| сти које одобраваху: »Да!{S} Да!{S} Да! а глава оне оригиналне уседелице — која се у том часу ж |
| ет</hi>?«<ref target="#SRP1918a_N1" />) а ја узвикнух: »<hi>Вуга</hi>!« Учини ми се као да пева |
| , да пишем.{S} У соби не бејаше никога, а да није пуцкарао угаљ у камину и шкрипало моје перо б |
| е још пио чај и јело масло и мармелада, а ја сам пошао к вратима...{S} Али на једанпут, ја чух |
| нија од свих женских гостију.{S} Млада, а црна коса јој је прошарана седином као сребром или пе |
| ачко...{S} Ја сам водио борбу с чулима, а она се усхићивала природом узвикујући: »<hi><foreign |
| кад је она говорила о другим стварима, а сам био само мужјак...{S} Трпећи муке, ја сам проклињ |
| о понашању дете.{S} Као човек слободна, а као дете искрена и природна.{S} Она, нова жена подсећ |
| намирише...{S} Она није била тако лепа, а ипак колико лепа!{S} Њена лепота била је у ономе што |
| идех њу с мајком за столом код прозора, а ниже за другим столом видех њега, онога младића, спор |
| и оба као да су по средини пуна злата, а около пуна чађи.{S} И кад би се сасвим згуснили, из њ |
| а...{S} Погледа је чистих као у детета, а јак и чврст као да је од бронзе.{S} Овакав је морао и |
| роз облак муње.{S} Девојчица одскакута, а ја је не испратих, јер немадох моћи да устанем.</p> < |
| лости.{S} Радост је дошла због пољубца, а жалост због одласка миле жене.{S} И кад би победила р |
| који јој је крио више од половину лица, а дуг плавичаст вео личио је на маглу у коју је још бил |
| снагу за победу.</p> <p>Последња љубав, а лепа као прва и велика као прва.{S} Моје срце не зна |
| слатко, и сваки мој живац вибрирао је, а у мени није било ничега духовног.{S} У тим тренутцима |
| p>То тако трајало је скоро три недјеље, а тад се деси нешто што ме преобрази...</p> <pb n="11" |
| унце: зашто је јуче изгрејало ко подне, а данас изгледа да неће ни изгрејати.{S} Сваки је од на |
| боту не сиђем у приземље до само подне, а ја сам сишао пре девет часова.{S} Сишао сам за читав |
| долина као какво бескрајно зелено море, а од шумарака чиниле су се лађе.{S} Даље се видело друг |
| над главом су ми шумели стари храстови, а ја сам кроз њине гране гледао у тешко оловно небо, ил |
| ла, и заборавила се...: и она се стиди, а прави се као да је тужна, љута...{S} А њена мајка, жи |
| S} Погледах у небо: оно је као од чађи, а на њ као да је просут један млаз крви у облику срца.. |
| безазлено с осмехом исто као мала Нели, а ја осетих неисказану бол...{S} Не, то осећање имена н |
| вечито ће бити само прошарана седином, а њен стас остаће поносит и прав и кад јој на плећа спу |
| обедила радост, ја сам клицао, пљескао, а кад би победила жалост, ја сам био неисказано тужан.{ |
| ен.</p> <p>Ја сам се сваки час окретао, а она је подизала главу, погледала ме и осмехнула се.{S |
| вароши, обично је сиво, вечером црвено, а у подне бело као снег, и ипак је једно исто небо...{S |
| ку отаџбину; она ми је досад била свет, а сад ми је свет — ова варош«.{S} Тако сам писао; а да |
| је једно исто небо...{S} Погледах у њу, а она, у белој блузи, седећи право, писаше...{S} Не окр |
| е очи.{S} Само што она има златну косу, а она друга сребром прошарану.{S} Ја сам се на њу толик |
| кубета што изгледају као сенке џинова; а мало северно сунце сипало је хладни златни прашак на |
| премио да је питам: зашто се променила; а кад је видех, то ми се учини лудо, као кад би питао с |
| . »Ја те волим!« као да би ме она чула; а за тим падох на постељу и заплаках...</p> <p>Из собе |
| вис, разређивао се и мешао с облацима; а кад је ружно, падао на земљу као магла.{S} Тражио сам |
| а, ударање огромног срца једног колоса; а ја за спољашњи свет тога дана нисам имао ни очију ни |
| тање њене хаљине; осећам мирис лаванде; а погледавши дубоко у себе видим њу у белој блузи, осен |
| е она, и показујући руком на сат, пође; а ја је ухватих за прсте, да јој пољубим руку, и промуц |
| љана разастртог по свој високој огради; а високе акације шумеле су тужно како обично шуме у вла |
| ао од беле свиле, и сањао о Американки; а после сам одлазио у средину бескрајнога парка и седао |
| седим близу ње, да је гледам и осећам; а кад је пољубих, ја је избегавах и нађох другога (ваљд |
| ма, са мном се понаша као с другарицом; а кад се ја једном занесох и хтедох да останем од воза, |
| е свет — ова варош«.{S} Тако сам писао; а да ли бих ја ту варош толико волео да у њој није била |
| нку »такси«, и мислећи на нешто десето; а мени је то танко пиштање парало срце. »О ако отиде бе |
| n="27" /> ме она и оде у собу за одмор; а ја се спремах шта ћу све да јој кажем.{S} Мислио сам |
| да отићи?« О! шта је она била мени?!{S} А да сам ја њој само један симпатичан <hi><foreign xml: |
| а прави се као да је тужна, љута...{S} А њена мајка, жива и духовита, осећа, види да је нешто |
| овор, који ми је сад узбудио душу...{S} А кад пође, последњи пут видех игру валова, њене покрет |
| тражила је да се са мном разговара.{S} А кад смо ћутали, или кад је она говорила о другим ства |
| је истргла своју руку из моје руке.{S} А она?... зашто ме она није гледала, зашто је љута?</p> |
| че.{S} Колико сам желео да поцрвени.{S} А сад кад је поцрвенела ја сам тако несрећан.{S} Па ипа |
| врата кад се разговарала с човеком.{S} А она..., љути се или што мисли да је осумњичена или шт |
| у пиштаљку чуо и остајао равнодушан.{S} А ово јутро!...{S} Он, млад и крупан, гологлав, на раск |
| но: према месту где сам био, поклон.{S} А ја сам био просто нем, и узимајући ствари пазио сам д |
| " /> писах, осећајући непрестано њу.{S} А шта писах?{S} Шарах по чистој хартији, али у свакој ш |
| управо ружно, ја га више не поменух.{S} А једанпут, слушајући је, помислих: »Шевино певање«, па |
| Била је неисказано радознала. »Зашто?« А кад јој ја, видећи да сам се изговорио, одговорих сле |
| бу уђе Швајцарац.{S} Она поручи »такси« а ја последњи пут чух тичју песму, њен говор, који ми ј |
| осто — сваки дан у другој белој блузи — а елегантно.{S} Намирисана је мало — мирисом од лаванде |
| ли се, или управо пошто је она говорила а ја ћутао, или муцао дрхтећи као кривац, ми смо се раз |
| евине, које је Време оденуло у црну чађ а окитило зеленом маховином, Заборав ће пасти на све са |
| азговарала с Американком и њеном мајком а са мном никад ни речи не проговори, само ми даваше да |
| м лепотама сијало је једно мало северно а ипак топло сунце.{S} Ја сам тога дана видео да као ми |
| танак, и где јутарња магла личи на пару а вечерње небо на бакар, ја се упознадох с једном Амери |
| лон оставивши за собом пустош...</p> <p>А ја одох у своју собу, отворих прозор и гледајући прек |
| уша.{S} Она изненађена весело узвикну: »А!« и пољуби ме као пре пола часа мала Нели...{S} Ја се |
| е била каква путничка неозбиљна љубавна авантура, него једна озбиљна љубав.{S} Чула су водила б |
| стртог по свој високој огради; а високе акације шумеле су тужно како обично шуме у влажна магло |
| понтано скочих, и као њен млађи брат, и ако старији од ње, слободно, како никад дотле, приђох њ |
| ...{S} Тргох се као од уједа гује, па и ако ме она спази, ја је не поздравих, не уђох, вратих с |
| пишемо, не проговарамо, не гледамо се и ако седимо једно према другом.{S} Мени се чини да она з |
| у недељу дана осећајући се сасвим сам и ако су се око мене тискали милиони.{S} Само у соби за о |
| id="SRP1918a_C2"> <head>II.</head> <p>И ако слободна као човек, она је од свих жена у хотелу би |
| бота«.{S} Ја се од тих речи тргох.{S} О ако она понови и ове Нелине речи као оне ономадашње!{S} |
| ени је то танко пиштање парало срце. »О ако отиде без збогом!« То није била једна мисао него је |
| ј правилник штампаће се у засебну књигу ако се могне.</note> </div> </back> </text> </TEI> |
| и и ту свет...{S} Пожурим се од главних алеја, где је врило као на улици, небројена кола, небро |
| Она је опет имала и лице и очи и уста, али не да то ја љубим устима.{S} Од једног физичког дод |
| ету.{S} Нико није имао да ме растужује, али нико ни да ме весели.{S} Равнодушност.{S} И с такви |
| его циљ живота.{S} Прошле су биле муке, али је дошло нешто горе, досада и празнина.{S} На један |
| ољубим?« упитах тобоже озбиљно. »Смете, али само једанпут«, одговори ми она као у шали и запрет |
| ле Нели...{S} Додирнух јој уснама лице, али у том лаком пољупцу, на мојим уснама, бејаше сва мо |
| шта писах?{S} Шарах по чистој хартији, али у свакој шари, чак у сваком потезу бејаше она...{S} |
| та на њу...{S} Осетио сам где ће сести, али се више нисам окретао, него сам писао једном своме |
| убио излазио сам пред њу и црвенео сам, али не од стида већ од пожуде.{S} Сад, стид.{S} О кад б |
| одаде. »Да, треба да путујемо у суботу, али... она неће.{S} Никад нисам ни помислила да ће јој |
| S} Ја се на тај златни слој стропоштах, али не у мислима с њом као пре наших пољубаца.{S} У мен |
| а ћутање, у студио, у башту, свуд идох, али га нигде не беше. »Зацело је изишао у варош«.{S} Ка |
| а помислим: она је волела онога што...; али ова мисао стално ми остаје недовршена...{S} Можда о |
| исмо.{S} Написах јој само две странице; али на те две мале стране метнуто је једно велико срце; |
| мени мили добро познати бескрајни парк; али и ту свет...{S} Пожурим се од главних алеја, где је |
| к, духован човек, па како сам тужан!{S} Али да сам се умео сетити да сам и ја као и сваки други |
| рмелада, а ја сам пошао к вратима...{S} Али на једанпут, ја чух њен глас и глас некога човека.. |
| да живимо заједно као муж и жена...{S} Али она ми је повраћала разум својим слободним понашање |
| е пробудио један други виши човек...{S} Али кад осетих мирис постеље која је мирисала на физичк |
| /hi>!« Учини ми се као да пева вуга.{S} Али пошто је име те птице на мом језику врло неестетичн |
| по вароши ноћу саме због мушкараца.{S} Али да сам јој то казао, она би нападала наше жене: заш |
| била једна мисао него једно осећање.{S} Али оне — рекоше ми збогом. »Ја сам тужан«, рекох ја. — |
| змене«, мислио сам и радовао сам се.{S} Али она је била на путу као у хотелу: природна, слободн |
| едаје писма на пошту, мени би лакше.{S} Али у приземљу се не задржах, да не гледам пустош...</p |
| ћи као кривац, ми смо се разилазили.{S} Али по томе колосу где јутарња магла личи на пару, и то |
| е преливале све боје цвећа и ствари.{S} Али оно што је мене заносило, највише занело, то је њен |
| се морам с њом још вечерас састати.{S} Али како?{S} Нисам могао наћи ништа због чега бих јој с |
| очех се нервозно смејати од радости.{S} Али то би за тренутак, као што рекох, па опет бол.</p> |
| , шаптао сам ја ушавши у своју собу.{S} Али да је покушала, на милион начина да ме начини онакв |
| парови поштују један другом слободу.{S} Али да га и отвори, он ће у писму своје жене наћи једно |
| ило ми се да је то један од оних тужних али свечаних дана, кад се ми сасвим изменимо, немајући |
| ао куд год на пут.</p> <pb n="23" /> <p>Али још првог дана, ја јој се сретох с мајком и поздрав |
| она није гледала, зашто је љута?</p> <p>Али она није била љута него озбиљна.{S} Једна ледена кр |
| језеру с белим лабудовима.</p> <p>...{S}Али кад спазих ону усамљену клупу зелену као трава која |
| огледа не обори очи, и ово не прими као алузију на себе, како би примиле жене с којима сам се ј |
| нови Херкулес, један див.{S} Тај див је Американац.{S} Заљубио се у једну своју сународницу пре |
| икански.{S} Зацело један риђи постарији Американац, јер он са сваким говори, <pb n="24" /> свак |
| као катарка с лађе која је потонула.{S} Американка се усхићавала овом сликом и обраћала ми пажњ |
| а борбу с душом, и победила је душа.{S} Американка ју је пречистила, преобразила, дала јој снаг |
| тати и спремити за дружбу с њом.{S} Ова Американка је жена будућности.</p> <p>После сам мислио, |
| але Нели.</p> <pb n="13" /> <p>И она је Американка.{S} Обе имају црне очи.{S} Само што она има |
| их, јер немадох моћи да устанем.</p> <p>Американка!{S} И с овом озбиљношћу и тугом она је била |
| age"> <p>ЈЕЛЕНА Ј. ДИМИТРИЈЕВИЋ.</p> <p>АМЕРИКАНКА</p> <p>ИЗДАЊЕ И. Ђ. ЂУРЂЕВИЋА У САРАЈЕВУ</p> |
| или у лако као од беле свиле, и сањао о Американки; а после сам одлазио у средину бескрајнога п |
| небо на бакар, ја се упознадох с једном Американком.{S} Упознадосмо се у нашем заједничком хоте |
| атедрали, и која се много разговарала с Американком и њеном мајком а са мном никад ни речи не п |
| рсници дува у њу као аутомат, зовући за Американку »такси«, и мислећи на нешто десето; а мени ј |
| ким упознати, ја сам се интересовао за Американку, јер она је била интересантнија од свих женс |
| да јој поцрвене обрашчићи и погледах у Американку: она поцрвене како ниједан пут дотле и учини |
| pb n="5" /> говор, за чудо необичан, не американски, већ специјално њен.{S} Ја тај њен говор ср |
| Мушки глас ми је непознат.{S} Нагласак американски.{S} Зацело један риђи постарији Американац, |
| xml:lang="EN">dearly</foreign></hi>, по американски.{S} О да је знала да ћути, да не чујем њен |
| , она је говорила о великим енглеским и американским песницима, и било јој је врло пријатно што |
| >...{S}Окренуо сам се, одговорио јој на американско, на њено добро јутро.{S} Њено Добро Јутро!{ |
| Она је из најкултурније државе Северне Америке, која се зове Масачусец, или како је она редовн |
| тујемо у суботу«, рече она. — »Натраг у Америку?« упита он. »О, не...{S} На континент...« Мушки |
| ослах јој га у једну од Савезних Држава Америчких, у Масачусец, њеној кући, не бојећи се да ће |
| , гологлав, на раскрсници дува у њу као аутомат, зовући за Американку »такси«, и мислећи на неш |
| улицама распростирао се мирис бензина, аутомобили су се помаљали подмукло, без шума, као какве |
| езбојни, тај свет, светина, та кола, ти аутомобили, трамваји, омнибуси, и та лупа, треска, хука |
| е непоквареност, здравље душе«.{S} Овај афоризам није ми пао на памет онда, но сада.{S} После п |
| нтални Херкулес</hi>«. — У нашој вароши бавио се до пре неки дан један нови Херкулес, један див |
| ња магла личи на пару а вечерње небо на бакар, ја се упознадох с једном Американком.{S} Упознад |
| мало-час чађаво небо поцрвене, постаде бакарно: као свакад и сад — своју ноћну боју доби од зе |
| »Шевино певање«, па то сасвим одбацих: банално.{S} Док седи: обична жена, готово чак не лепа; |
| на пару што се диже из каквог огромног басена, у коме се овај колос купа, спирајући са свога џ |
| т.{S} Швајцарац отвори врата, и ја уђох баш у том тренутку кад је из трпезарије излазила она... |
| хука, која се у даљини, по оделењима те баште претварала у шум и личила на зујање пчела у кошни |
| т.</p> <p>Седох за сто поред прозора из баште, да пишем.{S} У соби не бејаше никога, а да није |
| ак, пао, у том тренутку, кроз прозор из баште где су се још играле црна велика мачка и мала Нел |
| у дивне пределе једне земље што личи на башту обрађивану вековима и обрађену до савршенства, у |
| говорење, у собу за ћутање, у студио, у башту, свуд идох, али га нигде не беше. »Зацело је изиш |
| ја одох, као и прошла јутра, у хотелску башту, где се осећао мирис дима, влажне земље, траве и |
| о је, имао је сву...{S} Па сам скакао и бежао из парка, залазно у хучне улице колоса, града пре |
| ме однели ти таласи.{S} Тада сам обично бежао у један парк, који, како ми се чинило, краја нема |
| .{S} И наједанпут расвестивши се, почех бежати од света на улици, брзо уђох у мени мили добро п |
| кажем да је волим, и да је преклињем да бежи, што пре, одавде, да је ја не обесвећавам својом п |
| свест.</p> <p>Лутао сам до само подне, без одмора, не осећајући умора, час до крајности весео, |
| внодушност.{S} И с таквим расположењем, без љубави и мржње, пођох у свет.</p> <p>У једној велик |
| на, аутомобили су се помаљали подмукло, без шума, као какве подмукле звери и летећи по глаткој |
| пут не муцајући: »Ова соба ми је празна без вас«, и пољубих је као пре пола часа малу Нели, не |
| танко пиштање парало срце. »О ако отиде без збогом!« То није била једна мисао него једно осећањ |
| небројени коњаници, пешаци, многи људи без бркова као жене, све жене корачају као људи, сваки |
| бијам небројено одговора и опет остајем без одговора...{S} Како ћу да разумем туђа осећања, кад |
| ти и глади, ја ни за тренутак нисам био без ње; она ме је свуд пратила као моја сенка; ја сам ј |
| кла у мој живот.</p> <p>Устадох и пођох без збогом...{S} Она ме погледа и осмехну се.{S} И ја с |
| ћан: »Ја путујем... у суботу«, рече она безазлено с осмехом исто као мала Нели, а ја осетих неи |
| е несташно насмеја и пољуби ме, и одмах безазлено рече: »Ја путујем... у суботу«.{S} Ја осетих |
| су морски валови, жути, плави, црвени, безбојни, тај свет, светина, та кола, ти аутомобили, тр |
| ој вароши видео, на цркве и палате и на безбројне величанствене грађевине, које је Време оденул |
| И <pb n="32" /> ја се сетих како сам је безочно погледао у очи оног дана на излету кад сам узви |
| ле испод лаке хаљине, доводиле су ме до безумља...{S} Колико сам био искварен животом, дружбом |
| ! и да ме је додир њене руке доводио до безумља: да клекнем пред њу, да јој љубим руке, хаљину, |
| S} Тога младића од пре неколико дана ја бејах видео више пута у соби за одмор где она седи или |
| и у том лаком пољупцу, на мојим уснама, бејаше сва моја душа.{S} Она изненађена весело узвикну: |
| розора из баште, да пишем.{S} У соби не бејаше никога, а да није пуцкарао угаљ у камину и шкрип |
| били?« рече она...{S} И то њено збогом бејаше читава песма...{S} Њено добро јутро, њено добро |
| али у свакој шари, чак у сваком потезу бејаше она...{S} Она се полако, неосетно увукла у мој ж |
| ичу и предели.{S} Они на чула утичу као бела топла летња месечина или као леп пролетњи дан.{S} |
| а ћу овај платити«, рекох показујући на беле комаде.{S} Оца ме погледа <pb n="25" /> уплашено, |
| једном за чудо живом старицом као снег беле косе, која се још од првих дана разговараше са мно |
| у тешко оловно небо, или у лако као од беле свиле, и сањао о Американки; а после сам одлазио у |
| е; она црна суморна варош претвори се у бели чаробни вилински град.{S} У споредним готово празн |
| љену зелену клупу поред једног језера с белим лабудовима, и ту, духовним <pb n="12" /> очима, г |
| ходником тихо су ишле девојке у плаво с белим капицама, и не правећи никаквог шума износиле су |
| .; упутих се у самоћу, зеленом језеру с белим лабудовима.</p> <p>...{S}Али кад спазих ону усамљ |
| го што би изишле у варош увек би биле у белим трикоима; сад су у хаљинама за излазак...{S} Њена |
| ично је сиво, вечером црвено, а у подне бело као снег, и ипак је једно исто небо...{S} Погледах |
| орене прозоре видело се подневно сасвим бело небо, где су се јасно оцртавали с кућа мали црвени |
| у зелене ливаде и горе и црвена села, у бело небо, дотле сам ја у њу <pb n="9" /> гледао и горе |
| тра.{S} Преда ме истрча мала Нели сва у бело с црном мачком и разговара се са мном... »Смем ли, |
| але црна велика мачка и мала Нели сва у бело.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1918a_C |
| обучена је просто — сваки дан у другој белој блузи — а елегантно.{S} Намирисана је мало — мири |
| исто небо...{S} Погледах у њу, а она, у белој блузи, седећи право, писаше...{S} Не окрећући се |
| неузнемираван гледати њу, гледати је у белој блузи, осенчана профила палминим лишћем с једним |
| ; а погледавши дубоко у себе видим њу у белој блузи, осенчена профила палминим лишћем, с једним |
| акуцала, витка плава девојка, у плаво с белом капицом. »Дајте ми други чаршав, молим вас...{S} |
| о празним улицама распростирао се мирис бензина, аутомобили су се помаљали подмукло, без шума, |
| еним детињским понашањем, и спопадао ме бес што не поцрвени, кад ја поцрвеним, што ме не поглед |
| ци, брзо уђох у мени мили добро познати бескрајни парк; али и ту свет...{S} Пожурим се од главн |
| замишљао поноситу и слободну и био сам бескрајно радостан.{S} По неки дан, ја нисам смео да за |
| } Пред нама се пружала долина као какво бескрајно зелено море, а од шумарака чиниле су се лађе. |
| ериканки; а после сам одлазио у средину бескрајнога парка и седао на једну усамљену зелену клуп |
| седао сам или се пружио на ледину међу бескућницима; над главом су ми шумели стари храстови, а |
| сетих њега, »човека«: он је ту, леп као бесмртни бог.{S} Како сам га могао сравњивати с човеком |
| .{S} Кад их видех да се разговарају, ја бесним.{S} Никад нисам помислио да ће ми бити и најмање |
| ну усамљену клупу зелену као трава која беше, овог дана, окићена, готово сва покривена жутим ли |
| ио, у башту, свуд идох, али га нигде не беше. »Зацело је изишао у варош«.{S} Кад се сви скупише |
| n="4" /> <p>О на је била госпођа, и не беше ту сама већ с мајком, једном за чудо живом старицо |
| нас тако васпитале; грдила <pb n="8" /> би, можда, наше мајке; или, можда, не би разумевала.{S} |
| естри«.</p> <p>Пожурих се у хотел, и да би ми се што пре отворило, не зазвоних него лупнух чуко |
| гласно узвикнух. »Ја те волим!« као да би ме она чула; а за тим падох на постељу и заплаках... |
| угаљ у камину и шкрипало моје перо била би потпуна тишина.{S} Чак се није чула као вечером улич |
| латна и чађава киша; она златна разлила би се по средини плавога мора и личила би на какво жуто |
| би се по средини плавога мора и личила би на какво жуто водено цвеће.{S} Једна висока <pb n="1 |
| караца.{S} Али да сам јој то казао, она би нападала наше жене: зашто су нас тако васпитале; грд |
| се од света, јер не бих умео пливати па би ме однели ти таласи.{S} Тада сам обично бежао у једа |
| /foreign>).{S} По неко после подне, кад би остала да се одмара, она је говорила о великим енгле |
| је морао изгледати први човек...{S} Кад би највећи вајар нашега доба хтео да ствара од бронзе ч |
| а радост, ја сам клицао, пљескао, а кад би победила жалост, ја сам био неисказано тужан.{S} И н |
| ити здрав плод њине љубави!...{S} И кад би се овако здрави родили милиони, излечило би се наше |
| жалост због одласка миле жене.{S} И кад би победила радост, ја сам клицао, пљескао, а кад би по |
| пуна злата, а около пуна чађи.{S} И кад би се сасвим згуснили, из њих би пала златна и чађава к |
| а већ од пожуде.{S} Сад, стид.{S} О кад би она знала!{S} И избегавао сам је, с намером да је не |
| че ме у воз, па ми се смејаше.{S} О кад би знала зашто сам био занесен! и да ме је додир њене р |
| је видех, то ми се учини лудо, као кад би питао сунце: зашто је јуче изгрејало ко подне, а дан |
| на је била искрена као дете.{S} Јер кад би умела да се претвара, она не би била онаква.{S} Овак |
| , да се изгубим у њој...</p> <p>Кад год би ме обузела жалост, бол, један интезиван бол због њен |
| > би, можда, наше мајке; или, можда, не би разумевала.{S} И ја ћутах.</p> <p>Једнога дана позва |
| а да ме начини онаквим какав см био, не би могла.{S} Она је опет имала и лице и очи и уста, али |
| Јер кад би умела да се претвара, она не би била онаква.{S} Овакве једном морају бити све жене и |
| дан, после предаје писма на пошту, мени би лакше.{S} Али у приземљу се не задржах, да не гледам |
| ти: пре него што би изишле у варош увек би биле у белим трикоима; сад су у хаљинама за излазак. |
| , онога првобитног пећинског човека, он би требао за модел да узме овога младића...{S} И наједа |
| ово не прими као алузију на себе, како би примиле жене с којима сам се ја дружио, црвенећи и с |
| е овако здрави родили милиони, излечило би се наше болесно доба«.{S} Ја сам то доцније мислио.. |
| нервозно смејати од радости.{S} Али то би за тренутак, као што рекох, па опет бол.</p> <p>Друг |
| , оне ће данас отпутовати: пре него што би изишле у варош увек би биле у белим трикоима; сад су |
| {S} И кад би се сасвим згуснили, из њих би пала златна и чађава киша; она златна разлила би се |
| {S} Понекад имам дрскости да поверујем: била се заљубила у мене, и дижем главу тако поносито ка |
| чу да код нас жене не иду ноћу саме.{S} Била је неисказано радознала. »Зашто?« А кад јој ја, ви |
| одмах врати и уђе са мном у студио.{S} Била је врло озбиљна.{S} Не проговоривши ми ништа, брзо |
| вало потпуну илузију мора.{S} Више њега била су два дугачка густа облака, и оба као да су по ср |
| а она неће никада отићи?« О! шта је она била мени?!{S} А да сам ја њој само један симпатичан <h |
| епа, а ипак колико лепа!{S} Њена лепота била је у ономе што се не преноси ни кичицом на платно, |
| ако мало очију и ушију, јер ме је целог била обузела само једна мисао: још вечерас њу да видим. |
| бих чини ми се издахнуо.{S} Она је сад била виша од мене, виша од сваког земаљског бића.{S} Он |
| једну широку отаџбину; она ми је досад била свет, а сад ми је свет — ова варош«.{S} Тако сам п |
| ају вароши.</p> <pb n="4" /> <p>О на је била госпођа, и не беше ту сама већ с мајком, једном за |
| да, но сада.{S} После пола часа, она је била у дугачком суром путничком мантилу и шеширу од пан |
| ија, дакле ипак највише жена.{S} Она је била интелигентна и образована. <pb n="7" /> Она је из |
| лио сам и радовао сам се.{S} Али она је била на путу као у хотелу: природна, слободна: с мушким |
| !{S} И с овом озбиљношћу и тугом она је била искрена као дете.{S} Јер кад би умела да се претва |
