; а ви ћете остати сами, јер та |
| дно од вас не унесрећи, а да ниједно од вас црква не изгуби !{S} Како, како, Иринеје! — понавља |
| {S} Како ћете проћи, а да се ниједно од вас не унесрећи, а да ниједно од вас црква не изгуби !{ |
| евањем.</p> <p>— Бошко?{S} Бошко се код вас разболео?</p> <p>Сада је Ана пребледела као крпа.</ |
| шој цркви, мени и нама.{S} Деца и иконе вас чекају, и тужни су.{S} Мајка Богородица, у жеженом |
| ећних, узвишено срећних тренутака и пре вас.{S} Сада се те среће више не сећам.{S} Те песме виш |
| ту видео.{S} А она је то с тога, што се вас двоје тако жарко, тако небески лепо волете, и кроз |
| мен драгим каменом опточили , како ћете вас двоје проћи кроз то највеће искушење живота човечје |
| е то не осећаш, синко? ...{S} Како ћете вас двоје, два украса рода људског, који сте љубави сво |
| > <p>— Она ће вас изненадати.{S} Она ће вас можда и скупо стати.</p> <p>Доктор се мало збунио, |
| апред . </p> <pb n="246" /> <p>— Она ће вас изненадати.{S} Она ће вас можда и скупо стати.</p> |
| е опоменем каква је била моја црква без вас.{S} А имала сам у њој срећних, узвишено срећних тре |
| S} Знак од Бога, који ми је стигао кроз вас пре него што буде сасвим касно ... </p> <p>— Ја мис |
| ичајеног поздрава. — Такође сам желео и вас да видим, т. ј. да се с вама поразговорим.{S} Страш |
| да сам због свега тога у вама заволио и вас саму.{S} Може бити ...{S} Међутим, те се љубави нем |
| то старом вашем доктору?{S} Човеку који вас је као малу девојчицу толико пута лечио, који је ту |
| је морао нешто говорити.</p> <p>— Је ли вас отац што питао?</p> <p>— Никада ништа.{S} Чак, увер |
| е.{S} Ви сте сигурно доктор.{S} Смем ли вас запитати, да ли је најстарији дечак у овој кући бол |
| но, усплахирено: </p> <p>— Ана, јесу ли вас ма за тренутак узнемириле Пашковићеве речи ?{S} Јес |
| као да је на крилима.</p> <p>— Не боли вас више глава? — питао је тоном, као да му само још то |
| орите се мало.{S} Мени је тешко гледати вас бледу, и на дужностима које су одвише многобројне з |
| А ви?{S} Иринеју сам казао да ћу питати вас, па како ви одлучите, тако да буде.{S} На то је при |
| акође засветлеше очи.</p> <p>— Не варам вас.{S} Збиља му је сад мало лакше.{S} На жалост, то не |
| м бескрајне оданости.</p> <p>— Хтео сам вас нешто питати, госпођице Ана.</p> <p>— Долазите ли и |
| бог несреће у вашој кући.{S} Да, то сам вас хтео малочас питати: да ли бисте желели да се видит |
| .</p> <p>„Како вам је на души?{S} Питам вас то брижно и милостиво, толико, колико свега брижнос |
| опет натраг у њену душу.</p> <p>— Волим вас силно и безмерно, а тако ми је тешко — шаптала је А |
| онети песму на читање.{S} А сада, молим вас, свирајте ми увод у ораториум.</p> <p>Ана га је пог |
| госпођице Ана ?{S} Погледајте ми, молим вас, тим чистим и безгрешним својим очима право у душу, |
| 120" /> што вас волим?{S} Зар бих могао вас не волети , кад цео свет волим, и кад сам се због т |
| ерити ...{S} Бојим се канда ипак.{S} До вас, Ана, ја нисам сасвим веровао у жену, па се тај сах |
| прети.{S} Тамо, у петој шестој кући до вас, умрло је јутрос двоје деце за два сата, а треће, п |
| pb n="198" /> не знам: јесам ли заволео вас, или само ту љубав у вама.{S} Ту љубав, љубав жене, |
| ању да ту жену воли изнад себе!{S} Тако вас ја волим, Ана! ... </p> <p>Монах Иринеј је светлио |
| <p>— Госпођице Ана, ја вас молим, лепо вас молим да станете на тренутак, да чујете само неколи |
| {S} Ветар вам је изударао образе.{S} То вас сигурно <pb n="229" /> боли?{S} Боли ли?{S} Или то |
| шко данас одвише дуго разговарати, зато вас молим да седнете, и да одмах примите одговор по кој |
| рно.</p> <p>— Је ли вам криво, Ана, што вас волим?{S} Хоће ли вам икада бити криво?{S} И да ли |
| ашег имена.{S} У толико ми је теже, што Вас видим слаба и промењена.{S} Болујете ли много?</p> |
| неке кривице у томе <pb n="120" /> што вас волим?{S} Зар бих могао вас не волети , кад цео све |
| но стрепим, и кајем се понеког часа што вас нисам силом одстранио.{S} Морао бих га, по себи се |
| у свом.</p> <p>А ви, Ана ?{S} Али зашто вас и питам, кад знам да ме нећете изневерити , јер себ |
| спођице, црква толико апсорбује , да су вас људи изгубили.{S} То тек не <pb n="152" /> може бит |
| то не значи да му је и боље.{S} Не бих вас смео с поуздањем тешити и храбрити, јер је болесник |
| ошао ред да оставе стан божји и негде у васељени изврше свој задатак .{S} Зашто Ана и он нису п |
| ине</p> <p>Цркве</p> <p>Књижара З. и В. Васића Загреб</p> </div> </front> <body> <div type="cha |
| ас да је на умору једино дете директора Васића, а нешто касније се показаше и знаци непогоде у |
| Шта је, Боже, са Светиславом директора Васића.</p> <p>Као да је чуо Анину жељу, закуцао је на |
| у.{S} Само да вам кажем да је Светислав Васићев још жив, да му је сасвим мало боље, али ипак бо |
| и беси.{S} Младић је оздравио.{S} Он је васкрсао.</p> <p>— Ушао је Бог у мене — говорио је људи |
| а.{S} Нечији јубилеј или црквена слава, ватра или велика мећава, смрт угледног човека или свадб |
| м.</p> <p>На постељи је лежао, црвен од ватре и мутних очију, адвокат Недић. </p> <pb n="203" / |
| у страсти, у првом загрљају од ланаца и ватре.</p> <p>Лице уз лице, коса у коси, дах у даху, за |
| а јаку узбуђеност.{S} Али кроз црвенило ватре се одједаред стала дизати непорочно бела једна ру |
| мах, глас његов је продро у њу као што ватрено зрно продире у тело рањеника.{S} Чинило јој се |
| екаљени челик, тврд и вечит у најжешћој ватри.</p> <p>— А ако она размонаши душу своју — настав |
| ти збиља ништа друго није?{S} Да ниси у ватри, мораш бити и гладна, а канда је овде и хладно ? |
| страшљиво осећање треба умети угрејати ватром целе љубави, бојама целе маште. </p> <p>Како је |
| е она предавала често, дуго, и са неком ватром од које би после осећала умор.</p> <p>Облачила г |
| {S} Са седом ћубом на челу, са жалосном ватром у очима, са необичном исповешћу на уснама, Ани с |
| из мелодије и мекости гласа у јасност и ватру очију, одатле у умиљатост речи, одатле у снове ми |
| ајање у мени, да ли знате ко је запалио ватру у црном мраку моје саможиве усамљености ? ...{S} |
| дана дошла.{S} Свирајући, пала је Ана у ватру, и тумачила доктору: да је све то, што у први мах |
| аједно , претрпео опет бригу и страх за ваш лепи и корисни живот.{S} Опростите му, и почујте га |
| ала се Ана — дођите , али чим мама види ваш црвени нос, знате каква је, одмах ће почети плакати |
| некога на гробу.{S} Црни вео и познати ваш стас.{S} Збунио сам се, нисам знао шта све то значи |
| им пребацивањем . — Ја одлично познајем ваш глас.{S} Изволте да пређемо у собу за свирање, па ћ |
| ли био можда сувише строг?{S} Или, као ваш стари лекар, видео у вама и тада дете, и терао шалу |
| да се не варам кад кажем да сам заволео ваш живот и вашу љубав.{S} Победу вашу надамном, победу |
| и сама, ја чујем, и гласове хора и глас ваш.{S} Увек тако.{S} Зар бих друкчије могла оздравити |
| и мој пријатељ, а, сем тога, Ана, свака ваша жалост је и моја, свака ...{S} Ево видите, понео с |
| ради, ни себе ради.{S} Сем тога, мајка ваша нешто разговара с њим.</p> <p>Ана бризну плакати.< |
| Не, не, боље је да не дође.{S} И мајка ваша се самном слаже.{S} А ви?{S} Иринеју сам казао да |
| да волиш узвишено и лепо! - ...{S} Она ваша црква је први истинити дом божји који сам у дугом |
| етири празнине. — Али сопран солисткиња ваша? — довршавала је Ана обично сцену, имитујући одлич |
| аможиве усамљености ? ...{S} Да ли душа ваша осећа: да је и то тешко и скоро изгубљено дело <hi |
| те? </p> <p>— Можете, можете.{S} Ја сам ваша, и у вама, свим оним што је најбоље у мени.{S} А м |
| тешко — шаптала је Ана. — Дајте ми обе ваше руке, дајте их да их пољубим, да их имам, да су мо |
| а има!{S} Дођите и уђите у одјеке песме ваше, која је вечна у цркви вашој и у мени“. </p> <pb n |
| вити и оживети?{S} И сада, ето, љубазне ваше речи чујем ја само кроз те тонове који у мени ника |
| м ето све што сте хтели у темеље палате ваше, у темеље храма вашег!{S} Сад ћемо, једне недеље, |
| век провести између два крила беле душе ваше.{S} Ја бих хтео умрети у коси вашој.{S} Ана, рецит |
| утонског запада, да пролепрша мало кроз ваше подне.</p> <p>Доктор Пашковић је држао шешир у руц |
| лепога, у журби и приближавању повратка вашег који нам већ иде.{S} Сиромах стари владика!{S} Он |
| ли у темеље палате ваше, у темеље храма вашег!{S} Сад ћемо, једне недеље, доћи опет у Богородич |
| вом камену попасти ће живи трагови бића вашег по нашој самоћи.{S} И ми ћемо, као номади, са мал |
| /p> <p>А у чему су ти живи трагови бића вашег?{S} У свирци, у смислу лепога, у журби и приближа |
| S} И ниједна моја молитва Богу није без Вашег имена.{S} У толико ми је теже, што Вас видим слаб |
| стимо.{S} Две недеље дана да будемо без вашега гласа.</p> <p>Ђакон се радовао као дете.{S} И за |
| ми ка гласу.</p> <p>— Оне су сасвим ка вашем гласу. — Ана је погледала ђакона с неким милим пр |
| ђице Ана, опраштате ли ви све то старом вашем доктору?{S} Човеку који вас је као малу девојчицу |
| им.{S} Јер је већ крајње време да у том вашем музичком прогресу госпођица Ана престане бити све |
| , госпођице Ана?{S} Одлучите онако како вашем срцу годи, за вас ћемо сви све учинити.</p> <p>— |
| ете ли замислити колико се сви радујемо вашем оздрављењу?</p> <p>— Хоћете ли сада опет сваког б |
| носи њима.</p> <p>— Јесам ли ја терет у вашем животу ? — шаптао је ђакон у неким слатким слогов |
| за сунцем и за законом који је у срцима вашим, и бићете чедни и невини! ... </p> <p>— Али, да л |
| олико пута лечио, који је ту недавно, с вашим родитељима заједно , претрпео опет бригу и страх |
| дјеке песме ваше, која је вечна у цркви вашој и у мени“. </p> <pb n="175" /> </div> <div type=" |
| душе ваше.{S} Ја бих хтео умрети у коси вашој.{S} Ана, реците ми штогод...</p> <p>Анино срце се |
| рашину земље прска.{S} Видео сам у души вашој љубав једну, о којој анђели не сневају и о којој |
| шу, него у своју.{S} Видео сам да у тој вашој души има нешто необично, неслућено лепо.{S} Пехар |
| ринеј је очајан и утучен због несреће у вашој кући.{S} Да, то сам вас хтео малочас питати: да л |
| } Ви нисте више тамо.{S} Ви сте на путу вашој цркви, мени и нама.{S} Деца и иконе вас чекају, и |
| мо у чељустима страшне несреће.{S} Пред вашом матером нисам хтео рећи, али ви треба да знате да |
| тога?{S} Знао сам.{S} Е, ја ћу сад, и с вашом дозволом, кући на одмор.{S} Од четири у јутро сам |
| {S} Уздајмо се у Бога.{S} Молите му се, вашу ће молитву за цело волети.{S} Ето, звони на вечерњ |
| ам кад кажем да сам заволео ваш живот и вашу љубав.{S} Победу вашу надамном, победу жене над же |
| злој својој навици, ја сам боље видео у вашу душу, него у своју.{S} Видео сам да у тој вашој ду |
| волео ваш живот и вашу љубав.{S} Победу вашу надамном, победу жене над женама, победу баш те по |
| ли ме још волите, бедну, јадну, грешну вашу Ану да ли још волите тако као пре, рад њен, крвав |
| и је.</p> <p>Монах Иринеј је скочио као веверица, примакао сточић за сервирање чаја, отварао бр |
| , као и сваке друге, дошао је да служи, ведар и у добром расположењу .{S} Његово расположење би |
| а. </p> <p>Госпојинска зора је долетела ведра и чила, скоро мајска.{S} Крилима је гонила испред |
| чудан начин.{S} Док је у цркви, Ана је ведра и мирна.{S} Чежња се губи. </p> <pb n="10" /> <p> |
| ам јасан пут пред собом, и идем по њему ведра и храбра.{S} Ти то уосталом мораш и сам видети , |
| о, при овим тешким помислима бивало све ведрије на души.{S} Она је искрено била убеђена да је з |
| едан , јесењи и кишан, путовао је некуд ведро плавим небом.{S} Мали дечко, још уплакан што није |
| је се не зна да ли је наоблачено или је ведро.</p> <p>У соби за примање, ђакон је прво наишао н |
| сао.{S} Собарица није испустила ниједно ведро.{S} Кочијаш је очистио кола и истимарио коње, а н |
| м и пропадањем.{S} Него у просторе оног ведрог живота који ни историја ни људи не бележе.{S} Не |
| ив, она је у срећи, више но икад, имала ведру једну свест, којом је и најнезнатије детаље свога |
| у се почели чешће виђати на заједничким вежбама са хоровођом.{S} У оној истој соби.</p> <p>Ана |
| споредом , а њему су баш годила самачка вежбања.{S} Кад доврши певање, сасвим му је тако као да |
| евао и доста неуредно долазио на часове вежбања. </p> <p>Ваљда с тога што је Ана сву своју душу |
| </p> <p>Једнога дана, баш кад је имала вежбање с децом, дошао је црквењак и донео писмо.{S} Ка |
| е стога и он што ређе долазити к њој на вежбање .{S} Има код куће хармониум, па ће вежбати сам. |
| бање .{S} Има код куће хармониум, па ће вежбати сам.</p> <p>Ани је та одлука ђаконова годила.{S |
| би онда севале ситне плавичасте муње у вез ушивених каменчића.{S} Иначе је тихо призивање Бога |
| S} Друга вариација.{S} Сетни, развучено везани низови тонова — уздаси замишљене, некуда занете |
| Као никада, старац је осетио колико је везано <pb n="144" /> за њега то младо створење, и одје |
| ека.{S} Под заветом разумем неразрешиво везивање живота за неку моралну лепоту.{S} У томе је по |
| те, среће, светиње и идеала, за које је везивао рад и успех живота свога.{S} Куда то води, и шт |
| стварао необичну неку, музички идиличну везу између цркве, себе и оних који га слушају.{S} А по |
| сенке своје је осећала неку симпатичну везу.{S} Остављање цркве и ђакона представљало јој се к |
| тву живота.{S} Кроз младо и свеже цвеће везујем се ја за свога оца, бршљан онај, што грли гробн |
| о.{S} На једном месту је ипак клепетала вејалица, и кроз прашину се још лепше видело како се ве |
| ога.{S} Ана, реците ми штогод.{S} Ја ћу век провести између два крила беле душе ваше.{S} Ја бих |
| а је сваки човек, у нечему, целог свога века монах и аскет.{S} Човек може имати и чедну љубав п |
| човек, у нечем, остане аскет целог свог века.{S} Под заветом разумем неразрешиво везивање живот |
| ад је чисто физички осећала падање тога вела по себи.{S} И волела тај вео, који чува да јој се |
| спредају над њом неку врсту калуђерског вела.{S} И понекад је чисто физички осећала падање тога |
| о.{S} Ана са златном својом косом испод вела, Пашковић са гргуравом сребрном фризуром око астра |
| а о њему.{S} Да ће можда неко саградити велелепну цркву са галеријама за разне хорове , хорове |
| е, љубави и страха божијег.</p> <p> <hi>Велиј јеси, Господи, и чудна дјела твоја!</hi> </p> <p> |
| хоће велику љубав да има, тај мора бити велик и калуђер.</p> <p>Улицом одгоре, идући ваљда из п |
| утучена данас — помислила је у себи. — Велика она синоћња непогода утицала је на мене сасвим н |
| ћу.{S} Само је разлика тих двају победа велика.{S} Гордост задављује катастрофу, и доста је да |
| S} Био је срећан, верујући да је то она велика, свемилостива љубав за којом је чезнуо.{S} И осе |
| енађивали су.{S} А јак музички талент и велика музичка образованост су заносили и освајали.</p> |
| ји јубилеј или црквена слава, ватра или велика мећава, смрт угледног човека или свадба богате ј |
| камо ли оно друго.{S} И најзад, два три велика, света, религиозна акорда: покривање детета крил |
| тишину, као да уз само Анино уво трепти велика нека жица.{S} Затим је дошао други, па трећи, и |
| даред, тамо у дну хоризонта, нешто, као велика игла, пробушило је рупицу у магли, и вукло за со |
| ику, и облачећи полако рукавице.</p> <p>Велика му је била радост што је владици обећао да ће до |
| та.{S} Људи су осетили силну моћ праве, велике уметности.{S} Анино име је хваљено и слављено.{S |
| по три кришчице освећеног хлеба у мале, велике, младе, старе, механично и с вером испружене рук |
| редстављала стазицу у Божје Царство.{S} Велике Двери су стајале широм отворене, и кроз њих је к |
| ку и мучну, као што су и црква и музика велике и мучне.</p> <p>Нежно, лагано, спустио је своју |
| <head>I.</head> <p> На углу, преко пута Велике Каване, стојао је доктор Пашковић, а одгоре, из |
| се да ничега више и нема у цркви сем те Велике Песме, која је једним махом однела сву славу њен |
| ни, који су иначе познати били као људи велике, или бар свеже глади, нису те вечери слатко вече |
| тњи тамошњег проте и ђакона, стићи уочи Велике Госпојине, одсешће у кући адвоката Недића, служи |
| <head>XIV.</head> <p>Дошао је дан уочи Велике Госпојине, и приспео је стари владика.{S} Дуж св |
| ош непрестано струјао свет као река.{S} Велики део се морао задовољити да остане у порти, па ча |
| величанственом појању ишао је даље.{S} Велики празници очекивани су са <pb n="7" /> узбуђењем, |
| стаза од које је Ана Недићева очекивала велики триумф своје необичне младости.</p> <p>Долазили |
| попусти и да је пусти, обукла се, узела велики буке зимских ружа, и пошла на гробље.{S} Ишла је |
| сово.{S} Најлепша њена љубав је пала на Велики Петак.</p> <p>Кажите ми, о кажите ми, ако Бога и |
| Казала ми је да су дванаест Еванђеља на Велики Четвртак роман најлепшег човечјег живота ...{S} |
| аџионичара.{S} Зар не изгледа као какав велики кључ, који, по вољи, сваког мимопролазећег човек |
| уђено. — Ето ти у тој црној мантији сав велики закон о коме сам говорила.{S} Монах, од свих људ |
| у дну олтара, севају муње, и да ће сад велики, чисти Бог, казнити грешнике. </p> <p>Али Бог је |
| ао одјек даљне неке музике.</p> <p>Пред велики тренутак литургије пред оно <hi>Вонмем</hi>, кој |
| це и немонаштва? ...{S} Помози ми, Боже Велики, Свемогућни!{S} Помози ми да останем снажан и ве |
| осећао сам се лак и бесмртан.{S} Бог је велики и милостив — крстио се старац с побожношћу . </p |
| оро кроз плач говорила:</p> <p>— Бог је велики, Бог је милостив.</p> <p>— Бог, моја драга госпо |
| аравно, ништа музички велико, али то је велики бол.{S} Успаванка једна.{S} Успаванка којом је м |
| /p> <p>— Бог, моја драга госпођо, јесте велики.{S} То ми лекари боље знамо него ико на свету.{S |
| у њему као кад се у малу зевалицу увуче велики неки бумбар.{S} А тек доктор Пашковић !{S} Са ма |
| ача, здравија и самосталнија но икад, и велики свој посао је вршила с лакоћом забаве.{S} Радило |
| </head> <p>Спуштала се ноћ.{S} Као неки велики точкови , који престају да се врте, коче се и хл |
| ао је пред Ану.</p> <p>Глас његов, онај велики, силни, Богу окренути , у цркви упознати и завољ |
| то је лепше могућно .{S} Владика је мој велики пријатељ , скоро други отац.{S} А како је стар и |
| енице натраг у порту.</p> <p>А Ана, као велики бели лептир, удаљавала се без корака.{S} Душу ње |
| а, са положеном матуром, пред полазак у велики свет, богат лепотом, здрављем, пријатељима и над |
| носио Јован у пустињи.{S} А стојећи на Великим Дверима, префини фреско бачен на тавнину олтара |
| тонули као што сићушно острвце тоне под великим таласима пучине . </p> <pb n="19" /> <p>Ту, исп |
| једно место, са богатом косом и меканим великим шеширом, и са необично приклоњеном главом док о |
| {S} Он је обично долазио у цркву само о великим празницима, и кад је нарочито појање или свечан |
| лепој својој коси носио мекани шешир с великим нојевим пером, можда би јахао коња са гривом до |
| лица, глатко причешљане проређене косе, великих, као двери отворених очију, стојала је тамо Ана |
| убила Анину душу.{S} Трајала су тамо до великих гвоздених врата на порти, испод којих је, као и |
| порти, испод којих је, као испод неких великих крила победе, Ана улазила у цркву мирна, чиста |
| S} Откудгод је ишао, враћао се у њу.{S} Велико му је задовољство чинило доћи пре почетка богосл |
| особите врсте симфонију, у којој су, на велико задовољство Анино, суделовали и дечји квартети, |
| Концерт је започео.{S} И развијао се на велико задовољство и свирача и певача и слушаоца .{S} П |
| нешто боли?{S} Ах, Ана, моја Ана, моје велико благо!{S} Куда се ви, нежно створење, ломите по |
| S} То неће бити, наравно, ништа музички велико, али то је велики бол.{S} Успаванка једна.{S} Ус |
| д којим је стајала бачва воде, чекајући велико и чудно дело божје.</p> <p>На свештеницима, који |
| уло је одједаред из ђаконових груди као велико звоно, од чијег се јека облаци плаше. — Калуђер |
| још неслућени инструмент .{S} Или неко велико дело музичког савршенства .</p> <p>Мучена таквим |
| ого жељен гост.{S} На ђакону се опажало велико унутрашње задовољство.</p> <p> Разговор је, прир |
| и и стилу тих литургија има душа једног великог уметника.</p> <p>Најзад, како и не би било лепо |
| ерао и облаке.{S} Али онда, поплашен од великог белог сунца, побегао је некуда у буџак.</p> <p> |
| рочуле Пређеосвећене Литургије за време великог поста. </p> <p>Госпођици Недићевој је наиме одј |
| удима — смерно корачање његово за време Великог Входа, то је било корачање краља који улази у о |
| елим порубом, као строга одежда у време Великог Поста.{S} Са звоника Богородичине Цркве је зазв |
| ник, и да слаже мудрости за постизавање великог, сунчаног мира.{S} Напротив, осећа немир.{S} Уо |
| ве.{S} Чекало ју је изненађење.{S} Крај великог туторског стола, у хрпама липовог грања, стојао |
| и завет, јер никаквих врлина немам, сем великог, милостивог сажаљења за све што је на свету“. < |
| светлост своју у цркву кроз црвено окно великог прозора над <pb n="31" /> олтаром.{S} Огањ, див |
| и очима, као да је бацао на душе сенку великог и страшног крста који је носио Јован у пустињи. |
| ешто је сав дестилиран.</p> <p>— Благ и великодушан.</p> <p>— Не зарива се више у ствари као но |
| Мисао и реч Анина остадоше закачени на великој </p> <pb n="73" /> <p>грани јабуке, а Ана, лако |
| почетак у њему а свршетак у мени.{S} У великој као море љубави мојој, која пије, пије, и у дуб |
| обећао: чедан, идеалан живот, са једном великом љубављу, којој не прети ни пролазност ни неверс |
| } Тамо, где ће монах Иринеј дати љубав, велику и мучну, као што су и црква и музика велике и му |
| а с њоме заједно стављена у њену љубав, велику, самосталну, моћну, коју она уопште не може више |
| и пружила је Богу, као задужбину своју, велику љубав своју према слузи Његовоме.</p> <p>Ана се |
| о монах какав сам сада.{S} Помози ми да велику, лепу и чисту своју љубав сачувам ...{S} Али, по |
| — смешио се мали.</p> <p>Ана му је дала велику, сузама својим покапану зимску ружу.</p> <p>Тамо |
| ела вечност буде архијерејска служба на Велику Госпојину у Богородичиној Цркви.</p> <p>Ана је о |
| head> <p>Тако се свршило богослужење на Велику Госпојину.</p> <p>— Да нисам грешан, Бог би ми д |
| ешће у кући адвоката Недића, служиће на Велику Госпојину, и присуствоваће у вече на духовном ко |
| се гај мора дуго и одрицати.{S} Ко хоће велику љубав да има, тај мора бити велик и калуђер.</p> |
| фантазија чежње њене претвори у једину велику базилику, са једином службом и молитвом, цео про |
| /> <p>Ништа не видиш.{S} Видиш само ону велику кожну торбу, за коју доктор Пашковић каже да у њ |
| њих је колутао плавичасти кад, тежак од величанства олтара.{S} На Престолу су буктала два крупн |
| глас, од кога је молитва ђаконова тако величанствена, а реч о страху божјем на његовим уснама |
| певати Вјерују.{S} Већ први тактови те величанствене руске композиције растворили су невољност |
| азоноде после највеће жалости.{S} Ништа величанствено, апстрактно, уметно.{S} Напротив.{S} У ст |
| оле и да заволе Бога.</p> <p>Глас о том величанственом појању ишао је даље.{S} Велики празници |
| ећа, та трагедија.{S} Која лепота, која величина може изаћи из те борбе! „Дух све оживљава, а т |
| е преобраћате, душе исцељујете , чуда и величине из људи мамите, песмом својом мртво камење пот |
| онаштву, стаде пред њега у свој крвавој величини својој.{S} Кад црни калуђерски вео падне на че |
| ма .{S} Као венац оних скрушених, белим веловима повезаних жена, којима на фра Анђеликовој слиц |
| ада она у њега.{S} У његове црне, црним велом уоквирене очи.{S} И кроз те очи у љубав своју, у |
| {S} Јесте, калуђер, у камилавки с црним велом.</p> <p>Осетила је да јој необично годи што баш у |
| нутом Недићевом гробу и по црном Анином велу.</p> <p>Како је сад опет лепо на гробљу, како је д |
| и : буди веран до саме смрти, и даћу ти венац живота.</p> <p>— Ђакон је зазвонио по момка, пољу |
| Сви са чудно склопљеним рукама .{S} Као венац оних скрушених, белим веловима повезаних жена, ко |
| крај, да што брже изврши последњу бербу венаца и круна. </p> <pb n="167" /> <p>Још исте вечери |
| , увенути листак.{S} А последњи листићи вену неузабрани ...{S} Бићемо јачи од тога, бићемо бољи |
| едом, побацао звездице мраза, и повешао венце ледених клица.{S} Покрхао је суве гранчице дрвета |
| ори о удадби једне даљне рођаке која се венчала пре годину дана.{S} Мисао и реч Анина остадоше |
| лагосиља и рођење и смрт, где се пева и венчанима и у сандук положенима, где се све што је живо |
| опет у Богородичину Цркву, али на моје венчање, и онда ћете и ви дати нешто у темеље палате - |
| у.{S} Тога светлог, белог зимског дана, вео његов је изгледао као нека много тужна црнина на сн |
| величини својој.{S} Кад црни калуђерски вео падне на чело младићево као покров, негде у куту ја |
| тне круне своје пребаци црни калуђерски вео. </p> <pb n="22" /> </div> <div type="chapter" xml: |
| ед сам угледао некога на гробу.{S} Црни вео и познати ваш стас.{S} Збунио сам се, нисам знао шт |
| па стара једна жена.{S} А када тај црни вео падне на чело младићево као победа , негде у куту ј |
| дање тога вела по себи.{S} И волела тај вео, који чува да јој се душа не смути.</p> <p>Поред св |
| аздух се увијао око ње као неки мирисан вео, а светлост је била савршено небесна.</p> <p>Одједа |
| створење умотано у расу смирености и у вео туге.{S} И чинило јој се да тај човек, савијајући с |
| це која јој је, сад је тек видела, била веома драга.{S} Пожелела је у себи да се у цркви никако |
| себе иде.{S} Ана му је одговорила да је веома задовољна с његовим распоредом , а њему су баш го |
| ести у вароши.{S} Ана Недићева је наиме веома интересовала своје суграђане, а помало их је и је |
| са доктором Пашковићем, с ким је ђакон веома волео продискутовати и нашалити се.</p> <p>Али тр |
| } Тих слика више нема у мојим очима.{S} Вера моја, и Бог <pb n="162" /> лепота из онога времена |
| м, и то сам вама лагала, вама, који сте вера и црква моја ...{S} Како ме то боли, пече, срамоти |
| о дакле што занавља моћ да човек остане веран поносу свом.</p> <p>А ви, Ана ?{S} Али зашто вас |
| како у Откривењу Јовановом стоји : буди веран до саме смрти, и даћу ти венац живота.</p> <p>— Ђ |
| о на ногама, потече <pb n="57" /> преко веранде у кућу, преврћући се главачке кроз ваздух. </p> |
| ојачкој руци, која је висила низ ограду веранде.{S} Чуо се весео смеј.</p> <p>После неколико ми |
| ући се главачке кроз ваздух. </p> <p>На веранди прште снажан, здрав, дуготрајан смеј девојке са |
| а звона.{S} Врата, која воде из куће на веранду, била су широм отворена, а на белој <pb n="147" |
| необичној гордости, гордој од лепоте и вере у лепо.</p> <p>И сада је тај живот, тај свесни, по |
| ођица Недићева им свима приређује дивне вереничке и свадбене концерте, испраћа их у нови живот, |
| ада нарочито разговарао с њом о Богу, о вери, души жениној, или о осећајном животу човека уопшт |
| о у туђим рукама , а дивни онај узвик о вери и страху божјем прошао је без одјека и потреса душ |
| S} А дивни мотив, који прати исповест о вери у Сина Божјег, занео ју је, осветио ју је, окадио |
| ених висова поноса и лепоте.{S} Као што вери помажу уништене сумње, тако духу помаже савладано |
| да певање траје доклегод владика и сви верни не оставе цркву.{S} Дечји хор, стара симпатија Ан |
| мени расте!{S} Ја служим Богу, цркви и вернима истинском службом слуге који љуби своје господа |
| монах Иринеј пре уласка у олтар окренуо вернима, око сузе те је почео горети пламен, испод стег |
| овано читање приказивала је Ана с таком верношћу, и с таком <pb n="60" /> моћи истицала финесе |
| ој триумф.</p> <p>Госпођица Недићева је веровала да тај триумф мора доћи, и предавала се маштањ |
| али преко њеног понашања и проблема.{S} Веровали су да Ана, сва и у свему, није обично створење |
| а пламена који се не гаси ?{S} Зар нема веровања у човека као што има веровања у Бога и у лепот |
| Зар нема веровања у човека као што има веровања у Бога и у лепоту уметности ? </p> <pb n="174" |
| има још чисте љубави за цркву и детињег веровања у божју милост.{S} Чија је то заслуга?{S} Твој |
| а ипак.{S} До вас, Ана, ја нисам сасвим веровао у жену, па се тај сахрањени страх понекад још в |
| тање душе.{S} И заблуда би била кад бих веровао да ми та девојка долази као анђео мира.{S} Можд |
| Или је сам дошао на истину, или, што је вероватније, доктор Пашковић му је морао нешто говорити |
| ј да се опрости од ње.{S} Идуће недеље, вероватно, служиће задњи пут у овој цркви, а ускоро зат |
| а ће се изнети воштаница и Еванђеље, са вером да су све досадашње муке људи морале бити, а да о |
| ле, велике, младе, старе, механично и с вером испружене руке.{S} Одједаред, Ана је осетила како |
| верујте ми као што се човеку на самрти верује, да <pb n="198" /> не знам: јесам ли заволео вас |
| кајно и скрушено, пење се за њим, и, ја верујем, може се попети до неслућених висова поноса и л |
| оси са собом у манастир живота.{S} И ја верујем да има жена толико отмених и јаких.</p> <p>Неди |
| а је то могућно, у то не сумњам.{S} Јер верујем да је сваки човек, у нечему, целог свога века м |
| и шта ти акорди лично за мене значе!{S} Верујете ли ми да ја сваког богослужења доживим стварањ |
| мени претвара у нежну мирисну башту.{S} Верујете ли ви то, госпођице Ана ?{S} Верујете ли ви, б |
| има славуј, и у славују има песма ?{S} Верујете ли ?</p> <p>У гласу доктора Пашковића је трепт |
| } Верујете ли ви то, госпођице Ана ?{S} Верујете ли ви, баш ви, да у доктору Пашковићу има башт |
| х мученика ... </p> <pb n="195" /> <p>— Верујете ли ви мени, госпођице Ана ?{S} Погледајте ми, |
| све лепе детаље својих успеха.</p> <p>— Верујете ли ми да сад одједаред осећам и неку тугу што |
| о све прегоревају.</p> <p>— Бојите се и верујете да ћемо и нас двоје изгубити свест и понос, да |
| е у мени.{S} Да ли ви осећате, да ли ви верујете да сам ја бољи и друкчији него штоли сам био ? |
| > <p>— Ја волим, госпођице Ана!{S} Али, верујте ми као што се човеку на самрти верује, да <pb n |
| рала она мала девојчица, плакао сам.{S} Верујте ми, грцао сам као дете.</p> <p>Докторов глас је |
| рена.{S} Две халапљиве, несите патке не верују да је берба обрана, улазе унутра, и чупају полум |
| вост би га обузимала.{S} Био је срећан, верујући да је то она велика, свемилостива љубав за кој |
| најлепша дуга.</p> <p>Ану је ова мила, весела игра раздрагала, и на шаљиве мисли навела.{S} По |
| у завршну пјесу.{S} Песма та, необична, весела, живога такта, разбудила је већ заморене пажње п |
| учинило јој се одједаред као свечана и весела нека народна скупштина, са светским и црквеним п |
| То би била црквена музика, а ипак тако весела, тако једноставно срдачна.{S} Ви да певате архан |
| у Аниним очима не стоји тај немилосрдно весели поглед других девојака .{S} Отац се опет нашао п |
| ега, и кише и сунца.</p> <p>Био је опет весели онај калуђер у чијем завету нема ни трунке немил |
| ке иде.{S} Уопште је изгледао свежији и веселији него синоћ.{S} С Аном се много разговарао.{S} |
| евеселије.</p> <p>Пратиоци владичини су веселији утисак чинили.{S} Ђакон, доктор теологије и вр |
| м покушајима да усамљеност своју начини веселијом .{S} Прво је пожелела да фантазија чежње њене |
| руску композицију, састављену из разних веселих црквених песама у особите врсте симфонију, у ко |
| .{S} Срце Богородичине Цркве ударало је весело.{S} Ђакон је спуштао главу своју ниже.</p> <p>На |
| ао увек, занело сећање на неку сцену из веселог живота њеног оца, и уз ту реминисценцију се Ана |
| их раставља , он је можда такође видео веселу слику на зиду.{S} Али, Бог зна какве мисли је та |
| , мирне, безгласне жртве сваког људског весеља.{S} Неки су завидели владици, неки су га испраћа |
| еним вратом, белим као мајско цвеће.{S} Весео, безбрижан, млад и свет, као онај Фра Анђеликов а |
| је висила низ ограду веранде.{S} Чуо се весео смеј.</p> <p>После неколико минута је киша стала. |
| станак.{S} Зар ви не знате да постоји и весео растанак?{S} Све дотле док има чекања, растанак н |
| гућни!{S} Помози ми да останем снажан и весео монах какав сам сада.{S} Помози ми да велику, леп |
| <p>Покалуђерио се.{S} И био задовољан и весео калуђер.{S} Волео је своје другове, волео децу, в |
| , записао је у дневник:</p> <p>„Миран и весео ћу стати пред Бога, предоброг свог Оца, који ме ј |
| госта.</p> <p>Мало је и одвише цветан и весео испао дочек старца.{S} Владика се меланхолично см |
| ead> <p>Ђакон је изашао од владике врло весео.{S} Срце је певало у њему.{S} Умало што није и гл |
| варало је цело његово биће.{S} Јер само весео и богат и заљубљен човек може волети и служити бе |
| ана!</p> <p>А како би он дочекао таквог весника?{S} Би ли му се сажаљиво смешио, би ли га отисн |
| S} Опет тако, незнано откуда, ширила се вест да ће, код Недићевих, после вечере, бити извођена |
| до куће и стоји на улици док не дочека вести о несрећним пријатељима својим — ипак, од ње је т |
| а се од сваког шушња, јер се бојала зле вести.{S} Затворену њихову кућу желела је још више да з |
| ић ћарлија око главе.</p> <p>Али после, ветар је престао ћарлијати, сунце није више шарало цркв |
| м се лелујала завеса од винове лозе.{S} Ветар је дувао, ластар се плео у њену косу.{S} То ју је |
| орило.{S} Напослетку се све стишало.{S} Ветар стао, опржено лишће висило као мртво, бубе зариле |
| је, а већ сте Бог зна откад напољу.{S} Ветар вам је изударао образе.{S} То вас сигурно <pb n=" |
| октор Пашковић каже ...</p> <p>Дунуо је ветар и треснуо нешто тешко.{S} Капија Ристовићева.{S} |
| ролазни, смртни , као хрпице праха које ветар случајно још није раздувао ...{S} Људи су сироти |
| хоће засебно да продрмуса.{S} А кад се ветар одмакао, травчице су полегле једна на другу, и Ан |
| чело навлачити, а дунуо је затим и свеж ветар, предсказајући промену времена.{S} Збиља.{S} Час |
| , јер је почео дувати чудни онај јесењи ветар, који одгоре, као у главу удара дрвета и џбуње, п |
| ицу и промуклост, на гробљу дува сталан ветар, разболели бисте се.{S} Најзад, шта хоћете, прати |
| падао.{S} Али одједаред је дунуо студен ветар, угрушао снег са ледом, побацао звездице мраза, и |
| а за полазак.</p> <p>У цркви није дувао ветар.{S} Није било ни хладно.{S} И тако су необично св |
| и ван цркве.{S} Тресе је тресе, као што ветар тресе зелену шибљику, и не зна се хоће ли бити на |
| оно што јој годи.</p> <p>У то је дунуо ветар, и тако је љутит ушао у травник, као да сваку пој |
| хоће ли неће ли изаћи, искочио је опет ветар, и насрнуо на високу, гранату платану.{S} Лишће, |
| се и скаменила. </p> <pb n="227" /> <p>Ветар је шуморио:</p> <p>— Ана!{S} Ана!</p> <p>Као укоп |
| пуну руку свежег горског <pb n="46" /> ветра, створио првог коња, дивног једног зеленка , и по |
| непогода је имала задатак да на крилима ветра обиђе читав један крај, да што брже изврши послед |
| мирна ноћ.{S} Ни месеца, ни звезди, ни ветра.{S} Цео врт и небо занели се неким дубоким сном.{ |
| глини олтара, дочекао ју је талас и шум ветра.</p> <p>Пренеразила се и скаменила. </p> <pb n="2 |
| аљини, мирна као струк цвета кад нимало ветра нема.{S} Али кад се толики погледи осуше по њој, |
| стошења... </p> <pb n="166" /> <p>Силна ветрина дохвата маглу, смотава је у клубе, и хита у вис |
| њивих очију. <pb n="139" /> Позно летњи ветрић, мекана срца, уздисао је, и причао је неке тајне |
| реће осећати просто од тог што му летњи ветрић ћарлија око главе.</p> <p>Али после, ветар је пр |
| p>Нешто хуји.</p> <p>Звиждуци супротних ветрова почињу да се секу, и први судар сила се свршава |
| њали.{S} Узалуд.{S} Најзад је домаћица, већ у очајању, и пред самим епископом изјавила, да је у |
| д Бога, предоброг свог Оца, који ме је, већ мртвог, још <pb n="49" /> једаред створио.{S} Потпу |
| за сенком, за шљокицом сунца, која се, већ дограбљена, одједаред одмакне, или, ако се не одмак |
| пао.</p> <p>— Не, не, одвише је хладно, већ имате кијавицу и промуклост, на гробљу дува сталан |
| чаја и умрети.</p> <p>Мало после опет, већ по трећи пут:</p> <p>— Иринеје!</p> <p>Ђакон је сад |
| ловала на неки начин у томе да се њему, већ мртвом, поново нађе место у свету.{S} Добар и милос |
| ин ђакон није бунио.{S} Он је, сиромах, већ и тамо, у резиденцији , навикао на чудан свој полож |
| ићева је прелазила руком преко чела.{S} Већ неколико дана њој се чини да иза тога чела лежи нек |
| ка када је хор почео певати Вјерују.{S} Већ први тактови те величанствене руске композиције рас |
| а гроб, ви морате кући.{S} Хладно је, а већ сте Бог зна откад напољу.{S} Ветар вам је изударао |
| о није било доста.{S} Једва створени, а већ претенциозни људи тражили су од Арханђела Гаврила д |
| говорити о оном пациенту у болници кога већ дуже од шест месеца лечи ?{S} То је скоро врста зан |
| срећна.</p> <p>Сад се опет сетила тога већ полузаборављеног догађаја.{S} И осетила је како је |
| ивала кроз њега смело и одважно, као да већ од раније станује у њему и зна сваки кут његове душ |
| </p> <p>— Иринеје!</p> <p>Ђакон је сада већ разумео да се то стари владика, као дете, игра свој |
| омилована рука, слатка реч, то је можда већ демон који жури, жури ...{S} Можда сам на први покр |
| у пије снагу и вољу.{S} Што му је канда већ сасвим прождрло сунце.</p> <p>— Као оно кад на лива |
| жеље и снови затрпавају?{S} Јесам ли ја већ један део монаха Иринеја сахранила? ...{S} Господе |
| тао:</p> <p>„Још није недеља.{S} Али ја већ сада знам каква ће бити служба божја тога дана.{S} |
| ек изгубљени и проклети ?{S} Ако сам ја већ сада згазила лепоту , и већ сада преживела последње |
| је погледао у порту, али порта је била већ сасвим празна.</p> <p>— С њиме ће и иначе ова црква |
| <p>Све је узалудно.{S} У мојој души има већ оно бело поље, на коме је, после борбе, уметност ра |
| био немиран, рачунао колико је времена већ прошло, погађао разлоге, и трудио се затим да све т |
| ао ...{S} А према теби, сада, кад љубав већ носиш у срцу, како да се понашам!{S} Зар да ти поже |
| } Да колико толико бар појање чују, кад већ неће моћи ништа видети. </p> <pb n="130" /> <p>Уско |
| м над тај пехар, док сам, Бог зна откад већ, покорно очекивао једну капљицу од његовог блага.{S |
| мену.{S} Добро је бројала.{S} То је сад већ четврто јектеније које свештеник говори.{S} А и да |
| неправедни, Преосвећени !{S} То је све већ било тако кад сам ја овамо дошао.{S} То је заслуга |
| каже да јој је сада сасвим добро, да је већ пре осам дана устала, и да ће скоро и изаћи.{S} У б |
| страшним мукама , можда умире, можда је већ мртав, можда му — њој паде на ум страшан приказ док |
| са руке, и тако, растрзана, заспала је већ сасвим пред зору на пољупцу љубљеног човека.{S} Прв |
| чна, весела, живога такта, разбудила је већ заморене пажње поново.{S} Певачи, осећајући крај до |
| мрзавала. </p> <pb n="224" /> <p>Ана је већ око пет сата послала писмо монаху Иринеју: да сутра |
| ног каквог дечка.</p> <p>Четири дана је већ прошло како је епископ отпутовао, а људи свеједнако |
| зна шта је.{S} А између узрока, који је већ ту, и посљедице, која треба тек да дође, цери се су |
| шно новорођенче, или за вампира који је већ неколико живота прошао пре него што се у овом склад |
| не знајући да ли је ђакон још ту или је већ отишао , решила се да не иде у цркву.{S} Али одједа |
| не би много сметала друштву.{S} Ипак је већ после пет шест тактова неко дошао и затворио врата |
| госпођицом Недићевом.{S} Али кад им је већ био на два корака близу , и опазио да је опажен, зб |
| на није стизала да одговори, а ђакон је већ питао даље.{S} Да ли јој је много тешко било, и да |
| е нигде нема равног. </p> <p>— Пошто је већ изговорио задње речи, ђакон се тргао, и спустио гла |
| <p>— Е, зар?</p> <p>— Сасвим.{S} Јер је већ крајње време да у том вашем музичком прогресу госпо |
| као да се крије од смрти.{S} А смрт је већ држала млитави онај вратић, и стезала га све јаче и |
| и да га сече и пече.</p> <p>Пашковић је већ готов.{S} А Иринеј ?{S} Ах, он се опире, он чак зап |
| {S} Из писама свога бившег ђакона ју је већ упола познавао.</p> <p>— Јесте ли одмах опазили да |
| гребла по лицу.</p> <p>На гробљу, није већ видела даље испред себе него на тридесет четрдесет |
| но многострук , и предеран посред своје већ и тако покојне душе.{S} Прота-гост је био сасвим бе |
| во као гугут и скакутање детенцета које већ хода, по цвећу гази, и у рубу сукњице росу и мирисе |
| > <p>Чуло се појање.{S} Служба је дакле већ почела .{S} Али Ана је оклевала да уђе.{S} Била је |
| је се збунила.{S} Мислила је она о томе већ доста.{S} И врло је добро знала <pb n="11" /> каква |
| ј монашкој љубави?{S} Има ли и код мене већ мртвих и заборављених тренутака , који се само зато |
| га живота постају му равнодушне олупине већ после годину дана ...{S} Зашто се онда за срећу то |
| шавао тако мирна лица, као да тамо горе већ види белога голуба.{S} Опажала се на њему радост шт |
| , да ми само ви можете помоћи.{S} Ја се већ једва савлађујем од узбуђења.{S} Ми смо у чељустима |
| је доста дуго потрајало.{S} Недићка се већ почела узнемиривати, и хтела звонити по девојку, ка |
| 19190_C11"> <head>XI.</head> <p>Дуже се већ времена проноси глас како се владика спрема да посе |
| ло смисла мучити старог човека, који се већ излаже прекомерном умору, још и приређивањем ноћне |
| и саставне делове своје.{S} Јер јој се већ поодавно чини да га не познаје сасвим.{S} Да оно шт |
| се умирена дигла са молитве.{S} Свет се већ разишао.{S} Напољу се међутим опет саставили облаци |
| b n="108" /> <p>Ана се затим, кад су се већ навикли на то ћутање, кришом загледала у очи, косу |
| еш се с ружом играти ?</p> <p>Сетићу се већ — смешио се мали.</p> <p>Ана му је дала велику, суз |
| слух — шалио би се Недић. — Двапута те већ једно исто питам.</p> <p>— Слушам нешто друго, па н |
| S} Учини, дете моје, дођи.{S} Ја сам те већ извинила доктору: да ниси добро, и он ће бити задов |
| ни почело, а овај несрећни Мајински ће већ свих седам смртних грехова имати на души! — шаптао |
| Ако сам ја већ сада згазила лепоту , и већ сада преживела последње лепе часове и у музици и у |
| ...{S} Ево видите, понео сам и цвеће, и већ сам био близу, али, одједаред сам угледао некога на |
| {S} Видео је башту и јуче и прекјуче, и већ толико пута.{S} А познат му је био скроз и скроз и |
| белом огрлицом на црној сомоцкој блузи већ сада изгледа као учени доктор у талару.</p> <p>Ана |
| о свега.{S} Широко отворене додуше, али већ пуне очи ђаконове нису виделе ништа.</p> <p>А непос |
| о и дужност девојке.{S} Кад су родитељи већ спремили све што треба да се кћи може и пристојно и |
| а каже владици да оно „други пут“ значи већ сутра ујутро, да ће дакле ипак бити онако како је в |
| и приближавању повратка вашег који нам већ иде.{S} Сиромах стари владика!{S} Онога тренутка ка |
| ивот ...{S} Зар није то тако као да сам већ једаред умрла? — насмејала се Ана, али кратко.{S} А |
| ја сам већ до врата у греху!{S} Ја сам већ ухваћена у ђавоље канџе и изгубљена сам, и још само |
| чи, и затресла главом.</p> <p>Та ја сам већ до врата у греху!{S} Ја сам већ ухваћена у ђавоље к |
| ечаности .{S} А госпођици Недићевој сам већ толико благодарио, да сам сироту девојку скоро расп |
| ковић поклонио и покорио пред том жељом већ унапред . </p> <pb n="246" /> <p>— Она ће вас изнен |
| у собу, Ана се предавала сећању.{S} Као већ неколико пута, њој се и сада чинило да се напила ср |
| смрти што децу гута.{S} Од синоћ имамо већ трећи случај одраслих.{S} Једна девојка и два човек |
| одморите.</p> <p>Сад, кад сам ово писмо већ свршио, ја се питам зашто сам га писао.{S} Не, није |
| узија на Анином прозору , и Ана, одавно већ будна, спазила је на зиду малу једну слику, која је |
| за собом.{S} О томе се, досада, сигурно већ уверио Господ Бог, а сад је било на реду да се о то |
| S} А у исти мах је ђакона гризла савест већ и због тога што је открио пред Аном своју љубав.</p |
| живих престава, као да је та свечаност већ започела и из дана у дан траје.{S} Душа њена је бил |
| и мотиви.{S} Једне вечери, кад је Недић већ био легао, отворила је Ана неочекивано врата од њег |
| .</p> <p>Кад је стигла, нашла је цркву већ сасвим пуну.{S} Преко широких степеница је ипак још |
| и тако је лепо пребацио преко ока своју већ прилично изанђалу кресту. </p> <p>Ана се опет насме |
| их напора, и хоће да дође.{S} Новине су већ донеле и све детаље око догађаја.{S} Дијецезан ће, |
| ни ... а отац њен и мати ... не, они су већ сасвим стари људи ... али доктор Пашковић каже ...< |
| ева оболевања од дифтерије, од којих су већ досада три смртна.</p> <p>У подне тога дана стигла |
| тала, и да ће скоро и изаћи.{S} У башту већ излази.</p> <p>У петак после вечерња ђакон је пошао |
| S} То је Усековање.{S} А тога дана хоћу већ овде да служим.{S} Дакле дан раније ћу стићи.{S} Дв |
| а мој тата није мртав, је л' те?</p> <p>Већ пред вече тога дана је ударила оштра хладноћа.{S} В |
| ала се што ће идуће недеље та чежња још већа и још страшнија бити.{S} Пашће на њу, не као данас |
| га, и кидао мале гроздове иња да повеша веће и беље.{S} Најзад је растерао и облаке.{S} Али онд |
| дубина Видела је да му очи постају све веће и веће, све лепше и лепше, и да су пуне препуне су |
| есет корака.{S} Као из воде су искакале веће и мање групе крстача .{S} Ана се осећала неудобно. |
| Видела је да му очи постају све веће и веће, све лепше и лепше, и да су пуне препуне суза.{S} |
| о аналисање, изгледа, није ништа више и веће од просте радозналости .{S} Разбије ти човека као |
| затим сам се насмејао.{S} Већи кривац, већи и покајник, то је све.</p> <p>Па чак ни тако није. |
| вац...{S} Али затим сам се насмејао.{S} Већи кривац, већи и покајник, то је све.</p> <p>Па чак |
| прстом у себе, да сам, од нас двоје, ја већи и баналнији кривац...{S} Али затим сам се насмејао |
| а и сав хаос, који име Христово у души већине нас увек поново мора да смирује.{S} И пронашла ј |
| љања Анина су била дуга и озбиљна, али, већином се губила у нејасностима, или се свршавала узда |
| је Ана врло често ишла с оцем у шетњу, већином ван вароши.{S} Тога дана јој је ходање сасвим н |
| даљине прошлости, и који сваки пут све већу и већу провалију има да пређе док до нас дође.{S} |
| прошлости, и који сваки пут све већу и већу провалију има да пређе док до нас дође.{S} И онда, |
| {S} Како је дух човечји, иако слободан, вечан и из онога света, дотле, док је у нашем телу, ипа |
| и гледала <pb n="35" /> како се спушта вече.{S} Кад је изашао месец, ред прозора на суседној к |
| је почешће наилазио неки немир.{S} Пред вече, кад сврши посао. и мисли да ће за клавиром или за |
| о је био повод те је, једнога дана пред вече, монах Иринеј дошао Недићевима у посету. </p> <pb |
| а није мртав, је л' те?</p> <p>Већ пред вече тога дана је ударила оштра хладноћа.{S} Ваздух се |
| RP19190_C8"> <head>VIII.</head> <p>Пред вече је Ана врло често ишла с оцем у шетњу, већином ван |
| осећао страх од те појаве.</p> <p>Пред вече је отишао у посету доктору Пашковићу.{S} Мислио је |
| вечере да изађу у башту, да дивно летње вече не преседе у соби.</p> <p>Сви се с предлогом сложи |
| .{S} Морао бих га, по себи се разуме, у вече довести , да га нико не види.{S} И замислите онда |
| раброст је ове мисли ђаконове пратила у вече.{S} Кад остане сам са својом амбицијом и са својом |
| на Велику Госпојину, и присуствоваће у вече на духовном концерту.</p> <p>Парохијани су били ср |
| .{S} Као врста анализе гласа. </p> <p>У вече, кад су код куће сами, морала је, оцу за вољу, чеш |
| бар свеже глади, нису те вечери слатко вечерали .{S} Адвокат Мајински је двадесет минута дуго |
| рви људи ће морати изаћи на месечину, и вечерати својим рођеним рукама убране цепаче шљиве. </p |
| ила се вест да ће, код Недићевих, после вечере, бити извођена једна врло лепа музичка пјеса, да |
| једна тачка, сврше пре вечере, а после вечере да изађу у башту, да дивно летње вече не преседе |
| , пошто је само једна тачка, сврше пре вечере, а после вечере да изађу у башту, да дивно летње |
| неки сасвим непознати мотиви.{S} Једне вечери, кад је Недић већ био легао, отворила је Ана нео |
| ст која прети да ће наићи.</p> <p>Једне вечери искрсе пред њу неочекивано питање: да ли ђакон с |
| о да се сиротом ђакону учинило да је те вечери некако двоструко сањив, и једва је чекао да спус |
| антно питање свога суседа.{S} Био је те вечери уопште ћутљив.{S} Канда и мало блеђи него обично |
| занесе јунаком у себи.</p> <p>Тако и те вечери.{S} Мирно, и с дубоким и лаким разумевањем је чи |
| /p> <p>Да, старом епископу је годило те вечери све.{S} И јесен, и завеса ноћи, и студ и тишина. |
| ди велике, или бар свеже глади, нису те вечери слатко вечерали .{S} Адвокат Мајински је двадесе |
| његов о стању болести уопште.</p> <p>Те вечери се доктор мало закаснио.{S} До осам сата још ниј |
| у етикету: отров, љути отров?</p> <p>Те вечери, монах Иринеј је записао у свој дневник ове редо |
| круна. </p> <pb n="167" /> <p>Још исте вечери је стигла и у резиденцију старог епископа.</p> < |
| га, сви они, који су знали да ће на тој вечери бити гости.{S} Па <pb n="103" /> онда и шира пуб |
| промишљена продукција покварила остатак вечери.{S} Уплашила се од ефекта.{S} Јасно је било пред |
| о ка средини солеје, то је било као кад вечерња мирна светлост клизи по усамљеном путу.{S} На а |
| башту већ излази.</p> <p>У петак после вечерња ђакон је пошао да се мало прошета.{S} Уочио је |
| на и без циља.</p> <p>Једаред, за време вечерња, кад су облаци застрли небо, у цркви било тамно |
| роз прашину се још лепше видело како се вечерња светлост на махове распаљује, скаче с предмета |
| ије чак ни у цркву ишла, сем понекад на вечерње, а и онда је обично, прошавши кроз живе улице, |
| олитву за цело волети.{S} Ето, звони на вечерње.{S} И у олтару има сад топла молитва за нашег б |
| амо уздахнуо, али тај уздах је, у лепој вечерњој свежини, добио безазлени вид дубоког предисања |
| ругога дана Ускрса.{S} На врло свечаном вечерњу Еванђеље се читало са три места.{S} Прота Богор |
| старог Јове.{S} Изражавале су скрушену вечерњу очишћеност онога света.</p> <p>Уопште је спољаш |
| ила је Ана.{S} Такав је био и синоћ, за вечером.{S} И кад су га нудили јелом, њој је падало на |
| а из почасти према епископу сви дођу на вечеру у концертном оделу.{S} И Ана је обукла свилену х |
| и стојао је као прекаљени челик, тврд и вечит у најжешћој ватри.</p> <p>— А ако она размонаши д |
| ешто једно и вечито, као што је један и вечит тон, ма да <pb n="216" /> је, наизменце, и певао |
| и размонашити се нећемо, моја Ана, моја вечита љубави!{S} Калуђери смо искрени и прави, јер кал |
| а косе довучене ствари, и да је света и вечита истина : да је и девојци у свету и свету од дево |
| ена архитектура види тамо где се камен, вечити камен, састаје са сводом који ће много пре њега |
| уметничког израза, он, доктор Пашковић, вечити истраживач скривености и тајни, није овога пута |
| више волео од свога, и што се можда на вечити одлазак спрема онај, чије биће је у темељима њих |
| е живи једна моја покошена срећа, један вечити мој уздах.{S} Али врт није у царству смрти него |
| опет, и ударала се у груди старинским, вечитим оним гестом, који, кад тад, погоди свака жена, |
| ћи, скоро неактивни састојак живота.{S} Вечито цепкање, тражење, испитавање — у том има нешто н |
| рота, угојен, масног и светлог лица, са вечито ознојеним вратом и црвеном ћелом која се непрест |
| вот изједначује и слива у нешто једно и вечито, као што је један и вечит тон, ма да <pb n="216" |
| есне музике, и да су једино ритам и тон вечито вечни.</p> <p>Анино тело се исцрпљивало у неким |
| ла одмах навалити камен растанка, камен вечитог ћутања и одрицања ...{S} Па ја сам то и чинила |
| те и уђите у одјеке песме ваше, која је вечна у цркви вашој и у мени“. </p> <pb n="175" /> </di |
| ав своју, Ана, душо моја, бела, чиста и вечна!</p> <p>Монах Иринеј је бризнуо у плач и утрчао у |
| зике, и да су једино ритам и тон вечито вечни.</p> <p>Анино тело се исцрпљивало у неким необичн |
| } Да, краљеви су пролазни, а пастири су вечни.</p> <p>Једно се монаху Иринеју није свидело.{S} |
| вине те дакле имају своје јединствено и вечно биће, свој остварени једини облик, који је за сва |
| ?</p> <p>— Ја?{S} Ја бих желела да цела вечност буде архијерејска служба на Велику Госпојину у |
| од страшне љубавне неситости којој је и вечност кратка. </p> <pb n="163" /> <p>Можда је тај чов |
| от не значи догађаје.{S} Али зато значи вечност.{S} Да, краљеви су пролазни, а пастири су вечни |
| гинално и живо.{S} А затим умире за све вечности.{S} Све што се после изводи, то је можда само |
| спођице Недићеве, да и он буде с њоме у вечности.</p> <p>— А шта је то што сте ми хтели рећи? — |
| да су сви проблеми око удадбе девојчине вештачке, измишљене и за косе довучене ствари, и да је |
| ја умела ићи до таквих финеса, да је та вештина, мало по мало, и њеном сопственом увету почела |
| је у тај мах баш довршивао једну своју вештину, да т. ј. на режањ хладног прасета стави ред та |
| , љубав и сав живот свој.</p> <p>— Ана, ви се не љутите?{S} Чујте како је дошло.{S} Писали сте |
| сте добри, ви сте утеха, госпођице Ана, ви сте анђео на земљи!{S} Саслушајте ме до краја.{S} Ви |
| i>њено дело</hi>!{S} Ви, госпођице Ана, ви једина, у реду толиких заслужних људи с којима сам у |
| подцењивао и мрзио, ви, једна и једина, ви сте и мене светлошћу обасјали и лепотом улепшали ... |
| ите самном, Ана.{S} Ја ћу онда на гроб, ви морате кући.{S} Хладно је, а већ сте Бог зна откад н |
| ?</p> <p>— Има нешто и у томе, зар не, ви, тамо, што само за торбу имате очи ?{S} И јесте ми н |
| емљи!{S} Саслушајте ме до краја.{S} Ви, ви која људе преобраћате, душе исцељујете , чуда и вели |
| дика!{S} Онога тренутка кад сте стигли, ви сте се почели враћати.{S} Ви нисте више тамо.{S} Ви |
| огућно одговорити.{S} Али ви сте добри, ви сте утеха, госпођице Ана, ви сте анђео на земљи!{S} |
| ликих жена које сам подцењивао и мрзио, ви, једна и једина, ви сте и мене светлошћу обасјали и |
| 253" /> <p>— Али ви ћете одрећи истину, ви ћете повући реч, ви ћете — далеко сте отишли, али се |
| ћете одрећи истину, ви ћете повући реч, ви ћете — далеко сте отишли, али се још можете вратити, |
| о изгубљено дело <hi>њено дело</hi>!{S} Ви, госпођице Ана, ви једина, у реду толиких заслужних |
| на земљи!{S} Саслушајте ме до краја.{S} Ви, ви која људе преобраћате, душе исцељујете , чуда и |
| ко весела, тако једноставно срдачна.{S} Ви да певате арханђела Гаврила. — Они се насмејаше једн |
| арем.</p> <p>— Опростите, господине.{S} Ви сте сигурно доктор.{S} Смем ли вас запитати, да ли ј |
| — Цео мој живот и рад вас су чекали.{S} Ви сте дошли, и старе раскрснице мога живота више нема. |
| те стигли, ви сте се почели враћати.{S} Ви нисте више тамо.{S} Ви сте на путу вашој цркви, мени |
| и дубље.</p> <p>— Ана, ја вас волим.{S} Ви сте светиња и завет живота мога.{S} Ана, реците ми ш |
| чели враћати.{S} Ви нисте више тамо.{S} Ви сте на путу вашој цркви, мени и нама.{S} Деца и икон |
| Хвала вам, докторе.{S} То је сјајно.{S} Ви сте дивни.{S} За награду ћу вам сада одсвирати нешто |
| м срећан и ја што си на овоме месту.{S} Ви ми овде изгледате као неки изабрани људи, као кутак |
| ="182" /> и њему ражали ...{S} А ви?{S} Ви сте сви добро?{S} Госпођица Ана?{S} Могли би баш изо |
| кву — смејала се Ана Мајинском у очи. — Ви, дакле, држите да је црква једно, а људи друго.{S} Н |
| добра него адвокат Мајински. </p> <p>— Ви као да хоћете нешто да ми кажете — гледала је Ана љу |
| ите одговор по који сте дошли.</p> <p>— Ви говорите хладно, скоро непријатељски .{S} Љутите ли |
| па ћу господин ђакону јавити писмом, а ви, докторе, вама ... најзад, да буде право, вама ћу та |
| одлазим од вас, али срећа је уза ме; а ви ћете остати сами, јер тако мора да буде — мислио је |
| т <pb n="182" /> и њему ражали ...{S} А ви?{S} Ви сте сви добро?{S} Госпођица Ана?{S} Могли би |
| .{S} И мајка ваша се самном слаже.{S} А ви?{S} Иринеју сам казао да ћу питати вас, па како ви о |
| о лепши од анђела Господњег.</p> <p>— А ви ?{S} Можете ли ми у томе помоћи, Ана?{S} Хоћете ли д |
| овек остане веран поносу свом.</p> <p>А ви, Ана ?{S} Али зашто вас и питам, кад знам да ме неће |
| аика.</p> <p>— Зар не, реци сам.{S} Кад ви, лаичари, поставите лекару питање: да ли је случај т |
| их само хтео да буде друкчије.{S} Да се ви одморите.</p> <p>Сад, кад сам ово писмо већ свршио, |
| моја Ана, моје велико благо!{S} Куда се ви, нежно створење, ломите по гробљу у студено и зло зи |
| а охрабрила.</p> <p>— Ја мислим, ако се ви будете слагали с тим, да узмемо из Хајдновог <hi>Ств |
| н и срећан.{S} И ја сам.{S} А да ли сте ви ?</p> <p>— Ја?{S} Ја бих желела да цела вечност буде |
| колевка . </p> <p>— Необичан човек сте ви, докторе — говорила је Ана с топлим признањем. — Да |
| чи, и да ли да се јавим.{S} Међутим сте ви кренули натраг , и онда ...</p> <p>— Зашто нисте ост |
| ела, да сам, ето, остао у њој, иако сте Ви далеко од ње ...{S} У души међутим, ја сам свакога д |
| то, нешто што .. .</p> <p>— Ах, дакле и ви то осећате.{S} Да, да, досада сам био ученик и дете |
| едала тако благодарно.</p> <p>— Дакле и ви то знате и волите!</p> <p>— Ко би могао то не волети |
| кву, али на моје венчање, и онда ћете и ви дати нешто у темеље палате - Бог зна чије.</p> <p>— |
| ао.{S} То је заслуга девојке коју сте и Ви запазили.{S} Људи тврде да је преокрет настао од вре |
| ом својом мртво камење потресате, да ли ви слутите откуда је дошло препорођење и кајање у мени, |
| мене у мени.{S} Да ли ви осећате, да ли ви верујете да сам ја бољи и друкчији него штоли сам би |
| извор и значај промене у мени.{S} Да ли ви осећате, да ли ви верујете да сам ја бољи и друкчији |
| Он слути каква вам је душа.{S} А да ли ви слутите да и тај старац има префину душу ?{S} И сада |
| кад нигде никог свога нема.{S} Имате ли ви кога?</p> <p>— Две сестре, много старије од мене и д |
| p> <p>— Ах, госпођице Ана, опраштате ли ви све то старом вашем доктору?{S} Човеку који вас је к |
| а у нежну мирисну башту.{S} Верујете ли ви то, госпођице Ана ?{S} Верујете ли ви, баш ви, да у |
| и ви то, госпођице Ана ?{S} Верујете ли ви, баш ви, да у доктору Пашковићу има башта, да у башт |
| .. </p> <pb n="195" /> <p>— Верујете ли ви мени, госпођице Ана ?{S} Погледајте ми, молим вас, т |
| жно. </p> <pb n="254" /> <p>— Волете ли ви Пашковића?</p> <p>Ана је бризнула у плач.</p> <p>— П |
| да не дрхћу.</p> <p>— Докторе, јесте ли ви, ходите брзо, Јови није добро ...{S} Боже, Боже, Ана |
| а врло рђаво изгледа.</p> <p>— Јесте ли ви, Ана, болесни?{S} Ана, шта је вама ?</p> <p>— Ја сам |
| Пред вашом матером нисам хтео рећи, али ви треба да знате да се дифтеритис почиње компликовати |
| оја питања немогућно одговорити.{S} Али ви сте добри, ви сте утеха, госпођице Ана, ви сте анђео |
| Истина је. </p> <pb n="253" /> <p>— Али ви ћете одрећи истину, ви ћете повући реч, ви ћете — да |
| пролом светлости из хаоса, и ... ах, ни ви, нити ико на свету не може знати шта је за мене та ц |
| и у којој ја служим.{S} У цркви у којој ви радите.</p> <p>Тај старац.{S} Узбуђен сам кад помисл |
| катним стварима не стоји тако близу као ви, госпођице Ана.{S} Ја сам у кризи једној, и мене тре |
| еју сам казао да ћу питати вас, па како ви одлучите, тако да буде.{S} На то је пристао. </p> <p |
| тима тако ме је растројила , да ми само ви можете помоћи.{S} Ја се већ једва савлађујем од узбу |
| да га певате?</p> <p>— Ја хоћу све што ви хоћете ...{S} А да ли бисте били добри да ми одсвира |
| бити, растанка мора бити, Иринеје, зар ви то не осећате ! ...{S} Једно само, једно ми кажите . |
| нак?{S} Па нека буде и растанак.{S} Зар ви не знате да постоји и весео растанак?{S} Све дотле д |
| госпођице Ана ?{S} Верујете ли ви, баш ви, да у доктору Пашковићу има башта, да у башти има сл |
| жена само артист један, који непрестано вибрира јер хоће непрестано да узнемирава.{S} И вибрира |
| јер хоће непрестано да узнемирава.{S} И вибрирање то сели се, из мелодије и мекости гласа у јас |
| ом судбоносном важношћу.{S} Добијало је вид чежње .{S} Кад би бар мисао једна могла бити гласни |
| лепој вечерњој свежини, добио безазлени вид дубоког предисања на чистом пољском ваздуху.</p> <p |
| и опет та чистина у глави узимала тачни вид оне сиве празнине с леве стране крај стуба.</p> <p> |
| <pb n="82" /> <p>После ју је изгубио из вида.{S} Али је још једнако стојао.{S} Једва се кренуо. |
| ородичиној Цркви, долазиле до значаја и вида ретких лепота.{S} Људи су осетили силну моћ праве, |
| зили да га чују, људи су долазили да га виде.{S} У тамно вишњикастом стихару са Воздухом свенут |
| чило стазу, радосна лица се испињала да виде милога госта.</p> <p>Мало је и одвише цветан и вес |
| чежњу моју, јер очи твоје неће ништа да виде.</p> <p>А ја те љубим.</p> <p>Љубим те, и не желим |
| е су мирно загледане, јер неће ништа да виде, уста твоја су хладна, јер никога нису пољубила.</ |
| } Видети, то није ништа.{S} Многи можда виде да се у мени нешто дешава, али нико од њих не схва |
| ио него после из ложе.{S} Дивоте живота виде најбоље они који напољу стоје. </p> <pb n="43" /> |
| вљених тренутака , који се само зато не виде што их нове жеље и снови затрпавају?{S} Јесам ли ј |
| ји га не тражи.{S} Питало се, да ли очи виде да су једва дочекане?{S} Сиромах ђакон.{S} Немирно |
| осетити ни доказати ?{S} Ако ту границу виде тек изгубљени и проклети ?{S} Ако сам ја већ сада |
| не осврћући се.{S} Осећала се увређена, видела у том поступку недостатак такта и нежности.</p> |
| ечним борама, које су године наслагале, видела се и једна усправна, скоро сурово строга која се |
| позорници, у двобоју и у загрљају жене, видела га младог и старог, охолог и с прахом по глави, |
| вој део, и најзад се суочила с олтаром, видела је да је тамо топло очекивана и једва дочекана.{ |
| испод стегнутог укрштеног орара је Ана видела опојну једну виткост, и знала је да су на глави |
| њему кренуло нешто из најдубљих дубина Видела је да му очи постају све веће и веће, све лепше |
| иже.{S} Да, још је живео, али га је она видела кроз неку мрежицу, удаљеног, необичног, обасјано |
| <pb n="26" /> <p>Госпођица Недићева је видела ђакона кад је пошао у цркву.{S} Тога светлог, бе |
| мато страшило, а пред његовим ногама је видела Бошка, удављеног, мртвог.{S} Озбиљне његове очи, |
| им зраком, и на камену цвета.{S} Ана је видела да је прота ушао у олтар са неким страним свеште |
| де, или оне у цркви ?</p> <p>Али Ана је видела реп.</p> <p>— Коју год хоћете од три моје десне |
| на је зажмурила.{S} Кроз капке очију је видела како у баштици цветају шарене георгине .{S} Одје |
| лицу, Ана се осврнула.{S} Калуђера није видела, али је опазила да ђакон жури да је стигне.</p> |
| од ходника.{S} Кроз помрчину ништа није видела, али је јасно разабрала да се Пашковићев корак м |
| лаву у хартију, а на слепим очима му се видела сенка бриге.{S} А владика је понирао некуда дале |
| пробијала кроз сав метеж и све боје, и видела се увек иста, непопуњива и стална.{S} Силазећи с |
| кад је подигла главу с ђаконових руку и видела чело његово, бело као љиљан, она се само благо с |
| из те заједнице која јој је, сад је тек видела, била веома драга.{S} Пожелела је у себи да се у |
| бла по лицу.</p> <p>На гробљу, није већ видела даље испред себе него на тридесет четрдесет кора |
| очи склапале, и испод затворених капака виделе нов један свет.{S} Монах Иринеј је морао све сно |
| додуше, али већ пуне очи ђаконове нису виделе ништа.</p> <p>А непосредно пред њим је лежао инт |
| ан део вароши је нестајао.{S} Најзад се видели само још бели торњеви Богородичине Цркве и црна |
| да такође седне близу прозора одакле се видели торњеви Богородичиног Храма. </p> <p>Тамо, висок |
| p> <p>Владика је уздахнуо.{S} Тешко, и, видело се, из многих разлога.</p> <p>У тај мах су стигл |
| На свештеницима, који су воду опколили, видело се узбуђење.{S} Главе, као неке терете, завалили |
| ожда?{S} Али онда би му се помагало.{S} Видело би се да неко, ужурбано хода, или излази из олта |
| рилици шта да одговори.{S} Али се иначе видело по њој да схвата мучно стање сиротог доктора, да |
| а вејалица, и кроз прашину се још лепше видело како се вечерња светлост на махове распаљује, ск |
| вати.{S} Јер тек кад су била поклоњена, видео је и одмерио сва блага којих има у њему.{S} И онд |
| годило.{S} Пролазећи поред Анине куће, видео је, између два дрвета, осветљен прозор и чипкану |
| <p>Ђакон Иринеј, загледан у Анине очи, видео је душу њену како се диже на површину.{S} Видео ј |
| ише строг?{S} Или, као ваш стари лекар, видео у вама и тада дете, и терао шалу?</p> <p>Њој је ј |
| се боји.{S} Последњи пут, на парастосу, видео је да је као прут задрхтала кад јој се приближио |
| истоте којом он прашину земље прска.{S} Видео сам у души вашој љубав једну, о којој анђели не с |
| али се решио да неће поред ње проћи.{S} Видео је башту и јуче и прекјуче, и већ толико пута.{S} |
| S} Недић.{S} Бацио је поглед у собу.{S} Видео Ану, у познатом, мало напред нагнутом ставу, као |
| оље видео у вашу душу, него у своју.{S} Видео сам да у тој вашој души има нешто необично, неслу |
| душу њену како се диже на површину.{S} Видео је да та душа њега тражи.{S} Тражи га.{S} Али, пр |
| {S} А касније, кад је из мојих одговора видео да сам ја овде срећан, онда је ваљда због тога ћу |
| отавању хаоса у јасност он је одједаред видео и своју душу потпуно јасно.{S} Талас снажне једне |
| ан зид их раставља , он је можда такође видео веселу слику на зиду.{S} Али, Бог зна какве мисли |
| чима, и дохватио је Ану за руку, јер је видео да хоће да пође, а знао да их само педесет корача |
| ма томе, хвала Богу, бар тога дана није видео да свет натрашке иде.{S} Уопште је изгледао свежи |
| старој, злој својој навици, ја сам боље видео у вашу душу, него у своју.{S} Видео сам да у тој |
| деле од пуне светлости и друштва.{S} И видео је такође, да оно, што је у оданом и топлом Анино |
| S} Препознао је намештај око себе.{S} И видео је Иринеја који му је задавао бриге.</p> <p>— Јес |
| дом божји који сам у дугом свом животу видео.{S} А она је то с тога, што се вас двоје тако жар |
| рења.{S} Ми ћемо, дакле, кроз ту љубав, видети, постићи и имати идеал.{S} Какав мир то мора бит |
| т душа и тела, на смиреност.{S} Срести, видети и волети, то је Ана Недићева умела само у цркви. |
| видим, докторе.</p> <p>— Не, видим.{S} Видети, то није ништа.{S} Многи можда виде да се у мени |
| ар појање чују, кад већ неће моћи ништа видети. </p> <pb n="130" /> <p>Ускоро је дошао и еписко |
| сви све учинити.</p> <p>— Волела бих се видети с монахом Иринејем , али се бојим да улази у куж |
| и храбра.{S} Ти то уосталом мораш и сам видети , је ли да видиш ? </p> <p>— Ја видим да се у те |
| је руку доктор Пашковић, који је стигао видети не само како је Ана, него како је и Иринеј порум |
| осветљен , и није се ништа с поља могло видети .{S} Није се чак могло ни чути, јер је почео дув |
| тавно скупљали гости и пријатељи ...{S} Видећемо још, па ћу господин ђакону јавити писмом, а ви |
| рагог покојника спрема да ме посети.{S} Видећете какав је.{S} Слаб и сув.{S} Глас као шушањ јес |
| госпођица Недићева истински невесело , видећи у ђакону одједаред блиског човека, и осећајући к |
| е то сада био први пут што брижни отац, видећи да године пролазе, помишљајући на своју смрт и н |
| јесте.{S} И новорођенчету, ако је жена, види трун на души.{S} Женина душа је увек мутна — каже |
| ости .{S} Разбије ти човека као лешњик, види шта има унутри, и зашто има оно с поља, и свршено. |
| ће много пре њега оцветати и пасти.{S} Види се прво презриви отпор и неумољива мермерна хладно |
| а сврха, ни сврха уметности . </p> <p>— Види се да слабо долазите у цркву — смејала се Ана Маји |
| } Да ли је она девојка баш желела да га види онда кад га је погледала?{S} Можда је то учинила с |
| превртао листове свога дневника.{S} Да види ко је, и да види докле је дошао с оним што Ана у њ |
| спуштеним силама и вољама живота.{S} Да види тај свој живот растављен у комаде и саставне делов |
| заспала мирним сном.{S} И сневала је да види <pb n="117" /> рану на - ђаконовој души, али да се |
| свога дневника.{S} Да види ко је, и да види докле је дошао с оним што Ана у њему воли.{S} Није |
| стањете . </p> <p>Ана је пошла цркви да види ту слику.{S} Али анђео као да се помакао њој у сус |
| це Недићеве, <pb n="40" /> и гледати да види нешто из чега би могао закључити шта је с њоме.{S} |
| ј, који не сме пасти, који ће остати да види и насљеди победу снаге своје.{S} А Ана?</p> <p> Вл |
| јем моменту службе, Ани је дошло као да види да је баш он онај који је цркви и Богу најближи и |
| жа кад се удала за њега, а како се сада види да је срећна и задовољна, и да га баш од срца воли |
| смејала се Ана — дођите , али чим мама види ваш црвени нос, знате каква је, одмах ће почети пл |
| } И каква се чудна, борбена архитектура види тамо где се камен, вечити камен, састаје са сводом |
| ита и празна.{S} Најзад, ако Бог одиста види сва људска лица, испегана знојем рада, страха <pb |
| це је дотле стрепило.{S} Стрепило да је види, стрепило да је не види.{S} Стрепило да нађе тамо |
| S} Мајка је напољу и не види крв.{S} Не види да нож пролази кроз хрскавицу, и да крв тече.{S} Д |
| тешко се ваља.{S} Долази, а нико га не види.{S} Долази да згњечи, да угуши, да запали .{S} Ко |
| Стрепило да је види, стрепило да је не види.{S} Стрепило да нађе тамо поглед који га тражи, и |
| е у себи да се у цркви никако више и не види с ђаконом. </p> <p>И с тога, кад је дошла наредна |
| етињем.{S} Крв.{S} Мајка је напољу и не види крв.{S} Не види да нож пролази кроз хрскавицу, и д |
| уша, да га чак дуже времена и сасвим не види. </p> <pb n="67" /> </div> <div type="chapter" xml |
| разуме, у вече довести , да га нико не види.{S} И замислите онда случај да се ипак нешто деси |
| ј се одједаред као да прошлост своју не види него чује, и обрадова је мисао да ће можда једног |
| а он никада не стигне да је бар најмање види.{S} Мора бити да сврће за угао у споредну улицу, и |
| су јој груди широм раскриљене, и да се види гњездо љубави њене.</p> <p>Тек пошто се служба свр |
| овић Зато сам и дошла.{S} Хтео би да се види с тобом ма на два три минута, каже, у данашњи дан. |
| ница.{S} Јер се кроз кључаоницу највише види.</p> <p>— Штета само што су у торби ноте, а баш у |
| питања.{S} Престала је канда да осећа и види ту љубав као нешто придошло у своме бићу.{S} Нешто |
| и одавде, да одлети до цркве, да чује и види срећу и лепоту живота свога, да се врати, и онда д |
| и уста његова <pb n="133" /> над собом види.{S} Да се склоне строге божје очи, да бар часом до |
| и горди уметник, који главно своје дело види прецењено , покварено и лажно. </p> <pb n="254" /> |
| није нарочито проматрао.{S} А сада ето види да зна <pb n="38" /> много детаља њене појаве, и о |
| о тако мирна лица, као да тамо горе већ види белога голуба.{S} Опажала се на њему радост што вр |
| у башту.{S} Ђакону се чинило да у сунцу види портре једне жене, насликан, часом, од невидљивог |
| идеално истиниту, видим је новим очима, видим је у вама као јарко црвену жижу у белом алабастер |
| видиш.</p> <p>— Бога ми, ја, сем торбе, видим и друго.{S} Видим чудно, четвороугласто, скоро бр |
| p> <p>— Ја видим, докторе.</p> <p>— Не, видим.{S} Видети, то није ништа.{S} Многи можда виде да |
| у сада видим стварну, идеално истиниту, видим је новим очима, видим је у вама као јарко црвену |
| , и у мојој љубави има меланхолија .{S} Видим и ја хладан један месец, који ме вуче, и у чијој |
| га ми, ја, сем торбе, видим и друго.{S} Видим чудно, четвороугласто, скоро брутално чело те дев |
| г поздрава. — Такође сам желео и вас да видим, т. ј. да се с вама поразговорим.{S} Страшна моја |
| смртна.{S} Таквог дакле, каквог те сада видим, и каквог сам те жељан, нећу те још дуго моћи гле |
| лог живота и целим животом, а коју сада видим стварну, идеално истиниту, видим је новим очима, |
| ојци доћи до савршеног монаштва !{S} Ја видим да је плод моје љубави лепота и жива црква! ...{S |
| видети , је ли да видиш ? </p> <p>— Ја видим да се у теби нешто дешава, и видим да ти то годи, |
| певао песму лепе неке чари.</p> <p>— Ја видим, докторе.</p> <p>— Не, видим.{S} Видети, то није |
| вом реду зато дошао да тебе још једаред видим — говорио је крунисани епископ скрушеним гласом с |
| ово самном, тако ништа не схватам и не видим, као да је цео овај свет у кожну лопту ушивен ... |
| — Ја видим да се у теби нешто дешава, и видим да ти то годи, али не могу да разумем да усхићење |
| асто, скоро брутално чело те девојке, и видим јој ону тешку златну косу, такву као да сунце нос |
| додуше пресудити да ли је музичан, али видим да је с музиком нешто завезао, чим се тако често |
| имена.{S} У толико ми је теже, што Вас видим слаба и промењена.{S} Болујете ли много?</p> <p>— |
| ао да ме топлота живота оставља.{S} Ја, видите, никако више не могу да се опоменем каква је бил |
| — Говорите! — молио је.</p> <p>— Волим, видите, да дођем у цркву пре почетка службе.{S} Када љу |
| о место другом ...{S} Време је.{S} Јер, видите, мислим да ђакон треба да буде сасвим млад човек |
| ца, чека вас и богата је.</p> <p>То су, видите, живи трагови вољеног бића, које не може отићи, |
| алочас питати: да ли бисте желели да се видите с Иринејем?</p> <p>Ана је погледала у Пашковића |
| ваша жалост је и моја, свака ...{S} Ево видите, понео сам и цвеће, и већ сам био близу, али, од |
| азу у варош. </p> <p>- У свакој лепоти, видиш, природној или уметничкој, из човечјег или из мра |
| </p> <pb n="3" /> <p>Ништа не видиш.{S} Видиш само ону велику кожну торбу, за коју доктор Пашко |
| уосталом мораш и сам видети , је ли да видиш ? </p> <p>— Ја видим да се у теби нешто дешава, и |
| аже да у њој лежи враг.{S} Али врага не видиш.</p> <p>— Бога ми, ја, сем торбе, видим и друго.{ |
| несреће? </p> <pb n="3" /> <p>Ништа не видиш.{S} Видиш само ону велику кожну торбу, за коју до |
| ="124" /> <p>Ти ћутиш и свираш.{S} И не видиш чежњу моју, јер очи твоје неће ништа да виде.</p> |
| азована, јединица, уметница — а шта јој видиш од среће или од несреће? </p> <pb n="3" /> <p>Ниш |
| "141" /> је време да мрем.{S} Али, како видиш, човек до задњега часа има жеља.{S} Пожелео сам д |
| орбеној тачки између та два света, чија видљива разлука јој је тако годила.</p> <p>Нешто сам су |
| ектима .{S} То је долазило постепено, у виду многобројних пријатних откривења и изненађења.</p> |
| е некада само из далека, и пред олтаром виђала.{S} Ђакон је такође тражио да се нечим забави.{S |
| ј дан кад служите.{S} Кад смо се и овде виђали.{S} Збиља, колико дуго ћете остати?</p> <p>— Дан |
| онда дошло време кад су се почели чешће виђати на заједничким вежбама са хоровођом.{S} У оној и |
| {S} Као оне <pb n="99" /> крупне, ретко виђене звезде, што само пред јаки мраз искачу. </p> <p> |
| боравити ни оставити.</p> <p>После тога виђења на Ану је почешће наилазио неки немир.{S} Пред в |
| и да то опет значи дан срећног њиховог виђења.{S} Можда ће тада моћи и разговарати с Аном.{S} |
| пљења .</p> <p>Иначе, после и због оног виђења, Ана није преживљавала никаквих потреса или криз |
| наравно! — гушила се Ана од смеја. — До виђења, царе, после подне ! </p> <pb n="251" /> <p>— Же |
| блистао највиши ентузиазам.{S} То немо виђење је тако бескрајно усрећавало сиротог калуђера.</ |
| и Недићевој сутра дан ујутро по њиховом виђењу.</p> <p>„Како вам је на души?{S} Питам вас то бр |
| ор.{S} И затвара очи над Бог зна каквом визијом породичне среће. </p> <pb n="168" /> <p>Монах И |
| а опијали, ружили, свађали и с ножевима вијали.{S} Живот, дакле, који је у најстрашнијим и најр |
| {S} Појци и богомољци.{S} Најзад, густа вијугава павта пољског споменка.{S} Народ.{S} Ђакон ниш |
| м и клицама.{S} По рушевинама почиње да вијуша и пузи разноврсно цвеће.{S} Коренчићи и жилице р |
| ...{S} А ако она? ...{S} Не, не, не! — викао је ђакон као поплашен.</p> <p>Али одједаред се см |
| м рукама под брадом, којима је стискала вилице да не дрхћу.</p> <p>— Докторе, јесте ли ви, ходи |
| алогај натраг у тањир, и наместио нож и виљушку у знак да је с јелом готов.</p> <p>У тај мах се |
| аја, пила их онако као што се пије чаша вина или чаша отрова.{S} И никад јој није било доста.{S |
| а клупу над којом се лелујала завеса од винове лозе.{S} Ветар је дувао, ластар се плео у њену к |
| жуљак, и дошли до нечијег винограда.{S} Виноград је стојао пун и тежак, али још не плав.{S} У т |
| се на неки брежуљак, и дошли до нечијег винограда.{S} Виноград је стојао пун и тежак, али још н |
| зија природе над једним још зимогрозним виноградом, и у маглици једној, пуној летње врелине.{S} |
| штао је из своје дуваном много кађене и вином много преливане гуше, као из неке гробнице, остат |
| к несрећног Ристовића пузио је за њом и вио јој се око ногу.</p> <p>Одгоре, с противног краја у |
| а затрептало .{S} А кроз тишину се чула виолина.</p> <pb n="52" /> <p>Монах Иринеј је стојао на |
| мало пакосног, уских пупчастих леђа као виолина , разглављених шака и напетог гркљана, који је |
| авир, пулт за ноте, на засебном столићу виолина, слике разних музичара на зидовима, и две три г |
| лом трепти и бруји.{S} Једнога дана, из виолине њене је пропевао нов мотив.{S} Ана је задрхтала |
| ањима, седала би за клавир, или узимала виолину, свирала једно четврт сата, и стишавала се.</p> |
| озно, фино и интелигентно.{S} Свирање у виолину било јој је страстно, скоро необуздано, са само |
| је необично лепо свирала и у клавир и у виолину, и сав свој живот, у доколици и у раду, поклања |
| ко мајушно и смешно као да само из себе вири.{S} Ана се грохотом смејала тој комичној процедури |
| и.</p> <p>Свирање њено у клавир било је виртуозно, фино и интелигентно.{S} Свирање у виолину би |
| ата маглу, смотава је у клубе, и хита у вис као лопту крпа.{S} У исти мах руши и лупа.{S} И у ј |
| градио срце, понизно је спустио иначе у вис подигнуту руку, и стојао, као од метала саливена оп |
| разпљеснула на девојачкој руци, која је висила низ ограду веранде.{S} Чуо се весео смеј.</p> <p |
| о место.{S} На крају црвеног ђердана је висило сунце.{S} Ружичасте пахуљице се слагале по смрзн |
| е стишало.{S} Ветар стао, опржено лишће висило као мртво, бубе зариле главу у песак.{S} И онда |
| обратно, жена је увек крива кад човек с висине посрне . </p> <p>А ја се пењем, Ана, и не плашим |
| се тога дана кроз сводове цркве небу у висине.</p> <p>Тога дана, они су дошли једно другом у з |
| нској препрати се чинило као да тамо, у висини над солејом престаје оклоп зидова, да су они пос |
| да човеком влада.{S} Моћ своју да га у висину хитне или да га на ђубре баци, да га милује или |
| трбухом, са принципом да и у кујни мора висити свечева икона и светити се вода, седео је и прис |
| а верујем, може се попети до неслућених висова поноса и лепоте.{S} Као што вери помажу уништене |
| екстазе херојства и љубави, издизала на висове триумфа и гурала у амбизе катастрофа.{S} Гледала |
| дечји сопран.{S} Прави трепет етра.{S} Висок, мекан, чедан, и пун оних божјих искрица које пла |
| Стоји црква од живе мрежице биља са два висока љиљана као два витка торња.{S} А унутри је Христ |
| у неба и земље само за њих двоје.{S} Из високе ограде на порти струјао је манастирски мир.{S} С |
| ођа, који млата рукама пред певачима, и високи њихов прота, коме је и најсвечанији фелон кратак |
| p> <p>Иринеј?</p> <p>Ах, Иринеј!{S} Тај високи, моћни, поносити Иринеј, тај господар над хиљада |
| ца.{S} Затим, крупне, охоле татуле, као високи неки достојанственици, бело одевени, моћни и отр |
| дним енергијама, него и једним сталним, високим узбуђењем свога духа.{S} То узбуђење је хранило |
| ливачи икона, него они, који бар једним високим и уметничким аскетством умеју осветити свој жив |
| постају обичне појаве, бришу се из реда високих тековина људских.{S} Зато човек, човек као прир |
| уба убељеног платна, а засута моментима високих лепота, тражила је, према томе, нарочити свој т |
| анђеље скоро потпуно испружених мишица, високо над главом својом, а сасвим високо над главама о |
| знати, па да срећа његова буде такође, високо горе, прозирни облачак.</p> <p>— Не боли ме.{S} |
| њеви Богородичиног Храма. </p> <p>Тамо, високо горе око крстова, у чистом прозрачном фином суто |
| ање, његов рецитатив, његово појање.{S} Високо и чисто музички, они су можда програм, по коме с |
| у буктала два крупна округла пламена, а високо горе, као у лету ухваћене варнице, расули се бле |
| ма тражили одгоре божју помоћ.</p> <p>А високо изнад њих, на амвону, монах Иринеј је био једнос |
| јести.{S} Али је сав живот лебдео негде високо горе.{S} Говорило се једнако о песми и свирци.{S |
| потмулом мумлавом, која се чује најпре високо над главом, па затим дубоко испод ногу.</p> <p>Н |
| .{S} Тај је човек борац за нешто лепо и високо.{S} Има у њему <pb n="2" /> нечег естетичарског |
| ица, високо над главом својом, а сасвим високо над главама осталих.{S} Свечан и поносит, некима |
| Од зеленог дрвета остане, најзад, тамо високо горе, фини прозирни облачак дима.</p> <p>Ана је |
| це, обрнуше Ани.{S} Ана је стојала крај високог фикуса, у једноставној белој хаљини, мирна као |
| стране солеје, спазила је Ана, с леђа, високу, као јаблан праву прилику, у црнини од главе до |
| ћи, искочио је опет ветар, и насрнуо на високу, гранату платану.{S} Лишће, слепљено од прашине |
| } Ани <pb n="18" /> је, напротив, онако витак, млад и зелен, изгледао као стабљика бршљана која |
| .{S} А Богородичина Црква, са своја два витка крила, изгледала је, у тешким хрпама снега, готов |
| ad> <p>Богородичина Црква, са своја два витка торња, као два цвета, била је давнашња, неоправља |
| оје су, као два близанца, никла она два витка торња.</p> <p>Још је нешто било с поља на цркви ш |
| ежице биља са два висока љиљана као два витка торња.{S} А унутри је Христов гроб.{S} Плаштаница |
| оносите главе, и његовог савршено лепог витког тела. </p> <pb n="134" /> <p>Највећи сликар порт |
| ни у сусрет, светлост је поцрнела.{S} У витком једном потезу , смелом и лепом, као што је смео |
| штеног орара је Ана видела опојну једну виткост, и знала је да су на глави ђаконовој очи црне, |
| ој божјој књизи.</p> <p>Живот је башта, витлејемски мирна, и пуна ружа.{S} А љубав је сан двеју |
| једаред, да и кроз њу прође један такав вихор.{S} Силан и слеп.{S} Да и она проживи неколико тр |
| .{S} Манастир.{S} Древан и разрушен.{S} Вихори долећу са свих страна, и пуне му пукотине земљом |
| пуне Бошковог имена.{S} Хтела је да га виче.{S} Душу његову, ако је пошла, с пута да врати.{S} |
| Дошло јој је да заврне клуч у брави, да виче — кад се одједаред отворила врата, и кроз њих, као |
| тима дуго, на једном месту, са жељом да виче, да удара и зло да чини, и најзад да себе уништи, |
| Наиме, кад чујем да жена љутитим гласом виче:{S} Јово! ја се направим одсутан , и не изађем.{S} |
| ио и досадна ухода, а у исти мах и нека виша добронамерност, која зна за борбе и лутања њена, и |
| друге стране опет, Ана је баш тих дана, више но икад, осећала да стаје на своје ноге и као музи |
| д оног што она може поднети, и, најзад, више и од оног што сме бити.{S} Ана је, кроз све своје |
| ји бог не би могао.{S} Ана Недићева је, више него ико, осећала да Бог није могао не сићи.{S} Он |
| а да Бог није могао не сићи.{S} Она је, више него ико, знала да је Бог сишао, да је био у цркви |
| дугу и мучну једну службу, у којој је, више но икад, давао целога себе другом.</p> <p>Доктор П |
| веку гута.{S} Напротив, она је у срећи, више но икад, имала ведру једну свест, којом је и најне |
| можда његова, можда обе. — Та је мисао, више него икоја друга, до ужаса доводила Ану. — Да ли ј |
| се упирале у ђакона, јер је она од њега више очекивала него од својих певача.{S} А ђаконове очи |
| ти и наде.{S} И чинило јој се да ничега више и нема у цркви сем те Велике Песме, која је једним |
| ед у биљке.{S} И сав од љубави и ничега више.{S} Бог ми је њу послао као највећу милост своју, |
| ка изгледа као сенка једног човека кога више нема — помислила је Ана.{S} Такав је био и синоћ, |
| ане чињеница: да је дете другога некога више заволело него родитеље своје.</p> <p>Али дете тада |
| жда у башту ову, овако као сада, никада више неће доћи.{S} Сутра рано ће ме оставити, отићи ће |
| Иринеј није ту, или да пожели да никада више и не дође.</p> <p>— Би ли могла на часак изаћи, Ан |
| је осећала да јој брига монаха Иринеја више годи него брига њене мајке.{S} Али јој се ђакон ип |
| ме више нису у мојој души.{S} Тих слика више нема у мојим очима.{S} Вера моја, и Бог <pb n="162 |
| би, да би могао правити царство, и нема више снага у себи, да би могао правити вртлог ...{S} Не |
| ир над потрошеним човеком.{S} Који нема више лепота у себи, да би могао правити царство, и нема |
| ма додуше много нових осећаја, али нема више среће.</p> <p>— Старинске, мирне, домаће срећице! |
| ди и запалио му одежду.{S} Од појаса на више он је горео као на ломачи.{S} Црниле се само његов |
| нета и узабрана, која не осећа и не зна више ниједну своју чар и привлачност , која за човека п |
| ило празно.{S} И до краја службе ђакона више није напуштала мисао о том празном месту.</p> <p>П |
| људи су на земљи.{S} Још тише.{S} Хаоса више нема.{S} Полијелеј букне.{S} Арханђелски глас затр |
| е дошли, и старе раскрснице мога живота више нема.{S} Помоћи ћу вам!{S} Пребродићемо искушења! |
| чиме ћу тај тренутак испунити .{S} Шта више, ја морам зло чинити и живот свој обесветити, ја м |
| ност приписивала Анином изгледу.{S} Шта више, одмах га је и схватила.{S} Добро се сетила шала — |
| х, он се опире, он чак заповеда, он шта више влада!</p> <p>Ана је дохватила спуштене своје дебе |
| е напила среће за цео живот, и да ништа више не жели и неће желети.</p> <p>У коси је осећала не |
| о његово аналисање, изгледа, није ништа више и веће од просте радозналости .{S} Разбије ти чове |
| ац једног превлађујућег осећања.{S} Све више је Ану савлађивало убеђење да цео њен живот треба |
| е морао скакати да дохвати ружу.{S} Све више и више.{S} Дечко се попео на клупу, држао ружу у п |
| ажљиви и послушни, црква је стицала све више и више сталних посетилаца.</p> <p>Међу чешће посет |
| Бога.{S} Плашим се да дух женин не иде више од артизма.{S} Да је најтоплија жена само артист ј |
| ну прашином засуту тишину, која не може више пропевати.{S} Са сваким умуклим певачем, са сваким |
| осталну, моћну, коју она уопште не може више да посматра, а о којој све теже и теже суди. </p> |
| кад све постаје јасно и јава, и не може више натраг у неодређено и нестворено стање, њега је до |
| утим, Недић је одлазио, а Ана његова је више нешто од суза давала свом оцу који одлази.{S} Дава |
| њиховој цркви.{S} Сетио се такође да је више пута осетио њен озбиљни поглед на себи.{S} Сетио с |
| е треба.{S} И што је више давао, све је више могао давати.{S} Јер тек кад су била поклоњена, ви |
| сном човеку ништа не треба.{S} И што је више давао, све је више могао давати.{S} Јер тек кад су |
| ље у мојој души? —питала се Ана. — Није више сасвим бело, али зато што је прошарено цвећем, и ш |
| рпно богат и леп живот!</p> <p>Ана није више осећала никакву радозналост , није желела да јој с |
| е су гладни и умиру онда кад љубав није више с њима.{S} И кад неко умре од глади, зато је умро |
| тојанство неко.{S} Живот њен дакле није више оно што је био.{S} И гори је него што је био.{S} Ј |
| х ђакон је ћутао, и никакво питање није више постављао.{S} А из тога, што је Пашковић говорио н |
| > <p>Сутра ујутро, монах Иринеј се није више сећао тога сна.{S} Напротив, био је целога дана не |
| ветар је престао ћарлијати, сунце није више шарало црквена врата, срце се смирило, до недеље и |
| ла.</p> <p>Сутра дан је се међутим није више сећала.{S} Ни ње, ни свих оних других мотива из то |
| су умирали од стрепње.{S} Тај глас није више био онај из Еванђеља.{S} Друкчији сасвим.{S} Сав о |
| у данашњег човека који у том свету није више срећан.</p> <p>Зашто Бог није доцније, много доцни |
| , горким сажаљењем.{S} Сажаљењем , које више боли онога ко жали, него што теши онога коме се пр |
| се те среће више не сећам.{S} Те песме више нису у мојој души.{S} Тих слика више нема у мојим |
| ло до тога да је заволео једно створење више од свих дугих, Бог му је помогао.{S} Помогао му је |
| аг и великодушан.</p> <p>— Не зарива се више у ствари као нож.{S} Него их одгоре пробија, онако |
| ешио облачно, и стезао је срце, које се више није дало стећи, јер више није било празно.</p> <p |
| ено удаљавала од Пашковића, у колико се више и више изоловала на госпођици Недићевој као девојц |
| им столу, пришли у разговор , и нису се више одвајали од друштва.</p> <p>Сутра дан је ђакон отп |
| , ви сте се почели враћати.{S} Ви нисте више тамо.{S} Ви сте на путу вашој цркви, мени и нама.{ |
| ренутака и пре вас.{S} Сада се те среће више не сећам.{S} Те песме више нису у мојој души.{S} Т |
| ворио ником, треба сада да кажем вама и више ником“.</p> <p>Ана се заруменила.{S} Скривено у ду |
| скакати да дохвати ружу.{S} Све више и више.{S} Дечко се попео на клупу, држао ружу у подигнут |
| и послушни, црква је стицала све више и више сталних посетилаца.</p> <p>Међу чешће посетиоце је |
| љавала од Пашковића, у колико се више и више изоловала на госпођици Недићевој као девојци удава |
| од тога, што је све то што се десило и више од оног што она жели, и од оног што она може подне |
| > <p>— Тако дакле! — смејао се Мајински више из грла него из срца. —- Онда бисте можда могли по |
| /> <p>— Ми смо несрећни што нисмо имали више деце.{S} И кад помислим да Јова и ја можемо сваког |
| {S} А и код одраслих је морала помагати више него обично, јер је стари хоровођа побољевао и дос |
| Али онда је монах Иринеј требао живети више од сто година раније ...{S} А да је тада живео, ко |
| истину, Ана! — шкргутао је монах Иринеј више но што је говорио.</p> <p>Ана, малочас још грешна |
| адом, као и сваки други позив.{S} Немој више о удаји да ми говориш.{S} Молим те учини ми то.{S} |
| д највећега јада, када би требао да сам више камен него што сам икад био, сада се каменито тле |
| а прецењивати, јер после годину дана он више не постоји, његово име и његов предмет су за нас о |
| једног јесењег дана, владичин је ђакон више но икад осетио да владика нема право.{S} И, заглед |
| испружених руку је било око њега, много више него половина свих руку које су тога дана дошле на |
| јано слушала.{S} Оно што је пре говорио више ју је интересовало, и испунило ју је одједаред неч |
| а живота оставља.{S} Ја, видите, никако више не могу да се опоменем каква је била моја црква бе |
| им симпатијама, да се тај захтев никако више није дао оборити.{S} Уосталом, нико од суделовача |
| Пожелела је у себи да се у цркви никако више и не види с ђаконом. </p> <p>И с тога, кад је дошл |
| ! — тумачио је доктор Пашковић, са мало више анализе, загледаност свога младог пријатеља који с |
| ли желећи ближњем своме ипак несравњено више добра него адвокат Мајински. </p> <p>— Ви као да х |
| Христово, а одсада , ма шта да буде, то више бити неће.{S} Да, ђакони су деца.{S} Ђаконовање је |
| д после годину дана срце човечје све то више не познаје и не признаје!</p> <p>Па можда се и каж |
| очито треба спремити.{S} У колико је то више морала осећати она варош, у којој је, као посљедиц |
| крстача између оног што још може, и што више не треба да се збуде ?{S} Осећам ли ја ту границу |
| да се склоне с пута, како би остало што више празна простора.{S} Дошло му је неко поносито осећ |
| а тешке завесе, у дубину прозора, у што више светлости.</p> <p>Ту су је дочекали торњеви Богоро |
| о хоћу! ...{S} А он ?{S} Он друго нешто више воли од мене, он ме отискује, бежи испред мене, са |
| срце, које се више није дало стећи, јер више није било празно.</p> <p>Може бити да та тајна пра |
| да је на крилима.</p> <p>— Не боли вас више глава? — питао је тоном, као да му само још то тре |
| и апатичан лежи онај који је њен живот више волео од свога, и што се можда на вечити одлазак с |
| и, који од сутрашњег дана има да добију више но што је данашњи дао, лежу у постеље пуни блажени |
| ми се чини, сажаљења може бити у човеку више него у самом Богу.{S} Човек и с небом, и са сунцем |
| век затвара у орахову љуску, и ништа му више не треба. </p> <pb n="242" /> <p>Свирачицу је дохв |
| аконово можда за октаву и још за квинту више, давала ипак постајање, преливе, боју, јек и сву д |
| абла је дакле обешена још на једну кућу више.{S} За трен ока, Недићеви се нашли затворени, одсе |
| јала је помисао да је у искушењу, а још више помисао да је претрпела можда чак и мали пораз, и |
| е, и одједаред му је дошла идеја да још више дирне у срце свога љубимца, и да га, на тај начин, |
| {S} Затворену њихову кућу желела је још више да затвори. </p> <pb n="209" /> <p>Да ни мисао Ири |
| веће милоште.{S} А од милоште ју је још више усрећавао понос.{S} Та ђакон њу у души својој носи |
| еговом у крилу цркве.</p> <p>Ани се још више ражалило.{S} Опростила се с ђаконом не знајући ни |
| ао очи у глави, као музику своју, и још више од свега тога! — преливао је Ану талас љубавног се |
| городичиној цркви.{S} И да се не би још више узбуђивао, решио је не погледати тамо до после Ева |
| ћни доктор, кога су зато звали, што још више може и зна него његова мајка.{S} А ми стојимо, нем |
| ном око себе претпоставља ћелију рада и вишег живота ...{S} Чега се дакле бојите?{S} Тела наших |
| с затруби, и светлост, светлост новог и вишег живота гране... </p> <p>Ђакон је осећао да безгра |
| у њој показује живу љубав према једном вишем животу у човеку.{S} То је, како сте сами рекли, ј |
| одвише проређену крв, или да има т. зв. виши позив.{S} И онда се, изгледало је, једва једаред о |
| рења, које је увек имало удобан, леп, и виши живот, које је дужности своје према људма и хвалу |
| има који су од разбљештених зрака дошли виши, изгледали су ти торњеви као порасли, као на прсте |
| послао као највећу милост своју, и као виши захтев један који ће ми помоћи да довршим дело сво |
| људи су долазили да га виде.{S} У тамно вишњикастом стихару са Воздухом свенутих старинских бој |
| ца Недићева је свирала само ексквизитну вишу музику, а од вокалне музике највише волела црквену |
| ло до тренутка када је хор почео певати Вјерују.{S} Већ први тактови те величанствене руске ком |
| латану.{S} Лишће, слепљено од прашине и влаге, растресло се, и сва вода се просула на главу мла |
| дног упаљеног кандила, и мирисала је на влагу.</p> <p>Ана је устукнула на улазу те цркве, остал |
| се опире, он чак заповеда, он шта више влада!</p> <p>Ана је дохватила спуштене своје дебеле пл |
| ек смеје кад позна моћ своју да човеком влада.{S} Моћ своју да га у висину хитне или да га на ђ |
| ети главе и двеју руку и промењљивост и владање тона у једноме гласу.{S} Она само још очима и у |
| а је била узнемирена, ђакон није свакад владао гласом.{S} У разговору, Анин поглед је био замаг |
| да би мало развеселио и ђакона и себе, владика је упро прстом у фини сат од севрског порцелана |
| p>Међутим, наслоњен на мишицу ђаконову, владика је једнако оклевао.{S} Није му се улазило .{S} |
| м да све буде што је лепше могућно .{S} Владика је мој велики пријатељ , скоро други отац.{S} А |
| е цветан и весео испао дочек старца.{S} Владика се меланхолично смешио .{S} И нарочито се загле |
| ископових соба одјекивало је јецање.{S} Владика је држао главу свога љубимца, и шаптао нешто у |
| му сам вам тада писао, потврдило се.{S} Владика жали замном.{S} Тешка му је старост. <pb n="155 |
| оро невесело је заклонио лице руком.{S} Владика опет, наслутивши одједаред да у души његовог љу |
| ђакон.</p> <p>Монах Иринеј је ћутао.{S} Владика је опазио да га се то питање врло мучно дотакло |
| Да ли обојица грешимо против завета? — Владика је слегао раменима.</p> <p>— Мени је савест мир |
| им очима му се видела сенка бриге.{S} А владика је понирао некуда далеко, у Анине слутње и у св |
| , волео децу, волео свога владику.{S} А владика је њега чувао и пазио као мајка.</p> <p>Монашки |
| ао, и спустио главу.{S} Осећао ја да га владика гледа.{S} Стидео се, а невешт је био да своје у |
| } Таман је хтео започети читање, кад га владика задржа.</p> <p>— Ето ти човечји живот.{S} Два к |
| ицама монаха Иринеја је стојала жеља да владика погоди и сазна све што је у њему.{S} А у владич |
| у човечјем животу.</p> <p>Опазило се да владика с интересом погледа горе, ка певачима.{S} А и о |
| ладичин је ђакон више но икад осетио да владика нема право.{S} И, загледаног у немирни лет ужур |
| аку ноћ, Иринеје! — зауставио се најзад владика. — И Бог нека ти је у помоћи данас и увек.{S} З |
| у службе, тако да певање траје доклегод владика и сви верни не оставе цркву.{S} Дечји хор, стар |
| <p>— Калуђер си, Иринеје ! — додавао је владика чудним гласом, желећи казати одлучну реч, а пок |
| ој Иринеј није обичан човек? — питао је владика с поносом .</p> <p>Ана је поруменила, али се са |
| нас, у цркви, узео био душу — шаптао је владика монаху Иринеју, који му је, заједно са другим ђ |
| ро, да ће дакле ипак бити онако како је владика првобитно желео и волео.</p> <p>Ђакон се међути |
| руку, прислушкивао је. </p> <p>Да би се владика могао што боље одморити , није Недић на ручак п |
| уже се већ времена проноси глас како се владика спрема да посети Богородичину Цркву.{S} Сада је |
| , ислужени ловац, је л те? — окренуо се владика Недићу, и климнуо љубазно главом псету.</p> <p> |
| код најцеремониознијег нашег владике, и владика га је чувао као око у глави.{S} Сви се чуде как |
| ови други се шалили да ће сад сигурно и владика тражити премештај у Богородичину Цркву.</p> <p> |
| укама отишла и сва лепота предмета, али владика је наредио да сат има остати на почасном своме |
| тву. — Глава Богородичине Цркве није ни владика, ни Исус Христос, него мој пријатељ ђакон Ирине |
| ни простор без огњишта и душе.{S} Стари владика то није могао да увиди, и топлим речима је убеђ |
| а не може да се окрене олтару.{S} Стари владика трепти.{S} Дирнут је свечаношћу, дирнут је лепо |
| граду испред себе, који плачу.{S} Стари владика нарочитим благословом благосиља ону руку, ма да |
| чи Велике Госпојине, и приспео је стари владика.{S} Дуж свих улица, којима су кола имала да про |
| акон је сада већ разумео да се то стари владика, као дете, игра своје најмилије игре: да кобаја |
| ашег који нам већ иде.{S} Сиромах стари владика!{S} Онога тренутка кад сте стигли, ви сте се по |
| е заменити сваку срећу ...</p> <p>Стари владика се трзао између разних осећања .{S} Час је са о |
| решење, чију наивност је, наравно, само владика опазио , и која га је у срце дирала. </p> <pb n |
| {S} Ускиптила је у њему та срећа у коју владика сумња, и он је, узбуђен, узео старчеву руку, и |
| а смрт треба да угуши.{S} Смрт! </p> <p>Владика се стресао, и окренуо главу од ђакона.{S} Али л |
| и, чуо се слабачак цвркут тице. </p> <p>Владика је једно пет шест пута прошетао главном уздужно |
| цу каше пред собом и није јело. </p> <p>Владика се при доручку хвалио да је врло мирно спавао.{ |
| гове очи се попела очајна молба.</p> <p>Владика се и покајао и поплашио.{S} И тражио је да убла |
| езати још много пре старих дана.</p> <p>Владика изгледа као сенка једног човека кога више нема |
| ма владичином гордом лицу своје.</p> <p>Владика је уздахнуо.{S} Тешко, и, видело се, из многих |
| улаз уведе у гостинско одељење.</p> <p>Владика је загрлио главу монаха Иринеја и пољубио га је |
| нах Иринеј спреми и разлије чај.</p> <p>Владика је седео у старачкој, јако дубокој наслоњачи, з |
| орни ђакон код најцеремониознијег нашег владике, и владика га је чувао као око у глави.{S} Сви |
| руго је чудна туга у савести мојој због владике.{S} Оно прво сам морао вама рећи.{S} А ово друг |
| ташлука, Ана се одједаред сетила старог владике.{S} Само један зид их раставља , он је можда та |
| се с тим измирити да је и у твог старог владике само душа бесмртна.{S} Таквог дакле, каквог те |
| отимао је снагом својих очију Ану и од владике и од целог света.{S} Привлачио ју је, заносио ј |
| <head>XVI.</head> <p>Ђакон је изашао од владике врло весео.{S} Срце је певало у њему.{S} Умало |
| у ствари непрестано присутан.</p> <p>Од владике је потекао предлог да са музиком , пошто је сам |
| им свештенством, и отпочело је облачење владике.</p> <p>Ана је посматрала церемонију с хора, и |
| сумње је да би свака мања варош долазак владике сматрала као свечаност за коју се нарочито треб |
| нога света.</p> <p>Уопште је спољашњост владике, за кога се иначе знало да је умно још необично |
| ошао колотечином тих дана.{S} О доласку владике, о владици као свештенику и човеку.{S} Ђакон је |
| и победу снаге своје.{S} А Ана?</p> <p> Владики би опет тешко.{S} Трагична судбина жене уопште, |
| своје другове, волео децу, волео свога владику.{S} А владика је њега чувао и пазио као мајка.< |
| о није доста.{S} Не, нека одбије старог владику и нека остане.</p> <p>Али кад је подигла главу |
| >Два бескрајно тужна ока се загледала у владику.</p> <p>— Не могу, Преосвећености, не могу ...{ |
| тај сат монах Иринеј, једном приликом , владици на поклон.{S} Међутим, свега два дана касније ј |
| усхићење оправда општим усхићењем .{S} Владици је дошло жао ђаконове збуњености .{S} Дохватио |
| само за један тренутак, колико да каже владици да оно „други пут“ значи већ сутра ујутро, да ћ |
| </p> <p>Велика му је била радост што је владици обећао да ће доћи.{S} Наравно, прво се мора и с |
| ког људског весеља.{S} Неки су завидели владици, неки су га испраћали дугим погледима сажаљења. |
| чином тих дана.{S} О доласку владике, о владици као свештенику и човеку.{S} Ђакон је тако топло |
| х Иринеј је скочио са столице, притрчао владици, и послушно сагнут чекао шта ће му рећи. </p> < |
| дотрчи, и извуче мој део батина.</p> <p>Владици је добро дошла ова шала.{S} Смејао се целим лиц |
| ао добра домаћица у својој кући.</p> <p>Владици је по мало дрхтала седа брада, а звецнуо је нек |
| храма.</p> <p>Али, једног јесењег дана, владичин је ђакон више но икад осетио да владика нема п |
| се и насмејала се на свога госта.{S} А владичин ђакон се дубоко и одано поклонио.{S} Наслутио |
| и који око Мајке Божје поју — шаптао је владичин ђакон другом ђакону.</p> <p>Тако је изгледало |
| > <p>Звецкала је кадионица.{S} Кадио је владичин ђакон.{S} Ани прелете осмех поноса, па после и |
| а се и доктор Пашковић једи.{S} Само се владичин ђакон није бунио.{S} Он је, сиромах, већ и там |
| Попречном стазом су шетала оба проте и владичин ђакон.{S} А тамо где се две главне стазе секу, |
| енула олтару.{S} Чула је само тихи глас владичин , разне гласове свештеника, плашљиви, сујетан |
| е га исто тако као што и човека муче. — Владичине руке задрхташе, а у углу ока затрепта мала, љ |
| камењем још невеселије.</p> <p>Пратиоци владичини су веселији утисак чинили.{S} Ђакон, доктор т |
| задржао дуже од једног тренутка, т. ј. владичино изненађење и радовање је трајало дуже од трен |
| сећала на себи нешто као округли поглед владичиног ђакона.{S} Окренула се и насмејала се на сво |
| ко размакнуте , као грошеви округле очи владичиног <pb n="154" /> ђакона.{S} Али таман се он ди |
| а, плашљиви, сујетан један тенор, тенор владичиног ђакона, и брујне оргуље из груди ђакона Бого |
| — одговорила је храбро, окрећући према владичином гордом лицу своје.</p> <p>Владика је уздахну |
| их и деце, монах Иринеј је опазио да на владичином лицу дрхће израз праве, вреле среће.{S} Опаз |
| огоди и сазна све што је у њему.{S} А у владичином оку је стојала слутња о бури живота и мека љ |
| рост изаберу, несрећни људи.{S} На челу владичином, међу многим ситним и попречним борама, које |
| ело! — заплакао је монах Иринеј у крилу владичином, срећан у својим сузама. </p> <p>Кроз дуги р |
| старог епископа.</p> <p>У малом салону владичином је било сасвим тихо.{S} Два калуђера су ћута |
| лицали, жене су целивале <pb n="137" /> владичину одећу и штаку, девојке су бацале цвеће, еписк |
| ње доба сасвим необична магла, дебела и влажна, под којом као да се топиле куће и баште.{S} Јед |
| и топло.{S} Калдрма је стојала уплакано влажна.{S} Земља, омекшала, еластична од мокроте, угиба |
| воката Недића.{S} Помешана са чамотном, влажном јесени, жалост та је била тежа од олова, хладни |
| брана, улазе унутра, и чупају полумртва влаканца без капи сока и хране.{S} Али тамо, у ћошку гл |
| рилце, и скидао с њега сваку скрамицу и влаканце, као да га анатомски препарира.{S} А кад га је |
| ђакон.{S} Сам, <pb n="78" /> са једним влатком тресличице-траве у руци, коју је гледао као нек |
| од прашине и влаге, растресло се, и сва вода се просула на главу младом кученцету, које је, не |
| ила се ледено хладна киша.{S} Црна нека вода, која је у пенушавој својој бујици носила рашчеруп |
| је човеку у груди као мач.{S} Проливена вода се намах смрзавала. </p> <pb n="224" /> <p>Ана је |
| мора висити свечева икона и светити се вода, седео је и присмакао као некаква институтка .</p> |
| калуђера су ћутала.{S} Шиштала је само вода у самовару.{S} И то на прекид, са ретким кипутцима |
| id="SRP19190_C19"> <head>XIX.</head> <p>Вода у самовару је уврила и ућутала.{S} Нешто је попало |
| до амвона, пред којим је стајала бачва воде, чекајући велико и чудно дело божје.</p> <p>На све |
| нека јако удаљена звона.{S} Врата, која воде из куће на веранду, била су широм отворена, а на б |
| нским гвозденим вратима, која из олтара воде непосредно у порту, налазила се, у зиду, слика јед |
| а тежа од олова, хладнија од оне хладне воде, која је непрестано падала, а ничију жеђ на земљи |
| на тридесет четрдесет корака.{S} Као из воде су искакале веће и мање групе крстача .{S} Ана се |
| проходати по храму, и претворити бачву воде у језерце божјег благослова и божје милости. </p> |
| на коса лежала је на тим рукама као што водене руже леже на језеру које се поноси њима.</p> <p> |
| . </p> <p>После службе, на капији, која води из порте на улицу, Ана се осврнула.{S} Калуђера ни |
| редове, и нестао је под удубљењем које води на проповедаоницу. </p> <p>__ Чуо се затим тихи шу |
| су постепено почели опажати да се ту не води обичан разговор.{S} Задржавали су корак, и пажљиво |
| мо усрећава.{S} Нека моћ из њега мене и води, и живот мој испуњава дужностима , борбом и радом, |
| лепотом, драги пријатељу, постоји, али води некуда из живота.</p> <p>Са таквим назорима, госпо |
| и своје стање, и да одмери докле управо води та даљина у коју сада непрестано путују његове мис |
| ао рад и успех живота свога.{S} Куда то води, и шта то значи, кад се каже да никоји бол не треб |
| е у данима среће био срећа, који нас је водио лепоти да са растављеним животима и телима негује |
| аиште.{S} Или да натопи марамицу светом водом и покапа њоме чело и груди.</p> <p>Не би стигла.< |
| </head> <p>Давно је прошло богоављењско водоосвећење.{S} Дошло је пролеће, ближило се лето.{S} |
| о се наиме о томе, да при крстовданском водоосвећењу и на Богојављење све појање и сав рецитати |
| е онда чуо исти тај став одгоре.{S} Као водопад, који се лије из чистог језера негде у врх план |
| сишао, да је био у цркви, да је осветио воду, и да се <pb n="28" /> вратио на небо кроз чисто, |
| божје.</p> <p>На свештеницима, који су воду опколили, видело се узбуђење.{S} Главе, као неке т |
| виде.{S} У тамно вишњикастом стихару са Воздухом свенутих старинских боја, или у златном стихар |
| или у златном стихару са сафирно плавим Воздухом, са светињом на плећима и светињом у рукама, с |
| рала само ексквизитну вишу музику, а од вокалне музике највише волела црквену. </p> <p>Последње |
| ош ништа нису пребацили.{S} Бог и црква воле човека без предрасуда и без догми.{S} Бог и црква |
| предрасуда и без догми.{S} Бог и црква воле калуђера који завет свој сматра као борбу за љубав |
| аша црквена музика навраћала је људе да воле и да заволе Бога.</p> <p>Глас о том величанственом |
| {S} Не може се волети црква, а да се не воле људи.{S} Једно се без другога исто тако не да зами |
| дабогме, док сте млади.{S} Сада вас сви воле и сви вам се диве.{S} Ређају вам се дани баш као д |
| дакле мир и размишљање о бољем животу, волела и пре мене.{S} Она је и мене у цркви и кроз <pb |
| г слугу и певача Богородичине Цркве.{S} Волела га преобученог, дубоко сагнутог, гологлавог, са |
| , за вас ћемо сви све учинити.</p> <p>— Волела бих се видети с монахом Иринејем , али се бојим |
| да њега није волела зато што је другога волела, преокрет у њеној љубави значи, за мене, појаву |
| чине.{S} Одвише чиста и нежна душа њена волела је непрестано само онај свој први занос, и бојал |
| Недићева умела само у цркви.{S} Она је волела божјег слугу и певача Богородичине Цркве.{S} Вол |
| га мужа.{S} Овако, знајући да њега није волела зато што је другога волела, преокрет у њеној љуб |
| ако се зна да та млада жена никако није волела свога мужа кад се удала за њега, а како се сада |
| ишу музику, а од вокалне музике највише волела црквену. </p> <p>Последње године је била у Русиј |
| осећала падање тога вела по себи.{S} И волела тај вео, који чува да јој се душа не смути.</p> |
| клекне пред сироче, и да га служи.{S} И волела на њему оно место у коси где га свештеник као де |
| аде жене.{S} Тога пута такве, која је и волела и удала се по Анином мотиву.{S} Сада опет Ана ни |
| , она је задовољна била с тим животом и волела га.{S} Осећала је да у њему успева нешто племени |
| ркви остарелог дрвета, који је Ана тако волела.{S} Двери је отворио монах Иринеј.{S} У црној ма |
| скинула са себе.{S} Она је додуше врло волела цвеће, а нарочито руже, али — смешила се самозад |
| .</p> <p>Госпођица Недићева је необично волела ту цркву, и у детаље знала њене нарочитости и ле |
| тешко радили , а нису у том раду ништа волели, падали су у дубоку несвест умора као да им је и |
| м луку — да ли сте га ма за часак један волели, Ана, говорите истину, Ана! — шкргутао је монах |
| сео калуђер.{S} Волео је своје другове, волео децу, волео свога владику.{S} А владика је њега ч |
| {S} Волео је своје другове, волео децу, волео свога владику.{S} А владика је њега чувао и пазио |
| шљања или забаве за читав један дан.{S} Волео је, нарочито кад треба да се умири или среди, пре |
| {S} И био задовољан и весео калуђер.{S} Волео је своје другове, волео децу, волео свога владику |
| ктором Пашковићем, с ким је ђакон веома волео продискутовати и нашалити се.</p> <p>Али три дана |
| уно индиферентно гледа створење које је волео најбољим делом себе, које је узвишавао до престол |
| зак.{S} Он нигде никог нема.{S} Мене је волео као своје дете.{S} Ја сам га оставио.{S} Смрт је |
| атичан лежи онај који је њен живот више волео од свога, и што се можда на вечити одлазак спрема |
| .{S} Ту своју шетњу по порти је највише волео рано у зору, пре јутрења.{S} Неке нарочито лепе и |
| онако како је владика првобитно желео и волео.</p> <p>Ђакон се међутим задржао дуже од једног т |
| шака и напетог гркљана, који је баш Ани волео да говори, како је због дуге праксе тако омрзао м |
| <p>Једном младом човеку, који је топло волео госпођицу Недићеву, писала је она на растанку: </ |
| арено и лажно. </p> <pb n="254" /> <p>— Волете ли ви Пашковића?</p> <p>Ана је бризнула у плач.< |
| вас двоје тако жарко, тако небески лепо волете, и кроз љубав Богу и песми служите.{S} Вас двоје |
| он и половину оних сила са којима треба волети девојку као што је Ана?{S} Девојку, која сав бог |
| амо весео и богат и заљубљен човек може волети и служити без циља.{S} Калуђер, калуђер.{S} Дале |
| лепим очима, и осети како се много може волети туђе дете.</p> <p>И зато јој је било јасно да на |
| кву над пропашћу њеном ...{S} Јер ћу је волети и тада, јер цео свет волим, јер је чиста калуђер |
| <p>Мој, само мој мора бити !{S} Мора ме волети слепо, мора ми дати сав живот и сву душу, мора м |
| м идејом. — Није истина ни то да не сме волети једну жену изнад свију жена!{S} Није истина дотл |
| друго питање: да ли се монах уопште сме волети?{S} Макар и скривено и непознато.{S} Да ли није |
| и могао то не волети?{S} Ко би могао не волети рођење светдости?</p> <p>— Да, краљевски су они |
| те и волите!</p> <p>— Ко би могао то не волети?{S} Ко би могао не волети рођење светдости?</p> |
| што вас волим?{S} Зар бих могао вас не волети , кад цео свет волим, и кад сам се због тога баш |
| а да се не служи људима .{S} Не може се волети црква, а да се не воле људи.{S} Једно се без дру |
| тела, на смиреност.{S} Срести, видети и волети, то је Ана Недићева умела само у цркви.{S} Она ј |
| } И ја њу, дакле, треба да волим и смем волети само црквом у себи.“ </p> <p> „То је монашка љуб |
| } Молите му се, вашу ће молитву за цело волети.{S} Ето, звони на вечерње.{S} И у олтару има сад |
| безграничном милошћу, и мало му је било волети неколико људи, неколико ствари, неколико истина |
| е љубав, јер је и музика црква. </p> <p>Волети, а не смутити душу — смешила се госпођица Недиће |
| и краљевским трагичностима га улепшава, воли га кроза све то, и зато се најзад даје победити и |
| вања прошао ... <pb n="170" /> Воли је, воли је, Иринеје, колико си игда у стању да волиш узвиш |
| м гледа комешај живота, љупко се смеши, воли, разуме <pb n="184" /> и опрашта, али ниједну жељу |
| еверство.{S} Кад то биће, једном речју, воли и сагорева зато да душу калуђерову сачува од неосе |
| ви и миловања прошао ... <pb n="170" /> Воли је, воли је, Иринеје, колико си игда у стању да во |
| абост, или се одриче јачина, зато што — воли.{S} Наравно да онда онај ко хоће увек да воли, да |
| шта јој у души стоји :{S} Ана Недићева воли у монаху Иринеју оно што монах Иринеј још није сас |
| и тише.{S} Почела је да га крије, да га воли, да се боји за њега.{S} Затим су око тога мотива с |
| које, кад му је добро, даје ономе кога воли што пре нађе; а кад му је тешко на срцу, онда се ј |
| се Ана скрушавала, ту је опет почела да воли.</p> <p>Како су миле те кокице.{S} Једнако скакућу |
