• Akcija 1
  • Projekti 1
  • А 14
  • а 53
  • авантура 1
  • акације 1
  • ако 8
  • алеја 1
  • али 15
  • Али 18
  • алузију 1
  • Американац 2
  • АМЕРИКАНКА 1
  • Американка 5
  • Американки 1
  • Американком 2
  • Американку 3
  • американски 3
  • американским 1
  • американско 1
  • Америке 1
  • Америку 1
  • Америчких 1
  • аутомат 1
  • аутомобили 2
  • афоризам 1
  • бавио 1
  • бакар 1
  • бакарно 1
  • банално 1
  • басена 1
  • баш 1
  • баште 3
  • башту 3
  • бежао 2
  • бежати 1
  • бежи 1
  • без 9
  • безазлено 2
  • безбојни 1
  • безбројне 1
  • безочно 1
  • безумља 2
  • бејах 1
  • бејаше 4
  • бела 1
  • беле 3
  • бели 1
  • белим 4
  • бело 5
  • белој 4
  • белом 1
  • бензина 1
  • бес 1
  • бескрајни 1
  • бескрајно 2
  • бескрајнога 1
  • бескућницима 1
  • бесмртни 1
  • бесним 1
  • беше 3
  • би 30
  • Била 2
  • била 30
  • биле 2
  • били 2
  • Било 1
  • било 15
  • Био 2
  • био 30
  • бисте 1
  • бити 11
  • бића 1
  • биће 1
  • бих 17
  • благом 1
  • блед 1
  • бледећи 1
  • ближе 1
  • близином 1
  • близу 1
  • блузи 4
  • бог 1
  • Бога 1
  • Богу 1
  • Боже 1
  • боја 1
  • боје 3
  • бојећи 1
  • боји 1
  • боју 4
  • бокору 1
  • бол 6
  • болесно 1
  • болним 1
  • болове 1
  • боље 4
  • бољи 3
  • борбу 4
  • боре 1
  • Босанске 1
  • бразлетном 1
  • брат 1
  • брата 2
  • братићу 1
  • брачни 1
  • брзо 7
  • брине 1
  • бринула 1
  • бркова 2
  • бронзани 1
  • бронзаног 1
  • бронзе 2
  • бршљана 1
  • буду 1
  • будући 1
  • будућности 2
  • бујно 1
  • ваздух 1
  • вајар 1
  • валова 3
  • валови 1
  • ваљда 2
  • вам 2
  • ванземаљско 1
  • варош 12
  • Вароши 1
  • вароши 12
  • вас 6
  • васпитале 2
  • васпитање 1
  • васпитању 1
  • васпитати 1
  • Васпитачице 1
  • Ваша 1
  • век 1
  • вековима 1
  • велика 4
  • велики 2
  • великим 1
  • велико 2
  • великој 1
  • великом 1
  • величанствене 1
  • величанствених 1
  • вео 1
  • весели 1
  • весело 1
  • весео 2
  • ветра 1
  • већ 8
  • вече 6
  • вечерас 2
  • вечерње 1
  • вечерњу 1
  • вечером 2
  • вечито 1
  • Вечито 1
  • Ви 1
  • ви 2
  • вибрирао 1
  • видела 2
  • видело 2
  • видео 6
  • видети 1
  • видећи 2
  • видех 8
  • види 1
  • видим 11
  • вилински 1
  • вириле 1
  • вис 1
  • висока 1
  • Висока 1
  • високе 1
  • високим 1
  • високог 1
  • високој 1
  • витка 1
  • виша 2
  • Више 1
  • више 12
  • виши 2
  • влажна 1
  • влажне 1
  • влатова 1
  • воде 2
  • водено 1
  • водила 1
  • водило 1
  • водио 1
  • воду 1
  • воз 1
  • воза 2
  • војсковођа 1
  • волела 2
  • волео 2
  • воли 5
  • волим 6
  • врата 4
  • врати 1
  • вративши 1
  • вратима 4
  • вратио 1
  • вратити 1
  • вратих 1
  • време 1
  • Време 1
  • Времена 1
  • врило 1
  • врло 4
  • врши 2
  • вуга 1
  • Вуга 1
  • га 15
  • гвоздееним 1
  • где 23
  • глава 2
  • главе 1
  • главних 1
  • главној 1
  • главом 2
  • главу 9
  • глад 1
  • глади 3
  • глас 4
  • гласно 1
  • гласу 1
  • глаткој 1
  • гледа 5
  • гледајући 3
  • гледала 2
  • гледам 3
  • гледамо 1
  • гледао 6
  • гледати 4
  • говор 6
  • говорење 1
  • говори 3
  • говорила 5
  • говорим 2
  • говорио 1
  • говору 1
  • год 2
  • година 1
  • године 4
  • годину 2
  • гологлав 1
  • горе 2
  • горео 1
  • госпођа 1
  • Госпођа 2
  • гостију 1
  • гостима 1
  • готово 7
  • град 1
  • града 1
  • градом 1
  • грађевине 1
  • гране 1
  • грдила 1
  • грдним 1
  • грдно 1
  • грлио 1
  • губио 1
  • гужва 1
  • гује 1
  • густа 1
  • густом 1
  • густу 2
  • гушио 1
  • Да 10
  • да 187
  • давало 1
  • даваше 1
  • давне 1
  • давнине 1
  • даје 1
  • Дајте 1
  • дакле 1
  • Дакле 3
  • дала 2
  • далеко 1
  • даље 1
  • Даље 1
  • даљини 1
  • дан 7
  • дана 27
  • Данас 1
  • данас 5
  • дати 1
  • Два 1
  • два 6
  • двадесет 1
  • две 2
  • двоје 1
  • девет 1
  • девичанско 1
  • девојка 1
  • девојке 1
  • девојци 1
  • Девојчица 1
  • девојчицу 1
  • делић 1
  • дело 1
  • делове 1
  • део 1
  • десето 1
  • деси 1
  • дете 4
  • детета 1
  • детету 1
  • детињским 1
  • деца 1
  • Дечко 2
  • див 2
  • дива 1
  • дивне 1
  • дигне 1
  • диже 2
  • дижем 1
  • дижу 1
  • дизао 1
  • Дим 1
  • дима 2
  • ДИМИТРИЈЕВИЋ 1
  • димњака 1
  • димњаци 1
  • дишући 1
  • дно 1
  • до 20
  • доба 2
  • доби 1
  • добијам 1
  • Добио 1
  • Добро 1
  • добро 7
  • доводиле 1
  • доводио 1
  • довршила 1
  • додаде 1
  • додир 1
  • додира 3
  • додиривао 1
  • додирну 1
  • Додирнух 1
  • дође 1
  • дођете 1
  • дођох 2
  • док 1
  • Док 5
  • долазило 1
  • доларску 1
  • долина 1
  • дом 1
  • допадају 1
  • допасти 1
  • допуст 1
  • досад 1
  • досада 1
  • доста 1
  • достојнији 1
  • дотакнем 2
  • дотичући 1
  • дотле 4
  • доцније 3
  • дочеках 1
  • дошао 1
  • дошла 3
  • дошло 1
  • дрветом 1
  • Држава 1
  • државе 1
  • држањем 1
  • држању 1
  • држи 1
  • дрског 1
  • дрскости 1
  • друга 5
  • другарицом 1
  • другарски 1
  • други 4
  • другим 2
  • друго 2
  • другови 1
  • другога 1
  • Другога 1
  • другој 4
  • другом 4
  • дружбом 1
  • дружбу 1
  • дружио 1
  • друкчије 3
  • друкчији 1
  • друкчију 1
  • друштво 1
  • дрхтећи 1
  • дубоким 1
  • дубоко 2
  • дува 1
  • дуг 1
  • дугачак 1
  • дугачка 2
  • дугачким 1
  • Дугачким 1
  • дугачком 1
  • дуге 1
  • дуги 1
  • дугим 1
  • дуго 1
  • Дуго 1
  • дух 2
  • духован 1
  • духовита 1
  • духовни 3
  • духовним 1
  • духовно 1
  • духовног 2
  • душа 6
  • душе 4
  • душевно 1
  • душом 3
  • душу 4
  • Ђ 1
  • ЂУРЂЕВИЋА 1
  • е 1
  • Европе 1
  • европској 1
  • елегантно 1
  • енглеским 1
  • Еолова 1
  • жагор 1
  • жалост 3
  • жалости 1
  • жалошћу 1
  • жандарм 1
  • жар 1
  • железо 1
  • желео 5
  • жеља 1
  • жеље 1
  • жена 10
  • женама 4
  • Жене 1
  • жене 17
  • жени 6
  • женку 1
  • женске 1
  • женских 1
  • женскога 1
  • жену 3
  • жив 2
  • жива 1
  • живац 1
  • живаца 3
  • живимо 1
  • живом 1
  • живописне 1
  • живот 4
  • живота 2
  • животом 2
  • животу 1
  • живци 1
  • жиле 1
  • жмурећи 1
  • жуборење 1
  • журно 1
  • жути 1
  • жутим 1
  • жуто 1
  • жућкастим 1
  • За 1
  • за 61
  • Заборав 2
  • заборавила 1
  • Заборавила 1
  • заборавим 1
  • заврши 1
  • загонетка 3
  • загонетно 1
  • задржа 1
  • задржах 1
  • задрхтала 1
  • задрхтах 1
  • зазвони 1
  • зазвоних 2
  • зазуја 2
  • заједничком 1
  • заједно 3
  • закупљена 1
  • закуцала 1
  • залазно 1
  • заљубила 1
  • Заљубио 1
  • замирисала 1
  • замишљао 5
  • замолим 1
  • занело 1
  • занесен 1
  • занесох 1
  • заносила 1
  • заносило 1
  • заносио 1
  • заостало 1
  • запиткује 1
  • заплаках 1
  • запливам 1
  • запливати 1
  • запрети 1
  • Зар 1
  • зар 2
  • зарађују 1
  • Зарекао 1
  • зарекох 1
  • засебну 1
  • засија 1
  • Застадох 1
  • затварам 1
  • затворене 1
  • Затекао 1
  • зато 2
  • затрепта 1
  • заустави 1
  • зауставих 1
  • Зацело 2
  • зацело 5
  • зачуђено 1
  • зашто 11
  • Зашто 2
  • Због 3
  • због 8
  • Збогом 1
  • збогом 6
  • збуњено 1
  • звала 1
  • звао 1
  • зваше 1
  • звери 1
  • зверови 1
  • звиждање 1
  • звуцима 1
  • зградама 1
  • згуснили 1
  • здрав 1
  • здрави 1
  • здравље 1
  • зелене 1
  • зеленило 1
  • зелено 2
  • зеленом 2
  • зелену 2
  • земаљско 2
  • земаљског 1
  • земље 3
  • земљи 2
  • земљу 1
  • злата 1
  • златна 4
  • златни 3
  • златну 1
  • злочиначко 1
  • зна 3
  • знала 5
  • знам 5
  • знаменитости 1
  • знао 1
  • Знао 1
  • значи 1
  • зове 1
  • зовући 1
  • зрак 1
  • зраком 2
  • зру 1
  • зуби 1
  • зујање 1
  • и 273
  • И 36
  • игра 2
  • играле 1
  • играо 1
  • игру 1
  • иде 2
  • идем 1
  • идох 1
  • иду 2
  • иђаше 1
  • Из 2
  • из 28
  • изабранима 1
  • изабраном 1
  • изабрао 1
  • изазвала 1
  • изанђалом 1
  • избегавана 1
  • избегавао 1
  • избегавах 1
  • извадио 1
  • извађени 1
  • извајана 1
  • изван 1
  • извините 1
  • извињујући 1
  • извирих 1
  • извуче 1
  • изглед 1
  • изгледа 1
  • изгледају 2
  • изгледала 1
  • изгледао 2
  • изгледати 1
  • изгнања 1
  • изговорио 1
  • изговорих 1
  • изгрејавало 1
  • изгрејало 1
  • изгрејати 1
  • изгубим 3
  • изгубио 1
  • ИЗДАЊЕ 1
  • издахнуо 1
  • издржати 1
  • издржим 1
  • изиђе 2
  • изиђох 1
  • изићи 1
  • изишао 1
  • изишла 1
  • изишле 1
  • изишли 1
  • изишлог 1
  • излазак 1
  • излазе 1
  • излазила 1
  • излазио 1
  • излет 1
  • излету 2
  • излечило 1
  • излозима 1
  • између 1
  • измене 2
  • изменимо 1
  • изненађена 1
  • износила 1
  • износиле 1
  • израсле 1
  • икад 1
  • икада 1
  • икога 1
  • Или 1
  • или 25
  • илузију 1
  • има 3
  • имају 1
  • имала 3
  • имам 4
  • имао 4
  • име 2
  • имена 2
  • инструмента 1
  • интезиван 1
  • интелигентна 1
  • интензивном 1
  • интересантнија 1
  • интересовао 1
  • интересује 1
  • ипак 9
  • исказивало 1
  • искварен 2
  • искрена 2
  • искрене 1
  • Искреност 1
  • испише 1
  • исповест 1
  • испод 1
  • испратих 1
  • иста 1
  • исти 1
  • истини 1
  • исто 4
  • историју 1
  • истргла 1
  • истрча 1
  • их 12
  • ишао 1
  • ишле 1
  • ишта 1
  • ишчезава 1
  • Ј 1
  • ја 111
  • Ја 45
  • јавим 1
  • јак 2
  • јако 3
  • јасно 1
  • је 244
  • Један 1
  • један 22
  • Једанпут 1
  • једанпут 10
  • једва 1
  • једна 12
  • Једна 2
  • једнаки 1
  • једне 3
  • једним 6
  • Једно 1
  • једно 8
  • једног 4
  • Једнога 1
  • једнога 3
  • једној 1
  • Једном 1
  • једном 11
  • једну 8
  • језера 1
  • језеру 1
  • језику 2
  • јеле 1
  • ЈЕЛЕНА 1
  • јело 1
  • јер 14
  • Јер 3
  • јест 4
  • јој 34
  • Још 1
  • још 15
  • ју 2
  • јуре 1
  • јутара 1
  • јутарња 2
  • јутра 2
  • Јутро 1
  • јутро 10
  • јутром 1
  • Јутром 1
  • јуче 1
  • к 2
  • кад 45
  • Кад 9
  • каже 4
  • кажем 3
  • кажете 1
  • казао 3
  • какав 2
  • каква 2
  • какве 2
  • каквим 1
  • каквих 1
  • какво 3
  • каквог 3
  • Какву 1
  • какву 2
  • како 14
  • Како 5
  • калдрми 1
  • камином 1
  • камину 2
  • као 118
  • Као 4
  • капицама 1
  • капицом 1
  • карираним 1
  • карте 3
  • карти 1
  • катарка 1
  • катедрали 2
  • ким 1
  • кипариси 1
  • кичицом 1
  • киша 1
  • клекнем 1
  • клицао 1
  • клонух 1
  • клупу 2
  • књиге 1
  • књигу 1
  • ко 1
  • Ко 3
  • ковчегом 1
  • кога 2
  • код 3
  • која 11
  • које 13
  • који 18
  • којима 3
  • којих 3
  • којој 2
  • коју 4
  • кола 2
  • колена 2
  • коленом 1
  • колико 3
  • Колико 3
  • колос 1
  • колоса 2
  • колосу 1
  • комаде 1
  • коме 2
  • континенат 1
  • континент 1
  • концерат 2
  • коњаници 1
  • корака 2
  • корачају 1
  • коса 3
  • косе 1
  • коси 2
  • косица 1
  • косом 1
  • косу 2
  • кошници 1
  • краде 1
  • Крај 1
  • крај 2
  • краја 1
  • крајности 5
  • крају 1
  • краљица 2
  • краљицу 1
  • краљује 2
  • кратким 1
  • кратких 1
  • крвави 1
  • крвавог 1
  • крви 1
  • крива 1
  • кривац 1
  • криво 1
  • крик 1
  • крилато 1
  • крио 1
  • кровова 1
  • Кроз 1
  • кроз 13
  • крпа 1
  • крупан 1
  • крупна 1
  • крута 1
  • кћер 1
  • кћери 1
  • кћи 3
  • кубета 1
  • куд 1
  • куда 1
  • кудгод 1
  • кудравом 1
  • култура 1
  • купа 1
  • кућа 1
  • кући 1
  • куцање 1
  • лабудовима 2
  • лаванда 1
  • лаванде 2
  • лађе 2
  • лажнога 1
  • лаке 1
  • лаки 2
  • лако 1
  • лаком 2
  • лаку 2
  • лакше 1
  • лампи 1
  • ланца 1
  • легала 1
  • лед 1
  • ледена 1
  • ледину 1
  • леђима 1
  • лежала 2
  • лежи 1
  • леп 3
  • лепа 4
  • лепе 1
  • лепо 2
  • лепог 1
  • лепота 4
  • лепотама 1
  • лепше 1
  • летела 1
  • летећи 1
  • лети 1
  • летња 1
  • ли 5
  • ливаде 1
  • лизаше 1
  • листове 1
  • лица 2
  • лице 7
  • лицу 2
  • личи 4
  • личила 3
  • личио 3
  • лишћем 4
  • локално 1
  • лопова 1
  • луд 3
  • лудо 1
  • лудост 1
  • лудости 1
  • лупа 1
  • лупнуо 1
  • лупнух 1
  • Лутао 1
  • љубав 6
  • љубави 4
  • љубављу 2
  • љубавна 1
  • љуби 2
  • љубим 4
  • љубио 3
  • љубоморан 1
  • људи 5
  • људима 1
  • љута 3
  • љути 2
  • љутио 1
  • ма 3
  • Магла 1
  • магла 3
  • магле 2
  • магловита 1
  • маглу 2
  • Мајка 1
  • мајка 6
  • мајке 1
  • мајком 4
  • мајку 1
  • мајци 2
  • макох 1
  • мала 6
  • мале 3
  • мали 3
  • мало 8
  • малој 1
  • малом 2
  • малу 1
  • мантилићу 1
  • мантилу 1
  • мармелада 1
  • Мас 1
  • Масачусец 2
  • масло 1
  • масу 2
  • материјално 1
  • материју 1
  • маховином 1
  • мачка 1
  • мачком 1
  • ме 52
  • међу 2
  • мене 14
  • Мене 2
  • мени 17
  • Мени 2
  • мења 1
  • мењала 1
  • мењао 1
  • Мењао 1
  • месец 1
  • месеца 1
  • месечина 1
  • места 2
  • место 6
  • месту 1
  • метнем 2
  • метнуто 1
  • меха 1
  • мешао 1
  • Ми 1
  • ми 62
  • миле 1
  • мили 1
  • милион 1
  • милионе 1
  • милиони 3
  • милити 1
  • мило 2
  • миловање 1
  • миловао 1
  • милу 1
  • милују 1
  • мио 3
  • миран 1
  • миријаде 1
  • мирис 6
  • мирисала 1
  • мирисом 1
  • мирно 2
  • Мис 1
  • мисао 7
  • мислећи 3
  • мисли 1
  • мислима 2
  • Мислио 1
  • мислио 6
  • мислити 2
  • мичући 1
  • мишића 1
  • млад 2
  • Млада 1
  • млади 1
  • младић 1
  • младића 4
  • младог 1
  • младости 1
  • млађа 1
  • млађега 1
  • млађи 1
  • млаз 1
  • многи 1
  • Много 1
  • много 8
  • мном 7
  • мога 2
  • могавши 1
  • могао 4
  • могла 1
  • могне 1
  • могу 1
  • модел 1
  • можда 4
  • Можда 5
  • може 1
  • мој 5
  • моја 3
  • Моја 4
  • моје 4
  • Моје 4
  • моји 1
  • мојим 2
  • мојој 2
  • моју 5
  • Молим 1
  • молим 2
  • мом 1
  • моме 1
  • моменат 1
  • мора 2
  • морају 2
  • морам 2
  • морао 1
  • Морао 1
  • Море 1
  • море 7
  • мореузине 1
  • морске 1
  • морски 2
  • моста 1
  • мотка 1
  • моћи 3
  • мрак 1
  • мржње 1
  • мржњом 1
  • мрким 1
  • мрко 1
  • мрку 1
  • мртваце 1
  • мртвих 1
  • мртвог 1
  • мршава 1
  • му 2
  • муж 2
  • мужјак 1
  • музика 2
  • музичког 1
  • мукама 1
  • муке 2
  • муње 1
  • муцајући 2
  • муцао 1
  • муцати 1
  • мучну 1
  • мушкараца 1
  • мушки 1
  • Мушки 2
  • мушким 1
  • на 101
  • На 4
  • навали 2
  • наваљивали 1
  • навек 1
  • навикао 1
  • Нагласак 1
  • нагло 1
  • Над 1
  • над 5
  • надире 1
  • нађем 2
  • нађох 1
  • називају 1
  • најбољих 1
  • највеће 1
  • највећи 2
  • највећој 1
  • највише 4
  • наједанпут 2
  • најискренија 1
  • најкултурније 1
  • најлуђим 1
  • најљубазније 1
  • најмање 1
  • најозбиљнија 1
  • најосјетљивија 1
  • најпосле 2
  • Најпосле 2
  • најпријатнијем 1
  • најсветије 1
  • нам 3
  • нама 2
  • намером 1
  • Намирисана 1
  • намирише 1
  • нападала 1
  • написати 1
  • Написах 1
  • напоље 1
  • направи 1
  • наредио 1
  • нарочито 3
  • нас 8
  • наслоњачу 1
  • наслућивао 1
  • насмеја 1
  • насушни 1
  • натраг 1
  • Натраг 1
  • наћи 2
  • начина 1
  • начини 1
  • начинила 1
  • нашао 1
  • наше 4
  • нашега 2
  • нашем 1
  • наших 2
  • нашој 1
  • Не 13
  • не 89
  • неба 3
  • небо 9
  • небројена 1
  • небројени 1
  • небројено 1
  • невиђеним 1
  • него 19
  • недељом 1
  • недељу 2
  • недјеље 1
  • недовршена 1
  • недовршеним 1
  • неестетично 1
  • нежности 1
  • неисказаним 1
  • неисказано 5
  • неисказану 1
  • нека 1
  • некакво 1
  • некаквог 1
  • некако 1
  • неке 2
  • неки 2
  • Неко 1
  • неко 6
  • некога 2
  • неколико 2
  • неку 1
  • Нели 9
  • Нелине 1
  • нем 1
  • нема 5
  • немадох 1
  • немајући 2
  • необичан 1
  • необичној 1
  • неозбиљна 1
  • неосетно 2
  • непознат 1
  • непознатог 1
  • непоквареност 1
  • непрестано 4
  • непробојну 2
  • непровидно 1
  • нервозно 1
  • нерешен 2
  • несвестан 1
  • несрећан 1
  • нестане 2
  • несташно 1
  • неће 4
  • неузнемираван 1
  • нечастиви 1
  • нешто 16
  • ни 13
  • ниансе 1
  • нианси 1
  • нигде 1
  • ниже 1
  • низ 2
  • нијанси 1
  • није 17
  • ниједан 2
  • ниједна 1
  • Никад 2
  • никад 3
  • никада 2
  • никаквог 1
  • Нико 1
  • нико 2
  • никога 1
  • Нисам 1
  • нисам 21
  • нити 1
  • Нити 1
  • ничега 1
  • Ништа 1
  • ништа 8
  • ништаван 1
  • но 4
  • нова 2
  • нови 2
  • новинама 1
  • новине 1
  • Новога 3
  • новој 2
  • ноге 2
  • носе 1
  • носила 1
  • носило 2
  • ноћ 2
  • ноћне 1
  • ноћну 1
  • ноћу 3
  • њ 1
  • ње 11
  • њега 7
  • његова 1
  • његове 2
  • његовим 1
  • његово 1
  • његовог 1
  • његову 1
  • њему 2
  • њен 14
  • Њена 4
  • њена 6
  • Њене 1
  • њене 7
  • њени 1
  • њеним 3
  • њених 2
  • Њено 2
  • њено 8
  • њеног 7
  • њеној 3
  • њеном 3
  • њену 3
  • њим 2
  • њима 2
  • Њина 2
  • њине 2
  • њино 1
  • њиног 1
  • њих 1
  • њихова 1
  • њиховом 1
  • њој 13
  • њом 10
  • њу 20
  • о 11
  • О 13
  • оба 1
  • обасјана 1
  • обе 1
  • Обе 2
  • обележавајући 1
  • обесветио 1
  • обесвећавам 1
  • обична 1
  • обично 5
  • облак 1
  • облака 1
  • облацима 1
  • обле 1
  • облику 1
  • облину 1
  • обнављам 1
  • Обоје 1
  • обоје 3
  • обори 1
  • обрађену 1
  • обрађивану 1
  • образа 1
  • образована 1
  • образу 1
  • обраслу 1
  • обраћала 1
  • обрашчићи 1
  • обријаних 1
  • обузе 3
  • обузела 2
  • обузме 1
  • обукох 1
  • обуставља 1
  • обучена 1
  • Ова 2
  • ова 5
  • овај 2
  • Овај 2
  • Овакав 1
  • Овакве 1
  • овако 3
  • овде 5
  • ове 5
  • ово 5
  • овог 1
  • Овога 1
  • овога 3
  • овој 4
  • оволико 1
  • овом 4
  • ову 2
  • огледалу 1
  • огради 1
  • огромна 1
  • огромног 3
  • огромној 2
  • огромном 1
  • огртач 1
  • Од 3
  • од 72
  • одавде 1
  • одајући 1
  • одбацих 1
  • одвајајући 1
  • одвезла 1
  • одговара 1
  • одговора 2
  • одговори 3
  • одговорио 1
  • одговорих 1
  • оде 2
  • оделењима 1
  • оделу 1
  • оденуло 1
  • одзива 1
  • одлазио 1
  • одласка 5
  • одличје 1
  • одмара 2
  • одмах 3
  • одмор 11
  • одмора 1
  • однели 1
  • однесе 1
  • односи 1
  • одобраваху 1
  • одох 6
  • одоцни 1
  • одриче 1
  • одскакута 1
  • озбиљна 3
  • озбиљно 2
  • озбиљност 1
  • озбиљношћу 1
  • Океана 1
  • окитило 1
  • окићена 1
  • око 1
  • около 1
  • окренем 1
  • окренувши 1
  • Окренуо 1
  • окренут 1
  • окретао 2
  • окретох 3
  • окрећући 1
  • оловно 1
  • омнибуси 1
  • Он 4
  • он 9
  • Она 28
  • она 88
  • Онај 1
  • онај 2
  • онаква 2
  • онаквим 1
  • онако 1
  • онда 4
  • Оне 3
  • оне 7
  • они 1
  • Они 2
  • оним 1
  • оних 1
  • Оно 1
  • оно 8
  • оног 1
  • Оног 1
  • онога 5
  • оном 1
  • ономадашње 1
  • ономе 1
  • ону 2
  • опазио 1
  • опал 1
  • опалим 1
  • опет 3
  • описати 1
  • опрах 1
  • опростио 1
  • опстанак 1
  • опточене 1
  • оригинална 2
  • оригиналне 1
  • осветљење 1
  • осенчана 1
  • осенчен 1
  • осенчена 1
  • осетио 1
  • Осетио 1
  • осетих 4
  • осећа 5
  • осећајући 5
  • осећала 1
  • осећам 2
  • осећања 3
  • осећање 7
  • осећањем 2
  • осећању 1
  • осећао 5
  • осећати 1
  • осећах 1
  • осмех 1
  • осмехну 1
  • осмехнула 1
  • осмехнух 1
  • осмехом 2
  • осмеху 1
  • особа 1
  • остави 1
  • оставивши 1
  • оставила 1
  • оставио 1
  • оставих 1
  • оставља 1
  • остављајући 1
  • остављали 1
  • остаде 1
  • Остадосмо 1
  • остајао 1
  • остаје 2
  • остајем 1
  • остала 1
  • осталом 1
  • останем 1
  • остао 2
  • остати 1
  • остаће 1
  • осумњичена 1
  • осумњичио 1
  • отаџбине 1
  • отаџбину 1
  • отворена 1
  • отворене 1
  • отвори 2
  • отворило 1
  • отворих 2
  • отворише 1
  • отиде 1
  • отићи 1
  • отишао 3
  • отишла 1
  • Отишли 1
  • отишло 1
  • отпева 1
  • отпутовати 1
  • Оца 1
  • оцртавала 1
  • оцртавали 1
  • очајан 1
  • очајању 1
  • очи 11
  • очију 3
  • очима 4
  • оштро 1
  • па 18
  • Па 7
  • падао 1
  • падне 1
  • паднем 1
  • падох 1
  • пажљиво 1
  • пажњу 1
  • пазећи 1
  • пазио 1
  • пала 1
  • палата 1
  • палате 1
  • палиле 1
  • палминим 3
  • палу 1
  • памет 1
  • паметној 1
  • памћењу 1
  • панаме 1
  • панталонама 1
  • пао 2
  • парало 1
  • парк 2
  • парка 2
  • парови 1
  • паром 1
  • пару 3
  • пасти 2
  • пева 1
  • певајући 1
  • певам 1
  • певање 1
  • певача 1
  • певачице 1
  • пеном 2
  • пера 1
  • перо 1
  • пером 2
  • песама 2
  • песма 4
  • песме 2
  • песмом 1
  • Песму 1
  • песму 3
  • песнике 1
  • песници 1
  • песницима 1
  • пет 1
  • пећинског 1
  • печата 1
  • пешаци 1
  • пије 1
  • пио 1
  • писаљком 1
  • писање 1
  • писао 5
  • писасмо 1
  • писати 1
  • Писах 1
  • писах 3
  • писаше 2
  • писма 1
  • писмо 2
  • писму 1
  • пита 1
  • питам 3
  • Питања 1
  • питања 2
  • питање 2
  • питањима 1
  • питао 3
  • питати 1
  • пише 3
  • пишем 3
  • пишемо 1
  • пишеш 1
  • пиштаљка 1
  • пиштаљку 1
  • пиштање 1
  • пишући 2
  • плава 1
  • плаветнилу 1
  • плави 1
  • плавичаст 1
  • плаво 5
  • плавога 1
  • пламеном 1
  • платити 1
  • платно 1
  • плећа 1
  • пливати 1
  • плитким 1
  • плод 1
  • пљескао 1
  • по 24
  • По 3
  • побегох 1
  • победила 3
  • победу 1
  • поверујем 1
  • повиривши 1
  • повраћала 1
  • поглед 2
  • Погледа 1
  • погледа 7
  • погледавши 1
  • погледала 1
  • погледам 1
  • погледао 1
  • погледах 2
  • Погледах 2
  • погледима 2
  • погледом 1
  • под 1
  • Под 1
  • подигнувши 1
  • подигоше 1
  • подиже 1
  • подизала 1
  • подједнако 1
  • подмукле 1
  • подмукло 1
  • подне 5
  • подневно 1
  • подсећала 1
  • пође 3
  • пођем 1
  • пођох 3
  • пожар 2
  • пожару 1
  • пожелех 3
  • пожуде 1
  • пожури 1
  • Пожурим 1
  • Пожурих 1
  • позва 1
  • поздравивши 1
  • поздравих 2
  • познаје 1
  • познајем 1
  • познаник 1
  • познаником 1
  • познати 1
  • познато 1
  • појави 2
  • појавише 1
  • појавом 1
  • појури 1
  • појурих 2
  • показујући 2
  • поклон 3
  • поклоне 1
  • покорио 2
  • покрет 1
  • покрета 1
  • покрете 1
  • покрети 1
  • покретима 2
  • покривале 1
  • покривена 1
  • покушала 1
  • пола 4
  • полако 2
  • поласка 3
  • половину 1
  • положају 1
  • полудео 1
  • пољубац 2
  • пољубаца 2
  • пољуби 3
  • пољубивши 1
  • пољубила 1
  • пољубиле 1
  • пољубим 2
  • пољубио 2
  • пољубих 4
  • пољубца 1
  • пољупцем 1
  • пољупцу 1
  • помаљали 1
  • помаљао 1
  • поменух 1
  • помисли 1
  • помислила 1
  • помислим 1
  • помислио 2
  • помислих 5
  • помрчине 1
  • понављам 1
  • понаша 1
  • понашале 1
  • понашам 1
  • понашање 1
  • понашањем 3
  • понашању 1
  • понашао 1
  • понашати 1
  • Понекад 1
  • понесоше 1
  • понижен 1
  • понова 1
  • понови 1
  • понос 1
  • поносит 1
  • поносита 1
  • поносито 1
  • поноситу 1
  • попе 1
  • поразговарали 1
  • Поред 2
  • поред 4
  • поручи 1
  • поседео 1
  • Посејдон 1
  • Послах 1
  • После 5
  • после 7
  • Последња 2
  • последњи 2
  • последњу 1
  • послушно 1
  • посрћући 1
  • постаде 1
  • постарији 1
  • постеље 1
  • постељи 2
  • постељу 2
  • посуђе 1
  • потезу 1
  • потонула 1
  • потпуна 1
  • потпуним 1
  • потпуно 1
  • потпуну 1
  • потражим 1
  • потрчах 1
  • похитавши 1
  • поцрвене 6
  • поцрвенела 1
  • поцрвени 2
  • поцрвеним 1
  • почаст 1
  • почели 1
  • почео 1
  • почетку 1
  • почех 2
  • пошаљем 1
  • пошао 3
  • Поште 1
  • пошто 4
  • пошту 1
  • поштују 1
  • прав 1
  • правећи 1
  • прави 1
  • правилник 1
  • право 1
  • празна 1
  • празним 1
  • празнина 1
  • прати 2
  • пратила 1
  • прашак 1
  • прва 2
  • прве 1
  • први 3
  • првих 1
  • првобитног 2
  • првог 1
  • прву 1
  • пре 18
  • Пред 3
  • пред 5
  • Преда 1
  • предавао 1
  • предаје 1
  • предвечерњи 1
  • пределе 1
  • предели 1
  • предјесенска 1
  • преживео 1
  • преживљујем 1
  • прекиде 1
  • преклињем 1
  • преко 2
  • прелива 1
  • преливале 1
  • Прелид 1
  • Према 1
  • према 10
  • преноси 1
  • преображен 1
  • преобрази 2
  • преобразила 1
  • препородити 1
  • препорођен 1
  • пресићености 2
  • претвара 1
  • претварала 1
  • претвори 1
  • претешким 1
  • претоници 1
  • претпоследњој 1
  • претрчим 1
  • пречистила 1
  • пречистити 1
  • пречишћен 1
  • прешла 1
  • при 2
  • приближавање 1
  • приближио 2
  • прибрао 1
  • Прибрах 1
  • приђох 1
  • приземље 2
  • приземљу 2
  • пријатељ 1
  • пријатеља 3
  • пријатељима 2
  • пријатељу 2
  • пријатно 1
  • прикупљале 1
  • прилика 1
  • прилично 1
  • прилог 1
  • прими 2
  • примиле 1
  • принцезу 1
  • приповетке 1
  • природна 2
  • природом 1
  • природу 1
  • присуство 1
  • пробијах 1
  • проблем 2
  • проблеме 1
  • пробудио 1
  • провео 1
  • провидну 1
  • проговарамо 1
  • проговори 1
  • проговоривши 3
  • Прође 1
  • прозор 2
  • прозора 3
  • прозоре 1
  • прозору 1
  • проклињао 1
  • пролазећи 1
  • пролете 1
  • пролетњи 1
  • промена 1
  • променила 4
  • промуцах 1
  • пропушташе 1
  • просто 2
  • просут 1
  • профаном 1
  • профил 1
  • профила 2
  • прошарана 2
  • прошарану 2
  • прошла 1
  • Прошле 1
  • прошлих 1
  • прошњу 1
  • прсте 3
  • прстима 1
  • прстићем 1
  • прстом 1
  • пружала 1
  • пружи 1
  • пружио 1
  • псе 1
  • птице 1
  • пуна 2
  • пуно 1
  • пустих 1
  • пустош 2
  • пут 10
  • пута 3
  • путничка 1
  • путничком 1
  • путу 1
  • путује 1
  • путујем 2
  • путујемо 2
  • путујете 1
  • путују 1
  • пуцкарао 1
  • Пуцкарао 1
  • пушење 1
  • пуштали 1
  • пуштате 1
  • пчела 1
  • пшеничних 1
  • равнодушан 1
  • Равнодушност 1
  • равнодушношћу 2
  • рад 1
  • радо 1
  • радовао 1
  • радознала 1
  • Радост 1
  • радост 2
  • радостан 1
  • радости 4
  • радошћу 1
  • разастртог 1
  • разгледа 1
  • разговара 4
  • разговарају 1
  • разговарала 2
  • разговараше 1
  • разговора 1
  • разговоре 1
  • разговорни 1
  • раздрагала 1
  • разилазили 1
  • разлика 1
  • разлила 1
  • разређивао 1
  • разум 1
  • разумевајући 1
  • разумевала 1
  • разумедох 1
  • разумем 2
  • раја 1
  • раменима 1
  • раније 1
  • рано 2
  • расвестивши 1
  • расвешћавао 1
  • раскрсници 1
  • распитивао 1
  • распитујући 1
  • расположењем 1
  • распростирао 2
  • растали 1
  • растужих 1
  • растужује 1
  • рђаво 1
  • редовно 1
  • рекавши 1
  • рекламама 1
  • рекох 4
  • рекоше 1
  • реликвију 1
  • рећи 1
  • реч 1
  • рече 11
  • реченице 1
  • речи 5
  • реши 1
  • риђи 1
  • родили 1
  • родио 1
  • рођака 2
  • ружа 1
  • ружно 2
  • рука 2
  • руке 6
  • руком 2
  • руку 4
  • руци 1
  • ручање 1
  • с 66
  • са 15
  • сав 3
  • Савезних 1
  • савршенства 1
  • сад 20
  • Сад 4
  • сада 2
  • сам 155
  • сама 1
  • саме 2
  • сами 1
  • самих 1
  • Само 2
  • само 20
  • самопоштовању 1
  • самоћу 1
  • сан 1
  • сања 1
  • сањао 1
  • сапутник 1
  • сапутницима 1
  • САРАЈЕВУ 2
  • Сасвим 1
  • сасвим 10
  • састајао 1
  • састали 1
  • састанке 1
  • састати 1
  • сат 2
  • сачувати 1
  • Сва 1
  • сва 6
  • свагда 2
  • свака 1
  • свакад 1
  • Сваки 2
  • сваки 9
  • сваким 3
  • свако 4
  • сваког 3
  • свакога 1
  • свакој 2
  • сваком 2
  • сваку 2
  • свачим 1
  • Све 1
  • све 17
  • свег 1
  • свега 1
  • свеж 1
  • свесне 1
  • свесно 1
  • свест 4
  • свестан 1
  • свести 1
  • свет 12
  • Свет 2
  • Света 3
  • света 4
  • светина 2
  • светину 1
  • светитељке 1
  • светлој 1
  • светог 1
  • свету 7
  • свечаних 1
  • свечано 1
  • свештеник 1
  • сви 2
  • свиле 1
  • свим 3
  • свима 1
  • свих 5
  • свога 4
  • свој 5
  • своја 3
  • своје 9
  • својим 2
  • својих 1
  • својој 3
  • својом 3
  • својства 1
  • своју 12
  • своме 4
  • свршавам 1
  • Свршено 1
  • свршетку 1
  • сву 2
  • свуд 4
  • се 217
  • себе 5
  • себи 1
  • Северне 1
  • северно 2
  • седам 2
  • седао 2
  • седела 1
  • седели 2
  • седео 3
  • седећи 2
  • седех 1
  • седи 4
  • седим 1
  • седимо 1
  • седином 2
  • седнувши 1
  • Седох 1
  • Седоше 1
  • сеђаше 1
  • секао 1
  • села 1
  • сенка 3
  • сенке 1
  • Сентиментални 1
  • сену 1
  • сести 1
  • сестра 1
  • сестре 1
  • сестри 2
  • сестру 2
  • сета 1
  • сетио 1
  • сетити 1
  • сетих 3
  • си 2
  • сиво 1
  • сиђем 1
  • сиђох 1
  • сијалица 1
  • сијало 1
  • силазе 1
  • силазим 1
  • Силна 1
  • симпатичан 1
  • симпатичном 2
  • сина 1
  • синуше 1
  • сипало 1
  • сирене 1
  • ситним 1
  • сишао 1
  • Сишао 1
  • скакао 2
  • скидајући 1
  • скоком 1
  • скоро 1
  • скочих 2
  • скраћено 1
  • скупише 1
  • слатко 1
  • слегањем 1
  • слике 1
  • сликом 1
  • слободна 4
  • слободне 1
  • слободним 1
  • слободно 2
  • слободну 1
  • слободу 1
  • словима 1
  • слово 1
  • слој 1
  • службу 1
  • слути 1
  • случају 1
  • слушајући 1
  • слушам 1
  • см 1
  • смакох 1
  • смарагд 1
  • смејати 1
  • смејаше 1
  • смејући 1
  • смело 1
  • Смем 1
  • смео 3
  • Смете 1
  • смећу 1
  • смисла 1
  • смо 5
  • смрт 1
  • снагу 2
  • снег 2
  • соба 1
  • собе 3
  • соби 11
  • собом 1
  • собу 18
  • софу 1
  • спази 1
  • спазих 1
  • спарушена 1
  • специјално 2
  • спирајући 1
  • споља 2
  • спољашњи 1
  • спонтано 2
  • спопадао 1
  • споредним 1
  • спортист 1
  • спортиста 1
  • спремах 1
  • спремио 1
  • спремити 1
  • спусте 1
  • спустих 1
  • сравњивати 1
  • сравњивах 1
  • сребром 3
  • средини 2
  • средину 1
  • срео 1
  • Сретосмо 1
  • сретох 1
  • Срећа 1
  • срећан 1
  • срећно 1
  • срећу 1
  • сродник 1
  • срца 4
  • Срце 1
  • срце 4
  • срцем 1
  • стадох 1
  • стално 1
  • станице 1
  • Стари 2
  • стари 3
  • старија 1
  • старије 1
  • старији 1
  • старим 2
  • старих 1
  • старицом 1
  • старог 1
  • старој 1
  • стару 1
  • стас 1
  • ствара 1
  • ствари 2
  • стварима 3
  • степенице 3
  • стид 3
  • стида 2
  • стидех 1
  • стиди 1
  • сто 2
  • столицу 2
  • столом 3
  • столу 1
  • страна 2
  • стране 1
  • страни 1
  • странице 1
  • страсно 1
  • страст 1
  • страха 1
  • страховит 1
  • страшно 1
  • страшну 1
  • стресох 1
  • строго 1
  • стропоштах 1
  • стрчах 2
  • стубовима 1
  • студио 3
  • студиу 2
  • су 42
  • субота 2
  • суботу 7
  • сувише 1
  • Суза 1
  • сузе 1
  • сукњи 1
  • суморна 1
  • суморности 1
  • сународници 1
  • сународницу 1
  • сунце 4
  • сунцем 1
  • сунчев 1
  • сунчевим 2
  • суром 1
  • сусрета 1
  • сусрете 1
  • сутра 1
  • та 5
  • тад 2
  • Тада 1
  • тада 3
  • Тај 2
  • тај 5
  • таква 1
  • таквим 1
  • Тако 1
  • тако 12
  • такси 3
  • таласа 1
  • таласала 1
  • таласе 3
  • таласи 2
  • тамо 3
  • тамошњи 1
  • танко 1
  • танку 1
  • тачно 1
  • те 9
  • тебе 1
  • теже 1
  • Тек 1
  • тек 3
  • тела 2
  • телом 1
  • терет 1
  • тешко 2
  • ти 3
  • тим 4
  • тиска 1
  • тискали 1
  • тих 2
  • тихо 1
  • тице 1
  • тичја 1
  • тичју 1
  • тишина 1
  • тишину 1
  • То 12
  • то 39
  • тобоже 1
  • Тога 1
  • тога 15
  • тој 4
  • толиким 1
  • толико 2
  • том 6
  • томе 3
  • топла 1
  • топле 1
  • топлим 1
  • топлине 1
  • топло 1
  • трава 1
  • траве 1
  • тражећи 1
  • тражила 1
  • тражио 1
  • Тражио 1
  • тражих 1
  • трајало 1
  • трамваји 1
  • Тргох 1
  • тргох 2
  • треба 3
  • требао 1
  • тренутак 4
  • тренутака 2
  • тренутку 3
  • тренутно 2
  • тренутцима 1
  • трепери 1
  • тресаше 1
  • треска 1
  • трећа 1
  • трзао 1
  • три 4
  • трикоима 1
  • трозупцем 1
  • троје 1
  • тротоарима 1
  • тротоарске 1
  • трпезарије 2
  • трпезарији 1
  • трпезарију 1
  • Трпећи 1
  • ту 9
  • туга 1
  • туговао 1
  • тугом 1
  • туђа 1
  • тужан 7
  • тужна 2
  • тужни 1
  • тужних 1
  • тужно 2
  • тузи 1
  • ће 22