| е интересовао за Американку, јер она је била интересантнија од свих женских гостију.{S} Млада, |
| ико треба да се намирише...{S} Она није била тако лепа, а ипак колико лепа!{S} Њена лепота била |
| ала, зашто је љута?</p> <p>Али она није била љута него озбиљна.{S} Једна ледена крута озбиљност |
| ек с претешким срцем, јер она мени није била живот него циљ живота.{S} Прошле су биле муке, али |
| ја ту варош толико волео да у њој није била она, и то је један проблем који ми остаде нерешен. |
| ачка златна коса.{S} Не, ово јутро није била златна, него као да је од пшеничних влатова <pb n= |
| се вратио с једном љубављу.{S} То није била каква путничка неозбиљна љубавна авантура, него је |
| срце. »О ако отиде без збогом!« То није била једна мисао него једно осећање.{S} Али оне — рекош |
| је све споља, та гужва света, то куцање била, ударање огромног срца једног колоса; а ја за спољ |
| нављам по хиљадити пут питање: зашто се била променила?...{S} Понекад имам дрскости да поверује |
| кад би умела да се претвара, она не би била онаква.{S} Овакве једном морају бити све жене и љу |
| арао угаљ у камину и шкрипало моје перо била би потпуна тишина.{S} Чак се није чула као вечером |
| збиљна.{S} Једна ледена крута озбиљност била је на њеном лицу.{S} Сасвим друга!{S} Нити сам ја |
| исам смео да је питам зашто је у студиу била онаква, зашто је истргла своју руку из моје руке.{ |
| као човек, она је од свих жена у хотелу била најозбиљнија и најосјетљивија, дакле ипак највише |
| не«...</p> <p>Њина отворена лица сад су била књиге затворене са седам печата.{S} Њина промена ј |
| {S} И ја се осмехнух.{S} И у том осмеху била је моја душа.{S} Крај врата се зауставих и окретох |
| аст вео личио је на маглу у коју је још била <pb n="34" /> увијена ова црна варош.{S} Она зазво |
| пре него што би изишле у варош увек би биле у белим трикоима; сад су у хаљинама за излазак...{ |
| ила живот него циљ живота.{S} Прошле су биле муке, али је дошло нешто горе, досада и празнина.{ |
| »Ја сам тужан«, рекох ја. — Зашто бисте били?« рече она...{S} И то њено збогом бејаше читава пе |
| у седели су и ћутали...{S} И кад су већ били сви изишли, ја сам још седео не мичући се, не дишу |
| ..{S} У ње, жене можда већ више година, било је све девичанско: очи, уста... и ја сам желео да |
| главу, погледала ме и осмехнула се.{S} Било је тренутака прошлих дана, нарочито на излету, кад |
| брата.{S} У том тренутку, у њеним очима било је неке топлине, неке нежности старије сестре.{S} |
| сам замишљао себе поред ње, и све ми је било мило и слатко, и сваки мој живац вибрирао је, а у |
| ином и готово губио свест.{S} У мени је било нешто злочиначко...{S} Ја сам водио борбу с чулима |
| мислио сам, ја ћу је питати шта јој је било мало час.</p> <p>У тој соби сеђаше она, мајка и »ч |
| ад у њу ја тако погледам.{S} Па тако је било и ово јутро.{S} Ја сам је желео сасвим друкчију... |
| е се видело друго, плаво море.{S} То је било дно неба које је давало потпуну илузију мора.{S} В |
| шена...{S} Можда оно тешко осећање није било само туга због њеног одласка, него и стид што ми < |
| ки мој живац вибрирао је, а у мени није било ничега духовног.{S} У тим тренутцима, ја искварен |
| м енглеским и американским песницима, и било јој је врло пријатно што те песнике и ја познајем, |
| .{S} Моје понашање према њој новој жени било је као према старим женама, с којима сам век прове |
| ро.{S} Њено Добро Јутро!{S} Оно је мени било читава песма, и то песма не као нешто духовно, већ |
| забранима!{S} Срећа, понос што ли је то било, обузе ме до крајности, и ја не видећи ништа чулни |
| ива и духовита, осећа, види да је нешто било између мене и њене кћери, па се ++љути на мене«... |
| искали милиони.{S} Само у соби за одмор било је некога, зато што је ту заостало нешто од ње.{S} |
| гога дана тачно у пет, кад се пије чај, био сам у хотелу.{S} Не могу да издржим више, морам да |
| од којих ми је сад задрхтала душа...{S} Био сам се спремио да је питам: зашто се променила; а к |
| ислио онда нисам умео ништа мислити.{S} Био сам тужан, неисказано тужан.</p> </div> <div type=" |
| за столом где оно јутро.{S} Ја сам онда био окренут леђима њој, она сад њему.{S} О кад их видех |
| нило да сам понижен?...{S} Да ли бих ја био онако тужан да смо се растали друкчије?{S} Питања, |
| ој, и никад ништа не помислих.{S} Ко је био тај младић нисам распитивао, јер он је мени био сам |
| дан млаз крви у облику срца...{S} То је био млад месец.{S} Ја се од тога месеца тако крвавог ст |
| маљао један страховит пожар.{S} То није био пожар него осветљење вароши: палиле су се миријаде |
| а сам је замишљао поноситу и слободну и био сам бескрајно радостан.{S} По неки дан, ја нисам см |
| младић нисам распитивао, јер он је мени био само <hi>човек</hi>.{S} Као да се тако звао.{S} И ј |
| њеном</hi> језику.{S} Због тога сам јој био духовни сродник, и тражила је да се са мном разгова |
| е она говорила о другим стварима, а сам био само мужјак...{S} Трпећи муке, ја сам проклињао сво |
| ескао, а кад би победила жалост, ја сам био неисказано тужан.{S} И наједанпут расвестивши се, п |
| pb n="19" /> и у другом случају, ја сам био сав душа.{S} Час сам био као нека друга, трећа особ |
| ад сам их замишљао да се милују, ја сам био миран.{S} Кад их видех да се разговарају, ја бесним |
| днога дана позва ме на излет.{S} Ја сам био изван себе од радости. »Сад је прилика да нам се од |
| месту где сам био, поклон.{S} А ја сам био просто нем, и узимајући ствари пазио сам да јој се |
| Он ме је мењао сваки тренутак, и ја сам био час као некакво крилато ванземаљско биће што лети п |
| SRP1918a_C1"> <head>I.</head> <p>Ја сам био казао збогом љубави, опростио се с њом за навек с п |
| сам се ја понашао?{S} Оног дана кад сам био љубоморан, лупнуо сам вратима на соби за одмор...{S |
| о је нешто локално: према месту где сам био, поклон.{S} А ја сам био просто нем, и узимајући ст |
| ипак, ја нисам више онај човек који сам био до пре два дана.{S} Ја сам сад виши човек, духован |
| одиле су ме до безумља...{S} Колико сам био искварен животом, дружбом са! женама што пред човек |
| ... »То је она!« осетих... и зацело сам био блед као крпа...{S} Знао сам да је она пре но што ј |
| препорођен, сасвим други.{S} Не то сам био ја, само у другој нијанси, светлој као да је обасја |
| се смејаше.{S} О кад би знала зашто сам био занесен! и да ме је додир њене руке доводио до безу |
| лучају, ја сам био сав душа.{S} Час сам био као нека друга, трећа особа која иде са мном да гле |
| ености и глади, ја ни за тренутак нисам био без ње; она ме је свуд пратила као моја сенка; ја с |
| S} У осталом, ја њега до мало час нисам био ни чуо да говори.{S} Вечито ћути.{S} И нисам опазио |
| он начина да ме начини онаквим какав см био, не би могла.{S} Она је опет имала и лице и очи и у |
| се растужих, и пожелех од срца да је то био само сан, да ме она није у истини пољубила...</p> < |
| брзо разгледа поклоне, које сам ја већ био из џепа извадио и наредио их по столу, и за један с |
| огом. »Ја сам тужан«, рекох ја. — Зашто бисте били?« рече она...{S} И то њено збогом бејаше чит |
| бити све жене и људи.{S} О како ће тада бити леп свет!{S} Како ће се милити живот!... »Искренос |
| } У мојој земљи нико и не слути да може бити друкчије!...{S} Из разговора, она од мене чу да ко |
| обле готово женске листове.{S} Морао је бити велики спортист; и зацело челичних живаца...{S} По |
| у женку него свога друга.{S} Како ће се бити срећно кад нестане лажнога стида!{S} Жене ће нас п |
| {S} Не, они су обоје нови...{S} Како ће бити здрав плод њине љубави!...{S} И кад би се овако зд |
| од Времена.{S} Њена црна коса вечито ће бити само прошарана седином, а њен стас остаће поносит |
| есним.{S} Никад нисам помислио да ће ми бити и најмање криво кад је видим с оним кога сам јој ј |
| ити, препородити.{S} Васпитачице ће нам бити друкчије, боље, и ми ћемо бити друкчији, бољи«.{S} |
| е ће нам бити друкчије, боље, и ми ћемо бити друкчији, бољи«.{S} Ја сам овако много доцније мис |
| би била онаква.{S} Овакве једном морају бити све жене и људи.{S} О како ће тада бити леп свет!{ |
| драли. »Она је жена какве једном морају бити све жене.{S} Кад буду све искрене као деца и слобо |
| виша од мене, виша од сваког земаљског бића.{S} Онај лаки мирис с њене хаљине утицао ми је сад |
| био час као некакво крилато ванземаљско биће што лети пут неба, час као земаљско, човек, велики |
| ко?{S} Нисам могао наћи ништа због чега бих јој се приближио.{S} О, Боже, зар сам пре тражио уз |
| јој казао свој бол што се променила, да бих је питао: зашто се променила...{S} Срце, љубав! — г |
| из те <pb n="14" /> вароши, ја знам да бих у свакој карти нашао њу и сваку бих чувао као једну |
| крупна љубав.{S} Ја јој нисам писао да бих јој говорио о љубави, већ да бих јој казао свој бол |
| сао да бих јој говорио о љубави, већ да бих јој казао свој бол што се променила, да бих је пита |
| ки други бољи у тузи него у радости, ја бих се утешио, зацело.</p> <p>»Човек« устаде и изиђе не |
| е бољи, достојнији) да је љуби...{S} Ја бих сад од физичког додира с њом умро...</p> </div> <di |
| е не обузме још теже осећање. »Дакле ја бих то сестри дала«, рече она, и показујући руком на са |
| ори — лепота!{S} Сва се преобрази, и ја бих сваки њен покрет, сваку њену реч грлио, љубио као њ |
| .{S} Од једног физичког додира с њом ја бих чини ми се издахнуо.{S} Она је сад била виша од мен |
| ово њу, или управо пишући о њој.{S} Кад бих нешто сад пошао од рођака до рођака и од пријатеља |
| ми остаје за свагда нерешен.</p> <p>Кад бих могао описати то своје осећање или написати историј |
| о да запливам у таласе од света, јер не бих умео пливати па би ме однели ти таласи.{S} Тада сам |
| > се чинило да сам понижен?...{S} Да ли бих ја био онако тужан да смо се растали друкчије?{S} П |
| ова варош«.{S} Тако сам писао; а да ли бих ја ту варош толико волео да у њој није била она, и |
| ира изгубио...{S} Прибрах се пре но што бих учинио какву лудост, брзо одох и стадох поред ње, п |
| да бих у свакој карти нашао њу и сваку бих чувао као једну реликвију.{S} Све те карте, ја знам |
| в! — где да јој пошаљем писмо с толиким благом?...{S} Она је отишла на континенат Европе: где д |
| »То је она!« осетих... и зацело сам био блед као крпа...{S} Знао сам да је она пре но што је за |
| е ја дружио, црвенећи и смејући се, или бледећи и уозбиљујући се.{S} Она ово прими као једну мо |
| немајући ништа земаљско и осећајући се ближе Богу него људима.</p> <p>Кад уђох, ја их поздрави |
| да је ја не обесвећавам својом профаном близином.{S} Јер нешто што ми је сад најсветије, то ми |
| епрестано гледао да сам с њом, да седим близу ње, да је гледам и осећам; а кад је пољубих, ја ј |
| на је просто — сваки дан у другој белој блузи — а елегантно.{S} Намирисана је мало — мирисом од |
| ебо...{S} Погледах у њу, а она, у белој блузи, седећи право, писаше...{S} Не окрећући се пише, |
| емираван гледати њу, гледати је у белој блузи, осенчана профила палминим лишћем с једним сунчев |
| гледавши дубоко у себе видим њу у белој блузи, осенчена профила палминим лишћем, с једним сунче |
| а, »човека«: он је ту, леп као бесмртни бог.{S} Како сам га могао сравњивати с човеком, и то с |
| атичном хотелу осећао сам сад присуство Бога више него у старој катедрали. »Она је жена какве ј |
| ући ништа земаљско и осећајући се ближе Богу него људима.</p> <p>Кад уђох, ја их поздравих нека |
| а због чега бих јој се приближио.{S} О, Боже, зар сам пре тражио узрок за приближавање!...{S} Д |
| се прелива у све на свету боје, и свака боја у ове ниансе, и ипак је увек — море.</p> <p>Дуго с |
| ика, и у гласу, где су се преливале све боје цвећа и ствари.{S} Али оно што је мене заносило, н |
| она навали на мене питањима: »Можда се боје помрчине?{S} Можда у вас има сувише лопова, па пуш |
| агд, најпосле се прелива у све на свету боје, и свака боја у ове ниансе, и ипак је увек — море. |
| Америчких, у Масачусец, њеној кући, не бојећи се да ће га читати њен муж: ти тамошњи из Новога |
| је она, само у другој нианси, у другој боји.{S} Море, час је плаво час зелено, сад је као опал |
| у њено озбиљно лице што непрестано мења боју, у собу утрча мала Нели у црвеном мантилићу по ком |
| почели да зру.{S} Њена косица мењала је боју као небо, као море и као душа.{S} Она ми се готово |
| но, какав сам ја изгледао!{S} Мењао сам боју; од сваког њеног покрета трзао сам се као неко кој |
| бакарно: као свакад и сад — своју ноћну боју доби од земље; она црна суморна варош претвори се |
| ца, мала, мршава, као ружа спарушена на бокору, што не пропушташе <pb n="37" /> ниједан духовни |
| ..</p> <p>Кад год би ме обузела жалост, бол, један интезиван бол због њеног одласка, ја сам се |
| рио о љубави, већ да бих јој казао свој бол што се променила, да бих је питао: зашто се промени |
| ме обузела жалост, бол, један интезиван бол због њеног одласка, ја сам се сасвим свесно питао: |
| би за тренутак, као што рекох, па опет бол.</p> <p>Другога дана тачно у пет, кад се пије чај, |
| о као мала Нели, а ја осетих неисказану бол...{S} Не, то осећање имена нема.{S} Она учини главо |
| »Ја путујем... у суботу«.{S} Ја осетих бол...{S} После сам отишао у собу за одмор где на мене |
| ави родили милиони, излечило би се наше болесно доба«.{S} Ја сам то доцније мислио...; онда нис |
| она. »Ваша кћи«, изговорих ја с једним болним осећањем. — »Моја кћи!« рече она зачуђено.{S} Па |
| е, пише, пише као да хоће да испише све болове срца и да пером реши све проблеме душе.{S} У огл |
| и.{S} Васпитачице ће нам бити друкчије, боље, и ми ћемо бити друкчији, бољи«.{S} Ја сам овако м |
| ку има по два човека, по три...{S} Моје боље, више ја устало је из мртвих кад сам се приближио |
| лим жене.{S} Према овој новој жени, или боље <hi>жени будућности</hi> умеће се понашати будући |
| м то место прстима, на прсте љубио, или боље рећи целивао сам их као свештеник црквене утвари.{ |
| рукчије, боље, и ми ћемо бити друкчији, бољи«.{S} Ја сам овако много доцније мислио онда нисам |
| избегавах и нађох другога (ваљда што је бољи, достојнији) да је љуби...{S} Ја бих сад од физичк |
| ео сетити да сам и ја као и сваки други бољи у тузи него у радости, ја бих се утешио, зацело.</ |
| , трећа особа која иде са мном да гледа борбу два осећања, што се боре у мени, — радости и жало |
| једна озбиљна љубав.{S} Чула су водила борбу с душом, и победила је душа.{S} Американка ју је |
| ило нешто злочиначко...{S} Ја сам водио борбу с чулима, а она се усхићивала природом узвикујући |
| ету, где милиони јуре у мучну и страшну борбу за опстанак, и где јутарња магла личи на пару а в |
| мном да гледа борбу два осећања, што се боре у мени, — радости и жалости.{S} Радост је дошла зб |
| <p>У САРАЈЕВУ 1918.</p> <p>Штампарија „Босанске Поште“</p> </div> </front> <body> <pb n="3" /> |
| и наредио их по столу, и за један сат с бразлетном, што врло радо и много носе жене у овој варо |
| } И ја спонтано скочих, и као њен млађи брат, и ако старији од ње, слободно, како никад дотле, |
| се да то гледа старија сестра у млађега брата.{S} У том тренутку, у њеним очима било је неке то |
| и, обе су ме пољубиле као друга или као брата.{S} И у место ма ми је мило, ја се растужих, и по |
| авом на моје место, као да ми каже, као братићу: »Добио си што си хтео, па сад ме остави: имам |
| ати њен муж: ти тамошњи из Новога Света брачни парови поштују један другом слободу.{S} Али да г |
| о озбиљна.{S} Не проговоривши ми ништа, брзо разгледа поклоне, које сам ја већ био из џепа изва |
| вши се, почех бежати од света на улици, брзо уђох у мени мили добро познати бескрајни парк; али |
| се пре но што бих учинио какву лудост, брзо одох и стадох поред ње, пазећи да је не дотакнем.{ |
| ме пита: »Дечко! шта хоћеш од мене?« Ја брзо рекох, први пут не муцајући: »Ова соба ми је празн |
| — Моја мајка? рече, то јест отпева она брзо. »Не... ви.{S} Један поклон... за сестру...{S} Ја |
| ао лед хладне, па не проговоривши ништа брзо изиђе.{S} Мени зазуја у ушима, ухватих се за столи |
| ме у лице једним дугим топлим пољупцем брзо рече: »Збогом, пријатељу...{S} Данас је субота«.{S |
| сва својства свога женскога пола: да се брине као мајка чак и за оне од којих је много млађа.{S |
| јих је много млађа.{S} Она се тога дана бринула за мене као за сина, да пажљиво силазим из воза |
| ројени коњаници, пешаци, многи људи без бркова као жене, све жене корачају као људи, сваки са с |
| ово човеково лице, и ма да је обријаних бркова, у његове руке од самих мишића, нарочито ноге у |
| као њена сенка«.</p> <p>»То је он! мој бронзани човек, челичних живаца«, помислих и скочих.{S} |
| м видех њега, онога младића, спортиста, бронзаног тела и челичних живаца, свога првобитног чове |
| ећи вајар нашега доба хтео да ствара од бронзе човека, онога првобитног пећинског човека, он би |
| ао у детета, а јак и чврст као да је од бронзе.{S} Овакав је морао изгледати први човек...{S} К |
| сећао мирис дима, влажне земље, траве и бршљана разастртог по свој високој огради; а високе ака |
| кве једном морају бити све жене.{S} Кад буду све искрене као деца и слободне као људи у њима чо |
| >жени будућности</hi> умеће се понашати будући човек, кога ће она васпитати и спремити за дружб |
| дружбу с њом.{S} Ова Американка је жена будућности.</p> <p>После сам мислио, гледајући је: »Заб |
| рема овој новој жени, или боље <hi>жени будућности</hi> умеће се понашати будући човек, кога ће |
| се чинило, краја нема, и пролазећи кроз бујно зеленило седао сам или се пружио на ледину међу б |
| орих.{S} У собу појури свеж предвечерњи ваздух.{S} Погледах у небо: оно је као од чађи, а на њ |
| гледати први човек...{S} Кад би највећи вајар нашега доба хтео да ствара од бронзе човека, оног |
| артију: у покретима, где се видела игра валова и чула њихова музика, и у гласу, где су се прели |
| и тичја песма и у покретима видети игра валова...</p> <p>...{S}Сад свршавам песму и затварам оч |
| {S} А кад пође, последњи пут видех игру валова, њене покрете, од којих ми је сад задрхтала душа |
| се као узбуркано море.{S} То су морски валови, жути, плави, црвени, безбојни, тај свет, светин |
| Хвала!..., и пожури се напоље, мислећи ваљда да сам полудео, јер зацело сам изгледао као луд.< |
| љубих, ја је избегавах и нађох другога (ваљда што је бољи, достојнији) да је љуби...{S} Ја бих |
| питах: »Ви путујете... у суботу«. — »Ко вам то каже?« упита она. »Ваша кћи«, изговорих ја с јед |
| ланца?{S} Можда кад падне мрак у варош вам силазе из шуме зверови?« Ја сам тада осећао један с |
| к, и ја сам био час као некакво крилато ванземаљско биће што лети пут неба, час као земаљско, ч |
| досад била свет, а сад ми је свет — ова варош«.{S} Тако сам писао; а да ли бих ја ту варош толи |
| веће знаменитости и због чега ми је ова варош, крај све своје суморности, имала весео изглед; н |
| гвоздееним стубовима; и на једанпут сва варош затрепта, засија се као у огромном пожару с пламе |
| ну боју доби од земље; она црна суморна варош претвори се у бели чаробни вилински град.{S} У сп |
| још била <pb n="34" /> увијена ова црна варош.{S} Она зазвони и у собу уђе Швајцарац.{S} Она по |
| , те да ми се чини да је овде, изишла у варош, исто као кад ми неко мио умре: ја не идем да га |
| ас отпутовати: пре него што би изишле у варош увек би биле у белим трикоима; сад су у хаљинама |
| псе са ланца?{S} Можда кад падне мрак у варош вам силазе из шуме зверови?« Ја сам тада осећао ј |
| и га нигде не беше. »Зацело је изишао у варош«.{S} Кад се сви скупише, као обично, у соби за од |
| е оволико допасти.{S} Она воли ову црну варош!« заврши с чуђењем.{S} Мене тренутно обузе радост |
| се неисказано тужна. »Она воли ову црну варош!« синуше ми кроз свест речи као кроз облак муње.{ |
| «.{S} Тако сам писао; а да ли бих ја ту варош толико волео да у њој није била она, и то је једа |
| отражим своје карте из те <pb n="14" /> вароши, ја знам да бих у свакој карти нашао њу и сваку |
| ар.{S} То није био пожар него осветљење вароши: палиле су се миријаде лампи и сијалица на излоз |
| што врло радо и много носе жене у овој вароши, рече да је то лепо за моју сестру, јер то је не |
| ле и дима, који се распростирао по свој вароши, и кад је време лепо, дизао се у вис, разређивао |
| n="6" /> од дуге шетње по тој огромној вароши и од утисака који су наваљивали на њену душу, да |
| ће пасти на све што сам у тој огромној вароши видео, на цркве и палате и на безбројне величанс |
| estone unit="subSection" /> <p>У »Црној Вароши« седех још читаву недељу дана осећајући се сасви |
| на сунцем.{S} Јер и небо: јутром, у тој вароши, обично је сиво, вечером црвено, а у подне бело |
| ј великој европској претоници, највећој вароши на свету, где милиони јуре у мучну и страшну бор |
| Сентиментални Херкулес</hi>«. — У нашој вароши бавио се до пре неки дан један нови Херкулес, је |
| ...</p> <p>Не мислећи ништа упутих се к вароши увијеној у вечерњу танку провидну маглу, кроз ко |
| тада, при помисли да нам жене не иду по вароши ноћу саме због мушкараца.{S} Али да сам јој то к |
| е још доста у овом најпријатнијем крају вароши.</p> <pb n="4" /> <p>О на је била госпођа, и не |
| ра се са мном... »Смем ли, Мис Нели, да вас једанпут пољубим?« упитах тобоже озбиљно. »Смете, а |
| не муцајући: »Ова соба ми је празна без вас«, и пољубих је као пре пола часа малу Нели, не траж |
| капицом. »Дајте ми други чаршав, молим вас...{S} Ја ћу овај платити«, рекох показујући на беле |
| ; ја узех муцати више него икад: »Молим вас да... у студио... дођете... — Моја мајка? рече, то |
| ма: »Можда се боје помрчине?{S} Можда у вас има сувише лопова, па пуштате ноћу и улицама псе са |
| и заплаках...</p> <p>Из собе не изиђох вас дуги дан: туговао сам за њом и писао њој писмо.{S} |
| ма, с којима сам век провео, које су ме васпитале по своме васпитању.{S} Не, ја према овој ниса |
| и нападала наше жене: зашто су нас тако васпитале; грдила <pb n="8" /> би, можда, наше мајке; и |
| {S} Трпећи муке, ја сам проклињао своје васпитање.{S} У мојој земљи нико и не слути да може бит |
| к провео, које су ме васпитале по своме васпитању.{S} Не, ја према овој нисам умео да се понаша |
| е се понашати будући човек, кога ће она васпитати и спремити за дружбу с њом.{S} Ова Американка |
| Жене ће нас пречистити, препородити.{S} Васпитачице ће нам бити друкчије, боље, и ми ћемо бити |
| уботу«. — »Ко вам то каже?« упита она. »Ваша кћи«, изговорих ја с једним болним осећањем. — »Мо |
| е као према старим женама, с којима сам век провео, које су ме васпитале по своме васпитању.{S} |
| едне земље што личи на башту обрађивану вековима и обрађену до савршенства, у зелене ливаде и г |
| едан мали свет, и сваки је од нас једна велика загонетка.</p> <p>И једнога дана Заборав ће паст |
| један мали свет и сваки је од нас једна велика загонетка.</p> <p>Чу се пиштаљка нашега Швајцарц |
| озор из баште где су се још играле црна велика мачка и мала Нели сва у бело.</p> </div> <div ty |
| p> <p>Последња љубав, а лепа као прва и велика као прва.{S} Моје срце не зна за године.{S} За м |
| лети пут неба, час као земаљско, човек, велики, највећи војсковођа, који је покорио свет.{S} У |
| готово женске листове.{S} Морао је бити велики спортист; и зацело челичних живаца...{S} Погледа |
| остала да се одмара, она је говорила о великим енглеским и американским песницима, и било јој |
| ни ушију.{S} Мене је носило нешто јако, велико из мене...{S} Ја сам њен пољубац осећао, непрест |
| на те две мале стране метнуто је једно велико срце; у тим ситним словима осећала се једна круп |
| и мржње, пођох у свет.</p> <p>У једној великој европској претоници, највећој вароши на свету, |
| данпут сам се осетио сасвим сам на овом великом и хладном свету.{S} Нико није имао да ме растуж |
| видео, на цркве и палате и на безбројне величанствене грађевине, које је Време оденуло у црну ч |
| ави зуби«, како каже Хајне, и са старих величанствених цркава и палата огромна црн кубета што и |
| више од половину лица, а дуг плавичаст вео личио је на маглу у коју је још била <pb n="34" /> |
| имао да ме растужује, али нико ни да ме весели.{S} Равнодушност.{S} И с таквим расположењем, бе |
| бејаше сва моја душа.{S} Она изненађена весело узвикну: »А!« и пољуби ме као пре пола часа мала |
| варош, крај све своје суморности, имала весео изглед; нисам видео жене, оне лепе жене израсле к |
| а, не осећајући умора, час до крајности весео, час до крајности тужан.{S} И у једном <pb n="19" |
| <pb n="26" /> сирене, после на звиждање ветра изишлог из меха Еолова.{S} Хроми су остављали сво |
| исам писао да бих јој говорио о љубави, већ да бих јој казао свој бол што се променила, да бих |
| овор, за чудо необичан, не американски, већ специјално њен.{S} Ја тај њен говор сравњивах час с |
| песма, и то песма не као нешто духовно, већ материјално, и ја сам желео да метнем своја уста на |
| не с њених усана...{S} У ње, жене можда већ више година, било је све девичанско: очи, уста... и |
| пред њу и црвенео сам, али не од стида већ од пожуде.{S} Сад, стид.{S} О кад би она знала!{S} |
| шта, брзо разгледа поклоне, које сам ја већ био из џепа извадио и наредио их по столу, и за јед |