| S} Наравно да онда онај ко хоће увек да воли, да се гај мора дуго и одрицати.{S} Ко хоће велику |
| ано питање: да ли ђакон слути да га она воли ?{S} И то питање, које јој никада раније није дола |
| а је неколико пута погледала, што и она воли цркву, што мисли о оном што се у цркви ради и деша |
| му драго било то откриће.{S} Девојка та воли у њему оно што је циљ све борбе и свег поноса њего |
| срећна и задовољна, и да га баш од срца воли.</p> <p>— Та би ствар мене могла интересовати само |
| {S} Мој је идеал жена која само једаред воли, а разорену или несрећну своју љубав носи са собом |
| ивот драг, и волим девојку која мене не воли — одговорио је младић. — У свему ти не могу помоћи |
| у! ...{S} А он ?{S} Он друго нешто више воли од мене, он ме отискује, бежи испред мене, савлађу |
| се сети, и онда је одговорио да највише воли бело месо.{S} Напослетку, Мајински је млад човек, |
| е и Богу жао ђакона.{S} Јер Бог највише воли те најмлађе и најсмерније слуге олтара.{S} Оне, ко |
| пред њом.{S} Гле, онај кога она тражи и воли, ту је, <pb n="112" /> крај ње је, и разуме све шт |
| >Шта је и могао грешно осећати он, који воли девојку, чистију и Богу оданију од свих монаха на |
| оре, ни тежње да и вољен буде онај који воли.{S} Све сањање и све испуњење тих снова ограничава |
| а се на њему радост што врши посао који воли.{S} Читало му се с лица убеђење да <pb n="27" /> ћ |
| ича цео свој живот.{S} Да јој каже како воли Богородичину <pb n="79" /> Цркву.{S} И како је нео |
| Ани ће се можда и свидети.{S} Она тако воли: да се сита насвира, и да попије празан чај из без |
| ло.{S} Осетила је како неизмерно дубоко воли тог усамљеног калуђера, и како га никад, никад нећ |
| у мени и јесте онај који њу тако силно воли.{S} Силно.{S} Баш та љубав ми даје толико монашке |
| </p> <p>Ђакон је осећао да безгранично воли ту девојку.{S} Баш сада, када је, као и онда, прош |
| ди докле је дошао с оним што Ана у њему воли.{S} Није баш био задовољан.</p> <p>Још нисам госпо |
| г је умножио љубав у њему.{S} Откад Ану воли, он је изгубио последњу мрвицу себичности, гњева и |
| отле, док је калуђер у стању да ту жену воли изнад себе!{S} Тако вас ја волим, Ана! ... </p> <p |
| уго: да ли је жена достојна да је монах воли ? ...{S} Како ме је заболело то што сам сада напис |
| себе из помирљивости и самозаборава. — Волим га, да, као душу, као очи у глави, као музику сво |
| ђакон. — Говорите! — молио је.</p> <p>— Волим, видите, да дођем у цркву пре почетка службе.{S} |
| пада опет натраг у њену душу.</p> <p>— Волим вас силно и безмерно, а тако ми је тешко — шаптал |
| оде даље, даље од мене!</p> <p>А ја га волим, љубим, лудо, безмерно, и не дам му даље!{S} Не д |
| у заволела.{S} И ја њу, дакле, треба да волим и смем волети само црквом у себи.“ </p> <p> „То ј |
| га.{S} Њу бих хтео као прави калуђер да волим.{S} Да је то могућно, у то не сумњам.{S} Јер веру |
| .{S} Али, истину да признам, не могу да волим мисао да у овој цркви служите као свештеник.{S} И |
| е љубави лепота и жива црква! ...{S} Ја волим најлепшом <pb n="171" /> љубављу на свету!{S} Бла |
| мене нагонила да љубим ...</p> <p>— Ја волим, госпођице Ана!{S} Али, верујте ми као што се чов |
| а одговори на очево питање.</p> <p>— Ја волим један идеал.{S} Један богати извор лепоте и музик |
| Ана са извесном кокетношћу.</p> <p>— Ја волим тешка питања, драга госпођице Ана.{S} Само таква |
| ега пет, десет, четрнаест дана.{S} И ја волим тог старог човека.{S} И бићу срећна за све то вре |
| ту жену воли изнад себе!{S} Тако вас ја волим, Ана! ... </p> <p>Монах Иринеј је светлио од зано |
| звила заставу победе над животом.{S} Не волим ја живот толико колико свирку.{S} Страсти за чист |
| била драга као што ми је живот драг, и волим девојку која мене не воли — одговорио је младић. |
| а, драга госпођице Ана.{S} Само таква и волим.{S} Ако питање није тешко, није ни питање ...{S} |
| ој земљи.{S} Ја мислим да је то оно што волим ...{S} Али, човек сам, може бити да сам због свег |
| ма.</p> <p>— Да ли да вам причам то што волим?</p> <p>— Говорите, говорите! — журио је ђакон. — |
| — Иринеје, Иринеје, јединог, самога вас волим, круно, песмо живота мога! ...</p> <p>— Ана, Ана |
| ц, пред крај свога живота , знао да вас волим.</p> <p>— Знао је?</p> <p>— Знао.{S} Или је сам д |
| ала дубље и дубље.</p> <p>— Ана, ја вас волим.{S} Ви сте светиња и завет живота мога.{S} Ана, р |
| </p> <p>— Је ли вам криво, Ана, што вас волим?{S} Хоће ли вам икада бити криво?{S} И да ли мисл |
| е кривице у томе <pb n="120" /> што вас волим?{S} Зар бих могао вас не волети , кад цео свет во |
| бих могао вас не волети , кад цео свет волим, и кад сам се због тога баш и покалуђерио!{S} Ниј |
| } Јер ћу је волети и тада, јер цео свет волим, јер је чиста калуђерска душа у мени, јер живот м |
| м или да свиснем, свеједно, само ако ме волите, Иринеје, мој, мој Иринеје ...</p> <p>Топла, мек |
| годарно.</p> <p>— Дакле и ви то знате и волите!</p> <p>— Ко би могао то не волети?{S} Ко би мог |
| мо, једно ми кажите ...{S} Да ли ме још волите, бедну, јадну, грешну вашу Ану да ли још волите |
| бедну, јадну, грешну вашу Ану да ли још волите тако као пре, рад њен, крвав одсада, да ли ћете |
| и доста оштрим тоном одсече: </p> <p>— Волиш ли ти некога, кад сваки предлог за удају тако хла |
| је, Иринеје, колико си игда у стању да волиш узвишено и лепо! - ...{S} Она ваша црква је први |
| храбрила се Ана.</p> <p>Али ти калуђера волиш ! — трзала је она себе из помирљивости и самозабо |
| роменило.{S} А никаква одлучна жеља или воља није у унутрашњем њеном животу сазрела.{S} Никоме |
| етити како удадба није баш само ћеф или воља, него је помало и дужност девојке.{S} Кад су родит |
| ј, са целокупним и распуштеним силама и вољама живота.{S} Да види тај свој живот растављен у ко |
| лно топло осећање човека који зна да је вољен, и кога свакога часа, на сваком кораку , <pb n="8 |
| а, ни сумњи, ни љубоморе, ни тежње да и вољен буде онај који воли.{S} Све сањање и све испуњење |
| је.</p> <p>То су, видите, живи трагови вољеног бића, које не може отићи, чије срце живи и удар |
| " /> модре печате боловања и ломљења, и вољење наше је било и остајало само зимзелена грана.{S} |
| <p>Опет је дакле музика постала њихово вољење.{S} Опет су живели једно у другом као што музика |
| изгледа као какав велики кључ, који, по вољи, сваког мимопролазећег човека може откључати и шир |
| шао у цркву, и служио тамо тако од срца вољно и Богу и сакупљеним људима.{S} И ма да је од тих |
| кад су код куће сами, морала је, оцу за вољу, чешће да одглуми старог хоровођу њиховог певачког |
| о!{S} Нешто што том човеку пије снагу и вољу.{S} Што му је канда већ сасвим прождрло сунце.</p> |
| жним, скоро страшним гласом повиче: <hi>Вонмем:</hi> Богу се окрените, људи, јер се светиња деш |
| ојим је тако чезнуо.{S} Призивајући <hi>Вонмем</hi>, он је скоро очајним гласом тражио у Бога с |
| велики тренутак литургије пред оно <hi>Вонмем</hi>, које је само он умео отпевати, Ану је дохв |
| шав, и застире облаке.{S} Пребија младе воћке, изваљује дрвета, обара фењере и клупе.{S} Камичц |
| бу намењена, од Бога слушана.{S} Танка, воштана она рука као да сва грла у себи држи, као да св |
| су необично свечано изгледале оне мале воштане буктињице у рукама старих жена и људи.{S} Олтар |
| са моментом заклетве када ће се изнети воштаница и Еванђеље, са вером да су све досадашње муке |
| ерја, уздизала <pb n="131" /> се танка, воштано бледа једна рука, побожна и скромна, непрстенов |
| коју доктор Пашковић каже да у њој лежи враг.{S} Али врага не видиш.</p> <p>— Бога ми, ја, сем |
| , са својих педесет четири љета, истера врага из торбе.</p> <p>Разговор је текао још неко време |
| ашковић каже да у њој лежи враг.{S} Али врага не видиш.</p> <p>— Бога ми, ја, сем торбе, видим |
| ледали су часом као два стара шћућурена врапца, који се чуде куда се денуло све оно што је још |
| је понекад утисак чаробности.{S} Деца, врапци пси и мачке ишли су у гомилама за њим.{S} А он и |
| Иринеј је желео да је јагње, да савије врат, и да буде заклан у Анином крилу. </p> <pb n="115" |
| ледала у очи, косу и племенито повијени врат ђаконов, у све оно што је некада само из далека, и |
| стреса се.{S} Цев, сва крвава, улази у врат.{S} Одједаред, у грлу престаје шиштање.{S} Чује се |
| , тутори и црквењаци тумарају без реда, врата шкрипе, кандила на котуровима звркте, свеће тек п |
| к није.{S} Ко зна да ли је отворена.{S} Врата су с друге стране, морала би обилазити.{S} При са |
| та чује као нека јако удаљена звона.{S} Врата, која воде из куће на веранду, била су широм отво |
| ла врисак, трпајући марамицу у уста.{S} Врата се затворила.{S} Настао је мир.</p> <p>— Сад ће Б |
| отворена и врата са противне стране.{S} Врата с противне стране су била затворена.{S} Огромна, |
| ако неприступачно затворена и она друга врата, и у цркви да је празно и тишина, а људи само с п |
| ви, да виче — кад се одједаред отворила врата, и кроз њих, као и обично, ушао доктор сам. </p> |
| у рајски сан.{S} Мало после се отворила врата.{S} Гости су на прстима улазили унутра, и ређали |
| коро нико, а кад би се негде отшкринула врата, излазио би на њих пас.</p> <p>Најзад, ђакону је |
| потрчала као махнита, и подупрла леђима врата.</p> <p>— Анице, моје дете, шта радиш?</p> <p>Ана |
| је игда могао.{S} Стигао је на црквена врата још док је Ана чекала да прими нафору .{S} Разгов |
| рлијати, сунце није више шарало црквена врата, срце се смирило, до недеље има још да прођу дан |
| ах се и тргао.{S} Шкљоцнула су гвоздена врата на огради , и кроз њих је прошао доктор Пашковић. |
| рукама на једној ниској грани, извијена врата као у неком чекању , са очима упртим у нешто што |
| ема богослужења.{S} Спазила је отворена врата, и, не знајући право зашто, ушла је унутра.{S} Цр |
| ану калуђеру с пута, ма да су двокрилна врата била и одвише широка.{S} Ђакон је то опазио.{S} П |
| осило срца и душе, дигло сву цркву пред врата небеса.{S} Топло и добро је било свима.{S} Али се |
| а! — Ана је претрнула.{S} Отшкринула је врата од ходника.{S} Кроз помрчину ништа није видела, а |
| још обиђе цркву.{S} Можда су отворена и врата са противне стране.{S} Врата с противне стране су |
| дохват окретала кључ, да бајаги одбрави врата, и пусти мајку унутра.</p> <p>— Ја сам о ручку ку |
| у торбу.{S} Тачно зна кључ где су тајни врата.</p> <p>— Наравно.{S} И не само врата, него баш к |
| ежећи испред Ане и затварајући за собом врата.</p> <p>Ана је остала сама у соби, и знала да то |
| атресла главом.</p> <p>Та ја сам већ до врата у греху!{S} Ја сам већ ухваћена у ђавоље канџе и |
| пет шест тактова неко дошао и затворио врата од музичке собе.{S} Недић.{S} Бацио је поглед у с |
| г крока Аниног у цркву бацио јој се око врата, стегао ју је, гушио ју је, кричао јој је у уши д |
| е каљаче, кожни прслук и вунени шал око врата.</p> <p>Сутрашњи дан је био прави зимски дан, а у |
| црвен у лицу, са пернатом огрлицом око врата, и пун наоштрених боца.{S} Затим, крупне, охоле т |
| и врата.</p> <p>— Наравно.{S} И не само врата, него баш кључаоница.{S} Јер се кроз кључаоницу н |
| био легао, отворила је Ана неочекивано врата од његове спаваће собе:</p> <p>— Слушај, сад ми ј |
| — место да ми ту бригу што пре скине с врата, она, како је отац њен једи, чим забруји с Богоро |
| Смејале се серуму.</p> <p>Шкрипнула су врата.{S} Неко је излазио у баштицу.{S} Ана је зажмурил |
| S} Трајала су тамо до великих гвоздених врата на порти, испод којих је, као испод неких великих |
| на вратанца, који је имао и кључ од тих врата, да и ноћу, ма у које доба, и ма колико пута сме |
| други преуморни. </p> <pb n="211" /> <p>Врата.{S} Плач.{S} Ана је вриснула, али је гушила вриса |
| ствари коју ће заједно изводити.</p> <p>Врата из друге собе су остала отворена.{S} Жагор је Ани |
| {S} Сад пилића нема, а и траве је мало, вратанца су дакле отворена.{S} Две халапљиве, несите па |
| ек, који је смео отворити мала гвоздена вратанца, који је имао и кључ од тих врата, да и ноћу, |
| уо се затим тихи шум малих, прислоњених вратанца.{S} И тада, као у древна времена на зидовима м |
| авати састанке са Аном, док се обоје не врате у стари свој мир.{S} И чинило му се да <pb n="118 |
| S} Душу његову, ако је пошла, с пута да врати.{S} Не, за Бога не, Бошко, Бошкице!</p> <p>Одједа |
| и.</p> <p>Несташлук храбри.{S} Место да врати књигу, ђакон је узео и пружену руку.{S} За часак |
| спут је молио Бога да се Иринеј што пре врати.</p> <p>Прво осећање Анино, пошто се сабрала, бил |
| види срећу и лепоту живота свога, да се врати, и онда да се сруши нешто преко њих свију, и да и |
| ака ноћи, и прети да ће опет тамо да се врати.{S} У оделу тешких црних бора, са ауреолом око гл |
| поклоном главе и тела и осмејком једним врати сву прегршт среће.{S} Хитнуо јој је ту срећу тако |
| и да завапи Богу све могућном да чудом врати чудотворног певача, за часак један, само дотле до |
| во и мило, тражећи да јој се њена ствар врати.</p> <p>Несташлук храбри.{S} Место да врати књигу |
| бину, из живота у живот, али да га опет врати Богу, Богородичиној Цркви и себи.{S} Тој игри се |
| и ослушнула.{S} Изашла је и у башту.{S} Вратила се опет у ходник, и стала крај прозора.{S} Али |
| ека Анину немоћ и самоћу.{S} Али Ана је вратила испружену руку себи, пала главом по тој руци, и |
| е такве љубави.{S} Мирна и свесна му је вратила поглед љубави погледом љубави.{S} И растала се |
| љима, и са целим финим колоритом јој се вратила у сећање исповест Пашковићева , и држање њено т |
| на њеноме крилу.</p> <p>Ана се међутим вратила из цркве, и радосно је гледала у овог ђакона ко |
| /p> <p>За то време се прећутана она реч вратила монаху Иринеју на уста.{S} Силазила му <pb n="9 |
| ти , које су утонуле у бездана мора, не вратиле трага са црних беспућа, срећне, ипак, што су мо |
| ави оно од чега се поплашило ...</p> <p>Вратили се затим столу, пришли у разговор , и нису се в |
| и нећу се враћати, јер немам куда да се вратим.</p> <p>Монах Иринеј је дрхтао од бола.{S} Ломио |
| м.{S} Ана се тргла и похитала натраг ка вратима.{S} Поплашила се да ко не изађе и не запита је |
| и изашла збуњена и сагнуте главе.{S} На вратима порте се срела с ђаконом.{S} Силазио је низ сте |
| S} Душу, која је, као и његова, била на вратима смрти и пред лицем Господњим.</p> <p>Очи Анине |
| ошао.{S} Он ју је тада хтео сачекати на вратима, али неки познаник га је ословио.{S} Свршило се |
| еби.{S} Над ниским старинским гвозденим вратима, која из олтара воде непосредно у порту, налази |
| менту шкљоцнула брава, али на супротним вратима, и ушла Недићка, бледа као смрт, са згрченим ру |
| еме и на истом месту не могу постојати, вратио се натраг .{S} Не баш сасвим равнодушно, али жел |
| о лоптицу ајвара, чувши Недићкине речи, вратио је краљевски залогај натраг у тањир, и наместио |
| је осветио воду, и да се <pb n="28" /> вратио на небо кроз чисто, мирисно срце калуђера свога. |
| ње и од судбине њене ...</p> <p>Иако се вратио пре рока, иако јој пише, и допраћа Пашковића до |
| отакао.{S} Он је то опазио и разумео, и вратио руку мирно назад.{S} Тада му је она сама додала |
| као да тражи нешто што је заборавио, и вратио се у правцу из кога је дошао.{S} А чинило му се |
| еђашњим блаженим својим миром, хтела се вратити и главу и руке своје зарити у његове груди.</p> |
| S} У данашњи дан после две недеље ћу се вратити.{S} Ах, не.{S} То је Усековање.{S} А тога дана |
| — далеко сте отишли, али се још можете вратити, Ана.{S} Ана!</p> <p>— Нећу ништа одрицати, јер |
| ности . <pb n="63" /> Како ћу дозвати и вратити певање које је прошло?{S} Шта ми остаје од њего |
| > Можда се с почетка надао да ћу се сам вратити онамо где сам био окружен љубављу и пажњом.{S} |
| и.{S} А смрт је већ држала млитави онај вратић, и стезала га све јаче и јаче.{S} Крв, отровна и |
| увек гладна, насрну на њега, и преби му вратић широким, оштрим својим кљуном.{S} Ана се наљутил |
| ја, не, него тај отети пољубац љубим, и вратићу га, и узећу га, јер је мој, јер је до саме неср |
| оје послове, јер им свима смрт стоји за вратом.</p> <p>Гле, и код судије Ристовића црна табла! |
| разголићеним, на ослушкивање савијеним вратом, белим као мајско цвеће.{S} Весео, безбрижан, мл |
| ног и светлог лица, са вечито ознојеним вратом и црвеном ћелом која се непрестано пушила, подсе |
| и оног псета.{S} Ето, хладноћа боде по врату и шиба по ногама, и гробље и самоћа су ужасни, а, |
| ни страх понекад још враћа из гроба.{S} Враћа се и каже: само жена може помоћи човеку да се, за |
| </p> <pb n="168" /> <p>Монах Иринеј се враћа за сто.{S} А старцу се чини да би могао седети, т |
| те, испраћа их у нови живот, и мирно се враћа своме послу.</p> <p>— Шта ради та Ана! — продерал |
| јаност, и годило му је што се кроз мрак враћа кући.{S} Све му је уопште годило.{S} Пролазећи по |
| узиком нешто завезао, чим се тако често враћа на госпођицу Ану.</p> <p>Сладак смеј.</p> <p>— Ша |
| те је изгледало као да се створени свет враћа натраг у мрак.{S} И одиста, ђакон Иринеј је морао |
| , па се тај сахрањени страх понекад још враћа из гроба.{S} Враћа се и каже: само жена може помо |
| е савести.</p> <p>Да, музика је света — враћала се она првашњој својој мисли. </p> <pb n="12" / |
| ај се остварио. </p> <p>Ана Недићева се враћала кући у радости какву никада није доживела.{S} Б |
| у песми и јецао у плачу. </p> <p>Ана се враћала појању, певачима и уметности богослужења.</p> < |
| а будем радосна и срећна.</p> <p>Ана се враћала цркви.</p> <p>Црква ме теши најбоље од свега.{S |
| адак у надама и у чекању.</p> <p>Ана се враћала у живот.</p> <p>Гроб мога оца, то је врт, у ком |
| мо или несрећу или срећу.</p> <p>Ана се враћала кући неким непознатим путем, газила дубок снег |
| p> <p>После, шетачи се, један по један, враћали столу.{S} На једном крају стола расправљало се |
| идљиво <pb n="93" /> откидали и опет се враћали.{S} Осећали су да би свака, и најпростија реч, |
| дно другом руке, и кидали се да беже, и враћали се илузији да им неко зло прети, и да само у за |
| на нарочити начин.{S} Откудгод је ишао, враћао се у њу.{S} Велико му је задовољство чинило доћи |
| ам урадила оно што сам хтела, и нећу се враћати, јер немам куда да се вратим.</p> <p>Монах Ирин |
| енутка кад сте стигли, ви сте се почели враћати.{S} Ви нисте више тамо.{S} Ви сте на путу вашој |
| ћи.{S} Почео је затим и нагађати, скоро врачати, хоће ли бити одовуд или одонуд, и хоће ли се п |
| ного мучи, а чији цео живот није толико вредан колико један тренутак њеног.</p> <p>Ту се Ана ск |
| лечи ме од бола!{S} Јер то не вреди, не вреди никоме, ни највећима не вреди.{S} Откуј Прометеја |
| ирати.{S} Серум против шарлаха канда не вреди много, а код одраслих су те болести и иначе опасн |
| вреди, не вреди никоме, ни највећима не вреди.{S} Откуј Прометеја са стене, и он ће се сурвати |
| ј ме и не лечи ме од бола!{S} Јер то не вреди, не вреди никоме, ни највећима не вреди.{S} Откуј |
| мах су и пронашли у чему лежи реткост и вредност момента.{S} Ана је, имитујући читање ђаконово |
| м нешто што ће том спасеном животу дати вредност.{S} Заветујем се да ћу учинити.{S} Заветујем с |
| о да ти кажем, мислио сам да прецењујеш вредност и лепоту.{S} Али сам се тако изненадио, и таке |
| ...{S} Како је све у животу ташто и без вредности ...{S} Зашто не живимо крај гробова, и с гроб |
| њима догађа, и примицали своја мекана, врела уста, и склањали их опет и љубили једно другом ру |
| а га све јаче и јаче.{S} Крв, отровна и врела као узаврела, заливала је мозак јадног детета, и |
| а на владичином лицу дрхће израз праве, вреле среће.{S} Опазили су то можда и други, који су би |
| свим тачно је нашла место где су лежале вреле, мекане његове усне.{S} Мисао она је међутим још |
| руке, гушио се.{S} Очи његове, светле и вреле, умрле су.{S} Бедан и немоћан, спустио је главу.{ |
| отив се поновио.{S} Тиши и спорији, али врелији и силом ућуткиван, каква је љубав материна кад |
| е монах Иринеј, као и тада у порти, али врелијим и чујнијим шапатом .{S} У том шапату је Ана са |
| са самовољама у ритму, али са тоновима, врелим као да из славуљских недара излазе.{S} Чело јој |
| у је сасвим, и љубио Анине прсте дугим, врелим пољупцем, који се упијао у њих као пчела у круни |
| и понекад до фанатизма, и она је тада с врелим усхићењем поздрављала љубав своју <pb n="66" /> |
| ци раздражио жену.{S} Од слућене његове врелине је цело Анино пролеће одједаред сазрело у лето, |
| градом, и у маглици једној, пуној летње врелине.{S} Застала је да је се нагледа, и заустила да |
| руке, косу и чело, и то опојном једном врелином од које нема спасења, која жеђ и неситост буди |
| ако тужно.{S} Ану обли наједанпут нешто врело.{S} Осетила је како неизмерно дубоко воли тог уса |
| на?{S} Ана је одједаред почела трептати врелом неком језом.{S} Било јој је као жедној, сувој би |
| S} Свирала је неку руску народну песму, врелу и хладну, слатку и горку, какав је мирис ђурђевка |
| њиме. </p> <p>Ана је одједаред осетила врелу, нестрпљиву чежњу.{S} За ђаконовим гласом, за отв |
| нији те интересантне младости! </p> <p> Време је пролазило.{S} Поженили се, и капетан , и мајор |
| еме је да предам то место другом ...{S} Време је.{S} Јер, видите, мислим да ђакон треба да буде |
| а прође.{S} Остарио сам у неку руку.{S} Време је да предам то место другом ...{S} Време је.{S} |
| апат среће, све је то кружило око ње, а време је одмицало као одјек даљне неке музике.</p> <p>П |
| потребна и без циља.</p> <p>Једаред, за време вечерња, кад су облаци застрли небо, у цркви било |
| побожна , она је имала моћ да увек, за време молитве, нађе око божје над собом.{S} Нашла га је |
| о се прочуле Пређеосвећене Литургије за време великог поста. </p> <p>Госпођици Недићевој је наи |
| и у грудима — смерно корачање његово за време Великог Входа, то је било корачање краља који ула |
| девојке најбоље онда кад се девојка на време уда.</p> <p>Није то сада био први пут што брижни |
| ом, али то узбуђење није дало да Ана на време осети умор, и да се одмори.{S} Она је сва горела |
| давало повода те су људи, од времена на време, упадали у стару своју радозналост: какав ли ће, |
| ња је падала на душу Анину с времена на време.{S} И то на чудан начин.{S} Док је у цркви, Ана ј |
| и, не треба губити наду.{S} Серум је на време убризган. </p> <pb n="202" /> <p>Ана је стојала с |
| спођица Недићева долази у цркву увек на време. </p> <p>Извршио је своју одлуку.{S} И, да ли збо |
| вши пријатеље свога оца, преплакала све време богослужења, не дижући главе.</p> <p>Ипак, младос |
| в и изгорео, и крајње <pb n="141" /> је време да мрем.{S} Али, како видиш, човек до задњега час |
| <p>Друштво се сјајно забављало, али је време пролазило.{S} Недић и Недићка су молили и опомиња |
| рај утучене његове породице.{S} Крао је време од јела и одмора, и састављао дане и ноћи у дугу |
| .{S} Некима се чак чинило да је у задње време и опао.</p> <p>— Променио нам се овај наш Пашко.< |
| тешко пожртвовног посла који је у задње време радио.{S} Трећи, најзад: као оно што човек, у брд |
| рећи.{S} А ово друго?{S} Ја у последње време имам осећање да све оно што пре нисам говорио ник |
| ?</p> <p>— Сасвим.{S} Јер је већ крајње време да у том вашем музичком прогресу госпођица Ана пр |
| Али глас се, поред свега тога, још неко време упорно одржавао.{S} А кад је најзад остао без осл |
| орбе.</p> <p>Разговор је текао још неко време, али се тема постепено удаљавала од Пашковића, у |
| ломите по гробљу у студено и зло зимско време!{S} Зашто се нисмо договорили да вас ја заменим ? |
| анџе и изгубљена сам, и још само кратко време ми има живота с ове стране пакла, тренутак један, |
| има реформисани су, за сразмерно кратко време, гимназијски концерти, а нарочито појање у лепој |
| а живи у жици.</p> <p>Али је онда дошло време кад су се почели чешће виђати на заједничким вежб |
| е мислити на Иринеја, да ће га за једно време заборавити.</p> <p>А нервозније но икад је ишчеки |
| ао решити да идеш самном?{S} На извесно време, мислим.{S} За одсуство је лако.{S} Заменио би те |
| е је трајало дуже од тренутка.{S} За то време, иако је у ствари ипак било сасвим <pb n="156" /> |
| же трајао од пола сата.{S} Али је за то време исисао из земље и из ствари сву топлу душу, и пре |
| ећа на седефским корицама.</p> <p>За то време се прећутана она реч вратила монаху Иринеју на ус |
| арог човека.{S} И бићу срећна за све то време.{S} После ове дивне, раскошне службе, данас, можд |
| а, до идуће недеље.{S} Али је за све то време био немиран, рачунао колико је времена већ прошло |
| С једне стране ми се чини да ће све то време бити један златан сан, од кога човеку никад није |
| <p>Међутим, тај бели голуб је баш у то време осећао као да му у крилима нема доста лета.{S} Не |
| знајући врло добро да два ђакона у исто време и на истом месту не могу постојати, вратио се нат |
| , са белим порубом, као строга одежда у време Великог Поста.{S} Са звоника Богородичине Цркве ј |
| усрет.{S} Ана је пролазила крај цркве у време кад нема богослужења.{S} Спазила је отворена врат |
| ашковић журио.{S} Остало је само толико времеда да се монах Иринеј сети да би баш околишно пита |
| душа.{S} Одрицала се у себи шале за сва времена . </p> <pb n="61" /> <p>И сутра дан се још непр |
| едини облик, који је за сваког и за сва времена један те исти.</p> <p>А у музици?{S} Свако свир |
| р и поруку оног погледа као неки за сва времена у себе зазидани аманет.</p> <p>На степеницама п |
| а затварала их је тако као да су за сва времена залупљена и урђала.</p> <p>Ани се то допало.{S} |
| а, и Бог <pb n="162" /> лепота из онога времена, ја не знам какви су били, и не знам куда су са |
| S} Можда би и учинио, да га пас Анин за времена није подсетио где је.{S} Псето је стојало у зап |
| ркву и некуда даље, у нека давно прошла времена, ка неким порушеним и попаљеним олтарима, чија |
| њених вратанца.{S} И тада, као у древна времена на зидовима манастирских трпезарија, на сивом з |
| Бога, и заветоваћемо се, као у прастара времена, тицама или цвећу, ономе што има срца и лепоте |
| ти драгог једног доживљаја још из првог времена после његовог доласка.{S} Усне јој се развукоше |
| х других мотива из тога чудног, богатог времена своје маште.{S} Недић се љутио, а Ана се слатко |
| .{S} То је давало повода те су људи, од времена на време, упадали у стару своју радозналост: ка |
| {S} Људи тврде да је преокрет настао од времена када је она сву своју душу заложила да богослуж |
| га и негледимице слуша, да га чак дуже времена и сасвим не види. </p> <pb n="67" /> </div> <di |
| то време био немиран, рачунао колико је времена већ прошло, погађао разлоге, и трудио се затим |
| иновници се разбегли из канцеларија пре времена , деца се склонила са улица.{S} Утвара болести |
| оји целу службу, за то доктор није имао времена.{S} Него је комбиновао своје доласке, <pb n="21 |
| S} Нека чежња је падала на душу Анину с времена на време.{S} И то на чудан начин.{S} Док је у ц |
| 0_C11"> <head>XI.</head> <p>Дуже се већ времена проноси глас како се владика спрема да посети Б |
| тим и свеж ветар, предсказајући промену времена.{S} Збиља.{S} Час би се смркло, час би се разда |
| м сунцем греју.</p> <p>Једно опажање се временом ипак потврдило , и почело Ану помало да узнеми |
| касније се показаше и знаци непогоде у времену.</p> <p>Људи су застрепили.{S} Као оно што кроз |
| им путем, и код куће, у ђакону је чисто врила та срећа.{S} Осећао се као прегршт скривене шумск |
| Плач.{S} Ана је вриснула, али је гушила врисак, трпајући марамицу у уста.{S} Врата се затворила |
| после, после једног страшног погледа и вриска, стала се опраштати од њега милостиво и тужно.</ |
| , опростите ми, очистите ме, Иринеје! — врискала је Ана.</p> <p>Улаз цркве је имао дугачак, низ |
| n="211" /> <p>Врата.{S} Плач.{S} Ана је вриснула, али је гушила врисак, трпајући марамицу у уст |
| века који је све изгубио.</p> <p>Ана је вриснула и почела бежати.{S} А страшни лелек несрећног |
| је тражио нечију бригу.{S} Ана је хтела вриснути, кликнути, на колена пасти.{S} Благосиљала је |
| , задатак да до смрти остане калуђерски врла.{S} То сасвим недевојачко осећање јачало је у Ани |
| се то мило, нежно створење упутило тако врлетним и немилосрдним путем живота.{S} Чак, у једном |
| о смирен ћу примити завет, јер никаквих врлина немам, сем великог, милостивог сажаљења за све ш |
| бољење, а старији, жао ми је госпођице, врло је тешко болестан.{S} Али, не треба губити наду.{S |
| оју човек испија у црном мраку ноћи, и, врло често, пошто се одрекао Спаситеља свога.{S} Зар ти |
| ниједну Тајну. </p> <p>— Мени је врло, врло жао што идете — говорила је госпођица Недићева ист |
| њиховој кући, мољена са свих страна, а врло добро расположена, Ана се решила да сама себе изаз |
| од богослужења до богослужења било сада врло много немира и нестрпљења .</p> <p>Иначе, после и |
| , то је лагати.{S} Та јој је мисао била врло неугодна. </p> <pb n="72" /> </div> <div type="cha |
| p>То је било другога дана Ускрса.{S} На врло свечаном вечерњу Еванђеље се читало са три места.{ |
| сувоћу у тону, и сад тек опазио да Ана врло рђаво изгледа.</p> <p>— Јесте ли ви, Ана, болесни? |
| <head>VIII.</head> <p>Пред вече је Ана врло често ишла с оцем у шетњу, већином ван вароши.{S} |
| евих, после вечере, бити извођена једна врло лепа музичка пјеса, да ће ђакон певати, а пратиће |
| до испод колена, у црни свилени шал са врло дугачким ројтама.{S} Шал је држала чврсто око себе |
| <p>Владика се при доручку хвалио да је врло мирно спавао.{S} И да према томе, хвала Богу, бар |
| изврше ниједну Тајну. </p> <p>— Мени је врло, врло жао што идете — говорила је госпођица Недиће |
| вуда ?{S} Можемо заједно — казала му је врло љубазним тоном, тоном позива, који је Пашковић јед |
| I.</head> <p>Ђакон је изашао од владике врло весео.{S} Срце је певало у њему.{S} Умало што није |
| S} Владика је опазио да га се то питање врло мучно дотакло.{S} Да му је тешко обећати, али тешк |
| ма било врло необично.{S} Као што им се врло необичним учинио уопште тај састанак далеко од њих |
| S} На једном крају стола расправљало се врло занимљиво питање о преобраћању фрушкогорских манас |
| загледали певача и свираче.{S} Јело се врло мало.{S} Ни они, који су иначе познати били као љу |
| друго скинула са себе.{S} Она је додуше врло волела цвеће, а нарочито руже, али — смешила се са |
| } Мислила је она о томе већ доста.{S} И врло је добро знала <pb n="11" /> каква би требала да б |
| ак чинили.{S} Ђакон, доктор теологије и врло учен, али човек јако малена раста, јако дугачке бр |
| што треба да се кћи може и пристојно и врло лепо удати, онда ваљда и кћи треба да се одлучи да |
| .{S} Под мишком је носила повелику, али врло елегантну кожну сервиету, угасито мрку, са лепо из |
| еју.{S} Учени доктор теологије, знајући врло добро да два ђакона у исто време и на истом месту |
| жем . — Ана се уозбиљила, и, сабирајући врло напрегнуто мисли, гледала је предасе тако окомито, |
| Права улица од цркве ка средини вароши врло је дуга, а он никада не стигне да је бар најмање в |
| ањем тешити и храбрити, јер је болесник врло немоћан ...{S} Може бити ипак.{S} Уздајмо се у Бог |
| а је, наравно, важила у своме месту као врло интересантна личност.{S} Али, људи као људи, нису |
| ијатељски.{S} Али им је то обојима било врло необично.{S} Као што им се врло необичним учинио у |
| сасвим нову сцену.</p> <p>Света је било врло много.{S} Узана путања средом храма чинила се као |
| тај додир руку имао баш да значи нешто врло озбиљно и важно, баш кад би значио и обећање, и об |
| {S} Пашковић је одгурнуо тањир и пречуо врло интересантно питање свога суседа.{S} Био је те веч |
| ква.{S} Тавних зидова, са паркетом опет врло угаситим , али који се сијао као огледало.{S} Харм |
| х момената.{S} Интерпретација појединих врло тешких ставова постајала јој је одједаред јасна, у |
| ви и Богу најближи и најмилији.{S} Нека врста пријатне завидљивости јој прође кроз душу.{S} Зав |
| заједно цркву служи.{S} Која је такође врста калуђера.</p> <p>Највећа храброст је ове мисли ђа |
| n="58" /> музикалан експеримент.{S} Као врста анализе гласа. </p> <p>У вече, кад су код куће са |
| уверења да музика у души њеној живи као врста завета.{S} Да тонови, особито тонови црквене песм |
| же од шест месеца лечи ?{S} То је скоро врста заноса.</p> <p>— Да, према болесницима има понека |
| да се смути.</p> <p>Наилазила је на Ану врста екстатичних музичких момената.{S} Интерпретација |
| а очигледним успехом.{S} Редови нота се врстали, црни, пуни, енергични.{S} Али зато је Ана смрш |
| јој прође кроз душу.{S} Завидљивост оне врсте, какву је осећала сваки пут кад ђакон, у стихару, |
| азних веселих црквених песама у особите врсте симфонију, у којој су, на велико задовољство Анин |
| и црквене песме, испредају над њом неку врсту калуђерског вела.{S} И понекад је чисто физички о |
| ла у живот.</p> <p>Гроб мога оца, то је врт, у коме живи једна моја покошена срећа, један вечит |
| а срећа, један вечити мој уздах.{S} Али врт није у царству смрти него у царству живота.{S} Кроз |
| Ни месеца, ни звезди, ни ветра.{S} Цео врт и небо занели се неким дубоким сном.{S} Сан, који п |
| ки велики точкови , који престају да се врте, коче се и хладе, тако се, једно по једно, заустав |
| шта кануру.{S} Али ју је наједанпут, од вртења конца, заболела глава, и она је затворила очи.</ |
| Има две природе.{S} Понекад је мучно, и врти по њему као да хоће да изађе и даље да иде, па и с |
| је тај рад, свирала поједине делове, и вртила главом.{S} Не ваља.{S} То је чисто чулна музика. |
| о насмејала.</p> <p>Царство страсти!{S} Вртлог сласти! — наводила је у себи подругљиво. — И пос |
| више снага у себи, да би могао правити вртлог ...{S} Не.{S} Никада.{S} Мир мора стојати на цел |
| их свакога демона храбро дочекао, и као вртлог сламку сам у себи га уништио.“ </p> <pb n="88" / |
| ла играчку, и озбиљна, али екстатична и врућа нека светлост јој је букнула у очима.{S} Наслоњен |
| и чежњиви чело-тонови, таласао се меки, врући мрак ђаконовог баса, и чула се фина каденца Анини |
| , који се лије из чистог језера негде у врх планине, лио се са проповедаонице тежак и чист једа |
| женство то ју је испуњавало сву, чак до врхова прстију. </p> <p>Други пут опет, баш уочи Духова |
| уздаха и од молбе, од меких таласа који врхове живаца запљускују.</p> <p>Ана је, место одговора |
| е бледе, прсти надземаљски, као да се у врховима њиховим још мало задржала душа пре него што ко |
| скала и умила свега неколико листића на врху.{S} Горела је, савијала се, ишла отвореном прозору |
| а ето ова нашушурена ћубаста кокошка, и врхунац лепоте <pb n="215" /> и храбрости да ми је Аван |
| својом јаком музичком интелигенцијом да врши силан уплив не само на круг својих пријатеља, него |
| олуба.{S} Опажала се на њему радост што врши посао који воли.{S} Читало му се с лица убеђење да |
| а мрава су, у акробатским оптрчавањима, вршила шетњу по том костуру.{S} Ђакон ништа није опажао |
| талнија но икад, и велики свој посао је вршила с лакоћом забаве.{S} Радило се наиме о томе, да |
| ! — хватао је старац ђакона под руку, и вукао га у другу собу — ти ни у ком тренутку нећеш забо |
| Ана моја дивна! — грлио је ђакон Ану и вукао је к себи. — Зашто несрећа и жртва и плач ?{S} Ја |
| еју, његовом наручју и његовој утеси је вукла Ану цела свест и цела несвест њена ... </p> <pb n |
| љеним пипком и са сломљеном ногом тешко вукла по шљунку.{S} Најзад се забавила, гледајући како |
| ли ће још једаред проћи поред цркве.{S} Вукло ју је да прође.{S} Та то је најмилије њено место, |
| азила је поред капелице.{S} Нешто ју је вукло да уђе.{S} Па ипак није.{S} Ко зна да ли је отвор |
| ка игла, пробушило је рупицу у магли, и вукло за собом дугачки црвени ђердан .{S} Гле, магла, т |
| то било с поља на цркви што је Ану увек вукло к себи.{S} Над ниским старинским гвозденим вратим |
| ретности.{S} Треба болног размотавања и вулгарисања једног можда префиног контакта талената и д |
| едићке прописује каљаче, кожни прслук и вунени шал око врата.</p> <p>Сутрашњи дан је био прави |
| ачи, заваљен, потонуо, увијен до струка вуненим пледом.{S} А монах Иринеј, нагнут над столом, п |
| и, одатле некуда, куда човека само жена вуче, а човек оставља све, и иде, и губи пут и пропада |
| Видим и ја хладан један месец, који ме вуче, и у чијој мртвачкој литији знам да има и моје мес |
| ојој, која пије, пије, и у дубину своју вуче последње таласе његовог гласа.</p> <p>Као и обично |
| смерно корачање његово за време Великог Входа, то је било корачање краља који улази у олтар да |
| е на тај доживљај коб несреће и покрива га црнина жалости. </p> <p>Недићку је тешко било поглед |
| свој оригинал, скулптура га има, књига га поготово има.{S} Творевине те дакле имају своје једи |
| по себи се разуме, у вече довести , да га нико не види.{S} И замислите онда случај да се ипак |
| а поднети да га и негледимице слуша, да га чак дуже времена и сасвим не види. </p> <pb n="67" / |
| ше и тише.{S} Почела је да га крије, да га воли, да се боји за њега.{S} Затим су око тога мотив |
| удио да савлада пољубац љубави моје, да га обезвреди и увреди, и да мене остави, да поред мене |
| исину хитне или да га на ђубре баци, да га милује или да га сече и пече.</p> <p>Пашковић је већ |
| неочекиване појаве, и убрзала корак, да га само поздрави и пре њега уђе.{S} Журба њена је међут |
| ласно запевао.{S} Можда би и учинио, да га пас Анин за времена није подсетио где је.{S} Псето ј |
| кроз цео његов живот могла од свега да га одбрани и заштити.{S} Доктор.{S} То је тај свемогућн |
| тргао, и спустио главу.{S} Осећао ја да га владика гледа.{S} Стидео се, а невешт је био да свој |
| сести, из простог разлога што ћу ја да га заузмем — копкао је Ану неки несташлук да наједи Мај |
| Ану као кљеште.{S} Нити се усуђивала да га <pb n="194" /> теши као лекара, нити је знала како д |
| ?{S} Да ли је она девојка баш желела да га види онда кад га је погледала?{S} Можда је то учинил |
| иле пуне Бошковог имена.{S} Хтела је да га виче.{S} Душу његову, ако је пошла, с пута да врати. |
| а .{S} Све тише и тише.{S} Почела је да га крије, да га воли, да се боји за њега.{S} Затим су о |
| утрашњих његових очију.{S} Осетио је да га са сваким тоном испод прстију те девојке обузима неш |
| мислено.{S} Две ствари су ме нагнале да га напишем.{S} Једно је брига да једва повраћено здрављ |
| е ћу доћи да ми дате одговор .{S} Не да га дате, него да стари, готов одговор узмем“.</p> <p>Ан |
| си много узнемирен, додај ми наочаре да га сам прочитам. </p> <pb n="172" /> <p>Ђакон је читао: |
| мо онај свој први занос, и бојала се да га не изгуби.</p> <p>И ђакон је имао тешких часова.{S} |
| а ствар је Гаврило.{S} Слажете ли се да га певате?</p> <p>— Ја хоћу све што ви хоћете ...{S} А |
| акон је уздахнуо. </p> <p>Чини му се да га она избегава.{S} После службе, нестане као да у земљ |
| ада види да је срећна и задовољна, и да га баш од срца воли.</p> <p>— Та би ствар мене могла ин |
| ш више дирне у срце свога љубимца, и да га, на тај начин, приволи на путовање, и уклони мало из |
| } Желела је да клекне пред сироче, и да га служи.{S} И волела на њему оно место у коси где га с |
| не у судбину, из живота у живот, али да га опет врати Богу, Богородичиној Цркви и себи.{S} Тој |
| атију њену према монаху Иринеју, али да га је она, наравно, исмејала, и да се на том свршило.{S |
| а га на ђубре баци, да га милује или да га сече и пече.</p> <p>Пашковић је већ готов.{S} А Ирин |
| } Моћ своју да га у висину хитне или да га на ђубре баци, да га милује или да га сече и пече.</ |
| олазили да га чују, људи су долазили да га виде.{S} У тамно вишњикастом стихару са Воздухом све |
| ородичине Цркве!{S} Људи су долазили да га чују, људи су долазили да га виде.{S} У тамно вишњик |
| н био одвише тврд, и људи се уморили да га раде.{S} И онда је неком дошла идеја да се црква нас |
| наравно, не плаши, и једнако ме моли да га поведем, али, право да вам кажем, <hi>ја</hi> се пла |
| он се не <pb n="206" /> боји и моли да га приме, него због нечег другог ...{S} Због тог што је |
| оје.{S} Јер јој се већ поодавно чини да га не познаје сасвим.{S} Да оно што тако мирно лежи пок |
| ило јој се да би мирно могла поднети да га и негледимице слуша, да га чак дуже времена и сасвим |
| еочекивано питање: да ли ђакон слути да га она воли ?{S} И то питање, које јој никада раније ни |
| код црквеног одбора, ишла сваки дан да га посети и да му реферише о успеху, и причала му да со |
| њега сваку скрамицу и влаканце, као да га анатомски препарира.{S} А кад га је једна дама упита |
| е, да није тако јако хитала .{S} Као да га се боји.{S} Последњи пут, на парастосу, видео је да |
| очело ударати ситно и устрептало као да га је неко иглом проденуо.{S} Место покрај стуба је бил |
| ринеј је ћутао.{S} Владика је опазио да га се то питање врло мучно дотакло.{S} Да му је тешко о |
| теши као лекара, нити је знала како да га теши као човека.{S} Осећала је да је несрећа јача од |
| поред свег хотења, некако није дало да га извргну у шалу и пецкања.{S} Нису успели да се ваљан |
| шао у олтар, и изнео јој оданде крст да га целива и да се смири.{S} Извео ју је затим опет под |
| своју да човеком влада.{S} Моћ своју да га у висину хитне или да га на ђубре баци, да га милује |
| уњености .{S} Дохватио га је за руку да га охрабри.{S} Али гест није био добро изабран.{S} Ђако |
| е радовао као дете.{S} И замолио Ану да га извини само за један тренутак, колико да каже владиц |
| еће, последње, ако још није мртво, онда га је само Господ Бог излечио ...{S} Ужасно, ужасно !{S |
| да оде даље, даље од мене!</p> <p>А ја га волим, љубим, лудо, безмерно, и не дам му даље!{S} Н |
| , наравно, само владика опазио , и која га је у срце дирала. </p> <pb n="145" /> <p>— Е па тако |
| еремониознијег нашег владике, и владика га је чувао као око у глави.{S} Сви се чуде како је дос |
| бојно копље и на ловачку пушку, гледала га на позорници, у двобоју и у загрљају жене, видела га |
| гурала у амбизе катастрофа.{S} Гледала га наслоњеног на бојно копље и на ловачку пушку, гледал |
| је подигла своје разумне очи, и гледала га благодарно.</p> <p>— Је ли вам криво, Ана, што вас в |
| ћ држала млитави онај вратић, и стезала га све јаче и јаче.{S} Крв, отровна и врела као узаврел |
| силила га да се одрече среће, завијала га у црно, и као мрачни средњевековни тавничар бдила на |
| а њега сав сјај и раскош одела, отимала га животу и слави и жени, силила га да се одрече среће, |
| кон.</p> <p>Отворила му је Ана, и увела га кроз трпезарију у салон.</p> <p>— А где је госпођа Н |
| ци, у двобоју и у загрљају жене, видела га младог и старог, охолог и с прахом по глави, с ума с |
| и певача Богородичине Цркве.{S} Волела га преобученог, дубоко сагнутог, гологлавог, са рукама |
| е задовољна била с тим животом и волела га.{S} Осећала је да у њему успева нешто племенито и по |
| ила како га нико не би радио.{S} Радила га је не само радним енергијама, него и једним сталним, |
| тимала га животу и слави и жени, силила га да се одрече среће, завијала га у црно, и као мрачни |
| у све костиме и све карактере , мамила га у теснаце искушења и проблема , хитала у екстазе хер |
| немирни лет ужурбаних селица, дохватила га је одједаред чежња да и он некуда пође.</p> <p>Слуша |
| би после осећала умор.</p> <p>Облачила га је у све костиме и све карактере , мамила га у тесна |
| а његова одмах настанила.{S} Привлачила га је та црква на нарочити начин.{S} Откудгод је ишао, |
| Ана изабрала и апостол да чита, и учила га да то нотално чини, како би сва снага невиности и ле |
| тве, нађе око божје над собом.{S} Нашла га је и сад.{S} Али је око божје гледало у њу као и око |
| се радује животу будућих покољења, има га у хладној, отровној заједљивости Хамлета, има га и у |
| ној, отровној заједљивости Хамлета, има га и у најсветијој песми, јер, иако је зачета негде међ |
| убити, има га у оплакивању мртваца, има га у самоубијству, има га у сажаљењу, ума га у науци ко |
| косу уста која се не даду пољубити, има га у оплакивању мртваца, има га у самоубијству, има га |
| S} Има тела у катедрали фламанској, има га у пркосу уста која се не даду пољубити, има га у опл |
| ању мртваца, има га у самоубијству, има га у сажаљењу, ума га у науци која се радује животу буд |
| удварању, а нарочито одговорима којима га је она исмејала. </p> <pb n="231" /> <p>Али је на пр |
| има му служи и краљевским трагичностима га улепшава, воли га кроза све то, и зато се најзад дај |
| } Ана је задрхтала.{S} Дрхтавим прстима га је понављала и понављала .{S} Све тише и тише.{S} По |
| у самоубијству, има га у сажаљењу, ума га у науци која се радује животу будућих покољења, има |
| , и има подеране ципеле и одело.{S} Ана га је позвала, <pb n="226" /> и дала му обарених јаја, |
| озора, и пошао да отвори прозор.{S} Ана га је задржала, испруживши обе своје руке према њему.</ |
| вирајте ми увод у ораториум.</p> <p>Ана га је погледала тако благодарно.</p> <p>— Дакле и ви то |
| у њему стоји.{S} Негде, у дну срца, она га се мало бојала.{S} Али лице њено се прелило благим, |
| готом и Кавказом мучи и кињи дух, обара га и на ново одлетање га дражи, пепељушким подвизима му |
| > <p>Слика има свој оригинал, скулптура га има, књига га поготово има.{S} Творевине те дакле им |
| ра, пролази кроз одело и груди, и хвата га за срце стиском једним који боли. </p> <p>Бол је пос |
| рет.{S} Лекари су га напустили , својта га је жртвовала, живот га је избрисао.{S} Али штогод је |
| кристалну чашу његовог живота.{S} Улица га дражи отворено поље га оневесели, а и у цркви није т |
| .{S} Таман је хтео започети читање, кад га владика задржа.</p> <p>— Ето ти човечји живот.{S} Дв |
| као да га анатомски препарира.{S} А кад га је једна дама упитала шта најрадије једе од пилета, |
| горе, на оном меканом изобиљу.{S} А кад га Ана натуче , онда се опет стиснута коса прелије прек |
| девојка баш желела да га види онда кад га је погледала?{S} Можда је то учинила случајно ?{S} М |
| као да непрестано кружи око њега, зове га и буди га.{S} Потпуно расањен, тражио је неку забаву |
| } И волела на њему оно место у коси где га свештеник као дете благосиља.</p> <p>На последњем, г |
| сторија ни људи не бележе.{S} Не бележе га, јер тај живот не значи догађаје.{S} Али зато значи |
| рвозно прелетела ђаконово писмо, и није га хтела поново читати.{S} Учинило јој се бедно, детиња |
| живота.{S} Улица га дражи отворено поље га оневесели, а и у цркви није тако лепо као пре.{S} Хо |
| и кињи дух, обара га и на ново одлетање га дражи, пепељушким подвизима му служи и краљевским тр |
| дости рукама почне тапшати. — Отпратите га, останите код њега пет, десет, четрнаест дана.{S} И |
| рисни живот.{S} Опростите му, и почујте га још мало.{S} Ја не знам прави почетак када је до све |
| неле обрве у грчевитом луку — да ли сте га ма за часак један волели, Ана, говорите истину, Ана! |
| ли осетили што за њега ?{S} Да ли бисте га могли — над Иринејевим очима се наднеле обрве у грче |
| ла је да неће мислити на Иринеја, да ће га за једно време заборавити.</p> <p>А нервозније но ик |
| е девојке обузима нешто што прети да ће га разнети.</p> <p>Ана је после свирала и арије.{S} И п |
| његова клетва.{S} Он тражи нешто што ће га ослободити и искупити.{S} Морали сте запазити, кадго |
| се томе није надао.{S} Као пљусак среће га је дочекало оно што је долазило из Аниних милих очиј |
| ити Антигона његове судбине.{S} Пратиће га на сваком кораку, у добру и у злу.{S} И помоћи ће му |
| ако успеју да заволе једнога Бога, муче га исто тако као што и човека муче. — Владичине руке за |
| Нека бескрајна нежност и сажаљивост би га обузимала.{S} Био је срећан, верујући да је то она в |
| дочекао, и као вртлог сламку сам у себи га уништио.“ </p> <pb n="88" /> </div> <div type="chapt |
| престано кружи око њега, зове га и буди га.{S} Потпуно расањен, тражио је неку забаву.{S} Да ни |
| идео је да та душа њега тражи.{S} Тражи га.{S} Али, пролази мимо овог човека на улици, и иде да |
| осветљивим тоном рекао Пашковићу, који га је испраћао: </p> <p>— Кад свршите анализу овог дана |
| ји га тражи, и стрепило од погледа који га не тражи.{S} Питало се, да ли очи виде да су једва д |
| и.{S} Стрепило да нађе тамо поглед који га тражи, и стрепило од погледа који га не тражи.{S} Пи |
| чну везу између цркве, себе и оних који га слушају.{S} А појавом својом је монах Иринеј или зап |
| еклу мотива који сте чули?{S} Држите ли га за свеже, безгрешно новорођенче, или за вампира који |
| много осећа и много плаче.{S} Јесте ли га чули говорити о оном пациенту у болници кога већ дуж |
| ?{S} Би ли му се сажаљиво смешио, би ли га отиснуо од себе, би ли му се можда обрадовао?{S} Да |
| у корак ближе.{S} Да, још је живео, али га је она видела кроз неку мрежицу, удаљеног, необичног |
| љевским трагичностима га улепшава, воли га кроза све то, и зато се најзад даје победити и разор |
| пире своје безазлене очи у њега, и моли га да је чува и брани.{S} Поколебао се да је Ани можда |
| в глас ја не знам, и немам, и он сам ми га не би могао дати ...{S} Сећам га се само да је био, |
| и ритер од Светога Духа ...{S} А жао ми га је, баш ме душа боли за њим...{S} Уосталом, можда це |
| епознато.{S} Да ли није грех окружавати га мислима, осмехивати се на њега кад је леђима окренут |
| а њега кад је леђима окренут, и увијати га у снове?{S} Човек осећа и невидљиве и незнане ствари |
| у снагу, којом ћу свој живот дићи, дићи га зацело.{S} И то не кажем овако: или ћу га дићи, или |
| што се то с њим дешава, и не познајући га таквог ни из једног случаја његове лекарске праксе.< |
| снагу да свет гледа у оној боји у којој га божји дан пружа, и да љубав своју одели од осталог ж |
| сачекати на вратима, али неки познаник га је ословио.{S} Свршило се на немом поздраву.{S} Кад |
| деју кљувати <pb n="178" /> и јести док га не поједе.{S} А најзад је почео очајавати, јер, све |
| Мене је волео као своје дете.{S} Ја сам га оставио.{S} Смрт је близу.{S} Понекад ми се чини као |
| писмо већ свршио, ја се питам зашто сам га писао.{S} Не, није сасвим тако бесмислено.{S} Две ст |
| сам ми га не би могао дати ...{S} Сећам га се само да је био, да је сладак био, и да гори чежња |
| ећу даље да идем ...{S} Љубим га, љубим га ... али не Иринеја, не, него тај отети пољубац љубим |
| >ја</hi> нећу даље да идем ...{S} Љубим га, љубим га ... али не Иринеја, не, него тај отети пољ |
| из помирљивости и самозаборава. — Волим га, да, као душу, као очи у глави, као музику своју, и |
| порту.</p> <p>Срце му је трептало, а он га је пустио да трепти, и благодарио је Богу што је чов |
| живот свој нуди и даје. </p> <p>И давао га је.{S} Три године дана је живео тако у тој чудној ра |
| м да седне на столицу до њега, и гледао га добрим погледом старца који се још само туђем животу |
| атао је старац ђакона под руку, и вукао га у другу собу — ти ни у ком тренутку нећеш заборавити |
| еја и пољубио га је у теме.{S} Привукао га је затим да седне на столицу до њега, и гледао га до |
| и срео јако невеселог младића.{S} Питао га је шта му је. — Сиромах сам, изгубио сам фрулу која |
| загрлио главу монаха Иринеја и пољубио га је у теме.{S} Привукао га је затим да седне на столи |
| оња, дивног једног зеленка , и поклонио га младићу. </p> <p>Монаху Иринеју се фантастична бајка |
| о жао ђаконове збуњености .{S} Дохватио га је за руку да га охрабри.{S} Али гест није био добро |
| литвеник .{S} Ђакон се сагао и дохватио га.{S} Отворио је копчу, загледао у књигу, затворио опе |
| Монах Иринеј тврди да је срећан онај ко га изближе познаје, и коме старац хоће душу своју да от |
| се смирио.{S} Нешто надчовечански јако га је уздржало.{S} Пређашњи буктави његов занос увукао |
| тешки и напорни свој посао радила како га нико не би радио.{S} Радила га је не само радним ене |
| ад тон запева, <pb n="5" /> онакав како га је душа хтела, боре на челу Анином нестану, уснице с |
| око воли тог усамљеног калуђера, и како га никад, никад неће моћи заборавити ни оставити.</p> < |
| едан од страних лекара сигурно.{S} Нико га не испраћа.{S} То значи да је унутри зло.</p> <p>Ани |
| >Нешто тешко се ваља.{S} Долази, а нико га не види.{S} Долази да згњечи, да угуши, да запали .{ |
| лас је излазио из њега као никад.{S} То га је гризло.{S} Стишавао је глас и сагибао главу све н |
| ј имењак.{S} И он се зове Јова.{S} И то га је име, сиромаха, често скупо стало.{S} Наиме, кад ч |
| о да је она нарочито изашла, и нарочито га чекала.{S} Желела је ваљда да му тако, неочекивано, |
| ворио?{S} Да ли <pb n="45" /> тако, што га је неколико пута погледала, што и она воли цркву, шт |
| с Аном.{S} Та је жеља, ваљда с тога што га је нагло обузимао сан, почела одједаред силно да рас |
| рено стање, њега је дохватило нешто што га је укочило.{S} Хтео је подићи главу, хтео је устати |
| у да је он пријатељ свију њих.{S} Нешто га је у тој цркви топло миловало и смекшавало.{S} Ђакон |
| ински треба часом да изађе напоље , јер га неко тражи.{S} Мајински се извинио .{S} Ана је остал |
| пустили , својта га је жртвовала, живот га је избрисао.{S} Али штогод је крај долазио ближе, жи |
| је био и синоћ, за вечером.{S} И кад су га нудили јелом, њој је падало на ум да мајка њена поку |
| а.{S} Неки су завидели владици, неки су га испраћали дугим погледима сажаљења.{S} Они први се ч |
| је свога доброг пријатеља, потресали су га очај Недићкин и туга Анина, и, најзад, у часовима, к |
| о извесној смрти у сусрет.{S} Лекари су га напустили , својта га је жртвовала, живот га је избр |
| ли би му тада долазиле на ум, и тако су га заносиле, да се стално трзао кад би зазвонило на јут |
| ићи, или ћу пропасти , него кажем да ћу га дићи !{S} Јер у мени има црква, има храм лепоте, има |
| је моје, он је сав, сав мој!{S} И ја ћу га савладати као сламку, њега, који се усудио да савлад |
| зацело.{S} И то не кажем овако: или ћу га дићи, или ћу пропасти , него кажем да ћу га дићи !{S |
| ти пољубац љубим, и вратићу га, и узећу га, јер је мој, јер је до саме несреће мој! ...{S} До н |
| него тај отети пољубац љубим, и вратићу га, и узећу га, јер је мој, јер је до саме несреће мој! |
| вала Анином изгледу.{S} Шта више, одмах га је и схватила.{S} Добро се сетила шала — резоновала |
| сто, да је боље од молитве.{S} И ја бих га и у цркви спокојне душе прочитавао ...{S} А према те |
| вас нисам силом одстранио.{S} Морао бих га, по себи се разуме, у вече довести , да га нико не в |
| елону, Ани је изгледао црн као злокобни гавран.{S} А људи, који се разилазили равнодушно као да |
| етенциозни људи тражили су од Арханђела Гаврила да пева и Бетовена, и Палестрину и Мокрањца.</p |
| авно срдачна.{S} Ви да певате арханђела Гаврила. — Они се насмејаше једно на друго. — На пр. ар |
| ће бити место хора.{S} Главна ствар је Гаврило.{S} Слажете ли се да га певате?</p> <p>— Ја хоћ |
| е све живо стојало на свом месту.{S} А “гада, осећајући да се сан разбија, да је дошао растанак |
| оворити, и пребледела страшним бледилом гађења .{S} Са свима детаљима, и са целим финим колорит |
| је легао на ноге.</p> <p>— А где ти је газда, Јово, где је добри твој господар?</p> <p>Ана поч |
| итија, кад се по цвећу и по зрелом житу гази.{S} А после, кад остарите ?</p> <p>Недићка затресе |
| утање детенцета које већ хода, по цвећу гази, и у рубу сукњице росу и мирисе носи.{S} Друга вар |
| се враћала кући неким непознатим путем, газила дубок снег и спотицала се у јаме, и журила је, з |
| ета једва кретала.{S} Коњи и точкови су газили и мрвили зелене гранчице и цвеће, мирне, безглас |
| а онда онај ко хоће увек да воли, да се гај мора дуго и одрицати.{S} Ко хоће велику љубав да им |
| и — сликар отмених танких стасова, чија галерија изгледа као ред сјајних копаља, није стигао да |
| можда неко саградити велелепну цркву са галеријама за разне хорове , хорове одраслих и деце, и |
| и давила сву летњу жар.</p> <p>У мокром галопу је стигла јесен.</p> <p>Та сурова непогода је им |
| а, која жеђ и неситост буди, која можда гариштем и пепелом прети.</p> <p>Ани се нешто паучинало |
| но, душу из тела вади, светлост у очима гаси, глас у грлу дави.{S} Мајко Божја, научи ме где тр |
| прети ?{S} Зар нема пламена који се не гаси ?{S} Зар нема веровања у човека као што има верова |
| ирода је страст која се случајем пали и гаси.{S} Природа је непрекидна промена.{S} Зато дуготра |
| тано падала, а ничију жеђ на земљи није гасила.</p> <p>Недићку је та жалост напола убила, и јас |
| исти мах од оголелих цигаља , зарђаног гвожђа, старог камена, кише и сљуштеног лепа.{S} Зидана |
| ворена.{S} Огромна, тешка брава и тешка гвоздена полуга затварала их је тако као да су за сва в |
| едини човек, који је смео отворити мала гвоздена вратанца, који је имао и кључ од тих врата, да |
| у исги мах се и тргао.{S} Шкљоцнула су гвоздена врата на огради , и кроз њих је прошао доктор |
| истурене баште.{S} Застао је мало крај гвоздене ограде.{S} Ружичасте оствице неког необичног џ |
| вукло к себи.{S} Над ниским старинским гвозденим вратима, која из олтара воде непосредно у пор |
| ину душу.{S} Трајала су тамо до великих гвоздених врата на порти, испод којих је, као испод нек |
| се мало прошета.{S} Уочио је из далека гвоздену ограду, али се решио да неће поред ње проћи.{S |
| ајку, и који је одрастао у кући рођака, где су се муж и жена и деца опијали, ружили, свађали и |
| пева и венчанима и у сандук положенима, где се све што је живот изједначује и слива у нешто јед |
| прекрасан тај прелаз баш код ове жене, где значи борбу двеју лепота, лепоте нагонске и лепоте |
| ноге.</p> <p>— А где ти је газда, Јово, где је добри твој господар?</p> <p>Ана поче јецати, а м |
| лици, и иде даље.{S} Иде тамо.{S} Тамо, где ће монах Иринеј дати љубав, велику и мучну, као што |
| њу.{S} А мора примати искушења.{S} Јер, где престају искушења, престаје и монаштво.“</p> <p>„За |
| им истоветно благосиља и рођење и смрт, где се пева и венчанима и у сандук положенима, где се с |
| : као оно што човек, у брдовитом крају, где сунце брзо седа, мора нагло да скраћује обасјану ст |
| чију.{S} Али, окренувши се себи у душу, где је истина стојала светла као звезда и тврда као кам |
| ле све највеће милости овога света !{S} Где су Христове милости?{S} Где Антигонине?{S} Где Офел |
| уша. </p> <p>Ану је обузело очајање.{S} Где је ђакон и шта је са њиме?{S} Изашао није.{S} Кроз |
| плаве жилице на њеним слепим очима ?{S} Где ми је милост за душу њену, која, као и свачија, сва |
| ачија, сваки час може бити убијена ?{S} Где су ми и милост и сажаљење за љубав нашу, за љубав к |
| милост и сажаљење, кад овако пишем ?{S} Где ми је сажаљење за фине оне плаве жилице на њеним сл |
| n="150" /> <p>Али где је та граница?{S} Где је та мртвачка крстача између оног што још може, и |
| Христове милости?{S} Где Антигонине?{S} Где Офелијине, несрећне девојке, која се само једаред з |
| света !{S} Где су Христове милости?{S} Где Антигонине?{S} Где Офелијине, несрећне девојке, кој |
| лагано јој је легао на ноге.</p> <p>— А где ти је газда, Јово, где је добри твој господар?</p> |
| га кроз трпезарију у салон.</p> <p>— А где је госпођа Недићка? </p> <pb n="252" /> <p>— Мама ј |
| за том блудећом светиљком". </p> <p>„А где су ми милост и сажаљење, кад овако пишем ?{S} Где м |
| И да би му било незгодно питати некога где јој је кућа. </p> <p>Ипак је после подне кренуо у ш |
| а, у оне мучне тренутке, кад није знала где је, али кад је најзад ипак дошао.{S} Дошао, у задњи |
| међу ушију ...</p> <p>Ана је заборавила где је.{S} Обузели су је омиљени снови.{S} Да монаха Ир |
| ођице Ана, да уметничким делима Бог зна где лежи трновита или крвава колевка . </p> <p>— Необич |
| с њоме.{S} Али онда се сетио да не зна где станује.{S} И да би му било незгодно питати некога |
| с у грлу дави.{S} Мајко Божја, научи ме где треба стати ...</p> <p>Али ако је та граница кајање |
| ошћу, и погубила и Хамлета и себе?{S} И где су друге легије и безброји милости , које су утонул |
| и и не баци. </p> <pb n="150" /> <p>Али где је та граница?{S} Где је та мртвачка крстача између |
| је долазило на ум.{S} Сви су заборавили где су, и шта им још предстоји.{S} Да се после отпевани |
| и.{S} И волела на њему оно место у коси где га свештеник као дете благосиља.</p> <p>На последње |
| ула, него се устрептало почела освртати где ће да се склони, и скоро је утрчала у капију једне |
| као неки изабрани људи, као кутак један где има још чисте љубави за цркву и детињег веровања у |
| да га пас Анин за времена није подсетио где је.{S} Псето је стојало у запетом неком држању, као |
| очетка надао да ћу се сам вратити онамо где сам био окружен љубављу и пажњом.{S} А касније, кад |
| а оба проте и владичин ђакон.{S} А тамо где се две главне стазе секу, у т. зв. звезди, оптрчава |
| утра рано ће ме оставити, отићи ће тамо где ја нисам, а дани моји ће пролазити без њега, тужни, |
| ко је зове да и бриге своје остави тамо где јој је љубав.{S} Ана храбро отисну од себе сумничењ |
| се чудна, борбена архитектура види тамо где се камен, вечити камен, састаје са сводом који ће м |
| што су могле очистити и посветити тамо где нису могле спасти".</p> <p>„Плашим се ипак жениног |
| .{S} Тачно, сасвим тачно је нашла место где су лежале вреле, мекане његове усне.{S} Мисао она ј |
| еши најбоље од свега.{S} Црква је место где се сасвим истоветно благосиља и рођење и смрт, где |
| о у њену кожну торбу.{S} Тачно зна кључ где су тајни врата.</p> <p>— Наравно.{S} И не само врат |
| етка, царска деца, коју и по ' неколико генерација, а сасвим зацело по неколико живота носе и р |
| је видела како у баштици цветају шарене георгине .{S} Одједаред, грозан плач.{S} Махнути урлик |
| тио га је за руку да га охрабри.{S} Али гест није био добро изабран.{S} Ђакон је тек сада порум |
| као да ће с рамена да је стресе, правио гест као да запушава уши, а чело би му се набирало тачн |
| е кренуше да се саставе, али се на пола геста опет растадоше.{S} Забрујао је силан један тон кр |
| ичине Цркве.{S} Ана се сећала ритмичног геста кађења у монаха Иринеја , сећала се грациозног кл |
| ала се у груди старинским, вечитим оним гестом, који, кад тад, погоди свака жена, јер свака жен |
| чистим мотивом и тако савршеним тонским гибањем, као да је ту ствар такт по такт проучавала.</p |
| агонетку сабљицом пресећи један од оних гиздавих официра који непрестано суделују у приватним к |
| чувати од заразе људе у цркви, и децу у гимназији, и сваког голог, болесног просјака на улици, |
| ормисани су, за сразмерно кратко време, гимназијски концерти, а нарочито појање у лепој Богород |
| лагослова.</p> <p>Нашла је једног малог гимназисту, из првог разреда, који је имао савршен дечј |
| нешто је мучно дрхтало и тресло се.{S} Глава, тешка као од камена, једнако се бацала с лева на |
| е доктор Пашковић у интимном друштву. — Глава Богородичине Цркве није ни владика, ни Исус Христ |
| а се под притиском гужвала и слагала, а глава је падала дубље и дубље.</p> <p>— Ана, ја вас вол |
| алматика ђаконова се смирено угасила, а глава његова се увила сумрачком, пробило је сунце одјед |
| њима чини тај изузетак.</p> <p>— Каква глава цркве! — смејао се доктор Пашковић у интимном дру |
| е наједанпут, од вртења конца, заболела глава, и она је затворила очи.</p> <p>Тек што је то ура |
| очи, и подмећући руке, да занесена њена глава на њих падне.</p> <p>Пала је.{S} Мека, светла Ани |
| е на крилима.</p> <p>— Не боли вас више глава? — питао је тоном, као да му само још то треба зн |
| .{S} Можда је отпутовала, можда је боли глава.</p> <p>Ђакон је успео да ствар одложи за три дан |
| Шта ти је, Анице?</p> <p>— Боли ме јако глава, и ... немирно сам спавала. </p> <pb n="240" /> < |
| есрећни.{S} Свештенство се поносило што глава цркве баш с њима чини тај изузетак.</p> <p>— Какв |
| вирком твојом, никад нечувеном .</p> <p>Глава твоја је немарно наслоњена на харфу, очи твоје су |
| ата једна глорија је лепршала над свима главама.{S} Нико није ни помишљао да изађе.{S} До после |
| над главом својом, а сасвим високо над главама осталих.{S} Свечан и поносит, некима се чинио к |
| у, прозори су били начичкани радозналим главама, и људи су са дирљивим поштовањем поздрављали с |
| бље, цвеће је почело климатати поспаним главама, прнуло је неколико лептирица, у трави је почел |
| " /> преко веранде у кућу, преврћући се главачке кроз ваздух. </p> <p>На веранди прште снажан, |
| су се, али су још једнако разговарали, главе су љупко климале, уста се смејала, лица сијала бл |
| у воду опколили, видело се узбуђење.{S} Главе, као неке терете, завалили су унатраг, док су очи |
| , као јаблан праву прилику, у црнини од главе до пете.{S} Погледала је боље.{S} Јесте, калуђер, |
| а се грациозног клањања његове поносите главе, и његовог савршено лепог витког тела. </p> <pb n |
| њене одеће, и изашла збуњена и сагнуте главе.{S} На вратима порте се срела с ђаконом.{S} Силаз |
| >Монах Иринеј је стојао гордо уздигнуте главе, прав као копље.{S} Кроз лепе, као буктињама осве |
| ови изрази, мењање боје у лицу, покрети главе и двеју руку и промењљивост и владање тона у једн |
| лакала све време богослужења, не дижући главе.</p> <p>Ипак, младост Анина се постепено опоравља |
| ршено успео да јој благодарним поклоном главе и тела и осмејком једним врати сву прегршт среће. |
| од тог што му летњи ветрић ћарлија око главе.</p> <p>Али после, ветар је престао ћарлијати, су |
| делу тешких црних бора, са ауреолом око главе која тек просијава.{S} Рукама, нежним и чежњивим, |
| пазио и на самовар, а при сваком окрету главе би умиљато погледао и свога поочима.{S} Осећао је |
| бујно, да јој чисто није било места на глави.{S} Настале су озбиљне тешкоће са шеширом.{S} Про |
| иљка без изузетка , са капљицом росе на глави, мирно спава.{S} А људи ?“</p> <p>„Још сам, час д |
| златну косу, такву као да сунце носи на глави.{S} И често се питам: из којег је света та девојк |
| ицама у прашини, са подневним сунцем на глави.{S} На Недићевој капији се растајала два пара чеж |
| ти ...{S} Тица једна, са седом ћубом на глави, доћиће понекад, од тихог, сутонског запада, да п |
| а у наручју носи архијереја с круном на глави .{S} Суза, можда последња суза коју је старац <pb |
| упоценим, тешким оделом и под митром на глави.{S} Сви су свештеници крај њега изгледали млади, |
| ад би цео свет стварно ишао и стојао на глави.{S} Како би изгледали, стари хоровођа, који млата |
| И три фигурине , ваљда пиљарице, иду на глави и разговарају живо.{S} Слика се после замутила и |
| ојну једну виткост, и знала је да су на глави ђаконовој очи црне, коса свилена а усне крваво ру |
| голицне нос на тој замишљеној човечјој глави.{S} Ђакон ништа није опажао. </p> <p>Седео је на |
| а младог и старог, охолог и с прахом по глави, с ума сишлог, отрованог, или мирно умирућег са з |
| гомилу мисли, онда би опет та чистина у глави узимала тачни вид оне сиве празнине с леве стране |
| ва. — Волим га, да, као душу, као очи у глави, као музику своју, и још више од свега тога! — пр |
| ладике, и владика га је чувао као око у глави.{S} Сви се чуде како је доспео овамо.{S} Можда је |
| осетила да ју је нешто јако заболело у глави.{S} Тако јако, да се руком машила тога болног мес |
| >— Клавир и чело ће бити место хора.{S} Главна ствар је Гаврило.{S} Слажете ли се да га певате? |
| и владичин ђакон.{S} А тамо где се две главне стазе секу, у т. зв. звезди, оптрчавао је по окр |
| горјевом концерту тако, да је сигурно и главни солист пред престолом Господњим љубоморан на њу. |
| зици .{S} И онда, тражећи у човеку онај главни извор осећаја, који би први морао нов пробити , |
| {S} Сопран солисткиња, јунак из толиких главних битака, беља је од белих ружа на својим грудма. |
| о?</p> <p>— И болестан сам, синко, али, главно, остарио сам.{S} Црн сам, сув и изгорео, и крајњ |
| и положио, несрећни горди уметник, који главно своје дело види прецењено , покварено и лажно. < |
| им покапану зимску ружу.</p> <p>Тамо на главној стази, дечко је сео и јео.{S} Однекуд се показа |
| ао дете благосиља.</p> <p>На последњем, главном важбању, ђакон је рђаво певао.{S} Непажљиво, ра |
| Владика је једно пет шест пута прошетао главном уздужном стазом баште, имајући, крај себе, с де |
| <p>Пријатељи куће Недића поделили се, у главном, у две странке.{S} Једни су сматрали да <pb n=" |
| ак.</p> <p>— Не боли ме.{S} Престала је главобоља, престао је и сумор.{S} Једна жеља ме сад још |
| ренула се, поздравила је монаха Иринеја главом и руком, и скренула онда најкраћом стазицом ка и |
| на је вратила испружену руку себи, пала главом по тој руци, и почела ужасним, бедним плачем прв |
| рад, свирала поједине делове, и вртила главом.{S} Не ваља.{S} То је чисто чулна музика.{S} Отв |
| дједаред је разрогачила очи, и затресла главом.</p> <p>Та ја сам већ до врата у греху!{S} Ја са |
| о потпуно испружених мишица, високо над главом својом, а сасвим високо над главама осталих.{S} |
| умлавом, која се чује најпре високо над главом, па затим дубоко испод ногу.</p> <p>Нешто тешко |
| мир и сигурност.{S} И чула је шапат над главом.</p> <p>Доктор Пашковић.{S} Нервозни покрет Анин |
| , кад остарите ?</p> <p>Недићка затресе главом, и погледа у мужа, који је такође тресао главом. |
| чног свог положаја, учини несташан знак главом оцу, и седе у празну фотељу, до ђакона .{S} Неди |
| p> <p>— Није, госпођо — дрмнуо је затим главом с убеђењем. — Мој је живот тако леп ! — Он преки |
| божји шатор, стојао разапет над његовом главом.</p> <p>Дошавши кући, дуго је превртао листове с |
| е приближио и кадио пред сагнутом њеном главом.</p> <p>Ђакон, који је из парка пошао кући, наша |
| иким шеширом, и са необично приклоњеном главом док он чита Еванђеље.{S} Знао је ђакон и ко је т |
| и погледа у мужа, који је такође тресао главом.{S} Њих двоје изгледали су часом као два стара ш |
| почели да реагирају.{S} Чича би дрмусао главом као да ће с рамена да је стресе, правио гест као |
| уо се владика Недићу, и климнуо љубазно главом псету.</p> <p>— Да, Преосвећени, мој добар друг |
| некуда за даљином.{S} Одрицала је нешто главом.{S} Срце јој је грцало од пуноће. </p> <pb n="20 |
| !</p> <p>Као укопана је застала Ана.{S} Главу није смела да обрне, али је пажљиво ослушкивала и |
| естидне, и она је, држећи се у ужасу за главу, бежала испред њих с места на место, питајући се |
| толико отима, пенуша, граби, и разбија главу о томе да ли је срећан или несрећан ...{S} Ето, п |
| /> <p>У моментима туге Ана је заривала главу своју у крило материно, и плакала горко, и остаја |
| нека остане.</p> <p>Али кад је подигла главу с ђаконових руку и видела чело његово, бело као љ |
| <p>— Останите ту — шаптала је и оборила главу тужно.{S} Била је бела као од камена.</p> <p>— Бу |
| </p> <p>Ана је, место одговора, пустила главу своју да у рукама ђаконовим тоне.{S} Коса се под |
| Иринеју пред ноге, занемела , спустила главу, раширила руке, а из груди јој је гукала невина, |
| ћилимом, капела, у којој је Ана сагнула главу, и дугим пољупцем љубила освећену књигу божју. </ |
| гла је у постељу око поноћи.{S} Метнула главу на десну своју мишицу, и занела се као да ће засп |
| укла је црно јесење одело, и метнула на главу црни сомоцки шешир.{S} Нешто тешко јој је лежало |
| растресло се, и сва вода се просула на главу младом кученцету, које је, не слутећи шта се дога |
| ади, из гомиле цвећа, протури одједаред главу змија, тако ти тек, неочекивано, кроз пун, шарен |
| а.{S} Ђакон је то опазио.{S} Подигао је главу и бледо се осмехнуо.{S} Погледали су се и прошли. |
| мрле су.{S} Бедан и немоћан, спустио је главу.{S} Бацио господство и јунаштво.{S} А страст, осе |
| ео је да се претвори у јагње, да савије главу, и буде заклан на њеноме крилу.</p> <p>Ана се међ |
| ено лишће висило као мртво, бубе зариле главу у песак.{S} И онда је пљуснула крупна, нагла киша |
| своје мајке, и осетио потребу да сагне главу и да јој нешто призна.{S} И можда би то и учинио, |
| ристао. </p> <p>Ани је прострелила кроз главу чудновата жеља.{S} Не да монах Иринеј к њима дође |
| Стигавши, спустила је цвеће, спустила и главу, и почела брзо читати молитву.{S} Али после ју је |
| аженим својим миром, хтела се вратити и главу и руке своје зарити у његове груди.</p> <p>Окрену |
| се жртви својој до срца, обузела јој и главу, помешала се са сном, тако да се сиротом ђакону у |
| пожелела , да уместо на јастук, положи главу на топле, спуштене капке нечијих очију.</p> <p>Су |
| дугим једним благословом , као да жели главу да јој домаши, и смешио се на њу очински милостив |
| ји се с колена не дижу, који су оборили главу на дрвену преграду испред себе, који плачу.{S} Ст |
| уна тога пркоса, она дуну у свећу, зари главу у јастук, и притиште усне на десну своју руку.{S} |
| труко сањив, и једва је чекао да спусти главу на јастук.{S} Али у коме тренутку је то учинио, и |
| то што га је укочило.{S} Хтео је подићи главу, хтео је устати са столице, али није могао.{S} У |
| е гризло.{S} Стишавао је глас и сагибао главу све ниже и ниже. </p> <pb n="53" /> <p>Место крај |
| тим је раскинуо скљештене прсте, стегао главу, и остао стојећи на средини собе.{S} Несрећни гор |
| јекивало је јецање.{S} Владика је држао главу свога љубимца, и шаптао нешто у себи.</p> <p>— У |
| ударало је весело.{S} Ђакон је спуштао главу своју ниже.</p> <p>На уснама његовим стварала се, |
| ај златни обруч, и тако је ниско наднео главу над њега, да се Ана није усуђивала руку к себи по |
| нско одељење.</p> <p>Владика је загрлио главу монаха Иринеја и пољубио га је у теме.{S} Привука |
| а на пречац је умрла.{S} Ђакон је зарио главу у хартију, а на слепим очима му се видела сенка б |
| о задње речи, ђакон се тргао, и спустио главу.{S} Осећао ја да га владика гледа.{S} Стидео се, |
| птао је ђакон опет, и сагибао је лагано главу ка златном обручу.{S} Сагао ју је сасвим, и љубио |
| авши на амвон да отпочне службу, сагнуо главу дубље но обично, и остао тако сагнут дуже но обич |
| ! </p> <p>Владика се стресао, и окренуо главу од ђакона.{S} Али лице његовог Иринеја, са знацим |
| и онај јесењи ветар, који одгоре, као у главу удара дрвета и џбуње, па се зеленило згушњава, и |
| ази из олтара.{S} Да није — Ани мркну у главу — да није што згрешио?{S} Осетио обесвећење у себ |
| </p> <p>— А теби се канда попео месец у главу! — тумачио је доктор Пашковић, са мало више анали |
| неки медитативни одмор за интелигентну главу докторову после тешко пожртвовног посла који је у |
| бити тако угодно и тако лако.{S} Сву ту глад ће она нахранити и стишати, и опет ће стојати бога |
| није више с њима.{S} И кад неко умре од глади, зато је умро што љубави за њега није било.</p> < |
| ати били као људи велике, или бар свеже глади, нису те вечери слатко вечерали .{S} Адвокат Маји |
| ка вас, и сирота је.{S} Душа моја, мала гладна тичица, чека вас и богата је.</p> <p>То су, види |
| није?{S} Да ниси у ватри, мораш бити и гладна, а канда је овде и хладно ? — Недићка се сагла, |
| тој години.{S} Патка, непоетична и увек гладна, насрну на њега, и преби му вратић широким, оштр |
| Јер људи су гладни љубави, и само ње су гладни и умиру онда кад љубав није више с њима.{S} И ка |
| ругима не чини неправду.{S} Јер људи су гладни љубави, и само ње су гладни и умиру онда кад љуб |
| ца ...{S} Просјак неки, вагабунд какав, гладно псето, буке мртвих ружа и иструлели остатци поко |
| ди рекли да се ничим другим не храни до глађу, носи у себи као потпуно задовољство.{S} Можда се |
| шу из тела вади, светлост у очима гаси, глас у грлу дави.{S} Мајко Божја, научи ме где треба ст |
| риумфатора, у тог краља.{S} У први мах, глас његов је продро у њу као што ватрено зрно продире |
| S} Видећете какав је.{S} Слаб и сув.{S} Глас као шушањ јесењег лишћа.{S} Чисто боли његова стар |
| ђакон.{S} Немирно је читао јектенија, а глас је излазио из њега као никад.{S} То га је гризло.{ |
| ом шапату је Ана сасвим јасно разабрала глас, и то онај исти глас, од кога је молитва ђаконова |
| истина да истину говорим? — Пашковићев глас је подрхтавао чистотом праве исповести, и дирао је |
| S} Његово певање је моја срећа, а његов глас ја не знам, и немам, и он сам ми га не би могао да |
| е да <pb n="27" /> ће Господ чути његов глас, проходати по храму, и претворити бачву воде у јез |
| ми, грцао сам као дете.</p> <p>Докторов глас је и сад био пун жалосног уздисања.{S} Ана је глед |
| кад.{S} То га је гризло.{S} Стишавао је глас и сагибао главу све ниже и ниже. </p> <pb n="53" / |
| , него спава.{S} Њега и цвеће успављује глас младог једног монаха.</p> <p>— Ана, тебе канда нап |
| м тешке копче на Еванђељу , и просуо се глас, дубок, таман, и све-садржајан као ноћ.</p> <p>Ана |
| шини и сама, ја чујем, и гласове хора и глас ваш.{S} Увек тако.{S} Зар бих друкчије могла оздра |
| н гласом који се извињавао за онај први глас.{S} Је л' те да је ова љубав зато међу нама да буд |
| } Сваки прст, сваки потез гудала, сваки глас може бити логична и техничка целина и програм неке |
| — Ана ! — грцао је из ђакона сузан неки глас. — Ана! — понављао је он топло, тражећи у помрчини |
| ема.{S} Полијелеј букне.{S} Арханђелски глас затруби, и светлост, светлост новог и вишег живота |
| ош и приређивањем ноћне седељке.{S} Али глас се, поред свега тога, још неко време упорно одржав |
| окренути , у цркви упознати и завољени глас, говорио је сада ту, сасвим близу.{S} Говорио њој. |
| довољна.{S} Осећајући да је и тај силни глас харфа једна која само под њеним рукама свира.</p> |
| изив те једне речи бацао цео свој силни глас, са последњим трепетом и одјеком.{S} И после тога, |
| да се деси, јер— ђаконов ниски, звучни глас је био тако мекан, тако Ани поклоњен, као тело псе |
| .</head> <p>Дуже се већ времена проноси глас како се владика спрема да посети Богородичину Цркв |
| им јасно разабрала глас, и то онај исти глас, од кога је молитва ђаконова тако величанствена, а |
| д окренула олтару.{S} Чула је само тихи глас владичин , разне гласове свештеника, плашљиви, суј |
| ме она ништа није знала.{S} Одиста, тај глас о духовном концерту потпуно је сам од себе постао. |
| има, који су умирали од стрепње.{S} Тај глас није више био онај из Еванђеља.{S} Друкчији сасвим |
| им уснама тако страшна.</p> <p>Исти тај глас! — понављало је нешто у Аниној свести, и она је од |
| је пажљиво ослушкивао хоће ли чути Анин глас, хоће ли до њега допрети бар једна од њених речи.{ |
| .{S} Госпођица једна, нежна и танка као глас фрулице, дочекала је монаха Иринеја са крвожедном |
| жње вароши, одмах после подне се пронео глас да је на умору једино дете директора Васића, а неш |
| S} Непажљиво, расејано, пуштајући да му глас, диваљ и громовит, чисто поруши песму.{S} Стари хо |
| ребацивањем . — Ја одлично познајем ваш глас.{S} Изволте да пређемо у собу за свирање, па ћете |
| е људе да воле и да заволе Бога.</p> <p>Глас о том величанственом појању ишао је даље.{S} Велик |
| је прилазио, и стао је пред Ану.</p> <p>Глас његов, онај велики, силни, Богу окренути , у цркви |
| S} Две недеље дана да будемо без вашега гласа.</p> <p>Ђакон се радовао као дете.{S} И замолио А |
| једно, скрушено и љубавно, да музика да гласа ономе што човек у души носи а не може да каже.{S} |
| бину своју вуче последње таласе његовог гласа.</p> <p>Као и обично после службе, Ана је заобила |
| на, или има у себи тајну чара ђаконовог гласа.{S} Добио се неки скоро очигледан доказ о сатрепт |
| абрујати молитва његовог свежег, младог гласа. </p> <p>Десило се међутим нешто што је Ану прене |
| ан у мирној модулацији првобитног њеног гласа, али је ипак добро и згодно дошао.{S} Затим, стао |
| слуга?{S} Твоја?{S} Заслуга твога лепог гласа ? </p> <p>— О не, не будите неправедни, Преосвеће |
| калан експеримент.{S} Као врста анализе гласа. </p> <p>У вече, кад су код куће сами, морала је, |
| и, како би сва снага невиности и лепоте гласа дошла до потпуног израза.</p> <p>Једнога дана је |
| <p>Ана се није љутила на рецитаторе без гласа.{S} Постепено, она је то мучење чисто заволела, д |
| је са усана.{S} Шапнуо ју је тихо и без гласа. </p> <p>И онда је оставио Ану, и сишао низ степе |
| е душе.{S} Прота-гост је био сасвим без гласа, срицао слогове и речи Еванђеља са дугим паузама, |
| авала и одрицала, али је у репродукцији гласа и његових карактеристичних боја умела ићи до такв |
| ирање то сели се, из мелодије и мекости гласа у јасност и ватру очију, одатле у умиљатост речи, |
| остајање, преливе, боју, јек и сву душу гласа тако истоветно исто са ђаконовим рецитативом, да |
| ркве.</p> <p>Гризла је мишицу, да би се гласни смеј угушио или стишао, али смеј је, као грч нек |
| .{S} Кад би бар мисао једна могла бити гласник у његову душу!{S} Кад би се, ма за један тренут |
| то цвеће росу пије.{S} И дошло му је да гласно изговори Анино име, како би се уверио да срећу с |
| у, неко се љути и прети, продавач свећа гласно рачуна и звецка ситним новцем ...{S} Хаос, хаос |
| е је певало у њему.{S} Умало што није и гласно запевао.{S} Можда би и учинио, да га пас Анин за |
| као да сва грла у себи држи, као да све гласове кроз једну, своју душу слива.{S} Људи су узбуђе |
| Чула је само тихи глас владичин , разне гласове свештеника, плашљиви, сујетан један тенор, тено |
| им останем у тишини и сама, ја чујем, и гласове хора и глас ваш.{S} Увек тако.{S} Зар бих друкч |
| шнички сиромах. </p> <p>Монах Иринеј је гласом својим тешио, и стварао необичну неку, музички и |
| а у олтар.</p> <p>И ту, дрхћући телом и гласом, и не допуштајући да је се монах Иринеј руком до |
| ак случај ? — додао је ђакон страшљивим гласом.</p> <p>— Тежак случај! брецнуо се одједаред Паш |
| релу, нестрпљиву чежњу.{S} За ђаконовим гласом, за отвореним његовим устима, за линијом његовог |
| {S} Финим, чистим, мало жалосним својим гласом, чије је пиано било право умирање славуја.{S} Ан |
| Ана! — говорио је ђакон мирним, хладним гласом, а имао у лицу израз бола. — Будите храбри — пон |
| , Иринеје ! — додавао је владика чудним гласом, желећи казати одлучну реч, а поколебан и чисто |
| ик који свршава проскомидију пригушеним гласом се моли Богу, жене брбљају, деца се довикују, не |
| говорио је крунисани епископ скрушеним гласом сироте љубави.</p> <p>Ђакона куцну нешто по гркљ |
| S} Тај нежни млади човек, са тим тужним гласом и са поезијом кратког живота у очима, иде дакле. |
| ћи <hi>Вонмем</hi>, он је скоро очајним гласом тражио у Бога савет, како да се исповеди и смири |
| мљи приближи, и снажним, скоро страшним гласом повиче: <hi>Вонмем:</hi> Богу се окрените, људи, |
| ло.{S} Наиме, кад чујем да жена љутитим гласом виче:{S} Јово! ја се направим одсутан , и не иза |
| к небу шаптао је промењеним , ужаснутим гласом: </p> <p>— Зар бих смео и могао, Ана моја, и Ти, |
| бола. — Будите храбри — понављао је он гласом који се извињавао за онај први глас.{S} Је л' те |
| ла узнемирена, ђакон није свакад владао гласом.{S} У разговору, Анин поглед је био замагљен, су |
| причешће потпуно спреман, давши Богу, с гласом својим, и све што је у њему.</p> <p>Тога дана ђа |
| одсвирате арије, да чујем јесу ли ми ка гласу.</p> <p>— Оне су сасвим ка вашем гласу. — Ана је |
| и промењљивост и владање тона у једноме гласу.{S} Она само још очима и ушима мисли.</p> <p>Анин |
| гласу.</p> <p>— Оне су сасвим ка вашем гласу. — Ана је погледала ђакона с неким милим пребацив |
| оно што је у храбром, силном ђаконовом гласу изгледало лако и природно , постало је одједаред, |
| ће надимају груди, и од којих, после, у гласу одраслог човека, остану само љушчице пепела, фина |
| дједаред неку смућеносг и малаксавање у гласу.{S} Отимао се, али са мало успеха.{S} Биће нека ж |
| А смејући се, није могла не чути да и у гласу њеном има сада неки нов тон, који се од прилике и |
| је ђакон опет један несигурни трепет у гласу, и скоро малаксалост при завршетку рецитовања .{S |
| о стиснута уста, нека особита чедност у гласу, ауторитет у ходу и у покретима упадали су у очи |
| у има песма ?{S} Верујете ли ?</p> <p>У гласу доктора Пашковића је трептала нота чисте, праве д |
| уба. </p> <p>Издужена и побледела лица, глатко причешљане проређене косе, великих, као двери от |
| и орманчиће, и спремио послужење лепо и глатко као добра домаћица у својој кући.</p> <p>Владици |
| није било много важно, а жена најмање, гле како он сад к небу подигнутих очију и на срце полож |
| кло за собом дугачки црвени ђердан .{S} Гле, магла, тешка оловна магла се поплашила од црвеног |
| ро познату фигуру доктора Пашковића.{S} Гле, он, коме ништа на свету досада није било много важ |
| дала у овог ђакона који је пред њом.{S} Гле, онај кога она тражи и воли, ту је, <pb n="112" /> |
| капи сока и хране.{S} Али тамо, у ћошку гле, још стоји цветић.{S} Посљедњи на тој ливадици , по |
| аке непогоде осванула је јесења.</p> <p>Гле како је све зарђано, као да је октобар — мислио је |
| е се ваљда никад нагледати неће.</p> <p>Гле, каква је дивна.{S} Скоро до пола од угаситог камен |
| р им свима смрт стоји за вратом.</p> <p>Гле, и код судије Ристовића црна табла! — тргла се Ана. |
| силазили низ степенице у порту.</p> <p>Гле како тужно изгледају данас ти богомољци .{S} Котрља |
| се умрећу.</p> <p>Ани се привиде као да гледа ђакона збиља мртвог.{S} Тргла се и пришла му кора |
| устио главу.{S} Осећао ја да га владика гледа.{S} Стидео се, а невешт је био да своје усхићење |
| чи, кида и напреже.{S} И усред тих мука гледа мајку, и мене, несрећника.{S} Мати.{S} То је та с |
| и знала да су то те исте руке које она гледа на орару, и које стежу златну дршку путира као не |
| што је морао рећи њеном оцу.{S} Отац је гледа дубоким, брижним, тужним погледима.{S} А доктор с |
| лака, и чинило јој се да на мирно поље гледа однекуд одгоре.</p> <p>Недеља је била, па се нигд |
| отворити.{S} И посматрајте само.{S} Не гледа у њу, него право у њену кожну торбу.{S} Тачно зна |
| други смешан — али биће да негде одгоре гледа како се земља окреће.</p> <p>Кад је Ана Недићева |
| о као нека провидна ограда кроз коју се гледа у даљне просторе.{S} Али не у просторе историјске |
| нага, која кроз танку ограду пред собом гледа комешај живота, љупко се смеши, воли, разуме <pb |
| /p> <p>Али дете тада обично немилосрдно гледа старима у очи, и осмејак његов говори : да, ја од |
| или десет месеца, потпуно индиферентно гледа створење које је волео најбољим делом себе, које |
| отклони од ње, да јој да снагу да свет гледа у оној боји у којој га божји дан пружа, и да љуба |
| оме.</p> <p>Ана се навикла да у ту руку гледа као у саму себе.{S} Чиста, нестезана, нељубљена, |
| е у несвест.{S} А два најбоља тенористе гледају се као два на тучу готова петла.</p> <p>Али пес |
| ао.{S} А чинило му се међутим да певачи гледају право у његов џеп, и знају да је џеп потпуно сн |
| би могао седети, тако, у тој столици , гледајући како рука Иринејева лети по хартији, до краја |
| и душу — смешила се госпођица Недићева, гледајући с поносом на протекле године свога живота.{S} |
| умирање славуја.{S} Ана се усхићивала, гледајући, у исти мах, кроз резотине олтара, силуету мо |
| вукла по шљунку.{S} Најзад се забавила, гледајући како куварица мота памук са руку свога синчић |
| p>— Ја вас не разумем — шаптала је Ана, гледајући, кроз трепавице, у рамена ђаконова.</p> <p>Он |
| , и са уздахом би ућутао.{S} Тога пута, гледајући испод ока како је природа Ану после болести ч |
| ује како је било — брисала је Ана сузе, гледајући усхићено падање божјих зимских ружа.</p> <p>Ч |
| ео се ђакон и пред Богом, и пред собом, гледајући право у тужне очи Христове на Ђотовој слици Х |
| душе очеве.{S} Одједаред је клекла, не гледајући куда, у снег, и почела плакати. </p> <p>То је |
| а, и, сабирајући врло напрегнуто мисли, гледала је предасе тако окомито, да умало није згазила |
| еног на бојно копље и на ловачку пушку, гледала га на позорници, у двобоју и у загрљају жене, в |
| риумфа и гурала у амбизе катастрофа.{S} Гледала га наслоњеног на бојно копље и на ловачку пушку |
| — Ви као да хоћете нешто да ми кажете — гледала је Ана љубазно испитујућим погледом у монаха Ир |
| везић заробљених питомих тичица, Ана је гледала некуда у дуги и слободни и богати живот човека, |
| ад био пун жалосног уздисања.{S} Ана је гледала у Пашковића, не знајући што се то с њим дешава, |
| није пружала руку.{S} Тупо и хладно је гледала људе око себе, па и монаха Иринеја.{S} Учинила |
| нала побуде и постање, и пренеражено је гледала у потпуно преображене очи и лице Пашковићево .{ |
| међутим вратила из цркве, и радосно је гледала у овог ђакона који је пред њом.{S} Гле, онај ко |
| молитву.{S} Али је наставила да седи, и гледала <pb n="35" /> како се спушта вече.{S} Кад је из |
| <p>Ана је подигла своје разумне очи, и гледала га благодарно.</p> <p>— Је ли вам криво, Ана, ш |
| га лепога.</p> <p>Ана се заносила.{S} И гледала у ђакона очима љубави, носећи у исти мах, у зен |
| <p>Ана Недићева је усхићено и поносито гледала у тог триумфатора, у тог краља.{S} У први мах, |
| руч окована.{S} Рука, у коју су све очи гледале, а коју су два најлепша ока из олтара храбрила |
| едан с ове а други с оне стране живота, гледали су замишљено у башту.{S} Ђакону се чинило да у |
| етлој души Аниној.{S} Небо и срце Анино гледали су једно у друго.{S} Нешто рајско је сишло одго |
| , стојали су опет њих троје.{S} Људи су гледали ту лепу слику.{S} Сви троје у црно.{S} Ана са з |
| гњеву.{S} Пуно, препуно љубави и суза, гледало је у Ану као и око оца њеног.</p> <p>Ана се уми |
| у је Ана запретила да ни зинути не сме, гледало је у чинијицу каше пред собом и није јело. </p> |
| Нашла га је и сад.{S} Али је око божје гледало у њу као и око оца њеног.{S} Невесело умиљато, |
| био препун, и одраслих и деце, и, одоле гледан, због густоће ваздуха, чинио се тајанствен.{S} У |
| љке.{S} Ни милостиве речи, ни заљубљено гледање, ни додир руку, ни загрљај, <pb n="236" /> све |
| давала се поново мирна, слушању песме и гледању раскошно лепих живих слика.</p> <p>Све то доле |
| о у порту да буде сам.{S} А Пашковић је гледао за њим и довршивао свој посао.</p> <p>Ништа не м |
| вић — грцала је Ана.</p> <p>Пашковић је гледао с неразумевањем.</p> <p>— Бошко?{S} Бошко се код |
| латком тресличице-траве у руци, коју је гледао као неку загонетку. </p> <p>— Ето ти! — избило ј |
| је затим да седне на столицу до њега, и гледао га добрим погледом старца који се још само туђем |
| но, спустио је своју руку на њену.{S} И гледао како низ суза промиче с краја на крај њених очиј |
| ће проћи без мене. — Ђакон је застао и гледао у Ану с жудном неком радозналошћу. — Је ли то ду |
| е мари, мој смирени соколе !{S} Док сам гледао циркус са багрема, лепши ми је био него после из |
| пута.</p> <p>— Ја вас још никада нисам гледао и чуо свирати.{S} За мене је то сад крупан један |
| бухватала као оков.{S} Ђакон је очарано гледао у тај златни обруч, и тако је ниско наднео главу |
| ио ...{S} Ужасно, ужасно !{S} Ужасно је гледати како се невина, Богу и људма недужна дечица дав |
| уће госпођице Недићеве, <pb n="40" /> и гледати да види нешто из чега би могао закључити шта је |
| вог сам те жељан, нећу те још дуго моћи гледати, лепи мој ђаконе, за којим ено тамо код мене уз |
| <p>„Одморите се мало.{S} Мени је тешко гледати вас бледу, и на дужностима које су одвише много |
| а медицинског гледишта, а после опет са гледишта једног лаика.</p> <p>— Зар не, реци сам.{S} Ка |
| ти суштину таквог питања са медицинског гледишта, а после опет са гледишта једног лаика.</p> <p |
| сатрептавању бића, која су, с музичког гледишта, хармоније или истоветности. </p> <p>Ана је оп |
| он, баш као неки песник, са естетичког гледишта раствара појаве и дела у детаље.{S} Ја вам каж |
| ле такву љубав имамо, ми смо, са једног гледишта, савршена створења.{S} Ми ћемо, дакле, кроз ту |
| деца као рајско цвеће.{S} Крилата једна глорија је лепршала над свима главама.{S} Нико није ни |
| ног духа свога: </p> <pb n="180" /> <p>„Глорија сна једног, богатог као два млада живота, подиг |
| <p>„Још сам, час демон, час светац, час глупак , час мудрац, час џин, час нејаки слабић, час мо |
| ну је крхао страх, и мучиле су је разне глупе комбинације којима се покушавала смиривати.</p> < |
| ћи да је тамо унутри будно око божје, и гњев његов, који ће стићи сваки грех, <pb n="187" /> св |
| је изгубио последњу мрвицу себичности, гњева и злопамћења. </p> <pb n="122" /> <p>Не, не, њего |
| склонила са улица.{S} Утвара болести и гњева божјег је пролазила по вароши, а немоћ људска је |
| тала је, у први мах, као трава пред тим гњевним, гордим и безгрешним погледом Иринејевих очију. |
| </p> <p>У божјем оку није било ни трага гњеву.{S} Пуно, препуно љубави и суза, гледало је у Ану |
| ој груди широм раскриљене, и да се види гњездо љубави њене.</p> <p>Тек пошто се служба свршила, |
| pb n="143" /> најзад очи, саме очи њене говоре о чедности срца једног коме нигде нема равног. < |
| оп отпутовао, а људи свеједнако мисле и говоре о свечаности, и још никако нису скинули парадну |
| е имитовала људе, а нарочито начин како говоре и певају.{S} Она је то додуше стишавала и одрица |
| ...{S} Како је то необична девојка .{S} Говори о уметности као о Богу.{S} Тежак завет се мора п |
| за дискусију, или је тешка, па из њега говори узнемиреност и нервоза.</p> <p>Кад су стигли пре |
| ред, отац њен, сасвим изненада, поче да говори о удадби једне даљне рођаке која се венчала пре |
| петог гркљана, који је баш Ани волео да говори, како је због дуге праксе тако омрзао музику, да |
| ле Достојног има још три јектенија која говори свештеник, а онда ће се отворити северне двери, |
| да нам се кроз стихире тих богослужења говори: како се све несреће овог живота свршавају тихом |
| но гледа старима у очи, и осмејак његов говори : да, ја одлазим од вас, али срећа је уза ме; а |
| о рећи, а као да у исти мах не зна коме говори.{S} Ана је опет сва дрхтала.{S} Слика је била у |
| страшнога плаши. — Не говори ништа, не говори!</p> <p>Монах Иринеј је међутим осећао да нема р |
| нечега неизбежно страшнога плаши. — Не говори ништа, не говори!</p> <p>Монах Иринеј је међутим |
| И ето тражи узнемирену њену душу.{S} И говори јој да се ништа није десило, да буде спокојна и |
| , Ана је доста расејано слушала шта јој говори млади адвокат Мајински .{S} Мајински је такође б |
| ад већ четврто јектеније које свештеник говори.{S} А и да се забунила у једном, ето, свештеник |
| да их пољубим, да их имам, да су моје — говорила је она скоро у уво сагнутом монаху Иринеју, ко |
| > <p>— Необичан човек сте ви, докторе — говорила је Ана с топлим признањем. — Да ли вам је тешк |
| е?</p> <p>— Не само то, драги докторе — говорила је Ана озбиљно. — Добићете и позив да дођете с |
| <p>— Мени је врло, врло жао што идете — говорила је госпођица Недићева истински невесело , виде |
| те?</p> <p>— Не сумњајте и не питајте — говорила је Ана одушевљено и узбуђено. — Цео мој живот |
| вине улепшава.</p> <p>— Рекла бих вам — говорила је мало са устезањем — да нам понекад дођете.{ |
| ако болесним срцем куца данас и живот — говорила је Ана, седајући с родитељима за доручак. — Шт |
| утра после подне ћете знати моју жељу — говорила је Ана с неком тако достојанственом озбиљношћу |
| " /> крај ње је, и разуме све што му је говорила . </p> <p>Спустила је руку на дирке, и почела |
| ручак; Ана је, напротив, журила кући, и говорила мајци да тога дана осећа тако чудну духовну за |
| ној мантији сав велики закон о коме сам говорила.{S} Монах, од свих људи на свету, има најлепшу |
| узише очи, а Недићка је скоро кроз плач говорила:</p> <p>— Бог је велики, Бог је милостив.</p> |
| ута су и други људи то исто помислили и говорили, али нико још није овако.{S} Нико сем њега.{S} |
| се угреје на лепом певању.{S} Други су говорили: то је ваљда неки медитативни одмор за интелиг |
| мљивог је било у тој појави.{S} Неки су говорили: сиромах старчић , зима му је помало, па иде д |
| сав живот лебдео негде високо горе.{S} Говорило се једнако о песми и свирци.{S} Још су дрхтали |
| , и реците ми да ли је истина да истину говорим? — Пашковићев глас је подрхтавао чистотом праве |
| ути , у цркви упознати и завољени глас, говорио је сада ту, сасвим близу.{S} Говорио њој.{S} И |
| с, говорио је сада ту, сасвим близу.{S} Говорио њој.{S} И говорио речи саучешћа, радости и добр |
| камена.</p> <p>— Будите храбри, Ана! — говорио је ђакон мирним, хладним гласом, а имао у лицу |
| ива свога.</p> <p>Дневник живота мога — говорио је у себи — то је дугачак, још недовршен псалам |
| васкрсао.</p> <p>— Ушао је Бог у мене — говорио је људима који се око њега купили као на чудо.< |
| зато дошао да тебе још једаред видим — говорио је крунисани епископ скрушеним гласом сироте љу |
| ах, кад бисте само знали како је о вама говорио !{S} Он слути каква вам је душа.{S} А да ли ви |
| шкргутао је монах Иринеј више но што је говорио.</p> <p>Ана, малочас још грешна и крива, задрхт |
| ају по њему. </p> <p>Доктор Пашковић је говорио као да бунца.{S} Брзо и без прекида, као да мор |
| ста расејано слушала.{S} Оно што је пре говорио више ју је интересовало, и испунило ју је одјед |
| ту, сасвим близу.{S} Говорио њој.{S} И говорио речи саучешћа, радости и доброте, под којима се |
| е имам осећање да све оно што пре нисам говорио ником, треба сада да кажем вама и више ником“.< |
| тенику и човеку.{S} Ђакон је тако топло говорио о свом старом пријатељу, да се Недићка борила с |
| остављао.{S} А из тога, што је Пашковић говорио необично брзо и много, изводио је неодређен зак |
| и сте га ма за часак један волели, Ана, говорите истину, Ана! — шкргутао је монах Иринеј више н |
| рикнуо је одједаред ђакон. — Говорите, говорите истину, јели то неваљалство ? ! ...</p> <p>Ана |
| причам то што волим?</p> <p>— Говорите, говорите! — журио је ђакон. — Говорите! — молио је.</p> |
| јарен. — То jе сцена, то је мучење !{S} Говорите, Ана!{S} Ослободите ме!{S} Доста је! — полетео |
| p>— Ана! — рикнуо је одједаред ђакон. — Говорите, говорите истину, јели то неваљалство ? ! ...< |
| Говорите, говорите! — журио је ђакон. — Говорите! — молио је.</p> <p>— Волим, видите, да дођем |
| ли да вам причам то што волим?</p> <p>— Говорите, говорите! — журио је ђакон. — Говорите! — мол |
| спасите себе и мене ...</p> <p>— Не, не говорите ништа!{S} Не обећавајте ништа, не жртвујте ниш |
| одговор по који сте дошли.</p> <p>— Ви говорите хладно, скоро непријатељски .{S} Љутите ли се, |
| n="231" /> <p>Али је на пречац престала говорити, и пребледела страшним бледилом гађења .{S} Са |
| рестаје и монаштво.“</p> <p>„Заблуда је говорити о монашком миру.{S} Мир није најузвишеније ста |
| ежио се сасвим, и, место да нешто почне говорити, загледао се у свога Иринеја исто тако невесел |
| сећа и много плаче.{S} Јесте ли га чули говорити о оном пациенту у болници кога већ дуже од шес |
| ој је стари доктор, једнога дана, почео говорити ласкаве ствари, да јој се скоро удварао, и да |
| није, доктор Пашковић му је морао нешто говорити.</p> <p>— Је ли вас отац што питао?</p> <p>— Н |
| руги позив.{S} Немој више о удаји да ми говориш.{S} Молим те учини ми то.{S} И смири се и ти од |
| ешћу, игром, варком, силом, лажју, чиме год хоћу, јер су сви ти пољупци моји, зато што је и он |
| <p>Али Ана је видела реп.</p> <p>— Коју год хоћете од три моје десне руке.</p> <p>— Три ?</p> < |
| у одлучност.</p> <p>Не, не кајем се.{S} Годи ми та одлучност.{S} Тако се ваљда дешавају све хра |
| сећала да јој брига монаха Иринеја више годи него брига њене мајке.{S} Али јој се ђакон ипак чи |
| на бол трпи исто тако као и оно што јој годи.</p> <p>У то је дунуо ветар, и тако је љутит ушао |
| елом.</p> <p>Осетила је да јој необично годи што баш у том тренутку управља своје очи на створе |
| е у теби нешто дешава, и видим да ти то годи, али не могу да разумем да усхићење од музике може |
| Ана?{S} Одлучите онако како вашем срцу годи, за вас ћемо сви све учинити.</p> <p>— Волела бих |
| д на сасвим супротном крају вароши .{S} Годила му је та расејаност, и годило му је што се кроз |
| и сам.</p> <p>Ани је та одлука ђаконова годила.{S} Она је одиста била уморна.{S} С једне стране |
| њено.{S} Понекад опет, Ани је та чежња годила.{S} Јер, иако не облик, али суштину свога немира |
| кре неке прашине.{S} Јесења хладноћа је годила Ани.{S} Дисала је отворених уста, и кишљиви вазд |
| света, чија видљива разлука јој је тако годила.</p> <p>Нешто сам сувише утучена данас — помисли |
| на с његовим распоредом , а њему су баш годила самачка вежбања.{S} Кад доврши певање, сасвим му |
| прозор и чипкану завесу.{S} И то му је годило.{S} Али му се зид и стакло одједаред учинили <pb |
| ленкост .</p> <p>Да, старом епископу је годило те вечери све.{S} И јесен, и завеса ноћи, и студ |
| оз мрак враћа кући.{S} Све му је уопште годило.{S} Пролазећи поред Анине куће, видео је, између |
| роши .{S} Годила му је та расејаност, и годило му је што се кроз мрак враћа кући.{S} Све му је |
| S} А он их је све мазио, и слушао их, и годило му је да буде <pb n="48" /> псету слуга.{S} Био |
| ије ноћ, свирао би.{S} То би му сигурно годило .{S} Овако, предао се ономе што је било јаче од |
| Тога дана јој је ходање сасвим необично годило.{S} Осећала се као перо лака, и чинило јој се да |
| монах Иринеј требао живети више од сто година раније ...{S} А да је тада живео, ко зна, можда |
| вио ...</p> <p>Као младић од деветнаест година, са положеном матуром, пред полазак у велики све |
| , Преосвећени, мој добар друг из млађих година, и чак и мој имењак.{S} И он се зове Јова.{S} И |
| октор Пашковић.{S} Он, са толико својих година, са округластим трбухом, са принципом да и у куј |
| јка и два човека у мојим <pb n="192" /> годинама.{S} Све компликовано и тешко.{S} Све ће то за |
| S} Њему, у његовом положају и у његовим годинама , пријатна је била неизвесност. </p> <pb n="24 |
| био први пут што брижни отац, видећи да године пролазе, помишљајући на своју смрт и на незгодну |
| м да необично лепо служи.{S} Био је две године дана придворни ђакон код најцеремониознијег наше |
| } Ана је одједаред почела бројати своје године, питала се куда она још иде сем у цркву, и шта о |
| дићева, гледајући с поносом на протекле године свога живота.{S} И учини јој се одједаред као да |
| ајвише волела црквену. </p> <p>Последње године је била у Русији, и од тога доба је некако још о |
| и и даје. </p> <p>И давао га је.{S} Три године дана је живео тако у тој чудној радости што је ж |
| е и једила.</p> <p>Стара двадесет и три године, одлична партија у сваком погледу, а не заљубљуј |
| огим ситним и попречним борама, које су године наслагале, видела се и једна усправна, скоро сур |
| едњи на тој ливадици , последњи и у тој години.{S} Патка, непоетична и увек гладна, насрну на њ |
| ему срећа и усхићење и сласт, кад после годину дана срце човечје све то више не познаје и не пр |
| поћу ударала на његове очи, да ни после годину дана удварања још није сагледао да се пред спушт |
| оји бол не треба прецењивати, јер после годину дана он више не постоји, његово име и његов пред |
| постају му равнодушне олупине већ после годину дана ...{S} Зашто се онда за срећу то исто не ка |
| једне даљне рођаке која се венчала пре годину дана.{S} Мисао и реч Анина остадоше закачени на |
| чно мали.</p> <p>Први део свирке, хаос, годио је монаху Иринеју необично.{S} Али са оним с-дур |
| ење .</p> <p>Али тај трзај му је такође годио.{S} Брзо би дунуо у лампицу своје фантазије, ушао |
| о мало, и њеном сопственом увету почела годити.{S} Донекле и као <pb n="58" /> музикалан експер |
| ладост њена је доскора имала само једно годишње доба, пролеће.{S} Па и кад је љубав дошла, чедн |
| гушили у њему.{S} Пала је и нека, за то годишње доба сасвим необична магла, дебела и влажна, по |
| а, и да у јесење дане уме бити сирота и гола као испосничка пећина. </p> <p>Баш те недеље је ос |
| јадом, блатом, оловом, отровом, крстом, Голготом и Кавказом мучи и кињи дух, обара га и на ново |
| оприву да се попне на прсте, и да часом голицне нос на тој замишљеној човечјој глави.{S} Ђакон |
| ко окомито, да умало није згазила једно голишаво циганче на улазу у варош. </p> <p>- У свакој л |
| свој посечени прст мајци, окретао је он голо срце своје Богу, и питао Бога шта да ради.</p> <p> |
| е у цркви, и децу у гимназији, и сваког голог, болесног просјака на улици, јер је њихов, јер је |
| Волела га преобученог, дубоко сагнутог, гологлавог, са рукама без прстења, са крстом на грудима |
| у њеној души.</p> <p>Међутим, тај бели голуб је баш у то време осећао као да му у крилима нема |
| лица, као да тамо горе већ види белога голуба.{S} Опажала се на њему радост што врши посао кој |
| едало је, једва једаред оканули — белог голуба у њеној души.</p> <p>Међутим, тај бели голуб је |
| тица, о краљевском лету орла, а гукању голубова, о песми славуја. </p> <pb n="109" /> <p>— Ком |
| .{S} Деца, врапци пси и мачке ишли су у гомилама за њим.{S} А он их је све мазио, и слушао их, |
| нце.</p> <p>— Као оно кад на ливади, из гомиле цвећа, протури одједаред главу змија, тако ти те |
| евима ваздуха.{S} Уметнички мотив је из гомиле руинираних покушаја талента и живота једва спасе |
| орави.{S} Али таман би успео да потисне гомилу мисли, онда би опет та чистина у глави узимала т |
| дра и чила, скоро мајска.{S} Крилима је гонила испред себе неку свежину, која је умивала вароши |
| ас би се разданило .{S} Облаци се нагло гонили око сунца, зеленило је страшљиво жаморило.{S} На |
| раст ће нас можда још ломити , жеља још гонити и трести.{S} Али ће се смирити.{S} Смириће се, ј |
| гати живот човека, који је понекад тако горак у својим извесностима, а који је увек тако сладак |
| А испружене њене руке је одмах одсекла горда олтарска дисциплина неприкосновености и беле чист |
| " /> <p>То је чар монаштва њеног, то је горда чистоћа њена, јединство њено с црквом и олтаром , |
| ска љубав за идеју лепоте, апстрактна и горда, испољила је одједаред нешто ново: немилосрђе и с |
| је са одушевљеном радошћу гутао сјајне, горде речи свога љубимца.{S} Часом се опет питао: да ли |
| ој у милости и лепоти положио, несрећни горди уметник, који главно своје дело види прецењено , |
| ао стојећи на средини собе.{S} Несрећни горди калуђер, који је завет свој у милости и лепоти по |
| у први мах, као трава пред тим гњевним, гордим и безгрешним погледом Иринејевих очију.{S} Али, |
| она размонаши душу своју — настављао је гордо — остаћу ја сам да дозидам цркву над пропашћу њен |
| /p> <p>Ана се ирочно и скоро изазивачки гордо насмејала.</p> <p>Царство страсти!{S} Вртлог слас |
| м близу. </p> <p>Монах Иринеј је стојао гордо уздигнуте главе, прав као копље.{S} Кроз лепе, ка |
| тињства њеног.{S} А с друге стране опет гордо, отпорно огорчење створења, које је увек имало уд |
| здигао се на једној необичној гордости, гордој од лепоте и вере у лепо.</p> <p>И сада је тај жи |
| ла је храбро, окрећући према владичином гордом лицу своје.</p> <p>Владика је уздахнуо.{S} Тешко |
| је разлика тих двају победа велика.{S} Гордост задављује катастрофу, и доста је да један трену |
| држали задње искушење , или дали својој гордости нож у руке. </p> <p>Ово последње је страшна ре |
| овека, и уздигао се на једној необичној гордости, гордој од лепоте и вере у лепо.</p> <p>И сада |
| ажаљењем <pb n="219" /> може.{S} Може и гордошћу.{S} Само је разлика тих двају победа велика.{S |
| ане сам са својом амбицијом и са својом гордошћу.{S} Кад се, не знајући право шта чини, занесе |
| у.</p> <p>Тако је изгледало одоле.{S} А горе је слика имала и друкчијих потеза.{S} Мала девојчи |
| азило се да владика с интересом погледа горе, ка певачима.{S} А и остали свештеници .{S} Хор је |
| м трбухом доле, и с дугим танким ногама горе — права ротква коју нико неће да купи. </p> <pb n= |
| кон поводио за сваком музичком променом горе на хору, и опрезно и савршено тачно је стварао хар |
| куће, упрегнута кола и палије с буретом горе.{S} И три фигурине , ваљда пиљарице, иду на глави |
| е.{S} Устао је затим с камена, погледао горе, и прекрстио се.</p> <p>И тек после тога, кад се к |
| па да срећа његова буде такође, високо горе, прозирни облачак.</p> <p>— Не боли ме.{S} Престал |
| городичиног Храма. </p> <p>Тамо, високо горе око крстова, у чистом прозрачном фином сутонском з |
| ла два крупна округла пламена, а високо горе, као у лету ухваћене варнице, расули се бледо зеле |
| S} Али је сав живот лебдео негде високо горе.{S} Говорило се једнако о песми и свирци.{S} Још с |
| еног дрвета остане, најзад, тамо високо горе, фини прозирни облачак дима.</p> <p>Ана је погледа |
| дак и скупоцен као драги камен.{S} Тамо горе, у златном брокату на косим младићским плећима, ст |
| а свршавао тако мирна лица, као да тамо горе већ види белога голуба.{S} Опажала се на њему радо |
| ије стигао.</p> <p>А оцу као да је опет горе.{S} Шта ће бити?{S} Зашто доктора нема? — Ану је к |
| id="SRP19190_C21"> <head>XXI.</head> <p>Горе, на углу улице, стојао је доктор Пашковић.{S} Очиг |
| мила свега неколико листића на врху.{S} Горела је, савијала се, ишла отвореном прозору, бојала |
| ети умор, и да се одмори.{S} Она је сва горела у некој неситој, страстној жељи за лепим.{S} Цео |
| о му одежду.{S} Од појаса на више он је горео као на ломачи.{S} Црниле се само његове јако угас |
| р окренуо вернима, око сузе те је почео горети пламен, испод стегнутог укрштеног орара је Ана в |
| ма душу само зато да ужива што гори.{S} Гори, ужежено за славу онога што души не да да се смути |
| само да је био, да је сладак био, и да гори чежња за њиме. </p> <p>Ана је одједаред осетила вр |
| ен дакле није више оно што је био.{S} И гори је него што је био.{S} Јер, од сакривања до лагања |
| о, које има душу само зато да ужива што гори.{S} Гори, ужежено за славу онога што души не да да |
| ђевка , мокар, леден и чист као јутро у гори.{S} После је свирала модеран један скерцо, у коме |
| ог.{S} Срце Анино се испунило немоћним, горким сажаљењем.{S} Сажаљењем , које више боли онога к |
| главу своју у крило материно, и плакала горко, и остајала тако док јој топлота крила не би осуш |
| народну песму, врелу и хладну, слатку и горку, какав је мирис ђурђевка , мокар, леден и чист ка |
| г грања, стојао је монах Иринеј.{S} Без горње мантије , као домаћин у својој кући.{S} Чупкао је |
| т. ј. људи, који сасвим далеко стоје од горњег случаја, који, напротив, са целим срцем улазе у |
| оље, у сусрет небу и бескрајности, и да горњи део иконостаса, са сићушним својим кандилцима, ле |
| ли да се наше две ћелије преобраћају у горостасну палату?{S} Је ли вам тешко у ту палату часто |
| у љубљеног човека као што се прокључали горски извор баца и хита у свој поток. </p> <p>Ана и мо |
| ће.{S} Најзад је узео пуну руку свежег горског <pb n="46" /> ветра, створио првог коња, дивног |
| сли, осећао је да му се по души разлива горчина, скоро огорчење.{S} Први пут, и једва једном је |
| лила.{S} По срећи њеној котрљала се кап горчине.{S} Одвише чиста и нежна душа њена волела је не |
| /> округла ока, тако безазлена, као да госа њихов не зна ни да чита ни да пише.{S} А прота, уг |
| у се с лица убеђење да <pb n="27" /> ће Господ чути његов глас, проходати по храму, и претворит |
| } О томе се, досада, сигурно већ уверио Господ Бог, а сад је било на реду да се о том увере и Н |
| ње, ако још није мртво, онда га је само Господ Бог излечио ...{S} Ужасно, ужасно !{S} Ужасно је |
| а добру црну земљу, а ужутела мирише на Господа Бога.{S} Плашим се да дух женин не иде више од |
| рофу, и доста је да један тренутак буде господар.{S} А благе, сажаљиве милости треба бацити чит |
| Тај високи, моћни, поносити Иринеј, тај господар над хиљадама људи — како је он сада удаљен, не |
| де ти је газда, Јово, где је добри твој господар?</p> <p>Ана поче јецати, а маторо псето удари |
| ије баш био задовољан.</p> <p>Још нисам господар острва на коме сам изабрао да живим.{S} Као Ро |
| аптао је стари баштован крај ногу свога господара.</p> <p>— Има ли Бога! — јецала је Недићка.</ |
| е би се погледом псета једног које нема господара.{S} Анино срце би опет под тим погледом забук |
| истинском службом слуге који љуби своје господаре, који место беле погаче белу своју душу дроби |
| као тело псетанцета које је легло крај господаревих ногу — јер, то ће бити, у неку руку, смрт |
| ан део монаха Иринеја сахранила? ...{S} Господе Боже!{S} Па љубав је онда гробар и убојица, кој |
| Сам, без икога, да се разболи, сачувај Господе Боже, не, не, несме доћи, ја нећу да дође, и ре |
| ...{S} Ако до крста дође, остави ме, о Господе, остави ме!{S} Онда, кунем ти се, онда ћу ја те |
| страха божијег.</p> <p> <hi>Велиј јеси, Господи, и чудна дјела твоја!</hi> </p> <p>Све је замрл |
| У тај мах је ушла собарица, и јавила да господин Мајински треба часом да изађе напоље , јер га |
| оте, сутра ће бити добар да нас отпрати господин ђакон .</p> <p>— А зар прошле суботе није од п |
| нема тебе ...</p> <p>— А је ли долазио господин ђакон?</p> <p>— Није још досада био.</p> <p>— |
| лице монаха Иринеја. </p> <p>— На место господин ђакона не може нико сести, из простог разлога |
| овићева.{S} Из куће је излазио непознат господин.{S} Један од страних лекара сигурно.{S} Нико г |
| и пријатељи ...{S} Видећемо још, па ћу господин ђакону јавити писмом, а ви, докторе, вама ... |
| просто запитати: ко је болестан у кући господина Недића?</p> <p>— Да ли то госпођица Недићева |
| потрча за лекарем.</p> <p>— Опростите, господине.{S} Ви сте сигурно доктор.{S} Смем ли вас зап |
| њем Пашку.</p> <p>— Ако је Преосвећеном Господину угодно — предлагао је Недић десерт и црну кав |
| ветлио од заноса, и био лепши од анђела Господњег.</p> <p>— А ви ?{S} Можете ли ми у томе помоћ |
| исталним степеницама музике и обожавања Господњег.{S} И тај доживљај мора трајати жив до гроба |
| свег филозофирања, и ја сад ценим и дан Господњи, и службу у храму, и судбину човечанства <pb n |
| ова, била на вратима смрти и пред лицем Господњим.</p> <p>Очи Анине су поглед свој положиле у о |
| сигурно и главни солист пред престолом Господњим љубоморан на њу. </p> <p>Ана је тешки и напор |
| о.</p> <p>— А можда и није сасвим тако, господо.{S} Преврћући и себе и друге људе толико помно, |