  • ћемо 1
  • ћу 8
  • ћутали 2
  • ћутање 1
  • ћутао 1
  • ћутах 1
  • ћути 3
  • у 202
  • У 27
  • убијем 1
  • Увек 1
  • увек 3
  • увијаше 1
  • увијена 1
  • увијеној 1
  • увлачила 1
  • Увређена 1
  • увукла 1
  • увучен 1
  • угаљ 2
  • угледавши 1
  • удаљујући 1
  • ударање 1
  • ударих 1
  • удешавају 1
  • удешавале 1
  • удобни 1
  • уђе 2
  • уђох 4
  • уз 1
  • узбудио 1
  • узбуђен 1
  • узбуркане 1
  • узбуркано 2
  • узвикну 1
  • узвикнуо 1
  • узвикнух 3
  • узвикујући 1
  • узвишено 1
  • узвуче 1
  • узех 3
  • узимајући 1
  • узме 1
  • узнемирење 1
  • узнемири 1
  • узрок 1
  • уједа 1
  • улетех 1
  • Улицама 1
  • улицама 2
  • улице 2
  • улици 2
  • улицу 1
  • уличких 1
  • уличног 1
  • улогу 1
  • ума 1
  • умела 1
  • умео 5
  • уметност 1
  • умеће 1
  • умора 1
  • уморан 1
  • умре 1
  • умро 1
  • унесе 1
  • уносећи 1
  • уображење 1
  • уозбиљујући 1
  • упалих 1
  • упита 2
  • упитах 2
  • уплашено 1
  • Упознадосмо 1
  • упознадох 1
  • упознати 1
  • употребљујући 1
  • управо 3
  • упртим 1
  • упутих 2
  • урезао 1
  • усамљену 2
  • усана 1
  • уседелица 2
  • уседелице 1
  • уске 1
  • уснама 2
  • усне 1
  • уста 3
  • устаде 1
  • устадох 1
  • Устадох 1
  • устало 1
  • устанем 1
  • устима 1
  • усхићавала 1
  • усхићивала 1
  • утвари 1
  • утешио 1
  • утисака 1
  • утиснем 1
  • утицао 1
  • утичу 2
  • утишава 1
  • утрча 1
  • ухвати 1
  • ухватих 2
  • Учини 1
  • учини 4
  • учинио 1
  • ушавши 1
  • ушију 2
  • ушима 2
  • фабричких 1
  • физичког 3
  • фотографијом 1
  • хаз 1
  • Хајне 1
  • хаљинама 1
  • хаљине 5
  • хаљином 1
  • хаљину 1
  • хартији 1
  • хартију 1
  • Хвала 2
  • Херкулес 2
  • хет 1
  • хи 1
  • хиљада 1
  • хиљадити 1
  • хиљаду 1
  • хладне 1
  • хладни 1
  • хладном 1
  • хладу 1
  • хлеб 1
  • ход 2
  • хода 1
  • ходником 1
  • хоризонталном 1
  • хотел 1
  • хотела 1
  • хотелску 1
  • хотелу 6
  • хоће 2
  • хоћеш 1
  • храбрости 1
  • храста 1
  • храстови 1
  • Хроми 1
  • хтедох 2
  • хтео 2
  • Хуај 1
  • хуајт 1
  • хука 2
  • хучне 1
  • цвећа 1
  • цвеће 1
  • целивао 1
  • целину 2
  • целог 1
  • цепати 1
  • циклон 1
  • циљ 1
  • ципелама 1
  • црвена 1
  • црвенео 1
  • црвенећи 1
  • црвени 2
  • црвених 1
  • црвено 1
  • црвеног 1
  • црвеном 1
  • цркава 1
  • цркве 1
  • црквене 1
  • црн 2
  • црна 6
  • црне 1
  • црни 1
  • црним 1
  • црно 1
  • Црној 1
  • црном 1
  • црну 4
  • чађ 2
  • чађава 1
  • чађаво 1
  • чађи 3
  • чај 2
  • чаја 1
  • Чак 1
  • чак 4
  • чарапама 1
  • чаробни 1
  • чаршав 2
  • Час 1
  • час 13
  • часа 3
  • часно 1
  • часова 1
  • часу 1
  • чврст 1
  • чега 2
  • чежњавим 1
  • чекао 1
  • Чеках 1
  • челик 1
  • челичних 3
  • честити 1
  • чију 1
  • чини 4
  • чиниле 1
  • Чинило 1
  • чинило 2
  • чистину 1
  • чистих 1
  • чистој 1
  • чистоту 1
  • читав 1
  • читава 2
  • читаву 2
  • читам 2
  • читао 1
  • читати 1
  • читах 1
  • Човек 1
  • човек 17
  • човека 11
  • човеково 1
  • човекову 1
  • човеком 5
  • човеку 1
  • Чу 1
  • чу 2
  • чувала 1
  • чувао 1
  • чуда 2
  • чудном 1
  • чудо 2
  • чудовишту 1
  • чуђењем 1
  • чујем 2
  • чујно 1
  • чуком 1
  • Чула 1
  • чула 5
  • чулима 1
  • чулним 1
  • чулног 1
  • чуо 4
  • чути 1
  • чух 2
  • џепа 1
  • џинова 1
  • џиновског 1
  • шали 1
  • шапатом 1
  • шаптао 1
  • Шарах 1
  • шарену 2
  • шари 1
  • Швајцарац 2
  • Швајцарца 1
  • Шевино 1
  • шетње 1
  • шеширу 1
  • широку 1
  • шкрипало 1
  • шкрипање 1
  • шоље 1
  • Шта 1
  • шта 7
  • Штампарија 1
  • штампаће 1
  • што 51
  • шум 3
  • шума 2
  • шумарака 1
  • шуме 2
  • шумеле 1
  • шумели 1
  • шумом 1
  • шуштање 2
7787 matches
сти које одобраваху: »Да!{S} Да!{S} Да! а глава оне оригиналне уседелице — која се у том часу ж 
ет</hi>?«<ref target="#SRP1918a_N1" />) а ја узвикнух: »<hi>Вуга</hi>!« Учини ми се као да пева 
, да пишем.{S} У соби не бејаше никога, а да није пуцкарао угаљ у камину и шкрипало моје перо б 
е још пио чај и јело масло и мармелада, а ја сам пошао к вратима...{S} Али на једанпут, ја чух  
нија од свих женских гостију.{S} Млада, а црна коса јој је прошарана седином као сребром или пе 
ачко...{S} Ја сам водио борбу с чулима, а она се усхићивала природом узвикујући: »<hi><foreign  
 кад је она говорила о другим стварима, а сам био само мужјак...{S} Трпећи муке, ја сам проклињ 
о понашању дете.{S} Као човек слободна, а као дете искрена и природна.{S} Она, нова жена подсећ 
намирише...{S} Она није била тако лепа, а ипак колико лепа!{S} Њена лепота била је у ономе што  
идех њу с мајком за столом код прозора, а ниже за другим столом видех њега, онога младића, спор 
 и оба као да су по средини пуна злата, а около пуна чађи.{S} И кад би се сасвим згуснили, из њ 
а...{S} Погледа је чистих као у детета, а јак и чврст као да је од бронзе.{S} Овакав је морао и 
роз облак муње.{S} Девојчица одскакута, а ја је не испратих, јер немадох моћи да устанем.</p> < 
лости.{S} Радост је дошла због пољубца, а жалост због одласка миле жене.{S} И кад би победила р 
који јој је крио више од половину лица, а дуг плавичаст вео личио је на маглу у коју је још бил 
снагу за победу.</p> <p>Последња љубав, а лепа као прва и велика као прва.{S} Моје срце не зна  
 слатко, и сваки мој живац вибрирао је, а у мени није било ничега духовног.{S} У тим тренутцима 
p>То тако трајало је скоро три недјеље, а тад се деси нешто што ме преобрази...</p> <pb n="11"  
унце: зашто је јуче изгрејало ко подне, а данас изгледа да неће ни изгрејати.{S} Сваки је од на 
боту не сиђем у приземље до само подне, а ја сам сишао пре девет часова.{S} Сишао сам за читав  
долина као какво бескрајно зелено море, а од шумарака чиниле су се лађе.{S} Даље се видело друг 
над главом су ми шумели стари храстови, а ја сам кроз њине гране гледао у тешко оловно небо, ил 
ла, и заборавила се...: и она се стиди, а прави се као да је тужна, љута...{S} А њена мајка, жи 
S} Погледах у небо: оно је као од чађи, а на њ као да је просут један млаз крви у облику срца.. 
безазлено с осмехом исто као мала Нели, а ја осетих неисказану бол...{S} Не, то осећање имена н 
 вечито ће бити само прошарана седином, а њен стас остаће поносит и прав и кад јој на плећа спу 
обедила радост, ја сам клицао, пљескао, а кад би победила жалост, ја сам био неисказано тужан.{ 
ен.</p> <p>Ја сам се сваки час окретао, а она је подизала главу, погледала ме и осмехнула се.{S 
вароши, обично је сиво, вечером црвено, а у подне бело као снег, и ипак је једно исто небо...{S 
ку отаџбину; она ми је досад била свет, а сад ми је свет — ова варош«.{S} Тако сам писао; а да  
је једно исто небо...{S} Погледах у њу, а она, у белој блузи, седећи право, писаше...{S} Не окр 
е очи.{S} Само што она има златну косу, а она друга сребром прошарану.{S} Ја сам се на њу толик 
 кубета што изгледају као сенке џинова; а мало северно сунце сипало је хладни златни прашак на  
премио да је питам: зашто се променила; а кад је видех, то ми се учини лудо, као кад би питао с 
. »Ја те волим!« као да би ме она чула; а за тим падох на постељу и заплаках...</p> <p>Из собе  
 вис, разређивао се и мешао с облацима; а кад је ружно, падао на земљу као магла.{S} Тражио сам 
а, ударање огромног срца једног колоса; а ја за спољашњи свет тога дана нисам имао ни очију ни  
тање њене хаљине; осећам мирис лаванде; а погледавши дубоко у себе видим њу у белој блузи, осен 
е она, и показујући руком на сат, пође; а ја је ухватих за прсте, да јој пољубим руку, и промуц 
љана разастртог по свој високој огради; а високе акације шумеле су тужно како обично шуме у вла 
ао од беле свиле, и сањао о Американки; а после сам одлазио у средину бескрајнога парка и седао 
 седим близу ње, да је гледам и осећам; а кад је пољубих, ја је избегавах и нађох другога (ваљд 
ма, са мном се понаша као с другарицом; а кад се ја једном занесох и хтедох да останем од воза, 
е свет — ова варош«.{S} Тако сам писао; а да ли бих ја ту варош толико волео да у њој није била 
нку »такси«, и мислећи на нешто десето; а мени је то танко пиштање парало срце. »О ако отиде бе 
n="27" /> ме она и оде у собу за одмор; а ја се спремах шта ћу све да јој кажем.{S} Мислио сам  
да отићи?« О! шта је она била мени?!{S} А да сам ја њој само један симпатичан <hi><foreign xml: 
 а прави се као да је тужна, љута...{S} А њена мајка, жива и духовита, осећа, види да је нешто  
овор, који ми је сад узбудио душу...{S} А кад пође, последњи пут видех игру валова, њене покрет 
 тражила је да се са мном разговара.{S} А кад смо ћутали, или кад је она говорила о другим ства 
 је истргла своју руку из моје руке.{S} А она?... зашто ме она није гледала, зашто је љута?</p> 
че.{S} Колико сам желео да поцрвени.{S} А сад кад је поцрвенела ја сам тако несрећан.{S} Па ипа 
 врата кад се разговарала с човеком.{S} А она..., љути се или што мисли да је осумњичена или шт 
у пиштаљку чуо и остајао равнодушан.{S} А ово јутро!...{S} Он, млад и крупан, гологлав, на раск 
но: према месту где сам био, поклон.{S} А ја сам био просто нем, и узимајући ствари пазио сам д 
" /> писах, осећајући непрестано њу.{S} А шта писах?{S} Шарах по чистој хартији, али у свакој ш 
управо ружно, ја га више не поменух.{S} А једанпут, слушајући је, помислих: »Шевино певање«, па 
 Била је неисказано радознала. »Зашто?« А кад јој ја, видећи да сам се изговорио, одговорих сле 
бу уђе Швајцарац.{S} Она поручи »такси« а ја последњи пут чух тичју песму, њен говор, који ми ј 
осто — сваки дан у другој белој блузи — а елегантно.{S} Намирисана је мало — мирисом од лаванде 
ли се, или управо пошто је она говорила а ја ћутао, или муцао дрхтећи као кривац, ми смо се раз 
евине, које је Време оденуло у црну чађ а окитило зеленом маховином, Заборав ће пасти на све са 
азговарала с Американком и њеном мајком а са мном никад ни речи не проговори, само ми даваше да 
м лепотама сијало је једно мало северно а ипак топло сунце.{S} Ја сам тога дана видео да као ми 
танак, и где јутарња магла личи на пару а вечерње небо на бакар, ја се упознадох с једном Амери 
лон оставивши за собом пустош...</p> <p>А ја одох у своју собу, отворих прозор и гледајући прек 
уша.{S} Она изненађена весело узвикну: »А!« и пољуби ме као пре пола часа мала Нели...{S} Ја се 
е била каква путничка неозбиљна љубавна авантура, него једна озбиљна љубав.{S} Чула су водила б 
стртог по свој високој огради; а високе акације шумеле су тужно како обично шуме у влажна магло 
понтано скочих, и као њен млађи брат, и ако старији од ње, слободно, како никад дотле, приђох њ 
...{S} Тргох се као од уједа гује, па и ако ме она спази, ја је не поздравих, не уђох, вратих с 
пишемо, не проговарамо, не гледамо се и ако седимо једно према другом.{S} Мени се чини да она з 
у недељу дана осећајући се сасвим сам и ако су се око мене тискали милиони.{S} Само у соби за о 
id="SRP1918a_C2"> <head>II.</head> <p>И ако слободна као човек, она је од свих жена у хотелу би 
бота«.{S} Ја се од тих речи тргох.{S} О ако она понови и ове Нелине речи као оне ономадашње!{S} 
ени је то танко пиштање парало срце. »О ако отиде без збогом!« То није била једна мисао него је 
ј правилник штампаће се у засебну књигу ако се могне.</note> </div> </back> </text> </TEI> 
и и ту свет...{S} Пожурим се од главних алеја, где је врило као на улици, небројена кола, небро 
 Она је опет имала и лице и очи и уста, али не да то ја љубим устима.{S} Од једног физичког дод 
ету.{S} Нико није имао да ме растужује, али нико ни да ме весели.{S} Равнодушност.{S} И с такви 
его циљ живота.{S} Прошле су биле муке, али је дошло нешто горе, досада и празнина.{S} На један 
ољубим?« упитах тобоже озбиљно. »Смете, али само једанпут«, одговори ми она као у шали и запрет 
ле Нели...{S} Додирнух јој уснама лице, али у том лаком пољупцу, на мојим уснама, бејаше сва мо 
 шта писах?{S} Шарах по чистој хартији, али у свакој шари, чак у сваком потезу бејаше она...{S} 
та на њу...{S} Осетио сам где ће сести, али се више нисам окретао, него сам писао једном своме  
убио излазио сам пред њу и црвенео сам, али не од стида већ од пожуде.{S} Сад, стид.{S} О кад б 
одаде. »Да, треба да путујемо у суботу, али... она неће.{S} Никад нисам ни помислила да ће јој  
S} Ја се на тај златни слој стропоштах, али не у мислима с њом као пре наших пољубаца.{S} У мен 
а ћутање, у студио, у башту, свуд идох, али га нигде не беше. »Зацело је изишао у варош«.{S} Ка 
а помислим: она је волела онога што...; али ова мисао стално ми остаје недовршена...{S} Можда о 
исмо.{S} Написах јој само две странице; али на те две мале стране метнуто је једно велико срце; 
мени мили добро познати бескрајни парк; али и ту свет...{S} Пожурим се од главних алеја, где је 
к, духован човек, па како сам тужан!{S} Али да сам се умео сетити да сам и ја као и сваки други 
рмелада, а ја сам пошао к вратима...{S} Али на једанпут, ја чух њен глас и глас некога човека.. 
 да живимо заједно као муж и жена...{S} Али она ми је повраћала разум својим слободним понашање 
е пробудио један други виши човек...{S} Али кад осетих мирис постеље која је мирисала на физичк 
/hi>!« Учини ми се као да пева вуга.{S} Али пошто је име те птице на мом језику врло неестетичн 
 по вароши ноћу саме због мушкараца.{S} Али да сам јој то казао, она би нападала наше жене: заш 
била једна мисао него једно осећање.{S} Али оне — рекоше ми збогом. »Ја сам тужан«, рекох ја. — 
змене«, мислио сам и радовао сам се.{S} Али она је била на путу као у хотелу: природна, слободн 
едаје писма на пошту, мени би лакше.{S} Али у приземљу се не задржах, да не гледам пустош...</p 
ћи као кривац, ми смо се разилазили.{S} Али по томе колосу где јутарња магла личи на пару, и то 
е преливале све боје цвећа и ствари.{S} Али оно што је мене заносило, највише занело, то је њен 
 се морам с њом још вечерас састати.{S} Али како?{S} Нисам могао наћи ништа због чега бих јој с 
очех се нервозно смејати од радости.{S} Али то би за тренутак, као што рекох, па опет бол.</p>  
, шаптао сам ја ушавши у своју собу.{S} Али да је покушала, на милион начина да ме начини онакв 
парови поштују један другом слободу.{S} Али да га и отвори, он ће у писму своје жене наћи једно 
ило ми се да је то један од оних тужних али свечаних дана, кад се ми сасвим изменимо, немајући  
ао куд год на пут.</p> <pb n="23" /> <p>Али још првог дана, ја јој се сретох с мајком и поздрав 
она није гледала, зашто је љута?</p> <p>Али она није била љута него озбиљна.{S} Једна ледена кр 
језеру с белим лабудовима.</p> <p>...{S}Али кад спазих ону усамљену клупу зелену као трава која 
огледа не обори очи, и ово не прими као алузију на себе, како би примиле жене с којима сам се ј 
нови Херкулес, један див.{S} Тај див је Американац.{S} Заљубио се у једну своју сународницу пре 
икански.{S} Зацело један риђи постарији Американац, јер он са сваким говори, <pb n="24" /> свак 
као катарка с лађе која је потонула.{S} Американка се усхићавала овом сликом и обраћала ми пажњ 
а борбу с душом, и победила је душа.{S} Американка ју је пречистила, преобразила, дала јој снаг 
тати и спремити за дружбу с њом.{S} Ова Американка је жена будућности.</p> <p>После сам мислио, 
але Нели.</p> <pb n="13" /> <p>И она је Американка.{S} Обе имају црне очи.{S} Само што она има  
их, јер немадох моћи да устанем.</p> <p>Американка!{S} И с овом озбиљношћу и тугом она је била  
age"> <p>ЈЕЛЕНА Ј. ДИМИТРИЈЕВИЋ.</p> <p>АМЕРИКАНКА</p> <p>ИЗДАЊЕ И. Ђ. ЂУРЂЕВИЋА У САРАЈЕВУ</p> 
или у лако као од беле свиле, и сањао о Американки; а после сам одлазио у средину бескрајнога п 
небо на бакар, ја се упознадох с једном Американком.{S} Упознадосмо се у нашем заједничком хоте 
атедрали, и која се много разговарала с Американком и њеном мајком а са мном никад ни речи не п 
рсници дува у њу као аутомат, зовући за Американку »такси«, и мислећи на нешто десето; а мени ј 
 ким упознати, ја сам се интересовао за Американку, јер она је била интересантнија од свих женс 
 да јој поцрвене обрашчићи и погледах у Американку: она поцрвене како ниједан пут дотле и учини 
pb n="5" /> говор, за чудо необичан, не американски, већ специјално њен.{S} Ја тај њен говор ср 
 Мушки глас ми је непознат.{S} Нагласак американски.{S} Зацело један риђи постарији Американац, 
xml:lang="EN">dearly</foreign></hi>, по американски.{S} О да је знала да ћути, да не чујем њен  
, она је говорила о великим енглеским и американским песницима, и било јој је врло пријатно што 
>...{S}Окренуо сам се, одговорио јој на американско, на њено добро јутро.{S} Њено Добро Јутро!{ 
 Она је из најкултурније државе Северне Америке, која се зове Масачусец, или како је она редовн 
тујемо у суботу«, рече она. — »Натраг у Америку?« упита он. »О, не...{S} На континент...« Мушки 
ослах јој га у једну од Савезних Држава Америчких, у Масачусец, њеној кући, не бојећи се да ће  
, гологлав, на раскрсници дува у њу као аутомат, зовући за Американку »такси«, и мислећи на неш 
 улицама распростирао се мирис бензина, аутомобили су се помаљали подмукло, без шума, као какве 
езбојни, тај свет, светина, та кола, ти аутомобили, трамваји, омнибуси, и та лупа, треска, хука 
е непоквареност, здравље душе«.{S} Овај афоризам није ми пао на памет онда, но сада.{S} После п 
нтални Херкулес</hi>«. — У нашој вароши бавио се до пре неки дан један нови Херкулес, један див 
ња магла личи на пару а вечерње небо на бакар, ја се упознадох с једном Американком.{S} Упознад 
 мало-час чађаво небо поцрвене, постаде бакарно: као свакад и сад — своју ноћну боју доби од зе 
 »Шевино певање«, па то сасвим одбацих: банално.{S} Док седи: обична жена, готово чак не лепа;  
 на пару што се диже из каквог огромног басена, у коме се овај колос купа, спирајући са свога џ 
т.{S} Швајцарац отвори врата, и ја уђох баш у том тренутку кад је из трпезарије излазила она... 
хука, која се у даљини, по оделењима те баште претварала у шум и личила на зујање пчела у кошни 
т.</p> <p>Седох за сто поред прозора из баште, да пишем.{S} У соби не бејаше никога, а да није  
ак, пао, у том тренутку, кроз прозор из баште где су се још играле црна велика мачка и мала Нел 
у дивне пределе једне земље што личи на башту обрађивану вековима и обрађену до савршенства, у  
говорење, у собу за ћутање, у студио, у башту, свуд идох, али га нигде не беше. »Зацело је изиш 
ја одох, као и прошла јутра, у хотелску башту, где се осећао мирис дима, влажне земље, траве и  
о је, имао је сву...{S} Па сам скакао и бежао из парка, залазно у хучне улице колоса, града пре 
ме однели ти таласи.{S} Тада сам обично бежао у један парк, који, како ми се чинило, краја нема 
.{S} И наједанпут расвестивши се, почех бежати од света на улици, брзо уђох у мени мили добро п 
кажем да је волим, и да је преклињем да бежи, што пре, одавде, да је ја не обесвећавам својом п 
 свест.</p> <p>Лутао сам до само подне, без одмора, не осећајући умора, час до крајности весео, 
внодушност.{S} И с таквим расположењем, без љубави и мржње, пођох у свет.</p> <p>У једној велик 
на, аутомобили су се помаљали подмукло, без шума, као какве подмукле звери и летећи по глаткој  
пут не муцајући: »Ова соба ми је празна без вас«, и пољубих је као пре пола часа малу Нели, не  
танко пиштање парало срце. »О ако отиде без збогом!« То није била једна мисао него једно осећањ 
 небројени коњаници, пешаци, многи људи без бркова као жене, све жене корачају као људи, сваки  
бијам небројено одговора и опет остајем без одговора...{S} Како ћу да разумем туђа осећања, кад 
ти и глади, ја ни за тренутак нисам био без ње; она ме је свуд пратила као моја сенка; ја сам ј 
кла у мој живот.</p> <p>Устадох и пођох без збогом...{S} Она ме погледа и осмехну се.{S} И ја с 
ћан: »Ја путујем... у суботу«, рече она безазлено с осмехом исто као мала Нели, а ја осетих неи 
е несташно насмеја и пољуби ме, и одмах безазлено рече: »Ја путујем... у суботу«.{S} Ја осетих  
 су морски валови, жути, плави, црвени, безбојни, тај свет, светина, та кола, ти аутомобили, тр 
ој вароши видео, на цркве и палате и на безбројне величанствене грађевине, које је Време оденул 
И <pb n="32" /> ја се сетих како сам је безочно погледао у очи оног дана на излету кад сам узви 
ле испод лаке хаљине, доводиле су ме до безумља...{S} Колико сам био искварен животом, дружбом  
! и да ме је додир њене руке доводио до безумља: да клекнем пред њу, да јој љубим руке, хаљину, 
S} Тога младића од пре неколико дана ја бејах видео више пута у соби за одмор где она седи или  
и у том лаком пољупцу, на мојим уснама, бејаше сва моја душа.{S} Она изненађена весело узвикну: 
розора из баште, да пишем.{S} У соби не бејаше никога, а да није пуцкарао угаљ у камину и шкрип 
 били?« рече она...{S} И то њено збогом бејаше читава песма...{S} Њено добро јутро, њено добро  
 али у свакој шари, чак у сваком потезу бејаше она...{S} Она се полако, неосетно увукла у мој ж 
ичу и предели.{S} Они на чула утичу као бела топла летња месечина или као леп пролетњи дан.{S}  
а ћу овај платити«, рекох показујући на беле комаде.{S} Оца ме погледа <pb n="25" /> уплашено,  
 једном за чудо живом старицом као снег беле косе, која се још од првих дана разговараше са мно 
 у тешко оловно небо, или у лако као од беле свиле, и сањао о Американки; а после сам одлазио у 
е; она црна суморна варош претвори се у бели чаробни вилински град.{S} У споредним готово празн 
љену зелену клупу поред једног језера с белим лабудовима, и ту, духовним <pb n="12" /> очима, г 
ходником тихо су ишле девојке у плаво с белим капицама, и не правећи никаквог шума износиле су  
.; упутих се у самоћу, зеленом језеру с белим лабудовима.</p> <p>...{S}Али кад спазих ону усамљ 
го што би изишле у варош увек би биле у белим трикоима; сад су у хаљинама за излазак...{S} Њена 
ично је сиво, вечером црвено, а у подне бело као снег, и ипак је једно исто небо...{S} Погледах 
орене прозоре видело се подневно сасвим бело небо, где су се јасно оцртавали с кућа мали црвени 
у зелене ливаде и горе и црвена села, у бело небо, дотле сам ја у њу <pb n="9" /> гледао и горе 
тра.{S} Преда ме истрча мала Нели сва у бело с црном мачком и разговара се са мном... »Смем ли, 
але црна велика мачка и мала Нели сва у бело.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1918a_C 
 обучена је просто — сваки дан у другој белој блузи — а елегантно.{S} Намирисана је мало — мири 
исто небо...{S} Погледах у њу, а она, у белој блузи, седећи право, писаше...{S} Не окрећући се  
 неузнемираван гледати њу, гледати је у белој блузи, осенчана профила палминим лишћем с једним  
; а погледавши дубоко у себе видим њу у белој блузи, осенчена профила палминим лишћем, с једним 
акуцала, витка плава девојка, у плаво с белом капицом. »Дајте ми други чаршав, молим вас...{S}  
о празним улицама распростирао се мирис бензина, аутомобили су се помаљали подмукло, без шума,  
еним детињским понашањем, и спопадао ме бес што не поцрвени, кад ја поцрвеним, што ме не поглед 
ци, брзо уђох у мени мили добро познати бескрајни парк; али и ту свет...{S} Пожурим се од главн 
 замишљао поноситу и слободну и био сам бескрајно радостан.{S} По неки дан, ја нисам смео да за 
} Пред нама се пружала долина као какво бескрајно зелено море, а од шумарака чиниле су се лађе. 
ериканки; а после сам одлазио у средину бескрајнога парка и седао на једну усамљену зелену клуп 
 седао сам или се пружио на ледину међу бескућницима; над главом су ми шумели стари храстови, а 
сетих њега, »човека«: он је ту, леп као бесмртни бог.{S} Како сам га могао сравњивати с човеком 
.{S} Кад их видех да се разговарају, ја бесним.{S} Никад нисам помислио да ће ми бити и најмање 
ну усамљену клупу зелену као трава која беше, овог дана, окићена, готово сва покривена жутим ли 
ио, у башту, свуд идох, али га нигде не беше. »Зацело је изишао у варош«.{S} Кад се сви скупише 
 n="4" /> <p>О на је била госпођа, и не беше ту сама већ с мајком, једном за чудо живом старицо 
нас тако васпитале; грдила <pb n="8" /> би, можда, наше мајке; или, можда, не би разумевала.{S} 
естри«.</p> <p>Пожурих се у хотел, и да би ми се што пре отворило, не зазвоних него лупнух чуко 
 гласно узвикнух. »Ја те волим!« као да би ме она чула; а за тим падох на постељу и заплаках... 
угаљ у камину и шкрипало моје перо била би потпуна тишина.{S} Чак се није чула као вечером улич 
латна и чађава киша; она златна разлила би се по средини плавога мора и личила би на какво жуто 
 би се по средини плавога мора и личила би на какво жуто водено цвеће.{S} Једна висока <pb n="1 
караца.{S} Али да сам јој то казао, она би нападала наше жене: зашто су нас тако васпитале; грд 
се од света, јер не бих умео пливати па би ме однели ти таласи.{S} Тада сам обично бежао у једа 
/foreign>).{S} По неко после подне, кад би остала да се одмара, она је говорила о великим енгле 
је морао изгледати први човек...{S} Кад би највећи вајар нашега доба хтео да ствара од бронзе ч 
а радост, ја сам клицао, пљескао, а кад би победила жалост, ја сам био неисказано тужан.{S} И н 
ити здрав плод њине љубави!...{S} И кад би се овако здрави родили милиони, излечило би се наше  
жалост због одласка миле жене.{S} И кад би победила радост, ја сам клицао, пљескао, а кад би по 
пуна злата, а около пуна чађи.{S} И кад би се сасвим згуснили, из њих би пала златна и чађава к 
а већ од пожуде.{S} Сад, стид.{S} О кад би она знала!{S} И избегавао сам је, с намером да је не 
че ме у воз, па ми се смејаше.{S} О кад би знала зашто сам био занесен! и да ме је додир њене р 
 је видех, то ми се учини лудо, као кад би питао сунце: зашто је јуче изгрејало ко подне, а дан 
на је била искрена као дете.{S} Јер кад би умела да се претвара, она не би била онаква.{S} Овак 
, да се изгубим у њој...</p> <p>Кад год би ме обузела жалост, бол, један интезиван бол због њен 
> би, можда, наше мајке; или, можда, не би разумевала.{S} И ја ћутах.</p> <p>Једнога дана позва 
а да ме начини онаквим какав см био, не би могла.{S} Она је опет имала и лице и очи и уста, али 
Јер кад би умела да се претвара, она не би била онаква.{S} Овакве једном морају бити све жене и 
дан, после предаје писма на пошту, мени би лакше.{S} Али у приземљу се не задржах, да не гледам 
ти: пре него што би изишле у варош увек би биле у белим трикоима; сад су у хаљинама за излазак. 
, онога првобитног пећинског човека, он би требао за модел да узме овога младића...{S} И наједа 
 ово не прими као алузију на себе, како би примиле жене с којима сам се ја дружио, црвенећи и с 
е овако здрави родили милиони, излечило би се наше болесно доба«.{S} Ја сам то доцније мислио.. 
 нервозно смејати од радости.{S} Али то би за тренутак, као што рекох, па опет бол.</p> <p>Друг 
, оне ће данас отпутовати: пре него што би изишле у варош увек би биле у белим трикоима; сад су 
{S} И кад би се сасвим згуснили, из њих би пала златна и чађава киша; она златна разлила би се  
{S} Понекад имам дрскости да поверујем: била се заљубила у мене, и дижем главу тако поносито ка 
чу да код нас жене не иду ноћу саме.{S} Била је неисказано радознала. »Зашто?« А кад јој ја, ви 
 одмах врати и уђе са мном у студио.{S} Била је врло озбиљна.{S} Не проговоривши ми ништа, брзо 
вало потпуну илузију мора.{S} Више њега била су два дугачка густа облака, и оба као да су по ср 
а она неће никада отићи?« О! шта је она била мени?!{S} А да сам ја њој само један симпатичан <h 
епа, а ипак колико лепа!{S} Њена лепота била је у ономе што се не преноси ни кичицом на платно, 
ако мало очију и ушију, јер ме је целог била обузела само једна мисао: још вечерас њу да видим. 
 бих чини ми се издахнуо.{S} Она је сад била виша од мене, виша од сваког земаљског бића.{S} Он 
 једну широку отаџбину; она ми је досад била свет, а сад ми је свет — ова варош«.{S} Тако сам п 
ају вароши.</p> <pb n="4" /> <p>О на је била госпођа, и не беше ту сама већ с мајком, једном за 
да, но сада.{S} После пола часа, она је била у дугачком суром путничком мантилу и шеширу од пан 
ија, дакле ипак највише жена.{S} Она је била интелигентна и образована. <pb n="7" /> Она је из  
лио сам и радовао сам се.{S} Али она је била на путу као у хотелу: природна, слободна: с мушким 
!{S} И с овом озбиљношћу и тугом она је била искрена као дете.{S} Јер кад би умела да се претва 
е интересовао за Американку, јер она је била интересантнија од свих женских гостију.{S} Млада,  
ико треба да се намирише...{S} Она није била тако лепа, а ипак колико лепа!{S} Њена лепота била 
ала, зашто је љута?</p> <p>Али она није била љута него озбиљна.{S} Једна ледена крута озбиљност 
ек с претешким срцем, јер она мени није била живот него циљ живота.{S} Прошле су биле муке, али 
 ја ту варош толико волео да у њој није била она, и то је један проблем који ми остаде нерешен. 
ачка златна коса.{S} Не, ово јутро није била златна, него као да је од пшеничних влатова <pb n= 
 се вратио с једном љубављу.{S} То није била каква путничка неозбиљна љубавна авантура, него је 
срце. »О ако отиде без збогом!« То није била једна мисао него једно осећање.{S} Али оне — рекош 
је све споља, та гужва света, то куцање била, ударање огромног срца једног колоса; а ја за спољ 
нављам по хиљадити пут питање: зашто се била променила?...{S} Понекад имам дрскости да поверује 
 кад би умела да се претвара, она не би била онаква.{S} Овакве једном морају бити све жене и љу 
арао угаљ у камину и шкрипало моје перо била би потпуна тишина.{S} Чак се није чула као вечером 
збиљна.{S} Једна ледена крута озбиљност била је на њеном лицу.{S} Сасвим друга!{S} Нити сам ја  
исам смео да је питам зашто је у студиу била онаква, зашто је истргла своју руку из моје руке.{ 
као човек, она је од свих жена у хотелу била најозбиљнија и најосјетљивија, дакле ипак највише  
не«...</p> <p>Њина отворена лица сад су била књиге затворене са седам печата.{S} Њина промена ј 
{S} И ја се осмехнух.{S} И у том осмеху била је моја душа.{S} Крај врата се зауставих и окретох 
аст вео личио је на маглу у коју је још била <pb n="34" /> увијена ова црна варош.{S} Она зазво 
 пре него што би изишле у варош увек би биле у белим трикоима; сад су у хаљинама за излазак...{ 
ила живот него циљ живота.{S} Прошле су биле муке, али је дошло нешто горе, досада и празнина.{ 
»Ја сам тужан«, рекох ја. — Зашто бисте били?« рече она...{S} И то њено збогом бејаше читава пе 
у седели су и ћутали...{S} И кад су већ били сви изишли, ја сам још седео не мичући се, не дишу 
..{S} У ње, жене можда већ више година, било је све девичанско: очи, уста... и ја сам желео да  
 главу, погледала ме и осмехнула се.{S} Било је тренутака прошлих дана, нарочито на излету, кад 
брата.{S} У том тренутку, у њеним очима било је неке топлине, неке нежности старије сестре.{S}  
сам замишљао себе поред ње, и све ми је било мило и слатко, и сваки мој живац вибрирао је, а у  
ином и готово губио свест.{S} У мени је било нешто злочиначко...{S} Ја сам водио борбу с чулима 
 мислио сам, ја ћу је питати шта јој је било мало час.</p> <p>У тој соби сеђаше она, мајка и »ч 
ад у њу ја тако погледам.{S} Па тако је било и ово јутро.{S} Ја сам је желео сасвим друкчију... 