| О на је била госпођа, и не беше ту сама већ с мајком, једном за чудо живом старицом као снег бе |
| у њу седели су и ћутали...{S} И кад су већ били сви изишли, ја сам још седео не мичући се, не |
| као њени покрети и њен говор...{S} Пред вече, у соби за одмор, она је пред свима слободно легал |
| с њом састајао свако јутро и свако пред вече.{S} Јутром, пошто смо се састали у соби за одмор и |
| дам пустош...</p> <pb n="36" /> <p>Пред вече, тога дана, ја се сетих њега, »човека«: он је ту, |
| е, ниједна ми не одговори на моје добро вече.{S} Колико сам желео да поцрвени.{S} А сад кад је |
| есма...{S} Њено добро јутро, њено добро вече и њено збогом, то су три песме лепше од свих песам |
| ре; чујем њено добро јутро и њено добро вече; <pb n="40" /> слушам шум њених корака и шуштање њ |
| елог била обузела само једна мисао: још вечерас њу да видим.{S} Ја се морам с њом још вечерас с |
| с њу да видим.{S} Ја се морам с њом још вечерас састати.{S} Али како?{S} Нисам могао наћи ништа |
| нак, и где јутарња магла личи на пару а вечерње небо на бакар, ја се упознадох с једном Америка |
| ећи ништа упутих се к вароши увијеној у вечерњу танку провидну маглу, кроз коју се помаљао једа |
| : јутром, у тој вароши, обично је сиво, вечером црвено, а у подне бело као снег, и ипак је једн |
| потпуна тишина.{S} Чак се није чула као вечером уличног живота хука, која се у даљини, по оделе |
| мало час нисам био ни чуо да говори.{S} Вечито ћути.{S} И нисам опазио да у икога гледа и да га |
| и свачим, од Времена.{S} Њена црна коса вечито ће бити само прошарана седином, а њен стас остаћ |
| ? рече, то јест отпева она брзо. »Не... ви.{S} Један поклон... за сестру...{S} Ја не знам шта ј |
| естру...{S} Ја не знам шта је за њу, па ви да ми кажете, који...« — »Да се јавим мајци«, прекид |
| ивши је, најљубазније, збуњено упитах: »Ви путујете... у суботу«. — »Ко вам то каже?« упита она |
| е било мило и слатко, и сваки мој живац вибрирао је, а у мени није било ничега духовног.{S} У т |
| е невиђеним стварима, које је тога дана видела; и док је она лежала, жмурећи, људи, и млади и с |
| рафијом на хартију: у покретима, где се видела игра валова и чула њихова музика, и у гласу, где |
| у своју собу.{S} Кроз отворене прозоре видело се подневно сасвим бело небо, где су се јасно оц |
| шумарака чиниле су се лађе.{S} Даље се видело друго, плаво море.{S} То је било дно неба које ј |
| народници, ја то сам најпосле тога дана видео, то јест сетио сам се тога.{S} Обе су се понашале |
| а ипак топло сунце.{S} Ја сам тога дана видео да као мирис и музика на чула утичу и предели.{S} |
| ти на све што сам у тој огромној вароши видео, на цркве и палате и на безбројне величанствене г |
| е суморности, имала весео изглед; нисам видео жене, оне лепе жене израсле као јеле...{S} После |
| внине, из прве младости.{S} Ништа нисам видео, чак ни оно што сам до тога дана гледао више но н |
| а младића од пре неколико дана ја бејах видео више пута у соби за одмор где она седи или лежи, |
| у говору чути тичја песма и у покретима видети игра валова...</p> <p>...{S}Сад свршавам песму и |
| азано радознала. »Зашто?« А кад јој ја, видећи да сам се изговорио, одговорих слегањем раменима |
| то било, обузе ме до крајности, и ја не видећи ништа чулним очима, увучен сав у себе, пробијах |
| ме овога младића...{S} И наједанпут, ја видех на својој постељи њино миловање... »Они <pb n="22 |
| је питам: зашто се променила; а кад је видех, то ми се учини лудо, као кад би питао сунце: заш |
| _C5"> <head>V.</head> <p>Два дана је не видех, не хтедох да је видим — стидех се.{S} Какву сам |
| ..{S} И спонтано извирих у трпезарију и видех њу с мајком за столом код прозора, а ниже за друг |
| ом код прозора, а ниже за другим столом видех њега, онога младића, спортиста, бронзаног тела и |
| дио душу...{S} А кад пође, последњи пут видех игру валова, њене покрете, од којих ми је сад зад |
| се милују, ја сам био миран.{S} Кад их видех да се разговарају, ја бесним.{S} Никад нисам поми |
| т леђима њој, она сад њему.{S} О кад их видех овако заједно, у троје!{S} У ушима ми зазуја и са |
| } А њена мајка, жива и духовита, осећа, види да је нешто било између мене и њене кћери, па се + |
| ела само једна мисао: још вечерас њу да видим.{S} Ја се морам с њом још вечерас састати.{S} Али |
| од сваког његовог погледа, ја тек сада видим.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1918a_ |
| неко мио умре: ја не идем да га мртвог видим, ја не пођем за његовим ковчегом, одајући му посл |
| рис лаванде; а погледавши дубоко у себе видим њу у белој блузи, осенчена профила палминим лишће |
| S} Не могу да издржим више, морам да је видим.{S} У својој соби опрах се од чађи, обукох се у х |
| о снагу, ја пођох у собу за одмор да је видим.{S} Она је зацело тамо, мислио сам, ја ћу је пита |
| p>Два дана је не видех, не хтедох да је видим — стидех се.{S} Какву сам улогу ја играо после на |
| ио да ће ми бити и најмање криво кад је видим с оним кога сам јој ја изабрао...</p> <p>Па дођох |
| говор!{S} О да је знала да седи; да не видим њен ход!{S} Од тога нисам осећао душевно узнемире |
| И избегавао сам је, с намером да је не видим до њеног поласка, ни кад пође, те да ми се чини д |
| роблеме душе.{S} У огледалу над камином видим јој профил осенчен палминим лишћем и црну косу пр |
| уморна варош претвори се у бели чаробни вилински град.{S} У споредним готово празним улицама ра |
| } Њене ноге, у плитким ципелама, што су вириле испод лаке хаљине, доводиле су ме до безумља...{ |
| вароши, и кад је време лепо, дизао се у вис, разређивао се и мешао с облацима; а кад је ружно, |
| на који је прешла први пут у животу.{S} Висока и поносита, она је својом појавом личила на неку |
| би на какво жуто водено цвеће.{S} Једна висока <pb n="10" /> црна мотка оцртавала се на томе пл |
| на разастртог по свој високој огради; а високе акације шумеле су тужно како обично шуме у влажн |
| излозима и рекламама и по тротоарима на високим гвоздееним стубовима; и на једанпут сва варош з |
| уци, једанпут је скакао у воду с једног високог моста, једанпут се гушио паром...{S} И остао је |
| мље, траве и бршљана разастртог по свој високој огради; а високе акације шумеле су тужно како о |
| а вратима се појави, пошто је закуцала, витка плава девојка, у плаво с белом капицом. »Дајте ми |
| ахнуо.{S} Она је сад била виша од мене, виша од сваког земаљског бића.{S} Онај лаки мирис с њен |
| чини ми се издахнуо.{S} Она је сад била виша од мене, виша од сваког земаљског бића.{S} Онај ла |
| по два човека, по три...{S} Моје боље, више ја устало је из мртвих кад сам се приближио овој н |
| које је давало потпуну илузију мора.{S} Више њега била су два дугачка густа облака, и оба као д |
| у врло неестетично, управо ружно, ја га више не поменух.{S} А једанпут, слушајући је, помислих: |
| ом хотелу осећао сам сад присуство Бога више него у старој катедрали. »Она је жена какве једном |
| у...{S} Осетио сам где ће сести, али се више нисам окретао, него сам писао једном своме пријате |
| а, и да ме гледа, и не могавши издржати више, окретох се: поглед ми се сусрете с њеним погледом |
| а она...{S} Сретосмо се; ја узех муцати више него икад: »Молим вас да... у студио... дођете... |
| сам тако несрећан.{S} Па ипак, ја нисам више онај човек који сам био до пре два дана.{S} Ја сам |
| био сам у хотелу.{S} Не могу да издржим више, морам да је видим.{S} У својој соби опрах се од ч |
| чак ни оно што сам до тога дана гледао више но највеће знаменитости и због чега ми је ова варо |
| ића од пре неколико дана ја бејах видео више пута у соби за одмор где она седи или лежи, да сед |
| илу и шеширу од панаме који јој је крио више од половину лица, а дуг плавичаст вео личио је на |
| њених усана...{S} У ње, жене можда већ више година, било је све девичанско: очи, уста... и ја |
| сам био до пре два дана.{S} Ја сам сад виши човек, духован човек, па како сам тужан!{S} Али да |
| баца.{S} У мени се пробудио један други виши човек...{S} Али кад осетих мирис постеље која је м |
| ције шумеле су тужно како обично шуме у влажна магловита предјесенска јутра.{S} Преда ме истрча |
| телску башту, где се осећао мирис дима, влажне земље, траве и бршљана разастртог по свој високо |
| ила златна, него као да је од пшеничних влатова <pb n="33" /> који су тек почели да зру.{S} Њен |
| кад се узнемири море.{S} Оне таласе од воде утишава трозупцем Посејдон; ове таласе од света об |
| мрким зградама.{S} Као узбуркане морске воде кроз мореузине крај којих се дижу црни кипариси... |
| плавога мора и личила би на какво жуто водено цвеће.{S} Једна висока <pb n="10" /> црна мотка |
| а, него једна озбиљна љубав.{S} Чула су водила борбу с душом, и победила је душа.{S} Американка |
| «, па да претрчим...{S} То јако осећање водило ме је, носило ме у тишину, где ћу моћи мирно осе |
| и је било нешто злочиначко...{S} Ја сам водио борбу с чулима, а она се усхићивала природом узви |
| себи жиле на руци, једанпут је скакао у воду с једног високог моста, једанпут се гушио паром... |
| за, она ме ухвати за руку и узвуче ме у воз, па ми се смејаше.{S} О кад би знала зашто сам био |
| а једном занесох и хтедох да останем од воза, она ме ухвати за руку и узвуче ме у воз, па ми се |
| мене као за сина, да пажљиво силазим из воза, и да нешто не заборавим.{S} Док је она седећи пре |
| ас као земаљско, човек, велики, највећи војсковођа, који је покорио свет.{S} У самопоштовању од |
| пута имам храбрости да помислим: она је волела онога што...; али ова мисао стално ми остаје нед |
| м лаку ноћ.</p> <p>»Дакле она је у мени волела онога чулног човека, овога духовног не воли«, ша |
| е сам се родио и коју волим као што сам волео мајку, ја имам и једну широку отаџбину; она ми је |
| м писао; а да ли бих ја ту варош толико волео да у њој није била она, и то је један проблем кој |
| ће јој се овде оволико допасти.{S} Она воли ову црну варош!« заврши с чуђењем.{S} Мене тренутн |
| ле и учини ми се неисказано тужна. »Она воли ову црну варош!« синуше ми кроз свест речи као кро |
| онога чулног човека, овога духовног не воли«, шаптао сам ја ушавши у своју собу.{S} Али да је |
| И зар је његова жена крива што је неко воли?</p> <p>И сутра-дан, после предаје писма на пошту, |
| м.{S} Мене тренутно обузе радост: зашто воли овде. »Због мене«, смело помислих и почех се нерво |
| кажем.{S} Мислио сам да јој кажем да је волим, и да је преклињем да бежи, што пре, одавде, да ј |
| н очајан крик и гласно узвикнух. »Ја те волим!« као да би ме она чула; а за тим падох на постељ |
| м. »Од свих лепота на свету, ја највише волим жене!« узвикнух ја до крајности узбуђен и погледа |
| кнуо да од свих лепота на свету највише волим жене.{S} Према овој новој жени, или боље <hi>жени |
| love nature</foreign></hi>!« (Ја много волим природу), употребљујући прилог <hi><foreign xml:l |
| е уске отаџбине где сам се родио и коју волим као што сам волео мајку, ја имам и једну широку о |
| да сам јој кћер осумњичио, повиривши на врата кад се разговарала с човеком.{S} А она..., љути с |
| ла је преко једне карте кад се отворише врата и чу се лаки шум корака и једва чујно шуштање хаљ |
| арих јако једанпут.{S} Швајцарац отвори врата, и ја уђох баш у том тренутку кад је из трпезариј |
| у том осмеху била је моја душа.{S} Крај врата се зауставих и окретох се, пречишћен, преображен, |
| ветије, то ми је она...{S} Она се одмах врати и уђе са мном у студио.{S} Била је врло озбиљна.{ |
| е у истини пољубила...</p> <p>Најпосле, вративши се грдно уморан од хода и од осећања, ја не од |
| есох, и окренувши се, зазвоних...{S} На вратима се појави, пошто је закуцала, витка плава девој |
| орило, не зазвоних него лупнух чуком на вратима: ударих јако једанпут.{S} Швајцарац отвори врат |
| ело масло и мармелада, а ја сам пошао к вратима...{S} Али на једанпут, ја чух њен глас и глас н |
| дана кад сам био љубоморан, лупнуо сам вратима на соби за одмор...{S} Моје понашање према њој |
| с једном равнодушношћу, из њега сам се вратио с једном љубављу.{S} То није била каква путничка |
| је кудгод даље отишао па ће се доцније вратити — не дочеках га. »Отишли су заједно!« пролете м |
| она спази, ја је не поздравих, не уђох, вратих се и појурих уз степенице као да ме понесоше неч |
| е распростирао по свој вароши, и кад је време лепо, дизао се у вис, разређивао се и мешао с обл |
| бројне величанствене грађевине, које је Време оденуло у црну чађ а окитило зеленом маховином, З |
| што врши измене над сваким и свачим, од Времена.{S} Њена црна коса вечито ће бити само прошаран |
| {S} Пожурим се од главних алеја, где је врило као на улици, небројена кола, небројени коњаници, |
| рати и уђе са мном у студио.{S} Била је врло озбиљна.{S} Не проговоривши ми ништа, брзо разглед |
| и американским песницима, и било јој је врло пријатно што те песнике и ја познајем, нарочито шт |
| столу, и за један сат с бразлетном, што врло радо и много носе жене у овој вароши, рече да је т |
| Али пошто је име те птице на мом језику врло неестетично, управо ружно, ја га више не поменух.{ |
| као неко који је почео да краде или да врши какво друго рђаво дело.{S} Њене ноге, у плитким ци |
| увати од свега споља, па и од онога што врши измене над сваким и свачим, од Времена.{S} Њена цр |
| <hi>Вуга</hi>!« Учини ми се као да пева вуга.{S} Али пошто је име те птице на мом језику врло н |
| ="#SRP1918a_N1" />) а ја узвикнух: »<hi>Вуга</hi>!« Учини ми се као да пева вуга.{S} Али пошто |
| S} И нисам опазио да у икога гледа и да га ишта интересује.{S} И њена мајка оде.{S} Остадосмо н |
| поштују један другом слободу.{S} Али да га и отвори, он ће у писму своје жене наћи једно узвише |
| као кад ми неко мио умре: ја не идем да га мртвог видим, ја не пођем за његовим ковчегом, одају |
| зику врло неестетично, управо ружно, ја га више не поменух.{S} А једанпут, слушајући је, помисл |
| {S} Овога је култура довршила, начинила га потпуним.{S} И он ми дође мио: у њему ћу гледати њу. |
| у соби за одмор, ја њега тражих — нема га.{S} Чеках га, можда је кудгод даље отишао па ће се д |
| сачусец, њеној кући, не бојећи се да ће га читати њен муж: ти тамошњи из Новога Света брачни па |
| тање, у студио, у башту, свуд идох, али га нигде не беше. »Зацело је изишао у варош«.{S} Кад се |
| ропе: где да је нађем?...{S} Послах јој га у једну од Савезних Држава Америчких, у Масачусец, њ |
| i>.{S} Као да се тако звао.{S} И ја сам га увек гледао у његову човекову главу обраслу густом к |
| е ту, леп као бесмртни бог.{S} Како сам га могао сравњивати с човеком, и то с недовршеним човек |
| о...</p> <p>Па дођох до прозора и нагло га отворих.{S} У собу појури свеж предвечерњи ваздух.{S |
| мор, ја њега тражих — нема га.{S} Чеках га, можда је кудгод даље отишао па ће се доцније вратит |
| о па ће се доцније вратити — не дочеках га. »Отишли су заједно!« пролете ми кроз главу мисао, и |
| оком дођох до њега смакох чаршав и узех га цепати.{S} Кад сам их замишљао да се милују, ја сам |
| и рекламама и по тротоарима на високим гвоздееним стубовима; и на једанпут сва варош затрепта, |
| свет...{S} Пожурим се од главних алеја, где је врило као на улици, небројена кола, небројени ко |
| и фотографијом на хартију: у покретима, где се видела игра валова и чула њихова музика, и у гла |
| угледавши оно место на својој постељи, где сам њу с њим замишљао, једним скоком дођох до њега |
| ре видело се подневно сасвим бело небо, где су се јасно оцртавали с кућа мали црвени димњаци »к |
| је носила, чувала, износила на чистину, где сам се предавао једном чудном интензивном осећању, |
| ећање водило ме је, носило ме у тишину, где ћу моћи мирно осећати њен пољубац на своме образу и |
| валова и чула њихова музика, и у гласу, где су се преливале све боје цвећа и ствари.{S} Али оно |
| ој претоници, највећој вароши на свету, где милиони јуре у мучну и страшну борбу за опстанак, и |
| , као и прошла јутра, у хотелску башту, где се осећао мирис дима, влажне земље, траве и бршљана |
| {S} Она је отишла на континенат Европе: где да је нађем?...{S} Послах јој га у једну од Савезни |
| зашто се променила...{S} Срце, љубав! — где да јој пошаљем писмо с толиким благом?...{S} Она је |
| пријатељима. »Поред своје уске отаџбине где сам се родио и коју волим као што сам волео мајку, |
| о, у том тренутку, кроз прозор из баште где су се још играле црна велика мачка и мала Нели сва |
| у мучну и страшну борбу за опстанак, и где јутарња магла личи на пару а вечерње небо на бакар, |
| што много личи на удобни честити дом, и где се човек осећа као да је у гостима код својих најбо |
| етнем своја уста на њу...{S} Осетио сам где ће сести, али се више нисам окретао, него сам писао |
| је пољубио.{S} Она је седела за столом где оно јутро.{S} Ја сам онда био окренут леђима њој, о |
| а, мајка и »човек«.{S} Он је седео тамо где сам седео ја оно јутро кад сам је пољубио.{S} Она ј |
| н од хода и од осећања, ја не одох тамо где сам њу оставио, него у своју собу.{S} Кроз отворене |
| а бејах видео више пута у соби за одмор где она седи или лежи, да седи према њој, и никад ништа |
| ...{S} После сам отишао у собу за одмор где на мене навали сета због одласка мале Нели.</p> <pb |
| мо се разилазили.{S} Али по томе колосу где јутарња магла личи на пару, и то на пару што се диж |
| у, јер то је нешто локално: према месту где сам био, поклон.{S} А ја сам био просто нем, и узим |
| и које одобраваху: »Да!{S} Да!{S} Да! а глава оне оригиналне уседелице — која се у том часу жур |
| их живаца«, помислих и скочих.{S} И сто глава појавише ми се у свести које одобраваху: »Да!{S} |
| ветитељке или мртваце.{S} Мајка не диже главе, писаше, кћи ме погледа и одговори ми очима.</p> |
| парк; али и ту свет...{S} Пожурим се од главних алеја, где је врило као на улици, небројена кол |
| ни концерат и недељом иђаше на службу у главној катедрали, и која се много разговарала с Америк |
| пружио на ледину међу бескућницима; над главом су ми шумели стари храстови, а ја сам кроз њине |
| Не, то осећање имена нема.{S} Она учини главом на моје место, као да ми каже, као братићу: »Доб |
| се сваки час окретао, а она је подизала главу, погледала ме и осмехнула се.{S} Било је тренутак |
| " /> <p>Најпосле устадох; она не подиже главу да јој кажем лаку ноћ.</p> <p>»Дакле она је у мен |
| рема њој и њеној мајци.{S} Оне подигоше главу, она поцрвене, ниједна ми не одговори на моје доб |
| {S} Због тога... нема смисла.{S} И кроз главу ми сену једна мисао: »Да је замолим да ми каже ко |
| а. »Отишли су заједно!« пролете ми кроз главу мисао, и ја пожелех да их нађем и да их обоје уби |
| Она заустави руку с пером, и подигнувши главу погледа ме у очи с осмехом и као да ме пита: »Деч |
| рујем: била се заљубила у мене, и дижем главу тако поносито као да сам покорио свет.{S} Много п |
| ја сам га увек гледао у његову човекову главу обраслу густом кудравом косом, у његово човеково |
| гледао и горео од жеље да метнем своју главу на њена колена чију сам облину наслућивао под лак |
| и упалих образа, на којима је извајана глад, прикупљале су се и удешавале су свој тужни »Прели |
| арађују насушни хлеб, удаљујући смрт од глади, ја одох, као и прошла јутра, у хотелску башту, г |
| учне улице колоса, града пресићености и глади, магле и дима, који се распростирао по свој варош |
| песници називају градом пресићености и глади, ја ни за тренутак нисам био без ње; она ме је св |
| .{S} Али на једанпут, ја чух њен глас и глас некога човека...{S} Застадох... »Ми путујемо у суб |
| он. »О, не...{S} На континент...« Мушки глас ми је непознат.{S} Нагласак американски.{S} Зацело |
| атима...{S} Али на једанпут, ја чух њен глас и глас некога човека...{S} Застадох... »Ми путујем |
| ећи по глаткој калдрми часно пуштали су глас који је личио на песму <pb n="26" /> сирене, после |
| она одвезла, пустих један очајан крик и гласно узвикнух. »Ја те волим!« као да би ме она чула; |
| а игра валова и чула њихова музика, и у гласу, где су се преливале све боје цвећа и ствари.{S} |
| а, као какве подмукле звери и летећи по глаткој калдрми часно пуштали су глас који је личио на |
| чито ћути.{S} И нисам опазио да у икога гледа и да га ишта интересује.{S} И њена мајка оде.{S} |
| друга, трећа особа која иде са мном да гледа борбу два осећања, што се боре у мени, — радости |
| .{S} Ја осећах да ме она осећа, и да ме гледа, и не могавши издржати више, окретох се: поглед м |
| ајка, мој разговорни пријатељ, ћути, не гледа ме!{S} Увређена је, држи да сам јој кћер осумњичи |
| ледом <pb n="15" /> и учини ми се да то гледа старија сестра у млађега брата.{S} У том тренутку |
| ам мало поседео, на неисказаним мукама, гледајући у њено озбиљно лице што непрестано мења боју, |
| на будућности.</p> <p>После сам мислио, гледајући је: »Заборавила ме...{S} И њој паметној дошао |
| ја одох у своју собу, отворих прозор и гледајући преко црвених кровова пут станице куда се она |
| је руке.{S} А она?... зашто ме она није гледала, зашто је љута?</p> <p>Али она није била љута н |
| оравим.{S} Док је она седећи према мени гледала у дивне пределе једне земље што личи на башту о |
| јући се, исто као дете, она ме зваше да гледам живописне слике.{S} Ја сам се од тога њеног доди |
| да сам с њом, да седим близу ње, да је гледам и осећам; а кад је пољубих, ја је избегавах и на |
| {S} Али у приземљу се не задржах, да не гледам пустош...</p> <pb n="36" /> <p>Пред вече, тога д |
| ка!{S} Обоје пишемо, не проговарамо, не гледамо се и ако седимо једно према другом.{S} Мени се |
| ма, и ту, духовним <pb n="12" /> очима, гледао милу жену, миловао је, имао је сву...{S} Па сам |
| ло небо, дотле сам ја у њу <pb n="9" /> гледао и горео од жеље да метнем своју главу на њена ко |
| видео, чак ни оно што сам до тога дана гледао више но највеће знаменитости и због чега ми је о |
| тари храстови, а ја сам кроз њине гране гледао у тешко оловно небо, или у лако као од беле свил |
| ао да се тако звао.{S} И ја сам га увек гледао у његову човекову главу обраслу густом кудравом |
| ам желео да је љубим, ја сам непрестано гледао да сам с њом, да седим близу ње, да је гледам и |
| воме образу и неузнемираван гледати њу, гледати је у белој блузи, осенчана профила палминим лиш |
| а и слободне као људи у њима човек неће гледати своју женку него свога друга.{S} Како ће се бит |
| пољубац на своме образу и неузнемираван гледати њу, гледати је у белој блузи, осенчана профила |
| отпуним.{S} И он ми дође мио: у њему ћу гледати њу...{S} Па стрчах низ степенице, потрчах по пр |
| ећу с ума да су жене, те удешавају ход, говор, поглед, осмех, и поцрвене од сваког његовог погл |
| највише занело, то је њен <pb n="5" /> говор, за чудо необичан, не американски, већ специјално |
| а ја последњи пут чух тичју песму, њен говор, који ми је сад узбудио душу...{S} А кад пође, по |
| јално она таква, као њени покрети и њен говор...{S} Пред вече, у соби за одмор, она је пред сви |
| нски, већ специјално њен.{S} Ја тај њен говор сравњивах час са звуцима некаквог непознатог музи |
| О да је знала да ћути, да не чујем њен говор!{S} О да је знала да седи; да не видим њен ход!{S |
| за писање, у собу за пушење, у собу за говорење, у собу за ћутање, у студио, у башту, свуд идо |
| ја њега до мало час нисам био ни чуо да говори.{S} Вечито ћути.{S} И нисам опазио да у икога гл |
| чна жена, готово чак не лепа; кад иде и говори — лепота!{S} Сва се преобрази, и ја бих сваки ње |
| постарији Американац, јер он са сваким говори, <pb n="24" /> свакога запиткује...{S} И спонтан |
| ра.{S} А кад смо ћутали, или кад је она говорила о другим стварима, а сам био само мужјак...{S} |
| разговарали се, или управо пошто је она говорила а ја ћутао, или муцао дрхтећи као кривац, ми с |
| дне, кад би остала да се одмара, она је говорила о великим енглеским и американским песницима, |
| ежности старије сестре.{S} Као да ми је говорила: »Дечко, пишеш о жени... рано је то за тебе«.{ |
| ајући се много у уметност, јер је о њој говорила с једним дубоким осећањем. »Од свих лепота на |
| од страха да се не изгубим и да јој не говорим лудости него да ме не обузме још теже осећање. |
| њу, да јој љубим руке, хаљину, и да јој говорим о најлуђим стварима, да је молим да ме не остав |
| љубав.{S} Ја јој нисам писао да бих јој говорио о љубави, већ да бих јој казао свој бол што се |
| пусте терет године.{S} Увек ће јој се у говору чути тичја песма и у покретима видети игра валов |
| тину, да се изгубим у њој...</p> <p>Кад год би ме обузела жалост, бол, један интезиван бол због |
| амо да ми се чини да је жив, отишао куд год на пут.</p> <pb n="23" /> <p>Али још првог дана, ја |
| х усана...{S} У ње, жене можда већ више година, било је све девичанско: очи, уста... и ја сам ж |
| велика као прва.{S} Моје срце не зна за године.{S} За моју душу године су само уображење.</p> < |
| ио се у једну своју сународницу пре три године.{S} Она му на љубав не одговара.{S} Он је свуд п |
| и прав и кад јој на плећа спусте терет године.{S} Увек ће јој се у говору чути тичја песма и у |
| срце не зна за године.{S} За моју душу године су само уображење.</p> <milestone unit="subSecti |