| н и немоћан, спустио је главу.{S} Бацио господство и јунаштво.{S} А страст, осетивши колебање, |
| е је Бог лепотом и чарима обдарио.{S} А госпођа једна, с лорњоном, унела му се у очи, да се, ка |
| з трпезарију у салон.</p> <p>— А где је госпођа Недићка? </p> <pb n="252" /> <p>— Мама је отишл |
| Аниних несвесно склопљених руку.</p> <p>Госпођа Недићка, жена са необично благим , скоро брижни |
| е лежало по путу, прекрасно собно цвеће госпође Недићке је ивичило стазу, радосна лица се испињ |
| по подне; а доктору Пашковићу: да салон госпође Недићке прописује каљаче, кожни прслук и вунени |
| а из живота.</p> <p>Са таквим назорима, госпођица Недићева је, наравно, важила у своме месту ка |
| ојој, сама самцита, с ћеманетом у руци, госпођица Недићева иде у сусрет старости и смрти.{S} И, |
| ест.{S} То му некако не иде од руке.{S} Госпођица Недићева је канда једина интересантна компози |
| и тамо је доспео у незгодно друштво.{S} Госпођица једна, нежна и танка као глас фрулице, дочека |
| ао нека много тужна црнина на снегу.{S} Госпођица Недићева је уздахнула и склонила се с прозора |
| ли ...{S} А ви?{S} Ви сте сви добро?{S} Госпођица Ана?{S} Могли би баш изоставити цркву док кри |
| иралу“, како ју је отац дирао.</p> <p>— Госпођица Недићева нешто компонује — избрбљао се индиск |
| Стојковића, и певао лепше од њега.{S} А госпођица Недићева им свима приређује дивне вереничке и |
| <pb n="39" /> се опет како тачно зна да госпођица Недићева долази у цркву увек на време. </p> < |
| а одгоре, из Дома Певача , долазила је госпођица Ана Недићева.{S} Под мишком је носила повелик |
| врло, врло жао што идете — говорила је госпођица Недићева истински невесело , видећи у ђакону |
| о не облик, али суштину свога немира је госпођица Недићева тачно погађала.{S} Младост њена, чис |
| е ђакон певати, а пратиће његово певање госпођица Недићева на клавиру, а хоровођа челом.</p> <p |
| >Волети, а не смутити душу — смешила се госпођица Недићева, гледајући с поносом на протекле год |
| шест недеља ће бити прекосутра како се госпођица Недићева разболела.{S} Пашковић каже да јој ј |
| у собу.{S} Почела је жива дебата, да ли госпођица Ана или монах Иринеј има да одлучи.{S} Неко ј |
| нешто у томе.{S} Ето баш нико мање него госпођица Недићева.{S} Млада, здрава, имућна, образован |
| ући господина Недића?</p> <p>— Да ли то госпођица Недићева лежи? — питао је сиромах ђакон, буда |
| мешно, некога зауставити и питати зашто госпођица Недићева није у цркви.{S} Други то можда нису |
| уга комбинација би била профана.{S} Јер госпођица Недићева је свирала само ексквизитну вишу муз |
| време да у том вашем музичком прогресу госпођица Ана престане бити све и сва.{S} И пут и коњан |
| аш ми доста лепо. </p> <pb n="24" /> <p>Госпођица Недићева је затим приметно разредила своје св |
| готова да полети. </p> <pb n="26" /> <p>Госпођица Недићева је видела ђакона кад је пошао у цркв |
| и све се угасило у мраку олтара.</p> <p>Госпођица Недићева је хитала кући.{S} Осећала је у груд |
| астирски тајанственог и строгог.</p> <p>Госпођица Недићева је необично волела ту цркву, и у дет |
| цркви сам желео да се премести.</p> <p>Госпођица Недићева је последње речи ђаконове доста расе |
| свештеника и отићи на парохију.</p> <p>Госпођица Недићева осети хладну жаоку.{S} Тај нежни мла |
| рема томе, нарочити свој триумф.</p> <p>Госпођица Недићева је веровала да тај триумф мора доћи, |
| та једва спасено јединче.{S} Слутим ја, госпођице Ана, да уметничким делима Бог зна где лежи тр |
| ити.{S} Али ви сте добри, ви сте утеха, госпођице Ана, ви сте анђео на земљи!{S} Саслушајте ме |
| лепо.</p> <p>— Шта да му рекнем, дакле, госпођице Ана?{S} Одлучите онако како вашем срцу годи, |
| шта мислите шта?{S} Пепео?</p> <p>— Не, госпођице Ана, не мислим то.{S} Изгорети је добро.{S} О |
| губљено дело <hi>њено дело</hi>!{S} Ви, госпођице Ана, ви једина, у реду толиких заслужних људи |
| им стварима не стоји тако близу као ви, госпођице Ана.{S} Ја сам у кризи једној, и мене треба с |
| pb n="195" /> <p>— Верујете ли ви мени, госпођице Ана ?{S} Погледајте ми, молим вас, тим чистим |
| ти.</p> <p>— Хтео сам вас нешто питати, госпођице Ана.</p> <p>— Долазите ли из очеве собе ?{S} |
| агонила да љубим ...</p> <p>— Ја волим, госпођице Ана!{S} Али, верујте ми као што се човеку на |
| е сасвим касно ... </p> <p>— Ја мислим, госпођице Ана, да се не варам кад кажем да сам заволео |
| ну мирисну башту.{S} Верујете ли ви то, госпођице Ана ?{S} Верујете ли ви, баш ви, да у доктору |
| спуштеним завесама клања.</p> <p>— Вас, госпођице, црква толико апсорбује , да су вас људи изгу |
| ем госпођицу Ану Недићеву.</p> <p>— Ах, госпођице Ана, опраштате ли ви све то старом вашем докт |
| ак, да чујете само неколико речи ...{S} Госпођице Ана, Ана, зар сте могли, зар сте могли и једн |
| <p>— Одакле идете?{S} Шта се десило?{S} Госпођице Ана, дајте ми руку!{S} Ко је болестан ?{S} Шт |
| најкраћом стазицом ка излазу.</p> <p>— Госпођице Ана, ја вас молим, лепо вас молим да станете |
| .</p> <p>— Ја волим тешка питања, драга госпођице Ана.{S} Само таква и волим.{S} Ако питање ниј |
| има лакше обољење, а старији, жао ми је госпођице, врло је тешко болестан.{S} Али, не треба губ |
| после подне прошетати , проћи крај куће госпођице Недићеве, <pb n="40" /> и гледати да види неш |
| ио.{S} Наслутио је ваљда малочашњу жељу госпођице Недићеве, да и он буде с њоме у вечности.</p> |
| а срца, на дивној тој свечаности .{S} А госпођици Недићевој сам већ толико благодарио, да сам с |
| а, у колико се више и више изоловала на госпођици Недићевој као девојци удавачи.{S} Такви разго |
| се мени чини.{S} Баш напротив, могла је госпођици Недићевој доћи идеја — али која ? — не знам ш |
| рептала под кружењем крви.{S} Пришао је госпођици Недићевој да се опрости од ње.{S} Идуће недељ |
| шило.</p> <p>— Кажи ми, ако што знаш, о госпођици Недићевој.</p> <p>— Нисам још досада никада н |
| p> <p>— Није њега Бог послао теби, него госпођици Недићевој.</p> <p>— Е, зар?</p> <p>— Сасвим.{ |
| почињало писмо монаха Иринеја, донесено госпођици Недићевој сутра дан ујутро по њиховом виђењу. |
| тургије за време великог поста. </p> <p>Госпођици Недићевој је наиме одједаред дошло неко дубок |
| илазно, наравно, сазна од њих шта је са госпођицом Недићевом.{S} Али кад им је већ био на два к |
| вођа пред доктором Пашковићем.</p> <p>— Госпођицу Недићеву нешто компонује — поправљао је докто |
| што завезао, чим се тако често враћа на госпођицу Ану.</p> <p>Сладак смеј.</p> <p>— Шалу на стр |
| и на срце положене руке уверава о нечем госпођицу Ану Недићеву.</p> <p>— Ах, госпођице Ана, опр |
| дном младом човеку, који је топло волео госпођицу Недићеву, писала је она на растанку: </p> <p> |
| ло не одговори да јесте.</p> <p>— Није, госпођо — дрмнуо је затим главом с убеђењем. — Мој је ж |
| ашковића.</p> <p>— Не знам ни ја тачно, госпођо — набирао је Пашковић чело попреко, што је знач |
| г је милостив.</p> <p>— Бог, моја драга госпођо, јесте велики.{S} То ми лекари боље знамо него |
| ошњег проте и ђакона, стићи уочи Велике Госпојине, одсешће у кући адвоката Недића, служиће на В |
| XIV.</head> <p>Дошао је дан уочи Велике Госпојине, и приспео је стари владика.{S} Дуж свих улиц |
| ложени самовар који чека госта. </p> <p>Госпојинска зора је долетела ведра и чила, скоро мајска |
| ност буде архијерејска служба на Велику Госпојину у Богородичиној Цркви.</p> <p>Ана је осећала |
| p>Тако се свршило богослужење на Велику Госпојину.</p> <p>— Да нисам грешан, Бог би ми данас, у |
| кући адвоката Недића, служиће на Велику Госпојину, и присуствоваће у вече на духовном концерту. |
| дочекује само добродошао и много жељен гост.{S} На ђакону се опажало велико унутрашње задовољс |
| лук буде спремљен и у реду пре него што гост изађе.{S} У највећој тишини се обављао посао.{S} С |
| Богородичине Цркве на сред храма, прота-гост на Царским Дверима, а ђакон Иринеј на проповедаони |
| своје већ и тако покојне душе.{S} Прота-гост је био сасвим без гласа, срицао слогове и речи Ева |
| {S} Окренула се и насмејала се на свога госта.{S} А владичин ђакон се дубоко и одано поклонио.{ |
| радосна лица се испињала да виде милога госта.</p> <p>Мало је и одвише цветан и весео испао доч |
| ати да ли је све у реду за дочек милога госта.{S} Најзад се завукла у своју собу, и седела тамо |
| ити, угрејани и несташни, два вагабунда госта с Недићевог рођен дана.</p> <p>Напослетку се Ана |
| дсећао је на заложени самовар који чека госта. </p> <p>Госпојинска зора је долетела ведра и чил |
| ја као неко дете.{S} А Недић је дочекао госта са широким, срдачним руковањем, с каквим се дочек |
| </p> <pb n="151" /> <p>Недић је замолио госте да из почасти према епископу сви дођу на вечеру у |
| <p>Ана је опазила да су гости дирнути, гости су опазили да је Ана узбуђена, и сцена се завршил |
| ан.{S} Мало после се отворила врата.{S} Гости су на прстима улазили унутра, и ређали се око Ане |
| ета, то му је сад друштво, то су му сад гости ...{S} Како је страшан, строг и суров завршетак љ |
| ти сунце.</p> <p>Дошли су у то још неки гости.{S} Недић и Недићка су прешли у другу собу, и ост |
| н када се око њега неизоставно скупљали гости и пријатељи ...{S} Видећемо још, па ћу господин ђ |
| који су знали да ће на тој вечери бити гости.{S} Па <pb n="103" /> онда и шира публика.{S} Иак |
| p> <p>У тај мах су стигли прота и ђакон гости, месни прота, и још неколико угледних свештеника |
| оветности. </p> <p>Ана је опазила да су гости дирнути, гости су опазили да је Ана узбуђена, и с |
| , није Недић на ручак позвао никога од гостију.{S} Знало се само да ће око четири сата, по жељ |
| да се о том увере и Недићеви са својим гостима .</p> <p>Концерт је започео.{S} И развијао се н |
| о да се ђакон кроз засебан улаз уведе у гостинско одељење.</p> <p>Владика је загрлио главу мона |
| ну. — Дакле имам ипак да се надам милом госту.{S} Само немој одвише много одуговлачити, јер мој |
| овор .{S} Не да га дате, него да стари, готов одговор узмем“.</p> <p>Ана је брзо и нервозно пре |
| и му је задавао бриге.</p> <p>— Јеси ли готов с писањем, Иринеје?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Неће |
| стио нож и виљушку у знак да је с јелом готов.</p> <p>У тај мах се зачула славујска трила из ба |
| га сече и пече.</p> <p>Пашковић је већ готов.{S} А Иринеј ?{S} Ах, он се опире, он чак заповед |
| а, изгледала је, у тешким хрпама снега, готова да полети. </p> <pb n="26" /> <p>Госпођица Недић |
| ала је, једна реч.{S} Бујала, трептала, готова да се откине .{S} Ани задрхта рука, и она испуст |
| че она тако матерински нежно, као да је готова да усини то божје дете, које јој је, по нечему, |
| ља тенористе гледају се као два на тучу готова петла.</p> <p>Али песма се таласа, снажна, рајск |
| ћи и то да их сад ето има и носи у себи готове и своје.</p> <p>Тако су пролазили сати.{S} Преме |
| у један тренутак неизвесности, који су готови да доживе сваку срећу, да приме и свако мучење, |
| свирала је нешто прекрасно.{S} Складно, готово и цело, са тако чистим мотивом и тако савршеним |
| ја не знам, можда је у мени самом негде готово чекало лепо једно чудо.{S} Ја сам пре био дивља |
| деца моја деца, и да бих ја са највећом готовошћу све смрти из њихових малих гушица удахнуо у с |
| , и опет се човек толико отима, пенуша, граби, и разбија главу о томе да ли је срећан или несре |
| ично сцену, имитујући одлично како чича граби њену руку, стеже је што игда може место оне друге |
| или стишао, али смеј је, као грч неки, грабио мишицу, из мишице прелазио у цело тело, и Ана се |
| n="187" /> сваку превелику срећу, сваку грамзивост и похотљивост тела... </p> <p>Дошавши поново |
| љупко, како је то дивно, кад се зелена грана девојачког живота одједаред обаспе цветањем ! — р |
| наше је било и остајало само зимзелена грана.{S} А последња фаза нас је довела дотле, да смо, |
| чио је опет ветар, и насрнуо на високу, гранату платану.{S} Лишће, слепљено од прашине и влаге, |
| мало по мало, склапа и хармонише једна грандиозна целина.{S} Они су можда музички дневник, у к |
| светлост, светлост новог и вишег живота гране... </p> <p>Ђакон је осећао да безгранично воли ту |
| и је почело нешто да шушти, а негде, на грани, чуо се слабачак цвркут тице. </p> <p>Владика је |
| лоњен, са обема рукама на једној ниској грани, извијена врата као у неком чекању , са очима упр |
| качени на великој </p> <pb n="73" /> <p>грани јабуке, а Ана, лако намрштена, настави да корача. |
| и. </p> <pb n="150" /> <p>Али где је та граница?{S} Где је та мртвачка крстача између оног што |
| де треба стати ...</p> <p>Али ако је та граница кајање, које се пре греха и губитка не може ни |
| с телом има у увек, увек.{S} До задњих граница свести наше. <pb n="218" /> У најдуховенствениј |
| треба да се збуде ?{S} Осећам ли ја ту границу у својој монашкој љубави?{S} Има ли и код мене |
| може ни осетити ни доказати ?{S} Ако ту границу виде тек изгубљени и проклети ?{S} Ако сам ја в |
| отамнела старинска миниатура, обешена о грану мрачног, немог чемпреса, уског, копљасто тврдог и |
| То ју је дражило.{S} Дохватила је нагло грану, откинула пуну шаку бркова, и хитнула их далеко.{ |
| венце ледених клица.{S} Покрхао је суве гранчице дрвета, разбарушио мирне наносе снега, и кидао |
| оњи и точкови су газили и мрвили зелене гранчице и цвеће, мирне, безгласне жртве сваког људског |
| ин у својој кући.{S} Чупкао је и слагао гранчице и цвеће, и опрезно остављао на страну једну цв |
| ликог туторског стола, у хрпама липовог грања, стојао је монах Иринеј.{S} Без горње мантије , к |
| ањем, и са тако чедном неком старинском грацијом, да је у њему било пуно уметничке дражи.{S} Мо |
| рављено тело са неком необично побожном грацијом, да тај човек одаје знаке блаженог мира, казуј |
| ста кађења у монаха Иринеја , сећала се грациозног клањања његове поносите главе, и његовог сав |
| p>Био је то болешљиво нежан плав човек, гргураве свиласте косе, и тако фине коже у лицу, да су |
| ом својом косом испод вела, Пашковић са гргуравом сребрном фризуром око астраханске капе, а мон |
| очима, губила ограду, и постајала неки грдан, светао простор, општа нека кућа и дом највеће љу |
| н, хаос се још рогуши.{S} Рогуши се као грдна животиња једна коју је божја рука уз длаку помило |
| штре, као од игала, а хладноћа је чисто гребла по лицу.</p> <p>На гробљу, није већ видела даље |
| знатије детаље свога живота улепшавала, грејала и из непримећености подизала.{S} Ето н. пр., ко |
| авало.{S} Ђакон се подавао том утицају, грејао се на њему, и понекад би се радознало осврнуо, т |
| ито, што црква и ђакон нарочитим сунцем греју.</p> <p>Једно опажање се временом ипак потврдило |
| р и скривено и непознато.{S} Да ли није грех окружавати га мислима, осмехивати се на њега кад ј |
| ожје, и гњев његов, који ће стићи сваки грех, <pb n="187" /> сваку превелику срећу, сваку грамз |
| и својих, од жеља својих: да куша, да у грех одведе слугу тога Бога, дете тога Бога.</p> <p>Али |
| и ако је та граница кајање, које се пре греха и губитка не може ни осетити ни доказати ?{S} Ако |
| је се дижу да благослове метеж нереда и греха, отварају се, с малим, једва чујним звеком, Царск |
| , која не може да се <pb n="16" /> сећа грехова и зноја оног праха из којег је никла.{S} Ђакон, |
| ећни Мајински ће већ свих седам смртних грехова имати на души! — шаптао је Пашковић првом сусед |
| Не зовући их ни змијом, ни отровом, ни грехом, ни смрћу.{S} Зовући их лепотом, исто тако као и |
| главом.</p> <p>Та ја сам већ до врата у греху!{S} Ја сам већ ухваћена у ђавоље канџе и изгубљен |
| на Велику Госпојину.</p> <p>— Да нисам грешан, Бог би ми данас, у цркви, узео био душу — шапта |
| љубавно писмо жене ...{S} Да ли обојица грешимо против завета? — Владика је слегао раменима.</p |
| им уснама је питала божје око: да ли је грешна та љубав , да ли ће Бог узети од ње монаха Ирине |
| што је говорио.</p> <p>Ана, малочас још грешна и крива, задрхтала је, у први мах, као трава пре |
| је хиљадама људи Богу привела, хиљадама грешника на кајање навела, хиљадама намишљених нељубави |
| олила се она и за себе, и још за једног грешника .{S} За монаха једног, који се, тамо, пред Час |
| и да ће сад велики, чисти Бог, казнити грешнике. </p> <p>Али Бог је тако добар.{S} А и шта је |
| е, и да чисте своју душу клечећи, убоги грешници, на неосвећеној земљи пред црквом, и замишљају |
| е крај њега тако човечански нејак, тако грешнички сиромах. </p> <p>Монах Иринеј је гласом своји |
| ци Христа и Јуде.</p> <p>Шта је и могао грешно осећати он, који воли девојку, чистију и Богу од |
| .{S} Да ли ме још волите, бедну, јадну, грешну вашу Ану да ли још волите тако као пре, рад њен, |
| м нојевим пером, можда би јахао коња са гривом до земље, с перјаницом између ушију ...</p> <p>А |
| сли. </p> <pb n="12" /> <p>Шта је друго Григ него сећање неко које је давно оставило своје тело |
| да сопран-солисткиња изводи свој део у Григорјевом концерту тако, да је сигурно и главни солис |
| адост због створења света, он је осетио грижу данашњег човека који у том свету није више срећан |
| свакој жртви.{S} А у исти мах је ђакона гризла савест већ и због тога што је открио пред Аном с |
| S} Он, ђакон Богородичине Цркве.</p> <p>Гризла је мишицу, да би се гласни смеј угушио или стиша |
| излазио из њега као никад.{S} То га је гризло.{S} Стишавао је глас и сагибао главу све ниже и |
| ео , па чак и како је Мајински направио гримасу , да сем једнога Бога никоје анђеле и свеце не |
| о виолина , разглављених шака и напетог гркљана, који је баш Ани волео да говори, како је због |
| те љубави.</p> <p>Ђакона куцну нешто по гркљану.{S} Кроз дивне његове зенице се промоли душа, о |
| .{S} Танка, воштана она рука као да сва грла у себи држи, као да све гласове кроз једну, своју |
| ако дакле! — смејао се Мајински више из грла него из срца. —- Онда бисте можда могли поднети да |
| двеју руку које се над Христовим крстом грле.</p> <p>Кућа очева се Ани учинила златан двор, она |
| м ставу, као да целим грудима дочекује, грли и пије музичке таласе.{S} А подаље од ње ђакона, к |
| ем се ја за свога оца, бршљан онај, што грли гробницу, то су моје руке.{S} А јаки мирис баште, |
| га! ...</p> <p>— Ана, Ана моја дивна! — грлио је ђакон Ану и вукао је к себи. — Зашто несрећа и |
| ку, девојке су бацале цвеће, епископ је грлио ђакона Иринеја , Ана је љубила мале своје певаче, |
| ко пријатно освежавао топло и суво њено грло. </p> <pb n="191" /> </div> <div type="chapter" xm |
| су ужасно изгледале оне црвене капље на грлу детињем.{S} Крв.{S} Мајка је напољу и не види крв. |
| а крвава, улази у врат.{S} Одједаред, у грлу престаје шиштање.{S} Чује се слободан дах.{S} Смрт |
| ела вади, светлост у очима гаси, глас у грлу дави.{S} Мајко Божја, научи ме где треба стати ... |
| ањем ђаконовим.</p> <p>— Калуђер сам! — грмнуло је одједаред из ђаконових груди као велико звон |
| останите самном, Ана.{S} Ја ћу онда на гроб, ви морате кући.{S} Хладно је, а већ сте Бог зна о |
| А можда сутра уопште нећемо излазити на гроб.{S} И мама је назебла, и ако јој не буде боље, одг |
| два витка торња.{S} А унутри је Христов гроб.{S} Плаштаница је од мириса.{S} А Исус није мртав, |
| његову уметност кад јој је и колевка и гроб ваздушни талас! ...{S} Његово певање је моја срећа |
| {S} И онда, решио сам да ћу ја посетити гроб, мислио сам да смем то учинити, јер покојни Недић |
| родичина Црква, буду пусти и хладни као гроб, и да се она расплаче за драгим својим, и буде нес |
| ене, и он ће се сурвати у провалију и у гроб ...{S} Ако до крста дође, остави ме, о Господе, ос |
| .</p> <p>Ана се враћала у живот.</p> <p>Гроб мога оца, то је врт, у коме живи једна моја покоше |
| ај сахрањени страх понекад још враћа из гроба.{S} Враћа се и каже: само жена може помоћи човеку |
| .{S} И тај доживљај мора трајати жив до гроба мога.</p> <p>А у чему су ти живи трагови бића ваш |
| ..{S} Господе Боже!{S} Па љубав је онда гробар и убојица, који, постепено, душу из тела вади, с |
| ла велики буке зимских ружа, и пошла на гробље.{S} Ишла је попречним путем, пољем.{S} Опазила ј |
| исали сте ми да због мајке не можете на гробље.{S} Ја сам осетио да вам је много жао.{S} Баш на |
| монаху Иринеју: да сутрашњи излазак на гробље одлажу за други пут, и да изволи доћи по подне; |
| ко побожно и смирено, као да сви иду на гробље.</p> <p>Ана није могла да савлада жељу.{S} Склон |
| дноћа боде по врату и шиба по ногама, и гробље и самоћа су ужасни, а, тако близу, душе пуне љуб |
| но, већ имате кијавицу и промуклост, на гробљу дува сталан ветар, разболели бисте се.{S} Најзад |
| м велу.</p> <p>Како је сад опет лепо на гробљу, како је добар Бог, како ће се радовати мама док |
| ноћа је чисто гребла по лицу.</p> <p>На гробљу, није већ видела даље испред себе него на тридес |
| } Куда се ви, нежно створење, ломите по гробљу у студено и зло зимско време!{S} Зашто се нисмо |
| Или можда баш зато, што треба да да је гробница, има иза ње сила отпора, има немирни дух онога |
| вином много преливане гуше, као из неке гробнице, остатак бившег неког тенора , који се, и кроз |
| обно.{S} Журила је да што пре стигне до гробнице.{S} Стигавши, спустила је цвеће, спустила и гл |
| ја за свога оца, бршљан онај, што грли гробницу, то су моје руке.{S} А јаки мирис баште, то је |
| з вредности ...{S} Зашто не живимо крај гробова, и с гробовима заједно, да нам буде лако одрећи |
| сето.{S} Од зиме ваљда, летело је преко гробова као стрела.{S} Дечко звижну.{S} Пас је прво окл |
| ету музике такве чудне тишине , које су гробови тонских боја и душа... </p> <p>Ани је изашао пр |
| ..{S} Зашто не живимо крај гробова, и с гробовима заједно, да нам буде лако одрећи се свега зем |
| души лаж, на мојим устима лаж, ту, пред гробом оца мога, Иринеје, опростите ми, очистите ме, Ир |
| мрт, старост, самоћа.{S} Два прста пред гробом, жалим једног старог монаха што је сам.{S} Живот |
| дно на татин рођен дан, као увек.{S} На гробу татином ће можда бити мраз и иње, а у соби његово |
| у, али, одједаред сам угледао некога на гробу.{S} Црни вео и познати ваш стас.{S} Збунио сам се |
| уљице се слагале по смрзнутом Недићевом гробу и по црном Анином велу.</p> <p>Како је сад опет л |
| ју музика љуља, час опет да сам мртав у гробу, и анђели да надамном литургију служе.{S} Хвала и |
| ојих један пије само пунч, а други само грог.{S} Сад ћемо се посвађати! — смејала се она, узима |
| цветају шарене георгине .{S} Одједаред, грозан плач.{S} Махнути урлик човека који је све изгуби |
| арушио мирне наносе снега, и кидао мале гроздове иња да повеша веће и беље.{S} Најзад је растер |
| ман, и он је стога чинио понекад утисак грозе и претње.</p> <p>Додуше, Ана Недићева је тврдила |
| краћи ...</p> <p>О, како се ја бојим и грозим успомена!{S} Мртвих, покојних делова живота наше |
| да може место оне друге, тегли се као у грозници, и са разбарушеном косом изгледа сличан стакат |
| S} Али кад је у тај мах севнуло и пукао гром, оно, лудо и преплашено, стаде помамно да лаје, и |
| груди те су дале све што је у њима било грома, песме, љубави и страха божијег.</p> <p> <hi>Вели |
| расејано, пуштајући да му глас, диваљ и громовит, чисто поруши песму.{S} Стари хоровођа је био |
| шно као да само из себе вири.{S} Ана се грохотом смејала тој комичној процедури.{S} А смејући с |
| Између осталог и јако размакнуте , као грошеви округле очи владичиног <pb n="154" /> ђакона.{S |
| једног мртваца.{S} То је можда све само груба ларма кроз једну прашином засуту тишину, која не |
| а љубав нашу, за љубав као такову, пуну грубости, насиља, досаде, свакидашњице и немонаштва? .. |
| S} Тако једноставан како је једноставна груда злата, која је скроз иста, скроз драгоцена и свет |
| одјеком.{S} И после тога, Ана је знала, груди његове су биле изнемогле и празне.{S} Улазио је у |
| е било трзаја и уздисаја.{S} Одједаред, груди Анине задрхташе, очи се полуотворише, а руке крен |
| > <p>Стајала је и чекала и стрепила.{S} Груди су јој биле пуне Бошковог имена.{S} Хтела је да г |
| носе руже у грудима а не на грудима.{S} Груди њене се при тој помисли нагло подигле, и дуг једа |
| а од друге, једна светлија од друге.{S} Груди му се дизале широко и споро.{S} Усне се развлачил |
| тада још никаква туга није притискивала груди — шалио се ђакон. — А шта бисмо с хоровима?</p> < |
| чина рука ставља јединчету на чело и на груди ... </p> <pb n="244" /> <p>Тишина.{S} Али свирачи |
| р се мало збунио, али је метнуо руку на груди и опет се поклонио.</p> <p>Ана је одједаред осети |
| н, као буктање рубина, пао је ђакону на груди и запалио му одежду.{S} Од појаса на више он је г |
| ти и главу и руке своје зарити у његове груди.</p> <p>Окренула се, поздравила је монаха Иринеја |
| ворила, не ђаконова уста, него ђаконове груди, и груди те су дале све што је у њима било грома, |
| а , спустила главу, раширила руке, а из груди јој је гукала невина, чиста, прва девојачка <pb n |
| ао необично лепо.{S} Као што се чита из груди у којима има неко мило узбуђење.{S} Како му је ла |
| р владичиног ђакона, и брујне оргуље из груди ђакона Богородичине Цркве.{S} Кад је свршила свој |
| е ђаконова уста, него ђаконове груди, и груди те су дале све што је у њима било грома, песме, љ |
| р.{S} Златним ланцем је стегао рамена и груди, двоструким крстом је заградио срце, понизно је с |
| ачи испод стихара, пролази кроз одело и груди, и хвата га за срце стиском једним који боли. </p |
| амицу светом водом и покапа њоме чело и груди.</p> <p>Не би стигла.</p> <p>Светла слика је узми |
| да су јој уста полуотворена, да су јој груди широм раскриљене, и да се види гњездо љубави њене |
| уке, и склапала их опет, и ударала се у груди старинским, вечитим оним гестом, који, кад тад, п |
| он загушено, укопавајући руке и нокте у груди, као да авет неку на срцу треба да задави.</p> <p |
| сај, отворених уста, улазио је човеку у груди као мач.{S} Проливена вода се намах смрзавала. </ |
| жјих искрица које плачем среће надимају груди, и од којих, после, у гласу одраслог човека, оста |
| ак мелодије <pb n="243" /> негде на дну груди.{S} Запевала је онда срдачна, мала једна аријица, |
| ам! — грмнуло је одједаред из ђаконових груди као велико звоно, од чијег се јека облаци плаше. |
| од лепоте, грунуло је узбуђење из свих груди.{S} Иконе су оживеле, зидови су шумили одјеком пе |
| — калуђери носе руже у грудима а не на грудима.{S} Груди њене се при тој помисли нагло подигле |
| ог, са рукама без прстења, са крстом на грудима, са уснама на крсту.</p> <p>Било је, дабогме, и |
| ако да заборавим ...{S} У малим његовим грудима, нежним као у тичета, нешто је мучно дрхтало и |
| ало напред нагнутом ставу, као да целим грудима дочекује, грли и пије музичке таласе.{S} А пода |
| едне куће у којој никад није била.{S} У грудима јој је ударало као чекић.{S} Једнако јој се чин |
| се самозадовољно — калуђери носе руже у грудима а не на грудима.{S} Груди њене се при тој помис |
| едићева је хитала кући.{S} Осећала је у грудима кључ нове песме.{S} Збацила је рукавице и шешир |
| ка жена све добро и све царство своје у грудима носи.</p> <p>Ану су раздирала два разна осећања |
| , и са оном чудесном, безмерном моћи у грудима — смерно корачање његово за време Великог Входа |
| битака, беља је од белих ружа на својим грудма.{S} Хоровођа нетренимице чека час да са сопраном |
| азбија, да је дошао растанак од лепоте, грунуло је узбуђење из свих груди.{S} Иконе су оживеле, |
| ушним својим кандилцима, лебди као нека група звезда.{S} Олтар је само био мало и одвише таман, |
| {S} Као из воде су искакале веће и мање групе крстача .{S} Ана се осећала неудобно.{S} Журила ј |
| разних музичара на зидовима, и две три групе фотеља и столица.</p> <p>Ана је пошла да седне за |
| клизнемо у ситу једну сласт, у којој се грца од уживања , али која не дира најфиније живце и на |
| !</p> <p>— Бошко, мали Бошко Ристовић — грцала је Ана.</p> <p>Пашковић је гледао с неразумевање |
| дрицала је нешто главом.{S} Срце јој је грцало од пуноће. </p> <pb n="200" /> <p>Никада.{S} Ник |
| а девојчица, плакао сам.{S} Верујте ми, грцао сам као дете.</p> <p>Докторов глас је и сад био п |
| некуда далеко занела. </p> <p>— Ана ! — грцао је из ђакона сузан неки глас. — Ана! — понављао ј |
| меј угушио или стишао, али смеј је, као грч неки, грабио мишицу, из мишице прелазио у цело тело |
| па и чиста монашка наша љубав! — Ана је грчевито зајецала. </p> <p>— Иринеје, Иринеје, јединог, |
| Ана поче јецати, а маторо псето удари у грчевито, астматично скикање, као да ће сад душу исплак |
| над Иринејевим очима се наднеле обрве у грчевитом луку — да ли сте га ма за часак један волели, |
| i>Причасно</hi> се свршавало.{S} Ана се грчила као сув лист на магли.{S} Шта ће сад бити?{S} Об |
| еците ми штогод...</p> <p>Анино срце се грчило.{S} Час од неког скоро материнског сажаљења, час |
| нспирације , чинило јој се, рађају се и губе се на обиму неког јако пространог круга.{S} А у ср |
| кад је најзад остао без ослонца, он је, губећи се у једном облику, појавио се у другом.{S} Опет |
| је онда човек уопште, кад живот сам не губи за њега драж и лепоту доклегод је жив, а најлепши |
| ркви, Ана је ведра и мирна.{S} Чежња се губи. </p> <pb n="10" /> <p>Као лешиница неког белог ан |
| ена вуче, а човек оставља све, и иде, и губи пут и пропада идући за том блудећом светиљком". </ |
| а од дубоких округлина , много добија и губи са светлосним ефектима, и да у јесење дане уме бит |
| .{S} Порта би тада, пред његовим очима, губила ограду, и постајала неки грдан, светао простор, |
| су била дуга и озбиљна, али, већином се губила у нејасностима, или се свршавала уздасима над сл |
| ња.{S} Али она су била незнатна, и нису губила Анину душу.{S} Трајала су тамо до великих гвозде |
| рце женино, које не зна борбу и триумфе губитака, које зна само или несрећу или срећу.</p> <p>А |
| рло је тешко болестан.{S} Али, не треба губити наду.{S} Серум је на време убризган. </p> <pb n= |
| та граница кајање, које се пре греха и губитка не може ни осетити ни доказати ?{S} Ако ту гран |
| о борбу између живота и смрти, љубави и губитка, младости и старости.{S} Сви ти разни примери б |
| и , звецка нешто несташно и брбљиво као гугут и скакутање детенцета које већ хода, по цвећу газ |
| а и почетка.{S} Сваки прст, сваки потез гудала, сваки глас може бити логична и техничка целина |
| а у дрхтај жице, у талас звука, у потез гудала.{S} И мољење једно, скрушено и љубавно, да музик |
| аконовим тоне.{S} Коса се под притиском гужвала и слагала, а глава је падала дубље и дубље.</p> |
| као данас, не као сестра, него као љута гуја, која ће јој тело кидати и душу испијати тражећи њ |
| главу, раширила руке, а из груди јој је гукала невина, чиста, прва девојачка <pb n="233" /> љуб |
| тварању тица, о краљевском лету орла, а гукању голубова, о песми славуја. </p> <pb n="109" /> < |
| и љубави, издизала на висове триумфа и гурала у амбизе катастрофа.{S} Гледала га наслоњеног на |
| и мољење и доказивање.{S} И размицање и гурање столица.{S} Све је одједаред поврвело у музичку |
| реду.{S} Појци и богомољци.{S} Најзад, густа вијугава павта пољског споменка.{S} Народ.{S} Ђак |
| не слутећи шта се догађа, спавало испод густе платане у потпуној сувоћи.{S} Псетанце скочи, зар |
| рокрчио је ђакон светлој књизи пут кроз густо збијене редове, и нестао је под удубљењем које во |
| е лењо котрљала <pb n="160" /> некуда у густо шибље, цвеће је почело климатати поспаним главама |
| огла пасти у очи, јер се сва увукла иза густог зеленила истурене баште.{S} Застао је мало крај |
| сео на сунцем угрејани камен, који је у густој трави изгледао као нека бела простирка.{S} А онд |
| сла пред њега лепа девојка, са раскошно густом косом и у белој хаљини од самих чипака, њему одј |
| одраслих и деце, и, одоле гледан, због густоће ваздуха, чинио се тајанствен.{S} У осветљењу по |
| је положио руку на Анино теме.{S} Кроз густу, дебелу своју косу, Ана је осећала највећу, најчи |
| да се попне у кола.</p> <p>Кола се кроз густу множину света једва кретала.{S} Коњи и точкови су |
| е сваког таквог напрезања као да камење гута.{S} По трећи пут се онда чуо исти тај став одгоре. |
| познавала ону пијаност што све у човеку гута.{S} Напротив, она је у срећи, више но икад, имала |
| ју ...{S} И није довољно смрти што децу гута.{S} Од синоћ имамо већ трећи случај одраслих.{S} Ј |
| стију.{S} Људи су гутали не знајући шта гутају.{S} Једнако су загледали певача и свираче.{S} Је |
| нца Аниних чаробних прстију.{S} Људи су гутали не знајући шта гутају.{S} Једнако су загледали п |
| ћања .{S} Час је са одушевљеном радошћу гутао сјајне, горде речи свога љубимца.{S} Часом се опе |
| уздаси замишљене, некуда занете мајке — гуше и притискују малу аријицу која се сама од себе нег |
| ом много кађене и вином много преливане гуше, као из неке гробнице, остатак бившег неког тенора |
| и крај прозора.</p> <p>Можда се сад баш гуши у страшним мукама , можда умире, можда је већ мрта |
| Пошто претходно изведе цара, наравно! — гушила се Ана од смеја. — До виђења, царе, после подне |
| та.{S} Плач.{S} Ана је вриснула, али је гушила врисак, трпајући марамицу у уста.{S} Врата се за |
| Ваздух је тако отежао да се људи чисто гушили у њему.{S} Пала је и нека, за то годишње доба са |
| у бацио јој се око врата, стегао ју је, гушио ју је, кричао јој је у уши да њега нема, да је ме |
| еј је дрхтао од бола.{S} Ломио је руке, гушио се.{S} Очи његове, светле и вреле, умрле су.{S} Б |
| шни тај корак, зашто, Ана моја драга? — гушио се и ђакон у сузама.</p> <p>Ана није одговарала.< |
| здах, па да рај буде савршен.{S} Ану је гушио тај уздах.{S} У том тренутку је изишао из цркве ђ |
| љда само Ана била у стану да имитује, и гушио се после сваког таквог напрезања као да камење гу |
| ом готовошћу све смрти из њихових малих гушица удахнуо у себе, и двадесет пута једно за другим |
| а цвета, била је давнашња, неоправљана, гуштерасто испрепуцана зграда, ружичаста и црна у исти |
| гова скепса је непријатна и увредљива , да.{S} Али његова скепса је његова клетва.{S} Он тражи |
| га она сањивост је одједаред пожелела , да уместо на јастук, положи главу на топле, спуштене ка |
| њим околностима тако ме је растројила , да ми само ви можете помоћи.{S} Ја се већ једва савлађу |
| ила жеља да потрчи пред степен олтара , да чело и усне своје положи на траг његових стопа, и да |
| а божје око: да ли је грешна та љубав , да ли ће Бог узети од ње монаха Иринеја ? </p> <p>У бож |
| ас, госпођице, црква толико апсорбује , да су вас људи изгубили.{S} То тек не <pb n="152" /> мо |
| га, по себи се разуме, у вече довести , да га нико не види.{S} И замислите онда случај да се ип |
| итао је ђакон најзад.{S} Тако умиљато , да се Ана охрабрила.</p> <p>— Ја мислим, ако се ви буде |
| о је у оданом и топлом Анином погледу , да то кап по кап пада опет натраг у њену душу.</p> <p>— |
| к и како је Мајински направио гримасу , да сем једнога Бога никоје анђеле и свеце не признаје.< |
| очела свирати .{S} Тише него што треба, да не би много сметала друштву.{S} Ипак је већ после пе |
| сини над солејом престаје оклоп зидова, да су они последњи луци кубета извијени напоље, у сусре |
| омирљивости и самозаборава. — Волим га, да, као душу, као очи у глави, као музику своју, и још |
| и тако је ниско наднео главу над њега, да се Ана није усуђивала руку к себи повући.</p> <p>— М |
| ује и види срећу и лепоту живота свога, да се врати, и онда да се сруши нешто преко њих свију, |
| ипошто не долази ...{S} Сам, без икога, да се разболи, сачувај Господе Боже, не, не, несме доћи |
| <p>— Ах, дакле и ви то осећате.{S} Да, да, досада сам био ученик и дете Христово, а одсада , м |
| погледом у монаха Иринеја.</p> <p>— Да, да.{S} Хвала вам што погађате.{S} Али пре свега, како с |
| ће понекад, од тихог, сутонског запада, да пролепрша мало кроз ваше подне.</p> <p>Доктор Пашков |
| те тако као пре, рад њен, крвав одсада, да ли ћете још ценити као и пре ...{S} То кажите, то до |
| е снег, и почео, преврћући се од смеја, да заузима маглино место.{S} На крају црвеног ђердана ј |
| Одлучила је да неће мислити на Иринеја, да ће га за једно време заборавити.</p> <p>А нервозније |
| } А “гада, осећајући да се сан разбија, да је дошао растанак од лепоте, грунуло је узбуђење из |
| у се фантастична бајка толико допадала, да су му очи биле пуне суза.{S} На Ану је сасвим забора |
| Чинило јој се, како је лагано корачала, да не иде кући, него да се, степен по степен, у небо пе |
| ог кога ми је ова црква толико омилела, да сам, ето, остао у њој, иако сте Ви далеко од ње ...{ |
| епено, она је то мучење чисто заволела, да би душу што жељнију и жеднију отворила блаженству.</ |
| ајању, и пред самим епископом изјавила, да је у кујни све спало, да се све скорало и сдрвенило, |
| у о тој продукцији с таким симпатијама, да се тај захтев никако више није дао оборити.{S} Уоста |
| у је, кричао јој је у уши да њега нема, да је место његово на амвону празно, да хор запомаже за |
| задовољством .{S} А затим, на прстима, да се ђакон не би узнемирио, ушла је у одељење за женск |
| о јединче.{S} Слутим ја, госпођице Ана, да уметничким делима Бог зна где лежи трновита или крва |
| ... </p> <p>— Ја мислим, госпођице Ана, да се не варам кад кажем да сам заволео ваш живот и ваш |
| .{S} Ја знам да је исповест моја чудна, да је обрт у мени силан и невероватан, и да је с тога н |
| елу букти, да су јој уста полуотворена, да су јој груди широм раскриљене, и да се види гњездо љ |
| , и тражила на кога ће се ослонити она, да би се на њу могла ослонити стара, жалосна мајка.</p> |
| а се као да је много старија од ђакона, да све те ствари друкчије зна и разуме, и да би смешно |
| молитвеник, и са изразом благог карања, да се црквене ствари морају добро држати и не смеју на |
| , који као под нож иду пред суд лекара, да и ти људи не налазе друго, искреније и топлије питањ |
| да схвата мучно стање сиротог доктора, да жели нешто симпатично да му каже, и нечим лепим тежњ |
| извођена једна врло лепа музичка пјеса, да ће ђакон певати, а пратиће његово певање госпођица Н |
| тичних боја умела ићи до таквих финеса, да је та вештина, мало по мало, и њеном сопственом увет |
| музичку собу.{S} Почела је жива дебата, да ли госпођица Ана или монах Иринеј има да одлучи.{S} |
| анца, који је имао и кључ од тих врата, да и ноћу, ма у које доба, и ма колико пута сме доћи, б |
| "60" /> моћи истицала финесе контраста, да су слушаоци тој, управо забавно замишљеној сцени обр |
| ш ви, да у доктору Пашковићу има башта, да у башти има славуј, и у славују има песма ?{S} Веруј |
| мисли својих, од жеља својих: да куша, да у грех одведе слугу тога Бога, дете тога Бога.</p> < |
| огла поднети да га и негледимице слуша, да га чак дуже времена и сасвим не види. </p> <pb n="67 |
| ао му је да ипак нигде не одузме љубав, да не заборави ни последњег мрава.{S} Бог је умножио љу |
| кажем да је Светислав Васићев још жив, да му је сасвим мало боље, али ипак боље, и да се у сво |
| писмом, а ви, докторе, вама ... најзад, да буде право, вама ћу такође написати писмо.</p> <p>— |
| м ваздуху.{S} И пожелела је, одједаред, да и кроз њу прође један такав вихор.{S} Силан и слеп.{ |
| ично и болно, и упро сам прстом у себе, да сам, од нас двоје, ја већи и баналнији кривац...{S} |
| аљда малочашњу жељу госпођице Недићеве, да и он буде с њоме у вечности.</p> <p>— А шта је то шт |
| дан, излети одавде, да одлети до цркве, да чује и види срећу и лепоту живота свога, да се врати |
| та љубав ми даје толико монашке снаге, да бих свакога демона храбро дочекао, и као вртлог слам |
| она, за тренутак један, излети одавде, да одлети до цркве, да чује и види срећу и лепоту живот |
| тлости и друштва.{S} И видео је такође, да оно, што је у оданом и топлом Анином погледу , да то |
| ер у мени умро.{S} А кунем ти се, Боже, да није.{S} Не, не.{S} Калуђер у мени и јесте онај који |
| је можда ипак стићи.{S} И стигао би је, да није тако јако хитала .{S} Као да га се боји.{S} Пос |
| бисте били добри да ми одсвирате арије, да чујем јесу ли ми ка гласу.</p> <p>— Оне су сасвим ка |
| тише и тише.{S} Почела је да га крије, да га воли, да се боји за њега.{S} Затим су око тога мо |
| усудио да савлада пољубац љубави моје, да га обезвреди и увреди, и да мене остави, да поред ме |
| ми као што се човеку на самрти верује, да <pb n="198" /> не знам: јесам ли заволео вас, или са |
| у одлуку.{S} И, да ли због саме одлуке, да ли од неког надања, умирио се.{S} Еванђеље је читао |
| у помрчини њене очи, и подмећући руке, да занесена њена глава на њих падне.</p> <p>Пала је.{S} |
| долазиле на ум, и тако су га заносиле, да се стално трзао кад би зазвонило на јутрење .</p> <p |
| S} А последња фаза нас је довела дотле, да смо, или издржали задње искушење , или дали својој г |
| оћом забаве.{S} Радило се наиме о томе, да при крстовданском водоосвећењу и на Богојављење све |
| пасти не сме, да изаћи из цркве не сме, да заплакати не сме.{S} Јер нико не сме сазнати тајну њ |
| Снажна мисао да у несвест пасти не сме, да изаћи из цркве не сме, да заплакати не сме.{S} Јер н |
| розор доктор Пашковић.</p> <p>— Не, не, да уђем нипошто нећу, да се рукујем такође нећу.{S} Сам |
| бе, не знајући да ли да их каже или не, да ли да жали што монах Иринеј није ту, или да пожели д |
| олебала се да<pb n="47" /> све порекне, да све закаља, и да и сама црна умре. </p> <p>Тада, одј |
| трагичне и блажене слике отклони од ње, да јој да снагу да свет гледа у оној боји у којој га бо |
| .{S} Дошло му је неко поносито осећање, да сва ширина црквеног улаза треба да буде слободна кад |
| S} А монах Иринеј је желео да је јагње, да савије врат, и да буде заклан у Анином крилу. </p> < |
| ће.{S} Желео је да се претвори у јагње, да савије главу, и буде заклан на њеноме крилу.</p> <p> |
| у.{S} Имао је неко фантастично убеђење, да ће у том храму моћи довршити оно што је он звао свој |
| ју је обузимало тако радосно узбуђење, да није знала шта би све добро или раскалашно могла ура |
| мермерном столићу, и чекао, као и пре, да монах Иринеј спреми и разлије чај.</p> <p>Владика је |
| погледа који га не тражи.{S} Питало се, да ли очи виде да су једва дочекане?{S} Сиромах ђакон.{ |
| им ?{S} Ја вас могу заменити, је л' те, да могу, Ана?{S} Реците? </p> <p>— Можете, можете.{S} Ј |
| , песмом својом мртво камење потресате, да ли ви слутите откуда је дошло препорођење и кајање у |
| ај промене у мени.{S} Да ли ви осећате, да ли ви верујете да сам ја бољи и друкчији него штоли |
| те! — молио је.</p> <p>— Волим, видите, да дођем у цркву пре почетка службе.{S} Када људи, туто |
| до саме несреће мој! ...{S} До несреће, да!{S} Разбићу монахову победу у парам парчад, јер и он |
| а, она је намерно пошла раније од куће, да се сама, у миру, нагледа зеленилом окићене и травом |
| ити да стари Богородичин Храм има срце, да их је обоје примио у то срце, и да је то срце свему |
| уго, на једном месту, са жељом да виче, да удара и зло да чини, и најзад да себе уништи, да се |
| </p> <p>Извршио је своју одлуку.{S} И, да ли због саме одлуке, да ли од неког надања, умирио с |
| вити царство, и нема више снага у себи, да би могао правити вртлог ...{S} Не.{S} Никада.{S} Мир |
| веком.{S} Који нема више лепота у себи, да би могао правити царство, и нема више снага у себи, |
| пођице Ана ?{S} Верујете ли ви, баш ви, да у доктору Пашковићу има башта, да у башти има славуј |
| ући на пољу узалуд да му се нешто јави, да му Ана, макар кроз прозор, пружи руку.</p> <p>Ана му |
| S} Дошло јој је да заврне клуч у брави, да виче — кад се одједаред отворила врата, и кроз њих, |
| а, и ждребета, које ће он, кад оздрави, да крсти.</p> <p>Ани засузише очи, а Недићка је скоро к |
| а обезвреди и увреди, и да мене остави, да поред мене прође, и да оде даље, даље од мене!</p> < |
| редосећајући јесен, тражило је да живи, да живи ... </p> <p>Мој, само мој мора бити !{S} Мора м |
| ала да је Бог сишао, да је био у цркви, да је осветио воду, и да се <pb n="28" /> вратио на неб |
| зеле Ану.{S} Да на његовом рамену лежи, да очи и уста његова <pb n="133" /> над собом види.{S} |
| , и најзад да себе уништи, да се згази, да се у прах смрви.</p> <p>У Ани је дозревала жена, кре |
| ти , одбија се тако мило и пријатељски, да је одбивени најзад сав очаран што је пропао.</p> <p> |
| и ниси осетио, не осећаш ни сад, је ли, да је то сасвим тако било као <pb n="77" /> да си ме сл |
| ћете чедни и невини! ... </p> <p>— Али, да ли све то што сам казао ...{S} Ах! ...{S} Иринеје, т |
| .{S} Почела је да га крије, да га воли, да се боји за њега.{S} Затим су око тога мотива стали д |
| авно да онда онај ко хоће увек да воли, да се гај мора дуго и одрицати.{S} Ко хоће велику љубав |
| неје, тако ти једнога Бога, признај ми, да ли сте срећни, да ли сте несрећни ? ...{S} Не, не! — |
| го су животи људски тако чемерно бедни, да се понеки пут <pb n="182" /> и њему ражали ...{S} А |
| а је дошло препорођење и кајање у мени, да ли знате ко је запалио ватру у црном мраку моје само |
| ога Бога, признај ми, да ли сте срећни, да ли сте несрећни ? ...{S} Не, не! — склапао је старац |
| га дана, почео говорити ласкаве ствари, да јој се скоро удварао, и да је том приликом чинио нек |
| игурно доктор.{S} Смем ли вас запитати, да ли је најстарији дечак у овој кући болестан?{S} То ј |
| чине Цркве!{S} Опет нада.{S} Може бити, да ће пред заамвоном молитвом изаћи.{S} Свештеник је из |
| {S} Чинило јој се да ће се онесвестити, да ће пасти.{S} После ју је дохватило блаженство среће, |
| ри.{S} Осећала је да јој по челу букти, да су јој уста полуотворена, да су јој груди широм раск |
| покрај њених ногу, слуша музику и ћути, да то није сав живот њен, цео, са олујем у себи заједно |
| и зло да чини, и најзад да себе уништи, да се згази, да се у прах смрви.</p> <p>У Ани је дозрев |
| </p> <p>Решио је дакле да ће се повући, да ће избегавати састанке са Аном, док се обоје не врат |
| ацити читаво брдо пред ноге катастрофи, да жртви својој не могне прићи.“ </p> <p>„А да ли је пр |
| у висину хитне или да га на ђубре баци, да га милује или да га сече и пече.</p> <p>Пашковић је |
| а нико га не види.{S} Долази да згњечи, да угуши, да запали .{S} Ко зна.</p> <p>Нешто се пролам |
| такву је слепоћу ударала на његове очи, да ни после годину дана удварања још није сагледао да с |
| види.{S} Да се склоне строге божје очи, да бар часом доживи слатку земаљску срећу. </p> <p>Ухва |
| а једна, с лорњоном, унела му се у очи, да се, како је објаснила, бар овде поклони светом млади |
| не види.{S} Долази да згњечи, да угуши, да запали .{S} Ко зна.</p> <p>Нешто се пролама.{S} Стиж |
| енцији , навикао на чудан свој положај, да замењује човека који је у ствари непрестано присутан |
| а крилима ветра обиђе читав један крај, да што брже изврши последњу бербу венаца и круна. </p> |
| ве неочекиване појаве, и убрзала корак, да га само поздрави и пре њега уђе.{S} Журба њена је ме |
| лепо вас молим да станете на тренутак, да чујете само неколико речи ...{S} Госпођице Ана, Ана, |
| ке, дајте их да их пољубим, да их имам, да су моје — говорила је она скоро у уво сагнутом монах |
| м учинила, уђимо у цркву да се покајем, да се Богу помолим ...{S} Лагала сам, и то сам вама лаг |
| но ће ми пасти у задатак да посредујем, да разлучим светско од духовног, и да прогутам буру ... |
| обе ваше руке, дајте их да их пољубим, да их имам, да су моје — говорила је она скоро у уво са |
| тена негде у њено срце или душу, с тим, да је Ана мора брижљиво чувати, очима пратити, живцима |
| мислим, ако се ви будете слагали с тим, да узмемо из Хајдновог <hi>Стварања света</hi> две три |
| .{S} Бог нека те штити.</p> <p>А затим, да би мало развеселио и ђакона и себе, владика је упро |
| стоветно исто са ђаконовим рецитативом, да је тренутак добио одједаред и своју језивост.{S} Осе |
| тако чедном неком старинском грацијом, да је у њему било пуно уметничке дражи.{S} Монах Иринеј |
| ло са неком необично побожном грацијом, да тај човек одаје знаке блаженог мира, казује да је ње |
| зно, да хор запомаже за његовом песмом, да је и лето умрло зато што је он далеко.</p> <p>Ану је |
| Ани је мислио на тако апстрактан начин, да му лик њен ни један једини пут није изашао пред очи. |
| ако изненадио, и таке красоте науживао, да још никако не могу сан од јаве да одвојим.{S} Чинило |
| , више него ико, знала да је Бог сишао, да је био у цркви, да је осветио воду, и да се <pb n="2 |
| S} И причала је, смешећи се подругљиво, да јој је стари доктор, једнога дана, почео говорити ла |
| ешко мени ...{S} Хоћеш да легнеш, чедо, да се пресвучеш и да те покријем — скидала је Недићка А |
| дати ...{S} Сећам га се само да је био, да је сладак био, и да гори чежња за њиме. </p> <p>Ана |
| ебе урила.{S} Живот Анин се тако сузио, да је најзад постао просто пратилац једног превлађујуће |
| и гласно запевао.{S} Можда би и учинио, да га пас Анин за времена није подсетио где је.{S} Псет |
| ци Недићевој сам већ толико благодарио, да сам сироту девојку скоро расплакао ...{S} Како је то |
| не иде.</p> <p>Ђакон се толико наљутио, да је чисто осетио потребу да се освети.{S} И доиста је |
| то јако заболело у глави.{S} Тако јако, да се руком машила тога болног места.{S} Танки њени прс |
| } И никад јој није било доста.{S} Тако, да је најзад дошла до уверења да музика у души њеној жи |
| и свој део у Григорјевом концерту тако, да је сигурно и главни солист пред престолом Господњим |
| опом изјавила, да је у кујни све спало, да се све скорало и сдрвенило, и ако се с музиком још н |
| осећање свега што јесте и што је било, да су је чисто скомлели малаксалост и умор.{S} Али се о |
| } И говори јој да се ништа није десило, да буде спокојна и мирна. </p> <p>Не бој се, и хвала ти |
| звекетом кадионица одрже да не клонемо, да се не изгубимо и сасвим не умремо. </p> <p>Ах, како |
| {S} И мољење једно, скрушено и љубавно, да музика да гласа ономе што човек у души носи а не мож |
| мо крај гробова, и с гробовима заједно, да нам буде лако одрећи се свега земаљскога ...</p> <p> |
| а, да је место његово на амвону празно, да хор запомаже за његовом песмом, да је и лето умрло з |
| .{S} Коса је почела растити тако бујно, да јој чисто није било места на глави.{S} Настале су оз |
| , и клео се над њом, свечано и радосно, да је срећан и пресрећан у чистој љубави својој.</p> <p |
| се чинило и природно, и једино могућно, да ће Ана бити Антигона његове судбине.{S} Пратиће га н |
| р се необично понаша.{S} Тако необично, да она чисто њега самог не познаје, а камо ли да би мог |
| ковић каже да јој је сада сасвим добро, да је већ пре осам дана устала, и да ће скоро и изаћи.{ |
| оно „други пут“ значи већ сутра ујутро, да ће дакле ипак бити онако како је владика првобитно ж |
| човек ћути ?{S} Између осталог и зато, да би изазвао утисак и уверење који ће бити у даљњој да |
| лажну слободу и самосталност само зато, да вас загрлим и пољубим, Иринеје ...{S} Али не ужасава |
| мисли, гледала је предасе тако окомито, да умало није згазила једно голишаво циганче на улазу у |
| {S} То писмо је тако безазлено и чисто, да је боље од молитве.{S} И ја бих га и у цркви спокојн |
| јзад ипак дошао.{S} Дошао, у задњи час, да је умири.{S} Ана осети неку топлу мекост у срцу.{S} |
| емо и нас двоје изгубити свест и понос, да ћемо се укаљати , пасти, у пијанству ишчупати једно |
| о треба сад да пусти дугу косу и браду, да огрне широку одежду, да за увек скине онај као анђео |
| у косу и браду, да огрне широку одежду, да за увек скине онај као анђеоско крило лаки и елегант |
| је због дуге праксе тако омрзао музику, да му је сасвим свеједно и ко свира и како свира.</p> < |
| уо јој је ту срећу тако богату и тешку, да је Ана чисто узмакла.</p> <p>Ђакон је прошао.{S} А А |
| топло говорио о свом старом пријатељу, да се Недићка борила са сузама.</p> <p>— Дабогме, старо |
| мах баш довршивао једну своју вештину, да т. ј. на режањ хладног прасета стави ред талијанске |
| ечере, а после вечере да изађу у башту, да дивно летње вече не преседе у соби.</p> <p>Сви се с |
| </p> <p>— Не, не, да уђем нипошто нећу, да се рукујем такође нећу.{S} Само да вам кажем да је С |
| , који су готови да доживе сваку срећу, да приме и свако мучење, то су они којима се никако не |
| неком тако достојанственом озбиљношћу, да се Пашковић поклонио и покорио пред том жељом већ ун |
| .{S} И осећала је, са пуном извесношћу, да је то дело доктора Пашковића.{S} Нешто је морао рећи |
| свиласте косе, и тако фине коже у лицу, да су крила носа и ушију чисто трептала под кружењем кр |
| одичине Цркве.</p> <p>Гризла је мишицу, да би се гласни смеј угушио или стишао, али смеј је, ка |
| вемилостивом љубављу тако испунио душу, да су му уске љубави страсти изгледале потпуно туђе и н |
| стихнуо.{S} Напослетку је био тако тих, да кандилце не би од њега затрептало .{S} А кроз тишину |
| </p> <p>Ана је на дохват окретала кључ, да бајаги одбрави врата, и пусти мајку унутра.</p> <p>— |
| Такође сам желео и вас да видим, т. ј. да се с вама поразговорим.{S} Страшна моја служба у дан |
| ствари, и да је света и вечита истина : да је и девојци у свету и свету од девојке најбоље онда |
| старима у очи, и осмејак његов говори : да, ја одлазим од вас, али срећа је уза ме; а ви ћете о |
| ио се један од најтоплијих њених снова: да у цркви служе само они људи који силу уметности носе |
| љености ? ...{S} Да ли душа ваша осећа: да је и то тешко и скоро изгубљено дело <hi>њено дело</ |
| змеђу родитеља и детета стане чињеница: да је дете другога некога више заволело него родитеље с |
| о урадила, искочи пред њу друго питање: да ли се монах уопште сме волети?{S} Макар и скривено и |
| чери искрсе пред њу неочекивано питање: да ли ђакон слути да га она воли ?{S} И то питање, које |
| д ви, лаичари, поставите лекару питање: да ли је случај тежак, онда просто тражите да вам овај |
| а, као дете, игра своје најмилије игре: да кобајаги није епископ, и да кобајаги не живи у двору |
| м један мали прелаз.{S} Осмејак матере: да дете још и не хода, а камо ли оно друго.{S} И најзад |
| човечанства <pb n="186" /> из двоумице: да ли ћу срећна или несрећна бити кад уђем на молитву, |
| е се можда и свидети.{S} Она тако воли: да се сита насвира, и да попије празан чај из безбојне |
| {S} Да, то сам вас хтео малочас питати: да ли бисте желели да се видите с Иринејем?</p> <p>Ана |
| монаха Иринеја са крвожедном примедбом: да свако има право да узме свој део од створења које је |
| свога љубимца.{S} Часом се опет питао: да ли је његов Иринеј збиља фанатичар једног недостижно |
| жени.{S} Пре бих се питао нешто друго: да ли је жена достојна да је монах воли ? ...{S} Како м |
| побледелим уснама је питала божје око: да ли је грешна та љубав , да ли ће Бог узети од ње мон |
| пет сата послала писмо монаху Иринеју: да сутрашњи излазак на гробље одлажу за други пут, и да |
| ођи.{S} Ја сам те већ извинила доктору: да ниси добро, и он ће бити задовољан и с тоалетом и с |
| ала је Ана у ватру, и тумачила доктору: да је све то, што у први мах заинтересује и заноси, пре |
| оли доћи по подне; а доктору Пашковићу: да салон госпође Недићке прописује каљаче, кожни прслук |
| Страх од мисли својих, од жеља својих: да куша, да у грех одведе слугу тога Бога, дете тога Бо |
| им.{S} Чинило ми се, час <pb n="140" /> да сам дете у чудној некој колевци, коју музика љуља, ч |
| села, и понудила ђакона <pb n="105" /> да такође седне близу прозора одакле се видели торњеви |
| е то сасвим тако било као <pb n="77" /> да си ме слао да живим негде на јужном полу.{S} Уостало |
| о на чисто, Ана се баш и забринула .{S} Да, као шум мора око неке морске биљке, њу непрекидно з |
| љу да с њом дуго и много разговара .{S} Да јој, без једне једине лажи, исприча цео свој живот.{ |
| раку моје саможиве усамљености ? ...{S} Да ли душа ваша осећа: да је и то тешко и скоро изгубље |
| и одсудни тренутак долази ближе ...{S} Да, она је јасно осећала да је љубав њена баш тих дана |
| лтара, читају љубавно писмо жене ...{S} Да ли обојица грешимо против завета? — Владика је слега |
| .{S} Једно само, једно ми кажите ...{S} Да ли ме још волите, бедну, јадну, грешну вашу Ану да л |
| х богаташ, он се од вас помоћи нада.{S} Да ли ме разумете ?</p> <p>— Дабогме! — дошло је Ани да |
| је превртао листове свога дневника.{S} Да види ко је, и да види докле је дошао с оним што Ана |
| ла.{S} Ана се ломила као под шибама.{S} Да бежи?{S} Јер можда долази неко страшно решење загоне |
| се приближи оним подигнутим рукама.{S} Да нешто запита.{S} Да нешто заиште.{S} Или да натопи м |
| да дух женин не иде више од артизма.{S} Да је најтоплија жена само артист један, који непрестан |
| вега брижности и милости у мени има.{S} Да ли сте разумели, јуче, не само мене, него и себе ?{S |
| и усхићење због јединственог појања.{S} Да је пита — ђакон је уздахнуо. </p> <p>Чини му се да г |
| ужурбано хода, или излази из олтара.{S} Да није — Ани мркну у главу — да није што згрешио?{S} О |
| у души њеној живи као врста завета.{S} Да тонови, особито тонови црквене песме, испредају над |
| дигнутим рукама.{S} Да нешто запита.{S} Да нешто заиште.{S} Или да натопи марамицу светом водом |
| распуштеним силама и вољама живота.{S} Да види тај свој живот растављен у комаде и саставне де |
| па после и осмех ироније преко лица.{S} Да, и тај звекет сребра би требао да је хармоничан и у |
| {S} Чекамо сви троје да дође хирург.{S} Да донесе нож и да изврши оно што је последњи покушај . |
| р.{S} Дошло јој је да потрчи напред.{S} Да се приближи оним подигнутим рукама.{S} Да нешто запи |
| S} Тргла се и пришла му корак ближе.{S} Да, још је живео, али га је она видела кроз неку мрежиц |
| едно бих само хтео да буде друкчије.{S} Да се ви одморите.</p> <p>Сад, кад сам ово писмо већ св |
| одговори, а ђакон је већ питао даље.{S} Да ли јој је много тешко било, и да ли је сада још што |
| силазио, а Ана се пела на узвишење.{S} Да са целим огромним хором отпева ону завршну пјесу.{S} |
| </p> <p>— Ах, дакле и ви то осећате.{S} Да, да, досада сам био ученик и дете Христово, а одсада |
| оју паперта тоне чим се упале свеће.{S} Да јој изрази допадање и усхићење због јединственог пој |
| , ма шта да буде, то више бити неће.{S} Да, ђакони су деца.{S} Ђаконовање је поезија свештеничк |
| је.{S} Обузели су је омиљени снови.{S} Да монаха Иринеја преноси из столећа у столеће, из судб |
| егова <pb n="133" /> над собом види.{S} Да се склоне строге божје очи, да бар часом доживи слат |
| вили где су, и шта им још предстоји.{S} Да се после отпеваних двеју арија стане, изгледало је н |
| хвата извор и значај промене у мени.{S} Да ли ви осећате, да ли ви верујете да сам ја бољи и др |
| га дана рано дигли у Недићевој кући.{S} Да цео домазлук буде спремљен и у реду пре него што гос |
| и утучен због несреће у вашој кући.{S} Да, то сам вас хтео малочас питати: да ли бисте желели |
| а остане у порти, па чак и на улици.{S} Да колико толико бар појање чују, кад већ неће моћи ниш |
| одавно чини да га не познаје сасвим.{S} Да оно што тако мирно лежи покрај њених ногу, слуша муз |
| бих хтео као прави калуђер да волим.{S} Да је то могућно, у то не сумњам.{S} Јер верујем да је |
| је завет у животу човечјем потребан.{S} Да је потребно да човек, у нечем, остане аскет целог св |
| е сентименталан, и било му је криво.{S} Да би разагнао сентименталност, стао се сећати лепог св |
| га се то питање врло мучно дотакло.{S} Да му је тешко обећати, али тешко и одрећи.{S} Као ника |
| ећао је да је старцу угодно и добро.{S} Да у њему тиња фина она срећица смирених старих људи ко |
| ти?{S} Макар и скривено и непознато.{S} Да ли није грех окружавати га мислима, осмехивати се на |
| један такав вихор.{S} Силан и слеп.{S} Да и она проживи неколико тренутака као олуј, са целоку |
| ив да дођете сутра по подне код нас.{S} Да будемо заједно на татин рођен дан, као увек.{S} На г |
| једине лажи, исприча цео свој живот.{S} Да јој каже како воли Богородичину <pb n="79" /> Цркву. |
| — Али сада долази друга занимљивост.{S} Да т. ј. људи, који сасвим далеко стоје од горњег случа |
| догађаје.{S} Али зато значи вечност.{S} Да, краљеви су пролазни, а пастири су вечни.</p> <p>Јед |
| пуно расањен, тражио је неку забаву.{S} Да није ноћ, свирао би.{S} То би му сигурно годило .{S} |
| ћи, и предавала се маштањима о њему.{S} Да ће можда неко саградити велелепну цркву са галеријам |
| та не помаже“, стоји у Светом Писму.{S} Да и не.{S} Тело, са својим јадом, блатом, оловом, отро |
| Страстне, пусте жеље су обузеле Ану.{S} Да на његовом рамену лежи, да очи и уста његова <pb n=" |
| ?{S} Јесте ли осетили што за њега ?{S} Да ли бисте га могли — над Иринејевим очима се наднеле |
| и, јуче, не само мене, него и себе ?{S} Да ли сте били у стању да се брзо смирите и разаберете, |
| етњом, а у ствари другу душу тражи ?{S} Да ли је она девојка баш желела да га види онда кад га |
| људи који се нису Богу заветовали ?{S} Да ли је та црна раса непробојан </p> <pb n="34" /> <p> |
| свршити, Иринеје?</p> <p>— Свршити ?{S} Да ли хоћете тиме да кажете да ћемо једног дана умрети? |
| ме, из кога ниче потпуно иста биљка?{S} Да ли живот човечји , растући из корена који је у земљи |
| те ли из очеве собе ?{S} Како му је?{S} Да ли бих ја сад могла ући? </p> <pb n="207" /> <p>— Од |
| p>— Је л' ти збиља ништа друго није?{S} Да ниси у ватри, мораш бити и гладна, а канда је овде и |
| од мене уздише цела варош.{S} Дакле?{S} Да ли би се могао решити да пођеш ?</p> <p>— Не можеш ? |
| д себе, би ли му се можда обрадовао?{S} Да ли је он јачи од људи који се нису Богу заветовали ? |
| да ћемо једног дана умрети?{S} Него?{S} Да ће неко од нас двоје изневерити ?</p> <p>— Ни то не. |
| с којом никада речи није проговорио?{S} Да ли <pb n="45" /> тако, што га је неколико пута погле |
| у ли, Боже, и ја оном путањом свију?{S} Да ли су збиља сви људи потпуно исто семе, из кога ниче |
| — говорила је Ана с топлим признањем. — Да ли вам је тешко од свега тога што знате?</p> <p>Пашк |
| о икоја друга, до ужаса доводила Ану. — Да ли је могућно да човек, после пет или десет месеца, |
| х вам — говорила је мало са устезањем — да нам понекад дођете.{S} Али, истину да признам, не мо |
| лтара.{S} Да није — Ани мркну у главу — да није што згрешио?{S} Осетио обесвећење у себи, и сам |
| има се наднеле обрве у грчевитом луку — да ли сте га ма за часак један волели, Ана, говорите ис |
| ћим погледом у монаха Иринеја.</p> <p>— Да, да.{S} Хвала вам што погађате.{S} Али пре свега, ка |
| и крстове Богородичиног Храма.</p> <p>— Да ли да вам причам то што волим?</p> <p>— Говорите, го |
| ?{S} То је скоро врста заноса.</p> <p>— Да, према болесницима има понекад милости.</p> <p>— Уме |
| и не треба нико здрав да уђе.</p> <p>— Да, у томе и јесте сва тешкоћа.{S} Иринеј се, наравно, |
| јако задрхтала шољица с кавом.</p> <p>— Да ли би се могао решити да идеш самном?{S} На извесно |
| гослужење на Велику Госпојину.</p> <p>— Да нисам грешан, Бог би ми данас, у цркви, узео био душ |
| климнуо љубазно главом псету.</p> <p>— Да, Преосвећени, мој добар друг из млађих година, и чак |
| и да ли је сада још што боли ?</p> <p>— Да ли вам је кадгод дошло жао што не чујете појање?</p> |
| жу. </p> <p>— Шта -ће ти ружа?</p> <p>— Да се играм.</p> <p>— Како ћеш се с ружом играти ?</p> |
| естан у кући господина Недића?</p> <p>— Да ли то госпођица Недићева лежи? — питао је сиромах ђа |
| ао не волети рођење светдости?</p> <p>— Да, краљевски су они c-дур акорди, кад се из хаоса одје |
| људима .{S} Не може се волети црква, а да се не воле људи.{S} Једно се без другога исто тако н |
| и то било и одвише напорно за певаче, а да поготову не би имало смисла мучити старог човека, ко |
| и друго.{S} Не може се служити цркви, а да се не служи људима .{S} Не може се волети црква, а д |
| све досадашње муке људи морале бити, а да одсада долази само добро и лепо, и да ће се сад одма |
| , а да се ниједно од вас не унесрећи, а да ниједно од вас црква не изгуби !{S} Како, како, Ирин |
| живота човечјег!{S} Како ћете проћи, а да се ниједно од вас не унесрећи, а да ниједно од вас ц |
| вети више од сто година раније ...{S} А да је тада живео, ко зна, можда би на лепој својој коси |
| <p>— Ја хоћу све што ви хоћете ...{S} А да ли бисте били добри да ми одсвирате арије, да чујем |
| ме, и башта сваким даном расте ...{S} А да ли се треба радовати томе што се белоћа покрива? — К |
| о !{S} Он слути каква вам је душа.{S} А да ли ви слутите да и тај старац има префину душу ?{S} |
| је усхићен и срећан.{S} И ја сам.{S} А да ли сте ви ?</p> <p>— Ја?{S} Ја бих желела да цела ве |
| о као што се та љубав развија.</p> <p>А да како се развијала него тако? — питао сам сам себе и |
| ртви својој не могне прићи.“ </p> <p>„А да ли је право да се милости, највише моћи душине, толи |
| духу помаже савладано тело.“</p> <p>„А да ли се тело може коначно победити без катастрофе у ко |
| ркву заволела.{S} И ја њу, дакле, треба да волим и смем волети само црквом у себи.“ </p> <p> „Т |
| атији и у све заљубљени човек?{S} Треба да буде калуђер, одговарало је цело његово биће.{S} Јер |
| опити сву лепоту музике.{S} Таква треба да буде љубав каква је и музика сама.{S} Црква треба да |
| каква је и музика сама.{S} Црква треба да буде љубав, јер је и музика црква. </p> <p>Волети, а |
| круга.{S} А у средишту тога круга треба да букне она екстаза од које је Ана Недићева очекивала |
| равцу, а он никако није знао куда треба да пође.{S} Најзад је угледао торњеве цркве и пошао у п |
| ање, да сва ширина црквеног улаза треба да буде слободна кад Ана Недићева има њоме да прође.</p |
| у један сплет уврте са жицом која треба да зазвучи.{S} И кроз тај чвор настаје онда ливење живо |
| та, и да раду око црквеног певања треба да жртвујеш целу личну кариеру своју.</p> <p>Ани је тај |
| аред осећам и неку тугу што сутра треба да идем.{S} Човек <pb n="161" /> можда никада, и ни из |
| >Једног дана се онда запитао: шта треба да буде највеселији, најбогатији и у све заљубљени чове |
| ништа ново нема да дође, него нов треба да буде човек у свему, па и према музици .{S} И онда, т |
| љуљао је као што се љуља дете кад треба да заборави оно од чега се поплашило ...</p> <p>Вратили |
| ан дан.{S} Волео је, нарочито кад треба да се умири или среди, предавати се интензивном посматр |
| лакше, али немојте улазити.{S} Не треба да улазите.{S} Не треба , ни њега ради, ни себе ради.{S |
| оног што још може, и што више не треба да се збуде ?{S} Осећам ли ја ту границу у својој монаш |
| м матером нисам хтео рећи, али ви треба да знате да се дифтеритис почиње компликовати са шарлах |
| у њему свештеника, калуђера, који треба да јој помогне, који треба руку да дигне, а из његових |
| врло лепо удати, онда ваљда и кћи треба да се одлучи да заволи некога, и да родитељима скине бр |
| рима, чија светиља у срцима нашим треба да тиња.{S} Монах Иринеј, стојећи пред Трпезом прав и с |
| .{S} Јер, видите, мислим да ђакон треба да буде сасвим млад човек.{S} Млад, неискусан, детињаст |
| клоп ?{S} Или можда баш зато, што треба да да је гробница, има иза ње сила отпора, има немирни |
| су родитељи већ спремили све што треба да се кћи може и пристојно и врло лепо удати, онда ваљд |
| лађивало убеђење да цео њен живот треба да буде завет.{S} Завет лепоти и уметности Кандилце јед |
| сред првог страстног пољупца смрт треба да угуши.{S} Смрт! </p> <p>Владика се стресао, и окрену |
| у груди, као да авет неку на срцу треба да задави.</p> <p>— То није истина, Ана! — завикао је о |
| ав и живи!{S} Природа човечја је такова да негде, у скривеном куту, оплакујемо сваки онај дан к |
| едала је, у тешким хрпама снега, готова да полети. </p> <pb n="26" /> <p>Госпођица Недићева је |
| једна реч.{S} Бујала, трептала, готова да се откине .{S} Ани задрхта рука, и она испусти молит |
| тако матерински нежно, као да је готова да усини то божје дете, које јој је, по нечему, дошло т |
| по себи.{S} И волела тај вео, који чува да јој се душа не смути.</p> <p>Поред свих тих озбиљних |
| ала га животу и слави и жени, силила га да се одрече среће, завијала га у црно, и као мрачни ср |
| изабрала и апостол да чита, и учила га да то нотално чини, како би сва снага невиности и лепот |
| е своје безазлене очи у њега, и моли га да је чува и брани.{S} Поколебао се да је Ани можда оди |
| је кроз цео његов живот могла од свега да га одбрани и заштити.{S} Доктор.{S} То је тај свемог |
| сну од себе сумничење и плашњу.{S} Чега да се боји?{S} Ђаконовог приближења ?{S} Његових речи?{ |
| агнале да га напишем.{S} Једно је брига да једва повраћено здравље не изгубите опет.{S} А друго |
| а без њега.{S} Најзад је молила од Бога да све те, и трагичне и блажене слике отклони од ње, да |
| и побегао.</p> <p>А успут је молио Бога да се Иринеј што пре врати.</p> <p>Прво осећање Анино, |
| ринеј је међутим осећао да нема разлога да ћути.{S} Ускиптила је у њему та срећа у коју владика |
| хладно пространство, али далеко од тога да буде празна.{S} Напротив, у њој је сад хујао онај ју |
| ћи. </p> <p>Како сам још далеко од тога да будем прави калуђер!{S} Узбуђују ме смрт, старост, с |
| се излије.</p> <p>Како је дошло до тога да заволи девојку с којом никада речи није проговорио?{ |
| /p> <p>А сад, кад је ипак дошло до тога да је заволео једно створење више од свих дугих, Бог му |
| кетство осуђује себичну љубав не с тога да себе мучи, него да другима не чини неправду.{S} Јер |
| п ?{S} Или можда баш зато, што треба да да је гробница, има иза ње сила отпора, има немирни дух |
| који стидљива, чедна душа није могла да да из себе.</p> <p>И онда одједаред, као олуј, подигла |
| , ужежено за славу онога што души не да да се смути.</p> <p>Наилазила је на Ану врста екстатичн |
| а кад му је тешко на срцу, онда се јада да је другом неком нешто скривило, и да је заслужило да |
| } Љубим свирку твоју, и не желим никада да је чујем“. </p> <pb n="125" /> </div> <div type="cha |
| што пре нисам говорио ником, треба сада да кажем вама и више ником“.</p> <p>Ана се заруменила.{ |
| у мени божја је победа.{S} Остаје сада да ја учиним нешто што ће том спасеном животу дати вред |
| аред засузиле очи, и чинило јој се тада да ништа друго и нема у свету сем редова ситних белих з |
| журио.{S} Остало је само толико времеда да се монах Иринеј сети да би баш околишно питање крену |
| нарочито га чекала.{S} Желела је ваљда да му тако, неочекивано, као прегршћу, баци сав чар њих |
| порту да одахне.{S} Али, слутећи ваљда да ће монах Иринеј одмах за њом изаћи, није одахнула, н |
| адаје себи питања.{S} Престала је канда да осећа и види ту љубав као нешто придошло у своме бић |
| епоту живота свога, да се врати, и онда да се сруши нешто преко њих свију, и да их затрпа све о |
| тачно. — Најзад је дакле дошла природа да потражи своје.{S} И како је то љупко, како је то див |
| тела, и нећу се враћати, јер немам куда да се вратим.</p> <p>Монах Иринеј је дрхтао од бола.{S} |
| сам три сата одмора, па сам дошао и ја да се помолим Богу — почео је доктор без икаквог уобича |
| се тргао, и спустио главу.{S} Осећао ја да га владика гледа.{S} Стидео се, а невешт је био да с |
| ам ни слутити могао да сте овде, зар ја да вас непристојно предусретнем, ја ... </p> <p>Монах И |
| ико сести, из простог разлога што ћу ја да га заузмем — копкао је Ану неки несташлук да наједи |
| створење, и одједаред му је дошла идеја да још више дирне у срце свога љубимца, и да га, на тај |
| га раде.{S} И онда је неком дошла идеја да се црква настави пенаста и бела, и да изгледа као ре |
| ач, али његова друга амбиција, амбиција да насљеди Недићеву канцеларију, далеко је премашала ње |
| као жица, затегнуто и пуно музике, чека да интервал прође, и да потече песма, од слога до слога |
| ње једно, скрушено и љубавно, да музика да гласа ономе што човек у души носи а не може да каже. |
| ро знала <pb n="11" /> каква би требала да буде љубав у човеку, па да душа човечја могне попити |
| ерашњих својих мисли, Ана је покушавала да их омаловажи, чак да им се наруга.</p> <p>То је можд |
| али је пажљиво ослушкивала и покушавала да се разабере.</p> <p>— Ана!</p> <p>Ана је набрала обр |
| кле већ почела .{S} Али Ана је оклевала да уђе.{S} Била је одвише расејана.{S} Почела се забављ |
| су Ану као кљеште.{S} Нити се усуђивала да га <pb n="194" /> теши као лекара, нити је знала как |
| .</p> <p>Госпођица Недићева је веровала да тај триумф мора доћи, и предавала се маштањима о њем |
| ? </p> <pb n="196" /> <p>Ана је опажала да ентузиазам тога човека потпуно искрено и спонтано до |
| лазити у цркву?</p> <p>Ана није стизала да одговори, а ђакон је већ питао даље.{S} Да ли јој је |
| кући.{S} Поседела би још, али се бојала да ће се мајка бринути.</p> <p>Пролазила је поред капел |
| на црквена врата још док је Ана чекала да прими нафору .{S} Разговарао је тобож с неким младић |
| S} Дуж свих улица, којима су кола имала да прођу, прозори су били начичкани радозналим главама, |
| ља му се низ лице. </p> <p>Ана је имала да управља хором у првој половини службе.{S} У другој ћ |
| е сићи.{S} Она је, више него ико, знала да је Бог сишао, да је био у цркви, да је осветио воду, |
| > <p>Ана је остала сама у соби, и знала да то отац њен умире.</p> <p>Чучнула је на земљу, и згр |
| очима за покретом његових руку, и знала да су то те исте руке које она гледа на орару, и које с |
| него код деце. </p> <p>— Ја нисам знала да је тако страшно — шаптала је Ана усплахирена, осећај |
| ивичило стазу, радосна лица се испињала да виде милога госта.</p> <p>Мало је и одвише цветан и |
| шта није видела, али је јасно разабрала да се Пашковићев корак меша са још <pb n="210" /> једни |
| воту и о умирању.</p> <p>Ана је свирала да занесе цео свет.{S} А лице јој је било мирно, свечан |
| {S} Свет се разишао.{S} Мало је застала да промисли , хоће ли савити лево и кроз парк ићи кући, |
| је баш тих дана, више но икад, осећала да стаје на своје ноге и као музичар и као личност.{S} |
| Ана Недићева је, више него ико, осећала да Бог није могао не сићи.{S} Она је, више него ико, зн |
| руменила.{S} Скривено у души је осећала да јој брига монаха Иринеја више годи него брига њене м |
| и ближе ...{S} Да, она је јасно осећала да је љубав њена баш тих дана престала бити цела и несл |
| ила даље Анину душу.{S} Ана је покушала да се сети мајке, Христа и цркве.{S} Сећала се и монаха |
| ви иду на гробље.</p> <p>Ана није могла да савлада жељу.{S} Склонила је мајку да попусти и да ј |
| ца који стидљива, чедна душа није могла да да из себе.</p> <p>И онда одједаред, као олуј, подиг |
| на се дуго још, ни сутра дан није могла да смири.{S} Салетала ју је нека слутња којој дотле ниј |
| ећала од кога је писмо, само није могла да замисли шта у њему стоји.{S} Негде, у дну срца, она |
| ом, и на камену цвета.{S} Ана је видела да је прота ушао у олтар са неким страним свештеником . |
| ећала никакву радозналост , није желела да јој се растумачи доживљај .{S} Ишла је кући потпуно |
| сте ви ?</p> <p>— Ја?{S} Ја бих желела да цела вечност буде архијерејска служба на Велику Госп |
| жи ?{S} Да ли је она девојка баш желела да га види онда кад га је погледала?{S} Можда је то учи |
| начини веселијом .{S} Прво је пожелела да фантазија чежње њене претвори у једину велику базили |
| ана је застала Ана.{S} Главу није смела да обрне, али је пажљиво ослушкивала и покушавала да се |
| јачином првих утисака, Ана није успела да у све појединости разложи необичну појаву новога ђак |
| ићка је, сирота, од чуда, најзад почела да се смеје.</p> <p>— Мени се не допада, а мојој Ани ће |
| ела у постељи, запалила свећу, и почела да се крсти.{S} Осетила је како јој се по лицу разлива |
| етку, Ана је узела перо у руке и почела да бележи.{S} Своју песму.{S} Своју крвну жртву на олта |
| Ту се Ана скрушавала, ту је опет почела да воли.</p> <p>Како су миле те кокице.{S} Једнако скак |
| а силна утеха <pb n="142" /> би ми била да се сасвим уверим у идеалну религију њену.{S} Теби је |
| <p>У тај мах је ушла собарица, и јавила да господин Мајински треба часом да изађе напоље , јер |
| и да чита молитву.{S} Али је наставила да седи, и гледала <pb n="35" /> како се спушта вече.{S |
| </p> <p>Додуше, Ана Недићева је тврдила да и цела унутрашњост цркве, са многим својим <pb n="13 |
| 3" /> опорављала, душа Анина је тражила да се поигра и расеје. </p> <p>Чудан је био начин прве |
| ена када је она сву своју душу заложила да богослужење подигне и улепша, и откад она примерним |
| .{S} Недићка је, из друге собе, опазила да се ћути, и ушла је.</p> <p>Понудила је трећи чај, и |
| ли истоветности. </p> <p>Ана је опазила да су гости дирнути, гости су опазили да је Ана узбуђен |
| и се необично изненадила кад је опазила да се и доктор Пашковић једи.{S} Само се владичин ђакон |
| S} Калуђера није видела, али је опазила да ђакон жури да је стигне.</p> <p>Био је то болешљиво |
| ед отворен црквени улаз, Ана је спазила да низ степенице силази доктор Пашковић.{S} Зачудила се |
| сам се дивио, и која је и мене нагонила да љубим ...</p> <p>— Ја волим, госпођице Ана!{S} Али, |
| ни људи тражили су од Арханђела Гаврила да пева и Бетовена, и Палестрину и Мокрањца.</p> <p>Дру |
| мо од себе иде.{S} Ана му је одговорила да је веома задовољна с његовим распоредом , а њему су |
| 9" /> кученце, како му је Ана запретила да ни зинути не сме, гледало је у чинијицу каше пред со |
| иној свести, и она је одједаред осетила да ју је нешто јако заболело у глави.{S} Тако јако, да |
| нежним загрљајем.</p> <p>Ана је осетила да се рука једна дотиче њеног рамена.{S} Брижна нека ру |
| е строго посних дана.{S} Она је осетила да је у реду тих невеселих песама, као у некој мирној п |
| Застала је да је се нагледа, и заустила да нешто каже.{S} Кад одједаред, отац њен, сасвим изнен |
| тети, октети и хорови.{S} Ана је решила да ће се то, као завршни концерт, изводити по свршетку |
| а врло добро расположена, Ана се решила да сама себе изазове, и да прикаже један од драгих свој |
| а слузи Његовоме.</p> <p>Ана се навикла да у ту руку гледа као у саму себе.{S} Чиста, нестезана |
| е набрала обрве, побледела, и коракнула да настави пут, не осврћући се.{S} Осећала се увређена, |
| и потрчала доктору у сусрет, и јурнула да забрави улаз — кад је у истом моменту шкљоцнула брав |
| е фотеља и столица.</p> <p>Ана је пошла да седне за клавир.{S} А ђакон се чисто нервозно дигао |
| зеницама монаха Иринеја је стојала жеља да владика погоди и сазна све што је у њему.{S} А у вла |
| он умео отпевати, Ану је дохватила жеља да потрчи пред степен олтара , да чело и усне своје пол |
| ну је одједаред дохватила страстна жеља да од ђакона тражи залогу среће коју одузима од ње.{S} |
| од сунца.</p> <p>Дошла јој је чак жеља да се и она претвори у једну од тих малих животињица, с |
| је празно и тишина, а људи само с поља да обилазе око ње, и да чисте своју душу клечећи, убоги |
| је мотрио да ли она иде.{S} И онда, ма да је Ана долазила сама, и места за пролаз било и одвиш |
| ну скромно у страну калуђеру с пута, ма да су двокрилна врата била и одвише широка.{S} Ђакон је |
| ечито, као што је један и вечит тон, ма да <pb n="216" /> је, наизменце, и певао у песми и јеца |
| итим благословом благосиља ону руку, ма да Ана не може да се окрене олтару.{S} Стари владика тр |
| љно и Богу и сакупљеним људима.{S} И ма да је од тих људи само мало њих познавао, осећао је да |
| Је л' те да је ова љубав зато међу нама да будемо бољи, је л' те?</p> <p>Ана је подигла своје р |
| онила се с прозора.{S} Почела је и сама да се спрема за полазак.</p> <p>У цркви није дувао вета |
| тишавала се.</p> <p>Не, ништа ново нема да дође, него нов треба да буде човек у свему, па и пре |
| ена проноси глас како се владика спрема да посети Богородичину Цркву.{S} Сада је то било сасвим |
| то душа једног драгог покојника спрема да ме посети.{S} Видећете какав је.{S} Слаб и сув.{S} Г |
| а.{S} Други, који од сутрашњег дана има да добију више но што је данашњи дао, лежу у постеље пу |
| за.{S} Мала девојчица, која трипута има да пева сама, држи непрестано Ану за сукњу.{S} Сопран с |
| а ли госпођица Ана или монах Иринеј има да одлучи.{S} Неко је оборио вазу.{S} Клавир се покрену |
| сваки пут све већу и већу провалију има да пређе док до нас дође.{S} И онда, додир његов с душо |
| ена се расипала у небројеним покушајима да усамљеност своју начини веселијом .{S} Прво је пожел |
| одену разговор.{S} Чинило им се обојима да су се тек тога тренутка угледали и састали.{S} Стоја |
| д се блистава сенка појавила на дверима да благослови народ, сва се препуна срца стегла пред тр |
| е пегице.</p> <p>Чудну моћ је имала Ана да ту своју љубав , за коју би људи рекли да се ничим д |
| да носи олтар у себи, као да је позвана да оствари неки идеал ...{S} Уверавам те, овај данашњи |
| ити да мало постимо.{S} Две недеље дана да будемо без вашега гласа.</p> <p>Ђакон се радовао као |
| на души.{S} Она је искрено била убеђена да је за сав живот свој зазидана у зидове Богородичине |
| ча би дрмусао главом као да ће с рамена да је стресе, правио гест као да запушава уши, а чело б |
| удну духовну заједницу с оцем, и да зна да је души његовој лако и добро; а монах Иринеј је запи |
| S} Као оно бело небо, за које се не зна да ли је наоблачено или је ведро.</p> <p>У соби за прим |
| ог разговора, подсећао Ану, како се зна да та млада жена никако није волела свога мужа кад се у |
| мо стално топло осећање човека који зна да је вољен, и кога свакога часа, на сваком кораку , <p |
| укло да уђе.{S} Па ипак није.{S} Ко зна да ли је отворена.{S} Врата су с друге стране, морала б |
| ио <pb n="39" /> се опет како тачно зна да госпођица Недићева долази у цркву увек на време. </p |
| аво у душу, и реците ми да ли је истина да истину говорим? — Пашковићев глас је подрхтавао чист |
| тога баш и покалуђерио!{S} Није истина да калуђер не сме љубити жену! — заносио се ђакон својо |
| ојом душом.{S} Једнако је тражио начина да живот свој нуди и даје. </p> <p>И давао га је.{S} Тр |
| искидани тонови мотива: слутња мајчина да тамо негде и крст судбине стоји ...</p> <p>Пашковић |
| тао нешто друго: да ли је жена достојна да је монах воли ? ...{S} Како ме је заболело то што са |
| ле свирала и арије.{S} И позвала ђакона да покуша, уз пратњу, и са нотама у рукама, отпевати св |
| {S} Тако, да је најзад дошла до уверења да музика у души њеној живи као врста завета.{S} Да тон |
| селица, дохватила га је одједаред чежња да и он некуда пође.</p> <p>Слушао је много о Богородич |
| наносе снега, и кидао мале гроздове иња да повеша веће и беље.{S} Најзад је растерао и облаке.{ |
| ја, који би први морао нов пробити , па да и човек буке нов, Ани дође на ум љубав.{S} Није се з |
| да мало стиша узбуђење од радости , па да буде хладнији на мисли.</p> <p>Међутим, поглед његов |
| , као да му само још то треба знати, па да срећа његова буде такође, високо горе, прозирни обла |
| Богу.{S} Тежак завет се мора понети, па да се у лепоту уметности могне ући — тврди она.{S} Свир |
| а би требала да буде љубав у човеку, па да душа човечја могне попити сву лепоту музике.{S} Такв |
| одгоре.{S} Недостајао је само уздах, па да рај буде савршен.{S} Ану је гушио тај уздах.{S} У то |
| десне руке.</p> <p>— Три ?</p> <p>— Па да.{S} Оно што ми помаже, то су две десне руке, не једн |
| ија свештеничког позива, а поезија мора да прође.{S} Остарио сам у неку руку.{S} Време је да пр |
| тово у души већине нас увек поново мора да смирује.{S} И пронашла је да Христос, и његова црква |
| е; а ви ћете остати сами, јер тако мора да буде — мислио је у себи Недић, посматрајући Ану.</p> |
| {S} У борби да се не збуде оно што мора да прође.{S} У борби да човек ниједан део свога душевно |
| рих , благих његових речи се јасно чита да је много бола претрпео.{S} Мудар је, али је несрећан |
| е дебеле плетенице, и зарила у њих уста да се не чује како се немилосрдно смеје.</p> <p>Он неће |
| е.{S} Душу његову, ако је пошла, с пута да врати.{S} Не, за Бога не, Бошко, Бошкице!</p> <p>Одј |
| ви без разлике само нејаки људи.{S} Шта да ти кажем ?{S} Дражи си ми од рађеног детета, па сам |
| је досад било цело и лепо.</p> <p>— Шта да му рекнем, дакле, госпођице Ана?{S} Одлучите онако к |
| голо срце своје Богу, и питао Бога шта да ради.</p> <p>А срце је дотле стрепило.{S} Стрепило д |
| еник и дете Христово, а одсада , ма шта да буде, то више бити неће.{S} Да, ђакони су деца.{S} Ђ |
| ашковићево .{S} Била је у неприлици шта да одговори.{S} Али се иначе видело по њој да схвата му |
| иш чежњу моју, јер очи твоје неће ништа да виде.</p> <p>А ја те љубим.</p> <p>Љубим те, и не же |
| воје су мирно загледане, јер неће ништа да виде, уста твоја су хладна, јер никога нису пољубила |
| е подне известила сам доктора Пашковића да ћу му постати женом.</p> <p>— Ана — шаптао је ђакон |
| топлим речима је убеђивао свог љубимца да нигде нема лепшега храма.</p> <p>Али, једног јесењег |
| јаки мирис баште, то је чежња мога оца да ја будем радосна и срећна.</p> <p>Ана се враћала црк |
| уго и одрицати.{S} Ко хоће велику љубав да има, тај мора бити велик и калуђер.</p> <p>Улицом од |
| нашу кућу не сме и не треба нико здрав да уђе.</p> <p>— Да, у томе и јесте сва тешкоћа.{S} Ири |
| рила је Ана озбиљно. — Добићете и позив да дођете сутра по подне код нас.{S} Да будемо заједно |
| н.</p> <p>Од владике је потекао предлог да са музиком , пошто је само једна тачка, сврше пре ве |
| стопу за њим.</p> <p>Одлучио је најзад да ће после подне прошетати , проћи крај куће госпођице |
| виче, да удара и зло да чини, и најзад да себе уништи, да се згази, да се у прах смрви.</p> <p |
| ле.{S} И не само да иде, него треба сад да пусти дугу косу и браду, да огрне широку одежду, да |
| у <pb n="123" /> и Анину душу дошао ред да оставе стан божји и негде у васељени изврше свој зад |
| .{S} Владика опет, наслутивши одједаред да у души његовог љубимца има бол, разњежио се сасвим, |
| и у којој је све семе почело одједаред да клија.{S} Осећао се као башта: зелен, цветан, свеж, |
| мокар од кише, чекајући на пољу узалуд да му се нешто јави, да му Ана, макар кроз прозор, пруж |
| > много детаља њене појаве, и опазио ]е да је нема. </p> <p>И онда, сасвим слободно, као да је |
| ивао, да још никако не могу сан од јаве да одвојим.{S} Чинило ми се, час <pb n="140" /> да сам |
| ћи, ухватио се ђакон Богородичине цркве да је сентименталан, и било му је криво.{S} Да би разаг |
| творена, милостива и њена, како је зове да и бриге своје остави тамо где јој је љубав.{S} Ана х |
| х коцкица, толико да је једва могла све да их задржи.{S} Читаво парче хлеба јој је дао тај необ |
| Усековање.{S} А тога дана хоћу већ овде да служим.{S} Дакле дан раније ћу стићи.{S} Две службе |
| изгледао као стабљика бршљана која иде да се савије око Христова Распећа.{S} Нечујно корачајућ |
| мах старчић , зима му је помало, па иде да се угреје на лепом певању.{S} Други су говорили: то |
| ети, то није ништа.{S} Многи можда виде да се у мени нешто дешава, али нико од њих не схвата из |
| не тражи.{S} Питало се, да ли очи виде да су једва дочекане?{S} Сиромах ђакон.{S} Немирно је ч |
| е коју сте и Ви запазили.{S} Људи тврде да је преокрет настао од времена када је она сву своју |
| а наша црквена музика навраћала је људе да воле и да заволе Бога.</p> <p>Глас о том величанстве |
| ању у њиховој цркви.{S} Сетио се такође да је више пута осетио њен озбиљни поглед на себи.{S} С |
| да то води, и шта то значи, кад се каже да никоји бол не треба прецењивати, јер после годину да |
| Кад ђакон погреши, Ана се смеје, и каже да арханђели, додуше, имају крила, али <pb n="113" /> н |
| ца Недићева разболела.{S} Пашковић каже да јој је сада сасвим добро, да је већ пре осам дана ус |
| жну торбу, за коју доктор Пашковић каже да у њој лежи враг.{S} Али врага не видиш.</p> <p>— Бог |
| а ономе што човек у души носи а не може да каже.{S} И кад тон запева, <pb n="5" /> онакав како |
| , сам ...{S} Као травчица, која не може да се <pb n="16" /> сећа грехова и зноја оног праха из |
| м благосиља ону руку, ма да Ана не може да се окрене олтару.{S} Стари владика трепти.{S} Дирнут |
| фигуром дечка који преко тарабе не може да дохвати ружу.{S} А донео је тај сат монах Иринеј, је |
| ветим Дарима и звекетом кадионица одрже да не клонемо, да се не изгубимо и сасвим не умремо. </ |
| као сабласти, из других светова, долазе да нам кажу да је све у човеку лешина ...</p> <p>Али, е |
| усреће, и пролазе ...</p> <p>Заблуда је да се идућег богослужења може чути то исто још једаред. |
| д, заспала мирним сном.{S} И сневала је да види <pb n="117" /> рану на - ђаконовој души, али да |
| та, под самим теменом бије, и чекала је да се то срце смири.{S} Кад се најзад смирило, Ана је с |
| видела опојну једну виткост, и знала је да су на глави ђаконовој очи црне, коса свилена а усне |
| ној, пуној летње врелине.{S} Застала је да је се нагледа, и заустила да нешто каже.{S} Кад одје |
| а узнемирује. <pb n="64" /> Престала је да о љубави својој задаје себи питања.{S} Престала је к |
| тим животом и волела га.{S} Осећала је да у њему успева нешто племенито и поносито, што црква |
| ко да га теши као човека.{S} Осећала је да је несрећа јача од његове снаге.{S} Осећала је да се |
| ећа јача од његове снаге.{S} Осећала је да се у њему кренуло нешто из најдубљих дубина Видела ј |
| е имала моћи да се умири.{S} Осећала је да јој по челу букти, да су јој уста полуотворена, да с |
| најзад се суочила с олтаром, видела је да је тамо топло очекивана и једва дочекана.{S} Стари е |
| уло нешто из најдубљих дубина Видела је да му очи постају све веће и веће, све лепше и лепше, и |
| неком материнском љубављу.{S} Желела је да клекне пред сироче, и да га служи.{S} И волела на ње |
| а Иринеја.{S} Затим, напротив, хтела је да сав тај простор, па и сама Богородичина Црква, буду |
| ј биле пуне Бошковог имена.{S} Хтела је да га виче.{S} Душу његову, ако је пошла, с пута да вра |
| љала .{S} Све тише и тише.{S} Почела је да га крије, да га воли, да се боји за њега.{S} Затим с |
| } Ана се осећала неудобно.{S} Журила је да што пре стигне до гробнице.{S} Стигавши, спустила је |
| руку онолику нафору тада.{S} Осетила је да је то дете, које, кад му је добро, даје ономе кога в |
| ко лепа, тако хришћанска.{S} Осетила је да у замисли и стилу тих литургија има душа једног вели |
| ао његове узвишене науке.{S} Осетила је да нам се кроз стихире тих богослужења говори: како се |
| илавки с црним велом.</p> <p>Осетила је да јој необично годи што баш у том тренутку управља сво |
| ти у човека клицу смрти.{S} Одлучила је да неће мислити на Иринеја, да ће га за једно време заб |
| оново мора да смирује.{S} И пронашла је да Христос, и његова црква, једино помоћу музике успева |
| ло, имала је јачину захтева, и дошла је да остане.{S} Подржавали су је, пре свега, сви они, кој |
| ордост задављује катастрофу, и доста је да један тренутак буде господар.{S} А благе, сажаљиве м |
| ужасна једна драма!{S} Не, не, боље је да не дође.{S} И мајка ваша се самном слаже.{S} А ви?{S |
| S} Остарио сам у неку руку.{S} Време је да предам то место другом ...{S} Време је.{S} Јер, види |
| јатељ ђакон Иринеј.</p> <p>Без сумње је да би свака мања варош долазак владике сматрала као све |
| о Христу.{S} Чудесно .{S} Казала ми је да су дванаест Еванђеља на Велики Четвртак роман најлеп |
| чаност рукополагања, и изгледало јој је да у том поступку има један суров и страшан моменат.{S} |
| епознати страх од Бога.{S} Дошло јој је да спусти чело доле на камен и да чита молитву.{S} Али |
| улазак Иринејев унутра.{S} Дошло јој је да заврне клуч у брави, да виче — кад се одједаред отво |
| ред ју је обузео немир.{S} Дошло јој је да потрчи напред.{S} Да се приближи оним подигнутим рук |
| је црквењак и донео писмо.{S} Казао је да не треба одговор, и отишао.{S} Ана је осећала од ког |
| догме протурити своју тезу.{S} Рекао је да су сви проблеми око удадбе девојчине вештачке, измиш |
| 4" /> <p>Шта је то с њим?{S} Престао је да пише у дневник, и да слаже мудрости за постизавање в |
| ута.{S} А није ни Пашковић.{S} Остао је да попије други чај.{S} И да чује једну сасвим нову, мо |
| доспевао да и на себе мисли, осећао је да му се по души разлива горчина, скоро огорчење.{S} Пр |
| људи само мало њих познавао, осећао је да многи међу њима мисле о њему, и знају да је он прија |
| осматрању ситнијих појава.{S} Осећао је да му је то и сада потребно.{S} Наравно, не у том смисл |
| погледао и свога поочима.{S} Осећао је да је старцу угодно и добро.{S} Да у њему тиња фина она |
| ић се није усудио да пита.{S} Осећао је да би много дао кад би могао чути ту жељу, али је осећа |
| Те недеље, као и сваке друге, дошао је да служи, ведар и у добром расположењу .{S} Његово расп |
| S} Последњи пут, на парастосу, видео је да је као прут задрхтала кад јој се приближио и кадио п |
| у како се диже на површину.{S} Видео је да та душа њега тражи.{S} Тражи га.{S} Али, пролази мим |
| ку.{S} Скрушио се од среће.{S} Желео је да се претвори у јагње, да савије главу, и буде заклан |
| се и покајао и поплашио.{S} И тражио је да ублажи тон.{S} Почео је тим што се насмејао.</p> <p> |
| посету доктору Пашковићу.{S} Мислио је да му прича о своме познанству с Аном.{S} Али тамо је д |
| унутрашњих његових очију.{S} Осетио је да га са сваким тоном испод прстију те девојке обузима |
| запитао: зашто је нема?{S} И осетио је да је то нешто што он мора сазнати.{S} Али како ?{S} Не |
| а лето, предосећајући јесен, тражило је да живи, да живи ... </p> <p>Мој, само мој мора бити !{ |
| о им то није ни замерао.{S} Природно је да после данашњег дана, свога дана, имају и права и пот |
| ткуда и зашто све то?</p> <p>Извесно је да он о тој девојци никада није нарочито мислио, и ника |
| .{S} Једно знам сасвим извесно, а то је да нећу отићи. </p> <p>Како сам још далеко од тога да б |
| даред проћи поред цркве.{S} Вукло ју је да прође.{S} Та то је најмилије њено место, и те цркве |
| их, Бог му је помогао.{S} Помогао му је да ипак нигде не одузме љубав, да не заборави ни послед |
| све мазио, и слушао их, и годило му је да буде <pb n="48" /> псету слуга.{S} Био је пресрећан |
| о што цвеће росу пије.{S} И дошло му је да гласно изговори Анино име, како би се уверио да срећ |
| се и у телу и у души, који имају оружје да сваког човека на колена баце, који имају моћ да и из |
| ра и ње.{S} Напротив, ни споменула није да је уопште <pb n="230" /> чега било.{S} Крила је дакл |
| мо.{S} И Бог стоји.{S} Чекамо сви троје да дође хирург.{S} Да донесе нож и да изврши оно што је |
| човек одаје знаке блаженог мира, казује да је њему у његовој црнини тако чисто и добро.{S} Мало |
| енутак који казује и открива.{S} Казује да је то сад оно болно и неумитно растајање, кад између |
| бесмислено.{S} Две ствари су ме нагнале да га напишем.{S} Једно је брига да једва повраћено здр |
| Аном своју љубав.</p> <p>Решио је дакле да ће се повући, да ће избегавати састанке са Аном, док |
| } Звук, акорди, хармонија не могу дакле да су оригинални.{S} Не постоје једаред рођени, једни и |
| рти по њему као да хоће да изађе и даље да иде, па и самог њега собом да поведе.{S} Други пут о |
| , зато не дам што <hi>ја</hi> нећу даље да идем ...{S} Љубим га, љубим га ... али не Иринеја, н |
| ћи у цркву.{S} Није могла ни из постеље да се дигне.{S} Два дана касније се знало да се разболе |
| S} Ништа ми не треба ...{S} Оставите ме да се исплачем и смирим сама у својој соби.</p> <p>Али |
| горео, и крајње <pb n="141" /> је време да мрем.{S} Али, како видиш, човек до задњега часа има |
| <p>— Сасвим.{S} Јер је већ крајње време да у том вашем музичком прогресу госпођица Ана престане |
| /p> <p>— Свршити ?{S} Да ли хоћете тиме да кажете да ћемо једног дана умрети?{S} Него?{S} Да ће |
| буде слободна кад Ана Недићева има њоме да прође.</p> <p>Ана, се застидела.{S} Срце јој је поче |
| , пенуша, граби, и разбија главу о томе да ли је срећан или несрећан ...{S} Ето, поред свег фил |
| арчица, суделовала на неки начин у томе да се њему, већ мртвом, поново нађе место у свету.{S} Д |
| одне ћу доћи да ми дате одговор .{S} Не да га дате, него да стари, готов одговор узмем“.</p> <p |
| релила кроз главу чудновата жеља.{S} Не да монах Иринеј к њима дође, него да она, за тренутак ј |
| ори, ужежено за славу онога што души не да да се смути.</p> <p>Наилазила је на Ану врста екстат |
| и.{S} Једно се без другога исто тако не да замислити, као што се ја не могу замислити без моје |
| згодно дошао.{S} Затим, стао је из Ане да избија чак и неки стварни несташлук.{S} Одлично је и |
| оши врло је дуга, а он никада не стигне да је бар најмање види.{S} Мора бити да сврће за угао у |
| е присутности оног другог.{S} И осећање да је лепше ћутећи разговарати.{S} Та зар се и љубав ме |
| го?{S} Ја у последње време имам осећање да све оно што пре нисам говорио ником, треба сада да к |
| ји воли.{S} Читало му се с лица убеђење да <pb n="27" /> ће Господ чути његов глас, проходати п |
| ивота носе и рађају.{S} Моје је убеђење да и мало лепши пућпурик шеве има, своју историју, и да |
| {S} Све више је Ану савлађивало убеђење да цео њен живот треба да буде завет.{S} Завет лепоти и |
| питања, ни сумњи, ни љубоморе, ни тежње да и вољен буде онај који воли.{S} Све сањање и све исп |
| мљом и клицама.{S} По рушевинама почиње да вијуша и пузи разноврсно цвеће.{S} Коренчићи и жилиц |
| смирује се.{S} За мало.{S} Тајна почиње да боли, и он се буди ујутро с борицама бола на челу.</ |
| рина кад детенце у наручју њеном почиње да дрема.{S} Исти мотив је дошао и трећи пут.{S} Сасвим |
| ко си много узнемирен, додај ми наочаре да га сам прочитам. </p> <pb n="172" /> <p>Ђакон је чит |
| тачка, сврше пре вечере, а после вечере да изађу у башту, да дивно летње вече не преседе у соби |
| ебу да ту тајну разреши , и навикава се да је носи такву каква је, и смирује се.{S} За мало.{S} |
| племићска, бела једна душа колебала се да<pb n="47" /> све порекне, да све закаља, и да и сама |
| отишао.{S} Ана се збунила.{S} Бојала се да ће и ђакон отићи.{S} Али он је остао.{S} И <pb n="11 |
| људи сенку хоће да обуку.{S} Бојала се да ће се старац срушити под скупоценим, тешким оделом и |
| само онај свој први занос, и бојала се да га не изгуби.</p> <p>И ђакон је имао тешких часова.{ |
| ина, сасвим ју је занео.{S} Спремала се да читаве одсеке службе с децом поје, а поздрав архиепи |
| је баш тих дана довршила, и спремала се да до Богојављења сама и увежба с певачима своју композ |
| спитујући погледала у оца, и уверила се да је разумео шта је хтела рећи.{S} Сасвим слободно је |
| на које се ближиле олтару.{S} Сетила се да је Петровски пост.{S} Причесници .</p> <p>Опет нада. |
| тала натраг ка вратима.{S} Поплашила се да ко не изађе и не запита је шта тражи у то доба у црк |
| он још ту или је већ отишао , решила се да не иде у цркву.{S} Али одједаред , не разумевајући п |
| онда би му се помагало.{S} Видело би се да неко, ужурбано хода, или излази из олтара.{S} Да ниј |
| ни сврха уметности . </p> <p>— Види се да слабо долазите у цркву — смејала се Ана Мајинском у |
| авна ствар је Гаврило.{S} Слажете ли се да га певате?</p> <p>— Ја хоћу све што ви хоћете ...{S} |
| и љубили једно другом руке, и кидали се да беже, и враћали се илузији да им неко зло прети, и д |
| ири се и ти од брига.{S} Заклињем ти се да је мени добро, тако добро како ти и не слутиш.{S} Ја |
| одире у тело рањеника.{S} Чинило јој се да ће се онесвестити, да ће пасти.{S} После ју је дохва |
| ећала се као перо лака, и чинило јој се да на мирно поље гледа однекуд одгоре.</p> <p>Недеља је |
| ености и у вео туге.{S} И чинило јој се да тај човек, савијајући своје скоро охоло усправљено т |
| , блискости и наде.{S} И чинило јој се да ничега више и нема у цркви сем те Велике Песме, која |
| тренутку молитве!</p> <p>Чинило јој се да би мирно могла поднети да га и негледимице слуша, да |
| ајну најлепше лепоте.{S} И варао сам се да се само надвирујем над тај пехар, док сам, Бог зна о |
| м животу дати вредност.{S} Заветујем се да ћу учинити.{S} Заветујем се.{S} Јер ми је сад јасно |
| ек и уплив проблема и бола?{S} Бојим се да су човек и жена нехармонични, непријатељски и кобни |
| и њеног духа, плашим се жене, плашим се да је жена зло.{S} Питам се : зашто је љубавни уплив же |
| ла мирише на Господа Бога.{S} Плашим се да дух женин не иде више од артизма.{S} Да је најтоплиј |
| га да је чува и брани.{S} Поколебао се да је Ани можда одиста тешко на души, и осећао дужност |
| о је тим потпуно задовољан, и трудио се да Ану ослободи неприлике.</p> <p>— Не тражим одлучан о |
| <p>Кад је довршио читање, и спремио се да легне, пало је ђакону на ум да је прекосутра недеља, |
| ри пута чуо цело појање.{S} Дешавало се да стигне сасвим пред свршетак.{S} У таком случају би с |
| и се нешто још чекало.</p> <p>Чекало се да се подигну небу два ока, два сасуда таме.{S} И да ср |
| ње у човечјем животу.</p> <p>Опазило се да владика с интересом погледа горе, ка певачима.{S} А |
| ашла у месо и крв истине.{S} Осетило се да Ана зна, или има у себи тајну чара ђаконовог гласа.{ |
| једаред и своју језивост.{S} Осетило се да је имитација , недокучним неким путевима, зашла у ме |
| — ђакон је уздахнуо. </p> <p>Чини му се да га она избегава.{S} После службе, нестане као да у з |
| ате у стари свој мир.{S} И чинило му се да <pb n="118" /> то све само од себе иде.{S} Ана му је |
| све дубља и све шира.{S} Учинило му се да се људи необично много крсте, и да то раде некако бр |
| се одједаред много сам, и учинило му се да она празнина крај стуба иде у стопу за њим.</p> <p>О |
| " /> и молитвом прилазе, а не дотичу се да изврше ниједну Тајну. </p> <p>— Мени је врло, врло ж |
| ? </p> <pb n="174" /> <p>Има, је л' те да има?{S} Напишите да има, исповедите да има, обећајте |
| звињавао за онај први глас.{S} Је л' те да је ова љубав зато међу нама да будемо бољи, је л' те |
| ?{S} И јесте ми неки момци, кад чекате да доктор Пашковић, са својих педесет четири љета, исте |
| нисам хтео рећи, али ви треба да знате да се дифтеритис почиње компликовати са шарлахом, и да |
| ека буде и растанак.{S} Зар ви не знате да постоји и весео растанак?{S} Све дотле док има чекањ |
| вршити ?{S} Да ли хоћете тиме да кажете да ћемо једног дана умрети?{S} Него?{S} Да ће неко од н |
| горевају.</p> <p>— Бојите се и верујете да ћемо и нас двоје изгубити свест и понос, да ћемо се |
| {S} Да ли ви осећате, да ли ви верујете да сам ја бољи и друкчији него штоли сам био ? </p> <pb |
| да има?{S} Напишите да има, исповедите да има, обећајте да ћете доказати да има, дођите да се |
| бећајте да ћете доказати да има, дођите да се уверим да има!{S} Дођите и уђите у одјеке песме в |
| ли је случај тежак, онда просто тражите да вам овај категорично одговори хоће ли болесник умрет |
| на Мајинском у очи. — Ви, дакле, држите да је црква једно, а људи друго.{S} Не може се служити |
| ам икада бити криво?{S} И да ли мислите да уопште има неке кривице у томе <pb n="120" /> што ва |
| аква вам је душа.{S} А да ли ви слутите да и тај старац има префину душу ?{S} И сада, он, сиром |
| /> <p>Има, је л' те да има?{S} Напишите да има, исповедите да има, обећајте да ћете доказати да |
| ите да има, исповедите да има, обећајте да ћете доказати да има, дођите да се уверим да има!{S} |
| а одлично познајем ваш глас.{S} Изволте да пређемо у собу за свирање, па ћете се уверити.</p> < |
| pb n="151" /> <p>Недић је замолио госте да из почасти према епископу сви дођу на вечеру у конце |
| ћи, ја нећу да дође, и реците му уопште да се чува, и — ах, тако ми је страшно, зашто смо и поч |
| д почела плакати зато што не зна шта ће да каже.{S} А сиротог Пашковића је дохватио скоро побож |
| го се устрептало почела освртати где ће да се склони, и скоро је утрчала у капију једне куће у |
| едно анђелче које свештенику своме неће да пољуби руку — шалио се монах Иринеј.{S} И сав је сре |
| ко се немилосрдно смеје.</p> <p>Он неће да ме пољуби !{S} Он, ђакон Богородичине Цркве.</p> <p> |
| гама горе — права ротква коју нико неће да купи. </p> <pb n="128" /> <p>Усред несташлука, Ана с |
| о да му је онај други смешан — али биће да негде одгоре гледа како се земља окреће.</p> <p>Кад |
| двише, стао је одједаред молити младиће да се склоне с пута, како би остало што више празна про |
| рекид, са ретким кипутцима, као да хоће да причека зиму пре него што проври.</p> <p>Самовар је |
| ад је мучно, и врти по њему као да хоће да изађе и даље да иде, па и самог њега собом да поведе |
| ио је Ану за руку, јер је видео да хоће да пође, а знао да их само педесет корачаји деле од пун |
| мирну.{S} Онако како чине људи кад хоће да сакрију реп некој репатој мисли.</p> <p>— Без које д |
| и увијале као црви, као да детенце хоће да се испне из неке страшне јаме, а ипак се све на једн |
| слаб, не плаши се путних напора, и хоће да дође.{S} Новине су већ донеле и све детаље око догађ |
| увоће.</p> <p>Али ако Бог то баш и хоће да срце монахово буде суви песак ...{S} Смрвљени, безоб |
| псолутно није разумео шта Пашковић хоће да каже.</p> <p>У тај мах је ушла собарица, и јавила да |
| јој је пало на ум да то људи сенку хоће да обуку.{S} Бојала се да ће се старац срушити под скуп |
| уће сами, морала је, оцу за вољу, чешће да одглуми старог хоровођу њиховог певачког друштва.{S} |
| а под брадом, којима је стискала вилице да не дрхћу.</p> <p>— Докторе, јесте ли ви, ходите брзо |
| едаред, отац њен, сасвим изненада, поче да говори о удадби једне даљне рођаке која се венчала п |
| очинци, или с ума сишли.{S} Сузе почеше да јој наваљују у очи.{S} Тада јој је привукао пажњу ре |
| ну, моћну, коју она уопште не може више да посматра, а о којој све теже и теже суди. </p> <p>Из |
| атворену њихову кућу желела је још више да затвори. </p> <pb n="209" /> <p>Да ни мисао Иринејев |
| рајна, потешка, али и слатка борба душе да се тело уклони из свести.{S} И с тога у тим сновима |
| у каже, и нечим лепим тежњу његове душе да задовољи.{S} Пашковић је то читао из њене збуњености |
| ше, очи се полуотворише, а руке кренуше да се саставе, али се на пола геста опет растадоше.{S} |
| онда решио да се окане илустрација , и да покуша у форми догме протурити своју тезу.{S} Рекао |
| нуло докторову наклоност ка анализи , и да треба сасвим просто запитати: ко је болестан у кући |
| треба да се одлучи да заволи некога, и да родитељима скине бригу с душе.{S} Како рекосмо, није |
| оној боји у којој га божји дан пружа, и да љубав своју одели од осталог живота свога, тако, као |
| али да га је она, наравно, исмејала, и да се на том свршило.{S} Ана је причала течно, живо, и |
| обро, да је већ пре осам дана устала, и да ће скоро и изаћи.{S} У башту већ излази.</p> <p>У пе |
| а да се црква настави пенаста и бела, и да изгледа као ред цвећа на старој рушевини камења.{S} |
| је, осећајући да их она није мислила, и да их чак и не познаје, али осећајући и то да их сад ет |
| n="47" /> све порекне, да све закаља, и да и сама црна умре. </p> <p>Тада, одједаред, болест је |
| ђакону на ум да је прекосутра недеља, и да то опет значи дан срећног њиховог виђења.{S} Можда ћ |
| добија и губи са светлосним ефектима, и да у јесење дане уме бити сирота и гола као испосничка |
| Имала је осећај да је негде озлеђена, и да ће сад одмах нит њене крви потећи у траву.{S} Ћутала |
| е сада види да је срећна и задовољна, и да га баш од срца воли.</p> <p>— Та би ствар мене могла |
| азложи необичну појаву новога ђакона, и да способности његове оцени по најбољим њиховим ефектим |
| е своје положи на траг његових стопа, и да завапи Богу све могућном да чудом врати чудотворног |
| S} Она тако воли: да се сита насвира, и да попије празан чај из безбојне стаклене шоље. </p> <p |
| ке може бити живот или уместо живота, и да раду око црквеног певања треба да жртвујеш целу личн |
| да су сва та болесна деца моја деца, и да бих ја са највећом готовошћу све смрти из њихових ма |
| још више дирне у срце свога љубимца, и да га, на тај начин, приволи на путовање, и уклони мало |
| и сав рецитатив буде у устима певача, и да сасвим изостане нескладно и произвољно појање за пев |
| Црква, буду пусти и хладни као гроб, и да се она расплаче за драгим својим, и буде несрећна бе |
| јем, да разлучим светско од духовног, и да прогутам буру ...{S} Е мој ђаконе, није лако бити ри |
| , Ана се решила да сама себе изазове, и да прикаже један од драгих својих музичких доживљаја, к |
| да мене остави, да поред мене прође, и да оде даље, даље од мене!</p> <p>А ја га волим, љубим, |
| пуно музике, чека да интервал прође, и да потече песма, од слога до слога као ред капљица, теш |
| ове свога дневника.{S} Да види ко је, и да види докле је дошао с оним што Ана у њему воли.{S} Н |
| закони звезда закони небесне музике, и да су једино ритам и тон вечито вечни.</p> <p>Анино тел |
| јој је помисао да је Бог дух музике, и да су сви закони звезда закони небесне музике, и да су |
| је и заноси, претежно луксуз технике, и да у срцима модерних музичара има додуше много нових ос |
| у је сасвим мало боље, али ипак боље, и да се у свој невољи својој сетио чика Јове Недића, и жд |
| све те ствари друкчије зна и разуме, и да би смешно <pb n="250" /> било ваздан пречитавати и с |
| на, да су јој груди широм раскриљене, и да се види гњездо љубави њене.</p> <p>Тек пошто се служ |
| а људи само с поља да обилазе око ње, и да чисте своју душу клечећи, убоги грешници, на неосвећ |
| а колико толико разјасни своје стање, и да одмери докле управо води та даљина у коју сада непре |
| да негде, у дну олтара, севају муње, и да ће сад велики, чисти Бог, казнити грешнике. </p> <p> |
| зговарати, зато вас молим да седнете, и да одмах примите одговор по који сте дошли.</p> <p>— Ви |
| тању да се брзо смирите и разаберете, и да оцените куда смо пошли, и куда бисмо тим путем морал |
| у се да се људи необично много крсте, и да то раде некако брижно и жалостиво, Најлепша молитва |
| оварало коприву да се попне на прсте, и да часом голицне нос на тој замишљеној човечјој глави.{ |
| ило у присуству свију њених код куће, и да се сви слатко смејали, и докторовом удварању, а наро |
| рце, да их је обоје примио у то срце, и да је то срце свему криво? ...</p> <p>Одједаред, ђакон |
| .{S} Желела је да клекне пред сироче, и да га служи.{S} И волела на њему оно место у коси где г |
| у све веће и веће, све лепше и лепше, и да су пуне препуне суза.{S} И имала је за рапавог , твр |
| убави моје, да га обезвреди и увреди, и да мене остави, да поред мене прође, и да оде даље, даљ |
| измишљене и за косе довучене ствари, и да је света и вечита истина : да је и девојци у свету и |
| инеј је писао да се Ана мора штедети, и да ће стога и он што ређе долазити к њој на вежбање .{S |
| ћали се илузији да им неко зло прети, и да само у заједници и чврсто загрљени могу злу томе отп |
| напоље, у сусрет небу и бескрајности, и да горњи део иконостаса, са сићушним својим кандилцима, |
| сам се, нисам знао шта све то значи, и да ли да се јавим.{S} Међутим сте ви кренули натраг , и |
| опазио да има једну борицу и на души, и да је та борица канда све дубља и све шира.{S} Учинило |
| њим?{S} Престао је да пише у дневник, и да слаже мудрости за постизавање великог, сунчаног мира |
| тако чудну духовну заједницу с оцем, и да зна да је души његовој лако и добро; а монах Иринеј |
| се чинило да цело небо плаче с Аном, и да је то срећа коју он не може издржати.{S} Узео је Ани |
| итис почиње компликовати са шарлахом, и да нам помор прети.{S} Тамо, у петој шестој кући до вас |
| а је обрт у мени силан и невероватан, и да је с тога на сва моја питања немогућно одговорити.{S |
| каве ствари, да јој се скоро удварао, и да је том приликом чинио неке алузије на симпатију њену |
| се само да је био, да је сладак био, и да гори чежња за њиме. </p> <p>Ана је одједаред осетила |
| ало му је на ум да има извежбано око, и да једним погледом уме наћи предмет размишљања или заба |
| ље.{S} Да ли јој је много тешко било, и да ли је сада још што боли ?</p> <p>— Да ли вам је кадг |
| да да је другом неком нешто скривило, и да је заслужило да буде кажњено. </p> <pb n="102" /> <p |
| а да одсада долази само добро и лепо, и да ће се сад одмах осетити присуство Бога, и чути се, и |
| илије игре: да кобајаги није епископ, и да кобајаги не живи у двору.{S} И није се одазивао, и н |
| није дало да Ана на време осети умор, и да се одмори.{S} Она је сва горела у некој неситој, стр |
| је желео да је јагње, да савије врат, и да буде заклан у Анином крилу. </p> <pb n="115" /> </di |
| нило да се напила среће за цео живот, и да ништа више не жели и неће желети.</p> <p>У коси је о |
| злазак на гробље одлажу за други пут, и да изволи доћи по подне; а доктору Пашковићу: да салон |
| а је био у цркви, да је осветио воду, и да се <pb n="28" /> вратио на небо кроз чисто, мирисно |
| ем и размишљањем одала траг догађају, и да сада на неки начин мора и догађај одати.{S} И одједа |
| отребу да о догађајима поразговарају, и да се узајамно подсете на све лепе детаље својих успеха |
| да да се сруши нешто преко њих свију, и да их затрпа све одједаред, пре него што несрећа, делић |
| ши пућпурик шеве има, своју историју, и да мирисање цвета почиње испод земље у корену, а завршу |
| е види да нож пролази кроз хрскавицу, и да крв тече.{S} Дете замире, стреса се.{S} Цев, сва крв |
| смешио. — Онда те молим да прекинеш, и да приредиш чај.{S} Зима ми је.</p> <p>Монах Иринеј је |
| да се сетио да не зна где станује.{S} И да би му било незгодно питати некога где јој је кућа. < |
| гну небу два ока, два сасуда таме.{S} И да срце једно, чисто и мирисно као дивља шума, дозове Б |
| ут откад је у Богородичиној цркви.{S} И да се не би још више узбуђивао, решио је не погледати т |
| .{S} Остао је да попије други чај.{S} И да чује једну сасвим нову, модерну ствар, која је тек п |
| ку хвалио да је врло мирно спавао.{S} И да према томе, хвала Богу, бар тога дана није видео да |
| ?{S} Хоће ли вам икада бити криво?{S} И да ли мислите да уопште има неке кривице у томе <pb n=" |
| јектеније које свештеник говори.{S} А и да се забунила у једном, ето, свештеник рецитује и наре |