е се видело друго, плаво море.{S} То је било дно неба које је давало потпуну илузију мора.{S} В 
шена...{S} Можда оно тешко осећање није било само туга због њеног одласка, него и стид што ми < 
ки мој живац вибрирао је, а у мени није било ничега духовног.{S} У тим тренутцима, ја искварен  
м енглеским и американским песницима, и било јој је врло пријатно што те песнике и ја познајем, 
.{S} Моје понашање према њој новој жени било је као према старим женама, с којима сам век прове 
ро.{S} Њено Добро Јутро!{S} Оно је мени било читава песма, и то песма не као нешто духовно, већ 
забранима!{S} Срећа, понос што ли је то било, обузе ме до крајности, и ја не видећи ништа чулни 
ива и духовита, осећа, види да је нешто било између мене и њене кћери, па се ++љути на мене«... 
искали милиони.{S} Само у соби за одмор било је некога, зато што је ту заостало нешто од ње.{S} 
гога дана тачно у пет, кад се пије чај, био сам у хотелу.{S} Не могу да издржим више, морам да  
од којих ми је сад задрхтала душа...{S} Био сам се спремио да је питам: зашто се променила; а к 
ислио онда нисам умео ништа мислити.{S} Био сам тужан, неисказано тужан.</p> </div> <div type=" 
за столом где оно јутро.{S} Ја сам онда био окренут леђима њој, она сад њему.{S} О кад их видех 
нило да сам понижен?...{S} Да ли бих ја био онако тужан да смо се растали друкчије?{S} Питања,  
ој, и никад ништа не помислих.{S} Ко је био тај младић нисам распитивао, јер он је мени био сам 
дан млаз крви у облику срца...{S} То је био млад месец.{S} Ја се од тога месеца тако крвавог ст 
маљао један страховит пожар.{S} То није био пожар него осветљење вароши: палиле су се миријаде  
а сам је замишљао поноситу и слободну и био сам бескрајно радостан.{S} По неки дан, ја нисам см 
младић нисам распитивао, јер он је мени био само <hi>човек</hi>.{S} Као да се тако звао.{S} И ј 
њеном</hi> језику.{S} Због тога сам јој био духовни сродник, и тражила је да се са мном разгова 
е она говорила о другим стварима, а сам био само мужјак...{S} Трпећи муке, ја сам проклињао сво 
ескао, а кад би победила жалост, ја сам био неисказано тужан.{S} И наједанпут расвестивши се, п 
pb n="19" /> и у другом случају, ја сам био сав душа.{S} Час сам био као нека друга, трећа особ 
ад сам их замишљао да се милују, ја сам био миран.{S} Кад их видех да се разговарају, ја бесним 
днога дана позва ме на излет.{S} Ја сам био изван себе од радости. »Сад је прилика да нам се од 
 месту где сам био, поклон.{S} А ја сам био просто нем, и узимајући ствари пазио сам да јој се  
Он ме је мењао сваки тренутак, и ја сам био час као некакво крилато ванземаљско биће што лети п 
SRP1918a_C1"> <head>I.</head> <p>Ја сам био казао збогом љубави, опростио се с њом за навек с п 
сам се ја понашао?{S} Оног дана кад сам био љубоморан, лупнуо сам вратима на соби за одмор...{S 
о је нешто локално: према месту где сам био, поклон.{S} А ја сам био просто нем, и узимајући ст 
ипак, ја нисам више онај човек који сам био до пре два дана.{S} Ја сам сад виши човек, духован  
одиле су ме до безумља...{S} Колико сам био искварен животом, дружбом са! женама што пред човек 
... »То је она!« осетих... и зацело сам био блед као крпа...{S} Знао сам да је она пре но што ј 
 препорођен, сасвим други.{S} Не то сам био ја, само у другој нијанси, светлој као да је обасја 
се смејаше.{S} О кад би знала зашто сам био занесен! и да ме је додир њене руке доводио до безу 
лучају, ја сам био сав душа.{S} Час сам био као нека друга, трећа особа која иде са мном да гле 
ености и глади, ја ни за тренутак нисам био без ње; она ме је свуд пратила као моја сенка; ја с 
S} У осталом, ја њега до мало час нисам био ни чуо да говори.{S} Вечито ћути.{S} И нисам опазио 
он начина да ме начини онаквим какав см био, не би могла.{S} Она је опет имала и лице и очи и у 
се растужих, и пожелех од срца да је то био само сан, да ме она није у истини пољубила...</p> < 
 брзо разгледа поклоне, које сам ја већ био из џепа извадио и наредио их по столу, и за један с 
огом. »Ја сам тужан«, рекох ја. — Зашто бисте били?« рече она...{S} И то њено збогом бејаше чит 
бити све жене и људи.{S} О како ће тада бити леп свет!{S} Како ће се милити живот!... »Искренос 
} У мојој земљи нико и не слути да може бити друкчије!...{S} Из разговора, она од мене чу да ко 
обле готово женске листове.{S} Морао је бити велики спортист; и зацело челичних живаца...{S} По 
у женку него свога друга.{S} Како ће се бити срећно кад нестане лажнога стида!{S} Жене ће нас п 
{S} Не, они су обоје нови...{S} Како ће бити здрав плод њине љубави!...{S} И кад би се овако зд 
од Времена.{S} Њена црна коса вечито ће бити само прошарана седином, а њен стас остаће поносит  
есним.{S} Никад нисам помислио да ће ми бити и најмање криво кад је видим с оним кога сам јој ј 
ити, препородити.{S} Васпитачице ће нам бити друкчије, боље, и ми ћемо бити друкчији, бољи«.{S} 
е ће нам бити друкчије, боље, и ми ћемо бити друкчији, бољи«.{S} Ја сам овако много доцније мис 
би била онаква.{S} Овакве једном морају бити све жене и људи.{S} О како ће тада бити леп свет!{ 
драли. »Она је жена какве једном морају бити све жене.{S} Кад буду све искрене као деца и слобо 
 виша од мене, виша од сваког земаљског бића.{S} Онај лаки мирис с њене хаљине утицао ми је сад 
био час као некакво крилато ванземаљско биће што лети пут неба, час као земаљско, човек, велики 
ко?{S} Нисам могао наћи ништа због чега бих јој се приближио.{S} О, Боже, зар сам пре тражио уз 
јој казао свој бол што се променила, да бих је питао: зашто се променила...{S} Срце, љубав! — г 
 из те <pb n="14" /> вароши, ја знам да бих у свакој карти нашао њу и сваку бих чувао као једну 
 крупна љубав.{S} Ја јој нисам писао да бих јој говорио о љубави, већ да бих јој казао свој бол 
сао да бих јој говорио о љубави, већ да бих јој казао свој бол што се променила, да бих је пита 
ки други бољи у тузи него у радости, ја бих се утешио, зацело.</p> <p>»Човек« устаде и изиђе не 
е бољи, достојнији) да је љуби...{S} Ја бих сад од физичког додира с њом умро...</p> </div> <di 
е не обузме још теже осећање. »Дакле ја бих то сестри дала«, рече она, и показујући руком на са 
ори — лепота!{S} Сва се преобрази, и ја бих сваки њен покрет, сваку њену реч грлио, љубио као њ 
.{S} Од једног физичког додира с њом ја бих чини ми се издахнуо.{S} Она је сад била виша од мен 
ово њу, или управо пишући о њој.{S} Кад бих нешто сад пошао од рођака до рођака и од пријатеља  
ми остаје за свагда нерешен.</p> <p>Кад бих могао описати то своје осећање или написати историј 
о да запливам у таласе од света, јер не бих умео пливати па би ме однели ти таласи.{S} Тада сам 
> се чинило да сам понижен?...{S} Да ли бих ја био онако тужан да смо се растали друкчије?{S} П 
 ова варош«.{S} Тако сам писао; а да ли бих ја ту варош толико волео да у њој није била она, и  
ира изгубио...{S} Прибрах се пре но што бих учинио какву лудост, брзо одох и стадох поред ње, п 
 да бих у свакој карти нашао њу и сваку бих чувао као једну реликвију.{S} Све те карте, ја знам 
в! — где да јој пошаљем писмо с толиким благом?...{S} Она је отишла на континенат Европе: где д 
»То је она!« осетих... и зацело сам био блед као крпа...{S} Знао сам да је она пре но што је за 
е ја дружио, црвенећи и смејући се, или бледећи и уозбиљујући се.{S} Она ово прими као једну мо 
 немајући ништа земаљско и осећајући се ближе Богу него људима.</p> <p>Кад уђох, ја их поздрави 
да је ја не обесвећавам својом профаном близином.{S} Јер нешто што ми је сад најсветије, то ми  
епрестано гледао да сам с њом, да седим близу ње, да је гледам и осећам; а кад је пољубих, ја ј 
на је просто — сваки дан у другој белој блузи — а елегантно.{S} Намирисана је мало — мирисом од 
ебо...{S} Погледах у њу, а она, у белој блузи, седећи право, писаше...{S} Не окрећући се пише,  
емираван гледати њу, гледати је у белој блузи, осенчана профила палминим лишћем с једним сунчев 
гледавши дубоко у себе видим њу у белој блузи, осенчена профила палминим лишћем, с једним сунче 
а, »човека«: он је ту, леп као бесмртни бог.{S} Како сам га могао сравњивати с човеком, и то с  
атичном хотелу осећао сам сад присуство Бога више него у старој катедрали. »Она је жена какве ј 
ући ништа земаљско и осећајући се ближе Богу него људима.</p> <p>Кад уђох, ја их поздравих нека 
а због чега бих јој се приближио.{S} О, Боже, зар сам пре тражио узрок за приближавање!...{S} Д 
се прелива у све на свету боје, и свака боја у ове ниансе, и ипак је увек — море.</p> <p>Дуго с 
ика, и у гласу, где су се преливале све боје цвећа и ствари.{S} Али оно што је мене заносило, н 
 она навали на мене питањима: »Можда се боје помрчине?{S} Можда у вас има сувише лопова, па пуш 
агд, најпосле се прелива у све на свету боје, и свака боја у ове ниансе, и ипак је увек — море. 
 Америчких, у Масачусец, њеној кући, не бојећи се да ће га читати њен муж: ти тамошњи из Новога 
 је она, само у другој нианси, у другој боји.{S} Море, час је плаво час зелено, сад је као опал 
у њено озбиљно лице што непрестано мења боју, у собу утрча мала Нели у црвеном мантилићу по ком 
почели да зру.{S} Њена косица мењала је боју као небо, као море и као душа.{S} Она ми се готово 
но, какав сам ја изгледао!{S} Мењао сам боју; од сваког њеног покрета трзао сам се као неко кој 
бакарно: као свакад и сад — своју ноћну боју доби од земље; она црна суморна варош претвори се  
ца, мала, мршава, као ружа спарушена на бокору, што не пропушташе <pb n="37" /> ниједан духовни 
..</p> <p>Кад год би ме обузела жалост, бол, један интезиван бол због њеног одласка, ја сам се  
рио о љубави, већ да бих јој казао свој бол што се променила, да бих је питао: зашто се промени 
ме обузела жалост, бол, један интезиван бол због њеног одласка, ја сам се сасвим свесно питао:  
 би за тренутак, као што рекох, па опет бол.</p> <p>Другога дана тачно у пет, кад се пије чај,  
о као мала Нели, а ја осетих неисказану бол...{S} Не, то осећање имена нема.{S} Она учини главо 
 »Ја путујем... у суботу«.{S} Ја осетих бол...{S} После сам отишао у собу за одмор где на мене  
ави родили милиони, излечило би се наше болесно доба«.{S} Ја сам то доцније мислио...; онда нис 
 она. »Ваша кћи«, изговорих ја с једним болним осећањем. — »Моја кћи!« рече она зачуђено.{S} Па 
е, пише, пише као да хоће да испише све болове срца и да пером реши све проблеме душе.{S} У огл 
и.{S} Васпитачице ће нам бити друкчије, боље, и ми ћемо бити друкчији, бољи«.{S} Ја сам овако м 
ку има по два човека, по три...{S} Моје боље, више ја устало је из мртвих кад сам се приближио  
лим жене.{S} Према овој новој жени, или боље <hi>жени будућности</hi> умеће се понашати будући  
м то место прстима, на прсте љубио, или боље рећи целивао сам их као свештеник црквене утвари.{ 
рукчије, боље, и ми ћемо бити друкчији, бољи«.{S} Ја сам овако много доцније мислио онда нисам  
избегавах и нађох другога (ваљда што је бољи, достојнији) да је љуби...{S} Ја бих сад од физичк 
ео сетити да сам и ја као и сваки други бољи у тузи него у радости, ја бих се утешио, зацело.</ 
, трећа особа која иде са мном да гледа борбу два осећања, што се боре у мени, — радости и жало 
 једна озбиљна љубав.{S} Чула су водила борбу с душом, и победила је душа.{S} Американка ју је  
ило нешто злочиначко...{S} Ја сам водио борбу с чулима, а она се усхићивала природом узвикујући 
ету, где милиони јуре у мучну и страшну борбу за опстанак, и где јутарња магла личи на пару а в 
мном да гледа борбу два осећања, што се боре у мени, — радости и жалости.{S} Радост је дошла зб 
 <p>У САРАЈЕВУ 1918.</p> <p>Штампарија „Босанске Поште“</p> </div> </front> <body> <pb n="3" /> 
и наредио их по столу, и за један сат с бразлетном, што врло радо и много носе жене у овој варо 
} И ја спонтано скочих, и као њен млађи брат, и ако старији од ње, слободно, како никад дотле,  
се да то гледа старија сестра у млађега брата.{S} У том тренутку, у њеним очима било је неке то 
и, обе су ме пољубиле као друга или као брата.{S} И у место ма ми је мило, ја се растужих, и по 
авом на моје место, као да ми каже, као братићу: »Добио си што си хтео, па сад ме остави: имам  
ати њен муж: ти тамошњи из Новога Света брачни парови поштују један другом слободу.{S} Али да г 
о озбиљна.{S} Не проговоривши ми ништа, брзо разгледа поклоне, које сам ја већ био из џепа изва 
вши се, почех бежати од света на улици, брзо уђох у мени мили добро познати бескрајни парк; али 
 се пре но што бих учинио какву лудост, брзо одох и стадох поред ње, пазећи да је не дотакнем.{ 
ме пита: »Дечко! шта хоћеш од мене?« Ја брзо рекох, први пут не муцајући: »Ова соба ми је празн 
 — Моја мајка? рече, то јест отпева она брзо. »Не... ви.{S} Један поклон... за сестру...{S} Ја  
ао лед хладне, па не проговоривши ништа брзо изиђе.{S} Мени зазуја у ушима, ухватих се за столи 
 ме у лице једним дугим топлим пољупцем брзо рече: »Збогом, пријатељу...{S} Данас је субота«.{S 
сва својства свога женскога пола: да се брине као мајка чак и за оне од којих је много млађа.{S 
јих је много млађа.{S} Она се тога дана бринула за мене као за сина, да пажљиво силазим из воза 
ројени коњаници, пешаци, многи људи без бркова као жене, све жене корачају као људи, сваки са с 
ово човеково лице, и ма да је обријаних бркова, у његове руке од самих мишића, нарочито ноге у  
 као њена сенка«.</p> <p>»То је он! мој бронзани човек, челичних живаца«, помислих и скочих.{S} 
м видех њега, онога младића, спортиста, бронзаног тела и челичних живаца, свога првобитног чове 
ећи вајар нашега доба хтео да ствара од бронзе човека, онога првобитног пећинског човека, он би 
ао у детета, а јак и чврст као да је од бронзе.{S} Овакав је морао изгледати први човек...{S} К 
сећао мирис дима, влажне земље, траве и бршљана разастртог по свој високој огради; а високе ака 
кве једном морају бити све жене.{S} Кад буду све искрене као деца и слободне као људи у њима чо 
>жени будућности</hi> умеће се понашати будући човек, кога ће она васпитати и спремити за дружб 
дружбу с њом.{S} Ова Американка је жена будућности.</p> <p>После сам мислио, гледајући је: »Заб 
рема овој новој жени, или боље <hi>жени будућности</hi> умеће се понашати будући човек, кога ће 
се чинило, краја нема, и пролазећи кроз бујно зеленило седао сам или се пружио на ледину међу б 
орих.{S} У собу појури свеж предвечерњи ваздух.{S} Погледах у небо: оно је као од чађи, а на њ  
гледати први човек...{S} Кад би највећи вајар нашега доба хтео да ствара од бронзе човека, оног 
артију: у покретима, где се видела игра валова и чула њихова музика, и у гласу, где су се прели 
и тичја песма и у покретима видети игра валова...</p> <p>...{S}Сад свршавам песму и затварам оч 
{S} А кад пође, последњи пут видех игру валова, њене покрете, од којих ми је сад задрхтала душа 
 се као узбуркано море.{S} То су морски валови, жути, плави, црвени, безбојни, тај свет, светин 
 Хвала!..., и пожури се напоље, мислећи ваљда да сам полудео, јер зацело сам изгледао као луд.< 
љубих, ја је избегавах и нађох другога (ваљда што је бољи, достојнији) да је љуби...{S} Ја бих  
питах: »Ви путујете... у суботу«. — »Ко вам то каже?« упита она. »Ваша кћи«, изговорих ја с јед 
 ланца?{S} Можда кад падне мрак у варош вам силазе из шуме зверови?« Ја сам тада осећао један с 
к, и ја сам био час као некакво крилато ванземаљско биће што лети пут неба, час као земаљско, ч 
досад била свет, а сад ми је свет — ова варош«.{S} Тако сам писао; а да ли бих ја ту варош толи 
веће знаменитости и због чега ми је ова варош, крај све своје суморности, имала весео изглед; н 
гвоздееним стубовима; и на једанпут сва варош затрепта, засија се као у огромном пожару с пламе 
ну боју доби од земље; она црна суморна варош претвори се у бели чаробни вилински град.{S} У сп 
још била <pb n="34" /> увијена ова црна варош.{S} Она зазвони и у собу уђе Швајцарац.{S} Она по 
, те да ми се чини да је овде, изишла у варош, исто као кад ми неко мио умре: ја не идем да га  
ас отпутовати: пре него што би изишле у варош увек би биле у белим трикоима; сад су у хаљинама  
псе са ланца?{S} Можда кад падне мрак у варош вам силазе из шуме зверови?« Ја сам тада осећао ј 
и га нигде не беше. »Зацело је изишао у варош«.{S} Кад се сви скупише, као обично, у соби за од 
е оволико допасти.{S} Она воли ову црну варош!« заврши с чуђењем.{S} Мене тренутно обузе радост 
се неисказано тужна. »Она воли ову црну варош!« синуше ми кроз свест речи као кроз облак муње.{ 
«.{S} Тако сам писао; а да ли бих ја ту варош толико волео да у њој није била она, и то је једа 
отражим своје карте из те <pb n="14" /> вароши, ја знам да бих у свакој карти нашао њу и сваку  
ар.{S} То није био пожар него осветљење вароши: палиле су се миријаде лампи и сијалица на излоз 
 што врло радо и много носе жене у овој вароши, рече да је то лепо за моју сестру, јер то је не 
ле и дима, који се распростирао по свој вароши, и кад је време лепо, дизао се у вис, разређивао 
 n="6" /> од дуге шетње по тој огромној вароши и од утисака који су наваљивали на њену душу, да 
 ће пасти на све што сам у тој огромној вароши видео, на цркве и палате и на безбројне величанс 
estone unit="subSection" /> <p>У »Црној Вароши« седех још читаву недељу дана осећајући се сасви 
на сунцем.{S} Јер и небо: јутром, у тој вароши, обично је сиво, вечером црвено, а у подне бело  
ј великој европској претоници, највећој вароши на свету, где милиони јуре у мучну и страшну бор 
Сентиментални Херкулес</hi>«. — У нашој вароши бавио се до пре неки дан један нови Херкулес, је 
...</p> <p>Не мислећи ништа упутих се к вароши увијеној у вечерњу танку провидну маглу, кроз ко 
тада, при помисли да нам жене не иду по вароши ноћу саме због мушкараца.{S} Али да сам јој то к 
е још доста у овом најпријатнијем крају вароши.</p> <pb n="4" /> <p>О на је била госпођа, и не  
ра се са мном... »Смем ли, Мис Нели, да вас једанпут пољубим?« упитах тобоже озбиљно. »Смете, а 
не муцајући: »Ова соба ми је празна без вас«, и пољубих је као пре пола часа малу Нели, не траж 
 капицом. »Дајте ми други чаршав, молим вас...{S} Ја ћу овај платити«, рекох показујући на беле 
; ја узех муцати више него икад: »Молим вас да... у студио... дођете... — Моја мајка? рече, то  
ма: »Можда се боје помрчине?{S} Можда у вас има сувише лопова, па пуштате ноћу и улицама псе са 
 и заплаках...</p> <p>Из собе не изиђох вас дуги дан: туговао сам за њом и писао њој писмо.{S}  
ма, с којима сам век провео, које су ме васпитале по своме васпитању.{S} Не, ја према овој ниса 
и нападала наше жене: зашто су нас тако васпитале; грдила <pb n="8" /> би, можда, наше мајке; и 
{S} Трпећи муке, ја сам проклињао своје васпитање.{S} У мојој земљи нико и не слути да може бит 
к провео, које су ме васпитале по своме васпитању.{S} Не, ја према овој нисам умео да се понаша 
е се понашати будући човек, кога ће она васпитати и спремити за дружбу с њом.{S} Ова Американка 
Жене ће нас пречистити, препородити.{S} Васпитачице ће нам бити друкчије, боље, и ми ћемо бити  
уботу«. — »Ко вам то каже?« упита она. »Ваша кћи«, изговорих ја с једним болним осећањем. — »Мо 
е као према старим женама, с којима сам век провео, које су ме васпитале по своме васпитању.{S} 
едне земље што личи на башту обрађивану вековима и обрађену до савршенства, у зелене ливаде и г 
едан мали свет, и сваки је од нас једна велика загонетка.</p> <p>И једнога дана Заборав ће паст 
један мали свет и сваки је од нас једна велика загонетка.</p> <p>Чу се пиштаљка нашега Швајцарц 
озор из баште где су се још играле црна велика мачка и мала Нели сва у бело.</p> </div> <div ty 
p> <p>Последња љубав, а лепа као прва и велика као прва.{S} Моје срце не зна за године.{S} За м 
лети пут неба, час као земаљско, човек, велики, највећи војсковођа, који је покорио свет.{S} У  
готово женске листове.{S} Морао је бити велики спортист; и зацело челичних живаца...{S} Погледа 
 остала да се одмара, она је говорила о великим енглеским и американским песницима, и било јој  
ни ушију.{S} Мене је носило нешто јако, велико из мене...{S} Ја сам њен пољубац осећао, непрест 
 на те две мале стране метнуто је једно велико срце; у тим ситним словима осећала се једна круп 
 и мржње, пођох у свет.</p> <p>У једној великој европској претоници, највећој вароши на свету,  
данпут сам се осетио сасвим сам на овом великом и хладном свету.{S} Нико није имао да ме растуж 
видео, на цркве и палате и на безбројне величанствене грађевине, које је Време оденуло у црну ч 
ави зуби«, како каже Хајне, и са старих величанствених цркава и палата огромна црн кубета што и 
 више од половину лица, а дуг плавичаст вео личио је на маглу у коју је још била <pb n="34" />  
имао да ме растужује, али нико ни да ме весели.{S} Равнодушност.{S} И с таквим расположењем, бе 
бејаше сва моја душа.{S} Она изненађена весело узвикну: »А!« и пољуби ме као пре пола часа мала 
варош, крај све своје суморности, имала весео изглед; нисам видео жене, оне лепе жене израсле к 
а, не осећајући умора, час до крајности весео, час до крајности тужан.{S} И у једном <pb n="19" 
<pb n="26" /> сирене, после на звиждање ветра изишлог из меха Еолова.{S} Хроми су остављали сво 
исам писао да бих јој говорио о љубави, већ да бих јој казао свој бол што се променила, да бих  
овор, за чудо необичан, не американски, већ специјално њен.{S} Ја тај њен говор сравњивах час с 
песма, и то песма не као нешто духовно, већ материјално, и ја сам желео да метнем своја уста на 
не с њених усана...{S} У ње, жене можда већ више година, било је све девичанско: очи, уста... и 
 пред њу и црвенео сам, али не од стида већ од пожуде.{S} Сад, стид.{S} О кад би она знала!{S}  
шта, брзо разгледа поклоне, које сам ја већ био из џепа извадио и наредио их по столу, и за јед 
О на је била госпођа, и не беше ту сама већ с мајком, једном за чудо живом старицом као снег бе 
 у њу седели су и ћутали...{S} И кад су већ били сви изишли, ја сам још седео не мичући се, не  
као њени покрети и њен говор...{S} Пред вече, у соби за одмор, она је пред свима слободно легал 
с њом састајао свако јутро и свако пред вече.{S} Јутром, пошто смо се састали у соби за одмор и 
дам пустош...</p> <pb n="36" /> <p>Пред вече, тога дана, ја се сетих њега, »човека«: он је ту,  
е, ниједна ми не одговори на моје добро вече.{S} Колико сам желео да поцрвени.{S} А сад кад је  
есма...{S} Њено добро јутро, њено добро вече и њено збогом, то су три песме лепше од свих песам 
ре; чујем њено добро јутро и њено добро вече; <pb n="40" /> слушам шум њених корака и шуштање њ 
елог била обузела само једна мисао: још вечерас њу да видим.{S} Ја се морам с њом још вечерас с 
с њу да видим.{S} Ја се морам с њом још вечерас састати.{S} Али како?{S} Нисам могао наћи ништа 
нак, и где јутарња магла личи на пару а вечерње небо на бакар, ја се упознадох с једном Америка 
ећи ништа упутих се к вароши увијеној у вечерњу танку провидну маглу, кроз коју се помаљао једа 
: јутром, у тој вароши, обично је сиво, вечером црвено, а у подне бело као снег, и ипак је једн 
потпуна тишина.{S} Чак се није чула као вечером уличног живота хука, која се у даљини, по оделе 
мало час нисам био ни чуо да говори.{S} Вечито ћути.{S} И нисам опазио да у икога гледа и да га 
и свачим, од Времена.{S} Њена црна коса вечито ће бити само прошарана седином, а њен стас остаћ 
? рече, то јест отпева она брзо. »Не... ви.{S} Један поклон... за сестру...{S} Ја не знам шта ј 
естру...{S} Ја не знам шта је за њу, па ви да ми кажете, који...« — »Да се јавим мајци«, прекид 
ивши је, најљубазније, збуњено упитах: »Ви путујете... у суботу«. — »Ко вам то каже?« упита она 
е било мило и слатко, и сваки мој живац вибрирао је, а у мени није било ничега духовног.{S} У т 
е невиђеним стварима, које је тога дана видела; и док је она лежала, жмурећи, људи, и млади и с 
рафијом на хартију: у покретима, где се видела игра валова и чула њихова музика, и у гласу, где 
 у своју собу.{S} Кроз отворене прозоре видело се подневно сасвим бело небо, где су се јасно оц 
 шумарака чиниле су се лађе.{S} Даље се видело друго, плаво море.{S} То је било дно неба које ј 
народници, ја то сам најпосле тога дана видео, то јест сетио сам се тога.{S} Обе су се понашале 
а ипак топло сунце.{S} Ја сам тога дана видео да као мирис и музика на чула утичу и предели.{S} 
ти на све што сам у тој огромној вароши видео, на цркве и палате и на безбројне величанствене г 
е суморности, имала весео изглед; нисам видео жене, оне лепе жене израсле као јеле...{S} После  
внине, из прве младости.{S} Ништа нисам видео, чак ни оно што сам до тога дана гледао више но н 
а младића од пре неколико дана ја бејах видео више пута у соби за одмор где она седи или лежи,  
у говору чути тичја песма и у покретима видети игра валова...</p> <p>...{S}Сад свршавам песму и 
азано радознала. »Зашто?« А кад јој ја, видећи да сам се изговорио, одговорих слегањем раменима 
то било, обузе ме до крајности, и ја не видећи ништа чулним очима, увучен сав у себе, пробијах  
ме овога младића...{S} И наједанпут, ја видех на својој постељи њино миловање... »Они <pb n="22 
 је питам: зашто се променила; а кад је видех, то ми се учини лудо, као кад би питао сунце: заш 
_C5"> <head>V.</head> <p>Два дана је не видех, не хтедох да је видим — стидех се.{S} Какву сам  
..{S} И спонтано извирих у трпезарију и видех њу с мајком за столом код прозора, а ниже за друг 
ом код прозора, а ниже за другим столом видех њега, онога младића, спортиста, бронзаног тела и  
дио душу...{S} А кад пође, последњи пут видех игру валова, њене покрете, од којих ми је сад зад 
 се милују, ја сам био миран.{S} Кад их видех да се разговарају, ја бесним.{S} Никад нисам поми 
т леђима њој, она сад њему.{S} О кад их видех овако заједно, у троје!{S} У ушима ми зазуја и са 
} А њена мајка, жива и духовита, осећа, види да је нешто било између мене и њене кћери, па се + 
ела само једна мисао: још вечерас њу да видим.{S} Ја се морам с њом још вечерас састати.{S} Али 
 од сваког његовог погледа, ја тек сада видим.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1918a_ 
 неко мио умре: ја не идем да га мртвог видим, ја не пођем за његовим ковчегом, одајући му посл 
рис лаванде; а погледавши дубоко у себе видим њу у белој блузи, осенчена профила палминим лишће 
S} Не могу да издржим више, морам да је видим.{S} У својој соби опрах се од чађи, обукох се у х 
о снагу, ја пођох у собу за одмор да је видим.{S} Она је зацело тамо, мислио сам, ја ћу је пита 
p>Два дана је не видех, не хтедох да је видим — стидех се.{S} Какву сам улогу ја играо после на 
ио да ће ми бити и најмање криво кад је видим с оним кога сам јој ја изабрао...</p> <p>Па дођох 
 говор!{S} О да је знала да седи; да не видим њен ход!{S} Од тога нисам осећао душевно узнемире 
 И избегавао сам је, с намером да је не видим до њеног поласка, ни кад пође, те да ми се чини д 
роблеме душе.{S} У огледалу над камином видим јој профил осенчен палминим лишћем и црну косу пр 
уморна варош претвори се у бели чаробни вилински град.{S} У споредним готово празним улицама ра 
} Њене ноге, у плитким ципелама, што су вириле испод лаке хаљине, доводиле су ме до безумља...{ 
вароши, и кад је време лепо, дизао се у вис, разређивао се и мешао с облацима; а кад је ружно,  
на који је прешла први пут у животу.{S} Висока и поносита, она је својом појавом личила на неку 
би на какво жуто водено цвеће.{S} Једна висока <pb n="10" /> црна мотка оцртавала се на томе пл 
на разастртог по свој високој огради; а високе акације шумеле су тужно како обично шуме у влажн 
излозима и рекламама и по тротоарима на високим гвоздееним стубовима; и на једанпут сва варош з 
уци, једанпут је скакао у воду с једног високог моста, једанпут се гушио паром...{S} И остао је 
мље, траве и бршљана разастртог по свој високој огради; а високе акације шумеле су тужно како о 
а вратима се појави, пошто је закуцала, витка плава девојка, у плаво с белом капицом. »Дајте ми 
ахнуо.{S} Она је сад била виша од мене, виша од сваког земаљског бића.{S} Онај лаки мирис с њен 
чини ми се издахнуо.{S} Она је сад била виша од мене, виша од сваког земаљског бића.{S} Онај ла 
 по два човека, по три...{S} Моје боље, више ја устало је из мртвих кад сам се приближио овој н 
које је давало потпуну илузију мора.{S} Више њега била су два дугачка густа облака, и оба као д 
у врло неестетично, управо ружно, ја га више не поменух.{S} А једанпут, слушајући је, помислих: 
ом хотелу осећао сам сад присуство Бога више него у старој катедрали. »Она је жена какве једном 
у...{S} Осетио сам где ће сести, али се више нисам окретао, него сам писао једном своме пријате 
а, и да ме гледа, и не могавши издржати више, окретох се: поглед ми се сусрете с њеним погледом 
а она...{S} Сретосмо се; ја узех муцати више него икад: »Молим вас да... у студио... дођете...  
сам тако несрећан.{S} Па ипак, ја нисам више онај човек који сам био до пре два дана.{S} Ја сам 
био сам у хотелу.{S} Не могу да издржим више, морам да је видим.{S} У својој соби опрах се од ч 
 чак ни оно што сам до тога дана гледао више но највеће знаменитости и због чега ми је ова варо 
ића од пре неколико дана ја бејах видео више пута у соби за одмор где она седи или лежи, да сед 
илу и шеширу од панаме који јој је крио више од половину лица, а дуг плавичаст вео личио је на  
 њених усана...{S} У ње, жене можда већ више година, било је све девичанско: очи, уста... и ја  
 сам био до пре два дана.{S} Ја сам сад виши човек, духован човек, па како сам тужан!{S} Али да 
баца.{S} У мени се пробудио један други виши човек...{S} Али кад осетих мирис постеље која је м 
ције шумеле су тужно како обично шуме у влажна магловита предјесенска јутра.{S} Преда ме истрча 
телску башту, где се осећао мирис дима, влажне земље, траве и бршљана разастртог по свој високо 
ила златна, него као да је од пшеничних влатова <pb n="33" /> који су тек почели да зру.{S} Њен 
 кад се узнемири море.{S} Оне таласе од воде утишава трозупцем Посејдон; ове таласе од света об 
мрким зградама.{S} Као узбуркане морске воде кроз мореузине крај којих се дижу црни кипариси... 
 плавога мора и личила би на какво жуто водено цвеће.{S} Једна висока <pb n="10" /> црна мотка  
а, него једна озбиљна љубав.{S} Чула су водила борбу с душом, и победила је душа.{S} Американка 
«, па да претрчим...{S} То јако осећање водило ме је, носило ме у тишину, где ћу моћи мирно осе 
и је било нешто злочиначко...{S} Ја сам водио борбу с чулима, а она се усхићивала природом узви 
себи жиле на руци, једанпут је скакао у воду с једног високог моста, једанпут се гушио паром... 
за, она ме ухвати за руку и узвуче ме у воз, па ми се смејаше.{S} О кад би знала зашто сам био  
а једном занесох и хтедох да останем од воза, она ме ухвати за руку и узвуче ме у воз, па ми се 
мене као за сина, да пажљиво силазим из воза, и да нешто не заборавим.{S} Док је она седећи пре 
ас као земаљско, човек, велики, највећи војсковођа, који је покорио свет.{S} У самопоштовању од 
пута имам храбрости да помислим: она је волела онога што...; али ова мисао стално ми остаје нед 
м лаку ноћ.</p> <p>»Дакле она је у мени волела онога чулног човека, овога духовног не воли«, ша 
е сам се родио и коју волим као што сам волео мајку, ја имам и једну широку отаџбину; она ми је 
м писао; а да ли бих ја ту варош толико волео да у њој није била она, и то је један проблем кој 
 ће јој се овде оволико допасти.{S} Она воли ову црну варош!« заврши с чуђењем.{S} Мене тренутн 
ле и учини ми се неисказано тужна. »Она воли ову црну варош!« синуше ми кроз свест речи као кро 
 онога чулног човека, овога духовног не воли«, шаптао сам ја ушавши у своју собу.{S} Али да је  
 И зар је његова жена крива што је неко воли?</p> <p>И сутра-дан, после предаје писма на пошту, 
м.{S} Мене тренутно обузе радост: зашто воли овде. »Због мене«, смело помислих и почех се нерво 
кажем.{S} Мислио сам да јој кажем да је волим, и да је преклињем да бежи, што пре, одавде, да ј 
н очајан крик и гласно узвикнух. »Ја те волим!« као да би ме она чула; а за тим падох на постељ 
м. »Од свих лепота на свету, ја највише волим жене!« узвикнух ја до крајности узбуђен и погледа 
кнуо да од свих лепота на свету највише волим жене.{S} Према овој новој жени, или боље <hi>жени 
 love nature</foreign></hi>!« (Ја много волим природу), употребљујући прилог <hi><foreign xml:l 
е уске отаџбине где сам се родио и коју волим као што сам волео мајку, ја имам и једну широку о 
да сам јој кћер осумњичио, повиривши на врата кад се разговарала с човеком.{S} А она..., љути с 
ла је преко једне карте кад се отворише врата и чу се лаки шум корака и једва чујно шуштање хаљ 
арих јако једанпут.{S} Швајцарац отвори врата, и ја уђох баш у том тренутку кад је из трпезариј 
у том осмеху била је моја душа.{S} Крај врата се зауставих и окретох се, пречишћен, преображен, 
ветије, то ми је она...{S} Она се одмах врати и уђе са мном у студио.{S} Била је врло озбиљна.{ 
е у истини пољубила...</p> <p>Најпосле, вративши се грдно уморан од хода и од осећања, ја не од 
есох, и окренувши се, зазвоних...{S} На вратима се појави, пошто је закуцала, витка плава девој 
орило, не зазвоних него лупнух чуком на вратима: ударих јако једанпут.{S} Швајцарац отвори врат 
ело масло и мармелада, а ја сам пошао к вратима...{S} Али на једанпут, ја чух њен глас и глас н 
 дана кад сам био љубоморан, лупнуо сам вратима на соби за одмор...{S} Моје понашање према њој  
 с једном равнодушношћу, из њега сам се вратио с једном љубављу.{S} То није била каква путничка 
 је кудгод даље отишао па ће се доцније вратити — не дочеках га. »Отишли су заједно!« пролете м 
она спази, ја је не поздравих, не уђох, вратих се и појурих уз степенице као да ме понесоше неч 
е распростирао по свој вароши, и кад је време лепо, дизао се у вис, разређивао се и мешао с обл 
бројне величанствене грађевине, које је Време оденуло у црну чађ а окитило зеленом маховином, З 
што врши измене над сваким и свачим, од Времена.{S} Њена црна коса вечито ће бити само прошаран 
{S} Пожурим се од главних алеја, где је врило као на улици, небројена кола, небројени коњаници, 
рати и уђе са мном у студио.{S} Била је врло озбиљна.{S} Не проговоривши ми ништа, брзо разглед 
и американским песницима, и било јој је врло пријатно што те песнике и ја познајем, нарочито шт 
столу, и за један сат с бразлетном, што врло радо и много носе жене у овој вароши, рече да је т 
Али пошто је име те птице на мом језику врло неестетично, управо ружно, ја га више не поменух.{ 
 као неко који је почео да краде или да врши какво друго рђаво дело.{S} Њене ноге, у плитким ци 
увати од свега споља, па и од онога што врши измене над сваким и свачим, од Времена.{S} Њена цр 
<hi>Вуга</hi>!« Учини ми се као да пева вуга.{S} Али пошто је име те птице на мом језику врло н 
="#SRP1918a_N1" />) а ја узвикнух: »<hi>Вуга</hi>!« Учини ми се као да пева вуга.{S} Али пошто  
S} И нисам опазио да у икога гледа и да га ишта интересује.{S} И њена мајка оде.{S} Остадосмо н 
поштују један другом слободу.{S} Али да га и отвори, он ће у писму своје жене наћи једно узвише 
као кад ми неко мио умре: ја не идем да га мртвог видим, ја не пођем за његовим ковчегом, одају 
зику врло неестетично, управо ружно, ја га више не поменух.{S} А једанпут, слушајући је, помисл 
{S} Овога је култура довршила, начинила га потпуним.{S} И он ми дође мио: у њему ћу гледати њу. 