| unit="subSection" /> <p>И данас, после годину дана, при свршетку ове приповетке, то јест песме |
| ва преживљујем све што сам преживео пре годину дана; обнављам наше састанке и разговоре; чујем |
| } А ово јутро!...{S} Он, млад и крупан, гологлав, на раскрсници дува у њу као аутомат, зовући з |
| ађену до савршенства, у зелене ливаде и горе и црвена села, у бело небо, дотле сам ја у њу <pb |
| Прошле су биле муке, али је дошло нешто горе, досада и празнина.{S} На једанпут сам се осетио с |
| дотле сам ја у њу <pb n="9" /> гледао и горео од жеље да метнем своју главу на њена колена чију |
| њено име, које не знам... »Госпођа Дим, Госпођа Магла«: нешто непровидно, нешто што ишчезава ос |
| ароши.</p> <pb n="4" /> <p>О на је била госпођа, и не беше ту сама већ с мајком, једном за чудо |
| м само писао њено име, које не знам... »Госпођа Дим, Госпођа Магла«: нешто непровидно, нешто шт |
| је била интересантнија од свих женских гостију.{S} Млада, а црна коса јој је прошарана седином |
| и дом, и где се човек осећа као да је у гостима код својих најбољих пријатеља, у хотелу каквих |
| цих: банално.{S} Док седи: обична жена, готово чак не лепа; кад иде и говори — лепота!{S} Сва с |
| ао трава која беше, овог дана, окићена, готово сва покривена жутим лишћем опалим с једнога огро |
| оја кћи!« рече она зачуђено.{S} Па тад, готово шапатом додаде. »Да, треба да путујемо у суботу, |
| чарапама које су покривале његове обле готово женске листове.{S} Морао је бити велики спортист |
| небо, као море и као душа.{S} Она ми се готово попе на колена, и пољубивши ме у лице једним дуг |
| м облину наслућивао под лаком хаљином и готово губио свест.{S} У мени је било нешто злочиначко. |
| и чаробни вилински град.{S} У споредним готово празним улицама распростирао се мирис бензина, а |
| рош претвори се у бели чаробни вилински град.{S} У споредним готово празним улицама распростира |
| из парка, залазно у хучне улице колоса, града пресићености и глади, магле и дима, који се распр |
| по томе чудовишту које песници називају градом пресићености и глади, ја ни за тренутак нисам би |
| е и палате и на безбројне величанствене грађевине, које је Време оденуло у црну чађ а окитило з |
| мели стари храстови, а ја сам кроз њине гране гледао у тешко оловно небо, или у лако као од бел |
| наше жене: зашто су нас тако васпитале; грдила <pb n="8" /> би, можда, наше мајке; или, можда, |
| ту непробојну шарену масу, што надире с грдним шумом кроз улице опточене мрким зградама.{S} Као |
| ољубила...</p> <p>Најпосле, вративши се грдно уморан од хода и од осећања, ја не одох тамо где |
| ја бих сваки њен покрет, сваку њену реч грлио, љубио као њене руке или лице...</p> <p>Поред ово |
| у наслућивао под лаком хаљином и готово губио свест.{S} У мени је било нешто злочиначко...{S} Ј |
| црни кипариси...{S} То је све споља, та гужва света, то куцање била, ударање огромног срца једн |
| м разговара...{S} Тргох се као од уједа гује, па и ако ме она спази, ја је не поздравих, не уђо |
| мора.{S} Више њега била су два дугачка густа облака, и оба као да су по средини пуна злата, а |
| гледао у његову човекову главу обраслу густом кудравом косом, у његово човеково лице, и ма да |
| ма, увучен сав у себе, пробијах се кроз густу непробојну шарену масу, која ме је носила, чувала |
| ју, <pb n="17" /> немајући очију за ону густу непробојну шарену масу, што надире с грдним шумом |
| оду с једног високог моста, једанпут се гушио паром...{S} И остао је жив да је прати свуд као њ |
| другога (ваљда што је бољи, достојнији) да је љуби...{S} Ја бих сад од физичког додира с њом ум |
| е!{S} И пожелех да сам јак као »човек«, да су ми живци као челик, железо.{S} Ја пољубих девојчи |
| их јој казао свој бол што се променила, да бих је питао: зашто се променила...{S} Срце, љубав! |
| стварима, да је молим да ме не оставља, да живимо заједно као муж и жена...{S} Али она ми је по |
| , и да јој говорим о најлуђим стварима, да је молим да ме не оставља, да живимо заједно као муж |
| тога дана бринула за мене као за сина, да пажљиво силазим из воза, и да нешто не заборавим.{S} |
| је преклињем да бежи, што пре, одавде, да је ја не обесвећавам својом профаном близином.{S} Је |
| гледао да сам с њом, да седим близу ње, да је гледам и осећам; а кад је пољубих, ја је избегава |
| на сат, пође; а ја је ухватих за прсте, да јој пољубим руку, и промуцах: »<hi><foreign xml:lang |
| <p>Седох за сто поред прозора из баште, да пишем.{S} У соби не бејаше никога, а да није пуцкара |
| у соби за одмор где она седи или лежи, да седи према њој, и никад ништа не помислих.{S} Ко је |
| овара се са мном... »Смем ли, Мис Нели, да вас једанпут пољубим?« упитах тобоже озбиљно. »Смете |
| американски.{S} О да је знала да ћути, да не чујем њен говор!{S} О да је знала да седи; да не |
| као магла.{S} Тражио сам да се изгубим, да се ја, један ништаван делић, утиснем у ту мрку целин |
| ја сам непрестано гледао да сам с њом, да седим близу ње, да је гледам и осећам; а кад је пољу |
| пожелех од срца да је то био само сан, да ме она није у истини пољубила...</p> <p>Најпосле, вр |
| > <p>Ја клонух у једну наслоњачу.{S} О, да, оне ће данас отпутовати: пре него што би изишле у в |
| штаван делић, утиснем у ту мрку целину, да ме нестане у њој.</p> <p>Једно јутро пуно магле и пе |
| обесветио, и појурих натраг, у светину, да се изгубим у њој...</p> <p>Кад год би ме обузела жал |
| доводио до безумља: да клекнем пред њу, да јој љубим руке, хаљину, и да јој говорим о најлуђим |
| је пред свима слободно легала на софу, да се у хоризонталном положају одмара <pb n="6" /> од д |
| тисака који су наваљивали на њену душу, да сања о дотле невиђеним стварима, које је тога дана в |
| лакше.{S} Али у приземљу се не задржах, да не гледам пустош...</p> <pb n="36" /> <p>Пред вече, |
| асу журно увијаше у црн дугачак огртач, да не одоцни за духовни концерат — тресаше <pb n="38" / |
| имала сва својства свога женскога пола: да се брине као мајка чак и за оне од којих је много мл |
| је додир њене руке доводио до безумља: да клекнем пред њу, да јој љубим руке, хаљину, и да јој |
| на оригинална мисао која ме свег обузе: да је неко љуби.{S} Неко, не ја.{S} И тај неко да у сво |
| ем њен говор!{S} О да је знала да седи; да не видим њен ход!{S} Од тога нисам осећао душевно уз |
| свести које одобраваху: »Да!{S} Да!{S} Да! а глава оне оригиналне уседелице — која се у том ча |
| ми се у свести које одобраваху: »Да!{S} Да!{S} Да! а глава оне оригиналне уседелице — која се у |
| ари Свет да краљује над свим женама!{S} Да мени да одличје које, као краљица, даје само изабран |
| пре тражио узрок за приближавање!...{S} Да је питам хоће ли да путује у суботу.{S} Због тога... |
| "39" /> се чинило да сам понижен?...{S} Да ли бих ја био онако тужан да смо се растали друкчије |
| } У самопоштовању одох до крајности.{S} Да мене пољуби она што је дошла из Новога Света у Стари |
| да пишем.{S} У соби не бејаше никога, а да није пуцкарао угаљ у камину и шкрипало моје перо бил |
| свет — ова варош«.{S} Тако сам писао; а да ли бих ја ту варош толико волео да у њој није била о |
| отићи?« О! шта је она била мени?!{S} А да сам ја њој само један симпатичан <hi><foreign xml:la |
| тад, готово шапатом додаде. »Да, треба да путујемо у суботу, али... она неће.{S} Никад нисам н |
| од лаванде — она је знала колико треба да се намирише...{S} Она није била тако лепа, а ипак ко |
| едно место.{S} Ја разумедох да то треба да читам, и читах: »<hi>Сентиментални Херкулес</hi>«. — |
| уче изгрејало ко подне, а данас изгледа да неће ни изгрејати.{S} Сваки је од нас један мали све |
| !..., и пожури се напоље, мислећи ваљда да сам полудео, јер зацело сам изгледао као луд.</p> <p |
| изван себе од радости. »Сад је прилика да нам се односи измене«, мислио сам и радовао сам се.{ |
| да не чујем њен говор!{S} О да је знала да седи; да не видим њен ход!{S} Од тога нисам осећао д |
| </hi>, по американски.{S} О да је знала да ћути, да не чујем њен говор!{S} О да је знала да сед |
| .{S} По неко после подне, кад би остала да се одмара, она је говорила о великим енглеским и аме |
| а искрена као дете.{S} Јер кад би умела да се претвара, она не би била онаква.{S} Овакве једном |
| . она неће.{S} Никад нисам ни помислила да ће јој се овде оволико допасти.{S} Она воли ову црну |
| а до рођака и од пријатеља до пријатеља да потражим своје карте из те <pb n="14" /> вароши, ја |
| вом косом, у његово човеково лице, и ма да је обријаних бркова, у његове руке од самих мишића, |
| другарски, као моји мушки другови, и ма да су у сукњи, обе су ме пољубиле као друга или као бра |
| женама што пред човеком не смећу с ума да су жене, те удешавају ход, говор, поглед, осмех, и п |
| S} Али да је покушала, на милион начина да ме начини онаквим какав см био, не би могла.{S} Она |
| младог лепог дива, »човека у плаво«, па да претрчим...{S} То јако осећање водило ме је, носило |
| е макох од ње, осећајући да и она осећа да сам је пољубио душом, и да познаје колико сам срећан |
| а јој се не дотакнем руке, не од страха да се не изгубим и да јој не говорим лудости него да ме |
| мило, ја се растужих, и пожелех од срца да је то био само сан, да ме она није у истини пољубила |
| пут се гушио паром...{S} И остао је жив да је прати свуд као њена сенка«.</p> <p>»То је он! мој |
| бу за одмор; а ја се спремах шта ћу све да јој кажем.{S} Мислио сам да јој кажем да је волим, и |
| Она је отишла на континенат Европе: где да је нађем?...{S} Послах јој га у једну од Савезних Др |
| о се променила...{S} Срце, љубав! — где да јој пошаљем писмо с толиким благом?...{S} Она је оти |
| м јој био духовни сродник, и тражила је да се са мном разговара.{S} А кад смо ћутали, или кад ј |
| њу <pb n="9" /> гледао и горео од жеље да метнем своју главу на њена колена чију сам облину на |
| опет имала и лице и очи и уста, али не да то ја љубим устима.{S} Од једног физичког додира с њ |
| им погледом <pb n="15" /> и учини ми се да то гледа старија сестра у млађега брата.{S} У том тр |
| а је дан њиног одласка.{S} Чинило ми се да је то један од оних тужних али свечаних дана, кад се |
| , у Масачусец, њеној кући, не бојећи се да ће га читати њен муж: ти тамошњи из Новога Света бра |
| C6"> <head>VI.</head> <p>Зарекао сам се да у суботу не сиђем у приземље до само подне, а ја сам |
| видим до њеног поласка, ни кад пође, те да ми се чини да је овде, изишла у варош, исто као кад |
| крећући се пише, пише, пише као да хоће да испише све болове срца и да пером реши све проблеме |
| о и много носе жене у овој вароши, рече да је то лепо за моју сестру, јер то је нешто локално: |
| обукох се у хаљине за које ми она рече да јој се допадају и сиђох у приземље.{S} У трпезарији |
| ад ни речи не проговори, само ми даваше да читам у новинама »чуда по свету«, обележавајући их п |
| ињујући се, исто као дете, она ме зваше да гледам живописне слике.{S} Ја сам се од тога њеног д |
| О кад би знала зашто сам био занесен! и да ме је додир њене руке доводио до безумља: да клекнем |
| за сина, да пажљиво силазим из воза, и да нешто не заборавим.{S} Док је она седећи према мени |
| г пера.{S} Ја осећах да ме она осећа, и да ме гледа, и не могавши издржати више, окретох се: по |
| и сестри«.</p> <p>Пожурих се у хотел, и да би ми се што пре отворило, не зазвоних него лупнух ч |
| Мислио сам да јој кажем да је волим, и да је преклињем да бежи, што пре, одавде, да је ја не о |
| и она осећа да сам је пољубио душом, и да познаје колико сам срећан: »Ја путујем... у суботу«, |
| м пред њу, да јој љубим руке, хаљину, и да јој говорим о најлуђим стварима, да је молим да ме н |
| и.{S} И нисам опазио да у икога гледа и да га ишта интересује.{S} И њена мајка оде.{S} Остадосм |
| као да хоће да испише све болове срца и да пером реши све проблеме душе.{S} У огледалу над ками |
| главу мисао, и ја пожелех да их нађем и да их обоје убијем.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| м руке, не од страха да се не изгубим и да јој не говорим лудости него да ме не обузме још теже |
| ру...{S} Ја не знам шта је за њу, па ви да ми кажете, који...« — »Да се јавим мајци«, прекиде < |
| ена мајка, жива и духовита, осећа, види да је нешто било између мене и њене кћери, па се ++љути |
| ћути, не гледа ме!{S} Увређена је, држи да сам јој кћер осумњичио, повиривши на врата кад се ра |
| приближавање!...{S} Да је питам хоће ли да путује у суботу.{S} Због тога... нема смисла.{S} И к |
| ухован човек, па како сам тужан!{S} Али да сам се умео сетити да сам и ја као и сваки други бољ |
| вароши ноћу саме због мушкараца.{S} Али да сам јој то казао, она би нападала наше жене: зашто с |
| птао сам ја ушавши у своју собу.{S} Али да је покушала, на милион начина да ме начини онаквим к |
| ви поштују један другом слободу.{S} Али да га и отвори, он ће у писму своје жене наћи једно узв |
| латова <pb n="33" /> који су тек почели да зру.{S} Њена косица мењала је боју као небо, као мор |
| се као неко који је почео да краде или да врши какво друго рђаво дело.{S} Њене ноге, у плитким |
| ком.{S} А она..., љути се или што мисли да је осумњичена или што је избегавана два дана.{S} Или |
| н стид како никада до тада, при помисли да нам жене не иду по вароши ноћу саме због мушкараца.{ |
| није имао да ме растужује, али нико ни да ме весели.{S} Равнодушност.{S} И с таквим расположењ |
| да краљује над свим женама!{S} Да мени да одличје које, као краљица, даје само изабраном међу |
| поласка, ни кад пође, те да ми се чини да је овде, изишла у варош, исто као кад ми неко мио ум |
| му последњу почаст, само да ми се чини да је жив, отишао куд год на пут.</p> <pb n="23" /> <p> |
| имо једно према другом.{S} Мени се чини да она зна како сам је замишљао с човеком и зато нисам |
| сам тужан!{S} Али да сам се умео сетити да сам и ја као и сваки други бољи у тузи него у радост |
| променила?...{S} Понекад имам дрскости да поверујем: била се заљубила у мене, и дижем главу та |
| орио свет.{S} Много пута имам храбрости да помислим: она је волела онога што...; али ова мисао |
| итање.{S} У мојој земљи нико и не слути да може бити друкчије!...{S} Из разговора, она од мене |
| адознала. »Зашто?« А кад јој ја, видећи да сам се изговорио, одговорих слегањем раменима, она н |
| ст, брзо одох и стадох поред ње, пазећи да је не дотакнем.{S} Пред нама се пружала долина као к |
| , а ја је не испратих, јер немадох моћи да устанем.</p> <p>Американка!{S} И с овом озбиљношћу и |
| и...{S} Ја се не макох од ње, осећајући да и она осећа да сам је пољубио душом, и да познаје ко |
| пећинског човека, он би требао за модел да узме овога младића...{S} И наједанпут, ја видех на с |
| си што си хтео, па сад ме остави: имам да пишем«, и ја је послушно оставих, и седнувши на свој |
| рте из те <pb n="14" /> вароши, ја знам да бих у свакој карти нашао њу и сваку бих чувао као је |
| телу.{S} Не могу да издржим више, морам да је видим.{S} У својој соби опрах се од чађи, обукох |
| рм.{S} И ја тренутно свестан, чекао сам да се дигне рука каквог младог лепог дива, »човека у пл |
| ло сам био блед као крпа...{S} Знао сам да је она пре но што је замирисала лаванда...</p> <p>.. |
| падао на земљу као магла.{S} Тражио сам да се изгубим, да се ја, један ништаван делић, утиснем |
| росто нем, и узимајући ствари пазио сам да јој се не дотакнем руке, не од страха да се не изгуб |
| шта ћу све да јој кажем.{S} Мислио сам да јој кажем да је волим, и да је преклињем да бежи, шт |
| то као кад ми неко мио умре: ја не идем да га мртвог видим, ја не пођем за његовим ковчегом, од |
| а јој кажем.{S} Мислио сам да јој кажем да је волим, и да је преклињем да бежи, што пре, одавде |
| ој кажем да је волим, и да је преклињем да бежи, што пре, одавде, да је ја не обесвећавам својо |
| оворим о најлуђим стварима, да је молим да ме не оставља, да живимо заједно као муж и жена...{S |
| аву ми сену једна мисао: »Да је замолим да ми каже који ћу поклон дати сестри«.</p> <p>Пожурих |
| ека друга, трећа особа која иде са мном да гледа борбу два осећања, што се боре у мени, — радос |
| знала!{S} И избегавао сам је, с намером да је не видим до њеног поласка, ни кад пође, те да ми |
| жен?...{S} Да ли бих ја био онако тужан да смо се растали друкчије?{S} Питања, питања, и само п |
| ла да ћути, да не чујем њен говор!{S} О да је знала да седи; да не видим њен ход!{S} Од тога ни |
| ly</foreign></hi>, по американски.{S} О да је знала да ћути, да не чујем њен говор!{S} О да је |
| о да је љубим, ја сам непрестано гледао да сам с њом, да седим близу ње, да је гледам и осећам; |
| {S} Она учини главом на моје место, као да ми каже, као братићу: »Добио си што си хтео, па сад |
| је мени био само <hi>човек</hi>.{S} Као да се тако звао.{S} И ја сам га увек гледао у његову чо |
| е, неке нежности старије сестре.{S} Као да ми је говорила: »Дечко, пишеш о жени... рано је то з |
| к и гласно узвикнух. »Ја те волим!« као да би ме она чула; а за тим падох на постељу и заплаках |
| су два дугачка густа облака, и оба као да су по средини пуна злата, а около пуна чађи.{S} И ка |
| и честити дом, и где се човек осећа као да је у гостима код својих најбољих пријатеља, у хотелу |
| концерат — тресаше <pb n="38" /> се као да по хиљаду пута одриче: »Не!{S} Не!{S} Не!«...</p> <m |
| а се...: и она се стиди, а прави се као да је тужна, љута...{S} А њена мајка, жива и духовита, |
| икнух: »<hi>Вуга</hi>!« Учини ми се као да пева вуга.{S} Али пошто је име те птице на мом језик |
| х, вратих се и појурих уз степенице као да ме понесоше нечастиви, улетех у собу и угледавши оно |
| {S} Не окрећући се пише, пише, пише као да хоће да испише све болове срца и да пером реши све п |
| главу погледа ме у очи с осмехом и као да ме пита: »Дечко! шта хоћеш од мене?« Ја брзо рекох, |
| ја, само у другој нијанси, светлој као да је обасјана сунцем.{S} Јер и небо: јутром, у тој вар |
| у небо: оно је као од чађи, а на њ као да је просут један млаз крви у облику срца...{S} То је |
| е, ово јутро није била златна, него као да је од пшеничних влатова <pb n="33" /> који су тек по |
| у мене, и дижем главу тако поносито као да сам покорио свет.{S} Много пута имам храбрости да по |
| чистих као у детета, а јак и чврст као да је од бронзе.{S} Овакав је морао изгледати први чове |
| узех га цепати.{S} Кад сам их замишљао да се милују, ја сам био миран.{S} Кад их видех да се р |
| иком и хладном свету.{S} Нико није имао да ме растужује, али нико ни да ме весели.{S} Равнодушн |
| дна крупна љубав.{S} Ја јој нисам писао да бих јој говорио о љубави, већ да бих јој казао свој |
| згубим и да јој не говорим лудости него да ме не обузме још теже осећање. »Дакле ја бих то сест |
| топло сунце.{S} Ја сам тога дана видео да као мирис и музика на чула утичу и предели.{S} Они н |
| уховно, већ материјално, и ја сам желео да метнем своја уста на њу...{S} Осетио сам где ће сест |
| девичанско: очи, уста... и ја сам желео да то љубим.{S} Док је она лежала тако мирно, какав сам |
| исам умео мислити.</p> <p>Док сам желео да је љубим, ја сам непрестано гледао да сам с њом, да |
| на моје добро вече.{S} Колико сам желео да поцрвени.{S} А сад кад је поцрвенела ја сам тако нес |
| о; а да ли бих ја ту варош толико волео да у њој није била она, и то је један проблем који ми о |
| радостан.{S} По неки дан, ја нисам смео да запливам у таласе од света, јер не бих умео пливати |
| је замишљао с човеком и зато нисам смео да је питам зашто је у студиу била онаква, зашто је ист |
| питању.{S} Не, ја према овој нисам умео да се понашам.{S} И <pb n="32" /> ја се сетих како сам |
| } Кад би највећи вајар нашега доба хтео да ствара од бронзе човека, онога првобитног пећинског |
| ета трзао сам се као неко који је почео да краде или да врши какво друго рђаво дело.{S} Њене но |
| вори.{S} Вечито ћути.{S} И нисам опазио да у икога гледа и да га ишта интересује.{S} И њена мај |
| ни та страна жена?{S} Зар сам ја мислио да она неће никада отићи?« О! шта је она била мени?!{S} |
| ош одмах, и пре него што сам и помислио да ћу се моћи с ким упознати, ја сам се интересовао за |
| ају, ја бесним.{S} Никад нисам помислио да ће ми бити и најмање криво кад је видим с оним кога |
| задрхтала душа...{S} Био сам се спремио да је питам: зашто се променила; а кад је видех, то ми |
| еко љуби.{S} Неко, не ја.{S} И тај неко да у своју љубав унесе сав свој жар, сву своју чистоту. |
| о и стид што ми <pb n="39" /> се чинило да сам понижен?...{S} Да ли бих ја био онако тужан да с |
| чегом, одајући му последњу почаст, само да ми се чини да је жив, отишао куд год на пут.</p> <pb |
| железо.{S} Ја пољубих девојчицу страсно да јој поцрвене обрашчићи и погледах у Американку: она |
| чи оног дана на излету кад сам узвикнуо да од свих лепота на свету највише волим жене.{S} Према |
| м, ја њега до мало час нисам био ни чуо да говори.{S} Вечито ћути.{S} И нисам опазио да у икога |
| прибрао снагу, ја пођох у собу за одмор да је видим.{S} Она је зацело тамо, мислио сам, ја ћу ј |
| узех муцати више него икад: »Молим вас да... у студио... дођете... — Моја мајка? рече, то јест |
| знао сам шта то значи.{S} Оне ће данас да путују...{S} Дакле, ипак, субота је дан њиног одласк |
| , који је оставила и дошла у Стари Свет да краљује над свим женама, или на какву »доларску прин |
| о је дошла из Новога Света у Стари Свет да краљује над свим женама!{S} Да мени да одличје које, |
| писао да бих јој говорио о љубави, већ да бих јој казао свој бол што се променила, да бих је п |
| p>Најпосле устадох; она не подиже главу да јој кажем лаку ноћ.</p> <p>»Дакле она је у мени воле |
| пије чај, био сам у хотелу.{S} Не могу да издржим више, морам да је видим.{S} У својој соби оп |
| бузела само једна мисао: још вечерас њу да видим.{S} Ја се морам с њом још вечерас састати.{S} |
| опет остајем без одговора...{S} Како ћу да разумем туђа осећања, кад не разумем своја?...</p> < |
| и зазуја у ушима, ухватих се за столицу да не паднем...{S} После одох у своју собу посрћући.</p |
| ије!...{S} Из разговора, она од мене чу да код нас жене не иду ноћу саме.{S} Била је неисказано |
| м чуо шкрипање њеног пера.{S} Ја осећах да ме она осећа, и да ме гледа, и не могавши издржати в |
| лују, ја сам био миран.{S} Кад их видех да се разговарају, ја бесним.{S} Никад нисам помислио д |
| олете ми кроз главу мисао, и ја пожелех да их нађем и да их обоје убијем.</p> <milestone unit=" |
| е речи као оне ономадашње!{S} И пожелех да сам јак као »човек«, да су ми живци као челик, желез |
| њој страни једно место.{S} Ја разумедох да то треба да читам, и читах: »<hi>Сентиментални Херку |
| ead> <p>Два дана је не видех, не хтедох да је видим — стидех се.{S} Какву сам улогу ја играо по |
| ом; а кад се ја једном занесох и хтедох да останем од воза, она ме ухвати за руку и узвуче ме у |
| лично, ја се не окретох, јер се зарекох да се не окренем; писасмо обоје, ја сам чуо шкрипање ње |
| ено.{S} Па тад, готово шапатом додаде. »Да, треба да путујемо у суботу, али... она неће.{S} Ник |
| .{S} И кроз главу ми сену једна мисао: »Да је замолим да ми каже који ћу поклон дати сестри«.</ |
| јавише ми се у свести које одобраваху: »Да!{S} Да!{S} Да! а глава оне оригиналне уседелице — ко |
| за њу, па ви да ми кажете, који...« — »Да се јавим мајци«, прекиде <pb n="27" /> ме она и оде |
| во море.{S} То је било дно неба које је давало потпуну илузију мора.{S} Више њега била су два д |
| ном никад ни речи не проговори, само ми даваше да читам у новинама »чуда по свету«, обележавају |
| 8" /> што ми је долазило као познато из давне давнине, из прве младости.{S} Ништа нисам видео, |
| што ми је долазило као познато из давне давнине, из прве младости.{S} Ништа нисам видео, чак ни |
| } Да мени да одличје које, као краљица, даје само изабраном међу изабранима!{S} Срећа, понос шт |
| лава девојка, у плаво с белом капицом. »Дајте ми други чаршав, молим вас...{S} Ја ћу овај плати |
| елу била најозбиљнија и најосјетљивија, дакле ипак највише жена.{S} Она је била интелигентна и |
| значи.{S} Оне ће данас да путују...{S} Дакле, ипак, субота је дан њиног одласка.{S} Чинило ми |
| него да ме не обузме још теже осећање. »Дакле ја бих то сестри дала«, рече она, и показујући ру |
| же главу да јој кажем лаку ноћ.</p> <p>»Дакле она је у мени волела онога чулног човека, овога д |
| ериканка ју је пречистила, преобразила, дала јој снагу за победу.</p> <p>Последња љубав, а лепа |
| ш теже осећање. »Дакле ја бих то сестри дала«, рече она, и показујући руком на сат, пође; а ја |
| ао као луд.{S} Ја тога дана нисам могао далеко, несвестан кроз свесне милионе као дух кроз мате |
| ре, а од шумарака чиниле су се лађе.{S} Даље се видело друго, плаво море.{S} То је било дно неб |
| — нема га.{S} Чеках га, можда је кудгод даље отишао па ће се доцније вратити — не дочеках га. » |
| вечером уличног живота хука, која се у даљини, по оделењима те баште претварала у шум и личила |
| да путују...{S} Дакле, ипак, субота је дан њиног одласка.{S} Чинило ми се да је то један од он |
| ах...</p> <p>Из собе не изиђох вас дуги дан: туговао сам за њом и писао њој писмо.{S} Написах ј |