| и изнео јој оданде крст да га целива и да се смири.{S} Извео ју је затим опет под трем, и тамо |
| вена музика навраћала је људе да воле и да заволе Бога.</p> <p>Глас о том величанственом појању |
| јружнијим околностима имао да опстане и да се сачува.{S} И који је, оставши усред смета и куге |
| , Пашковић је помагао Ани да се дигне и да седне.{S} Ушао је монах Иринеј, сав мокар од кише, ч |
| роје да дође хирург.{S} Да донесе нож и да изврши оно што је последњи покушај ...{S} Ах, како с |
| г одбора, ишла сваки дан да га посети и да му реферише о успеху, и причала му да сопран-солистк |
| жељу.{S} Склонила је мајку да попусти и да је пусти, обукла се, узела велики буке зимских ружа, |
| акону се привидело да клечи пред Аном и да љуби руку њену, у сребро и драго камење оковану ...< |
| о јој је да спусти чело доле на камен и да чита молитву.{S} Али је наставила да седи, и гледала |
| на ум да монах Иринеј још није дошао и да још може доћи.{S} И онда ју је, као рој, обузело јед |
| ајке, и осетио потребу да сагне главу и да јој нешто призна.{S} И можда би то и учинио, али ник |
| оћеш да легнеш, чедо, да се пресвучеш и да те покријем — скидала је Недићка Ану, и љубила је по |
| ок је ђакон, тако ми се чини, требао би да је монах.{S} Ја сам то небројено пута осетио, и жао |
| т је лепотом.{S} Ноге му дрхћу, хтео би да клекне.{S} Ђакон Иринеј му прилази, и скора у наручј |
| р Пашковић Зато сам и дошла.{S} Хтео би да се види с тобом ма на два три минута, каже, у данашњ |
| о карала у души.{S} Пребацивала је себи да је требало анализи подвргнути, место туђега певања, |
| била веома драга.{S} Пожелела је у себи да се у цркви никако више и не види с ђаконом. </p> <p> |
| е можда и јесте монаштво ...{S} У борби да се не збуде оно што мора да прође.{S} У борби да чов |
| збуде оно што мора да прође.{S} У борби да човек ниједан део свога душевног живота не страћи и |
| весела, тако једноставно срдачна.{S} Ви да певате арханђела Гаврила. — Они се насмејаше једно н |
| јабуке, а Ана, лако намрштена, настави да корача.</p> <p>Недић је, на начин обичног доколичног |
| кастањете . </p> <p>Ана је пошла цркви да види ту слику.{S} Али анђео као да се помакао њој у |
| затворена и она друга врата, и у цркви да је празно и тишина, а људи само с поља да обилазе ок |
| н тренутак неизвесности, који су готови да доживе сваку срећу, да приме и свако мучење, то су о |
| оменту службе, Ани је дошло као да види да је баш он онај који је цркви и Богу најближи и најми |
| д се удала за њега, а како се сада види да је срећна и задовољна, и да га баш од срца воли.</p> |
| јка је напољу и не види крв.{S} Не види да нож пролази кроз хрскавицу, и да крв тече.{S} Дете з |
| нарочито проматрао.{S} А сада ето види да зна <pb n="38" /> много детаља њене појаве, и опазио |
| ијатан и одабран.{S} Монах Иринеј тврди да је срећан онај ко га изближе познаје, и коме старац |
| S} Долази, а нико га не види.{S} Долази да згњечи, да угуши, да запали .{S} Ко зна.</p> <p>Нешт |
| адба богате јединице, све су то разлози да живот запне и застане, и загледа се у догађај са сво |
| ваки други позив.{S} Немој више о удаји да ми говориш.{S} Молим те учини ми то.{S} И смири се и |
| кидали се да беже, и враћали се илузији да им неко зло прети, и да само у заједници и чврсто за |
| знајући да ли да их каже или не, да ли да жали што монах Иринеј није ту, или да пожели да ника |
| ове Богородичиног Храма.</p> <p>— Да ли да вам причам то што волим?</p> <p>— Говорите, говорите |
| е, нисам знао шта све то значи, и да ли да се јавим.{S} Међутим сте ви кренули натраг , и онда |
| Ана те речи кроз зубе, не знајући да ли да их каже или не, да ли да жали што монах Иринеј није |
| то уосталом мораш и сам видети , је ли да видиш ? </p> <p>— Ја видим да се у теби нешто дешава |
| и утеха на овом и на оном свету? је ли да нећеш?{S} Дај ми руку.{S} Обећај.{S} Обећај још једа |
| мете ли ме сасвим добро ?{S} Осећате ли да се наше две ћелије преобраћају у горостасну палату?{ |
| ли ми у томе помоћи, Ана?{S} Хоћете ли да ми помогнете?</p> <p>— Не сумњајте и не питајте — го |
| чисто њега самог не познаје, а камо ли да би могла <pb n="188" /> познати са каквим мишљењем ј |
| ="117" /> рану на - ђаконовој души, али да се та рана светли баш као и ђаконов стихар. </p> <p> |
| дбине у судбину, из живота у живот, али да га опет врати Богу, Богородичиној Цркви и себи.{S} Т |
| импатију њену према монаху Иринеју, али да га је она, наравно, исмејала, и да се на том свршило |
| не разумем.{S} Мене су из болнице звали да одмах к вама дођем.</p> <p>Страшних стотину корачаја |
| у је, пре свега, сви они, који су знали да ће на тој вечери бити гости.{S} Па <pb n="103" /> он |
| ом, у две странке.{S} Једни су сматрали да <pb n="4" /> Ана, баш као и све друге девојке, кокет |
| њега.{S} Затим су око тога мотива стали да искрсавају и неки од оних ранијих, полазаборављених |
| продужујући слатке муке своје, осећали да пољубац цвета, и зре, и мора, мора сад одмах пасти . |
| реч, била слађа од меда, али су осећали да је и жеђ за речју слатка, и ћутали су даље.{S} Ђакон |
| час опет да сам мртав у гробу, и анђели да надамном литургију служе.{S} Хвала и теби, од свега |
| едном речју није казао, ипак можда жели да на неки начин уђе у мисли њене и у живот њен.</p> <p |
| што монах Иринеј није ту, или да пожели да никада више и не дође.</p> <p>— Би ли могла на часак |
| хтео малочас питати: да ли бисте желели да се видите с Иринејем?</p> <p>Ана је погледала у Пашк |
| кону добро дошао, јер никако нису умели да заподену разговор.{S} Чинило им се обојима да су се |
| звргну у шалу и пецкања.{S} Нису успели да се ваљано исмеју ни они, који су, толико пута исмеја |
| и, и без непосредног надражаја , почели да реагирају.{S} Чича би дрмусао главом као да ће с рам |
| и, или да има одвише проређену крв, или да има т. зв. виши позив.{S} И онда се, изгледало је, ј |
| су, напослетку, решили , како који, или да има одвише проређену крв, или да има т. зв. виши поз |
| .{S} Човек пусти да реч каже ствар, или да се ствар баш и збуде, а после мора наћи снагу за дос |
| и да жали што монах Иринеј није ту, или да пожели да никада више и не дође.</p> <p>— Би ли могл |
| и бити само уметници рецитовања.{S} Или да долази какав још неслућени инструмент .{S} Или неко |
| лијама појединих солиста певача.{S} Или да ће свештеници смети бити само уметници рецитовања.{S |
| ешто запита.{S} Да нешто заиште.{S} Или да натопи марамицу светом водом и покапа њоме чело и гр |
| и да га на ђубре баци, да га милује или да га сече и пече.</p> <p>Пашковић је већ готов.{S} А И |
| .{S} Моћ своју да га у висину хитне или да га на ђубре баци, да га милује или да га сече и пече |
| у живота мога, кажите и помозите ми или да живим или да свиснем, свеједно, само ако ме волите, |
| , кажите и помозите ми или да живим или да свиснем, свеједно, само ако ме волите, Иринеје, мој, |
| маниакални тенор, други су опет тврдили да ће ту музичку загонетку сабљицом пресећи један од он |
| в предлог.{S} Напротив, сви су налазили да би то било и одвише напорно за певаче, а да поготову |
| у долазили да га чују, људи су долазили да га виде.{S} У тамно вишњикастом стихару са Воздухом |
| Богородичине Цркве!{S} Људи су долазили да га чују, људи су долазили да га виде.{S} У тамно виш |
| а да су гости дирнути, гости су опазили да је Ана узбуђена, и сцена се завршила друкчије него ш |
| знавао.</p> <p>— Јесте ли одмах опазили да мој Иринеј није обичан човек? — питао је владика с п |
| денцију и кариеру , ови други се шалили да ће сад сигурно и владика тражити премештај у Богород |
| олико пута исмејани од доктора, мислили да ће им такав реванш бити највеће задовољство живота.{ |
| ско време!{S} Зашто се нисмо договорили да вас ја заменим ?{S} Ја вас могу заменити, је л' те, |
| амен био одвише тврд, и људи се уморили да га раде.{S} И онда је неком дошла идеја да се црква |
| а ишли у цркву.{S} Кад још нису слутили да човек целу ноћ може провести понављајући име једног |
| је цијук зеленог дрвета које су бацили да изгори.{S} Изгорело је, и остало је — шта мислите шт |
| ту своју љубав , за коју би људи рекли да се ничим другим не храни до глађу, носи у себи као п |
| е, наравно, не плаши, и једнако ме моли да га поведем, али, право да вам кажем, <hi>ја</hi> се |
| јер он се не <pb n="206" /> боји и моли да га приме, него због нечег другог ...{S} Због тог што |
| {S} Пред вече, кад сврши посао. и мисли да ће за клавиром или за књигом бити задовољна, не може |
| својим очима право у душу, и реците ми да ли је истина да истину говорим? — Пашковићев глас је |
| } Чујте како је дошло.{S} Писали сте ми да због мајке не можете на гробље.{S} Ја сам осетио да |
| , Боже Велики, Свемогућни!{S} Помози ми да останем снажан и весео монах какав сам сада.{S} Помо |
| есео монах какав сам сада.{S} Помози ми да велику, лепу и чисту своју љубав сачувам ...{S} Али, |
| лично за мене значе!{S} Верујете ли ми да ја сваког богослужења доживим стварање света!{S} Дож |
| својих успеха.</p> <p>— Верујете ли ми да сад одједаред осећам и неку тугу што сутра треба да |
| безазлена, као да госа њихов не зна ни да чита ни да пише.{S} А прота, угојен, масног и светло |
| као да госа њихов не зна ни да чита ни да пише.{S} А прота, угојен, масног и светлог лица, са |
| м бити задовољна, не може ни да чита ни да свира.{S} Не може ни да мисли.{S} Сваку мисао затрпа |
| ли за књигом бити задовољна, не може ни да чита ни да свира.{S} Не може ни да мисли.{S} Сваку м |
| е ни да чита ни да свира.{S} Не може ни да мисли.{S} Сваку мисао затрпава одмах нешто тешко, и |
| мете ?</p> <p>— Дабогме! — дошло је Ани да од радости рукама почне тапшати. — Отпратите га, ост |
| е косе чупала , Пашковић је помагао Ани да се дигне и да седне.{S} Ушао је монах Иринеј, сав мо |
| емо сваког часа умрети, онда ми се чини да сам Ану, тиме што сам је једну родила, закалуђерила |
| а уздахом.{S} С једне стране ми се чини да ће све то време бити један златан сан, од кога човек |
| чела.{S} Већ неколико дана њој се чини да иза тога чела лежи нека болест.</p> <p>Изашла је на |
| еј се враћа за сто.{S} А старцу се чини да би могао седети, тако, у тој столици , гледајући как |
| своје.{S} Јер јој се већ поодавно чини да га не познаје сасвим.{S} Да оно што тако мирно лежи |
| и и елегантни орар.</p> <p>Ани се учини да је и Богу жао ђакона.{S} Јер Бог највише воли те нај |
| Она се онда охрабрила , и пришла икони да очита молитву.{S} Молила се брзо, ослушкујуЋи у исти |
| хоћете ...{S} А да ли бисте били добри да ми одсвирате арије, да чујем јесу ли ми ка гласу.</p |
| >Недићу ни из далека није било у намери да проблеме поставља и етичке мотиве оцењује .{S} И зат |
| но онемела жица, и он умало не одговори да јесте.</p> <p>— Није, госпођо — дрмнуо је затим глав |
| је видела, али је опазила да ђакон жури да је стигне.</p> <p>Био је то болешљиво нежан плав чов |
| Ани на ум јутрошња мисао, и она пожури да одговори на очево питање.</p> <p>— Ја волим један ид |
| ће собе.{S} Уморан сам.{S} А треба и ти да легнеш.{S} Недеља је сутра, имаш посла. </p> <pb n=" |
| ођице Недићеве, <pb n="40" /> и гледати да види нешто из чега би могао закључити шта је с њоме. |
| а , тркнула по кући, и стала разгледати да ли је све у реду за дочек милога госта.{S} Најзад се |
| мопролазећи су постепено почели опажати да се ту не води обичан разговор.{S} Задржавали су кора |
| едите да има, обећајте да ћете доказати да има, дођите да се уверим да има!{S} Дођите и уђите у |
| и јаја.{S} Зато је после морао скакати да дохвати ружу.{S} Све више и више.{S} Дечко се попео |
| ерој, који не сме пасти, који ће остати да види и насљеди победу снаге своје.{S} А Ана?</p> <p> |
| и хоће ли болесник умрети или ће остати да живи.{S} Хипокризија, страшна, увек иста, без обзира |
| Чинило јој се да би мирно могла поднети да га и негледимице слуша, да га чак дуже времена и сас |
| срца. —- Онда бисте можда могли поднети да вам једну од тих многих десних руку и одсечемо.{S} Н |
| х Иринеј, или је нека болест која прети да ће наићи.</p> <p>Једне вечери искрсе пред њу неочеки |
| се једва помолио из мрака ноћи, и прети да ће опет тамо да се врати.{S} У оделу тешких црних бо |
| тију те девојке обузима нешто што прети да ће га разнети.</p> <p>Ана је после свирала и арије.{ |
| толико времеда да се монах Иринеј сети да би баш околишно питање кренуло докторову наклоност к |
| не да је бар најмање види.{S} Мора бити да сврће за угао у споредну улицу, и заобилазно иде кућ |
| људе толико помно, тај човек мора бити да ипак тражи нешто позитивно .{S} Његова скепса је неп |
| волим ...{S} Али, човек сам, може бити да сам због свега тога у вама заволио и вас саму.{S} Мо |
| утао.{S} И сад он долази .{S} Може бити да бих требао понудити му да идем с њим.{S} Може бити д |
| ква је ту некако по среди.{S} Може бити да стари Богородичин Храм има срце, да их је обоје прим |
| понудити му да идем с њим.{S} Може бити да ће ме он и звати.{S} Једно знам сасвим извесно, а то |
| о куда је она пошла.</p> <p>— Може бити да сам вам и досадан с тим разговором о своме душевном |
| више није било празно.</p> <p>Може бити да та тајна прати њега само пометњом, а у ствари другу |
| лужбе, данас, можда ће чак и добро бити да мало постимо.{S} Две недеље дана да будемо без вашег |
| и, после Ане Недићеве, још смео тврдити да је љубав сваке жене без разлике ружа у којој се укот |
| ама. </p> <p>— Не знам додуше пресудити да ли је музичан, али видим да је с музиком нешто завез |
| чувати тај дар небесни, како ћу пазити да њу ничим не разочарам!</p> <p>Монах Иринеј је затим |
| ти довољно суров и страшан, те пожелити да твоја младост, Иринеје, прође без љубави!{S} Ко би м |
| е, у топлоти и сјају, не могу замислити да ће можда баш на њиховим светлим крилима једног дана |
| река.{S} Велики део се морао задовољити да остане у порти, па чак и на улици.{S} Да колико толи |
| а још живим!{S} Мораш се с тим измирити да је и у твог старог владике само душа бесмртна.{S} Та |
| мали, недовршени осећај .{S} Не пустити да поводом њега склизнемо у ситу једну сласт, у којој с |
| .{S} Дакле?{S} Да ли би се могао решити да пођеш ?</p> <p>— Не можеш ?</p> <p>Два бескрајно туж |
| авом.</p> <p>— Да ли би се могао решити да идеш самном?{S} На извесно време, мислим.{S} За одсу |
| еће био срећа, који нас је водио лепоти да са растављеним животима и телима негујемо јединство |
| је Ана усплахирена, осећајући у савести да се у цркви ниједнога тренутка није сетила болесника. |
| хунац лепоте <pb n="215" /> и храбрости да ми је Авантурист Пера, који ено тамо жмири, и тако ј |
| дешавају све храбрости.{S} Човек пусти да реч каже ствар, или да се ствар баш и збуде, а после |
| у неочекивано питање: да ли ђакон слути да га она воли ?{S} И то питање, које јој никада раније |
| дјек песме која се у срцу савила и ћути да чедо не пробуди. </p> <p>Мала пауза.{S} Инструмент ј |
| ри.{S} А смејући се, није могла не чути да и у гласу њеном има сада неки нов тон, који се од пр |
| да био први пут што брижни отац, видећи да године пролазе, помишљајући на своју смрт и на незго |
| пружила руку, молећиво и мило, тражећи да јој се њена ствар врати.</p> <p>Несташлук храбри.{S} |
| мирише: не знајући шта дају, не слутећи да се с Богом разговарају.{S} Ани су не једаред засузил |
| агло и брутално, несрећа умирања , доћи да покупи страшну ону порезу живота коју и најсрећнији |
| бац страсти?</p> <p>После подне ћу доћи да ми дате одговор .{S} Не да га дате, него да стари, г |
| весна свога заноса, али није имала моћи да се умири.{S} Осећала је да јој по челу букти, да су |
| да, кунем ти се, онда ћу ја теби помоћи да не изгубиш поноситу монашку душу моју". </p> <pb n=" |
| као виши захтев један који ће ми помоћи да довршим дело своје.{S} Како ћу чувати тај дар небесн |
| бојала се нечега, молила се црној ноћи да је затрпа мраком и миром.</p> <p>Легла је у постељу |
| ећеној земљи пред црквом, и замишљајући да је тамо унутри будно око божје, и гњев његов, који ћ |
| удадби за свога мужа.{S} Овако, знајући да њега није волела зато што је другога волела, преокре |
| борбе ...{S} Али човек као дух, знајући да је дух племенитији од природе, окреће своје страсти |
| кад је дошла наредна недеља, не знајући да ли је ђакон још ту или је већ отишао , решила се да |
| ла је Ана те речи кроз зубе, не знајући да ли да их каже или не, да ли да жали што монах Иринеј |
| та, па сам на твојој страни, не знајући да ли добро чиним.{S} Бог нека те штити.</p> <p>А затим |
| а, силуету монаха Иринеја, и рачунајући да после Достојног има још три јектенија која говори св |
| ивот тако леп ! — Он прекиде, пуштајући да један искрено ентузиастички осмејак замени недовршет |
| евао.{S} Непажљиво, расејано, пуштајући да му глас, диваљ и громовит, чисто поруши песму.{S} Ст |
| рхћући телом и гласом, и не допуштајући да је се монах Иринеј руком дотакне , исповедила се.{S} |
| ло на свом месту.{S} А “гада, осећајући да се сан разбија, да је дошао растанак од лепоте, грун |
| питајући се откуда те идеје, осећајући да их она није мислила, и да их чак и не познаје, али о |
| шила, умирена и задовољна.{S} Осећајући да је и тај силни глас харфа једна која само под њеним |
| а обузимала.{S} Био је срећан, верујући да је то она велика, свемилостива љубав за којом је чез |
| један тренутак, колико да каже владици да оно „други пут“ значи већ сутра ујутро, да ће дакле |
| напротив, журила кући, и говорила мајци да тога дана осећа тако чудну духовну заједницу с оцем, |
| p>Доктор Пашковић је држао шешир у руци да се опрости.{S} Са седом ћубом на челу, са жалосном в |
| д мало лакше.{S} На жалост, то не значи да му је и боље.{S} Не бих вас смео с поуздањем тешити |
| рно.{S} Нико га не испраћа.{S} То значи да је унутри зло.</p> <p>Анино срце поче преплашено да |
| ти, онда ваљда и кћи треба да се одлучи да заволи некога, и да родитељима скине бригу с душе.{S |
| ју је, гушио ју је, кричао јој је у уши да њега нема, да је место његово на амвону празно, да х |
| и су као да пред Богом стоје, а Бог тај да им је свима рођени отац.{S} Богородичина Црква је из |
| јој се учинио суров.{S} Имала је осећај да је негде озлеђена, и да ће сад одмах нит њене крви п |
| ико не види.{S} И замислите онда случај да се ипак нешто деси што би било <pb n="208" /> или из |
| крви.{S} Пришао је госпођици Недићевој да се опрости од ње.{S} Идуће недеље, вероватно, служић |
| е и блажене слике отклони од ње, да јој да снагу да свет гледа у оној боји у којој га божји дан |
| и узнемирену њену душу.{S} И говори јој да се ништа није десило, да буде спокојна и мирна. </p> |
| одговори.{S} Али се иначе видело по њој да схвата мучно стање сиротог доктора, да жели нешто си |
| тањир, и наместио нож и виљушку у знак да је с јелом готов.</p> <p>У тај мах се зачула славујс |
| љно ђакона по рамену. — Дакле имам ипак да се надам милом госту.{S} Само немој одвише много оду |
| начила је предодређену чистоћу, задатак да до смрти остане калуђерски врла.{S} То сасвим недево |
| <p>Та сурова непогода је имала задатак да на крилима ветра обиђе читав један крај, да што брже |
| лако.{S} Сигурно ће ми пасти у задатак да посредујем, да разлучим светско од духовног, и да пр |
| ала саливена опомена, чекајући тренутак да чело земљи приближи, и снажним, скоро страшним гласо |
| Ана је покушавала да их омаловажи, чак да им се наруга.</p> <p>То је можда био онај познати ма |
| и.{S} Наравно да онда онај ко хоће увек да воли, да се гај мора дуго и одрицати.{S} Ко хоће вел |
| је већ ту, и посљедице, која треба тек да дође, цери се судбина.</p> <p>— Отпрати ме сада до с |
| заузмем — копкао је Ану неки несташлук да наједи Мајинског.{S} Али се необично изненадила кад |
| S} Тога дечка је Ана изабрала и апостол да чита, и учила га да то нотално чини, како би сва сна |
| на, је ли то казна?{S} Ја се ипак надам да ми и сада, као и увек, само спасење може од вас доћи |
| — Не тражим одлучан одговор.{S} Ја знам да је исповест моја чудна, да је обрт у мени силан и не |
| на ?{S} Али зашто вас и питам, кад знам да ме нећете изневерити , јер себе не можете изневерити |
| ћања и разоружавао њене мисли. — И знам да Богу то није криво.{S} Јер љубав моја према монаху н |
| е вуче, и у чијој мртвачкој литији знам да има и моје место.{S} И тек кад он зађе, онда су ми ж |
| ју — настављао је гордо — остаћу ја сам да дозидам цркву над пропашћу њеном ...{S} Јер ћу је во |
| оживим.{S} Тешка ми митра.{S} Дошао сам да још једаред будем ђакон, онакав какав у свом животу |
| у вашу душу, него у своју.{S} Видео сам да у тој вашој души има нешто необично, неслућено лепо. |
| о задњега часа има жеља.{S} Пожелео сам да још које тренутак с твојим срцем, и с твојим богатим |
| сам да ћу ја посетити гроб, мислио сам да смем то учинити, јер покојни Недић је био и мој приј |
| пишеш.{S} Право да ти кажем, мислио сам да прецењујеш вредност и лепоту.{S} Али сам се тако изн |
| аш на данашњи дан.{S} И онда, решио сам да ћу ја посетити гроб, мислио сам да смем то учинити, |
| наче ова црква много добити.{S} Чуо сам да необично лепо служи.{S} Био је две године дана придв |
| м стању ? — настављао је. — Али, осећам да се некоме морам исповедити, а нико деликатним ствари |
| .{S} У часу кад о њој мислим.{S} Осећам да је неправедно .{S} Јер она је музику и цркву, дакле |
| p> <p>— Ни то не.{S} Него хоћу да кажем да је љубав страст, која до краја не може живети у цркв |
| госпођице Ана, да се не варам кад кажем да сам заволео ваш живот и вашу љубав.{S} Победу вашу н |
| кујем такође нећу.{S} Само да вам кажем да је Светислав Васићев још жив, да му је сасвим мало б |
| појаве и дела у детаље.{S} Ја вам кажем да тај човек негде у унутрашњости својој много осећа и |
| у га дићи, или ћу пропасти , него кажем да ћу га дићи !{S} Јер у мени има црква, има храм лепот |
| собу, и оставили Ану с монахом Иринејем да се договоре о ствари коју ће заједно изводити.</p> < |
| обом у манастир живота.{S} И ја верујем да има жена толико отмених и јаких.</p> <p>Недићу ни из |
| могућно, у то не сумњам.{S} Јер верујем да је сваки човек, у нечему, целог свога века монах и а |
| често скупо стало.{S} Наиме, кад чујем да жена љутитим гласом виче:{S} Јово! ја се направим од |
| м да ти то годи, али не могу да разумем да усхићење од музике може бити живот или уместо живота |
| оћи до савршеног монаштва !{S} Ја видим да је плод моје љубави лепота и жива црква! ...{S} Ја в |
| и , је ли да видиш ? </p> <p>— Ја видим да се у теби нешто дешава, и видим да ти то годи, али н |
| идим да се у теби нешто дешава, и видим да ти то годи, али не могу да разумем да усхићење од му |
| е пресудити да ли је музичан, али видим да је с музиком нешто завезао, чим се тако често враћа |
| живљај .{S} Скоро бих рекао да се бојим да се деси, јер— ђаконов ниски, звучни глас је био тако |
| идети с монахом Иринејем , али се бојим да улази у кужну кућу.{S} Не, не, нека не долази, рецит |
| ности, не могу ...{S} Па ипак, ја желим да дођем.{S} Ја ћу доћи, ја ћу зацело доћи ... други пу |
| а те љубим.</p> <p>Љубим те, и не желим да те познам.{S} Љубим свирку твоју, и не желим никада |
| ст?{S} Додуше, и ја се радујем, и желим да све буде што је лепше могућно .{S} Владика је мој ве |
| ако да се понашам!{S} Зар да ти пожелим да те Ана Недићева није заволела!{S} Та ко би могао бит |
| он се задовољно смешио. — Онда те молим да прекинеш, и да приредиш чај.{S} Зима ми је.</p> <p>М |
| ођице Ана, ја вас молим, лепо вас молим да станете на тренутак, да чујете само неколико речи .. |
| одвише дуго разговарати, зато вас молим да седнете, и да одмах примите одговор по који сте дошл |
| <p>— Хоћеш ли се љутити ако те замолим да ми Анино писмо још једаред прочиташ?</p> <p>Ђакона ј |
| ...{S} Време је.{S} Јер, видите, мислим да ђакон треба да буде сасвим млад човек.{S} Млад, неис |
| та ћете мислити о мени?</p> <p>— Мислим да сте непокорно једно анђелче које свештенику своме не |
| м створењем на овој земљи.{S} Ја мислим да је то оно што волим ...{S} Али, човек сам, може бити |
| исмо имали више деце.{S} И кад помислим да Јова и ја можемо сваког часа умрети, онда ми се чини |
| ни средњевековни тавничар бдила над њим да се не макне од молитве и олтара, док не умре, или до |
| те доказати да има, дођите да се уверим да има!{S} Дођите и уђите у одјеке песме ваше, која је |
| о га је у теме.{S} Привукао га је затим да седне на столицу до њега, и гледао га добрим погледо |
| шло, погађао разлоге, и трудио се затим да све те мисли што пре заборави.{S} Али таман би успео |
| ога је дошао.{S} А чинило му се међутим да певачи гледају право у његов џеп, и знају да је џеп |
| ђе и даље да иде, па и самог њега собом да поведе.{S} Други пут опет, тако је као да су и он и |
| им, али је отишао са неком чудном надом да ће све добро бити.</p> <p>Да, то је био храм у коме |
| је својом јаком музичком интелигенцијом да врши силан уплив не само на круг својих пријатеља, н |
| инутима дуго, на једном месту, са жељом да виче, да удара и зло да чини, и најзад да себе уништ |
| их стопа, и да завапи Богу све могућном да чудом врати чудотворног певача, за часак један, само |
| се од ефекта.{S} Јасно је било пред њом да за имитовање треба индискретности.{S} Треба болног р |
| а, са округластим трбухом, са принципом да и у кујни мора висити свечева икона и светити се вод |
| е изнети воштаница и Еванђеље, са вером да су све досадашње муке људи морале бити, а да одсада |
| .{S} Пошао им је у сусрет.{S} С намером да, заобилазно, наравно, сазна од њих шта је са госпођи |
| јавила да господин Мајински треба часом да изађе напоље , јер га неко тражи.{S} Мајински се изв |
| S} Зна дакле и он каква је лепота у том да се <pb n="71" /> задржи и усами један мали, недоврше |
| ? </p> <pb n="33" /> <p>Њој дође на ум да је тај човек исто што и зрнце тамњана које тамо на о |
| ртати око себе.</p> <p>Пало му је на ум да има извежбано око, и да једним погледом уме наћи пре |
| , ни хоровођи, ни певачима падало на ум да приређују концерт, нити је когод из публике изразио |
| су га нудили јелом, њој је падало на ум да мајка њена покушава сенку да нахрани ...{S} Али како |
| низ степенице.{S} Али јој је пало на ум да још обиђе цркву.{S} Можда су отворена и врата са про |
| монију с хора, и опет јој је пало на ум да то људи сенку хоће да обуку.{S} Бојала се да ће се с |
| у истом том тренутку јој је пало на ум да монах Иринеј још није дошао и да још може доћи.{S} И |
| ремио се да легне, пало је ђакону на ум да је прекосутра недеља, и да то опет значи дан срећног |
| ицу код црквеног одбора, ишла сваки дан да га посети и да му реферише о успеху, и причала му да |
| а је тако.{S} Он се осећа јак и спреман да доврши дело свог унутрашњег помонашења.{S} Он је чис |
| едну, замисао једну.{S} И био је уверен да дотле, докле Бог у човеку станује, човек оног тренут |
| убав.</p> <p>Монах Иринеј је био уверен да Бог у човеку све дотле станује док у њему има искриц |
| ељу, монах Иринеј је, изашавши на амвон да отпочне службу, сагнуо главу дубље но обично, и оста |
| е, усред највећега јада, када би требао да сам више камен него што сам икад био, сада се камени |
| а.{S} Да, и тај звекет сребра би требао да је хармоничан и у такту са побожним мотивом.{S} И би |
| ивот, тај свесни, поносити живот требао да престане бити.{S} Огорчење болесниково због немоћи љ |
| ио, стао преклињати и молити, покушавао да задржи плач и разлозима и ласкањем, али Ана је бежал |
| и, најзад, у часовима, кад је доспевао да и на себе мисли, осећао је да му се по души разлива |
| е.{S} И заблуда би била кад бих веровао да ми та девојка долази као анђео мира.{S} Можда баш ка |
| ико пута си ми хладно и мирно саветовао да се, због тешкоћа и труда, оканем појања у цркви.{S} |
| је, заједно са другим ђаконом, помагао да се попне у кола.</p> <p>Кола се кроз густу множину с |
| еда као ред сјајних копаља, није стигао да међу својим лордовима , херцозима и књегињама наслик |
| {S} Мајински такође, али је ипак стигао да опази како је Ана поруменила.</p> <p>— Здраво, архан |
| а би то и учинио, али никако није могао да зна шта би управо хтео да исповеди. </p> <p>По сврше |
| и душе.{S} Стари владика то није могао да увиди, и топлим речима је убеђивао свог љубимца да н |
| pb n="228" /> ја нисам ни слутити могао да сте овде, зар ја да вас непристојно предусретнем, ја |
| <pb n="100" /> Можда се с почетка надао да ћу се сам вратити онамо где сам био окружен љубављу |
| к одмах затим опростио , ђакон се надао да ће је можда ипак стићи.{S} И стигао би је, да није т |
| годину дана удварања још није сагледао да се пред спуштеним завесама клања.</p> <p>— Вас, госп |
| осле пет сата.{S} Ваздух је тако отежао да се људи чисто гушили у њему.{S} Пала је и нека, за т |
| ом слаже.{S} А ви?{S} Иринеју сам казао да ћу питати вас, па како ви одлучите, тако да буде.{S} |
| дневу љубави своје, зашто је тако брзао да јој целу своју душу даде ?</p> <p>Зашто дуже није тр |
| агосиљао дугим једним благословом , као да жели главу да јој домаши, и смешио се на њу очински |
| .{S} Са јесењом неком модулацијом , као да и из бронзе хладна киша сипи.</p> <p>Подсећа на звоњ |
| имала тако топлих и живих престава, као да је та свечаност већ започела и из дана у дан траје.{ |
| ао да бунца.{S} Брзо и без прекида, као да мора некоме све то рећи, а као да у исти мах не зна |
| } Ана се од тог покрета тако тргла, као да се монах Иринеј ње дотакао.{S} Он је то опазио и раз |
| то на прекид, са ретким кипутцима, као да хоће да причека зиму пре него што проври.</p> <p>Сам |
| мвону, с подигнутим ораром и очима, као да је бацао на душе сенку великог и страшног крста који |
| 27" /> округла ока, тако безазлена, као да госа њихов не зна ни да чита ни да пише.{S} А прота, |
| и.{S} И растала се од њега поносна, као да је нешто драгоцено понела собом кући.</p> <p>А он је |
| вање Бога свршавао тако мирна лица, као да тамо горе већ види белога голуба.{S} Опажала се на њ |
| на неживота.</p> <p>Али мало после, као да се из те тишине почело ослобађати све оно што је мал |
| ари у грчевито, астматично скикање, као да ће сад душу исплакати.</p> <p>На ту ларму је дотрчал |
| о с њега сваку скрамицу и влаканце, као да га анатомски препарира.{S} А кад га је једна дама уп |
| та ...{S} Као да носи олтар у себи, као да је позвана да оствари неки идеал ...{S} Уверавам те, |
| ноге се трзале и увијале као црви, као да детенце хоће да се испне из неке страшне јаме, а ипа |
| , укопавајући руке и нокте у груди, као да авет неку на срцу треба да задави.</p> <p>— То није |
| а рука као да сва грла у себи држи, као да све гласове кроз једну, своју душу слива.{S} Људи су |
| ез пегице бледе, прсти надземаљски, као да се у врховима њиховим још мало задржала душа пре нег |
| срцу.{S} И лагано, корак по корак, као да се игра, долазила је ближе и ближе улазу у порту.{S} |
| ар, и тако је љутит ушао у травник, као да сваку поједину сламку хоће засебно да продрмуса.{S} |
| м и тако савршеним тонским гибањем, као да је ту ствар такт по такт проучавала.</p> <p>Сутра да |
| јава.{S} Рукама, нежним и чежњивим, као да даје знаке и такт милој свирци, коју слуша очима, ос |
| , тако ништа не схватам и не видим, као да је цео овај свет у кожну лопту ушивен ...{S} Најзад, |
| да тако одважним и крупним кораком, као да се решио да на дуготрајно неко путовање пође.{S} Иша |
| и вас више глава? — питао је тоном, као да му само још то треба знати, па да срећа његова буде |
| Ана је причала течно, живо, и тако, као да се све то десило у присуству свију њених код куће, и |
| ња.</p> <p>Гле како је све зарђано, као да је октобар — мислио је монах Иринеј, спремајући се н |
| а. </p> <p>И онда, сасвим слободно, као да је то природан ред мисли, ђакон се запитао: зашто је |
| љао је старац питање тако узбуђено, као да је понор сасвим близу. </p> <p>Монах Иринеј је стоја |
| пролазили некако побожно и смирено, као да сви иду на гробље.</p> <p>Ана није могла да савлада |
| азливала кроз њега смело и одважно, као да већ од раније станује у њему и зна сваки кут његове |
| ? — поче она тако матерински нежно, као да је готова да усини то божје дете, које јој је, по не |
| дмете, снег је пролетао тих и спор, као да спава, а људи су пролазили некако побожно и смирено, |
| знатом, мало напред нагнутом ставу, као да целим грудима дочекује, грли и пије музичке таласе.{ |
| пак покрет као да хоће нечију руку, као да хоће некога.{S} Шест руку се испружило да дочека Ани |
| ране опет осећам и зебњу.{S} Чудну, као да ме топлота живота оставља.{S} Ја, видите, никако виш |
| јао је силан један тон кроз тишину, као да уз само Анино уво трепти велика нека жица.{S} Затим |
| је стојало у запетом неком држању, као да му очи ишчекују некога, а уши чују нешто што само за |
| ложили једно у друго <pb n="176" /> као да сте драги камен драгим каменом опточили , како ћете |
| и је, да није тако јако хитала .{S} Као да га се боји.{S} Последњи пут, на парастосу, видео је |
| S} Невесело умиљато, забринуто .{S} Као да је тога дана Бог хтео њу нешто да моли.{S} Ана се ск |
| ан најлепшег човечјег живота ...{S} Као да носи олтар у себи, као да је позвана да оствари неки |
| а најхуманијег Бетовеновог дела.{S} Као да и она, баш у том тренутку, или чезне, или стварно ос |
| pb n="37" /> имао чудно осећање.{S} Као да му се нешто хладно провлачи испод стихара, пролази к |
| цала је на мене сасвим необично.{S} Као да је олуј и кроз мене прошао.</p> <p>Збиља, Ана је ско |
| , као да мора некоме све то рећи, а као да у исти мах не зна коме говори.{S} Ана је опет сва др |
| даред осврнуо и поклонио, али црква као да није марила за његов дубоки поклон толико колико дру |
| слушана.{S} Танка, воштана она рука као да сва грла у себи држи, као да све гласове кроз једну, |
| о као цвет, Анина коса је изгледала као да ће се сад сва расути. </p> <p>Млако, тихо подне, пун |
| ио се после сваког таквог напрезања као да камење гута.{S} По трећи пут се онда чуо исти тај ст |
| и, падали су у дубоку несвест умора као да им је и душа заспала.{S} Други, који од сутрашњег да |
| а и ногама, и стисак један око срца као да отров улази и њу. </p> <pb n="68" /> <p>Ђакон се и д |
| живота.{S} И учини јој се одједаред као да прошлост своју не види него чује, и обрадова је миса |
| ми се умрећу.</p> <p>Ани се привиде као да гледа ђакона збиља мртвог.{S} Тргла се и пришла му к |
| пречним путем, пољем.{S} Опазила је као да се ту, напољу, магла згушњава .{S} И снег је био дру |
| поведе.{S} Други пут опет, тако је као да су и он и све у њему стигли некуда одакле немају жељ |
| S} Не, не! — склапао је старац руке као да се нечега неизбежно страшнога плаши. — Не говори ниш |
| избегава.{S} После службе, нестане као да у земљу пропада.{S} Права улица од цркве ка средини |
| .{S} Пре тога, она је имала осећање као да је љубав њена мала једна скупоценост, затворена у ку |
| се бедно, детињасто.{S} Осећала се као да је много старија од ђакона, да све те ствари друкчиј |
| на десну своју мишицу, и занела се као да ће заспати.{S} Али одједаред, мисао једна, оштрија о |
| до пола од угаситог камена, чини се као да је цела требала бити каменита, и као да је остала не |
| Два уздаха, два занесена погледа, и као да је читав океан стао између овог, њиховог, и оног дру |
| да је цела требала бити каменита, и као да је остала недовршена зато што је камен био одвише тв |
| него адвокат Мајински. </p> <p>— Ви као да хоћете нешто да ми кажете — гледала је Ана љубазно и |
| А Ана је, додуше са рукама на брави као да ће одмах ући, још дуго стојала, час извијајући се за |
| ненађења.</p> <p>Тај служитељ божји као да је донео неке тајанствене кључе, којима је отварао н |
| мрт је близу.{S} Понекад ми се чини као да се то душа једног драгог покојника спрема да ме посе |
| једаред блиског човека, и осећајући као да се с њим удаљује и један део лепог богослужења у њих |
| асто тврдог и немилог, у чијој души као да се нешто давно осушило.</p> <p>— Кажи ми, ако што зн |
| лева на десно, и заривала у јастук као да се крије од смрти.{S} А смрт је већ држала млитави о |
| молио као данас.{S} Ја тако осећам као да су сва та болесна деца моја деца, и да бих ја са нај |
| ма у ритму, али са тоновима, врелим као да из славуљских недара излазе.{S} Чело јој се набере, |
| еагирају.{S} Чича би дрмусао главом као да ће с рамена да је стресе, правио гест као да запушав |
| а магла, дебела и влажна, под којом као да се топиле куће и баште.{S} Један по један део вароши |
| завесице.{S} Сат на кули је избијао као да шкрипе неки зуби.{S} А Богородичина Црква, са своја |
| бели голуб је баш у то време осећао као да му у крилима нема доста лета.{S} Нека чежња је падал |
| не додирује.{S} Кадионицом је махао као да на оним сребрним ланчићима љуља колевку са <pb n="21 |
| ркви да види ту слику.{S} Али анђео као да се помакао њој у сусрет.{S} На липу наслоњен, са обе |
| На амвон се пењао и са њега силазио као да лебди и тле ногама не додирује.{S} Кадионицом је мах |
| </p> <p>Доктор Пашковић је говорио као да бунца.{S} Брзо и без прекида, као да мора некоме све |
| p>Пашковићу је, напротив, било лако као да је на крилима.</p> <p>— Не боли вас више глава? — пи |
| ад доврши певање, сасвим му је тако као да је од Ане дошао. </p> <p>Опет је дакле музика постал |
| воздена полуга затварала их је тако као да су за сва времена залупљена и урђала.</p> <p>Ани се |
| други живот ...{S} Зар није то тако као да сам већ једаред умрла? — насмејала се Ана, али кратк |
| нуо с места.{S} Уопште је изгледало као да се створени свет враћа натраг у мрак.{S} И одиста, ђ |
| е почело ударати ситно и устрептало као да га је неко иглом проденуо.{S} Место покрај стуба је |
| места у женској препрати се чинило као да тамо, у висини над солејом престаје оклоп зидова, да |
| ти.{S} Сада, међутим, њој се чинило као да је она , Ана, затворена у малу кутију, а кутија с њо |
| анијем моменту службе, Ани је дошло као да види да је баш он онај који је цркви и Богу најближи |
| , и лице дође тако мајушно и смешно као да само из себе вири.{S} Ана се грохотом смејала тој ко |
| људи, који се разилазили равнодушно као да нико ништа није опазио, чинили јој се или злочинци, |
| Ни ђакону се није спавало.{S} Нешто као да непрестано кружи око њега, зове га и буди га.{S} Пот |
| бунио се, застао, увукао руку у џеп као да тражи нешто што је заборавио, и вратио се у правцу и |
| ја.{S} Учинила је затим ипак покрет као да хоће нечију руку, као да хоће некога.{S} Шест руку с |
| с рамена да је стресе, правио гест као да запушава уши, а чело би му се набирало тачно у пет л |
| била сасвим непотребна.{S} Пашковић као да је и сам то хтео што је она хтела, Застао је на степ |
| им јој ону тешку златну косу, такву као да сунце носи на глави.{S} И често се питам: из којег ј |
| S} Понекад је мучно, и врти по њему као да хоће да изађе и даље да иде, па и самог њега собом д |
| ко слуга сече траву, нежну и мекану као да је пролеће, и како се звук инсеката чује као нека ја |
| добро изведеног задатка, појали су као да пред Богом стоје, а Бог тај да им је свима рођени от |
| сата још није стигао.</p> <p>А оцу као да је опет горе.{S} Шта ће бити?{S} Зашто доктора нема? |
| ветиславом директора Васића.</p> <p>Као да је чуо Анину жељу, закуцао је на прозор доктор Пашко |
| ед као што нож пресеца жилу.</p> <p>Као да је цела земља на пречац увенула и збабала се.{S} Нес |
| што светињи приђе.{S} А Бог му је рекао да подигне очи и погледа на место крај стуба. </p> <p>И |
| пан један доживљај .{S} Скоро бих рекао да се бојим да се деси, јер— ђаконов ниски, звучни глас |
| екако двоструко сањив, и једва је чекао да спусти главу на јастук.{S} Али у коме тренутку је то |
| ко било као <pb n="77" /> да си ме слао да живим негде на јужном полу.{S} Уосталом, све то није |
| свима главама.{S} Нико није ни помишљао да изађе.{S} До последњег такта је све живо стојало на |
| рашнијим и најружнијим околностима имао да опстане и да се сачува.{S} И који је, оставши усред |
| мој отац, пред крај свога живота , знао да вас волим.</p> <p>— Знао је?</p> <p>— Знао.{S} Или ј |
| у, јер је видео да хоће да пође, а знао да их само педесет корачаји деле од пуне светлости и др |
| сам господар острва на коме сам изабрао да живим.{S} Као Робинсон, молим се Богу и тражим нови |
| рјачић се још лепршао .{S} Снажна мисао да у несвест пасти не сме, да изаћи из цркве не сме, да |
| не види него чује, и обрадова је мисао да ће можда једног дана бити у стању да одсвира музику |
| тину да признам, не могу да волим мисао да у овој цркви служите као свештеник.{S} Има нешто, не |
| срђе и суровост.{S} Одбијала је помисао да је у искушењу, а још више помисао да је претрпела мо |
| и смирење.{S} И долазила јој је помисао да је Бог дух музике, и да су сви закони звезда закони |
| ао да је у искушењу, а још више помисао да је претрпела можда чак и мали пораз, и хладно заглед |
| е дошло писмо.{S} Монах Иринеј је писао да се Ана мора штедети, и да ће стога и он што ређе дол |
| му је била радост што је владици обећао да ће доћи.{S} Наравно, прво се мора и с Аном разговара |
| живота гране... </p> <p>Ђакон је осећао да безгранично воли ту девојку.{S} Баш сада, када је, к |
| повраћено здравље, и озбиљно је осећао да је све без изузетка, свака животињица и свака стварч |
| !</p> <p>Монах Иринеј је међутим осећао да нема разлога да ћути.{S} Ускиптила је у њему та срећ |
| ктор Стојковић, па и онај који је дошао да пева место Стојковића, и певао лепше од њега.{S} А г |
| Ја сам, синко, у првом реду зато дошао да тебе још једаред видим — говорио је крунисани еписко |
| <p>У петак после вечерња ђакон је пошао да се мало прошета.{S} Уочио је из далека гвоздену огра |
| вео је до столице крај прозора, и пошао да отвори прозор.{S} Ана га је задржала, испруживши обе |
| е било јаче од њега.{S} Ипак је покушао да колико толико разјасни своје стање, и да одмери докл |
| днако ме моли да га поведем, али, право да вам кажем, <hi>ја</hi> се плашим, и за њега, и за др |
| о којој ми увек толико пишеш.{S} Право да ти кажем, мислио сам да прецењујеш вредност и лепоту |
| рвожедном примедбом: да свако има право да узме свој део од створења које је Бог лепотом и чари |
| могне прићи.“ </p> <p>„А да ли је право да се милости, највише моћи душине, толика множина баца |
| и, и почела ужасним, бедним плачем прво да зове оца свога, а после, после једног страшног погле |
| добро знају да страст није слепа, него да страст зна и хоће и рачуна , у два себична непријате |
| S} Не да монах Иринеј к њима дође, него да она, за тренутак један, излети одавде, да одлети до |
| и дате одговор .{S} Не да га дате, него да стари, готов одговор узмем“.</p> <p>Ана је брзо и не |
| би и могло и смело друкчије бити, него да чашу Евхаристије он изнесе и подигне. <hi>Причасно</ |
| е лагано корачала, да не иде кући, него да се, степен по степен, у небо пење.{S} Одиста, ваздух |
| ичну љубав не с тога да себе мучи, него да другима не чини неправду.{S} Јер људи су гладни љуба |
| А шта се друго и ради са милошћу, него да се баца у поноре туге и у потоке суза!{S} Шта је дру |
| и желео престати мислити о Ани.{S} Него да мало стиша узбуђење од радости , па да буде хладнији |
| е ради дошао.{S} Желео сам такође много да будем у цркви о којој ми увек толико пишеш.{S} Право |
| а који, као паук муву, хоће једно друго да исисају, у два лопова који краду и отимају најдрагоц |
| касније, кад је из мојих одговора видео да сам ја овде срећан, онда је ваљда због тога ћутао.{S |
| и дохватио је Ану за руку, јер је видео да хоће да пође, а знао да их само педесет корачаји дел |
| е, хвала Богу, бар тога дана није видео да свет натрашке иде.{S} Уопште је изгледао свежији и в |
| рисала сузе.{S} А монах Иринеј је желео да је јагње, да савије врат, и да буде заклан у Анином |
| бог лепог појања у овој цркви сам желео да се премести.</p> <p>Госпођица Недићева је последње р |
| напетог гркљана, који је баш Ани волео да говори, како је због дуге праксе тако омрзао музику, |
| инеје!</p> <p>Ђакон је сада већ разумео да се то стари владика, као дете, игра своје најмилије |
| да је боли глава.</p> <p>Ђакон је успео да ствар одложи за три дана, до идуће недеље.{S} Али је |
| што пре заборави.{S} Али таман би успео да потисне гомилу мисли, онда би опет та чистина у глав |
| /p> <p>А он је исто тако савршено успео да јој благодарним поклоном главе и тела и осмејком јед |
| е насмејао.</p> <p>— А докле би ти хтео да ја још живим!{S} Мораш се с тим измирити да је и у т |
| ко није могао да зна шта би управо хтео да исповеди. </p> <p>По свршеној служби је остао у олта |
| и сушта лепота.{S} Једно бих само хтео да буде друкчије.{S} Да се ви одморите.</p> <p>Сад, кад |
| ка гледа.{S} Стидео се, а невешт је био да своје усхићење оправда општим усхићењем .{S} Владици |
| <pb n="62" /> несрећни музичар оставио да ма ко покуша назидати и створити његово дело.{S} Муз |
| лепота предмета, али владика је наредио да сат има остати на почасном своме месту.</p> <p>Монах |
| је пружала руку, а ђакон се није усудио да пружи своју.{S} Стојали су ћутећи, са пресрећним пог |
| о тишти.</p> <p>Пашковић се није усудио да пита.{S} Осећао је да би много дао кад би могао чути |
| ладати као сламку, њега, који се усудио да савлада пољубац љубави моје, да га обезвреди и увред |
| таром виђала.{S} Ђакон је такође тражио да се нечим забави.{S} Пружио је руку да узме и изближе |
| х Иринеј је ћутао.{S} Владика је опазио да га се то питање врло мучно дотакло.{S} Да му је тешк |
| надом на лицу.</p> <p>Али кад је опазио да Ана непомично мирна седи на своме месту, устукнуо је |
| ост , мислио је.{S} Али после је опазио да има једну борицу и на души, и да је та борица канда |
| одраслих и деце, монах Иринеј је опазио да на владичином лицу дрхће израз праве, вреле среће.{S |
| већ био на два корака близу , и опазио да је опажен, збунио се, застао, увукао руку у џеп као |
| осетио сувоћу у тону, и сад тек опазио да Ана врло рђаво изгледа.</p> <p>— Јесте ли ви, Ана, б |
| . </p> <p>Владика се при доручку хвалио да је врло мирно спавао.{S} И да према томе, хвала Богу |
| о изговори Анино име, како би се уверио да срећу своју не сања. </p> <p>— Ја вас никада не могу |
| у тањир да се сети, и онда је одговорио да највише воли бело месо.{S} Напослетку, Мајински је м |
| им младићима , а целом пажњом је мотрио да ли она иде.{S} И онда, ма да је Ана долазила сама, и |
| њем свога света?{S} Зашто се тако журио да проговори с њоме, зашто се тако журио ка подневу љуб |
| о, па ни сам доктор Пашковић није сетио да је стварање света ђаволска једна ствар, која разне н |
| ити шта је с њоме.{S} Али онда се сетио да не зна где станује.{S} И да би му било незгодно пита |
| , владичин је ђакон више но икад осетио да владика нема право.{S} И, загледаног у немирни лет у |
| е не можете на гробље.{S} Ја сам осетио да вам је много жао.{S} Баш на данашњи дан.{S} И онда, |
| >Срце му је трептало, а он га је пустио да трепти, и благодарио је Богу што је човек у стању то |
| те ствари. </p> <p>Недић је онда решио да се окане илустрација , и да покуша у форми догме про |
| жним и крупним кораком, као да се решио да на дуготрајно неко путовање пође.{S} Ишао је, ишао, |
| из далека гвоздену ограду, али се решио да неће поред ње проћи.{S} Видео је башту и јуче и прек |
| чајним гласом тражио у Бога савет, како да се исповеди и смири пре него што светињи приђе.{S} А |
| сада, кад љубав већ носиш у срцу, како да се понашам!{S} Зар да ти пожелим да те Ана Недићева |
| овог певања , кад затвори уста?{S} Како да обожавам његову уметност кад јој је и колевка и гроб |
| /> теши као лекара, нити је знала како да га теши као човека.{S} Осећала је да је несрећа јача |
| руку. — Збиља, ја сам у неприлици како да се споразумемо, јер се у тој ствари, у ствари музике |
| S} Али то, баш то, одиста, не знам како да ти јасно прикажем . — Ана се уозбиљила, и, сабирајућ |
| , ужасно !{S} Не могу то детенце никако да заборавим ...{S} У малим његовим грудима, нежним као |
| церт, изводити по свршетку службе, тако да певање траје доклегод владика и сви верни не оставе |
| у питати вас, па како ви одлучите, тако да буде.{S} На то је пристао. </p> <p>Ани је прострелил |
| јој и главу, помешала се са сном, тако да се сиротом ђакону учинило да је те вечери некако дво |
| овао своје доласке, <pb n="217" /> тако да је у три четири пута чуо цело појање.{S} Дешавало се |
| међу њима није и родила и развила тако да они никада речи једно с другим проговорили нису.</p> |
| та осетио, и жао ми је што не може тако да буде.{S} Уосталом, сада ће ипак тако бити.{S} Мене ћ |
| оју душу уносила у рад, утицала је тако да је и материал сву своју душу полагао у њене руке.{S} |
| на само састане с њиме, удешено је тако да се ђакон кроз засебан улаз уведе у гостинско одељење |
| а извини само за један тренутак, колико да каже владици да оно „други пут“ значи већ сутра ујут |
| читава хрпа малих белих коцкица, толико да је једва могла све да их задржи.{S} Читаво парче хле |
| чким полетом, али то узбуђење није дало да Ана на време осети умор, и да се одмори.{S} Она је с |
| се, поред свег хотења, некако није дало да га извргну у шалу и пецкања.{S} Нису успели да се ва |
| то би било <pb n="208" /> или изгледало да је посљедица те посете — страшно, ужасна једна драма |
| } Једаред , када је неминовно изгледало да ће се још у цркви срести, она се сакрила за стуб, и |
| ке мајке, прострло се по поду, и чекало да деца његова преко њега пређу. </p> <pb n="138" /> </ |
| будаласто и храбро, не опажајући нимало да је то питање друго питање.</p> <p>Да.{S} Тифус.{S} - |
| ом ипак потврдило , и почело Ану помало да узнемирује. <pb n="64" /> Престала је да о љубави св |
| се дигне.{S} Два дана касније се знало да се разболела од тифуса.</p> <p>Ђакон Иринеј, наравно |
| љашњост владике, за кога се иначе знало да је умно још необично свеж и јак, подсећала на пролаз |
| крају, где сунце брзо седа, мора нагло да скраћује обасјану стазицу своје шетње, тако и наш Па |
| преобратила.</p> <p>Ђакону се привидело да клечи пред Аном и да љуби руку њену, у сребро и драг |
| месту, са жељом да виче, да удара и зло да чини, и најзад да себе уништи, да се згази, да се у |
| е доктор Пашковић.{S} Очигледно је било да је чекао Ану.</p> <p>— Имао сам три сата одмора, па |
| та жалост напола убила, и јасно је било да се стара, болешљива жена никада од ње опоравити неће |
| о у њега тога дана.{S} Јасно му је било да човек, у исти мах, може бити јако близу и Богу и људ |
| Аниних милих очију.{S} Јасно му је било да је она нарочито изашла, и нарочито га чекала.{S} Жел |
| што се осетило да би старцу милије било да се на само састане с њиме, удешено је тако да се ђак |
| и терао шалу?</p> <p>Њој је јасно било да је својим ћутањем и размишљањем одала траг догађају, |
| и без уздаха.</p> <p>Како би лепо било да сам ја ето ова нашушурена ћубаста кокошка, и врхунац |
| и се то допало.{S} Како би то лепо било да су тако неприступачно затворена и она друга врата, и |
| неком нешто скривило, и да је заслужило да буде кажњено. </p> <pb n="102" /> <p>Ани никако није |
| хоће некога.{S} Шест руку се испружило да дочека Анину немоћ и самоћу.{S} Али Ана је вратила и |
| већ неколико пута, њој се и сада чинило да се напила среће за цео живот, и да ништа више не жел |
| полегле једна на другу, и Ани се чинило да шушкају нешто између себе.</p> <p>И око ње је нешто |
| ћи и све јачи.{S} Понекад јој се чинило да целим телом трепти и бруји.{S} Једнога дана, из виол |
| ало као чекић.{S} Једнако јој се чинило да чује корак који такође у капију савија.{S} Око десет |
| ио се из светога чина.{S} Њој се чинило да негде, у дну олтара, севају муње, и да ће сад велики |
| е само жмирнуо очима.{S} Њему се чинило да то на једно излази. </p> <pb n="25" /> <p>У ствари, |
| благо његовог живота.{S} Њему се чинило да цело небо плаче с Аном, и да је то срећа коју он не |
| замишљено у башту.{S} Ђакону се чинило да у сунцу види портре једне жене, насликан, часом, од |
| ђи него обично.{S} Некима се чак чинило да је у задње време и опао.</p> <p>— Променио нам се ов |
| ај одати.{S} И одједаред јој се учинило да то и није тешко.{S} Баш је сасвим лако.{S} И причала |
| сном, тако да се сиротом ђакону учинило да је те вечери некако двоструко сањив, и једва је чека |
| епило.{S} Стрепило да је види, стрепило да је не види.{S} Стрепило да нађе тамо поглед који га |
| ди, стрепило да је не види.{S} Стрепило да нађе тамо поглед који га тражи, и стрепило од поглед |
| p>А срце је дотле стрепило.{S} Стрепило да је види, стрепило да је не види.{S} Стрепило да нађе |
| ћи ђакон Иринеј .{S} И пошто се осетило да би старцу милије било да се на само састане с њиме, |
| е Пашковић чело попреко, што је значило да му је онај други смешан — али биће да негде одгоре г |
| је поред капелице.{S} Нешто ју је вукло да уђе.{S} Па ипак није.{S} Ко зна да ли је отворена.{S |
| <p>— Слушај, сад ми је одједаред дошло да свирам молитву пре спавања. </p> <pb n="23" /> <p>И |
| вадесет пута једно за другим умро, само да се збуде нешто тако лепо као што би било оздрављење |
| ећу, да се рукујем такође нећу.{S} Само да вам кажем да је Светислав Васићев још жив, да му је |
| живота у очима, иде дакле.{S} И не само да иде, него треба сад да пусти дугу косу и браду, да о |
| е би могао дати ...{S} Сећам га се само да је био, да је сладак био, и да гори чежња за њиме. < |
| вао никога од гостију.{S} Знало се само да ће око четири сата, по жељи епископовој, доћи ђакон |
| из мрака ноћи, и прети да ће опет тамо да се врати.{S} У оделу тешких црних бора, са ауреолом |
| непрестано вибрира јер хоће непрестано да узнемирава.{S} И вибрирање то сели се, из мелодије и |
| ту човечјем потребан.{S} Да је потребно да човек, у нечем, остане аскет целог свог века.{S} Под |
| о да сваку поједину сламку хоће засебно да продрмуса.{S} А кад се ветар одмакао, травчице су по |
| ио дечку обе испружене руке.{S} Наравно да је са тим рукама отишла и сва лепота предмета, али в |
| иче јачина, зато што — воли.{S} Наравно да онда онај ко хоће увек да воли, да се гај мора дуго |
| зло.</p> <p>Анино срце поче преплашено да трепти, и она, не знајући право шта чини, потрча за |
| ло обузимао сан, почела одједаред силно да расте.{S} Мала једна жељица доскора, расла је она св |
| з којег разлога не би требао својевољно да прекида оно у чему је срећан.{S} То ће, сутра, ипак |
| , оно, лудо и преплашено, стаде помамно да лаје, и брже на страху него на ногама, потече <pb n= |
| S} Заветујем се.{S} Јер ми је сад јасно да је завет у животу човечјем потребан.{S} Да је потреб |
| е дете.</p> <p>И зато јој је било јасно да на томе месту стојати све дотле, док не дође каква п |
| ужаса доводила Ану. — Да ли је могућно да човек, после пет или десет месеца, потпуно индиферен |
| ротог доктора, да жели нешто симпатично да му каже, и нечим лепим тежњу његове душе да задовољи |
| ни доктор теологије, знајући врло добро да два ђакона у исто време и на истом месту не могу пос |
| бајаги сажаљиво питање, а иде се на то да радозналост што пре сазна ради ли се о догађају који |
| .{S} Комешање људи је додуше ишло на то да ту празнину испуни, али она је пробијала кроз сав ме |
| Али онда је дошло друго.{S} Дошло је то да јој је Иринеј отео пољубац.{S} И тај отети пољубац ј |
| цркву, а сада није ту.{S} Знао је и то да је она покретач и душа лепом појању у њиховој цркви. |
| их чак и не познаје, али осећајући и то да их сад ето има и носи у себи готове и своје.</p> <p> |
| могао чути ту жељу, али је осећао и то да би пре умро него што би запитао.</p> <p>И Ана је ћут |
| акон својом идејом. — Није истина ни то да не сме волети једну жену изнад свију жена!{S} Није и |
| иће, једном речју, воли и сагорева зато да душу калуђерову сачува од неосетљивости и сувоће.</p |
| Кандилце једно, које има душу само зато да ужива што гори.{S} Гори, ужежено за славу онога што |
| а има бол, разњежио се сасвим, и, место да нешто почне говорити, загледао се у свога Иринеја ис |
| им животом заправо светити цркву, место да црква лажно свети њих.</p> <p>Ја сам још сасвим млад |
| рати.</p> <p>Несташлук храбри.{S} Место да врати књигу, ђакон је узео и пружену руку.{S} За час |
| ла се Недићка с нежним прекором — место да ми ту бригу што пре скине с врата, она, како је отац |
| ање Еванђеља, а приспела на своје место да угледа једну сасвим нову сцену.</p> <p>Света је било |
| ислим ову овде.</p> <p>— Могла бих, што да не.{S} Јер, одсечена моја рука је опет моја.</p> <p> |
| ински. </p> <p>— Ви као да хоћете нешто да ми кажете — гледала је Ана љубазно испитујућим погле |
| лико лептирица, у трави је почело нешто да шушти, а негде, на грани, чуо се слабачак цвркут тиц |
| } Као да је тога дана Бог хтео њу нешто да моли.{S} Ана се скрушила.{S} Искрено, детињски потан |
| нас прошле суботе, сутра ће бити добар да нас отпрати господин ђакон .</p> <p>— А зар прошле с |
| епоте ... зар да њему на жао учини, зар да само прође мимо топлоте и среће! ...</p> <p>Била је |
| лизу, душе пуне љубави и лепоте ... зар да њему на жао учини, зар да само прође мимо топлоте и |
| осиш у срцу, како да се понашам!{S} Зар да ти пожелим да те Ана Недићева није заволела!{S} Та к |
| било корачање краља који улази у олтар да преко златне круне своје пребаци црни калуђерски вео |
| свога.{S} Њу бих хтео као прави калуђер да волим.{S} Да је то могућно, у то не сумњам.{S} Јер в |
| а дигне, а из његових прстију свети мир да се излије.</p> <p>Како је дошло до тога да заволи де |
| лета, он је тек морао погледати у тањир да се сети, и онда је одговорио да највише воли бело ме |
| еног поздрава. — Такође сам желео и вас да видим, т. ј. да се с вама поразговорим.{S} Страшна м |
| ароши, одмах после подне се пронео глас да је на умору једино дете директора Васића, а нешто ка |
| рудма.{S} Хоровођа нетренимице чека час да са сопраном заједно падне у несвест.{S} А два најбољ |
| кој колевци, коју музика љуља, час опет да сам мртав у гробу, и анђели да надамном литургију сл |
| ?{S} А њу бих хтео у најбољи свој живот да унесем .{S} У снагу живота свога.{S} Њу бих хтео као |
| ет тако, незнано откуда, ширила се вест да ће, код Недићевих, после вечере, бити извођена једна |
| одиста тешко на души, и осећао дужност да то што пре сазна. </p> <p>Те мисли су јако узнемирил |
| ћи на своју смрт и на незгодну околност да Ана ни брата ни сестре нема, покушава кћер своју под |
| , ушао у олтар, и изнео јој оданде крст да га целива и да се смири.{S} Извео ју је затим опет п |
| {S} Истински побожна , она је имала моћ да увек, за време молитве, нађе око божје над собом.{S} |
| е, има љубав, оно дакле што занавља моћ да човек остане веран поносу свом.</p> <p>А ви, Ана ?{S |
| само љубав, љубав која осећа у себи моћ да јаким учини срце љубљене жене.</p> <p>— Како ће се с |
| пећске патријаршије, који су имали моћ да нас, несрећне и пале, расељене међу Турке, Млечиће и |
| г човека на колена баце, који имају моћ да и из најтврђе охолости сузу исцеде.</p> <p>Слушајући |
| на, свога дана, имају и права и потребу да о догађајима поразговарају, и да се узајамно подсете |
| одједаред своје мајке, и осетио потребу да сагне главу и да јој нешто призна.{S} И можда би то |
| ико наљутио, да је чисто осетио потребу да се освети.{S} И доиста је <pb n="85" /> мало осветљи |
| кошна, она није осећала никакву потребу да нешто чува и оставља.{S} Све те инспирације , чинило |
| на .{S} Али он не осећа никакву потребу да ту тајну разреши , и навикава се да је носи такву ка |
| једним благословом , као да жели главу да јој домаши, и смешио се на њу очински милостиво.{S} |
| ресло се од смеја, и наговарало коприву да се попне на прсте, и да часом голицне нос на тој зам |
| сам се, зло сам учинила, уђимо у цркву да се покајем, да се Богу помолим ...{S} Лагала сам, и |
| не слике отклони од ње, да јој да снагу да свет гледа у оној боји у којој га божји дан пружа, и |
| жба свршила, клекнула је, и почела Богу да се моли.{S} Истински побожна , она је имала моћ да у |
| ете.{S} Али, истину да признам, не могу да волим мисао да у овој цркви служите као свештеник.{S |
| вља.{S} Ја, видите, никако више не могу да се опоменем каква је била моја црква без вас.{S} А и |
| ава, и видим да ти то годи, али не могу да разумем да усхићење од музике може бити живот или ум |
| верио Господ Бог, а сад је било на реду да се о том увере и Недићеви са својим гостима .</p> <p |
| , из других светова, долазе да нам кажу да је све у човеку лешина ...</p> <p>Али, ето, и у мојо |
| едаред, као две божје руке које се дижу да благослове метеж нереда и греха, отварају се, с мали |
| ва црква, једино помоћу музике успевају да томе хаосу даду облик и смирење.{S} И долазила јој ј |
| вачи гледају право у његов џеп, и знају да је џеп потпуно снабдевен свима потребним стварима.{S |
| а многи међу њима мисле о њему, и знају да је он пријатељ свију њих.{S} Нешто га је у тој цркви |
| туђине, у лукаве борце који добро знају да страст није слепа, него да страст зна и хоће и рачун |
| Као неки велики точкови , који престају да се врте, коче се и хладе, тако се, једно по једно, з |
| шци или идолопоклоници.{S} А ако успеју да заволе једнога Бога, муче га исто тако као што и чов |
| оћ своју да човеком влада.{S} Моћ своју да га у висину хитне или да га на ђубре баци, да га мил |
| се жена увек смеје кад позна моћ своју да човеком влада.{S} Моћ своју да га у висину хитне или |
| је, место одговора, пустила главу своју да у рукама ђаконовим тоне.{S} Коса се под притиском гу |
| познаје, и коме старац хоће душу своју да отвори.</p> <p>Ана је погледала на сат.{S} Рано је ј |
| } Две халапљиве, несите патке не верују да је берба обрана, улазе унутра, и чупају полумртва вл |
| се и каже: само жена може помоћи човеку да се, за њу, успне тамо, куда <pb n="249" /> се за себ |
| рилике, али она није ни тражила прилику да Иринеју каже шта се догодило, онога дана, између док |
| а да савлада жељу.{S} Склонила је мајку да попусти и да је пусти, обукла се, узела велики буке |
| дало на ум да мајка њена покушава сенку да нахрани ...{S} Али како му је разговор пријатан и од |
| рила се.{S} Тражила је брзу неку одлуку да спречи улазак Иринејев унутра.{S} Дошло јој је да за |
| и треба да јој помогне, који треба руку да дигне, а из његових прстију свети мир да се излије.< |
| збуњености .{S} Дохватио га је за руку да га охрабри.{S} Али гест није био добро изабран.{S} Ђ |
| што ће затворити прозор, испружила руку да осети сипи ли киша и је ли хладно.{S} Није падала ки |
| о да се нечим забави.{S} Пружио је руку да узме и изближе погледа скупоцену неку резбарију од с |
| једна од њених речи.{S} Осетио је жељу да с њом дуго и много разговара .{S} Да јој, без једне |
| у њему стигли некуда одакле немају жељу да оду.{S} Па онда се опет све слије и смрси, и у души |
| и да му реферише о успеху, и причала му да сопран-солисткиња изводи свој део у Григорјевом конц |
| у.{S} Не, не, нека не долази, реците му да нипошто не долази ...{S} Сам, без икога, да се разбо |
| аку, у добру и у злу.{S} И помоћи ће му да се никојег задатка и никојег бола не уплаши.</p> <p> |
| {S} Може бити да бих требао понудити му да идем с њим.{S} Може бити да ће ме он и звати.{S} Јед |
| убавној срећи.{S} Неко је развијао тему да највећу срећу у љубави доживљују несрећно заљубљени. |
| а су, као две снажне руке, обгрлила Ану да је угуше.{S} Ана се дигла од клавира.{S} Чисто је по |
| здрагали .{S} Монах Иринеј је молио Ану да још нешто друго свира. </p> <p>— Друго други пут.</p |
| н се радовао као дете.{S} И замолио Ану да га извини само за један тренутак, колико да каже вла |
| ш волите, бедну, јадну, грешну вашу Ану да ли још волите тако као пре, рад њен, крвав одсада, д |
| ком коју је ваљда само Ана била у стану да имитује, и гушио се после сваког таквог напрезања ка |
| — да нам понекад дођете.{S} Али, истину да признам, не могу да волим мисао да у овој цркви служ |
| оли је, Иринеје, колико си игда у стању да волиш узвишено и лепо! - ...{S} Она ваша црква је пр |
| него и себе ?{S} Да ли сте били у стању да се брзо смирите и разаберете, и да оцените куда смо |
| ао да ће можда једног дана бити у стању да одсвира музику свога живота и музички проблем своје |
| је истина дотле, док је калуђер у стању да ту жену воли изнад себе!{S} Тако вас ја волим, Ана! |
| ти што је жив, у рајском једном осећању да радосном човеку ништа не треба.{S} И што је више дав |
| p> <p>Звиждуци супротних ветрова почињу да се секу, и први судар сила се свршава потмулом мумла |
| Али лице је бледо, и модре сенке почињу да се шарају по њему. </p> <p>Доктор Пашковић је говори |
| ног понашања и проблема.{S} Веровали су да Ана, сва и у свему, није обично створење. </p> <p>Ма |
| кидали и опет се враћали.{S} Осећали су да би свака, и најпростија реч, била слађа од меда, али |
| молио је Ану за извињење, и за доброту да још једаред пређе с њим његов део. </p> <p>Ишло је л |
| о и ђакона и младиће, журила је у порту да одахне.{S} Али, слутећи ваљда да ће монах Иринеј одм |
| ах Иринеј је одахнуо, и окренуо у порту да буде сам.{S} А Пашковић је гледао за њим и довршивао |
| споде Боже, не, не, несме доћи, ја нећу да дође, и реците му уопште да се чува, и — ах, тако ми |
| ећање !{S} Ја се успомена бојим, и нећу да их имам.{S} Зато сам ваљда и провела цео свој живот |
| ерити ?</p> <p>— Ни то не.{S} Него хоћу да кажем да је љубав страст, која до краја не може живе |
| који иду, и за којима и она треба одмах да пође.{S} Није јој било добро. </p> <p>Сутрадан, у не |
| Ана. — Дајте ми обе ваше руке, дајте их да их пољубим, да их имам, да су моје — говорила је она |
| ираној шеснаестини која ће сад у ваздух да прсне.</p> <p>Једном приликом, на ужем музичком посе |
| а урадити.{S} Кочијашу је тутнула новац да купи сину ципеле, а затим је дозвала псето и четком |
| <p>Па и кад би тај додир руку имао баш да значи нешто врло озбиљно и важно, баш кад би значио |
| ца, тешко мени, тешко мени ...{S} Хоћеш да легнеш, чедо, да се пресвучеш и да те покријем — ски |
| ата, срце се смирило, до недеље има још да прођу дан и две ноћи, и све, све је то можда само ва |
| више да затвори. </p> <pb n="209" /> <p>Да ни мисао Иринејева не могне у њу.{S} Почела се плаши |
| крштених руку, прислушкивао је. </p> <p>Да би се владика могао што боље одморити , није Недић н |
| се, делили се поклони и цвеће. </p> <p>Да с музиком сад треба престати, то ником ни из најдаље |
| у разњежити за сваку маленкост .</p> <p>Да, старом епископу је годило те вечери све.{S} И јесен |
| , шета се до Богородичине Цркве.</p> <p>Да одстоји целу службу, за то доктор није имао времена. |
| ло да је то питање друго питање.</p> <p>Да.{S} Тифус.{S} - Пашковић је одговарао тихо и преокуп |
| још лепша и искренија изгледати.</p> <p>Да, ђакон је уметник, сваком својом помишљу , сваким св |
| дном надом да ће све добро бити.</p> <p>Да, то је био храм у коме се душа његова одмах настанил |
| и музички проблем своје савести.</p> <p>Да, музика је света — враћала се она првашњој својој ми |
| егова широка милост целом свету.</p> <p>Да, завет његов, који нам је у данима среће био срећа, |
| осле подне кренуо у шетњу.{S} Насумце , дабогме, но будно одмеравајући сваку кућу, и оштро мотр |
| ма, са уснама на крсту.</p> <p>Било је, дабогме, и искушења.{S} Али она су била незнатна, и нис |
| еченице . </p> <pb n="107" /> <p>— Леп, дабогме, док сте млади.{S} Сада вас сви воле и сви вам |
| а се Недићка борила са сузама.</p> <p>— Дабогме, старост, па још и самоћа, то је од свега најте |
| и нада.{S} Да ли ме разумете ?</p> <p>— Дабогме! — дошло је Ани да од радости рукама почне тапш |
| ном своме месту.</p> <p>Монах Иринеј се дабогме насмејао.{S} И такав , сузан и насмејан у исти |
| о можда за октаву и још за квинту више, давала ипак постајање, преливе, боју, јек и сву душу гл |
| од суза давала свом оцу који одлази.{S} Давала му је део живота свога.{S} Са оцем заједно умира |
| зио, а Ана његова је више нешто од суза давала свом оцу који одлази.{S} Давала му је део живота |
| песма и свирка из куће Недића.{S} То је давало повода те су људи, од времена на време, упадали |
| жда права срећа и није ништа друго него давање.{S} Можда прави идеали и нису идеали задовољавањ |
| једну службу, у којој је, више но икад, давао целога себе другом.</p> <p>Доктор Пашковић је трп |
| човеку ништа не треба.{S} И што је више давао, све је више могао давати.{S} Јер тек кад су била |
| на да живот свој нуди и даје. </p> <p>И давао га је.{S} Три године дана је живео тако у тој чуд |
| И што је више давао, све је више могао давати.{S} Јер тек кад су била поклоњена, видео је и од |
| се невина, Богу и људма недужна дечица даве и у круте лешине претварају ...{S} И није довољно |
| ади, светлост у очима гаси, глас у грлу дави.{S} Мајко Божја, научи ме где треба стати ...</p> |
| и носила рашчерупану сву летњу помпу, и давила сву летњу жар.</p> <p>У мокром галопу је стигла |
| ну у плач, руке њене се стегоше као два дављеника.</p> <p>Боже, смилуј се, Боже, смилуј се! — м |
| два витка торња, као два цвета, била је давнашња, неоправљана, гуштерасто испрепуцана зграда, р |
| ге.</p> <p>Читао је како је Бог, некада давно, шетајући по земљи, ушао у шуму, и срео јако неве |
| </p> <p>У ђаконовој души се затеже нека давно онемела жица, и он умало не одговори да јесте.</p |
| , него кроз цркву и некуда даље, у нека давно прошла времена, ка неким порушеним и попаљеним ол |
| је друго Григ него сећање неко које је давно оставило своје тело.{S} Шта је друго Бетовен него |
| p>— Две сестре, много старије од мене и давно удате.</p> <p>— Две сестре, то су два мелема — уз |
| и немилог, у чијој души као да се нешто давно осушило.</p> <p>— Кажи ми, ако што знаш, о госпођ |
| ипи.</p> <p>Подсећа на звоњење из неких давно прохујалих хришћанских столећа.{S} Кад су људи ва |
| l:id="SRP19190_C4"> <head>IV.</head> <p>Давно је прошло богоављењско водоосвећење.{S} Дошло је |
| је у олтар на причешће потпуно спреман, давши Богу, с гласом својим, и све што је у њему.</p> < |
| то је тако брзао да јој целу своју душу даде ?</p> <p>Зашто дуже није трајала прва она чежња у |
| анској, има га у пркосу уста која се не даду пољубити, има га у оплакивању мртваца, има га у са |
| но помоћу музике успевају да томе хаосу даду облик и смирење.{S} И долазила јој је помисао да ј |
| о.{S} Приступио је затим Богу, и молио: дај ми крила. — Бог се збунио, јер крила су смели имати |
| вом и на оном свету? је ли да нећеш?{S} Дај ми руку.{S} Обећај.{S} Обећај још једанпут.{S} Моли |
| е да је то дете, које, кад му је добро, даје ономе кога воли што пре нађе; а кад му је тешко на |
| а.{S} Рукама, нежним и чежњивим, као да даје знаке и такт милој свирци, коју слуша очима, осмех |
| воли га кроза све то, и зато се најзад даје победити и разоружати од духа, и онда, покајно и с |
| придошло у своме бићу.{S} Нешто што се даје посматрати, сравњивати и ценити.{S} Пре тога, она |
| о је тражио начина да живот свој нуди и даје. </p> <p>И давао га је.{S} Три године дана је живе |
| илно воли.{S} Силно.{S} Баш та љубав ми даје толико монашке снаге, да бих свакога демона храбро |
| порезу живота коју и најсрећнији човек даје у скрушености , без достојанства, с прашином раван |
| те?{S} Шта се десило?{S} Госпођице Ана, дајте ми руку!{S} Ко је болестан ?{S} Шта вам је, за Бо |
| птала је Ана. — Дајте ми обе ваше руке, дајте их да их пољубим, да их имам, да су моје — говори |
| а тако ми је тешко — шаптала је Ана. — Дајте ми обе ваше руке, дајте их да их пољубим, да их и |
| су као што цвеће мирише: не знајући шта дају, не слутећи да се с Богом разговарају.{S} Ани су н |
| — смејала се Ана Мајинском у очи. — Ви, дакле, држите да је црква једно, а људи друго.{S} Не мо |
| и у даљњој даљини од истине.{S} Ћутати, дакле, то је лагати.{S} Та јој је мисао била врло неуго |
| цело и лепо.</p> <p>— Шта да му рекнем, дакле, госпођице Ана?{S} Одлучите онако како вашем срцу |
| то сте заћутали, Ана?{S} Нешто је било, дакле?{S} И кога сад штедите, доктора или мене?{S} Је л |
| ледишта, савршена створења.{S} Ми ћемо, дакле, кроз ту љубав, видети, постићи и имати идеал.{S} |
| сутон, или ако хоћеш и зору, свеједно, дакле борбу између светлости и мрака.{S} А то је одрица |
| свађали и с ножевима вијали.{S} Живот, дакле, који је у најстрашнијим и најружнијим околностим |
| раведно .{S} Јер она је музику и цркву, дакле мир и размишљање о бољем животу, волела и пре мен |
| b n="86" /> цркву заволела.{S} И ја њу, дакле, треба да волим и смем волети само црквом у себи. |
| Има нешто, нешто што .. .</p> <p>— Ах, дакле и ви то осећате.{S} Да, да, досада сам био ученик |
| е од вас доћи.</p> <p>— Пресудићете.{S} Дакле: у три сата после подне известила сам доктора Паш |
| А тога дана хоћу већ овде да служим.{S} Дакле дан раније ћу стићи.{S} Две службе ће проћи без м |
| ено тамо код мене уздише цела варош.{S} Дакле?{S} Да ли би се могао решити да пођеш ?</p> <p>— |
| тапшао је задовољно ђакона по рамену. — Дакле имам ипак да се надам милом госту.{S} Само немој |
| је погледала тако благодарно.</p> <p>— Дакле и ви то знате и волите!</p> <p>— Ко би могао то н |
| је најзад пресекао мучни чвор.</p> <p>— Дакле, случај је доста тежак, али болесница неће умрети |
| ким својим инстинктивним кретом.{S} Зна дакле и он каква је лепота у том да се <pb n="71" /> за |
| г владике само душа бесмртна.{S} Таквог дакле, каквог те сада видим, и каквог сам те жељан, нећ |
| <p>— Сећате ли се још мога писма?{S} Е дакле, оно о чему сам вам тада писао, потврдило се.{S} |
| са поезијом кратког живота у очима, иде дакле.{S} И не само да иде, него треба сад да пусти дуг |
| ...</p> <p>Чуло се појање.{S} Служба је дакле већ почела .{S} Али Ана је оклевала да уђе.{S} Би |
| 2"> <head>XXII.</head> <p>Црна табла је дакле обешена још на једну кућу више.{S} За трен ока, Н |
| е <pb n="230" /> чега било.{S} Крила је дакле.{S} Зашто је крила?{S} Али она крије и друго од д |
| али још увек потпуно тачно. — Најзад је дакле дошла природа да потражи своје.{S} И како је то љ |
| пред Аном своју љубав.</p> <p>Решио је дакле да ће се повући, да ће избегавати састанке са Ано |
| творити његово дело.{S} Музичко дело је дакле само за живота уметниковог стварно оно само, ориг |
| та је хтела рећи.{S} Сасвим слободно је дакле још додала:</p> <p>— Ја сам уметник.{S} Мој завет |
| у снег, и почела плакати. </p> <p>То је дакле сада сва свечаност на рођен дан њеног оца ...{S} |
| као да је од Ане дошао. </p> <p>Опет је дакле музика постала њихово вољење.{S} Опет су живели ј |
| лију рада и вишег живота ...{S} Чега се дакле бојите?{S} Тела наших ? ! </p> <pb n="177" /> <p> |
| е шљиве. </p> <pb n="158" /> <p>Село се дакле најзад за сто.{S} Почело се јести.{S} Али је сав |
| књига га поготово има.{S} Творевине те дакле имају своје јединствено и вечно биће, свој оствар |
| руги пут“ значи већ сутра ујутро, да ће дакле ипак бити онако како је владика првобитно желео и |
| е или свечаност.{S} Иначе не.{S} Шта ће дакле сада, у овај мртви, облачни јесењи дан, и кад је |
| ик.{S} Мој завет је лепота. ј Предстоји дакле и мени калуђерска борба. 1</p> <p>Наишао је ђакон |
| има.{S} Достојанство неко.{S} Живот њен дакле није више оно што је био.{S} И гори је него што ј |
| две десне руке, не једна.</p> <p>— Тако дакле! — смејао се Мајински више из грла него из срца. |
| си адвокат, а ја сам уметник.{S} Ми смо дакле она два Енглеза од којих један пије само пунч, а |
| црква, има храм лепоте, има љубав, оно дакле што занавља моћ да човек остане веран поносу свом |
| рао.{S} Звук, акорди, хармонија не могу дакле да су оригинални.{S} Не постоје једаред рођени, ј |
| ћа нема, а и траве је мало, вратанца су дакле отворена.{S} Две халапљиве, несите патке не веруј |
| је даље сурово и немилостиво .</p> <p>— Дала сам ето све што сте хтели у темеље палате ваше, у |
| већ — смешио се мали.</p> <p>Ана му је дала велику, сузама својим покапану зимску ружу.</p> <p |
| {S} Ана га је позвала, <pb n="226" /> и дала му обарених јаја, колача и новаца.{S} Дечко је иск |
| створила, <pb n="75" /> и у изобиљу јој дала и од онога у чему је некад шкрта била, он се због |
| ста, него ђаконове груди, и груди те су дале све што је у њима било грома, песме, љубави и стра |
| ошао да се мало прошета.{S} Уочио је из далека гвоздену ограду, али се решио да неће поред ње п |
| ко отмених и јаких.</p> <p>Недићу ни из далека није било у намери да проблеме поставља и етичке |
| аконов, у све оно што је некада само из далека, и пред олтаром виђала.{S} Ђакон је такође тражи |
| овање пође.{S} Ишао је, ишао, и најзад, далеко у пољу, сео на сунцем угрејани камен, који је у |
| биција да насљеди Недићеву канцеларију, далеко је премашала његове уметничке чежње, и уједно, к |
| ужити без циља.{S} Калуђер, калуђер.{S} Далеко од кариере , без породице и без амбиције, калуђе |
| и истину, ви ћете повући реч, ви ћете — далеко сте отишли, али се још можете вратити, Ана.{S} А |
| е Ана, али кратко.{S} А после се некуда далеко занела. </p> <p>— Ана ! — грцао је из ђакона суз |
| а бриге.{S} А владика је понирао некуда далеко, у Анине слутње и у своја искуства.</p> <p>Али м |
| спред њих, и човек, такав човек, одмиче далеко од свакидашњице и њезиних укуса и судбина.{S} Ст |
| , да сам, ето, остао у њој, иако сте Ви далеко од ње ...{S} У души међутим, ја сам свакога дана |
| безгранично и хладно пространство, али далеко од тога да буде празна.{S} Напротив, у њој је са |
| ло необичним учинио уопште тај састанак далеко од њихове цркве.{S} Ана је, ваљда под том импрес |
| имљивост.{S} Да т. ј. људи, који сасвим далеко стоје од горњег случаја, који, напротив, са цели |
| смом, да је и лето умрло зато што је он далеко.</p> <p>Ану је дохватила и ломила силна чежња.{S |
| гова.</p> <p>Тако од прилике, а свакако далеко од ђакона, свршавали се сви доживљаји Анини с ђа |
| им — ипак, од ње је тако ужасно, ужасно далеко ...{S} И то не због болести и затворене капије, |
| џин, час нејаки слабић, час монах, час далеко од тога.{S} Ужасно, колико живота има у човеку.{ |
| ивот са свима мрљама својим, узмакли су далеко од њих, и у крилу чедне усамљености, једва једно |
| откинула пуну шаку бркова, и хитнула их далеко.{S} Затим се потпуно тупо загледала у једну бубу |
| је да нећу отићи. </p> <p>Како сам још далеко од тога да будем прави калуђер!{S} Узбуђују ме с |
| , али плачем неосушним разумне, у живот далековидне жене.</p> <p>Ани је сада јасна била сва сла |
| смо, или издржали задње искушење , или дали својој гордости нож у руке. </p> <p>Ово последње ј |
| астрли небо, у цркви било тамно, златна далматика ђаконова се смирено угасила, а глава његова с |
| метничким полетом, али то узбуђење није дало да Ана на време осети умор, и да се одмори.{S} Она |
| но, и стезао је срце, које се више није дало стећи, јер више није било празно.</p> <p>Може бити |
| и им се, поред свег хотења, некако није дало да га извргну у шалу и пецкања.{S} Нису успели да |
| ви, да поред мене прође, и да оде даље, даље од мене!</p> <p>А ја га волим, љубим, лудо, безмер |
| , бежала и од те слике, и од тих мисли, даље и даље, и сакрила се најзад, иза тешке завесе, у д |
| у њој дешава, него кроз цркву и некуда даље, у нека давно прошла времена, ка неким порушеним и |
| лицу.</p> <p>На гробљу, није већ видела даље испред себе него на тридесет четрдесет корака.{S} |
| је међутим још и друго хтела, и мучила даље Анину душу.{S} Ана је покушала да се сети мајке, Х |
| ролази мимо овог човека на улици, и иде даље.{S} Иде тамо.{S} Тамо, где ће монах Иринеј дати љу |
| е остави, да поред мене прође, и да оде даље, даље од мене!</p> <p>А ја га волим, љубим, лудо, |
| другом јад и тугу причинио, ударала је даље сурово и немилостиво .</p> <p>— Дала сам ето све ш |
| лас о том величанственом појању ишао је даље.{S} Велики празници очекивани су са <pb n="7" /> у |
| било - помислили су обоје у исти мах, и даље ћутали. </p> <pb n="108" /> <p>Ана се затим, кад с |
| , и врти по њему као да хоће да изађе и даље да иде, па и самог њега собом да поведе.{S} Други |
| а и од те слике, и од тих мисли, даље и даље, и сакрила се најзад, иза тешке завесе, у дубину п |
| и њу. </p> <pb n="68" /> <p>Ђакон се и даље не јавља.{S} Страх њен је растао.{S} Као поплава ј |
| ја ... </p> <p>Монах Иринеј није могао даље.{S} Дрхтао је пред Аном као дете.{S} А Ана, због х |
| изала да одговори, а ђакон је већ питао даље.{S} Да ли јој је много тешко било, и да ли је сада |
| ру.{S} Ђакон ништа није опажао.{S} Мало даље стојао је занимљив ред ливадског цвећа, као литија |
| оку јер се не може појести.</p> <p>Мало даље је травник, ограђен, за младе пилиће.{S} Сад пилић |
| лим, љубим, лудо, безмерно, и не дам му даље!{S} Не дам, не дам, зато не дам што <hi>ја</hi> не |
| а је и жеђ за речју слатка, и ћутали су даље.{S} Ђаконово чело је било бело као цвет, Анина кос |
| е дам, зато не дам што <hi>ја</hi> нећу даље да идем ...{S} Љубим га, љубим га ... али не Ирине |
| род.{S} Ђакон ништа није опажао.{S} Још даље, маторо једно дрво, са стотину очију у дебелој сво |
| ање, и, према томе, безповодност сваког даљег разлагања те ствари. </p> <p>Недић је онда решио |
| стање, и да одмери докле управо води та даљина у коју сада непрестано путују његове мисли. </p> |
| тво Бога, и чути се, из даљних небесних даљина, тихо радовање анђела: <hi>Тебе Бога хвалим</hi> |
| треба престати, то ником ни из најдаље даљине није долазило на ум.{S} Сви су заборавили где су |
| а, који исплови, тамо негде из ћутања и даљине прошлости, и који сваки пут све већу и већу пров |
| утисак и уверење који ће бити у даљњој даљини од истине.{S} Ћутати, дакле, то је лагати.{S} Та |
| вљу испуњене очи, окретале се некуда за даљином.{S} Одрицала је нешто главом.{S} Срце јој је гр |
| изненада, поче да говори о удадби једне даљне рођаке која се венчала пре годину дана.{S} Мисао |
| о око ње, а време је одмицало као одјек даљне неке музике.</p> <p>Пред велики тренутак литургиј |
| ка провидна ограда кроз коју се гледа у даљне просторе.{S} Али не у просторе историјске .{S} У |
| цркву.{S} Монах Иринеј му је падао неки даљни рођак.</p> <p>— Јеси чуо, Пашко, овога ми је ђако |
| х осетити присуство Бога, и чути се, из даљних небесних даљина, тихо радовање анђела: <hi>Тебе |
| изазвао утисак и уверење који ће бити у даљњој даљини од истине.{S} Ћутати, дакле, то је лагати |
| мах, мало изненадила, али није никакву даљу важност приписивала Анином изгледу.{S} Шта више, о |
| змерно, и не дам му даље!{S} Не дам, не дам, зато не дам што <hi>ја</hi> нећу даље да идем ...{ |
| лудо, безмерно, и не дам му даље!{S} Не дам, не дам, зато не дам што <hi>ја</hi> нећу даље да и |
| а га волим, љубим, лудо, безмерно, и не дам му даље!{S} Не дам, не дам, зато не дам што <hi>ја< |
| дам му даље!{S} Не дам, не дам, зато не дам што <hi>ја</hi> нећу даље да идем ...{S} Љубим га, |
| о несрећа и жртва и плач ?{S} Ја вас не дам, Ана! ...{S} Ана!{S} Милости моја, лепото моја, час |
| атомски препарира.{S} А кад га је једна дама упитала шта најрадије једе од пилета, он је тек мо |
| о погледала — сутра је татин рођен дан, дан када се око њега неизоставно скупљали гости и прија |
| ене душе.</p> <p>Ана Недићева је, сутра дан, на Богојављење , меланхолично мирно прошла кроз тр |
| времена . </p> <pb n="61" /> <p>И сутра дан се још непрестано карала у души.{S} Пребацивала је |
| шао пред очи.{S} Ни тога дана, ни сутра дан.{S} И с тога, када је у недељу искрсла пред њега ле |
| кторе!</p> <p>Ана се дуго још, ни сутра дан није могла да смири.{S} Салетала ју је нека слутња |
| еја, донесено госпођици Недићевој сутра дан ујутро по њиховом виђењу.</p> <p>„Како вам је на ду |
| баш као и ђаконов стихар. </p> <p>Сутра дан је дошло писмо.{S} Монах Иринеј је писао да се Ана |
| више одвајали од друштва.</p> <p>Сутра дан је ђакон отпутовао. </p> <pb n="164" /> </div> <div |
| р такт по такт проучавала.</p> <p>Сутра дан је се међутим није више сећала.{S} Ни ње, ни свих о |
| 190_C14"> <head>XIV.</head> <p>Дошао је дан уочи Велике Госпојине, и приспео је стари владика.{ |
| дана хоћу већ овде да служим.{S} Дакле дан раније ћу стићи.{S} Две службе ће проћи без мене. — |
| ред свег филозофирања, и ја сад ценим и дан Господњи, и службу у храму, и судбину човечанства < |
| био прави зимски дан, а уједно и прави дан задушница.{S} Попало је дебело иње, нека свечано ту |
| свет гледа у оној боји у којој га божји дан пружа, и да љубав своју одели од осталог живота сво |
| Молим.{S} Али само у недељу.{S} У божји дан.{S} У онај дан кад служите.{S} Кад смо се и овде ви |
| чичицу код црквеног одбора, ишла сваки дан да га посети и да му реферише о успеху, и причала м |
| ио леп као каква музика, могао се сваки дан поново слушати.{S} Ето шуми и сада.{S} Познато, раз |
| једна од тих руку је рука коју је, неки дан, старица једна пољубила, кад јој је ђакон додао све |
| /p> <p>Сутрашњи дан је био прави зимски дан, а уједно и прави дан задушница.{S} Попало је дебел |
| акле сада, у овај мртви, облачни јесењи дан, и кад је у цркви једноставније него икад.</p> <p>О |
| "> <head>VI.</head> <p>Био је леп летњи дан.{S} Али се одједаред небо почело навлачити, а дунуо |
| да вам је много жао.{S} Баш на данашњи дан.{S} И онда, решио сам да ћу ја посетити гроб, мисли |
| идеал ...{S} Уверавам те, овај данашњи дан је можда најлепши дан целог мога живота.{S} Овако с |
| м ма на два три минута, каже, у данашњи дан. — Недићка поче плакати. — Тешко би му било тако от |
| ?</p> <p>— Данас је среда.{S} У данашњи дан после две недеље ћу се вратити.{S} Ах, не.{S} То је |
| и вунени шал око врата.</p> <p>Сутрашњи дан је био прави зимски дан, а уједно и прави дан задуш |
| Ана Недићева прославила двадесет шести дан рођења, људи су, напослетку, решили , како који, ил |
| е прекосутра недеља, и да то опет значи дан срећног њиховог виђења.{S} Можда ће тада моћи и раз |
| те, овај данашњи дан је можда најлепши дан целог мога живота.{S} Овако стар и трошан, осећао с |
| у скривеном куту, оплакујемо сваки онај дан који је без љубави и миловања прошао ... <pb n="170 |
| амо у недељу.{S} У божји дан.{S} У онај дан кад служите.{S} Кад смо се и овде виђали.{S} Збиља, |
| ет размишљања или забаве за читав један дан.{S} Волео је, нарочито кад треба да се умири или ср |
| То је дакле сада сва свечаност на рођен дан њеног оца ...{S} Просјак неки, вагабунд какав, глад |
| ас.{S} Да будемо заједно на татин рођен дан, као увек.{S} На гробу татином ће можда бити мраз и |
| весело погледала — сутра је татин рођен дан, дан када се око њега неизоставно скупљали гости и |
| еситој, страстној жељи за лепим.{S} Цео дан је остајала на послу, а целу ноћ се предавала осећа |
| е та свечаност већ започела и из дана у дан траје.{S} Душа њена је била у рају.</p> <p>Али тело |
| се смирило, до недеље има још да прођу дан и две ноћи, и све, све је то можда само варка и иск |
| могла ни из постеље да се дигне.{S} Два дана касније се знало да се разболела од тифуса.</p> <p |
| ладици на поклон.{S} Међутим, свега два дана касније је баш он сам одбио дечку обе испружене ру |
| иродно је да после данашњег дана, свога дана, имају и права и потребу да о догађајима поразгова |
| /p> <pb n="59" /> <p>То је било другога дана Ускрса.{S} На врло свечаном вечерњу Еванђеље се чи |
| е ...{S} У души међутим, ја сам свакога дана с Вама.{S} И ниједна моја молитва Богу није без Ва |
| ао тога сна.{S} Напротив, био је целога дана необично озбиљан.{S} А о Ани је мислио на тако апс |
| /p> <p>И то је био повод те је, једнога дана пред вече, монах Иринеј дошао Недићевима у посету. |
| угљиво, да јој је стари доктор, једнога дана, почео говорити ласкаве ствари, да јој се скоро уд |
| целим телом трепти и бруји.{S} Једнога дана, из виолине њене је пропевао нов мотив.{S} Ана је |
| и теже суди. </p> <p>Изведавши једнога дана ту слику свога стања прилично на чисто, Ана се баш |
| пред јаки мраз искачу. </p> <p>Једнога дана, баш кад је имала вежбање с децом, дошао је црквењ |
| ошла до потпуног израза.</p> <p>Једнога дана је хоровођа сасвим оболео.{S} Тражио је петнаест д |
| да Иринеју каже шта се догодило, онога дана, између доктора и ње.{S} Напротив, ни споменула ни |
| ао се сећати лепог свог доживљаја онога дана када је Ану први пут ословио.{S} Често се тога сећ |
| се чује, то је песма душе његове онога дана, а не прошлих дана.{S} То су увек нови и нови ориг |
| една лепа алегорична мисао.{S} До онога дана, када је ђакон ту руку додирнуо својом, она је у с |
| иковала се само нешто од чежње до онога дана кад ју је ђакон ословио.{S} Тиме, што је у чекању |
| у чедне усамљености, једва једном, тога дана, уста њихова се у пољупцу нашла.</p> <p>Али једно |
| ем у шетњу, већином ван вароши.{S} Тога дана јој је ходање сасвим необично годило.{S} Осећала с |
| } Ах, не.{S} То је Усековање.{S} А тога дана хоћу већ овде да служим.{S} Дакле дан раније ћу ст |
| ан.{S} Много је лепога ушло у њега тога дана.{S} Јасно му је било да човек, у исти мах, може би |
| , журила кући, и говорила мајци да тога дана осећа тако чудну духовну заједницу с оцем, и да зн |
| да знам каква ће бити служба божја тога дана.{S} Као зелена маховина по сивом камену попасти ће |
| тничке маште. <hi>Достојно</hi> је тога дана певала сопран солисткиња без пратње хора.{S} Финим |
| умиљато, забринуто .{S} Као да је тога дана Бог хтео њу нешто да моли.{S} Ана се скрушила.{S} |
| и.</p> <p>Међутим, поглед његов је тога дана клизио потпуно неосетљив преко свега.{S} Широко от |
| резали из оног дела живота који је тога дана дорађен или потрошен.{S} Испрезали се и људи.{S} Ј |
| досада три смртна.</p> <p>У подне тога дана стигла су два лекара из оближње вароши, одмах посл |
| г као два млада живота, подигла се тога дана кроз сводове цркве небу у висине.</p> <p>Тога дана |
| је ипак устала.{S} И сви други се тога дана рано дигли у Недићевој кући.{S} Да цео домазлук бу |
| ав, је л' те?</p> <p>Већ пред вече тога дана је ударила оштра хладноћа.{S} Ваздух се чисто след |
| ни пут није изашао пред очи.{S} Ни тога дана, ни сутра дан.{S} И с тога, када је у недељу искрс |
| д јављена, и Ана је знала ко ће им тога дана доћи у кућу.</p> <p>Расположење њено је било неодр |
| је лак и мекан и раван излазио тон тога дана!{S} Ђакон се надао добру.{S} Али кад је најзад под |
| <p>Али једно од њих је било мртво тога дана“.</p> <p>Дуго после тога још седео је монах Иринеј |
| } И да према томе, хвала Богу, бар тога дана није видео да свет натрашке иде.{S} Уопште је изгл |
| ше него половина свих руку које су тога дана дошле на молитву.{S} Полупокривених очију, ђакон ј |
| водове цркве небу у висине.</p> <p>Тога дана, они су дошли једно другом у загрљај, тесни загрља |
| војим, и све што је у њему.</p> <p>Тога дана ђакон је никада недостигнутом силином, лепотом и с |
| пшега храма.</p> <p>Али, једног јесењег дана, владичин је ђакон више но икад осетио да владика |
| мерао.{S} Природно је да после данашњег дана, свога дана, имају и права и потребу да о догађаји |
| ша заспала.{S} Други, који од сутрашњег дана има да добију више но што је данашњи дао, лежу у п |
| руго. — На пр. арију из свршетка трећег дана, о клијању траве и зеленила, и затим арију о ствар |
| у цркву.{S} Тога светлог, белог зимског дана, вео његов је изгледао као нека много тужна црнина |
| ди та Ана! — продерала се чисто, једног дана, нервозна начелниковица на доктора Пашковића.</p> |
| и обрадова је мисао да ће можда једног дана бити у стању да одсвира музику свога живота и музи |
| а баш на њиховим светлим крилима једног дана умирати сунце.</p> <p>Дошли су у то још неки гости |
| ли хоћете тиме да кажете да ћемо једног дана умрети?{S} Него?{S} Да ће неко од нас двоје изневе |
| потпуно туђе и немогућне.</p> <p>Једног дана се онда запитао: шта треба да буде највеселији, на |
| авити певање, и после свршеног четвртог дана стварања дошао је на ред други, па први, а после с |
| бро бити да мало постимо.{S} Две недеље дана да будемо без вашега гласа.</p> <p>Ђакон се радова |
| обично лепо служи.{S} Био је две године дана придворни ђакон код најцеремониознијег нашег влади |
| е. </p> <p>И давао га је.{S} Три године дана је живео тако у тој чудној радости што је жив, у р |
| ао да је та свечаност већ започела и из дана у дан траје.{S} Душа њена је била у рају.</p> <p>А |
| беспосленог каквог дечка.</p> <p>Четири дана је већ прошло како је епископ отпутовао, а људи св |
| p>Ђакон је успео да ствар одложи за три дана, до идуће недеље.{S} Али је за све то време био не |
| скутовати и нашалити се.</p> <p>Али три дана касније, о празнику, тачно у исти час, т. ј. при ч |
| {S} Његов живог није змија.</p> <p>Уочи дана када ће се помонашити, записао је у дневник:</p> < |
| <pb n="32" /> <p>Међутим, једно десетак дана по Духовима дошло је до нечега што је подсећало на |
| е сада сасвим добро, да је већ пре осам дана устала, и да ће скоро и изаћи.{S} У башту већ изла |
| , два вагабунда госта с Недићевог рођен дана.</p> <p>Напослетку се Ана ипак морала кренути кући |
| овано и тешко.{S} Све ће то за неколико дана поумирати.{S} Серум против шарлаха канда не вреди |
| модерну ствар, која је тек пре неколико дана дошла.{S} Свирајући, пала је Ана у ватру, и тумачи |
| азила руком преко чела.{S} Већ неколико дана њој се чини да иза тога чела лежи нека болест.</p> |
| останите код њега пет, десет, четрнаест дана.{S} И ја волим тог старог човека.{S} И бићу срећна |
| ђа сасвим оболео.{S} Тражио је петнаест дана одсуства.{S} Сви заинтересовани су се поплашили.{S |
| а ред други, па први, а после свих шест дана свирала је Ана хаос, и то на највеће задовољство.{ |
| ћа и усхићење и сласт, кад после годину дана срце човечје све то више не познаје и не признаје! |
| арала на његове очи, да ни после годину дана удварања још није сагледао да се пред спуштеним за |
| не треба прецењивати, јер после годину дана он више не постоји, његово име и његов предмет су |
| му равнодушне олупине већ после годину дана ...{S} Зашто се онда за срећу то исто не каже?{S} |
| даљне рођаке која се венчала пре годину дана.{S} Мисао и реч Анина остадоше закачени на великој |
| ма душе његове онога дана, а не прошлих дана.{S} То су увек нови и нови оригинали, који одмах п |
| у рано, бојажљиво пролеће строго посних дана.{S} Она је осетила да је у реду тих невеселих песа |
| се морала урезати још много пре старих дана.</p> <p>Владика изгледа као сенка једног човека ко |
| вор је, природно, пошао колотечином тих дана.{S} О доласку владике, о владици као свештенику и |
| јасно осећала да је љубав њена баш тих дана престала бити цела и неслућена тајна.{S} И осећала |
| } А с друге стране опет, Ана је баш тих дана, више но икад, осећала да стаје на своје ноге и ка |
| али су право обојица.{S} Ана је баш тих дана довршила, и спремала се да до Богојављења сама и у |
| е.{S} После ове дивне, раскошне службе, данас, можда ће чак и добро бити да мало постимо.{S} Дв |
| биља, колико дуго ћете остати?</p> <p>— Данас је среда.{S} У данашњи дан после две недеље ћу се |
| годила.</p> <p>Нешто сам сувише утучена данас — помислила је у себи. — Велика она синоћња непог |
| пуно сенки.{S} Како болесним срцем куца данас и живот — говорила је Ана, седајући с родитељима |
| сти.{S} Немој ме тешити .{S} Ни ја тебе данас не могу утешити ...{S} Остави ме, и ти, и сви дру |
| ну.</p> <p>— Да нисам грешан, Бог би ми данас, у цркви, узео био душу — шаптао је владика монах |
| ад владика. — И Бог нека ти је у помоћи данас и увек.{S} Знаш како у Откривењу Јовановом стоји |
| страшнија бити.{S} Пашће на њу, не као данас, не као сестра, него као љута гуја, која ће јој т |
| да.{S} Ја се никад нисам Богу молио као данас.{S} Ја тако осећам као да су сва та болесна деца |
| Ја сам сасвим добро.{S} Али ми је тешко данас одвише дуго разговарати, зато вас молим да седнет |
| порту.</p> <p>Гле како тужно изгледају данас ти богомољци .{S} Котрљају се као развејано јесењ |
| ћао: </p> <p>— Кад свршите анализу овог данашњег материала, не заборавите двапута умити руке.</ |
| ије ни замерао.{S} Природно је да после данашњег дана, свога дана, имају и права и потребу да о |
| због створења света, он је осетио грижу данашњег човека који у том свету није више срећан.</p> |
| м осетио да вам је много жао.{S} Баш на данашњи дан.{S} И онда, решио сам да ћу ја посетити гро |
| ашњег дана има да добију више но што је данашњи дао, лежу у постеље пуни блажених снова.{S} Тре |
| ари неки идеал ...{S} Уверавам те, овај данашњи дан је можда најлепши дан целог мога живота.{S} |
| и с тобом ма на два три минута, каже, у данашњи дан. — Недићка поче плакати. — Тешко би му било |
| е остати?</p> <p>— Данас је среда.{S} У данашњи дан после две недеље ћу се вратити.{S} Ах, не.{ |
| поразговорим.{S} Страшна моја служба у данашњим околностима тако ме је растројила , да ми само |
| ник и коњ. </p> <pb n="20" /> <p>У прве дане, под јачином првих утисака, Ана није успела да у с |
| и са светлосним ефектима, и да у јесење дане уме бити сирота и гола као испосничка пећина. </p> |
| је време од јела и одмора, и састављао дане и ноћи у дугу и мучну једну службу, у којој је, ви |
| оставити, отићи ће тамо где ја нисам, а дани моји ће пролазити без њега, тужни, празни.</p> <p> |
| оле и сви вам се диве.{S} Ређају вам се дани баш као духовска литија, кад се по цвећу и по зрел |
| монаху.{S} Љубав, која ће сва, у свима данима својим, бити борба за чедност и триумфе њене, би |
| .</p> <p>Да, завет његов, који нам је у данима среће био срећа, који нас је водио лепоти да са |
| ће једнако истреса семе, и башта сваким даном расте ...{S} А да ли се треба радовати томе што с |
| их задржи.{S} Читаво парче хлеба јој је дао тај необични, мили ђакон Богородичине Цркве! — мисл |
| јама, да се тај захтев никако више није дао оборити.{S} Уосталом, нико од суделовача му се није |
| на има да добију више но што је данашњи дао, лежу у постеље пуни блажених снова.{S} Трећи, најз |
| судио да пита.{S} Осећао је да би много дао кад би могао чути ту жељу, али је осећао и то да би |
| вршим дело своје.{S} Како ћу чувати тај дар небесни, како ћу пазити да њу ничим не разочарам!</ |
| злазећи из цркве, монах Иринеј је носио дар и поруку оног погледа као неки за сва времена у себ |
| мирно прошла кроз триумф свога музичког дара и свога труда. </p> <pb n="29" /> </div> <div type |
| А од онога часа, та се рука хришћански дарежљиво отворила, и пружила је Богу, као задужбину св |
| урке, Млечиће и Угре, уздигнутим Светим Дарима и звекетом кадионица одрже да не клонемо, да се |
| цвеће.{S} Коренчићи и жилице раскивају даске и дробе камење .{S} Стоји црква од живе мрежице б |
| у доћи да ми дате одговор .{S} Не да га дате, него да стари, готов одговор узмем“.</p> <p>Ана ј |
| расти?</p> <p>После подне ћу доћи да ми дате одговор .{S} Не да га дате, него да стари, готов о |
| и чврсто загрљени могу злу томе отпора дати — и све тако, продужујући слатке муке своје, осећа |
| нашој љубави стекло, и шта све она може дати, и крио ју је с нама заједно.</p> <p>— И Пашковић |
| так, та љубав, која је он, могла њему и дати!{S} Кад би се само за час кроз једнолики мир његов |
| , али на моје венчање, и онда ћете и ви дати нешто у темеље палате - Бог зна чије.</p> <p>— Ана |
| бити !{S} Мора ме волети слепо, мора ми дати сав живот и сву душу, мора ме служити, мора у ланц |
| Иде тамо.{S} Тамо, где ће монах Иринеј дати љубав, велику и мучну, као што су и црква и музика |
| ам, и немам, и он сам ми га не би могао дати ...{S} Сећам га се само да је био, да је сладак би |
| и пишем.{S} Све ћемо изгубити, све ћемо дати, али размонашити се нећемо, моја Ана, моја вечита |
| учиним нешто што ће том спасеном животу дати вредност.{S} Заветујем се да ћу учинити.{S} Завету |
| вом стоји : буди веран до саме смрти, и даћу ти венац живота.</p> <p>— Ђакон је зазвонио по мом |
| атре.</p> <p>Лице уз лице, коса у коси, дах у даху, занесени, своји, сами, топли и збуњени од н |
| после тога сређивање, смиривање и свежи дах новог живота у новом ваздуху.{S} И пожелела је, одј |
| у престаје шиштање.{S} Чује се слободан дах.{S} Смрт се склонила.{S} Боже, Боже!{S} Дете лежи м |
| .{S} Нестало живих боја, нестало летњег даха.{S} Настала је часом страшна тишина неживота.</p> |
| >Није се међутим заправо одмарала.{S} У даху је било трзаја и уздисаја.{S} Одједаред, груди Ани |
| /p> <p>Лице уз лице, коса у коси, дах у даху, занесени, своји, сами, топли и збуњени од наглих |
| истенција два ђакона, много свештеника, два хора, сола, Еванђеље, завршни онај концерт, ах, Ана |
| p>Чекало се да се подигну небу два ока, два сасуда таме.{S} И да срце једно, чисто и мирисно ка |
| м могао то урадити ?</p> <p>Два уздаха, два занесена погледа, и као да је читав океан стао изме |
| хода, а камо ли оно друго.{S} И најзад, два три велика, света, религиозна акорда: покривање дет |
| ћаш, синко? ...{S} Како ћете вас двоје, два украса рода људског, који сте љубави своје положили |
| е се ваљали, сити, угрејани и несташни, два вагабунда госта с Недићевог рођен дана.</p> <p>Напо |
| као какво сироче.{S} Тамне његове очи, два ненађена драга камена која само за Ану светле, умиљ |
| } Узбуђују ме смрт, старост, самоћа.{S} Два прста пред гробом, жалим једног старог монаха што ј |
| тала.{S} Жао јој је дошло њих обоје.{S} Два сирочета на снегу.{S} Можда јаднији од оног дечка и |
| ије могла ни из постеље да се дигне.{S} Два дана касније се знало да се разболела од тифуса.</p |
| кон је ћутао.{S} И епископ је ђутао.{S} Два калуђера, један с ове а други с оне стране живота, |
| лону владичином је било сасвим тихо.{S} Два калуђера су ћутала.{S} Шиштала је само вода у самов |
| држа.</p> <p>— Ето ти човечји живот.{S} Два калуђера, у кући која је дом усамљености и одрицања |
| це на миниатурном неком инструменту.{S} Два мрава су, у акробатским оптрчавањима, вршила шетњу |
| сопраном заједно падне у несвест.{S} А два најбоља тенористе гледају се као два на тучу готова |
| , владици на поклон.{S} Међутим, свега два дана касније је баш он сам одбио дечку обе испружен |
| доктор теологије, знајући врло добро да два ђакона у исто време и на истом месту не могу постој |
| и до вас, умрло је јутрос двоје деце за два сата, а треће, последње, ако још није мртво, онда г |
| и штаком, његово облачење, асистенција два ђакона, много свештеника, два хора, сола, Еванђеље, |
| зуби.{S} А Богородичина Црква, са своја два витка крила, изгледала је, у тешким хрпама снега, г |
| </head> <p>Богородичина Црква, са своја два витка торња, као два цвета, била је давнашња, неопр |
| ви.{S} На Недићевој капији се растајала два пара чежњивих очију. <pb n="139" /> Позно летњи вет |
| у грудима носи.</p> <p>Ану су раздирала два разна осећања.{S} Једноставна и дубока детиња жалос |
| нства олтара.{S} На Престолу су буктала два крупна округла пламена, а високо горе, као у лету у |
| ао.{S} Али из зеница његових су скочила два зрака, која су, као две снажне руке, обгрлила Ану д |
| ла.{S} Хтео би да се види с тобом ма на два три минута, каже, у данашњи дан. — Недићка поче пла |
| ично много света, и нафора је дељена на два места.{S} Са Анине стране ју је делио монах Иринеј. |
| Недићевом.{S} Али кад им је већ био на два корака близу , и опазио да је опажен, збунио се, за |
| из које су, као два близанца, никла она два витка торња.</p> <p>Још је нешто било с поља на црк |
| , а ја сам уметник.{S} Ми смо дакле она два Енглеза од којих један пије само пунч, а други само |
| рслуку.{S} Имао је још и ситно лице, са два необично размакнута, <pb n="127" /> округла ока, та |
| {S} Стоји црква од живе мрежице биља са два висока љиљана као два витка торња.{S} А унутри је Х |
| ао на међи, на борбеној тачки између та два света, чија видљива разлука јој је тако годила.</p> |
| на се, према томе, није опростила после два три минута.{S} А није ни Пашковић.{S} Остао је да п |
| Богу и песми служите.{S} Вас двоје сте два струка цвета.{S} Будите и останите као цветови, као |
| ећи случај одраслих.{S} Једна девојка и два човека у мојим <pb n="192" /> годинама.{S} Све комп |
| г другог света.</p> <p>— Још само часак два останите самном, Ана.{S} Ја ћу онда на гроб, ви мор |
| на Црква, са своја два витка торња, као два цвета, била је давнашња, неоправљана, гуштерасто ис |
| једињава у жару љубави, из које су, као два близанца, никла она два витка торња.</p> <p>Још је |
| е мрежице биља са два висока љиљана као два витка торња.{S} А унутри је Христов гроб.{S} Плашта |
| /> <p>„Глорија сна једног, богатог као два млада живота, подигла се тога дана кроз сводове црк |
| А два најбоља тенористе гледају се као два на тучу готова петла.</p> <p>Али песма се таласа, с |
| бризну у плач, руке њене се стегоше као два дављеника.</p> <p>Боже, смилуј се, Боже, смилуј се! |
| ом.{S} Њих двоје изгледали су часом као два стара шћућурена врапца, који се чуде куда се денуло |
| долазио је.{S} Долазио је, и претварао два анђела у човека и жену, у радознале туђине, у лукав |
| оје световне концерте . <pb n="9" /> До два три сата по поноћи се умела разлегати песма и свирк |
| еју на земљу испуштати, савио је лагано два Анина прста преко златног распећа на седефским кори |
| него да страст зна и хоће и рачуна , у два себична непријатеља који, као паук муву, хоће једно |
| ук муву, хоће једно друго да исисају, у два лопова који краду и отимају најдрагоценије, и остав |
| равно, упирале у Ану и ђакона.{S} Као у два питомца, или детета, које Богородичина Црква непрес |
| ло.</p> <p>Чекало се да се подигну небу два ока, два сасуда таме.{S} И да срце једно, чисто и м |
| зећи поред Анине куће, видео је, између два дрвета, осветљен прозор и чипкану завесу.{S} И то м |
| е уједно и дебели непробојни зид између два разна света.{S} С ове стране, жагор и профани тутањ |
| ми штогод.{S} Ја ћу век провести између два крила беле душе ваше.{S} Ја бих хтео умрети у коси |
| тна.</p> <p>У подне тога дана стигла су два лекара из оближње вароши, одмах после подне се прон |
| давно удате.</p> <p>— Две сестре, то су два мелема — уздисала је Недићка, окрећући се својој кћ |
| а, у коју су све очи гледале, а коју су два најлепша ока из олтара храбрила и миловала. </p> <p |
| Ана, зар сам могао то урадити ?</p> <p>Два уздаха, два занесена погледа, и као да је читав оке |
| и да пођеш ?</p> <p>— Не можеш ?</p> <p>Два бескрајно тужна ока се загледала у владику.</p> <p> |
| .</p> <p>Кад је Ана Недићева прославила двадесет шести дан рођења, људи су, напослетку, решили |
| обна санитетска објава.{S} У вароши има двадесет случајева оболевања од дифтерије, од којих су |
| , а помало их је и једила.</p> <p>Стара двадесет и три године, одлична партија у сваком погледу |
| латко вечерали .{S} Адвокат Мајински је двадесет минута дуго чистио једно пилеће крилце, и скид |
| њихових малих гушица удахнуо у себе, и двадесет пута једно за другим умро, само да се збуде не |
| Аниног писма.{S} Мала, интимна срећица двају монаха на пречац је умрла.{S} Ђакон је зарио глав |
| Може и гордошћу.{S} Само је разлика тих двају победа велика.{S} Гордост задављује катастрофу, и |
| сту.{S} Чудесно .{S} Казала ми је да су дванаест Еванђеља на Велики Четвртак роман најлепшег чо |
| нда напушта слух — шалио би се Недић. — Двапута те већ једно исто питам.</p> <p>— Слушам нешто |
| о се није хтела закитити.{S} Мати ју је двапута китила, једанпут целим букетом, а други пут две |
| овог данашњег материала, не заборавите двапута умити руке.</p> <p>Пашковић се слатко смејао ђа |
| мо из Хајдновог <hi>Стварања света</hi> две три тачке.{S} То би била црквена музика, а ипак так |
| је мало, вратанца су дакле отворена.{S} Две халапљиве, несите патке не верују да је берба обран |
| диркама укочени, каменито непомични.{S} Две руке, обучене у златне наруквице чистог завета, сте |
| лужим.{S} Дакле дан раније ћу стићи.{S} Две службе ће проћи без мене. — Ђакон је застао и гледа |
| ће чак и добро бити да мало постимо.{S} Две недеље дана да будемо без вашега гласа.</p> <p>Ђако |
| {S} Не, није сасвим тако бесмислено.{S} Две ствари су ме нагнале да га напишем.{S} Једно је бри |
| старије од мене и давно удате.</p> <p>— Две сестре, то су два мелема — уздисала је Недићка, окр |
| ога нема.{S} Имате ли ви кога?</p> <p>— Две сестре, много старије од мене и давно удате.</p> <p |
| еговој живи, није увек ни немир.{S} Има две природе.{S} Понекад је мучно, и врти по њему као да |
| о сам да необично лепо служи.{S} Био је две године дана придворни ђакон код најцеремониознијег |
| Данас је среда.{S} У данашњи дан после две недеље ћу се вратити.{S} Ах, не.{S} То је Усековање |
| роте и владичин ђакон.{S} А тамо где се две главне стазе секу, у т. зв. звезди, оптрчавао је по |
| сасвим добро ?{S} Осећате ли да се наше две ћелије преобраћају у горостасну палату?{S} Је ли ва |
| а, слике разних музичара на зидовима, и две три групе фотеља и столица.</p> <p>Ана је пошла да |
| ирило, до недеље има још да прођу дан и две ноћи, и све, све је то можда само варка и искушење. |
| м ...{S} Хаос, хаос !{S} Одједаред, као две божје руке које се дижу да благослове метеж нереда |
| ових су скочила два зрака, која су, као две снажне руке, обгрлила Ану да је угуше.{S} Ана се ди |
| Ана и ђакон су се погледали.{S} Али као две ласте, које, у топлоти и сјају, не могу замислити д |
| лупокривених очију, ђакон је спуштао по две по три кришчице освећеног хлеба у мале, велике, мла |
| и куће Недића поделили се, у главном, у две странке.{S} Једни су сматрали да <pb n="4" /> Ана, |
| <p>— Па да.{S} Оно што ми помаже, то су две десне руке, не једна.</p> <p>— Тако дакле! — смејао |
| зи, мењање боје у лицу, покрети главе и двеју руку и промењљивост и владање тона у једноме глас |
| и мирна, и пуна ружа.{S} А љубав је сан двеју руку које се над Христовим крстом грле.</p> <p>Ку |
| релаз баш код ове жене, где значи борбу двеју лепота, лепоте нагонске и лепоте уметничке ...{S} |
| још предстоји.{S} Да се после отпеваних двеју арија стане, изгледало је немогућно.</p> <p>Наста |
| ла, једанпут целим букетом, а други пут двема ружама, али Ана је и једно и друго скинула са себ |
| лог дрвета, који је Ана тако волела.{S} Двери је отворио монах Иринеј.{S} У црној мантији, али |
| магли.{S} Шта ће сад бити?{S} Оба крила двери је свештеник сам отворио.{S} Можда ипак, одједаре |
| Бог.{S} Чуо се тих, мио звук расклапања двери.{S} Звук исушеног, светог , у цркви остарелог дрв |
| љала стазицу у Божје Царство.{S} Велике Двери су стајале широм отворене, и кроз њих је колутао |
| е, с малим, једва чујним звеком, Царске Двери.{S} Полијелеј је још таман, хаос се још рогуши.{S |
| ванђеља, стане на широм отворене Царске Двери, с путиром у руци, и са узвиком о страху божјем н |
| hi>Причасног</hi>, кад се отворе Царске Двери, појавиће се опет он.{S} Како би и могло и смело |
| заједно са свештеником раскрили Царске Двери, онда је он онај који је анђео олтара и душа цркв |
| чине Цркве!{S} Кад би изашао на северне двери и долазио ка средини солеје, то је било као кад в |
| ах једва никлог крила, расклопе северне двери.{S} Арханђел, Светао, чист, и златно сјајан.{S} Л |
| вештеник, а онда ће се отворити северне двери, и оданде ће поново забрујати молитва његовог све |
| причешљане проређене косе, великих, као двери отворених очију, стојала је тамо Ана Недићева , д |
| а.</p> <p>Свештеник је коначно затварао двери.{S} У сребрном фелону, Ани је изгледао црн као зл |
| наче, кад се блистава сенка појавила на дверима да благослови народ, сва се препуна срца стегла |
| аробно удубљење, одакле ће слика она на дверима још лепша и искренија изгледати.</p> <p>Да, ђак |
| шта се поје, и погледала доле.{S} Пред дверима, ђакон је укрштао око себе орар.{S} Златним лан |
| ован у пустињи.{S} А стојећи на Великим Дверима, префини фреско бачен на тавнину олтара и уокви |
| ве на сред храма, прота-гост на Царским Дверима, а ђакон Иринеј на проповедаоници.{S} Став по с |
| вачку пушку, гледала га на позорници, у двобоју и у загрљају жене, видела га младог и старог, о |
| кне или предложи, то су баш и оно друго двоје хтели, а кад се нешто неизоставно мора одбити , о |
| кроз љубав Богу и песми служите.{S} Вас двоје сте два струка цвета.{S} Будите и останите као цв |
| идео.{S} А она је то с тога, што се вас двоје тако жарко, тако небески лепо волете, и кроз љуба |
| драгим каменом опточили , како ћете вас двоје проћи кроз то највеће искушење живота човечјег!{S |
| не осећаш, синко? ...{S} Како ћете вас двоје, два украса рода људског, који сте љубави своје п |
| упро сам прстом у себе, да сам, од нас двоје, ја већи и баналнији кривац...{S} Али затим сам с |
| а умрети?{S} Него?{S} Да ће неко од нас двоје изневерити ?</p> <p>— Ни то не.{S} Него хоћу да к |
| <p>— Бојите се и верујете да ћемо и нас двоје изгубити свест и понос, да ћемо се укаљати , паст |
| Смириће се, јер смо поносити монаси нас двоје.{S} И тада, кад се смири, око страсти ће поново р |
| тој шестој кући до вас, умрло је јутрос двоје деце за два сата, а треће, последње, ако још није |
| тали су најзад Ана и ђакон сами.{S} Њих двоје нису показивали никаква интереса ни за један од и |
| а, који је такође тресао главом.{S} Њих двоје изгледали су часом као два стара шћућурена врапца |
| јало је између неба и земље само за њих двоје.{S} Из високе ограде на порти струјао је манастир |
| омно у страну калуђеру с пута, ма да су двокрилна врата била и одвише широка.{S} Ђакон је то оп |
| /p> <p>Кућа очева се Ани учинила златан двор, она сама царева кћи, псето њено на капији кепец у |
| и није епископ, и да кобајаги не живи у двору.{S} И није се одазивао, и није устајао са столице |
| латним ланцем је стегао рамена и груди, двоструким крстом је заградио срце, понизно је спустио |
| м ђакону учинило да је те вечери некако двоструко сањив, и једва је чекао да спусти главу на ја |
| ега на молитви нема? </p> <p>Како је та двоумица ситна и недостојна.{S} Како подсећа на царство |