 у соби за одмор, ја њега тражих — нема га.{S} Чеках га, можда је кудгод даље отишао па ће се д 
сачусец, њеној кући, не бојећи се да ће га читати њен муж: ти тамошњи из Новога Света брачни па 
тање, у студио, у башту, свуд идох, али га нигде не беше. »Зацело је изишао у варош«.{S} Кад се 
ропе: где да је нађем?...{S} Послах јој га у једну од Савезних Држава Америчких, у Масачусец, њ 
i>.{S} Као да се тако звао.{S} И ја сам га увек гледао у његову човекову главу обраслу густом к 
е ту, леп као бесмртни бог.{S} Како сам га могао сравњивати с човеком, и то с недовршеним човек 
о...</p> <p>Па дођох до прозора и нагло га отворих.{S} У собу појури свеж предвечерњи ваздух.{S 
мор, ја њега тражих — нема га.{S} Чеках га, можда је кудгод даље отишао па ће се доцније вратит 
о па ће се доцније вратити — не дочеках га. »Отишли су заједно!« пролете ми кроз главу мисао, и 
оком дођох до њега смакох чаршав и узех га цепати.{S} Кад сам их замишљао да се милују, ја сам  
 и рекламама и по тротоарима на високим гвоздееним стубовима; и на једанпут сва варош затрепта, 
свет...{S} Пожурим се од главних алеја, где је врило као на улици, небројена кола, небројени ко 
и фотографијом на хартију: у покретима, где се видела игра валова и чула њихова музика, и у гла 
 угледавши оно место на својој постељи, где сам њу с њим замишљао, једним скоком дођох до њега  
ре видело се подневно сасвим бело небо, где су се јасно оцртавали с кућа мали црвени димњаци »к 
је носила, чувала, износила на чистину, где сам се предавао једном чудном интензивном осећању,  
ећање водило ме је, носило ме у тишину, где ћу моћи мирно осећати њен пољубац на своме образу и 
валова и чула њихова музика, и у гласу, где су се преливале све боје цвећа и ствари.{S} Али оно 
ој претоници, највећој вароши на свету, где милиони јуре у мучну и страшну борбу за опстанак, и 
, као и прошла јутра, у хотелску башту, где се осећао мирис дима, влажне земље, траве и бршљана 
{S} Она је отишла на континенат Европе: где да је нађем?...{S} Послах јој га у једну од Савезни 
зашто се променила...{S} Срце, љубав! — где да јој пошаљем писмо с толиким благом?...{S} Она је 
пријатељима. »Поред своје уске отаџбине где сам се родио и коју волим као што сам волео мајку,  
о, у том тренутку, кроз прозор из баште где су се још играле црна велика мачка и мала Нели сва  
 у мучну и страшну борбу за опстанак, и где јутарња магла личи на пару а вечерње небо на бакар, 
што много личи на удобни честити дом, и где се човек осећа као да је у гостима код својих најбо 
етнем своја уста на њу...{S} Осетио сам где ће сести, али се више нисам окретао, него сам писао 
 је пољубио.{S} Она је седела за столом где оно јутро.{S} Ја сам онда био окренут леђима њој, о 
а, мајка и »човек«.{S} Он је седео тамо где сам седео ја оно јутро кад сам је пољубио.{S} Она ј 
н од хода и од осећања, ја не одох тамо где сам њу оставио, него у своју собу.{S} Кроз отворене 
а бејах видео више пута у соби за одмор где она седи или лежи, да седи према њој, и никад ништа 
...{S} После сам отишао у собу за одмор где на мене навали сета због одласка мале Нели.</p> <pb 
мо се разилазили.{S} Али по томе колосу где јутарња магла личи на пару, и то на пару што се диж 
у, јер то је нешто локално: према месту где сам био, поклон.{S} А ја сам био просто нем, и узим 
и које одобраваху: »Да!{S} Да!{S} Да! а глава оне оригиналне уседелице — која се у том часу жур 
их живаца«, помислих и скочих.{S} И сто глава појавише ми се у свести које одобраваху: »Да!{S}  
ветитељке или мртваце.{S} Мајка не диже главе, писаше, кћи ме погледа и одговори ми очима.</p>  
парк; али и ту свет...{S} Пожурим се од главних алеја, где је врило као на улици, небројена кол 
ни концерат и недељом иђаше на службу у главној катедрали, и која се много разговарала с Америк 
пружио на ледину међу бескућницима; над главом су ми шумели стари храстови, а ја сам кроз њине  
Не, то осећање имена нема.{S} Она учини главом на моје место, као да ми каже, као братићу: »Доб 
се сваки час окретао, а она је подизала главу, погледала ме и осмехнула се.{S} Било је тренутак 
" /> <p>Најпосле устадох; она не подиже главу да јој кажем лаку ноћ.</p> <p>»Дакле она је у мен 
рема њој и њеној мајци.{S} Оне подигоше главу, она поцрвене, ниједна ми не одговори на моје доб 
{S} Због тога... нема смисла.{S} И кроз главу ми сену једна мисао: »Да је замолим да ми каже ко 
а. »Отишли су заједно!« пролете ми кроз главу мисао, и ја пожелех да их нађем и да их обоје уби 
Она заустави руку с пером, и подигнувши главу погледа ме у очи с осмехом и као да ме пита: »Деч 
рујем: била се заљубила у мене, и дижем главу тако поносито као да сам покорио свет.{S} Много п 
ја сам га увек гледао у његову човекову главу обраслу густом кудравом косом, у његово човеково  
 гледао и горео од жеље да метнем своју главу на њена колена чију сам облину наслућивао под лак 
 и упалих образа, на којима је извајана глад, прикупљале су се и удешавале су свој тужни »Прели 
арађују насушни хлеб, удаљујући смрт од глади, ја одох, као и прошла јутра, у хотелску башту, г 
учне улице колоса, града пресићености и глади, магле и дима, који се распростирао по свој варош 
 песници називају градом пресићености и глади, ја ни за тренутак нисам био без ње; она ме је св 
.{S} Али на једанпут, ја чух њен глас и глас некога човека...{S} Застадох... »Ми путујемо у суб 
он. »О, не...{S} На континент...« Мушки глас ми је непознат.{S} Нагласак американски.{S} Зацело 
атима...{S} Али на једанпут, ја чух њен глас и глас некога човека...{S} Застадох... »Ми путујем 
ећи по глаткој калдрми часно пуштали су глас који је личио на песму <pb n="26" /> сирене, после 
она одвезла, пустих један очајан крик и гласно узвикнух. »Ја те волим!« као да би ме она чула;  
а игра валова и чула њихова музика, и у гласу, где су се преливале све боје цвећа и ствари.{S}  
а, као какве подмукле звери и летећи по глаткој калдрми часно пуштали су глас који је личио на  
чито ћути.{S} И нисам опазио да у икога гледа и да га ишта интересује.{S} И њена мајка оде.{S}  
 друга, трећа особа која иде са мном да гледа борбу два осећања, што се боре у мени, — радости  
.{S} Ја осећах да ме она осећа, и да ме гледа, и не могавши издржати више, окретох се: поглед м 
ајка, мој разговорни пријатељ, ћути, не гледа ме!{S} Увређена је, држи да сам јој кћер осумњичи 
ледом <pb n="15" /> и учини ми се да то гледа старија сестра у млађега брата.{S} У том тренутку 
ам мало поседео, на неисказаним мукама, гледајући у њено озбиљно лице што непрестано мења боју, 
на будућности.</p> <p>После сам мислио, гледајући је: »Заборавила ме...{S} И њој паметној дошао 
 ја одох у своју собу, отворих прозор и гледајући преко црвених кровова пут станице куда се она 
је руке.{S} А она?... зашто ме она није гледала, зашто је љута?</p> <p>Али она није била љута н 
оравим.{S} Док је она седећи према мени гледала у дивне пределе једне земље што личи на башту о 
јући се, исто као дете, она ме зваше да гледам живописне слике.{S} Ја сам се од тога њеног доди 
 да сам с њом, да седим близу ње, да је гледам и осећам; а кад је пољубих, ја је избегавах и на 
{S} Али у приземљу се не задржах, да не гледам пустош...</p> <pb n="36" /> <p>Пред вече, тога д 
ка!{S} Обоје пишемо, не проговарамо, не гледамо се и ако седимо једно према другом.{S} Мени се  
ма, и ту, духовним <pb n="12" /> очима, гледао милу жену, миловао је, имао је сву...{S} Па сам  
ло небо, дотле сам ја у њу <pb n="9" /> гледао и горео од жеље да метнем своју главу на њена ко 
 видео, чак ни оно што сам до тога дана гледао више но највеће знаменитости и због чега ми је о 
тари храстови, а ја сам кроз њине гране гледао у тешко оловно небо, или у лако као од беле свил 
ао да се тако звао.{S} И ја сам га увек гледао у његову човекову главу обраслу густом кудравом  
ам желео да је љубим, ја сам непрестано гледао да сам с њом, да седим близу ње, да је гледам и  
воме образу и неузнемираван гледати њу, гледати је у белој блузи, осенчана профила палминим лиш 
а и слободне као људи у њима човек неће гледати своју женку него свога друга.{S} Како ће се бит 
пољубац на своме образу и неузнемираван гледати њу, гледати је у белој блузи, осенчана профила  
отпуним.{S} И он ми дође мио: у њему ћу гледати њу...{S} Па стрчах низ степенице, потрчах по пр 
ећу с ума да су жене, те удешавају ход, говор, поглед, осмех, и поцрвене од сваког његовог погл 
 највише занело, то је њен <pb n="5" /> говор, за чудо необичан, не американски, већ специјално 
 а ја последњи пут чух тичју песму, њен говор, који ми је сад узбудио душу...{S} А кад пође, по 
јално она таква, као њени покрети и њен говор...{S} Пред вече, у соби за одмор, она је пред сви 
нски, већ специјално њен.{S} Ја тај њен говор сравњивах час са звуцима некаквог непознатог музи 
 О да је знала да ћути, да не чујем њен говор!{S} О да је знала да седи; да не видим њен ход!{S 
 за писање, у собу за пушење, у собу за говорење, у собу за ћутање, у студио, у башту, свуд идо 
ја њега до мало час нисам био ни чуо да говори.{S} Вечито ћути.{S} И нисам опазио да у икога гл 
чна жена, готово чак не лепа; кад иде и говори — лепота!{S} Сва се преобрази, и ја бих сваки ње 
 постарији Американац, јер он са сваким говори, <pb n="24" /> свакога запиткује...{S} И спонтан 
ра.{S} А кад смо ћутали, или кад је она говорила о другим стварима, а сам био само мужјак...{S} 
разговарали се, или управо пошто је она говорила а ја ћутао, или муцао дрхтећи као кривац, ми с 
дне, кад би остала да се одмара, она је говорила о великим енглеским и американским песницима,  
ежности старије сестре.{S} Као да ми је говорила: »Дечко, пишеш о жени... рано је то за тебе«.{ 
ајући се много у уметност, јер је о њој говорила с једним дубоким осећањем. »Од свих лепота на  
 од страха да се не изгубим и да јој не говорим лудости него да ме не обузме још теже осећање.  
њу, да јој љубим руке, хаљину, и да јој говорим о најлуђим стварима, да је молим да ме не остав 
љубав.{S} Ја јој нисам писао да бих јој говорио о љубави, већ да бих јој казао свој бол што се  
пусте терет године.{S} Увек ће јој се у говору чути тичја песма и у покретима видети игра валов 
тину, да се изгубим у њој...</p> <p>Кад год би ме обузела жалост, бол, један интезиван бол због 
амо да ми се чини да је жив, отишао куд год на пут.</p> <pb n="23" /> <p>Али још првог дана, ја 
х усана...{S} У ње, жене можда већ више година, било је све девичанско: очи, уста... и ја сам ж 
велика као прва.{S} Моје срце не зна за године.{S} За моју душу године су само уображење.</p> < 
ио се у једну своју сународницу пре три године.{S} Она му на љубав не одговара.{S} Он је свуд п 
 и прав и кад јој на плећа спусте терет године.{S} Увек ће јој се у говору чути тичја песма и у 
 срце не зна за године.{S} За моју душу године су само уображење.</p> <milestone unit="subSecti 
 unit="subSection" /> <p>И данас, после годину дана, при свршетку ове приповетке, то јест песме 
ва преживљујем све што сам преживео пре годину дана; обнављам наше састанке и разговоре; чујем  
} А ово јутро!...{S} Он, млад и крупан, гологлав, на раскрсници дува у њу као аутомат, зовући з 
ађену до савршенства, у зелене ливаде и горе и црвена села, у бело небо, дотле сам ја у њу <pb  
Прошле су биле муке, али је дошло нешто горе, досада и празнина.{S} На једанпут сам се осетио с 
дотле сам ја у њу <pb n="9" /> гледао и горео од жеље да метнем своју главу на њена колена чију 
њено име, које не знам... »Госпођа Дим, Госпођа Магла«: нешто непровидно, нешто што ишчезава ос 
ароши.</p> <pb n="4" /> <p>О на је била госпођа, и не беше ту сама већ с мајком, једном за чудо 
м само писао њено име, које не знам... »Госпођа Дим, Госпођа Магла«: нешто непровидно, нешто шт 
 је била интересантнија од свих женских гостију.{S} Млада, а црна коса јој је прошарана седином 
и дом, и где се човек осећа као да је у гостима код својих најбољих пријатеља, у хотелу каквих  
цих: банално.{S} Док седи: обична жена, готово чак не лепа; кад иде и говори — лепота!{S} Сва с 
ао трава која беше, овог дана, окићена, готово сва покривена жутим лишћем опалим с једнога огро 
оја кћи!« рече она зачуђено.{S} Па тад, готово шапатом додаде. »Да, треба да путујемо у суботу, 
 чарапама које су покривале његове обле готово женске листове.{S} Морао је бити велики спортист 
небо, као море и као душа.{S} Она ми се готово попе на колена, и пољубивши ме у лице једним дуг 
м облину наслућивао под лаком хаљином и готово губио свест.{S} У мени је било нешто злочиначко. 
и чаробни вилински град.{S} У споредним готово празним улицама распростирао се мирис бензина, а 
рош претвори се у бели чаробни вилински град.{S} У споредним готово празним улицама распростира 
из парка, залазно у хучне улице колоса, града пресићености и глади, магле и дима, који се распр 
по томе чудовишту које песници називају градом пресићености и глади, ја ни за тренутак нисам би 
е и палате и на безбројне величанствене грађевине, које је Време оденуло у црну чађ а окитило з 
мели стари храстови, а ја сам кроз њине гране гледао у тешко оловно небо, или у лако као од бел 
наше жене: зашто су нас тако васпитале; грдила <pb n="8" /> би, можда, наше мајке; или, можда,  
ту непробојну шарену масу, што надире с грдним шумом кроз улице опточене мрким зградама.{S} Као 
ољубила...</p> <p>Најпосле, вративши се грдно уморан од хода и од осећања, ја не одох тамо где  
ја бих сваки њен покрет, сваку њену реч грлио, љубио као њене руке или лице...</p> <p>Поред ово 
у наслућивао под лаком хаљином и готово губио свест.{S} У мени је било нешто злочиначко...{S} Ј 
црни кипариси...{S} То је све споља, та гужва света, то куцање била, ударање огромног срца једн 
м разговара...{S} Тргох се као од уједа гује, па и ако ме она спази, ја је не поздравих, не уђо 
 мора.{S} Више њега била су два дугачка густа облака, и оба као да су по средини пуна злата, а  
 гледао у његову човекову главу обраслу густом кудравом косом, у његово човеково лице, и ма да  
ма, увучен сав у себе, пробијах се кроз густу непробојну шарену масу, која ме је носила, чувала 
ју, <pb n="17" /> немајући очију за ону густу непробојну шарену масу, што надире с грдним шумом 
оду с једног високог моста, једанпут се гушио паром...{S} И остао је жив да је прати свуд као њ 
другога (ваљда што је бољи, достојнији) да је љуби...{S} Ја бих сад од физичког додира с њом ум 
е!{S} И пожелех да сам јак као »човек«, да су ми живци као челик, железо.{S} Ја пољубих девојчи 
их јој казао свој бол што се променила, да бих је питао: зашто се променила...{S} Срце, љубав!  
стварима, да је молим да ме не оставља, да живимо заједно као муж и жена...{S} Али она ми је по 
, и да јој говорим о најлуђим стварима, да је молим да ме не оставља, да живимо заједно као муж 
 тога дана бринула за мене као за сина, да пажљиво силазим из воза, и да нешто не заборавим.{S} 
 је преклињем да бежи, што пре, одавде, да је ја не обесвећавам својом профаном близином.{S} Је 
гледао да сам с њом, да седим близу ње, да је гледам и осећам; а кад је пољубих, ја је избегава 
на сат, пође; а ја је ухватих за прсте, да јој пољубим руку, и промуцах: »<hi><foreign xml:lang 
<p>Седох за сто поред прозора из баште, да пишем.{S} У соби не бејаше никога, а да није пуцкара 
 у соби за одмор где она седи или лежи, да седи према њој, и никад ништа не помислих.{S} Ко је  
овара се са мном... »Смем ли, Мис Нели, да вас једанпут пољубим?« упитах тобоже озбиљно. »Смете 
 американски.{S} О да је знала да ћути, да не чујем њен говор!{S} О да је знала да седи; да не  
као магла.{S} Тражио сам да се изгубим, да се ја, један ништаван делић, утиснем у ту мрку целин 
 ја сам непрестано гледао да сам с њом, да седим близу ње, да је гледам и осећам; а кад је пољу 
 пожелех од срца да је то био само сан, да ме она није у истини пољубила...</p> <p>Најпосле, вр 
> <p>Ја клонух у једну наслоњачу.{S} О, да, оне ће данас отпутовати: пре него што би изишле у в 
штаван делић, утиснем у ту мрку целину, да ме нестане у њој.</p> <p>Једно јутро пуно магле и пе 
обесветио, и појурих натраг, у светину, да се изгубим у њој...</p> <p>Кад год би ме обузела жал 
доводио до безумља: да клекнем пред њу, да јој љубим руке, хаљину, и да јој говорим о најлуђим  
 је пред свима слободно легала на софу, да се у хоризонталном положају одмара <pb n="6" /> од д 
тисака који су наваљивали на њену душу, да сања о дотле невиђеним стварима, које је тога дана в 
лакше.{S} Али у приземљу се не задржах, да не гледам пустош...</p> <pb n="36" /> <p>Пред вече,  
асу журно увијаше у црн дугачак огртач, да не одоцни за духовни концерат — тресаше <pb n="38" / 
имала сва својства свога женскога пола: да се брине као мајка чак и за оне од којих је много мл 
 је додир њене руке доводио до безумља: да клекнем пред њу, да јој љубим руке, хаљину, и да јој 
на оригинална мисао која ме свег обузе: да је неко љуби.{S} Неко, не ја.{S} И тај неко да у сво 
ем њен говор!{S} О да је знала да седи; да не видим њен ход!{S} Од тога нисам осећао душевно уз 
 свести које одобраваху: »Да!{S} Да!{S} Да! а глава оне оригиналне уседелице — која се у том ча 
ми се у свести које одобраваху: »Да!{S} Да!{S} Да! а глава оне оригиналне уседелице — која се у 
ари Свет да краљује над свим женама!{S} Да мени да одличје које, као краљица, даје само изабран 
пре тражио узрок за приближавање!...{S} Да је питам хоће ли да путује у суботу.{S} Због тога... 
"39" /> се чинило да сам понижен?...{S} Да ли бих ја био онако тужан да смо се растали друкчије 
} У самопоштовању одох до крајности.{S} Да мене пољуби она што је дошла из Новога Света у Стари 
да пишем.{S} У соби не бејаше никога, а да није пуцкарао угаљ у камину и шкрипало моје перо бил 
свет — ова варош«.{S} Тако сам писао; а да ли бих ја ту варош толико волео да у њој није била о 
 отићи?« О! шта је она била мени?!{S} А да сам ја њој само један симпатичан <hi><foreign xml:la 
 тад, готово шапатом додаде. »Да, треба да путујемо у суботу, али... она неће.{S} Никад нисам н 
 од лаванде — она је знала колико треба да се намирише...{S} Она није била тако лепа, а ипак ко 
едно место.{S} Ја разумедох да то треба да читам, и читах: »<hi>Сентиментални Херкулес</hi>«. — 
уче изгрејало ко подне, а данас изгледа да неће ни изгрејати.{S} Сваки је од нас један мали све 
!..., и пожури се напоље, мислећи ваљда да сам полудео, јер зацело сам изгледао као луд.</p> <p 
 изван себе од радости. »Сад је прилика да нам се односи измене«, мислио сам и радовао сам се.{ 
да не чујем њен говор!{S} О да је знала да седи; да не видим њен ход!{S} Од тога нисам осећао д 
</hi>, по американски.{S} О да је знала да ћути, да не чујем њен говор!{S} О да је знала да сед 
.{S} По неко после подне, кад би остала да се одмара, она је говорила о великим енглеским и аме 
а искрена као дете.{S} Јер кад би умела да се претвара, она не би била онаква.{S} Овакве једном 
. она неће.{S} Никад нисам ни помислила да ће јој се овде оволико допасти.{S} Она воли ову црну 
а до рођака и од пријатеља до пријатеља да потражим своје карте из те <pb n="14" /> вароши, ја  
вом косом, у његово човеково лице, и ма да је обријаних бркова, у његове руке од самих мишића,  
другарски, као моји мушки другови, и ма да су у сукњи, обе су ме пољубиле као друга или као бра 
 женама што пред човеком не смећу с ума да су жене, те удешавају ход, говор, поглед, осмех, и п 
S} Али да је покушала, на милион начина да ме начини онаквим какав см био, не би могла.{S} Она  
младог лепог дива, »човека у плаво«, па да претрчим...{S} То јако осећање водило ме је, носило  
е макох од ње, осећајући да и она осећа да сам је пољубио душом, и да познаје колико сам срећан 
а јој се не дотакнем руке, не од страха да се не изгубим и да јој не говорим лудости него да ме 
мило, ја се растужих, и пожелех од срца да је то био само сан, да ме она није у истини пољубила 
пут се гушио паром...{S} И остао је жив да је прати свуд као њена сенка«.</p> <p>»То је он! мој 
бу за одмор; а ја се спремах шта ћу све да јој кажем.{S} Мислио сам да јој кажем да је волим, и 
Она је отишла на континенат Европе: где да је нађем?...{S} Послах јој га у једну од Савезних Др 
о се променила...{S} Срце, љубав! — где да јој пошаљем писмо с толиким благом?...{S} Она је оти 
м јој био духовни сродник, и тражила је да се са мном разговара.{S} А кад смо ћутали, или кад ј 
 њу <pb n="9" /> гледао и горео од жеље да метнем своју главу на њена колена чију сам облину на 
 опет имала и лице и очи и уста, али не да то ја љубим устима.{S} Од једног физичког додира с њ 
им погледом <pb n="15" /> и учини ми се да то гледа старија сестра у млађега брата.{S} У том тр 
а је дан њиног одласка.{S} Чинило ми се да је то један од оних тужних али свечаних дана, кад се 
, у Масачусец, њеној кући, не бојећи се да ће га читати њен муж: ти тамошњи из Новога Света бра 
C6"> <head>VI.</head> <p>Зарекао сам се да у суботу не сиђем у приземље до само подне, а ја сам 
видим до њеног поласка, ни кад пође, те да ми се чини да је овде, изишла у варош, исто као кад  
крећући се пише, пише, пише као да хоће да испише све болове срца и да пером реши све проблеме  
о и много носе жене у овој вароши, рече да је то лепо за моју сестру, јер то је нешто локално:  
 обукох се у хаљине за које ми она рече да јој се допадају и сиђох у приземље.{S} У трпезарији  
ад ни речи не проговори, само ми даваше да читам у новинама »чуда по свету«, обележавајући их п 
ињујући се, исто као дете, она ме зваше да гледам живописне слике.{S} Ја сам се од тога њеног д 
О кад би знала зашто сам био занесен! и да ме је додир њене руке доводио до безумља: да клекнем 
 за сина, да пажљиво силазим из воза, и да нешто не заборавим.{S} Док је она седећи према мени  
г пера.{S} Ја осећах да ме она осећа, и да ме гледа, и не могавши издржати више, окретох се: по 
и сестри«.</p> <p>Пожурих се у хотел, и да би ми се што пре отворило, не зазвоних него лупнух ч 
 Мислио сам да јој кажем да је волим, и да је преклињем да бежи, што пре, одавде, да је ја не о 
 и она осећа да сам је пољубио душом, и да познаје колико сам срећан: »Ја путујем... у суботу«, 
м пред њу, да јој љубим руке, хаљину, и да јој говорим о најлуђим стварима, да је молим да ме н 
и.{S} И нисам опазио да у икога гледа и да га ишта интересује.{S} И њена мајка оде.{S} Остадосм 
као да хоће да испише све болове срца и да пером реши све проблеме душе.{S} У огледалу над ками 
главу мисао, и ја пожелех да их нађем и да их обоје убијем.</p> <milestone unit="subSection" /> 
м руке, не од страха да се не изгубим и да јој не говорим лудости него да ме не обузме још теже 
ру...{S} Ја не знам шта је за њу, па ви да ми кажете, који...« — »Да се јавим мајци«, прекиде < 
ена мајка, жива и духовита, осећа, види да је нешто било између мене и њене кћери, па се ++љути 
ћути, не гледа ме!{S} Увређена је, држи да сам јој кћер осумњичио, повиривши на врата кад се ра 
приближавање!...{S} Да је питам хоће ли да путује у суботу.{S} Због тога... нема смисла.{S} И к 
ухован човек, па како сам тужан!{S} Али да сам се умео сетити да сам и ја као и сваки други бољ 
вароши ноћу саме због мушкараца.{S} Али да сам јој то казао, она би нападала наше жене: зашто с 
птао сам ја ушавши у своју собу.{S} Али да је покушала, на милион начина да ме начини онаквим к 
ви поштују један другом слободу.{S} Али да га и отвори, он ће у писму своје жене наћи једно узв 
латова <pb n="33" /> који су тек почели да зру.{S} Њена косица мењала је боју као небо, као мор 
 се као неко који је почео да краде или да врши какво друго рђаво дело.{S} Њене ноге, у плитким 
ком.{S} А она..., љути се или што мисли да је осумњичена или што је избегавана два дана.{S} Или 
н стид како никада до тада, при помисли да нам жене не иду по вароши ноћу саме због мушкараца.{ 
 није имао да ме растужује, али нико ни да ме весели.{S} Равнодушност.{S} И с таквим расположењ 
 да краљује над свим женама!{S} Да мени да одличје које, као краљица, даје само изабраном међу  
 поласка, ни кад пође, те да ми се чини да је овде, изишла у варош, исто као кад ми неко мио ум 
 му последњу почаст, само да ми се чини да је жив, отишао куд год на пут.</p> <pb n="23" /> <p> 
имо једно према другом.{S} Мени се чини да она зна како сам је замишљао с човеком и зато нисам  
сам тужан!{S} Али да сам се умео сетити да сам и ја као и сваки други бољи у тузи него у радост 
 променила?...{S} Понекад имам дрскости да поверујем: била се заљубила у мене, и дижем главу та 
орио свет.{S} Много пута имам храбрости да помислим: она је волела онога што...; али ова мисао  
итање.{S} У мојој земљи нико и не слути да може бити друкчије!...{S} Из разговора, она од мене  
адознала. »Зашто?« А кад јој ја, видећи да сам се изговорио, одговорих слегањем раменима, она н 
ст, брзо одох и стадох поред ње, пазећи да је не дотакнем.{S} Пред нама се пружала долина као к 
, а ја је не испратих, јер немадох моћи да устанем.</p> <p>Американка!{S} И с овом озбиљношћу и 
и...{S} Ја се не макох од ње, осећајући да и она осећа да сам је пољубио душом, и да познаје ко 
пећинског човека, он би требао за модел да узме овога младића...{S} И наједанпут, ја видех на с 
 си што си хтео, па сад ме остави: имам да пишем«, и ја је послушно оставих, и седнувши на свој 
рте из те <pb n="14" /> вароши, ја знам да бих у свакој карти нашао њу и сваку бих чувао као је 
телу.{S} Не могу да издржим више, морам да је видим.{S} У својој соби опрах се од чађи, обукох  
рм.{S} И ја тренутно свестан, чекао сам да се дигне рука каквог младог лепог дива, »човека у пл 
ло сам био блед као крпа...{S} Знао сам да је она пре но што је замирисала лаванда...</p> <p>.. 
падао на земљу као магла.{S} Тражио сам да се изгубим, да се ја, један ништаван делић, утиснем  
росто нем, и узимајући ствари пазио сам да јој се не дотакнем руке, не од страха да се не изгуб 
 шта ћу све да јој кажем.{S} Мислио сам да јој кажем да је волим, и да је преклињем да бежи, шт 
то као кад ми неко мио умре: ја не идем да га мртвог видим, ја не пођем за његовим ковчегом, од 
а јој кажем.{S} Мислио сам да јој кажем да је волим, и да је преклињем да бежи, што пре, одавде 
ој кажем да је волим, и да је преклињем да бежи, што пре, одавде, да је ја не обесвећавам својо 
оворим о најлуђим стварима, да је молим да ме не оставља, да живимо заједно као муж и жена...{S 
аву ми сену једна мисао: »Да је замолим да ми каже који ћу поклон дати сестри«.</p> <p>Пожурих  
ека друга, трећа особа која иде са мном да гледа борбу два осећања, што се боре у мени, — радос 
знала!{S} И избегавао сам је, с намером да је не видим до њеног поласка, ни кад пође, те да ми  
жен?...{S} Да ли бих ја био онако тужан да смо се растали друкчије?{S} Питања, питања, и само п 
ла да ћути, да не чујем њен говор!{S} О да је знала да седи; да не видим њен ход!{S} Од тога ни 
ly</foreign></hi>, по американски.{S} О да је знала да ћути, да не чујем њен говор!{S} О да је  
о да је љубим, ја сам непрестано гледао да сам с њом, да седим близу ње, да је гледам и осећам; 
{S} Она учини главом на моје место, као да ми каже, као братићу: »Добио си што си хтео, па сад  
је мени био само <hi>човек</hi>.{S} Као да се тако звао.{S} И ја сам га увек гледао у његову чо 
е, неке нежности старије сестре.{S} Као да ми је говорила: »Дечко, пишеш о жени... рано је то з 
к и гласно узвикнух. »Ја те волим!« као да би ме она чула; а за тим падох на постељу и заплаках 
 су два дугачка густа облака, и оба као да су по средини пуна злата, а около пуна чађи.{S} И ка 
и честити дом, и где се човек осећа као да је у гостима код својих најбољих пријатеља, у хотелу 
концерат — тресаше <pb n="38" /> се као да по хиљаду пута одриче: »Не!{S} Не!{S} Не!«...</p> <m 
а се...: и она се стиди, а прави се као да је тужна, љута...{S} А њена мајка, жива и духовита,  
икнух: »<hi>Вуга</hi>!« Учини ми се као да пева вуга.{S} Али пошто је име те птице на мом језик 
х, вратих се и појурих уз степенице као да ме понесоше нечастиви, улетех у собу и угледавши оно 
{S} Не окрећући се пише, пише, пише као да хоће да испише све болове срца и да пером реши све п 
 главу погледа ме у очи с осмехом и као да ме пита: »Дечко! шта хоћеш од мене?« Ја брзо рекох,  
 ја, само у другој нијанси, светлој као да је обасјана сунцем.{S} Јер и небо: јутром, у тој вар 
 у небо: оно је као од чађи, а на њ као да је просут један млаз крви у облику срца...{S} То је  
е, ово јутро није била златна, него као да је од пшеничних влатова <pb n="33" /> који су тек по 
у мене, и дижем главу тако поносито као да сам покорио свет.{S} Много пута имам храбрости да по 
 чистих као у детета, а јак и чврст као да је од бронзе.{S} Овакав је морао изгледати први чове 
 узех га цепати.{S} Кад сам их замишљао да се милују, ја сам био миран.{S} Кад их видех да се р 
иком и хладном свету.{S} Нико није имао да ме растужује, али нико ни да ме весели.{S} Равнодушн 
дна крупна љубав.{S} Ја јој нисам писао да бих јој говорио о љубави, већ да бих јој казао свој  
згубим и да јој не говорим лудости него да ме не обузме још теже осећање. »Дакле ја бих то сест 
 топло сунце.{S} Ја сам тога дана видео да као мирис и музика на чула утичу и предели.{S} Они н 
уховно, већ материјално, и ја сам желео да метнем своја уста на њу...{S} Осетио сам где ће сест 
девичанско: очи, уста... и ја сам желео да то љубим.{S} Док је она лежала тако мирно, какав сам 
исам умео мислити.</p> <p>Док сам желео да је љубим, ја сам непрестано гледао да сам с њом, да  
на моје добро вече.{S} Колико сам желео да поцрвени.{S} А сад кад је поцрвенела ја сам тако нес 
о; а да ли бих ја ту варош толико волео да у њој није била она, и то је један проблем који ми о 
радостан.{S} По неки дан, ја нисам смео да запливам у таласе од света, јер не бих умео пливати  
је замишљао с човеком и зато нисам смео да је питам зашто је у студиу била онаква, зашто је ист 
питању.{S} Не, ја према овој нисам умео да се понашам.{S} И <pb n="32" /> ја се сетих како сам  
} Кад би највећи вајар нашега доба хтео да ствара од бронзе човека, онога првобитног пећинског  
ета трзао сам се као неко који је почео да краде или да врши какво друго рђаво дело.{S} Њене но 
вори.{S} Вечито ћути.{S} И нисам опазио да у икога гледа и да га ишта интересује.{S} И њена мај 
ни та страна жена?{S} Зар сам ја мислио да она неће никада отићи?« О! шта је она била мени?!{S} 
ош одмах, и пре него што сам и помислио да ћу се моћи с ким упознати, ја сам се интересовао за  
ају, ја бесним.{S} Никад нисам помислио да ће ми бити и најмање криво кад је видим с оним кога  
задрхтала душа...{S} Био сам се спремио да је питам: зашто се променила; а кад је видех, то ми  
еко љуби.{S} Неко, не ја.{S} И тај неко да у своју љубав унесе сав свој жар, сву своју чистоту. 