| ку принцезу«. обучена је просто — сваки дан у другој белој блузи — а елегантно.{S} Намирисана ј |
| . — У нашој вароши бавио се до пре неки дан један нови Херкулес, један див.{S} Тај див је Амери |
| био сам бескрајно радостан.{S} По неки дан, ја нисам смео да запливам у таласе од света, јер н |
| пла летња месечина или као леп пролетњи дан.{S} Под сваким дрветом у хладу ја сам замишљао себе |
| крива што је неко воли?</p> <p>И сутра-дан, после предаје писма на пошту, мени би лакше.{S} Ал |
| је осумњичена или што је избегавана два дана.{S} Или...{S} Ко зна како сам се ја понашао?{S} Он |
| смо нас двоје потпуно сами, као пре два дана, <pb n="29" /> па ипак каква разлика!{S} Обоје пиш |
| више онај човек који сам био до пре два дана.{S} Ја сам сад виши човек, духован човек, па како |
| d="SRP1918a_C5"> <head>V.</head> <p>Два дана је не видех, не хтедох да је видим — стидех се.{S} |
| што рекох, па опет бол.</p> <p>Другога дана тачно у пет, кад се пије чај, био сам у хотелу.{S} |
| една велика загонетка.</p> <p>И једнога дана Заборав ће пасти на све што сам у тој огромној вар |
| зумевала.{S} И ја ћутах.</p> <p>Једнога дана позва ме на излет.{S} Ја сам био изван себе од рад |
| ..</p> <pb n="36" /> <p>Пред вече, тога дана, ја се сетих њега, »човека«: он је ту, леп као бес |
| <p>Улицама сам ишао као луд.{S} Ја тога дана нисам могао далеко, несвестан кроз свесне милионе |
| дотле невиђеним стварима, које је тога дана видела; и док је она лежала, жмурећи, људи, и млад |
| ој сународници, ја то сам најпосле тога дана видео, то јест сетио сам се тога.{S} Обе су се пон |
| од којих је много млађа.{S} Она се тога дана бринула за мене као за сина, да пажљиво силазим из |
| ерно а ипак топло сунце.{S} Ја сам тога дана видео да као мирис и музика на чула утичу и предел |
| нисам видео, чак ни оно што сам до тога дана гледао више но највеће знаменитости и због чега ми |
| дног колоса; а ја за спољашњи свет тога дана нисам имао ни очију ни ушију.{S} Мене је носило не |
| клупу зелену као трава која беше, овог дана, окићена, готово сва покривена жутим лишћем опалим |
| пут.</p> <pb n="23" /> <p>Али још првог дана, ја јој се сретох с мајком и поздравивши је, најљу |
| Ко зна како сам се ја понашао?{S} Оног дана кад сам био љубоморан, лупнуо сам вратима на соби |
| како сам је безочно погледао у очи оног дана на излету кад сам узвикнуо да од свих лепота на св |
| ладића.{S} Тога младића од пре неколико дана ја бејах видео више пута у соби за одмор где она с |
| душе и задржа ме овде још читаву недељу дана.</p> <p>У очи мога поласка, једна оригинална уседе |
| »Црној Вароши« седех још читаву недељу дана осећајући се сасвим сам и ако су се око мене тиска |
| subSection" /> <p>И данас, после годину дана, при свршетку ове приповетке, то јест песме — јер |
| ивљујем све што сам преживео пре годину дана; обнављам наше састанке и разговоре; чујем њено до |
| ао снег беле косе, која се још од првих дана разговараше са мном као с каквим старим познаником |
| ехнула се.{S} Било је тренутака прошлих дана, нарочито на излету, кад сам се љутио што сам се з |
| је то један од оних тужних али свечаних дана, кад се ми сасвим изменимо, немајући ништа земаљск |
| цем брзо рече: »Збогом, пријатељу...{S} Данас је субота«.{S} Ја се од тих речи тргох.{S} О ако |
| це: зашто је јуче изгрејало ко подне, а данас изгледа да неће ни изгрејати.{S} Сваки је од нас |
| свршавам песму и затварам очи...{S} Ја данас понова преживљујем све што сам преживео пре годин |
| нух у једну наслоњачу.{S} О, да, оне ће данас отпутовати: пре него што би изишле у варош увек б |
| ано, и знао сам шта то значи.{S} Оне ће данас да путују...{S} Дакле, ипак, субота је дан њиног |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>И данас, после годину дана, при свршетку ове приповетке, |
| Да је замолим да ми каже који ћу поклон дати сестри«.</p> <p>Пожурих се у хотел, и да би ми се |
| да је осумњичена или што је избегавана два дана.{S} Или...{S} Ко зна како сам се ја понашао?{S |
| тадосмо нас двоје потпуно сами, као пре два дана, <pb n="29" /> па ипак каква разлика!{S} Обоје |
| сам више онај човек који сам био до пре два дана.{S} Ја сам сад виши човек, духован човек, па к |
| на загонетка.{S} У сваком човеку има по два човека, по три...{S} Моје боље, више ја устало је и |
| а особа која иде са мном да гледа борбу два осећања, што се боре у мени, — радости и жалости.{S |
| пуну илузију мора.{S} Више њега била су два дугачка густа облака, и оба као да су по средини пу |
| ml:id="SRP1918a_C5"> <head>V.</head> <p>Два дана је не видех, не хтедох да је видим — стидех се |
| а, у очи мога поласка, пружи ми једне с двадесет страна новине, дотичући прстом на претпоследњо |
| аписах јој само две странице; али на те две мале стране метнуто је једно велико срце; у тим сит |
| и писао њој писмо.{S} Написах јој само две странице; али на те две мале стране метнуто је једн |
| .{S} И њена мајка оде.{S} Остадосмо нас двоје потпуно сами, као пре два дана, <pb n="29" /> па |
| земље до само подне, а ја сам сишао пре девет часова.{S} Сишао сам за читав <pb n="31" /> час р |
| жене можда већ више година, било је све девичанско: очи, уста... и ја сам желео да то љубим.{S} |
| појави, пошто је закуцала, витка плава девојка, у плаво с белом капицом. »Дајте ми други чарша |
| нице.{S} Дугачким ходником тихо су ишле девојке у плаво с белим капицама, и не правећи никаквог |
| се приближио овој необичној жени, жени-девојци, детету.</p> <p>Па ипак, то је она, само у друг |
| кроз свест речи као кроз облак муње.{S} Девојчица одскакута, а ја је не испратих, јер немадох м |
| живци као челик, железо.{S} Ја пољубих девојчицу страсно да јој поцрвене обрашчићи и погледах |
| да се изгубим, да се ја, један ништаван делић, утиснем у ту мрку целину, да ме нестане у њој.</ |
| да краде или да врши какво друго рђаво дело.{S} Њене ноге, у плитким ципелама, што су вириле и |
| и обраћала ми пажњу на њену целину и на делове, разумевајући се много у уметност, јер је о њој |
| о нешто од ње.{S} То нешто од ње, један део од њене душе и задржа ме овде још читаву недељу дан |
| Американку »такси«, и мислећи на нешто десето; а мени је то танко пиштање парало срце. »О ако |
| трајало је скоро три недјеље, а тад се деси нешто што ме преобрази...</p> <pb n="11" /> <p>Ја |
| шању дете.{S} Као човек слободна, а као дете искрена и природна.{S} Она, нова жена подсећала ме |
| иљношћу и тугом она је била искрена као дете.{S} Јер кад би умела да се претвара, она не би бил |
| оленом, па и не извињујући се, исто као дете, она ме зваше да гледам живописне слике.{S} Ја сам |
| ањем.{S} По држању краљица, по понашању дете.{S} Као човек слободна, а као дете искрена и приро |
| их живаца...{S} Погледа је чистих као у детета, а јак и чврст као да је од бронзе.{S} Овакав је |
| ижио овој необичној жени, жени-девојци, детету.</p> <p>Па ипак, то је она, само у другој нианси |
| то сам се заносио, још у почетку, њеним детињским понашањем, и спопадао ме бес што не поцрвени, |
| и све жене.{S} Кад буду све искрене као деца и слободне као људи у њима човек неће гледати свој |
| рије сестре.{S} Као да ми је говорила: »Дечко, пишеш о жени... рано је то за тебе«.{S} И ја спо |
| а ме у очи с осмехом и као да ме пита: »Дечко! шта хоћеш од мене?« Ја брзо рекох, први пут не м |
| један нови Херкулес, један див.{S} Тај див је Американац.{S} Заљубио се у једну своју сународн |
| пре неки дан један нови Херкулес, један див.{S} Тај див је Американац.{S} Заљубио се у једну св |
| ам да се дигне рука каквог младог лепог дива, »човека у плаво«, па да претрчим...{S} То јако ос |
| Док је она седећи према мени гледала у дивне пределе једне земље што личи на башту обрађивану |
| И ја тренутно свестан, чекао сам да се дигне рука каквог младог лепог дива, »човека у плаво«, |
| као светитељке или мртваце.{S} Мајка не диже главе, писаше, кћи ме погледа и одговори ми очима. |
| магла личи на пару, и то на пару што се диже из каквог огромног басена, у коме се овај колос ку |
| а поверујем: била се заљубила у мене, и дижем главу тако поносито као да сам покорио свет.{S} М |
| орске воде кроз мореузине крај којих се дижу црни кипариси...{S} То је све споља, та гужва свет |
| ао по свој вароши, и кад је време лепо, дизао се у вис, разређивао се и мешао с облацима; а кад |
| исао њено име, које не знам... »Госпођа Дим, Госпођа Магла«: нешто непровидно, нешто што ишчеза |
| са, града пресићености и глади, магле и дима, који се распростирао по свој вароши, и кад је вре |
| , у хотелску башту, где се осећао мирис дима, влажне земље, траве и бршљана разастртог по свој |
| /> <div type="titlepage"> <p>ЈЕЛЕНА Ј. ДИМИТРИЈЕВИЋ.</p> <p>АМЕРИКАНКА</p> <p>ИЗДАЊЕ И. Ђ. ЂУР |
| веног тела чађ палу из хиљада фабричких димњака, по томе чудовишту које песници називају градом |
| у се јасно оцртавали с кућа мали црвени димњаци »који изгледају као тек извађени крвави зуби«, |
| ишли, ја сам још седео не мичући се, не дишући, не скидајући очи с ње, не одвајајући своје усне |
| видело друго, плаво море.{S} То је било дно неба које је давало потпуну илузију мора.{S} Више њ |
| рекавши лаку ноћ.{S} У осталом, ја њега до мало час нисам био ни чуо да говори.{S} Вечито ћути. |
| сам тада осећао један стид како никада до тада, при помисли да нам жене не иду по вароши ноћу |
| ту, ја највише волим жене!« узвикнух ја до крајности узбуђен и погледах је оштро у очи.{S} Она |
| ј.{S} Кад бих нешто сад пошао од рођака до рођака и од пријатеља до пријатеља да потражим своје |
| ошао од рођака до рођака и од пријатеља до пријатеља да потражим своје карте из те <pb n="14" / |
| сам се да у суботу не сиђем у приземље до само подне, а ја сам сишао пре девет часова.{S} Сиша |
| рећа, понос што ли је то било, обузе ме до крајности, и ја не видећи ништа чулним очима, увучен |
| ириле испод лаке хаљине, доводиле су ме до безумља...{S} Колико сам био искварен животом, дружб |
| ркулес</hi>«. — У нашој вароши бавио се до пре неки дан један нови Херкулес, један див.{S} Тај |
| дубоко урезао у свест.</p> <p>Лутао сам до само подне, без одмора, не осећајући умора, час до к |
| } Ништа нисам видео, чак ни оно што сам до тога дана гледао више но највеће знаменитости и због |
| егавао сам је, с намером да је не видим до њеног поласка, ни кад пође, те да ми се чини да је о |
| , ја нисам више онај човек који сам био до пре два дана.{S} Ја сам сад виши човек, духован чове |
| сен! и да ме је додир њене руке доводио до безумља: да клекнем пред њу, да јој љубим руке, хаљи |
| не, без одмора, не осећајући умора, час до крајности весео, час до крајности тужан.{S} И у једн |
| јући умора, час до крајности весео, час до крајности тужан.{S} И у једном <pb n="19" /> и у дру |
| на башту обрађивану вековима и обрађену до савршенства, у зелене ливаде и горе и црвена села, у |
| е покорио свет.{S} У самопоштовању одох до крајности.{S} Да мене пољуби она што је дошла из Нов |
| а сам јој ја изабрао...</p> <p>Па дођох до прозора и нагло га отворих.{S} У собу појури свеж пр |
| њу с њим замишљао, једним скоком дођох до њега смакох чаршав и узех га цепати.{S} Кад сам их з |
| човек...{S} Кад би највећи вајар нашега доба хтео да ствара од бронзе човека, онога првобитног |
| ли милиони, излечило би се наше болесно доба«.{S} Ја сам то доцније мислио...; онда нисам умео |
| но: као свакад и сад — своју ноћну боју доби од земље; она црна суморна варош претвори се у бел |
| тања, и само питања.{S} На свако питање добијам небројено одговора и опет остајем без одговора. |
| је место, као да ми каже, као братићу: »Добио си што си хтео, па сад ме остави: имам да пишем«, |
| оцрвене, ниједна ми не одговори на моје добро вече.{S} Колико сам желео да поцрвени.{S} А сад к |
| д света на улици, брзо уђох у мени мили добро познати бескрајни парк; али и ту свет...{S} Пожур |
| тава песма...{S} Њено добро јутро, њено добро вече и њено збогом, то су три песме лепше од свих |
| о збогом бејаше читава песма...{S} Њено добро јутро, њено добро вече и њено збогом, то су три п |
| ериканско, на њено добро јутро.{S} Њено Добро Јутро!{S} Оно је мени било читава песма, и то пес |
| , одговорио јој на американско, на њено добро јутро.{S} Њено Добро Јутро!{S} Оно је мени било ч |
| азговоре; чујем њено добро јутро и њено добро вече; <pb n="40" /> слушам шум њених корака и шуш |
| м наше састанке и разговоре; чујем њено добро јутро и њено добро вече; <pb n="40" /> слушам шум |
| елама, што су вириле испод лаке хаљине, доводиле су ме до безумља...{S} Колико сам био искварен |
| био занесен! и да ме је додир њене руке доводио до безумља: да клекнем пред њу, да јој љубим ру |
| едовршеним човеком.{S} Овога је култура довршила, начинила га потпуним.{S} И он ми дође мио: у |
| она зачуђено.{S} Па тад, готово шапатом додаде. »Да, треба да путујемо у суботу, али... она нећ |
| знала зашто сам био занесен! и да ме је додир њене руке доводио до безумља: да клекнем пред њу, |
| ја љубим устима.{S} Од једног физичког додира с њом ја бих чини ми се издахнуо.{S} Она је сад |
| да је љуби...{S} Ја бих сад од физичког додира с њом умро...</p> </div> <div type="chapter" xml |
| писне слике.{S} Ја сам се од тога њеног додира изгубио...{S} Прибрах се пре но што бих учинио к |
| бац осећао, непрестано, па своме лицу и додиривао сам то место прстима, на прсте љубио, или бољ |
| ...{S} Једном похитавши прозору, она ме додирну коленом, па и не извињујући се, исто као дете, |
| ећи од ње допуст као од мале Нели...{S} Додирнух јој уснама лице, али у том лаком пољупцу, на м |
| ршила, начинила га потпуним.{S} И он ми дође мио: у њему ћу гледати њу...{S} Па стрчах низ степ |
| него икад: »Молим вас да... у студио... дођете... — Моја мајка? рече, то јест отпева она брзо. |
| им кога сам јој ја изабрао...</p> <p>Па дођох до прозора и нагло га отворих.{S} У собу појури с |
| де сам њу с њим замишљао, једним скоком дођох до њега смакох чаршав и узех га цепати.{S} Кад са |
| огу ја играо после наших пољубаца...{S} Док сам је у мислима љубио излазио сам пред њу и црвене |
| уста... и ја сам желео да то љубим.{S} Док је она лежала тако мирно, какав сам ја изгледао!{S} |
| им из воза, и да нешто не заборавим.{S} Док је она седећи према мени гледала у дивне пределе је |
| ање«, па то сасвим одбацих: банално.{S} Док седи: обична жена, готово чак не лепа; кад иде и го |
| м стварима, које је тога дана видела; и док је она лежала, жмурећи, људи, и млади и стари, подј |
| лио...; онда нисам умео мислити.</p> <p>Док сам желео да је љубим, ја сам непрестано гледао да |
| зивном осећању, <pb n="18" /> што ми је долазило као познато из давне давнине, из прве младости |
| краљује над свим женама, или на какву »доларску принцезу«. обучена је просто — сваки дан у дру |
| је не дотакнем.{S} Пред нама се пружала долина као какво бескрајно зелено море, а од шумарака ч |
| ичном, што много личи на удобни честити дом, и где се човек осећа као да је у гостима код своји |
| у хаљине за које ми она рече да јој се допадају и сиђох у приземље.{S} У трпезарији се још пио |
| ни помислила да ће јој се овде оволико допасти.{S} Она воли ову црну варош!« заврши с чуђењем. |
| е пола часа малу Нели, не тражећи од ње допуст као од мале Нели...{S} Додирнух јој уснама лице, |
| имам и једну широку отаџбину; она ми је досад била свет, а сад ми је свет — ова варош«.{S} Тако |
| су биле муке, али је дошло нешто горе, досада и празнина.{S} На једанпут сам се осетио сасвим |
| бољих пријатеља, у хотелу каквих је још доста у овом најпријатнијем крају вароши.</p> <pb n="4" |
| вах и нађох другога (ваљда што је бољи, достојнији) да је љуби...{S} Ја бих сад од физичког дод |
| одох и стадох поред ње, пазећи да је не дотакнем.{S} Пред нама се пружала долина као какво беск |
| узимајући ствари пазио сам да јој се не дотакнем руке, не од страха да се не изгубим и да јој н |
| ружи ми једне с двадесет страна новине, дотичући прстом на претпоследњој страни једно место.{S} |
| ваде и горе и црвена села, у бело небо, дотле сам ја у њу <pb n="9" /> гледао и горео од жеље д |
| ако старији од ње, слободно, како никад дотле, приђох њој.{S} Она заустави руку с пером, и поди |
| и су наваљивали на њену душу, да сања о дотле невиђеним стварима, које је тога дана видела; и д |
| ериканку: она поцрвене како ниједан пут дотле и учини ми се неисказано тужна. »Она воли ову црн |
| а, можда је кудгод даље отишао па ће се доцније вратити — не дочеках га. »Отишли су заједно!« п |
| друкчији, бољи«.{S} Ја сам овако много доцније мислио онда нисам умео ништа мислити.{S} Био са |
| би се наше болесно доба«.{S} Ја сам то доцније мислио...; онда нисам умео мислити.</p> <p>Док |
| ље отишао па ће се доцније вратити — не дочеках га. »Отишли су заједно!« пролете ми кроз главу |
| је: »Заборавила ме...{S} И њој паметној дошао је један луд тренутак...{S} Пуцкарао је угаљ у ка |
| крајности.{S} Да мене пољуби она што је дошла из Новога Света у Стари Свет да краљује над свим |
| мени, — радости и жалости.{S} Радост је дошла због пољубца, а жалост због одласка миле жене.{S} |
| ицу из Новога Света, који је оставила и дошла у Стари Свет да краљује над свим женама, или на к |
| живота.{S} Прошле су биле муке, али је дошло нешто горе, досада и празнина.{S} На једанпут сам |
| или као леп пролетњи дан.{S} Под сваким дрветом у хладу ја сам замишљао себе поред ње, и све ми |
| ..{S} Послах јој га у једну од Савезних Држава Америчких, у Масачусец, њеној кући, не бојећи се |
| а. <pb n="7" /> Она је из најкултурније државе Северне Америке, која се зове Масачусец, или как |
| овога, она је заносила човека и својим држањем и понашањем.{S} По држању краљица, по понашању |
| ека и својим држањем и понашањем.{S} По држању краљица, по понашању дете.{S} Као човек слободна |
| тељ, ћути, не гледа ме!{S} Увређена је, држи да сам јој кћер осумњичио, повиривши на врата кад |
| погледах је оштро у очи.{S} Она од тога дрског погледа не обори очи, и ово не прими као алузију |
| о се била променила?...{S} Понекад имам дрскости да поверујем: била се заљубила у мене, и дижем |
| век неће гледати своју женку него свога друга.{S} Како ће се бити срећно кад нестане лажнога ст |
| м био сав душа.{S} Час сам био као нека друга, трећа особа која иде са мном да гледа борбу два |
| {S} Само што она има златну косу, а она друга сребром прошарану.{S} Ја сам се на њу толико нави |
| иљност била је на њеном лицу.{S} Сасвим друга!{S} Нити сам ја исти нити је она иста.{S} Ја сам |
| а да су у сукњи, обе су ме пољубиле као друга или као брата.{S} И у место ма ми је мило, ја се |
| с пријатељима, са мном се понаша као с другарицом; а кад се ја једном занесох и хтедох да оста |
| тога.{S} Обе су се понашале према мени другарски, као моји мушки другови, и ма да су у сукњи, |
| се умео сетити да сам и ја као и сваки други бољи у тузи него у радости, ја бих се утешио, зац |
| јка, у плаво с белом капицом. »Дајте ми други чаршав, молим вас...{S} Ја ћу овај платити«, реко |
| ечишћен, преображен, препорођен, сасвим други.{S} Не то сам био ја, само у другој нијанси, свет |
| х пољубаца.{S} У мени се пробудио један други виши човек...{S} Али кад осетих мирис постеље кој |
| мајком за столом код прозора, а ниже за другим столом видех њега, онога младића, спортиста, бро |
| д смо ћутали, или кад је она говорила о другим стварима, а сам био само мужјак...{S} Трпећи мук |
| оји је почео да краде или да врши какво друго рђаво дело.{S} Њене ноге, у плитким ципелама, што |
| ка чиниле су се лађе.{S} Даље се видело друго, плаво море.{S} То је било дно неба које је давал |
| ле према мени другарски, као моји мушки другови, и ма да су у сукњи, обе су ме пољубиле као дру |
| кад је пољубих, ја је избегавах и нађох другога (ваљда што је бољи, достојнији) да је љуби...{S |
| так, као што рекох, па опет бол.</p> <p>Другога дана тачно у пет, кад се пије чај, био сам у хо |
| пак, то је она, само у другој нианси, у другој боји.{S} Море, час је плаво час зелено, сад је к |
| нцезу«. обучена је просто — сваки дан у другој белој блузи — а елегантно.{S} Намирисана је мало |
| свим други.{S} Не то сам био ја, само у другој нијанси, светлој као да је обасјана сунцем.{S} Ј |
| тету.</p> <p>Па ипак, то је она, само у другој нианси, у другој боји.{S} Море, час је плаво час |
| оре.</p> <p>Дуго смо седели једно према другом пишући.{S} Ја сам само писао њено име, које не з |
| не гледамо се и ако седимо једно према другом.{S} Мени се чини да она зна како сам је замишљао |
| овога Света брачни парови поштују један другом слободу.{S} Али да га и отвори, он ће у писму св |
| тужан.{S} И у једном <pb n="19" /> и у другом случају, ја сам био сав душа.{S} Час сам био као |
| ...{S} Колико сам био искварен животом, дружбом са! женама што пред човеком не смећу с ума да с |
| ек, кога ће она васпитати и спремити за дружбу с њом.{S} Ова Американка је жена будућности.</p> |
| како би примиле жене с којима сам се ја дружио, црвенећи и смејући се, или бледећи и уозбиљујућ |
| их ја био онако тужан да смо се растали друкчије?{S} Питања, питања, и само питања.{S} На свако |
| ојој земљи нико и не слути да може бити друкчије!...{S} Из разговора, она од мене чу да код нас |
| препородити.{S} Васпитачице ће нам бити друкчије, боље, и ми ћемо бити друкчији, бољи«.{S} Ја с |
| нам бити друкчије, боље, и ми ћемо бити друкчији, бољи«.{S} Ја сам овако много доцније мислио о |
| и ово јутро.{S} Ја сам је желео сасвим друкчију...</p> <p>Прође прилично, ја се не окретох, је |
| а осећа срце. »Ја сам још овде.{S} Моје друштво још није отишло«. исказивало је моју срећу моји |
| о је она говорила а ја ћутао, или муцао дрхтећи као кривац, ми смо се разилазили.{S} Али по том |
| метност, јер је о њој говорила с једним дубоким осећањем. »Од свих лепота на свету, ја највише |
| раком у коси...{S} Тај моменат ми ју је дубоко урезао у свест.</p> <p>Лутао сам до само подне, |
| ине; осећам мирис лаванде; а погледавши дубоко у себе видим њу у белој блузи, осенчена профила |
| млад и крупан, гологлав, на раскрсници дува у њу као аутомат, зовући за Американку »такси«, и |
| ји јој је крио више од половину лица, а дуг плавичаст вео личио је на маглу у коју је још била |
| која се у том часу журно увијаше у црн дугачак огртач, да не одоцни за духовни концерат — трес |
| илузију мора.{S} Више њега била су два дугачка густа облака, и оба као да су по средини пуна з |
| еном мантилићу по коме се таласала њена дугачка златна коса.{S} Не, ово јутро није била златна, |
| луд.</p> <p>Ја стрчах низ степенице.{S} Дугачким ходником тихо су ишле девојке у плаво с белим |
| жућкастим црно карираним панталонама и дугачким црним чарапама које су покривале његове обле г |
| сада.{S} После пола часа, она је била у дугачком суром путничком мантилу и шеширу од панаме кој |
| нталном положају одмара <pb n="6" /> од дуге шетње по тој огромној вароши и од утисака који су |
| аплаках...</p> <p>Из собе не изиђох вас дуги дан: туговао сам за њом и писао њој писмо.{S} Напи |
| на колена, и пољубивши ме у лице једним дугим топлим пољупцем брзо рече: »Збогом, пријатељу...{ |
| .</p> <pb n="28" /> <p>У соби сам остао дуго, и кад сам сасвим прибрао снагу, ја пођох у собу з |
| е ниансе, и ипак је увек — море.</p> <p>Дуго смо седели једно према другом пишући.{S} Ја сам са |
| ја исти нити је она иста.{S} Ја сам сад дух, она загонетка.{S} У сваком човеку има по два човек |
| леко, несвестан кроз свесне милионе као дух кроз материју, <pb n="17" /> немајући очију за ону |
| пре два дана.{S} Ја сам сад виши човек, духован човек, па како сам тужан!{S} Али да сам се умео |
| тужна, љута...{S} А њена мајка, жива и духовита, осећа, види да је нешто било између мене и ње |
| е у црн дугачак огртач, да не одоцни за духовни концерат — тресаше <pb n="38" /> се као да по х |
| што не пропушташе <pb n="37" /> ниједан духовни концерат и недељом иђаше на службу у главној ка |
| м</hi> језику.{S} Због тога сам јој био духовни сродник, и тражила је да се са мном разговара.{ |
| једног језера с белим лабудовима, и ту, духовним <pb n="12" /> очима, гледао милу жену, миловао |
| о читава песма, и то песма не као нешто духовно, већ материјално, и ја сам желео да метнем свој |
| вибрирао је, а у мени није било ничега духовног.{S} У тим тренутцима, ја искварен животом чове |
| мени волела онога чулног човека, овога духовног не воли«, шаптао сам ја ушавши у своју собу.{S |
| љупцу, на мојим уснама, бејаше сва моја душа.{S} Она изненађена весело узвикну: »А!« и пољуби м |
| смехнух.{S} И у том осмеху била је моја душа.{S} Крај врата се зауставих и окретох се, пречишће |
| е покрете, од којих ми је сад задрхтала душа...{S} Био сам се спремио да је питам: зашто се про |
| " /> и у другом случају, ја сам био сав душа.{S} Час сам био као нека друга, трећа особа која и |
| су водила борбу с душом, и победила је душа.{S} Американка ју је пречистила, преобразила, дала |
| мењала је боју као небо, као море и као душа.{S} Она ми се готово попе на колена, и пољубивши м |
| .. »Искреност је непоквареност, здравље душе«.{S} Овај афоризам није ми пао на памет онда, но с |