| и судбину човечанства <pb n="186" /> из двоумице: да ли ћу срећна или несрећна бити кад уђем на |
| рвело у музичку собу.{S} Почела је жива дебата, да ли госпођица Ана или монах Иринеј има да одл |
| то годишње доба сасвим необична магла, дебела и влажна, под којом као да се топиле куће и башт |
| </p> <p>Ана је дохватила спуштене своје дебеле плетенице, и зарила у њих уста да се не чује как |
| провидну ограду порте, која је уједно и дебели непробојни зид између два разна света.{S} С ове |
| предсобље, пуно зеленог биља и застрто дебелим ћилимом, капела, у којој је Ана сагнула главу, |
| дно и прави дан задушница.{S} Попало је дебело иње, нека свечано тужна маглица је обавијала пре |
| ога, кад се кренуо у варош, опазио је и дебело дрво, и коприву, и литију цвећа.{S} И мали један |
| уо леп.{S} Некако млак и љубак у тишини дебелог снега који је још непрестано падао.{S} Али одје |
| , маторо једно дрво, са стотину очију у дебелој својој кори, тресло се од смеја, и наговарало к |
| ожио руку на Анино теме.{S} Кроз густу, дебелу своју косу, Ана је осећала највећу, најчистију м |
| свим заборавио ...</p> <p>Као младић од деветнаест година, са положеном матуром, пред полазак у |
| ји тај немилосрдно весели поглед других девојака .{S} Отац се опет нашао пред нечитким ставом у |
| груди јој је гукала невина, чиста, прва девојачка <pb n="233" /> љубав, она, која се баца и хит |
| д је реч о Ани Недићевој .{S} Цео чисти девојачки живот њен, сваки покрет њен, музика њена, иде |
| , како је то дивно, кад се зелена грана девојачког живота одједаред обаспе цветањем ! — развија |
| {S} Једна тешка капља се разпљеснула на девојачкој руци, која је висила низ ограду веранде.{S} |
| и.</p> <p>Али тамо, у тој финој, нежној девојачкој соби, пуној лепог рада, лепих снова, лепих р |
| еким унутра.</p> <p>Занимљива слика.{S} Девојка пред чељустима среће, могло би се можда рећи.</ |
| Како је њему драго било то откриће.{S} Девојка та воли у њему оно што је циљ све борбе и свег |
| амо већ трећи случај одраслих.{S} Једна девојка и два човека у мојим <pb n="192" /> годинама.{S |
| вари другу душу тражи ?{S} Да ли је она девојка баш желела да га види онда кад га је погледала? |
| о сте сами рекли, једна сасвим необична девојка - уздахнуо је ђакон заносно, и залепршао чисто |
| ро расплакао ...{S} Како је то необична девојка .{S} Говори о уметности као о Богу.{S} Тежак за |
| када је у недељу искрсла пред њега лепа девојка, са раскошно густом косом и у белој хаљини од с |
| И често се питам: из којег је света та девојка ?</p> <p>— Има нешто и у томе, зар не, ви, тамо |
| а Еванђеље.{S} Знао је ђакон и ко је та девојка што увек долази у цркву, а сада није ту.{S} Зна |
| аблуда би била кад бих веровао да ми та девојка долази као анђео мира.{S} Можда баш као страшно |
| и свету од девојке најбоље онда кад се девојка на време уда.</p> <p>Није то сада био први пут |
| S} Него мала она библијска лампа у коју девојка само помало бледог уља долива, јер не чека жени |
| и тапшање и задиркивање јунака.</p> <p>Девојка је та била Ана Недићева.{S} Ана се после болест |
| м оделу, бабама у тешкој црној свили, и девојкама у цвећу.{S} Са задатком неким, са моментом за |
| <pb n="137" /> владичину одећу и штаку, девојке су бацале цвеће, епископ је грлио ђакона Иринеј |
| ад сам ја овамо дошао.{S} То је заслуга девојке коју сте и Ви запазили.{S} Људи тврде да је пре |
| мо ни трага ниједном од израза с којима девојке обично дочекују такве разговоре, Недић би осети |
| на : да је и девојци у свету и свету од девојке најбоље онда кад се девојка на време уда.</p> < |
| а <pb n="4" /> Ана, баш као и све друге девојке, кокетује мало са својом сигурном клопком.{S} Н |
| едаред, пред њим је стојала слика једне девојке, симпатично озбиљне и непомично мирне, са замиш |
| Антигонине?{S} Где Офелијине, несрећне девојке, која се само једаред закаснила са милошћу, и п |
| анос пред једноставним, чистим срцем те девојке, и пред тим сузама које су прво љубавно благо њ |
| четвороугласто, скоро брутално чело те девојке, и видим јој ону тешку златну косу, такву као д |
| да га са сваким тоном испод прстију те девојке обузима нешто што прети да ће га разнети.</p> < |
| ди прште снажан, здрав, дуготрајан смеј девојке са покиснутом руком.{S} Чуло се и тапшање и зад |
| ћеф или воља, него је помало и дужност девојке.{S} Кад су родитељи већ спремили све што треба |
| огу оданију од свих монаха на свету!{S} Девојку, која је хиљадама људи Богу привела, хиљадама г |
| треба волети девојку као што је Ана?{S} Девојку, која сав богати живот свој носи у цркву, рад с |
| је и могао грешно осећати он, који воли девојку, чистију и Богу оданију од свих монаха на свету |
| </p> <p>Како је дошло до тога да заволи девојку с којом никада речи није проговорио?{S} Да ли < |
| ловину оних сила са којима треба волети девојку као што је Ана?{S} Девојку, која сав богати жив |
| драга као што ми је живот драг, и волим девојку која мене не воли — одговорио је младић. — У св |
| почела узнемиривати, и хтела звонити по девојку, кад је, најзад, Ана ушла.</p> <p>Необично наме |
| >Ђакон је осећао да безгранично воли ту девојку.{S} Баш сада, када је, као и онда, прошла поред |
| ам већ толико благодарио, да сам сироту девојку скоро расплакао ...{S} Како је то необична дево |
| и да је света и вечита истина : да је и девојци у свету и свету од девојке најбоље онда кад се |
| ц.{S} И тај отети пољубац је у смиреној девојци раздражио жену.{S} Од слућене његове врелине је |
| њима!{S} Ја ћу баш кроз љубав према тој девојци доћи до савршеног монаштва !{S} Ја видим да је |
| о све то?</p> <p>Извесно је да он о тој девојци никада није нарочито мислио, и никада је није н |
| ете.{S} А снови његови су мирни снови о девојци једној која с њим заједно цркву служи.{S} Која |
| ше изоловала на госпођици Недићевој као девојци удавачи.{S} Такви разговори су били доста чести |
| Рекао је да су сви проблеми око удадбе девојчине вештачке, измишљене и за косе довучене ствари |
| ужаснија, што није била само слика.{S} Девојчица та, са свима тима мукама на челу, лежи ту нег |
| слика имала и друкчијих потеза.{S} Мала девојчица, која трипута има да пева сама, држи непреста |
| љив.{S} Јутрос, кад је умирала она мала девојчица, плакао сам.{S} Верујте ми, грцао сам као дет |
| доктору?{S} Човеку који вас је као малу девојчицу толико пута лечио, који је ту недавно, с ваши |
| ке мантије, изгледао је као мали Јова у дедином прслуку.{S} Имао је још и ситно лице, са два не |
| пште, него само један квалитет музичког дејства.{S} Зар не ?{S} Али то, баш то, одиста, не знам |
| ни мотив можда најхуманијег Бетовеновог дела.{S} Као да и она, баш у том тренутку, или чезне, и |
| љали разни покрети, и испрезали из оног дела живота који је тога дана дорађен или потрошен.{S} |
| а естетичког гледишта раствара појаве и дела у детаље.{S} Ја вам кажем да тај човек негде у уну |
| ође, а знао да их само педесет корачаји деле од пуне светлости и друштва.{S} И видео је такође, |
| м да се некоме морам исповедити, а нико деликатним стварима не стоји тако близу као ви, госпођи |
| Тапшало се, честитало се, уздисало се, делили се поклони и цвеће. </p> <p>Да с музиком сад тре |
| Слутим ја, госпођице Ана, да уметничким делима Бог зна где лежи трновита или крвава колевка . < |
| } А музичко дело, међу свима уметничким делима на првом месту, мора носити тајну дубоко у себи. |
| на два места.{S} Са Анине стране ју је делио монах Иринеј.{S} Пуно, пуно испружених руку је би |
| па све одједаред, пре него што несрећа, делић по делић, размрви оно што је досад било цело и ле |
| једаред, пре него што несрећа, делић по делић, размрви оно што је досад било цело и лепо.</p> < |
| срећни горди уметник, који главно своје дело види прецењено , покварено и лажно. </p> <pb n="25 |
| хничка целина и програм неке мисли, али дело није ништа друго до тајна полифонијске чари.</p> < |
| а часак један, само дотле док не изврши дело светиње и лепоте. </p> <p>Ана је била свесна свога |
| {S} Он се осећа јак и спреман да доврши дело свог унутрашњег помонашења.{S} Он је чист као дете |
| хтев један који ће ми помоћи да довршим дело своје.{S} Како ћу чувати тај дар небесни, како ћу |
| ма ко покуша назидати и створити његово дело.{S} Музичко дело је дакле само за живота уметников |
| слућени инструмент .{S} Или неко велико дело музичког савршенства .</p> <p>Мучена таквим питањи |
| дати и створити његово дело.{S} Музичко дело је дакле само за живота уметниковог стварно оно са |
| аја, издавање једне тајне.{S} А музичко дело, међу свима уметничким делима на првом месту, мора |
| ала бачва воде, чекајући велико и чудно дело божје.</p> <p>На свештеницима, који су воду опколи |
| ећа: да је и то тешко и скоро изгубљено дело <hi>њено дело</hi>!{S} Ви, госпођице Ана, ви једин |
| о тешко и скоро изгубљено дело <hi>њено дело</hi>!{S} Ви, госпођице Ана, ви једина, у реду толи |
| ећала је, са пуном извесношћу, да је то дело доктора Пашковића.{S} Нешто је морао рећи њеном оц |
| ојне крезуботине протине, још на толико делова и разбијао , и излазио, најзад, нехармонично мно |
| и грозим успомена!{S} Мртвих, покојних делова живота нашег, који долазе, као сабласти, из друг |
| вој живот растављен у комаде и саставне делове своје.{S} Јер јој се већ поодавно чини да га не |
| {S} Донела је тај рад, свирала поједине делове, и вртила главом.{S} Не ваља.{S} То је чисто чул |
| аж и лепоту доклегод је жив, а најлепши делови тога живота постају му равнодушне олупине већ по |
| о гледа створење које је волео најбољим делом себе, које је узвишавао до престола лепоте, среће |
| било необично много света, и нафора је дељена на два места.{S} Са Анине стране ју је делио мон |
| лепог рада, лепих снова, лепих радости, демон се размахнуо још силније и пакосније.{S} Ану су ш |
| пава.{S} А људи ?“</p> <p>„Још сам, час демон, час светац, час глупак , час мудрац, час џин, ча |
| ована рука, слатка реч, то је можда већ демон који жури, жури ...{S} Можда сам на први покрет љ |
| је толико монашке снаге, да бих свакога демона храбро дочекао, и као вртлог сламку сам у себи г |
| n="87" /> могла бити средство у рукама демона!{S} Не тако ми једнога Бога, не!{S} По цену свој |
| > <p>То је можда био онај познати мамац демона ?{S} Она стародревна, досадна посластица, коју ђ |
| р је љубав телесна пожуда.{S} Безбожна, демонска једна сила.{S} Сласт, коју човек испија у црно |
| о цену своје пропасти бих је истргао из демонских руку.{S} Ако је она искушење, онда је калуђер |
| шћућурена врапца, који се чуде куда се денуло све оно што је још малочас било.{S} И Ана и ђако |
| оброту да још једаред пређе с њим његов део. </p> <p>Ишло је лепо, као увек.{S} Ана се смешила, |
| а свом оцу који одлази.{S} Давала му је део живота свога.{S} Са оцем заједно умирало је његово |
| и дошао тако необично мали.</p> <p>Први део свирке, хаос, годио је монаху Иринеју необично.{S} |
| естано струјао свет као река.{S} Велики део се морао задовољити да остане у порти, па чак и на |
| одерном смислу.{S} А слушајте сад задњи део <hi><title>Пасторалне Симфоније</title></hi>. </p> |
| сусрет небу и бескрајности, и да горњи део иконостаса, са сићушним својим кандилцима, лебди ка |
| о свеједно, т. ј. како је то један исти део душе из кога је ђакон написао ово писмо сада, и мет |
| ородичине Цркве.{S} Кад је свршила свој део, и најзад се суочила с олтаром, видела је да је там |
| медбом: да свако има право да узме свој део од створења које је Бог лепотом и чарима обдарио.{S |
| ала му да сопран-солисткиња изводи свој део у Григорјевом концерту тако, да је сигурно и главни |
| њу, и са нотама у рукама, отпевати свој део.{S} Ишло је доста добро.{S} Кад ђакон погреши, Ана |
| .{S} А он, јадник, дотрчи, и извуче мој део батина.</p> <p>Владици је добро дошла ова шала.{S} |
| ећајући као да се с њим удаљује и један део лепог богослужења у њиховој цркви.</p> <p>— И мени |
| топиле куће и баште.{S} Један по један део вароши је нестајао.{S} Најзад се видели само још бе |
| ви затрпавају?{S} Јесам ли ја већ један део монаха Иринеја сахранила? ...{S} Господе Боже!{S} П |
| а да прође.{S} У борби да човек ниједан део свога душевног живота не страћи и не баци. </p> <pb |
| Узана путања средом храма чинила се као део неке библијске слике, и представљала стазицу у Божј |
| ала — резоновала је — јер је збиља била деранжирана.</p> <p>Разговор се развио, постао жив и за |
| м Господину угодно — предлагао је Недић десерт и црну каву у башти.</p> <p>Била је топла, мрачн |
| — Отпратите га, останите код њега пет, десет, четрнаест дана.{S} И ја волим тог старог човека. |
| у собу као неко сироче.</p> <p>Око пола десет је нешто мало пробило сунце.{S} Али звезду је одм |
| а ли је могућно да човек, после пет или десет месеца, потпуно индиферентно гледа створење које |
| рак који такође у капију савија.{S} Око десетак минута је остала сакривена, а тада, опрезно, из |
| м. </p> <pb n="32" /> <p>Међутим, једно десетак дана по Духовима дошло је до нечега што је подс |
| .{S} Скоро бих рекао да се бојим да се деси, јер— ђаконов ниски, звучни глас је био тако мекан |
| замислите онда случај да се ипак нешто деси што би било <pb n="208" /> или изгледало да је пос |
| ћу заменити.“</p> <p>У души оздравелога десила се крупна, озбиљна промена.{S} Младић се испунио |
| p>Али, што никада није било, то се тада десило.{S} Прсти су лежали на диркама укочени, каменито |
| душу.{S} И говори јој да се ништа није десило, да буде спокојна и мирна. </p> <p>Не бој се, и |
| ковић.</p> <p>— Одакле идете?{S} Шта се десило?{S} Госпођице Ана, дајте ми руку!{S} Ко је болес |
| стране и од тога, што је све то што се десило и више од оног што она жели, и од оног што она м |
| а течно, живо, и тако, као да се све то десило у присуству свију њених код куће, и да се сви сл |
| а његовог свежег, младог гласа. </p> <p>Десило се међутим нешто што је Ану пренеразило .{S} Збу |
| м и сребром негде дубоко у себи.</p> <p>Десна Анина рука је била у Пашковићевој, а лева у Ирине |
| Па да.{S} Оно што ми помаже, то су две десне руке, не једна.</p> <p>— Тако дакле! — смејао се |
| некој репатој мисли.</p> <p>— Без које десне руке?{S} Ове овде, или оне у цркви ?</p> <p>Али А |
| ао што се ја не могу замислити без моје десне руке.</p> <p> Мајински жмирну.{S} Онако како чине |
| п.</p> <p>— Коју год хоћете од три моје десне руке.</p> <p>— Три ?</p> <p>— Па да.{S} Оно што м |
| ном стазом баште, имајући, крај себе, с десне стране Ану, а с леве монаха Иринеја.{S} Попречном |
| ко и сунце.{S} У траци његовој , тамо с десне стране солеје, спазила је Ана, с леђа, високу, ка |
| огли поднети да вам једну од тих многих десних руку и одсечемо.{S} Наравно, не мислим ову овде. |
| од камена, једнако се бацала с лева на десно, и заривала у јастук као да се крије од смрти.{S} |
| оницом, која му као мирно јагње лежи на десној мишици , и са оном чудесном, безмерном моћи у гр |
| утом монаху Иринеју, који ју је загрлио десном руком, и љуљао је као што се љуља дете кад треба |
| зари главу у јастук, и притиште усне на десну своју руку.{S} Тачно, сасвим тачно је нашла место |
| постељу око поноћи.{S} Метнула главу на десну своју мишицу, и занела се као да ће заспати.{S} А |
| другом, дохватила и помиловала ђаконову десну руку, помиловала је чежњом пољупца који стидљива, |
| , а поздрав архиепископу, <hi>исполаети деспота</hi>, сваки пут наизменично са одраслима и децо |
| о.</p> <p>— Јест, Бога ми, нешто је сав дестилиран.</p> <p>— Благ и великодушан.</p> <p>— Не за |
| очела склапати пред очима старчевим.{S} Детаљ по детаљ, брзо и живо, ређали се моменти трагичне |
| апати пред очима старчевим.{S} Детаљ по детаљ, брзо и живо, ређали се моменти трагичне монашке |
| ада ето види да зна <pb n="38" /> много детаља њене појаве, и опазио ]е да је нема. </p> <p>И о |
| да дође.{S} Новине су већ донеле и све детаље око догађаја.{S} Дијецезан ће, у пратњи тамошњег |
| ру једну свест, којом је и најнезнатије детаље свога живота улепшавала, грејала и из непримећен |
| у, и да се узајамно подсете на све лепе детаље својих успеха.</p> <p>— Верујете ли ми да сад од |
| ичког гледишта раствара појаве и дела у детаље.{S} Ја вам кажем да тај човек негде у унутрашњос |
| дићева је необично волела ту цркву, и у детаље знала њене нарочитости и лепоте.{S} Са једнога м |
| т цркве, са многим својим <pb n="13" /> детаљима, и јаким сенкама од дубоких округлина , много |
| страшним бледилом гађења .{S} Са свима детаљима, и са целим финим колоритом јој се вратила у с |
| куша, да у грех одведе слугу тога Бога, дете тога Бога.</p> <p>Али одједаред је разрогачила очи |
| могла на часак изаћи, Анице?{S} Учини, дете моје, дођи.{S} Ја сам те већ извинила доктору: да |
| {S} Смрт се склонила.{S} Боже, Боже!{S} Дете лежи мирно, одмарају се ручице.{S} Али лице је бле |
| олази кроз хрскавицу, и да крв тече.{S} Дете замире, стреса се.{S} Цев, сва крвава, улази у вра |
| едан мали прелаз.{S} Осмејак матере: да дете још и не хода, а камо ли оно друго.{S} И најзад, д |
| ао ваш стари лекар, видео у вама и тада дете, и терао шалу?</p> <p>Њој је јасно било да је свој |
| ј несвести, која ју је љуљала као мајка дете.</p> <p>Али одједаред ју је обузео немир.{S} Дошло |
| есном руком, и љуљао је као што се љуља дете кад треба да заборави оно од чега се поплашило ... |
| > <p>— Болесно је најстарије и најмлађе дете.{S} Најмлађи дечко има лакше обољење, а старији, ж |
| и осети како се много може волети туђе дете.</p> <p>И зато јој је било јасно да на томе месту |
| родитеља и детета стане чињеница: да је дете другога некога више заволело него родитеље своје.< |
| жно, као да је готова да усини то божје дете, које јој је, по нечему, дошло тако самохрано само |
| би осетио неку слутњу, пожалио би своје дете и себе, и са уздахом би ућутао.{S} Тога пута, глед |
| никог нема.{S} Мене је волео као своје дете.{S} Ја сам га оставио.{S} Смрт је близу.{S} Понека |
| ног калуђера, прими к себи срећно Твоје дете! ...{S} Ана, моја Ана, јагње моје бело! — заплакао |
| прла леђима врата.</p> <p>— Анице, моје дете, шта радиш?</p> <p>Ана је на дохват окретала кључ, |
| Недићка такође.</p> <p>— Ана, мило моје дете, престани!</p> <p>— Пусти ме, мама, пусти.{S} Немо |
| .{S} Смрт.</p> <p>— Ана, Ана јадно моје дете! — разлегало се болно пиштање Недићкино по кући.</ |
| ате.{S} Да, да, досада сам био ученик и дете Христово, а одсада , ма шта да буде, то више бити |
| аволело него родитеље своје.</p> <p>Али дете тада обично немилосрдно гледа старима у очи, и осм |
| Чинило ми се, час <pb n="140" /> да сам дете у чудној некој колевци, коју музика љуља, час опет |
| већ разумео да се то стари владика, као дете, игра своје најмилије игре: да кобајаги није еписк |
| Анина рука је стидљиво дрхтала .{S} Као дете, она је одједаред почела плакати зато што не зна ш |
| Богу, јер је осећао узнемирење.{S} Као дете свој посечени прст мајци, окретао је он голо срце |
| н. пр., корачању своме се радовала као дете.{S} Између себе и сенке своје је осећала неку симп |
| у оно место у коси где га свештеник као дете благосиља.</p> <p>На последњем, главном важбању, ђ |
| лакао сам.{S} Верујте ми, грцао сам као дете.</p> <p>Докторов глас је и сад био пун жалосног уз |
| могао даље.{S} Дрхтао је пред Аном као дете.{S} А Ана, због хладноће, због самоће, због неправ |
| шега гласа.</p> <p>Ђакон се радовао као дете.{S} И замолио Ану да га извини само за један трену |
| сам ваљда и провела цео свој живот као дете, јер деца су без успомена.{S} Први мој доживљај је |
| нутрашњег помонашења.{S} Он је чист као дете.{S} А снови његови су мирни снови о девојци једној |
| , поздравила је монаха Иринеја као неко дете.{S} А Недић је дочекао госта са широким, срдачним |
| не се пронео глас да је на умору једино дете директора Васића, а нешто касније се показаше и зн |
| ику нафору тада.{S} Осетила је да је то дете, које, кад му је добро, даје ономе кога воли што п |
| ге се трзале и увијале као црви, као да детенце хоће да се испне из неке страшне јаме, а ипак с |
| ућуткиван, каква је љубав материна кад детенце у наручју њеном почиње да дрема.{S} Исти мотив |
| дна аријица, кратка, колико док окупано детенце у материном наручју заборави на плач, и испреки |
| /p> <p>— Ужасно, ужасно !{S} Не могу то детенце никако да заборавим ...{S} У малим његовим груд |
| есташно и брбљиво као гугут и скакутање детенцета које већ хода, по цвећу гази, и у рубу сукњиц |
| ећала како срце Анино, као срце у малог детета, под самим теменом бије, и чекала је да се то ср |
| као узаврела, заливала је мозак јадног детета, и причињавала му страховита привиђења и болове |
| да ти кажем ?{S} Дражи си ми од рађеног детета, па сам на твојој страни, не знајући да ли добро |
| а куће њихове, од старатеља незбринутог детета њиховог„ Као махнита је прелазила из собе у собу |
| ка, света, религиозна акорда: покривање детета крилима љубави, и крст који мајчина рука ставља |
| умитно растајање, кад између родитеља и детета стане чињеница: да је дете другога некога више з |
| Ану и ђакона.{S} Као у два питомца, или детета, које Богородичина Црква непрестано за руку држи |
| се попунила , а усне се румениле као у детета.{S} Коса је почела растити тако бујно, да јој чи |
| разна осећања.{S} Једноставна и дубока детиња жалост, што немоћан и апатичан лежи онај који је |
| сасвим млад човек.{S} Млад, неискусан, детињаст, безбрижан, сам ...{S} Као травчица, која не м |
| поново читати.{S} Учинило јој се бедно, детињасто.{S} Осећала се као да је много старија од ђак |
| динче , т. ј. све оно у Ани што је било детињасто , мазно, лаковерно, срећно и милостиво .{S} А |
| дан где има још чисте љубави за цркву и детињег веровања у божју милост.{S} Чија је то заслуга? |
| асно изгледале оне црвене капље на грлу детињем.{S} Крв.{S} Мајка је напољу и не види крв.{S} Н |
| а моли.{S} Ана се скрушила.{S} Искрено, детињски потанко је шаптала Богу своју љубав .{S} Од по |
| мештаја, у последњој пребивеној играчци детињства њеног.{S} А с друге стране опет гордо, отпорн |
| закопа, док се не отпева упокојна песма детињству његовом у крилу цркве.</p> <p>Ани се још више |
| е разбегли из канцеларија пре времена , деца се склонила са улица.{S} Утвара болести и гњева бо |
| еним гласом се моли Богу, жене брбљају, деца се довикују, неко се љути и прети, продавач свећа |
| те на путу вашој цркви, мени и нама.{S} Деца и иконе вас чекају, и тужни су.{S} Мајка Богородиц |
| Чинио је понекад утисак чаробности.{S} Деца, врапци пси и мачке ишли су у гомилама за њим.{S} |
| гледала као игралиште, људи као деца, а деца као рајско цвеће.{S} Крилата једна глорија је лепр |
| руке.{S} Све је одлично напредовало, а деца су до усхићења доводила и Ану и све старе њене пев |
| ега изгледали млади, а ђакони као права деца.</p> <p>А кад су ударила звона, и забрујала силна |
| мајке, прострло се по поду, и чекало да деца његова преко њега пређу. </p> <pb n="138" /> </div |
| ећам као да су сва та болесна деца моја деца, и да бих ја са највећом готовошћу све смрти из њи |
| } Мотиви уметности, то су ретка, царска деца, коју и по ' неколико генерација, а сасвим зацело |
| Ја тако осећам као да су сва та болесна деца моја деца, и да бих ја са највећом готовошћу све с |
| ном других<pb n="54" /> познаника.{S} И деца се окупила око ње.{S} Мале њихове ручице су јој пр |
| а се, и испунила се нечим зрачним.{S} И деца су се смешила.{S} И тако су одлично певала .{S} Од |
| о у кући рођака, где су се муж и жена и деца опијали, ружили, свађали и с ножевима вијали.{S} Ж |
| ва је изгледала као игралиште, људи као деца, а деца као рајско цвеће.{S} Крилата једна глорија |
| и провела цео свој живот као дете, јер деца су без успомена.{S} Први мој доживљај је моја чаро |
| де, то више бити неће.{S} Да, ђакони су деца.{S} Ђаконовање је поезија свештеничког позива, а п |
| Недићеве капије дочекао је епископа ред деце, као ред младих чавки, радозналих погледа и отворе |
| су те болести и иначе опасније него код деце. </p> <p>— Ја нисам знала да је тако страшно — шап |
| стој кући до вас, умрло је јутрос двоје деце за два сата, а треће, последње, ако још није мртво |
| " /> посао.{S} Тим пре што је обучавање деце Ана искључиво себи задржала.{S} А и код одраслих ј |
| >— Ми смо несрећни што нисмо имали више деце.{S} И кад помислим да Јова и ја можемо сваког часа |
| авна песма комбинованог хора одраслих и деце, монах Иринеј је опазио да на владичином лицу дрхћ |
| ама за разне хорове , хорове одраслих и деце, и са ћелијама појединих солиста певача.{S} Или да |
| ци .{S} Хор је био препун, и одраслих и деце, и, одоле гледан, због густоће ваздуха, чинио се т |
| е и трошиле у тешким сузама, стихари на деци су били много стари, људи су дошли окисли и прозеб |
| >, сваки пут наизменично са одраслима и децом. </p> <p>Све то дисциплиновати, у хармонички ред |
| } Спремала се да читаве одсеке службе с децом поје, а поздрав архиепископу, <hi>исполаети деспо |
| еднога дана, баш кад је имала вежбање с децом, дошао је црквењак и донео писмо.{S} Казао је да |
| н мора чувати од заразе људе у цркви, и децу у гимназији, и сваког голог, болесног просјака на |
| луђер.{S} Волео је своје другове, волео децу, волео свога владику.{S} А владика је њега чувао и |
| тварају ...{S} И није довољно смрти што децу гута.{S} Од синоћ имамо већ трећи случај одраслих. |
| ем ли вас запитати, да ли је најстарији дечак у овој кући болестан?{S} То је мој мали пријатељ, |
| ти како се невина, Богу и људма недужна дечица даве и у круте лешине претварају ...{S} И није д |
| е, кроз мала, као рупе на фрули округла дечја уста чуло се кликтање шумских тичица, док су басо |
| је познато.{S} Показивао је знаке неког дечјег темперамента и неке припросте нарави .{S} Чинио |
| владика и сви верни не оставе цркву.{S} Дечји хор, стара симпатија Анина, сасвим ју је занео.{S |
| велико задовољство Анино, суделовали и дечји квартети, октети и хорови.{S} Ана је решила да ће |
| из првог разреда, који је имао савршен дечји сопран.{S} Прави трепет етра.{S} Висок, мекан, че |
| иновно прати свако лепо певање.{S} Тога дечка је Ана изабрала и апостол да чита, и учила га да |
| ај са свом доколицом беспосленог каквог дечка.</p> <p>Четири дана је већ прошло како је епископ |
| чета на снегу.{S} Можда јаднији од оног дечка и оног псета.{S} Ето, хладноћа боде по врату и ши |
| мина.</p> <p>Сат је био украшен фигуром дечка који преко тарабе не може да дохвати ружу.{S} А д |
| пште.{S} Него баш његов живот.{S} Живот дечка и младића који оца није познавао , који је после |
| ску ружу.</p> <p>Тамо на главној стази, дечко је сео и јео.{S} Однекуд се показало псето.{S} Од |
| летело је преко гробова као стрела.{S} Дечко звижну.{S} Пас је прво оклевао, али је најзад при |
| а му обарених јаја, колача и новаца.{S} Дечко је искао и ружу. </p> <p>— Шта -ће ти ружа?</p> < |
| да дохвати ружу.{S} Све више и више.{S} Дечко се попео на клупу, држао ружу у подигнутој руци, |
| Неко је ударао ногама о суву земљу.{S} Дечко један.{S} Савио леђа као мачка, дува у руке, и им |
| најстарије и најмлађе дете.{S} Најмлађи дечко има лакше обољење, а старији, жао ми је госпођице |
| ао је некуд ведро плавим небом.{S} Мали дечко, још уплакан што није могао ући у цркву, стојао ј |
| ац, најстарији, Бошко, озбиљан, паметан дечко, који са својом белом огрлицом на црној сомоцкој |
| га два дана касније је баш он сам одбио дечку обе испружене руке.{S} Наравно да је са тим рукам |
| Богу се окрените, људи, јер се светиња дешава у олтару. </p> <p>За Ану је то увек био час необ |
| што мисли о оном што се у цркви ради и дешава? </p> <p>А откуда он све то зна? — смешио се мон |
| еде не само у цркву, и оно што се у њој дешава, него кроз цркву и некуда даље, у нека давно про |
| у Пашковића, не знајући што се то с њим дешава, и не познајући га таквог ни из једног случаја њ |
| ? </p> <p>— Ја видим да се у теби нешто дешава, и видим да ти то годи, али не могу да разумем д |
| {S} Многи можда виде да се у мени нешто дешава, али нико од њих не схвата извор и значај промен |
| Годи ми та одлучност.{S} Тако се ваљда дешавају све храбрости.{S} Човек пусти да реч каже ства |
| е у три четири пута чуо цело појање.{S} Дешавало се да стигне сасвим пред свршетак.{S} У таком |
| живчана алтерација — постављао је ђакон диагнозу без много претходне анализе симптома.</p> <p>— |
| ажљиво, расејано, пуштајући да му глас, диваљ и громовит, чисто поруши песму.{S} Стари хоровођа |
| ора над <pb n="31" /> олтаром.{S} Огањ, диван и страшан, као буктање рубина, пао је ђакону на г |
| м животу никад нисам био...{S} Какав је диван твој живот, Иринеје!{S} И како сам срећан и ја шт |
| е, и што Бог и Црква имају њега.</p> <p>Диван је био тај нови ђакон Богородичине Цркве!{S} Људи |
| лади.{S} Сада вас сви воле и сви вам се диве.{S} Ређају вам се дани баш као духовска литија, ка |
| е не певају.{S} Прву љубав којој сам се дивио, и која је и мене нагонила да љубим ...</p> <p>— |
| S} И да срце једно, чисто и мирисно као дивља шума, дозове Бога, прими у храм свемоћног и предо |
| кало лепо једно чудо.{S} Ја сам пре био дивља лоза која никад цвета нема.{S} А сада, усред ове |
| овакве ствари :</p> <p>„Поред заноса и дивљења има у љубави, као важан, можда важнији елеменат |
| искрене очи под сенком необичног чела, дивна коса, укочено стиснута уста, нека особита чедност |
| живота мога! ...</p> <p>— Ана, Ана моја дивна! — грлио је ђакон Ану и вукао је к себи. — Зашто |
| ад нагледати неће.</p> <p>Гле, каква је дивна.{S} Скоро до пола од угаситог камена, чини се као |
| земљи“. </p> <p>„Дух и тело.{S} Како је дивна та борба, та несрећа, та трагедија.{S} Која лепот |
| а табла! — тргла се Ана. — А његова три дивна мушкарца !{S} Боже, који је болестан?{S} Можда св |
| иве речи.{S} Љубав та из олтара је тако дивна, тако јединствена на свету, како јој се може одол |
| ћу срећна за све то време.{S} После ове дивне, раскошне службе, данас, можда ће чак и добро бит |
| А госпођица Недићева им свима приређује дивне вереничке и свадбене концерте, испраћа их у нови |
| >Ђакона куцну нешто по гркљану.{S} Кроз дивне његове зенице се промоли душа, огрнута у болну је |
| <p>Никада.{S} Нико.{S} Он, само он.{S} Дивни сан лепоте.{S} Песма, којој је почетак у њему а с |
| .{S} Путир је стајао у туђим рукама , а дивни онај узвик о вери и страху божјем прошао је без о |
| ност и притиснутост у души Аниној.{S} А дивни мотив, који прати исповест о вери у Сина Божјег, |
| ам, докторе.{S} То је сјајно.{S} Ви сте дивни.{S} За награду ћу вам сада одсвирати нешто своје. |
| ре, а после вечере да изађу у башту, да дивно летње вече не преседе у соби.</p> <p>Сви се с пре |
| им рукама свира.</p> <p>— Како сте сада дивно певали! — пошле су јој очи ђаконовим очима у суср |
| воје.{S} И како је то љупко, како је то дивно, кад се зелена грана девојачког живота одједаред |
| pb n="46" /> ветра, створио првог коња, дивног једног зеленка , и поклонио га младићу. </p> <p> |
| уже.{S} Хвала и теби, од свега срца, на дивној тој свечаности .{S} А госпођици Недићевој сам ве |
| илој свирци, коју слуша очима, осмехом, дивном косом својом, и разголићеним, на ослушкивање сав |
| лепши ми је био него после из ложе.{S} Дивоте живота виде најбоље они који напољу стоје. </p> |
| една жена.{S} Одједаред ју је дохватио, дигао у наручје, и однео пред олтар.{S} Спустио ју је п |
| .</p> <p>Одједаред, ђакон се пренуо.{S} Дигао се у њему понос, и сентименталности је нестало.{S |
| је Ани.</p> <p>Из тог њеног уверења се дигао кратак, нејасан и прекинут уздах један, и ово нек |
| b n="154" /> ђакона.{S} Али таман се он дигао и пошао Ани, кад се у исти час Ана дигла и пошла |
| за клавир.{S} А ђакон се чисто нервозно дигао за њом, и задржао је на пола пута.</p> <p>— Ја ва |
| игао и пошао Ани, кад се у исти час Ана дигла и пошла монаху Иринеју.{S} Учени доктор теологије |
| и око оца њеног.</p> <p>Ана се умирена дигла са молитве.{S} Свет се већ разишао.{S} Напољу се |
| ке, обгрлила Ану да је угуше.{S} Ана се дигла од клавира.{S} Чисто је посрнула.</p> <p>Монах Ир |
| осуђујте, и не куните ...</p> <p>Ана се дигла.{S} Обе своје руке, дрхтаве и измучене, подигла ј |
| стала.{S} И сви други се тога дана рано дигли у Недићевој кући.{S} Да цео домазлук буде спремље |
| јање је дохватило и носило срца и душе, дигло сву цркву пред врата небеса.{S} Топло и добро је |
| реба да јој помогне, који треба руку да дигне, а из његових прстију свети мир да се излије.</p> |
| ркву.{S} Није могла ни из постеље да се дигне.{S} Два дана касније се знало да се разболела од |
| чупала , Пашковић је помагао Ани да се дигне и да седне.{S} Ушао је монах Иринеј, сав мокар од |
| "244" /> <p>Тишина.{S} Али свирачица не диже прсте са дирки.{S} Одједаред, пребијени, раскинути |
| у Анине очи, видео је душу њену како се диже на површину.{S} Видео је да та душа њега тражи.{S} |
| е предмете и њихове крњатке.{S} Прашину диже са земље као чаршав, и застире облаке.{S} Пребија |
| узбуђени.{S} Има их који се с колена не дижу, који су оборили главу на дрвену преграду испред с |
| } Одједаред, као две божје руке које се дижу да благослове метеж нереда и греха, отварају се, с |
| а, преплакала све време богослужења, не дижући главе.</p> <p>Ипак, младост Анина се постепено о |
| гослужење , Ана је живела у екстази.{S} Дизала се до звезда, до директног саобраћаја са духом п |
| једна светлија од друге.{S} Груди му се дизале широко и споро.{S} Усне се развлачиле у осмејак |
| кроз црвенило ватре се одједаред стала дизати непорочно бела једна рука, са прстима на орару.{ |
| ећ донеле и све детаље око догађаја.{S} Дијецезан ће, у пратњи тамошњег проте и ђакона, стићи у |
| !{S} Милости моја, лепото моја, части и дико моја, Ана, реците нешто, заповедите, спасите себе |
| тамо високо горе, фини прозирни облачак дима.</p> <p>Ана је погледала Пашковића значајним погле |
| чекала Ану необично строго.{S} Свеће се димиле и трошиле у тешким сузама, стихари на деци су би |
| којој се грца од уживања , али која не дира најфиније живце и најтање нити душе човјечје.{S} Н |
| мо владика опазио , и која га је у срце дирала. </p> <pb n="145" /> <p>— Е па тако кажи! — тапш |
| подрхтавао чистотом праве исповести, и дирао је Ану у срце. — Често се питам: шта је то самном |
| ет кроз танку свиралу“, како ју је отац дирао.</p> <p>— Госпођица Недићева нешто компонује — из |
| а у екстази.{S} Дизала се до звезда, до директног саобраћаја са духом песника те јединствене др |
| пронео глас да је на умору једино дете директора Васића, а нешто касније се показаше и знаци н |
| доручак. — Шта је, Боже, са Светиславом директора Васића.</p> <p>Као да је чуо Анину жељу, заку |
| цркву, и на целу варош.{S} У друштву са диригентима хорова и са млађим свештеницима реформисани |
| о се тада десило.{S} Прсти су лежали на диркама укочени, каменито непомични.{S} Две руке, обуче |
| говорила . </p> <p>Спустила је руку на дирке, и почела свирати .{S} Тише него што треба, да не |
| шина.{S} Али свирачица не диже прсте са дирки.{S} Одједаред, пребијени, раскинути и искидани то |
| ичкани радозналим главама, и људи су са дирљивим поштовањем поздрављали старца, не само беле ко |
| ивота.{S} Друкчије је испало.{S} Нечега дирљивог и занимљивог је било у тој појави.{S} Неки су |
| одједаред му је дошла идеја да још више дирне у срце свога љубимца, и да га, на тај начин, прив |
| ладика трепти.{S} Дирнут је свечаношћу, дирнут је лепотом.{S} Ноге му дрхћу, хтео би да клекне. |
| ене олтару.{S} Стари владика трепти.{S} Дирнут је свечаношћу, дирнут је лепотом.{S} Ноге му дрх |
| сти. </p> <p>Ана је опазила да су гости дирнути, гости су опазили да је Ана узбуђена, и сцена с |
| е.{S} Јесења хладноћа је годила Ани.{S} Дисала је отворених уста, и кишљиви ваздух је тако приј |
| су се и прошли.</p> <p>Ани је задрхтало дисање.{S} После јој се одједаред навлажиле очи, и обуз |
| прав и светао као арханђелско копље, са дискосом и Христовим телом пред челом, и са старим ничи |
| е омиљено поље.{S} И одмах почео, тоном дискусије, разлагати суштину таквог питања са медицинск |
| лест осредња, па је доктор безбрижан за дискусију, или је тешка, па из њега говори узнемиреност |
| не руке је одмах одсекла горда олтарска дисциплина неприкосновености и беле чистоће. </p> <pb n |
| но са одраслима и децом. </p> <p>Све то дисциплиновати, у хармонички ред сложити и увежбати, би |
| итивну снагу, којом ћу свој живот дићи, дићи га зацело.{S} И то не кажем овако: или ћу га дићи, |
| , или ћу пропасти , него кажем да ћу га дићи !{S} Јер у мени има црква, има храм лепоте, има љу |
| цело.{S} И то не кажем овако: или ћу га дићи, или ћу пропасти , него кажем да ћу га дићи !{S} Ј |
| у, позитивну снагу, којом ћу свој живот дићи, дићи га зацело.{S} И то не кажем овако: или ћу га |
| оши има двадесет случајева оболевања од дифтерије, од којих су већ досада три смртна.</p> <p>У |
| хтео рећи, али ви треба да знате да се дифтеритис почиње компликовати са шарлахом, и да нам по |
| p> <p> <hi>Велиј јеси, Господи, и чудна дјела твоја!</hi> </p> <p>Све је замрло, Богородичина Ц |
| на животиња једна коју је божја рука уз длаку помиловала.{S} Али тада се, нечујно, као први зам |
| вот се узбуркао <pb n="96" /> са самога дна свога.{S} Сав се разговор и брига усредсредили око |
| ндиозна целина.{S} Они су можда музички дневник, у коме лежи цела целцата тајна једног живота.{ |
| вечери, монах Иринеј је записао у свој дневник ове редове:</p> <p>„Осам сата.{S} Час, када сва |
| Иринеј је дубоко искрено записао у свој дневник те прве редове о Ани.{S} Искрено записано је би |
| срећа покојник?</p> <p>Ђакон је извадио дневник, и читао најмилију своју песмицу:</p> <p>„Из об |
| око њега купили као на чудо.</p> <p>А у дневник свој је записао:</p> <p>„Слаб сам био пред смрћ |
| ана када ће се помонашити, записао је у дневник:</p> <p>„Миран и весео ћу стати пред Бога, пред |
| та је то с њим?{S} Престао је да пише у дневник, и да слаже мудрости за постизавање великог, су |
| и добро; а монах Иринеј је записивао у дневник свој овакве ствари :</p> <p>„Поред заноса и див |
| р и сласт живота и позива свога.</p> <p>Дневник живота мога — говорио је у себи — то је дугачак |
| ши кући, дуго је превртао листове свога дневника.{S} Да види ко је, и да види докле је дошао с |
| сео је за сто, извадио из касете свеску дневника, и записао у њу песмицу растуженог духа свога: |
| ачетак мелодије <pb n="243" /> негде на дну груди.{S} Запевала је онда срдачна, мала једна ариј |
| а замисли шта у њему стоји.{S} Негде, у дну срца, она га се мало бојала.{S} Али лице њено се пр |
| тога чина.{S} Њој се чинило да негде, у дну олтара, севају муње, и да ће сад велики, чисти Бог, |
| земаљскога ...</p> <p>Одједаред, тамо у дну хоризонта, нешто, као велика игла, пробушило је руп |
| . — Та је мисао, више него икоја друга, до ужаса доводила Ану. — Да ли је могућно да човек, пос |
| вела у екстази.{S} Дизала се до звезда, до директног саобраћаја са духом песника те јединствене |
| н је успео да ствар одложи за три дана, до идуће недеље.{S} Али је за све то време био немиран, |
| доживљај је моја чаробна и света љубав, до које сам се попела по кристалним степеницама музике |
| и сва светиња његова помакла се напред, до амвона, пред којим је стајала бачва воде, чекајући в |
| ћи како рука Иринејева лети по хартији, до краја живота свога.{S} И онда, попити чашу топлог ча |
| и Иринеја, ишао с њима, разговарајући, до првог или другог угла, и тамо би се, у три разна пра |
| шарало црквена врата, срце се смирило, до недеље има још да прођу дан и две ноћи, и све, све ј |
| нак главом оцу, и седе у празну фотељу, до ђакона .{S} Недићки, не зна ни сама како, сада тек у |
| своје световне концерте . <pb n="9" /> До два три сата по поноћи се умела разлегати песма и св |
| мој, јер је до саме несреће мој! ...{S} До несреће, да!{S} Разбићу монахову победу у парам парч |
| .{S} Нико није ни помишљао да изађе.{S} До последњег такта је све живо стојало на свом месту.{S |
| неверити ...{S} Бојим се канда ипак.{S} До вас, Ана, ја нисам сасвим веровао у жену, па се тај |
| или борбе с телом има у увек, увек.{S} До задњих граница свести наше. <pb n="218" /> У најдухо |
| олазила једна лепа алегорична мисао.{S} До онога дана, када је ђакон ту руку додирнуо својом, о |
| p>Те вечери се доктор мало закаснио.{S} До осам сата још није стигао.</p> <p>А оцу као да је оп |
| а, наравно! — гушила се Ана од смеја. — До виђења, царе, после подне ! </p> <pb n="251" /> <p>— |
| рвал прође, и да потече песма, од слога до слога као ред капљица, тешких од крајње сласти сваке |
| баш тих дана довршила, и спремала се да до Богојављења сама и увежба с певачима своју композици |
| ила је предодређену чистоћу, задатак да до смрти остане калуђерски врла.{S} То сасвим недевојач |
| ри се судбина.</p> <p>— Отпрати ме сада до спаваће собе.{S} Уморан сам.{S} А треба и ти да легн |
| тка до првог растанка, од првог погледа до последње скривене мисли.{S} И <pb n="190" /> са раши |
| хоћу да кажем да је љубав страст, која до краја не може живети у цркви.{S} Не може, Иринеје, ј |
| аптала Богу своју љубав .{S} Од почетка до првог растанка, од првог погледа до последње скривен |
| било је страх.{S} Како је могла и смела до краја саслушати исповест човека, који, иако то нијед |
| > <p>Светла слика је узмицала.{S} Дошла до зида, ушла у зид, пропадала кроза њ.{S} Задњи пут је |
| ва снага невиности и лепоте гласа дошла до потпуног израза.</p> <p>Једнога дана је хоровођа сас |
| било доста.{S} Тако, да је најзад дошла до уверења да музика у души њеној живи као врста завета |
| се са столице на столицу, Ана је дошла до огледала , и погледала себи у очи.{S} Поцрвенела је |
| ије променила, али се завила, од рамена до испод колена, у црни свилени шал са врло дугачким ро |
| е него што је био.{S} Јер, од сакривања до лагања је један корак, и, најзад, ћутање само није д |
| S} Тиме, што је у чекању од богослужења до богослужења било сада врло много немира и нестрпљења |
| ока, иако јој пише, и допраћа Пашковића до куће и стоји на улици док не дочека вести о несрећни |
| њег.{S} И тај доживљај мора трајати жив до гроба мога.</p> <p>А у чему су ти живи трагови бића |
| .{S} Хвала ти, Боже, и не остави ме кад до туге дође.</p> <p>Ђакон се побожно прекрстио, затвар |
| војачко осећање јачало је у Ани понекад до фанатизма, и она је тада с врелим усхићењем поздрављ |
| јаблан праву прилику, у црнини од главе до пете.{S} Погледала је боље.{S} Јесте, калуђер, у кам |
| них мисли брујало, и она је пила акорде до краја, пила их онако као што се пије чаша вина или ч |
| ло.{S} Ја не знам прави почетак када је до свега тога дошло.{S} По старој, злој својој навици, |
| два осетно придржао за рамена, повео је до столице крај прозора, и пошао да отвори прозор.{S} А |
| једно десетак дана по Духовима дошло је до нечега што је подсећало на сусрет.{S} Ана је пролази |
| тићу га, и узећу га, јер је мој, јер је до саме несреће мој! ...{S} До несреће, да!{S} Разбићу |
| службе, у Богородичиној Цркви, долазиле до значаја и вида ретких лепота.{S} Људи су осетили сил |
| ви сте анђео на земљи!{S} Саслушајте ме до краја.{S} Ви, ви која људе преобраћате, душе исцељуј |
| еудобно.{S} Журила је да што пре стигне до гробнице.{S} Стигавши, спустила је цвеће, спустила и |
| .{S} Разликовала се само нешто од чежње до онога дана кад ју је ђакон ословио.{S} Тиме, што је |
| у поврве хладни мрави.{S} Чар се проспе до сржи костију, и човек се тресе од блаженства. </p> < |
| , Ана је живела у екстази.{S} Дизала се до звезда, до директног саобраћаја са духом песника те |
| а сада, кад сунце журно запада, шета се до Богородичине Цркве.</p> <p>Да одстоји целу службу, з |
| арила је Богу што није ту.{S} Зараза ће до његовог доласка можда опасти.{S} Иначе, треба му јав |
| кроз шуму уме проћи језа, одједаред, и до последњег <pb n="165" /> листка, тако је у вароши св |
| Место покрај стуба је било празно.{S} И до краја службе ђакона више није напуштала мисао о том |
| ушкивао хоће ли чути Анин глас, хоће ли до њега допрети бар једна од њених речи.{S} Осетио је ж |
| >Успели су се на неки брежуљак, и дошли до нечијег винограда.{S} Виноград је стојао пун и тежак |
| људи рекли да се ничим другим не храни до глађу, носи у себи као потпуно задовољство.{S} Можда |
| и љубављу својом!{S} Калуђер ћу остати до краја живота свога!{S} Калуђер сам зато јер сам хтео |
| ренутак један, излети одавде, да одлети до цркве, да чује и види срећу и лепоту живота свога, д |
| е за њим, и, ја верујем, може се попети до неслућених висова поноса и лепоте.{S} Као што вери п |
| земљи, раније или касније мора довести до потпуно истог облика и конца?{S} Можда човек заиста |
| његових карактеристичних боја умела ићи до таквих финеса, да је та вештина, мало по мало, и њен |
| у баш кроз љубав према тој девојци доћи до савршеног монаштва !{S} Ја видим да је плод моје љуб |
| мор прети.{S} Тамо, у петој шестој кући до вас, умрло је јутрос двоје деце за два сата, а треће |
| е брже и брже, прикрала се жртви својој до срца, обузела јој и главу, помешала се са сном, тако |
| Блаженство то ју је испуњавало сву, чак до врхова прстију. </p> <p>Други пут опет, баш уочи Дух |
| реме да мрем.{S} Али, како видиш, човек до задњега часа има жеља.{S} Пожелео сам да још које тр |
| већу и већу провалију има да пређе док до нас дође.{S} И онда, додир његов с душом нашом је та |
| им пером, можда би јахао коња са гривом до земље, с перјаницом између ушију ...</p> <p>Ана је з |
| Откривењу Јовановом стоји : буди веран до саме смрти, и даћу ти венац живота.</p> <p>— Ђакон ј |
| кој наслоњачи, заваљен, потонуо, увијен до струка вуненим пледом.{S} А монах Иринеј, нагнут над |
| најбољим делом себе, које је узвишавао до престола лепоте, среће, светиње и идеала, за које је |
| м неке мисли, али дело није ништа друго до тајна полифонијске чари.</p> <p>Размишљајући о сушти |
| дирати то писмо.{S} Било би ништа друго до смешно. </p> <p>И Ана се одиста почела смејати.{S} Н |
| орак, и, најзад, ћутање само није друго до лагање. </p> <p>— Што сте заћутали, Ана?{S} Нешто је |
| сурвати у провалију и у гроб ...{S} Ако до крста дође, остави ме, о Господе, остави ме!{S} Онда |
| уге и немоћи.</p> <p>То је тако трајало до тренутка када је хор почео певати Вјерују.{S} Већ пр |
| у богослужења , и постепено се долазило до познавања уметничке чари тих симболичних представа и |
| мир да се излије.</p> <p>Како је дошло до тога да заволи девојку с којом никада речи није прог |
| красоте мога живота!{S} А ако би дошло до страдања, мука, сумњи, и неверства Теби <pb n="221" |
| е било.</p> <p>А сад, кад је ипак дошло до тога да је заволео једно створење више од свих дугих |
| е узбуђивао, решио је не погледати тамо до после Еванђеља .{S} Ако дотле не дође, неће доћи — у |
| у губила Анину душу.{S} Трајала су тамо до великих гвоздених врата на порти, испод којих је, ка |
| е.</p> <p>Гле, каква је дивна.{S} Скоро до пола од угаситог камена, чини се као да је цела треб |
| и затресла главом.</p> <p>Та ја сам већ до врата у греху!{S} Ја сам већ ухваћена у ђавоље канџе |
| души! — шаптао је Пашковић првом суседу до себе, који, уосталом , апсолутно није разумео шта Па |
| } Све је одлично напредовало, а деца су до усхићења доводила и Ану и све старе њене певаче.{S} |
| ривукао га је затим да седне на столицу до њега, и гледао га добрим погледом старца који се још |
| едње године је била у Русији, и од тога доба је некако још одређенија постала у своме укусу и у |
| кључ од тих врата, да и ноћу, ма у које доба, и ма колико пута сме доћи, био је доктор Пашковић |
| ена је доскора имала само једно годишње доба, пролеће.{S} Па и кад је љубав дошла, чедна монашк |
| њему.{S} Пала је и нека, за то годишње доба сасвим необична магла, дебела и влажна, под којом |
| не изађе и не запита је шта тражи у то доба у цркви.{S} Нико се није појављивао.{S} Она се онд |
| т.{S} Причесници .</p> <p>Опет нада.{S} Добар је Бог.{S} Чуо се тих, мио звук расклапања двери. |
| ћ мртвом, поново нађе место у свету.{S} Добар и милостив је хтео бити свом својом душом.{S} Јед |
| ако је сад опет лепо на гробљу, како је добар Бог, како ће се радовати мама док чује како је би |
| ли сте нас прошле суботе, сутра ће бити добар да нас отпрати господин ђакон .</p> <p>— А зар пр |
| ом псету.</p> <p>— Да, Преосвећени, мој добар друг из млађих година, и чак и мој имењак.{S} И о |
| ат Мајински .{S} Мајински је такође био добар свирач, али његова друга амбиција, амбиција да на |
| знити грешнике. </p> <p>Али Бог је тако добар.{S} А и шта је могао скривити он, ђакон Богородич |
| им сенкама од дубоких округлина , много добија и губи са светлосним ефектима, и да у јесење дан |
| је то постајало експанзивно и шумно.{S} Добијало склоп, целину и живот.</p> <p>Напослетку, Ана |
| сада са неком судбоносном важношћу.{S} Добијало је вид чежње .{S} Кад би бар мисао једна могла |
| S} Други, који од сутрашњег дана има да добију више но што је данашњи дао, лежу у постеље пуни |
| тај уздах је, у лепој вечерњој свежини, добио безазлени вид дубоког предисања на чистом пољском |
| а у себи тајну чара ђаконовог гласа.{S} Добио се неки скоро очигледан доказ о сатрептавању бића |
| рво оклевао, али је најзад пришао.{S} И добио колача и јаја.{S} Зато је после морао скакати да |
| а ђаконовим рецитативом, да је тренутак добио одједаред и своју језивост.{S} Осетило се да је и |
| <p>— С њиме ће и иначе ова црква много добити.{S} Чуо сам да необично лепо служи.{S} Био је дв |
| кође написати писмо.</p> <p>— У коме ћу добити лек од седам трава, је л' те?</p> <p>— Не само т |
| ги докторе — говорила је Ана озбиљно. — Добићете и позив да дођете сутра по подне код нас.{S} Д |
| почети плакати, наместиће вам кревет, и добићете лек од седам трава.{S} А можда сутра уопште не |
| лећи ближњем своме ипак несравњено више добра него адвокат Мајински. </p> <p>— Ви као да хоћете |
| што се сад догађа.{S} Онда је опет, као добра домаћица , тркнула по кући, и стала разгледати да |
| , и спремио послужење лепо и глатко као добра домаћица у својој кући.</p> <p>Владици је по мало |
| p> <p>— А где ти је газда, Јово, где је добри твој господар?</p> <p>Ана поче јецати, а маторо п |
| ања немогућно одговорити.{S} Али ви сте добри, ви сте утеха, госпођице Ана, ви сте анђео на зем |
| е.{S} Свечано је и побожно.{S} Анђели и добри људи су на земљи.{S} Још тише.{S} Хаоса више нема |
| што ви хоћете ...{S} А да ли бисте били добри да ми одсвирате арије, да чујем јесу ли ми ка гла |
| а седне на столицу до њега, и гледао га добрим погледом старца који се још само туђем животу ра |
| о, и живео са тим сећањем као са каквим добрим пријатељем.</p> <p>Ах, која лепота и која озбиљн |
| 23" /> остане сутра код куће.{S} Упола, добро.{S} Телом, а душом нека вас прати. </p> <p>— Кад |
| S} Шта више, одмах га је и схватила.{S} Добро се сетила шала — резоновала је — јер је збиља бил |
| {S} Збунило је као ударац по темену.{S} Добро је бројала.{S} То је сад већ четврто јектеније ко |
| ну шибљику, и не зна се хоће ли бити на добро или на зло њено.{S} Понекад опет, Ани је та чежња |
| ма, отпевати свој део.{S} Ишло је доста добро.{S} Кад ђакон погреши, Ана се смеје, и каже да ар |
| јецала је Недићка.</p> <p>Је ли тај Бог добро или зло? — мислио је Пашковић.</p> <p>Потпуна, пр |
| , погоди свака жена, јер свака жена све добро и све царство своје у грудима носи.</p> <p>Ану су |
| отишао са неком чудном надом да ће све добро бити.</p> <p>Да, то је био храм у коме се душа ње |
| осно узбуђење, да није знала шта би све добро или раскалашно могла урадити.{S} Кочијашу је тутн |
| ођице Ана, не мислим то.{S} Изгорети је добро.{S} Од зеленог дрвета остане, најзад, тамо високо |
| звуче мој део батина.</p> <p>Владици је добро дошла ова шала.{S} Смејао се целим лицем, само су |
| Богу на искушењу.{S} Он је добро, он је добро!{S} И ето тражи узнемирену њену душу.{S} И говори |
| благодарила Богу на искушењу.{S} Он је добро, он је добро!{S} И ето тражи узнемирену њену душу |
| а је она о томе већ доста.{S} И врло је добро знала <pb n="11" /> каква би требала да буде љуба |
| етила је да је то дете, које, кад му је добро, даје ономе кога воли што пре нађе; а кад му је т |
| на стигла кући.</p> <p>— Ана, теби није добро, ти си озебла, пропала си.{S} Што сам те пустила, |
| то изгледаш, Ана, за Бога?{S} Теби није добро.{S} Шта ти је, Анице?</p> <p>— Боли ме јако глава |
| ре, јесте ли ви, ходите брзо, Јови није добро ...{S} Боже, Боже, Ана, Ана! — почела је плакати |
| на тачци са које сам пошао.{S} То није добро.{S} И Робинсон је осећао страх од те појаве.</p> |
| пољубац, мој пољубац, моју сласт, моје добро, јер он ништа нема што није моје, он је сав, сав |
| орава.</p> <p>Живи трагови, разумите ме добро !{S} Не сећање !{S} Ја се успомена бојим, и нећу |
| м сада одсвирати нешто своје.{S} Пазите добро.{S} То неће бити, наравно, ништа музички велико, |
| раскошне службе, данас, можда ће чак и добро бити да мало постимо.{S} Две недеље дана да будем |
| цем, и да зна да је души његовој лако и добро; а монах Иринеј је записивао у дневник свој овакв |
| сву цркву пред врата небеса.{S} Топло и добро је било свима.{S} Али се нешто још чекало.</p> <p |
| има.{S} Осећао је да је старцу угодно и добро.{S} Да у њему тиња фина она срећица смирених стар |
| а је њему у његовој црнини тако чисто и добро.{S} Мало <pb n="14" /> после, у најсвечанијем мом |
| њему ражали ...{S} А ви?{S} Ви сте сви добро?{S} Госпођица Ана?{S} Могли би баш изоставити црк |
| у радознале туђине, у лукаве борце који добро знају да страст није слепа, него да страст зна и |
| сам на твојој страни, не знајући да ли добро чиним.{S} Бог нека те штити.</p> <p>А затим, да б |
| државали су корак, и пажљиво одмеравали добро познату фигуру доктора Пашковића.{S} Гле, он, ком |
| од брига.{S} Заклињем ти се да је мени добро, тако добро како ти и не слутиш.{S} Ја имам јасан |
| Ја сам те већ извинила доктору: да ниси добро, и он ће бити задовољан и с тоалетом и с располож |
| пажње поново.{S} Певачи, осећајући крај добро изведеног задатка, појали су као да пред Богом ст |
| ији првобитног њеног гласа, али је ипак добро и згодно дошао.{S} Затим, стао је из Ане да избиј |
| {S} Пашковић каже да јој је сада сасвим добро, да је већ пре осам дана устала, и да ће скоро и |
| веће.</p> <p>Ана, разумете ли ме сасвим добро ?{S} Осећате ли да се наше две ћелије преобраћају |
| а, шта је вама ?</p> <p>— Ја сам сасвим добро.{S} Али ми је тешко данас одвише дуго разговарати |
| ећан сам бескрајно, јер с љубављу мојом добро у мени расте!{S} Ја служим Богу, цркви и вернима |
| уку да га охрабри.{S} Али гест није био добро изабран.{S} Ђакон је тек сада поруменио, и скоро |
| } Заклињем ти се да је мени добро, тако добро како ти и не слутиш.{S} Ја имам јасан пут пред со |
| а треба одмах да пође.{S} Није јој било добро. </p> <p>Сутрадан, у недељу, Ана Недићева, која н |
| вој кући, мољена са свих страна, а врло добро расположена, Ана се решила да сама себе изазове, |
| S} Учени доктор теологије, знајући врло добро да два ђакона у исто време и на истом месту не мо |
| ди морале бити, а да одсада долази само добро и лепо, и да ће се сад одмах осетити присуство Бо |
| која је не привија себи, него некуда у добро, у мир и сигурност.{S} И чула је шапат над главом |
| гог карања, да се црквене ствари морају добро држати и не смеју на земљу испуштати, савио је ла |
| тала отворена.{S} Жагор је Ани и ђакону добро дошао, јер никако нису умели да заподену разговор |
| н и с тоалетом и с расположењем.</p> <p>Добро.{S} Ти само иди, а ја ћу одмах за тобом.{S} Док м |
| дуго трајала дубока, страшна утученост, добровољни онај тешки пост и тела и духа, коме се болно |
| ор Пашковић је трпео.{S} Жалио је свога доброг пријатеља, потресали су га очај Недићкин и туга |
| им руковањем, с каквим се дочекује само добродошао и много жељен гост.{S} На ђакону се опажало |
| 19190_C25"> <head>XXV.</head> <p>У Ани, доброј, побожној и покорној Ани, беснео је немир.{S} Је |
| аке друге, дошао је да служи, ведар и у добром расположењу .{S} Његово расположење бивало је ча |
| досадна ухода, а у исти мах и нека виша добронамерност, која зна за борбе и лутања њена, и стај |
| штати од њега милостиво и тужно.</p> <p>Доброта и љубав је клечала око Ане, али Ана је била сир |
| .{S} И говорио речи саучешћа, радости и доброте, под којима се срце Анино дробило у сто срдаца. |
| .{S} Кајала се, крстила, и клањала пред добротом божјом, што је искушење било само сан и варка. |
| уста се смејала, лица сијала благошћу и добротом.{S} Штогод ко рекне или предложи, то су баш и |
| "119" /> молио је Ану за извињење, и за доброту да још једаред пређе с њим његов део. </p> <p>И |
| х тичица, док су басови рикали као неке доброћудне звери.</p> <p>А посреди свега тога, на узвиш |
| као лала жуту <pb n="214" /> ножицу, и доброћудним, мирним оком је погледала у извршиоца казне |
| скинула руку са темена, и примакла је, добру и милостиву , <pb n="121" /> близу, сасвим близу |
| удесна биљчица, која, зелена, мирише на добру црну земљу, а ужутела мирише на Господа Бога.{S} |
| еђу онима које ништа не боли, и који се добру и радостима надају.</p> <p>Утисци од Пашковићевих |
| није познавао , који је после изгубио и добру, несрећну мајку, и који је одрастао у кући рођака |
| злазио тон тога дана!{S} Ђакон се надао добру.{S} Али кад је најзад подигао очи, срце му је поч |
| бине.{S} Пратиће га на сваком кораку, у добру и у злу.{S} И помоћи ће му да се никојег задатка |
| зелена грана.{S} А последња фаза нас је довела дотле, да смо, или издржали задње искушење , или |
| оји је у земљи, раније или касније мора довести до потпуно истог облика и конца?{S} Можда човек |
| Морао бих га, по себи се разуме, у вече довести , да га нико не види.{S} И замислите онда случа |
| сом се моли Богу, жене брбљају, деца се довикују, неко се љути и прети, продавач свећа гласно р |
| ично напредовало, а деца су до усхићења доводила и Ану и све старе њене певаче.{S} Певали су ка |
| мисао, више него икоја друга, до ужаса доводила Ану. — Да ли је могућно да човек, после пет ил |
| у круте лешине претварају ...{S} И није довољно смрти што децу гута.{S} Од синоћ имамо већ трећ |
| а није заволела!{S} Та ко би могао бити довољно суров и страшан, те пожелити да твоја младост, |
| им стао размишљати о себи.{S} Зна ли он довољно сам себе, зна ли шта има у себи, има ли он и по |
| азнине. — Али сопран солисткиња ваша? — довршавала је Ана обично сцену, имитујући одлично како |
| е тако.{S} Он се осећа јак и спреман да доврши дело свог унутрашњег помонашења.{S} Он је чист к |
| у су баш годила самачка вежбања.{S} Кад доврши певање, сасвим му је тако као да је од Ане дошао |
| е сам.{S} А Пашковић је гледао за њим и довршивао свој посао.</p> <p>Ништа не мари, мој смирени |
| >Доктор Пашковић, који је у тај мах баш довршивао једну своју вештину, да т. ј. на режањ хладно |
| у право обојица.{S} Ана је баш тих дана довршила, и спремала се да до Богојављења сама и увежба |
| виши захтев један који ће ми помоћи да довршим дело своје.{S} Како ћу чувати тај дар небесни, |
| са пријатним очекивањем. </p> <p>Кад је довршио читање, и спремио се да легне, пало је ђакону н |
| астично убеђење, да ће у том храму моћи довршити оно што је он звао својим унутрашњим помонашењ |
| девојчине вештачке, измишљене и за косе довучене ствари, и да је света и вечита истина : да је |
| Ана су и знали и не знали шта се с њима догађа, и примицали своја мекана, врела уста, и склањал |
| истраживала први повод томе што се сад догађа.{S} Онда је опет, као добра домаћица , тркнула п |
| м кученцету, које је, не слутећи шта се догађа, спавало испод густе платане у потпуној сувоћи.{ |
| тво је згажено и побеђено, и све што се догађа, то је само несрећа, јад и <pb n="255" /> жртва. |
| огађају, и да сада на неки начин мора и догађај одати.{S} И одједаред јој се учинило да то и ни |
| а живот запне и застане, и загледа се у догађај са свом доколицом беспосленог каквог дечка.</p> |
| е опет сетила тога већ полузаборављеног догађаја.{S} И осетила је како је ово и оно свеједно, т |
| } Новине су већ донеле и све детаље око догађаја.{S} Дијецезан ће, у пратњи тамошњег проте и ђа |
| S} Не бележе га, јер тај живот не значи догађаје.{S} Али зато значи вечност.{S} Да, краљеви су |
| ње или сујеверне покорности према свима догађајима.{S} Нечији јубилеј или црквена слава, ватра |
| вога дана, имају и права и потребу да о догађајима поразговарају, и да се узајамно подсете на с |
| својим ћутањем и размишљањем одала траг догађају, и да сада на неки начин мора и догађај одати. |
| у свој задњи триумф, смејала се сваком догађају и свакој жртви.{S} А у исти мах је ђакона гриз |
| радозналост што пре сазна ради ли се о догађају који у себи носи тутањ и преврат. </p> <pb n=" |
| окане илустрација , и да покуша у форми догме протурити своју тезу.{S} Рекао је да су сви пробл |
| црква воле човека без предрасуда и без догми.{S} Бог и црква воле калуђера који завет свој сма |
| и оставили Ану с монахом Иринејем да се договоре о ствари коју ће заједно изводити.</p> <p>Врат |
| о и зло зимско време!{S} Зашто се нисмо договорили да вас ја заменим ?{S} Ја вас могу заменити, |
| се у спољашњем животу Ане Недићеве није догодило ни променило.{S} А никаква одлучна жеља или во |
| тражила прилику да Иринеју каже шта се догодило, онога дана, између доктора и ње.{S} Напротив, |
| прва она чежња у којој ничега збилог и догођеног нема?{S} Зашто све биле ствари плаше човека?{ |
| сенком, за шљокицом сунца, која се, већ дограбљена, одједаред одмакне, или, ако се не одмакне, |
| молили се Богу за њега, и, не знајући, додавали између себе једно другом руке.{S} Свечаност и |
| ејак .</p> <p>— Калуђер си, Иринеје ! — додавао је владика чудним гласом, желећи казати одлучну |
| амо ми још није свеједно како ко пева — додавао је, очигледно потпуно искрено, јер би нерви њег |
| ино писмо.{S} А ако си много узнемирен, додај ми наочаре да га сам прочитам. </p> <pb n="172" / |
| уку мирно назад.{S} Тада му је она сама додала стварчицу, и обоје су се осмехнули.{S} Ана је иш |
| а рећи.{S} Сасвим слободно је дакле још додала:</p> <p>— Ја сам уметник.{S} Мој завет је лепота |
| гледом.</p> <p>— Је ли тежак случај ? — додао је ђакон страшљивим гласом.</p> <p>— Тежак случај |
| тарица једна пољубила, кад јој је ђакон додао свећу.</p> <p>— Јесте ли изабрали шта ћемо свират |
| ма да пређе док до нас дође.{S} И онда, додир његов с душом нашом је тако туђ и плашљив, и свак |
| илостиве речи, ни заљубљено гледање, ни додир руку, ни загрљај, <pb n="236" /> све то није разв |
| пријатеља свога.</p> <p>Па и кад би тај додир руку имао баш да значи нешто врло озбиљно и важно |
| и с којима сам у дугом свом животу имао додира, у реду толиких жена које сам подцењивао и мрзио |
| S} До онога дана, када је ђакон ту руку додирнуо својом, она је у склопљеној шаци те руке себич |
| га силазио као да лебди и тле ногама не додирује.{S} Кадионицом је махао као да на оним сребрни |
| а.</p> <p>Ђакон је прошао.{S} А Ана је, додуше са рукама на брави као да ће одмах ући, још дуго |
| еши, Ана се смеје, и каже да арханђели, додуше, имају крила, али <pb n="113" /> немају слуха.{S |
| ше богатом стилу спремате свечаност?{S} Додуше, и ја се радујем, и желим да све буде што је леп |
| ке, и да у срцима модерних музичара има додуше много нових осећаја, али нема више среће.</p> <p |
| је дочекало нешто ненадано.{S} Црква је додуше изгледала безгранично и хладно пространство, али |
| едно и друго скинула са себе.{S} Она је додуше врло волела цвеће, а нарочито руже, али — смешил |
| и жалосну празнину.{S} Комешање људи је додуше ишло на то да ту празнину испуни, али она је про |
| скроз и скроз и шум зеленила.{S} Шум је додуше био леп као каква музика, могао се сваки дан пон |
| осетљив преко свега.{S} Широко отворене додуше, али већ пуне очи ђаконове нису виделе ништа.</p |
| се нехотице развукла.{S} Одмах затим би додуше дошао уздах, или невесео поглед на једно од праз |
| е не разуме у нотама. </p> <p>— Не знам додуше пресудити да ли је музичан, али видим да је с му |
| ачин како говоре и певају.{S} Она је то додуше стишавала и одрицала, али је у репродукцији глас |
| нутрашњости својој јако збунила.</p> <p>Додуше, није било прилике, али она није ни тражила прил |
| о понекад утисак грозе и претње.</p> <p>Додуше, Ана Недићева је тврдила да и цела унутрашњост ц |
| авала се.</p> <p>Не, ништа ново нема да дође, него нов треба да буде човек у свему, па и према |
| {S} И Бог стоји.{S} Чекамо сви троје да дође хирург.{S} Да донесе нож и да изврши оно што је по |
| б, не плаши се путних напора, и хоће да дође.{S} Новине су већ донеле и све детаље око догађаја |
| већ ту, и посљедице, која треба тек да дође, цери се судбина.</p> <p>— Отпрати ме сада до спав |
| де Боже, не, не, несме доћи, ја нећу да дође, и реците му уопште да се чува, и — ах, тако ми је |
| вата жеља.{S} Не да монах Иринеј к њима дође, него да она, за тренутак један, излети одавде, да |
| провалију и у гроб ...{S} Ако до крста дође, остави ме, о Господе, остави ме!{S} Онда, кунем т |
| ен ...{S} Најзад, све ће бити јасно кад дође после подне.</p> <p>После подне, око пет, зазвонио |
| хаљини од самих чипака, њему одједаред дође жао, зашто се то мило, нежно створење упутило тако |
| ла ти, Боже, и не остави ме кад до туге дође.</p> <p>Ђакон се побожно прекрстио, затварајући књ |
| а једна драма!{S} Не, не, боље је да не дође.{S} И мајка ваша се самном слаже.{S} А ви?{S} Ирин |
| амо до после Еванђеља .{S} Ако дотле не дође, неће доћи — ухватио <pb n="39" /> се опет како та |
| е ту, или да пожели да никада више и не дође.</p> <p>— Би ли могла на часак изаћи, Анице?{S} Уч |
| на томе месту стојати све дотле, док не дође каква порука од малог њеног... љубимца. </p> <pb n |
| ко чела и преко половине образа, и лице дође тако мајушно и смешно као да само из себе вири.{S} |
| в пробити , па да и човек буке нов, Ани дође на ум љубав.{S} Није се збунила.{S} Мислила је она |
| Шта ће тамо ? </p> <pb n="33" /> <p>Њој дође на ум да је тај човек исто што и зрнце тамњана кој |
| већу провалију има да пређе док до нас дође.{S} И онда, додир његов с душом нашом је тако туђ |
| — молио је.</p> <p>— Волим, видите, да дођем у цркву пре почетка службе.{S} Када људи, тутори |
| ти, не могу ...{S} Па ипак, ја желим да дођем.{S} Ја ћу доћи, ја ћу зацело доћи ... други пут ћ |
| ене су из болнице звали да одмах к вама дођем.</p> <p>Страшних стотину корачаја је прешла Ана с |
| а је Ана озбиљно. — Добићете и позив да дођете сутра по подне код нас.{S} Да будемо заједно на |
| а је мало са устезањем — да нам понекад дођете.{S} Али, истину да признам, не могу да волим мис |
| асак изаћи, Анице?{S} Учини, дете моје, дођи.{S} Ја сам те већ извинила доктору: да ниси добро, |
| има, обећајте да ћете доказати да има, дођите да се уверим да има!{S} Дођите и уђите у одјеке |
| да има, дођите да се уверим да има!{S} Дођите и уђите у одјеке песме ваше, која је вечна у црк |
| p> <p>— Кад је тако, — смејала се Ана — дођите , али чим мама види ваш црвени нос, знате каква |
| госте да из почасти према епископу сви дођу на вечеру у концертном оделу.{S} И Ана је обукла с |
| ренутак неизвесности, који су готови да доживе сваку срећу, да приме и свако мучење, то су они |
| раћала кући у радости какву никада није доживела.{S} Бог је ову недељу просуо канда само њој у |
| ње.{S} Први пут, и једва једном је и он доживео лепоту и срећу, и одмах, у истом <pb n="204" /> |
| е склоне строге божје очи, да бар часом доживи слатку земаљску срећу. </p> <p>Ухватила се за че |
| богослужења доживим стварање света!{S} Доживим пролом светлости из хаоса, и ... ах, ни ви, нит |
| Верујете ли ми да ја сваког богослужења доживим стварање света!{S} Доживим пролом светлости из |
| а , и држање њено том приликом, сцена и доживљај, чисти и божји као пшенично зрно, и она је одј |
| алост , није желела да јој се растумачи доживљај .{S} Ишла је кући потпуно задовољна и умирена, |
| b n="204" /> тренутку још, слеће на тај доживљај коб несреће и покрива га црнина жалости. </p> |
| музике и обожавања Господњег.{S} И тај доживљај мора трајати жив до гроба мога.</p> <p>А у чем |
| , јер деца су без успомена.{S} Први мој доживљај је моја чаробна и света љубав, до које сам се |
| рати.{S} За мене је то сад крупан један доживљај .{S} Скоро бих рекао да се бојим да се деси, ј |
| тименталност, стао се сећати лепог свог доживљаја онога дана када је Ану први пут ословио.{S} Ч |
| — она се почела опомињати драгог једног доживљаја још из првог времена после његовог доласка.{S |
| прикаже један од драгих својих музичких доживљаја, који је дотле брижљиво крила. </p> <pb n="59 |
| како далеко од ђакона, свршавали се сви доживљаји Анини с ђаконом. </p> <pb n="32" /> <p>Међути |
| развијао тему да највећу срећу у љубави доживљују несрећно заљубљени.{S} Доктор Пашковић је при |
| а новац да купи сину ципеле, а затим је дозвала псето и четком му прала зубе.{S} Часом би се оп |
| а материалности . <pb n="63" /> Како ћу дозвати и вратити певање које је прошло?{S} Шта ми оста |
| S} Знао сам.{S} Е, ја ћу сад, и с вашом дозволом, кући на одмор.{S} Од четири у јутро сам на но |
| — настављао је гордо — остаћу ја сам да дозидам цркву над пропашћу њеном ...{S} Јер ћу је волет |
| једно, чисто и мирисно као дивља шума, дозове Бога, прими у храм свемоћног и предоброг оца и с |
| зи, да се у прах смрви.</p> <p>У Ани је дозревала жена, кретале се све женине моћи.</p> <p>Млад |
| чисто осетио потребу да се освети.{S} И доиста је <pb n="85" /> мало осветљивим тоном рекао Паш |
| е се притајивати и тањити сплет тонова, док их <hi><foreign xml:lang="it">una corda</foreign></ |
| > <p>— Зашто нисте остали ту, иза зида, док ја не прођем?</p> <p>— Ана, Ана, зар сам могао то у |
| вање, док се младићу младост не закопа, док се не отпева упокојна песма детињству његовом у кри |
| њим да се не макне од молитве и олтара, док не умре, или док му крв тамјаном не промирише. </p> |
| а уста чуло се кликтање шумских тичица, док су басови рикали као неке доброћудне звери.</p> <p> |
| , као неке терете, завалили су унатраг, док су очима тражили одгоре божју помоћ.</p> <p>А висок |
| лободан, вечан и из онога света, дотле, док је у нашем телу, ипак само слуга материалности . <p |
| изнад свију жена!{S} Није истина дотле, док је калуђер у стању да ту жену воли изнад себе!{S} Т |
| сно да на томе месту стојати све дотле, док не дође каква порука од малог њеног... љубимца. </p |
| чувам ...{S} Али, помажи ми само дотле, док помоћ твоја богати раскош и красоте мога живота!{S} |
| </p> <pb n="107" /> <p>— Леп, дабогме, док сте млади.{S} Сада вас сви воле и сви вам се диве.{ |
| дно бљештаво заваравање.{S} Заваравање, док се младићу младост не закопа, док се не отпева упок |
| ући, да ће избегавати састанке са Аном, док се обоје не врате у стари свој мир.{S} И чинило му |
| оног праха из којег је никла.{S} Ђакон, док је ђакон, тако ми се чини, требао би да је монах.{S |
| се да се само надвирујем над тај пехар, док сам, Бог зна откад већ, покорно очекивао једну капљ |
| >Ништа не мари, мој смирени соколе !{S} Док сам гледао циркус са багрема, лепши ми је био него |
| После неколико минута је киша стала.{S} Док се још сунце нећкало, хоће ли неће ли изаћи, искочи |
| Ти само иди, а ја ћу одмах за тобом.{S} Док мало зачешљам косу.</p> <p>Али то мало је доста дуг |
| на на време.{S} И то на чудан начин.{S} Док је у цркви, Ана је ведра и мирна.{S} Чежња се губи. |
| ти, она се сакрила за стуб, и постојала док он није прошао.{S} Он ју је тада хтео сачекати на в |
| је добар Бог, како ће се радовати мама док чује како је било — брисала је Ана сузе, гледајући |
| све већу и већу провалију има да пређе док до нас дође.{S} И онда, додир његов с душом нашом ј |
| верен да Бог у човеку све дотле станује док у њему има искрице љубави за псето једно, за слику |
| постоји и весео растанак?{S} Све дотле док има чекања, растанак није болан.{S} Он је лепота.{S |
| рног певача, за часак један, само дотле док не изврши дело светиње и лепоте. </p> <p>Ана је бил |
| n="183" /> <p>Такве су биле мисли Анине док се спремала за полазак у цркву.{S} Обукла је црно ј |
| загрљај, тесни загрљај тела уз тело, и док се усне њихове приближавале на пољубац, на челима њ |
| е од молитве и олтара, док не умре, или док му крв тамјаном не промирише. </p> <p>Ана се тргла, |
| за идеју кљувати <pb n="178" /> и јести док га не поједе.{S} А најзад је почео очајавати, јер, |
| раћа Пашковића до куће и стоји на улици док не дочека вести о несрећним пријатељима својим — ип |
| широм, и са необично приклоњеном главом док он чита Еванђеље.{S} Знао је ђакон и ко је та девој |
| ерино, и плакала горко, и остајала тако док јој топлота крила не би осушила лице.</p> <p>У оном |
| чна, мала једна аријица, кратка, колико док окупано детенце у материном наручју заборави на пла |
| а Ана?{S} Могли би баш изоставити цркву док криза не прође.{S} Шта?{S} Нема ништа од тога?{S} З |
| огао.{S} Стигао је на црквена врата још док је Ана чекала да прими нафору .{S} Разговарао је то |
| ш ценити као и пре ...{S} То кажите, то докажите, Иринеје, сјају живота мога, кажите и помозите |
| гласа.{S} Добио се неки скоро очигледан доказ о сатрептавању бића, која су, с музичког гледишта |
| ма, исповедите да има, обећајте да ћете доказати да има, дођите да се уверим да има!{S} Дођите |
| е греха и губитка не може ни осетити ни доказати ?{S} Ако ту границу виде тек изгубљени и прокл |
| неки метеж, неко предлагање и мољење и доказивање.{S} И размицање и гурање столица.{S} Све је |
| сао једну.{S} И био је уверен да дотле, докле Бог у човеку станује, човек оног тренутка мора ос |
| еби.“ </p> <p> „То је монашка љубав.{S} Докле такву љубав имамо, ми смо, са једног гледишта, са |
| очео је тим што се насмејао.</p> <p>— А докле би ти хтео да ја још живим!{S} Мораш се с тим изм |
| а дневника.{S} Да види ко је, и да види докле је дошао с оним што Ана у њему воли.{S} Није баш |
| олико разјасни своје стање, и да одмери докле управо води та даљина у коју сада непрестано путу |
| етврти чај, и седео би тако Бог зна још докле.{S} Њему, у његовом положају и у његовим годинама |
| јој се тихо, и мирно ју је пратио очима доклегод није ушла.</p> <p>Ана се сад опет збунила.{S} |
| о свршетку службе, тако да певање траје доклегод владика и сви верни не оставе цркву.{S} Дечји |
| живот сам не губи за њега драж и лепоту доклегод је жив, а најлепши делови тога живота постају |
| >Монах Иринеј је стојао на једном месту доклегод свирка није престала.{S} Па и после.{S} Људи с |
| клавир и у виолину, и сав свој живот, у доколици и у раду, поклањала искључиво музици.</p> <p>С |
| застане, и загледа се у догађај са свом доколицом беспосленог каквог дечка.</p> <p>Четири дана |
| рача.</p> <p>Недић је, на начин обичног доколичног разговора, подсећао Ану, како се зна да та м |
| шао на истину, или, што је вероватније, доктор Пашковић му је морао нешто говорити.</p> <p>— Је |
| извор баш таквог уметничког израза, он, доктор Пашковић, вечити истраживач скривености и тајни, |
| ни су веселији утисак чинили.{S} Ђакон, доктор теологије и врло учен, али човек јако малена рас |
| це, прочитао је ђакон таблицу: адвокат, доктор Јован Недић. </p> <pb n="41" /> <p>Требало је жу |
| шла.</p> <p>Ана се сад опет збунила.{S} Доктор јој се чинио и досадна ухода, а у исти мах и нек |
| љубави доживљују несрећно заљубљени.{S} Доктор Пашковић је пришао другом крају стола.</p> <p>И |
| ла од свега да га одбрани и заштити.{S} Доктор.{S} То је тај свемогућни доктор, кога су зато зв |
| убоким, брижним, тужним погледима.{S} А доктор се необично понаша.{S} Тако необично, да она чис |
| здисао је, и причао је неке тајне.{S} А доктор Пашковић , наслоњен на стуб фењера, скрштених ру |
| S} И јесте ми неки момци, кад чекате да доктор Пашковић, са својих педесет четири љета, истера |
| закључак: или је болест осредња, па је доктор безбрижан за дискусију, или је тешка, па из њега |
| једаред обаспе цветањем ! — развијао је доктор поезију место ствари. — А како је прекрасан тај |
| лу, преко пута Велике Каване, стојао је доктор Пашковић, а одгоре, из Дома Певача , долазила је |
| head> <p>Горе, на углу улице, стојао је доктор Пашковић.{S} Очигледно је било да је чекао Ану.< |
| Недићеву нешто компонује — поправљао је доктор.</p> <p>Стари хоровођа је само жмирнуо очима.{S} |
| ошао и ја да се помолим Богу — почео је доктор без икаквог уобичајеног поздрава. — Такође сам ж |
| доба, и ма колико пута сме доћи, био је доктор Пашковић .{S} И он је долазио.{S} Долазио често, |
| канда попео месец у главу! — тумачио је доктор Пашковић, са мало више анализе, загледаност свог |
| ању болести уопште.</p> <p>Те вечери се доктор мало закаснио.{S} До осам сата још није стигао.< |
| /p> <p>— Каква глава цркве! — смејао се доктор Пашковић у интимном друштву. — Глава Богородичин |
| {S} Поженили се, и капетан , и мајор, и доктор Стојковић, па и онај који је дошао да пева место |
| пезарију, тамо је лепо топло, а ту је и доктор Пашковић Зато сам и дошла.{S} Хтео би да се види |
| бично изненадила кад је опазила да се и доктор Пашковић једи.{S} Само се владичин ђакон није бу |
| p>Међу чешће посетиоце је сада спадао и доктор Пашковић.{S} Људи су, наравно, констатовали тај |
| сада тек моћи потпуно извести.</p> <p>И доктор Пашковић је пред крај службе дошао у цркву.{S} М |
| у торби ноте, а баш у нотама наш драги доктор Пашко није Бог зна како писмен.</p> <p>— Јест.{S |
| Ана је спазила да низ степенице силази доктор Пашковић.{S} Зачудила се.{S} Он је обично долази |
| е, они су већ сасвим стари људи ... али доктор Пашковић каже ...</p> <p>Дунуо је ветар и тресну |
| је млад човек, опраштало му се.{S} Али доктор Пашковић.{S} Он, са толико својих година, са окр |
| дигла и пошла монаху Иринеју.{S} Учени доктор теологије, знајући врло добро да два ђакона у ис |
| моцкој блузи већ сада изгледа као учени доктор у талару.</p> <p>Ана је застала преко пута куће, |
| ити.{S} Доктор.{S} То је тај свемогућни доктор, кога су зато звали, што још више може и зна нег |
| звезди, оптрчавао је по округлој путањи доктор Пашковић сам.</p> <p>После, шетачи се, један по |
| смешећи се подругљиво, да јој је стари доктор, једнога дана, почео говорити ласкаве ствари, да |
| лицу увуче велики неки бумбар.{S} А тек доктор Пашковић !{S} Са мало пупчастим трбухом доле, и |
| огом сложили.{S} Јер се нико, па ни сам доктор Пашковић није сетио да је стварање света ђаволск |
| ена, жена! — разговарао је сам са собом доктор Пашковић, шетајући мало узбуђено по свом кабинет |
| врата на огради , и кроз њих је прошао доктор Пашковић.{S} А уједно, на истуреном крилу капији |
| а врата, и кроз њих, као и обично, ушао доктор сам. </p> <p>Ана је, све за један тренутак, и ус |
| ри разна факултета.{S} Медицинар је био доктор Пашковић.{S} Некако сјајних, празничких очију, и |
| остајем при своме.{S} Само начин, како доктор Пашковић казује своје анализе, тај је опор, суро |
| ом Трпезом, клањао се дубоко и скрушено доктор Пашковић. </p> <pb n="189" /> <p>Не крстећи се, |
| Опростите, господине.{S} Ви сте сигурно доктор.{S} Смем ли вас запитати, да ли је најстарији де |
| е.</p> <p>Да одстоји целу службу, за то доктор није имао времена.{S} Него је комбиновао своје д |
| је чуо Анину жељу, закуцао је на прозор доктор Пашковић.</p> <p>— Не, не, да уђем нипошто нећу, |
| вног краја улице, трчао је Ани у сусрет доктор Пашковић.</p> <p>— Одакле идете?{S} Шта се десил |
| иш само ону велику кожну торбу, за коју доктор Пашковић каже да у њој лежи враг.{S} Али врага н |
| p>— Здраво, арханђеле! — пружао је руку доктор Пашковић, који је стигао видети не само како је |
| е стаклене шоље. </p> <pb n="159" /> <p>Доктор Пашковић, који је у тај мах баш довршивао једну |
| ке почињу да се шарају по њему. </p> <p>Доктор Пашковић је говорио као да бунца.{S} Брзо и без |
| пролепрша мало кроз ваше подне.</p> <p>Доктор Пашковић је држао шешир у руци да се опрости.{S} |
| Она ће вас можда и скупо стати.</p> <p>Доктор се мало збунио, али је метнуо руку на груди и оп |
| .{S} И чула је шапат над главом.</p> <p>Доктор Пашковић.{S} Нервозни покрет Анин је дочекао нео |
| икад, давао целога себе другом.</p> <p>Доктор Пашковић је трпео.{S} Жалио је свога доброг приј |
| је било, дакле?{S} И кога сад штедите, доктора или мене?{S} Је ли био можда сувише строг?{S} И |
| једног дана, нервозна начелниковица на доктора Пашковића.</p> <p>— Не знам ни ја тачно, госпођ |
| кона сам Бог послао! — ословио је прота доктора , кад су се после службе нашли на улици.</p> <p |
| суза.{S} И имала је за рапавог , тврдог доктора много симпатија. </p> <p>— Хоћете ли овуда ?{S} |
| ло по њој да схвата мучно стање сиротог доктора, да жели нешто симпатично да му каже, и нечим л |
| и они, који су, толико пута исмејани од доктора, мислили да ће им такав реванш бити највеће зад |
| ожда му — њој паде на ум страшан приказ доктора Пашковића, и она осети јаки неки бол у слепим о |
| купио се око Ане цео један свет.{S} Три доктора са три разна факултета.{S} Медицинар је био док |
| е: у три сата после подне известила сам доктора Пашковића да ћу му постати женом.</p> <p>— Ана |
| је, са пуном извесношћу, да је то дело доктора Пашковића.{S} Нешто је морао рећи њеном оцу.{S} |
| је опет горе.{S} Шта ће бити?{S} Зашто доктора нема? — Ану је крхао страх, и мучиле су је разн |
| ића, трећи су, најзад, упирали прстом у доктора Стојковића и његов чудотворни баритон .{S} Ту с |
| аже шта се догодило, онога дана, између доктора и ње.{S} Напротив, ни споменула није да је уопш |
| пажљиво одмеравали добро познату фигуру доктора Пашковића.{S} Гле, он, коме ништа на свету доса |
| песма ?{S} Верујете ли ?</p> <p>У гласу доктора Пашковића је трептала нота чисте, праве душе, п |
| ћу господин ђакону јавити писмом, а ви, докторе, вама ... најзад, да буде право, вама ћу такође |
| евка . </p> <p>— Необичан човек сте ви, докторе — говорила је Ана с топлим признањем. — Да ли в |
| им, топлим и милим.</p> <p>— Хвала вам, докторе.{S} То је сјајно.{S} Ви сте дивни.{S} За наград |
| есму лепе неке чари.</p> <p>— Ја видим, докторе.</p> <p>— Не, видим.{S} Видети, то није ништа.{ |
| шно, зашто смо и почињали тај разговор, докторе!</p> <p>Ана се дуго још, ни сутра дан није могл |
| е стискала вилице да не дрхћу.</p> <p>— Докторе, јесте ли ви, ходите брзо, Јови није добро ...{ |
| ово питање можда ипак мало тешко, драги докторе ? — смешила се Ана са извесном кокетношћу.</p> |
| а, је л' те?</p> <p>— Не само то, драги докторе — говорила је Ана озбиљно. — Добићете и позив д |
| чких очију, и чист од сваке анализе.{S} Доктори се најучтивије нуткали и нећкали око празне сто |
| Верујте ми, грцао сам као дете.</p> <p>Докторов глас је и сад био пун жалосног уздисања.{S} Ан |
| икад.</p> <p>Осетила је неку досаду од докторове неочекиване појаве, и убрзала корак, да га са |
| који је у бодљикавој, сувој шуми бившег докторовог цинизма и аналитичарства у толико чежњивије |
| код куће, и да се сви слатко смејали, и докторовом удварању, а нарочито одговорима којима га је |
| сети да би баш околишно питање кренуло докторову наклоност ка анализи , и да треба сасвим прос |
| медитативни одмор за интелигентну главу докторову после тешко пожртвовног посла који је у задње |
| ашних стотину корачаја је прешла Ана са доктором Пашковићем.</p> <p>На постељи је лежао, црвен |
| .{S} А нестала је сасвим у разговору са доктором Пашковићем, с ким је ђакон веома волео продиск |
| бљао се индискретни стари хоровођа пред доктором Пашковићем.</p> <p>— Госпођицу Недићеву нешто |
| коме се пружа. </p> <p>Стојала је пред доктором утучена и лепа.{S} Идеална слика први пут заљу |
| други пут, и да изволи доћи по подне; а доктору Пашковићу: да салон госпође Недићке прописује к |
| један тренутак, и устукнула, и потрчала доктору у сусрет, и јурнула да забрави улаз — кад је у |
| е моје, дођи.{S} Ја сам те већ извинила доктору: да ниси добро, и он ће бити задовољан и с тоал |
| рајући, пала је Ана у ватру, и тумачила доктору: да је све то, што у први мах заинтересује и за |
| </p> <pb n="252" /> <p>— Мама је отишла доктору Пашковићу.</p> <p>Ђакон је осетио сувоћу у тону |
| на, опраштате ли ви све то старом вашем доктору?{S} Човеку који вас је као малу девојчицу толик |
| ја сам опозиција према општем мишљењу о доктору Пашковићу.{S} Тај је човек борац за нешто лепо |
| е Ана ?{S} Верујете ли ви, баш ви, да у доктору Пашковићу има башта, да у башти има славуј, и у |
| ве.</p> <p>Пред вече је отишао у посету доктору Пашковићу.{S} Мислио је да му прича о своме поз |
| њим.</p> <p>Ана бризну плакати.</p> <p>Доктору такође засветлеше очи.</p> <p>— Не варам вас.{S |
| озније но икад је ишчекивала Пашковићев долазак из вароши, и извештај његов о стању болести уоп |
| ц.{S} Узбуђен сам кад помислим на његов долазак.{S} Он нигде никог нема.{S} Мене је волео као с |
| <p>Без сумње је да би свака мања варош долазак владике сматрала као свечаност за коју се нароч |
| :id="SRP19190_C3"> <head>III.</head> <p>Долазак монаха Иринеја у Богородичину Цркву имао је на |
| олазе, као сабласти, из других светова, долазе да нам кажу да је све у човеку лешина ...</p> <p |
| убавни снови Анини нису били слике које долазе и пролазе.{S} Они су били стање њене душе.{S} Тр |
| вих, покојних делова живота нашег, који долазе, као сабласти, из других светова, долазе да нам |
| мољива мермерна хладноћа.{S} Постепено, долази сажаљење, и за њим милост .{S} И најзад превлађу |
| од ногу.</p> <p>Нешто тешко се ваља.{S} Долази, а нико га не види.{S} Долази да згњечи, да угуш |
| ваља.{S} Долази, а нико га не види.{S} Долази да згњечи, да угуши, да запали .{S} Ко зна.</p> |
| ет како тачно зна да госпођица Недићева долази у цркву увек на време. </p> <p>Извршио је своју |
| ити само уметници рецитовања.{S} Или да долази какав још неслућени инструмент .{S} Или неко вел |
| енуо на другу страну.</p> <p>— Али сада долази друга занимљивост.{S} Да т. ј. људи, који сасвим |
| ашње муке људи морале бити, а да одсада долази само добро и лепо, и да ће се сад одмах осетити |
| ао под шибама.{S} Да бежи?{S} Јер можда долази неко страшно решење загонетци.{S} Не.{S} Сачекат |
| је бије та топлота.{S} Тражио је откуда долази тај тихи и свети пољубац <pb n="51" /> љубави са |
| и била кад бих веровао да ми та девојка долази као анђео мира.{S} Можда баш као страшно и тешко |
| улази у кужну кућу.{S} Не, не, нека не долази, реците му да нипошто не долази ...{S} Сам, без |
| нека не долази, реците му да нипошто не долази ...{S} Сам, без икога, да се разболи, сачувај Го |
| ближе уз њу зато што и одсудни тренутак долази ближе ...{S} Да, она је јасно осећала да је љуба |
| ао је ђакон и ко је та девојка што увек долази у цркву, а сада није ту.{S} Знао је и то да је о |
| као цезар новог једног племена које тек долази.{S} Као Богом изабрани херој, који не сме пасти, |
| а је ваљда због тога ћутао.{S} И сад он долази .{S} Може бити да бих требао понудити му да идем |
| тога човека потпуно искрено и спонтано долази, али му није знала побуде и постање, и пренераже |
| ор Пашковић, а одгоре, из Дома Певача , долазила је госпођица Ана Недићева.{S} Под мишком је но |
| лагано, корак по корак, као да се игра, долазила је ближе и ближе улазу у порту.{S} Кад је стал |
| да ли она иде.{S} И онда, ма да је Ана долазила сама, и места за пролаз било и одвише, стао је |
| </p> <p>Али Ана се није одзивала и није долазила.</p> <p>Укућани се збунили, Недићка је косе чу |
| а томе хаосу даду облик и смирење.{S} И долазила јој је помисао да је Бог дух музике, и да су с |
| често чинила.{S} И при том јој је увек долазила једна лепа алегорична мисао.{S} До онога дана, |
| е, те су службе, у Богородичиној Цркви, долазиле до значаја и вида ретких лепота.{S} Људи су ос |
| нарочито лепе и богате мисли би му тада долазиле на ум, и тако су га заносиле, да се стално трз |
| S} Људи су долазили да га чују, људи су долазили да га виде.{S} У тамно вишњикастом стихару са |
| ви ђакон Богородичине Цркве!{S} Људи су долазили да га чују, људи су долазили да га виде.{S} У |
| триумф своје необичне младости.</p> <p>Долазили су јој и чудно лепи снови.{S} Један се нарочит |
| разговор око најпречих домаћих потреба, долазило би на ред питање: а шта мисли и чека Ана Недић |
| по најбољим њиховим ефектима .{S} То је долазило постепено, у виду многобројних пријатних откри |
| пљусак среће га је дочекало оно што је долазило из Аниних милих очију.{S} Јасно му је било да |
| то питање, које јој никада раније није долазило на ум, наметало се сада са неком судбоносном в |
| ати, то ником ни из најдаље даљине није долазило на ум.{S} Сви су заборавили где су, и шта им ј |
| и значају богослужења , и постепено се долазило до познавања уметничке чари тих симболичних пр |
| <p>Улицом одгоре, идући ваљда из парка, долазио је у сусрет Недићевима ђакон.{S} Сам, <pb n="78 |
| убац, страшни, страстни пољубац у уста, долазио је.{S} Долазио је, и претварао два анђела у чов |
| страстни пољубац у уста, долазио је.{S} Долазио је, и претварао два анђела у човека и жену, у р |
| октор Пашковић .{S} И он је долазио.{S} Долазио често, и сатима дуго седео и крај болесника и к |
| ћи, био је доктор Пашковић .{S} И он је долазио.{S} Долазио често, и сатима дуго седео и крај б |
| оље и све пријатније, у колико је чешће долазио у ту цркву.{S} Имао је неко фантастично убеђење |
| ве!{S} Кад би изашао на северне двери и долазио ка средини солеје, то је било као кад вечерња м |
| ема оца, нема тебе ...</p> <p>— А је ли долазио господин ђакон?</p> <p>— Није још досада био.</ |
| т га је избрисао.{S} Али штогод је крај долазио ближе, живот се болеснику чинио све лепши.{S} И |
| ари хоровођа побољевао и доста неуредно долазио на часове вежбања. </p> <p>Ваљда с тога што је |
| шковић.{S} Зачудила се.{S} Он је обично долазио у цркву само о великим празницима, и кад је нар |
| с нешто питати, госпођице Ана.</p> <p>— Долазите ли из очеве собе ?{S} Како му је?{S} Да ли бих |
| уметности . </p> <p>— Види се да слабо долазите у цркву — смејала се Ана Мајинском у очи. — Ви |
| — Хоћете ли сада опет сваког богослужја долазити у цркву?</p> <p>Ана није стизала да одговори, |
| ра штедети, и да ће стога и он што ређе долазити к њој на вежбање .{S} Има код куће хармониум, |
| ичке ...{S} Драги мој Иринеје, ти канда долазиш у фазу проблема ...{S} Али неће баш ни мени бит |
| љаја још из првог времена после његовог доласка.{S} Усне јој се развукоше, а руке, у којима је |
| гу што није ту.{S} Зараза ће до његовог доласка можда опасти.{S} Иначе, треба му јавити ... ах, |
| ав се разговор и брига усредсредили око доласка и дочека, службе и појања. </p> <p>Очи се, нара |
| ао времена.{S} Него је комбиновао своје доласке, <pb n="217" /> тако да је у три четири пута чу |
| родно, пошао колотечином тих дана.{S} О доласку владике, о владици као свештенику и човеку.{S} |
| гла, ослушнула шта се поје, и погледала доле.{S} Пред дверима, ђакон је укрштао око себе орар.{ |
| Пашковић !{S} Са мало пупчастим трбухом доле, и с дугим танким ногама горе — права ротква коју |
| ачној комори, стојала натрашке.{S} Небо доле, а куће, упрегнута кола и палије с буретом горе.{S |
| од Бога.{S} Дошло јој је да спусти чело доле на камен и да чита молитву.{S} Али је наставила да |
| скошно лепих живих слика.</p> <p>Све то доле учинило јој се одједаред као свечана и весела нека |
| чека госта. </p> <p>Госпојинска зора је долетела ведра и чила, скоро мајска.{S} Крилима је гони |
| настир.{S} Древан и разрушен.{S} Вихори долећу са свих страна, и пуне му пукотине земљом и клиц |
| а у коју девојка само помало бледог уља долива, јер не чека женика, него чека његово царство и |
| је била извесност.</p> <p>А Пашковић је доливао трећи и четврти чај, и седео би тако Бог зна јо |
| живот.{S} Два калуђера, у кући која је дом усамљености и одрицања, једним зидом растављени од |
| рдан, светао простор, општа нека кућа и дом највеће љубави.{S} Ту своју шетњу по порти је најви |
| ...{S} Она ваша црква је први истинити дом божји који сам у дугом свом животу видео.{S} А она |
| стојао је доктор Пашковић, а одгоре, из Дома Певача , долазила је госпођица Ана Недићева.{S} По |
| рано дигли у Недићевој кући.{S} Да цео домазлук буде спремљен и у реду пре него што гост изађе |
| више среће.</p> <p>— Старинске, мирне, домаће срећице! — уздисала је. — Слушајте ово чудо! — А |
| ма, стојао је необичан, сасвим необичан домаћин божјег жртвеника.</p> <p>Прснуле су затим тешке |
| онах Иринеј.{S} Без горње мантије , као домаћин у својој кући.{S} Чупкао је и слагао гранчице и |
| или невесео поглед на једно од празних домаћинових места, али, младост се <pb n="213" /> опора |
| кој кући исцрпео разговор око најпречих домаћих потреба, долазило би на ред питање: а шта мисли |
| кљунова.{S} На самој капији је стојала домаћица са ћерком.{S} Цвеће је лежало по путу, прекрас |
| сад догађа.{S} Онда је опет, као добра домаћица , тркнула по кући, и стала разгледати да ли је |
| ремио послужење лепо и глатко као добра домаћица у својој кући.</p> <p>Владици је по мало дрхта |
| ли и опомињали.{S} Узалуд.{S} Најзад је домаћица, већ у очајању, и пред самим епископом изјавил |
| благословом , као да жели главу да јој домаши, и смешио се на њу очински милостиво.{S} А монах |
| еном сопственом увету почела годити.{S} Донекле и као <pb n="58" /> музикалан експеримент.{S} К |
| есеца радила и сматрала за урађено .{S} Донела је тај рад, свирала поједине делове, и вртила гл |
| апора, и хоће да дође.{S} Новине су већ донеле и све детаље око догађаја.{S} Дијецезан ће, у пр |
| ко тарабе не може да дохвати ружу.{S} А донео је тај сат монах Иринеј, једном приликом , владиц |
| ња.</p> <p>Тај служитељ божји као да је донео неке тајанствене кључе, којима је отварао незнане |
| ла вежбање с децом, дошао је црквењак и донео писмо.{S} Казао је да не треба одговор, и отишао. |
| Чекамо сви троје да дође хирург.{S} Да донесе нож и да изврши оно што је последњи покушај ...{ |
| тако је почињало писмо монаха Иринеја, донесено госпођици Недићевој сутра дан ујутро по њихово |
| њега!{S} Разбивен и покоран и пузећи ће донети онај <pb n="237" /> отети пољубац натраг!{S} И ј |
| уги пут.{S} Или ћу вам рећи, или ћу вам донети песму на читање.{S} А сада, молим вас, свирајте |
| в <pb n="238" /> њена према Иринеју још донети сем трзања, уздисања и жртви. </p> <p>И онда су |
| почела да се смеје.</p> <p>— Мени се не допада, а мојој Ани ће се можда и свидети.{S} Она тако |
| аху Иринеју се фантастична бајка толико допадала, да су му очи биле пуне суза.{S} На Ану је сас |
| м <pb n="74" /> је изражавала слагање и допадање, и, према томе, безповодност сваког даљег разл |
| не чим се упале свеће.{S} Да јој изрази допадање и усхићење због јединственог појања.{S} Да је |
| кривог јабуковог дрвета.{S} Ани се јако допала та пурпурна фантазија природе над једним још зим |
| на залупљена и урђала.</p> <p>Ани се то допало.{S} Како би то лепо било да су тако неприступачн |
| ко се вратио пре рока, иако јој пише, и допраћа Пашковића до куће и стоји на улици док не дочек |
| хоће ли чути Анин глас, хоће ли до њега допрети бар једна од њених речи.{S} Осетио је жељу да с |
| > <p>И ту, дрхћући телом и гласом, и не допуштајући да је се монах Иринеј руком дотакне , испов |
| и из оног дела живота који је тога дана дорађен или потрошен.{S} Испрезали се и људи.{S} Једни, |
| ворила је Ана, седајући с родитељима за доручак. — Шта је, Боже, са Светиславом директора Васић |
| бом и није јело. </p> <p>Владика се при доручку хвалио да је врло мирно спавао.{S} И да према т |
| ећа, делић по делић, размрви оно што је досад било цело и лепо.</p> <p>— Шта да му рекнем, дакл |
| — Ах, дакле и ви то осећате.{S} Да, да, досада сам био ученик и дете Христово, а одсада , ма шт |
| ице може повући за собом.{S} О томе се, досада, сигурно већ уверио Господ Бог, а сад је било на |
| оболевања од дифтерије, од којих су већ досада три смртна.</p> <p>У подне тога дана стигла су д |
| ковића.{S} Гле, он, коме ништа на свету досада није било много важно, а жена најмање, гле како |
| лазио господин ђакон?</p> <p>— Није још досада био.</p> <p>— Није био — скрхала је Ана те речи |
| госпођици Недићевој.</p> <p>— Нисам још досада никада нарочито разговарао с њом о Богу, о вери, |
| пошла.</p> <p>— Може бити да сам вам и досадан с тим разговором о своме душевном стању ? — нас |
| оштаница и Еванђеље, са вером да су све досадашње муке људи морале бити, а да одсада долази сам |
| живот, упростити и разјаснити све, и из досадашњега живота склонити многу непотребну сметњу.</p |
| убав као такову, пуну грубости, насиља, досаде, свакидашњице и немонаштва? ...{S} Помози ми, Бо |
| са руку свога синчића, и како овај, од досаде, сваки час лабаво упушта кануру.{S} Али ју је на |
| нати мамац демона ?{S} Она стародревна, досадна посластица, коју ђаво нуди човеку на углу оне с |
| опет збунила.{S} Доктор јој се чинио и досадна ухода, а у исти мах и нека виша добронамерност, |
| а углу оне стародревне , <pb n="185" /> досадне љубавне путање, којом, кажу, свако мора проћи. |
| пет саставили облаци, небо је изгледало досадно сиво, и падала је кишица, ситна као зрнца мокре |
| вније него икад.</p> <p>Осетила је неку досаду од докторове неочекиване појаве, и убрзала корак |
| ед силно да расте.{S} Мала једна жељица доскора, расла је она све брже и брже, прикрала се жртв |
| све женине моћи.</p> <p>Младост њена је доскора имала само једно годишње доба, пролеће.{S} Па и |
| баш и збуде, а после мора наћи снагу за досљедност , одговорност и трпљење.</p> <p>Ана се осмех |
| >Ана је, неколико пута у тим приликама, доспевала у неслућене пределе маште и поезије .{S} Осећ |
| га Анина, и, најзад, у часовима, кад је доспевао да и на себе мисли, осећао је да му се по души |
| ћи о суштини музике, Ана је, постепено, доспела у област чудноватих закључака .</p> <p>Слика им |
| као око у глави.{S} Сви се чуде како је доспео овамо.{S} Можда је због лепог појања у овој цркв |
| своме познанству с Аном.{S} Али тамо је доспео у незгодно друштво.{S} Госпођица једна, нежна и |
| {S} Говорите, Ана!{S} Ослободите ме!{S} Доста је! — полетео је к њој с надом на лицу.</p> <p>Ал |
| /p> <p>Али тело њено се исцрпљивало.{S} Доста се променила.{S} Руменила је нестало са образа, а |
| чаракала по пећи и бацала дрва. — Нема доста жари.{S} Пређи у трпезарију, тамо је лепо топло, |
| о време осећао као да му у крилима нема доста лета.{S} Нека чежња је падала на душу Анину с вре |
| умената.{S} Ствар је напредовала.{S} Са доста муке, али и са очигледним успехом.{S} Редови нота |
| ђица Недићева је последње речи ђаконове доста расејано слушала.{S} Оно што је пре говорио више |
| славу.</p> <p>У таком очекивању, Ана је доста расејано слушала шта јој говори млади адвокат Мај |
| о мучни чвор.</p> <p>— Дакле, случај је доста тежак, али болесница неће умрети.</p> <p>Монах Ир |
| ло зачешљам косу.</p> <p>Али то мало је доста дуго потрајало.{S} Недићка се већ почела узнемири |
| у рукама, отпевати свој део.{S} Ишло је доста добро.{S} Кад ђакон погреши, Ана се смеје, и каже |
| н златан сан, од кога човеку никад није доста.{S} А с друге стране опет осећам и зебњу.{S} Чудн |
| еће коју одузима од ње.{S} Па и то није доста.{S} Не, нека одбије старог владику и нека остане. |
| г немара и неувиђавности Анине љутну, и доста оштрим тоном одсече: </p> <p>— Волиш ли ти некога |
| ика.{S} Гордост задављује катастрофу, и доста је да један тренутак буде господар.{S} А благе, с |
| ично, јер је стари хоровођа побољевао и доста неуредно долазио на часове вежбања. </p> <p>Ваљда |
| те мајке...</p> <p>Први тактови су били доста стереотипан увод у песму, и по њима се није могло |
| јци удавачи.{S} Такви разговори су били доста чести у вароши.{S} Ана Недићева је наиме веома ин |
| друго, па не чујем тебе.{S} Не певаш ми доста лепо. </p> <pb n="24" /> <p>Госпођица Недићева је |
| службу, као такову, требало је научити доста нових ствари.{S} Сем тога, Ана је и дотадашњи про |
| и чаша отрова.{S} И никад јој није било доста.{S} Тако, да је најзад дошла до уверења да музика |
| еће задовољство.{S} Али ни то није било доста.{S} Једва створени, а већ претенциозни људи тражи |
| е збунила.{S} Мислила је она о томе већ доста.{S} И врло је добро знала <pb n="11" /> каква би |
| срећнији човек даје у скрушености , без достојанства, с прашином раван, последњем црву једнак. |
| , крупне, охоле татуле, као високи неки достојанственици, бело одевени, моћни и отровни.{S} Пос |
| оју жељу — говорила је Ана с неком тако достојанственом озбиљношћу, да се Пашковић поклонио и п |
| неку силну надмоћ над свима људима.{S} Достојанство неко.{S} Живот њен дакле није више оно што |
| уге чист и здрав, осетио сам у себи све достојанство и сву моћ човека, и уздигао се на једној н |
| бих се питао нешто друго: да ли је жена достојна да је монах воли ? ...{S} Како ме је заболело |
| најлепших области уметничке маште. <hi>Достојно</hi> је тога дана певала сопран солисткиња без |
| ник.{S} А кад су забрујала звона на <hi>Достојно</hi>, ђакон се, кадећи пред иконом Матере Божј |
| у монаха Иринеја, и рачунајући да после Достојног има још три јектенија која говори свештеник, |
| ста нових ствари.{S} Сем тога, Ана је и дотадашњи програм комбиновала многим новостима Преврћућ |
| а тако тргла, као да се монах Иринеј ње дотакао.{S} Он је то опазио и разумео, и вратио руку ми |
| је опазио да га се то питање врло мучно дотакло.{S} Да му је тешко обећати, али тешко и одрећи. |
| допуштајући да је се монах Иринеј руком дотакне , исповедила се.{S} Целом, потпуном истином , < |
| </p> <p>Ана је осетила да се рука једна дотиче њеног рамена.{S} Брижна нека рука, која је не пр |
| <pb n="15" /> и молитвом прилазе, а не дотичу се да изврше ниједну Тајну. </p> <p>— Мени је вр |
| иако слободан, вечан и из онога света, дотле, док је у нашем телу, ипак само слуга материалнос |
| у, замисао једну.{S} И био је уверен да дотле, докле Бог у човеку станује, човек оног тренутка |
| грана.{S} А последња фаза нас је довела дотле, да смо, или издржали задње искушење , или дали с |
| у жену изнад свију жена!{S} Није истина дотле, док је калуђер у стању да ту жену воли изнад себ |
| другој ће је заменити хоровођа.{S} Све дотле, она се није ниједаред окренула олтару.{S} Чула ј |
| ате да постоји и весео растанак?{S} Све дотле док има чекања, растанак није болан.{S} Он је леп |
| било јасно да на томе месту стојати све дотле, док не дође каква порука од малог њеног... љубим |
| ринеј је био уверен да Бог у човеку све дотле станује док у њему има искрице љубави за псето је |
| итао Бога шта да ради.</p> <p>А срце је дотле стрепило.{S} Стрепило да је види, стрепило да је |
| агих својих музичких доживљаја, који је дотле брижљиво крила. </p> <pb n="59" /> <p>То је било |
| p>Ана је осећала жмарце по телу, и неки дотле непознати страх од Бога.{S} Дошло јој је да спуст |
| ри.{S} Салетала ју је нека слутња којој дотле није било трага.{S} Трзала се од сваког шушња, је |
| покорној Ани, беснео је немир.{S} Један дотле непознати немир, пун отрова и стрелица, који је и |
| гледати тамо до после Еванђеља .{S} Ако дотле не дође, неће доћи — ухватио <pb n="39" /> се опе |
| удотворног певача, за часак један, само дотле док не изврши дело светиње и лепоте. </p> <p>Ана |
| убав сачувам ...{S} Али, помажи ми само дотле, док помоћ твоја богати раскош и красоте мога жив |
| д душу исплакати.</p> <p>На ту ларму је дотрчало мало Анино кученце , бело као снег, са риђасти |
| одсутан , и не изађем.{S} А он, јадник, дотрчи, и извуче мој део батина.</p> <p>Владици је добр |
| чки нагло и брутално, несрећа умирања , доћи да покупи страшну ону порезу живота коју и најсрећ |
| храма вашег!{S} Сад ћемо, једне недеље, доћи опет у Богородичину Цркву, али на моје венчање, и |
| е око четири сата, по жељи епископовој, доћи ђакон Иринеј .{S} И пошто се осетило да би старцу |
| и на отмен начин, и коме се сад усудила доћи, разбојнички нагло и брутално, несрећа умирања , д |
| љена, и Ана је знала ко ће им тога дана доћи у кућу.</p> <p>Расположење њено је било неодређено |
| Недићева је веровала да тај триумф мора доћи, и предавала се маштањима о њему.{S} Да ће можда н |
| нах Иринеј још није дошао и да још може доћи.{S} И онда ју је, као рој, обузело једно тако слож |
| у, ма у које доба, и ма колико пута сме доћи, био је доктор Пашковић .{S} И он је долазио.{S} Д |
| ли, сачувај Господе Боже, не, не, несме доћи, ја нећу да дође, и реците му уопште да се чува, и |
| била радост што је владици обећао да ће доћи.{S} Наравно, прво се мора и с Аном разговарати.{S} |
| ма је.{S} Можда неће ни доћи.{S} Или ће доћи касно.{S} Слаба је још, не може дуго стојати.</p> |
| е Еванђеља .{S} Ако дотле не дође, неће доћи — ухватио <pb n="39" /> се опет како тачно зна да |
| у ову, овако као сада, никада више неће доћи.{S} Сутра рано ће ме оставити, отићи ће тамо где ј |
| гробље одлажу за други пут, и да изволи доћи по подне; а доктору Пашковићу: да салон госпође Не |
| ло празно.{S} Нема је.{S} Можда неће ни доћи.{S} Или ће доћи касно.{S} Слаба је још, не може ду |
| Ја ћу баш кроз љубав према тој девојци доћи до савршеног монаштва !{S} Ја видим да је плод мој |
| напротив, могла је госпођици Недићевој доћи идеја — али која ? — не знам шта је ово самном, та |
| м да дођем.{S} Ја ћу доћи, ја ћу зацело доћи ... други пут ћу доћи! — кликнуло је из ђакона нај |
| њу.{S} Велико му је задовољство чинило доћи пре почетка богослужења, и шетати по порти.{S} Пор |
| а, као и увек, само спасење може од вас доћи.</p> <p>— Пресудићете.{S} Дакле: у три сата после |
| S} Па ипак, ја желим да дођем.{S} Ја ћу доћи, ја ћу зацело доћи ... други пут ћу доћи! — кликну |
| пољубац страсти?</p> <p>После подне ћу доћи да ми дате одговор .{S} Не да га дате, него да ста |
| оћи, ја ћу зацело доћи ... други пут ћу доћи! — кликнуло је из ђакона најзад просто решење, чиј |
| S} Тица једна, са седом ћубом на глави, доћиће понекад, од тихог, сутонског запада, да пролепрш |
| моје дете, шта радиш?</p> <p>Ана је на дохват окретала кључ, да бајаги одбрави врата, и пусти |
| .. </p> <pb n="166" /> <p>Силна ветрина дохвата маглу, смотава је у клубе, и хита у вис као лоп |
| уром дечка који преко тарабе не може да дохвати ружу.{S} А донео је тај сат монах Иринеј, једно |
| јаја.{S} Зато је после морао скакати да дохвати ружу.{S} Све више и више.{S} Дечко се попео на |
| трим својим кљуном.{S} Ана се наљутила, дохватила однекуд штап, и ударила патку.{S} А животињиц |
| леданог у немирни лет ужурбаних селица, дохватила га је одједаред чежња да и он некуда пође.</p |
| , прво је том руком, па после и другом, дохватила и помиловала ђаконову десну руку, помиловала |
| ео у њену косу.{S} То ју је дражило.{S} Дохватила је нагло грану, откинула пуну шаку бркова, и |
| тужни, празни.</p> <p>Ану је одједаред дохватила страстна жеља да од ђакона тражи залогу среће |
| оведа, он шта више влада!</p> <p>Ана је дохватила спуштене своје дебеле плетенице, и зарила у њ |
| , које је само он умео отпевати, Ану је дохватила жеља да потрчи пред степен олтара , да чело и |
| ло зато што је он далеко.</p> <p>Ану је дохватила и ломила силна чежња.{S} Осећала је узбуркано |
| неодређено и нестворено стање, њега је дохватило нешто што га је укочило.{S} Хтео је подићи гл |
| ву је Христос проповедао .{S} Појање је дохватило и носило срца и душе, дигло сву цркву пред вр |
| несвестити, да ће пасти.{S} После ју је дохватило блаженство среће, благодарности , блискости и |
| и је дошло жао ђаконове збуњености .{S} Дохватио га је за руку да га охрабри.{S} Али гест није |
| а ће да каже.{S} А сиротог Пашковића је дохватио скоро побожни неки занос пред једноставним, чи |
| је сада бедна жена.{S} Одједаред ју је дохватио, дигао у наручје, и однео пред олтар.{S} Спуст |
| ба. </p> <pb n="242" /> <p>Свирачицу је дохватио чар музике.{S} Свирала је неку руску народну п |
| ! — молио је ђакон с љубављу у очима, и дохватио је Ану за руку, јер је видео да хоће да пође, |
| спусти молитвеник .{S} Ђакон се сагао и дохватио га.{S} Отворио је копчу, загледао у књигу, зат |
| није више срећан.</p> <p>Зашто Бог није доцније, много доцније створио земљу?{S} Онда тек, кад |
| н.</p> <p>Зашто Бог није доцније, много доцније створио земљу?{S} Онда тек, кад је на његову <p |
| стала разгледати да ли је све у реду за дочек милога госта.{S} Најзад се завукла у своју собу, |
| p>Мало је и одвише цветан и весео испао дочек старца.{S} Владика се меланхолично смешио .{S} И |
| ће некога.{S} Шест руку се испружило да дочека Анину немоћ и самоћу.{S} Али Ана је вратила испр |
| шковића до куће и стоји на улици док не дочека вести о несрећним пријатељима својим — ипак, од |
| овор и брига усредсредили око доласка и дочека, службе и појања. </p> <p>Очи се, наравно, упира |
| једна, нежна и танка као глас фрулице, дочекала је монаха Иринеја са крвожедном примедбом: да |
| , мрачно јутро, и Богородичина Црква је дочекала Ану необично строго.{S} Свеће се димиле и трош |
| , у што више светлости.</p> <p>Ту су је дочекали торњеви Богородичине Цркве.{S} Прво им се насм |
| е није надао.{S} Као пљусак среће га је дочекало оно што је долазило из Аниних милих очију.{S} |
| на љубав њену. </p> <p>У цркви, Ану је дочекало нешто ненадано.{S} Црква је додуше изгледала б |
| д са писмом.</p> <p>После певања је Ану дочекало друго изненађење .{S} Распитивање о духовном к |
| а је да је тамо топло очекивана и једва дочекана.{S} Стари епископ ју је благосиљао дугим једни |
| } Питало се, да ли очи виде да су једва дочекане?{S} Сиромах ђакон.{S} Немирно је читао јектени |
| те јединствене драме.{S} Наравно, тако дочекане и обрађене, те су службе, у Богородичиној Цркв |
| ијутку стазе, баш при округлини олтара, дочекао ју је талас и шум ветра.</p> <p>Пренеразила се |
| ор Пашковић.{S} Нервозни покрет Анин је дочекао необичним, као кров неког заклона поврх ње надв |
| ха Иринеја као неко дете.{S} А Недић је дочекао госта са широким, срдачним руковањем, с каквим |
| ру.</p> <p>С обе стране Недићеве капије дочекао је епископа ред деце, као ред младих чавки, рад |
| тоном позива, који је Пашковић једва и дочекао.{S} Благодарно је погледао Ану, и пошао онамо к |
| ца или шапат усана!</p> <p>А како би он дочекао таквог весника?{S} Би ли му се сажаљиво смешио, |
| шке снаге, да бих свакога демона храбро дочекао, и као вртлог сламку сам у себи га уништио.“ </ |
| ед нагнутом ставу, као да целим грудима дочекује, грли и пије музичке таласе.{S} А подаље од ње |
| ироким, срдачним руковањем, с каквим се дочекује само добродошао и много жељен гост.{S} На ђако |
| едном од израза с којима девојке обично дочекују такве разговоре, Недић би осетио неку слутњу, |
| l:id="SRP19190_C9"> <head>IX.</head> <p>Дошавши кући, ухватио се ђакон Богородичине цркве да је |
| рамзивост и похотљивост тела... </p> <p>Дошавши поново пред отворен црквени улаз, Ана је спазил |
| ојао разапет над његовом главом.</p> <p>Дошавши кући, дуго је превртао листове свога дневника.{ |
| лутио.{S} Те недеље, као и сваке друге, дошао је да служи, ведар и у добром расположењу .{S} Ње |
| дана, баш кад је имала вежбање с децом, дошао је црквењак и донео писмо.{S} Казао је да не треб |
| животом проживим.{S} Тешка ми митра.{S} Дошао сам да још једаред будем ђакон, онакав какав у св |
| де је, али кад је најзад ипак дошао.{S} Дошао, у задњи час, да је умири.{S} Ана осети неку топл |
| и после свршеног четвртог дана стварања дошао је на ред други, па први, а после свих шест дана |
| p>И доктор Пашковић је пред крај службе дошао у цркву.{S} Монах Иринеј му је падао неки даљни р |
| оравио, и вратио се у правцу из кога је дошао.{S} А чинило му се међутим да певачи гледају прав |
| ада, осећајући да се сан разбија, да је дошао растанак од лепоте, грунуло је узбуђење из свих г |
| њеном почиње да дрема.{S} Исти мотив је дошао и трећи пут.{S} Сасвим тих, шаптав и танак, још с |
| а.{S} Да види ко је, и да види докле је дошао с оним што Ана у њему воли.{S} Није баш био задов |
| , и доктор Стојковић, па и онај који је дошао да пева место Стојковића, и певао лепше од њега.{ |
| тргао.</p> <p>У недељу, монах Иринеј је дошао на службу узбуђен.{S} Први пут откад је у Богород |
| м земљом засипа таване.</p> <p> Олуј је дошао сув и хладан, без капљице кише.{S} И није дуже тр |
| во трепти велика нека жица.{S} Затим је дошао други, па трећи, и онда је цео ваздух био пун мет |
| идети. </p> <pb n="130" /> <p>Ускоро је дошао и епископ, праћен силним свештенством, и отпочело |
| је пало на ум да монах Иринеј још није дошао и да још може доћи.{S} И онда ју је, као рој, обу |
| ање, сасвим му је тако као да је од Ане дошао. </p> <p>Опет је дакле музика постала њихово воље |
| тице развукла.{S} Одмах затим би додуше дошао уздах, или невесео поглед на једно од празних дом |
| а, који је обгрлио колена, скупио се, и дошао тако необично мали.</p> <p>Први део свирке, хаос, |
| олбу.</p> <p>— Не, нисам само тебе ради дошао.{S} Желео сам такође много да будем у цркви о кој |
| ни је тај формални, правнички ред мисли дошао комичан.{S} Она се насмејала, и то од срца.</p> < |
| е, једнога дана пред вече, монах Иринеј дошао Недићевима у посету. </p> <pb n="104" /> </div> < |
| је знала где је, али кад је најзад ипак дошао.{S} Дошао, у задњи час, да је умири.{S} Ана осети |
| > <p>— Имао сам три сата одмора, па сам дошао и ја да се помолим Богу — почео је доктор без ика |
| — Знао је?</p> <p>— Знао.{S} Или је сам дошао на истину, или, што је вероватније, доктор Пашков |
| Ипак је већ после пет шест тактова неко дошао и затворио врата од музичке собе.{S} Недић.{S} Ба |
| о је све већ било тако кад сам ја овамо дошао.{S} То је заслуга девојке коју сте и Ви запазили. |