о и стид што ми <pb n="39" /> се чинило да сам понижен?...{S} Да ли бих ја био онако тужан да с 
чегом, одајући му последњу почаст, само да ми се чини да је жив, отишао куд год на пут.</p> <pb 
железо.{S} Ја пољубих девојчицу страсно да јој поцрвене обрашчићи и погледах у Американку: она  
чи оног дана на излету кад сам узвикнуо да од свих лепота на свету највише волим жене.{S} Према 
м, ја њега до мало час нисам био ни чуо да говори.{S} Вечито ћути.{S} И нисам опазио да у икога 
прибрао снагу, ја пођох у собу за одмор да је видим.{S} Она је зацело тамо, мислио сам, ја ћу ј 
 узех муцати више него икад: »Молим вас да... у студио... дођете... — Моја мајка? рече, то јест 
 знао сам шта то значи.{S} Оне ће данас да путују...{S} Дакле, ипак, субота је дан њиног одласк 
, који је оставила и дошла у Стари Свет да краљује над свим женама, или на какву »доларску прин 
о је дошла из Новога Света у Стари Свет да краљује над свим женама!{S} Да мени да одличје које, 
 писао да бих јој говорио о љубави, већ да бих јој казао свој бол што се променила, да бих је п 
p>Најпосле устадох; она не подиже главу да јој кажем лаку ноћ.</p> <p>»Дакле она је у мени воле 
 пије чај, био сам у хотелу.{S} Не могу да издржим више, морам да је видим.{S} У својој соби оп 
бузела само једна мисао: још вечерас њу да видим.{S} Ја се морам с њом још вечерас састати.{S}  
опет остајем без одговора...{S} Како ћу да разумем туђа осећања, кад не разумем своја?...</p> < 
и зазуја у ушима, ухватих се за столицу да не паднем...{S} После одох у своју собу посрћући.</p 
ије!...{S} Из разговора, она од мене чу да код нас жене не иду ноћу саме.{S} Била је неисказано 
м чуо шкрипање њеног пера.{S} Ја осећах да ме она осећа, и да ме гледа, и не могавши издржати в 
лују, ја сам био миран.{S} Кад их видех да се разговарају, ја бесним.{S} Никад нисам помислио д 
олете ми кроз главу мисао, и ја пожелех да их нађем и да их обоје убијем.</p> <milestone unit=" 
е речи као оне ономадашње!{S} И пожелех да сам јак као »човек«, да су ми живци као челик, желез 
њој страни једно место.{S} Ја разумедох да то треба да читам, и читах: »<hi>Сентиментални Херку 
ead> <p>Два дана је не видех, не хтедох да је видим — стидех се.{S} Какву сам улогу ја играо по 
ом; а кад се ја једном занесох и хтедох да останем од воза, она ме ухвати за руку и узвуче ме у 
лично, ја се не окретох, јер се зарекох да се не окренем; писасмо обоје, ја сам чуо шкрипање ње 
ено.{S} Па тад, готово шапатом додаде. »Да, треба да путујемо у суботу, али... она неће.{S} Ник 
.{S} И кроз главу ми сену једна мисао: »Да је замолим да ми каже који ћу поклон дати сестри«.</ 
јавише ми се у свести које одобраваху: »Да!{S} Да!{S} Да! а глава оне оригиналне уседелице — ко 
 за њу, па ви да ми кажете, који...« — »Да се јавим мајци«, прекиде <pb n="27" /> ме она и оде  
во море.{S} То је било дно неба које је давало потпуну илузију мора.{S} Више њега била су два д 
ном никад ни речи не проговори, само ми даваше да читам у новинама »чуда по свету«, обележавају 
8" /> што ми је долазило као познато из давне давнине, из прве младости.{S} Ништа нисам видео,  
што ми је долазило као познато из давне давнине, из прве младости.{S} Ништа нисам видео, чак ни 
} Да мени да одличје које, као краљица, даје само изабраном међу изабранима!{S} Срећа, понос шт 
лава девојка, у плаво с белом капицом. »Дајте ми други чаршав, молим вас...{S} Ја ћу овај плати 
елу била најозбиљнија и најосјетљивија, дакле ипак највише жена.{S} Она је била интелигентна и  
 значи.{S} Оне ће данас да путују...{S} Дакле, ипак, субота је дан њиног одласка.{S} Чинило ми  
него да ме не обузме још теже осећање. »Дакле ја бих то сестри дала«, рече она, и показујући ру 
же главу да јој кажем лаку ноћ.</p> <p>»Дакле она је у мени волела онога чулног човека, овога д 
ериканка ју је пречистила, преобразила, дала јој снагу за победу.</p> <p>Последња љубав, а лепа 
ш теже осећање. »Дакле ја бих то сестри дала«, рече она, и показујући руком на сат, пође; а ја  
ао као луд.{S} Ја тога дана нисам могао далеко, несвестан кроз свесне милионе као дух кроз мате 
ре, а од шумарака чиниле су се лађе.{S} Даље се видело друго, плаво море.{S} То је било дно неб 
— нема га.{S} Чеках га, можда је кудгод даље отишао па ће се доцније вратити — не дочеках га. » 
 вечером уличног живота хука, која се у даљини, по оделењима те баште претварала у шум и личила 
 да путују...{S} Дакле, ипак, субота је дан њиног одласка.{S} Чинило ми се да је то један од он 
ах...</p> <p>Из собе не изиђох вас дуги дан: туговао сам за њом и писао њој писмо.{S} Написах ј 
ку принцезу«. обучена је просто — сваки дан у другој белој блузи — а елегантно.{S} Намирисана ј 
. — У нашој вароши бавио се до пре неки дан један нови Херкулес, један див.{S} Тај див је Амери 
 био сам бескрајно радостан.{S} По неки дан, ја нисам смео да запливам у таласе од света, јер н 
пла летња месечина или као леп пролетњи дан.{S} Под сваким дрветом у хладу ја сам замишљао себе 
 крива што је неко воли?</p> <p>И сутра-дан, после предаје писма на пошту, мени би лакше.{S} Ал 
је осумњичена или што је избегавана два дана.{S} Или...{S} Ко зна како сам се ја понашао?{S} Он 
смо нас двоје потпуно сами, као пре два дана, <pb n="29" /> па ипак каква разлика!{S} Обоје пиш 
више онај човек који сам био до пре два дана.{S} Ја сам сад виши човек, духован човек, па како  
d="SRP1918a_C5"> <head>V.</head> <p>Два дана је не видех, не хтедох да је видим — стидех се.{S} 
 што рекох, па опет бол.</p> <p>Другога дана тачно у пет, кад се пије чај, био сам у хотелу.{S} 
една велика загонетка.</p> <p>И једнога дана Заборав ће пасти на све што сам у тој огромној вар 
зумевала.{S} И ја ћутах.</p> <p>Једнога дана позва ме на излет.{S} Ја сам био изван себе од рад 
..</p> <pb n="36" /> <p>Пред вече, тога дана, ја се сетих њега, »човека«: он је ту, леп као бес 
<p>Улицама сам ишао као луд.{S} Ја тога дана нисам могао далеко, несвестан кроз свесне милионе  
 дотле невиђеним стварима, које је тога дана видела; и док је она лежала, жмурећи, људи, и млад 
ој сународници, ја то сам најпосле тога дана видео, то јест сетио сам се тога.{S} Обе су се пон 
од којих је много млађа.{S} Она се тога дана бринула за мене као за сина, да пажљиво силазим из 
ерно а ипак топло сунце.{S} Ја сам тога дана видео да као мирис и музика на чула утичу и предел 
нисам видео, чак ни оно што сам до тога дана гледао више но највеће знаменитости и због чега ми 
дног колоса; а ја за спољашњи свет тога дана нисам имао ни очију ни ушију.{S} Мене је носило не 
 клупу зелену као трава која беше, овог дана, окићена, готово сва покривена жутим лишћем опалим 
пут.</p> <pb n="23" /> <p>Али још првог дана, ја јој се сретох с мајком и поздравивши је, најљу 
 Ко зна како сам се ја понашао?{S} Оног дана кад сам био љубоморан, лупнуо сам вратима на соби  
како сам је безочно погледао у очи оног дана на излету кад сам узвикнуо да од свих лепота на св 
ладића.{S} Тога младића од пре неколико дана ја бејах видео више пута у соби за одмор где она с 
душе и задржа ме овде још читаву недељу дана.</p> <p>У очи мога поласка, једна оригинална уседе 
 »Црној Вароши« седех још читаву недељу дана осећајући се сасвим сам и ако су се око мене тиска 
subSection" /> <p>И данас, после годину дана, при свршетку ове приповетке, то јест песме — јер  
ивљујем све што сам преживео пре годину дана; обнављам наше састанке и разговоре; чујем њено до 
ао снег беле косе, која се још од првих дана разговараше са мном као с каквим старим познаником 
ехнула се.{S} Било је тренутака прошлих дана, нарочито на излету, кад сам се љутио што сам се з 
је то један од оних тужних али свечаних дана, кад се ми сасвим изменимо, немајући ништа земаљск 
цем брзо рече: »Збогом, пријатељу...{S} Данас је субота«.{S} Ја се од тих речи тргох.{S} О ако  
це: зашто је јуче изгрејало ко подне, а данас изгледа да неће ни изгрејати.{S} Сваки је од нас  
 свршавам песму и затварам очи...{S} Ја данас понова преживљујем све што сам преживео пре годин 
нух у једну наслоњачу.{S} О, да, оне ће данас отпутовати: пре него што би изишле у варош увек б 
ано, и знао сам шта то значи.{S} Оне ће данас да путују...{S} Дакле, ипак, субота је дан њиног  
p> <milestone unit="subSection" /> <p>И данас, после годину дана, при свршетку ове приповетке,  
Да је замолим да ми каже који ћу поклон дати сестри«.</p> <p>Пожурих се у хотел, и да би ми се  
 да је осумњичена или што је избегавана два дана.{S} Или...{S} Ко зна како сам се ја понашао?{S 
тадосмо нас двоје потпуно сами, као пре два дана, <pb n="29" /> па ипак каква разлика!{S} Обоје 
сам више онај човек који сам био до пре два дана.{S} Ја сам сад виши човек, духован човек, па к 
на загонетка.{S} У сваком човеку има по два човека, по три...{S} Моје боље, више ја устало је и 
а особа која иде са мном да гледа борбу два осећања, што се боре у мени, — радости и жалости.{S 
пуну илузију мора.{S} Више њега била су два дугачка густа облака, и оба као да су по средини пу 
ml:id="SRP1918a_C5"> <head>V.</head> <p>Два дана је не видех, не хтедох да је видим — стидех се 
а, у очи мога поласка, пружи ми једне с двадесет страна новине, дотичући прстом на претпоследњо 
аписах јој само две странице; али на те две мале стране метнуто је једно велико срце; у тим сит 
 и писао њој писмо.{S} Написах јој само две странице; али на те две мале стране метнуто је једн 
.{S} И њена мајка оде.{S} Остадосмо нас двоје потпуно сами, као пре два дана, <pb n="29" /> па  
земље до само подне, а ја сам сишао пре девет часова.{S} Сишао сам за читав <pb n="31" /> час р 
жене можда већ више година, било је све девичанско: очи, уста... и ја сам желео да то љубим.{S} 
 појави, пошто је закуцала, витка плава девојка, у плаво с белом капицом. »Дајте ми други чарша 
нице.{S} Дугачким ходником тихо су ишле девојке у плаво с белим капицама, и не правећи никаквог 
 се приближио овој необичној жени, жени-девојци, детету.</p> <p>Па ипак, то је она, само у друг 
кроз свест речи као кроз облак муње.{S} Девојчица одскакута, а ја је не испратих, јер немадох м 
 живци као челик, железо.{S} Ја пољубих девојчицу страсно да јој поцрвене обрашчићи и погледах  
да се изгубим, да се ја, један ништаван делић, утиснем у ту мрку целину, да ме нестане у њој.</ 
 да краде или да врши какво друго рђаво дело.{S} Њене ноге, у плитким ципелама, што су вириле и 
и обраћала ми пажњу на њену целину и на делове, разумевајући се много у уметност, јер је о њој  
о нешто од ње.{S} То нешто од ње, један део од њене душе и задржа ме овде још читаву недељу дан 
 Американку »такси«, и мислећи на нешто десето; а мени је то танко пиштање парало срце. »О ако  
 трајало је скоро три недјеље, а тад се деси нешто што ме преобрази...</p> <pb n="11" /> <p>Ја  
шању дете.{S} Као човек слободна, а као дете искрена и природна.{S} Она, нова жена подсећала ме 
иљношћу и тугом она је била искрена као дете.{S} Јер кад би умела да се претвара, она не би бил 
оленом, па и не извињујући се, исто као дете, она ме зваше да гледам живописне слике.{S} Ја сам 
ањем.{S} По држању краљица, по понашању дете.{S} Као човек слободна, а као дете искрена и приро 
их живаца...{S} Погледа је чистих као у детета, а јак и чврст као да је од бронзе.{S} Овакав је 
ижио овој необичној жени, жени-девојци, детету.</p> <p>Па ипак, то је она, само у другој нианси 
то сам се заносио, још у почетку, њеним детињским понашањем, и спопадао ме бес што не поцрвени, 
и све жене.{S} Кад буду све искрене као деца и слободне као људи у њима човек неће гледати свој 
рије сестре.{S} Као да ми је говорила: »Дечко, пишеш о жени... рано је то за тебе«.{S} И ја спо 
а ме у очи с осмехом и као да ме пита: »Дечко! шта хоћеш од мене?« Ја брзо рекох, први пут не м 
 један нови Херкулес, један див.{S} Тај див је Американац.{S} Заљубио се у једну своју сународн 
пре неки дан један нови Херкулес, један див.{S} Тај див је Американац.{S} Заљубио се у једну св 
ам да се дигне рука каквог младог лепог дива, »човека у плаво«, па да претрчим...{S} То јако ос 
 Док је она седећи према мени гледала у дивне пределе једне земље што личи на башту обрађивану  
 И ја тренутно свестан, чекао сам да се дигне рука каквог младог лепог дива, »човека у плаво«,  
као светитељке или мртваце.{S} Мајка не диже главе, писаше, кћи ме погледа и одговори ми очима. 
магла личи на пару, и то на пару што се диже из каквог огромног басена, у коме се овај колос ку 
а поверујем: била се заљубила у мене, и дижем главу тако поносито као да сам покорио свет.{S} М 
орске воде кроз мореузине крај којих се дижу црни кипариси...{S} То је све споља, та гужва свет 
ао по свој вароши, и кад је време лепо, дизао се у вис, разређивао се и мешао с облацима; а кад 
исао њено име, које не знам... »Госпођа Дим, Госпођа Магла«: нешто непровидно, нешто што ишчеза 
са, града пресићености и глади, магле и дима, који се распростирао по свој вароши, и кад је вре 
, у хотелску башту, где се осећао мирис дима, влажне земље, траве и бршљана разастртог по свој  
 /> <div type="titlepage"> <p>ЈЕЛЕНА Ј. ДИМИТРИЈЕВИЋ.</p> <p>АМЕРИКАНКА</p> <p>ИЗДАЊЕ И. Ђ. ЂУР 
веног тела чађ палу из хиљада фабричких димњака, по томе чудовишту које песници називају градом 
у се јасно оцртавали с кућа мали црвени димњаци »који изгледају као тек извађени крвави зуби«,  
ишли, ја сам још седео не мичући се, не дишући, не скидајући очи с ње, не одвајајући своје усне 
видело друго, плаво море.{S} То је било дно неба које је давало потпуну илузију мора.{S} Више њ 
рекавши лаку ноћ.{S} У осталом, ја њега до мало час нисам био ни чуо да говори.{S} Вечито ћути. 
 сам тада осећао један стид како никада до тада, при помисли да нам жене не иду по вароши ноћу  
ту, ја највише волим жене!« узвикнух ја до крајности узбуђен и погледах је оштро у очи.{S} Она  
ј.{S} Кад бих нешто сад пошао од рођака до рођака и од пријатеља до пријатеља да потражим своје 
ошао од рођака до рођака и од пријатеља до пријатеља да потражим своје карте из те <pb n="14" / 
 сам се да у суботу не сиђем у приземље до само подне, а ја сам сишао пре девет часова.{S} Сиша 
рећа, понос што ли је то било, обузе ме до крајности, и ја не видећи ништа чулним очима, увучен 
ириле испод лаке хаљине, доводиле су ме до безумља...{S} Колико сам био искварен животом, дружб 
ркулес</hi>«. — У нашој вароши бавио се до пре неки дан један нови Херкулес, један див.{S} Тај  
дубоко урезао у свест.</p> <p>Лутао сам до само подне, без одмора, не осећајући умора, час до к 
} Ништа нисам видео, чак ни оно што сам до тога дана гледао више но највеће знаменитости и због 
егавао сам је, с намером да је не видим до њеног поласка, ни кад пође, те да ми се чини да је о 
, ја нисам више онај човек који сам био до пре два дана.{S} Ја сам сад виши човек, духован чове 
сен! и да ме је додир њене руке доводио до безумља: да клекнем пред њу, да јој љубим руке, хаљи 
не, без одмора, не осећајући умора, час до крајности весео, час до крајности тужан.{S} И у једн 
јући умора, час до крајности весео, час до крајности тужан.{S} И у једном <pb n="19" /> и у дру 
на башту обрађивану вековима и обрађену до савршенства, у зелене ливаде и горе и црвена села, у 
е покорио свет.{S} У самопоштовању одох до крајности.{S} Да мене пољуби она што је дошла из Нов 
а сам јој ја изабрао...</p> <p>Па дођох до прозора и нагло га отворих.{S} У собу појури свеж пр 
 њу с њим замишљао, једним скоком дођох до њега смакох чаршав и узех га цепати.{S} Кад сам их з 
човек...{S} Кад би највећи вајар нашега доба хтео да ствара од бронзе човека, онога првобитног  
ли милиони, излечило би се наше болесно доба«.{S} Ја сам то доцније мислио...; онда нисам умео  
но: као свакад и сад — своју ноћну боју доби од земље; она црна суморна варош претвори се у бел 
тања, и само питања.{S} На свако питање добијам небројено одговора и опет остајем без одговора. 
је место, као да ми каже, као братићу: »Добио си што си хтео, па сад ме остави: имам да пишем«, 
оцрвене, ниједна ми не одговори на моје добро вече.{S} Колико сам желео да поцрвени.{S} А сад к 
д света на улици, брзо уђох у мени мили добро познати бескрајни парк; али и ту свет...{S} Пожур 
тава песма...{S} Њено добро јутро, њено добро вече и њено збогом, то су три песме лепше од свих 
о збогом бејаше читава песма...{S} Њено добро јутро, њено добро вече и њено збогом, то су три п 
ериканско, на њено добро јутро.{S} Њено Добро Јутро!{S} Оно је мени било читава песма, и то пес 
, одговорио јој на американско, на њено добро јутро.{S} Њено Добро Јутро!{S} Оно је мени било ч 
азговоре; чујем њено добро јутро и њено добро вече; <pb n="40" /> слушам шум њених корака и шуш 
м наше састанке и разговоре; чујем њено добро јутро и њено добро вече; <pb n="40" /> слушам шум 
елама, што су вириле испод лаке хаљине, доводиле су ме до безумља...{S} Колико сам био искварен 
био занесен! и да ме је додир њене руке доводио до безумља: да клекнем пред њу, да јој љубим ру 
едовршеним човеком.{S} Овога је култура довршила, начинила га потпуним.{S} И он ми дође мио: у  
она зачуђено.{S} Па тад, готово шапатом додаде. »Да, треба да путујемо у суботу, али... она нећ 
знала зашто сам био занесен! и да ме је додир њене руке доводио до безумља: да клекнем пред њу, 
 ја љубим устима.{S} Од једног физичког додира с њом ја бих чини ми се издахнуо.{S} Она је сад  
да је љуби...{S} Ја бих сад од физичког додира с њом умро...</p> </div> <div type="chapter" xml 
писне слике.{S} Ја сам се од тога њеног додира изгубио...{S} Прибрах се пре но што бих учинио к 
бац осећао, непрестано, па своме лицу и додиривао сам то место прстима, на прсте љубио, или бољ 
...{S} Једном похитавши прозору, она ме додирну коленом, па и не извињујући се, исто као дете,  
ећи од ње допуст као од мале Нели...{S} Додирнух јој уснама лице, али у том лаком пољупцу, на м 
ршила, начинила га потпуним.{S} И он ми дође мио: у њему ћу гледати њу...{S} Па стрчах низ степ 
него икад: »Молим вас да... у студио... дођете... — Моја мајка? рече, то јест отпева она брзо.  
им кога сам јој ја изабрао...</p> <p>Па дођох до прозора и нагло га отворих.{S} У собу појури с 
де сам њу с њим замишљао, једним скоком дођох до њега смакох чаршав и узех га цепати.{S} Кад са 
огу ја играо после наших пољубаца...{S} Док сам је у мислима љубио излазио сам пред њу и црвене 
 уста... и ја сам желео да то љубим.{S} Док је она лежала тако мирно, какав сам ја изгледао!{S} 
им из воза, и да нешто не заборавим.{S} Док је она седећи према мени гледала у дивне пределе је 
ање«, па то сасвим одбацих: банално.{S} Док седи: обична жена, готово чак не лепа; кад иде и го 
м стварима, које је тога дана видела; и док је она лежала, жмурећи, људи, и млади и стари, подј 
лио...; онда нисам умео мислити.</p> <p>Док сам желео да је љубим, ја сам непрестано гледао да  
зивном осећању, <pb n="18" /> што ми је долазило као познато из давне давнине, из прве младости 
 краљује над свим женама, или на какву »доларску принцезу«. обучена је просто — сваки дан у дру 
је не дотакнем.{S} Пред нама се пружала долина као какво бескрајно зелено море, а од шумарака ч 
ичном, што много личи на удобни честити дом, и где се човек осећа као да је у гостима код своји 
 у хаљине за које ми она рече да јој се допадају и сиђох у приземље.{S} У трпезарији се још пио 
 ни помислила да ће јој се овде оволико допасти.{S} Она воли ову црну варош!« заврши с чуђењем. 
е пола часа малу Нели, не тражећи од ње допуст као од мале Нели...{S} Додирнух јој уснама лице, 
имам и једну широку отаџбину; она ми је досад била свет, а сад ми је свет — ова варош«.{S} Тако 
 су биле муке, али је дошло нешто горе, досада и празнина.{S} На једанпут сам се осетио сасвим  
бољих пријатеља, у хотелу каквих је још доста у овом најпријатнијем крају вароши.</p> <pb n="4" 
вах и нађох другога (ваљда што је бољи, достојнији) да је љуби...{S} Ја бих сад од физичког дод 
одох и стадох поред ње, пазећи да је не дотакнем.{S} Пред нама се пружала долина као какво беск 
узимајући ствари пазио сам да јој се не дотакнем руке, не од страха да се не изгубим и да јој н 
ружи ми једне с двадесет страна новине, дотичући прстом на претпоследњој страни једно место.{S} 
ваде и горе и црвена села, у бело небо, дотле сам ја у њу <pb n="9" /> гледао и горео од жеље д 
ако старији од ње, слободно, како никад дотле, приђох њој.{S} Она заустави руку с пером, и поди 
и су наваљивали на њену душу, да сања о дотле невиђеним стварима, које је тога дана видела; и д 
ериканку: она поцрвене како ниједан пут дотле и учини ми се неисказано тужна. »Она воли ову црн 
а, можда је кудгод даље отишао па ће се доцније вратити — не дочеках га. »Отишли су заједно!« п 
 друкчији, бољи«.{S} Ја сам овако много доцније мислио онда нисам умео ништа мислити.{S} Био са 
 би се наше болесно доба«.{S} Ја сам то доцније мислио...; онда нисам умео мислити.</p> <p>Док  
ље отишао па ће се доцније вратити — не дочеках га. »Отишли су заједно!« пролете ми кроз главу  
је: »Заборавила ме...{S} И њој паметној дошао је један луд тренутак...{S} Пуцкарао је угаљ у ка 
крајности.{S} Да мене пољуби она што је дошла из Новога Света у Стари Свет да краљује над свим  
мени, — радости и жалости.{S} Радост је дошла због пољубца, а жалост због одласка миле жене.{S} 
ицу из Новога Света, који је оставила и дошла у Стари Свет да краљује над свим женама, или на к 
 живота.{S} Прошле су биле муке, али је дошло нешто горе, досада и празнина.{S} На једанпут сам 
или као леп пролетњи дан.{S} Под сваким дрветом у хладу ја сам замишљао себе поред ње, и све ми 
..{S} Послах јој га у једну од Савезних Држава Америчких, у Масачусец, њеној кући, не бојећи се 
а. <pb n="7" /> Она је из најкултурније државе Северне Америке, која се зове Масачусец, или как 
 овога, она је заносила човека и својим држањем и понашањем.{S} По држању краљица, по понашању  
ека и својим држањем и понашањем.{S} По држању краљица, по понашању дете.{S} Као човек слободна 
тељ, ћути, не гледа ме!{S} Увређена је, држи да сам јој кћер осумњичио, повиривши на врата кад  
погледах је оштро у очи.{S} Она од тога дрског погледа не обори очи, и ово не прими као алузију 
о се била променила?...{S} Понекад имам дрскости да поверујем: била се заљубила у мене, и дижем 
век неће гледати своју женку него свога друга.{S} Како ће се бити срећно кад нестане лажнога ст 
м био сав душа.{S} Час сам био као нека друга, трећа особа која иде са мном да гледа борбу два  
{S} Само што она има златну косу, а она друга сребром прошарану.{S} Ја сам се на њу толико нави 
иљност била је на њеном лицу.{S} Сасвим друга!{S} Нити сам ја исти нити је она иста.{S} Ја сам  
а да су у сукњи, обе су ме пољубиле као друга или као брата.{S} И у место ма ми је мило, ја се  
 с пријатељима, са мном се понаша као с другарицом; а кад се ја једном занесох и хтедох да оста 
 тога.{S} Обе су се понашале према мени другарски, као моји мушки другови, и ма да су у сукњи,  
 се умео сетити да сам и ја као и сваки други бољи у тузи него у радости, ја бих се утешио, зац 
јка, у плаво с белом капицом. »Дајте ми други чаршав, молим вас...{S} Ја ћу овај платити«, реко 
ечишћен, преображен, препорођен, сасвим други.{S} Не то сам био ја, само у другој нијанси, свет 
х пољубаца.{S} У мени се пробудио један други виши човек...{S} Али кад осетих мирис постеље кој 
мајком за столом код прозора, а ниже за другим столом видех њега, онога младића, спортиста, бро 
д смо ћутали, или кад је она говорила о другим стварима, а сам био само мужјак...{S} Трпећи мук 
оји је почео да краде или да врши какво друго рђаво дело.{S} Њене ноге, у плитким ципелама, што 
ка чиниле су се лађе.{S} Даље се видело друго, плаво море.{S} То је било дно неба које је давал 
ле према мени другарски, као моји мушки другови, и ма да су у сукњи, обе су ме пољубиле као дру 
кад је пољубих, ја је избегавах и нађох другога (ваљда што је бољи, достојнији) да је љуби...{S 
так, као што рекох, па опет бол.</p> <p>Другога дана тачно у пет, кад се пије чај, био сам у хо 
пак, то је она, само у другој нианси, у другој боји.{S} Море, час је плаво час зелено, сад је к 
нцезу«. обучена је просто — сваки дан у другој белој блузи — а елегантно.{S} Намирисана је мало 
свим други.{S} Не то сам био ја, само у другој нијанси, светлој као да је обасјана сунцем.{S} Ј 
тету.</p> <p>Па ипак, то је она, само у другој нианси, у другој боји.{S} Море, час је плаво час 
оре.</p> <p>Дуго смо седели једно према другом пишући.{S} Ја сам само писао њено име, које не з 
 не гледамо се и ако седимо једно према другом.{S} Мени се чини да она зна како сам је замишљао 
овога Света брачни парови поштују један другом слободу.{S} Али да га и отвори, он ће у писму св 
 тужан.{S} И у једном <pb n="19" /> и у другом случају, ја сам био сав душа.{S} Час сам био као 
...{S} Колико сам био искварен животом, дружбом са! женама што пред човеком не смећу с ума да с 
ек, кога ће она васпитати и спремити за дружбу с њом.{S} Ова Американка је жена будућности.</p> 
како би примиле жене с којима сам се ја дружио, црвенећи и смејући се, или бледећи и уозбиљујућ 
их ја био онако тужан да смо се растали друкчије?{S} Питања, питања, и само питања.{S} На свако 
ојој земљи нико и не слути да може бити друкчије!...{S} Из разговора, она од мене чу да код нас 
препородити.{S} Васпитачице ће нам бити друкчије, боље, и ми ћемо бити друкчији, бољи«.{S} Ја с 
нам бити друкчије, боље, и ми ћемо бити друкчији, бољи«.{S} Ја сам овако много доцније мислио о 
 и ово јутро.{S} Ја сам је желео сасвим друкчију...</p> <p>Прође прилично, ја се не окретох, је 
а осећа срце. »Ја сам још овде.{S} Моје друштво још није отишло«. исказивало је моју срећу моји 
о је она говорила а ја ћутао, или муцао дрхтећи као кривац, ми смо се разилазили.{S} Али по том 
метност, јер је о њој говорила с једним дубоким осећањем. »Од свих лепота на свету, ја највише  
раком у коси...{S} Тај моменат ми ју је дубоко урезао у свест.</p> <p>Лутао сам до само подне,  
ине; осећам мирис лаванде; а погледавши дубоко у себе видим њу у белој блузи, осенчена профила  
 млад и крупан, гологлав, на раскрсници дува у њу као аутомат, зовући за Американку »такси«, и  
ји јој је крио више од половину лица, а дуг плавичаст вео личио је на маглу у коју је још била  
 која се у том часу журно увијаше у црн дугачак огртач, да не одоцни за духовни концерат — трес 
 илузију мора.{S} Више њега била су два дугачка густа облака, и оба као да су по средини пуна з 
еном мантилићу по коме се таласала њена дугачка златна коса.{S} Не, ово јутро није била златна, 
луд.</p> <p>Ја стрчах низ степенице.{S} Дугачким ходником тихо су ишле девојке у плаво с белим  
 жућкастим црно карираним панталонама и дугачким црним чарапама које су покривале његове обле г 
сада.{S} После пола часа, она је била у дугачком суром путничком мантилу и шеширу од панаме кој 
нталном положају одмара <pb n="6" /> од дуге шетње по тој огромној вароши и од утисака који су  
аплаках...</p> <p>Из собе не изиђох вас дуги дан: туговао сам за њом и писао њој писмо.{S} Напи 
на колена, и пољубивши ме у лице једним дугим топлим пољупцем брзо рече: »Збогом, пријатељу...{ 
.</p> <pb n="28" /> <p>У соби сам остао дуго, и кад сам сасвим прибрао снагу, ја пођох у собу з 
е ниансе, и ипак је увек — море.</p> <p>Дуго смо седели једно према другом пишући.{S} Ја сам са 
ја исти нити је она иста.{S} Ја сам сад дух, она загонетка.{S} У сваком човеку има по два човек 
леко, несвестан кроз свесне милионе као дух кроз материју, <pb n="17" /> немајући очију за ону  
пре два дана.{S} Ја сам сад виши човек, духован човек, па како сам тужан!{S} Али да сам се умео 
 тужна, љута...{S} А њена мајка, жива и духовита, осећа, види да је нешто било између мене и ње 
е у црн дугачак огртач, да не одоцни за духовни концерат — тресаше <pb n="38" /> се као да по х 
што не пропушташе <pb n="37" /> ниједан духовни концерат и недељом иђаше на службу у главној ка 
м</hi> језику.{S} Због тога сам јој био духовни сродник, и тражила је да се са мном разговара.{ 
једног језера с белим лабудовима, и ту, духовним <pb n="12" /> очима, гледао милу жену, миловао 
о читава песма, и то песма не као нешто духовно, већ материјално, и ја сам желео да метнем свој 
 вибрирао је, а у мени није било ничега духовног.{S} У тим тренутцима, ја искварен животом чове 
 мени волела онога чулног човека, овога духовног не воли«, шаптао сам ја ушавши у своју собу.{S 
љупцу, на мојим уснама, бејаше сва моја душа.{S} Она изненађена весело узвикну: »А!« и пољуби м 
смехнух.{S} И у том осмеху била је моја душа.{S} Крај врата се зауставих и окретох се, пречишће 
е покрете, од којих ми је сад задрхтала душа...{S} Био сам се спремио да је питам: зашто се про 
" /> и у другом случају, ја сам био сав душа.{S} Час сам био као нека друга, трећа особа која и 
 су водила борбу с душом, и победила је душа.{S} Американка ју је пречистила, преобразила, дала 
мењала је боју као небо, као море и као душа.{S} Она ми се готово попе на колена, и пољубивши м 
.. »Искреност је непоквареност, здравље душе«.{S} Овај афоризам није ми пао на памет онда, но с 
олове срца и да пером реши све проблеме душе.{S} У огледалу над камином видим јој профил осенче 
е.{S} То нешто од ње, један део од њене душе и задржа ме овде још читаву недељу дана.</p> <p>У  
 то своје осећање или написати историју душе за тих неколико кратких тренутака!</p> <p>Тек што  
 видим њен ход!{S} Од тога нисам осећао душевно узнемирење...{S} Једном похитавши прозору, она  
вање... »Они <pb n="22" /> су и телом и душом једнаки, онај стари човек и ова нова жена.{S} Не, 
ћајући да и она осећа да сам је пољубио душом, и да познаје колико сам срећан: »Ја путујем... у 
збиљна љубав.{S} Чула су водила борбу с душом, и победила је душа.{S} Американка ју је пречисти 
мирис с њене хаљине утицао ми је сад на душу.{S} У оном малом симпатичном хотелу осећао сам сад 
есму, њен говор, који ми је сад узбудио душу...{S} А кад пође, последњи пут видех игру валова,  
 Моје срце не зна за године.{S} За моју душу године су само уображење.</p> <milestone unit="sub 
и од утисака који су наваљивали на њену душу, да сања о дотле невиђеним стварима, које је тога  
ВИЋ.</p> <p>АМЕРИКАНКА</p> <p>ИЗДАЊЕ И. Ђ. ЂУРЂЕВИЋА У САРАЈЕВУ</p> </div> <pb n="2" /> <div ty 
.</p> <p>АМЕРИКАНКА</p> <p>ИЗДАЊЕ И. Ђ. ЂУРЂЕВИЋА У САРАЈЕВУ</p> </div> <pb n="2" /> <div type= 
S} Једанпут, она рече: »<hi>Хуај хаз хи е хуајт хет</hi>?«<ref target="#SRP1918a_N1" />) а ја у 
агом?...{S} Она је отишла на континенат Европе: где да је нађем?...{S} Послах јој га у једну од 
, пођох у свет.</p> <p>У једној великој европској претоници, највећој вароши на свету, где мили 
то — сваки дан у другој белој блузи — а елегантно.{S} Намирисана је мало — мирисом од лаванде — 
да се одмара, она је говорила о великим енглеским и американским песницима, и било јој је врло  
после на звиждање ветра изишлог из меха Еолова.{S} Хроми су остављали своја закупљена места за  
аји, омнибуси, и та лупа, треска, хука, жагор, жуборење, као кад се узнемири море.{S} Оне талас 
сти.{S} Радост је дошла због пољубца, а жалост због одласка миле жене.{S} И кад би победила рад 
м у њој...</p> <p>Кад год би ме обузела жалост, бол, један интезиван бол због њеног одласка, ја 
 сам клицао, пљескао, а кад би победила жалост, ја сам био неисказано тужан.{S} И наједанпут ра 
сећања, што се боре у мени, — радости и жалости.{S} Радост је дошла због пољубца, а жалост због 
мржњом или равнодушношћу, или радошћу и жалошћу, као ја...; упутих се у самоћу, зеленом језеру  
он; ове таласе од света обуставља руком жандарм.{S} И ја тренутно свестан, чекао сам да се дигн 
ај неко да у своју љубав унесе сав свој жар, сву своју чистоту...</p> <p>...{S}Ја се сетих једн 
 као »човек«, да су ми живци као челик, железо.{S} Ја пољубих девојчицу страсно да јој поцрвене 
 тако је било и ово јутро.{S} Ја сам је желео сасвим друкчију...</p> <p>Прође прилично, ја се н 
ешто духовно, већ материјално, и ја сам желео да метнем своја уста на њу...{S} Осетио сам где ћ 
е све девичанско: очи, уста... и ја сам желео да то љубим.{S} Док је она лежала тако мирно, как 
онда нисам умео мислити.</p> <p>Док сам желео да је љубим, ја сам непрестано гледао да сам с њо 
овори на моје добро вече.{S} Колико сам желео да поцрвени.{S} А сад кад је поцрвенела ја сам та 
/> у мени се појави једна страст, једна жеља, једна мисао, једна оригинална мисао која ме свег  
 ја у њу <pb n="9" /> гледао и горео од жеље да метнем своју главу на њена колена чију сам обли 
 узвишено осећање...{S} И зар је његова жена крива што је неко воли?</p> <p>И сутра-дан, после  
о дете искрена и природна.{S} Она, нова жена подсећала ме је на стару, прву жену — пре њеног из 
ом једнаки, онај стари човек и ова нова жена.{S} Не, они су обоје нови...{S} Како ће бити здрав 
о: »Шта је <pb n="20" /> мени та страна жена?{S} Зар сам ја мислио да она неће никада отићи?« О 
м одбацих: банално.{S} Док седи: обична жена, готово чак не лепа; кад иде и говори — лепота!{S} 
и за дружбу с њом.{S} Ова Американка је жена будућности.</p> <p>После сам мислио, гледајући је: 
а више него у старој катедрали. »Она је жена какве једном морају бити све жене.{S} Кад буду све 
ја и најосјетљивија, дакле ипак највише жена.{S} Она је била интелигентна и образована. <pb n=" 
не оставља, да живимо заједно као муж и жена...{S} Али она ми је повраћала разум својим слободн 
 ако слободна као човек, она је од свих жена у хотелу била најозбиљнија и најосјетљивија, дакле 
о сам био искварен животом, дружбом са! женама што пред човеком не смећу с ума да су жене, те у 
 дошла у Стари Свет да краљује над свим женама, или на какву »доларску принцезу«. обучена је пр 
 Света у Стари Свет да краљује над свим женама!{S} Да мени да одличје које, као краљица, даје с 
њој новој жени било је као према старим женама, с којима сам век провео, које су ме васпитале п 
ћи своје усне с њених усана...{S} У ње, жене можда већ више година, било је све девичанско: очи 
ти срећно кад нестане лажнога стида!{S} Жене ће нас пречистити, препородити.{S} Васпитачице ће  
ци, многи људи без бркова као жене, све жене корачају као људи, сваки са својом љубављу или мрж 
наква.{S} Овакве једном морају бити све жене и људи.{S} О како ће тада бити леп свет!{S} Како ћ 
на је жена какве једном морају бити све жене.{S} Кад буду све искрене као деца и слободне као љ 
Али да га и отвори, он ће у писму своје жене наћи једно узвишено осећање...{S} И зар је његова  
бог пољубца, а жалост због одласка миле жене.{S} И кад би победила радост, ја сам клицао, пљеск 
ми као алузију на себе, како би примиле жене с којима сам се ја дружио, црвенећи и смејући се,  
есео изглед; нисам видео жене, оне лепе жене израсле као јеле...{S} После сам се расвешћавао и  
 бразлетном, што врло радо и много носе жене у овој вароши, рече да је то лепо за моју сестру,  
 сам јој то казао, она би нападала наше жене: зашто су нас тако васпитале; грдила <pb n="8" />  
како никада до тада, при помисли да нам жене не иду по вароши ноћу саме због мушкараца.{S} Али  
 свих лепота на свету, ја највише волим жене!« узвикнух ја до крајности узбуђен и погледах је о 
а од свих лепота на свету највише волим жене.{S} Према овој новој жени, или боље <hi>жени будућ 
ници, пешаци, многи људи без бркова као жене, све жене корачају као људи, сваки са својом љубав 
рности, имала весео изглед; нисам видео жене, оне лепе жене израсле као јеле...{S} После сам се 
Из разговора, она од мене чу да код нас жене не иду ноћу саме.{S} Била је неисказано радознала. 
а што пред човеком не смећу с ума да су жене, те удешавају ход, говор, поглед, осмех, и поцрвен 
д сам се приближио овој необичној жени, жени-девојци, детету.</p> <p>Па ипак, то је она, само у 
највише волим жене.{S} Према овој новој жени, или боље <hi>жени будућности</hi> умеће се понаша 
мор...{S} Моје понашање према њој новој жени било је као према старим женама, с којима сам век  
вих кад сам се приближио овој необичној жени, жени-девојци, детету.</p> <p>Па ипак, то је она,  
 Као да ми је говорила: »Дечко, пишеш о жени... рано је то за тебе«.{S} И ја спонтано скочих, и 
{S} Према овој новој жени, или боље <hi>жени будућности</hi> умеће се понашати будући човек, ко 
ао људи у њима човек неће гледати своју женку него свога друга.{S} Како ће се бити срећно кад н 
ма које су покривале његове обле готово женске листове.{S} Морао је бити велики спортист; и зац 
 јер она је била интересантнија од свих женских гостију.{S} Млада, а црна коса јој је прошарана 
ободна, она је имала сва својства свога женскога пола: да се брине као мајка чак и за оне од ко 
ном, Заборав ће пасти на све само не на жену коју сам ту срео.{S} Она ће у моме памћењу остати  
ова жена подсећала ме је на стару, прву жену — пре њеног изгнања из раја...{S} Можда је специја 
ховним <pb n="12" /> очима, гледао милу жену, миловао је, имао је сву...{S} Па сам скакао и беж 
следњу почаст, само да ми се чини да је жив, отишао куд год на пут.</p> <pb n="23" /> <p>Али јо 
еданпут се гушио паром...{S} И остао је жив да је прати свуд као њена сенка«.</p> <p>»То је он! 