| олове срца и да пером реши све проблеме душе.{S} У огледалу над камином видим јој профил осенче |
| е.{S} То нешто од ње, један део од њене душе и задржа ме овде још читаву недељу дана.</p> <p>У |
| то своје осећање или написати историју душе за тих неколико кратких тренутака!</p> <p>Тек што |
| видим њен ход!{S} Од тога нисам осећао душевно узнемирење...{S} Једном похитавши прозору, она |
| вање... »Они <pb n="22" /> су и телом и душом једнаки, онај стари човек и ова нова жена.{S} Не, |
| ћајући да и она осећа да сам је пољубио душом, и да познаје колико сам срећан: »Ја путујем... у |
| збиљна љубав.{S} Чула су водила борбу с душом, и победила је душа.{S} Американка ју је пречисти |
| мирис с њене хаљине утицао ми је сад на душу.{S} У оном малом симпатичном хотелу осећао сам сад |
| есму, њен говор, који ми је сад узбудио душу...{S} А кад пође, последњи пут видех игру валова, |
| Моје срце не зна за године.{S} За моју душу године су само уображење.</p> <milestone unit="sub |
| и од утисака који су наваљивали на њену душу, да сања о дотле невиђеним стварима, које је тога |
| ВИЋ.</p> <p>АМЕРИКАНКА</p> <p>ИЗДАЊЕ И. Ђ. ЂУРЂЕВИЋА У САРАЈЕВУ</p> </div> <pb n="2" /> <div ty |
| .</p> <p>АМЕРИКАНКА</p> <p>ИЗДАЊЕ И. Ђ. ЂУРЂЕВИЋА У САРАЈЕВУ</p> </div> <pb n="2" /> <div type= |
| S} Једанпут, она рече: »<hi>Хуај хаз хи е хуајт хет</hi>?«<ref target="#SRP1918a_N1" />) а ја у |
| агом?...{S} Она је отишла на континенат Европе: где да је нађем?...{S} Послах јој га у једну од |
| , пођох у свет.</p> <p>У једној великој европској претоници, највећој вароши на свету, где мили |
| то — сваки дан у другој белој блузи — а елегантно.{S} Намирисана је мало — мирисом од лаванде — |
| да се одмара, она је говорила о великим енглеским и американским песницима, и било јој је врло |
| после на звиждање ветра изишлог из меха Еолова.{S} Хроми су остављали своја закупљена места за |
| аји, омнибуси, и та лупа, треска, хука, жагор, жуборење, као кад се узнемири море.{S} Оне талас |
| сти.{S} Радост је дошла због пољубца, а жалост због одласка миле жене.{S} И кад би победила рад |
| м у њој...</p> <p>Кад год би ме обузела жалост, бол, један интезиван бол због њеног одласка, ја |
| сам клицао, пљескао, а кад би победила жалост, ја сам био неисказано тужан.{S} И наједанпут ра |
| сећања, што се боре у мени, — радости и жалости.{S} Радост је дошла због пољубца, а жалост због |
| мржњом или равнодушношћу, или радошћу и жалошћу, као ја...; упутих се у самоћу, зеленом језеру |
| он; ове таласе од света обуставља руком жандарм.{S} И ја тренутно свестан, чекао сам да се дигн |
| ај неко да у своју љубав унесе сав свој жар, сву своју чистоту...</p> <p>...{S}Ја се сетих једн |
| као »човек«, да су ми живци као челик, железо.{S} Ја пољубих девојчицу страсно да јој поцрвене |
| тако је било и ово јутро.{S} Ја сам је желео сасвим друкчију...</p> <p>Прође прилично, ја се н |
| ешто духовно, већ материјално, и ја сам желео да метнем своја уста на њу...{S} Осетио сам где ћ |
| е све девичанско: очи, уста... и ја сам желео да то љубим.{S} Док је она лежала тако мирно, как |
| онда нисам умео мислити.</p> <p>Док сам желео да је љубим, ја сам непрестано гледао да сам с њо |
| овори на моје добро вече.{S} Колико сам желео да поцрвени.{S} А сад кад је поцрвенела ја сам та |
| /> у мени се појави једна страст, једна жеља, једна мисао, једна оригинална мисао која ме свег |
| ја у њу <pb n="9" /> гледао и горео од жеље да метнем своју главу на њена колена чију сам обли |
| узвишено осећање...{S} И зар је његова жена крива што је неко воли?</p> <p>И сутра-дан, после |
| о дете искрена и природна.{S} Она, нова жена подсећала ме је на стару, прву жену — пре њеног из |
| ом једнаки, онај стари човек и ова нова жена.{S} Не, они су обоје нови...{S} Како ће бити здрав |
| о: »Шта је <pb n="20" /> мени та страна жена?{S} Зар сам ја мислио да она неће никада отићи?« О |
| м одбацих: банално.{S} Док седи: обична жена, готово чак не лепа; кад иде и говори — лепота!{S} |
| и за дружбу с њом.{S} Ова Американка је жена будућности.</p> <p>После сам мислио, гледајући је: |
| а више него у старој катедрали. »Она је жена какве једном морају бити све жене.{S} Кад буду све |
| ја и најосјетљивија, дакле ипак највише жена.{S} Она је била интелигентна и образована. <pb n=" |
| не оставља, да живимо заједно као муж и жена...{S} Али она ми је повраћала разум својим слободн |
| ако слободна као човек, она је од свих жена у хотелу била најозбиљнија и најосјетљивија, дакле |
| о сам био искварен животом, дружбом са! женама што пред човеком не смећу с ума да су жене, те у |
| дошла у Стари Свет да краљује над свим женама, или на какву »доларску принцезу«. обучена је пр |
| Света у Стари Свет да краљује над свим женама!{S} Да мени да одличје које, као краљица, даје с |
| њој новој жени било је као према старим женама, с којима сам век провео, које су ме васпитале п |
| ћи своје усне с њених усана...{S} У ње, жене можда већ више година, било је све девичанско: очи |
| ти срећно кад нестане лажнога стида!{S} Жене ће нас пречистити, препородити.{S} Васпитачице ће |
| ци, многи људи без бркова као жене, све жене корачају као људи, сваки са својом љубављу или мрж |
| наква.{S} Овакве једном морају бити све жене и људи.{S} О како ће тада бити леп свет!{S} Како ћ |
| на је жена какве једном морају бити све жене.{S} Кад буду све искрене као деца и слободне као љ |
| Али да га и отвори, он ће у писму своје жене наћи једно узвишено осећање...{S} И зар је његова |
| бог пољубца, а жалост због одласка миле жене.{S} И кад би победила радост, ја сам клицао, пљеск |
| ми као алузију на себе, како би примиле жене с којима сам се ја дружио, црвенећи и смејући се, |
| есео изглед; нисам видео жене, оне лепе жене израсле као јеле...{S} После сам се расвешћавао и |
| бразлетном, што врло радо и много носе жене у овој вароши, рече да је то лепо за моју сестру, |
| сам јој то казао, она би нападала наше жене: зашто су нас тако васпитале; грдила <pb n="8" /> |
| како никада до тада, при помисли да нам жене не иду по вароши ноћу саме због мушкараца.{S} Али |
| свих лепота на свету, ја највише волим жене!« узвикнух ја до крајности узбуђен и погледах је о |
| а од свих лепота на свету највише волим жене.{S} Према овој новој жени, или боље <hi>жени будућ |
| ници, пешаци, многи људи без бркова као жене, све жене корачају као људи, сваки са својом љубав |
| рности, имала весео изглед; нисам видео жене, оне лепе жене израсле као јеле...{S} После сам се |
| Из разговора, она од мене чу да код нас жене не иду ноћу саме.{S} Била је неисказано радознала. |
| а што пред човеком не смећу с ума да су жене, те удешавају ход, говор, поглед, осмех, и поцрвен |
| д сам се приближио овој необичној жени, жени-девојци, детету.</p> <p>Па ипак, то је она, само у |
| највише волим жене.{S} Према овој новој жени, или боље <hi>жени будућности</hi> умеће се понаша |
| мор...{S} Моје понашање према њој новој жени било је као према старим женама, с којима сам век |
| вих кад сам се приближио овој необичној жени, жени-девојци, детету.</p> <p>Па ипак, то је она, |
| Као да ми је говорила: »Дечко, пишеш о жени... рано је то за тебе«.{S} И ја спонтано скочих, и |
| {S} Према овој новој жени, или боље <hi>жени будућности</hi> умеће се понашати будући човек, ко |
| ао људи у њима човек неће гледати своју женку него свога друга.{S} Како ће се бити срећно кад н |
| ма које су покривале његове обле готово женске листове.{S} Морао је бити велики спортист; и зац |
| јер она је била интересантнија од свих женских гостију.{S} Млада, а црна коса јој је прошарана |
| ободна, она је имала сва својства свога женскога пола: да се брине као мајка чак и за оне од ко |
| ном, Заборав ће пасти на све само не на жену коју сам ту срео.{S} Она ће у моме памћењу остати |
| ова жена подсећала ме је на стару, прву жену — пре њеног изгнања из раја...{S} Можда је специја |
| ховним <pb n="12" /> очима, гледао милу жену, миловао је, имао је сву...{S} Па сам скакао и беж |
| следњу почаст, само да ми се чини да је жив, отишао куд год на пут.</p> <pb n="23" /> <p>Али јо |
| еданпут се гушио паром...{S} И остао је жив да је прати свуд као њена сенка«.</p> <p>»То је он! |
| о да је тужна, љута...{S} А њена мајка, жива и духовита, осећа, види да је нешто било између ме |
| е ми је било мило и слатко, и сваки мој живац вибрирао је, а у мени није било ничега духовног.{ |
| »То је он! мој бронзани човек, челичних живаца«, помислих и скочих.{S} И сто глава појавише ми |
| а, спортиста, бронзаног тела и челичних живаца, свога првобитног човека: она се с њим разговара |
| бити велики спортист; и зацело челичних живаца...{S} Погледа је чистих као у детета, а јак и чв |
| арима, да је молим да ме не оставља, да живимо заједно као муж и жена...{S} Али она ми је повра |
| ше ту сама већ с мајком, једном за чудо живом старицом као снег беле косе, која се још од првих |
| , исто као дете, она ме зваше да гледам живописне слике.{S} Ја сам се од тога њеног додира изгу |
| претешким срцем, јер она мени није била живот него циљ живота.{S} Прошле су биле муке, али је д |
| ада бити леп свет!{S} Како ће се милити живот!... »Искреност је непоквареност, здравље душе«.{S |
| : она се полако неосетно увлачила у мој живот.</p> <p>Седох за сто поред прозора из баште, да п |
| S} Она се полако, неосетно увукла у мој живот.</p> <p>Устадох и пођох без збогом...{S} Она ме п |
| S} Чак се није чула као вечером уличног живота хука, која се у даљини, по оделењима те баште пр |
| , јер она мени није била живот него циљ живота.{S} Прошле су биле муке, али је дошло нешто горе |
| овног.{S} У тим тренутцима, ја искварен животом човек нисам личио на човека.</p> </div> <div ty |
| о безумља...{S} Колико сам био искварен животом, дружбом са! женама што пред човеком не смећу с |
| ном из Океана који је прешла први пут у животу.{S} Висока и поносита, она је својом појавом лич |
| ожелех да сам јак као »човек«, да су ми живци као челик, железо.{S} Ја пољубих девојчицу страсн |
| што нема одзива, једанпут је секао себи жиле на руци, једанпут је скакао у воду с једног високо |
| тога дана видела; и док је она лежала, жмурећи, људи, и млади и стари, подједнако, с упртим по |
| нибуси, и та лупа, треска, хука, жагор, жуборење, као кад се узнемири море.{S} Оне таласе од во |
| игиналне уседелице — која се у том часу журно увијаше у црн дугачак огртач, да не одоцни за дух |
| узбуркано море.{S} То су морски валови, жути, плави, црвени, безбојни, тај свет, светина, та ко |
| вог дана, окићена, готово сва покривена жутим лишћем опалим с једнога огромног старог храста, ј |
| едини плавога мора и личила би на какво жуто водено цвеће.{S} Једна висока <pb n="10" /> црна м |
| д самих мишића, нарочито ноге у кратким жућкастим црно карираним панталонама и дугачким црним ч |
| е занело, то је њен <pb n="5" /> говор, за чудо необичан, не американски, већ специјално њен.{S |
| она брзо. »Не... ви.{S} Један поклон... за сестру...{S} Ја не знам шта је за њу, па ви да ми ка |
| прва.{S} Моје срце не зна за године.{S} За моју душу године су само уображење.</p> <milestone u |
| у се и удешавале су свој тужни »Прелид« за своју <hi>Песму Суза</hi>.{S} Ја сам за све то сад и |
| »Ја те волим!« као да би ме она чула; а за тим падох на постељу и заплаках...</p> <p>Из собе не |
| арање огромног срца једног колоса; а ја за спољашњи свет тога дана нисам имао ни очију ни ушију |
| ро кад сам је пољубио.{S} Она је седела за столом где оно јутро.{S} Ја сам онда био окренут леђ |
| ного млађа.{S} Она се тога дана бринула за мене као за сина, да пажљиво силазим из воза, и да н |
| иле у белим трикоима; сад су у хаљинама за излазак...{S} Њена мајка, мој разговорни пријатељ, ћ |
| и велика као прва.{S} Моје срце не зна за године.{S} За моју душу године су само уображење.</p |
| роми су остављали своја закупљена места за рад, не за прошњу; тротоарске ноћне певачице у изанђ |
| с мајком за столом код прозора, а ниже за другим столом видех њега, онога младића, спортиста, |
| он... за сестру...{S} Ја не знам шта је за њу, па ви да ми кажете, који...« — »Да се јавим мајц |
| Њина промена је проблем који ми остаје за свагда нерешен.</p> <p>Кад бих могао описати то свој |
| ављали своја закупљена места за рад, не за прошњу; тротоарске ноћне певачице у изанђалом оделу |
| би опрах се од чађи, обукох се у хаљине за које ми она рече да јој се допадају и сиђох у призем |
| иђе.{S} Мени зазуја у ушима, ухватих се за столицу да не паднем...{S} После одох у своју собу п |
| воје осећање или написати историју душе за тих неколико кратких тренутака!</p> <p>Тек што сам м |
| з џепа извадио и наредио их по столу, и за један сат с бразлетном, што врло радо и много носе ж |
| скога пола: да се брине као мајка чак и за оне од којих је много млађа.{S} Она се тога дана бри |
| рвозно смејати од радости.{S} Али то би за тренутак, као што рекох, па опет бол.</p> <p>Другога |
| о љубоморан, лупнуо сам вратима на соби за одмор...{S} Моје понашање према њој новој жени било |
| ети и њен говор...{S} Пред вече, у соби за одмор, она је пред свима слободно легала на софу, да |
| Кад се сви скупише, као обично, у соби за одмор, ја њега тражих — нема га.{S} Чеках га, можда |
| ко дана ја бејах видео више пута у соби за одмор где она седи или лежи, да седи према њој, и ни |
| {S} Јутром, пошто смо се састали у соби за одмор и поразговарали се, или управо пошто је она го |
| ко мене тискали милиони.{S} Само у соби за одмор било је некога, зато што је ту заостало нешто |
| из своје собе.{S} Затекао сам их у соби за одмор тако рано, и знао сам шта то значи.{S} Оне ће |
| вају градом пресићености и глади, ја ни за тренутак нисам био без ње; она ме је свуд пратила ка |
| јаше у црн дугачак огртач, да не одоцни за духовни концерат — тресаше <pb n="38" /> се као да п |
| тедох да останем од воза, она ме ухвати за руку и узвуче ме у воз, па ми се смејаше.{S} О кад б |
| у срео.{S} Она ће у моме памћењу остати за свагда.{S} Моја свест ће је сачувати од свега споља, |
| човек, кога ће она васпитати и спремити за дружбу с њом.{S} Ова Американка је жена будућности.< |
| аскрсници дува у њу као аутомат, зовући за Американку »такси«, и мислећи на нешто десето; а мен |
| си, и он их однесе као циклон оставивши за собом пустош...</p> <p>А ја одох у своју собу, отвор |
| о.{S} О, Боже, зар сам пре тражио узрок за приближавање!...{S} Да је питам хоће ли да путује у |
| за своју <hi>Песму Суза</hi>.{S} Ја сам за све то сад имао тако мало очију и ушију, јер ме је ц |
| обе не изиђох вас дуги дан: туговао сам за њом и писао њој писмо.{S} Написах јој само две стран |
| ам сишао пре девет часова.{S} Сишао сам за читав <pb n="31" /> час раније него што обично оне и |
| не идем да га мртвог видим, ја не пођем за његовим ковчегом, одајући му последњу почаст, само д |
| звирих у трпезарију и видех њу с мајком за столом код прозора, а ниже за другим столом видех ње |
| и не беше ту сама већ с мајком, једном за чудо живом старицом као снег беле косе, која се још |
| казао збогом љубави, опростио се с њом за навек с претешким срцем, јер она мени није била живо |
| вобитног пећинског човека, он би требао за модел да узме овога младића...{S} И наједанпут, ја в |
| и с ким упознати, ја сам се интересовао за Американку, јер она је била интересантнија од свих ж |
| S} Она се тога дана бринула за мене као за сина, да пажљиво силазим из воза, и да нешто не забо |
| жене у овој вароши, рече да је то лепо за моју сестру, јер то је нешто локално: према месту гд |
| ила: »Дечко, пишеш о жени... рано је то за тебе«.{S} И ја спонтано скочих, и као њен млађи брат |
| обу за ручање, у собу за писање, у собу за пушење, у собу за говорење, у собу за ћутање, у студ |
| собу за одмор, у собу за ручање, у собу за писање, у собу за пушење, у собу за говорење, у собу |
| у за пушење, у собу за говорење, у собу за ћутање, у студио, у башту, свуд идох, али га нигде н |
| обу за писање, у собу за пушење, у собу за говорење, у собу за ћутање, у студио, у башту, свуд |
| из собе у собу: у собу за одмор, у собу за ручање, у собу за писање, у собу за пушење, у собу з |
| чах по приземљу, из собе у собу: у собу за одмор, у собу за ручање, у собу за писање, у собу за |
| екиде <pb n="27" /> ме она и оде у собу за одмор; а ја се спремах шта ћу све да јој кажем.{S} М |
| сетих бол...{S} После сам отишао у собу за одмор где на мене навали сета због одласка мале Нели |
| м сасвим прибрао снагу, ја пођох у собу за одмор да је видим.{S} Она је зацело тамо, мислио сам |
| де милиони јуре у мучну и страшну борбу за опстанак, и где јутарња магла личи на пару а вечерње |
| пречистила, преобразила, дала јој снагу за победу.</p> <p>Последња љубав, а лепа као прва и вел |
| материју, <pb n="17" /> немајући очију за ону густу непробојну шарену масу, што надире с грдни |
| ући руком на сат, пође; а ја је ухватих за прсте, да јој пољубим руку, и промуцах: »<hi><foreig |
| етно увлачила у мој живот.</p> <p>Седох за сто поред прозора из баште, да пишем.{S} У соби не б |
| у црну чађ а окитило зеленом маховином, Заборав ће пасти на све само не на жену коју сам ту сре |
| велика загонетка.</p> <p>И једнога дана Заборав ће пасти на све што сам у тој огромној вароши в |
| рејавало је сунце, она се раздрагала, и заборавила се...: и она се стиди, а прави се као да је |
| /p> <p>После сам мислио, гледајући је: »Заборавила ме...{S} И њој паметној дошао је један луд т |
| пажљиво силазим из воза, и да нешто не заборавим.{S} Док је она седећи према мени гледала у ди |
| о допасти.{S} Она воли ову црну варош!« заврши с чуђењем.{S} Мене тренутно обузе радост: зашто |
| ли свет, и сваки је од нас једна велика загонетка.</p> <p>И једнога дана Заборав ће пасти на св |
| али свет и сваки је од нас једна велика загонетка.</p> <p>Чу се пиштаљка нашега Швајцарца.{S} К |
| ити је она иста.{S} Ја сам сад дух, она загонетка.{S} У сваком човеку има по два човека, по три |
| о што ишчезава остављајући у нама нешто загонетно...</p> <pb n="30" /> <p>Најпосле устадох; она |
| о нешто од ње, један део од њене душе и задржа ме овде још читаву недељу дана.</p> <p>У очи мог |
| мени би лакше.{S} Али у приземљу се не задржах, да не гледам пустош...</p> <pb n="36" /> <p>Пр |
| алова, њене покрете, од којих ми је сад задрхтала душа...{S} Био сам се спремио да је питам: за |
| је...{S} Сад ће изићи она«, помислих и задрхтах од сусрета с њом, па побегох на улицу...</p> < |
| ="34" /> увијена ова црна варош.{S} Она зазвони и у собу уђе Швајцарац.{S} Она поручи »такси« а |
| а тако крвавог стресох, и окренувши се, зазвоних...{S} На вратима се појави, пошто је закуцала, |
| тел, и да би ми се што пре отворило, не зазвоних него лупнух чуком на вратима: ударих јако једа |
| х овако заједно, у троје!{S} У ушима ми зазуја и сад као у студиу, и ја се спустих на једну сто |
| проговоривши ништа брзо изиђе.{S} Мени зазуја у ушима, ухватих се за столицу да не паднем...{S |
| Американком.{S} Упознадосмо се у нашем заједничком хотелу, малом и симпатичном, што много личи |
| , она сад њему.{S} О кад их видех овако заједно, у троје!{S} У ушима ми зазуја и сад као у студ |
| да је молим да ме не оставља, да живимо заједно као муж и жена...{S} Али она ми је повраћала ра |
| ије вратити — не дочеках га. »Отишли су заједно!« пролете ми кроз главу мисао, и ја пожелех да |
| еха Еолова.{S} Хроми су остављали своја закупљена места за рад, не за прошњу; тротоарске ноћне |
| их...{S} На вратима се појави, пошто је закуцала, витка плава девојка, у плаво с белом капицом. |
| у...{S} Па сам скакао и бежао из парка, залазно у хучне улице колоса, града пресићености и глад |
| кад имам дрскости да поверујем: била се заљубила у мене, и дижем главу тако поносито као да сам |
| један див.{S} Тај див је Американац.{S} Заљубио се у једну своју сународницу пре три године.{S} |
| ...{S} Знао сам да је она пре но што је замирисала лаванда...</p> <p>...{S}Окренуо сам се, одго |
| свуд пратила као моја сенка; ја сам је замишљао поноситу и слободну и био сам бескрајно радост |
| {S} Мени се чини да она зна како сам је замишљао с човеком и зато нисам смео да је питам зашто |
| н.{S} Под сваким дрветом у хладу ја сам замишљао себе поред ње, и све ми је било мило и слатко, |
| сто на својој постељи, где сам њу с њим замишљао, једним скоком дођох до њега смакох чаршав и у |
| чаршав и узех га цепати.{S} Кад сам их замишљао да се милују, ја сам био миран.{S} Кад их виде |
| кроз главу ми сену једна мисао: »Да је замолим да ми каже који ћу поклон дати сестри«.</p> <p> |
| } Али оно што је мене заносило, највише занело, то је њен <pb n="5" /> говор, за чудо необичан, |
| мејаше.{S} О кад би знала зашто сам био занесен! и да ме је додир њене руке доводио до безумља: |
| ша као с другарицом; а кад се ја једном занесох и хтедох да останем од воза, она ме ухвати за р |
| или лице...</p> <p>Поред овога, она је заносила човека и својим држањем и понашањем.{S} По држ |
| цвећа и ствари.{S} Али оно што је мене заносило, највише занело, то је њен <pb n="5" /> говор, |
| на излету, кад сам се љутио што сам се заносио, још у почетку, њеним детињским понашањем, и сп |
| за одмор било је некога, зато што је ту заостало нешто од ње.{S} То нешто од ње, један део од њ |
| са сваким говори, <pb n="24" /> свакога запиткује...{S} И спонтано извирих у трпезарију и видех |
| е она чула; а за тим падох на постељу и заплаках...</p> <p>Из собе не изиђох вас дуги дан: туго |
| остан.{S} По неки дан, ја нисам смео да запливам у таласе од света, јер не бих умео пливати па |
| } После сам се расвешћавао и нисам смео запливати у страшно узбуркано море.{S} Силна светина, т |
| једанпут«, одговори ми она као у шали и запрети ми прстићем.{S} Ја је пољубих.{S} Она се несташ |
| чега бих јој се приближио.{S} О, Боже, зар сам пре тражио узрок за приближавање!...{S} Да је п |
| е <pb n="20" /> мени та страна жена?{S} Зар сам ја мислио да она неће никада отићи?« О! шта је |
| ене наћи једно узвишено осећање...{S} И зар је његова жена крива што је неко воли?</p> <p>И сут |
| е и песама уличких певача, што певајући зарађују насушни хлеб, удаљујући смрт од глади, ја одох |
| l:id="SRP1918a_C6"> <head>VI.</head> <p>Зарекао сам се да у суботу не сиђем у приземље до само |
| рође прилично, ја се не окретох, јер се зарекох да се не окренем; писасмо обоје, ја сам чуо шкр |
| P1918a_N1">Овај правилник штампаће се у засебну књигу ако се могне.</note> </div> </back> </tex |
| вима; и на једанпут сва варош затрепта, засија се као у огромном пожару с пламеном који лизаше |
| чух њен глас и глас некога човека...{S} Застадох... »Ми путујемо у суботу«, рече она. — »Натраг |
| ва...</p> <p>...{S}Сад свршавам песму и затварам очи...{S} Ја данас понова преживљујем све што |
| <p>Њина отворена лица сад су била књиге затворене са седам печата.{S} Њина промена је проблем к |
| што обично оне излазе из своје собе.{S} Затекао сам их у соби за одмор тако рано, и знао сам шт |
| S} Само у соби за одмор било је некога, зато што је ту заостало нешто од ње.{S} То нешто од ње, |
| на зна како сам је замишљао с човеком и зато нисам смео да је питам зашто је у студиу била онак |
| еним стубовима; и на једанпут сва варош затрепта, засија се као у огромном пожару с пламеном ко |
| о, како никад дотле, приђох њој.{S} Она заустави руку с пером, и подигнувши главу погледа ме у |
| еху била је моја душа.{S} Крај врата се зауставих и окретох се, пречишћен, преображен, препорођ |
| тузи него у радости, ја бих се утешио, зацело.</p> <p>»Човек« устаде и изиђе не проговоривши н |
| е непознат.{S} Нагласак американски.{S} Зацело један риђи постарији Американац, јер он са сваки |
| у собу за одмор да је видим.{S} Она је зацело тамо, мислио сам, ја ћу је питати шта јој је бил |
| тање хаљине... »То је она!« осетих... и зацело сам био блед као крпа...{S} Знао сам да је она п |
| ве.{S} Морао је бити велики спортист; и зацело челичних живаца...{S} Погледа је чистих као у де |
| поље, мислећи ваљда да сам полудео, јер зацело сам изгледао као луд.</p> <p>Ја стрчах низ степе |
| ашту, свуд идох, али га нигде не беше. »Зацело је изишао у варош«.{S} Кад се сви скупише, као о |
| болним осећањем. — »Моја кћи!« рече она зачуђено.{S} Па тад, готово шапатом додаде. »Да, треба |
| је питам зашто је у студиу била онаква, зашто је истргла своју руку из моје руке.{S} А она?... |
| S} А она?... зашто ме она није гледала, зашто је љута?</p> <p>Али она није била љута него озбиљ |
| а своју руку из моје руке.{S} А она?... зашто ме она није гледала, зашто је љута?</p> <p>Али он |
| ој то казао, она би нападала наше жене: зашто су нас тако васпитале; грдила <pb n="8" /> би, мо |
| м — ја понављам по хиљадити пут питање: зашто се била променила?...{S} Понекад имам дрскости да |
| се учини лудо, као кад би питао сунце: зашто је јуче изгрејало ко подне, а данас изгледа да не |
| а...{S} Био сам се спремио да је питам: зашто се променила; а кад је видех, то ми се учини лудо |
| бол што се променила, да бих је питао: зашто се променила...{S} Срце, љубав! — где да јој поша |
| чуђењем.{S} Мене тренутно обузе радост: зашто воли овде. »Због мене«, смело помислих и почех се |