| њеног гласа, али је ипак добро и згодно дошао.{S} Затим, стао је из Ане да избија чак и неки ст |
| творена.{S} Жагор је Ани и ђакону добро дошао, јер никако нису умели да заподену разговор.{S} Ч |
| > <p>— Ја сам, синко, у првом реду зато дошао да тебе још једаред видим — говорио је крунисани |
| е на његову <pb n="123" /> и Анину душу дошао ред да оставе стан божји и негде у васељени изврш |
| id="SRP19190_C14"> <head>XIV.</head> <p>Дошао је дан уочи Велике Госпојине, и приспео је стари |
| ла.</p> <p>Светла слика је узмицала.{S} Дошла до зида, ушла у зид, пропадала кроза њ.{S} Задњи |
| ну ствар, која је тек пре неколико дана дошла.{S} Свирајући, пала је Ана у ватру, и тумачила до |
| о би сва снага невиности и лепоте гласа дошла до потпуног израза.</p> <p>Једнога дана је хорово |
| шње доба, пролеће.{S} Па и кад је љубав дошла, чедна монашка љубав калуђера, пролеће је остало |
| није било доста.{S} Тако, да је најзад дошла до уверења да музика у души њеној живи као врста |
| тајући се са столице на столицу, Ана је дошла до огледала , и погледала себи у очи.{S} Поцрвене |
| иди с ђаконом. </p> <p>И с тога, кад је дошла наредна недеља, не знајући да ли је ђакон још ту |
| жно и жалостиво, Најлепша молитва му је дошла слабо речита и празна.{S} Најзад, ако Бог одиста |
| га то младо створење, и одједаред му је дошла идеја да још више дирне у срце свога љубимца, и д |
| ш увек потпуно тачно. — Најзад је дакле дошла природа да потражи своје.{S} И како је то љупко, |
| се осетило, имала је јачину захтева, и дошла је да остане.{S} Подржавали су је, пре свега, сви |
| о, а ту је и доктор Пашковић Зато сам и дошла.{S} Хтео би да се види с тобом ма на два три мину |
| уморили да га раде.{S} И онда је неком дошла идеја да се црква настави пенаста и бела, и да из |
| у се улазило .{S} Пријатна му је некако дошла шетња ходником, између спаваће собе и салона.{S} |
| мој део батина.</p> <p>Владици је добро дошла ова шала.{S} Смејао се целим лицем, само су очи о |
| ј је топло од Јове као од сунца.</p> <p>Дошла јој је чак жеља да се и она претвори у једну од т |
| онтуре лица, због свечаног расположења, дошле су надземаљски меке, кроз мала, као рупе на фрули |
| го половина свих руку које су тога дана дошле на молитву.{S} Полупокривених очију, ђакон је спу |
| крстовима који су од разбљештених зрака дошли виши, изгледали су ти торњеви као порасли, као на |
| ој живот и рад вас су чекали.{S} Ви сте дошли, и старе раскрснице мога живота више нема.{S} Пом |
| и да одмах примите одговор по који сте дошли.</p> <p>— Ви говорите хладно, скоро непријатељски |
| /p> <p>Успели су се на неки брежуљак, и дошли до нечијег винограда.{S} Виноград је стојао пун и |
| ри на деци су били много стари, људи су дошли окисли и прозебли , Христос се сакрио за облаке, |
| небу у висине.</p> <p>Тога дана, они су дошли једно другом у загрљај, тесни загрљај тела уз тел |
| илима једног дана умирати сунце.</p> <p>Дошли су у то још неки гости.{S} Недић и Недићка су пре |
| то божје дете, које јој је, по нечему, дошло тако самохрано само.</p> <p>У ђаконовој души се з |
| неки дотле непознати страх од Бога.{S} Дошло јој је да спусти чело доле на камен и да чита мол |
| би остало што више празна простора.{S} Дошло му је неко поносито осећање, да сва ширина црквен |
| ку да спречи улазак Иринејев унутра.{S} Дошло јој је да заврне клуч у брави, да виче — кад се о |
| је прошло богоављењско водоосвећење.{S} Дошло је пролеће, ближило се лето.{S} А ништа на свету |
| пролећа.{S} Али онда је дошло друго.{S} Дошло је то да јој је Иринеј отео пољубац.{S} И тај оте |
| <p>Али одједаред ју је обузео немир.{S} Дошло јој је да потрчи напред.{S} Да се приближи оним п |
| Да ли ме разумете ?</p> <p>— Дабогме! — дошло је Ани да од радости рукама почне тапшати. — Отпр |
| нам прави почетак када је до свега тога дошло.{S} По старој, злој својој навици, ја сам боље ви |
| музика живи у жици.</p> <p>Али је онда дошло време кад су се почели чешће виђати на заједнички |
| Међутим, једно десетак дана по Духовима дошло је до нечега што је подсећало на сусрет.{S} Ана ј |
| е:</p> <p>— Слушај, сад ми је одједаред дошло да свирам молитву пре спавања. </p> <pb n="23" /> |
| >Госпођици Недићевој је наиме одједаред дошло неко дубоко разумевање за та тиха, меланхолична б |
| што боли ?</p> <p>— Да ли вам је кадгод дошло жао што не чујете појање?</p> <p>— Није ми могло |
| луђерског њеног пролећа.{S} Али онда је дошло друго.{S} Дошло је то да јој је Иринеј отео пољуб |
| е потресате, да ли ви слутите откуда је дошло препорођење и кајање у мени, да ли знате ко је за |
| у најсвечанијем моменту службе, Ани је дошло као да види да је баш он онај који је цркви и Бог |
| правда општим усхићењем .{S} Владици је дошло жао ђаконове збуњености .{S} Дохватио га је за ру |
| p>Али је онда ипак стала.{S} Жао јој је дошло њих обоје.{S} Два сирочета на снегу.{S} Можда јад |
| и ђаконов стихар. </p> <p>Сутра дан је дошло писмо.{S} Монах Иринеј је писао да се Ана мора шт |
| Ана, ви се не љутите?{S} Чујте како је дошло.{S} Писали сте ми да због мајке не можете на гроб |
| свети мир да се излије.</p> <p>Како је дошло до тога да заволи девојку с којом никада речи ниј |
| но је било и све оно о њој што је после дошло.{S} Ђакону се чинило и природно, и једино могућно |
| тај ужас као што цвеће росу пије.{S} И дошло му је да гласно изговори Анино име, како би се ув |
| скош и красоте мога живота!{S} А ако би дошло до страдања, мука, сумњи, и неверства Теби <pb n= |
| га није било.</p> <p>А сад, кад је ипак дошло до тога да је заволео једно створење више од свих |
| чудио јој се као непозваном мучитељу и дошљаку .{S} Али туга се та разливала кроз њега смело и |
| која за човека пред собом, иако јој је драг, ништа нема.{S} Ништа на свету.</p> <p>Испружена А |
| ја ми је била драга као што ми је живот драг, и волим девојку која мене не воли — одговорио је |
| тношћу.</p> <p>— Ја волим тешка питања, драга госпођице Ана.{S} Само таква и волим.{S} Ако пита |
| ки, Бог је милостив.</p> <p>— Бог, моја драга госпођо, јесте велики.{S} То ми лекари боље знамо |
| нили страшни тај корак, зашто, Ана моја драга? — гушио се и ђакон у сузама.</p> <p>Ана није одг |
| сам, изгубио сам фрулу која ми је била драга као што ми је живот драг, и волим девојку која ме |
| а јој је, сад је тек видела, била веома драга.{S} Пожелела је у себи да се у цркви никако више |
| роче.{S} Тамне његове очи, два ненађена драга камена која само за Ану светле, умиљавале би се п |
| им , кога ради су и ране саме постајале драге.</p> <p>Ана се није љутила на рецитаторе без глас |
| и судбина.{S} Страст за чистом лепотом, драги пријатељу, постоји, али води некуда из живота.</p |
| ам је ово питање можда ипак мало тешко, драги докторе ? — смешила се Ана са извесном кокетношћу |
| у себи.</p> <p>— У тешким часовима смо, драги Иринеје, сви без разлике само нејаки људи.{S} Шта |
| м трава, је л' те?</p> <p>— Не само то, драги докторе — говорила је Ана озбиљно. — Добићете и п |
| ој индигнираности.</p> <p>— Нема ти ту, драги мој, на жалост, никакве анализе.{S} Све ти то иде |
| поте нагонске и лепоте уметничке ...{S} Драги мој Иринеје, ти канда долазиш у фазу проблема ... |
| једно у друго <pb n="176" /> као да сте драги камен драгим каменом опточили , како ћете вас дво |
| ивео фреско један, редак и скупоцен као драги камен.{S} Тамо горе, у златном брокату на косим м |
| што су у торби ноте, а баш у нотама наш драги доктор Пашко није Бог зна како писмен.</p> <p>— Ј |
| ладни као гроб, и да се она расплаче за драгим својим, и буде несрећна без њега.{S} Најзад је м |
| о <pb n="176" /> као да сте драги камен драгим каменом опточили , како ћете вас двоје проћи кро |
| ама себе изазове, и да прикаже један од драгих својих музичких доживљаја, који је дотле брижљив |
| квена свечаност уопште.{S} И тако ми је драго што му се све то баш овде пружа, у цркви у којој |
| ед Аном и да љуби руку њену, у сребро и драго камење оковану ...</p> <p>Па ипак, баш пошто је о |
| још није сасвим постао.{S} Како је њему драго било то откриће.{S} Девојка та воли у њему оно шт |
| кад ми се чини као да се то душа једног драгог покојника спрема да ме посети.{S} Видећете какав |
| pb n="101" /> — она се почела опомињати драгог једног доживљаја још из првог времена после њего |
| {S} Мајка Богородица, у жеженом злату и драгом камењу, чека вас, и сирота је.{S} Душа моја, мал |
| груда злата, која је скроз иста, скроз драгоцена и светла.{S} Стрепнули би му само понекад на |
| ала се од њега поносна, као да је нешто драгоцено понела собом кући.</p> <p>А он је стојао, и с |
| к уопште, кад живот сам не губи за њега драж и лепоту доклегод је жив, а најлепши делови тога ж |
| мо нејаки људи.{S} Шта да ти кажем ?{S} Дражи си ми од рађеног детета, па сам на твојој страни, |
| сталну чашу његовог живота.{S} Улица га дражи отворено поље га оневесели, а и у цркви није тако |
| ињи дух, обара га и на ново одлетање га дражи, пепељушким подвизима му служи и краљевским траги |
| цијом, да је у њему било пуно уметничке дражи.{S} Монах Иринеј је то опазио.{S} И благодарио је |
| ластар се плео у њену косу.{S} То ју је дражило.{S} Дохватила је нагло грану, откинула пуну шак |
| ст, осетивши колебање, почела је рити и дражити.{S} Страшно питање: јесам ли ја робијаш свога з |
| едица те посете — страшно, ужасна једна драма!{S} Не, не, боље је да не дође.{S} И мајка ваша с |
| то садржи моменат, драматичнији од свих драма на свету, кад свештеник преноси преко солеје тело |
| е би било лепо оно, што садржи моменат, драматичнији од свих драма на свету, кад свештеник прен |
| браћаја са духом песника те јединствене драме.{S} Наравно, тако дочекане и обрађене, те су служ |
| ћка се сагла, чаракала по пећи и бацала дрва. — Нема доста жари.{S} Пређи у трпезарију, тамо је |
| обичном исповешћу на уснама, Ани се тај дрвени, рапави и чворновити човек одједаред учинио као |
| них зрака пробио је кроз танку пукотину дрвених жалузија на Анином прозору , и Ана, одавно већ |
| олена не дижу, који су оборили главу на дрвену преграду испред себе, који плачу.{S} Стари влади |
| поред Анине куће, видео је, између два дрвета, осветљен прозор и чипкану завесу.{S} И то му је |
| и ветар, који одгоре, као у главу удара дрвета и џбуње, па се зеленило згушњава, и сав шум око |
| н род једног огромног, кривог јабуковог дрвета.{S} Ани се јако допала та пурпурна фантазија при |
| ук исушеног, светог , у цркви остарелог дрвета, који је Ана тако волела.{S} Двери је отворио мо |
| то.{S} Изгорети је добро.{S} Од зеленог дрвета остане, најзад, тамо високо горе, фини прозирни |
| p> <p>— Та песмица, то је цијук зеленог дрвета које су бацили да изгори.{S} Изгорело је, и оста |
| блаке.{S} Пребија младе воћке, изваљује дрвета, обара фењере и клупе.{S} Камичцима калдрме разб |
| ених клица.{S} Покрхао је суве гранчице дрвета, разбарушио мирне наносе снега, и кидао мале гро |
| истог тог руменила ружичасто и лишће на дрвету, ружичаст и Анин пас тамо у трави, ружичасте и б |
| жину, која је умивала варошицу и будила дрвеће.{S} Ваздух је био миран.{S} Снопић првих сунчани |
| и што затражиш. — Младић се наслонио на дрво, заклопио очи, и мислио.{S} Приступио је затим Бог |
| д се кренуо у варош, опазио је и дебело дрво, и коприву, и литију цвећа.{S} И мали један бео об |
| није опажао.{S} Још даље, маторо једно дрво, са стотину очију у дебелој својој кори, тресло се |
| о.{S} И у будном стању.{S} Манастир.{S} Древан и разрушен.{S} Вихори долећу са свих страна, и п |
| прислоњених вратанца.{S} И тада, као у древна времена на зидовима манастирских трпезарија, на |
| инио се Ани Недићевој као један од оних древних ђакона пећске патријаршије, који су имали моћ д |
| а кад детенце у наручју њеном почиње да дрема.{S} Исти мотив је дошао и трећи пут.{S} Сасвим ти |
| } Око аријице, коју успаваља скоро кроз дремеж певуши , звецка нешто несташно и брбљиво као гуг |
| е јој се развукоше, а руке, у којима је држала писмо, спустише се у крило као помиловане. </p> |
| шал са врло дугачким ројтама.{S} Шал је држала чврсто око себе, мешајући са дугим, тешким ројта |
| да се крије од смрти.{S} А смрт је већ држала млитави онај вратић, и стезала га све јаче и јач |
| паучинало пред очима, ноге су је једва држале, уста су шаптала неразумљиве речи.{S} Љубав та и |
| ају.</p> <p>Утисци од Пашковићевих речи држали су Ану као кљеште.{S} Нити се усуђивала да га <p |
| е умукао.{S} Али резонанца задњих, дуго држаних тонова свира слатко љуљукање материног крила и |
| атила у сећање исповест Пашковићева , и држање њено том приликом, сцена и доживљај, чисти и бож |
| ан и чисто хипнотисан охоло победничким држањем ђаконовим.</p> <p>— Калуђер сам! — грмнуло је о |
| еј се одједаред исправио.{S} У изразу и држању његовом огледала се опет само љубав, љубав која |
| је.{S} Псето је стојало у запетом неком држању, као да му очи ишчекују некога, а уши чују нешто |
| ише и више.{S} Дечко се попео на клупу, држао ружу у подигнутој руци, и скакао и сам што је бољ |
| оба одјекивало је јецање.{S} Владика је држао главу свога љубимца, и шаптао нешто у себи.</p> < |
| з ваше подне.</p> <p>Доктор Пашковић је држао шешир у руци да се опрости.{S} Са седом ћубом на |
| рања, да се црквене ствари морају добро држати и не смеју на земљу испуштати, савио је лагано д |
| х очију, стојала је тамо Ана Недићева , држећи у једној руци молитвеник и цвет, а у другој душу |
| е, зле, крвожедне и бестидне, и она је, држећи се у ужасу за главу, бежала испред њих с места н |
| војчица, која трипута има да пева сама, држи непрестано Ану за сукњу.{S} Сопран солисткиња, јун |
| воштана она рука као да сва грла у себи држи, као да све гласове кроз једну, своју душу слива.{ |
| а на фра Анђеликовој слици свети Стеван држи проповед о животу и о умирању.</p> <p>Ана је свира |
| е Богородичина Црква непрестано за руку држи.{S} А Анине очи се упирале у ђакона, јер је она од |
| ла се Ана Мајинском у очи. — Ви, дакле, држите да је црква једно, а људи друго.{S} Не може се с |
| лите о пореклу мотива који сте чули?{S} Држите ли га за свеже, безгрешно новорођенче, или за ва |
| вори да јесте.</p> <p>— Није, госпођо — дрмнуо је затим главом с убеђењем. — Мој је живот тако |
| ажаја , почели да реагирају.{S} Чича би дрмусао главом као да ће с рамена да је стресе, правио |
| S} Коренчићи и жилице раскивају даске и дробе камење .{S} Стоји црква од живе мрежице биља са д |
| који место беле погаче белу своју душу дроби пред њима!{S} Ја ћу баш кроз љубав према тој дево |
| сти и доброте, под којима се срце Анино дробило у сто срдаца. </p> <pb n="55" /> <p>— Јесте ли |
| нда су наваљивале на њу мисли: страшне, дрске, зле, крвожедне и бестидне, и она је, држећи се у |
| но кученце , бело као снег, са риђастим дрским носем, и, љубоморно што од Аниних ногу ништа за |
| ма, ломљење у мишицама.{S} Стојала је у дрском неком љубавном заносу, и радовала се што ће идућ |
| ту.</p> <p>— Да, Преосвећени, мој добар друг из млађих година, и чак и мој имењак.{S} И он се з |
| и тиме задовољио прву своју сањивост , друга она сањивост је одједаред пожелела , да уместо на |
| и у рубу сукњице росу и мирисе носи.{S} Друга вариација.{S} Сетни, развучено везани низови тоно |
| је такође био добар свирач, али његова друга амбиција, амбиција да насљеди Недићеву канцелариј |
| жда обе. — Та је мисао, више него икоја друга, до ужаса доводила Ану. — Да ли је могућно да чов |
| баритон .{S} Ту се застајало.{S} Свака друга комбинација би била профана.{S} Јер госпођица Нед |
| а су тако неприступачно затворена и она друга врата, и у цркви да је празно и тишина, а људи са |
| ашла очи у очи пред растанком од мужа и друга свога, од стуба и имена куће њихове, од старатеља |
| другу страну.</p> <p>— Али сада долази друга занимљивост.{S} Да т. ј. људи, који сасвим далеко |
| <hi>ја</hi> се плашим, и за њега, и за друге, као што и за вас непрекидно стрепим, и кајем се |
| поноситија од друге, једна светлија од друге.{S} Груди му се дизале широко и споро.{S} Усне се |
| ике душе његове.{S} Једна поноситија од друге, једна светлија од друге.{S} Груди му се дизале ш |
| рали да <pb n="4" /> Ана, баш као и све друге девојке, кокетује мало са својом сигурном клопком |
| ништа слутио.{S} Те недеље, као и сваке друге, дошао је да служи, ведар и у добром расположењу |
| руку, стеже је што игда може место оне друге, тегли се као у грозници, и са разбарушеном косом |
| у обоје као заливени.{S} Недићка је, из друге собе, опазила да се ћути, и ушла је.</p> <p>Понуд |
| ју ће заједно изводити.</p> <p>Врата из друге собе су остала отворена.{S} Жагор је Ани и ђакону |
| им тако, господо.{S} Преврћући и себе и друге људе толико помно, тај човек мора бити да ипак тр |
| е, по неком програму ваљда, узео случај друге младе жене.{S} Тога пута такве, која је и волела |
| обнову .{S} Уништење идеала, и почетак друге борбе ...{S} Али човек као дух, знајући да је дух |
| уморна.{S} С једне стране од посла, а с друге стране и од тога, што је све то што се десило и в |
| од кога човеку никад није доста.{S} А с друге стране опет осећам и зебњу.{S} Чудну, као да ме т |
| бивеној играчци детињства њеног.{S} А с друге стране опет гордо, отпорно огорчење створења, кој |
| е најмилије молитве:{S} Оче наш.{S} А с друге стране опет, Ана је баш тих дана, више но икад, о |
| Ко зна да ли је отворена.{S} Врата су с друге стране, морала би обилазити.{S} При савијутку ста |
| погубила и Хамлета и себе?{S} И где су друге легије и безброји милости , које су утонуле у без |
| текло на служби као и обично.{S} Т. ј., други људи су то можда звали обичним, а за Ану је то би |
| сви без разлике падамо, једни побеђени, други преуморни. </p> <pb n="211" /> <p>Врата.{S} Плач. |
| е привиђао нервозни и маниакални тенор, други су опет тврдили да ће ту музичку загонетку сабљиц |
| м.{S} Ја ћу доћи, ја ћу зацело доћи ... други пут ћу доћи! — кликнуло је из ђакона најзад прост |
| т умора као да им је и душа заспала.{S} Други, који од сутрашњег дана има да добију више но што |
| де, па и самог њега собом да поведе.{S} Други пут опет, тако је као да су и он и све у њему сти |
| же од осталих, јер јој се тако може.{S} Други се опет мање једноставно пребацивали преко њеног |
| што госпођица Недићева није у цркви.{S} Други то можда нису ни опазили.{S} Јер и није ништа стр |
| па иде да се угреје на лепом певању.{S} Други су говорили: то је ваљда неки медитативни одмор з |
| ео за руку и повео је клавиру.</p> <p>— Други пут.{S} Или ћу вам рећи, или ћу вам донети песму |
| апута китила, једанпут целим букетом, а други пут двема ружама, али Ана је и једно и друго скин |
| нглеза од којих један пије само пунч, а други само грог.{S} Сад ћемо се посвађати! — смејала се |
| е ђутао.{S} Два калуђера, један с ове а други с оне стране живота, гледали су замишљено у башту |
| да сутрашњи излазак на гробље одлажу за други пут, и да изволи доћи по подне; а доктору Пашкови |
| ници.{S} Став по став текста, један, па други, па трећи.{S} Прота мештанин испуштао је из своје |
| четвртог дана стварања дошао је на ред други, па први, а после свих шест дана свирала је Ана х |
| није ни Пашковић.{S} Остао је да попије други чај.{S} И да чује једну сасвим нову, модерну ства |
| , вреле среће.{S} Опазили су то можда и други, који су били близу.{S} Иначе, кад се блистава се |
| же једно исто рећи.{S} Колико пута су и други људи то исто помислили и говорили, али нико још н |
| неј оставио резиденцију и кариеру , ови други се шалили да ће сад сигурно и владика тражити пре |
| у утешити ...{S} Остави ме, и ти, и сви други ...{S} Ништа ми не треба ...{S} Оставите ме да се |
| још било, али је ипак устала.{S} И сви други се тога дана рано дигли у Недићевој кући.{S} Да ц |
| ожда човек заиста мора живети као и сви други ?{S} Можда Бог баш тако хоће?{S} Можда је калуђер |
| ужностима , борбом и радом, као и сваки други позив.{S} Немој више о удаји да ми говориш.{S} Мо |
| о попреко, што је значило да му је онај други смешан — али биће да негде одгоре гледа како се з |
| не знам куда су сада.{S} Ово је сасвим други живот ...{S} Зар није то тако као да сам већ једа |
| пти велика нека жица.{S} Затим је дошао други, па трећи, и онда је цео ваздух био пун металног |
| још нешто друго свира. </p> <p>— Друго други пут.</p> <p>— Зашто ?</p> <p>Ана је ћутала.{S} Сп |
| ла за његов дубоки поклон толико колико други пут.</p> <p>На улици, једва, узнемиреност ђаконов |
| Владика је мој велики пријатељ , скоро други отац.{S} А како је стар и болешљив, можда ће му т |
| олни и тешки прелази њихови из једног у други.{S} Ана је одједаред почела бројати своје године, |
| ало сву, чак до врхова прстију. </p> <p>Други пут опет, баш уочи Духова, она је намерно пошла р |
| ренутак, колико да каже владици да оно „други пут“ значи већ сутра ујутро, да ће дакле ипак бит |
| а попришту борбе хероја или мартира.{S} Другим речма, жели смрт, и промену и обнову .{S} Униште |
| дахнуо у себе, и двадесет пута једно за другим умро, само да се збуде нешто тако лепо као што б |
| монаху Иринеју, који му је, заједно са другим ђаконом, помагао да се попне у кола.</p> <p>Кола |
| бав , за коју би људи рекли да се ничим другим не храни до глађу, носи у себи као потпуно задов |
| ребним стварима.{S} Осврнуо се затим по другим људима који се разилазили , али никога згодног н |
| развила тако да они никада речи једно с другим проговорили нису.</p> <p>Како је то лепо било - |
| у љубав не с тога да себе мучи, него да другима не чини неправду.{S} Јер људи су гладни љубави, |
| не стоји тај немилосрдно весели поглед других девојака .{S} Отац се опет нашао пред нечитким с |
| о је крила?{S} Али она крије и друго од других.{S} Љубав своју, разговоре своје с Иринејем, мил |
| та нашег, који долазе, као сабласти, из других светова, долазе да нам кажу да је све у човеку л |
| страна певачима и певачицама и множином других<pb n="54" /> познаника.{S} И деца се окупила око |
| ије више сећала.{S} Ни ње, ни свих оних других мотива из тога чудног, богатог времена своје маш |
| Ану да још нешто друго свира. </p> <p>— Друго други пут.</p> <p>— Зашто ?</p> <p>Ана је ћутала. |
| боли?{S} Боли ли?{S} Или то не боли, а друго нешто боли?{S} Ах, Ана, моја Ана, моје велико бла |
| овраћено здравље не изгубите опет.{S} А друго је чудна туга у савести мојој због владике.{S} Он |
| ла Гаврила. — Они се насмејаше једно на друго. — На пр. арију из свршетка трећег дана, о клијањ |
| зиле очи, и чинило јој се тада да ништа друго и нема у свету сем редова ситних белих зубића, пе |
| pb n="240" /> <p>— Је л' ти збиља ништа друго није?{S} Да ниси у ватри, мораш бити и гладна, а |
| љење.{S} Можда права срећа и није ништа друго него давање.{S} Можда прави идеали и нису идеали |
| љење.{S} Можда права љубав и није ништа друго него сажаљење.{S} Можда права срећа и није ништа |
| програм неке мисли, али дело није ништа друго до тајна полифонијске чари.</p> <p>Размишљајући о |
| и студирати то писмо.{S} Било би ништа друго до смешно. </p> <p>И Ана се одиста почела смејати |
| пред суд лекара, да и ти људи не налазе друго, искреније и топлије питање, него понављају ону б |
| поноре туге и у потоке суза!{S} Шта је друго сажаљење него монах који обожава јечање, страдање |
| је давно оставило своје тело.{S} Шта је друго Бетовен него катедрала једна без зидова, са крсто |
| јој мисли. </p> <pb n="12" /> <p>Шта је друго Григ него сећање неко које је давно оставило свој |
| едан корак, и, најзад, ћутање само није друго до лагање. </p> <p>— Што сте заћутали, Ана?{S} Не |
| ро, не опажајући нимало да је то питање друго питање.</p> <p>Да.{S} Тифус.{S} - Пашковић је одг |
| у јад и чемер живота наших?{S} А шта се друго и ради са милошћу, него да се баца у поноре туге |
| .{S} Зашто је крила?{S} Али она крије и друго од других.{S} Љубав своју, разговоре своје с Ирин |
| p> <p>— Бога ми, ја, сем торбе, видим и друго.{S} Видим чудно, четвороугласто, скоро брутално ч |
| пут двема ружама, али Ана је и једно и друго скинула са себе.{S} Она је додуше врло волела цве |
| ове усне.{S} Мисао она је међутим још и друго хтела, и мучила даље Анину душу.{S} Ана је покуша |
| дакле, држите да је црква једно, а људи друго.{S} Не може се служити цркви, а да се не служи љу |
| , ако ја тако хоћу! ...{S} А он ?{S} Он друго нешто више воли од мене, он ме отискује, бежи исп |
| Оно прво сам морао вама рећи.{S} А ово друго?{S} Ја у последње време имам осећање да све оно ш |
| ом.</p> <p>После певања је Ану дочекало друго изненађење .{S} Распитивање о духовном концерту, |
| ког њеног пролећа.{S} Али онда је дошло друго.{S} Дошло је то да јој је Иринеј отео пољубац.{S} |
| ијатеља који, као паук муву, хоће једно друго да исисају, у два лопова који краду и отимају нај |
| у, преварити Бога, завет, цркву и једно друго!?{S} Никада!{S} Никада!{S} Или ће пљуснути погана |
| ко рекне или предложи, то су баш и оно друго двоје хтели, а кад се нешто неизоставно мора одби |
| е: да дете још и не хода, а камо ли оно друго.{S} И најзад, два три велика, света, религиозна а |
| једно исто питам.</p> <p>— Слушам нешто друго, па не чујем тебе.{S} Не певаш ми доста лепо. </p |
| в према жени.{S} Пре бих се питао нешто друго: да ли је жена достојна да је монах воли ? ...{S} |
| Монах Иринеј је молио Ану да још нешто друго свира. </p> <p>— Друго други пут.</p> <p>— Зашто |
| који сте љубави своје положили једно у друго <pb n="176" /> као да сте драги камен драгим каме |
| S} Небо и срце Анино гледали су једно у друго.{S} Нешто рајско је сишло одгоре.{S} Недостајао ј |
| p>Тек што је то урадила, искочи пред њу друго питање: да ли се монах уопште сме волети?{S} Мака |
| и дубоко сажаљење.{S} Шта је тај монах друго него сироче?{S} Одрекао се света и пошао у самоћу |
| ољан и весео калуђер.{S} Волео је своје другове, волео децу, волео свога владику.{S} А владика |
| оји и моли да га приме, него због нечег другог ...{S} Због тог што је монах, због тог што није |
| самоће, због неправде, због свега оног другог, пружала је Иринеју руку, и са руком опроштење, |
| океан стао између овог, њиховог, и оног другог света.</p> <p>— Још само часак два останите самн |
| узајамно жељно упијање присутности оног другог.{S} И осећање да је лепше ћутећи разговарати.{S} |
| шао с њима, разговарајући, до првог или другог угла, и тамо би се, у три разна правца, растајал |
| знајући да њега није волела зато што је другога волела, преокрет у њеној љубави значи, за мене, |
| еља и детета стане чињеница: да је дете другога некога више заволело него родитеље своје.</p> < |
| , а да се не воле људи.{S} Једно се без другога исто тако не да замислити, као што се ја не мог |
| .{S} А тамо унутри?{S} Стоје једно крај другога, сићушни, страшљиви, пролазни, смртни , као хрп |
| крила. </p> <pb n="59" /> <p>То је било другога дана Ускрса.{S} На врло свечаном вечерњу Еванђе |
| ло са образа, а обрве се примакле једна другој, и на челу се опет исписала стара њена озбиљност |
| вља хором у првој половини службе.{S} У другој ће је заменити хоровођа.{S} Све дотле, она се ни |
| ћи у једној руци молитвеник и цвет, а у другој душу своју.{S} Душу, која је, као и његова, била |
| шкогорских манастира у болнице.{S} А на другом се омладина препирала о љубавној срећи.{S} Неко |
| јој је, више но икад, давао целога себе другом.</p> <p>Доктор Пашковић је трпео.{S} Жалио је св |
| му је тешко на срцу, онда се јада да је другом неком нешто скривило, и да је заслужило да буде |
| их тренутака кад човек триумфује што је другом јад и тугу причинио, ударала је даље сурово и не |
| ила руку, прво је том руком, па после и другом, дохватила и помиловала ђаконову десну руку, пом |
| крила не би осушила лице.</p> <p>У оном другом случају, Ана се знала подићи са столице скоком, |
| е Божје поју — шаптао је владичин ђакон другом ђакону.</p> <p>Тако је изгледало одоле.{S} А гор |
| заљубљени.{S} Доктор Пашковић је пришао другом крају стола.</p> <p>И на уздужној и на попречној |
| не знајући, додавали између себе једно другом руке.{S} Свечаност и срећа су их стезали у зајед |
| смесима, који се јављају кад људи једно другом милости чине, кад је и љубав међу њима само овеј |
| уста, и склањали их опет и љубили једно другом руке, и кидали се да беже, и враћали се илузији |
| е.</p> <p>Тога дана, они су дошли једно другом у загрљај, тесни загрљај тела уз тело, и док се |
| ати , пасти, у пијанству ишчупати једно другом душу, преварити Бога, завет, цркву и једно друго |
| ку руку.{S} Време је да предам то место другом ...{S} Време је.{S} Јер, видите, мислим да ђакон |
| губећи се у једном облику, појавио се у другом.{S} Опет тако, незнано откуда, ширила се вест да |
| ихово вољење.{S} Опет су живели једно у другом као што музика живи у жици.</p> <p>Али је онда д |
| р одмакао, травчице су полегле једна на другу, и Ани се чинило да шушкају нешто између себе.</p |
| и своје аналитичарске пипке окренуо на другу страну.</p> <p>— Али сада долази друга занимљивос |
| на прати њега само пометњом, а у ствари другу душу тражи ?{S} Да ли је она девојка баш желела д |
| је старац ђакона под руку, и вукао га у другу собу — ти ни у ком тренутку нећеш заборавити на Б |
| и гости.{S} Недић и Недићка су прешли у другу собу, и оставили Ану с монахом Иринејем да се дог |
| анш бити највеће задовољство живота.{S} Друкчије је испало.{S} Нечега дирљивог и занимљивог је |
| да је Ана узбуђена, и сцена се завршила друкчије него што се очекивало.{S} С дубљим и финијим у |
| лепота.{S} Једно бих само хтео да буде друкчије.{S} Да се ви одморите.</p> <p>Сад, кад сам ово |
| ђерску душу у себи носи.{S} Што не може друкчије него онако како чини, кад свему сјајном око се |
| ого старија од ђакона, да све те ствари друкчије зна и разуме, и да би смешно <pb n="250" /> би |
| се опет он.{S} Како би и могло и смело друкчије бити, него да чашу Евхаристије он изнесе и под |
| ра и глас ваш.{S} Увек тако.{S} Зар бих друкчије могла оздравити и оживети?{S} И сада, ето, љуб |
| глас није више био онај из Еванђеља.{S} Друкчији сасвим.{S} Сав од уздаха и од молбе, од меких |
| ате, да ли ви верујете да сам ја бољи и друкчији него штоли сам био ? </p> <pb n="196" /> <p>Ан |
| пољу, магла згушњава .{S} И снег је био друкчији.{S} Пахуљице оштре, као од игала, а хладноћа ј |
| едало одоле.{S} А горе је слика имала и друкчијих потеза.{S} Мала девојчица, која трипута има д |
| ресен, сагнут над Аном, осећао је нову, друкчију, силнију љубав према тој Ани Недићевој која је |
| дглуми старог хоровођу њиховог певачког друштва.{S} Малог једног чичицу, помало ружног, помало |
| у разговор , и нису се више одвајали од друштва.</p> <p>Сутра дан је ђакон отпутовао. </p> <pb |
| десет корачаји деле од пуне светлости и друштва.{S} И видео је такође, да оно, што је у оданом |
| тци покојног једног света, то му је сад друштво, то су му сад гости ...{S} Како је страшан, стр |
| Аном.{S} Али тамо је доспео у незгодно друштво.{S} Госпођица једна, нежна и танка као глас фру |
| товена, и Палестрину и Мокрањца.</p> <p>Друштво се сјајно забављало, али је време пролазило.{S} |
| него што треба, да не би много сметала друштву.{S} Ипак је већ после пет шест тактова неко дош |
| — смејао се доктор Пашковић у интимном друштву. — Глава Богородичине Цркве није ни владика, ни |
| на школу и цркву, и на целу варош.{S} У друштву са диригентима хорова и са млађим свештеницима |
| молим те, Пашковића! — смејао се неко у друштву крај прозора Каване. — Пази, молим те, маторог |
| празнину .</p> <p>Наједанпут, Иринејева дрхтава и расцветана уста су упала у неку јаму, откинуо |
| /p> <p>Ана се дигла.{S} Обе своје руке, дрхтаве и измучене, подигла је небу.{S} У сузним очима |
| евао нов мотив.{S} Ана је задрхтала.{S} Дрхтавим прстима га је понављала и понављала .{S} Све т |
| чвор настаје онда ливење живота свога у дрхтај жице, у талас звука, у потез гудала.{S} И мољење |
| не зна коме говори.{S} Ана је опет сва дрхтала.{S} Слика је била у толико ужаснија, што није б |
| /p> <p>Испружена Анина рука је стидљиво дрхтала .{S} Као дете, она је одједаред почела плакати |
| својој кући.</p> <p>Владици је по мало дрхтала седа брада, а звецнуо је неколико пута и кашико |
| о је мој мали пријатељ, и мој љубимац — дрхтале су јој усне.</p> <p>— Болесно је најстарије и н |
| се једнако о песми и свирци.{S} Још су дрхтали хоровођини чежњиви чело-тонови, таласао се меки |
| ма, нежним као у тичета, нешто је мучно дрхтало и тресло се.{S} Глава, тешка као од камена, јед |
| /p> <p>Монах Иринеј није могао даље.{S} Дрхтао је пред Аном као дете.{S} А Ана, због хладноће, |
| да да се вратим.</p> <p>Монах Иринеј је дрхтао од бола.{S} Ломио је руке, гушио се.{S} Очи њего |
| Иринеј је опазио да на владичином лицу дрхће израз праве, вреле среће.{S} Опазили су то можда |
| неки усред највеће хармоније.{S} Старац дрхће од нечега што не зна шта је, а младић обећава неш |
| брадом, којима је стискала вилице да не дрхћу.</p> <p>— Докторе, јесте ли ви, ходите брзо, Јови |
| ечаношћу, дирнут је лепотом.{S} Ноге му дрхћу, хтео би да клекне.{S} Ђакон Иринеј му прилази, и |
| му, али очи упрла у олтар.</p> <p>И ту, дрхћући телом и гласом, и не допуштајући да је се монах |
| она гледа на орару, и које стежу златну дршку путира као неко благо.{S} И једна од тих руку је |
| да се у њему кренуло нешто из најдубљих дубина Видела је да му очи постају све веће и веће, све |
| гачак, низак, засвођен трем, заштићен у дубини својој од кише и снега, чист и пун заветрине као |
| сакрила се најзад, иза тешке завесе, у дубину прозора, у што више светлости.</p> <p>Ту су је д |
| море љубави мојој, која пије, пије, и у дубину своју вуче последње таласе његовог гласа.</p> <p |
| и на души, и да је та борица канда све дубља и све шира.{S} Учинило му се да се људи необично |
| ом гужвала и слагала, а глава је падала дубље и дубље.</p> <p>— Ана, ја вас волим.{S} Ви сте св |
| ла и слагала, а глава је падала дубље и дубље.</p> <p>— Ана, ја вас волим.{S} Ви сте светиња и |
| а амвон да отпочне службу, сагнуо главу дубље но обично, и остао тако сагнут дуже но обично.{S} |
| том првом блиском састанку!{S} На први дубљи поглед у њене очи прочитао је он шта јој у души с |
| ла друкчије него што се очекивало.{S} С дубљим и финијим утиском, али и са утиском тежине, који |
| е копче на Еванђељу , и просуо се глас, дубок, таман, и све-садржајан као ноћ.</p> <p>Ана Недић |
| ала кући неким непознатим путем, газила дубок снег и спотицала се у јаме, и журила је, задувана |
| Код Ане је такође недељама дуго трајала дубока, страшна утученост, добровољни онај тешки пост и |
| ала два разна осећања.{S} Једноставна и дубока детиња жалост, што немоћан и апатичан лежи онај |
| мисли њене и у живот њен.</p> <p>Анине дубоке, љубављу испуњене очи, окретале се некуда за даљ |
| , али црква као да није марила за његов дубоки поклон толико колико други пут.</p> <p>На улици, |
| ћ и његова кћи исто тако.{S} Ана је тај дубоки поклон изводила са тако искреним поштовањем, и с |
| морао рећи њеном оцу.{S} Отац је гледа дубоким, брижним, тужним погледима.{S} А доктор се необ |
| ог одела.{S} Ана, као хипнотисана неким дубоким страхопоштовањем, скрену скромно у страну калуђ |
| етра.{S} Цео врт и небо занели се неким дубоким сном.{S} Сан, који предосећа јесен, кад се рано |
| </p> <p>Тако и те вечери.{S} Мирно, и с дубоким и лаким разумевањем је читао неку научну књигу. |
| n="13" /> детаљима, и јаким сенкама од дубоких округлина , много добија и губи са светлосним е |
| дичине Цркве.{S} Волела га преобученог, дубоко сагнутог, гологлавог, са рукама без прстења, са |
| њи буктави његов занос увукао се некуда дубоко унутра, и од жари и пламена у себи стојао је као |
| инеј сав црн, са златом и сребром негде дубоко у себи.</p> <p>Десна Анина рука је била у Пашков |
| 10"> <head>X.</head> <p>Монах Иринеј је дубоко искрено записао у свој дневник те прве редове о |
| јој руке као кљештама, загледао јој се дубоко у очи, и шаптао, поплашено, усплахирено: </p> <p |
| на свога госта.{S} А владичин ђакон се дубоко и одано поклонио.{S} Наслутио је ваљда малочашњу |
| на поду, пред Часном Трпезом, клањао се дубоко и скрушено доктор Пашковић. </p> <pb n="189" /> |
| рска борба. 1</p> <p>Наишао је ђакон, и дубоко се поклонио.{S} Недић и његова кћи исто тако.{S} |
| {S} Уосталом , све потанко испитивање и дубоко улажење није потребно кад је реч о Ани Недићевој |
| навлажиле очи, и обузело ју неко меко и дубоко сажаљење.{S} Шта је тај монах друго него сироче? |
| чује најпре високо над главом, па затим дубоко испод ногу.</p> <p>Нешто тешко се ваља.{S} Долаз |
| Недићевој је наиме одједаред дошло неко дубоко разумевање за та тиха, меланхолична богослужења |
| што врело.{S} Осетила је како неизмерно дубоко воли тог усамљеног калуђера, и како га никад, ни |
| елима на првом месту, мора носити тајну дубоко у себи.{S} Полифонија је сама по себи тајна.{S} |
| ј вечерњој свежини, добио безазлени вид дубоког предисања на чистом пољском ваздуху.</p> <p>Мал |
| > <p>Владика је седео у старачкој, јако дубокој наслоњачи, заваљен, потонуо, увијен до струка в |
| , одсечени од спољашњег света, усамљени дубоком и кобном оном самоћом у коју се огрћу куће пред |
| су у том раду ништа волели, падали су у дубоку несвест умора као да им је и душа заспала.{S} Др |
| } Дечко један.{S} Савио леђа као мачка, дува у руке, и има подеране ципеле и одело.{S} Ана га ј |
| имате кијавицу и промуклост, на гробљу дува сталан ветар, разболели бисте се.{S} Најзад, шта х |
| {S} Прота мештанин испуштао је из своје дуваном много кађене и вином много преливане гуше, као |
| јала завеса од винове лозе.{S} Ветар је дувао, ластар се плео у њену косу.{S} То ју је дражило. |
| спрема за полазак.</p> <p>У цркви није дувао ветар.{S} Није било ни хладно.{S} И тако су необи |
| Није се чак могло ни чути, јер је почео дувати чудни онај јесењи ветар, који одгоре, као у глав |
| ене се при тој помисли нагло подигле, и дуг један уздах је збиља замирисао ружом.</p> <p>То је |
| приближује.{S} Размишљања Анина су била дуга и озбиљна, али, већином се губила у нејасностима, |
| м месту је засјао спектар, као најлепша дуга.</p> <p>Ану је ова мила, весела игра раздрагала, и |
| лица од цркве ка средини вароши врло је дуга, а он никада не стигне да је бар најмање види.{S} |
| га.{S} Био је пресрећан у том одуживању дуга за повраћено здравље, и озбиљно је осећао да је св |
| живота мога — говорио је у себи — то је дугачак, још недовршен псалам.{S} Царска песма, али пун |
| скала је Ана.</p> <p>Улаз цркве је имао дугачак, низак, засвођен трем, заштићен у дубини својој |
| учен, али човек јако малена раста, јако дугачке браде и јако дугачке мантије, изгледао је као м |
| малена раста, јако дугачке браде и јако дугачке мантије, изгледао је као мали Јова у дедином пр |
| ило је рупицу у магли, и вукло за собом дугачки црвени ђердан .{S} Гле, магла, тешка оловна маг |
| спод колена, у црни свилени шал са врло дугачким ројтама.{S} Шал је држала чврсто око себе, меш |
| и као људи, нису били у стању замислити дугачку путању, по којој, сама самцита, с ћеманетом у р |
| е баш Ани волео да говори, како је због дуге праксе тако омрзао музику, да му је сасвим свеједн |
| м, срећан у својим сузама. </p> <p>Кроз дуги ред епископових соба одјекивало је јецање.{S} Влад |
| питомих тичица, Ана је гледала некуда у дуги и слободни и богати живот човека, који је понекад |
| погледала Пашковића значајним погледом, дугим, топлим и милим.</p> <p>— Хвала вам, докторе.{S} |
| ласа, срицао слогове и речи Еванђеља са дугим паузама, испуњавао те паузе једном отегнутом муко |
| је држала чврсто око себе, мешајући са дугим, тешким ројтама своје бледе, <pb n="241" /> нерво |
| Сагао ју је сасвим, и љубио Анине прсте дугим, врелим пољупцем, који се упијао у њих као пчела |
| капела, у којој је Ана сагнула главу, и дугим пољупцем љубила освећену књигу божју. </p> <pb n= |
| завидели владици, неки су га испраћали дугим погледима сажаљења.{S} Они први се чудили зашто ј |
| кана.{S} Стари епископ ју је благосиљао дугим једним благословом , као да жели главу да јој дом |
| {S} Са мало пупчастим трбухом доле, и с дугим танким ногама горе — права ротква коју нико неће |
| је заволео једно створење више од свих дугих, Бог му је помогао.{S} Помогао му је да ипак нигд |
| ад његовом главом.</p> <p>Дошавши кући, дуго је превртао листове свога дневника.{S} Да види ко |
| би.{S} Тој игри се она предавала често, дуго, и са неком ватром од које би после осећала умор.< |
| ент је умукао.{S} Али резонанца задњих, дуго држаних тонова свира слатко љуљукање материног кри |
| ити неће.{S} Код Ане је такође недељама дуго трајала дубока, страшна утученост, добровољни онај |
| је долазио.{S} Долазио често, и сатима дуго седео и крај болесника и крај утучене његове пород |
| усплахирена, и застајала опет, минутима дуго, на једном месту, са жељом да виче, да удара и зло |
| ај ко хоће увек да воли, да се гај мора дуго и одрицати.{S} Ко хоће велику љубав да има, тај мо |
| ешљам косу.</p> <p>Али то мало је доста дуго потрајало.{S} Недићка се већ почела узнемиривати, |
| {S} Адвокат Мајински је двадесет минута дуго чистио једно пилеће крилце, и скидао с њега сваку |
| ће доћи касно.{S} Слаба је још, не може дуго стојати.</p> <p>Тако се приближио час кад је ђакон |
| к није болан.{S} Он је лепота.{S} Он је дуго једно свитање среће.</p> <p>— Смем ли вам писати о |
| ли тај разговор, докторе!</p> <p>Ана се дуго још, ни сутра дан није могла да смири.{S} Салетала |
| добро.{S} Али ми је тешко данас одвише дуго разговарати, зато вас молим да седнете, и да одмах |
| тако сагнут дуже но обично.{S} Усрдно и дуго се молио Богу, јер је осећао узнемирење.{S} Као де |
| њених речи.{S} Осетио је жељу да с њом дуго и много разговара .{S} Да јој, без једне једине ла |
| смо се и овде виђали.{S} Збиља, колико дуго ћете остати?</p> <p>— Данас је среда.{S} У данашњи |
| с жудном неком радозналошћу. — Је ли то дуго ? — чула је Ана, после мале паузе, тихо, стидљиво |
| укама на брави као да ће одмах ући, још дуго стојала, час извијајући се за стазом којом је он о |
| дим, и каквог сам те жељан, нећу те још дуго моћи гледати, лепи мој ђаконе, за којим ено тамо к |
| факта, на пречац стати.{S} А затим још дуго стојати и размишљати, увиђати и сламати се, и најз |
| од њих је било мртво тога дана“.</p> <p>Дуго после тога још седео је монах Иринеј , не осећајућ |
| } Чинила му се као пчелица, која, после дугог лета и брижног тражења, са једним једитим зрнцето |
| у толиких заслужних људи с којима сам у дугом свом животу имао додира, у реду толиких жена које |
| а је први истинити дом божји који сам у дугом свом животу видео.{S} А она је то с тога, што се |
| се старац, ослушкујући задовољно како у дугом реду његових самачких соба одјекује интиман разго |
| </p> <p>На веранди прште снажан, здрав, дуготрајан смеј девојке са покиснутом руком.{S} Чуло се |
| Природа је непрекидна промена.{S} Зато дуготрајне жртве и савлађивања постају обичне појаве, б |
| крупним кораком, као да се решио да на дуготрајно неко путовање пође.{S} Ишао је, ишао, и најз |
| не само да иде, него треба сад да пусти дугу косу и браду, да огрне широку одежду, да за увек с |
| ела и одмора, и састављао дане и ноћи у дугу и мучну једну службу, у којој је, више но икад, да |
| спојине, и приспео је стари владика.{S} Дуж свих улица, којима су кола имала да прођу, прозори |
| в и хладан, без капљице кише.{S} И није дуже трајао од пола сата.{S} Али је за то време исисао |
| ти да га и негледимице слуша, да га чак дуже времена и сасвим не види. </p> <pb n="67" /> </div |
| волео.</p> <p>Ђакон се међутим задржао дуже од једног тренутка, т. ј. владичино изненађење и р |
| дичино изненађење и радовање је трајало дуже од тренутка.{S} За то време, иако је у ствари ипак |
| јој целу своју душу даде ?</p> <p>Зашто дуже није трајала прва она чежња у којој ничега збилог |
| клопком.{S} Нешто рафинованије и нешто дуже од осталих, јер јој се тако може.{S} Други се опет |
| ву дубље но обично, и остао тако сагнут дуже но обично.{S} Усрдно и дуго се молио Богу, јер је |
| рити о оном пациенту у болници кога већ дуже од шест месеца лечи ?{S} То је скоро врста заноса. |
| :id="SRP19190_C11"> <head>XI.</head> <p>Дуже се већ времена проноси глас како се владика спрема |
| , јер је њихов, јер је калуђер , јер је дужност његова широка милост целом свету.</p> <p>Да, за |
| баш само ћеф или воља, него је помало и дужност девојке.{S} Кад су родитељи већ спремили све шт |
| ни можда одиста тешко на души, и осећао дужност да то што пре сазна. </p> <p>Те мисли су јако у |
| мало удобан, леп, и виши живот, које је дужности своје према људма и хвалу своју према Богу ода |
| њега мене и води, и живот мој испуњава дужностима , борбом и радом, као и сваки други позив.{S |
| } Мени је тешко гледати вас бледу, и на дужностима које су одвише многобројне за вас.{S} Зашто |
| неког пркоса.{S} Пуна тога пркоса, она дуну у свећу, зари главу у јастук, и притиште усне на д |
| и се одједаред небо почело навлачити, а дунуо је затим и свеж ветар, предсказајући промену врем |
| ш непрестано падао.{S} Али одједаред је дунуо студен ветар, угрушао снег са ледом, побацао звез |
| као и оно што јој годи.</p> <p>У то је дунуо ветар, и тако је љутит ушао у травник, као да сва |
| ај трзај му је такође годио.{S} Брзо би дунуо у лампицу своје фантазије, ушао у цркву, и служио |
| ... али доктор Пашковић каже ...</p> <p>Дунуо је ветар и треснуо нешто тешко.{S} Капија Ристови |
| наху Иринеју необично.{S} Али са оним с-дур акордом , кад излази светлост, кад све постаје јасн |
| тдости?</p> <p>— Да, краљевски су они c-дур акорди, кад се из хаоса одједаред промоли светлост. |
| мирише на Господа Бога.{S} Плашим се да дух женин не иде више од артизма.{S} Да је најтоплија ж |
| {S} И долазила јој је помисао да је Бог дух музике, и да су сви закони звезда закони небесне му |
| ...{S} Али човек као дух, знајући да је дух племенитији од природе, окреће своје страсти пред з |
| на зато што је нематериална.{S} Како је дух човечји, иако слободан, вечан и из онога света, дот |
| бедити без катастрофе у којој пропада и дух ?{S} Љубављу не може, али милошћу и сажаљењем <pb n |
| ца, има иза ње сила отпора, има немирни дух онога који је жив зазидан ?</p> <p>Ана Недићева је |
| крстом, Голготом и Кавказом мучи и кињи дух, обара га и на ново одлетање га дражи, пепељушким п |
| очетак друге борбе ...{S} Али човек као дух, знајући да је дух племенитији од природе, окреће с |
| ревинама духа нашег .{S} Нераздвојни су дух и тело, и можда нема ни једна победа духа која би б |
| која величина може изаћи из те борбе! „Дух све оживљава, а тело ништа не помаже“, стоји у Свет |
| ездама, написана је на земљи“. </p> <p>„Дух и тело.{S} Како је дивна та борба, та несрећа, та т |
| једним сталним, високим узбуђењем свога духа.{S} То узбуђење је хранило певаче неким уметничким |
| ђаконе, није лако бити ритер од Светога Духа ...{S} А жао ми га је, баш ме душа боли за њим...{ |
| ух и тело, и можда нема ни једна победа духа која би била коначни растанак од тела.{S} Има тела |
| 8" /> У најдуховенственијим творевинама духа нашег .{S} Нераздвојни су дух и тело, и можда нема |
| ника, и записао у њу песмицу растуженог духа свога: </p> <pb n="180" /> <p>„Глорија сна једног, |
| се ипак жениног тела, плашим се и њеног духа, плашим се жене, плашим се да је жена зло.{S} Пита |
| се најзад даје победити и разоружати од духа, и онда, покајно и скрушено, пење се за њим, и, ја |
| у чему је ваљда почетак праве религије духа човечјег. </p> <p>Ана је, неколико пута у тим прил |
| ст, добровољни онај тешки пост и тела и духа, коме се болно растужени људи тако радо предају.{S |
| освећена у том храму, стала је пред очи духа Аниног, моћна, силна, силнија од свега. </p> <pb n |
| им животима и телима негујемо јединство духа и душе, тај завет, сада, у несрећи , промаша циљ.{ |
| а човек и у рај носи пустињу и манастир духа свога. <pb n="220" /> Човек са цветом у руци побуђ |
| борба између јачине и слабости, између духа и материје.{S} И онда је она моја тврдња о одрицањ |
| стију. </p> <p>Други пут опет, баш уочи Духова, она је намерно пошла раније од куће, да се сама |
| 2" /> <p>Међутим, једно десетак дана по Духовима дошло је до нечега што је подсећало на сусрет. |
| и тутањ.{S} С оне стране, мир светиње и духовна снага, која кроз танку ограду пред собом гледа |
| су је најфантастичније идеје црквених и духовних представа и концерата , извирали су однекуд, и |
| ажност и упечатљивост обреда , полагање духовничке силе на плећа и силе благослова и анатеме у |
| и свога интензивног осећања, и сталног духовног општења с њим, из те средине која је кобна, ко |
| к да посредујем, да разлучим светско од духовног, и да прогутам буру ...{S} Е мој ђаконе, није |
| ку Госпојину, и присуствоваће у вече на духовном концерту.</p> <p>Парохијани су били срећни, пр |
| ало друго изненађење .{S} Распитивање о духовном концерту, о коме она ништа није знала.{S} Одис |
| ништа није знала.{S} Одиста, тај глас о духовном концерту потпуно је сам од себе постао.{S} Нит |
| ила мајци да тога дана осећа тако чудну духовну заједницу с оцем, и да зна да је души његовој л |
| се диве.{S} Ређају вам се дани баш као духовска литија, кад се по цвећу и по зрелом житу гази. |
| е до звезда, до директног саобраћаја са духом песника те јединствене драме.{S} Наравно, тако до |
| ао што вери помажу уништене сумње, тако духу помаже савладано тело.“</p> <p>„А да ли се тело мо |
| , младост се <pb n="213" /> опорављала, душа Анина је тражила да се поигра и расеје. </p> <p>Чу |
| ај ситни свет је нестао из њене свести, душа њена је бацила играчку, и озбиљна, али екстатична |
| спољашњу, часом унутрашњу празнину .{S} Душа њена се расипала у небројеним покушајима да усамље |
| ко отварала очи, и поплашено питала.{S} Душа њена, која је на крилима својим осећала и најблеђу |
| рагом камењу, чека вас, и сирота је.{S} Душа моја, мала гладна тичица, чека вас и богата је.</p |
| већ започела и из дана у дан траје.{S} Душа њена је била у рају.</p> <p>Али тело њено се исцрп |
| {S} Анино име је хваљено и слављено.{S} Душа њена се испуњавала <pb n="8" /> чистим неким понос |
| и требала да буде љубав у човеку, па да душа човечја могне попити сву лепоту музике.{S} Таква т |
| цео свет волим, јер је чиста калуђерска душа у мени, јер живот мој лежи на поносу, а понос! о, |
| хтео и морао то бити, јер је калуђерска душа у мени !{S} И Ана је калуђер, и то опет зато што к |
| се у врховима њиховим још мало задржала душа пре него што коначно излети.{S} Љубичаста свилена |
| да у замисли и стилу тих литургија има душа једног великог уметника.</p> <p>Најзад, како и не |
| аховито.{S} Јака, племићска, бела једна душа колебала се да<pb n="47" /> све порекне, да све за |
| је чежњом пољупца који стидљива, чедна душа није могла да да из себе.</p> <p>И онда одједаред, |
| се кап горчине.{S} Одвише чиста и нежна душа њена волела је непрестано само онај свој први зано |
| о је жена, види трун на души.{S} Женина душа је увек мутна — каже он. — Никад у њој нема одређе |
| у божјем прошао је без одјека и потреса душа. </p> <p>Ану је обузело очајање.{S} Где је ђакон и |
| се диже на површину.{S} Видео је да та душа њега тражи.{S} Тражи га.{S} Али, пролази мимо овог |
| е, који прати сва наговештења из живота душа наших.</p> <p>Ани је та непромишљена продукција по |
| запева, <pb n="5" /> онакав како га је душа хтела, боре на челу Анином нестану, уснице се разд |
| вама говорио !{S} Он слути каква вам је душа.{S} А да ли ви слутите да и тај старац има префину |
| тога Духа ...{S} А жао ми га је, баш ме душа боли за њим...{S} Уосталом, можда цела ствар и ниј |
| ти.</p> <p>Да, то је био храм у коме се душа његова одмах настанила.{S} Привлачила га је та црк |
| } И волела тај вео, који чува да јој се душа не смути.</p> <p>Поред свих тих озбиљних, понекад |
| тишине , које су гробови тонских боја и душа... </p> <p>Ани је изашао пред очи монах Иринеј.</p |
| онда је он онај који је анђео олтара и душа цркве, а свештеник је крај њега тако човечански не |
| дног можда префиног контакта талената и душа.{S} Одрицала се у себи шале за сва времена . </p> |
| у у дубоку несвест умора као да им је и душа заспала.{S} Други, који од сутрашњег дана има да д |
| у.{S} Знао је и то да је она покретач и душа лепом појању у њиховој цркви.{S} Сетио се такође д |
| оје саможиве усамљености ? ...{S} Да ли душа ваша осећа: да је и то тешко и скоро изгубљено дел |
| {S} Кроз дивне његове зенице се промоли душа, огрнута у болну једну молбу.</p> <p>— Не, нисам с |
| рити да је и у твог старог владике само душа бесмртна.{S} Таквог дакле, каквог те сада видим, и |
| изу.{S} Понекад ми се чини као да се то душа једног драгог покојника спрема да ме посети.{S} Ви |
| де, на освећене лепоте, на растављеност душа и тела, на смиреност.{S} Срести, видети и волети, |
| ло се кретање и проговарање неких нових душа у ваздуху.{S} Спустила се ледено хладна киша.{S} Ц |
| краја.{S} Ви, ви која људе преобраћате, душе исцељујете , чуда и величине из људи мамите, песмо |
| обље и самоћа су ужасни, а, тако близу, душе пуне љубави и лепоте ... зар да њему на жао учини, |
| о обраћала Богу за покој <pb n="225" /> душе очеве.{S} Одједаред је клекла, не гледајући куда, |
| {S} Трајна, потешка, али и слатка борба душе да се тело уклони из свести.{S} И с тога у тим сно |
| све блаженство, којим Христос испуњава душе једноставних људи, а и сав хаос, који име Христово |
| једаред.{S} То што се чује, то је песма душе његове онога дана, а не прошлих дана.{S} То су уве |
| утим ораром и очима, као да је бацао на душе сенку великог и страшног крста који је носио Јован |
| вота свога, јер је та жена бела невеста душе моје, поноса мога, завета мога, рада и задатка мог |
| Пашковића је трептала нота чисте, праве душе, правог једног славуја који је у бодљикавој, сувој |
| е станује у њему и зна сваки кут његове душе.{S} Таласи те туге се затим и ван ђакона почели ши |
| да му каже, и нечим лепим тежњу његове душе да задовољи.{S} Пашковић је то читао из њене збуње |
| } Монах Иринеј је морао све снове своје душе оставити у њеној коси!</p> <p>А рука њена?{S} Ана |
| криле, летеле су, муњевито брзо, слике душе његове.{S} Једна поноситија од друге, једна светли |
| ери смо искрени и прави, јер калуђерске душе имамо.{S} Нисмо испосници, ни читачи молитава, ни |
| а ћу век провести између два крила беле душе ваше.{S} Ја бих хтео умрети у коси вашој.{S} Ана, |
| зе и пролазе.{S} Они су били стање њене душе.{S} Трајна, потешка, али и слатка борба душе да се |
| > <p>Ана Недићева је плакала из смућене душе.</p> <p>Ана Недићева је, сутра дан, на Богојављење |
| редеран посред своје већ и тако покојне душе.{S} Прота-гост је био сасвим без гласа, срицао сло |
| итве.{S} И ја бих га и у цркви спокојне душе прочитавао ...{S} А према теби, сада, кад љубав ве |
| м миру.{S} Мир није најузвишеније стање душе.{S} И заблуда би била кад бих веровао да ми та дев |
| извирали су однекуд, из прстију или из душе њене, неки сасвим непознати мотиви.{S} Једне вечер |
| } Један уоквирени простор без огњишта и душе.{S} Стари владика то није могао да увиди, и топлим |
| тима и телима негујемо јединство духа и душе, тај завет, сада, у несрећи , промаша циљ.{S} У ја |
| {S} Појање је дохватило и носило срца и душе, дигло сву цркву пред врата небеса.{S} Топло и доб |
| ве.{S} То је материал, без целе снаге и душе, који је <pb n="62" /> несрећни музичар оставио да |
| .{S} Зовући их лепотом, исто тако као и душе своје.{S} Страст ће нас можда још ломити , жеља јо |
| не дира најфиније живце и најтање нити душе човјечје.{S} Не тако.{S} Него једну реч, један пог |
| еједно, т. ј. како је то један исти део душе из кога је ђакон написао ово писмо сада, и метнуо |
| и некога, и да родитељима скине бригу с душе.{S} Како рекосмо, није то био први јуриш Недићев н |
| се одједаред нада.{S} Благородни цветић душе људске, који, под једним једитим зраком, и на каме |
| то резотина и кадифу завесе, бацао је у душе прегршти усхићења што има Бога и Цркве, и што Бог |
| .{S} У борби да човек ниједан део свога душевног живота не страћи и не баци. </p> <pb n="150" / |
| вам и досадан с тим разговором о своме душевном стању ? — настављао је. — Али, осећам да се не |
| рочито разговарао с њом о Богу, о вери, души жениној, или о осећајном животу човека уопште.{S} |
| ишао ни са питањем ни са слутњом.{S} На души њеној, препуној љубави , нигде није било ранице ни |
| ом Трпезом, моли Богу за цео свет, а на души му је можда такође тешка, непроспавана ноћ.</p> <p |
| > <p>„Ана, шта радите, и како вам је на души?!“ — тако је почињало писмо монаха Иринеја, донесе |
| њиховом виђењу.</p> <p>„Како вам је на души?{S} Питам вас то брижно и милостиво, толико, колик |
| тешким помислима бивало све ведрије на души.{S} Она је искрено била убеђена да је за сав живот |
| млаз, који је лечио и спирао ране и на души и на слуху.{S} И то леком једним , кога ради су и |
| осле је опазио да има једну борицу и на души, и да је та борица канда све дубља и све шира.{S} |
| већ свих седам смртних грехова имати на души! — шаптао је Пашковић првом суседу до себе, који, |
| оворођенчету, ако је жена, види трун на души.{S} Женина душа је увек мутна — каже он. — Никад у |
| ебао се да је Ани можда одиста тешко на души, и осећао дужност да то што пре сазна. </p> <p>Те |
| уховну заједницу с оцем, и да зна да је души његовој лако и добро; а монах Иринеј је записивао |
| види <pb n="117" /> рану на - ђаконовој души, али да се та рана светли баш као и ђаконов стихар |
| тако самохрано само.</p> <p>У ђаконовој души се затеже нека давно онемела жица, и он умало не о |
| ког, копљасто тврдог и немилог, у чијој души као да се нешто давно осушило.</p> <p>— Кажи ми, а |
| оли, пече, срамоти! ...{S} Лаж, у мојој души лаж, на мојим устима лаж, ту, пред гробом оца мога |
| ку: </p> <p>Све је узалудно.{S} У мојој души има већ оно бело поље, на коме је, после борбе, ум |
| <p>Постоји ли још оно бело поље у мојој души? —питала се Ана. — Није више сасвим бело, али зато |
| не сећам.{S} Те песме више нису у мојој души.{S} Тих слика више нема у мојим очима.{S} Вера мој |
| огородичина Црква се огледала у светлој души Аниној.{S} Небо и срце Анино гледали су једно у др |
| једаред оканули — белог голуба у њеној души.</p> <p>Међутим, тај бели голуб је баш у то време |
| го у своју.{S} Видео сам да у тој вашој души има нешто необично, неслућено лепо.{S} Пехар један |
| и на себе мисли, осећао је да му се по души разлива горчина, скоро огорчење.{S} Први пут, и је |
| ри.{S} Гори, ужежено за славу онога што души не да да се смути.</p> <p>Наилазила је на Ану врст |
| њој, иако сте Ви далеко од ње ...{S} У души међутим, ја сам свакога дана с Вама.{S} И ниједна |
| Владика опет, наслутивши одједаред да у души његовог љубимца има бол, разњежио се сасвим, и, ме |
| је најзад дошла до уверења да музика у души њеној живи као врста завета.{S} Да тонови, особито |
| >И сутра дан се још непрестано карала у души.{S} Пребацивала је себи да је требало анализи подв |
| што Бога има, и што је тај Бог збиља у души њеној.{S} Уосталом , све потанко испитивање и дубо |
| Па онда се опет све слије и смрси, и у души завлада нешто сасвим недокучно.{S} Завлада тајна . |
| и који силу уметности носе и у телу и у души, који имају оружје да сваког човека на колена баце |
| лед у њене очи прочитао је он шта јој у души стоји :{S} Ана Недићева воли у монаху Иринеју оно |
| о, да музика да гласа ономе што човек у души носи а не може да каже.{S} И кад тон запева, <pb n |
| он прашину земље прска.{S} Видео сам у души вашој љубав једну, о којој анђели не сневају и о к |
| , несрећне удовице, она се са страхом у души освртала по животу, и тражила на кога ће се ослони |
| људи, а и сав хаос, који име Христово у души већине нас увек поново мора да смирује.{S} И прона |
| /p> <p>Ана се заруменила.{S} Скривено у души је осећала да јој брига монаха Иринеја више годи н |
| тив, осећа немир.{S} Уосталом, то што у души његовој живи, није увек ни немир.{S} Има две приро |
| астворили су невољност и притиснутост у души Аниној.{S} А дивни мотив, који прати исповест о ве |
| више усрећавао понос.{S} Та ђакон њу у души својој носи у цркву, она је с њим на најсветијем м |
| ја могу сваку срећу заменити.“</p> <p>У души оздравелога десила се крупна, озбиљна промена.{S} |
| ли је право да се милости, највише моћи душине, толика множина баца у јад и чемер живота наших? |
| ли смо се, спасли смо љубав своју, Ана, душо моја, бела, чиста и вечна!</p> <p>Монах Иринеј је |
| ње све очекивао.</p> <p>Ана је, одиста, душом и телом потонула у посао.{S} За архијерејску служ |
| код куће.{S} Упола, добро.{S} Телом, а душом нека вас прати. </p> <p>— Кад је тако, — смејала |
| е јека облаци плаше. — Калуђер сам свом душом и љубављу својом!{S} Калуђер ћу остати до краја ж |
| бар и милостив је хтео бити свом својом душом.{S} Једнако је тражио начина да живот свој нуди и |
| ити, у свету недељу, блед и са немирном душом. </p> <pb n="183" /> <p>Такве су биле мисли Анине |
| к до нас дође.{S} И онда, додир његов с душом нашом је тако туђ и плашљив, и сваки пут све краћ |
| онда гробар и убојица, који, постепено, душу из тела вади, светлост у очима гаси, глас у грлу д |
| ели лептир, удаљавала се без корака.{S} Душу њену је испунила једна она реч, а прсти су лежали |
| ковог имена.{S} Хтела је да га виче.{S} Душу његову, ако је пошла, с пута да врати.{S} Не, за Б |
| веник и цвет, а у другој душу своју.{S} Душу, која је, као и његова, била на вратима смрти и пр |
| , једном речју, воли и сагорева зато да душу калуђерову сачува од неосетљивости и сувоће.</p> < |
| м слепим очима ?{S} Где ми је милост за душу њену, која, као и свачија, сваки час може бити уби |
| ако лепо као пре.{S} Хор пева, али нема душу.{S} Равно шест недеља ће бити прекосутра како се г |
| ти и уметности Кандилце једно, које има душу само зато да ужива што гори.{S} Гори, ужежено за с |
| м тренутку нећеш заборавити на Бога, на душу, и на мене, старога несрећника, коме си сва радост |
| доста лета.{S} Нека чежња је падала на душу Анину с времена на време.{S} И то на чудан начин.{ |
| вито, астматично скикање, као да ће сад душу исплакати.</p> <p>На ту ларму је дотрчало мало Ани |
| Иринеј, загледан у Анине очи, видео је душу њену како се диже на површину.{S} Видео је да та д |
| га изближе познаје, и коме старац хоће душу своју да отвори.</p> <p>Ана је погледала на сат.{S |
| та пријатне завидљивости јој прође кроз душу.{S} Завидљивост оне врсте, какву је осећала сваки |
| ао љута гуја, која ће јој тело кидати и душу испијати тражећи њега, њега, краља младости и лепо |
| она је то мучење чисто заволела, да би душу што жељнију и жеднију отворила блаженству.</p> <p> |
| утију, и спуштена негде у њено срце или душу, с тим, да је Ана мора брижљиво чувати, очима прат |
| ика црква. </p> <p>Волети, а не смутити душу — смешила се госпођица Недићева, гледајући с понос |
| ћој ватри.</p> <p>— А ако она размонаши душу своју — настављао је гордо — остаћу ја сам да дози |
| дној руци молитвеник и цвет, а у другој душу своју.{S} Душу, која је, као и његова, била на вра |
| мах треба отиснути у страну све што јој душу испуњава.{S} Треба ћутати.{S} Зашто човек ћути ?{S |
| асти, у пијанству ишчупати једно другом душу, преварити Бога, завет, цркву и једно друго!?{S} Н |
| сти и самозаборава. — Волим га, да, као душу, као очи у глави, као музику своју, и још више од |
| шан, Бог би ми данас, у цркви, узео био душу — шаптао је владика монаху Иринеју, који му је, за |
| том свемилостивом љубављу тако испунио душу, да су му уске љубави страсти изгледале потпуно ту |
| а.{S} На трепету звука је она улетела у душу Ане Недићеве.{S} А испружене њене руке је одмах од |
| баци сав чар њихове љубави одједаред у душу.{S} И успела је у том савршено.</p> <p>А он је ист |
| евих очију.{S} Али, окренувши се себи у душу, где је истина стојала светла као звезда и тврда к |
| истим и безгрешним својим очима право у душу, и реците ми да ли је истина да истину говорим? — |
| мисао једна могла бити гласник у његову душу!{S} Кад би се, ма за један тренутак, та љубав, кој |
| пак постајање, преливе, боју, јек и сву душу гласа тако истоветно исто са ђаконовим рецитативом |
| ети слепо, мора ми дати сав живот и сву душу, мора ме служити, мора у ланце ићи, ако ја тако хо |
| ти њега само пометњом, а у ствари другу душу тражи ?{S} Да ли је она девојка баш желела да га в |
| и, као да све гласове кроз једну, своју душу слива.{S} Људи су узбуђени.{S} Има их који се с ко |
| оља да обилазе око ње, и да чисте своју душу клечећи, убоги грешници, на неосвећеној земљи пред |
| у јасност он је одједаред видео и своју душу потпуно јасно.{S} Талас снажне једне јасности нагл |
| p> <p>Ваљда с тога што је Ана сву своју душу уносила у рад, утицала је тако да је и материал св |
| настао од времена када је она сву своју душу заложила да богослужење подигне и улепша, и откад |
| цала је тако да је и материал сву своју душу полагао у њене руке.{S} Све је одлично напредовало |
| даре, који место беле погаче белу своју душу дроби пред њима!{S} Ја ћу баш кроз љубав према тој |
| , зашто је тако брзао да јој целу своју душу даде ?</p> <p>Зашто дуже није трајала прва она чеж |
| калуђер, и то опет зато што калуђерску душу у себи носи.{S} Што не може друкчије него онако ка |
| и помоћи да не изгубиш поноситу монашку душу моју". </p> <pb n="222" /> </div> <div type="chapt |
| е исисао из земље и из ствари сву топлу душу, и пресекао лето тако одједаред као што нож пресец |
| а то кап по кап пада опет натраг у њену душу.</p> <p>— Волим вас силно и безмерно, а тако ми је |
| е добро!{S} И ето тражи узнемирену њену душу.{S} И говори јој да се ништа није десило, да буде |
| а су била незнатна, и нису губила Анину душу.{S} Трајала су тамо до великих гвоздених врата на |
| још и друго хтела, и мучила даље Анину душу.{S} Ана је покушала да се сети мајке, Христа и црк |
| кад је на његову <pb n="123" /> и Анину душу дошао ред да оставе стан божји и негде у васељени |
| ви слутите да и тај старац има префину душу ?{S} И сада, он, сиромах богаташ, он се од вас пом |
| својој навици, ја сам боље видео у вашу душу, него у своју.{S} Видео сам да у тој вашој души им |
| а стародревна, досадна посластица, коју ђаво нуди човеку на углу оне стародревне , <pb n="185" |
| ашковић није сетио да је стварање света ђаволска једна ствар, која разне неочекиване посљедице |
| врата у греху!{S} Ја сам већ ухваћена у ђавоље канџе и изгубљена сам, и још само кратко време м |
| еђутим, познаник одмах затим опростио , ђакон се надао да ће је можда ипак стићи.{S} И стигао б |
| у забрујала звона на <hi>Достојно</hi>, ђакон се, кадећи пред иконом Матере Божје, сетио одједа |
| лепша и искренија изгледати.</p> <p>Да, ђакон је уметник, сваком својом помишљу , сваким својим |
| оје, и погледала доле.{S} Пред дверима, ђакон је укрштао око себе орар.{S} Златним ланцем је ст |
| ој соби.</p> <p>Ана је била узнемирена, ђакон није свакад владао гласом.{S} У разговору, Анин п |
| опуњива и стална.{S} Силазећи с амвона, ђакон је <pb n="37" /> имао чудно осећање.{S} Као да му |
| свет враћа натраг у мрак.{S} И одиста, ђакон Иринеј је морао наставити певање, и после свршено |
| срце свему криво? ...</p> <p>Одједаред, ђакон се пренуо.{S} Дигао се у њему понос, и сентимента |
| или је ведро.</p> <p>У соби за примање, ђакон је прво наишао на Ану, и сада, први пут, они су с |
| бодно, као да је то природан ред мисли, ђакон се запитао: зашто је нема?{S} И осетио је да је т |
| <p>— Пошто је већ изговорио задње речи, ђакон се тргао, и спустио главу.{S} Осећао ја да га вла |
| порту.{S} Кад је стала на први степен, ђакон је осетио сен.</p> <p>Обоје су потрчали, и срели |
| е.</p> <p>Он неће да ме пољуби !{S} Он, ђакон Богородичине Цркве.</p> <p>Гризла је мишицу, да б |
| добар.{S} А и шта је могао скривити он, ђакон Богородичине Цркве!{S} Опет нада.{S} Може бити, д |
| ташлук храбри.{S} Место да врати књигу, ђакон је узео и пружену руку.{S} За часак само.{S} Крат |
| ле на молитву.{S} Полупокривених очију, ђакон је спуштао по две по три кришчице освећеног хлеба |
| .</p> <p>На последњем, главном важбању, ђакон је рђаво певао.{S} Непажљиво, расејано, пуштајући |
| мекан и раван излазио тон тога дана!{S} Ђакон се надао добру.{S} Али кад је најзад подигао очи, |
| хта рука, и она испусти молитвеник .{S} Ђакон се сагао и дохватио га.{S} Отворио је копчу, загл |
| ад улицом по којој њихов ђакон хода.{S} Ђакон се застидео и мало поруменео.{S} Али у исги мах с |
| вокрилна врата била и одвише широка.{S} Ђакон је то опазио.{S} Подигао је главу и бледо се осме |
| мо из далека, и пред олтаром виђала.{S} Ђакон је такође тражио да се нечим забави.{S} Пружио је |
| зноја оног праха из којег је никла.{S} Ђакон, док је ђакон, тако ми се чини, требао би да је м |
| ица двају монаха на пречац је умрла.{S} Ђакон је зарио главу у хартију, а на слепим очима му се |
| ну Анину мишицу обухватала као оков.{S} Ђакон је очарано гледао у тај златни обруч, и тако је н |
| ва павта пољског споменка.{S} Народ.{S} Ђакон ништа није опажао.{S} Још даље, маторо једно дрво |
| S} Ноге му дрхћу, хтео би да клекне.{S} Ђакон Иринеј му прилази, и скора у наручју носи архијер |
| ос на тој замишљеној човечјој глави.{S} Ђакон ништа није опажао. </p> <p>Седео је на камену и ш |
| владичини су веселији утисак чинили.{S} Ђакон, доктор теологије и врло учен, али човек јако мал |
| нат заборава сваке сујете и страсти.{S} Ђакон је у призив те једне речи бацао цео свој силни гл |
| ло приближио.{S} Шум је постао тиши.{S} Ђакон се још приближио .{S} Шум је још стихнуо.{S} Напо |
| {S} Али гест није био добро изабран.{S} Ђакон је тек сада поруменио, и скоро невесело је заклон |
| ј цркви топло миловало и смекшавало.{S} Ђакон се подавао том утицају, грејао се на њему, и поне |
| огородичине Цркве ударало је весело.{S} Ђакон је спуштао главу своју ниже.</p> <p>На уснама њег |
| сада.{S} Познато, разумљиво и тихо.{S} Ђакон се мало приближио.{S} Шум је постао тиши.{S} Ђако |
| , о владици као свештенику и човеку.{S} Ђакон је тако топло говорио о свом старом пријатељу, да |
| вањима, вршила шетњу по том костуру.{S} Ђакон ништа није опажао.{S} Мало даље стојао је занимљи |
| ићи.{S} Две службе ће проћи без мене. — Ђакон је застао и гледао у Ану с жудном неком радознало |
| ћеш, наравно, скоро ни бити.{S} Јели? — Ђакон се задовољно смешио. — Онда те молим да прекинеш, |
| ог јединственог појања.{S} Да је пита — ђакон је уздахнуо. </p> <p>Чини му се да га она избегав |
| смрти, и даћу ти венац живота.</p> <p>— Ђакон је зазвонио по момка, пољубио епископа у руку, и |
| храма, прота-гост на Царским Дверима, а ђакон Иринеј на проповедаоници.{S} Став по став текста, |
| </p> <p>Ана није стизала да одговори, а ђакон је већ питао даље.{S} Да ли јој је много тешко би |
| пеница.</p> <p>Ана није пружала руку, а ђакон се није усудио да пружи своју.{S} Стојали су ћуте |
| мора бити лепо! — мислила је Ана.{S} А ђакон је посматрао како су крстови, од сунчаног рефлекс |
| > Ана је ужаснуто разрогачила очи.{S} А ђакон Иринеј је пио тај ужас као што цвеће росу пије.{S |
| p>Ана је пошла да седне за клавир.{S} А ђакон се чисто нервозно дигао за њом, и задржао је на п |
| Калуђера није видела, али је опазила да ђакон жури да је стигне.</p> <p>Био је то болешљиво неж |
| {S} Време је.{S} Јер, видите, мислим да ђакон треба да буде сасвим млад човек.{S} Млад, неискус |
| з парка, долазио је у сусрет Недићевима ђакон.{S} Сам, <pb n="78" /> са једним влатком тресличи |
| , и све што је у њему.</p> <p>Тога дана ђакон је никада недостигнутом силином, лепотом и строго |
| ећ излази.</p> <p>У петак после вечерња ђакон је пошао да се мало прошета.{S} Уочио је из далек |
| е ју је још више усрећавао понос.{S} Та ђакон њу у души својој носи у цркву, она је с њим на на |
| прсте успети над улицом по којој њихов ђакон хода.{S} Ђакон се застидео и мало поруменео.{S} А |
| вој део.{S} Ишло је доста добро.{S} Кад ђакон погреши, Ана се смеје, и каже да арханђели, додуш |
| е врсте, какву је осећала сваки пут кад ђакон, у стихару, блиставом као повез Еванђеља, стане н |
| ла.</p> <p>— Ана! — рикнуо је одједаред ђакон. — Говорите, говорите истину, јели то неваљалство |
| х.{S} У том тренутку је изишао из цркве ђакон.{S} Рај се остварио. </p> <p>Ана Недићева се враћ |
| ко је то један исти део душе из кога је ђакон написао ово писмо сада, и метнуо јој у руку оноли |
| орична мисао.{S} До онога дана, када је ђакон ту руку додирнуо својом, она је у склопљеној шаци |
| ти.</p> <p>Тако се приближио час кад је ђакон требао ући у олтар, узети путир, попити из њега п |
| p> <p>Ану је обузело очајање.{S} Где је ђакон и шта је са њиме?{S} Изашао није.{S} Кроз олтар н |
| шла наредна недеља, не знајући да ли је ђакон још ту или је већ отишао , решила се да не иде у |
| дан, старица једна пољубила, кад јој је ђакон додао свећу.</p> <p>— Јесте ли изабрали шта ћемо |
| аха из којег је никла.{S} Ђакон, док је ђакон, тако ми се чини, требао би да је монах.{S} Ја са |
| говору са доктором Пашковићем, с ким је ђакон веома волео продискутовати и нашалити се.</p> <p> |
| двајали од друштва.</p> <p>Сутра дан је ђакон отпутовао. </p> <pb n="164" /> </div> <div type=" |
| p>Али, једног јесењег дана, владичин је ђакон више но икад осетио да владика нема право.{S} И, |
| p> <p>— Је ли тежак случај ? — додао је ђакон страшљивим гласом.</p> <p>— Тежак случај! брецнуо |
| ако она? ...{S} Не, не, не! — викао је ђакон као поплашен.</p> <p>Али одједаред се смирио.{S} |
| >Мала живчана алтерација — постављао је ђакон диагнозу без много претходне анализе симптома.</p |
| главом док он чита Еванђеље.{S} Знао је ђакон и ко је та девојка што увек долази у цркву, а сад |
| та ћемо свирати и певати ? — запитао је ђакон најзад.{S} Тако умиљато , да се Ана охрабрила.</p |
| а истуреном крилу капијице, прочитао је ђакон таблицу: адвокат, доктор Јован Недић. </p> <pb n= |
| и ја терет у вашем животу ? — шаптао је ђакон у неким слатким слоговима, који су умирали од стр |
| је пролазио.</p> <p>— Мила — шаптао је ђакон опет, и сагибао је лагано главу ка златном обручу |
| постати женом.</p> <p>— Ана — шаптао је ђакон загушено, укопавајући руке и нокте у груди, као д |
| <p>— Кажите још једаред, Ана — муцао је ђакон.</p> <p>— Истина је. </p> <pb n="253" /> <p>— Али |
| ни калуђерска борба. 1</p> <p>Наишао је ђакон, и дубоко се поклонио.{S} Недић и његова кћи исто |
| <p>— Ана, реците ми штогод! — молио је ђакон с љубављу у очима, и дохватио је Ану за руку, јер |
| p> <p>— Ана, Ана моја дивна! — грлио је ђакон Ану и вукао је к себи. — Зашто несрећа и жртва и |
| p> <p>После подне, око пет, зазвонио је ђакон.</p> <p>Отворила му је Ана, и увела га кроз трпез |
| > <p>— Будите храбри, Ана! — говорио је ђакон мирним, хладним гласом, а имао у лицу израз бола. |
| /p> <p>— Говорите, говорите! — журио је ђакон. — Говорите! — молио је.</p> <p>— Волим, видите, |
| с, т. ј. при читању Еванђеља, осетио је ђакон опет један несигурни трепет у гласу, и скоро мала |
| ином људи у стопу са собом, прокрчио је ђакон светлој књизи пут кроз густо збијене редове, и не |
| Бог зна чије.</p> <p>— Ана! — цикнуо је ђакон, и склопио руке.{S} А затим је раскинуо скљештене |
| а сасвим необична девојка - уздахнуо је ђакон заносно, и залепршао чисто крилима све своје млад |
| нешто од чежње до онога дана кад ју је ђакон ословио.{S} Тиме, што је у чекању од богослужења |
| ољством .{S} А затим, на прстима, да се ђакон не би узнемирио, ушла је у одељење за женске.{S} |
| о састане с њиме, удешено је тако да се ђакон кроз засебан улаз уведе у гостинско одељење.</p> |
| ди него брига њене мајке.{S} Али јој се ђакон ипак чинио тако мило наиван.{S} Као оно једаред < |
| је остала нека туга.{S} Туга, којој се ђакон помало чудио, чудио јој се као непозваном мучитељ |
| он никакво зло у себи не осећа, клео се ђакон и пред Богом, и пред собом, гледајући право у туж |
| туга није притискивала груди — шалио се ђакон. — А шта бисмо с хоровима?</p> <p>— Клавир и чело |
| алуђер не сме љубити жену! — заносио се ђакон својом идејом. — Није истина ни то да не сме воле |
| >IX.</head> <p>Дошавши кући, ухватио се ђакон Богородичине цркве да је сентименталан, и било му |
| >Чује ваљда песму мога срца — смешио се ђакон, стојећи још непрестано у ходнику, и облачећи пол |
| .{S} Са фином музикалном осетљивошћу се ђакон поводио за сваком музичком променом горе на хору, |
| на једна врло лепа музичка пјеса, да ће ђакон певати, а пратиће његово певање госпођица Недићев |
| нешто племенито и поносито, што црква и ђакон нарочитим сунцем греју.</p> <p>Једно опажање се в |
| попречној стази остали су најзад Ана и ђакон сами.{S} Њих двоје нису показивали никаква интере |
| оно што је још малочас било.{S} И Ана и ђакон су се погледали.{S} Али као две ласте, које, у то |
| ога.</p> <p>У тај мах су стигли прота и ђакон гости, месни прота, и још неколико угледних свешт |
| ак, зашто, Ана моја драга? — гушио се и ђакон у сузама.</p> <p>Ана није одговарала.</p> <p>— Је |
| S} Ана се збунила.{S} Бојала се да ће и ђакон отићи.{S} Али он је остао.{S} И <pb n="119" /> мо |
| , и бојала се да га не изгуби.</p> <p>И ђакон је имао тешких часова.{S} Његова аскетска љубав з |
| мају њега.</p> <p>Диван је био тај нови ђакон Богородичине Цркве!{S} Људи су долазили да га чуј |
| p> <p>Ах, како је необичан био тај нови ђакон Богородичине Цркве!{S} Кад би изашао на северне д |
| ла.</p> <p>Преко солеје је корачао нови ђакон.</p> <p>Носио је у тешку позлату оковано Еванђеље |
| скрсе пред њу неочекивано питање: да ли ђакон слути да га она воли ?{S} И то питање, које јој н |
| рче хлеба јој је дао тај необични, мили ђакон Богородичине Цркве! — мислила је она у себи тада, |
| жи.{S} Био је две године дана придворни ђакон код најцеремониознијег нашег владике, и владика г |
| четири сата, по жељи епископовој, доћи ђакон Иринеј .{S} И пошто се осетило да би старцу милиј |
| одсуство је лако.{S} Заменио би те мој ђакон.</p> <p>Монах Иринеј је ћутао.{S} Владика је опаз |
| ика, ни Исус Христос, него мој пријатељ ђакон Иринеј.</p> <p>Без сумње је да би свака мања варо |
| итра.{S} Дошао сам да још једаред будем ђакон, онакав какав у свом животу никад нисам био...{S} |
| И био би, кад би био на свету још један ђакон Богородичине Цркве.{S} Ана се сећала ритмичног ге |
| а ће бити добар да нас отпрати господин ђакон .</p> <p>— А зар прошле суботе није од пола пута |
| е ...</p> <p>— А је ли долазио господин ђакон?</p> <p>— Није још досада био.</p> <p>— Није био |
| мејала се на свога госта.{S} А владичин ђакон се дубоко и одано поклонио.{S} Наслутио је ваљда |
| о Мајке Божје поју — шаптао је владичин ђакон другом ђакону.</p> <p>Тако је изгледало одоле.{S} |
| кала је кадионица.{S} Кадио је владичин ђакон.{S} Ани прелете осмех поноса, па после и осмех ир |
| ктор Пашковић једи.{S} Само се владичин ђакон није бунио.{S} Он је, сиромах, већ и тамо, у рези |
| м стазом су шетала оба проте и владичин ђакон.{S} А тамо где се две главне стазе секу, у т. зв. |
| и виде да су једва дочекане?{S} Сиромах ђакон.{S} Немирно је читао јектенија, а глас је излазио |
| ођица Недићева лежи? — питао је сиромах ђакон, будаласто и храбро, не опажајући нимало да је то |
| фразу о тежини случаја.</p> <p>Сиромах ђакон је ћутао, и никакво питање није више постављао.{S |
| га сам прочитам. </p> <pb n="172" /> <p>Ђакон је читао:</p> <p>„Још није недеља.{S} Али ја већ |
| у који лепо пева. </p> <pb n="84" /> <p>Ђакон је сав трептао од неке свечане среће.{S} Устао је |
| } Тела наших ? ! </p> <pb n="177" /> <p>Ђакон је пребледео.{S} Стегао је зубе оним страшним сти |
| отров улази и њу. </p> <pb n="68" /> <p>Ђакон се и даље не јавља.{S} Страх њен је растао.{S} Ка |
| id="SRP19190_C16"> <head>XVI.</head> <p>Ђакон је изашао од владике врло весео.{S} Срце је певал |
| пта мала, љута једна звездица . </p> <p>Ђакон је ћутао.{S} И епископ је ђутао.{S} Два калуђера, |
| т новог и вишег живота гране... </p> <p>Ђакон је осећао да безгранично воли ту девојку.{S} Баш |
| је, мирно као нека слика, Ана. </p> <p>Ђакон се томе није надао.{S} Као пљусак среће га је доч |
| Мене ће заменити монах Иринеј. </p> <p>Ђакон је погледао у порту, али порта је била већ сасвим |
| по трећи пут:</p> <p>— Иринеје!</p> <p>Ђакон је сада већ разумео да се то стари владика, као д |
| отпутовала, можда је боли глава.</p> <p>Ђакон је успео да ствар одложи за три дана, до идуће не |
| тешку, да је Ана чисто узмакла.</p> <p>Ђакон је прошао.{S} А Ана је, додуше са рукама на брави |
| дана да будемо без вашега гласа.</p> <p>Ђакон се радовао као дете.{S} И замолио Ану да га извин |
| знало да се разболела од тифуса.</p> <p>Ђакон Иринеј, наравно, није о свему томе ништа слутио.{ |
| ошто у цркву из принципа не иде.</p> <p>Ђакон се толико наљутио, да је чисто осетио потребу да |
| и не остави ме кад до туге дође.</p> <p>Ђакон се побожно прекрстио, затварајући књигу живота св |
| нове који у мени никада не ћуте.</p> <p>Ђакон Иринеј, загледан у Анине очи, видео је душу њену |
| о и монахове мисли и његове очи.</p> <p>Ђакон се најзад упитао: чије је то место.{S} И одједаре |
| адио пред сагнутом њеном главом.</p> <p>Ђакон, који је из парка пошао кући, нашао се одједаред |
| владика првобитно желео и волео.</p> <p>Ђакон се међутим задржао дуже од једног тренутка, т. ј. |
| ој очи ђаконовим очима у сусрет.</p> <p>Ђакон ништа није одговарао.{S} Али из зеница његових су |
| ама је отишла доктору Пашковићу.</p> <p>Ђакон је осетио сувоћу у тону, и сад тек опазио да Ана |
| } Зашто је свака срећа покојник?</p> <p>Ђакон је извадио дневник, и читао најмилију своју песми |
| бола на челу.</p> <p>Шта је то?</p> <p>Ђакон се смешио облачно, и стезао је срце, које се више |
| ="titlepage"> <p>Исидора Секулић</p> <p>Ђакон Богородичине</p> <p>Цркве</p> <p>Књижара З. и В. |
| и округле очи владичиног <pb n="154" /> ђакона.{S} Али таман се он дигао и пошао Ани, кад се у |
| осећа и невидљиве и незнане ствари.{S} Ђакона то можда узнемирује и мучи.</p> <p>Ана је осећал |
| ор теологије, знајући врло добро да два ђакона у исто време и на истом месту не могу постојати, |
| таком, његово облачење, асистенција два ђакона, много свештеника, два хора, сола, Еванђеље, зав |
| единости разложи необичну појаву новога ђакона, и да способности његове оцени по најбољим њихов |
| ећу.</p> <p>Ани се привиде као да гледа ђакона збиља мртвог.{S} Тргла се и пришла му корак ближ |
| је после свирала и арије.{S} И позвала ђакона да покуша, уз пратњу, и са нотама у рукама, отпе |
| свим ка вашем гласу. — Ана је погледала ђакона с неким милим пребацивањем . — Ја одлично познај |
| "26" /> <p>Госпођица Недићева је видела ђакона кад је пошао у цркву.{S} Тога светлог, белог зим |
| да под том импресијом, села, и понудила ђакона <pb n="105" /> да такође седне близу прозора ода |
| и. </p> <p>Људи нису скидали погледе са ђакона, смешили се на њега, молили се Богу за њега, и, |
| о разговарао.{S} Из писама свога бившег ђакона ју је већ упола познавао.</p> <p>— Јесте ли одма |
| а из цркве, и радосно је гледала у овог ђакона који је пред њом.{S} Гле, онај кога она тражи и |
| еби нешто као округли поглед владичиног ђакона.{S} Окренула се и насмејала се на свога госта.{S |
| , сујетан један тенор, тенор владичиног ђакона, и брујне оргуље из груди ђакона Богородичине Цр |
| одједаред дохватила страстна жеља да од ђакона тражи залогу среће коју одузима од ње.{S} Па и т |
| } Осећала се као да је много старија од ђакона, да све те ствари друкчије зна и разуме, и да би |
| <p>Тако од прилике, а свакако далеко од ђакона, свршавали се сви доживљаји Анини с ђаконом. </p |
| >Владика се стресао, и окренуо главу од ђакона.{S} Али лице његовог Иринеја, са знацима неправе |
| ба је било празно.{S} И до краја службе ђакона више није напуштала мисао о том празном месту.</ |
| .</p> <p>— Јеси чуо, Пашко, овога ми је ђакона сам Бог послао! — ословио је прота доктора , кад |
| ђају и свакој жртви.{S} А у исти мах је ђакона гризла савест већ и због тога што је открио пред |
| часак, у једном одсеку службе, замењује ђакона.{S} После <hi>Причасног</hi>, кад се отворе Царс |
| на. </p> <p>Те мисли су јако узнемириле ђакона, и он се, после свршене службе, журио са свлачењ |
| пије музичке таласе.{S} А подаље од ње ђакона, који је обгрлио колена, скупио се, и дошао тако |
| о занела. </p> <p>— Ана ! — грцао је из ђакона сузан неки глас. — Ана! — понављао је он топло, |
| ... други пут ћу доћи! — кликнуло је из ђакона најзад просто решење, чију наивност је, наравно, |
| у симпатичну везу.{S} Остављање цркве и ђакона представљало јој се као повлачење у једно чаробн |
| Дијецезан ће, у пратњи тамошњег проте и ђакона, стићи уочи Велике Госпојине, одсешће у кући адв |
| /p> <p>А затим, да би мало развеселио и ђакона и себе, владика је упро прстом у фини сат од сев |
| и брзим кораком, поздрављајући хитно и ђакона и младиће, журила је у порту да одахне.{S} Али, |
| /p> <p>Очи се, наравно, упирале у Ану и ђакона.{S} Као у два питомца, или детета, које Богороди |
| ичиног ђакона, и брујне оргуље из груди ђакона Богородичине Цркве.{S} Кад је свршила свој део, |
| е одговарао тихо и преокупирано, мерећи ђакона сасвим слабо наоружаним погледом.</p> <p>— Је ли |
| душе.{S} Таласи те туге се затим и ван ђакона почели ширити, и купили се на оном празном месту |
| ха Иринеја. </p> <p>— На место господин ђакона не може нико сести, из простог разлога што ћу ја |
| р.</p> <p>Ани се учини да је и Богу жао ђакона.{S} Јер Бог највише воли те најмлађе и најсмерни |
| главом оцу, и седе у празну фотељу, до ђакона .{S} Недићки, не зна ни сама како, сада тек упад |
| војке су бацале цвеће, епископ је грлио ђакона Иринеја , Ана је љубила мале своје певаче, а срц |
| — Е па тако кажи! — тапшао је задовољно ђакона по рамену. — Дакле имам ипак да се надам милом г |
| </p> <p>Ана се заносила.{S} И гледала у ђакона очима љубави, носећи у исти мах, у зеницама тих |
| ла.{S} Само је јако умиљато погледала у ђакона. </p> <p>— Шта ћете мислити о мени?</p> <p>— Мис |
| руку држи.{S} А Анине очи се упирале у ђакона, јер је она од њега више очекивала него од своји |
| Ани Недићевој као један од оних древних ђакона пећске патријаршије, који су имали моћ да нас, н |
| >— Иринеје, Иринеје! — хватао је старац ђакона под руку, и вукао га у другу собу — ти ни у ком |
| скрушеним гласом сироте љубави.</p> <p>Ђакона куцну нешто по гркљану.{S} Кроз дивне његове зен |
| нино писмо још једаред прочиташ?</p> <p>Ђакона је, напротив, свега облила безазлена радост и бл |
| ховног, и да прогутам буру ...{S} Е мој ђаконе, није лако бити ритер од Светога Духа ...{S} А ж |
| нећу те још дуго моћи гледати, лепи мој ђаконе, за којим ено тамо код мене уздише цела варош.{S |
| шта да буде, то више бити неће.{S} Да, ђакони су деца.{S} Ђаконовање је поезија свештеничког п |
| свештеници крај њега изгледали млади, а ђакони као права деца.</p> <p>А кад су ударила звона, и |
| бих рекао да се бојим да се деси, јер— ђаконов ниски, звучни глас је био тако мекан, тако Ани |
| уши, али да се та рана светли баш као и ђаконов стихар. </p> <p>Сутра дан је дошло писмо.{S} Мо |
| а у очи, косу и племенито повијени врат ђаконов, у све оно што је некада само из далека, и пред |
| и то онај исти глас, од кога је молитва ђаконова тако величанствена, а реч о страху божјем на њ |
| и, с уздрхталом руком.{S} Златна одежда ђаконова чинила јој се као сивом прашином посута, а у с |
| с се сакрио за облаке, а кроз јектенија ђаконова се чуо тон туге и немоћи.</p> <p>То је тако тр |
| о, у цркви било тамно, златна далматика ђаконова се смирено угасила, а глава његова се увила су |
| ће вежбати сам.</p> <p>Ани је та одлука ђаконова годила.{S} Она је одиста била уморна.{S} С јед |
| ајчистију милост овога света.{S} А рука ђаконова је осећала како срце Анино, као срце у малог д |
| на, гледајући, кроз трепавице, у рамена ђаконова.</p> <p>Он ју је узео за руку и повео је клави |
| ју света.</p> <p>И онда се отворила, не ђаконова уста, него ђаконове груди, и груди те су дале |
| т.</p> <p>На улици, једва, узнемиреност ђаконова је почела нестајати.{S} А нестала је сасвим у |
| ше бити неће.{S} Да, ђакони су деца.{S} Ђаконовање је поезија свештеничког позива, а поезија мо |
| е очекивала него од својих певача.{S} А ђаконове очи се упирале у Ану, јер је он од ње све очек |
| а.</p> <p>Највећа храброст је ове мисли ђаконове пратила у вече.{S} Кад остане сам са својом ам |
| <p>Госпођица Недићева је последње речи ђаконове доста расејано слушала.{S} Оно што је пре гово |
| ироко отворене додуше, али већ пуне очи ђаконове нису виделе ништа.</p> <p>А непосредно пред њи |
| тим усхићењем .{S} Владици је дошло жао ђаконове збуњености .{S} Дохватио га је за руку да га о |
| нда се отворила, не ђаконова уста, него ђаконове груди, и груди те су дале све што је у њима би |
| осетила врелу, нестрпљиву чежњу.{S} За ђаконовим гласом, за отвореним његовим устима, за линиј |
| говора, пустила главу своју да у рукама ђаконовим тоне.{S} Коса се под притиском гужвала и слаг |
| и сву душу гласа тако истоветно исто са ђаконовим рецитативом, да је тренутак добио одједаред и |
| е сада дивно певали! — пошле су јој очи ђаконовим очима у сусрет.</p> <p>Ђакон ништа није одгов |
| то хипнотисан охоло победничким држањем ђаконовим.</p> <p>— Калуђер сам! — грмнуло је одједаред |
| Калуђер сам! — грмнуло је одједаред из ђаконових груди као велико звоно, од чијег се јека обла |
| тане.</p> <p>Али кад је подигла главу с ђаконових руку и видела чело његово, бело као љиљан, он |
| цеде.</p> <p>Слушајући, после Еванђеља, ђаконово рецитовање , Анино је усхићење расло.{S} Са фи |
| ђ за речју слатка, и ћутали су даље.{S} Ђаконово чело је било бело као цвет, Анина коса је изгл |
| /p> <p>Ана је брзо и нервозно прелетела ђаконово писмо, и није га хтела поново читати.{S} Учини |
| ст момента.{S} Ана је, имитујући читање ђаконово можда за октаву и још за квинту више, давала и |
| ничење и плашњу.{S} Чега да се боји?{S} Ђаконовог приближења ?{S} Његових речи?{S} Тога што је |
| е да Ана зна, или има у себи тајну чара ђаконовог гласа.{S} Добио се неки скоро очигледан доказ |
| ело-тонови, таласао се меки, врући мрак ђаконовог баса, и чула се фина каденца Аниних чаробних |
| ала је да види <pb n="117" /> рану на - ђаконовој души, али да се та рана светли баш као и ђако |
| едну виткост, и знала је да су на глави ђаконовој очи црне, коса свилена а усне крваво румене . |
| руке.</p> <p>Пашковић се слатко смејао ђаконовој индигнираности.</p> <p>— Нема ти ту, драги мо |
| му, дошло тако самохрано само.</p> <p>У ђаконовој души се затеже нека давно онемела жица, и он |
| , јер, све оно што је у храбром, силном ђаконовом гласу изгледало лако и природно , постало је |
| после и другом, дохватила и помиловала ђаконову десну руку, помиловала је чежњом пољупца који |
| "179" /> <p>Међутим, наслоњен на мишицу ђаконову, владика је једнако оклевао.{S} Није му се ула |
| Иринеју, који му је, заједно са другим ђаконом, помагао да се попне у кола.</p> <p>Кола се кро |
| е главе.{S} На вратима порте се срела с ђаконом.{S} Силазио је низ степенице полако , замишљен. |
| се још више ражалило.{S} Опростила се с ђаконом не знајући ни сама како, кидајући <pb n="17" /> |
| и да се у цркви никако више и не види с ђаконом. </p> <p>И с тога, кад је дошла наредна недеља, |
| она, свршавали се сви доживљаји Анини с ђаконом. </p> <pb n="32" /> <p>Међутим, једно десетак д |
| , излазио би на њих пас.</p> <p>Најзад, ђакону је упала у очи једна кућа, која му у ствари није |
| и све оно о њој што је после дошло.{S} Ђакону се чинило и природно, и једино могућно, да ће Ан |
| ивота, гледали су замишљено у башту.{S} Ђакону се чинило да у сунцу види портре једне жене, нас |
| мо добродошао и много жељен гост.{S} На ђакону се опажало велико унутрашње задовољство.</p> <p> |
| н и страшан, као буктање рубина, пао је ђакону на груди и запалио му одежду.{S} Од појаса на ви |
| читање, и спремио се да легне, пало је ђакону на ум да је прекосутра недеља, и да то опет знач |
| слила је она у себи тада, подсмевала се ђакону и била срећна.</p> <p>Сад се опет сетила тога ве |
| е су остала отворена.{S} Жагор је Ани и ђакону добро дошао, јер никако нису умели да заподену р |
| ни којима се никако не спава.</p> <p>Ни ђакону се није спавало.{S} Нешто као да непрестано круж |
| поју — шаптао је владичин ђакон другом ђакону.</p> <p>Тако је изгледало одоле.{S} А горе је сл |
| помешала се са сном, тако да се сиротом ђакону учинило да је те вечери некако двоструко сањив, |
| ељи ...{S} Видећемо још, па ћу господин ђакону јавити писмом, а ви, докторе, вама ... најзад, д |
| јала.</p> <p>Целим путем, и код куће, у ђакону је чисто врила та срећа.{S} Осећао се као прегрш |
| а Недићева истински невесело , видећи у ђакону одједаред блиског човека, и осећајући као да се |
| их нељубави у љубав преобратила.</p> <p>Ђакону се привидело да клечи пред Аном и да љуби руку њ |
| магли, и вукло за собом дугачки црвени ђердан .{S} Гле, магла, тешка оловна магла се поплашила |
| ка оловна магла се поплашила од црвеног ђердана! — смејао се снег, и почео, преврћући се од сме |
| зима маглино место.{S} На крају црвеног ђердана је висило сунце.{S} Ружичасте пахуљице се слага |
| гледајући право у тужне очи Христове на Ђотовој слици Христа и Јуде.</p> <p>Шта је и могао греш |
| своју да га у висину хитне или да га на ђубре баци, да га милује или да га сече и пече.</p> <p> |
| хладну, слатку и горку, какав је мирис ђурђевка , мокар, леден и чист као јутро у гори.{S} Пос |
| </p> <p>Ђакон је ћутао.{S} И епископ је ђутао.{S} Два калуђера, један с ове а други с оне стран |
| од духовног, и да прогутам буру ...{S} Е мој ђаконе, није лако бити ритер од Светога Духа ...{ |
| {S} Нема ништа од тога?{S} Знао сам.{S} Е, ја ћу сад, и с вашом дозволом, кући на одмор.{S} Од |
| p> <p>— Сећате ли се још мога писма?{S} Е дакле, оно о чему сам вам тада писао, потврдило се.{S |
| у срце дирала. </p> <pb n="145" /> <p>— Е па тако кажи! — тапшао је задовољно ђакона по рамену. |
| еби, него госпођици Недићевој.</p> <p>— Е, зар?</p> <p>— Сасвим.{S} Јер је већ крајње време да |
| /> много детаља њене појаве, и опазио ]е да је нема. </p> <p>И онда, сасвим слободно, као да ј |
| ти сузу исцеде.</p> <p>Слушајући, после Еванђеља, ђаконово рецитовање , Анино је усхићење расло |
| ао, решио је не погледати тамо до после Еванђеља .{S} Ако дотле не дође, неће доћи — ухватио <p |
| ака.{S} Ушла је у цркву баш пред читање Еванђеља, а приспела на своје место да угледа једну сас |
| д ђакон, у стихару, блиставом као повез Еванђеља, стане на широм отворене Царске Двери, с путир |
| епње.{S} Тај глас није више био онај из Еванђеља.{S} Друкчији сасвим.{S} Сав од уздаха и од мол |
| сасвим без гласа, срицао слогове и речи Еванђеља са дугим паузама, испуњавао те паузе једном от |
| удесно .{S} Казала ми је да су дванаест Еванђеља на Велики Четвртак роман најлепшег човечјег жи |
| ику, тачно у исти час, т. ј. при читању Еванђеља, осетио је ђакон опет један несигурни трепет у |
| кона, много свештеника, два хора, сола, Еванђеље, завршни онај концерт, ах, Ана је имала тако т |
| е, да ли од неког надања, умирио се.{S} Еванђеље је читао необично лепо.{S} Као што се чита из |
| необично приклоњеном главом док он чита Еванђеље.{S} Знао је ђакон и ко је та девојка што увек |
| заклетве када ће се изнети воштаница и Еванђеље, са вером да су све досадашње муке људи морале |
| /p> <p>Носио је у тешку позлату оковано Еванђеље скоро потпуно испружених мишица, високо над гл |
| ана Ускрса.{S} На врло свечаном вечерњу Еванђеље се читало са три места.{S} Прота Богородичине |
| </p> <p>Прснуле су затим тешке копче на Еванђељу , и просуо се глас, дубок, таман, и све-садржа |
| ака ваша жалост је и моја, свака ...{S} Ево видите, понео сам и цвеће, и већ сам био близу, али |
| гло и смело друкчије бити, него да чашу Евхаристије он изнесе и подигне. <hi>Причасно</hi> се с |
| Јер госпођица Недићева је свирала само ексквизитну вишу музику, а од вокалне музике највише во |
| и избрисаних.{S} И све је то постајало експанзивно и шумно.{S} Добијало склоп, целину и живот. |
| } Донекле и као <pb n="58" /> музикалан експеримент.{S} Као врста анализе гласа. </p> <p>У вече |
| средишту тога круга треба да букне она екстаза од које је Ана Недићева очекивала велики триумф |
| теснаце искушења и проблема , хитала у екстазе херојства и љубави, издизала на висове триумфа |
| ције зато богослужење , Ана је живела у екстази.{S} Дизала се до звезда, до директног саобраћај |
| њена је бацила играчку, и озбиљна, али екстатична и врућа нека светлост јој је букнула у очима |
| смути.</p> <p>Наилазила је на Ану врста екстатичних музичких момената.{S} Интерпретација поједи |
| ла уплакано влажна.{S} Земља, омекшала, еластична од мокроте, угибала се чисто под стопама, и с |
| ек скине онај као анђеоско крило лаки и елегантни орар.</p> <p>Ани се учини да је и Богу жао ђа |
| Под мишком је носила повелику, али врло елегантну кожну сервиету, угасито мрку, са лепо израђен |
| има у љубави, као важан, можда важнији елеменат, милост и сажаљење.{S} Можда права љубав и ниј |
| ја сам уметник.{S} Ми смо дакле она два Енглеза од којих један пије само пунч, а други само гро |
| и радио.{S} Радила га је не само радним енергијама, него и једним сталним, високим узбуђењем св |
| {S} Редови нота се врстали, црни, пуни, енергични.{S} Али зато је Ана смршала и побледела. „Зал |
| рабрости да ми је Авантурист Пера, који ено тамо жмири, и тако је лепо пребацио преко ока своју |
| моћи гледати, лепи мој ђаконе, за којим ено тамо код мене уздише цела варош.{S} Дакле?{S} Да ли |
| /p> <pb n="196" /> <p>Ана је опажала да ентузиазам тога човека потпуно искрено и спонтано долаз |
| гледом једним у коме је блистао највиши ентузиазам.{S} То немо виђење је тако бескрајно усрећав |
| Он прекиде, пуштајући да један искрено ентузиастички осмејак замени недовршетак реченице . </p |
| одећу и штаку, девојке су бацале цвеће, епископ је грлио ђакона Иринеја , Ана је љубила мале св |
| p> <p>Четири дана је већ прошло како је епископ отпутовао, а људи свеједнако мисле и говоре о с |
| своје најмилије игре: да кобајаги није епископ, и да кобајаги не живи у двору.{S} И није се од |
| звездица . </p> <p>Ђакон је ћутао.{S} И епископ је ђутао.{S} Два калуђера, један с ове а други |
| /p> <pb n="130" /> <p>Ускоро је дошао и епископ, праћен силним свештенством, и отпочело је обла |
| /p> <p>То исто је, мало после, урадио и епископ.{S} Пробудио се.{S} Осетио је старост.{S} Препо |
| ош једаред видим — говорио је крунисани епископ скрушеним гласом сироте љубави.</p> <p>Ђакона к |
| ло очекивана и једва дочекана.{S} Стари епископ ју је благосиљао дугим једним благословом , као |
| вечери је стигла и у резиденцију старог епископа.</p> <p>У малом салону владичином је било сасв |
| С обе стране Недићеве капије дочекао је епископа ред деце, као ред младих чавки, радозналих пог |
| p>— Ђакон је зазвонио по момка, пољубио епископа у руку, и отишао у противном правцу ходника, у |
| у својим сузама. </p> <p>Кроз дуги ред епископових соба одјекивало је јецање.{S} Владика је др |
| се само да ће око четири сата, по жељи епископовој, доћи ђакон Иринеј .{S} И пошто се осетило |
| е домаћица, већ у очајању, и пред самим епископом изјавила, да је у кујни све спало, да се све |
| ић је замолио госте да из почасти према епископу сви дођу на вечеру у концертном оделу.{S} И Ан |
| кара , и обешен о зраку светлости.{S} И епископу се привидео портре жене.{S} Мала потамнела ста |
| за сваку маленкост .</p> <p>Да, старом епископу је годило те вечери све.{S} И јесен, и завеса |
| исоко.{S} Има у њему <pb n="2" /> нечег естетичарског и уметничког, може бити баш музичког, иак |
| в.{S} Иначе он, баш као неки песник, са естетичког гледишта раствара појаве и дела у детаље.{S} |
| о тај пољубац.{S} И био после њега лак, етераст, подигнут, сједињен са мирисом када и таласом п |
| ве ти то иде у једну флашицу , под исту етикету: отров, љути отров?</p> <p>Те вечери, монах Ири |
| је било у намери да проблеме поставља и етичке мотиве оцењује .{S} И зато на Анину примедбу ниш |
| е могла оздравити и оживети?{S} И сада, ето, љубазне ваше речи чујем ја само кроз те тонове кој |
| је све у човеку лешина ...</p> <p>Али, ето, и у мојој љубави има меланхолија .{S} Видим и ја х |
| ми је ова црква толико омилела, да сам, ето, остао у њој, иако сте Ви далеко од ње ...{S} У душ |
| едић, посматрајући Ану.</p> <p>Међутим, ето у Аниним очима не стоји тај немилосрдно весели погл |
| говори.{S} А и да се забунила у једном, ето, свештеник рецитује и наредно, па затим и за наредн |
| оме да ли је срећан или несрећан ...{S} Ето, поред свег филозофирања, и ја сад ценим и дан Госп |
| рејала и из непримећености подизала.{S} Ето н. пр., корачању своме се радовала као дете.{S} Изм |
| јаднији од оног дечка и оног псета.{S} Ето, хладноћа боде по врату и шиба по ногама, и гробље |
| несрећна.</p> <p>— Има нешто у томе.{S} Ето баш нико мање него госпођица Недићева.{S} Млада, зд |
| , могао се сваки дан поново слушати.{S} Ето шуми и сада.{S} Познато, разумљиво и тихо.{S} Ђакон |
| се, вашу ће молитву за цело волети.{S} Ето, звони на вечерње.{S} И у олтару има сад топла моли |
| Ето ти! — избило је из Ане узбуђено. — Ето ти у тој црној мантији сав велики закон о коме сам |
| је гледао као неку загонетку. </p> <p>— Ето ти! — избило је из Ане узбуђено. — Ето ти у тој црн |
| читање, кад га владика задржа.</p> <p>— Ето ти човечји живот.{S} Два калуђера, у кући која је д |
| а је није нарочито проматрао.{S} А сада ето види да зна <pb n="38" /> много детаља њене појаве, |
| аха.</p> <p>Како би лепо било да сам ја ето ова нашушурена ћубаста кокошка, и врхунац лепоте <p |
| е познаје, али осећајући и то да их сад ето има и носи у себи готове и своје.</p> <p>Тако су пр |
| г живота пуни пуни ... </p> <p>А сад је ето кануло нешто мутно у кристалну чашу његовог живота. |
| куће.{S} Кућа му је црква.{S} Отишао је ето у празну хладну цркву.{S} Шта ће тамо ? </p> <pb n= |
| шењу.{S} Он је добро, он је добро!{S} И ето тражи узнемирену њену душу.{S} И говори јој да се н |
| урово и немилостиво .</p> <p>— Дала сам ето све што сте хтели у темеље палате ваше, у темеље хр |
| је изашао пред очи монах Иринеј.</p> <p>Ето, његово читање, његов рецитатив, његово појање.{S} |
| о савршен дечји сопран.{S} Прави трепет етра.{S} Висок, мекан, чедан, и пун оних божјих искрица |
| арила остатак вечери.{S} Уплашила се од ефекта.{S} Јасно је било пред њом да за имитовање треба |
| бности његове оцени по најбољим њиховим ефектима .{S} То је долазило постепено, у виду многобро |
| ина , много добија и губи са светлосним ефектима, и да у јесење дане уме бити сирота и гола као |
| змеђу два разна света.{S} С ове стране, жагор и профани тутањ.{S} С оне стране, мир светиње и д |
| огородичину Цркву.</p> <p>Мало по мало, жагор се стишавао, људи се разилазили, улице се празнил |
| та из друге собе су остала отворена.{S} Жагор је Ани и ђакону добро дошао, јер никако нису умел |
| ајући да ли да их каже или не, да ли да жали што монах Иринеј није ту, или да пожели да никада |
| ам тада писао, потврдило се.{S} Владика жали замном.{S} Тешка му је старост. <pb n="155" /> Ана |
| " /> и самоме себи, не помажи ми!{S} Не жали ме, не теши ме, не заклањај ме и не лечи ме од бол |
| {S} Сажаљењем , које више боли онога ко жали, него што теши онога коме се пружа. </p> <p>Стојал |
| Ана је, кроз све своје усхићење, нешто жалила.{S} По срећи њеној котрљала се кап горчине.{S} О |
| рост, самоћа.{S} Два прста пред гробом, жалим једног старог монаха што је сам.{S} Живот је тако |
| ом.</p> <p>Доктор Пашковић је трпео.{S} Жалио је свога доброг пријатеља, потресали су га очај Н |
| а, да би се на њу могла ослонити стара, жалосна мајка.</p> <p>Иринеј?</p> <p>Ах, Иринеј!{S} Тај |
| без пратње хора.{S} Финим, чистим, мало жалосним својим гласом, чије је пиано било право умирањ |
| дичине Цркве је зазвонило на службу.{S} Жалосно.{S} Са јесењом неком модулацијом , као да и из |
| .</p> <p>Докторов глас је и сад био пун жалосног уздисања.{S} Ана је гледала у Пашковића, не зн |
| опрости.{S} Са седом ћубом на челу, са жалосном ватром у очима, са необичном исповешћу на усна |
| канина и чипака, опазио је једну сиву и жалосну празнину.{S} Комешање људи је додуше ишло на то |
| } Помешана са чамотном, влажном јесени, жалост та је била тежа од олова, хладнија од оне хладне |
| сти.</p> <p>— Нема ти ту, драги мој, на жалост, никакве анализе.{S} Све ти то иде у једну флаши |
| с.{S} Збиља му је сад мало лакше.{S} На жалост, то не значи да му је и боље.{S} Не бих вас смео |
| осећања.{S} Једноставна и дубока детиња жалост, што немоћан и апатичан лежи онај који је њен жи |
| земљи није гасила.</p> <p>Недићку је та жалост напола убила, и јасно је било да се стара, болеш |
| пријатељ, а, сем тога, Ана, свака ваша жалост је и моја, свака ...{S} Ево видите, понео сам и |
| ="SRP19190_C23"> <head>XXIII.</head> <p>Жалост је спустила црна своја крила над лепом кућом пок |
| оживљај коб несреће и покрива га црнина жалости. </p> <p>Недићку је тешко било погледати.{S} Сл |
| ао пурпур над црнином својом.{S} Не над жалости својом, него над мантијом својом, црном као њег |
| начин прве Анине разоноде после највеће жалости.{S} Ништа величанствено, апстрактно, уметно.{S} |
| ого крсте, и да то раде некако брижно и жалостиво, Најлепша молитва му је дошла слабо речита и |
| а пробио је кроз танку пукотину дрвених жалузија на Анином прозору , и Ана, одавно већ будна, с |
| гонили око сунца, зеленило је страшљиво жаморило.{S} Напослетку се све стишало.{S} Ветар стао, |
| ливадског цвећа, као литија.{S} Напред, жандарски <pb n="83" /> круто и важно, израстао је огро |
| ађи дечко има лакше обољење, а старији, жао ми је госпођице, врло је тешко болестан.{S} Али, не |
| ости.</p> <p>Али је онда ипак стала.{S} Жао јој је дошло њих обоје.{S} Два сирочета на снегу.{S |
| ако бити ритер од Светога Духа ...{S} А жао ми га је, баш ме душа боли за њим...{S} Уосталом, м |
| пуне љубави и лепоте ... зар да њему на жао учини, зар да само прође мимо топлоте и среће! ...< |
| ни од самих чипака, њему одједаред дође жао, зашто се то мило, нежно створење упутило тако врле |
| .{S} Ја сам то небројено пута осетио, и жао ми је што не може тако да буде.{S} Уосталом, сада ћ |
| ете појање?</p> <p>— Није ми могло бити жао, јер ја сам</p> <p>непрестано чула то појање.{S} Чи |
| је он умиљато. — Али ми је старца много жао, па сам мислио — ах, кад бисте само знали како је о |
| робље.{S} Ја сам осетио да вам је много жао.{S} Баш на данашњи дан.{S} И онда, решио сам да ћу |
| дну Тајну. </p> <p>— Мени је врло, врло жао што идете — говорила је госпођица Недићева истински |
| ли ?</p> <p>— Да ли вам је кадгод дошло жао што не чујете појање?</p> <p>— Није ми могло бити ж |
| општим усхићењем .{S} Владици је дошло жао ђаконове збуњености .{S} Дохватио га је за руку да |
| орар.</p> <p>Ани се учини да је и Богу жао ђакона.{S} Јер Бог највише воли те најмлађе и најсм |
| </p> <p>Госпођица Недићева осети хладну жаоку.{S} Тај нежни млади човек, са тим тужним гласом и |
| ану сву летњу помпу, и давила сву летњу жар.</p> <p>У мокром галопу је стигла јесен.</p> <p>Та |
| ала по пећи и бацала дрва. — Нема доста жари.{S} Пређи у трпезарију, тамо је лепо топло, а ту ј |
| ос увукао се некуда дубоко унутра, и од жари и пламена у себи стојао је као прекаљени челик, тв |
| она је то с тога, што се вас двоје тако жарко, тако небески лепо волете, и кроз љубав Богу и пе |
| лепоте, и јако са слабим се сједињава у жару љубави, из које су, као два близанца, никла она дв |
| невољи својој сетио чика Јове Недића, и ждребета, које ће он, кад оздрави, да крсти.</p> <p>Ани |
| , мој Иринеје ...</p> <p>Топла, мекана, жедна њихова уста се нашла. </p> <pb n="256" /> </div> |
| исто заволела, да би душу што жељнију и жеднију отворила блаженству.</p> <p>То интеренсантно ко |
| врелом неком језом.{S} Било јој је као жедној, сувој биљци, којој је свежа пролећна киша попрс |
| ном врелином од које нема спасења, која жеђ и неситост буди, која можда гариштем и пепелом прет |
| а слађа од меда, али су осећали да је и жеђ за речју слатка, и ћутали су даље.{S} Ђаконово чело |
| де, која је непрестано падала, а ничију жеђ на земљи није гасила.</p> <p>Недићку је та жалост н |
| вот свој обесветити, ја морам срљати за жеђу својом, морам унесрећити матер своју, морам пљунут |
| ају, и тужни су.{S} Мајка Богородица, у жеженом злату и драгом камењу, чека вас, и сирота је.{S |
| рочито изашла, и нарочито га чекала.{S} Желела је ваљда да му тако, неочекивано, као прегршћу, |
| ало скоро неком материнском љубављу.{S} Желела је да клекне пред сироче, и да га служи.{S} И во |
| више осећала никакву радозналост , није желела да јој се растумачи доживљај .{S} Ишла је кући п |
| ала зле вести.{S} Затворену њихову кућу желела је још више да затвори. </p> <pb n="209" /> <p>Д |
| А да ли сте ви ?</p> <p>— Ја?{S} Ја бих желела да цела вечност буде архијерејска служба на Вели |
| ушу тражи ?{S} Да ли је она девојка баш желела да га види онда кад га је погледала?{S} Можда је |
| ам вас хтео малочас питати: да ли бисте желели да се видите с Иринејем?</p> <p>Ана је погледала |
| ма око руку.{S} Скрушио се од среће.{S} Желео је да се претвори у јагње, да савије главу, и буд |
| <p>— Не, нисам само тебе ради дошао.{S} Желео сам такође много да будем у цркви о којој ми увек |
| а је брисала сузе.{S} А монах Иринеј је желео да је јагње, да савије врат, и да буде заклан у А |
| но.{S} Наравно, не у том смислу, што би желео престати мислити о Ани.{S} Него да мало стиша узб |
| квог уобичајеног поздрава. — Такође сам желео и вас да видим, т. ј. да се с вама поразговорим.{ |
| а је због лепог појања у овој цркви сам желео да се премести.</p> <p>Госпођица Недићева је посл |
| ожју или човечју помоћ никад нисам тако желео као сада.{S} Ја се никад нисам Богу молио као дан |
| ак бити онако како је владика првобитно желео и волео.</p> <p>Ђакон се међутим задржао дуже од |
| о живот, и да ништа више не жели и неће желети.</p> <p>У коси је осећала нешто пријатно топло, |
| е ! — додавао је владика чудним гласом, желећи казати одлучну реч, а поколебан и чисто хипнотис |
| траг .{S} Не баш сасвим равнодушно, али желећи ближњем своме ипак несравњено више добра него ад |
| ских.{S} Зато човек, човек као природа, жели на попришту борбе хероја или мартира.{S} Другим ре |
| бе хероја или мартира.{S} Другим речма, жели смрт, и промену и обнову .{S} Уништење идеала, и п |
| схвата мучно стање сиротог доктора, да жели нешто симпатично да му каже, и нечим лепим тежњу њ |
| сиљао дугим једним благословом , као да жели главу да јој домаши, и смешио се на њу очински мил |
| о ниједном речју није казао, ипак можда жели да на неки начин уђе у мисли њене и у живот њен.</ |
| то што се десило и више од оног што она жели, и од оног што она може поднети, и, најзад, више и |
| > и опрашта, али ниједну жељу оданде не жели. </p> <p>На уласку у порту је Ана застала.{S} Као |
| среће за цео живот, и да ништа више не жели и неће желети.</p> <p>У коси је осећала нешто приј |
| освећености, не могу ...{S} Па ипак, ја желим да дођем.{S} Ја ћу доћи, ја ћу зацело доћи ... др |
| <p>А ја те љубим.</p> <p>Љубим те, и не желим да те познам.{S} Љубим свирку твоју, и не желим н |
| те познам.{S} Љубим свирку твоју, и не желим никада да је чујем“. </p> <pb n="125" /> </div> < |
| вечаност?{S} Додуше, и ја се радујем, и желим да све буде што је лепше могућно .{S} Владика је |
| је.{S} Страст ће нас можда још ломити , жеља још гонити и трести.{S} Али ће се смирити.{S} Смир |
| S} У зеницама монаха Иринеја је стојала жеља да владика погоди и сазна све што је у њему.{S} А |
| само он умео отпевати, Ану је дохватила жеља да потрчи пред степен олтара , да чело и усне свој |
| , како видиш, човек до задњега часа има жеља.{S} Пожелео сам да још које тренутак с твојим срце |
| главобоља, престао је и сумор.{S} Једна жеља ме сад још само тишти.</p> <p>Пашковић се није усу |
| <p>Ану је одједаред дохватила страстна жеља да од ђакона тражи залогу среће коју одузима од ње |
| дило ни променило.{S} А никаква одлучна жеља или воља није у унутрашњем њеном животу сазрела.{S |
| Ани је прострелила кроз главу чудновата жеља.{S} Не да монах Иринеј к њима дође, него да она, з |
| х од Бога.{S} Страх од мисли својих, од жеља својих: да куша, да у грех одведе слугу тога Бога, |
| ада моћи и разговарати с Аном.{S} Та је жеља, ваљда с тога што га је нагло обузимао сан, почела |
| малих животињица, скромних, тихих, без жеља и без уздаха.</p> <p>Како би лепо било да сам ја е |
| е као од сунца.</p> <p>Дошла јој је чак жеља да се и она претвори у једну од тих малих животињи |
| у Пашковића прекорно.</p> <p>— Никаквих жеља ја сад немам за себе — изрекла је брзо, поцрвенела |
| ећао се као башта: зелен, цветан, свеж, жељан свега, и кише и сунца.</p> <p>Био је опет весели |
| S} У јаду је човек јадан, ситан и мали, жељан је простог човечанског зближења, и тужи за умиљат |
| , каквог те сада видим, и каквог сам те жељан, нећу те још дуго моћи гледати, лепи мој ђаконе, |
| p> <p>Анино срце је куцало спокојно.{S} Жеље њене су мале и испуњене.{S} Љубав њена је мир божј |
| , који се само зато не виде што их нове жеље и снови затрпавају?{S} Јесам ли ја већ један део м |
| и Ана Недићева!</p> <p> Страстне, пусте жеље су обузеле Ану.{S} Да на његовом рамену лежи, да о |
| вим се дочекује само добродошао и много жељен гост.{S} На ђакону се опажало велико унутрашње за |
| е сва горела у некој неситој, страстној жељи за лепим.{S} Цео дан је остајала на послу, а целу |
| Знало се само да ће око четири сата, по жељи епископовој, доћи ђакон Иринеј .{S} И пошто се осе |