о да је тужна, љута...{S} А њена мајка, жива и духовита, осећа, види да је нешто било између ме 
е ми је било мило и слатко, и сваки мој живац вибрирао је, а у мени није било ничега духовног.{ 
»То је он! мој бронзани човек, челичних живаца«, помислих и скочих.{S} И сто глава појавише ми  
а, спортиста, бронзаног тела и челичних живаца, свога првобитног човека: она се с њим разговара 
бити велики спортист; и зацело челичних живаца...{S} Погледа је чистих као у детета, а јак и чв 
арима, да је молим да ме не оставља, да живимо заједно као муж и жена...{S} Али она ми је повра 
ше ту сама већ с мајком, једном за чудо живом старицом као снег беле косе, која се још од првих 
, исто као дете, она ме зваше да гледам живописне слике.{S} Ја сам се од тога њеног додира изгу 
претешким срцем, јер она мени није била живот него циљ живота.{S} Прошле су биле муке, али је д 
ада бити леп свет!{S} Како ће се милити живот!... »Искреност је непоквареност, здравље душе«.{S 
: она се полако неосетно увлачила у мој живот.</p> <p>Седох за сто поред прозора из баште, да п 
S} Она се полако, неосетно увукла у мој живот.</p> <p>Устадох и пођох без збогом...{S} Она ме п 
S} Чак се није чула као вечером уличног живота хука, која се у даљини, по оделењима те баште пр 
, јер она мени није била живот него циљ живота.{S} Прошле су биле муке, али је дошло нешто горе 
овног.{S} У тим тренутцима, ја искварен животом човек нисам личио на човека.</p> </div> <div ty 
о безумља...{S} Колико сам био искварен животом, дружбом са! женама што пред човеком не смећу с 
ном из Океана који је прешла први пут у животу.{S} Висока и поносита, она је својом појавом лич 
ожелех да сам јак као »човек«, да су ми живци као челик, железо.{S} Ја пољубих девојчицу страсн 
што нема одзива, једанпут је секао себи жиле на руци, једанпут је скакао у воду с једног високо 
 тога дана видела; и док је она лежала, жмурећи, људи, и млади и стари, подједнако, с упртим по 
нибуси, и та лупа, треска, хука, жагор, жуборење, као кад се узнемири море.{S} Оне таласе од во 
игиналне уседелице — која се у том часу журно увијаше у црн дугачак огртач, да не одоцни за дух 
узбуркано море.{S} То су морски валови, жути, плави, црвени, безбојни, тај свет, светина, та ко 
вог дана, окићена, готово сва покривена жутим лишћем опалим с једнога огромног старог храста, ј 
едини плавога мора и личила би на какво жуто водено цвеће.{S} Једна висока <pb n="10" /> црна м 
д самих мишића, нарочито ноге у кратким жућкастим црно карираним панталонама и дугачким црним ч 
е занело, то је њен <pb n="5" /> говор, за чудо необичан, не американски, већ специјално њен.{S 
она брзо. »Не... ви.{S} Један поклон... за сестру...{S} Ја не знам шта је за њу, па ви да ми ка 
прва.{S} Моје срце не зна за године.{S} За моју душу године су само уображење.</p> <milestone u 
у се и удешавале су свој тужни »Прелид« за своју <hi>Песму Суза</hi>.{S} Ја сам за све то сад и 
»Ја те волим!« као да би ме она чула; а за тим падох на постељу и заплаках...</p> <p>Из собе не 
арање огромног срца једног колоса; а ја за спољашњи свет тога дана нисам имао ни очију ни ушију 
ро кад сам је пољубио.{S} Она је седела за столом где оно јутро.{S} Ја сам онда био окренут леђ 
ного млађа.{S} Она се тога дана бринула за мене као за сина, да пажљиво силазим из воза, и да н 
иле у белим трикоима; сад су у хаљинама за излазак...{S} Њена мајка, мој разговорни пријатељ, ћ 
 и велика као прва.{S} Моје срце не зна за године.{S} За моју душу године су само уображење.</p 
роми су остављали своја закупљена места за рад, не за прошњу; тротоарске ноћне певачице у изанђ 
 с мајком за столом код прозора, а ниже за другим столом видех њега, онога младића, спортиста,  
он... за сестру...{S} Ја не знам шта је за њу, па ви да ми кажете, који...« — »Да се јавим мајц 
 Њина промена је проблем који ми остаје за свагда нерешен.</p> <p>Кад бих могао описати то свој 
ављали своја закупљена места за рад, не за прошњу; тротоарске ноћне певачице у изанђалом оделу  
би опрах се од чађи, обукох се у хаљине за које ми она рече да јој се допадају и сиђох у призем 
иђе.{S} Мени зазуја у ушима, ухватих се за столицу да не паднем...{S} После одох у своју собу п 
воје осећање или написати историју душе за тих неколико кратких тренутака!</p> <p>Тек што сам м 
з џепа извадио и наредио их по столу, и за један сат с бразлетном, што врло радо и много носе ж 
скога пола: да се брине као мајка чак и за оне од којих је много млађа.{S} Она се тога дана бри 
рвозно смејати од радости.{S} Али то би за тренутак, као што рекох, па опет бол.</p> <p>Другога 
о љубоморан, лупнуо сам вратима на соби за одмор...{S} Моје понашање према њој новој жени било  
ети и њен говор...{S} Пред вече, у соби за одмор, она је пред свима слободно легала на софу, да 
 Кад се сви скупише, као обично, у соби за одмор, ја њега тражих — нема га.{S} Чеках га, можда  
ко дана ја бејах видео више пута у соби за одмор где она седи или лежи, да седи према њој, и ни 
{S} Јутром, пошто смо се састали у соби за одмор и поразговарали се, или управо пошто је она го 
ко мене тискали милиони.{S} Само у соби за одмор било је некога, зато што је ту заостало нешто  
из своје собе.{S} Затекао сам их у соби за одмор тако рано, и знао сам шта то значи.{S} Оне ће  
вају градом пресићености и глади, ја ни за тренутак нисам био без ње; она ме је свуд пратила ка 
јаше у црн дугачак огртач, да не одоцни за духовни концерат — тресаше <pb n="38" /> се као да п 
тедох да останем од воза, она ме ухвати за руку и узвуче ме у воз, па ми се смејаше.{S} О кад б 
у срео.{S} Она ће у моме памћењу остати за свагда.{S} Моја свест ће је сачувати од свега споља, 
човек, кога ће она васпитати и спремити за дружбу с њом.{S} Ова Американка је жена будућности.< 
аскрсници дува у њу као аутомат, зовући за Американку »такси«, и мислећи на нешто десето; а мен 
си, и он их однесе као циклон оставивши за собом пустош...</p> <p>А ја одох у своју собу, отвор 
о.{S} О, Боже, зар сам пре тражио узрок за приближавање!...{S} Да је питам хоће ли да путује у  
за своју <hi>Песму Суза</hi>.{S} Ја сам за све то сад имао тако мало очију и ушију, јер ме је ц 
обе не изиђох вас дуги дан: туговао сам за њом и писао њој писмо.{S} Написах јој само две стран 
ам сишао пре девет часова.{S} Сишао сам за читав <pb n="31" /> час раније него што обично оне и 
не идем да га мртвог видим, ја не пођем за његовим ковчегом, одајући му последњу почаст, само д 
звирих у трпезарију и видех њу с мајком за столом код прозора, а ниже за другим столом видех ње 
 и не беше ту сама већ с мајком, једном за чудо живом старицом као снег беле косе, која се још  
 казао збогом љубави, опростио се с њом за навек с претешким срцем, јер она мени није била живо 
вобитног пећинског човека, он би требао за модел да узме овога младића...{S} И наједанпут, ја в 
и с ким упознати, ја сам се интересовао за Американку, јер она је била интересантнија од свих ж 
S} Она се тога дана бринула за мене као за сина, да пажљиво силазим из воза, и да нешто не забо 
 жене у овој вароши, рече да је то лепо за моју сестру, јер то је нешто локално: према месту гд 
ила: »Дечко, пишеш о жени... рано је то за тебе«.{S} И ја спонтано скочих, и као њен млађи брат 
обу за ручање, у собу за писање, у собу за пушење, у собу за говорење, у собу за ћутање, у студ 
собу за одмор, у собу за ручање, у собу за писање, у собу за пушење, у собу за говорење, у собу 
у за пушење, у собу за говорење, у собу за ћутање, у студио, у башту, свуд идох, али га нигде н 
обу за писање, у собу за пушење, у собу за говорење, у собу за ћутање, у студио, у башту, свуд  
из собе у собу: у собу за одмор, у собу за ручање, у собу за писање, у собу за пушење, у собу з 
чах по приземљу, из собе у собу: у собу за одмор, у собу за ручање, у собу за писање, у собу за 
екиде <pb n="27" /> ме она и оде у собу за одмор; а ја се спремах шта ћу све да јој кажем.{S} М 
сетих бол...{S} После сам отишао у собу за одмор где на мене навали сета због одласка мале Нели 
м сасвим прибрао снагу, ја пођох у собу за одмор да је видим.{S} Она је зацело тамо, мислио сам 
де милиони јуре у мучну и страшну борбу за опстанак, и где јутарња магла личи на пару а вечерње 
пречистила, преобразила, дала јој снагу за победу.</p> <p>Последња љубав, а лепа као прва и вел 
 материју, <pb n="17" /> немајући очију за ону густу непробојну шарену масу, што надире с грдни 
ући руком на сат, пође; а ја је ухватих за прсте, да јој пољубим руку, и промуцах: »<hi><foreig 
етно увлачила у мој живот.</p> <p>Седох за сто поред прозора из баште, да пишем.{S} У соби не б 
у црну чађ а окитило зеленом маховином, Заборав ће пасти на све само не на жену коју сам ту сре 
велика загонетка.</p> <p>И једнога дана Заборав ће пасти на све што сам у тој огромној вароши в 
рејавало је сунце, она се раздрагала, и заборавила се...: и она се стиди, а прави се као да је  
/p> <p>После сам мислио, гледајући је: »Заборавила ме...{S} И њој паметној дошао је један луд т 
 пажљиво силазим из воза, и да нешто не заборавим.{S} Док је она седећи према мени гледала у ди 
о допасти.{S} Она воли ову црну варош!« заврши с чуђењем.{S} Мене тренутно обузе радост: зашто  
ли свет, и сваки је од нас једна велика загонетка.</p> <p>И једнога дана Заборав ће пасти на св 
али свет и сваки је од нас једна велика загонетка.</p> <p>Чу се пиштаљка нашега Швајцарца.{S} К 
ити је она иста.{S} Ја сам сад дух, она загонетка.{S} У сваком човеку има по два човека, по три 
о што ишчезава остављајући у нама нешто загонетно...</p> <pb n="30" /> <p>Најпосле устадох; она 
о нешто од ње, један део од њене душе и задржа ме овде још читаву недељу дана.</p> <p>У очи мог 
 мени би лакше.{S} Али у приземљу се не задржах, да не гледам пустош...</p> <pb n="36" /> <p>Пр 
алова, њене покрете, од којих ми је сад задрхтала душа...{S} Био сам се спремио да је питам: за 
 је...{S} Сад ће изићи она«, помислих и задрхтах од сусрета с њом, па побегох на улицу...</p> < 
="34" /> увијена ова црна варош.{S} Она зазвони и у собу уђе Швајцарац.{S} Она поручи »такси« а 
а тако крвавог стресох, и окренувши се, зазвоних...{S} На вратима се појави, пошто је закуцала, 
тел, и да би ми се што пре отворило, не зазвоних него лупнух чуком на вратима: ударих јако једа 
х овако заједно, у троје!{S} У ушима ми зазуја и сад као у студиу, и ја се спустих на једну сто 
 проговоривши ништа брзо изиђе.{S} Мени зазуја у ушима, ухватих се за столицу да не паднем...{S 
 Американком.{S} Упознадосмо се у нашем заједничком хотелу, малом и симпатичном, што много личи 
, она сад њему.{S} О кад их видех овако заједно, у троје!{S} У ушима ми зазуја и сад као у студ 
да је молим да ме не оставља, да живимо заједно као муж и жена...{S} Али она ми је повраћала ра 
ије вратити — не дочеках га. »Отишли су заједно!« пролете ми кроз главу мисао, и ја пожелех да  
еха Еолова.{S} Хроми су остављали своја закупљена места за рад, не за прошњу; тротоарске ноћне  
их...{S} На вратима се појави, пошто је закуцала, витка плава девојка, у плаво с белом капицом. 
у...{S} Па сам скакао и бежао из парка, залазно у хучне улице колоса, града пресићености и глад 
кад имам дрскости да поверујем: била се заљубила у мене, и дижем главу тако поносито као да сам 
један див.{S} Тај див је Американац.{S} Заљубио се у једну своју сународницу пре три године.{S} 
...{S} Знао сам да је она пре но што је замирисала лаванда...</p> <p>...{S}Окренуо сам се, одго 
 свуд пратила као моја сенка; ја сам је замишљао поноситу и слободну и био сам бескрајно радост 
{S} Мени се чини да она зна како сам је замишљао с човеком и зато нисам смео да је питам зашто  
н.{S} Под сваким дрветом у хладу ја сам замишљао себе поред ње, и све ми је било мило и слатко, 
сто на својој постељи, где сам њу с њим замишљао, једним скоком дођох до њега смакох чаршав и у 
 чаршав и узех га цепати.{S} Кад сам их замишљао да се милују, ја сам био миран.{S} Кад их виде 
 кроз главу ми сену једна мисао: »Да је замолим да ми каже који ћу поклон дати сестри«.</p> <p> 
} Али оно што је мене заносило, највише занело, то је њен <pb n="5" /> говор, за чудо необичан, 
мејаше.{S} О кад би знала зашто сам био занесен! и да ме је додир њене руке доводио до безумља: 
ша као с другарицом; а кад се ја једном занесох и хтедох да останем од воза, она ме ухвати за р 
 или лице...</p> <p>Поред овога, она је заносила човека и својим држањем и понашањем.{S} По држ 
 цвећа и ствари.{S} Али оно што је мене заносило, највише занело, то је њен <pb n="5" /> говор, 
 на излету, кад сам се љутио што сам се заносио, још у почетку, њеним детињским понашањем, и сп 
за одмор било је некога, зато што је ту заостало нешто од ње.{S} То нешто од ње, један део од њ 
са сваким говори, <pb n="24" /> свакога запиткује...{S} И спонтано извирих у трпезарију и видех 
е она чула; а за тим падох на постељу и заплаках...</p> <p>Из собе не изиђох вас дуги дан: туго 
остан.{S} По неки дан, ја нисам смео да запливам у таласе од света, јер не бих умео пливати па  
} После сам се расвешћавао и нисам смео запливати у страшно узбуркано море.{S} Силна светина, т 
једанпут«, одговори ми она као у шали и запрети ми прстићем.{S} Ја је пољубих.{S} Она се несташ 
 чега бих јој се приближио.{S} О, Боже, зар сам пре тражио узрок за приближавање!...{S} Да је п 
е <pb n="20" /> мени та страна жена?{S} Зар сам ја мислио да она неће никада отићи?« О! шта је  
ене наћи једно узвишено осећање...{S} И зар је његова жена крива што је неко воли?</p> <p>И сут 
е и песама уличких певача, што певајући зарађују насушни хлеб, удаљујући смрт од глади, ја одох 
l:id="SRP1918a_C6"> <head>VI.</head> <p>Зарекао сам се да у суботу не сиђем у приземље до само  
рође прилично, ја се не окретох, јер се зарекох да се не окренем; писасмо обоје, ја сам чуо шкр 
P1918a_N1">Овај правилник штампаће се у засебну књигу ако се могне.</note> </div> </back> </tex 
вима; и на једанпут сва варош затрепта, засија се као у огромном пожару с пламеном који лизаше  
чух њен глас и глас некога човека...{S} Застадох... »Ми путујемо у суботу«, рече она. — »Натраг 
ва...</p> <p>...{S}Сад свршавам песму и затварам очи...{S} Ја данас понова преживљујем све што  
<p>Њина отворена лица сад су била књиге затворене са седам печата.{S} Њина промена је проблем к 
што обично оне излазе из своје собе.{S} Затекао сам их у соби за одмор тако рано, и знао сам шт 
S} Само у соби за одмор било је некога, зато што је ту заостало нешто од ње.{S} То нешто од ње, 
на зна како сам је замишљао с човеком и зато нисам смео да је питам зашто је у студиу била онак 
еним стубовима; и на једанпут сва варош затрепта, засија се као у огромном пожару с пламеном ко 
о, како никад дотле, приђох њој.{S} Она заустави руку с пером, и подигнувши главу погледа ме у  
еху била је моја душа.{S} Крај врата се зауставих и окретох се, пречишћен, преображен, препорођ 
 тузи него у радости, ја бих се утешио, зацело.</p> <p>»Човек« устаде и изиђе не проговоривши н 
е непознат.{S} Нагласак американски.{S} Зацело један риђи постарији Американац, јер он са сваки 
 у собу за одмор да је видим.{S} Она је зацело тамо, мислио сам, ја ћу је питати шта јој је бил 
тање хаљине... »То је она!« осетих... и зацело сам био блед као крпа...{S} Знао сам да је она п 
ве.{S} Морао је бити велики спортист; и зацело челичних живаца...{S} Погледа је чистих као у де 
поље, мислећи ваљда да сам полудео, јер зацело сам изгледао као луд.</p> <p>Ја стрчах низ степе 
ашту, свуд идох, али га нигде не беше. »Зацело је изишао у варош«.{S} Кад се сви скупише, као о 
болним осећањем. — »Моја кћи!« рече она зачуђено.{S} Па тад, готово шапатом додаде. »Да, треба  
је питам зашто је у студиу била онаква, зашто је истргла своју руку из моје руке.{S} А она?...  
S} А она?... зашто ме она није гледала, зашто је љута?</p> <p>Али она није била љута него озбиљ 
а своју руку из моје руке.{S} А она?... зашто ме она није гледала, зашто је љута?</p> <p>Али он 
ој то казао, она би нападала наше жене: зашто су нас тако васпитале; грдила <pb n="8" /> би, мо 
м — ја понављам по хиљадити пут питање: зашто се била променила?...{S} Понекад имам дрскости да 
 се учини лудо, као кад би питао сунце: зашто је јуче изгрејало ко подне, а данас изгледа да не 
а...{S} Био сам се спремио да је питам: зашто се променила; а кад је видех, то ми се учини лудо 
 бол што се променила, да бих је питао: зашто се променила...{S} Срце, љубав! — где да јој поша 
чуђењем.{S} Мене тренутно обузе радост: зашто воли овде. »Због мене«, смело помислих и почех се 
 ми збогом. »Ја сам тужан«, рекох ја. — Зашто бисте били?« рече она...{S} И то њено збогом беја 
оз, па ми се смејаше.{S} О кад би знала зашто сам био занесен! и да ме је додир њене руке довод 
с човеком и зато нисам смео да је питам зашто је у студиу била онаква, зашто је истргла своју р 
саме.{S} Била је неисказано радознала. »Зашто?« А кад јој ја, видећи да сам се изговорио, одгов 
а њиховом, на <hi>њеном</hi> језику.{S} Због тога сам јој био духовни сродник, и тражила је да  
је питам хоће ли да путује у суботу.{S} Због тога... нема смисла.{S} И кроз главу ми сену једна 
а оно тешко осећање није било само туга због њеног одласка, него и стид што ми <pb n="39" /> се 
— радости и жалости.{S} Радост је дошла због пољубца, а жалост због одласка миле жене.{S} И кад 
у собу за одмор где на мене навали сета због одласка мале Нели.</p> <pb n="13" /> <p>И она је А 
{S} Али како?{S} Нисам могао наћи ништа због чега бих јој се приближио.{S} О, Боже, зар сам пре 
 да нам жене не иду по вароши ноћу саме због мушкараца.{S} Али да сам јој то казао, она би напа 
а гледао више но највеће знаменитости и због чега ми је ова варош, крај све своје суморности, и 
бузела жалост, бол, један интезиван бол због њеног одласка, ја сам се сасвим свесно питао: »Шта 
 Радост је дошла због пољубца, а жалост због одласка миле жене.{S} И кад би победила радост, ја 
ренутно обузе радост: зашто воли овде. »Због мене«, смело помислих и почех се нервозно смејати  
о пиштање парало срце. »О ако отиде без збогом!« То није била једна мисао него једно осећање.{S 
у мој живот.</p> <p>Устадох и пођох без збогом...{S} Она ме погледа и осмехну се.{S} И ја се ос 
о једно осећање.{S} Али оне — рекоше ми збогом. »Ја сам тужан«, рекох ја. — Зашто бисте били?«  
1"> <head>I.</head> <p>Ја сам био казао збогом љубави, опростио се с њом за навек с претешким с 
ено добро јутро, њено добро вече и њено збогом, то су три песме лепше од свих песама које сам ј 
о бисте били?« рече она...{S} И то њено збогом бејаше читава песма...{S} Њено добро јутро, њено 
едним дугим топлим пољупцем брзо рече: »Збогом, пријатељу...{S} Данас је субота«.{S} Ја се од т 
 мајком и поздравивши је, најљубазније, збуњено упитах: »Ви путујете... у суботу«. — »Ко вам то 
зове Масачусец, или како је она редовно звала скраћено:{S} Мас (<foreign xml:lang="EN">Mass</fo 
 само <hi>човек</hi>.{S} Као да се тако звао.{S} И ја сам га увек гледао у његову човекову глав 
не извињујући се, исто као дете, она ме зваше да гледам живописне слике.{S} Ја сам се од тога њ 
 подмукло, без шума, као какве подмукле звери и летећи по глаткој калдрми часно пуштали су глас 
д падне мрак у варош вам силазе из шуме зверови?« Ја сам тада осећао један стид како никада до  
на песму <pb n="26" /> сирене, после на звиждање ветра изишлог из меха Еолова.{S} Хроми су оста 
н.{S} Ја тај њен говор сравњивах час са звуцима некаквог непознатог музичког инструмента, час с 
 грдним шумом кроз улице опточене мрким зградама.{S} Као узбуркане морске воде кроз мореузине к 
 около пуна чађи.{S} И кад би се сасвим згуснили, из њих би пала златна и чађава киша; она злат 
е, они су обоје нови...{S} Како ће бити здрав плод њине љубави!...{S} И кад би се овако здрави  
од њине љубави!...{S} И кад би се овако здрави родили милиони, излечило би се наше болесно доба 
 живот!... »Искреност је непоквареност, здравље душе«.{S} Овај афоризам није ми пао на памет он 
у вековима и обрађену до савршенства, у зелене ливаде и горе и црвена села, у бело небо, дотле  
ило, краја нема, и пролазећи кроз бујно зеленило седао сам или се пружио на ледину међу бескућн 
а се пружала долина као какво бескрајно зелено море, а од шумарака чиниле су се лађе.{S} Даље с 
 другој боји.{S} Море, час је плаво час зелено, сад је као опал, после као смарагд, најпосле се 
жалошћу, као ја...; упутих се у самоћу, зеленом језеру с белим лабудовима.</p> <p>...{S}Али кад 
е је Време оденуло у црну чађ а окитило зеленом маховином, Заборав ће пасти на све само не на ж 
рајнога парка и седао на једну усамљену зелену клупу поред једног језера с белим лабудовима, и  
...{S}Али кад спазих ону усамљену клупу зелену као трава која беше, овог дана, окићена, готово  
д се ми сасвим изменимо, немајући ништа земаљско и осећајући се ближе Богу него људима.</p> <p> 
емаљско биће што лети пут неба, час као земаљско, човек, велики, највећи војсковођа, који је по 
е сад била виша од мене, виша од сваког земаљског бића.{S} Онај лаки мирис с њене хаљине утицао 
свакад и сад — своју ноћну боју доби од земље; она црна суморна варош претвори се у бели чаробн 
рема мени гледала у дивне пределе једне земље што личи на башту обрађивану вековима и обрађену  
башту, где се осећао мирис дима, влажне земље, траве и бршљана разастртог по свој високој оград 
 старим познаником, распитујући о мојој земљи као о једном од седам чуда на свету.</p> <p>Још о 
м проклињао своје васпитање.{S} У мојој земљи нико и не слути да може бити друкчије!...{S} Из р 
ао с облацима; а кад је ружно, падао на земљу као магла.{S} Тражио сам да се изгубим, да се ја, 
облака, и оба као да су по средини пуна злата, а около пуна чађи.{S} И кад би се сасвим згуснил 
тилићу по коме се таласала њена дугачка златна коса.{S} Не, ово јутро није била златна, него ка 
д би се сасвим згуснили, из њих би пала златна и чађава киша; она златна разлила би се по среди 
златна коса.{S} Не, ово јутро није била златна, него као да је од пшеничних влатова <pb n="33"  
з њих би пала златна и чађава киша; она златна разлила би се по средини плавога мора и личила б 
; а мало северно сунце сипало је хладни златни прашак на моју постељу.{S} Ја се на тај златни с 
прашак на моју постељу.{S} Ја се на тај златни слој стропоштах, али не у мислима с њом као пре  
сребром и пеном, по којој трепери један златни сунчев зрак, пао, у том тренутку, кроз прозор из 
Обе имају црне очи.{S} Само што она има златну косу, а она друга сребром прошарану.{S} Ја сам с 
во губио свест.{S} У мени је било нешто злочиначко...{S} Ја сам водио борбу с чулима, а она се  
но према другом.{S} Мени се чини да она зна како сам је замишљао с човеком и зато нисам смео да 
прва и велика као прва.{S} Моје срце не зна за године.{S} За моју душу године су само уображење 
је избегавана два дана.{S} Или...{S} Ко зна како сам се ја понашао?{S} Оног дана кад сам био љу 
д пожуде.{S} Сад, стид.{S} О кад би она знала!{S} И избегавао сам је, с намером да је не видим  
ћути, да не чујем њен говор!{S} О да је знала да седи; да не видим њен ход!{S} Од тога нисам ос 
reign></hi>, по американски.{S} О да је знала да ћути, да не чујем њен говор!{S} О да је знала  
а је мало — мирисом од лаванде — она је знала колико треба да се намирише...{S} Она није била т 
ме у воз, па ми се смејаше.{S} О кад би знала зашто сам био занесен! и да ме је додир њене руке 
ао једну реликвију.{S} Све те карте, ја знам, топле су, јер се у њима осећа срце. »Ја сам још о 
је карте из те <pb n="14" /> вароши, ја знам да бих у свакој карти нашао њу и сваку бих чувао к 
} Један поклон... за сестру...{S} Ја не знам шта је за њу, па ви да ми кажете, који...« — »Да с 
мента, час с песмом тице којој имена не знам.{S} Једанпут, она рече: »<hi>Хуај хаз хи е хуајт х 
{S} Ја сам само писао њено име, које не знам... »Госпођа Дим, Госпођа Магла«: нешто непровидно, 
сам до тога дана гледао више но највеће знаменитости и због чега ми је ова варош, крај све свој 
.. и зацело сам био блед као крпа...{S} Знао сам да је она пре но што је замирисала лаванда...< 
као сам их у соби за одмор тако рано, и знао сам шта то значи.{S} Оне ће данас да путују...{S}  
и за одмор тако рано, и знао сам шта то значи.{S} Оне ће данас да путују...{S} Дакле, ипак, суб 
турније државе Северне Америке, која се зове Масачусец, или како је она редовно звала скраћено: 
в, на раскрсници дува у њу као аутомат, зовући за Американку »такси«, и мислећи на нешто десето 
м, по којој трепери један златни сунчев зрак, пао, у том тренутку, кроз прозор из баште где су  
фила палминим лишћем, с једним сунчевим зраком у коси...</p> </div> </body> <back> <div type="n 
офила палминим лишћем с једним сунчевим зраком у коси...{S} Тај моменат ми ју је дубоко урезао  
ова <pb n="33" /> који су тек почели да зру.{S} Њена косица мењала је боју као небо, као море и 
»који изгледају као тек извађени крвави зуби«, како каже Хајне, и са старих величанствених црка 
а те баште претварала у шум и личила на зујање пчела у кошници...{S} Моја рука летела је преко  
} О кад би знала зашто сам био занесен! и да ме је додир њене руке доводио до безумља: да клекн 
ено, муцајући: »Хвала!...{S} Хвала!..., и пожури се напоље, мислећи ваљда да сам полудео, јер з 
 аутомат, зовући за Американку »такси«, и мислећи на нешто десето; а мени је то танко пиштање п 
хтео, па сад ме остави: имам да пишем«, и ја је послушно оставих, и седнувши на своје место узе 
ајући: »Ова соба ми је празна без вас«, и пољубих је као пре пола часа малу Нели, не тражећи од 
 осећах да ме она осећа, и да ме гледа, и не могавши издржати више, окретох се: поглед ми се су 
> <pb n="4" /> <p>О на је била госпођа, и не беше ту сама већ с мајком, једном за чудо живом ст 
ао за сина, да пажљиво силазим из воза, и да нешто не заборавим.{S} Док је она седећи према мен 
 њега била су два дугачка густа облака, и оба као да су по средини пуна злата, а около пуна чађ 
идела игра валова и чула њихова музика, и у гласу, где су се преливале све боје цвећа и ствари. 
згрејавало је сунце, она се раздрагала, и заборавила се...: и она се стиди, а прави се као да ј 
 ишле девојке у плаво с белим капицама, и не правећи никаквог шума износиле су из трпезарије шо 
к, који, како ми се чинило, краја нема, и пролазећи кроз бујно зеленило седао сам или се пружио 
поред једног језера с белим лабудовима, и ту, духовним <pb n="12" /> очима, гледао милу жену, м 
ким енглеским и американским песницима, и било јој је врло пријатно што те песнике и ја познаје 
утро!{S} Оно је мени било читава песма, и то песма не као нешто духовно, већ материјално, и ја  
ша.{S} Она ми се готово попе на колена, и пољубивши ме у лице једним дугим топлим пољупцем брзо 
ош толико волео да у њој није била она, и то је један проблем који ми остаде нерешен.</p> <p>Ја 
Дакле ја бих то сестри дала«, рече она, и показујући руком на сат, пође; а ја је ухватих за прс 
се растали друкчије?{S} Питања, питања, и само питања.{S} На свако питање добијам небројено одг 
ко једанпут.{S} Швајцарац отвори врата, и ја уђох баш у том тренутку кад је из трпезарије излаз 
ног пера.{S} Ја осећах да ме она осећа, и да ме гледа, и не могавши издржати више, окретох се:  
ечером црвено, а у подне бело као снег, и ипак је једно исто небо...{S} Погледах у њу, а она, у 
ајпосле се прелива у све на свету боје, и свака боја у ове ниансе, и ипак је увек — море.</p> < 
вно небо, или у лако као од беле свиле, и сањао о Американки; а после сам одлазио у средину бес 
Васпитачице ће нам бити друкчије, боље, и ми ћемо бити друкчији, бољи«.{S} Ја сам овако много д 
S} Она се несташно насмеја и пољуби ме, и одмах безазлено рече: »Ја путујем... у суботу«.{S} Ја 
 да поверујем: била се заљубила у мене, и дижем главу тако поносито као да сам покорио свет.{S} 
извађени крвави зуби«, како каже Хајне, и са старих величанствених цркава и палата огромна црн  
 у хладу ја сам замишљао себе поред ње, и све ми је било мило и слатко, и сваки мој живац вибри 
 свету боје, и свака боја у ове ниансе, и ипак је увек — море.</p> <p>Дуго смо седели једно пре 
кудравом косом, у његово човеково лице, и ма да је обријаних бркова, у његове руке од самих миш 
мени другарски, као моји мушки другови, и ма да су у сукњи, обе су ме пољубиле као друга или ка 
ла; и док је она лежала, жмурећи, људи, и млади и стари, подједнако, с упртим погледима у њу се 
и говори — лепота!{S} Сва се преобрази, и ја бих сваки њен покрет, сваку њену реч грлио, љубио  
ом иђаше на службу у главној катедрали, и која се много разговарала с Американком и њеном мајко 
..</p> <pb n="35" /> <p>Седоше у такси, и он их однесе као циклон оставивши за собом пустош...< 
ола, ти аутомобили, трамваји, омнибуси, и та лупа, треска, хука, жагор, жуборење, као кад се уз 
о ли је то било, обузе ме до крајности, и ја не видећи ништа чулним очима, увучен сав у себе, п 
на од тога дрског погледа не обори очи, и ово не прими као алузију на себе, како би примиле жен 
а, који се распростирао по свој вароши, и кад је време лепо, дизао се у вис, разређивао се и ме 
е она седи или лежи, да седи према њој, и никад ништа не помислих.{S} Ко је био тај младић ниса 
ре у мучну и страшну борбу за опстанак, и где јутарња магла личи на пару а вечерње небо на бака 
вари.{S} Он ме је мењао сваки тренутак, и ја сам био час као некакво крилато ванземаљско биће ш 
 Због тога сам јој био духовни сродник, и тражила је да се са мном разговара.{S} А кад смо ћута 
ати сестри«.</p> <p>Пожурих се у хотел, и да би ми се што пре отворило, не зазвоних него лупнух 
.{S} Ја разумедох да то треба да читам, и читах: »<hi>Сентиментални Херкулес</hi>«. — У нашој в 
ио, поклон.{S} А ја сам био просто нем, и узимајући ствари пазио сам да јој се не дотакнем руке 
ш у почетку, њеним детињским понашањем, и спопадао ме бес што не поцрвени, кад ја поцрвеним, шт 
S} Мислио сам да јој кажем да је волим, и да је преклињем да бежи, што пре, одавде, да је ја не 
, што много личи на удобни честити дом, и где се човек осећа као да је у гостима код својих нај 
Како сам га могао сравњивати с човеком, и то с недовршеним човеком.{S} Овога је култура довршил 
иђох њој.{S} Она заустави руку с пером, и подигнувши главу погледа ме у очи с осмехом и као да  
да и она осећа да сам је пољубио душом, и да познаје колико сам срећан: »Ја путујем... у суботу 
љубав.{S} Чула су водила борбу с душом, и победила је душа.{S} Американка ју је пречистила, пре 
 заједно!« пролете ми кроз главу мисао, и ја пожелех да их нађем и да их обоје убијем.</p> <mil 
<pb n="28" /> <p>У соби сам остао дуго, и кад сам сасвим прибрао снагу, ја пођох у собу за одмо 
вог светог места које сам ја обесветио, и појурих натраг, у светину, да се изгубим у њој...</p> 
ред ње, и све ми је било мило и слатко, и сваки мој живац вибрирао је, а у мени није било ничег 
текао сам их у соби за одмор тако рано, и знао сам шта то значи.{S} Оне ће данас да путују...{S 
 не као нешто духовно, већ материјално, и ја сам желео да метнем своја уста на њу...{S} Осетио  
 спонтано скочих, и као њен млађи брат, и ако старији од ње, слободно, како никад дотле, приђох 
/p> <p>Сваки је од нас један мали свет, и сваки је од нас једна велика загонетка.</p> <p>И једн 
} У ушима ми зазуја и сад као у студиу, и ја се спустих на једну столицу према њој и њеној мајц 
 ухватих за прсте, да јој пољубим руку, и промуцах: »<hi><foreign xml:lang="EN">Excuse me</fore 
 из џепа извадио и наредио их по столу, и за један сат с бразлетном, што врло радо и много носе 
нем пред њу, да јој љубим руке, хаљину, и да јој говорим о најлуђим стварима, да је молим да ме 
 колосу где јутарња магла личи на пару, и то на пару што се диже из каквог огромног басена, у к 
 седам чуда на свету.</p> <p>Још одмах, и пре него што сам и помислио да ћу се моћи с ким упозн 
те удешавају ход, говор, поглед, осмех, и поцрвене од сваког његовог погледа, ја тек сада видим 
ам да пишем«, и ја је послушно оставих, и седнувши на своје место узех писати.{S} Писах, писах, 
 у место ма ми је мило, ја се растужих, и пожелех од срца да је то био само сан, да ме она није 
е то за тебе«.{S} И ја спонтано скочих, и као њен млађи брат, и ако старији од ње, слободно, ка 
се од тога месеца тако крвавог стресох, и окренувши се, зазвоних...{S} На вратима се појави, по 
а, било је све девичанско: очи, уста... и ја сам желео да то љубим.{S} Док је она лежала тако м 
уштање хаљине... »То је она!« осетих... и зацело сам био блед као крпа...{S} Знао сам да је она 
 она се раздрагала, и заборавила се...: и она се стиди, а прави се као да је тужна, љута...{S}  
ним стварима, које је тога дана видела; и док је она лежала, жмурећи, људи, и млади и стари, по 
оарима на високим гвоздееним стубовима; и на једанпут сва варош затрепта, засија се као у огром 
тове.{S} Морао је бити велики спортист; и зацело челичних живаца...{S} Погледа је чистих као у  
 сусрете с њеним погледом <pb n="15" /> и учини ми се да то гледа старија сестра у млађега брат 
ости тужан.{S} И у једном <pb n="19" /> и у другом случају, ја сам био сав душа.{S} Час сам био 
 моћи да устанем.</p> <p>Американка!{S} И с овом озбиљношћу и тугом она је била искрена као дет 
S} Сад, стид.{S} О кад би она знала!{S} И избегавао сам је, с намером да је не видим до њеног п 
 ове Нелине речи као оне ономадашње!{S} И пожелех да сам јак као »човек«, да су ми живци као че 
о ће бити здрав плод њине љубави!...{S} И кад би се овако здрави родили милиони, излечило би се 
ја. — Зашто бисте били?« рече она...{S} И то њено збогом бејаше читава песма...{S} Њено добро ј 
ао за модел да узме овога младића...{S} И наједанпут, ја видех на својој постељи њино миловање. 
, <pb n="24" /> свакога запиткује...{S} И спонтано извирих у трпезарију и видех њу с мајком за  
лио, гледајући је: »Заборавила ме...{S} И њој паметној дошао је један луд тренутак...{S} Пуцкар 
 жене наћи једно узвишено осећање...{S} И зар је његова жена крива што је неко воли?</p> <p>И с 
погледима у њу седели су и ћутали...{S} И кад су већ били сви изишли, ја сам још седео не мичућ 
ог моста, једанпут се гушио паром...{S} И остао је жив да је прати свуд као њена сенка«.</p> <p 
пишеш о жени... рано је то за тебе«.{S} И ја спонтано скочих, и као њен млађи брат, и ако стари 
зе: да је неко љуби.{S} Неко, не ја.{S} И тај неко да у своју љубав унесе сав свој жар, сву сво 
мајке; или, можда, не би разумевала.{S} И ја ћутах.</p> <p>Једнога дана позва ме на излет.{S} Ј 
суботу.{S} Због тога... нема смисла.{S} И кроз главу ми сену једна мисао: »Да је замолим да ми  
ме пољубиле као друга или као брата.{S} И у место ма ми је мило, ја се растужих, и пожелех од с 
икога гледа и да га ишта интересује.{S} И њена мајка оде.{S} Остадосмо нас двоје потпуно сами,  
ца, а жалост због одласка миле жене.{S} И кад би победила радост, ја сам клицао, пљескао, а кад 
м...{S} Она ме погледа и осмехну се.{S} И ја се осмехнух.{S} И у том осмеху била је моја душа.{ 
едини пуна злата, а около пуна чађи.{S} И кад би се сасвим згуснили, из њих би пала златна и ча 
ио ни чуо да говори.{S} Вечито ћути.{S} И нисам опазио да у икога гледа и да га ишта интересује 
према овој нисам умео да се понашам.{S} И <pb n="32" /> ја се сетих како сам је безочно погледа 
тура довршила, начинила га потпуним.{S} И он ми дође мио: у њему ћу гледати њу...{S} Па стрчах  
се од света обуставља руком жандарм.{S} И ја тренутно свестан, чекао сам да се дигне рука какво 
ности весео, час до крајности тужан.{S} И у једном <pb n="19" /> и у другом случају, ја сам био 
жалост, ја сам био неисказано тужан.{S} И наједанпут расвестивши се, почех бежати од света на у 
>човек</hi>.{S} Као да се тако звао.{S} И ја сам га увек гледао у његову човекову главу обраслу 
ко ни да ме весели.{S} Равнодушност.{S} И с таквим расположењем, без љубави и мржње, пођох у св 
челичних живаца«, помислих и скочих.{S} И сто глава појавише ми се у свести које одобраваху: »Д 
а и осмехну се.{S} И ја се осмехнух.{S} И у том осмеху била је моја душа.{S} Крај врата се заус 
{S} Она изненађена весело узвикну: »А!« и пољуби ме као пре пола часа мала Нели...{S} Ја се не  
ајне, и са старих величанствених цркава и палата огромна црн кубета што изгледају као сенке џин 
је тужна, љута...{S} А њена мајка, жива и духовита, осећа, види да је нешто било између мене и  
 у покретима, где се видела игра валова и чула њихова музика, и у гласу, где су се преливале св 
</p> <p>Последња љубав, а лепа као прва и велика као прва.{S} Моје срце не зна за године.{S} За 
тују један другом слободу.{S} Али да га и отвори, он ће у писму своје жене наћи једно узвишено  
.{S} Ја се не макох од ње, осећајући да и она осећа да сам је пољубио душом, и да познаје колик 
е муке, али је дошло нешто горе, досада и празнина.{S} На једанпут сам се осетио сасвим сам на  
ути.{S} И нисам опазио да у икога гледа и да га ишта интересује.{S} И њена мајка оде.{S} Остадо 
и пођох без збогом...{S} Она ме погледа и осмехну се.{S} И ја се осмехнух.{S} И у том осмеху би 
а не диже главе, писаше, кћи ме погледа и одговори ми очима.</p> <p>Ја клонух у једну наслоњачу 
после, вративши се грдно уморан од хода и од осећања, ја не одох тамо где сам њу оставио, него  
 је пољубих.{S} Она се несташно насмеја и пољуби ме, и одмах безазлено рече: »Ја путујем... у с 
од свих жена у хотелу била најозбиљнија и најосјетљивија, дакле ипак највише жена.{S} Она је би 
 заједно, у троје!{S} У ушима ми зазуја и сад као у студиу, и ја се спустих на једну столицу пр 
бих нешто сад пошао од рођака до рођака и од пријатеља до пријатеља да потражим своје карте из  
 отворише врата и чу се лаки шум корака и једва чујно шуштање хаљине... »То је она!« осетих...  