| ми збогом. »Ја сам тужан«, рекох ја. — Зашто бисте били?« рече она...{S} И то њено збогом беја |
| оз, па ми се смејаше.{S} О кад би знала зашто сам био занесен! и да ме је додир њене руке довод |
| с човеком и зато нисам смео да је питам зашто је у студиу била онаква, зашто је истргла своју р |
| саме.{S} Била је неисказано радознала. »Зашто?« А кад јој ја, видећи да сам се изговорио, одгов |
| а њиховом, на <hi>њеном</hi> језику.{S} Због тога сам јој био духовни сродник, и тражила је да |
| је питам хоће ли да путује у суботу.{S} Због тога... нема смисла.{S} И кроз главу ми сену једна |
| а оно тешко осећање није било само туга због њеног одласка, него и стид што ми <pb n="39" /> се |
| — радости и жалости.{S} Радост је дошла због пољубца, а жалост због одласка миле жене.{S} И кад |
| у собу за одмор где на мене навали сета због одласка мале Нели.</p> <pb n="13" /> <p>И она је А |
| {S} Али како?{S} Нисам могао наћи ништа због чега бих јој се приближио.{S} О, Боже, зар сам пре |
| да нам жене не иду по вароши ноћу саме због мушкараца.{S} Али да сам јој то казао, она би напа |
| а гледао више но највеће знаменитости и због чега ми је ова варош, крај све своје суморности, и |
| бузела жалост, бол, један интезиван бол због њеног одласка, ја сам се сасвим свесно питао: »Шта |
| Радост је дошла због пољубца, а жалост због одласка миле жене.{S} И кад би победила радост, ја |
| ренутно обузе радост: зашто воли овде. »Због мене«, смело помислих и почех се нервозно смејати |
| о пиштање парало срце. »О ако отиде без збогом!« То није била једна мисао него једно осећање.{S |
| у мој живот.</p> <p>Устадох и пођох без збогом...{S} Она ме погледа и осмехну се.{S} И ја се ос |
| о једно осећање.{S} Али оне — рекоше ми збогом. »Ја сам тужан«, рекох ја. — Зашто бисте били?« |
| 1"> <head>I.</head> <p>Ја сам био казао збогом љубави, опростио се с њом за навек с претешким с |
| ено добро јутро, њено добро вече и њено збогом, то су три песме лепше од свих песама које сам ј |
| о бисте били?« рече она...{S} И то њено збогом бејаше читава песма...{S} Њено добро јутро, њено |
| едним дугим топлим пољупцем брзо рече: »Збогом, пријатељу...{S} Данас је субота«.{S} Ја се од т |
| мајком и поздравивши је, најљубазније, збуњено упитах: »Ви путујете... у суботу«. — »Ко вам то |
| зове Масачусец, или како је она редовно звала скраћено:{S} Мас (<foreign xml:lang="EN">Mass</fo |
| само <hi>човек</hi>.{S} Као да се тако звао.{S} И ја сам га увек гледао у његову човекову глав |
| не извињујући се, исто као дете, она ме зваше да гледам живописне слике.{S} Ја сам се од тога њ |
| подмукло, без шума, као какве подмукле звери и летећи по глаткој калдрми часно пуштали су глас |
| д падне мрак у варош вам силазе из шуме зверови?« Ја сам тада осећао један стид како никада до |
| на песму <pb n="26" /> сирене, после на звиждање ветра изишлог из меха Еолова.{S} Хроми су оста |
| н.{S} Ја тај њен говор сравњивах час са звуцима некаквог непознатог музичког инструмента, час с |
| грдним шумом кроз улице опточене мрким зградама.{S} Као узбуркане морске воде кроз мореузине к |
| около пуна чађи.{S} И кад би се сасвим згуснили, из њих би пала златна и чађава киша; она злат |
| е, они су обоје нови...{S} Како ће бити здрав плод њине љубави!...{S} И кад би се овако здрави |
| од њине љубави!...{S} И кад би се овако здрави родили милиони, излечило би се наше болесно доба |
| живот!... »Искреност је непоквареност, здравље душе«.{S} Овај афоризам није ми пао на памет он |
| у вековима и обрађену до савршенства, у зелене ливаде и горе и црвена села, у бело небо, дотле |
| ило, краја нема, и пролазећи кроз бујно зеленило седао сам или се пружио на ледину међу бескућн |
| а се пружала долина као какво бескрајно зелено море, а од шумарака чиниле су се лађе.{S} Даље с |
| другој боји.{S} Море, час је плаво час зелено, сад је као опал, после као смарагд, најпосле се |
| жалошћу, као ја...; упутих се у самоћу, зеленом језеру с белим лабудовима.</p> <p>...{S}Али кад |
| е је Време оденуло у црну чађ а окитило зеленом маховином, Заборав ће пасти на све само не на ж |
| рајнога парка и седао на једну усамљену зелену клупу поред једног језера с белим лабудовима, и |
| ...{S}Али кад спазих ону усамљену клупу зелену као трава која беше, овог дана, окићена, готово |
| д се ми сасвим изменимо, немајући ништа земаљско и осећајући се ближе Богу него људима.</p> <p> |
| емаљско биће што лети пут неба, час као земаљско, човек, велики, највећи војсковођа, који је по |
| е сад била виша од мене, виша од сваког земаљског бића.{S} Онај лаки мирис с њене хаљине утицао |
| свакад и сад — своју ноћну боју доби од земље; она црна суморна варош претвори се у бели чаробн |
| рема мени гледала у дивне пределе једне земље што личи на башту обрађивану вековима и обрађену |
| башту, где се осећао мирис дима, влажне земље, траве и бршљана разастртог по свој високој оград |
| старим познаником, распитујући о мојој земљи као о једном од седам чуда на свету.</p> <p>Још о |
| м проклињао своје васпитање.{S} У мојој земљи нико и не слути да може бити друкчије!...{S} Из р |
| ао с облацима; а кад је ружно, падао на земљу као магла.{S} Тражио сам да се изгубим, да се ја, |
| облака, и оба као да су по средини пуна злата, а около пуна чађи.{S} И кад би се сасвим згуснил |
| тилићу по коме се таласала њена дугачка златна коса.{S} Не, ово јутро није била златна, него ка |
| д би се сасвим згуснили, из њих би пала златна и чађава киша; она златна разлила би се по среди |
| златна коса.{S} Не, ово јутро није била златна, него као да је од пшеничних влатова <pb n="33" |
| з њих би пала златна и чађава киша; она златна разлила би се по средини плавога мора и личила б |
| ; а мало северно сунце сипало је хладни златни прашак на моју постељу.{S} Ја се на тај златни с |
| прашак на моју постељу.{S} Ја се на тај златни слој стропоштах, али не у мислима с њом као пре |
| сребром и пеном, по којој трепери један златни сунчев зрак, пао, у том тренутку, кроз прозор из |
| Обе имају црне очи.{S} Само што она има златну косу, а она друга сребром прошарану.{S} Ја сам с |
| во губио свест.{S} У мени је било нешто злочиначко...{S} Ја сам водио борбу с чулима, а она се |
| но према другом.{S} Мени се чини да она зна како сам је замишљао с човеком и зато нисам смео да |
| прва и велика као прва.{S} Моје срце не зна за године.{S} За моју душу године су само уображење |
| је избегавана два дана.{S} Или...{S} Ко зна како сам се ја понашао?{S} Оног дана кад сам био љу |
| д пожуде.{S} Сад, стид.{S} О кад би она знала!{S} И избегавао сам је, с намером да је не видим |
| ћути, да не чујем њен говор!{S} О да је знала да седи; да не видим њен ход!{S} Од тога нисам ос |
| reign></hi>, по американски.{S} О да је знала да ћути, да не чујем њен говор!{S} О да је знала |
| а је мало — мирисом од лаванде — она је знала колико треба да се намирише...{S} Она није била т |
| ме у воз, па ми се смејаше.{S} О кад би знала зашто сам био занесен! и да ме је додир њене руке |
| ао једну реликвију.{S} Све те карте, ја знам, топле су, јер се у њима осећа срце. »Ја сам још о |
| је карте из те <pb n="14" /> вароши, ја знам да бих у свакој карти нашао њу и сваку бих чувао к |
| } Један поклон... за сестру...{S} Ја не знам шта је за њу, па ви да ми кажете, који...« — »Да с |
| мента, час с песмом тице којој имена не знам.{S} Једанпут, она рече: »<hi>Хуај хаз хи е хуајт х |
| {S} Ја сам само писао њено име, које не знам... »Госпођа Дим, Госпођа Магла«: нешто непровидно, |
| сам до тога дана гледао више но највеће знаменитости и због чега ми је ова варош, крај све свој |
| .. и зацело сам био блед као крпа...{S} Знао сам да је она пре но што је замирисала лаванда...< |
| као сам их у соби за одмор тако рано, и знао сам шта то значи.{S} Оне ће данас да путују...{S} |
| и за одмор тако рано, и знао сам шта то значи.{S} Оне ће данас да путују...{S} Дакле, ипак, суб |
| турније државе Северне Америке, која се зове Масачусец, или како је она редовно звала скраћено: |
| в, на раскрсници дува у њу као аутомат, зовући за Американку »такси«, и мислећи на нешто десето |
| м, по којој трепери један златни сунчев зрак, пао, у том тренутку, кроз прозор из баште где су |
| фила палминим лишћем, с једним сунчевим зраком у коси...</p> </div> </body> <back> <div type="n |
| офила палминим лишћем с једним сунчевим зраком у коси...{S} Тај моменат ми ју је дубоко урезао |
| ова <pb n="33" /> који су тек почели да зру.{S} Њена косица мењала је боју као небо, као море и |
| »који изгледају као тек извађени крвави зуби«, како каже Хајне, и са старих величанствених црка |
| а те баште претварала у шум и личила на зујање пчела у кошници...{S} Моја рука летела је преко |
| } О кад би знала зашто сам био занесен! и да ме је додир њене руке доводио до безумља: да клекн |
| ено, муцајући: »Хвала!...{S} Хвала!..., и пожури се напоље, мислећи ваљда да сам полудео, јер з |
| аутомат, зовући за Американку »такси«, и мислећи на нешто десето; а мени је то танко пиштање п |
| хтео, па сад ме остави: имам да пишем«, и ја је послушно оставих, и седнувши на своје место узе |
| ајући: »Ова соба ми је празна без вас«, и пољубих је као пре пола часа малу Нели, не тражећи од |
| осећах да ме она осећа, и да ме гледа, и не могавши издржати више, окретох се: поглед ми се су |
| > <pb n="4" /> <p>О на је била госпођа, и не беше ту сама већ с мајком, једном за чудо живом ст |
| ао за сина, да пажљиво силазим из воза, и да нешто не заборавим.{S} Док је она седећи према мен |
| њега била су два дугачка густа облака, и оба као да су по средини пуна злата, а около пуна чађ |
| идела игра валова и чула њихова музика, и у гласу, где су се преливале све боје цвећа и ствари. |
| згрејавало је сунце, она се раздрагала, и заборавила се...: и она се стиди, а прави се као да ј |
| ишле девојке у плаво с белим капицама, и не правећи никаквог шума износиле су из трпезарије шо |
| к, који, како ми се чинило, краја нема, и пролазећи кроз бујно зеленило седао сам или се пружио |
| поред једног језера с белим лабудовима, и ту, духовним <pb n="12" /> очима, гледао милу жену, м |
| ким енглеским и американским песницима, и било јој је врло пријатно што те песнике и ја познаје |
| утро!{S} Оно је мени било читава песма, и то песма не као нешто духовно, већ материјално, и ја |
| ша.{S} Она ми се готово попе на колена, и пољубивши ме у лице једним дугим топлим пољупцем брзо |
| ош толико волео да у њој није била она, и то је један проблем који ми остаде нерешен.</p> <p>Ја |
| Дакле ја бих то сестри дала«, рече она, и показујући руком на сат, пође; а ја је ухватих за прс |
| се растали друкчије?{S} Питања, питања, и само питања.{S} На свако питање добијам небројено одг |
| ко једанпут.{S} Швајцарац отвори врата, и ја уђох баш у том тренутку кад је из трпезарије излаз |
| ног пера.{S} Ја осећах да ме она осећа, и да ме гледа, и не могавши издржати више, окретох се: |
| ечером црвено, а у подне бело као снег, и ипак је једно исто небо...{S} Погледах у њу, а она, у |
| ајпосле се прелива у све на свету боје, и свака боја у ове ниансе, и ипак је увек — море.</p> < |
| вно небо, или у лако као од беле свиле, и сањао о Американки; а после сам одлазио у средину бес |
| Васпитачице ће нам бити друкчије, боље, и ми ћемо бити друкчији, бољи«.{S} Ја сам овако много д |
| S} Она се несташно насмеја и пољуби ме, и одмах безазлено рече: »Ја путујем... у суботу«.{S} Ја |
| да поверујем: била се заљубила у мене, и дижем главу тако поносито као да сам покорио свет.{S} |
| извађени крвави зуби«, како каже Хајне, и са старих величанствених цркава и палата огромна црн |
| у хладу ја сам замишљао себе поред ње, и све ми је било мило и слатко, и сваки мој живац вибри |
| свету боје, и свака боја у ове ниансе, и ипак је увек — море.</p> <p>Дуго смо седели једно пре |
| кудравом косом, у његово човеково лице, и ма да је обријаних бркова, у његове руке од самих миш |
| мени другарски, као моји мушки другови, и ма да су у сукњи, обе су ме пољубиле као друга или ка |
| ла; и док је она лежала, жмурећи, људи, и млади и стари, подједнако, с упртим погледима у њу се |
| и говори — лепота!{S} Сва се преобрази, и ја бих сваки њен покрет, сваку њену реч грлио, љубио |
| ом иђаше на службу у главној катедрали, и која се много разговарала с Американком и њеном мајко |
| ..</p> <pb n="35" /> <p>Седоше у такси, и он их однесе као циклон оставивши за собом пустош...< |
| ола, ти аутомобили, трамваји, омнибуси, и та лупа, треска, хука, жагор, жуборење, као кад се уз |
| о ли је то било, обузе ме до крајности, и ја не видећи ништа чулним очима, увучен сав у себе, п |
| на од тога дрског погледа не обори очи, и ово не прими као алузију на себе, како би примиле жен |
| а, који се распростирао по свој вароши, и кад је време лепо, дизао се у вис, разређивао се и ме |
| е она седи или лежи, да седи према њој, и никад ништа не помислих.{S} Ко је био тај младић ниса |
| ре у мучну и страшну борбу за опстанак, и где јутарња магла личи на пару а вечерње небо на бака |
| вари.{S} Он ме је мењао сваки тренутак, и ја сам био час као некакво крилато ванземаљско биће ш |
| Због тога сам јој био духовни сродник, и тражила је да се са мном разговара.{S} А кад смо ћута |
| ати сестри«.</p> <p>Пожурих се у хотел, и да би ми се што пре отворило, не зазвоних него лупнух |
| .{S} Ја разумедох да то треба да читам, и читах: »<hi>Сентиментални Херкулес</hi>«. — У нашој в |
| ио, поклон.{S} А ја сам био просто нем, и узимајући ствари пазио сам да јој се не дотакнем руке |
| ш у почетку, њеним детињским понашањем, и спопадао ме бес што не поцрвени, кад ја поцрвеним, шт |
| S} Мислио сам да јој кажем да је волим, и да је преклињем да бежи, што пре, одавде, да је ја не |
| , што много личи на удобни честити дом, и где се човек осећа као да је у гостима код својих нај |
| Како сам га могао сравњивати с човеком, и то с недовршеним човеком.{S} Овога је култура довршил |
| иђох њој.{S} Она заустави руку с пером, и подигнувши главу погледа ме у очи с осмехом и као да |
| да и она осећа да сам је пољубио душом, и да познаје колико сам срећан: »Ја путујем... у суботу |
| љубав.{S} Чула су водила борбу с душом, и победила је душа.{S} Американка ју је пречистила, пре |
| заједно!« пролете ми кроз главу мисао, и ја пожелех да их нађем и да их обоје убијем.</p> <mil |
| <pb n="28" /> <p>У соби сам остао дуго, и кад сам сасвим прибрао снагу, ја пођох у собу за одмо |
| вог светог места које сам ја обесветио, и појурих натраг, у светину, да се изгубим у њој...</p> |
| ред ње, и све ми је било мило и слатко, и сваки мој живац вибрирао је, а у мени није било ничег |
| текао сам их у соби за одмор тако рано, и знао сам шта то значи.{S} Оне ће данас да путују...{S |
| не као нешто духовно, већ материјално, и ја сам желео да метнем своја уста на њу...{S} Осетио |
| спонтано скочих, и као њен млађи брат, и ако старији од ње, слободно, како никад дотле, приђох |
| /p> <p>Сваки је од нас један мали свет, и сваки је од нас једна велика загонетка.</p> <p>И једн |
| } У ушима ми зазуја и сад као у студиу, и ја се спустих на једну столицу према њој и њеној мајц |
| ухватих за прсте, да јој пољубим руку, и промуцах: »<hi><foreign xml:lang="EN">Excuse me</fore |
| из џепа извадио и наредио их по столу, и за један сат с бразлетном, што врло радо и много носе |
| нем пред њу, да јој љубим руке, хаљину, и да јој говорим о најлуђим стварима, да је молим да ме |
| колосу где јутарња магла личи на пару, и то на пару што се диже из каквог огромног басена, у к |
| седам чуда на свету.</p> <p>Још одмах, и пре него што сам и помислио да ћу се моћи с ким упозн |
| те удешавају ход, говор, поглед, осмех, и поцрвене од сваког његовог погледа, ја тек сада видим |
| ам да пишем«, и ја је послушно оставих, и седнувши на своје место узех писати.{S} Писах, писах, |
| у место ма ми је мило, ја се растужих, и пожелех од срца да је то био само сан, да ме она није |
| е то за тебе«.{S} И ја спонтано скочих, и као њен млађи брат, и ако старији од ње, слободно, ка |
| се од тога месеца тако крвавог стресох, и окренувши се, зазвоних...{S} На вратима се појави, по |
| а, било је све девичанско: очи, уста... и ја сам желео да то љубим.{S} Док је она лежала тако м |
| уштање хаљине... »То је она!« осетих... и зацело сам био блед као крпа...{S} Знао сам да је она |
| она се раздрагала, и заборавила се...: и она се стиди, а прави се као да је тужна, љута...{S} |
| ним стварима, које је тога дана видела; и док је она лежала, жмурећи, људи, и млади и стари, по |
| оарима на високим гвоздееним стубовима; и на једанпут сва варош затрепта, засија се као у огром |
| тове.{S} Морао је бити велики спортист; и зацело челичних живаца...{S} Погледа је чистих као у |
| сусрете с њеним погледом <pb n="15" /> и учини ми се да то гледа старија сестра у млађега брат |
| ости тужан.{S} И у једном <pb n="19" /> и у другом случају, ја сам био сав душа.{S} Час сам био |
| моћи да устанем.</p> <p>Американка!{S} И с овом озбиљношћу и тугом она је била искрена као дет |
| S} Сад, стид.{S} О кад би она знала!{S} И избегавао сам је, с намером да је не видим до њеног п |
| ове Нелине речи као оне ономадашње!{S} И пожелех да сам јак као »човек«, да су ми живци као че |
| о ће бити здрав плод њине љубави!...{S} И кад би се овако здрави родили милиони, излечило би се |
| ја. — Зашто бисте били?« рече она...{S} И то њено збогом бејаше читава песма...{S} Њено добро ј |
| ао за модел да узме овога младића...{S} И наједанпут, ја видех на својој постељи њино миловање. |
| , <pb n="24" /> свакога запиткује...{S} И спонтано извирих у трпезарију и видех њу с мајком за |
| лио, гледајући је: »Заборавила ме...{S} И њој паметној дошао је један луд тренутак...{S} Пуцкар |
| жене наћи једно узвишено осећање...{S} И зар је његова жена крива што је неко воли?</p> <p>И с |
| погледима у њу седели су и ћутали...{S} И кад су већ били сви изишли, ја сам још седео не мичућ |
| ог моста, једанпут се гушио паром...{S} И остао је жив да је прати свуд као њена сенка«.</p> <p |
| пишеш о жени... рано је то за тебе«.{S} И ја спонтано скочих, и као њен млађи брат, и ако стари |
| зе: да је неко љуби.{S} Неко, не ја.{S} И тај неко да у своју љубав унесе сав свој жар, сву сво |
| мајке; или, можда, не би разумевала.{S} И ја ћутах.</p> <p>Једнога дана позва ме на излет.{S} Ј |
| суботу.{S} Због тога... нема смисла.{S} И кроз главу ми сену једна мисао: »Да је замолим да ми |
| ме пољубиле као друга или као брата.{S} И у место ма ми је мило, ја се растужих, и пожелех од с |
| икога гледа и да га ишта интересује.{S} И њена мајка оде.{S} Остадосмо нас двоје потпуно сами, |
| ца, а жалост због одласка миле жене.{S} И кад би победила радост, ја сам клицао, пљескао, а кад |
| м...{S} Она ме погледа и осмехну се.{S} И ја се осмехнух.{S} И у том осмеху била је моја душа.{ |
| едини пуна злата, а около пуна чађи.{S} И кад би се сасвим згуснили, из њих би пала златна и ча |
| ио ни чуо да говори.{S} Вечито ћути.{S} И нисам опазио да у икога гледа и да га ишта интересује |
| према овој нисам умео да се понашам.{S} И <pb n="32" /> ја се сетих како сам је безочно погледа |
| тура довршила, начинила га потпуним.{S} И он ми дође мио: у њему ћу гледати њу...{S} Па стрчах |
| се од света обуставља руком жандарм.{S} И ја тренутно свестан, чекао сам да се дигне рука какво |
| ности весео, час до крајности тужан.{S} И у једном <pb n="19" /> и у другом случају, ја сам био |
| жалост, ја сам био неисказано тужан.{S} И наједанпут расвестивши се, почех бежати од света на у |
| >човек</hi>.{S} Као да се тако звао.{S} И ја сам га увек гледао у његову човекову главу обраслу |
| ко ни да ме весели.{S} Равнодушност.{S} И с таквим расположењем, без љубави и мржње, пођох у св |
| челичних живаца«, помислих и скочих.{S} И сто глава појавише ми се у свести које одобраваху: »Д |
| а и осмехну се.{S} И ја се осмехнух.{S} И у том осмеху била је моја душа.{S} Крај врата се заус |
| {S} Она изненађена весело узвикну: »А!« и пољуби ме као пре пола часа мала Нели...{S} Ја се не |
| ајне, и са старих величанствених цркава и палата огромна црн кубета што изгледају као сенке џин |
| је тужна, љута...{S} А њена мајка, жива и духовита, осећа, види да је нешто било између мене и |
| у покретима, где се видела игра валова и чула њихова музика, и у гласу, где су се преливале св |
| </p> <p>Последња љубав, а лепа као прва и велика као прва.{S} Моје срце не зна за године.{S} За |
| тују један другом слободу.{S} Али да га и отвори, он ће у писму своје жене наћи једно узвишено |
| .{S} Ја се не макох од ње, осећајући да и она осећа да сам је пољубио душом, и да познаје колик |
| е муке, али је дошло нешто горе, досада и празнина.{S} На једанпут сам се осетио сасвим сам на |
| ути.{S} И нисам опазио да у икога гледа и да га ишта интересује.{S} И њена мајка оде.{S} Остадо |
| и пођох без збогом...{S} Она ме погледа и осмехну се.{S} И ја се осмехнух.{S} И у том осмеху би |
| а не диже главе, писаше, кћи ме погледа и одговори ми очима.</p> <p>Ја клонух у једну наслоњачу |
| после, вративши се грдно уморан од хода и од осећања, ја не одох тамо где сам њу оставио, него |
| је пољубих.{S} Она се несташно насмеја и пољуби ме, и одмах безазлено рече: »Ја путујем... у с |
| од свих жена у хотелу била најозбиљнија и најосјетљивија, дакле ипак највише жена.{S} Она је би |
| заједно, у троје!{S} У ушима ми зазуја и сад као у студиу, и ја се спустих на једну столицу пр |
| бих нешто сад пошао од рођака до рођака и од пријатеља до пријатеља да потражим своје карте из |
| отворише врата и чу се лаки шум корака и једва чујно шуштање хаљине... »То је она!« осетих... |
| ; <pb n="40" /> слушам шум њених корака и шуштање њене хаљине; осећам мирис лаванде; а погледав |
| <p>Поред овога, она је заносила човека и својим држањем и понашањем.{S} По држању краљица, по |
| ас.</p> <p>У тој соби сеђаше она, мајка и »човек«.{S} Он је седео тамо где сам седео ја оно јут |
| је прешла први пут у животу.{S} Висока и поносита, она је својом појавом личила на неку краљиц |
| сам одлазио у средину бескрајнога парка и седао на једну усамљену зелену клупу поред једног јез |
| где су се још играле црна велика мачка и мала Нели сва у бело.</p> </div> <div type="chapter" |
| био, не би могла.{S} Она је опет имала и лице и очи и уста, али не да то ја љубим устима.{S} О |
| нога младића, спортиста, бронзаног тела и челичних живаца, свога првобитног човека: она се с њи |
| аљицу из Новога Света, који је оставила и дошла у Стари Свет да краљује над свим женама, или на |
| ампи и сијалица на излозима и рекламама и по тротоарима на високим гвоздееним стубовима; и на ј |
| им жућкастим црно карираним панталонама и дугачким црним чарапама које су покривале његове обле |
| е што личи на башту обрађивану вековима и обрађену до савршенства, у зелене ливаде и горе и црв |
| е миријаде лампи и сијалица на излозима и рекламама и по тротоарима на високим гвоздееним стубо |
| век ће јој се у говору чути тичја песма и у покретима видети игра валова...</p> <p>...{S}Сад св |
| Као човек слободна, а као дете искрена и природна.{S} Она, нова жена подсећала ме је на стару, |
| им мајци«, прекиде <pb n="27" /> ме она и оде у собу за одмор; а ја се спремах шта ћу све да јо |
| сасвим згуснили, из њих би пала златна и чађава киша; она златна разлила би се по средини плав |
| јвише жена.{S} Она је била интелигентна и образована. <pb n="7" /> Она је из најкултурније држа |
| свест ће је сачувати од свега споља, па и од онога што врши измене над сваким и свачим, од Врем |
| ра...{S} Тргох се као од уједа гује, па и ако ме она спази, ја је не поздравих, не уђох, вратих |
| вши прозору, она ме додирну коленом, па и не извињујући се, исто као дете, она ме зваше да глед |
| свако питање добијам небројено одговора и опет остајем без одговора...{S} Како ћу да разумем ту |
| а изабрао...</p> <p>Па дођох до прозора и нагло га отворих.{S} У собу појури свеж предвечерњи в |
| а разлила би се по средини плавога мора и личила би на какво жуто водено цвеће.{S} Једна висока |
| преко једне карте кад се отворише врата и чу се лаки шум корака и једва чујно шуштање хаљине... |
| асу, где су се преливале све боје цвећа и ствари.{S} Али оно што је мене заносило, највише зане |
| жене.{S} Кад буду све искрене као деца и слободне као људи у њима човек неће гледати своју жен |
| е као да хоће да испише све болове срца и да пером реши све проблеме душе.{S} У огледалу над ка |
| дином, а њен стас остаће поносит и прав и кад јој на плећа спусте терет године.{S} Увек ће јој |
| дним скоком дођох до њега смакох чаршав и узех га цепати.{S} Кад сам их замишљао да се милују, |
| о поцрвене, постаде бакарно: као свакад и сад — своју ноћну боју доби од земље; она црна суморн |
| нодушан.{S} А ово јутро!...{S} Он, млад и крупан, гологлав, на раскрсници дува у њу као аутомат |
| осећао мирис дима, влажне земље, траве и бршљана разастртог по свој високој огради; а високе а |
| м у тој огромној вароши видео, на цркве и палате и на безбројне величанствене грађевине, које ј |