| одједаред силно да расте.{S} Мала једна жељица доскора, расла је она све брже и брже, прикрала |
| о мучење чисто заволела, да би душу што жељнију и жеднију отворила блаженству.</p> <p>То интере |
| н један лептирак, уморних, смрти и мира жељних крилаца, који исплови, тамо негде из ћутања и да |
| S} Стојало је између њих једно узајамно жељно упијање присутности оног другог.{S} И осећање да |
| пет, минутима дуго, на једном месту, са жељом да виче, да удара и зло да чини, и најзад да себе |
| се Пашковић поклонио и покорио пред том жељом већ унапред . </p> <pb n="246" /> <p>— Она ће вас |
| робље.</p> <p>Ана није могла да савлада жељу.{S} Склонила је мајку да попусти и да је пусти, об |
| и бар једна од њених речи.{S} Осетио је жељу да с њом дуго и много разговара .{S} Да јој, без ј |
| нити је когод из публике изразио такву жељу или чинио такав предлог.{S} Напротив, сви су налаз |
| све у њему стигли некуда одакле немају жељу да оду.{S} Па онда се опет све слије и смрси, и у |
| <p>— Сутра после подне ћете знати моју жељу — говорила је Ана с неком тако достојанственом озб |
| — У свему ти не могу помоћи, али једну жељу, ма коју, могу ти испунити.{S} Промисли , реци ми, |
| е <pb n="184" /> и опрашта, али ниједну жељу оданде не жели. </p> <p>На уласку у порту је Ана з |
| тора Васића.</p> <p>Као да је чуо Анину жељу, закуцао је на прозор доктор Пашковић.</p> <p>— Не |
| оклонио.{S} Наслутио је ваљда малочашњу жељу госпођице Недићеве, да и он буде с њоме у вечности |
| је да би много дао кад би могао чути ту жељу, али је осећао и то да би пре умро него што би зап |
| клопљених руку.</p> <p>Госпођа Недићка, жена са необично благим , скоро брижним изразом лица, п |
| подне ! </p> <pb n="251" /> <p>— Жена, жена! — разговарао је сам са собом доктор Пашковић, шет |
| век са цветом у руци побуђује сажаљење, жена са цветом у руци је опасна, и ја је се бојим.{S} Б |
| за себе никада успео не би, и обратно, жена је увек крива кад човек с висине посрне . </p> <p> |
| ијатељски и кобни сусрет у природи .{S} Жена прави и од раја играчку, а човек и у рај носи пуст |
| — Никад у њој нема одређеног стања.{S} Жена нити уме бити срећна, нити уме бити несрећна.</p> |
| после подне ! </p> <pb n="251" /> <p>— Жена, жена! — разговарао је сам са собом доктор Пашкови |
| а свету досада није било много важно, а жена најмање, гле како он сад к небу подигнутих очију и |
| и јасно је било да се стара, болешљива жена никада од ње опоравити неће.{S} Код Ане је такође |
| сто скупо стало.{S} Наиме, кад чујем да жена љутитим гласом виче:{S} Јово! ја се направим одсут |
| , подсећао Ану, како се зна да та млада жена никако није волела свога мужа кад се удала за њега |
| де више од артизма.{S} Да је најтоплија жена само артист један, који непрестано вибрира јер хоћ |
| ним гестом, који, кад тад, погоди свака жена, јер свака жена све добро и све царство своје у гр |
| , кад тад, погоди свака жена, јер свака жена све добро и све царство своје у грудима носи.</p> |
| у прах смрви.</p> <p>У Ани је дозревала жена, кретале се све женине моћи.</p> <p>Младост њена ј |
| љиве мисли ковао.{S} У Ани се пробудила жена.{S} Загосподарило је у њој срце женино, које не зн |
| а није.{S} Али из моје ћелије је изашла жена која ће срушити палату! ...{S} Срушиће је!{S} Пошт |
| манастир живота.{S} И ја верујем да има жена толико отмених и јаких.</p> <p>Недићу ни из далека |
| же, Ана, Ана! — почела је плакати јадна жена, бежећи испред Ане и затварајући за собом врата.</ |
| ма тој Ани Недићевој која је сада бедна жена.{S} Одједаред ју је дохватио, дигао у наручје, и о |
| е и свилене своје косе чупа млада једна жена.</p> <p>— Лаку ноћ, Иринеје! — зауставио се најзад |
| ауче и седе своје косе чупа стара једна жена.{S} А када тај црни вео падне на чело младићево ка |
| ећника.{S} Мати.{S} То је та свемогућна жена, која је кроз цео његов живот могла од свега да га |
| ашим се од жене живота свога, јер је та жена бела невеста душе моје, поноса мога, завета мога, |
| очи.{S} Тада јој је привукао пажњу ред жена које се ближиле олтару.{S} Сетила се да је Петровс |
| едати.{S} Слабог здравља и меке природе жена, одједном се нашла очи у очи пред растанком од муж |
| г духа, плашим се жене, плашим се да је жена зло.{S} Питам се : зашто је љубавни уплив жене уве |
| Пре бих се питао нешто друго: да ли је жена достојна да је монах воли ? ...{S} Како ме је забо |
| >— То јесте.{S} И новорођенчету, ако је жена, види трун на души.{S} Женина душа је увек мутна — |
| метњу.</p> <p>Ана се смејала.{S} Јер се жена увек смеје кад позна моћ своју да човеком влада.{S |
| одрастао у кући рођака, где су се муж и жена и деца опијали, ружили, свађали и с ножевима вијал |
| блема и бола?{S} Бојим се да су човек и жена нехармонични, непријатељски и кобни сусрет у приро |
| а , и недостојну пажње.{S} Мој је идеал жена која само једаред воли, а разорену или несрећну св |
| раћа из гроба.{S} Враћа се и каже: само жена може помоћи човеку да се, за њу, успне тамо, куда |
| мисли, одатле некуда, куда човека само жена вуче, а човек оставља све, и иде, и губи пут и про |
| да не сме волети једну жену изнад свију жена!{S} Није истина дотле, док је калуђер у стању да т |
| свом животу имао додира, у реду толиких жена које сам подцењивао и мрзио, ви, једна и једина, в |
| них скрушених, белим веловима повезаних жена, којима на фра Анђеликовој слици свети Стеван држи |
| мале воштане буктињице у рукама старих жена и људи.{S} Олтар се чинио мрачна пећина од црног м |
| не, коју сам ја, женомрзац и познавалац жена, одрицао целог живота и целим животом, а коју сада |
| мало узбуђено по свом кабинету.</p> <p>Жена, и свршено! — констатовао је он са преостатком сво |
| аведан према сваком.</p> <p>— Сем према женама.</p> <p>Смеј.</p> <p>— То јесте.{S} И новорођенч |
| } Победу вашу надамном, победу жене над женама, победу баш те победоносне жене над најлепшим бо |
| шумили одјеком певања, људи су клицали, жене су целивале <pb n="137" /> владичину одећу и штаку |
| омидију пригушеним гласом се моли Богу, жене брбљају, деца се довикују, неко се љути и прети, п |
| знат роман и разочарање мога живота.{S} Жене су или незнабошци или идолопоклоници.{S} А ако усп |
| дики би опет тешко.{S} Трагична судбина жене уопште, па и према монаштву, стаде пред њега у сво |
| амо ту љубав у вама.{S} Ту љубав, љубав жене, коју сам ја, женомрзац и познавалац жена, одрицао |
| о.{S} Питам се : зашто је љубавни уплив жене увек и уплив проблема и бола?{S} Бојим се да су чо |
| p>А ја се пењем, Ана, и не плашим се од жене живота свога, јер је та жена бела невеста душе мој |
| ако је прекрасан тај прелаз баш код ове жене, где значи борбу двеју лепота, лепоте нагонске и л |
| програму ваљда, узео случај друге младе жене.{S} Тога пута такве, која је и волела и удала се п |
| еве, још смео тврдити да је љубав сваке жене без разлике ружа у којој се укотурана змија крије! |
| се чинило да у сунцу види портре једне жене, насликан, часом, од невидљивог сликара , и обешен |
| неосушним разумне, у живот далековидне жене.</p> <p>Ани је сада јасна била сва слабост, сва не |
| у себи моћ да јаким учини срце љубљене жене.</p> <p>— Како ће се све то свршити, Иринеје?</p> |
| па.{S} Идеална слика први пут заљубљене жене, која је сва однета и узабрана, која не осећа и не |
| сва незнатност и безначајност усамљене жене.{S} И имајући у очима страшну слику своје матере, |
| е над женама, победу баш те победоносне жене над најлепшим божјим створењем на овој земљи.{S} Ј |
| лости.{S} И епископу се привидео портре жене.{S} Мала потамнела старинска миниатура, обешена о |
| тела, плашим се и њеног духа, плашим се жене, плашим се да је жена зло.{S} Питам се : зашто је |
| је то што се зове љубав између човека и жене, и не сме се развијати тако као што се та љубав ра |
| д капеле и олтара, читају љубавно писмо жене ...{S} Да ли обојица грешимо против завета? — Влад |
| их баба са босиљком у руци.{S} Шта ће у жене та чудесна биљчица, која, зелена, мирише на добру |
| љубав.{S} Победу вашу надамном, победу жене над женама, победу баш те победоносне жене над нај |
| га на позорници, у двобоју и у загрљају жене, видела га младог и старог, охолог и с прахом по г |
| S} Човек може имати и чедну љубав према жени.{S} Пре бих се питао нешто друго: да ли је жена до |
| скош одела, отимала га животу и слави и жени, силила га да се одрече среће, завијала га у црно, |
| о помало бледог уља долива, јер не чека женика, него чека његово царство и његову славу.</p> <p |
| ше на Господа Бога.{S} Плашим се да дух женин не иде више од артизма.{S} Да је најтоплија жена |
| ету, ако је жена, види трун на души.{S} Женина душа је увек мутна — каже он. — Никад у њој нема |
| У Ани је дозревала жена, кретале се све женине моћи.</p> <p>Младост њена је доскора имала само |
| ла жена.{S} Загосподарило је у њој срце женино, које не зна борбу и триумфе губитака, које зна |
| у могле спасти".</p> <p>„Плашим се ипак жениног тела, плашим се и њеног духа, плашим се жене, п |
| о разговарао с њом о Богу, о вери, души жениној, или о осећајном животу човека уопште.{S} Али з |
| /p> <p>„Из облака те знам само, чаробна жено, из белог облака, из кога никад не излазиш.{S} И љ |
| ика се чује.</p> <p>О, ти мирна и света жено, која у облаку живиш и никога завела ниси, јеси ли |
| сам доктора Пашковића да ћу му постати женом.</p> <p>— Ана — шаптао је ђакон загушено, укопава |
| .{S} Ту љубав, љубав жене, коју сам ја, женомрзац и познавалац жена, одрицао целог живота и цел |
| н не би узнемирио, ушла је у одељење за женске.{S} Завидела му је што је црква његова.</p> <p>Т |
| одонуд, и хоће ли се појавити мушко или женско.{S} За пакост, куће су стајале као нека запечаће |
| читости и лепоте.{S} Са једнога места у женској препрати се чинило као да тамо, у висини над со |
| о је, и претварао два анђела у човека и жену, у радознале туђине, у лукаве борце који добро зна |
| S} Није истина да калуђер не сме љубити жену! — заносио се ђакон својом идејом. — Није истина н |
| пољубац је у смиреној девојци раздражио жену.{S} Од слућене његове врелине је цело Анино пролећ |
| До вас, Ана, ја нисам сасвим веровао у жену, па се тај сахрањени страх понекад још враћа из гр |
| ије истина ни то да не сме волети једну жену изнад свију жена!{S} Није истина дотле, док је кал |
| ина дотле, док је калуђер у стању да ту жену воли изнад себе!{S} Тако вас ја волим, Ана! ... </ |
| губи за њега драж и лепоту доклегод је жив, а најлепши делови тога живота постају му равнодушн |
| а отпора, има немирни дух онога који је жив зазидан ?</p> <p>Ана Недићева је прелазила руком пр |
| живео тако у тој чудној радости што је жив, у рајском једном осећању да радосном човеку ништа |
| сподњег.{S} И тај доживљај мора трајати жив до гроба мога.</p> <p>А у чему су ти живи трагови б |
| рана.</p> <p>Разговор се развио, постао жив и занимљив .{S} Ана се, према томе, није опростила |
| а вам кажем да је Светислав Васићев још жив, да му је сасвим мало боље, али ипак боље, и да се |
| храбрила и миловала. </p> <p>— Чаробна жива слика.{S} Мурилови херувими који око Мајке Божје п |
| д поврвело у музичку собу.{S} Почела је жива дебата, да ли госпођица Ана или монах Иринеј има д |
| а видим да је плод моје љубави лепота и жива црква! ...{S} Ја волим најлепшом <pb n="171" /> љу |
| а од ножа, пререза јој сан, и погоди је живахно и отровно.{S} Ана се тргла, села у постељи, зап |
| и од молбе, од меких таласа који врхове живаца запљускују.</p> <p>Ана је, место одговора, пусти |
| аске и дробе камење .{S} Стоји црква од живе мрежице биља са два висока љиљана као два витка то |
| ерње, а и онда је обично, прошавши кроз живе улице, сревши пријатеље свога оца, преплакала све |
| појањем.{S} На Ану су почеле наваљивати живе, богате мисли о уметничком усавршењу црквеног поја |
| и композиције зато богослужење , Ана је живела у екстази.{S} Дизала се до звезда, до директног |
| твар.{S} Љубав њена се родила у цркви и живела само у цркви.{S} Ту љубав није запалио ни пламен |
| а. </p> <p>Не бој се, и хвала ти што си живела један тренутак само за мене!</p> <p>То је све шт |
| узика постала њихово вољење.{S} Опет су живели једно у другом као што музика живи у жици.</p> < |
| д сто година раније ...{S} А да је тада живео, ко зна, можда би на лепој својој коси носио мека |
| <p>И давао га је.{S} Три године дана је живео тако у тој чудној радости што је жив, у рајском ј |
| и пришла му корак ближе.{S} Да, још је живео, али га је она видела кроз неку мрежицу, удаљеног |
| пут ословио.{S} Често се тога сећао, и живео са тим сећањем као са каквим добрим пријатељем.</ |
| ика и конца?{S} Можда човек заиста мора живети као и сви други ?{S} Можда Бог баш тако хоће?{S} |
| је љубав страст, која до краја не може живети у цркви.{S} Не може, Иринеје, јер је љубав телес |
| ...{S} Али онда је монах Иринеј требао живети више од сто година раније ...{S} А да је тада жи |
| лукава и осветљива. </p> <p>Та завеса, живећи тамо унутри, пуна сјајних бобица од интимне свет |
| вас и богата је.</p> <p>То су, видите, живи трагови вољеног бића, које не може отићи, чије срц |
| осећајући јесен, тражило је да живи, да живи ... </p> <p>Мој, само мој мора бити !{S} Мора ме в |
| ето, предосећајући јесен, тражило је да живи, да живи ... </p> <p>Мој, само мој мора бити !{S} |
| оће ли болесник умрети или ће остати да живи.{S} Хипокризија, страшна, увек иста, без обзира на |
| су живели једно у другом као што музика живи у жици.</p> <p>Али је онда дошло време кад су се п |
| /p> <p>Гроб мога оца, то је врт, у коме живи једна моја покошена срећа, један вечити мој уздах. |
| кобајаги није епископ, и да кобајаги не живи у двору.{S} И није се одазивао, и није устајао са |
| ad>XVIII.</head> <p>У малим варошима се живи полако, са много лење или сујеверне покорности пре |
| ена маховина по сивом камену попасти ће живи трагови бића вашег по нашој самоћи.{S} И ми ћемо, |
| ног бића, које не може отићи, чије срце живи и удара у сваком растанку. </p> <pb n="173" /> <p> |
| и рећи, кад сваки човек само за љубав и живи!{S} Природа човечја је такова да негде, у скривено |
| ив до гроба мога.</p> <p>А у чему су ти живи трагови бића вашег?{S} У свирци, у смислу лепога, |
| мир.{S} Уосталом, то што у души његовој живи, није увек ни немир.{S} Има две природе.{S} Понека |
| дошла до уверења да музика у души њеној живи као врста завета.{S} Да тонови, особито тонови црк |
| мислим баш на ону самоћу, кад човек сам живи, него кад нигде никог свога нема.{S} Имате ли ви к |
| е поверила ни тугом ни радошћу.{S} Нико живи њој није пришао ни са питањем ни са слутњом.{S} На |
| ма свежине, лепоте и незаборава.</p> <p>Живи трагови, разумите ме добро !{S} Не сећање !{S} Ја |
| ивота мога, кажите и помозите ми или да живим или да свиснем, свеједно, само ако ме волите, Ири |
| било као <pb n="77" /> да си ме слао да живим негде на јужном полу.{S} Уосталом, све то није ра |
| господар острва на коме сам изабрао да живим.{S} Као Робинсон, молим се Богу и тражим нови пут |
| .</p> <p>— А докле би ти хтео да ја још живим!{S} Мораш се с тим измирити да је и у твог старог |
| у ташто и без вредности ...{S} Зашто не живимо крај гробова, и с гробовима заједно, да нам буде |
| S} Напротив.{S} У стражњој авлији, међу живином, крај свога псета, над бледом јесењом травицом |
| концерт, ах, Ана је имала тако топлих и живих престава, као да је та свечаност већ започела и и |
| пречац увенула и збабала се.{S} Нестало живих боја, нестало летњег даха.{S} Настала је часом ст |
| слушању песме и гледању раскошно лепих живих слика.</p> <p>Све то доле учинило јој се одједаре |
| О, ти мирна и света жено, која у облаку живиш и никога завела ниси, јеси ли кадгод била срећна |
| а том свршило.{S} Ана је причала течно, живо, и тако, као да се све то десило у присуству свију |
| да изађе.{S} До последњег такта је све живо стојало на свом месту.{S} А “гада, осећајући да се |
| n="165" /> листка, тако је у вароши све живо задрхтало и поплашило се од живота. </p> <p>Смркло |
| ма старчевим.{S} Детаљ по детаљ, брзо и живо, ређали се моменти трагичне монашке љубави, коју у |
| тниковог стварно оно само, оригинално и живо.{S} А затим умире за све вечности.{S} Све што се п |
| да пиљарице, иду на глави и разговарају живо.{S} Слика се после замутила и нестала, а на њеном |
| а, ни сметњи, ни непријатеља .{S} Његов живог није змија.</p> <p>Уочи дана када ће се помонашит |
| у пјесу.{S} Песма та, необична, весела, живога такта, разбудила је већ заморене пажње поново.{S |
| га напустили , својта га је жртвовала, живот га је избрисао.{S} Али штогод је крај долазио бли |
| и и побеђују срце.{S} Стога се, најзад, живот и срце и уклањају испред њих, и човек, такав чове |
| о.{S} Али штогод је крај долазио ближе, живот се болеснику чинио све лепши.{S} И то не живот уо |
| раздувао ...{S} Људи су сироти и бедни, живот је тако кратак, у старости и после смрти је све с |
| ваког појединца .{S} Свет се узнемирио, живот се узбуркао <pb n="96" /> са самога дна свога.{S} |
| ивљавала никаквих потреса или криза.{S} Живот јој се чинио исти као и пре тога, и, као и пре то |
| удубила, чисто се сама у себе урила.{S} Живот Анин се тако сузио, да је најзад постао просто пр |
| ружили, свађали и с ножевима вијали.{S} Живот, дакле, који је у најстрашнијим и најружнијим око |
| лим једног старог монаха што је сам.{S} Живот је тако тежак.</p> <p>Написао сам нешто што не ос |
| свима људима.{S} Достојанство неко.{S} Живот њен дакле није више оно што је био.{S} И гори је |
| вот уопште.{S} Него баш његов живот.{S} Живот дечка и младића који оца није познавао , који је |
| м душом.{S} Једнако је тражио начина да живот свој нуди и даје. </p> <p>И давао га је.{S} Три г |
| а богате јединице, све су то разлози да живот запне и застане, и загледа се у догађај са свом д |
| таву победе над животом.{S} Не волим ја живот толико колико свирку.{S} Страсти за чистом, непор |
| који је сада и мој.{S} И ја сам, за сав живот свој, калуђер.</p> <p>Али ако Бог и такву љубав п |
| на је искрено била убеђена да је за сав живот свој зазидана у зидове Богородичине Цркве.{S} Њој |
| сто.{S} Почело се јести.{S} Али је сав живот лебдео негде високо горе.{S} Говорило се једнако |
| гу, слуша музику и ћути, да то није сав живот њен, цео, са олујем у себи заједно.</p> <p>Сећају |
| снова.{S} Трећи, најзад, којима се сав живот сабио у један тренутак неизвесности, који су гото |
| руком опроштење, измирење, љубав и сав живот свој.</p> <p>— Ана, ви се не љутите?{S} Чујте как |
| Мора ме волети слепо, мора ми дати сав живот и сву душу, мора ме служити, мора у ланце ићи, ак |
| свемогућна жена, која је кроз цео његов живот могла од свега да га одбрани и заштити.{S} Доктор |
| И то не живот уопште.{S} Него баш његов живот.{S} Живот дечка и младића који оца није познавао |
| .{S} Па какав је онда човек уопште, кад живот сам не губи за њега драж и лепоту доклегод је жив |
| улу која ми је била драга као што ми је живот драг, и волим девојку која мене не воли — одговор |
| сао сам нешто што не осећам.{S} Мени је живот лак и пријатан и сушта лепота.{S} Једно бих само |
| уо је затим главом с убеђењем. — Мој је живот тако леп ! — Он прекиде, пуштајући да један искре |
| у сандук положенима, где се све што је живот изједначује и слива у нешто једно и вечито, као ш |
| е болеснику чинио све лепши.{S} И то не живот уопште.{S} Него баш његов живот.{S} Живот дечка и |
| ава.{S} Нека моћ из њега мене и води, и живот мој испуњава дужностима , борбом и радом, као и с |
| ст, бела као снег.</p> <p>И цео свет, и живот са свима мрљама својим, узмакли су далеко од њих, |
| ти .{S} Шта више, ја морам зло чинити и живот свој обесветити, ја морам срљати за жеђу својом, |
| ки.{S} Како болесним срцем куца данас и живот — говорила је Ана, седајући с родитељима за доруч |
| но и шумно.{S} Добијало склоп, целину и живот.</p> <p>Напослетку, Ана је узела перо у руке и по |
| и свадбене концерте, испраћа их у нови живот, и мирно се враћа своме послу.</p> <p>— Шта ради |
| ам куда су сада.{S} Ово је сасвим други живот ...{S} Зар није то тако као да сам већ једаред ум |
| владика задржа.</p> <p>— Ето ти човечји живот.{S} Два калуђера, у кући која је дом усамљености |
| Ани Недићевој .{S} Цео чисти девојачки живот њен, сваки покрет њен, музика њена, идеје њене, < |
| кога ниче потпуно иста биљка?{S} Да ли живот човечји , растући из корена који је у земљи, рани |
| питам: шта је то самном?{S} Бог је, или живот је, или, ја не знам, можда је у мени самом негде |
| место.{S} И тек кад он зађе, онда су ми живот и љубав слатки, онда имам снаге за срећу и уживањ |
| пет бригу и страх за ваш лепи и корисни живот.{S} Опростите му, и почујте га још мало.{S} Ја не |
| што је Ана?{S} Девојку, која сав богати живот свој носи у цркву, рад свој и уметност своју посв |
| едала некуда у дуги и слободни и богати живот човека, који је понекад тако горак у својим извес |
| разумем да усхићење од музике може бити живот или уместо живота, и да раду око црквеног певања |
| своју снагу, која ће одједаред изменити живот, упростити и разјаснити све, и из досадашњега жив |
| сада је тај живот, тај свесни, поносити живот требао да престане бити.{S} Огорчење болесниково |
| које је увек имало удобан, леп, и виши живот, које је дужности своје према људма и хвалу своју |
| оте и вере у лепо.</p> <p>И сада је тај живот, тај свесни, поносити живот требао да престане би |
| уди не бележе.{S} Не бележе га, јер тај живот не значи догађаје.{S} Али зато значи вечност.{S} |
| рала и у клавир и у виолину, и сав свој живот, у доколици и у раду, поклањала искључиво музици. |
| прави?{S} А њу бих хтео у најбољи свој живот да унесем .{S} У снагу живота свога.{S} Њу бих хт |
| етничким аскетством умеју осветити свој живот, и тим животом заправо светити цркву, место да цр |
| ма и вољама живота.{S} Да види тај свој живот растављен у комаде и саставне делове своје.{S} Је |
| м.{S} Зато сам ваљда и провела цео свој живот као дете, јер деца су без успомена.{S} Први мој д |
| без једне једине лажи, исприча цео свој живот.{S} Да јој каже како воли Богородичину <pb n="79" |
| страшну, позитивну снагу, којом ћу свој живот дићи, дићи га зацело.{S} И то не кажем овако: или |
| кад нисам био...{S} Какав је диван твој живот, Иринеје!{S} И како сам срећан и ја што си на ово |
| је Ана одушевљено и узбуђено. — Цео мој живот и рад вас су чекали.{S} Ви сте дошли, и старе рас |
| монах самом Богу обећао: чедан, идеалан живот, са једном великом љубављу, којој не прети ни про |
| емоћан и апатичан лежи онај који је њен живот више волео од свога, и што се можда на вечити одл |
| е је Ану савлађивало убеђење да цео њен живот треба да буде завет.{S} Завет лепоти и уметности |
| и сада чинило да се напила среће за цео живот, и да ништа више не жели и неће желети.</p> <p>У |
| тек, неочекивано, кроз пун, шарен и цео живот сикне његова анализа.</p> <p>— А цело то његово а |
| ту, који се така много мучи, а чији цео живот није толико вредан колико један тренутак њеног.</ |
| њега.{S} Како је неисцрпно богат и леп живот!</p> <p>Ана није више осећала никакву радозналост |
| ер је чиста калуђерска душа у мени, јер живот мој лежи на поносу, а понос! о, понос може замени |
| лакати, али плачем неосушним разумне, у живот далековидне жене.</p> <p>Ани је сада јасна била с |
| ама и у чекању.</p> <p>Ана се враћала у живот.</p> <p>Гроб мога оца, то је врт, у коме живи јед |
| леће, из судбине у судбину, из живота у живот, али да га опет врати Богу, Богородичиној Цркви и |
| и да на неки начин уђе у мисли њене и у живот њен.</p> <p>Анине дубоке, љубављу испуњене очи, о |
| е не варам кад кажем да сам заволео ваш живот и вашу љубав.{S} Победу вашу надамном, победу жен |
| мични на освећеној божјој књизи.</p> <p>Живот је башта, витлејемски мирна, и пуна ружа.{S} А љу |
| им успомена!{S} Мртвих, покојних делова живота нашег, који долазе, као сабласти, из других свет |
| тити и разјаснити све, и из досадашњега живота склонити многу непотребну сметњу.</p> <p>Ана се |
| т, којом је и најнезнатије детаље свога живота улепшавала, грејала и из непримећености подизала |
| јући с поносом на протекле године свога живота.{S} И учини јој се одједаред као да прошлост сво |
| зато, што је мој отац, пред крај свога живота , знао да вас волим.</p> <p>— Знао је?</p> <p>— |
| на бити у стању да одсвира музику свога живота и музички проблем своје савести.</p> <p>Да, музи |
| њи дан је можда најлепши дан целог мога живота.{S} Овако стар и трошан, осећао сам се лак и бес |
| Теби је познат роман и разочарање мога живота.{S} Жене су или незнабошци или идолопоклоници.{S |
| омоћ твоја богати раскош и красоте мога живота!{S} А ако би дошло до страдања, мука, сумњи, и н |
| } Ви сте дошли, и старе раскрснице мога живота више нема.{S} Помоћи ћу вам!{S} Пребродићемо иск |
| рекао.{S} Није хтео кварити лепоту мога живота.{S} Био је фини, осетљив, знао је оценити шта се |
| доклегод је жив, а најлепши делови тога живота постају му равнодушне олупине већ после годину д |
| орија сна једног, богатог као два млада живота, подигла се тога дана кроз сводове цркве небу у |
| дело.{S} Музичко дело је дакле само за живота уметниковог стварно оно само, оригинално и живо. |
| ука Иринејева лети по хартији, до краја живота свога.{S} И онда, попити чашу топлог чаја и умре |
| у својом!{S} Калуђер ћу остати до краја живота свога!{S} Калуђер сам зато јер сам хтео и морао |
| та је рука била за Ану исто што и слика живота њеног.{S} Значила је предодређену чистоћу, задат |
| разни покрети, и испрезали из оног дела живота који је тога дана дорађен или потрошен.{S} Испре |
| елокупним и распуштеним силама и вољама живота.{S} Да види тај свој живот растављен у комаде и |
| ена сам, и још само кратко време ми има живота с ове стране пакла, тренутак један, и сасвим је |
| ам и зебњу.{S} Чудну, као да ме топлота живота оставља.{S} Ја, видите, никако више не могу да с |
| уметничкој, из човечјег или из мравјег живота , има моменат одрицања.{S} То је одрицање светит |
| елики Четвртак роман најлепшег човечјег живота ...{S} Као да носи олтар у себи, као да је позва |
| аног, или мирно умирућег са зором бољег живота у очима.{S} И одједаред, себична и страстна, мах |
| о себе претпоставља ћелију рада и вишег живота ...{S} Чега се дакле бојите?{S} Тела наших ? ! < |
| уби, и светлост, светлост новог и вишег живота гране... </p> <p>Ђакон је осећао да безгранично |
| лужења говори: како се све несреће овог живота свршавају тихом тугом, а та је туга тако лепа, т |
| уо.{S} И осећао је како се чаша његовог живота пуни пуни ... </p> <p>А сад је ето кануло нешто |
| зама које су прво љубавно благо његовог живота.{S} Њему се чинило да цело небо плаче с Аном, и |
| само за час кроз једнолики мир његовог живота могао пронети бат срца или шапат усана!</p> <p>А |
| ло нешто мутно у кристалну чашу његовог живота.{S} Улица га дражи отворено поље га оневесели, а |
| сређивање, смиривање и свежи дах новог живота у новом ваздуху.{S} И пожелела је, одједаред, да |
| стишана сва ужасна трагедија Христовог живота и сав смисао његове узвишене науке.{S} Осетила ј |
| тим тужним гласом и са поезијом кратког живота у очима, иде дакле.{S} И не само да иде, него тр |
| о дивно, кад се зелена грана девојачког живота одједаред обаспе цветањем ! — развијао је доктор |
| ружа, и да љубав своју одели од осталог живота свога, тако, као што црква, иако је општа кућа с |
| занело сећање на неку сцену из веселог живота њеног оца, и уз ту реминисценцију се Ана тек зап |
| омрзац и познавалац жена, одрицао целог живота и целим животом, а коју сада видим стварну, идеа |
| рби да човек ниједан део свога душевног живота не страћи и не баци. </p> <pb n="150" /> <p>Али |
| , у коме лежи цела целцата тајна једног живота.{S} А они се круне, опадају, брже него цвет.{S} |
| иња храма, управо светиња њеног рођеног живота одрасла и посвећена у том храму, стала је пред о |
| {S} Јер нико не сме сазнати тајну њеног живота, среће и задатка.</p> <p>Промолила се одједаред |
| ушком на шапама, и са зрачком бесмртног живота у уморним, безбојним својим очима. </p> <pb n="1 |
| падањем.{S} Него у просторе оног ведрог живота који ни историја ни људи не бележе.{S} Не бележе |
| ши све живо задрхтало и поплашило се од живота. </p> <p>Смркло се одмах после пет сата.{S} Вазд |
| уђера, један с ове а други с оне стране живота, гледали су замишљено у башту.{S} Ђакону се чини |
| а се пењем, Ана, и не плашим се од жене живота свога, јер је та жена бела невеста душе моје, по |
| од заветом разумем неразрешиво везивање живота за неку моралну лепоту.{S} У томе је понос, у то |
| {S} И кроз тај чвор настаје онда ливење живота свога у дрхтај жице, у талас звука, у потез гуда |
| ас двоје проћи кроз то највеће искушење живота човечјег!{S} Како ћете проћи, а да се ниједно од |
| ми је био него после из ложе.{S} Дивоте живота виде најбоље они који напољу стоје. </p> <pb n=" |
| ећа у столеће, из судбине у судбину, из живота у живот, али да га опет врати Богу, Богородичино |
| ничке чари тих симболичних представа из живота и страдања Христова.{S} Необично лепа, сугестивн |
| пријатељу, постоји, али води некуда из живота.</p> <p>Са таквим назорима, госпођица Недићева ј |
| м тежине, који прати сва наговештења из живота душа наших.</p> <p>Ани је та непромишљена продук |
| из гомиле руинираних покушаја талента и живота једва спасено јединче.{S} Слутим ја, госпођице А |
| владичином оку је стојала слутња о бури живота и мека љубав за недужне жртве.{S} Рамена старчев |
| з танку ограду пред собом гледа комешај живота, љупко се смеши, воли, разуме <pb n="184" /> и о |
| и и аналишући, скоро неактивни састојак живота.{S} Вечито цепкање, тражење, испитавање — у том |
| т живота и позива свога.</p> <p>Дневник живота мога — говорио је у себи — то је дугачак, још не |
| тило тако врлетним и немилосрдним путем живота.{S} Чак, у једном тренутку, Ана му се учинила ка |
| а, сила од интелигенције, а опет је ван живота .{S} Неки чисто контемплативни и аналишући, скор |
| м такав реванш бити највеће задовољство живота.{S} Друкчије је испало.{S} Нечега дирљивог и зан |
| ом оцу који одлази.{S} Давала му је део живота свога.{S} Са оцем заједно умирало је његово једи |
| , час далеко од тога.{S} Ужасно, колико живота има у човеку.{S} И који је прави?{S} А њу бих хт |
| генерација, а сасвим зацело по неколико живота носе и рађају.{S} Моје је убеђење да и мало лепш |
| че, или за вампира који је већ неколико живота прошао пре него што се у овом складу јавио?.. .{ |
| јединог, самога вас волим, круно, песмо живота мога! ...</p> <p>— Ана, Ана моја дивна! — грлио |
| ње од музике може бити живот или уместо живота, и да раду око црквеног певања треба да жртвујеш |
| шине, толика множина баца у јад и чемер живота наших?{S} А шта се друго и ради са милошћу, него |
| опити из њега причест, и с причешћу мир живота за којим је тако чезнуо.{S} Призивајући <hi>Вонм |
| ну своју љубав носи са собом у манастир живота.{S} И ја верујем да има жена толико отмених и ја |
| ја вас волим.{S} Ви сте светиња и завет живота мога.{S} Ана, реците ми штогод.{S} Ја ћу век про |
| но као никада је осећао и чемер и сласт живота и позива свога.</p> <p>Дневник живота мога — гов |
| ла се, мирила се, узимала на себе борбу живота, ону, у којој сви без разлике падамо, једни побе |
| врт није у царству смрти него у царству живота.{S} Кроз младо и свеже цвеће везујем се ја за св |
| јбољи свој живот да унесем .{S} У снагу живота свога.{S} Њу бих хтео као прави калуђер да волим |
| се побожно прекрстио, затварајући књигу живота свога. </p> <pb n="181" /> </div> <div type="cha |
| оту човека.{S} Узми рецимо борбу између живота и смрти, љубави и губитка, младости и старости.{ |
| ања , доћи да покупи страшну ону порезу живота коју и најсрећнији човек даје у скрушености , бе |
| То кажите, то докажите, Иринеје, сјају живота мога, кажите и помозите ми или да живим или да с |
| ого о интимним њеним мислима и о начину живота.{S} А мене би тако занимало, и таква силна утеха |
| ђенија постала у своме укусу и у начину живота.{S} Почела је својом јаком музичком интелигенциј |
| до цркве, да чује и види срећу и лепоту живота свога, да се врати, и онда да се сруши нешто пре |
| идеала, за које је везивао рад и успех живота свога.{S} Куда то води, и шта то значи, кад се к |
| трашан, строг и суров завршетак људских живота ...{S} Како је све у животу ташто и без вредност |
| ди веран до саме смрти, и даћу ти венац живота.</p> <p>— Ђакон је зазвонио по момка, пољубио еп |
| ито заљубљена и љубоморна на све среће, животе <pb n="135" /> и људе, и у исти мах опора, понос |
| у.{S} Али Бог није милостив.{S} Него су животи људски тако чемерно бедни, да се понеки пут <pb |
| и нас је водио лепоти да са растављеним животима и телима негујемо јединство духа и душе, тај з |
| с се још рогуши.{S} Рогуши се као грдна животиња једна коју је божја рука уз длаку помиловала.{ |
| ила однекуд штап, и ударила патку.{S} А животињица се окренула, подигла ударену, као лала жуту |
| је осећао да је све без изузетка, свака животињица и свака стварчица, суделовала на неки начин |
| се и она претвори у једну од тих малих животињица, скромних, тихих, без жеља и без уздаха.</p> |
| бе, уметност развила заставу победе над животом.{S} Не волим ја живот толико колико свирку.{S} |
| алац жена, одрицао целог живота и целим животом, а коју сада видим стварну, идеално истиниту, в |
| тством умеју осветити свој живот, и тим животом заправо светити цркву, место да црква лажно све |
| и пре тога, она је задовољна била с тим животом и волела га.{S} Осећала је да у њему успева неш |
| утак с твојим срцем, и с твојим богатим животом проживим.{S} Тешка ми митра.{S} Дошао сам да јо |
| ега сав сјај и раскош одела, отимала га животу и слави и жени, силила га да се одрече среће, за |
| сажаљењу, ума га у науци која се радује животу будућих покољења, има га у хладној, отровној зај |
| погледом старца који се још само туђем животу радује.</p> <p>— Ја сам, синко, у првом реду зат |
| те, кажите ми: зар ни у чистом човечјем животу нема светиње којој смрт не прети ?{S} Зар нема п |
| ред трагедијом сваке светиње у човечјем животу.</p> <p>Опазило се да владика с интересом поглед |
| и цркву, дакле мир и размишљање о бољем животу, волела и пре мене.{S} Она је и мене у цркви и к |
| ето.{S} А ништа на свету се у спољашњем животу Ане Недићеве није догодило ни променило.{S} А ни |
| има.</p> <p>— Јесам ли ја терет у вашем животу ? — шаптао је ђакон у неким слатким слоговима, к |
| показује живу љубав према једном вишем животу у човеку.{S} То је, како сте сами рекли, једна с |
| се истежу, трепте, бледе и умиру у овом животу пре него што се у један сплет уврте са жицом кој |
| аслужних људи с којима сам у дугом свом животу имао додира, у реду толиких жена које сам подцењ |
| стинити дом божји који сам у дугом свом животу видео.{S} А она је то с тога, што се вас двоје т |
| едаред будем ђакон, онакав какав у свом животу никад нисам био...{S} Какав је диван твој живот, |
| а жеља или воља није у унутрашњем њеном животу сазрела.{S} Никоме се она није поверила ни тугом |
| да ја учиним нешто што ће том спасеном животу дати вредност.{S} Заветујем се да ћу учинити.{S} |
| , о вери, души жениној, или о осећајном животу човека уопште.{S} Али знам за једну унутрашњу бо |
| овој слици свети Стеван држи проповед о животу и о умирању.</p> <p>Ана је свирала да занесе цео |
| е, она се са страхом у души освртала по животу, и тражила на кога ће се ослонити она, да би се |
| одрицање светитељско, т. ј. без бола, у животу природе .{S} Узми на пр. сутон, или ако хоћеш и |
| је одрицање аскетско, то јест болно, у животу човека.{S} Узми рецимо борбу између живота и смр |
| так људских живота ...{S} Како је све у животу ташто и без вредности ...{S} Зашто не живимо кра |
| ац се опет нашао пред нечитким ставом у животу своје кћери.</p> <p>Ћутати, то је лагати — пала |
| е.{S} Јер ми је сад јасно да је завет у животу човечјем потребан.{S} Да је потребно да човек, у |
| ед мене, савлађује и као суви штап крха живу љубав, отима ми пољубац, мој пољубац, моју сласт, |
| ађањем цркве и понашањем у њој показује живу љубав према једном вишем животу у човеку.{S} То је |
| од уживања , али која не дира најфиније живце и најтање нити душе човјечје.{S} Не тако.{S} Него |
| на мора брижљиво чувати, очима пратити, живцима осећати, разумом својим о њој расуђивати.{S} Са |
| ао се, али са мало успеха.{S} Биће нека живчана нелагодност , мислио је.{S} Али после је опазио |
| е с леве стране крај стуба.</p> <p>Мала живчана алтерација — постављао је ђакон диагнозу без мн |
| онекад би се радознало осврнуо, тражећи жижу из које бије та топлота.{S} Тражио је откуда долаз |
| очима, видим је у вама као јарко црвену жижу у белом алабастерском кандилу.{S} Тај пламен у вам |
| S} Где ми је сажаљење за фине оне плаве жилице на њеним слепим очима ?{S} Где ми је милост за д |
| и пузи разноврсно цвеће.{S} Коренчићи и жилице раскивају даске и дробе камење .{S} Стоји црква |
| ветио ју је, окадио јој је крв у свакој жилици.</p> <p>Извирило је малко и сунце.{S} У траци ње |
| лето тако одједаред као што нож пресеца жилу.</p> <p>Као да је цела земља на пречац увенула и з |
| ска литија, кад се по цвећу и по зрелом житу гази.{S} А после, кад остарите ?</p> <p>Недићка за |
| да уз само Анино уво трепти велика нека жица.{S} Затим је дошао други, па трећи, и онда је цео |
| новој души се затеже нека давно онемела жица, и он умало не одговори да јесте.</p> <p>— Није, г |
| има, за линијом његовог тела, које, као жица, затегнуто и пуно музике, чека да интервал прође, |
| ју, или у крваво срце уједају затегнуте жице, и музика се чује.</p> <p>О, ти мирна и света жено |
| стаје онда ливење живота свога у дрхтај жице, у талас звука, у потез гудала.{S} И мољење једно, |
| то танким ребрима која су изгледала као жице на миниатурном неком инструменту.{S} Два мрава су, |
| ли једно у другом као што музика живи у жици.</p> <p>Али је онда дошло време кад су се почели ч |
| пре него што се у један сплет уврте са жицом која треба да зазвучи.{S} И кроз тај чвор настаје |
| <p>Ана је осетила хладан зној по челу, жмарце утрнулости по рукама и ногама, и стисак један ок |
| знемирује и мучи.</p> <p>Ана је осећала жмарце по телу, и неки дотле непознати страх од Бога.{S |
| да ми је Авантурист Пера, који ено тамо жмири, и тако је лепо пребацио преко ока своју већ прил |
| и без моје десне руке.</p> <p> Мајински жмирну.{S} Онако како чине људи кад хоће да сакрију реп |
| е доктор.</p> <p>Стари хоровођа је само жмирнуо очима.{S} Њему се чинило да то на једно излази. |
| о је само несрећа, јад и <pb n="255" /> жртва.{S} А међу нама остаје лепа и чиста монашка наша |
| ну и вукао је к себи. — Зашто несрећа и жртва и плач ?{S} Ја вас не дам, Ана! ...{S} Ана!{S} Ми |
| једно благо, као несрећно створење, као жртва рђавог и лажног суда <pb n="199" /> свију људи, п |
| а о бури живота и мека љубав за недужне жртве.{S} Рамена старчева се тужно слегала пред сазнање |
| непрекидна промена.{S} Зато дуготрајне жртве и савлађивања постају обичне појаве, бришу се из |
| лене гранчице и цвеће, мирне, безгласне жртве сваког људског весеља.{S} Неки су завидели владиц |
| еобичан, сасвим необичан домаћин божјег жртвеника.</p> <p>Прснуле су затим тешке копче на Еванђ |
| ти читаво брдо пред ноге катастрофи, да жртви својој не могне прићи.“ </p> <p>„А да ли је право |
| сла је она све брже и брже, прикрала се жртви својој до срца, обузела јој и главу, помешала се |
| инеју још донети сем трзања, уздисања и жртви. </p> <p>И онда су наваљивале на њу мисли: страшн |
| мф, смејала се сваком догађају и свакој жртви.{S} А у исти мах је ђакона гризла савест већ и зб |
| } Лекари су га напустили , својта га је жртвовала, живот га је избрисао.{S} Али штогод је крај |
| бележи.{S} Своју песму.{S} Своју крвну жртву на олтар коме се клања.</p> <p>Пливала је у задов |
| ећао на крв Христову у путиру, на чисту жртву, на <pb n="136" /> свемоћну смрт, која је Сина Бо |
| и да раду око црквеног певања треба да жртвујеш целу личну кариеру своју.</p> <p>Ани је тај фо |
| орите ништа!{S} Не обећавајте ништа, не жртвујте ништа!{S} Ја морам ићи, морам , јер несреће мо |
| цркву мирна, чиста и непоколебљива.{S} Жуд, ако је мора бити у сваком човеку и у свакој љубави |
| ене. — Ђакон је застао и гледао у Ану с жудном неком радозналошћу. — Је ли то дуго ? — чула је |
| да га само поздрави и пре њега уђе.{S} Журба њена је међутим била сасвим непотребна.{S} Пашков |
| вашег?{S} У свирци, у смислу лепога, у журби и приближавању повратка вашег који нам већ иде.{S |
| а реч, то је можда већ демон који жури, жури ...{S} Можда сам на први покрет љубави требала одм |
| слатка реч, то је можда већ демон који жури, жури ...{S} Можда сам на први покрет љубави треба |
| ра није видела, али је опазила да ђакон жури да је стигне.</p> <p>Био је то болешљиво нежан пла |
| ек закаснио на ручак; Ана је, напротив, журила кући, и говорила мајци да тога дана осећа тако ч |
| поздрављајући хитно и ђакона и младиће, журила је у порту да одахне.{S} Али, слутећи ваљда да ћ |
| рстача .{S} Ана се осећала неудобно.{S} Журила је да што пре стигне до гробнице.{S} Стигавши, с |
| ила дубок снег и спотицала се у јаме, и журила је, задувана и усплахирена, и застајала опет, ми |
| ђакона, и он се, после свршене службе, журио са свлачењем што је игда могао.{S} Стигао је на ц |
| о волим?</p> <p>— Говорите, говорите! — журио је ђакон. — Говорите! — молио је.</p> <p>— Волим, |
| урио да проговори с њоме, зашто се тако журио ка подневу љубави своје, зашто је тако брзао да ј |
| стварањем свога света?{S} Зашто се тако журио да проговори с њоме, зашто се тако журио ка подне |
| људи ? ... </p> <p>И зашто се и он тако журио са стварањем свога света?{S} Зашто се тако журио |
| <p>Требало је журити, јер се и Пашковић журио.{S} Остало је само толико времеда да се монах Ири |
| Недић. </p> <pb n="41" /> <p>Требало је журити, јер се и Пашковић журио.{S} Остало је само толи |
| етао у Рим и у Париз, а сада, кад сунце журно запада, шета се до Богородичине Цркве.</p> <p>Да |
| ени, моћни и отровни.{S} После, скромни жути маслачци.{S} Све по три у реду.{S} Појци и богомољ |
| летеле тице.{S} Бегале из сиве магле у жутило злог неког облака, и стрмоглављивале се оданде, |
| јак, подсећала на пролазност и смрт.{S} Жуто и набрчкано лице, шиљат нос, уска бледа уста, руке |
| се окренула, подигла ударену, као лала жуту <pb n="214" /> ножицу, и доброћудним, мирним оком |
| огородичине</p> <p>Цркве</p> <p>Књижара З. и В. Васића Загреб</p> </div> </front> <body> <div t |
| ну моћ је имала Ана да ту своју љубав , за коју би људи рекли да се ничим другим не храни до гл |
| чисто гушили у њему.{S} Пала је и нека, за то годишње доба сасвим необична магла, дебела и влаж |
| естола лепоте, среће, светиње и идеала, за које је везивао рад и успех живота свога.{S} Куда то |
| им гласом, за отвореним његовим устима, за линијом његовог тела, које, као жица, затегнуто и пу |
| павати ...{S} Како ти то изгледаш, Ана, за Бога?{S} Теби није добро.{S} Шта ти је, Анице?</p> < |
| монах Иринеј к њима дође, него да она, за тренутак један, излети одавде, да одлети до цркве, д |
| ћном да чудом врати чудотворног певача, за часак један, само дотле док не изврши дело светиње и |
| непотребна и без циља.</p> <p>Једаред, за време вечерња, кад су облаци застрли небо, у цркви б |
| уку!{S} Ко је болестан ?{S} Шта вам је, за Бога!</p> <p>— Бошко, мали Бошко Ристовић — грцала ј |
| а.</p> <p>Уопште је спољашњост владике, за кога се иначе знало да је умно још необично свеж и ј |
| , ако је пошла, с пута да врати.{S} Не, за Бога не, Бошко, Бошкице!</p> <p>Одједаред се сетила |
| још дуго моћи гледати, лепи мој ђаконе, за којим ено тамо код мене уздише цела варош.{S} Дакле? |
| же: само жена може помоћи човеку да се, за њу, успне тамо, куда <pb n="249" /> се за себе никад |
| S} Одлучите онако како вашем срцу годи, за вас ћемо сви све учинити.</p> <p>— Волела бих се вид |
| акућу за нечим.{S} За мрвицом на земљи, за мушицом у ваздуху, за сенком, за шљокицом сунца, кој |
| волела, преокрет у њеној љубави значи, за мене, појаву ниског реда, без финих мотива , и недос |
| ски побожна , она је имала моћ да увек, за време молитве, нађе око божје над собом.{S} Нашла га |
| говог, који је сада и мој.{S} И ја сам, за сав живот свој, калуђер.</p> <p>Али ако Бог и такву |
| земљи, за мушицом у ваздуху, за сенком, за шљокицом сунца, која се, већ дограбљена, одједаред о |
| ужи за умиљатом речју, за топлом руком, за нежним загрљајем.</p> <p>Ана је осетила да се рука ј |
| стрпљиву чежњу.{S} За ђаконовим гласом, за отвореним његовим устима, за линијом његовог тела, к |
| .</p> <p>Мало даље је травник, ограђен, за младе пилиће.{S} Сад пилића нема, а и траве је мало, |
| , мало расејана .{S} Као оно бело небо, за које се не зна да ли је наоблачено или је ведро.</p> |
| родичине Цркве.{S} Њој је то било мило, за њу је тај ограничени простор био размакнут и светао, |
| њему има искрице љубави за псето једно, за слику једну, замисао једну.{S} И био је уверен да до |
| ислила је Ана.{S} Такав је био и синоћ, за вечером.{S} И кад су га нудили јелом, њој је падало |
| е Цркве.</p> <p>Да одстоји целу службу, за то доктор није имао времена.{S} Него је комбиновао с |
| .{S} Видиш само ону велику кожну торбу, за коју доктор Пашковић каже да у њој лежи враг.{S} Али |
| ког зближења, и тужи за умиљатом речју, за топлом руком, за нежним загрљајем.</p> <p>Ана је осе |
| са млађим свештеницима реформисани су, за сразмерно кратко време, гимназијски концерти, а наро |
| мрвицом на земљи, за мушицом у ваздуху, за сенком, за шљокицом сунца, која се, већ дограбљена, |
| у ми и милост и сажаљење за љубав нашу, за љубав као такову, пуну грубости, насиља, досаде, сва |
| ју испрекидани слогови , <pb n="111" /> за певницом неко певуши, читач апостола се тихо преслиш |
| осетио колико је везано <pb n="144" /> за њега то младо створење, и одједаред му је дошла идеј |
| за себе, и још за једног грешника .{S} За монаха једног, који се, тамо, пред Часном Трпезом, м |
| адовање је трајало дуже од тренутка.{S} За то време, иако је у ствари ипак било сасвим <pb n="1 |
| е носи такву каква је, и смирује се.{S} За мало.{S} Тајна почиње да боли, и он се буди ујутро с |
| акле обешена још на једну кућу више.{S} За трен ока, Недићеви се нашли затворени, одсечени од с |
| е.{S} То је сјајно.{S} Ви сте дивни.{S} За награду ћу вам сада одсвирати нешто своје.{S} Пазите |
| ш никада нисам гледао и чуо свирати.{S} За мене је то сад крупан један доживљај .{S} Скоро бих |
| самном?{S} На извесно време, мислим.{S} За одсуство је лако.{S} Заменио би те мој ђакон.</p> <p |
| кокице.{S} Једнако скакућу за нечим.{S} За мрвицом на земљи, за мушицом у ваздуху, за сенком, з |
| ста, душом и телом потонула у посао.{S} За архијерејску службу, као такову, требало је научити |
| оће ли се појавити мушко или женско.{S} За пакост, куће су стајале као нека запечаћена писма, у |
| књигу, ђакон је узео и пружену руку.{S} За часак само.{S} Кратак и незабораван часак.{S} А зати |
| ред осетила врелу, нестрпљиву чежњу.{S} За ђаконовим гласом, за отвореним његовим устима, за ли |
| куда бисмо тим путем морали отићи ?{S} За час само, и љубави наше не би било, не би је било, А |
| други људи су то можда звали обичним, а за Ану је то било, као увек, пуно разних откривења из н |
| ј цркви.</p> <p>— И мени је тешко.{S} А за појањем, које се овакво нигде поновити неће, чини ми |
| сва, у свима данима својим, бити борба за чедност и триумфе њене, бити полифонијска једна тајн |
| ње.{S} И у олтару има сад топла молитва за нашег болесника.{S} Иринеј је очајан и утучен због н |
| пролази кроз одело и груди, и хвата га за срце стиском једним који боли. </p> <p>Бол је после |
| је да неће мислити на Иринеја, да ће га за једно време заборавити.</p> <p>А нервозније но икад |
| у мотива који сте чули?{S} Држите ли га за свеже, безгрешно новорођенче, или за вампира који је |
| и полифонијска једна тајна, бити залога за бесмртност лепоте. </p> <p>Анино срце је куцало спок |
| } Био је пресрећан у том одуживању дуга за повраћено здравље, и озбиљно је осећао да је све без |
| осу и браду, да огрне широку одежду, да за увек скине онај као анђеоско крило лаки и елегантни |
| од ефекта.{S} Јасно је било пред њом да за имитовање треба индискретности.{S} Треба болног разм |
| Ана је, имитујући читање ђаконово можда за октаву и још за квинту више, давала ипак постајање, |
| после годину дана ...{S} Зашто се онда за срећу то исто не каже?{S} Чему срећа и усхићење и сл |
| убављу испуњене очи, окретале се некуда за даљином.{S} Одрицала је нешто главом.{S} Срце јој је |
| Кроз младо и свеже цвеће везујем се ја за свога оца, бршљан онај, што грли гробницу, то су мој |
| а мога.</p> <p>Раставили смо тела своја за увек.{S} Не зовући их ни змијом, ни отровом, ни грех |
| ниједну своју чар и привлачност , која за човека пред собом, иако јој је драг, ништа нема.{S} |
| њим, из те средине која је кобна, која за час један може бацити у човека клицу смрти.{S} Одлуч |
| ако није волела свога мужа кад се удала за њега, а како се сада види да је срећна и задовољна, |
| кве су биле мисли Анине док се спремала за полазак у цркву.{S} Обукла је црно јесење одело, и м |
| дити и урадити.{S} И топло се заузимала за чичицу код црквеног одбора, ишла сваки дан да га пос |
| е пре неколико месеца радила и сматрала за урађено .{S} Донела је тај рад, свирала поједине дел |
| , нестезана, нељубљена, та је рука била за Ану исто што и слика живота њеног.{S} Значила је пре |
| поклонио, али црква као да није марила за његов дубоки поклон толико колико други пут.</p> <p> |
| е се још у цркви срести, она се сакрила за стуб, и постојала док он није прошао.{S} Он ју је та |
| гласник у његову душу!{S} Кад би се, ма за један тренутак, та љубав, која је он, могла њему и д |
| брве у грчевитом луку — да ли сте га ма за часак један волели, Ана, говорите истину, Ана! — шкр |
| лахирено: </p> <p>— Ана, јесу ли вас ма за тренутак узнемириле Пашковићеве речи ?{S} Јесте ли о |
| саградити велелепну цркву са галеријама за разне хорове , хорове одраслих и деце, и са ћелијама |
| , врапци пси и мачке ишли су у гомилама за њим.{S} А он их је све мазио, и слушао их, и годило |
| озора.{S} Почела је и сама да се спрема за полазак.</p> <p>У цркви није дувао ветар.{S} Није би |
| говорила је Ана, седајући с родитељима за доручак. — Шта је, Боже, са Светиславом директора Ва |
| е су се осмехнули.{S} Ана је ишла очима за покретом његових руку, и знала да су то те исте руке |
| И зујале су пчеле.{S} Поводећи се очима за једном пчелицом, он одједаред угледа торњеве Богород |
| ах и нека виша добронамерност, која зна за борбе и лутања њена, и стаје ближе уз њу зато што и |
| лим тог старог човека.{S} И бићу срећна за све то време.{S} После ове дивне, раскошне службе, д |
| немам, сем великог, милостивог сажаљења за све што је на свету“. </p> <p>Покалуђерио се.{S} И б |
| ?{S} Је ли наишла на вас болесна чежња за својом сопственом несрећом?</p> <p>Ана није одговара |
| био, да је сладак био, и да гори чежња за њиме. </p> <p>Ана је одједаред осетила врелу, нестрп |
| том разумем неразрешиво везивање живота за неку моралну лепоту.{S} У томе је понос, у томе је р |
| з њега причест, и с причешћу мир живота за којим је тако чезнуо.{S} Призивајући <hi>Вонмем</hi> |
| да, ма да је Ана долазила сама, и места за пролаз било и одвише, стао је одједаред молити млади |
| , и, љубоморно што од Аниних ногу ништа за њега није остало, попело се Јови на леђа.{S} Јова је |
| <pb n="168" /> <p>Монах Иринеј се враћа за сто.{S} А старцу се чини да би могао седети, тако, у |
| она, не знајући право шта чини, потрча за лекарем.</p> <p>— Опростите, господине.{S} Ви сте си |
| да је то она велика, свемилостива љубав за којом је чезнуо.{S} И осећао је како се чаша његовог |
| ојала слутња о бури живота и мека љубав за недужне жртве.{S} Рамена старчева се тужно слегала п |
| тешких часова.{S} Његова аскетска љубав за идеју лепоте, апстрактна и горда, испољила је одједа |
| и почео осећати једну, уједначену љубав за све што му је познато.{S} Показивао је знаке неког д |
| — Волиш ли ти некога, кад сваки предлог за удају тако хладно одбијаш?</p> <p>Ана је задрхтала, |
| <pb n="158" /> <p>Село се дакле најзад за сто.{S} Почело се јести.{S} Али је сав живот лебдео |
| ађа од меда, али су осећали да је и жеђ за речју слатка, и ћутали су даље.{S} Ђаконово чело је |
| уме наћи предмет размишљања или забаве за читав један дан.{S} Волео је, нарочито кад треба да |
| о, ушао доктор сам. </p> <p>Ана је, све за један тренутак, и устукнула, и потрчала доктору у су |
| и живот и љубав слатки, онда имам снаге за срећу и уживање.</p> <p>Или можда само зато и има сл |
| егово на амвону празно, да хор запомаже за његовом песмом, да је и лето умрло зато што је он да |
| ђаконове збуњености .{S} Дохватио га је за руку да га охрабри.{S} Али гест није био добро изабр |
| и.{S} Она је искрено била убеђена да је за сав живот свој зазидана у зидове Богородичине Цркве. |
| да су пуне препуне суза.{S} И имала је за рапавог , тврдог доктора много симпатија. </p> <p>— |
| нити ико на свету не може знати шта је за мене та црква.{S} Ја се понекад скоро страшим од све |
| е, свој остварени једини облик, који је за сваког и за сва времена један те исти.</p> <p>А у му |
| ије дуже трајао од пола сата.{S} Али је за то време исисао из земље и из ствари сву топлу душу, |
| за три дана, до идуће недеље.{S} Али је за све то време био немиран, рачунао колико је времена |
| љење.</p> <p>Чим је ушао у собу, сео је за сто, извадио из касете свеску дневника, и записао у |
| ашни лелек несрећног Ристовића пузио је за њом и вио јој се око ногу.</p> <p>Одгоре, с противно |
| чито се прочуле Пређеосвећене Литургије за време великог поста. </p> <p>Госпођици Недићевој је |
| ната и душа.{S} Одрицала се у себи шале за сва времена . </p> <pb n="61" /> <p>И сутра дан се ј |
| и столица.</p> <p>Ана је пошла да седне за клавир.{S} А ђакон се чисто нервозно дигао за њом, и |
| а дужностима које су одвише многобројне за вас.{S} Зашто у тако сувише богатом стилу спремате с |
| одједаред дошло неко дубоко разумевање за та тиха, меланхолична богослужења у рано, бојажљиво |
| изостане нескладно и произвољно појање за певницама.</p> <p> Крстовдан је освануо леп.{S} Нека |
| м новом.{S} Освајало је искрено осећање за религиозне свечаности недеље и празника, и почела се |
| кад овако пишем ?{S} Где ми је сажаљење за фине оне плаве жилице на њеним слепим очима ?{S} Где |
| јена ?{S} Где су ми и милост и сажаљење за љубав нашу, за љубав као такову, пуну грубости, наси |
| акон не би узнемирио, ушла је у одељење за женске.{S} Завидела му је што је црква његова.</p> < |
| мо, оригинално и живо.{S} А затим умире за све вечности.{S} Све што се после изводи, то је можд |
| њу, успне тамо, куда <pb n="249" /> се за себе никада успео не би, и обратно, жена је увек кри |
| тку земаљску срећу. </p> <p>Ухватила се за чело.{S} Кајала се, крстила, и клањала пред добротом |
| ха, и онда, покајно и скрушено, пење се за њим, и, ја верујем, може се попети до неслућених вис |
| малим шатрицама својих срдаца селити се за тим траговима свежине, лепоте и незаборава.</p> <p>Ж |
| ћи, још дуго стојала, час извијајући се за стазом којом је он отишао, час увлачећи се страшљиво |
| таните као цветови, као биљке.{S} Идите за сунцем и за законом који је у срцима вашим, и бићете |
| ед вече, кад сврши посао. и мисли да ће за клавиром или за књигом бити задовољна, не може ни да |
| њој се и сада чинило да се напила среће за цео живот, и да ништа више не жели и неће желети.</p |
| бар најмање види.{S} Мора бити да сврће за угао у споредну улицу, и заобилазно иде кући.{S} Јед |
| кући до вас, умрло је јутрос двоје деце за два сата, а треће, последње, ако још није мртво, онд |
| и хладни као гроб, и да се она расплаче за драгим својим, и буде несрећна без њега.{S} Најзад ј |
| ем, <hi>ја</hi> се плашим, и за њега, и за друге, као што и за вас непрекидно стрепим, и кајем |
| дноћа.{S} Постепено, долази сажаљење, и за њим милост .{S} И најзад превлађује чар лепоте, и ја |
| n="119" /> молио је Ану за извињење, и за доброту да још једаред пређе с њим његов део. </p> < |
| да вам кажем, <hi>ја</hi> се плашим, и за њега, и за друге, као што и за вас непрекидно стрепи |
| едаред као ред белих фењера који иду, и за којима и она треба одмах да пође.{S} Није јој било д |
| се, Боже, смилуј се! — молила се она и за себе, и још за једног грешника .{S} За монаха једног |
| арени једини облик, који је за сваког и за сва времена један те исти.</p> <p>А у музици?{S} Сва |
| удадбе девојчине вештачке, измишљене и за косе довучене ствари, и да је света и вечита истина |
| ветови, као биљке.{S} Идите за сунцем и за законом који је у срцима вашим, и бићете чедни и нев |
| вештеник рецитује и наредно, па затим и за наредним наредно.</p> <p>Ана је осетила хладан зној |
| лашим, и за њега, и за друге, као што и за вас непрекидно стрепим, и кајем се понеког часа што |
| p> <p>Мучена таквим питањима, седала би за клавир, или узимала виолину, свирала једно четврт са |
| ала разлог зашто се Јела опирала удадби за свога мужа.{S} Овако, знајући да њега није волела за |
| наоблачено или је ведро.</p> <p>У соби за примање, ђакон је прво наишао на Ану, и сада, први п |
| нда човек уопште, кад живот сам не губи за њега драж и лепоту доклегод је жив, а најлепши делов |
| ао кутак један где има још чисте љубави за цркву и детињег веровања у божју милост.{S} Чија је |
| е станује док у њему има искрице љубави за псето једно, за слику једну, замисао једну.{S} И био |
| умре од глади, зато је умро што љубави за њега није било.</p> <p>А сад, кад је ипак дошло до т |
| .</p> <p>Ђакон је успео да ствар одложи за три дана, до идуће недеље.{S} Али је за све то време |
| је простог човечанског зближења, и тужи за умиљатом речју, за топлом руком, за нежним загрљајем |
| је да га крије, да га воли, да се боји за њега.{S} Затим су око тога мотива стали да искрсавај |
| своје послове, јер им свима смрт стоји за вратом.</p> <p>Гле, и код судије Ристовића црна табл |
| осио дар и поруку оног погледа као неки за сва времена у себе зазидани аманет.</p> <p>На степен |
| га за свеже, безгрешно новорођенче, или за вампира који је већ неколико живота прошао пре него |
| ши посао. и мисли да ће за клавиром или за књигом бити задовољна, не може ни да чита ни да свир |
| ...{S} А жао ми га је, баш ме душа боли за њим...{S} Уосталом, можда цела ствар и није тако тра |
| горела у некој неситој, страстној жељи за лепим.{S} Цео дан је остајала на послу, а целу ноћ с |
| оје нису показивали никаква интереса ни за један од истакнутих проблема.{S} А нико им то није н |
| љубав моја према монаху није се још ни за часак оделила од љубави моје према цркви, и од завет |
| е било оставити старца који ће туговати за њим, али је отишао са неком чудном надом да ће све д |
| живот свој обесветити, ја морам срљати за жеђу својом, морам унесрећити матер своју, морам пљу |
| ених старих људи који се могу разњежити за сваку маленкост .</p> <p>Да, старом епископу је годи |
| е, нервозно ужурбано се почела облачити за излазак, и најкраћим путем је похитала на службу.</p |
| живот толико колико свирку.{S} Страсти за чистом, непорочном лепотом се теже развијају , али с |
| да пише у дневник, и да слаже мудрости за постизавање великог, сунчаног мира.{S} Напротив, осе |
| разне неочекиване посљедице може повући за собом.{S} О томе се, досада, сигурно већ уверио Госп |
| све, и иде, и губи пут и пропада идући за том блудећом светиљком". </p> <p>„А где су ми милост |
| а жена, бежећи испред Ане и затварајући за собом врата.</p> <p>Ана је остала сама у соби, и зна |
| но.</p> <p>— Никаквих жеља ја сад немам за себе — изрекла је брзо, поцрвенела мало, и наставила |
| ајном животу човека уопште.{S} Али знам за једну унутрашњу борбу њену, која је тешка и претешка |
| азиш.{S} И љубим те непознату, и чезнем за свирком твојом, никад нечувеном .</p> <p>Глава твоја |
| м унутрашњем разговору, ухвативши руком за капију .</p> <p>Али на пола пута између капије и ула |
| пец у црвеном капутићу са совиним пером за капом, а предсобље, пуно зеленог биља и застрто дебе |
| болест осредња, па је доктор безбрижан за дискусију, или је тешка, па из њега говори узнемирен |
| кви, а ускоро затим ће бити рукоположен за свештеника и отићи на парохију.</p> <p>Госпођица Нед |
| о.{S} Можда би и учинио, да га пас Анин за времена није подсетио где је.{S} Псето је стојало у |
| понављао је он гласом који се извињавао за онај први глас.{S} Је л' те да је ова љубав зато међ |
| вир.{S} А ђакон се чисто нервозно дигао за њом, и задржао је на пола пута.</p> <p>— Ја вас још |
| ту да буде сам.{S} А Пашковић је гледао за њим и довршивао свој посао.</p> <p>Ништа не мари, мо |
| инеј ју је нежно, једва осетно придржао за рамена, повео је до столице крај прозора, и пошао да |
| моћи у грудима — смерно корачање његово за време Великог Входа, то је било корачање краља који |
| у рамена ђаконова.</p> <p>Он ју је узео за руку и повео је клавиру.</p> <p>— Други пут.{S} Или |
| музикалном осетљивошћу се ђакон поводио за сваком музичком променом горе на хору, и опрезно и с |
| и окисли и прозебли , Христос се сакрио за облаке, а кроз јектенија ђаконова се чуо тон туге и |
| а, пробушило је рупицу у магли, и вукло за собом дугачки црвени ђердан .{S} Гле, магла, тешка о |
| чи, два ненађена драга камена која само за Ану светле, умиљавале би се погледом псета једног ко |
| ово дело.{S} Музичко дело је дакле само за живота уметниковог стварно оно само, оригинално и жи |
| ла, стојало је између неба и земље само за њих двоје.{S} Из високе ограде на порти струјао је м |
| н, могла њему и дати!{S} Кад би се само за час кроз једнолики мир његовог живота могао пронети |
| ете.{S} И замолио Ану да га извини само за један тренутак, колико да каже владици да оно „други |
| ла ти што си живела један тренутак само за мене!</p> <p>То је све што јој поручује, а то је сре |
| ротив љубави рећи, кад сваки човек само за љубав и живи!{S} Природа човечја је такова да негде, |
| авештење неко, и служећи свештеник само за часак, у једном одсеку службе, замењује ђакона.{S} П |
| то и у томе, зар не, ви, тамо, што само за торбу имате очи ?{S} И јесте ми неки момци, кад чека |
| екују некога, а уши чују нешто што само за њих важи.</p> <p>Чује ваљда песму мога срца — смешио |
| ета, које Богородичина Црква непрестано за руку држи.{S} А Анине очи се упирале у ђакона, јер ј |
| а удахнуо у себе, и двадесет пута једно за другим умро, само да се збуде нешто тако лепо као шт |
| ато да ужива што гори.{S} Гори, ужежено за славу онога што души не да да се смути.</p> <p>Наила |
| налазили да би то било и одвише напорно за певаче, а да поготову не би имало смисла мучити стар |
| } И кад бисте знали шта ти акорди лично за мене значе!{S} Верујете ли ми да ја сваког богослуже |
| Све компликовано и тешко.{S} Све ће то за неколико дана поумирати.{S} Серум против шарлаха кан |
| ковићеве речи ?{S} Јесте ли осетили што за њега ?{S} Да ли бисте га могли — над Иринејевим очим |
| или: то је ваљда неки медитативни одмор за интелигентну главу докторову после тешко пожртвовног |
| ило свету хаљину Христову, и зашло опет за облаке.{S} Ана Недићева је осећала само још мирно бл |
| ао огледало.{S} Хармониум, клавир, пулт за ноте, на засебном столићу виолина, слике разних музи |
| це и њезиних укуса и судбина.{S} Страст за чистом лепотом, драги пријатељу, постоји, али води н |
| , несрећник један кога ће ужасна страст за идеју кљувати <pb n="178" /> и јести док га не појед |
| еним слепим очима ?{S} Где ми је милост за душу њену, која, као и свачија, сваки час може бити |
| долазак владике сматрала као свечаност за коју се нарочито треба спремити.{S} У колико је то в |
| и интерес, никаква нарочита приврженост за оно што је нашао, никаква нарочита намера или одлука |
| је скочио као веверица, примакао сточић за сервирање чаја, отварао брзо разне фијоке и орманчић |
| ваш глас.{S} Изволте да пређемо у собу за свирање, па ћете се уверити.</p> <p>Та је соба изгле |
| луђера који завет свој сматра као борбу за љубав.</p> <p>Монах Иринеј је био уверен да Бог у чо |
| Бога.{S} Молите му се, вашу ће молитву за цело волети.{S} Ето, звони на вечерње.{S} И у олтару |
| ар баш и збуде, а после мора наћи снагу за досљедност , одговорност и трпљење.</p> <p>Ана се ос |
| енцију се Ана тек заправо обраћала Богу за покој <pb n="225" /> душе очеве.{S} Одједаред је кле |
| она, смешили се на њега, молили се Богу за њега, и, не знајући, додавали између себе једно друг |
| е, тамо, пред Часном Трпезом, моли Богу за цео свет, а на души му је можда такође тешка, непрос |
| и стала разгледати да ли је све у реду за дочек милога госта.{S} Најзад се завукла у своју соб |
| у: да сутрашњи излазак на гробље одлажу за други пут, и да изволи доћи по подне; а доктору Пашк |
| у и отимају најдрагоценије, и остављају за собом сиротињу, очај и празнину .</p> <p>Наједанпут, |
| остао.{S} И <pb n="119" /> молио је Ану за извињење, и за доброту да још једаред пређе с њим ње |
| он с љубављу у очима, и дохватио је Ану за руку, јер је видео да хоће да пође, а знао да их сам |
| а има да пева сама, држи непрестано Ану за сукњу.{S} Сопран солисткиња, јунак из толиких главни |
| да она празнина крај стуба иде у стопу за њим.</p> <p>Одлучио је најзад да ће после подне прош |
| а полуга затварала их је тако као да су за сва времена залупљена и урђала.</p> <p>Ани се то доп |
| постоји, његово име и његов предмет су за нас обичне, безвредне ствари.{S} Па какав је онда чо |
| и бестидне, и она је, држећи се у ужасу за главу, бежала испред њих с места на место, питајући |
| о су миле те кокице.{S} Једнако скакућу за нечим.{S} За мрвицом на земљи, за мушицом у ваздуху, |
| е, кад су код куће сами, морала је, оцу за вољу, чешће да одглуми старог хоровођу њиховог певач |
| слутећи ваљда да ће монах Иринеј одмах за њом изаћи, није одахнула, него се устрептало почела |
| <p>Добро.{S} Ти само иди, а ја ћу одмах за тобом.{S} Док мало зачешљам косу.</p> <p>Али то мало |
| а заједно , претрпео опет бригу и страх за ваш лепи и корисни живот.{S} Опростите му, и почујте |
| октору Пашковићу.{S} Тај је човек борац за нешто лепо и високо.{S} Има у њему <pb n="2" /> нече |
| уј се! — молила се она и за себе, и још за једног грешника .{S} За монаха једног, који се, тамо |
| и читање ђаконово можда за октаву и још за квинту више, давала ипак постајање, преливе, боју, ј |
| јер се светиња дешава у олтару. </p> <p>За Ану је то увек био час необичног осећања , моменат п |
| г распећа на седефским корицама.</p> <p>За то време се прећутана она реч вратила монаху Иринеју |
| {S} Опет нада.{S} Може бити, да ће пред заамвоном молитвом изаћи.{S} Свештеник је изашао сам.</ |
| не заљубљује се, не удаје се, не иде на забаве, и не избија из цркве.{S} Постала је некако општ |
| огледом уме наћи предмет размишљања или забаве за читав један дан.{S} Волео је, нарочито кад тр |
| и велики свој посао је вршила с лакоћом забаве.{S} Радило се наиме о томе, да при крстовданском |
| .{S} Ђакон је такође тражио да се нечим забави.{S} Пружио је руку да узме и изближе погледа ску |
| гом тешко вукла по шљунку.{S} Најзад се забавила, гледајући како куварица мота памук са руку св |
| ледом јесењом травицом — ту се тешила и забављала.{S} У малом том свету, који се така много муч |
| ну и Мокрањца.</p> <p>Друштво се сјајно забављало, али је време пролазило.{S} Недић и Недићка с |
| } Била је одвише расејана.{S} Почела се забављати посматрањем људи који су силазили низ степени |
| е контраста, да су слушаоци тој, управо забавно замишљеној сцени обратили наједаред целу и најо |
| га.{S} Потпуно расањен, тражио је неку забаву.{S} Да није ноћ, свирао би.{S} То би му сигурно |
| ла као звезда и тврда као камен, она се заблистала, занела од среће, раслабила, и бацила, с љуб |
| Мир није најузвишеније стање душе.{S} И заблуда би била кад бих веровао да ми та девојка долази |
| баш тако хоће?{S} Можда је калуђерство заблуда , а помонашење се само насилном смрћу може извр |
| } Одјекну, усреће, и пролазе ...</p> <p>Заблуда је да се идућег богослужења може чути то исто ј |
| искушења, престаје и монаштво.“</p> <p>„Заблуда је говорити о монашком миру.{S} Мир није најузв |
| Али ју је наједанпут, од вртења конца, заболела глава, и она је затворила очи.</p> <p>Тек што |
| на да је монах воли ? ...{S} Како ме је заболело то што сам сада написао.{S} У часу кад о њој м |
| е одједаред осетила да ју је нешто јако заболело у глави.{S} Тако јако, да се руком машила тога |
| е немонашка.{S} Природа је несталност и заборав и презирање заклетви.{S} Природа је страст која |
| ања , моменат праве побожности, моменат заборава сваке сујете и страсти.{S} Ђакон је у призив т |
| ао је као што се љуља дете кад треба да заборави оно од чега се поплашило ...</p> <p>Вратили се |
| је да ипак нигде не одузме љубав, да не заборави ни последњег мрава.{S} Бог је умножио љубав у |
| трудио се затим да све те мисли што пре заборави.{S} Али таман би успео да потисне гомилу мисли |
| док окупано детенце у материном наручју заборави на плач, и испрекидана шапатом тепања и опрезн |
| рјаницом између ушију ...</p> <p>Ана је заборавила где је.{S} Обузели су је омиљени снови.{S} Д |
| е даљине није долазило на ум.{S} Сви су заборавили где су, и шта им још предстоји.{S} Да се пос |
| жасно !{S} Не могу то детенце никако да заборавим ...{S} У малим његовим грудима, нежним као у |
| ао руку у џеп као да тражи нешто што је заборавио, и вратио се у правцу из кога је дошао.{S} А |
| очи биле пуне суза.{S} На Ану је сасвим заборавио ...</p> <p>Као младић од деветнаест година, с |
| ите анализу овог данашњег материала, не заборавите двапута умити руке.</p> <p>Пашковић се слатк |
| ити на Иринеја, да ће га за једно време заборавити.</p> <p>А нервозније но икад је ишчекивала П |
| уђера, и како га никад, никад неће моћи заборавити ни оставити.</p> <p>После тога виђења на Ану |
| другу собу — ти ни у ком тренутку нећеш заборавити на Бога, на душу, и на мене, старога несрећн |
| бави?{S} Има ли и код мене већ мртвих и заборављених тренутака , који се само зато не виде што |
| потрчала доктору у сусрет, и јурнула да забрави улаз — кад је у истом моменту шкљоцнула брава, |
| >Али ако Бог и такву љубав према монаху забрањује?{S} Не, то је немогућно.{S} Бог се мора радов |
| а стања прилично на чисто, Ана се баш и забринула .{S} Да, као шум мора око неке морске биљке, |
| о и око оца њеног.{S} Невесело умиљато, забринуто .{S} Као да је тога дана Бог хтео њу нешто да |
| сте ми хтели рећи? — питала је Ана као забринуто, јер је монах Иринеј малопре канда хотимице о |
| деца.</p> <p>А кад су ударила звона, и забрујала силна поздравна песма комбинованог хора одрас |
| олитва, шта ће и свештеник.{S} А кад су забрујала звона на <hi>Достојно</hi>, ђакон се, кадећи |
| али се на пола геста опет растадоше.{S} Забрујао је силан један тон кроз тишину, као да уз само |
| орити северне двери, и оданде ће поново забрујати молитва његовог свежег, младог гласа. </p> <p |
| врата, она, како је отац њен једи, чим забруји с Богородичине Цркве, одмах бројанице у руке па |
| {S} Анино срце би опет под тим погледом забуктало скоро неком материнском љубављу.{S} Желела је |
| ије које свештеник говори.{S} А и да се забунила у једном, ето, свештеник рецитује и наредно, п |
| се узбуђење.{S} Главе, као неке терете, завалили су унатраг, док су очима тражили одгоре божју |
| ео у старачкој, јако дубокој наслоњачи, заваљен, потонуо, увијен до струка вуненим пледом.{S} А |
| воје положи на траг његових стопа, и да завапи Богу све могућном да чудом врати чудотворног пев |
| инило као једно бљештаво заваравање.{S} Заваравање, док се младићу младост не закопа, док се не |
| све јој се то чинило као једно бљештаво заваравање.{S} Заваравање, док се младићу младост не за |
| узичан, али видим да је с музиком нешто завезао, чим се тако често враћа на госпођицу Ану.</p> |
| вета жено, која у облаку живиш и никога завела ниси, јеси ли кадгод била срећна што си усрећила |
| , и села на клупу над којом се лелујала завеса од винове лозе.{S} Ветар је дувао, ластар се пле |
| е се Ана баш од њега скрила.{S} Чипкана завеса такође.{S} Са каприциозним својим арабескама изг |
| упачна , лукава и осветљива. </p> <p>Та завеса, живећи тамо унутри, пуна сјајних бобица од инти |
| је годило те вечери све.{S} И јесен, и завеса ноћи, и студ и тишина.</p> <p>— Иринеје!</p> <p> |
| још није сагледао да се пред спуштеним завесама клања.</p> <p>— Вас, госпођице, црква толико а |
| и даље, и сакрила се најзад, иза тешке завесе, у дубину прозора, у што више светлости.</p> <p> |
| ра и уоквирен у злато резотина и кадифу завесе, бацао је у душе прегршти усхићења што има Бога |
| ром отворена, а на белој <pb n="147" /> завеси, још заљуљаној од наглог нечијег изласка , стоја |
| /p> <p>Монах Иринеј је завидео чипканој завеси, и то је било неко бескрајно суморно осећање сир |
| треперили без једне борице , без једне завесице.{S} Сат на кули је избијао као да шкрипе неки |
| з зидова, са крстом од сунчаних зрака и завесом од танке кишице ...</p> </div> <div type="chapt |
| у два дрвета, осветљен прозор и чипкану завесу.{S} И то му је годило.{S} Али му се зид и стакло |
| пати једно другом душу, преварити Бога, завет, цркву и једно друго!?{S} Никада!{S} Никада!{S} И |
| а широка милост целом свету.</p> <p>Да, завет његов, који нам је у данима среће био срећа, који |
| а цео њен живот треба да буде завет.{S} Завет лепоти и уметности Кандилце једно, које има душу |
| убеђење да цео њен живот треба да буде завет.{S} Завет лепоти и уметности Кандилце једно, које |
| биће новим тешким заветом љубави помаже завет монахов према Богу.{S} Кад то биће нуди скромном |
| етујем се.{S} Јер ми је сад јасно да је завет у животу човечјем потребан.{S} Да је потребно да |
| обе.{S} Несрећни горди калуђер, који је завет свој у милости и лепоти положио, несрећни горди у |
| чио и обећање, и обавезу и заклетву , и завет?</p> <p>Ани је, чудновато, при овим тешким помисл |
| Ана, ја вас волим.{S} Ви сте светиња и завет живота мога.{S} Ана, реците ми штогод.{S} Ја ћу в |
| огми.{S} Бог и црква воле калуђера који завет свој сматра као борбу за љубав.</p> <p>Монах Ирин |
| чувао и пазио као мајка.</p> <p>Монашки завет се младом калуђеру чинио као нека провидна ограда |
| д створио.{S} Потпуно смирен ћу примити завет, јер никаквих врлина немам, сем великог, милостив |
| Бог, лепота и чедност, то је један исти завет.</p> <p>Ана је испитујући погледала у оца, и увер |
| има негујемо јединство духа и душе, тај завет, сада, у несрећи , промаша циљ.{S} У јаду је чове |
| додала:</p> <p>— Ја сам уметник.{S} Мој завет је лепота. ј Предстоји дакле и мени калуђерска бо |
| Говори о уметности као о Богу.{S} Тежак завет се мора понети, па да се у лепоту уметности могне |
| на бела невеста душе моје, поноса мога, завета мога, рада и задатка мога.</p> <p>Раставили смо |
| рашно питање: јесам ли ја робијаш свога завета? сазревало је у несрећном калуђеру.</p> <p>А Ана |
| а да музика у души њеној живи као врста завета.{S} Да тонови, особито тонови црквене песме, исп |
| ене ...{S} Да ли обојица грешимо против завета? — Владика је слегао раменима.</p> <p>— Мени је |
| руке, обучене у златне наруквице чистог завета, стегле су Анине прсте, спречиле су нову песму њ |
| делила од љубави моје према цркви, и од завета његовог, који је сада и мој.{S} И ја сам, за сав |
| ли је он јачи од људи који се нису Богу заветовали ?{S} Да ли је та црна раса непробојан </p> < |
| у ...{S} О, онда ћемо се одрећи Бога, и заветоваћемо се, као у прастара времена, тицама или цве |
| м, остане аскет целог свог века.{S} Под заветом разумем неразрешиво везивање живота за неку мор |
| ра радовати кад једно биће новим тешким заветом љубави помаже завет монахов према Богу.{S} Кад |
| бини својој од кише и снега, чист и пун заветрине као соба.{S} Црква, напротив, била је мрачна, |
| Био је опет весели онај калуђер у чијем завету нема ни трунке немилости, чије аскетство осуђује |
| ност.{S} Заветујем се да ћу учинити.{S} Заветујем се.{S} Јер ми је сад јасно да је завет у живо |
| е том спасеном животу дати вредност.{S} Заветујем се да ћу учинити.{S} Заветујем се.{S} Јер ми |
| емирио, ушла је у одељење за женске.{S} Завидела му је што је црква његова.</p> <p>Тако од прил |
| жртве сваког људског весеља.{S} Неки су завидели владици, неки су га испраћали дугим погледима |
| то напољу стоји.</p> <p>Монах Иринеј је завидео чипканој завеси, и то је било неко бескрајно су |
| не завидљивости јој прође кроз душу.{S} Завидљивост оне врсте, какву је осећала сваки пут кад ђ |
| ижи и најмилији.{S} Нека врста пријатне завидљивости јој прође кроз душу.{S} Завидљивост оне вр |
| и и жени, силила га да се одрече среће, завијала га у црно, и као мрачни средњевековни тавничар |
| задави.</p> <p>— То није истина, Ана! — завикао је очајан и разјарен. — То jе сцена, то је муче |
| очију.{S} Хаљину није променила, али се завила, од рамена до испод колена, у црни свилени шал с |
| души завлада нешто сасвим недокучно.{S} Завлада тајна .{S} Али он не осећа никакву потребу да т |
| нда се опет све слије и смрси, и у души завлада нешто сасвим недокучно.{S} Завлада тајна .{S} А |
| а музика навраћала је људе да воле и да заволе Бога.</p> <p>Глас о том величанственом појању иш |
| или идолопоклоници.{S} А ако успеју да заволе једнога Бога, муче га исто тако као што и човека |
| р да ти пожелим да те Ана Недићева није заволела!{S} Та ко би могао бити довољно суров и страша |
| ика у њему изазвала.</p> <p>Ана је тако заволела тога старца.{S} Из мудрих , благих његових реч |
| а.{S} Постепено, она је то мучење чисто заволела, да би душу што жељнију и жеднију отворила бла |
| мене у цркви и кроз <pb n="86" /> цркву заволела.{S} И ја њу, дакле, треба да волим и смем воле |
| ињеница: да је дете другога некога више заволело него родитеље своје.</p> <p>Али дете тада обич |
| >А сад, кад је ипак дошло до тога да је заволео једно створење више од свих дугих, Бог му је по |
| је, да <pb n="198" /> не знам: јесам ли заволео вас, или само ту љубав у вама.{S} Ту љубав, љуб |
| це Ана, да се не варам кад кажем да сам заволео ваш живот и вашу љубав.{S} Победу вашу надамном |
| излије.</p> <p>Како је дошло до тога да заволи девојку с којом никада речи није проговорио?{S} |
| онда ваљда и кћи треба да се одлучи да заволи некога, и да родитељима скине бригу с душе.{S} К |
| може бити да сам због свега тога у вама заволио и вас саму.{S} Може бити ...{S} Међутим, те се |
| лни, Богу окренути , у цркви упознати и завољени глас, говорио је сада ту, сасвим близу.{S} Гов |
| зак Иринејев унутра.{S} Дошло јој је да заврне клуч у брави, да виче — кад се одједаред отворил |
| ку лако бити срећан ! — смислила је Ана завршетак свом унутрашњем разговору, ухвативши руком за |
| и ...{S} Како је страшан, строг и суров завршетак људских живота ...{S} Како је све у животу та |
| трепет у гласу, и скоро малаксалост при завршетку рецитовања .{S} Склапајући књигу, случајно је |
| ећу, и коме се човек мора смејати.{S} А завршила је са једном старинском љубавном мелодијом нек |
| опазили да је Ана узбуђена, и сцена се завршила друкчије него што се очекивало.{S} С дубљим и |
| о свештеника, два хора, сола, Еванђеље, завршни онај концерт, ах, Ана је имала тако топлих и жи |
| љупко и чисто свирала онај једноставни завршни мотив можда најхуманијег Бетовеновог дела.{S} К |
| рови.{S} Ана је решила да ће се то, као завршни концерт, изводити по свршетку службе, тако да п |
| } Да са целим огромним хором отпева ону завршну пјесу.{S} Песма та, необична, весела, живога та |
| ње цвета почиње испод земље у корену, а завршује се тамо <pb n="245" /> негде у задњим слојевим |
| еду за дочек милога госта.{S} Најзад се завукла у своју собу, и седела тамо мирна, мало уморна, |
| то разлози да живот запне и застане, и загледа се у догађај са свом доколицом беспосленог какв |
| жеш ?</p> <p>Два бескрајно тужна ока се загледала у владику.</p> <p>— Не могу, Преосвећености, |
| ама.</p> <p>Стигавши пред цркву, Ана се загледала у лаку, провидну ограду порте, која је уједно |
| ко свој као и кућа њена.</p> <p>Опет се загледала у своју леву руку.{S} Она је то сад тако чест |
| су се већ навикли на то ћутање, кришом загледала у очи, косу и племенито повијени врат ђаконов |
| ју.</p> <p>Слободно и анђеоски занесено загледала се сада она у њега.{S} У његове црне, црним в |
| ула их далеко.{S} Затим се потпуно тупо загледала у једну бубу, која се са одломљеним пипком и |
| у? </p> <pb n="65" /> <p>Она се умиљато загледала у леву своју руку, као у најмилијег пријатеља |
| ли не знајући шта гутају.{S} Једнако су загледали певача и свираче.{S} Јело се врло мало.{S} Ни |
| ни никада не ћуте.</p> <p>Ђакон Иринеј, загледан у Анине очи, видео је душу њену како се диже н |
| трпела можда чак и мали пораз, и хладно загледана у свој задњи триумф, смејала се сваком догађа |
| наслоњена на харфу, очи твоје су мирно загледане, јер неће ништа да виде, уста твоја су хладна |
| и непомично мирне, са замишљеним очима, загледаним увек на једно место, са богатом косом и мека |
| кад осетио да владика нема право.{S} И, загледаног у немирни лет ужурбаних селица, дохватила га |
| доктор Пашковић, са мало више анализе, загледаност свога младог пријатеља који се тек на реч т |
| чекивано, стегао јој руке као кљештама, загледао јој се дубоко у очи, и шаптао, поплашено, успл |
| свим, и, место да нешто почне говорити, загледао се у свога Иринеја исто тако невесело, као што |
| гао и дохватио га.{S} Отворио је копчу, загледао у књигу, затворио опет копчу, али задржао књиг |
| меланхолично смешио .{S} И нарочито се загледао у маторо Недићево псето, које је лежало, тужно |
| а исто тако невесело, као што се Иринеј загледао у земљу.</p> <p>Очи им се најзад састадоше у ј |
| е-траве у руци, коју је гледао као неку загонетку. </p> <p>— Ето ти! — избило је из Ане узбуђен |
| други су опет тврдили да ће ту музичку загонетку сабљицом пресећи један од оних гиздавих офици |
| S} Јер можда долази неко страшно решење загонетци.{S} Не.{S} Сачекати треба ма коју извесност, |
| и ковао.{S} У Ани се пробудила жена.{S} Загосподарило је у њој срце женино, које не зна борбу и |
| ао рамена и груди, двоструким крстом је заградио срце, понизно је спустио иначе у вис подигнуту |
| <p>Цркве</p> <p>Књижара З. и В. Васића Загреб</p> </div> </front> <body> <div type="chapter" x |
| лободу и самосталност само зато, да вас загрлим и пољубим, Иринеје ...{S} Али не ужасавајте се, |
| у гостинско одељење.</p> <p>Владика је загрлио главу монаха Иринеја и пољубио га је у теме.{S} |
| уво сагнутом монаху Иринеју, који ју је загрлио десном руком, и љуљао је као што се љуља дете к |
| ни заљубљено гледање, ни додир руку, ни загрљај, <pb n="236" /> све то није развило тврде пупољ |
| су дошли једно другом у загрљај, тесни загрљај тела уз тело, и док се усне њихове приближавале |
| >Тога дана, они су дошли једно другом у загрљај, тесни загрљај тела уз тело, и док се усне њихо |
| љатом речју, за топлом руком, за нежним загрљајем.</p> <p>Ана је осетила да се рука једна дотич |
| сна љубав опада брже од цвета.{S} Речи, загрљаји, пољупци — свака та сласт је узбрани , увенути |
| агрљају.{S} У загрљају страсти, у првом загрљају од ланаца и ватре.</p> <p>Лице уз лице, коса у |
| p>Ана и монах Иринеј се нађоше у тесном загрљају.{S} У загрљају страсти, у првом загрљају од ла |
| ринеј се нађоше у тесном загрљају.{S} У загрљају страсти, у првом загрљају од ланаца и ватре.</ |
| гледала га на позорници, у двобоју и у загрљају жене, видела га младог и старог, охолог и с пр |
| о прети, и да само у заједници и чврсто загрљени могу злу томе отпора дати — и све тако, продуж |
| и женом.</p> <p>— Ана — шаптао је ђакон загушено, укопавајући руке и нокте у груди, као да авет |
| себе.{S} И видео је Иринеја који му је задавао бриге.</p> <p>— Јеси ли готов с писањем, Иринеј |
| руди, као да авет неку на срцу треба да задави.</p> <p>— То није истина, Ана! — завикао је очај |
| ика тих двају победа велика.{S} Гордост задављује катастрофу, и доста је да један тренутак буде |
| ="64" /> Престала је да о љубави својој задаје себи питања.{S} Престала је канда да осећа и вид |
| ог.{S} Значила је предодређену чистоћу, задатак да до смрти остане калуђерски врла.{S} То сасви |
| сен.</p> <p>Та сурова непогода је имала задатак да на крилима ветра обиђе читав један крај, да |
| ан божји и негде у васељени изврше свој задатак .{S} Зашто Ана и он нису први безгрешни људи ? |
| ени бити лако.{S} Сигурно ће ми пасти у задатак да посредујем, да разлучим светско од духовног, |
| у злу.{S} И помоћи ће му да се никојег задатка и никојег бола не уплаши.</p> <p>И збиља је так |
| Певачи, осећајући крај добро изведеног задатка, појали су као да пред Богом стоје, а Бог тај д |
| моје, поноса мога, завета мога, рада и задатка мога.</p> <p>Раставили смо тела своја за увек.{ |
| сме сазнати тајну њеног живота, среће и задатка.</p> <p>Промолила се одједаред нада.{S} Благоро |
| црној свили, и девојкама у цвећу.{S} Са задатком неким, са моментом заклетве када ће се изнети |
| окиснутом руком.{S} Чуло се и тапшање и задиркивање јунака.</p> <p>Девојка је та била Ана Недић |
| е из ње уздисало.{S} Али не нестрпљива, задихана чежња.{S} Не буктиња која огњем прети.{S} Него |
| с је довела дотле, да смо, или издржали задње искушење , или дали својој гордости нож у руке. < |
| авног. </p> <p>— Пошто је већ изговорио задње речи, ђакон се тргао, и спустио главу.{S} Осећао |
| обично.{S} Некима се чак чинило да је у задње време и опао.</p> <p>— Променио нам се овај наш П |
| после тешко пожртвовног посла који је у задње време радио.{S} Трећи, најзад: као оно што човек, |
| е да мрем.{S} Али, како видиш, човек до задњега часа има жеља.{S} Пожелео сам да још које трену |
| зида, ушла у зид, пропадала кроза њ.{S} Задњи пут је још залепршала златна одећа, и све се угас |
| i> у модерном смислу.{S} А слушајте сад задњи део <hi><title>Пасторалне Симфоније</title></hi>. |
| ње.{S} Идуће недеље, вероватно, служиће задњи пут у овој цркви, а ускоро затим ће бити рукополо |
| и мали пораз, и хладно загледана у свој задњи триумф, смејала се сваком догађају и свакој жртви |
| и кад је најзад ипак дошао.{S} Дошао, у задњи час, да је умири.{S} Ана осети неку топлу мекост |
| завршује се тамо <pb n="245" /> негде у задњим слојевима ваздуха.{S} Уметнички мотив је из гоми |
| Инструмент је умукао.{S} Али резонанца задњих, дуго држаних тонова свира слатко љуљукање матер |
| и борбе с телом има у увек, увек.{S} До задњих граница свести наше. <pb n="218" /> У најдуховен |
| ње.{S} Можда прави идеали и нису идеали задовољавања, него идеали одрицања ...{S} Али, ко све т |
| сентименталности је нестало.{S} Свеж и задовољан је погледао кроз широм отворен прозор у румен |
| ла доктору: да ниси добро, и он ће бити задовољан и с тоалетом и с расположењем.</p> <p>Добро.{ |
| вету“. </p> <p>Покалуђерио се.{S} И био задовољан и весео калуђер.{S} Волео је своје другове, в |
| им што Ана у њему воли.{S} Није баш био задовољан.</p> <p>Још нисам господар острва на коме сам |
| з њене збуњености, и био је тим потпуно задовољан, и трудио се да Ану ослободи неприлике.</p> < |
| аже, и нечим лепим тежњу његове душе да задовољи.{S} Пашковић је то читао из њене збуњености, и |
| ли у коме тренутку је то учинио, и тиме задовољио прву своју сањивост , друга она сањивост је о |
| о свет као река.{S} Велики део се морао задовољити да остане у порти, па чак и на улици.{S} Да |
| де.{S} Ана му је одговорила да је веома задовољна с његовим распоредом , а њему су баш годила с |
| о и пре тога, и, као и пре тога, она је задовољна била с тим животом и волела га.{S} Осећала је |
| сласти хита у ћелијицу своју, и опет је задовољна. </p> <pb n="82" /> <p>После ју је изгубио из |
| као увек.{S} Ана се смешила, умирена и задовољна.{S} Осећајући да је и тај силни глас харфа је |
| може одолети, како би јој, сва срећна и задовољна и иначе, могла одолети Ана Недићева!</p> <p> |
| ега, а како се сада види да је срећна и задовољна, и да га баш од срца воли.</p> <p>— Та би ств |
| ли да ће за клавиром или за књигом бити задовољна, не може ни да чита ни да свира.{S} Не може н |
| мачи доживљај .{S} Ишла је кући потпуно задовољна и умирена, савршено блажена.{S} Али ипак не у |
| се много радујем, Преосвећени, што сте задовољни.{S} А мило ми је такође што сте се уверили о |
| ла.{S} Али лице њено се прелило благим, задовољним осмејком, чим је писмо отворила.</p> <p>„Одм |
| 45" /> <p>— Е па тако кажи! — тапшао је задовољно ђакона по рамену. — Дакле имам ипак да се над |
| вно, скоро ни бити.{S} Јели? — Ђакон се задовољно смешио. — Онда те молим да прекинеш, и да при |
| ди, пиши — смеши се старац, ослушкујући задовољно како у дугом реду његових самачких соба одјек |
| е ишао, враћао се у њу.{S} Велико му је задовољство чинило доћи пре почетка богослужења, и шета |
| } На ђакону се опажало велико унутрашње задовољство.</p> <p> Разговор је, природно, пошао колот |
| на свирала је Ана хаос, и то на највеће задовољство.{S} Али ни то није било доста.{S} Једва ств |
| лили да ће им такав реванш бити највеће задовољство живота.{S} Друкчије је испало.{S} Нечега ди |
| врсте симфонију, у којој су, на велико задовољство Анино, суделовали и дечји квартети, октети |
| је започео.{S} И развијао се на велико задовољство и свирача и певача и слушаоца .{S} Публика |
| храни до глађу, носи у себи као потпуно задовољство.{S} Можда се, уосталом, не треба чудити што |
| ела.{S} Ана је застала, испуњена ретким задовољством .{S} А затим, на прстима, да се ђакон не б |
| лтар коме се клања.</p> <p>Пливала је у задовољству, и сатима се није растајала од својих инстр |
| је хтео започети читање, кад га владика задржа.</p> <p>— Ето ти човечји живот.{S} Два калуђера, |
| ти да се ту не води обичан разговор.{S} Задржавали су корак, и пажљиво одмеравали добро познату |
| и пошао да отвори прозор.{S} Ана га је задржала, испруживши обе своје руке према њему.</p> <p> |
| то је обучавање деце Ана искључиво себи задржала.{S} А и код одраслих је морала помагати више н |
| , као да се у врховима њиховим још мало задржала душа пре него што коначно излети.{S} Љубичаста |
| ђакон се чисто нервозно дигао за њом, и задржао је на пола пута.</p> <p>— Ја вас још никада нис |
| ледао у књигу, затворио опет копчу, али задржао књигу у својој руци.</p> <p>Несташлук храбри.{S |
| желео и волео.</p> <p>Ђакон се међутим задржао дуже од једног тренутка, т. ј. владичино изнена |
| ква је лепота у том да се <pb n="71" /> задржи и усами један мали, недовршени осећај .{S} Не пу |
| стао преклињати и молити, покушавао да задржи плач и разлозима и ласкањем, али Ана је бежала и |
| ица, толико да је једва могла све да их задржи.{S} Читаво парче хлеба јој је дао тај необични, |
| трептала, готова да се откине .{S} Ани задрхта рука, и она испусти молитвеник .{S} Ђакон се са |
| /p> <p>Ана, малочас још грешна и крива, задрхтала је, у први мах, као трава пред тим гњевним, г |
| е њене је пропевао нов мотив.{S} Ана је задрхтала.{S} Дрхтавим прстима га је понављала и понављ |
| дају тако хладно одбијаш?</p> <p>Ана је задрхтала, Отац јој се учинио суров.{S} Имала је осећај |
| ечјој немоћи.{S} У руци његовој је јако задрхтала шољица с кавом.</p> <p>— Да ли би се могао ре |
| , на парастосу, видео је да је као прут задрхтала кад јој се приближио и кадио пред сагнутом ње |
| Погледали су се и прошли.</p> <p>Ани је задрхтало дисање.{S} После јој се одједаред навлажиле о |
| 5" /> листка, тако је у вароши све живо задрхтало и поплашило се од живота. </p> <p>Смркло се о |
| као што и човека муче. — Владичине руке задрхташе, а у углу ока затрепта мала, љута једна звезд |
| а и уздисаја.{S} Одједаред, груди Анине задрхташе, очи се полуотворише, а руке кренуше да се са |
| нег и спотицала се у јаме, и журила је, задувана и усплахирена, и застајала опет, минутима дуго |
| једне од најлепших наших средњевековних задужбина, и имала одиста, са масивном основом својом, |
| ежљиво отворила, и пружила је Богу, као задужбину своју, велику љубав своју према слузи Његовом |
| прави зимски дан, а уједно и прави дан задушница.{S} Попало је дебело иње, нека свечано тужна |
| ам да има и моје место.{S} И тек кад он зађе, онда су ми живот и љубав слатки, онда имам снаге |
| S} Неко је излазио у баштицу.{S} Ана је зажмурила.{S} Кроз капке очију је видела како у баштици |
| та.{S} Са звоника Богородичине Цркве је зазвонило на службу.{S} Жалосно.{S} Са јесењом неком мо |
| га заносиле, да се стално трзао кад би зазвонило на јутрење .</p> <p>Али тај трзај му је такођ |
| сле подне.</p> <p>После подне, око пет, зазвонио је ђакон.</p> <p>Отворила му је Ана, и увела г |
| даћу ти венац живота.</p> <p>— Ђакон је зазвонио по момка, пољубио епископа у руку, и отишао у |
| едан сплет уврте са жицом која треба да зазвучи.{S} И кроз тај чвор настаје онда ливење живота |
| пора, има немирни дух онога који је жив зазидан ?</p> <p>Ана Недићева је прелазила руком преко |
| но била убеђена да је за сав живот свој зазидана у зидове Богородичине Цркве.{S} Њој је то било |
| погледа као неки за сва времена у себе зазидани аманет.</p> <p>На степеницама порте, на највиш |
| ао је, летео к њој, стезао је нечим што зазиђује, љубио јој руке, косу и чело, и то опојном јед |
| ражио је петнаест дана одсуства.{S} Сви заинтересовани су се поплашили.{S} Само Ана се смешила. |
| а доктору: да је све то, што у први мах заинтересује и заноси, претежно луксуз технике, и да у |
| но истог облика и конца?{S} Можда човек заиста мора живети као и сви други ?{S} Можда Бог баш т |
| рукама.{S} Да нешто запита.{S} Да нешто заиште.{S} Или да натопи марамицу светом водом и покапа |
| еност, разочарање, осећање силе у себи, заједљивост, кајање, отпор, и још множина осећаја, и св |
| их покољења, има га у хладној, отровној заједљивости Хамлета, има га и у најсветијој песми, јер |
| кидајући <pb n="17" /> се што пре из те заједнице која јој је, сад је тек видела, била веома др |
| узији да им неко зло прети, и да само у заједници и чврсто загрљени могу злу томе отпора дати — |
| е.{S} Свечаност и срећа су их стезали у заједницу, онакву какву је Христос проповедао .{S} Поја |
| и да тога дана осећа тако чудну духовну заједницу с оцем, и да зна да је души његовој лако и до |
| време кад су се почели чешће виђати на заједничким вежбама са хоровођом.{S} У оној истој соби. |
| је владика монаху Иринеју, који му је, заједно са другим ђаконом, помагао да се попне у кола.< |
| све она може дати, и крио ју је с нама заједно.</p> <p>— И Пашковић се тако понаша.{S} Мени ни |
| о не живимо крај гробова, и с гробовима заједно, да нам буде лако одрећи се свега земаљскога .. |
| који је ту недавно, с вашим родитељима заједно , претрпео опет бригу и страх за ваш лепи и кор |
| а <pb n="21" /> малим Христом.{S} А кад заједно са свештеником раскрили Царске Двери, онда је о |
| атворена у малу кутију, а кутија с њоме заједно стављена у њену љубав, велику, самосталну, моћн |
| ринејем да се договоре о ствари коју ће заједно изводити.</p> <p>Врата из друге собе су остала |
| је сав живот њен, цео, са олујем у себи заједно.</p> <p>Сећајући се јучерашњих својих мисли, Ан |
| вала му је део живота свога.{S} Са оцем заједно умирало је његово јединче , т. ј. све оно у Ани |
| мирни снови о девојци једној која с њим заједно цркву служи.{S} Која је такође врста калуђера.< |
| ођа нетренимице чека час да са сопраном заједно падне у несвест.{S} А два најбоља тенористе гле |
| те сутра по подне код нас.{S} Да будемо заједно на татин рођен дан, као увек.{S} На гробу татин |
| . </p> <p>— Хоћете ли овуда ?{S} Можемо заједно — казала му је врло љубазним тоном, тоном позив |
| а монашка наша љубав! — Ана је грчевито зајецала. </p> <p>— Иринеје, Иринеје, јединог, самога в |
| сам Ану, тиме што сам је једну родила, закалуђерила .{S} А она — смешила се Недићка с нежним п |
| се да<pb n="47" /> све порекне, да све закаља, и да и сама црна умре. </p> <p>Тада, одједаред, |
| несрећне девојке, која се само једаред закаснила са милошћу, и погубила и Хамлета и себе?{S} И |
| шковић би се после таквог растанка увек закаснио на ручак; Ана је, напротив, журила кући, и гов |
| уопште.</p> <p>Те вечери се доктор мало закаснио.{S} До осам сата још није стигао.</p> <p>А оцу |
| ину дана.{S} Мисао и реч Анина остадоше закачени на великој </p> <pb n="73" /> <p>грани јабуке, |
| мало и изрезану.{S} Само се није хтела закитити.{S} Мати ју је двапута китила, једанпут целим |
| да је јагње, да савије врат, и да буде заклан у Анином крилу. </p> <pb n="115" /> </div> <div |
| етвори у јагње, да савије главу, и буде заклан на њеноме крилу.</p> <p>Ана се међутим вратила и |
| омажи ми!{S} Не жали ме, не теши ме, не заклањај ме и не лечи ме од бола!{S} Јер то не вреди, н |
| већу.{S} Са задатком неким, са моментом заклетве када ће се изнети воштаница и Еванђеље, са вер |
| ода је несталност и заборав и презирање заклетви.{S} Природа је страст која се случајем пали и |
| аш кад би значио и обећање, и обавезу и заклетву , и завет?</p> <p>Ани је, чудновато, при овим |
| во.{S} Када сам се била решила на лажну заклетву, на лажну породицу , на лажну слободу и самост |
| ми то.{S} И смири се и ти од брига.{S} Заклињем ти се да је мени добро, тако добро како ти и н |
| ин је дочекао необичним, као кров неког заклона поврх ње надвијеним рукама, и с погледом бескра |
| а рука, са прстима на орару.{S} Рука је заклонила очи, и испред руке се склањало црвенило из ол |
| тек сада поруменио, и скоро невесело је заклонио лице руком.{S} Владика опет, наслутивши одједа |
| >И онда одједаред, као олуј, подигла је заклопац са клавира, и почела свирати Бетовенову једну |
| ?</p> <p>Ана је ћутала.{S} Спустила је заклопац клавира , и по њему, као неку полугу, испружил |
| затражиш. — Младић се наслонио на дрво, заклопио очи, и мислио.{S} Приступио је затим Богу, и м |
| ично брзо и много, изводио је неодређен закључак: или је болест осредња, па је доктор безбрижан |
| постепено, доспела у област чудноватих закључака .</p> <p>Слика има свој оригинал, скулптура г |
| гледати да види нешто из чега би могао закључити шта је с њоме.{S} Али онда се сетио да не зна |
| — Ето ти у тој црној мантији сав велики закон о коме сам говорила.{S} Монах, од свих људи на св |
| и од природе, окреће своје страсти пред законе лепоте.{S} Неће смрт и промену , него распирује |
| г дух музике, и да су сви закони звезда закони небесне музике, и да су једино ритам и тон вечит |
| мисао да је Бог дух музике, и да су сви закони звезда закони небесне музике, и да су једино рит |
| ови, као биљке.{S} Идите за сунцем и за законом који је у срцима вашим, и бићете чедни и невини |
| } Заваравање, док се младићу младост не закопа, док се не отпева упокојна песма детињству његов |
| з те очи у љубав своју, у своје у цркви закопано благо. </p> <pb n="56" /> </div> <div type="ch |
| асића.</p> <p>Као да је чуо Анину жељу, закуцао је на прозор доктор Пашковић.</p> <p>— Не, не, |
| пропадала кроза њ.{S} Задњи пут је још залепршала златна одећа, и све се угасило у мраку олтар |
| девојка - уздахнуо је ђакон заносно, и залепршао чисто крилима све своје младости у одушевљењу |
| } Али зато је Ана смршала и побледела. „Заливајући цвијет кроз танку свиралу“, како ју је отац |
| .{S} Крв, отровна и врела као узаврела, заливала је мозак јадног детета, и причињавала му страх |
| а је ћутала.</p> <p>Ћутали су обоје као заливени.{S} Недићка је, из друге собе, опазила да се ћ |
| не, бити полифонијска једна тајна, бити залога за бесмртност лепоте. </p> <p>Анино срце је куца |
| вши Недићкине речи, вратио је краљевски залогај натраг у тањир, и наместио нож и виљушку у знак |
| ватила страстна жеља да од ђакона тражи залогу среће коју одузима од ње.{S} Па и то није доста. |
| ја се непрестано пушила, подсећао је на заложени самовар који чека госта. </p> <p>Госпојинска з |
| о од времена када је она сву своју душу заложила да богослужење подигне и улепша, и откад она п |
| ала их је тако као да су за сва времена залупљена и урђала.</p> <p>Ани се то допало.{S} Како би |
| егово биће.{S} Јер само весео и богат и заљубљен човек може волети и служити без циља.{S} Калуђ |
| одједаред, себична и страстна, махнито заљубљена и љубоморна на све среће, животе <pb n="135" |
| учена и лепа.{S} Идеална слика први пут заљубљене жене, која је сва однета и узабрана, која не |
| а буде највеселији, најбогатији и у све заљубљени човек?{S} Треба да буде калуђер, одговарало ј |
| јвећу срећу у љубави доживљују несрећно заљубљени.{S} Доктор Пашковић је пришао другом крају ст |
| , као у биљке.{S} Ни милостиве речи, ни заљубљено гледање, ни додир руку, ни загрљај, <pb n="23 |
| > љубављу на свету!{S} Благослови, Оче, заљубљеног калуђера, прими к себи срећно Твоје дете! .. |
| одлична партија у сваком погледу, а не заљубљује се, не удаје се, не иде на забаве, и не избиј |
| , а на белој <pb n="147" /> завеси, још заљуљаној од наглог нечијег изласка , стојала је, мирно |
| сом.{S} У разговору, Анин поглед је био замагљен, сузом покапан, и склањао се у себе.{S} Монах |
| вала.{S} Али тада се, нечујно, као први замах једва никлог крила, расклопе северне двери.{S} Ар |
| да један искрено ентузиастички осмејак замени недовршетак реченице . </p> <pb n="107" /> <p>— |
| {S} Зашто се нисмо договорили да вас ја заменим ?{S} Ја вас могу заменити, је л' те, да могу, А |
| еме, мислим.{S} За одсуство је лако.{S} Заменио би те мој ђакон.</p> <p>Монах Иринеј је ћутао.{ |
| лежи на поносу, а понос! о, понос може заменити сваку срећу ...</p> <p>Стари владика се трзао |
| рвој половини службе.{S} У другој ће је заменити хоровођа.{S} Све дотле, она се није ниједаред |
| лом, сада ће ипак тако бити.{S} Мене ће заменити монах Иринеј. </p> <p>Ђакон је погледао у порт |
| рили да вас ја заменим ?{S} Ја вас могу заменити, је л' те, да могу, Ана?{S} Реците? </p> <p>— |
| {S} А понос и религија могу сваку срећу заменити.“</p> <p>У души оздравелога десила се крупна, |
| само за часак, у једном одсеку службе, замењује ђакона.{S} После <hi>Причасног</hi>, кад се от |
| ији , навикао на чудан свој положај, да замењује човека који је у ствари непрестано присутан.</ |
| нутих проблема.{S} А нико им то није ни замерао.{S} Природно је да после данашњег дана, свога д |
| кроз хрскавицу, и да крв тече.{S} Дете замире, стреса се.{S} Цев, сва крвава, улази у врат.{S} |
| гло подигле, и дуг један уздах је збиља замирисао ружом.</p> <p>То је љубавно чекање из ње узди |
| љубави за псето једно, за слику једну, замисао једну.{S} И био је уверен да дотле, докле Бог у |
| ла од кога је писмо, само није могла да замисли шта у њему стоји.{S} Негде, у дну срца, она га |
| па, тако хришћанска.{S} Осетила је да у замисли и стилу тих литургија има душа једног великог у |
| крила су смели имати само анђели.{S} И замислио се шта ће.{S} Најзад је узео пуну руку свежег |
| вече довести , да га нико не види.{S} И замислите онда случај да се ипак нешто деси што би било |
| S} Једно се без другога исто тако не да замислити, као што се ја не могу замислити без моје дес |
| ли сасвим оздравили?</p> <p>— Можете ли замислити колико се сви радујемо вашем оздрављењу?</p> |
| ласте, које, у топлоти и сјају, не могу замислити да ће можда баш на њиховим светлим крилима је |
| не да замислити, као што се ја не могу замислити без моје десне руке.</p> <p> Мајински жмирну. |
| } Али, људи као људи, нису били у стању замислити дугачку путању, по којој, сама самцита, с ћем |
| ци, на неосвећеној земљи пред црквом, и замишљајући да је тамо унутри будно око божје, и гњев њ |
| м.{S} Силазио је низ степенице полако , замишљен.{S} Око њега се чуо шушањ тешког црног одела.{ |
| развучено везани низови тонова — уздаси замишљене, некуда занете мајке — гуше и притискују малу |
| импатично озбиљне и непомично мирне, са замишљеним очима, загледаним увек на једно место, са бо |
| а други с оне стране живота, гледали су замишљено у башту.{S} Ђакону се чинило да у сунцу види |
| на прсте, и да часом голицне нос на тој замишљеној човечјој глави.{S} Ђакон ништа није опажао. |
| ста, да су слушаоци тој, управо забавно замишљеној сцени обратили наједаред целу и најозбиљнију |
| да писао, потврдило се.{S} Владика жали замном.{S} Тешка му је старост. <pb n="155" /> Ана је у |
| "169" /> <p>— Хоћеш ли се љутити ако те замолим да ми Анино писмо још једаред прочиташ?</p> <p> |
| ена ... </p> <pb n="151" /> <p>Недић је замолио госте да из почасти према епископу сви дођу на |
| </p> <p>Ђакон се радовао као дете.{S} И замолио Ану да га извини само за један тренутак, колико |
| весела, живога такта, разбудила је већ заморене пажње поново.{S} Певачи, осећајући крај добро |
| чудна дјела твоја!</hi> </p> <p>Све је замрло, Богородичина Црква је пала на колена.</p> <p>За |
| и и разговарају живо.{S} Слика се после замутила и нестала, а на њеном месту је засјао спектар, |
| а храм лепоте, има љубав, оно дакле што занавља моћ да човек остане веран поносу свом.</p> <p>А |
| а и тврда као камен, она се заблистала, занела од среће, раслабила, и бацила, с љубављу својом, |
| Метнула главу на десну своју мишицу, и занела се као да ће заспати.{S} Али одједаред, мисао је |
| али кратко.{S} А после се некуда далеко занела. </p> <p>— Ана ! — грцао је из ђакона сузан неки |
| ни звезди, ни ветра.{S} Цео врт и небо занели се неким дубоким сном.{S} Сан, који предосећа је |
| молитву.{S} Али после ју је, као увек, занело сећање на неку сцену из веселог живота њеног оца |
| м, и сву снагу своју Иринеју пред ноге, занемела , спустила главу, раширила руке, а из груди јо |
| квим једним ћутањем, од кога је и Недић занемио.</p> <p>Био је то ипак јасан тренутак.{S} Трену |
| ји прати исповест о вери у Сина Божјег, занео ју је, осветио ју је, окадио јој је крв у свакој |
| ор, стара симпатија Анина, сасвим ју је занео.{S} Спремала се да читаве одсеке службе с децом п |
| .{S} Кад се, не знајући право шта чини, занесе јунаком у себи.</p> <p>Тако и те вечери.{S} Мирн |
| у и о умирању.</p> <p>Ана је свирала да занесе цео свет.{S} А лице јој је било мирно, свечано, |
| гао то урадити ?</p> <p>Два уздаха, два занесена погледа, и као да је читав океан стао између о |
| помрчини њене очи, и подмећући руке, да занесена њена глава на њих падне.</p> <p>Пала је.{S} Ме |
| шаоца .{S} Публика је била раздрагана и занесена . <pb n="157" /> Тапшало се, честитало се, узд |
| >Лице уз лице, коса у коси, дах у даху, занесени, своји, сами, топли и збуњени од наглих узбуђе |
| њених очију.</p> <p>Слободно и анђеоски занесено загледала се сада она у њега.{S} У његове црне |
| изови тонова — уздаси замишљене, некуда занете мајке — гуше и притискују малу аријицу која се с |
| треба.{S} Тебе, бар у овом тренутку, не занима ствар уопште, него само један квалитет музичког |
| ма и о начину живота.{S} А мене би тако занимало, и таква силна утеха <pb n="142" /> би ми била |
| шта није опажао.{S} Мало даље стојао је занимљив ред ливадског цвећа, као литија.{S} Напред, жа |
| /p> <p>Разговор се развио, постао жив и занимљив .{S} Ана се, према томе, није опростила после |
| ашљиво и с кајањем неким унутра.</p> <p>Занимљива слика.{S} Девојка пред чељустима среће, могло |
| једном крају стола расправљало се врло занимљиво питање о преобраћању фрушкогорских манастира |
| рукчије је испало.{S} Нечега дирљивог и занимљивог је било у тој појави.{S} Неки су говорили: с |
| страну.</p> <p>— Али сада долази друга занимљивост.{S} Да т. ј. људи, који сасвим далеко стоје |
| је уздржало.{S} Пређашњи буктави његов занос увукао се некуда дубоко унутра, и од жари и пламе |
| олела је непрестано само онај свој први занос, и бојала се да га не изгуби.</p> <p>И ђакон је и |
| ашковића је дохватио скоро побожни неки занос пред једноставним, чистим срцем те девојке, и пре |
| епоте. </p> <p>Ана је била свесна свога заноса, али није имала моћи да се умири.{S} Осећала је |
| шест месеца лечи ?{S} То је скоро врста заноса.</p> <p>— Да, према болесницима има понекад мило |
| вник свој овакве ствари :</p> <p>„Поред заноса и дивљења има у љубави, као важан, можда важнији |
| ... </p> <p>Монах Иринеј је светлио од заноса, и био лепши од анђела Господњег.</p> <p>— А ви |
| унцем, и с Богом има сажаљења!“</p> <p>„Заноса телесног или борбе с телом има у увек, увек.{S} |
| ра око неке морске биљке, њу непрекидно заносе неколико црта лица и њихови изрази, мењање боје |
| е све то, што у први мах заинтересује и заноси, претежно луксуз технике, и да у срцима модерних |
| влачила од светских уживања.{S} Музички заноси су наилазили на њу све чешћи и све јачи.{S} Поне |
| шим од свега тога лепога.</p> <p>Ана се заносила.{S} И гледала у ђакона очима љубави, носећи у |
| би му тада долазиле на ум, и тако су га заносиле, да се стално трзао кад би зазвонило на јутрењ |
| талент и велика музичка образованост су заносили и освајали.</p> <p>Ана је необично лепо свирал |
| е и од целог света.{S} Привлачио ју је, заносио ју је, звао је, летео к њој, стезао је нечим шт |
| истина да калуђер не сме љубити жену! — заносио се ђакон својом идејом. — Није истина ни то да |
| јом је монах Иринеј или заповедао , или заносио.{S} Стојећи на амвону, с подигнутим ораром и оч |
| лио ни пламен очију, ни стисак руку, ни заносна реч, чак ни хармонија мисли и осећања.{S} На тр |
| им необична девојка - уздахнуо је ђакон заносно, и залепршао чисто крилима све своје младости у |
| .{S} Стојала је у дрском неком љубавном заносу, и радовала се што ће идуће недеље та чежња још |
| ена, савршено блажена.{S} Али ипак не у заносу.{S} Она уопште није познавала ону пијаност што с |
| p> <p>Као и обично после службе, Ана је заобилазним путем ишла кући.{S} Свугде се осећала мора |
| Пошао им је у сусрет.{S} С намером да, заобилазно, наравно, сазна од њих шта је са госпођицом |
| ти да сврће за угао у споредну улицу, и заобилазно иде кући.{S} Једаред , када је неминовно изг |
| ло и неочекивано опорављала.{S} Лице се заоблило, плећа се попунила , а усне се румениле као у |
| ви, доћиће понекад, од тихог, сутонског запада, да пролепрша мало кроз ваше подне.</p> <p>Докто |
| Рим и у Париз, а сада, кад сунце журно запада, шета се до Богородичине Цркве.</p> <p>Да одстој |
| {S} То је заслуга девојке коју сте и Ви запазили.{S} Људи тврде да је преокрет настао од времен |
| га ослободити и искупити.{S} Морали сте запазити, кадгод наиђе на финију појаву, узбуђен је у с |
| види.{S} Долази да згњечи, да угуши, да запали .{S} Ко зна.</p> <p>Нешто се пролама.{S} Стиже.{ |
| ровно.{S} Ана се тргла, села у постељи, запалила свећу, и почела да се крсти.{S} Осетила је как |
| ђење и кајање у мени, да ли знате ко је запалио ватру у црном мраку моје саможиве усамљености ? |
| и живела само у цркви.{S} Ту љубав није запалио ни пламен очију, ни стисак руку, ни заносна реч |
| уктање рубина, пао је ђакону на груди и запалио му одежду.{S} Од појаса на више он је горео као |
| ши носи а не може да каже.{S} И кад тон запева, <pb n="5" /> онакав како га је душа хтела, боре |
| е <pb n="243" /> негде на дну груди.{S} Запевала је онда срдачна, мала једна аријица, кратка, к |
| вало у њему.{S} Умало што није и гласно запевао.{S} Можда би и учинио, да га пас Анин за времен |
| подсетио где је.{S} Псето је стојало у запетом неком држању, као да му очи ишчекују некога, а |
| {S} За пакост, куће су стајале као нека запечаћена писма, улицама није пролазио скоро нико, а к |
| њу у њој.{S} И сневао о њој као о неком запечаћеном <pb n="50" /> ћивоту, чију легенду нико још |
| сан, и превртао полагано листове својих записа.{S} Интензивно као никада је осећао и чемер и сл |
| невник те прве редове о Ани.{S} Искрено записано је било и све оно о њој што је после дошло.{S} |
| /p> <p>Уочи дана када ће се помонашити, записао је у дневник:</p> <p>„Миран и весео ћу стати пр |
| тров?</p> <p>Те вечери, монах Иринеј је записао у свој дневник ове редове:</p> <p>„Осам сата.{S |
| као на чудо.</p> <p>А у дневник свој је записао:</p> <p>„Слаб сам био пред смрћу.{S} Победа смр |
| о, извадио из касете свеску дневника, и записао у њу песмицу растуженог духа свога: </p> <pb n= |
| о и тешко искушење ...{S} Боже, шта сам записао!{S} Боже, опрости ми !{S} Зар би она <pb n="87" |
| head> <p>Монах Иринеј је дубоко искрено записао у свој дневник те прве редове о Ани.{S} Искрено |
| његовој лако и добро; а монах Иринеј је записивао у дневник свој овакве ствари :</p> <p>„Поред |
| ма.{S} Поплашила се да ко не изађе и не запита је шта тражи у то доба у цркви.{S} Нико се није |
| ижи оним подигнутим рукама.{S} Да нешто запита.{S} Да нешто заиште.{S} Или да натопи марамицу с |
| изабрали шта ћемо свирати и певати ? — запитао је ђакон најзад.{S} Тако умиљато , да се Ана ох |
| и немогућне.</p> <p>Једног дана се онда запитао: шта треба да буде највеселији, најбогатији и у |
| о да је то природан ред мисли, ђакон се запитао: зашто је нема?{S} И осетио је да је то нешто ш |
| осећао и то да би пре умро него што би запитао.</p> <p>И Ана је ћутала.</p> <p>Ћутали су обоје |
| т ка анализи , и да треба сасвим просто запитати: ко је болестан у кући господина Недића?</p> < |
| } Ви сте сигурно доктор.{S} Смем ли вас запитати, да ли је најстарији дечак у овој кући болеста |
| ..{S} Ана, моја Ана, јагње моје бело! — заплакао је монах Иринеј у крилу владичином, срећан у с |
| ти не сме, да изаћи из цркве не сме, да заплакати не сме.{S} Јер нико не сме сазнати тајну њено |