; <pb n="40" /> слушам шум њених корака и шуштање њене хаљине; осећам мирис лаванде; а погледав 
 <p>Поред овога, она је заносила човека и својим држањем и понашањем.{S} По држању краљица, по  
ас.</p> <p>У тој соби сеђаше она, мајка и »човек«.{S} Он је седео тамо где сам седео ја оно јут 
 је прешла први пут у животу.{S} Висока и поносита, она је својом појавом личила на неку краљиц 
сам одлазио у средину бескрајнога парка и седао на једну усамљену зелену клупу поред једног јез 
 где су се још играле црна велика мачка и мала Нели сва у бело.</p> </div> <div type="chapter"  
 био, не би могла.{S} Она је опет имала и лице и очи и уста, али не да то ја љубим устима.{S} О 
нога младића, спортиста, бронзаног тела и челичних живаца, свога првобитног човека: она се с њи 
аљицу из Новога Света, који је оставила и дошла у Стари Свет да краљује над свим женама, или на 
ампи и сијалица на излозима и рекламама и по тротоарима на високим гвоздееним стубовима; и на ј 
им жућкастим црно карираним панталонама и дугачким црним чарапама које су покривале његове обле 
е што личи на башту обрађивану вековима и обрађену до савршенства, у зелене ливаде и горе и црв 
е миријаде лампи и сијалица на излозима и рекламама и по тротоарима на високим гвоздееним стубо 
век ће јој се у говору чути тичја песма и у покретима видети игра валова...</p> <p>...{S}Сад св 
 Као човек слободна, а као дете искрена и природна.{S} Она, нова жена подсећала ме је на стару, 
им мајци«, прекиде <pb n="27" /> ме она и оде у собу за одмор; а ја се спремах шта ћу све да јо 
 сасвим згуснили, из њих би пала златна и чађава киша; она златна разлила би се по средини плав 
јвише жена.{S} Она је била интелигентна и образована. <pb n="7" /> Она је из најкултурније држа 
свест ће је сачувати од свега споља, па и од онога што врши измене над сваким и свачим, од Врем 
ра...{S} Тргох се као од уједа гује, па и ако ме она спази, ја је не поздравих, не уђох, вратих 
вши прозору, она ме додирну коленом, па и не извињујући се, исто као дете, она ме зваше да глед 
свако питање добијам небројено одговора и опет остајем без одговора...{S} Како ћу да разумем ту 
а изабрао...</p> <p>Па дођох до прозора и нагло га отворих.{S} У собу појури свеж предвечерњи в 
а разлила би се по средини плавога мора и личила би на какво жуто водено цвеће.{S} Једна висока 
преко једне карте кад се отворише врата и чу се лаки шум корака и једва чујно шуштање хаљине... 
асу, где су се преливале све боје цвећа и ствари.{S} Али оно што је мене заносило, највише зане 
 жене.{S} Кад буду све искрене као деца и слободне као људи у њима човек неће гледати своју жен 
е као да хоће да испише све болове срца и да пером реши све проблеме душе.{S} У огледалу над ка 
дином, а њен стас остаће поносит и прав и кад јој на плећа спусте терет године.{S} Увек ће јој  
дним скоком дођох до њега смакох чаршав и узех га цепати.{S} Кад сам их замишљао да се милују,  
о поцрвене, постаде бакарно: као свакад и сад — своју ноћну боју доби од земље; она црна суморн 
нодушан.{S} А ово јутро!...{S} Он, млад и крупан, гологлав, на раскрсници дува у њу као аутомат 
 осећао мирис дима, влажне земље, траве и бршљана разастртог по свој високој огради; а високе а 
м у тој огромној вароши видео, на цркве и палате и на безбројне величанствене грађевине, које ј 
брађену до савршенства, у зелене ливаде и горе и црвена села, у бело небо, дотле сам ја у њу <p 
е утешио, зацело.</p> <p>»Човек« устаде и изиђе не проговоривши ни речи и не рекавши лаку ноћ.{ 
бична жена, готово чак не лепа; кад иде и говори — лепота!{S} Сва се преобрази, и ја бих сваки  
ило јој је врло пријатно што те песнике и ја познајем, нарочито што сам их читао на њиховом, на 
пре годину дана; обнављам наше састанке и разговоре; чујем њено добро јутро и њено добро вече;  
лоса, града пресићености и глади, магле и дима, који се распростирао по свој вароши, и кад је в 
не у њој.</p> <p>Једно јутро пуно магле и песама уличких певача, што певајући зарађују насушни  
ку: она поцрвене како ниједан пут дотле и учини ми се неисказано тужна. »Она воли ову црну варо 
, а она је подизала главу, погледала ме и осмехнула се.{S} Било је тренутака прошлих дана, наро 
.{S} Овакве једном морају бити све жене и људи.{S} О како ће тада бити леп свет!{S} Како ће се  
сећа, види да је нешто било између мене и њене кћери, па се ++љути на мене«...</p> <p>Њина отво 
ИЈЕВИЋ.</p> <p>АМЕРИКАНКА</p> <p>ИЗДАЊЕ И. Ђ. ЂУРЂЕВИЋА У САРАЈЕВУ</p> </div> <pb n="2" /> <div 
 до савршенства, у зелене ливаде и горе и црвена села, у бело небо, дотле сам ја у њу <pb n="9" 
осица мењала је боју као небо, као море и као душа.{S} Она ми се готово попе на колена, и пољуб 
еме лепо, дизао се у вис, разређивао се и мешао с облацима; а кад је ружно, падао на земљу као  
е пишемо, не проговарамо, не гледамо се и ако седимо једно према другом.{S} Мени се чини да она 
јима је извајана глад, прикупљале су се и удешавале су свој тужни »Прелид« за своју <hi>Песму С 
 ја је не поздравих, не уђох, вратих се и појурих уз степенице као да ме понесоше нечастиви, ул 
громној вароши видео, на цркве и палате и на безбројне величанствене грађевине, које је Време о 
е би могла.{S} Она је опет имала и лице и очи и уста, али не да то ја љубим устима.{S} Од једно 
ме)« Она направи неисказано строго лице и много поцрвене, извуче прсте, као лед хладне, па не п 
..{S} Њено добро јутро, њено добро вече и њено збогом, то су три песме лепше од свих песама кој 
 То нешто од ње, један део од њене душе и задржа ме овде још читаву недељу дана.</p> <p>У очи м 
е не оставља, да живимо заједно као муж и жена...{S} Али она ми је повраћала разум својим слобо 
{S} И с таквим расположењем, без љубави и мржње, пођох у свет.</p> <p>У једној великој европско 
 од тих речи тргох.{S} О ако она понови и ове Нелине речи као оне ономадашње!{S} И пожелех да с 
к је она лежала, жмурећи, људи, и млади и стари, подједнако, с упртим погледима у њу седели су  
 мили добро познати бескрајни парк; али и ту свет...{S} Пожурим се од главних алеја, где је ври 
о једанпут«, одговори ми она као у шали и запрети ми прстићем.{S} Ја је пољубих.{S} Она се нест 
 увијена ова црна варош.{S} Она зазвони и у собу уђе Швајцарац.{S} Она поручи »такси« а ја посл 
ење вароши: палиле су се миријаде лампи и сијалица на излозима и рекламама и по тротоарима на в 
кло, без шума, као какве подмукле звери и летећи по глаткој калдрми часно пуштали су глас који  
, то ми је она...{S} Она се одмах врати и уђе са мном у студио.{S} Била је врло озбиљна.{S} Не  
ати будући човек, кога ће она васпитати и спремити за дружбу с њом.{S} Ова Американка је жена б 
 специјално она таква, као њени покрети и њен говор...{S} Пред вече, у соби за одмор, она је пр 
.{S} Никад нисам помислио да ће ми бити и најмање криво кад је видим с оним кога сам јој ја иза 
 осећања, што се боре у мени, — радости и жалости.{S} Радост је дошла због пољубца, а жалост зб 
 хучне улице колоса, града пресићености и глади, магле и дима, који се распростирао по свој вар 
је песници називају градом пресићености и глади, ја ни за тренутак нисам био без ње; она ме је  
ана гледао више но највеће знаменитости и због чега ми је ова варош, крај све своје суморности, 
жио, црвенећи и смејући се, или бледећи и уозбиљујући се.{S} Она ово прими као једну моју испов 
ене с којима сам се ја дружио, црвенећи и смејући се, или бледећи и уозбиљујући се.{S} Она ово  
јчицу страсно да јој поцрвене обрашчићи и погледах у Американку: она поцрвене како ниједан пут  
 устаде и изиђе не проговоривши ни речи и не рекавши лаку ноћ.{S} У осталом, ја њега до мало ча 
огла.{S} Она је опет имала и лице и очи и уста, али не да то ја љубим устима.{S} Од једног физи 
/> од дуге шетње по тој огромној вароши и од утисака који су наваљивали на њену душу, да сања о 
риземље.{S} У трпезарији се још пио чај и јело масло и мармелада, а ја сам пошао к вратима...{S 
а се спустих на једну столицу према њој и њеној мајци.{S} Оне подигоше главу, она поцрвене, ниј 
} Погледа је чистих као у детета, а јак и чврст као да је од бронзе.{S} Овакав је морао изгледа 
енскога пола: да се брине као мајка чак и за оне од којих је много млађа.{S} Она се тога дана б 
телом и душом једнаки, онај стари човек и ова нова жена.{S} Не, они су обоје нови...{S} Како ће 
е она одвезла, пустих један очајан крик и гласно узвикнух. »Ја те волим!« као да би ме она чула 
о јест песме — јер и ове реченице певам и пишем — ја понављам по хиљадити пут питање: зашто се  
 с њом, да седим близу ње, да је гледам и осећам; а кад је пољубих, ја је избегавах и нађох дру 
 волим као што сам волео мајку, ја имам и једну широку отаџбину; она ми је досад била свет, а с 
ан!{S} Али да сам се умео сетити да сам и ја као и сваки други бољи у тузи него у радости, ја б 
аву недељу дана осећајући се сасвим сам и ако су се око мене тискали милиони.{S} Само у соби за 
ка да нам се односи измене«, мислио сам и радовао сам се.{S} Али она је била на путу као у хоте 
у.</p> <p>Још одмах, и пре него што сам и помислио да ћу се моћи с ким упознати, ја сам се инте 
з главу мисао, и ја пожелех да их нађем и да их обоје убијем.</p> <milestone unit="subSection"  
она је заносила човека и својим држањем и понашањем.{S} По држању краљица, по понашању дете.{S} 
идим јој профил осенчен палминим лишћем и црну косу прошарану сребром и пеном, по којој трепери 
нем руке, не од страха да се не изгубим и да јој не говорим лудости него да ме не обузме још те 
а и од онога што врши измене над сваким и свачим, од Времена.{S} Њена црна коса вечито ће бити  
ра, она је говорила о великим енглеским и американским песницима, и било јој је врло пријатно ш 
 она зна како сам је замишљао с човеком и зато нисам смео да је питам зашто је у студиу била он 
ам се осетио сасвим сам на овом великом и хладном свету.{S} Нико није имао да ме растужује, али 
S} Американка се усхићавала овом сликом и обраћала ми пажњу на њену целину и на делове, разумев 
ш првог дана, ја јој се сретох с мајком и поздравивши је, најљубазније, збуњено упитах: »Ви пут 
која се много разговарала с Американком и њеном мајком а са мном никад ни речи не проговори, са 
рча мала Нели сва у бело с црном мачком и разговара се са мном... »Смем ли, Мис Нели, да вас је 
мо се у нашем заједничком хотелу, малом и симпатичном, што много личи на удобни честити дом, и  
ловање... »Они <pb n="22" /> су и телом и душом једнаки, онај стари човек и ова нова жена.{S} Н 
сам облину наслућивао под лаком хаљином и готово губио свест.{S} У мени је било нешто злочиначк 
изиђох вас дуги дан: туговао сам за њом и писао њој писмо.{S} Написах јој само две странице; ал 
им лишћем и црну косу прошарану сребром и пеном, по којој трепери један златни сунчев зрак, пао 
гнувши главу погледа ме у очи с осмехом и као да ме пита: »Дечко! шта хоћеш од мене?« Ја брзо р 
 по оделењима те баште претварала у шум и личила на зујање пчела у кошници...{S} Моја рука лете 
жене!« узвикнух ја до крајности узбуђен и погледах је оштро у очи.{S} Она од тога дрског поглед 
као јеле...{S} После сам се расвешћавао и нисам смео запливати у страшно узбуркано море.{S} Сил 
, дотле сам ја у њу <pb n="9" /> гледао и горео од жеље да метнем своју главу на њена колена чи 
, удаљујући смрт од глади, ја одох, као и прошла јутра, у хотелску башту, где се осећао мирис д 
и да сам се умео сетити да сам и ја као и сваки други бољи у тузи него у радости, ја бих се уте 
о јест један мио познаник из хотела као и њеној малој сународници, ја то сам најпосле тога дана 
вао је, имао је сву...{S} Па сам скакао и бежао из парка, залазно у хучне улице колоса, града п 
било само туга због њеног одласка, него и стид што ми <pb n="39" /> се чинило да сам понижен?.. 
а један сат с бразлетном, што врло радо и много носе жене у овој вароши, рече да је то лепо за  
не, које сам ја већ био из џепа извадио и наредио их по столу, и за један сат с бразлетном, што 
ед своје уске отаџбине где сам се родио и коју волим као што сам волео мајку, ја имам и једну ш 
/p> <p>Кад уђох, ја их поздравих некако и свечано и тужно као светитељке или мртваце.{S} Мајка  
 своје васпитање.{S} У мојој земљи нико и не слути да може бити друкчије!...{S} Из разговора, о 
асвим изменимо, немајући ништа земаљско и осећајући се ближе Богу него људима.</p> <p>Кад уђох, 
њу ја тако погледам.{S} Па тако је било и ово јутро.{S} Ја сам је желео сасвим друкчију...</p>  
ао себе поред ње, и све ми је било мило и слатко, и сваки мој живац вибрирао је, а у мени није  
 трпезарији се још пио чај и јело масло и мармелада, а ја сам пошао к вратима...{S} Али на једа 
 уђох, ја их поздравих некако и свечано и тужно као светитељке или мртваце.{S} Мајка не диже гл 
<p>Ја сам се с њом састајао свако јутро и свако пред вече.{S} Јутром, пошто смо се састали у со 
нке и разговоре; чујем њено добро јутро и њено добро вече; <pb n="40" /> слушам шум њених корак 
а.{S} Колико сам јутара ту пиштаљку чуо и остајао равнодушан.{S} А ово јутро!...{S} Он, млад и  
етлој као да је обасјана сунцем.{S} Јер и небо: јутром, у тој вароши, обично је сиво, вечером ц 
тку ове приповетке, то јест песме — јер и ове реченице певам и пишем — ја понављам по хиљадити  
>А ја одох у своју собу, отворих прозор и гледајући преко црвених кровова пут станице куда се о 
м, пошто смо се састали у соби за одмор и поразговарали се, или управо пошто је она говорила а  
...{S} Али на једанпут, ја чух њен глас и глас некога човека...{S} Застадох... »Ми путујемо у с 
{S} Ја сам тога дана видео да као мирис и музика на чула утичу и предели.{S} Они на чула утичу  
 <pb n="37" /> ниједан духовни концерат и недељом иђаше на службу у главној катедрали, и која с 
ати.{S} Сваки је од нас један мали свет и сваки је од нас једна велика загонетка.</p> <p>Чу се  
рана седином, а њен стас остаће поносит и прав и кад јој на плећа спусте терет године.{S} Увек  
да ме понесоше нечастиви, улетех у собу и угледавши оно место на својој постељи, где сам њу с њ 
рно осећати њен пољубац на своме образу и неузнемираван гледати њу, гледати је у белој блузи, о 
 за које ми она рече да јој се допадају и сиђох у приземље.{S} У трпезарији се још пио чај и је 
е...{S} И спонтано извирих у трпезарију и видех њу с мајком за столом код прозора, а ниже за др 
 сам за све то сад имао тако мало очију и ушију, јер ме је целог била обузела само једна мисао: 
 останем од воза, она ме ухвати за руку и узвуче ме у воз, па ми се смејаше.{S} О кад би знала  
оарске ноћне певачице у изанђалом оделу и упалих образа, на којима је извајана глад, прикупљале 
а мотка оцртавала се на томе плаветнилу и изгледала је као катарка с лађе која је потонула.{S}  
била у дугачком суром путничком мантилу и шеширу од панаме који јој је крио више од половину ли 
 ме она чула; а за тим падох на постељу и заплаках...</p> <p>Из собе не изиђох вас дуги дан: ту 
лова...</p> <p>...{S}Сад свршавам песму и затварам очи...{S} Ја данас понова преживљујем све шт 
 ја сам је замишљао поноситу и слободну и био сам бескрајно радостан.{S} По неки дан, ја нисам  
иком и обраћала ми пажњу на њену целину и на делове, разумевајући се много у уметност, јер је о 
икога, а да није пуцкарао угаљ у камину и шкрипало моје перо била би потпуна тишина.{S} Чак се  
роши на свету, где милиони јуре у мучну и страшну борбу за опстанак, и где јутарња магла личи н 
 је у мислима љубио излазио сам пред њу и црвенео сам, али не од стида већ од пожуде.{S} Сад, с 
 ја знам да бих у свакој карти нашао њу и сваку бих чувао као једну реликвију.{S} Све те карте, 
 њино миловање... »Они <pb n="22" /> су и телом и душом једнаки, онај стари човек и ова нова же 
нако, с упртим погледима у њу седели су и ћутали...{S} И кад су већ били сви изишли, ја сам још 
моја сенка; ја сам је замишљао поноситу и слободну и био сам бескрајно радостан.{S} По неки дан 
 вас има сувише лопова, па пуштате ноћу и улицама псе са ланца?{S} Можда кад падне мрак у варош 
и мржњом или равнодушношћу, или радошћу и жалошћу, као ја...; упутих се у самоћу, зеленом језер 
> <p>Американка!{S} И с овом озбиљношћу и тугом она је била искрена као дете.{S} Јер кад би уме 
љубац осећао, непрестано, па своме лицу и додиривао сам то место прстима, на прсте љубио, или б 
део да као мирис и музика на чула утичу и предели.{S} Они на чула утичу као бела топла летња ме 
ећам; а кад је пољубих, ја је избегавах и нађох другога (ваљда што је бољи, достојнији) да је љ 
е моја душа.{S} Крај врата се зауставих и окретох се, пречишћен, преображен, препорођен, сасвим 
но је...{S} Сад ће изићи она«, помислих и задрхтах од сусрета с њом, па побегох на улицу...</p> 
нзани човек, челичних живаца«, помислих и скочих.{S} И сто глава појавише ми се у свести које о 
 воли овде. »Због мене«, смело помислих и почех се нервозно смејати од радости.{S} Али то би за 
етно увукла у мој живот.</p> <p>Устадох и пођох без збогом...{S} Она ме погледа и осмехну се.{S 
 што бих учинио какву лудост, брзо одох и стадох поред ње, пазећи да је не дотакнем.{S} Пред на 
 другарицом; а кад се ја једном занесох и хтедох да останем од воза, она ме ухвати за руку и уз 
одласка мале Нели.</p> <pb n="13" /> <p>И она је Американка.{S} Обе имају црне очи.{S} Само што 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И данас, после годину дана, при свршетку ове приповетке 
l:id="SRP1918a_C2"> <head>II.</head> <p>И ако слободна као човек, она је од свих жена у хотелу  
е од нас једна велика загонетка.</p> <p>И једнога дана Заборав ће пасти на све што сам у тој ог 
ова жена крива што је неко воли?</p> <p>И сутра-дан, после предаје писма на пошту, мени би лакш 
 на хартију: у покретима, где се видела игра валова и чула њихова музика, и у гласу, где су се  
у чути тичја песма и у покретима видети игра валова...</p> <p>...{S}Сад свршавам песму и затвар 
тку, кроз прозор из баште где су се још играле црна велика мачка и мала Нели сва у бело.</p> </ 
идим — стидех се.{S} Какву сам улогу ја играо после наших пољубаца...{S} Док сам је у мислима љ 
шу...{S} А кад пође, последњи пут видех игру валова, њене покрете, од којих ми је сад задрхтала 
ам био као нека друга, трећа особа која иде са мном да гледа борбу два осећања, што се боре у м 
и: обична жена, готово чак не лепа; кад иде и говори — лепота!{S} Сва се преобрази, и ја бих св 
ш, исто као кад ми неко мио умре: ја не идем да га мртвог видим, ја не пођем за његовим ковчего 
собу за ћутање, у студио, у башту, свуд идох, али га нигде не беше. »Зацело је изишао у варош«. 
ада до тада, при помисли да нам жене не иду по вароши ноћу саме због мушкараца.{S} Али да сам ј 
вора, она од мене чу да код нас жене не иду ноћу саме.{S} Била је неисказано радознала. »Зашто? 
" /> ниједан духовни концерат и недељом иђаше на службу у главној катедрали, и која се много ра 
 долазило као познато из давне давнине, из прве младости.{S} Ништа нисам видео, чак ни оно што  
а чађи.{S} И кад би се сасвим згуснили, из њих би пала златна и чађава киша; она златна разлила 
чах низ степенице, потрчах по приземљу, из собе у собу: у собу за одмор, у собу за ручање, у со 
 свет сам пошао с једном равнодушношћу, из њега сам се вратио с једном љубављу.{S} То није била 
и не слути да може бити друкчије!...{S} Из разговора, она од мене чу да код нас жене не иду ноћ 
сти.{S} Да мене пољуби она што је дошла из Новога Света у Стари Свет да краљује над свим женама 
на стару, прву жену — пре њеног изгнања из раја...{S} Можда је специјално она таква, као њени п 
ивот.</p> <p>Седох за сто поред прозора из баште, да пишем.{S} У соби не бејаше никога, а да ни 
сирене, после на звиждање ветра изишлог из меха Еолова.{S} Хроми су остављали своја закупљена м 
 личи на пару, и то на пару што се диже из каквог огромног басена, у коме се овај колос купа, с 
> час раније него што обично оне излазе из своје собе.{S} Затекао сам их у соби за одмор тако р 
Можда кад падне мрак у варош вам силазе из шуме зверови?« Ја сам тада осећао један стид како ни 
ентна и образована. <pb n="7" /> Она је из најкултурније државе Северне Америке, која се зове М 
та, и ја уђох баш у том тренутку кад је из трпезарије излазила она...{S} Сретосмо се; ја узех м 
 три...{S} Моје боље, више ја устало је из мртвих кад сам се приближио овој необичној жени, жен 
ља до пријатеља да потражим своје карте из те <pb n="14" /> вароши, ја знам да бих у свакој кар 
 се да ће га читати њен муж: ти тамошњи из Новога Света брачни парови поштују један другом слоб 
 (сапутник), то јест један мио познаник из хотела као и њеној малој сународници, ја то сам најп 
за мене као за сина, да пажљиво силазим из воза, и да нешто не заборавим.{S} Док је она седећи  
прошарана седином као сребром или пеном из Океана који је прешла први пут у животу.{S} Висока и 
имао је сву...{S} Па сам скакао и бежао из парка, залазно у хучне улице колоса, града пресићено 
о разгледа поклоне, које сам ја већ био из џепа извадио и наредио их по столу, и за један сат с 
у.{S} Мене је носило нешто јако, велико из мене...{S} Ја сам њен пољубац осећао, непрестано, па 
="18" /> што ми је долазило као познато из давне давнине, из прве младости.{S} Ништа нисам виде 
 зрак, пао, у том тренутку, кроз прозор из баште где су се још играле црна велика мачка и мала  
ила онаква, зашто је истргла своју руку из моје руке.{S} А она?... зашто ме она није гледала, з 
га џиновског мрко-црвеног тела чађ палу из хиљада фабричких димњака, по томе чудовишту које пес 
 и не правећи никаквог шума износиле су из трпезарије шоље од чаја, посуђе... »Свршено је...{S} 
е својом појавом личила на неку краљицу из Новога Света, који је оставила и дошла у Стари Свет  
м падох на постељу и заплаках...</p> <p>Из собе не изиђох вас дуги дан: туговао сам за њом и пи 
, као краљица, даје само изабраном међу изабранима!{S} Срећа, понос што ли је то било, обузе ме 
да одличје које, као краљица, даје само изабраном међу изабранима!{S} Срећа, понос што ли је то 
иво кад је видим с оним кога сам јој ја изабрао...</p> <p>Па дођох до прозора и нагло га отвори 
{S} Последња је најискренија, јер ми је изазвала сузе...</p> <pb n="35" /> <p>Седоше у такси, и 
 за прошњу; тротоарске ноћне певачице у изанђалом оделу и упалих образа, на којима је извајана  
и што мисли да је осумњичена или што је избегавана два дана.{S} Или...{S} Ко зна како сам се ја 
 Сад, стид.{S} О кад би она знала!{S} И избегавао сам је, с намером да је не видим до њеног пол 
ледам и осећам; а кад је пољубих, ја је избегавах и нађох другога (ваљда што је бољи, достојниј 
да поклоне, које сам ја већ био из џепа извадио и наредио их по столу, и за један сат с бразлет 
 црвени димњаци »који изгледају као тек извађени крвави зуби«, како каже Хајне, и са старих вел 
лом оделу и упалих образа, на којима је извајана глад, прикупљале су се и удешавале су свој туж 
а дана позва ме на излет.{S} Ја сам био изван себе од радости. »Сад је прилика да нам се односи 
xml:lang="EN">Excuse me</foreign></hi> (извините ме)« Она направи неисказано строго лице и мног 
розору, она ме додирну коленом, па и не извињујући се, исто као дете, она ме зваше да гледам жи 
" /> свакога запиткује...{S} И спонтано извирих у трпезарију и видех њу с мајком за столом код  
еисказано строго лице и много поцрвене, извуче прсте, као лед хладне, па не проговоривши ништа  
 крај све своје суморности, имала весео изглед; нисам видео жене, оне лепе жене израсле као јел 
што је јуче изгрејало ко подне, а данас изгледа да неће ни изгрејати.{S} Сваки је од нас један  
тавали с кућа мали црвени димњаци »који изгледају као тек извађени крвави зуби«, како каже Хајн 
 цркава и палата огромна црн кубета што изгледају као сенке џинова; а мало северно сунце сипало 
мотка оцртавала се на томе плаветнилу и изгледала је као катарка с лађе која је потонула.{S} Ам 
 је она лежала тако мирно, какав сам ја изгледао!{S} Мењао сам боју; од сваког њеног покрета тр 
ћи ваљда да сам полудео, јер зацело сам изгледао као луд.</p> <p>Ја стрчах низ степенице.{S} Ду 
као да је од бронзе.{S} Овакав је морао изгледати први човек...{S} Кад би највећи вајар нашега  
а ме је на стару, прву жену — пре њеног изгнања из раја...{S} Можда је специјално она таква, ка 
»Зашто?« А кад јој ја, видећи да сам се изговорио, одговорих слегањем раменима, она навали на м 
Ко вам то каже?« упита она. »Ваша кћи«, изговорих ја с једним болним осећањем. — »Моја кћи!« ре 
енутак...{S} Пуцкарао је угаљ у камину, изгрејавало је сунце, она се раздрагала, и заборавила с 
, као кад би питао сунце: зашто је јуче изгрејало ко подне, а данас изгледа да неће ни изгрејат 
ло ко подне, а данас изгледа да неће ни изгрејати.{S} Сваки је од нас један мали свет и сваки ј 
не дотакнем руке, не од страха да се не изгубим и да јој не говорим лудости него да ме не обузм 
тио, и појурих натраг, у светину, да се изгубим у њој...</p> <p>Кад год би ме обузела жалост, б 
на земљу као магла.{S} Тражио сам да се изгубим, да се ја, један ништаван делић, утиснем у ту м 
лике.{S} Ја сам се од тога њеног додира изгубио...{S} Прибрах се пре но што бих учинио какву лу 
 ДИМИТРИЈЕВИЋ.</p> <p>АМЕРИКАНКА</p> <p>ИЗДАЊЕ И. Ђ. ЂУРЂЕВИЋА У САРАЈЕВУ</p> </div> <pb n="2"  
физичког додира с њом ја бих чини ми се издахнуо.{S} Она је сад била виша од мене, виша од свак 
 она осећа, и да ме гледа, и не могавши издржати више, окретох се: поглед ми се сусрете с њеним 
је чај, био сам у хотелу.{S} Не могу да издржим више, морам да је видим.{S} У својој соби опрах 
утешио, зацело.</p> <p>»Човек« устаде и изиђе не проговоривши ни речи и не рекавши лаку ноћ.{S} 
д хладне, па не проговоривши ништа брзо изиђе.{S} Мени зазуја у ушима, ухватих се за столицу да 
постељу и заплаках...</p> <p>Из собе не изиђох вас дуги дан: туговао сам за њом и писао њој пис 
аја, посуђе... »Свршено је...{S} Сад ће изићи она«, помислих и задрхтах од сусрета с њом, па по 
 идох, али га нигде не беше. »Зацело је изишао у варош«.{S} Кад се сви скупише, као обично, у с 
 кад пође, те да ми се чини да је овде, изишла у варош, исто као кад ми неко мио умре: ја не ид 
не ће данас отпутовати: пре него што би изишле у варош увек би биле у белим трикоима; сад су у  
су и ћутали...{S} И кад су већ били сви изишли, ја сам још седео не мичући се, не дишући, не ск 
"26" /> сирене, после на звиждање ветра изишлог из меха Еолова.{S} Хроми су остављали своја зак 
 у белим трикоима; сад су у хаљинама за излазак...{S} Њена мајка, мој разговорни пријатељ, ћути 
="31" /> час раније него што обично оне излазе из своје собе.{S} Затекао сам их у соби за одмор 
баш у том тренутку кад је из трпезарије излазила она...{S} Сретосмо се; ја узех муцати више нег 
љубаца...{S} Док сам је у мислима љубио излазио сам пред њу и црвенео сам, али не од стида већ  
 ћутах.</p> <p>Једнога дана позва ме на излет.{S} Ја сам био изван себе од радости. »Сад је при 
 је безочно погледао у очи оног дана на излету кад сам узвикнуо да од свих лепота на свету најв 
 је тренутака прошлих дана, нарочито на излету, кад сам се љутио што сам се заносио, још у поче 
 кад би се овако здрави родили милиони, излечило би се наше болесно доба«.{S} Ја сам то доцније 
лиле су се миријаде лампи и сијалица на излозима и рекламама и по тротоарима на високим гвоздее 
 духовита, осећа, види да је нешто било између мене и њене кћери, па се ++љути на мене«...</p>  
дости. »Сад је прилика да нам се односи измене«, мислио сам и радовао сам се.{S} Али она је бил 
 од свега споља, па и од онога што врши измене над сваким и свачим, од Времена.{S} Њена црна ко 
них али свечаних дана, кад се ми сасвим изменимо, немајући ништа земаљско и осећајући се ближе  
им уснама, бејаше сва моја душа.{S} Она изненађена весело узвикну: »А!« и пољуби ме као пре пол 
шарену масу, која ме је носила, чувала, износила на чистину, где сам се предавао једном чудном  
им капицама, и не правећи никаквог шума износиле су из трпезарије шоље од чаја, посуђе... »Сврш 
изглед; нисам видео жене, оне лепе жене израсле као јеле...{S} После сам се расвешћавао и нисам 
} Сретосмо се; ја узех муцати више него икад: »Молим вас да... у студио... дођете... — Моја мај 
 песме лепше од свих песама које сам ја икада чуо.{S} Последња је најискренија, јер ми је изазв 
{S} Вечито ћути.{S} И нисам опазио да у икога гледа и да га ишта интересује.{S} И њена мајка од 
 Стари Свет да краљује над свим женама, или на какву »доларску принцезу«. обучена је просто — с 
али у соби за одмор и поразговарали се, или управо пошто је она говорила а ја ћутао, или муцао  
ам се ја дружио, црвенећи и смејући се, или бледећи и уозбиљујући се.{S} Она ово прими као једн 
са мном разговара.{S} А кад смо ћутали, или кад је она говорила о другим стварима, а сам био са 
е волим жене.{S} Према овој новој жени, или боље <hi>жени будућности</hi> умеће се понашати буд 
право пошто је она говорила а ја ћутао, или муцао дрхтећи као кривац, ми смо се разилазили.{S}  
 њине гране гледао у тешко оловно небо, или у лако као од беле свиле, и сањао о Американки; а п 
о сам то место прстима, на прсте љубио, или боље рећи целивао сам их као свештеник црквене утва 
ме пријатељу, уносећи у свако слово њу, или управо пишући о њој.{S} Кад бих нешто сад пошао од  
м љубављу или мржњом или равнодушношћу, или радошћу и жалошћу, као ја...; упутих се у самоћу, з 
еверне Америке, која се зове Масачусец, или како је она редовно звала скраћено:{S} Мас (<foreig 
ила <pb n="8" /> би, можда, наше мајке; или, можда, не би разумевала.{S} И ја ћутах.</p> <p>Јед 
чена или што је избегавана два дана.{S} Или...{S} Ко зна како сам се ја понашао?{S} Оног дана к 
у у сукњи, обе су ме пољубиле као друга или као брата.{S} И у место ма ми је мило, ја се растуж 
 љути се или што мисли да је осумњичена или што је избегавана два дана.{S} Или...{S} Ко зна как 
ула утичу као бела топла летња месечина или као леп пролетњи дан.{S} Под сваким дрветом у хладу 
 сам се као неко који је почео да краде или да врши какво друго рђаво дело.{S} Њене ноге, у пли 
некако и свечано и тужно као светитељке или мртваце.{S} Мајка не диже главе, писаше, кћи ме пог 
аку њену реч грлио, љубио као њене руке или лице...</p> <p>Поред овога, она је заносила човека  
>Кад бих могао описати то своје осећање или написати историју душе за тих неколико кратких трен 
оварала с човеком.{S} А она..., љути се или што мисли да је осумњичена или што је избегавана дв 
 више пута у соби за одмор где она седи или лежи, да седи према њој, и никад ништа не помислих. 
пролазећи кроз бујно зеленило седао сам или се пружио на ледину међу бескућницима; над главом с 
уди, сваки са својом љубављу или мржњом или равнодушношћу, или радошћу и жалошћу, као ја...; уп 
са јој је прошарана седином као сребром или пеном из Океана који је прешла први пут у животу.{S 
ачају као људи, сваки са својом љубављу или мржњом или равнодушношћу, или радошћу и жалошћу, ка 
је било дно неба које је давало потпуну илузију мора.{S} Више њега била су два дугачка густа об 
{S} Обе имају црне очи.{S} Само што она има златну косу, а она друга сребром прошарану.{S} Ја с 
»Можда се боје помрчине?{S} Можда у вас има сувише лопова, па пуштате ноћу и улицама псе са лан 
 дух, она загонетка.{S} У сваком човеку има по два човека, по три...{S} Моје боље, више ја уста 
="13" /> <p>И она је Американка.{S} Обе имају црне очи.{S} Само што она има златну косу, а она  
е ова варош, крај све своје суморности, имала весео изглед; нисам видео жене, оне лепе жене изр 
им понашањем.{S} Мушки слободна, она је имала сва својства свога женскога пола: да се брине као 
кав см био, не би могла.{S} Она је опет имала и лице и очи и уста, али не да то ја љубим устима 
Добио си што си хтео, па сад ме остави: имам да пишем«, и ја је послушно оставих, и седнувши на 
 коју волим као што сам волео мајку, ја имам и једну широку отаџбину; она ми је досад била свет 
 као да сам покорио свет.{S} Много пута имам храбрости да помислим: она је волела онога што...; 
 зашто се била променила?...{S} Понекад имам дрскости да поверујем: била се заљубила у мене, и  
/> очима, гледао милу жену, миловао је, имао је сву...{S} Па сам скакао и бежао из парка, залаз 
есму Суза</hi>.{S} Ја сам за све то сад имао тако мало очију и ушију, јер ме је целог била обуз 
м великом и хладном свету.{S} Нико није имао да ме растужује, али нико ни да ме весели.{S} Равн 
; а ја за спољашњи свет тога дана нисам имао ни очију ни ушију.{S} Мене је носило нешто јако, в 
ми се као да пева вуга.{S} Али пошто је име те птице на мом језику врло неестетично, управо руж 
ругом пишући.{S} Ја сам само писао њено име, које не знам... »Госпођа Дим, Госпођа Магла«: нешт 
тих неисказану бол...{S} Не, то осећање имена нема.{S} Она учини главом на моје место, као да м 
ог инструмента, час с песмом тице којој имена не знам.{S} Једанпут, она рече: »<hi>Хуај хаз хи  
са звуцима некаквог непознатог музичког инструмента, час с песмом тице којој имена не знам.{S}  
ад год би ме обузела жалост, бол, један интезиван бол због њеног одласка, ја сам се сасвим свес 
дакле ипак највише жена.{S} Она је била интелигентна и образована. <pb n="7" /> Она је из најку 
тину, где сам се предавао једном чудном интензивном осећању, <pb n="18" /> што ми је долазило к 
ересовао за Американку, јер она је била интересантнија од свих женских гостију.{S} Млада, а црн 
да ћу се моћи с ким упознати, ја сам се интересовао за Американку, јер она је била интересантни 
ам опазио да у икога гледа и да га ишта интересује.{S} И њена мајка оде.{S} Остадосмо нас двоје 
{S} Оне ће данас да путују...{S} Дакле, ипак, субота је дан њиног одласка.{S} Чинило ми се да ј 
мирише...{S} Она није била тако лепа, а ипак колико лепа!{S} Њена лепота била је у ономе што се 
лепотама сијало је једно мало северно а ипак топло сунце.{S} Ја сам тога дана видео да као мири 
ами, као пре два дана, <pb n="29" /> па ипак каква разлика!{S} Обоје пишемо, не проговарамо, не 
 поцрвенела ја сам тако несрећан.{S} Па ипак, ја нисам више онај човек који сам био до пре два  
ј жени, жени-девојци, детету.</p> <p>Па ипак, то је она, само у другој нианси, у другој боји.{S 
ла најозбиљнија и најосјетљивија, дакле ипак највише жена.{S} Она је била интелигентна и образо 
ером црвено, а у подне бело као снег, и ипак је једно исто небо...{S} Погледах у њу, а она, у б 
вету боје, и свака боја у ове ниансе, и ипак је увек — море.</p> <p>Дуго смо седели једно према 
овде.{S} Моје друштво још није отишло«. исказивало је моју срећу мојим пријатељима. »Поред свој 
ичега духовног.{S} У тим тренутцима, ја искварен животом човек нисам личио на човека.</p> </div 
е су ме до безумља...{S} Колико сам био искварен животом, дружбом са! женама што пред човеком н 
И с овом озбиљношћу и тугом она је била искрена као дете.{S} Јер кад би умела да се претвара, о 
дете.{S} Као човек слободна, а као дете искрена и природна.{S} Она, нова жена подсећала ме је н 
м морају бити све жене.{S} Кад буду све искрене као деца и слободне као људи у њима човек неће  
п свет!{S} Како ће се милити живот!... »Искреност је непоквареност, здравље душе«.{S} Овај афор 
ћући се пише, пише, пише као да хоће да испише све болове срца и да пером реши све проблеме душ 
ући се.{S} Она ово прими као једну моју исповест...{S} Над свим тим лепотама сијало је једно ма 
ноге, у плитким ципелама, што су вириле испод лаке хаљине, доводиле су ме до безумља...{S} Коли 
уње.{S} Девојчица одскакута, а ја је не испратих, јер немадох моћи да устанем.</p> <p>Американк 
 друга!{S} Нити сам ја исти нити је она иста.{S} Ја сам сад дух, она загонетка.{S} У сваком чов 
м лицу.{S} Сасвим друга!{S} Нити сам ја исти нити је она иста.{S} Ја сам сад дух, она загонетка 
да је то био само сан, да ме она није у истини пољубила...</p> <p>Најпосле, вративши се грдно у 
додирну коленом, па и не извињујући се, исто као дете, она ме зваше да гледам живописне слике.{ 
 ми се чини да је овде, изишла у варош, исто као кад ми неко мио умре: ја не идем да га мртвог  
у суботу«, рече она безазлено с осмехом исто као мала Нели, а ја осетих неисказану бол...{S} Не 
 у подне бело као снег, и ипак је једно исто небо...{S} Погледах у њу, а она, у белој блузи, се 
о описати то своје осећање или написати историју душе за тих неколико кратких тренутака!</p> <p 
зашто је у студиу била онаква, зашто је истргла своју руку из моје руке.{S} А она?... зашто ме  
гловита предјесенска јутра.{S} Преда ме истрча мала Нели сва у бело с црном мачком и разговара  
ву мисао, и ја пожелех да их нађем и да их обоје убијем.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
те ми кроз главу мисао, и ја пожелех да их нађем и да их обоје убијем.</p> <milestone unit="sub 
е Богу него људима.</p> <p>Кад уђох, ја их поздравих некако и свечано и тужно као светитељке ил 
 да се милују, ја сам био миран.{S} Кад их видех да се разговарају, ја бесним.{S} Никад нисам п 
енут леђима њој, она сад њему.{S} О кад их видех овако заједно, у троје!{S} У ушима ми зазуја и 
новинама »чуда по свету«, обележавајући их писаљком, — та уседелица, у очи мога поласка, пружи  
кох чаршав и узех га цепати.{S} Кад сам их замишљао да се милују, ја сам био миран.{S} Кад их в 
 прсте љубио, или боље рећи целивао сам их као свештеник црквене утвари.{S} Он ме је мењао свак 
не излазе из своје собе.{S} Затекао сам их у соби за одмор тако рано, и знао сам шта то значи.{ 
песнике и ја познајем, нарочито што сам их читао на њиховом, на <hi>њеном</hi> језику.{S} Због  
> <pb n="35" /> <p>Седоше у такси, и он их однесе као циклон оставивши за собом пустош...</p> < 
ам ја већ био из џепа извадио и наредио их по столу, и за један сат с бразлетном, што врло радо 
8a_C4"> <head>IV.</head> <p>Улицама сам ишао као луд.{S} Ја тога дана нисам могао далеко, несве 
степенице.{S} Дугачким ходником тихо су ишле девојке у плаво с белим капицама, и не правећи ник 
И нисам опазио да у икога гледа и да га ишта интересује.{S} И њена мајка оде.{S} Остадосмо нас  
ођа Магла«: нешто непровидно, нешто што ишчезава остављајући у нама нешто загонетно...</p> <pb  
"1" /> <div type="titlepage"> <p>ЈЕЛЕНА Ј. ДИМИТРИЈЕВИЋ.</p> <p>АМЕРИКАНКА</p> <p>ИЗДАЊЕ И. Ђ.  
, и поцрвене од сваког његовог погледа, ја тек сада видим.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
један интезиван бол због њеног одласка, ја сам се сасвим свесно питао: »Шта је <pb n="20" /> ме 
о ничега духовног.{S} У тим тренутцима, ја искварен животом човек нисам личио на човека.</p> </ 
 <pb n="36" /> <p>Пред вече, тога дана, ја се сетих њега, »човека«: он је ту, леп као бесмртни  
p> <pb n="23" /> <p>Али још првог дана, ја јој се сретох с мајком и поздравивши је, најљубазниј 
и се грдно уморан од хода и од осећања, ја не одох тамо где сам њу оставио, него у своју собу.{ 
палим с једнога огромног старог храста, ја се тргох као од каквог светог места које сам ја обес 
арекох да се не окренем; писасмо обоје, ја сам чуо шкрипање њеног пера.{S} Ја осећах да ме она  
 сам био само мужјак...{S} Трпећи муке, ја сам проклињао своје васпитање.{S} У мојој земљи нико 
ме васпитале по своме васпитању.{S} Не, ја према овој нисам умео да се понашам.{S} И <pb n="32" 
о као једну реликвију.{S} Све те карте, ја знам, топле су, јер се у њима осећа срце. »Ја сам јо 
 насушни хлеб, удаљујући смрт од глади, ја одох, као и прошла јутра, у хотелску башту, где се о 
и називају градом пресићености и глади, ја ни за тренутак нисам био без ње; она ме је свуд прат 
о од уједа гује, па и ако ме она спази, ја је не поздравих, не уђох, вратих се и појурих уз сте 
али...{S} И кад су већ били сви изишли, ја сам још седео не мичући се, не дишући, не скидајући  
 помислио да ћу се моћи с ким упознати, ја сам се интересовао за Американку, јер она је била ин 
сваки други бољи у тузи него у радости, ја бих се утешио, зацело.</p> <p>»Човек« устаде и изиђе 
з хотела као и њеној малој сународници, ја то сам најпосле тога дана видео, то јест сетио сам с 
своје карте из те <pb n="14" /> вароши, ја знам да бих у свакој карти нашао њу и сваку бих чува 
енела ја сам тако несрећан.{S} Па ипак, ја нисам више онај човек који сам био до пре два дана.{ 
дим.{S} Она је зацело тамо, мислио сам, ја ћу је питати шта јој је било мало час.</p> <p>У тој  
лити.</p> <p>Док сам желео да је љубим, ја сам непрестано гледао да сам с њом, да седим близу њ 
ио умре: ја не идем да га мртвог видим, ја не пођем за његовим ковчегом, одајући му последњу по 
чи и не рекавши лаку ноћ.{S} У осталом, ја њега до мало час нисам био ни чуо да говори.{S} Вечи 
сам бескрајно радостан.{S} По неки дан, ја нисам смео да запливам у таласе од света, јер не бих 
 као брата.{S} И у место ма ми је мило, ја се растужих, и пожелех од срца да је то био само сан 
 језику врло неестетично, управо ружно, ја га више не поменух.{S} А једанпут, слушајући је, пом 
свим друкчију...</p> <p>Прође прилично, ја се не окретох, јер се зарекох да се не окренем; писа 
а личи на пару а вечерње небо на бакар, ја се упознадох с једном Американком.{S} Упознадосмо се 
и скупише, као обично, у соби за одмор, ја њега тражих — нема га.{S} Чеках га, можда је кудгод  
миле жене.{S} И кад би победила радост, ја сам клицао, пљескао, а кад би победила жалост, ја са 
цао, пљескао, а кад би победила жалост, ја сам био неисказано тужан.{S} И наједанпут расвестивш 
 пошао к вратима...{S} Али на једанпут, ја чух њен глас и глас некога човека...{S} Застадох...  
 узме овога младића...{S} И наједанпут, ја видех на својој постељи њино миловање... »Они <pb n= 
о дуго, и кад сам сасвим прибрао снагу, ја пођох у собу за одмор да је видим.{S} Она је зацело  
ран.{S} Кад их видех да се разговарају, ја бесним.{S} Никад нисам помислио да ће ми бити и најм 
едном <pb n="19" /> и у другом случају, ја сам био сав душа.{S} Час сам био као нека друга, тре 
и.{S} Кад сам их замишљао да се милују, ја сам био миран.{S} Кад их видех да се разговарају, ја 
о и коју волим као што сам волео мајку, ја имам и једну широку отаџбину; она ми је досад била с 
ким осећањем. »Од свих лепота на свету, ја највише волим жене!« узвикнух ја до крајности узбуђе 
а је гледам и осећам; а кад је пољубих, ја је избегавах и нађох другога (ваљда што је бољи, дос 
лиже Богу него људима.</p> <p>Кад уђох, ја их поздравих некако и свечано и тужно као светитељке 
у варош, исто као кад ми неко мио умре: ја не идем да га мртвог видим, ја не пођем за његовим к 
 она ме је свуд пратила као моја сенка; ја сам је замишљао поноситу и слободну и био сам бескра 
езарије излазила она...{S} Сретосмо се; ја узех муцати више него икад: »Молим вас да... у студи 
 умео да се понашам.{S} И <pb n="32" /> ја се сетих како сам је безочно погледао у очи оног дан 
носило нешто јако, велико из мене...{S} Ја сам њен пољубац осећао, непрестано, па своме лицу и  
о је бољи, достојнији) да је љуби...{S} Ја бих сад од физичког додира с њом умро...</p> </div>  
би ме као пре пола часа мала Нели...{S} Ја се не макох од ње, осећајући да и она осећа да сам ј 
Сад свршавам песму и затварам очи...{S} Ја данас понова преживљујем све што сам преживео пре го 
} У мени је било нешто злочиначко...{S} Ја сам водио борбу с чулима, а она се усхићивала природ 
»Дајте ми други чаршав, молим вас...{S} Ја ћу овај платити«, рекох показујући на беле комаде.{S 
 ви.{S} Један поклон... за сестру...{S} Ја не знам шта је за њу, па ви да ми кажете, који...« — 
релид« за своју <hi>Песму Суза</hi>.{S} Ја сам за све то сад имао тако мало очију и ушију, јер  
, излечило би се наше болесно доба«.{S} Ја сам то доцније мислио...; онда нисам умео мислити.</ 
м, пријатељу...{S} Данас је субота«.{S} Ја се од тих речи тргох.{S} О ако она понови и ове Нели 
оље, и ми ћемо бити друкчији, бољи«.{S} Ја сам овако много доцније мислио онда нисам умео ништа 
лено рече: »Ја путујем... у суботу«.{S} Ја осетих бол...{S} После сам отишао у собу за одмор гд 
 човек који сам био до пре два дана.{S} Ја сам сад виши човек, духован човек, па како сам тужан 
оје, ја сам чуо шкрипање њеног пера.{S} Ја осећах да ме она осећа, и да ме гледа, и не могавши  
} Нити сам ја исти нити је она иста.{S} Ја сам сад дух, она загонетка.{S} У сваком човеку има п 
овима осећала се једна крупна љубав.{S} Ја јој нисам писао да бих јој говорио о љубави, већ да  
</head> <p>Улицама сам ишао као луд.{S} Ја тога дана нисам могао далеко, несвестан кроз свесне  
 ме зваше да гледам живописне слике.{S} Ја сам се од тога њеног додира изгубио...{S} Прибрах се 
дно мало северно а ипак топло сунце.{S} Ја сам тога дана видео да као мирис и музика на чула ут 
мо седели једно према другом пишући.{S} Ја сам само писао њено име, које не знам... »Госпођа Ди 
на као у шали и запрети ми прстићем.{S} Ја је пољубих.{S} Она се несташно насмеја и пољуби ме,  
една мисао: још вечерас њу да видим.{S} Ја се морам с њом још вечерас састати.{S} Али како?{S}  
 не американски, већ специјално њен.{S} Ја тај њен говор сравњивах час са звуцима некаквог непо 
«, да су ми живци као челик, железо.{S} Ја пољубих девојчицу страсно да јој поцрвене обрашчићи  
дам.{S} Па тако је било и ово јутро.{S} Ја сам је желео сасвим друкчију...</p> <p>Прође приличн 
а је седела за столом где оно јутро.{S} Ја сам онда био окренут леђима њој, она сад њему.{S} О  
на претпоследњој страни једно место.{S} Ја разумедох да то треба да читам, и читах: »<hi>Сентим 
> <p>Једнога дана позва ме на излет.{S} Ја сам био изван себе од радости. »Сад је прилика да на 
ладни златни прашак на моју постељу.{S} Ја се на тај златни слој стропоштах, али не у мислима с 
косу, а она друга сребром прошарану.{S} Ја сам се на њу толико навикао: она се полако неосетно  
ику срца...{S} То је био млад месец.{S} Ја се од тога месеца тако крвавог стресох, и окренувши  
да ме пита: »Дечко! шта хоћеш од мене?« Ја брзо рекох, први пут не муцајући: »Ова соба ми је пр 
ак у варош вам силазе из шуме зверови?« Ја сам тада осећао један стид како никада до тада, при  
ме — јер и ове реченице певам и пишем — ја понављам по хиљадити пут питање: зашто се била проме 
</hi>?«<ref target="#SRP1918a_N1" />) а ја узвикнух: »<hi>Вуга</hi>!« Учини ми се као да пева в 
још пио чај и јело масло и мармелада, а ја сам пошао к вратима...{S} Али на једанпут, ја чух ње 
з облак муње.{S} Девојчица одскакута, а ја је не испратих, јер немадох моћи да устанем.</p> <p> 
ту не сиђем у приземље до само подне, а ја сам сишао пре девет часова.{S} Сишао сам за читав <p 
д главом су ми шумели стари храстови, а ја сам кроз њине гране гледао у тешко оловно небо, или  
зазлено с осмехом исто као мала Нели, а ја осетих неисказану бол...{S} Не, то осећање имена нем 
 ударање огромног срца једног колоса; а ја за спољашњи свет тога дана нисам имао ни очију ни уш 
она, и показујући руком на сат, пође; а ја је ухватих за прсте, да јој пољубим руку, и промуцах 
"27" /> ме она и оде у собу за одмор; а ја се спремах шта ћу све да јој кажем.{S} Мислио сам да 
: према месту где сам био, поклон.{S} А ја сам био просто нем, и узимајући ствари пазио сам да  
 уђе Швајцарац.{S} Она поручи »такси« а ја последњи пут чух тичју песму, њен говор, који ми је  
 се, или управо пошто је она говорила а ја ћутао, или муцао дрхтећи као кривац, ми смо се разил 
н оставивши за собом пустош...</p> <p>А ја одох у своју собу, отворих прозор и гледајући преко  
да поцрвени.{S} А сад кад је поцрвенела ја сам тако несрећан.{S} Па ипак, ја нисам више онај чо 
а.{S} Тога младића од пре неколико дана ја бејах видео више пута у соби за одмор где она седи и 
 и спопадао ме бес што не поцрвени, кад ја поцрвеним, што ме не погледа чежњавим погледима, кад 
еклињем да бежи, што пре, одавде, да је ја не обесвећавам својом профаном близином.{S} Јер нешт 
а ме не обузме још теже осећање. »Дакле ја бих то сестри дала«, рече она, и показујући руком на 
вег обузе: да је неко љуби.{S} Неко, не ја.{S} И тај неко да у своју љубав унесе сав свој жар,  
гла.{S} Тражио сам да се изгубим, да се ја, један ништаван делић, утиснем у ту мрку целину, да  
ом се понаша као с другарицом; а кад се ја једном занесох и хтедох да останем од воза, она ме у 
е, како би примиле жене с којима сам се ја дружио, црвенећи и смејући се, или бледећи и уозбиљу 
а дана.{S} Или...{S} Ко зна како сам се ја понашао?{S} Оног дана кад сам био љубоморан, лупнуо  
ва човека, по три...{S} Моје боље, више ја устало је из мртвих кад сам се приближио овој необич 
ео, па сад ме остави: имам да пишем«, и ја је послушно оставих, и седнувши на своје место узех  
 једанпут.{S} Швајцарац отвори врата, и ја уђох баш у том тренутку кад је из трпезарије излазил 
говори — лепота!{S} Сва се преобрази, и ја бих сваки њен покрет, сваку њену реч грлио, љубио ка 
ли је то било, обузе ме до крајности, и ја не видећи ништа чулним очима, увучен сав у себе, про 
ри.{S} Он ме је мењао сваки тренутак, и ја сам био час као некакво крилато ванземаљско биће што 
аједно!« пролете ми кроз главу мисао, и ја пожелех да их нађем и да их обоје убијем.</p> <miles 
е као нешто духовно, већ материјално, и ја сам желео да метнем своја уста на њу...{S} Осетио са 
У ушима ми зазуја и сад као у студиу, и ја се спустих на једну столицу према њој и њеној мајци. 
 било је све девичанско: очи, уста... и ја сам желео да то љубим.{S} Док је она лежала тако мир 
шеш о жени... рано је то за тебе«.{S} И ја спонтано скочих, и као њен млађи брат, и ако старији 
јке; или, можда, не би разумевала.{S} И ја ћутах.</p> <p>Једнога дана позва ме на излет.{S} Ја  
..{S} Она ме погледа и осмехну се.{S} И ја се осмехнух.{S} И у том осмеху била је моја душа.{S} 
 од света обуставља руком жандарм.{S} И ја тренутно свестан, чекао сам да се дигне рука каквог  
овек</hi>.{S} Као да се тако звао.{S} И ја сам га увек гледао у његову човекову главу обраслу г 
о јој је врло пријатно што те песнике и ја познајем, нарочито што сам их читао на њиховом, на < 
!{S} Али да сам се умео сетити да сам и ја као и сваки други бољи у тузи него у радости, ја бих 
еисказано радознала. »Зашто?« А кад јој ја, видећи да сам се изговорио, одговорих слегањем раме 
 криво кад је видим с оним кога сам јој ја изабрао...</p> <p>Па дођох до прозора и нагло га отв 
« О! шта је она била мени?!{S} А да сам ја њој само један симпатичан <hi><foreign xml:lang="EN" 
Док је она лежала тако мирно, какав сам ја изгледао!{S} Мењао сам боју; од сваког њеног покрета 
 ништа, брзо разгледа поклоне, које сам ја већ био из џепа извадио и наредио их по столу, и за  
три песме лепше од свих песама које сам ја икада чуо.{S} Последња је најискренија, јер ми је из 
гох као од каквог светог места које сам ја обесветио, и појурих натраг, у светину, да се изгуби 
е и црвена села, у бело небо, дотле сам ја у њу <pb n="9" /> гледао и горео од жеље да метнем с 
еном лицу.{S} Сасвим друга!{S} Нити сам ја исти нити је она иста.{S} Ја сам сад дух, она загоне 
ка, овога духовног не воли«, шаптао сам ја ушавши у своју собу.{S} Али да је покушала, на милио 
"20" /> мени та страна жена?{S} Зар сам ја мислио да она неће никада отићи?« О! шта је она била 
има.{S} Од једног физичког додира с њом ја бих чини ми се издахнуо.{S} Она је сад била виша од  
внодушношћу, или радошћу и жалошћу, као ја...; упутих се у самоћу, зеленом језеру с белим лабуд 
век«.{S} Он је седео тамо где сам седео ја оно јутро кад сам је пољубио.{S} Она је седела за ст 
порођен, сасвим други.{S} Не то сам био ја, само у другој нијанси, светлој као да је обасјана с 
имала и лице и очи и уста, али не да то ја љубим устима.{S} Од једног физичког додира с њом ја  
е видим — стидех се.{S} Какву сам улогу ја играо после наших пољубаца...{S} Док сам је у мислим 
етњи дан.{S} Под сваким дрветом у хладу ја сам замишљао себе поред ње, и све ми је било мило и  
не погледа чежњавим погледима, кад у њу ја тако погледам.{S} Па тако је било и ово јутро.{S} Ја 
 чинило да сам понижен?...{S} Да ли бих ја био онако тужан да смо се растали друкчије?{S} Питањ 
 варош«.{S} Тако сам писао; а да ли бих ја ту варош толико волео да у њој није била она, и то ј 
каже?« упита она. »Ваша кћи«, изговорих ја с једним болним осећањем. — »Моја кћи!« рече она зач 
рекоше ми збогом. »Ја сам тужан«, рекох ја. — Зашто бисте били?« рече она...{S} И то њено збого 
свету, ја највише волим жене!« узвикнух ја до крајности узбуђен и погледах је оштро у очи.{S} О 
>I dearly love nature</foreign></hi>!« (Ја много волим природу), употребљујући прилог <hi><fore 
то ме преобрази...</p> <pb n="11" /> <p>Ја сам се с њом састајао свако јутро и свако пред вече. 
ml:id="SRP1918a_C1"> <head>I.</head> <p>Ја сам био казао збогом љубави, опростио се с њом за на 
 ме погледа и одговори ми очима.</p> <p>Ја клонух у једну наслоњачу.{S} О, да, оне ће данас отп 
јер зацело сам изгледао као луд.</p> <p>Ја стрчах низ степенице.{S} Дугачким ходником тихо су и 
 проблем који ми остаде нерешен.</p> <p>Ја сам се сваки час окретао, а она је подизала главу, п 
 жар, сву своју чистоту...</p> <p>...{S}Ја се сетих једнога младића.{S} Тога младића од пре нек 
м, топле су, јер се у њима осећа срце. »Ја сам још овде.{S} Моје друштво још није отишло«. иска 
сећање.{S} Али оне — рекоше ми збогом. »Ја сам тужан«, рекох ја. — Зашто бисте били?« рече она. 
х један очајан крик и гласно узвикнух. »Ја те волим!« као да би ме она чула; а за тим падох на  
а и пољуби ме, и одмах безазлено рече: »Ја путујем... у суботу«.{S} Ја осетих бол...{S} После с 
душом, и да познаје колико сам срећан: »Ја путујем... у суботу«, рече она безазлено с осмехом и 
, па ви да ми кажете, који...« — »Да се јавим мајци«, прекиде <pb n="27" /> ме она и оде у собу 
..{S} Погледа је чистих као у детета, а јак и чврст као да је од бронзе.{S} Овакав је морао изг 
као оне ономадашње!{S} И пожелех да сам јак као »човек«, да су ми живци као челик, железо.{S} Ј 
овека у плаво«, па да претрчим...{S} То јако осећање водило ме је, носило ме у тишину, где ћу м 
очију ни ушију.{S} Мене је носило нешто јако, велико из мене...{S} Ја сам њен пољубац осећао, н 
их него лупнух чуком на вратима: ударих јако једанпут.{S} Швајцарац отвори врата, и ја уђох баш 
се подневно сасвим бело небо, где су се јасно оцртавали с кућа мали црвени димњаци »који изглед 
м, и то с недовршеним човеком.{S} Овога је култура довршила, начинила га потпуним.{S} И он ми д 
гога (ваљда што је бољи, достојнији) да је љуби...{S} Ја бих сад од физичког додира с њом умро. 
 да јој говорим о најлуђим стварима, да је молим да ме не оставља, да живимо заједно као муж и  
 преклињем да бежи, што пре, одавде, да је ја не обесвећавам својом профаном близином.{S} Јер н 
дао да сам с њом, да седим близу ње, да је гледам и осећам; а кад је пољубих, ја је избегавах и 
оригинална мисао која ме свег обузе: да је неко љуби.{S} Неко, не ја.{S} И тај неко да у своју  
 тражио узрок за приближавање!...{S} Да је питам хоће ли да путује у суботу.{S} Због тога... не 
 косом, у његово човеково лице, и ма да је обријаних бркова, у његове руке од самих мишића, нар 
о, ја се растужих, и пожелех од срца да је то био само сан, да ме она није у истини пољубила... 
 се гушио паром...{S} И остао је жив да је прати свуд као њена сенка«.</p> <p>»То је он! мој бр 
 је отишла на континенат Европе: где да је нађем?...{S} Послах јој га у једну од Савезних Држав 
е дан њиног одласка.{S} Чинило ми се да је то један од оних тужних али свечаних дана, кад се ми 
 много носе жене у овој вароши, рече да је то лепо за моју сестру, јер то је нешто локално: пре 
слио сам да јој кажем да је волим, и да је преклињем да бежи, што пре, одавде, да је ја не обес 
 мајка, жива и духовита, осећа, види да је нешто било између мене и њене кћери, па се ++љути на 
о сам ја ушавши у своју собу.{S} Али да је покушала, на милион начина да ме начини онаквим кака 
.{S} А она..., љути се или што мисли да је осумњичена или што је избегавана два дана.{S} Или... 
ласка, ни кад пође, те да ми се чини да је овде, изишла у варош, исто као кад ми неко мио умре: 
 последњу почаст, само да ми се чини да је жив, отишао куд год на пут.</p> <pb n="23" /> <p>Али 
 брзо одох и стадох поред ње, пазећи да је не дотакнем.{S} Пред нама се пружала долина као какв 
у.{S} Не могу да издржим више, морам да је видим.{S} У својој соби опрах се од чађи, обукох се  
сам био блед као крпа...{S} Знао сам да је она пре но што је замирисала лаванда...</p> <p>...{S 
ој кажем.{S} Мислио сам да јој кажем да је волим, и да је преклињем да бежи, што пре, одавде, д 
ла!{S} И избегавао сам је, с намером да је не видим до њеног поласка, ни кад пође, те да ми се  
да ћути, да не чујем њен говор!{S} О да је знала да седи; да не видим њен ход!{S} Од тога нисам 
/foreign></hi>, по американски.{S} О да је знала да ћути, да не чујем њен говор!{S} О да је зна 
естити дом, и где се човек осећа као да је у гостима код својих најбољих пријатеља, у хотелу ка 
е...: и она се стиди, а прави се као да је тужна, љута...{S} А њена мајка, жива и духовита, осе 
, само у другој нијанси, светлој као да је обасјана сунцем.{S} Јер и небо: јутром, у тој вароши 
небо: оно је као од чађи, а на њ као да је просут један млаз крви у облику срца...{S} То је био 
ово јутро није била златна, него као да је од пшеничних влатова <pb n="33" /> који су тек почел 
стих као у детета, а јак и чврст као да је од бронзе.{S} Овакав је морао изгледати први човек.. 
м умео мислити.</p> <p>Док сам желео да је љубим, ја сам непрестано гледао да сам с њом, да сед 
замишљао с човеком и зато нисам смео да је питам зашто је у студиу била онаква, зашто је истргл 
рхтала душа...{S} Био сам се спремио да је питам: зашто се променила; а кад је видех, то ми се  
брао снагу, ја пођох у собу за одмор да је видим.{S} Она је зацело тамо, мислио сам, ја ћу је п 
> <p>Два дана је не видех, не хтедох да је видим — стидех се.{S} Какву сам улогу ја играо после 
} И кроз главу ми сену једна мисао: »Да је замолим да ми каже који ћу поклон дати сестри«.</p>  
 и зацело челичних живаца...{S} Погледа је чистих као у детета, а јак и чврст као да је од брон 
га тражих — нема га.{S} Чеках га, можда је кудгод даље отишао па ће се доцније вратити — не доч 
— пре њеног изгнања из раја...{S} Можда је специјално она таква, као њени покрети и њен говор.. 
д уједа гује, па и ако ме она спази, ја је не поздравих, не уђох, вратих се и појурих уз степен 
е гледам и осећам; а кад је пољубих, ја је избегавах и нађох другога (ваљда што је бољи, достој 
као у шали и запрети ми прстићем.{S} Ја је пољубих.{S} Она се несташно насмеја и пољуби ме, и о 
блак муње.{S} Девојчица одскакута, а ја је не испратих, јер немадох моћи да устанем.</p> <p>Аме 
, и показујући руком на сат, пође; а ја је ухватих за прсте, да јој пољубим руку, и промуцах: » 
 па сад ме остави: имам да пишем«, и ја је послушно оставих, и седнувши на своје место узех пис 
 и изгледала је као катарка с лађе која је потонула.{S} Американка се усхићавала овом сликом и  
..{S} Али кад осетих мирис постеље која је мирисала на физичког човека, <pb n="21" /> у мени се 
мити за дружбу с њом.{S} Ова Американка је жена будућности.</p> <p>После сам мислио, гледајући  
авала се на томе плаветнилу и изгледала је као катарка с лађе која је потонула.{S} Американка с 
ек почели да зру.{S} Њена косица мењала је боју као небо, као море и као душа.{S} Она ми се гот 
 пчела у кошници...{S} Моја рука летела је преко једне карте кад се отворише врата и чу се лаки 
 код нас жене не иду ноћу саме.{S} Била је неисказано радознала. »Зашто?« А кад јој ја, видећи  
х врати и уђе са мном у студио.{S} Била је врло озбиљна.{S} Не проговоривши ми ништа, брзо разг 
а ипак колико лепа!{S} Њена лепота била је у ономе што се не преноси ни кичицом на платно, ни ф 
а.{S} Једна ледена крута озбиљност била је на њеном лицу.{S} Сасвим друга!{S} Нити сам ја исти  
 ја се осмехнух.{S} И у том осмеху била је моја душа.{S} Крај врата се зауставих и окретох се,  
ула су водила борбу с душом, и победила је душа.{S} Американка ју је пречистила, преобразила, д 
 сам јој био духовни сродник, и тражила је да се са мном разговара.{S} А кад смо ћутали, или ка 
нђалом оделу и упалих образа, на којима је извајана глад, прикупљале су се и удешавале су свој  
 крају вароши.</p> <pb n="4" /> <p>О на је била госпођа, и не беше ту сама већ с мајком, једном 
P1918a_C5"> <head>V.</head> <p>Два дана је не видех, не хтедох да је видим — стидех се.{S} Какв 
елој блузи — а елегантно.{S} Намирисана је мало — мирисом од лаванде — она је знала колико треб 
ријатељ, ћути, не гледа ме!{S} Увређена је, држи да сам јој кћер осумњичио, повиривши на врата  
ворене са седам печата.{S} Њина промена је проблем који ми остаје за свагда нерешен.</p> <p>Кад 
и на какву »доларску принцезу«. обучена је просто — сваки дан у другој белој блузи — а елегантн 
уке или лице...</p> <p>Поред овога, она је заносила човека и својим држањем и понашањем.{S} По  
одним понашањем.{S} Мушки слободна, она је имала сва својства свога женскога пола: да се брине  
 подне, кад би остала да се одмара, она је говорила о великим енглеским и американским песницим 
 онда, но сада.{S} После пола часа, она је била у дугачком суром путничком мантилу и шеширу од  
пут у животу.{S} Висока и поносита, она је својом појавом личила на неку краљицу из Новога Свет 
/head> <p>И ако слободна као човек, она је од свих жена у хотелу била најозбиљнија и најосјетљи 
р...{S} Пред вече, у соби за одмор, она је пред свима слободно легала на софу, да се у хоризонт 
го пута имам храбрости да помислим: она је волела онога што...; али ова мисао стално ми остаје  
лигентна и образована. <pb n="7" /> Она је из најкултурније државе Северне Америке, која се зов 
шаљем писмо с толиким благом?...{S} Она је отишла на континенат Европе: где да је нађем?...{S}  
аквим какав см био, не би могла.{S} Она је опет имала и лице и очи и уста, али не да то ја љуби 
љивија, дакле ипак највише жена.{S} Она је била интелигентна и образована. <pb n="7" /> Она је  
ђох у собу за одмор да је видим.{S} Она је зацело тамо, мислио сам, ја ћу је питати шта јој је  
ја оно јутро кад сам је пољубио.{S} Она је седела за столом где оно јутро.{S} Ја сам онда био о 
 њом ја бих чини ми се издахнуо.{S} Она је сад била виша од мене, виша од сваког земаљског бића 
сана је мало — мирисом од лаванде — она је знала колико треба да се намирише...{S} Она није бил 
> <p>Ја сам се сваки час окретао, а она је подизала главу, погледала ме и осмехнула се.{S} Било 
а јој кажем лаку ноћ.</p> <p>»Дакле она је у мени волела онога чулног човека, овога духовног не 
а мале Нели.</p> <pb n="13" /> <p>И она је Американка.{S} Обе имају црне очи.{S} Само што она и 
мислио сам и радовао сам се.{S} Али она је била на путу као у хотелу: природна, слободна: с муш 
нка!{S} И с овом озбиљношћу и тугом она је била искрена као дете.{S} Јер кад би умела да се пре 
м се интересовао за Американку, јер она је била интересантнија од свих женских гостију.{S} Млад 
Бога више него у старој катедрали. »Она је жена какве једном морају бити све жене.{S} Кад буду  
сама које сам ја икада чуо.{S} Последња је најискренија, јер ми је изазвала сузе...</p> <pb n=" 
нас да путују...{S} Дакле, ипак, субота је дан њиног одласка.{S} Чинило ми се да је то један од 
ислио да она неће никада отићи?« О! шта је она била мени?!{S} А да сам ја њој само један симпат 
оклон... за сестру...{S} Ја не знам шта је за њу, па ви да ми кажете, који...« — »Да се јавим м 
ка, ја сам се сасвим свесно питао: »Шта је <pb n="20" /> мени та страна жена?{S} Зар сам ја мис 
 и чврст као да је од бронзе.{S} Овакав је морао изгледати први човек...{S} Кад би највећи ваја 
ан нови Херкулес, један див.{S} Тај див је Американац.{S} Заљубио се у једну своју сународницу  
 да је питам: зашто се променила; а кад је видех, то ми се учини лудо, као кад би питао сунце:  
разређивао се и мешао с облацима; а кад је ружно, падао на земљу као магла.{S} Тражио сам да се 
 близу ње, да је гледам и осећам; а кад је пољубих, ја је избегавах и нађох другога (ваљда што  
ико сам желео да поцрвени.{S} А сад кад је поцрвенела ја сам тако несрећан.{S} Па ипак, ја ниса 
и се распростирао по свој вароши, и кад је време лепо, дизао се у вис, разређивао се и мешао с  
разговара.{S} А кад смо ћутали, или кад је она говорила о другим стварима, а сам био само мужја 
ислио да ће ми бити и најмање криво кад је видим с оним кога сам јој ја изабрао...</p> <p>Па до 
врата, и ја уђох баш у том тренутку кад је из трпезарије излазила она...{S} Сретосмо се; ја узе 
.{S} Море, час је плаво час зелено, сад је као опал, после као смарагд, најпосле се прелива у с 
 Ја сам био изван себе од радости. »Сад је прилика да нам се односи измене«, мислио сам и радов 
...{S} Пожурим се од главних алеја, где је врило као на улици, небројена кола, небројени коњани 
а сања о дотле невиђеним стварима, које је тога дана видела; и док је она лежала, жмурећи, људи 
безбројне величанствене грађевине, које је Време оденуло у црну чађ а окитило зеленом маховином 
плаво море.{S} То је било дно неба које је давало потпуну илузију мора.{S} Више њега била су дв 
би знала зашто сам био занесен! и да ме је додир њене руке доводио до безумља: да клекнем пред  
з густу непробојну шарену масу, која ме је носила, чувала, износила на чистину, где сам се пред 
риродна.{S} Она, нова жена подсећала ме је на стару, прву жену — пре њеног изгнања из раја...{S 
ни за тренутак нисам био без ње; она ме је свуд пратила као моја сенка; ја сам је замишљао поно 
 као свештеник црквене утвари.{S} Он ме је мењао сваки тренутак, и ја сам био час као некакво к 
ретрчим...{S} То јако осећање водило ме је, носило ме у тишину, где ћу моћи мирно осећати њен п 
ад имао тако мало очију и ушију, јер ме је целог била обузела само једна мисао: још вечерас њу  
а нисам имао ни очију ни ушију.{S} Мене је носило нешто јако, велико из мене...{S} Ја сам њен п 
ћењу остати за свагда.{S} Моја свест ће је сачувати од свега споља, па и од онога што врши изме 
човек, велики, највећи војсковођа, који је покорио свет.{S} У самопоштовању одох до крајности.{ 
а на неку краљицу из Новога Света, који је оставила и дошла у Стари Свет да краљује над свим же 
ом као сребром или пеном из Океана који је прешла први пут у животу.{S} Висока и поносита, она  
еног покрета трзао сам се као неко који је почео да краде или да врши какво друго рђаво дело.{S 
ткој калдрми часно пуштали су глас који је личио на песму <pb n="26" /> сирене, после на звижда 
 изгледа да неће ни изгрејати.{S} Сваки је од нас један мали свет и сваки је од нас једна велик 
ваки је од нас један мали свет, и сваки је од нас једна велика загонетка.</p> <p>И једнога дана 
Сваки је од нас један мали свет и сваки је од нас једна велика загонетка.</p> <p>Чу се пиштаљка 
, кад не разумем своја?...</p> <p>Сваки је од нас један мали свет, и сваки је од нас једна вели 
међу изабранима!{S} Срећа, понос што ли је то било, обузе ме до крајности, и ја не видећи ништа 
циљ живота.{S} Прошле су биле муке, али је дошло нешто горе, досада и празнина.{S} На једанпут  
кох, први пут не муцајући: »Ова соба ми је празна без вас«, и пољубих је као пре пола часа малу 
 но највеће знаменитости и због чега ми је ова варош, крај све своје суморности, имала весео из 
е нежности старије сестре.{S} Као да ми је говорила: »Дечко, пишеш о жени... рано је то за тебе 
друга или као брата.{S} И у место ма ми је мило, ја се растужих, и пожелех од срца да је то био 
ја имам и једну широку отаџбину; она ми је досад била свет, а сад ми је свет — ова варош«.{S} Т 
заједно као муж и жена...{S} Али она ми је повраћала разум својим слободним понашањем.{S} Мушки 
ну; она ми је досад била свет, а сад ми је свет — ова варош«.{S} Тако сам писао; а да ли бих ја 
ја сам замишљао себе поред ње, и све ми је било мило и слатко, и сваки мој живац вибрирао је, а 
пут чух тичју песму, њен говор, који ми је сад узбудио душу...{S} А кад пође, последњи пут виде 
Онај лаки мирис с њене хаљине утицао ми је сад на душу.{S} У оном малом симпатичном хотелу осећ 
р нешто што ми је сад најсветије, то ми је она...{S} Она се одмах врати и уђе са мном у студио. 
тензивном осећању, <pb n="18" /> што ми је долазило као познато из давне давнине, из прве младо 
 профаном близином.{S} Јер нешто што ми је сад најсветије, то ми је она...{S} Она се одмах врат 
уо.{S} Последња је најискренија, јер ми је изазвала сузе...</p> <pb n="35" /> <p>Седоше у такси 
не...{S} На континент...« Мушки глас ми је непознат.{S} Нагласак американски.{S} Зацело један р 
 игру валова, њене покрете, од којих ми је сад задрхтала душа...{S} Био сам се спремио да је пи 
кси«, и мислећи на нешто десето; а мени је то танко пиштање парало срце. »О ако отиде без збого 
хаљином и готово губио свест.{S} У мени је било нешто злочиначко...{S} Ја сам водио борбу с чул 
азу и неузнемираван гледати њу, гледати је у белој блузи, осенчана профила палминим лишћем с је 
 Сасвим друга!{S} Нити сам ја исти нити је она иста.{S} Ја сам сад дух, она загонетка.{S} У сва 
сти.</p> <p>После сам мислио, гледајући је: »Заборавила ме...{S} И њој паметној дошао је један  
ше не поменух.{S} А једанпут, слушајући је, помислих: »Шевино певање«, па то сасвим одбацих: ба 
ја јој се сретох с мајком и поздравивши је, најљубазније, збуњено упитах: »Ви путујете... у суб 
ских гостију.{S} Млада, а црна коса јој је прошарана седином као сребром или пеном из Океана ко 
мо, мислио сам, ја ћу је питати шта јој је било мало час.</p> <p>У тој соби сеђаше она, мајка и 
ком мантилу и шеширу од панаме који јој је крио више од половину лица, а дуг плавичаст вео личи 
им и американским песницима, и било јој је врло пријатно што те песнике и ја познајем, нарочито 
црвено, а у подне бело као снег, и ипак је једно исто небо...{S} Погледах у њу, а она, у белој  
боје, и свака боја у ове ниансе, и ипак је увек — море.</p> <p>Дуго смо седели једно према друг 
а... и ја сам желео да то љубим.{S} Док је она лежала тако мирно, какав сам ја изгледао!{S} Мењ 
з воза, и да нешто не заборавим.{S} Док је она седећи према мени гледала у дивне пределе једне  
варима, које је тога дана видела; и док је она лежала, жмурећи, људи, и млади и стари, подједна 
 од ње, осећајући да и она осећа да сам је пољубио душом, и да познаје колико сам срећан: »Ја п 
 је свуд пратила као моја сенка; ја сам је замишљао поноситу и слободну и био сам бескрајно рад 
 Па тако је било и ово јутро.{S} Ја сам је желео сасвим друкчију...</p> <p>Прође прилично, ја с 
тамо где сам седео ја оно јутро кад сам је пољубио.{S} Она је седела за столом где оно јутро.{S 
грао после наших пољубаца...{S} Док сам је у мислима љубио излазио сам пред њу и црвенео сам, а 
 О кад би она знала!{S} И избегавао сам је, с намером да је не видим до њеног поласка, ни кад п 
ом.{S} Мени се чини да она зна како сам је замишљао с човеком и зато нисам смео да је питам заш 
S} И <pb n="32" /> ја се сетих како сам је безочно погледао у очи оног дана на излету кад сам у 
га дана, ја се сетих њега, »човека«: он је ту, леп као бесмртни бог.{S} Како сам га могао сравњ 
соби сеђаше она, мајка и »човек«.{S} Он је седео тамо где сам седео ја оно јутро кад сам је пољ 
.{S} Она му на љубав не одговара.{S} Он је свуд прати као њена сенка.{S} У очајању што нема одз 
био тај младић нисам распитивао, јер он је мени био само <hi>човек</hi>.{S} Као да се тако звао 
12" /> очима, гледао милу жену, миловао је, имао је сву...{S} Па сам скакао и бежао из парка, з 
има, гледао милу жену, миловао је, имао је сву...{S} Па сам скакао и бежао из парка, залазно у  
ао је један луд тренутак...{S} Пуцкарао је угаљ у камину, изгрејавало је сунце, она се раздрага 
ло и слатко, и сваки мој живац вибрирао је, а у мени ниј