| ти, увиђати и сламати се, и најзад опет заплакати, али плачем неосушним разумне, у живот далеко |
| лбе, од меких таласа који врхове живаца запљускују.</p> <p>Ана је, место одговора, пустила глав |
| те јединице, све су то разлози да живот запне и застане, и загледа се у догађај са свом доколиц |
| } А Иринеј ?{S} Ах, он се опире, он чак заповеда, он шта више влада!</p> <p>Ана је дохватила сп |
| S} А појавом својом је монах Иринеј или заповедао , или заносио.{S} Стојећи на амвону, с подигн |
| лица, који је императивно хтео, претећи заповедао, осветљиве мисли ковао.{S} У Ани се пробудила |
| , части и дико моја, Ана, реците нешто, заповедите, спасите себе и мене ...</p> <p>— Не, не гов |
| пољубаца ћу ишчупати из њега, љубављу , заповешћу, игром, варком, силом, лажју, чиме год хоћу, |
| у добро дошао, јер никако нису умели да заподену разговор.{S} Чинило им се обојима да су се тек |
| е место његово на амвону празно, да хор запомаже за његовом песмом, да је и лето умрло зато што |
| их престава, као да је та свечаност већ започела и из дана у дан траје.{S} Душа њена је била у |
| и са својим гостима .</p> <p>Концерт је започео.{S} И развијао се на велико задовољство и свира |
| штавина при развијању.{S} Таман је хтео започети читање, кад га владика задржа.</p> <p>— Ето ти |
| оца, и уз ту реминисценцију се Ана тек заправо обраћала Богу за покој <pb n="225" /> душе очев |
| намрштена чела. </p> <p>Није се међутим заправо одмарала.{S} У даху је било трзаја и уздисаја.{ |
| меју осветити свој живот, и тим животом заправо светити цркву, место да црква лажно свети њих.< |
| едаред одмакне, или, ако се не одмакне, запрепасти сироту коку јер се не може појести.</p> <p>М |
| <pb n="129" /> кученце, како му је Ана запретила да ни зинути не сме, гледало је у чинијицу ка |
| рамена да је стресе, правио гест као да запушава уши, а чело би му се набирало тачно у пет лини |
| а, док ја не прођем?</p> <p>— Ана, Ана, зар сам могао то урадити ?</p> <p>Два уздаха, два занес |
| еколико речи ...{S} Госпођице Ана, Ана, зар сте могли, зар сте могли и једнога часка .. . ја са |
| , него госпођици Недићевој.</p> <p>— Е, зар?</p> <p>— Сасвим.{S} Јер је већ крајње време да у т |
| ја нисам ни слутити могао да сте овде, зар ја да вас непристојно предусретнем, ја ... </p> <p> |
| мора бити, растанка мора бити, Иринеје, зар ви то не осећате ! ...{S} Једно само, једно ми кажи |
| девојка ?</p> <p>— Има нешто и у томе, зар не, ви, тамо, што само за торбу имате очи ?{S} И је |
| .{S} Госпођице Ана, Ана, зар сте могли, зар сте могли и једнога часка .. . ја сам недужан потпу |
| и лепоте ... зар да њему на жао учини, зар да само прође мимо топлоте и среће! ...</p> <p>Била |
| ко близу, душе пуне љубави и лепоте ... зар да њему на жао учини, зар да само прође мимо топлот |
| и, ако Бога и милости имате, кажите ми: зар ни у чистом човечјем животу нема светиње којој смрт |
| а сам записао!{S} Боже, опрости ми !{S} Зар би она <pb n="87" /> могла бити средство у рукама д |
| ећ носиш у срцу, како да се понашам!{S} Зар да ти пожелим да те Ана Недићева није заволела!{S} |
| да.{S} Ово је сасвим други живот ...{S} Зар није то тако као да сам већ једаред умрла? — насмеј |
| амо један квалитет музичког дејства.{S} Зар не ?{S} Али то, баш то, одиста, не знам како да ти |
| о, пошто се одрекао Спаситеља свога.{S} Зар ти све то не осећаш, синко? ...{S} Како ћете вас дв |
| Пази, молим те, маторог маџионичара.{S} Зар не изгледа као какав велики кључ, који, по вољи, св |
| астанак?{S} Па нека буде и растанак.{S} Зар ви не знате да постоји и весео растанак?{S} Све дот |
| асове хора и глас ваш.{S} Увек тако.{S} Зар бих друкчије могла оздравити и оживети?{S} И сада, |
| } Зар нема пламена који се не гаси ?{S} Зар нема веровања у човека као што има веровања у Бога |
| у нема светиње којој смрт не прети ?{S} Зар нема пламена који се не гаси ?{S} Зар нема веровања |
| ена.</p> <p>Зар је Бог могао одрећи?{S} Зар је Бог могао не сићи ?{S} Није могао.{S} Никоји бог |
| у томе <pb n="120" /> што вас волим?{S} Зар бих могао вас не волети , кад цео свет волим, и кад |
| ромењеним , ужаснутим гласом: </p> <p>— Зар бих смео и могао, Ана моја, и Ти, Боже мој! ...{S} |
| опет са гледишта једног лаика.</p> <p>— Зар не, реци сам.{S} Кад ви, лаичари, поставите лекару |
| нас отпрати господин ђакон .</p> <p>— А зар прошле суботе није од пола пута био и Иринеј с нама |
| аузе, тихо, стидљиво питање.</p> <p>— А зар ја умем то сада рећи — одговарала је и она тихо, са |
| ића, и она скривено уздахну.</p> <p>— А зар вама није понекад тешка самоћа ? — поче она тако ма |
| е да је лепше ћутећи разговарати.{S} Та зар се и љубав међу њима није и родила и развила тако д |
| одичина Црква је пала на колена.</p> <p>Зар је Бог могао одрећи?{S} Зар је Бог могао не сићи ?{ |
| {S} Благодарила је Богу што није ту.{S} Зараза ће до његовог доласка можда опасти.{S} Иначе, тр |
| сузе су текле.</p> <p>Он мора чувати од заразе људе у цркви, и децу у гимназији, и сваког голог |
| анула је јесења.</p> <p>Гле како је све зарђано, као да је октобар — мислио је монах Иринеј, сп |
| и црна у исти мах од оголелих цигаља , зарђаног гвожђа, старог камена, кише и сљуштеног лепа.{ |
| е у потпуној сувоћи.{S} Псетанце скочи, зарежа љутито, и поче тражити кривца.{S} Али кад је у т |
| {S} Пуна тога пркоса, она дуну у свећу, зари главу у јастук, и притиште усне на десну своју рук |
| p> <p>— Благ и великодушан.</p> <p>— Не зарива се више у ствари као нож.{S} Него их одгоре проб |
| b n="205" /> <p>У моментима туге Ана је заривала главу своју у крило материно, и плакала горко, |
| а, једнако се бацала с лева на десно, и заривала у јастук као да се крије од смрти.{S} А смрт ј |
| излазе.{S} Чело јој се набере, зуби се зарију у усну, а прсти леве руке се истежу, трепте, бле |
| тила спуштене своје дебеле плетенице, и зарила у њих уста да се не чује како се немилосрдно сме |
| о, опржено лишће висило као мртво, бубе зариле главу у песак.{S} И онда је пљуснула крупна, наг |
| монаха на пречац је умрла.{S} Ђакон је зарио главу у хартију, а на слепим очима му се видела с |
| , хтела се вратити и главу и руке своје зарити у његове груди.</p> <p>Окренула се, поздравила ј |
| ена на лаки филигрански и тесни кавезић заробљених питомих тичица, Ана је гледала некуда у дуги |
| кажем вама и више ником“.</p> <p>Ана се заруменила.{S} Скривено у души је осећала да јој брига |
| а бризну плакати.</p> <p>Доктору такође засветлеше очи.</p> <p>— Не варам вас.{S} Збиља му је с |
| > <p>Улаз цркве је имао дугачак, низак, засвођен трем, заштићен у дубини својој од кише и снега |
| њиме, удешено је тако да се ђакон кроз засебан улаз уведе у гостинско одељење.</p> <p>Владика |
| о је општа кућа свију, стоји подигнута, засебна и сама међу свима осталим зградама.</p> <p>Стиг |
| вник, као да сваку поједину сламку хоће засебно да продрмуса.{S} А кад се ветар одмакао, травчи |
| >Самовар је био намештен, као и пре, на засебном мермерном столићу, и чекао, као и пре, да мона |
| {S} Хармониум, клавир, пулт за ноте, на засебном столићу виолина, слике разних музичара на зидо |
| а окна на спратовима, а ораницом земљом засипа таване.</p> <p> Олуј је дошао сув и хладан, без |
| гла је небу.{S} У сузним очима њеним је засјала светлост победе.</p> <p>— Не куните, Иринеје!{S |
| замутила и нестала, а на њеном месту је засјао спектар, као најлепша дуга.</p> <p>Ану је ова ми |
| ст.{S} Чија је то заслуга?{S} Твоја?{S} Заслуга твога лепог гласа ? </p> <p>— О не, не будите н |
| о тако кад сам ја овамо дошао.{S} То је заслуга девојке коју сте и Ви запазили.{S} Људи тврде д |
| веровања у божју милост.{S} Чија је то заслуга?{S} Твоја?{S} Заслуга твога лепог гласа ? </p> |
| је другом неком нешто скривило, и да је заслужило да буде кажњено. </p> <pb n="102" /> <p>Ани н |
| оспођице Ана, ви једина, у реду толиких заслужних људи с којима сам у дугом свом животу имао до |
| кидала уста са руке, и тако, растрзана, заспала је већ сасвим пред зору на пољупцу љубљеног чов |
| г се смиловао.{S} Ана је, једва најзад, заспала мирним сном.{S} И сневала је да види <pb n="117 |
| убоку несвест умора као да им је и душа заспала.{S} Други, који од сутрашњег дана има да добију |
| отварајући молитвеник, са очима које су заспале на амвону, стојала је Ана као скамењена.{S} Пој |
| пећина од црног мрамора, у којој је све заспало .{S} А сва светлост, сва тајна и сва светиња ње |
| сну своју мишицу, и занела се као да ће заспати.{S} Али одједаред, мисао једна, оштрија од ножа |
| коме је, после борбе, уметност развила заставу победе над животом.{S} Не волим ја живот толико |
| и журила је, задувана и усплахирена, и застајала опет, минутима дуго, на једном месту, са жељо |
| а и његов чудотворни баритон .{S} Ту се застајало.{S} Свака друга комбинација би била профана.{ |
| самоћа њена ...</p> <p>Ишла је лагано, застајкујући.{S} Осећала је часом неку спољашњу, часом |
| маглици једној, пуној летње врелине.{S} Застала је да је се нагледа, и заустила да нешто каже.{ |
| жели. </p> <p>На уласку у порту је Ана застала.{S} Као на међи, на борбеној тачки између та дв |
| у цветну шибљику, пуну пчела.{S} Ана је застала, испуњена ретким задовољством .{S} А затим, на |
| ао учени доктор у талару.</p> <p>Ана је застала преко пута куће, али се није усуђивала прићи бл |
| <p>— Ана!{S} Ана!</p> <p>Као укопана је застала Ана.{S} Главу није смела да обрне, али је пажљи |
| де нико.{S} Свет се разишао.{S} Мало је застала да промисли , хоће ли савити лево и кроз парк и |
| ице, све су то разлози да живот запне и застане, и загледа се у догађај са свом доколицом беспо |
| о да је и сам то хтео што је она хтела, Застао је на степеницама, поклонио јој се тихо, и мирно |
| изу , и опазио да је опажен, збунио се, застао, увукао руку у џеп као да тражи нешто што је заб |
| ав блистав од блиставих Аниних суза.{S} Застао часом пред Трпезом, и раширеним, брижним погледо |
| иза густог зеленила истурене баште.{S} Застао је мало крај гвоздене ограде.{S} Ружичасте остви |
| ве службе ће проћи без мене. — Ђакон је застао и гледао у Ану с жудном неком радозналошћу. — Је |
| ићева има њоме да прође.</p> <p>Ана, се застидела.{S} Срце јој је почело лупати , и брзим корак |
| шиоца казне. </p> <p>Извршилац казне се застидео: патка не зна шта је то ударац, срџба, пакост, |
| по којој њихов ђакон хода.{S} Ђакон се застидео и мало поруменео.{S} Али у исги мах се и тргао |
| {S} Прашину диже са земље као чаршав, и застире облаке.{S} Пребија младе воћке, изваљује дрвета |
| наци непогоде у времену.</p> <p>Људи су застрепили.{S} Као оно што кроз шуму уме проћи језа, од |
| едаред, за време вечерња, кад су облаци застрли небо, у цркви било тамно, златна далматика ђако |
| капом, а предсобље, пуно зеленог биља и застрто дебелим ћилимом, капела, у којој је Ана сагнула |
| Богом разговарају.{S} Ани су не једаред засузиле очи, и чинило јој се тада да ништа друго и нем |
| е он, кад оздрави, да крсти.</p> <p>Ани засузише очи, а Недићка је скоро кроз плач говорила:</p |
| та и равна као труба убељеног платна, а засута моментима високих лепота, тражила је, према томе |
| иру, нагледа зеленилом окићене и травом засуте цркве.{S} Чекало ју је изненађење.{S} Крај велик |
| ве само груба ларма кроз једну прашином засуту тишину, која не може више пропевати.{S} Са сваки |
| их соба одјекује интиман разговор.{S} И затвара очи над Бог зна каквом визијом породичне среће. |
| ђу човекову срећу, ону с којом се човек затвара у орахову љуску, и ништа му више не треба. </p> |
| ође.</p> <p>Ђакон се побожно прекрстио, затварајући књигу живота свога. </p> <pb n="181" /> </d |
| плакати јадна жена, бежећи испред Ане и затварајући за собом врата.</p> <p>Ана је остала сама у |
| на, тешка брава и тешка гвоздена полуга затварала их је тако као да су за сва времена залупљена |
| е од свега.</p> <p>Свештеник је коначно затварао двери.{S} У сребрном фелону, Ани је изгледао ц |
| тим, њој се чинило као да је она , Ана, затворена у малу кутију, а кутија с њоме заједно ставље |
| а је љубав њена мала једна скупоценост, затворена у кутију, и спуштена негде у њено срце или ду |
| ане.{S} Врата с противне стране су била затворена.{S} Огромна, тешка брава и тешка гвоздена пол |
| и то лепо било да су тако неприступачно затворена и она друга врата, и у цркви да је празно и т |
| но далеко ...{S} И то не због болести и затворене капије, не, јер он се не <pb n="206" /> боји |
| више.{S} За трен ока, Недићеви се нашли затворени, одсечени од спољашњег света, усамљени дубоко |
| од чега су јој се очи склапале, и испод затворених капака виделе нов један свет.{S} Монах Ирине |
| није то био први јуриш Недићев на Анино затворено срце.{S} Али, при сваком таквом јуришу , погл |
| аког шушња, јер се бојала зле вести.{S} Затворену њихову кућу желела је још више да затвори. </ |
| орену њихову кућу желела је још више да затвори. </p> <pb n="209" /> <p>Да ни мисао Иринејева н |
| } Шта ми остаје од његовог певања , кад затвори уста?{S} Како да обожавам његову уметност кад ј |
| вртења конца, заболела глава, и она је затворила очи.</p> <p>Тек што је то урадила, искочи пре |
| , трпајући марамицу у уста.{S} Врата се затворила.{S} Настао је мир.</p> <p>— Сад ће Бог послат |
| {S} Отворио је копчу, загледао у књигу, затворио опет копчу, али задржао књигу у својој руци.</ |
| већ после пет шест тактова неко дошао и затворио врата од музичке собе.{S} Недић.{S} Бацио је п |
| а ногама. </p> <p>Ана је, пре но што ће затворити прозор, испружила руку да осети сипи ли киша |
| лују, трзају, или у крваво срце уједају затегнуте жице, и музика се чује.</p> <p>О, ти мирна и |
| а линијом његовог тела, које, као жица, затегнуто и пуно музике, чека да интервал прође, и да п |
| охрано само.</p> <p>У ђаконовој души се затеже нека давно онемела жица, и он умало не одговори |
| сама од себе негде у куту срца пева.{S} Затим један мали прелаз.{S} Осмејак матере: да дете још |
| ије, да га воли, да се боји за њега.{S} Затим су око тога мотива стали да искрсавају и неки од |
| простор између ње и монаха Иринеја.{S} Затим, напротив, хтела је да сав тај простор, па и сама |
| о Анино уво трепти велика нека жица.{S} Затим је дошао други, па трећи, и онда је цео ваздух би |
| ом око врата, и пун наоштрених боца.{S} Затим, крупне, охоле татуле, као високи неки достојанст |
| а, али је ипак добро и згодно дошао.{S} Затим, стао је из Ане да избија чак и неки стварни нест |
| ну шаку бркова, и хитнула их далеко.{S} Затим се потпуно тупо загледала у једну бубу, која се с |
| је тутнула новац да купи сину ципеле, а затим је дозвала псето и четком му прала зубе.{S} Часом |
| ла, испуњена ретким задовољством .{S} А затим, на прстима, да се ђакон не би узнемирио, ушла је |
| — цикнуо је ђакон, и склопио руке.{S} А затим је раскинуо скљештене прсте, стегао главу, и оста |
| им оружјем факта, на пречац стати.{S} А затим још дуго стојати и размишљати, увиђати и сламати |
| мо.{S} Кратак и незабораван часак.{S} А затим је положио у руку молитвеник, и са изразом благог |
| варно оно само, оригинално и живо.{S} А затим умире за све вечности.{S} Све што се после изводи |
| о чиним.{S} Бог нека те штити.</p> <p>А затим, да би мало развеселио и ђакона и себе, владика ј |
| ја се чује најпре високо над главом, па затим дубоко испод ногу.</p> <p>Нешто тешко се ваља.{S} |
| , ето, свештеник рецитује и наредно, па затим и за наредним наредно.</p> <p>Ана је осетила хлад |
| <pb n="24" /> <p>Госпођица Недићева је затим приметно разредила своје световне концерте.{S} Уо |
| пољубио га је у теме.{S} Привукао га је затим да седне на столицу до њега, и гледао га добрим п |
| ебе, па и монаха Иринеја.{S} Учинила је затим ипак покрет као да хоће нечију руку, као да хоће |
| им не разочарам!</p> <p>Монах Иринеј је затим стао размишљати о себи.{S} Зна ли он довољно сам |
| птао од неке свечане среће.{S} Устао је затим с камена, погледао горе, и прекрстио се.</p> <p>И |
| откуда изаћи или куда ући.{S} Почео је затим и нагађати, скоро врачати, хоће ли бити одовуд ил |
| заклопио очи, и мислио.{S} Приступио је затим Богу, и молио: дај ми крила. — Бог се збунио, јер |
| сте.</p> <p>— Није, госпођо — дрмнуо је затим главом с убеђењем. — Мој је живот тако леп ! — Он |
| даред небо почело навлачити, а дунуо је затим и свеж ветар, предсказајући промену времена.{S} З |
| га целива и да се смири.{S} Извео ју је затим опет под трем, и тамо, неочекивано, стегао јој ру |
| е ћутали. </p> <pb n="108" /> <p>Ана се затим, кад су се већ навикли на то ћутање, кришом загле |
| и кут његове душе.{S} Таласи те туге се затим и ван ђакона почели ширити, и купили се на оном п |
| чега се поплашило ...</p> <p>Вратили се затим столу, пришли у разговор , и нису се више одвајал |
| ећ прошло, погађао разлоге, и трудио се затим да све те мисли што пре заборави.{S} Али таман би |
| свима потребним стварима.{S} Осврнуо се затим по другим људима који се разилазили , али никога |
| ди на проповедаоницу. </p> <p>__ Чуо се затим тихи шум малих, прислоњених вратанца.{S} И тада, |
| ћег дана, о клијању траве и зеленила, и затим арију о стварању тица, о краљевском лету орла, а |
| е, ја већи и баналнији кривац...{S} Али затим сам се насмејао.{S} Већи кривац, већи и покајник, |
| да ће свирка премодулирати.</p> <p>Мало затим стаде се притајивати и тањити сплет тонова, док и |
| лужиће задњи пут у овој цркви, а ускоро затим ће бити рукоположен за свештеника и отићи на паро |
| ћин божјег жртвеника.</p> <p>Прснуле су затим тешке копче на Еванђељу , и просуо се глас, дубок |
| Анина би се нехотице развукла.{S} Одмах затим би додуше дошао уздах, или невесео поглед на једн |
| о летела у наручје сласти, али је одмах затим широко отварала очи, и поплашено питала.{S} Душа |
| аву.{S} Кад се, међутим, познаник одмах затим опростио , ђакон се надао да ће је можда ипак сти |
| о што је слабост, или се одриче јачина, зато што — воли.{S} Наравно да онда онај ко хоће увек д |
| ше с њима.{S} И кад неко умре од глади, зато је умро што љубави за њега није било.</p> <p>А сад |
| е год хоћу, јер су сви ти пољупци моји, зато што је и он мој, само мој! ... </p> <p>Као болесна |
| је тешко данас одвише дуго разговарати, зато вас молим да седнете, и да одмах примите одговор п |
| о, и не дам му даље!{S} Не дам, не дам, зато не дам што <hi>ја</hi> нећу даље да идем ...{S} Љу |
| још јаснија.{S} Или се одриче слабост, зато што је слабост, или се одриче јачина, зато што — в |
| ад пришао.{S} И добио колача и јаја.{S} Зато је после морао скакати да дохвати ружу.{S} Све виш |
| и.{S} Природа је непрекидна промена.{S} Зато дуготрајне жртве и савлађивања постају обичне поја |
| е успомена бојим, и нећу да их имам.{S} Зато сам ваљда и провела цео свој живот као дете, јер д |
| се из реда високих тековина људских.{S} Зато човек, човек као природа, жели на попришту борбе х |
| то биће, једном речју, воли и сагорева зато да душу калуђерову сачува од неосетљивости и сувоћ |
| .{S} Овако, знајући да њега није волела зато што је другога волела, преокрет у њеној љубави зна |
| каменита, и као да је остала недовршена зато што је камен био одвише тврд, и људи се уморили да |
| у сећању ...{S} Како је музика несрећна зато што је нематериална.{S} Како је дух човечји, иако |
| први глас.{S} Је л' те да је ова љубав зато међу нама да будемо бољи, је л' те?</p> <p>Ана је |
| .</p> <p>Бирајући и слажући композиције зато богослужење , Ана је живела у екстази.{S} Дизала с |
| ма га улепшава, воли га кроза све то, и зато се најзад даје победити и разоружати од духа, и он |
| поставља и етичке мотиве оцењује .{S} И зато на Анину примедбу ништа није одговорио.{S} Мало је |
| Зашто човек ћути ?{S} Између осталог и зато, да би изазвао утисак и уверење који ће бити у даљ |
| им што је најбоље у мени.{S} А можете и зато, што је мој отац, пред крај свога живота , знао да |
| е много може волети туђе дете.</p> <p>И зато јој је било јасно да на томе месту стојати све дот |
| ла се Ана. — Није више сасвим бело, али зато што је прошарено цвећем, и што то цвеће једнако ис |
| јер тај живот не значи догађаје.{S} Али зато значи вечност.{S} Да, краљеви су пролазни, а пасти |
| врстали, црни, пуни, енергични.{S} Али зато је Ана смршала и побледела. „Заливајући цвијет кро |
| о дете, она је одједаред почела плакати зато што не зна шта ће да каже.{S} А сиротог Пашковића |
| и до краја живота свога!{S} Калуђер сам зато јер сам хтео и морао то бити, јер је калуђерска ду |
| е за његовом песмом, да је и лето умрло зато што је он далеко.</p> <p>Ану је дохватила и ломила |
| и има сласти, што има меланхолије, само зато и има снаге, што има смрти .. .{S} Магдалена је на |
| срећу и уживање.</p> <p>Или можда само зато и има сласти, што има меланхолије, само зато и има |
| рбу њену, која је тешка и претешка само зато што Бога има, и што је тај Бог збиља у души њеној. |
| и заборављених тренутака , који се само зато не виде што их нове жеље и снови затрпавају?{S} Је |
| , на лажну слободу и самосталност само зато, да вас загрлим и пољубим, Иринеје ...{S} Али не у |
| ости Кандилце једно, које има душу само зато да ужива што гори.{S} Гори, ужежено за славу онога |
| у мени !{S} И Ана је калуђер, и то опет зато што калуђерску душу у себи носи.{S} Што не може др |
| е лепо топло, а ту је и доктор Пашковић Зато сам и дошла.{S} Хтео би да се види с тобом ма на д |
| е.</p> <p>— Ја сам, синко, у првом реду зато дошао да тебе још једаред видим — говорио је круни |
| орбе и лутања њена, и стаје ближе уз њу зато што и одсудни тренутак долази ближе ...{S} Да, она |
| S} То је тај свемогућни доктор, кога су зато звали, што још више може и зна него његова мајка.{ |
| b n="34" /> <p>оклоп ?{S} Или можда баш зато, што треба да да је гробница, има иза ње сила отпо |
| и.{S} Промисли , реци ми, и биће ти што затражиш. — Младић се наслонио на дрво, заклопио очи, и |
| Владичине руке задрхташе, а у углу ока затрепта мала, љута једна звездица . </p> <p>Ђакон је ћ |
| био тако тих, да кандилце не би од њега затрептало .{S} А кроз тишину се чула виолина.</p> <pb |
| А после, кад остарите ?</p> <p>Недићка затресе главом, и погледа у мужа, који је такође тресао |
| <p>Али одједаред је разрогачила очи, и затресла главом.</p> <p>Та ја сам већ до врата у греху! |
| а се нечега, молила се црној ноћи да је затрпа мраком и миром.</p> <p>Легла је у постељу око по |
| се сруши нешто преко њих свију, и да их затрпа све одједаред, пре него што несрећа, делић по де |
| {S} Не може ни да мисли.{S} Сваку мисао затрпава одмах нешто тешко, и то тешко, на неки чудан н |
| о зато не виде што их нове жеље и снови затрпавају?{S} Јесам ли ја већ један део монаха Иринеја |
| било сунце.{S} Али звезду је одмах опет затрпала тмаста облачина.{S} Црна, са белим порубом, ка |
| S} Полијелеј букне.{S} Арханђелски глас затруби, и светлост, светлост новог и вишег живота гран |
| није друго до лагање. </p> <p>— Што сте заћутали, Ана?{S} Нешто је било, дакле?{S} И кога сад ш |
| нег, и почео, преврћући се од смеја, да заузима маглино место.{S} На крају црвеног ђердана је в |
| /> сама радити и урадити.{S} И топло се заузимала за чичицу код црквеног одбора, ишла сваки дан |
| сти, из простог разлога што ћу ја да га заузмем — копкао је Ану неки несташлук да наједи Мајинс |
| дна жена.</p> <p>— Лаку ноћ, Иринеје! — зауставио се најзад владика. — И Бог нека ти је у помоћ |
| рилично би било, можда и смешно, некога зауставити и питати зашто госпођица Недићева није у црк |
| че се и хладе, тако се, једно по једно, заустављали разни покрети, и испрезали из оног дела жив |
| лине.{S} Застала је да је се нагледа, и заустила да нешто каже.{S} Кад одједаред, отац њен, сас |
| ао као највећу милост своју, и као виши захтев један који ће ми помоћи да довршим дело своје.{S |
| одукцији с таким симпатијама, да се тај захтев никако више није дао оборити.{S} Уосталом, нико |
| деја, одмах се осетило, имала је јачину захтева, и дошла је да остане.{S} Подржавали су је, пре |
| нагу, којом ћу свој живот дићи, дићи га зацело.{S} И то не кажем овако: или ћу га дићи, или ћу |
| ју и по ' неколико генерација, а сасвим зацело по неколико живота носе и рађају.{S} Моје је убе |
| ја желим да дођем.{S} Ја ћу доћи, ја ћу зацело доћи ... други пут ћу доћи! — кликнуло је из ђак |
| га и у најсветијој песми, јер, иако је зачета негде међу звездама, написана је на земљи“. </p> |
| зад не стиша у један таван, једноставан зачетак мелодије <pb n="243" /> негде на дну груди.{S} |
| ди, а ја ћу одмах за тобом.{S} Док мало зачешљам косу.</p> <p>Али то мало је доста дуго потраја |
| из степенице силази доктор Пашковић.{S} Зачудила се.{S} Он је обично долазио у цркву само о вел |
| а је с јелом готов.</p> <p>У тај мах се зачула славујска трила из баште.{S} Пашковић је одгурну |
| имитација , недокучним неким путевима, зашла у месо и крв истине.{S} Осетило се да Ана зна, ил |
| е још пољубило свету хаљину Христову, и зашло опет за облаке.{S} Ана Недићева је осећала само ј |
| ов живот могла од свега да га одбрани и заштити.{S} Доктор.{S} То је тај свемогућни доктор, ког |
| је имао дугачак, низак, засвођен трем, заштићен у дубини својој од кише и снега, чист и пун за |
| се тако журио ка подневу љубави своје, зашто је тако брзао да јој целу своју душу даде ?</p> < |
| ашто се тако журио да проговори с њоме, зашто се тако журио ка подневу љубави своје, зашто је т |
| што сте онда учинили страшни тај корак, зашто, Ана моја драга? — гушио се и ђакон у сузама.</p> |
| самих чипака, њему одједаред дође жао, зашто се то мило, нежно створење упутило тако врлетним |
| да се чува, и — ах, тако ми је страшно, зашто смо и почињали тај разговор, докторе!</p> <p>Ана |
| плашим се да је жена зло.{S} Питам се : зашто је љубавни уплив жене увек и уплив проблема и бол |
| о природан ред мисли, ђакон се запитао: зашто је нема?{S} И осетио је да је то нешто што он мор |
| гробљу у студено и зло зимско време!{S} Зашто се нисмо договорили да вас ја заменим ?{S} Ја вас |
| где у васељени изврше свој задатак .{S} Зашто Ана и он нису први безгрешни људи ? ... </p> <p>И |
| не олупине већ после годину дана ...{S} Зашто се онда за срећу то исто не каже?{S} Чему срећа и |
| е у животу ташто и без вредности ...{S} Зашто не живимо крај гробова, и с гробовима заједно, да |
| 30" /> чега било.{S} Крила је дакле.{S} Зашто је крила?{S} Али она крије и друго од других.{S} |
| јој душу испуњава.{S} Треба ћутати.{S} Зашто човек ћути ?{S} Између осталог и зато, да би изаз |
| а које су одвише многобројне за вас.{S} Зашто у тако сувише богатом стилу спремате свечаност?{S |
| Зашто све биле ствари плаше човека?{S} Зашто је боље немати него имати?{S} Зашто је свака срећ |
| ојој ничега збилог и догођеног нема?{S} Зашто све биле ствари плаше човека?{S} Зашто је боље не |
| тако журио са стварањем свога света?{S} Зашто се тако журио да проговори с њоме, зашто се тако |
| {S} Зашто је боље немати него имати?{S} Зашто је свака срећа покојник?</p> <p>Ђакон је извадио |
| као да је опет горе.{S} Шта ће бити?{S} Зашто доктора нема? — Ану је крхао страх, и мучиле су ј |
| грлио је ђакон Ану и вукао је к себи. — Зашто несрећа и жртва и плач ?{S} Ја вас не дам, Ана! . |
| ви кренули натраг , и онда ...</p> <p>— Зашто нисте остали ту, иза зида, док ја не прођем?</p> |
| ра. </p> <p>— Друго други пут.</p> <p>— Зашто ?</p> <p>Ана је ћутала.{S} Спустила је заклопац к |
| <p>Ана је бризнула у плач.</p> <p>— Па зашто сте онда учинили страшни тај корак, зашто, Ана мо |
| вати само онда, кад не бих знала разлог зашто се Јела опирала удадби за свога мужа.{S} Овако, з |
| века као лешњик, види шта има унутри, и зашто има оно с поља, и свршено.{S} Никакав нарочити ин |
| ама.</p> <p>И најзад се питао: откуда и зашто све то?</p> <p>Извесно је да он о тој девојци ник |
| ису први безгрешни људи ? ... </p> <p>И зашто се и он тако журио са стварањем свога света?{S} З |
| поносу свом.</p> <p>А ви, Ана ?{S} Али зашто вас и питам, кад знам да ме нећете изневерити , ј |
| гледима сажаљења.{S} Они први се чудили зашто је монах Иринеј оставио резиденцију и кариеру , о |
| да и смешно, некога зауставити и питати зашто госпођица Недићева није у цркви.{S} Други то можд |
| д сам ово писмо већ свршио, ја се питам зашто сам га писао.{S} Не, није сасвим тако бесмислено. |
| } Али одједаред , не разумевајући право зашто, и приписујући ту појаву навици, прекинула је чит |
| је отворена врата, и, не знајући право зашто, ушла је унутра.{S} Црква је била празна, али се |
| ји у том свету није више срећан.</p> <p>Зашто Бог није доцније, много доцније створио земљу?{S} |
| ао да јој целу своју душу даде ?</p> <p>Зашто дуже није трајала прва она чежња у којој ничега з |
| ао да је цела земља на пречац увенула и збабала се.{S} Нестало живих боја, нестало летњег даха. |
| сећала је у грудима кључ нове песме.{S} Збацила је рукавице и шешир и полетела клавиру.</p> <p> |
| о је ђакон светлој књизи пут кроз густо збијене редове, и нестао је под удубљењем које води на |
| е трајала прва она чежња у којој ничега збилог и догођеног нема?{S} Зашто све биле ствари плаше |
| д интимне светлости под којом Ана седи, збиља је охоло игноровала све оно што напољу стоји.</p> |
| етар, предсказајући промену времена.{S} Збиља.{S} Час би се смркло, час би се разданило .{S} Об |
| лужите.{S} Кад смо се и овде виђали.{S} Збиља, колико дуго ћете остати?</p> <p>— Данас је среда |
| светлеше очи.</p> <p>— Не варам вас.{S} Збиља му је сад мало лакше.{S} На жалост, то не значи д |
| се она, узимајући оца нежно под руку. — Збиља, ја сам у неприлици како да се споразумемо, јер с |
| > <p>Ани се привиде као да гледа ђакона збиља мртвог.{S} Тргла се и пришла му корак ближе.{S} Д |
| амо зато што Бога има, и што је тај Бог збиља у души њеној.{S} Уосталом , све потанко испитивањ |
| се сетила шала — резоновала је — јер је збиља била деранжирана.</p> <p>Разговор се развио, пост |
| сли нагло подигле, и дуг један уздах је збиља замирисао ружом.</p> <p>То је љубавно чекање из њ |
| атка и никојег бола не уплаши.</p> <p>И збиља је тако.{S} Он се осећа јак и спреман да доврши д |
| вала. </p> <pb n="240" /> <p>— Је л' ти збиља ништа друго није?{S} Да ниси у ватри, мораш бити |
| ом се опет питао: да ли је његов Иринеј збиља фанатичар једног недостижног циља, несрећник једа |
| е, и ја оном путањом свију?{S} Да ли су збиља сви људи потпуно исто семе, из кога ниче потпуно |
| о да је олуј и кроз мене прошао.</p> <p>Збиља, Ана је скоро са неким непосредним контактом посм |
| м новостима Преврћући по богатој својој збирци партитура, пронашла је једну необичну руску комп |
| ан и мали, жељан је простог човечанског зближења, и тужи за умиљатом речју, за топлом руком, за |
| Дрхтао је пред Аном као дете.{S} А Ана, због хладноће, због самоће, због неправде, због свега о |
| едале као светле тачкице, контуре лица, због свечаног расположења, дошле су надземаљски меке, к |
| г хладноће, због самоће, због неправде, због свега оног другог, пружала је Иринеју руку, и са р |
| горчење болесниково због немоћи људске, због немоћи природине, било је страховито.{S} Јака, пле |
| а си ми хладно и мирно саветовао да се, због тешкоћа и труда, оканем појања у цркви.{S} Ти ниси |
| .{S} А Ана, због хладноће, због самоће, због неправде, због свега оног другог, пружала је Ирине |
| Аном као дете.{S} А Ана, због хладноће, због самоће, због неправде, због свега оног другог, пру |
| ун, и одраслих и деце, и, одоле гледан, због густоће ваздуха, чинио се тајанствен.{S} У осветље |
| ег другог ...{S} Због тог што је монах, због тог што није њен. </p> <p>Он није мој — шаптала је |
| га приме, него због нечег другог ...{S} Због тог што је монах, због тог што није њен. </p> <p>О |
| ујте како је дошло.{S} Писали сте ми да због мајке не можете на гробље.{S} Ја сам осетио да вам |
| ео да сам ја овде срећан, онда је ваљда због тога ћутао.{S} И сад он долази .{S} Може бити да б |
| шао, никаква нарочита намера или одлука због оног што је нашао.</p> <p>— А можда и није сасвим |
| чуде како је доспео овамо.{S} Можда је због лепог појања у овој цркви сам желео да се премести |
| оји је баш Ани волео да говори, како је због дуге праксе тако омрзао музику, да му је сасвим св |
| ко ужасно, ужасно далеко ...{S} И то не због болести и затворене капије, не, јер он се не <pb n |
| е.{S} Да јој изрази допадање и усхићење због јединственог појања.{S} Да је пита — ђакон је узда |
| лети , кад цео свет волим, и кад сам се због тога баш и покалуђерио!{S} Није истина да калуђер |
| онога у чему је некад шкрта била, он се због немара и неувиђавности Анине љутну, и доста оштрим |
| и бруји.</p> <p>Једнако је слуктила, и због тога, као нека утвара, на прстима ишла по ходнику. |
| ра и нестрпљења .</p> <p>Иначе, после и због оног виђења, Ана није преживљавала никаквих потрес |
| исти мах је ђакона гризла савест већ и због тога што је открио пред Аном своју љубав.</p> <p>Р |
| <p>Извршио је своју одлуку.{S} И, да ли због саме одлуке, да ли од неког надања, умирио се.{S} |
| } А друго је чудна туга у савести мојој због владике.{S} Оно прво сам морао вама рећи.{S} А ово |
| ...{S} Али, човек сам, може бити да сам због свега тога у вама заволио и вас саму.{S} Може бити |
| да.{S} Ја никад нисам био тако несрећан због те немоћи као сада.{S} Ја туђу, божју или човечју |
| болесника.{S} Иринеј је очајан и утучен због несреће у вашој кући.{S} Да, то сам вас хтео малоч |
| престане бити.{S} Огорчење болесниково због немоћи људске, због немоћи природине, било је стра |
| ="206" /> боји и моли да га приме, него због нечег другог ...{S} Због тог што је монах, због то |
| што је отпевао свежу арханђелску радост због створења света, он је осетио грижу данашњег човека |
| је такође што сте се уверили о разлогу због кога ми је ова црква толико омилела, да сам, ето, |
| јесте монаштво ...{S} У борби да се не збуде оно што мора да прође.{S} У борби да човек ниједа |
| што још може, и што више не треба да се збуде ?{S} Осећам ли ја ту границу у својој монашкој љу |
| т пута једно за другим умро, само да се збуде нешто тако лепо као што би било оздрављење тих не |
| а реч каже ствар, или да се ствар баш и збуде, а после мора наћи снагу за досљедност , одговорн |
| знао, и напослетку је отишао.{S} Ана се збунила.{S} Бојала се да ће и ђакон отићи.{S} Али он је |
| е нов, Ани дође на ум љубав.{S} Није се збунила.{S} Мислила је она о томе већ доста.{S} И врло |
| нила, али се у унутрашњости својој јако збунила.</p> <p>Додуше, није било прилике, али она није |
| легод није ушла.</p> <p>Ана се сад опет збунила.{S} Доктор јој се чинио и досадна ухода, а у ис |
| вала и није долазила.</p> <p>Укућани се збунили, Недићка је косе чупала , Пашковић је помагао А |
| ђутим нешто што је Ану пренеразило .{S} Збунило је као ударац по темену.{S} Добро је бројала.{S |
| а корака близу , и опазио да је опажен, збунио се, застао, увукао руку у џеп као да тражи нешто |
| обу.{S} Црни вео и познати ваш стас.{S} Збунио сам се, нисам знао шта све то значи, и да ли да |
| м Богу, и молио: дај ми крила. — Бог се збунио, јер крила су смели имати само анђели.{S} И зами |
| да и скупо стати.</p> <p>Доктор се мало збунио, али је метнуо руку на груди и опет се поклонио. |
| о у скут љубичасте њене одеће, и изашла збуњена и сагнуте главе.{S} На вратима порте се срела с |
| у даху, занесени, своји, сами, топли и збуњени од наглих узбуђења кривице, плача, опраштања, љ |
| ењем .{S} Владици је дошло жао ђаконове збуњености .{S} Дохватио га је за руку да га охрабри.{S |
| довољи.{S} Пашковић је то читао из њене збуњености, и био је тим потпуно задовољан, и трудио се |
| има одвише проређену крв, или да има т. зв. виши позив.{S} И онда се, изгледало је, једва једар |
| тамо где се две главне стазе секу, у т. зв. звезди, оптрчавао је по округлој путањи доктор Пашк |
| бично.{S} Т. ј., други људи су то можда звали обичним, а за Ану је то било, као увек, пуно разн |
| >— Ја не разумем.{S} Мене су из болнице звали да одмах к вама дођем.</p> <p>Страшних стотину ко |
| је тај свемогућни доктор, кога су зато звали, што још више може и зна него његова мајка.{S} А |
| ета.{S} Привлачио ју је, заносио ју је, звао је, летео к њој, стезао је нечим што зазиђује, љуб |
| није пребацио што сам отишао, и није ме звао натраг . <pb n="100" /> Можда се с почетка надао д |
| у том храму моћи довршити оно што је он звао својим унутрашњим помонашењем.</p> <p>У толико му |
| идем с њим.{S} Може бити да ће ме он и звати.{S} Једно знам сасвим извесно, а то је да нећу от |
| својим кандилцима, лебди као нека група звезда.{S} Олтар је само био мало и одвише таман, и он |
| а је Бог дух музике, и да су сви закони звезда закони небесне музике, и да су једино ритам и то |
| душу, где је истина стојала светла као звезда и тврда као камен, она се заблистала, занела од |
| атна браслета се светлила на темену као звезда. </p> <pb n="114" /> <p>— Бол је пролазио.</p> < |
| на је живела у екстази.{S} Дизала се до звезда, до директног саобраћаја са духом песника те јед |
| ј песми, јер, иако је зачета негде међу звездама, написана је на земљи“. </p> <p>„Дух и тело.{S |
| оне <pb n="99" /> крупне, ретко виђене звезде, што само пред јаки мраз искачу. </p> <p>Једнога |
| где се две главне стазе секу, у т. зв. звезди, оптрчавао је по округлој путањи доктор Пашковић |
| а, мрачна и мирна ноћ.{S} Ни месеца, ни звезди, ни ветра.{S} Цео врт и небо занели се неким дуб |
| а у углу ока затрепта мала, љута једна звездица . </p> <p>Ђакон је ћутао.{S} И епископ је ђута |
| н ветар, угрушао снег са ледом, побацао звездице мраза, и повешао венце ледених клица.{S} Покрх |
| сет је нешто мало пробило сунце.{S} Али звезду је одмах опет затрпала тмаста облачина.{S} Црна, |
| осмех ироније преко лица.{S} Да, и тај звекет сребра би требао да је хармоничан и у такту са п |
| чиће и Угре, уздигнутим Светим Дарима и звекетом кадионица одрже да не клонемо, да се не изгуби |
| еха, отварају се, с малим, једва чујним звеком, Царске Двери.{S} Полијелеј је још таман, хаос с |
| ок су басови рикали као неке доброћудне звери.</p> <p>А посреди свега тога, на узвишењу, у бели |
| оју успаваља скоро кроз дремеж певуши , звецка нешто несташно и брбљиво као гугут и скакутање д |
| и прети, продавач свећа гласно рачуна и звецка ситним новцем ...{S} Хаос, хаос !{S} Одједаред, |
| ела: <hi>Тебе Бога хвалим</hi>. </p> <p>Звецкала је кадионица.{S} Кадио је владичин ђакон.{S} А |
| ладици је по мало дрхтала седа брада, а звецнуо је неколико пута и кашиком о шољу.{S} После се |
| опама, и свачији ход је био нечујан.{S} Звиждук фабрички је звучао меланхолично.{S} Исцеђена св |
| екала ударац.</p> <p>Нешто хуји.</p> <p>Звиждуци супротних ветрова почињу да се секу, и први су |
| о је преко гробова као стрела.{S} Дечко звижну.{S} Пас је прво оклевао, али је најзад пришао.{S |
| а ће и свештеник.{S} А кад су забрујала звона на <hi>Достојно</hi>, ђакон се, кадећи пред иконо |
| као права деца.</p> <p>А кад су ударила звона, и забрујала силна поздравна песма комбинованог х |
| вук инсеката чује као нека јако удаљена звона.{S} Врата, која воде из куће на веранду, била су |
| вашу ће молитву за цело волети.{S} Ето, звони на вечерње.{S} И у олтару има сад топла молитва з |
| ога одежда у време Великог Поста.{S} Са звоника Богородичине Цркве је зазвонило на службу.{S} Ж |
| м ти сја Боже наш!</hi> — певао је хор, звонило је звонце у олтару, лежао је свештеник, с челом |
| е цео ваздух био пун металног звука.{S} Звонило је на јутрење.{S} Ана бризну у плач, руке њене |
| ћка се већ почела узнемиривати, и хтела звонити по девојку, кад је, најзад, Ана ушла.</p> <p>Не |
| одједаред из ђаконових груди као велико звоно, од чијег се јека облаци плаше. — Калуђер сам сво |
| же наш!</hi> — певао је хор, звонило је звонце у олтару, лежао је свештеник, с челом на поду, п |
| нзе хладна киша сипи.</p> <p>Подсећа на звоњење из неких давно прохујалих хришћанских столећа.{ |
| да, врата шкрипе, кандила на котуровима звркте, свеће тек прогоревају , полијелеј још спава, на |
| о се тих, мио звук расклапања двери.{S} Звук исушеног, светог , у цркви остарелог дрвета, који |
| или пева оно што је уметник стварао.{S} Звук, акорди, хармонија не могу дакле да су оригинални. |
| у и мекану као да је пролеће, и како се звук инсеката чује као нека јако удаљена звона.{S} Врат |
| да.{S} Добар је Бог.{S} Чуо се тих, мио звук расклапања двери.{S} Звук исушеног, светог , у црк |
| , и онда је цео ваздух био пун металног звука.{S} Звонило је на јутрење.{S} Ана бризну у плач, |
| ење живота свога у дрхтај жице, у талас звука, у потез гудала.{S} И мољење једно, скрушено и љу |
| армонија мисли и осећања.{S} На трепету звука је она улетела у душу Ане Недићеве.{S} А испружен |
| је био нечујан.{S} Звиждук фабрички је звучао меланхолично.{S} Исцеђена светлост се увлачила у |
| е бојим да се деси, јер— ђаконов ниски, звучни глас је био тако мекан, тако Ани поклоњен, као т |
| уђер стоји пред вама!{S} Неваљалство је згажено и побеђено, и све што се догађа, то је само нес |
| да чини, и најзад да себе уништи, да се згази, да се у прах смрви.</p> <p>У Ани је дозревала же |
| ени и проклети ?{S} Ако сам ја већ сада згазила лепоту , и већ сада преживела последње лепе час |
| је предасе тако окомито, да умало није згазила једно голишаво циганче на улазу у варош. </p> < |
| Долази, а нико га не види.{S} Долази да згњечи, да угуши, да запали .{S} Ко зна.</p> <p>Нешто с |
| битног њеног гласа, али је ипак добро и згодно дошао.{S} Затим, стао је из Ане да избија чак и |
| људима који се разилазили , али никога згодног није пронашао.{S} Осетио се одједаред много сам |
| лужио, чинила му се хладна, немилостива зграда.{S} Један уоквирени простор без огњишта и душе.{ |
| ња, неоправљана, гуштерасто испрепуцана зграда, ружичаста и црна у исти мах од оголелих цигаља |
| нута, засебна и сама међу свима осталим зградама.</p> <p>Стигавши пред цркву, Ана се загледала |
| није — Ани мркну у главу — да није што згрешио?{S} Осетио обесвећење у себи, и сам <pb n="69" |
| има, и ушла Недићка, бледа као смрт, са згрченим рукама под брадом, којима је стискала вилице д |
| и салона.{S} Пријатно му је било малу, згрчену своју сенку сравњивати са краљевским стасом Ири |
| ен умире.</p> <p>Чучнула је на земљу, и згрчила се у себе као ударено псето.{S} Цвокотали су јо |
| Опазила је као да се ту, напољу, магла згушњава .{S} И снег је био друкчији.{S} Пахуљице оштре |
| ву удара дрвета и џбуње, па се зеленило згушњава, и сав шум око куће сабија и бруји.</p> <p>Јед |
| аздух. </p> <p>На веранди прште снажан, здрав, дуготрајан смеј девојке са покиснутом руком.{S} |
| S} Иначе, треба му јавити ... ах, он је здрав, али Бошко ... можда и браћа Бошкова ...{S} Боже |
| и је, оставши усред смета и куге чист и здрав, осетио сам у себи све достојанство и сву моћ чов |
| ога, у нашу кућу не сме и не треба нико здрав да уђе.</p> <p>— Да, у томе и јесте сва тешкоћа.{ |
| мање него госпођица Недићева.{S} Млада, здрава, имућна, образована, јединица, уметница — а шта |
| ичар и као личност.{S} Осећала се јача, здравија и самосталнија но икад, и велики свој посао је |
| Никада.{S} Мир мора стојати на целим и здравим снагама немира.{S} На олују мора стојати.{S} Ка |
| ићку је тешко било погледати.{S} Слабог здравља и меке природе жена, одједном се нашла очи у оч |
| м.{S} Једно је брига да једва повраћено здравље не изгубите опет.{S} А друго је чудна туга у са |
| рећан у том одуживању дуга за повраћено здравље, и озбиљно је осећао да је све без изузетка, св |
| д полазак у велики свет, богат лепотом, здрављем, пријатељима и надама — он се тешко разболео, |
| опази како је Ана поруменила.</p> <p>— Здраво, арханђеле! — пружао је руку доктор Пашковић, ко |
| оста.{S} А с друге стране опет осећам и зебњу.{S} Чудну, као да ме топлота живота оставља.{S} Ј |
| так, и изгледа у њему као кад се у малу зевалицу увуче велики неки бумбар.{S} А тек доктор Пашк |
| даред да клија.{S} Осећао се као башта: зелен, цветан, свеж, жељан свега, и кише и сунца.</p> < |
| 8" /> је, напротив, онако витак, млад и зелен, изгледао као стабљика бршљана која иде да се сав |
| Шта ће у жене та чудесна биљчица, која, зелена, мирише на добру црну земљу, а ужутела мирише на |
| о је то љупко, како је то дивно, кад се зелена грана девојачког живота одједаред обаспе цветање |
| ће бити служба божја тога дана.{S} Као зелена маховина по сивом камену попасти ће живи трагови |
| а је рат, братоубијство, блуд, механа и зеленашка јазбина ...</p> <p>Чуло се појање.{S} Служба |
| а.{S} Коњи и точкови су газили и мрвили зелене гранчице и цвеће, мирне, безгласне жртве сваког |
| сти у очи, јер се сва увукла иза густог зеленила истурене баште.{S} Застао је мало крај гвозден |
| свршетка трећег дана, о клијању траве и зеленила, и затим арију о стварању тица, о краљевском л |
| А познат му је био скроз и скроз и шум зеленила.{S} Шум је додуше био леп као каква музика, мо |
| .{S} Облаци се нагло гонили око сунца, зеленило је страшљиво жаморило.{S} Напослетку се све ст |
| као у главу удара дрвета и џбуње, па се зеленило згушњава, и сав шум око куће сабија и бруји.</ |
| је од куће, да се сама, у миру, нагледа зеленилом окићене и травом засуте цркве.{S} Чекало ју ј |
| ва, у чистом прозрачном фином сутонском зеленилу, ала тамо мора бити лепо! — мислила је Ана.{S} |
| етра, створио првог коња, дивног једног зеленка , и поклонио га младићу. </p> <p>Монаху Иринеју |
| лету ухваћене варнице, расули се бледо зеленкасти пламичци кандила.</p> <p>Преко солеје је кор |
| мислим то.{S} Изгорети је добро.{S} Од зеленог дрвета остане, најзад, тамо високо горе, фини п |
| естра.</p> <p>— Та песмица, то је цијук зеленог дрвета које су бацили да изгори.{S} Изгорело је |
| виним пером за капом, а предсобље, пуно зеленог биља и застрто дебелим ћилимом, капела, у којој |
| {S} Тресе је тресе, као што ветар тресе зелену шибљику, и не зна се хоће ли бити на добро или н |
| ако подсећа на царство страсти, које је земаљско , немонашко царство ...{S} Хоћу ли, Боже, и ја |
| једно, да нам буде лако одрећи се свега земаљскога ...</p> <p>Одједаред, тамо у дну хоризонта, |
| е божје очи, да бар часом доживи слатку земаљску срећу. </p> <p>Ухватила се за чело.{S} Кајала |
| Калдрма је стојала уплакано влажна.{S} Земља, омекшала, еластична од мокроте, угибала се чисто |
| нож пресеца жилу.</p> <p>Као да је цела земља на пречац увенула и збабала се.{S} Нестало живих |
| али биће да негде одгоре гледа како се земља окреће.</p> <p>Кад је Ана Недићева прославила два |
| те и њихове крњатке.{S} Прашину диже са земље као чаршав, и застире облаке.{S} Пребија младе во |
| згледали су страшни.{S} Као откинути од земље.{S} Шум јабланова се чуо кроз подлу неку тишину . |
| орију, и да мирисање цвета почиње испод земље у корену, а завршује се тамо <pb n="245" /> негде |
| } Осећао се као прегршт скривене шумске земље, коју је сада први пут обасјала пуна топлота, и у |
| а сата.{S} Али је за то време исисао из земље и из ствари сву топлу душу, и пресекао лето тако |
| тичјих крила, стојало је између неба и земље само за њих двоје.{S} Из високе ограде на порти с |
| пером, можда би јахао коња са гривом до земље, с перјаницом између ушију ...</p> <p>Ана је забо |
| ну капљицу оне чистоте којом он прашину земље прска.{S} Видео сам у души вашој љубав једну, о к |
| а је непрестано падала, а ничију жеђ на земљи није гасила.</p> <p>Недићку је та жалост напола у |
| ета негде међу звездама, написана је на земљи“. </p> <p>„Дух и тело.{S} Како је дивна та борба, |
| мора стојати.{S} Као што црква стоји на земљи, која је рат, братоубијство, блуд, механа и зелен |
| нако скакућу за нечим.{S} За мрвицом на земљи, за мушицом у ваздуху, за сенком, за шљокицом сун |
| е утеха, госпођице Ана, ви сте анђео на земљи!{S} Саслушајте ме до краја.{S} Ви, ви која људе п |
| и побожно.{S} Анђели и добри људи су на земљи.{S} Још тише.{S} Хаоса више нема.{S} Полијелеј бу |
| у, лежи ту негде, сасвим близу, на овој земљи љубави и лепоте, међу онима које ништа не боли, и |
| над најлепшим божјим створењем на овој земљи.{S} Ја мислим да је то оно што волим ...{S} Али, |
| клечећи, убоги грешници, на неосвећеној земљи пред црквом, и замишљајући да је тамо унутри будн |
| вена опомена, чекајући тренутак да чело земљи приближи, и снажним, скоро страшним гласом повиче |
| како је Бог, некада давно, шетајући по земљи, ушао у шуму, и срео јако невеселог младића.{S} П |
| т човечји , растући из корена који је у земљи, раније или касније мора довести до потпуно истог |
| лећу са свих страна, и пуне му пукотине земљом и клицама.{S} По рушевинама почиње да вијуша и п |
| разбија окна на спратовима, а ораницом земљом засипа таване.</p> <p> Олуј је дошао сув и хлада |
| то отац њен умире.</p> <p>Чучнула је на земљу, и згрчила се у себе као ударено псето.{S} Цвокот |
| твари морају добро држати и не смеју на земљу испуштати, савио је лагано два Анина прста преко |
| Бог није доцније, много доцније створио земљу?{S} Онда тек, кад је на његову <pb n="123" /> и А |
| гава.{S} После службе, нестане као да у земљу пропада.{S} Права улица од цркве ка средини варош |
| невесело, као што се Иринеј загледао у земљу.</p> <p>Очи им се најзад састадоше у једном ретко |
| тргла.{S} Неко је ударао ногама о суву земљу.{S} Дечко један.{S} Савио леђа као мачка, дува у |
| ица, која, зелена, мирише на добру црну земљу, а ужутела мирише на Господа Бога.{S} Плашим се д |
| p>Ђакон ништа није одговарао.{S} Али из зеница његових су скочила два зрака, која су, као две с |
| кона очима љубави, носећи у исти мах, у зеницама тих очију, и крстове Богородичиног Храма.</p> |
| е у једном ретко срдачном погледу.{S} У зеницама монаха Иринеја је стојала жеља да владика пого |
| нешто по гркљану.{S} Кроз дивне његове зенице се промоли душа, огрнута у болну једну молбу.</p |
| есу.{S} И то му је годило.{S} Али му се зид и стакло одједаред учинили <pb n="80" /> ограда иза |
| рте, која је уједно и дебели непробојни зид између два разна света.{S} С ове стране, жагор и пр |
| ед сетила старог владике.{S} Само један зид их раставља , он је можда такође видео веселу слику |
| а је узмицала.{S} Дошла до зида, ушла у зид, пропадала кроза њ.{S} Задњи пут је још залепршала |
| ...</p> <p>— Зашто нисте остали ту, иза зида, док ја не прођем?</p> <p>— Ана, Ана, зар сам мога |
| p>Светла слика је узмицала.{S} Дошла до зида, ушла у зид, пропадала кроза њ.{S} Задњи пут је јо |
| тарог камена, кише и сљуштеног лепа.{S} Зидана је била по узору једне од најлепших наших средње |
| друго Бетовен него катедрала једна без зидова, са крстом од сунчаних зрака и завесом од танке |
| мо, у висини над солејом престаје оклоп зидова, да су они последњи луци кубета извијени напоље, |
| оба изгледала као мала црква.{S} Тавних зидова, са паркетом опет врло угаситим , али који се си |
| ђена да је за сав живот свој зазидана у зидове Богородичине Цркве.{S} Њој је то било мило, за њ |
| ење из свих груди.{S} Иконе су оживеле, зидови су шумили одјеком певања, људи су клицали, жене |
| нца.{S} И тада, као у древна времена на зидовима манастирских трпезарија, на сивом зиду старе ц |
| олићу виолина, слике разних музичара на зидовима, и две три групе фотеља и столица.</p> <p>Ана |
| једаред, баш у суботу ујутро, освану на зидовима важна и кобна санитетска објава.{S} У вароши и |
| а је дом усамљености и одрицања, једним зидом растављени од капеле и олтара, читају љубавно пис |
| и Ана, одавно већ будна, спазила је на зиду малу једну слику, која је, као у мрачној комори, с |
| н је можда такође видео веселу слику на зиду.{S} Али, Бог зна какве мисли је та слика у њему из |
| овима манастирских трпезарија, на сивом зиду старе цркве је оживео фреско један, редак и скупоц |
| воде непосредно у порту, налазила се, у зиду, слика једна, којој нико није знао порекло ни знач |
| {S} Неки су говорили: сиромах старчић , зима му је помало, па иде да се угреје на лепом певању. |
| олим да прекинеш, и да приредиш чај.{S} Зима ми је.</p> <p>Монах Иринеј је скочио као веверица, |
| ео.{S} Однекуд се показало псето.{S} Од зиме ваљда, летело је преко гробова као стрела.{S} Дечк |
| , и вољење наше је било и остајало само зимзелена грана.{S} А последња фаза нас је довела дотле |
| рпурна фантазија природе над једним још зимогрозним виноградом, и у маглици једној, пуној летње |
| врата.</p> <p>Сутрашњи дан је био прави зимски дан, а уједно и прави дан задушница.{S} Попало ј |
| је пусти, обукла се, узела велики буке зимских ружа, и пошла на гробље.{S} Ишла је попречним п |
| сузе, гледајући усхићено падање божјих зимских ружа.</p> <p>Чуо се шум корака.{S} Ана се тргла |
| орење, ломите по гробљу у студено и зло зимско време!{S} Зашто се нисмо договорили да вас ја за |
| е пошао у цркву.{S} Тога светлог, белог зимског дана, вео његов је изгледао као нека много тужн |
| је дала велику, сузама својим покапану зимску ружу.</p> <p>Тамо на главној стази, дечко је сео |
| етким кипутцима, као да хоће да причека зиму пре него што проври.</p> <p>Самовар је био намеште |
| кученце, како му је Ана запретила да ни зинути не сме, гледало је у чинијицу каше пред собом и |
| о једноставан како је једноставна груда злата, која је скроз иста, скроз драгоцена и светла.{S} |
| грле.</p> <p>Кућа очева се Ани учинила златан двор, она сама царева кћи, псето њено на капији |
| и се чини да ће све то време бити један златан сан, од кога човеку никад није доста.{S} А с дру |
| блаци застрли небо, у цркви било тамно, златна далматика ђаконова се смирено угасила, а глава њ |
| тила покајнички, с уздрхталом руком.{S} Златна одежда ђаконова чинила јој се као сивом прашином |
| су се изгубили у меканој бујној коси, а златна браслета се светлила на темену као звезда. </p> |
| руци је била старинска, равна и широка златна браслета, која је нежну Анину мишицу обухватала |
| кроза њ.{S} Задњи пут је још залепршала златна одећа, и све се угасило у мраку олтара.</p> <p>Г |
| ачање краља који улази у олтар да преко златне круне своје пребаци црни калуђерски вео. </p> <p |
| енито непомични.{S} Две руке, обучене у златне наруквице чистог завета, стегле су Анине прсте, |
| оков.{S} Ђакон је очарано гледао у тај златни обруч, и тако је ниско наднео главу над њега, да |
| има, ђакон је укрштао око себе орар.{S} Златним ланцем је стегао рамена и груди, двоструким крс |
| еју, слузи божјем у златном стихару, са златним наруквицама око руку.{S} Скрушио се од среће.{S |
| рне двери.{S} Арханђел, Светао, чист, и златно сјајан.{S} Лети кроз хаос, и пење се на амвон.{S |
| , савио је лагано два Анина прста преко златног распећа на седефским корицама.</p> <p>За то вре |
| акон опет, и сагибао је лагано главу ка златном обручу.{S} Сагао ју је сасвим, и љубио Анине пр |
| у слику.{S} Сви троје у црно.{S} Ана са златном својом косом испод вела, Пашковић са гргуравом |
| упоцен као драги камен.{S} Тамо горе, у златном брокату на косим младићским плећима, стојао је |
| оздухом свенутих старинских боја, или у златном стихару са сафирно плавим Воздухом, са светињом |
| и отишла монаху Иринеју, слузи божјем у златном стихару, са златним наруквицама око руку.{S} Ск |
| е које она гледа на орару, и које стежу златну дршку путира као неко благо.{S} И једна од тих р |
| чело те девојке, и видим јој ону тешку златну косу, такву као да сунце носи на глави.{S} И чес |
| ко бачен на тавнину олтара и уоквирен у злато резотина и кадифу завесе, бацао је у душе прегршт |
| ханске капе, а монах Иринеј сав црн, са златом и сребром негде дубоко у себи.</p> <p>Десна Анин |
| ужни су.{S} Мајка Богородица, у жеженом злату и драгом камењу, чека вас, и сирота је.{S} Душа м |
| наваљивале на њу мисли: страшне, дрске, зле, крвожедне и бестидне, и она је, држећи се у ужасу |
| рзала се од сваког шушња, јер се бојала зле вести.{S} Затворену њихову кућу желела је још више |
| алуђеру.</p> <p>А Ана, у једном од оних злих тренутака кад човек триумфује што је другом јад и |
| ам!{S} Страшно и подло, укаљала сам се, зло сам учинила, уђимо у цркву да се покајем, да се Бог |
| не зна се хоће ли бити на добро или на зло њено.{S} Понекад опет, Ани је та чежња годила.{S} Ј |
| а, плашим се жене, плашим се да је жена зло.{S} Питам се : зашто је љубавни уплив жене увек и у |
| к оног тренутка мора осетити зло чим се зло у њему крене.</p> <p>А он никакво зло у себи не осе |
| ном месту, са жељом да виче, да удара и зло да чини, и најзад да себе уништи, да се згази, да с |
| створење, ломите по гробљу у студено и зло зимско време!{S} Зашто се нисмо договорили да вас ј |
| Недићка.</p> <p>Је ли тај Бог добро или зло? — мислио је Пашковић.</p> <p>Потпуна, празна тишин |
| га не испраћа.{S} То значи да је унутри зло.</p> <p>Анино срце поче преплашено да трепти, и она |
| анује, човек оног тренутка мора осетити зло чим се зло у њему крене.</p> <p>А он никакво зло у |
| енутак испунити .{S} Шта више, ја морам зло чинити и живот свој обесветити, ја морам срљати за |
| е зло у њему крене.</p> <p>А он никакво зло у себи не осећа, клео се ђакон и пред Богом, и пред |
| а беже, и враћали се илузији да им неко зло прети, и да само у заједници и чврсто загрљени могу |
| тице.{S} Бегале из сиве магле у жутило злог неког облака, и стрмоглављивале се оданде, у клупч |
| а је до свега тога дошло.{S} По старој, злој својој навици, ја сам боље видео у вашу душу, него |
| ребрном фелону, Ани је изгледао црн као злокобни гавран.{S} А људи, који се разилазили равнодуш |
| био последњу мрвицу себичности, гњева и злопамћења. </p> <pb n="122" /> <p>Не, не, његов Бог и |
| ко ништа није опазио, чинили јој се или злочинци, или с ума сишли.{S} Сузе почеше да јој наваљу |
| ај пламен у вама, то је луча победе над злошћу у мени!{S} Знак од Бога, који ми је стигао кроз |
| ратиће га на сваком кораку, у добру и у злу.{S} И помоћи ће му да се никојег задатка и никојег |
| само у заједници и чврсто загрљени могу злу томе отпора дати — и све тако, продужујући слатке м |
| е без разлике ружа у којој се укотурана змија крије! ...</p> <p>— О Боже мој!{S} Могу ли, па и |
| и, ни непријатеља .{S} Његов живог није змија.</p> <p>Уочи дана када ће се помонашити, записао |
| з гомиле цвећа, протури одједаред главу змија, тако ти тек, неочекивано, кроз пун, шарен и цео |
| тела своја за увек.{S} Не зовући их ни змијом, ни отровом, ни грехом, ни смрћу.{S} Зовући их л |
| о себи.{S} Зна ли он довољно сам себе, зна ли шта има у себи, има ли он и половину оних сила с |
| неј је затим стао размишљати о себи.{S} Зна ли он довољно сам себе, зна ли шта има у себи, има |
| сваким својим инстинктивним кретом.{S} Зна дакле и он каква је лепота у том да се <pb n="71" / |
| ко чудну духовну заједницу с оцем, и да зна да је души његовој лако и добро; а монах Иринеј је |
| рочито проматрао.{S} А сада ето види да зна <pb n="38" /> много детаља њене појаве, и опазио ]е |
| и то и учинио, али никако није могао да зна шта би управо хтео да исповеди. </p> <p>По свршеној |
| монах Иринеј. — Не би умео рећи откуда зна, али зна.</p> <p>Црква је ту некако по среди.{S} Мо |
| ти мах и нека виша добронамерност, која зна за борбе и лутања њена, и стаје ближе уз њу зато шт |
| месо и крв истине.{S} Осетило се да Ана зна, или има у себи тајну чара ђаконовог гласа.{S} Доби |
| видео веселу слику на зиду.{S} Али, Бог зна какве мисли је та слика у њему изазвала.</p> <p>Ана |
| надвирујем над тај пехар, док сам, Бог зна откад већ, покорно очекивао једну капљицу од његово |
| е и ви дати нешто у темеље палате - Бог зна чије.</p> <p>— Ана! — цикнуо је ђакон, и склопио ру |
| госпођице Ана, да уметничким делима Бог зна где лежи трновита или крвава колевка . </p> <p>— Не |
| иман разговор.{S} И затвара очи над Бог зна каквом визијом породичне среће. </p> <pb n="168" /> |
| нотама наш драги доктор Пашко није Бог зна како писмен.</p> <p>— Јест.{S} То му некако не иде |
| орате кући.{S} Хладно је, а већ сте Бог зна откад напољу.{S} Ветар вам је изударао образе.{S} Т |
| скинули парадну одећу и позу.{S} И Бог зна колико би још остали у тој пози.</p> <p>Али одједар |
| рећи и четврти чај, и седео би тако Бог зна још докле.{S} Њему, у његовом положају и у његовим |
| ја од ђакона, да све те ствари друкчије зна и разуме, и да би смешно <pb n="250" /> било ваздан |
| е не зна борбу и триумфе губитака, које зна само или несрећу или срећу.</p> <p>Ана се враћала к |
| азну фотељу, до ђакона .{S} Недићки, не зна ни сама како, сада тек упаде у очи сва љупкост лица |
| а је с њоме.{S} Али онда се сетио да не зна где станује.{S} И да би му било незгодно питати нек |
| p>Извршилац казне се застидео: патка не зна шта је то ударац, срџба, пакост, освета.{S} Њу боли |
| а, тако безазлена, као да госа њихов не зна ни да чита ни да пише.{S} А прота, угојен, масног и |
| сподарило је у њој срце женино, које не зна борбу и триумфе губитака, које зна само или несрећу |
| а .{S} Као оно бело небо, за које се не зна да ли је наоблачено или је ведро.</p> <p>У соби за |
| ао што ветар тресе зелену шибљику, и не зна се хоће ли бити на добро или на зло њено.{S} Понека |
| а однета и узабрана, која не осећа и не зна више ниједну своју чар и привлачност , која за чове |
| оније.{S} Старац дрхће од нечега што не зна шта је, а младић обећава нешто што не зна шта је.{S |
| је одједаред почела плакати зато што не зна шта ће да каже.{S} А сиротог Пашковића је дохватио |
| а шта је, а младић обећава нешто што не зна шта је.{S} А између узрока, који је већ ту, и посље |
| оме све то рећи, а као да у исти мах не зна коме говори.{S} Ана је опет сва дрхтала.{S} Слика ј |
| 50" /> ћивоту, чију легенду нико још не зна.{S} Најзад ју је пожелео. </p> <p>Тешко му је било |
| личног разговора, подсећао Ану, како се зна да та млада жена никако није волела свога мужа кад |
| кога су зато звали, што још више може и зна него његова мајка.{S} А ми стојимо, немоћни и бедни |
| , као да већ од раније станује у њему и зна сваки кут његове душе.{S} Таласи те туге се затим и |
| е само стално топло осећање човека који зна да је вољен, и кога свакога часа, на сваком кораку |
| инеј. — Не би умео рећи откуда зна, али зна.</p> <p>Црква је ту некако по среди.{S} Може бити д |
| на раније ...{S} А да је тада живео, ко зна, можда би на лепој својој коси носио мекани шешир с |
| да згњечи, да угуши, да запали .{S} Ко зна.</p> <p>Нешто се пролама.{S} Стиже.{S} Шум, бук и п |
| је вукло да уђе.{S} Па ипак није.{S} Ко зна да ли је отворена.{S} Врата су с друге стране, мора |
| него право у њену кожну торбу.{S} Тачно зна кључ где су тајни врата.</p> <p>— Наравно.{S} И не |
| хватио <pb n="39" /> се опет како тачно зна да госпођица Недићева долази у цркву увек на време. |
| ди и дешава? </p> <p>А откуда он све то зна? — смешио се монах Иринеј. — Не би умео рећи откуда |
| ју да страст није слепа, него да страст зна и хоће и рачуна , у два себична непријатеља који, к |
| да певачи гледају право у његов џеп, и знају да је џеп потпуно снабдевен свима потребним ствар |
| о је да многи међу њима мисле о њему, и знају да је он пријатељ свију њих.{S} Нешто га је у тој |
| знале туђине, у лукаве борце који добро знају да страст није слепа, него да страст зна и хоће и |
| аху Иринеју.{S} Учени доктор теологије, знајући врло добро да два ђакона у исто време и на исто |
| опирала удадби за свога мужа.{S} Овако, знајући да њега није волела зато што је другога волела, |
| к друге борбе ...{S} Али човек као дух, знајући да је дух племенитији од природе, окреће своје |
| с тога, кад је дошла наредна недеља, не знајући да ли је ђакон још ту или је већ отишао , решил |
| це поче преплашено да трепти, и она, не знајући право шта чини, потрча за лекарем.</p> <p>— Опр |
| сања.{S} Ана је гледала у Пашковића, не знајући што се то с њим дешава, и не познајући га такво |
| — скрхала је Ана те речи кроз зубе, не знајући да ли да их каже или не, да ли да жали што мона |
| јом и са својом гордошћу.{S} Кад се, не знајући право шта чини, занесе јунаком у себи.</p> <p>Т |
| на њега, молили се Богу за њега, и, не знајући, додавали између себе једно другом руке.{S} Све |
| ња.{S} Спазила је отворена врата, и, не знајући право зашто, ушла је унутра.{S} Црква је била п |
| ног детета, па сам на твојој страни, не знајући да ли добро чиним.{S} Бог нека те штити.</p> <p |
| .{S} Певали су као што цвеће мирише: не знајући шта дају, не слутећи да се с Богом разговарају. |
| чаробних прстију.{S} Људи су гутали не знајући шта гутају.{S} Једнако су загледали певача и св |
| ражалило.{S} Опростила се с ђаконом не знајући ни сама како, кидајући <pb n="17" /> се што пре |
| то је луча победе над злошћу у мени!{S} Знак од Бога, који ми је стигао кроз вас пре него што б |
| епомичног свог положаја, учини несташан знак главом оцу, и седе у празну фотељу, до ђакона .{S} |
| раг у тањир, и наместио нож и виљушку у знак да је с јелом готов.</p> <p>У тај мах се зачула сл |
| све што му је познато.{S} Показивао је знаке неког дечјег темперамента и неке припросте нарави |
| Рукама, нежним и чежњивим, као да даје знаке и такт милој свирци, коју слуша очима, осмехом, д |
| о побожном грацијом, да тај човек одаје знаке блаженог мира, казује да је њему у његовој црнини |
| огао не сићи.{S} Она је, више него ико, знала да је Бог сишао, да је био у цркви, да је осветио |
| етом и одјеком.{S} И после тога, Ана је знала, груди његове су биле изнемогле и празне.{S} Улаз |
| осета је била унапред јављена, и Ана је знала ко ће им тога дана доћи у кућу.</p> <p>Расположењ |
| <pb n="194" /> теши као лекара, нити је знала како да га теши као човека.{S} Осећала је да је н |
| бузимало тако радосно узбуђење, да није знала шта би све добро или раскалашно могла урадити.{S} |
| уховном концерту, о коме она ништа није знала.{S} Одиста, тај глас о духовном концерту потпуно |
| ла тада, у оне мучне тренутке, кад није знала где је, али кад је најзад ипак дошао.{S} Дошао, у |
| искрено и спонтано долази, али му није знала побуде и постање, и пренеражено је гледала у потп |
| је необично волела ту цркву, и у детаље знала њене нарочитости и лепоте.{S} Са једнога места у |
| е.</p> <p>У оном другом случају, Ана се знала подићи са столице скоком, као увређена, намрштена |
| та.</p> <p>Ана је остала сама у соби, и знала да то отац њен умире.</p> <p>Чучнула је на земљу, |
| а је Ана видела опојну једну виткост, и знала је да су на глави ђаконовој очи црне, коса свилен |
| ишла очима за покретом његових руку, и знала да су то те исте руке које она гледа на орару, и |
| сније него код деце. </p> <p>— Ја нисам знала да је тако страшно — шаптала је Ана усплахирена, |
| на о томе већ доста.{S} И врло је добро знала <pb n="11" /> каква би требала да буде љубав у чо |
| огла интересовати само онда, кад не бих знала разлог зашто се Јела опирала удадби за свога мужа |
| е и среће, Иринеј и Ана су и знали и не знали шта се с њима догађа, и примицали своја мекана, в |
| аред промоли светлост...{S} И кад бисте знали шта ти акорди лично за мене значе!{S} Верујете ли |
| ња, љубоморе и среће, Иринеј и Ана су и знали и не знали шта се с њима догађа, и примицали свој |
| жао, па сам мислио — ах, кад бисте само знали како је о вама говорио !{S} Он слути каква вам је |
| вали су је, пре свега, сви они, који су знали да ће на тој вечери бити гости.{S} Па <pb n="103" |
| ћ на ручак позвао никога од гостију.{S} Знало се само да ће око четири сата, по жељи епископово |
| еље да се дигне.{S} Два дана касније се знало да се разболела од тифуса.</p> <p>Ђакон Иринеј, н |
| је спољашњост владике, за кога се иначе знало да је умно још необично свеж и јак, подсећала на |
| <p>„Још није недеља.{S} Али ја већ сада знам каква ће бити служба божја тога дана.{S} Као зелен |
| > <p>— Не тражим одлучан одговор.{S} Ја знам да је исповест моја чудна, да је обрт у мени силан |
| ви, Ана ?{S} Али зашто вас и питам, кад знам да ме нећете изневерити , јер себе не можете изнев |
| Зар не ?{S} Али то, баш то, одиста, не знам како да ти јасно прикажем . — Ана се уозбиљила, и, |
| на самрти верује, да <pb n="198" /> не знам: јесам ли заволео вас, или само ту љубав у вама.{S |
| Недићевој доћи идеја — али која ? — не знам шта је ово самном, тако ништа не схватам и не види |
| ако се не разуме у нотама. </p> <p>— Не знам додуше пресудити да ли је музичан, али видим да је |
| овица на доктора Пашковића.</p> <p>— Не знам ни ја тачно, госпођо — набирао је Пашковић чело по |
| "162" /> лепота из онога времена, ја не знам какви су били, и не знам куда су сада.{S} Ово је с |
| ом?{S} Бог је, или живот је, или, ја не знам, можда је у мени самом негде готово чекало лепо је |
| ите му, и почујте га још мало.{S} Ја не знам прави почетак када је до свега тога дошло.{S} По с |
| евање је моја срећа, а његов глас ја не знам, и немам, и он сам ми га не би могао дати ...{S} С |
| времена, ја не знам какви су били, и не знам куда су сада.{S} Ово је сасвим други живот ...{S} |
| ију своју песмицу:</p> <p>„Из облака те знам само, чаробна жено, из белог облака, из кога никад |
| ог сећања и разоружавао њене мисли. — И знам да Богу то није криво.{S} Јер љубав моја према мон |
| оји ме вуче, и у чијој мртвачкој литији знам да има и моје место.{S} И тек кад он зађе, онда су |
| осећајном животу човека уопште.{S} Али знам за једну унутрашњу борбу њену, која је тешка и пре |
| Може бити да ће ме он и звати.{S} Једно знам сасвим извесно, а то је да нећу отићи. </p> <p>Как |
| ођо, јесте велики.{S} То ми лекари боље знамо него ико на свету.{S} Али Бог није милостив.{S} Н |
| о је мој отац, пред крај свога живота , знао да вас волим.</p> <p>— Знао је?</p> <p>— Знао.{S} |
| у мога живота.{S} Био је фини, осетљив, знао је оценити шта се све у нашој љубави стекло, и шта |
| лоњеном главом док он чита Еванђеље.{S} Знао је ђакон и ко је та девојка што увек долази у цркв |
| увек долази у цркву, а сада није ту.{S} Знао је и то да је она покретач и душа лепом појању у њ |
| рође.{S} Шта?{S} Нема ништа од тога?{S} Знао сам.{S} Е, ја ћу сад, и с вашом дозволом, кући на |
| га живота , знао да вас волим.</p> <p>— Знао је?</p> <p>— Знао.{S} Или је сам дошао на истину, |
| а вас волим.</p> <p>— Знао је?</p> <p>— Знао.{S} Или је сам дошао на истину, или, што је верова |
| а руку, јер је видео да хоће да пође, а знао да их само педесет корачаји деле од пуне светлости |
| у овом и оном правцу, а он никако није знао куда треба да пође.{S} Најзад је угледао торњеве ц |
| е, у зиду, слика једна, којој нико није знао порекло ни значај, али која је била израђена од ум |
| ио нервозан , молио је како је најлепше знао, и напослетку је отишао.{S} Ана се збунила.{S} Бој |
| знати ваш стас.{S} Збунио сам се, нисам знао шта све то значи, и да ли да се јавим.{S} Међутим |
| ите , али чим мама види ваш црвени нос, знате каква је, одмах ће почети плакати, наместиће вам |
| атером нисам хтео рећи, али ви треба да знате да се дифтеритис почиње компликовати са шарлахом, |
| } Па нека буде и растанак.{S} Зар ви не знате да постоји и весео растанак?{S} Све дотле док има |
| ошло препорођење и кајање у мени, да ли знате ко је запалио ватру у црном мраку моје саможиве у |
| тако благодарно.</p> <p>— Дакле и ви то знате и волите!</p> <p>— Ко би могао то не волети?{S} К |
| — Да ли вам је тешко од свега тога што знате?</p> <p>Пашковићу је, напротив, било лако као да |
| о је тоном, као да му само још то треба знати, па да срећа његова буде такође, високо горе, про |
| .. ах, ни ви, нити ико на свету не може знати шта је за мене та црква.{S} Ја се понекад скоро с |
| а опет.</p> <p>— Сутра после подне ћете знати моју жељу — говорила је Ана с неком тако достојан |
| а Васића, а нешто касније се показаше и знаци непогоде у времену.</p> <p>Људи су застрепили.{S} |
| ђакона.{S} Али лице његовог Иринеја, са знацима неправедног страдања на челу, једнако му је изл |
| шава, али нико од њих не схвата извор и значај промене у мени.{S} Да ли ви осећате, да ли ви ве |
| једна, којој нико није знао порекло ни значај, али која је била израђена од уметничке руке, и |
| жбе, у Богородичиној Цркви, долазиле до значаја и вида ретких лепота.{S} Људи су осетили силну |
| дима.</p> <p>Ана је погледала Пашковића значајним погледом, дугим, топлим и милим.</p> <p>— Хва |
| ечаности.{S} Обраћана је пажња склопу и значају богослужења , и постепено се долазило до познав |
| бисте знали шта ти акорди лично за мене значе!{S} Верујете ли ми да ја сваког богослужења дожив |
| се можда могли подвести под једно опште значење: борба између јачине и слабости, између духа и |
| лико да каже владици да оно „други пут“ значи већ сутра ујутро, да ће дакле ипак бити онако как |
| >Па и кад би тај додир руку имао баш да значи нешто врло озбиљно и важно, баш кад би значио и о |
| красан тај прелаз баш код ове жене, где значи борбу двеју лепота, лепоте нагонске и лепоте умет |
| је сад мало лакше.{S} На жалост, то не значи да му је и боље.{S} Не бих вас смео с поуздањем т |
| леже.{S} Не бележе га, јер тај живот не значи догађаје.{S} Али зато значи вечност.{S} Да, краље |
| другога волела, преокрет у њеној љубави значи, за мене, појаву ниског реда, без финих мотива , |
| а сигурно.{S} Нико га не испраћа.{S} То значи да је унутри зло.</p> <p>Анино срце поче преплаше |
| живота свога.{S} Куда то води, и шта то значи, кад се каже да никоји бол не треба прецењивати, |
| S} Збунио сам се, нисам знао шта све то значи, и да ли да се јавим.{S} Међутим сте ви кренули н |
| ај живот не значи догађаје.{S} Али зато значи вечност.{S} Да, краљеви су пролазни, а пастири су |
| м да је прекосутра недеља, и да то опет значи дан срећног њиховог виђења.{S} Можда ће тада моћи |
| а Ану исто што и слика живота њеног.{S} Значила је предодређену чистоћу, задатак да до смрти ос |
| Цркви.</p> <p>Служба божја у том храму значила је од</p> <p>тада колико и један раскошни конце |
| абирао је Пашковић чело попреко, што је значило да му је онај други смешан — али биће да негде |
| нешто врло озбиљно и важно, баш кад би значио и обећање, и обавезу и заклетву , и завет?</p> < |
| ни.{S} Хартија , партитура, тек не може значити све.{S} То је материал, без целе снаге и душе, |
| ог нека ти је у помоћи данас и увек.{S} Знаш како у Откривењу Јовановом стоји : буди веран до с |
| е тако одавно.</p> <p>— Онда сигурно не знаш много о интимним њеним мислима и о начину живота.{ |
| авно осушило.</p> <p>— Кажи ми, ако што знаш, о госпођици Недићевој.</p> <p>— Нисам још досада |
| м наредно.</p> <p>Ана је осетила хладан зној по челу, жмарце утрнулости по рукама и ногама, и с |
| може да се <pb n="16" /> сећа грехова и зноја оног праха из којег је никла.{S} Ђакон, док је ђа |
| г одиста види сва људска лица, испегана знојем рада, страха <pb n="36" /> и болести, шта ће онд |
| Нешто као да непрестано кружи око њега, зове га и буди га.{S} Потпуно расањен, тражио је неку з |
| и почела ужасним, бедним плачем прво да зове оца свога, а после, после једног страшног погледа |
| ром отворена, милостива и њена, како је зове да и бриге своје остави тамо где јој је љубав.{S} |
| година, и чак и мој имењак.{S} И он се зове Јова.{S} И то га је име, сиромаха, често скупо ста |
| би је било, Ана, јер она није то што се зове љубав између човека и жене, и не сме се развијати |
| ом, ни отровом, ни грехом, ни смрћу.{S} Зовући их лепотом, исто тако као и душе своје.{S} Страс |
| Раставили смо тела своја за увек.{S} Не зовући их ни змијом, ни отровом, ни грехом, ни смрћу.{S |
| ар који чека госта. </p> <p>Госпојинска зора је долетела ведра и чила, скоро мајска.{S} Крилима |
| ишлог, отрованог, или мирно умирућег са зором бољег живота у очима.{S} И одједаред, себична и с |
| , растрзана, заспала је већ сасвим пред зору на пољупцу љубљеног човека.{S} Први зраци сунца на |
| .{S} Узми на пр. сутон, или ако хоћеш и зору, свеједно, дакле борбу између светлости и мрака.{S |
| шетњу по порти је највише волео рано у зору, пре јутрења.{S} Неке нарочито лепе и богате мисли |
| роз широм отворен прозор у румену летњу зору, и у цвеће које му је у сам прозор цветало, и маши |
| одгоре пробија, онако нешто као сунчев зрак.</p> <p>— И пролепшао се.</p> <p>— Једном речју, и |
| S} Али из зеница његових су скочила два зрака, која су, као две снажне руке, обгрлила Ану да је |
| једна без зидова, са крстом од сунчаних зрака и завесом од танке кишице ...</p> </div> <div typ |
| је био миран.{S} Снопић првих сунчаних зрака пробио је кроз танку пукотину дрвених жалузија на |
| м, са крстовима који су од разбљештених зрака дошли виши, изгледали су ти торњеви као порасли, |
| ћ душе људске, који, под једним једитим зраком, и на камену цвета.{S} Ана је видела да је прота |
| сом, од невидљивог сликара , и обешен о зраку светлости.{S} И епископу се привидео портре жене. |
| ору на пољупцу љубљеног човека.{S} Први зраци сунца нашли су је насмејаних уста и намрштена чел |
| о равнодушно , с њушком на шапама, и са зрачком бесмртног живота у уморним, безбојним својим оч |
| а бради удубила се, и испунила се нечим зрачним.{S} И деца су се смешила.{S} И тако су одлично |
| муке своје, осећали да пољубац цвета, и зре, и мора, мора сад одмах пасти ...</p> <p>Пољубац, с |
| тежак, али још не плав.{S} У толико се зрелије , скоро брутално, црвенио ситан род једног огро |
| о духовска литија, кад се по цвећу и по зрелом житу гази.{S} А после, кад остарите ?</p> <p>Нед |
| ас његов је продро у њу као што ватрено зрно продире у тело рањеника.{S} Чинило јој се да ће се |
| и доживљај, чисти и божји као пшенично зрно, и она је одједаред ударила у скоро хистерично пла |
| дно сиво, и падала је кишица, ситна као зрнца мокре неке прашине.{S} Јесења хладноћа је годила |
| ј дође на ум да је тај човек исто што и зрнце тамњана које тамо на олтару сажиже и нестаје.{S} |
| та и брижног тражења, са једним једитим зрнцетом сласти хита у ћелијицу своју, и опет је задово |
| фазе, кроз које обичне љубави цветају и зру, све те фазе су на нашој љубави остављале <pb n="24 |
| и осмејак јако светлих, као снег чистих зуба.{S} А по слушаоцу поврве хладни мрави.{S} Чар се п |
| атим је дозвала псето и четком му прала зубе.{S} Часом би се опет скуњила.{S} И тада би, и то к |
| /> <p>Ђакон је пребледео.{S} Стегао је зубе оним страшним стиском који имају људи што све прег |
| Није био — скрхала је Ана те речи кроз зубе, не знајући да ли да их каже или не, да ли да жали |
| х недара излазе.{S} Чело јој се набере, зуби се зарију у усну, а прсти леве руке се истежу, тре |
| т на кули је избијао као да шкрипе неки зуби.{S} А Богородичина Црква, са своја два витка крила |
| као ударено псето.{S} Цвокотали су јој зуби, али сузе нису текле.{S} Још је чекала, још се над |
| и нема у свету сем редова ситних белих зубића, песме, и божјег благослова.</p> <p>Нашла је јед |
| необичног џбуна су јако мирисале.{S} И зујале су пчеле.{S} Поводећи се очима за једном пчелицо |
| вратила у сећање исповест Пашковићева , и држање њено том приликом, сцена и доживљај, чисти и б |
| појаву ниског реда, без финих мотива , и недостојну пажње.{S} Мој је идеал жена која само једа |
| је онда решио да се окане илустрација , и да покуша у форми догме протурити своју тезу.{S} Река |
| рио првог коња, дивног једног зеленка , и поклонио га младићу. </p> <p>Монаху Иринеју се фантас |
| на столицу, Ана је дошла до огледала , и погледала себи у очи.{S} Поцрвенела је као пурпур над |
| појављивао.{S} Она се онда охрабрила , и пришла икони да очита молитву.{S} Молила се брзо, осл |
| је пажња склопу и значају богослужења , и постепено се долазило до познавања уметничке чари тих |
| асликан, часом, од невидљивог сликара , и обешен о зраку светлости.{S} И епископу се привидео п |
| тала.{S} Спустила је заклопац клавира , и по њему, као неку полугу, испружила мало мршаву, инач |
| вим.{S} Међутим сте ви кренули натраг , и онда ...</p> <p>— Зашто нисте остали ту, иза зида, до |
| Шкљоцнула су гвоздена врата на огради , и кроз њих је прошао доктор Пашковић.{S} А уједно, на и |
| ренуло докторову наклоност ка анализи , и да треба сасвим просто запитати: ко је болестан у кућ |
| стидела.{S} Срце јој је почело лупати , и брзим кораком, поздрављајући хитно и ђакона и младиће |
| кризи једној, и мене треба саслушати , и помоћи ми, као и сваком човеку у нужди.{S} Ја немоћ с |
| као мирно јагње лежи на десној мишици , и са оном чудесном, безмерном моћи у грудима — смерно к |
| а никакву потребу да ту тајну разреши , и навикава се да је носи такву каква је, и смирује се.{ |
| азио, најзад, нехармонично многострук , и предеран посред своје већ и тако покојне душе.{S} Про |
| пролазило.{S} Поженили се, и капетан , и мајор, и доктор Стојковић, па и онај који је дошао да |
| виче:{S} Јово! ја се направим одсутан , и не изађем.{S} А он, јадник, дотрчи, и извуче мој део |
| розора.{S} Али ходник је био осветљен , и није се ништа с поља могло видети .{S} Није се чак мо |
| тине, још на толико делова и разбијао , и излазио, најзад, нехармонично многострук , и предеран |
| ност је, наравно, само владика опазио , и која га је у срце дирала. </p> <pb n="145" /> <p>— Е |
| но опажање се временом ипак потврдило , и почело Ану помало да узнемирује. <pb n="64" /> Преста |
| или се затим столу, пришли у разговор , и нису се више одвајали од друштва.</p> <p>Сутра дан је |
| начио и обећање, и обавезу и заклетву , и завет?</p> <p>Ани је, чудновато, при овим тешким поми |
| кад им је већ био на два корака близу , и опазио да је опажен, збунио се, застао, увукао руку у |
| нуле су затим тешке копче на Еванђељу , и просуо се глас, дубок, таман, и све-садржајан као ноћ |
| ну дрвених жалузија на Анином прозору , и Ана, одавно већ будна, спазила је на зиду малу једну |
| S} Ако сам ја већ сада згазила лепоту , и већ сада преживела последње лепе часове и у музици и |
| д тих врата, да и ноћу, ма у које доба, и ма колико пута сме доћи, био је доктор Пашковић .{S} |
| светлост, кад све постаје јасно и јава, и не може више натраг у неодређено и нестворено стање, |
| анпут, од вртења конца, заболела глава, и она је затворила очи.</p> <p>Тек што је то урадила, и |
| је, Анице?</p> <p>— Боли ме јако глава, и ... немирно сам спавала. </p> <pb n="240" /> <p>— Је |
| рвета и џбуње, па се зеленило згушњава, и сав шум око куће сабија и бруји.</p> <p>Једнако је сл |
| ића, не знајући што се то с њим дешава, и не познајући га таквог ни из једног случаја његове ле |
| p>— Ја видим да се у теби нешто дешава, и видим да ти то годи, али не могу да разумем да усхиће |
| ах се осетило, имала је јачину захтева, и дошла је да остане.{S} Подржавали су је, пре свега, с |
| ти ...{S} Зашто не живимо крај гробова, и с гробовима заједно, да нам буде лако одрећи се свега |
| нагло грану, откинула пуну шаку бркова, и хитнула их далеко.{S} Затим се потпуно тупо загледала |
| да дође, и реците му уопште да се чува, и — ах, тако ми је страшно, зашто смо и почињали тај ра |
| тај отети пољубац љубим, и вратићу га, и узећу га, јер је мој, јер је до саме несреће мој! ... |
| ашта: зелен, цветан, свеж, жељан свега, и кише и сунца.</p> <p>Био је опет весели онај калуђер |
| дрвета, разбарушио мирне наносе снега, и кидао мале гроздове иња да повеша веће и беље.{S} Нај |
| ажем, <hi>ја</hi> се плашим, и за њега, и за друге, као што и за вас непрекидно стрепим, и каје |
| или се на њега, молили се Богу за њега, и, не знајући, додавали између себе једно другом руке.{ |
| поетична и увек гладна, насрну на њега, и преби му вратић широким, оштрим својим кљуном.{S} Ана |
| када је, као и онда, прошла поред њега, и отишла монаху Иринеју, слузи божјем у златном стихару |
| а је затим да седне на столицу до њега, и гледао га добрим погледом старца који се још само туђ |
| неке упире своје безазлене очи у њега, и моли га да је чува и брани.{S} Поколебао се да је Ани |
| ају ...{S} О, онда ћемо се одрећи Бога, и заветоваћемо се, као у прастара времена, тицама или ц |
| ће се сад одмах осетити присуство Бога, и чути се, из даљних небесних даљина, тихо радовање анђ |
| који је њен живот више волео од свога, и што се можда на вечити одлазак спрема онај, чије биће |
| ћи треба да се одлучи да заволи некога, и да родитељима скине бригу с душе.{S} Како рекосмо, ни |
| Живот јој се чинио исти као и пре тога, и, као и пре тога, она је задовољна била с тим животом |
| осле и осмех ироније преко лица.{S} Да, и тај звекет сребра би требао да је хармоничан и у такт |
| .{S} Човек <pb n="161" /> можда никада, и ни из којег разлога не би требао својевољно да прекид |
| з кога је ђакон написао ово писмо сада, и метнуо јој у руку онолику нафору тада.{S} Осетила је |
| као увређена, намрштена и срдито бледа, и поћи некуда као на јуриш, и онда, одједаред, ударена |
| релине.{S} Застала је да је се нагледа, и заустила да нешто каже.{S} Кад одједаред, отац њен, с |
| p> <p>Два уздаха, два занесена погледа, и као да је читав океан стао између овог, њиховог, и он |
| знали и не знали шта се с њима догађа, и примицали своја мекана, врела уста, и склањали их опе |
| кла се, узела велики буке зимских ружа, и пошла на гробље.{S} Ишла је попречним путем, пољем.{S |
| у оној боји у којој га божји дан пружа, и да љубав своју одели од осталог живота свога, тако, к |
| ије преко чела и преко половине образа, и лице дође тако мајушно и смешно као да само из себе в |
| снег са ледом, побацао звездице мраза, и повешао венце ледених клица.{S} Покрхао је суве гранч |
| , кајање, отпор, и још множина осећаја, и сви болни и тешки прелази њихови из једног у други.{S |
| ебелој својој кори, тресло се од смеја, и наговарало коприву да се попне на прсте, и да часом г |
| езотине олтара, силуету монаха Иринеја, и рачунајући да после Достојног има још три јектенија к |
| p> <p>— Зар бих смео и могао, Ана моја, и Ти, Боже мој! ...{S} Ана, идите одмах кући, идите, бе |
| више нема у мојим очима.{S} Вера моја, и Бог <pb n="162" /> лепота из онога времена, ја не зна |
| се враћали.{S} Осећали су да би свака, и најпростија реч, била слађа од меда, али су осећали д |
| но годило.{S} Осећала се као перо лака, и чинило јој се да на мирно поље гледа однекуд одгоре.< |
| сиве магле у жутило злог неког облака, и стрмоглављивале се оданде, у клупчадма, опет натраг.< |
| дећи у ђакону одједаред блиског човека, и осећајући као да се с њим удаљује и један део лепог б |
| провести понављајући име једног човека, и може се пробудити, у свету недељу, блед и са немирном |
| себи све достојанство и сву моћ човека, и уздигао се на једној необичној гордости, гордој од ле |
| у све оно што је некада само из далека, и пред олтаром виђала.{S} Ђакон је такође тражио да се |
| сто, извадио из касете свеску дневника, и записао у њу песмицу растуженог духа свога: </p> <pb |
| елигиозне свечаности недеље и празника, и почела се развијати искрена потреба култа тих свечано |
| су осећали да је и жеђ за речју слатка, и ћутали су даље.{S} Ђаконово чело је било бело као цве |
| ова да се откине .{S} Ани задрхта рука, и она испусти молитвеник .{S} Ђакон се сагао и дохватио |
| ја ето ова нашушурена ћубаста кокошка, и врхунац лепоте <pb n="215" /> и храбрости да ми је Ав |
| ну је ова мила, весела игра раздрагала, и на шаљиве мисли навела.{S} Помислила је како би било |
| промену и обнову .{S} Уништење идеала, и почетак друге борбе ...{S} Али човек као дух, знајући |
| сли дошао комичан.{S} Она се насмејала, и то од срца.</p> <p>— Ти си адвокат, а ја сам уметник. |
| у, али да га је она, наравно, исмејала, и да се на том свршило.{S} Ана је причала течно, живо, |
| добро, да је већ пре осам дана устала, и да ће скоро и изаћи.{S} У башту већ излази.</p> <p>У |
| излазити на гроб.{S} И мама је назебла, и ако јој не буде боље, одгодићемо.{S} Само — Ана је не |
| азговарајући, до првог или другог угла, и тамо би се, у три разна правца, растајали сви троје, |
| еја да се црква настави пенаста и бела, и да изгледа као ред цвећа на старој рушевини камења.{S |
| /p> <p>Ана је набрала обрве, побледела, и коракнула да настави пут, не осврћући се.{S} Осећала |
| Ана је, ваљда под том импресијом, села, и понудила ђакона <pb n="105" /> да такође седне близу |
| је шчупао припијену Ану са свога тела, и подигавши обе руке к небу шаптао је промењеним , ужас |
| ати, јер сам урадила оно што сам хтела, и нећу се враћати, јер немам куда да се вратим.</p> <p> |
| Мисао она је међутим још и друго хтела, и мучила даље Анину душу.{S} Ана је покушала да се сети |
| заблистала, занела од среће, раслабила, и бацила, с љубављу својом, и сву снагу своју Иринеју п |
| > <p>Недићку је та жалост напола убила, и јасно је било да се стара, болешљива жена никада од њ |
| е мрачна, без иједног упаљеног кандила, и мирисала је на влагу.</p> <p>Ана је устукнула на улаз |
| деје, осећајући да их она није мислила, и да их чак и не познаје, али осећајући и то да их сад |
| ти јасно прикажем . — Ана се уозбиљила, и, сабирајући врло напрегнуто мисли, гледала је предасе |
| рећег дана, о клијању траве и зеленила, и затим арију о стварању тица, о краљевском лету орла, |
| умор.{S} Али се опет отела, охрабрила, и одобравала је у себи малочашњу своју одлучност.</p> < |
| ема њој ...{S} А пре, ништа није крила, и осећала је од тога неку силну надмоћ над свима људима |
| се рука хришћански дарежљиво отворила, и пружила је Богу, као задужбину своју, велику љубав св |
| ја и бруји.</p> <p>Једнако је слуктила, и због тога, као нека утвара, на прстима ишла по ходник |
| тила се за чело.{S} Кајала се, крстила, и клањала пред добротом божјом, што је искушење било са |
| ојица.{S} Ана је баш тих дана довршила, и спремала се да до Богојављења сама и увежба с певачим |
| скоро мрско, али је одједаред јаукнула, и бол неки, страшан као издисање , сломио ју је.</p> <p |
| је, све за један тренутак, и устукнула, и потрчала доктору у сусрет, и јурнула да забрави улаз |
| о му је било да је она нарочито изашла, и нарочито га чекала.{S} Желела је ваљда да му тако, не |
| b n="47" /> све порекне, да све закаља, и да и сама црна умре. </p> <p>Тада, одједаред, болест |
| е ђакону на ум да је прекосутра недеља, и да то опет значи дан срећног њиховог виђења.{S} Можда |
| шта има унутри, и зашто има оно с поља, и свршено.{S} Никакав нарочити интерес, никаква нарочит |
| и су били начичкани радозналим главама, и људи су са дирљивим поштовањем поздрављали старца, не |
| , жмарце утрнулости по рукама и ногама, и стисак један око срца као да отров улази и њу. </p> < |
| ладноћа боде по врату и шиба по ногама, и гробље и самоћа су ужасни, а, тако близу, душе пуне љ |
| ког заклона поврх ње надвијеним рукама, и с погледом бескрајне оданости.</p> <p>— Хтео сам вас |
| тужно равнодушно , с њушком на шапама, и са зрачком бесмртног живота у уморним, безбојним свој |
| мокроте, угибала се чисто под стопама, и свачији ход је био нечујан.{S} Звиждук фабрички је зв |
| {S} И онда, ма да је Ана долазила сама, и места за пролаз било и одвише, стао је одједаред моли |
| е јачало је у Ани понекад до фанатизма, и она је тада с врелим усхићењем поздрављала љубав свој |
| ешка и претешка само зато што Бога има, и што је тај Бог збиља у души њеној.{S} Уосталом , све |
| ина, слике разних музичара на зидовима, и две три групе фотеља и столица.</p> <p>Ана је пошла д |
| а многим својим <pb n="13" /> детаљима, и јаким сенкама од дубоких округлина , много добија и г |
| бледилом гађења .{S} Са свима детаљима, и са целим финим колоритом јој се вратила у сећање испо |
| оцнула брава, али на супротним вратима, и ушла Недићка, бледа као смрт, са згрченим рукама под |
| о добија и губи са светлосним ефектима, и да у јесење дане уме бити сирота и гола као испосничк |
| азио у цркву само о великим празницима, и кад је нарочито појање или свечаност.{S} Иначе не.{S} |
| овођа, који млата рукама пред певачима, и високи њихов прота, коме је и најсвечанији фелон крат |
| она осети јаки неки бол у слепим очима, и осети како се много може волети туђе дете.</p> <p>И з |
| од! — молио је ђакон с љубављу у очима, и дохватио је Ану за руку, јер је видео да хоће да пође |
| не посрне . </p> <p>А ја се пењем, Ана, и не плашим се од жене живота свога, јер је та жена бел |
| ио је ђакон.</p> <p>Отворила му је Ана, и увела га кроз трпезарију у салон.</p> <p>— А где је г |
| рушен.{S} Вихори долећу са свих страна, и пуне му пукотине земљом и клицама.{S} По рушевинама п |
| д Арханђела Гаврила да пева и Бетовена, и Палестрину и Мокрањца.</p> <p>Друштво се сјајно забав |
| } Имала је осећај да је негде озлеђена, и да ће сад одмах нит њене крви потећи у траву.{S} Ћута |
| и, гости су опазили да је Ана узбуђена, и сцена се завршила друкчије него што се очекивало.{S} |
| узбуђено по свом кабинету.</p> <p>Жена, и свршено! — констатовао је он са преостатком свога ана |
| ead> <p>Посета је била унапред јављена, и Ана је знала ко ће им тога дана доћи у кућу.</p> <p>Р |
| је својом руком скинула руку са темена, и примакла је, добру и милостиву , <pb n="121" /> близу |
| сит, некима се чинио као божја опомена, и улевао им је страх.{S} Ани <pb n="18" /> је, напротив |
| рност, која зна за борбе и лутања њена, и стаје ближе уз њу зато што и одсудни тренутак долази |
| е, и журила је, задувана и усплахирена, и застајала опет, минутима дуго, на једном месту, са же |
| јлепших наших средњевековних задужбина, и имала одиста, са масивном основом својом, и са неким |
| ећени, мој добар друг из млађих година, и чак и мој имењак.{S} И он се зове Јова.{S} И то га је |
| есали су га очај Недићкин и туга Анина, и, најзад, у часовима, кад је доспевао да и на себе мис |
| се сада види да је срећна и задовољна, и да га баш од срца воли.</p> <p>— Та би ствар мене мог |
| ва деца.</p> <p>А кад су ударила звона, и забрујала силна поздравна песма комбинованог хора одр |
| разложи необичну појаву новога ђакона, и да способности његове оцени по најбољим њиховим ефект |
| н један тенор, тенор владичиног ђакона, и брујне оргуље из груди ђакона Богородичине Цркве.{S} |
| <p>Те мисли су јако узнемириле ђакона, и он се, после свршене службе, журио са свлачењем што ј |
| > <p>Живот је башта, витлејемски мирна, и пуна ружа.{S} А љубав је сан двеју руку које се над Х |
| аљење, жена са цветом у руци је опасна, и ја је се бојим.{S} Бојим се канда још и оних старих б |
| искушења.{S} Али она су била незнатна, и нису губила Анину душу.{S} Трајала су тамо до великих |
| ати, и опет ће стојати богата и срећна, и пуна њега, његове лепоте и милоте, његовог поноситог |
| ела јој се цела свечаност рукополагања, и изгледало јој је да у том поступку има један суров и |
| ан ...{S} Ето, поред свег филозофирања, и ја сад ценим и дан Господњи, и службу у храму, и судб |
| се плашити и свога интензивног осећања, и сталног духовног општења с њим, из те средине која је |
| жељан је простог човечанског зближења, и тужи за умиљатом речју, за топлом руком, за нежним за |
| во чинило доћи пре почетка богослужења, и шетати по порти.{S} Порта би тада, пред његовим очима |
| 48" /> модре печате боловања и ломљења, и вољење наше је било и остајало само зимзелена грана.{ |
| е у њему та срећа у коју владика сумња, и он је, узбуђен, узео старчеву руку, и клео се над њом |
| е очи.{S} Слика је била неописано лепа, и Ана је осетила јаку узбуђеност.{S} Али кроз црвенило |
| сне своје положи на траг његових стопа, и да завапи Богу све могућном да чудом врати чудотворно |
| рно дубоко воли тог усамљеног калуђера, и како га никад, никад неће моћи заборавити ни оставити |
| о олуј, подигла је заклопац са клавира, и почела свирати Бетовенову једну сонату.{S} Силно, кра |
| .{S} Она тако воли: да се сита насвира, и да попије празан чај из безбојне стаклене шоље. </p> |
| мена, повео је до столице крај прозора, и пошао да отвори прозор.{S} Ана га је задржала, испруж |
| ице.{S} Крао је време од јела и одмора, и састављао дане и ноћи у дугу и мучну једну службу, у |
| шљив и слаб, не плаши се путних напора, и хоће да дође.{S} Новине су већ донеле и све детаље ок |
| <p>Ана је посматрала церемонију с хора, и опет јој је пало на ум да то људи сенку хоће да обуку |
| ерују да је берба обрана, улазе унутра, и чупају полумртва влаканца без капи сока и хране.{S} А |
| {S} Гости су на прстима улазили унутра, и ређали се око Ане.{S} Сви са чудно склопљеним рукама |
| в занос увукао се некуда дубоко унутра, и од жари и пламена у себи стојао је као прекаљени чели |
| сао се меки, врући мрак ђаконовог баса, и чула се фина каденца Аниних чаробних прстију.{S} Људи |
| !{S} Доживим пролом светлости из хаоса, и ... ах, ни ви, нити ико на свету не може знати шта је |
| > <p>Монах Иринеј је светлио од заноса, и био лепши од анђела Господњег.</p> <p>— А ви ?{S} Мож |
| риступачно затворена и она друга врата, и у цркви да је празно и тишина, а људи само с поља да |
| виче — кад се одједаред отворила врата, и кроз њих, као и обично, ушао доктор сам. </p> <p>Ана |
| ослужења.{S} Спазила је отворена врата, и, не знајући право зашто, ушла је унутра.{S} Црква је |
| окретала кључ, да бајаги одбрави врата, и пусти мајку унутра.</p> <p>— Ја сам о ручку куцала, а |
| у лицу, са пернатом огрлицом око врата, и пун наоштрених боца.{S} Затим, крупне, охоле татуле, |
| ала виолину, свирала једно четврт сата, и стишавала се.</p> <p>Не, ништа ново нема да дође, нег |
| , те недеље, било необично много света, и нафора је дељена на два места.{S} Са Анине стране ју |
| е муке своје, осећали да пољубац цвета, и зре, и мора, мора сад одмах пасти ...</p> <p>Пољубац, |
| врела, заливала је мозак јадног детета, и причињавала му страховита привиђења и болове .{S} Рук |
| е као да је цела требала бити каменита, и као да је остала недовршена зато што је камен био одв |
| p>Ана је цикнула, потрчала као махнита, и подупрла леђима врата.</p> <p>— Анице, моје дете, шта |
| ечка је Ана изабрала и апостол да чита, и учила га да то нотално чини, како би сва снага невино |
| зике може бити живот или уместо живота, и да раду око црквеног певања треба да жртвујеш целу ли |
| је сада први пут обасјала пуна топлота, и у којој је све семе почело одједаред да клија.{S} Осе |
| тигли прота и ђакон гости, месни прота, и још неколико угледних свештеника из околине.</p> <p>А |
| , и примицали своја мекана, врела уста, и склањали их опет и љубили једно другом руке, и кидали |
| одила Ани.{S} Дисала је отворених уста, и кишљиви ваздух је тако пријатно освежавао топло и сув |
| дњи пут је још залепршала златна одећа, и све се угасило у мраку олтара.</p> <p>Госпођица Недић |
| који је дошао да пева место Стојковића, и певао лепше од њега.{S} А госпођица Недићева им свима |
| на ум страшан приказ доктора Пашковића, и она осети јаки неки бол у слепим очима, и осети како |
| чи сва љупкост лица тога лепог младића, и она скривено уздахну.</p> <p>— А зар вама није понека |
| ј невољи својој сетио чика Јове Недића, и ждребета, које ће он, кад оздрави, да крсти.</p> <p>А |
| арица мота памук са руку свога синчића, и како овај, од досаде, сваки час лабаво упушта кануру. |
| зад даје победити и разоружати од духа, и онда, покајно и скрушено, пење се за њим, и, ја веруј |
| ао да су сва та болесна деца моја деца, и да бих ја са највећом готовошћу све смрти из њихових |
| души се затеже нека давно онемела жица, и он умало не одговори да јесте.</p> <p>— Није, госпођо |
| чно намештене косе, сасвим мирног лица, и тамних сенки око очију.{S} Хаљину није променила, али |
| едном месту је ипак клепетала вејалица, и кроз прашину се још лепше видело како се вечерња свет |
| аже.</p> <p>У тај мах је ушла собарица, и јавила да господин Мајински треба часом да изађе напо |
| да још више дирне у срце свога љубимца, и да га, на тај начин, приволи на путовање, и уклони ма |
| } Владика је држао главу свога љубимца, и шаптао нешто у себи.</p> <p>— У тешким часовима смо, |
| неку сцену из веселог живота њеног оца, и уз ту реминисценцију се Ана тек заправо обраћала Богу |
| > <p>Ана је испитујући погледала у оца, и уверила се да је разумео шта је хтела рећи.{S} Сасвим |
| али су трајније и јаче од страсти срца, и једино оне могу победити и побеђују срце.{S} Стога се |
| е и сав рецитатив буде у устима певача, и да сасвим изостане нескладно и произвољно појање за п |
| p> <p>— Можете, можете.{S} Ја сам ваша, и у вама, свим оним што је најбоље у мени.{S} А можете |
| ша и је ли хладно.{S} Није падала киша, и није било тако хладно као синоћ, али није било ни топ |
| ложила да богослужење подигне и улепша, и откад она примерним похађањем цркве и понашањем у њој |
| на Црква, буду пусти и хладни као гроб, и да се она расплаче за драгим својим, и буде несрећна |
| у цркви срести, она се сакрила за стуб, и постојала док он није прошао.{S} Он ју је тада хтео с |
| е.{S} Прашину диже са земље као чаршав, и застире облаке.{S} Пребија младе воћке, изваљује дрве |
| ов с душом нашом је тако туђ и плашљив, и сваки пут све краћи и краћи ...</p> <p>О, како се ја |
| да је те вечери некако двоструко сањив, и једва је чекао да спусти главу на јастук.{S} Али у ко |
| је била драга као што ми је живот драг, и волим девојку која мене не воли — одговорио је младић |
| а од црвеног ђердана! — смејао се снег, и почео, преврћући се од смеја, да заузима маглино мест |
| д је клекла, не гледајући куда, у снег, и почела плакати. </p> <p>То је дакле сада сва свечанос |
| читав океан стао између овог, њиховог, и оног другог света.</p> <p>— Још само часак два остани |
| дујем, да разлучим светско од духовног, и да прогутам буру ...{S} Е мој ђаконе, није лако бити |
| јача, здравија и самосталнија но икад, и велики свој посао је вршила с лакоћом забаве.{S} Ради |
| од тога?{S} Знао сам.{S} Е, ја ћу сад, и с вашом дозволом, кући на одмор.{S} Од четири у јутро |
| то кроз шуму уме проћи језа, одједаред, и до последњег <pb n="165" /> листка, тако је у вароши |
| сумрачком, пробило је сунце одједаред, и просуло светлост своју у цркву кроз црвено окно велик |
| шена зато што је камен био одвише тврд, и људи се уморили да га раде.{S} И онда је неком дошла |
| рачати, хоће ли бити одовуд или одонуд, и хоће ли се појавити мушко или женско.{S} За пакост, к |
| , смилуј се! — молила се она и за себе, и још за једног грешника .{S} За монаха једног, који се |
| у слутњу, пожалио би своје дете и себе, и са уздахом би ућутао.{S} Тога пута, гледајући испод о |
| из њихових малих гушица удахнуо у себе, и двадесет пута једно за другим умро, само да се збуде |
| рина дохвата маглу, смотава је у клубе, и хита у вис као лопту крпа.{S} У исти мах руши и лупа. |
| љује се, не удаје се, не иде на забаве, и не избија из цркве.{S} Постала је некако општа брига |
| досаду од докторове неочекиване појаве, и убрзала корак, да га само поздрави и пре њега уђе.{S} |
| <pb n="38" /> много детаља њене појаве, и опазио ]е да је нема. </p> <p>И онда, сасвим слободно |
| ациозног клањања његове поносите главе, и његовог савршено лепог витког тела. </p> <pb n="134" |
| /p> <p>Ана се међутим вратила из цркве, и радосно је гледала у овог ђакона који је пред њом.{S} |
| прегршти усхићења што има Бога и Цркве, и што Бог и Црква имају њега.</p> <p>Диван је био тај н |
| ој књизи пут кроз густо збијене редове, и нестао је под удубљењем које води на проповедаоницу. |
| на, Ана се решила да сама себе изазове, и да прикаже један од драгих својих музичких доживљаја, |
| ла је тај рад, свирала поједине делове, и вртила главом.{S} Не ваља.{S} То је чисто чулна музик |
| ка само жена вуче, а човек оставља све, и иде, и губи пут и пропада идући за том блудећом свети |
| нити живот, упростити и разјаснити све, и из досадашњега живота склонити многу непотребну сметњ |
| је времена већ прошло, погађао разлоге, и трудио се затим да све те мисли што пре заборави.{S} |
| жена вуче, а човек оставља све, и иде, и губи пут и пропада идући за том блудећом светиљком". |
| ве среће, животе <pb n="135" /> и људе, и у исти мах опора, поносита и непорочна — она је немил |
| е, не, не, несме доћи, ја нећу да дође, и реците му уопште да се чува, и — ах, тако ми је страш |
| и да мене остави, да поред мене прође, и да оде даље, даље од мене!</p> <p>А ја га волим, љуби |
| и пуно музике, чека да интервал прође, и да потече песма, од слога до слога као ред капљица, т |
| а, да жели нешто симпатично да му каже, и нечим лепим тежњу његове душе да задовољи.{S} Пашкови |
| једно другом руке, и кидали се да беже, и враћали се илузији да им неко зло прети, и да само у |
| немонашко царство ...{S} Хоћу ли, Боже, и ја оном путањом свију?{S} Да ли су збиља сви људи пот |
| скрушености и туге.{S} Хвала ти, Боже, и не остави ме кад до туге дође.</p> <p>Ђакон се побожн |
| вачка крстача између оног што још може, и што више не треба да се збуде ?{S} Осећам ли ја ту гр |
| ри, око страсти ће поново растити руже, и страст ће, побеђена, крвљу својом хранити цвеће.</p> |
| навикава се да је носи такву каква је, и смирује се.{S} За мало.{S} Тајна почиње да боли, и он |
| ределе маште и поезије .{S} Осећала је, и све блаженство, којим Христос испуњава душе једностав |
| к пошто се служба свршила, клекнула је, и почела Богу да се моли.{S} Истински побожна , она је |
| воли, ту је, <pb n="112" /> крај ње је, и разуме све што му је говорила . </p> <p>Спустила је р |
| жати.{S} Узео је Анину руку, стегао је, и побегао.</p> <p>А успут је молио Бога да се Иринеј шт |
| летњи ветрић, мекана срца, уздисао је, и причао је неке тајне.{S} А доктор Пашковић , наслоњен |
| убац у уста, долазио је.{S} Долазио је, и претварао два анђела у човека и жену, у радознале туђ |
| стове свога дневника.{S} Да види ко је, и да види докле је дошао с оним што Ана у њему воли.{S} |
| је су бацили да изгори.{S} Изгорело је, и остало је — шта мислите шта?{S} Пепео?</p> <p>— Не, г |
| до и преплашено, стаде помамно да лаје, и брже на страху него на ногама, потече <pb n="57" /> п |
| а је срећан онај ко га изближе познаје, и коме старац хоће душу своју да отвори.</p> <p>Ана је |
| ро.{S} Кад ђакон погреши, Ана се смеје, и каже да арханђели, додуше, имају крила, али <pb n="11 |
| јући да је тамо унутри будно око божје, и гњев његов, који ће стићи сваки грех, <pb n="187" /> |
| у малог детета, под самим теменом бије, и чекала је да се то срце смири.{S} Кад се најзад смири |
| ва који краду и отимају најдрагоценије, и остављају за собом сиротињу, очај и празнину .</p> <p |
| као море љубави мојој, која пије, пије, и у дубину своју вуче последње таласе његовог гласа.</p |
| је пробијала кроз сав метеж и све боје, и видела се увек иста, непопуњива и стална.{S} Силазећи |
| елу Анином нестану, уснице се раздвоје, и искочи страстан неки осмејак јако светлих, као снег ч |
| <p>Ана се тргла, ослушнула шта се поје, и погледала доле.{S} Пред дверима, ђакон је укрштао око |
| ваљда само Ана била у стану да имитује, и гушио се после сваког таквог напрезања као да камење |
| ао да прошлост своју не види него чује, и обрадова је мисао да ће можда једног дана бити у стањ |
| едаред ју је дохватио, дигао у наручје, и однео пред олтар.{S} Спустио ју је пред иконом Христо |
| н код најцеремониознијег нашег владике, и владика га је чувао као око у глави.{S} Сви се чуде к |
| ви закони звезда закони небесне музике, и да су једино ритам и тон вечито вечни.</p> <p>Анино т |
| у цркву, и шта она још хоће сем музике, и шта ће љубав <pb n="238" /> њена према Иринеју још до |
| ла јој је помисао да је Бог дух музике, и да су сви закони звезда закони небесне музике, и да с |
| чинила се као део неке библијске слике, и представљала стазицу у Божје Царство.{S} Велике Двери |
| на је, поплашена, бежала и од те слике, и од тих мисли, даље и даље, и сакрила се најзад, иза т |
| сује и заноси, претежно луксуз технике, и да у срцима модерних музичара има додуше много нових |
| ере Божје, сетио одједаред своје мајке, и осетио потребу да сагне главу и да јој нешто призна.{ |
| једноставним, чистим срцем те девојке, и пред тим сузама које су прво љубавно благо његовог жи |
| гласто, скоро брутално чело те девојке, и видим јој ону тешку златну косу, такву као да сунце н |
| ла . </p> <p>Спустила је руку на дирке, и почела свирати .{S} Тише него што треба, да не би мно |
| прелазила из собе у собу, ширила руке, и склапала их опет, и ударала се у груди старинским, ве |
| аром.{S} Али није скидала уста са руке, и тако, растрзана, заспала је већ сасвим пред зору на п |
| оја је била израђена од уметничке руке, и са срећним полетом.{S} Светац један, у <pb n="92" /> |
| али их опет и љубили једно другом руке, и кидали се да беже, и враћали се илузији да им неко зл |
| .{S} Савио леђа као мачка, дува у руке, и има подеране ципеле и одело.{S} Ана га је позвала, <p |
| топло, од чега су јој се очи склапале, и испод затворених капака виделе нов један свет.{S} Мон |
| свима смрт стоји за вратом.</p> <p>Гле, и код судије Ристовића црна табла! — тргла се Ана. — А |
| њене се при тој помисли нагло подигле, и дуг један уздах је збиља замирисао ружом.</p> <p>То ј |
| је и ослабила.{S} Само су очи пламтиле, и биле лепе и тајанствене као никад.{S} Као оне <pb n=" |
| ић !{S} Са мало пупчастим трбухом доле, и с дугим танким ногама горе — права ротква коју нико н |
| те слике, и од тих мисли, даље и даље, и сакрила се најзад, иза тешке завесе, у дубину прозора |
| ом одуживању дуга за повраћено здравље, и озбиљно је осећао да је све без изузетка, свака живот |
| му је сасвим мало боље, али ипак боље, и да се у свој невољи својој сетио чика Јове Недића, и |
| данас не могу утешити ...{S} Остави ме, и ти, и сви други ...{S} Ништа ми не треба ...{S} Остав |
| азила дубок снег и спотицала се у јаме, и журила је, задувана и усплахирена, и застајала опет, |
| нама на крсту.</p> <p>Било је, дабогме, и искушења.{S} Али она су била незнатна, и нису губила |
| м, и што то цвеће једнако истреса семе, и башта сваким даном расте ...{S} А да ли се треба радо |
| сем редова ситних белих зубића, песме, и божјег благослова.</p> <p>Нашла је једног малог гимна |
| да све те ствари друкчије зна и разуме, и да би смешно <pb n="250" /> било ваздан пречитавати и |
| су то разлози да живот запне и застане, и загледа се у догађај са свом доколицом беспосленог ка |
| ашне, дрске, зле, крвожедне и бестидне, и она је, држећи се у ужасу за главу, бежала испред њих |
| што се зове љубав између човека и жене, и не сме се развијати тако као што се та љубав развија. |
| рена, да су јој груди широм раскриљене, и да се види гњездо љубави њене.</p> <p>Тек пошто се сл |
| Велике Двери су стајале широм отворене, и кроз њих је колутао плавичасти кад, тежак од величанс |
| не вреди.{S} Откуј Прометеја са стене, и он ће се сурвати у провалију и у гроб ...{S} Ако до к |
| <p>Дошао је дан уочи Велике Госпојине, и приспео је стари владика.{S} Дуж свих улица, којима с |
| целим лицем, само су очи остале мирне, и, по нечему, биле сличне очима старог Јове.{S} Изражав |
| , а људи само с поља да обилазе око ње, и да чисте своју душу клечећи, убоги грешници, на неосв |
| ђакон Иринеј је морао наставити певање, и после свршеног четвртог дана стварања дошао је на ред |
| га, на тај начин, приволи на путовање, и уклони мало из чаробно моћне средине. </p> <p>— Стар |
| 4" /> је изражавала слагање и допадање, и, према томе, безповодност сваког даљег разлагања те с |
| кивањем. </p> <p>Кад је довршио читање, и спремио се да легне, пало је ђакону на ум да је преко |
| да колико толико разјасни своје стање, и да одмери докле управо води та даљина у коју сада неп |
| зи, али му није знала побуде и постање, и пренеражено је гледала у потпуно преображене очи и ли |
| о и важно, баш кад би значио и обећање, и обавезу и заклетву , и завет?</p> <p>Ани је, чудноват |
| огородичину Цркву, али на моје венчање, и онда ћете и ви дати нешто у темеље палате - Бог зна ч |
| ладноћа.{S} Постепено, долази сажаљење, и за њим милост .{S} И најзад превлађује чар лепоте, и |
| pb n="119" /> молио је Ану за извињење, и за доброту да још једаред пређе с њим његов део. </p> |
| b n="144" /> за њега то младо створење, и одједаред му је дошла идеја да још више дирне у срце |
| ко је премашала његове уметничке чежње, и уједно, како се Ани чинило, такву је слепоћу ударала |
| ло да негде, у дну олтара, севају муње, и да ће сад велики, чисти Бог, казнити грешнике. </p> < |
| своје, осећали да пољубац цвета, и зре, и мора, мора сад одмах пасти ...</p> <p>Пољубац, страшн |
| Устао је затим с камена, погледао горе, и прекрстио се.</p> <p>И тек после тога, кад се кренуо |
| ва приметна рупица на бради удубила се, и испунила се нечим зрачним.{S} И деца су се смешила.{S |
| дела најужаснијим стидом, скаменила се, и мирно, као самртну исповед, је одговарала:</p> <p>— Б |
| остатак бившег неког тенора , који се, и кроз многобројне крезуботине протине, још на толико д |
| <p> Време је пролазило.{S} Поженили се, и капетан , и мајор, и доктор Стојковић, па и онај који |
| ати и размишљати, увиђати и сламати се, и најзад опет заплакати, али плачем неосушним разумне, |
| де спокојна и мирна. </p> <p>Не бој се, и хвала ти што си живела један тренутак само за мене!</ |
| она, који је обгрлио колена, скупио се, и дошао тако необично мали.</p> <p>Први део свирке, хао |
| пљено од прашине и влаге, растресло се, и сва вода се просула на главу младом кученцету, које ј |
| жан плав човек, гргураве свиласте косе, и тако фине коже у лицу, да су крила носа и ушију чисто |
| {S} Најзад је молила од Бога да све те, и трагичне и блажене слике отклони од ње, да јој да сна |
| </p> <p>А ја те љубим.</p> <p>Љубим те, и не желим да те познам.{S} Љубим свирку твоју, и не же |
| стари лекар, видео у вама и тада дете, и терао шалу?</p> <p>Њој је јасно било да је својим ћут |
| е тако жарко, тако небески лепо волете, и кроз љубав Богу и песми служите.{S} Вас двоје сте два |
| разговарати, зато вас молим да седнете, и да одмах примите одговор по који сте дошли.</p> <p>— |
| стању да се брзо смирите и разаберете, и да оцените куда смо пошли, и куда бисмо тим путем мор |
| <head>XXVI.</head> <p>„Ана, шта радите, и како вам је на души?!“ — тако је почињало писмо монах |
| .{S} Али не ужасавајте се, не осуђујте, |