| брађену до савршенства, у зелене ливаде и горе и црвена села, у бело небо, дотле сам ја у њу <p |
| е утешио, зацело.</p> <p>»Човек« устаде и изиђе не проговоривши ни речи и не рекавши лаку ноћ.{ |
| бична жена, готово чак не лепа; кад иде и говори — лепота!{S} Сва се преобрази, и ја бих сваки |
| ило јој је врло пријатно што те песнике и ја познајем, нарочито што сам их читао на њиховом, на |
| пре годину дана; обнављам наше састанке и разговоре; чујем њено добро јутро и њено добро вече; |
| лоса, града пресићености и глади, магле и дима, који се распростирао по свој вароши, и кад је в |
| не у њој.</p> <p>Једно јутро пуно магле и песама уличких певача, што певајући зарађују насушни |
| ку: она поцрвене како ниједан пут дотле и учини ми се неисказано тужна. »Она воли ову црну варо |
| , а она је подизала главу, погледала ме и осмехнула се.{S} Било је тренутака прошлих дана, наро |
| .{S} Овакве једном морају бити све жене и људи.{S} О како ће тада бити леп свет!{S} Како ће се |
| сећа, види да је нешто било између мене и њене кћери, па се ++љути на мене«...</p> <p>Њина отво |
| ИЈЕВИЋ.</p> <p>АМЕРИКАНКА</p> <p>ИЗДАЊЕ И. Ђ. ЂУРЂЕВИЋА У САРАЈЕВУ</p> </div> <pb n="2" /> <div |
| до савршенства, у зелене ливаде и горе и црвена села, у бело небо, дотле сам ја у њу <pb n="9" |
| осица мењала је боју као небо, као море и као душа.{S} Она ми се готово попе на колена, и пољуб |
| еме лепо, дизао се у вис, разређивао се и мешао с облацима; а кад је ружно, падао на земљу као |
| е пишемо, не проговарамо, не гледамо се и ако седимо једно према другом.{S} Мени се чини да она |
| јима је извајана глад, прикупљале су се и удешавале су свој тужни »Прелид« за своју <hi>Песму С |
| ја је не поздравих, не уђох, вратих се и појурих уз степенице као да ме понесоше нечастиви, ул |
| громној вароши видео, на цркве и палате и на безбројне величанствене грађевине, које је Време о |
| е би могла.{S} Она је опет имала и лице и очи и уста, али не да то ја љубим устима.{S} Од једно |
| ме)« Она направи неисказано строго лице и много поцрвене, извуче прсте, као лед хладне, па не п |
| ..{S} Њено добро јутро, њено добро вече и њено збогом, то су три песме лепше од свих песама кој |
| То нешто од ње, један део од њене душе и задржа ме овде још читаву недељу дана.</p> <p>У очи м |
| е не оставља, да живимо заједно као муж и жена...{S} Али она ми је повраћала разум својим слобо |
| {S} И с таквим расположењем, без љубави и мржње, пођох у свет.</p> <p>У једној великој европско |
| од тих речи тргох.{S} О ако она понови и ове Нелине речи као оне ономадашње!{S} И пожелех да с |
| к је она лежала, жмурећи, људи, и млади и стари, подједнако, с упртим погледима у њу седели су |
| мили добро познати бескрајни парк; али и ту свет...{S} Пожурим се од главних алеја, где је ври |
| о једанпут«, одговори ми она као у шали и запрети ми прстићем.{S} Ја је пољубих.{S} Она се нест |
| увијена ова црна варош.{S} Она зазвони и у собу уђе Швајцарац.{S} Она поручи »такси« а ја посл |
| ење вароши: палиле су се миријаде лампи и сијалица на излозима и рекламама и по тротоарима на в |
| кло, без шума, као какве подмукле звери и летећи по глаткој калдрми часно пуштали су глас који |
| , то ми је она...{S} Она се одмах врати и уђе са мном у студио.{S} Била је врло озбиљна.{S} Не |
| ати будући човек, кога ће она васпитати и спремити за дружбу с њом.{S} Ова Американка је жена б |
| специјално она таква, као њени покрети и њен говор...{S} Пред вече, у соби за одмор, она је пр |
| .{S} Никад нисам помислио да ће ми бити и најмање криво кад је видим с оним кога сам јој ја иза |
| осећања, што се боре у мени, — радости и жалости.{S} Радост је дошла због пољубца, а жалост зб |
| хучне улице колоса, града пресићености и глади, магле и дима, који се распростирао по свој вар |
| је песници називају градом пресићености и глади, ја ни за тренутак нисам био без ње; она ме је |
| ана гледао више но највеће знаменитости и због чега ми је ова варош, крај све своје суморности, |
| жио, црвенећи и смејући се, или бледећи и уозбиљујући се.{S} Она ово прими као једну моју испов |
| ене с којима сам се ја дружио, црвенећи и смејући се, или бледећи и уозбиљујући се.{S} Она ово |
| јчицу страсно да јој поцрвене обрашчићи и погледах у Американку: она поцрвене како ниједан пут |
| устаде и изиђе не проговоривши ни речи и не рекавши лаку ноћ.{S} У осталом, ја њега до мало ча |
| огла.{S} Она је опет имала и лице и очи и уста, али не да то ја љубим устима.{S} Од једног физи |
| /> од дуге шетње по тој огромној вароши и од утисака који су наваљивали на њену душу, да сања о |
| риземље.{S} У трпезарији се још пио чај и јело масло и мармелада, а ја сам пошао к вратима...{S |
| а се спустих на једну столицу према њој и њеној мајци.{S} Оне подигоше главу, она поцрвене, ниј |
| } Погледа је чистих као у детета, а јак и чврст као да је од бронзе.{S} Овакав је морао изгледа |
| енскога пола: да се брине као мајка чак и за оне од којих је много млађа.{S} Она се тога дана б |
| телом и душом једнаки, онај стари човек и ова нова жена.{S} Не, они су обоје нови...{S} Како ће |
| е она одвезла, пустих један очајан крик и гласно узвикнух. »Ја те волим!« као да би ме она чула |
| о јест песме — јер и ове реченице певам и пишем — ја понављам по хиљадити пут питање: зашто се |
| с њом, да седим близу ње, да је гледам и осећам; а кад је пољубих, ја је избегавах и нађох дру |
| волим као што сам волео мајку, ја имам и једну широку отаџбину; она ми је досад била свет, а с |
| ан!{S} Али да сам се умео сетити да сам и ја као и сваки други бољи у тузи него у радости, ја б |
| аву недељу дана осећајући се сасвим сам и ако су се око мене тискали милиони.{S} Само у соби за |
| ка да нам се односи измене«, мислио сам и радовао сам се.{S} Али она је била на путу као у хоте |
| у.</p> <p>Још одмах, и пре него што сам и помислио да ћу се моћи с ким упознати, ја сам се инте |
| з главу мисао, и ја пожелех да их нађем и да их обоје убијем.</p> <milestone unit="subSection" |
| она је заносила човека и својим држањем и понашањем.{S} По држању краљица, по понашању дете.{S} |
| идим јој профил осенчен палминим лишћем и црну косу прошарану сребром и пеном, по којој трепери |
| нем руке, не од страха да се не изгубим и да јој не говорим лудости него да ме не обузме још те |
| а и од онога што врши измене над сваким и свачим, од Времена.{S} Њена црна коса вечито ће бити |
| ра, она је говорила о великим енглеским и американским песницима, и било јој је врло пријатно ш |
| она зна како сам је замишљао с човеком и зато нисам смео да је питам зашто је у студиу била он |
| ам се осетио сасвим сам на овом великом и хладном свету.{S} Нико није имао да ме растужује, али |
| S} Американка се усхићавала овом сликом и обраћала ми пажњу на њену целину и на делове, разумев |
| ш првог дана, ја јој се сретох с мајком и поздравивши је, најљубазније, збуњено упитах: »Ви пут |
| која се много разговарала с Американком и њеном мајком а са мном никад ни речи не проговори, са |
| рча мала Нели сва у бело с црном мачком и разговара се са мном... »Смем ли, Мис Нели, да вас је |
| мо се у нашем заједничком хотелу, малом и симпатичном, што много личи на удобни честити дом, и |
| ловање... »Они <pb n="22" /> су и телом и душом једнаки, онај стари човек и ова нова жена.{S} Н |
| сам облину наслућивао под лаком хаљином и готово губио свест.{S} У мени је било нешто злочиначк |
| изиђох вас дуги дан: туговао сам за њом и писао њој писмо.{S} Написах јој само две странице; ал |
| им лишћем и црну косу прошарану сребром и пеном, по којој трепери један златни сунчев зрак, пао |
| гнувши главу погледа ме у очи с осмехом и као да ме пита: »Дечко! шта хоћеш од мене?« Ја брзо р |
| по оделењима те баште претварала у шум и личила на зујање пчела у кошници...{S} Моја рука лете |
| жене!« узвикнух ја до крајности узбуђен и погледах је оштро у очи.{S} Она од тога дрског поглед |
| као јеле...{S} После сам се расвешћавао и нисам смео запливати у страшно узбуркано море.{S} Сил |
| , дотле сам ја у њу <pb n="9" /> гледао и горео од жеље да метнем своју главу на њена колена чи |
| , удаљујући смрт од глади, ја одох, као и прошла јутра, у хотелску башту, где се осећао мирис д |
| и да сам се умео сетити да сам и ја као и сваки други бољи у тузи него у радости, ја бих се уте |
| о јест један мио познаник из хотела као и њеној малој сународници, ја то сам најпосле тога дана |
| вао је, имао је сву...{S} Па сам скакао и бежао из парка, залазно у хучне улице колоса, града п |
| било само туга због њеног одласка, него и стид што ми <pb n="39" /> се чинило да сам понижен?.. |
| а један сат с бразлетном, што врло радо и много носе жене у овој вароши, рече да је то лепо за |
| не, које сам ја већ био из џепа извадио и наредио их по столу, и за један сат с бразлетном, што |
| ед своје уске отаџбине где сам се родио и коју волим као што сам волео мајку, ја имам и једну ш |
| /p> <p>Кад уђох, ја их поздравих некако и свечано и тужно као светитељке или мртваце.{S} Мајка |
| своје васпитање.{S} У мојој земљи нико и не слути да може бити друкчије!...{S} Из разговора, о |
| асвим изменимо, немајући ништа земаљско и осећајући се ближе Богу него људима.</p> <p>Кад уђох, |
| њу ја тако погледам.{S} Па тако је било и ово јутро.{S} Ја сам је желео сасвим друкчију...</p> |
| ао себе поред ње, и све ми је било мило и слатко, и сваки мој живац вибрирао је, а у мени није |
| трпезарији се још пио чај и јело масло и мармелада, а ја сам пошао к вратима...{S} Али на једа |
| уђох, ја их поздравих некако и свечано и тужно као светитељке или мртваце.{S} Мајка не диже гл |
| <p>Ја сам се с њом састајао свако јутро и свако пред вече.{S} Јутром, пошто смо се састали у со |
| нке и разговоре; чујем њено добро јутро и њено добро вече; <pb n="40" /> слушам шум њених корак |
| а.{S} Колико сам јутара ту пиштаљку чуо и остајао равнодушан.{S} А ово јутро!...{S} Он, млад и |
| етлој као да је обасјана сунцем.{S} Јер и небо: јутром, у тој вароши, обично је сиво, вечером ц |
| тку ове приповетке, то јест песме — јер и ове реченице певам и пишем — ја понављам по хиљадити |
| >А ја одох у своју собу, отворих прозор и гледајући преко црвених кровова пут станице куда се о |
| м, пошто смо се састали у соби за одмор и поразговарали се, или управо пошто је она говорила а |
| ...{S} Али на једанпут, ја чух њен глас и глас некога човека...{S} Застадох... »Ми путујемо у с |
| {S} Ја сам тога дана видео да као мирис и музика на чула утичу и предели.{S} Они на чула утичу |
| <pb n="37" /> ниједан духовни концерат и недељом иђаше на службу у главној катедрали, и која с |
| ати.{S} Сваки је од нас један мали свет и сваки је од нас једна велика загонетка.</p> <p>Чу се |
| рана седином, а њен стас остаће поносит и прав и кад јој на плећа спусте терет године.{S} Увек |
| да ме понесоше нечастиви, улетех у собу и угледавши оно место на својој постељи, где сам њу с њ |
| рно осећати њен пољубац на своме образу и неузнемираван гледати њу, гледати је у белој блузи, о |
| за које ми она рече да јој се допадају и сиђох у приземље.{S} У трпезарији се још пио чај и је |
| е...{S} И спонтано извирих у трпезарију и видех њу с мајком за столом код прозора, а ниже за др |
| сам за све то сад имао тако мало очију и ушију, јер ме је целог била обузела само једна мисао: |
| останем од воза, она ме ухвати за руку и узвуче ме у воз, па ми се смејаше.{S} О кад би знала |
| оарске ноћне певачице у изанђалом оделу и упалих образа, на којима је извајана глад, прикупљале |
| а мотка оцртавала се на томе плаветнилу и изгледала је као катарка с лађе која је потонула.{S} |
| била у дугачком суром путничком мантилу и шеширу од панаме који јој је крио више од половину ли |
| ме она чула; а за тим падох на постељу и заплаках...</p> <p>Из собе не изиђох вас дуги дан: ту |
| лова...</p> <p>...{S}Сад свршавам песму и затварам очи...{S} Ја данас понова преживљујем све шт |
| ја сам је замишљао поноситу и слободну и био сам бескрајно радостан.{S} По неки дан, ја нисам |
| иком и обраћала ми пажњу на њену целину и на делове, разумевајући се много у уметност, јер је о |
| икога, а да није пуцкарао угаљ у камину и шкрипало моје перо била би потпуна тишина.{S} Чак се |
| роши на свету, где милиони јуре у мучну и страшну борбу за опстанак, и где јутарња магла личи н |
| је у мислима љубио излазио сам пред њу и црвенео сам, али не од стида већ од пожуде.{S} Сад, с |
| ја знам да бих у свакој карти нашао њу и сваку бих чувао као једну реликвију.{S} Све те карте, |
| њино миловање... »Они <pb n="22" /> су и телом и душом једнаки, онај стари човек и ова нова же |
| нако, с упртим погледима у њу седели су и ћутали...{S} И кад су већ били сви изишли, ја сам још |
| моја сенка; ја сам је замишљао поноситу и слободну и био сам бескрајно радостан.{S} По неки дан |
| вас има сувише лопова, па пуштате ноћу и улицама псе са ланца?{S} Можда кад падне мрак у варош |
| и мржњом или равнодушношћу, или радошћу и жалошћу, као ја...; упутих се у самоћу, зеленом језер |
| > <p>Американка!{S} И с овом озбиљношћу и тугом она је била искрена као дете.{S} Јер кад би уме |
| љубац осећао, непрестано, па своме лицу и додиривао сам то место прстима, на прсте љубио, или б |
| део да као мирис и музика на чула утичу и предели.{S} Они на чула утичу као бела топла летња ме |
| ећам; а кад је пољубих, ја је избегавах и нађох другога (ваљда што је бољи, достојнији) да је љ |
| е моја душа.{S} Крај врата се зауставих и окретох се, пречишћен, преображен, препорођен, сасвим |
| но је...{S} Сад ће изићи она«, помислих и задрхтах од сусрета с њом, па побегох на улицу...</p> |
| нзани човек, челичних живаца«, помислих и скочих.{S} И сто глава појавише ми се у свести које о |
| воли овде. »Због мене«, смело помислих и почех се нервозно смејати од радости.{S} Али то би за |
| етно увукла у мој живот.</p> <p>Устадох и пођох без збогом...{S} Она ме погледа и осмехну се.{S |
| што бих учинио какву лудост, брзо одох и стадох поред ње, пазећи да је не дотакнем.{S} Пред на |
| другарицом; а кад се ја једном занесох и хтедох да останем од воза, она ме ухвати за руку и уз |
| одласка мале Нели.</p> <pb n="13" /> <p>И она је Американка.{S} Обе имају црне очи.{S} Само што |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>И данас, после годину дана, при свршетку ове приповетке |
| l:id="SRP1918a_C2"> <head>II.</head> <p>И ако слободна као човек, она је од свих жена у хотелу |
| е од нас једна велика загонетка.</p> <p>И једнога дана Заборав ће пасти на све што сам у тој ог |
| ова жена крива што је неко воли?</p> <p>И сутра-дан, после предаје писма на пошту, мени би лакш |
| на хартију: у покретима, где се видела игра валова и чула њихова музика, и у гласу, где су се |
| у чути тичја песма и у покретима видети игра валова...</p> <p>...{S}Сад свршавам песму и затвар |
| тку, кроз прозор из баште где су се још играле црна велика мачка и мала Нели сва у бело.</p> </ |
| идим — стидех се.{S} Какву сам улогу ја играо после наших пољубаца...{S} Док сам је у мислима љ |
| шу...{S} А кад пође, последњи пут видех игру валова, њене покрете, од којих ми је сад задрхтала |
| ам био као нека друга, трећа особа која иде са мном да гледа борбу два осећања, што се боре у м |
| и: обична жена, готово чак не лепа; кад иде и говори — лепота!{S} Сва се преобрази, и ја бих св |
| ш, исто као кад ми неко мио умре: ја не идем да га мртвог видим, ја не пођем за његовим ковчего |
| собу за ћутање, у студио, у башту, свуд идох, али га нигде не беше. »Зацело је изишао у варош«. |
| ада до тада, при помисли да нам жене не иду по вароши ноћу саме због мушкараца.{S} Али да сам ј |
| вора, она од мене чу да код нас жене не иду ноћу саме.{S} Била је неисказано радознала. »Зашто? |
| " /> ниједан духовни концерат и недељом иђаше на службу у главној катедрали, и која се много ра |
| долазило као познато из давне давнине, из прве младости.{S} Ништа нисам видео, чак ни оно што |
| а чађи.{S} И кад би се сасвим згуснили, из њих би пала златна и чађава киша; она златна разлила |
| чах низ степенице, потрчах по приземљу, из собе у собу: у собу за одмор, у собу за ручање, у со |
| свет сам пошао с једном равнодушношћу, из њега сам се вратио с једном љубављу.{S} То није била |
| и не слути да може бити друкчије!...{S} Из разговора, она од мене чу да код нас жене не иду ноћ |
| сти.{S} Да мене пољуби она што је дошла из Новога Света у Стари Свет да краљује над свим женама |
| на стару, прву жену — пре њеног изгнања из раја...{S} Можда је специјално она таква, као њени п |
| ивот.</p> <p>Седох за сто поред прозора из баште, да пишем.{S} У соби не бејаше никога, а да ни |
| сирене, после на звиждање ветра изишлог из меха Еолова.{S} Хроми су остављали своја закупљена м |
| личи на пару, и то на пару што се диже из каквог огромног басена, у коме се овај колос купа, с |
| > час раније него што обично оне излазе из своје собе.{S} Затекао сам их у соби за одмор тако р |
| Можда кад падне мрак у варош вам силазе из шуме зверови?« Ја сам тада осећао један стид како ни |
| ентна и образована. <pb n="7" /> Она је из најкултурније државе Северне Америке, која се зове М |
| та, и ја уђох баш у том тренутку кад је из трпезарије излазила она...{S} Сретосмо се; ја узех м |
| три...{S} Моје боље, више ја устало је из мртвих кад сам се приближио овој необичној жени, жен |
| ља до пријатеља да потражим своје карте из те <pb n="14" /> вароши, ја знам да бих у свакој кар |
| се да ће га читати њен муж: ти тамошњи из Новога Света брачни парови поштују један другом слоб |
| (сапутник), то јест један мио познаник из хотела као и њеној малој сународници, ја то сам најп |
| за мене као за сина, да пажљиво силазим из воза, и да нешто не заборавим.{S} Док је она седећи |
| прошарана седином као сребром или пеном из Океана који је прешла први пут у животу.{S} Висока и |
| имао је сву...{S} Па сам скакао и бежао из парка, залазно у хучне улице колоса, града пресићено |
| о разгледа поклоне, које сам ја већ био из џепа извадио и наредио их по столу, и за један сат с |
| у.{S} Мене је носило нешто јако, велико из мене...{S} Ја сам њен пољубац осећао, непрестано, па |
| ="18" /> што ми је долазило као познато из давне давнине, из прве младости.{S} Ништа нисам виде |
| зрак, пао, у том тренутку, кроз прозор из баште где су се још играле црна велика мачка и мала |
| ила онаква, зашто је истргла своју руку из моје руке.{S} А она?... зашто ме она није гледала, з |
| га џиновског мрко-црвеног тела чађ палу из хиљада фабричких димњака, по томе чудовишту које пес |
| и не правећи никаквог шума износиле су из трпезарије шоље од чаја, посуђе... »Свршено је...{S} |
| е својом појавом личила на неку краљицу из Новога Света, који је оставила и дошла у Стари Свет |
| м падох на постељу и заплаках...</p> <p>Из собе не изиђох вас дуги дан: туговао сам за њом и пи |
| , као краљица, даје само изабраном међу изабранима!{S} Срећа, понос што ли је то било, обузе ме |
| да одличје које, као краљица, даје само изабраном међу изабранима!{S} Срећа, понос што ли је то |
| иво кад је видим с оним кога сам јој ја изабрао...</p> <p>Па дођох до прозора и нагло га отвори |
| {S} Последња је најискренија, јер ми је изазвала сузе...</p> <pb n="35" /> <p>Седоше у такси, и |
| за прошњу; тротоарске ноћне певачице у изанђалом оделу и упалих образа, на којима је извајана |
| и што мисли да је осумњичена или што је избегавана два дана.{S} Или...{S} Ко зна како сам се ја |
| Сад, стид.{S} О кад би она знала!{S} И избегавао сам је, с намером да је не видим до њеног пол |
| ледам и осећам; а кад је пољубих, ја је избегавах и нађох другога (ваљда што је бољи, достојниј |
| да поклоне, које сам ја већ био из џепа извадио и наредио их по столу, и за један сат с бразлет |
| црвени димњаци »који изгледају као тек извађени крвави зуби«, како каже Хајне, и са старих вел |
| лом оделу и упалих образа, на којима је извајана глад, прикупљале су се и удешавале су свој туж |
| а дана позва ме на излет.{S} Ја сам био изван себе од радости. »Сад је прилика да нам се односи |
| xml:lang="EN">Excuse me</foreign></hi> (извините ме)« Она направи неисказано строго лице и мног |
| розору, она ме додирну коленом, па и не извињујући се, исто као дете, она ме зваше да гледам жи |
| " /> свакога запиткује...{S} И спонтано извирих у трпезарију и видех њу с мајком за столом код |
| еисказано строго лице и много поцрвене, извуче прсте, као лед хладне, па не проговоривши ништа |
| крај све своје суморности, имала весео изглед; нисам видео жене, оне лепе жене израсле као јел |
| што је јуче изгрејало ко подне, а данас изгледа да неће ни изгрејати.{S} Сваки је од нас један |
| тавали с кућа мали црвени димњаци »који изгледају као тек извађени крвави зуби«, како каже Хајн |
| цркава и палата огромна црн кубета што изгледају као сенке џинова; а мало северно сунце сипало |
| мотка оцртавала се на томе плаветнилу и изгледала је као катарка с лађе која је потонула.{S} Ам |
| је она лежала тако мирно, какав сам ја изгледао!{S} Мењао сам боју; од сваког њеног покрета тр |
| ћи ваљда да сам полудео, јер зацело сам изгледао као луд.</p> <p>Ја стрчах низ степенице.{S} Ду |
| као да је од бронзе.{S} Овакав је морао изгледати први човек...{S} Кад би највећи вајар нашега |
| а ме је на стару, прву жену — пре њеног изгнања из раја...{S} Можда је специјално она таква, ка |
| »Зашто?« А кад јој ја, видећи да сам се изговорио, одговорих слегањем раменима, она навали на м |
| Ко вам то каже?« упита она. »Ваша кћи«, изговорих ја с једним болним осећањем. — »Моја кћи!« ре |
| енутак...{S} Пуцкарао је угаљ у камину, изгрејавало је сунце, она се раздрагала, и заборавила с |
| , као кад би питао сунце: зашто је јуче изгрејало ко подне, а данас изгледа да неће ни изгрејат |
| ло ко подне, а данас изгледа да неће ни изгрејати.{S} Сваки је од нас један мали свет и сваки ј |
| не дотакнем руке, не од страха да се не изгубим и да јој не говорим лудости него да ме не обузм |
| тио, и појурих натраг, у светину, да се изгубим у њој...</p> <p>Кад год би ме обузела жалост, б |
| на земљу као магла.{S} Тражио сам да се изгубим, да се ја, један ништаван делић, утиснем у ту м |
| лике.{S} Ја сам се од тога њеног додира изгубио...{S} Прибрах се пре но што бих учинио какву лу |
| ДИМИТРИЈЕВИЋ.</p> <p>АМЕРИКАНКА</p> <p>ИЗДАЊЕ И. Ђ. ЂУРЂЕВИЋА У САРАЈЕВУ</p> </div> <pb n="2" |
| физичког додира с њом ја бих чини ми се издахнуо.{S} Она је сад била виша од мене, виша од свак |
| она осећа, и да ме гледа, и не могавши издржати више, окретох се: поглед ми се сусрете с њеним |
| је чај, био сам у хотелу.{S} Не могу да издржим више, морам да је видим.{S} У својој соби опрах |
| утешио, зацело.</p> <p>»Човек« устаде и изиђе не проговоривши ни речи и не рекавши лаку ноћ.{S} |
| д хладне, па не проговоривши ништа брзо изиђе.{S} Мени зазуја у ушима, ухватих се за столицу да |
| постељу и заплаках...</p> <p>Из собе не изиђох вас дуги дан: туговао сам за њом и писао њој пис |
| аја, посуђе... »Свршено је...{S} Сад ће изићи она«, помислих и задрхтах од сусрета с њом, па по |
| идох, али га нигде не беше. »Зацело је изишао у варош«.{S} Кад се сви скупише, као обично, у с |
| кад пође, те да ми се чини да је овде, изишла у варош, исто као кад ми неко мио умре: ја не ид |
| не ће данас отпутовати: пре него што би изишле у варош увек би биле у белим трикоима; сад су у |
| су и ћутали...{S} И кад су већ били сви изишли, ја сам још седео не мичући се, не дишући, не ск |
| "26" /> сирене, после на звиждање ветра изишлог из меха Еолова.{S} Хроми су остављали своја зак |
| у белим трикоима; сад су у хаљинама за излазак...{S} Њена мајка, мој разговорни пријатељ, ћути |
| ="31" /> час раније него што обично оне излазе из своје собе.{S} Затекао сам их у соби за одмор |
| баш у том тренутку кад је из трпезарије излазила она...{S} Сретосмо се; ја узех муцати више нег |
| љубаца...{S} Док сам је у мислима љубио излазио сам пред њу и црвенео сам, али не од стида већ |
| ћутах.</p> <p>Једнога дана позва ме на излет.{S} Ја сам био изван себе од радости. »Сад је при |
| је безочно погледао у очи оног дана на излету кад сам узвикнуо да од свих лепота на свету најв |
| је тренутака прошлих дана, нарочито на излету, кад сам се љутио што сам се заносио, још у поче |
| кад би се овако здрави родили милиони, излечило би се наше болесно доба«.{S} Ја сам то доцније |
| лиле су се миријаде лампи и сијалица на излозима и рекламама и по тротоарима на високим гвоздее |
| духовита, осећа, види да је нешто било између мене и њене кћери, па се ++љути на мене«...</p> |
| дости. »Сад је прилика да нам се односи измене«, мислио сам и радовао сам се.{S} Али она је бил |
| од свега споља, па и од онога што врши измене над сваким и свачим, од Времена.{S} Њена црна ко |
| них али свечаних дана, кад се ми сасвим изменимо, немајући ништа земаљско и осећајући се ближе |
| им уснама, бејаше сва моја душа.{S} Она изненађена весело узвикну: »А!« и пољуби ме као пре пол |
| шарену масу, која ме је носила, чувала, износила на чистину, где сам се предавао једном чудном |
| им капицама, и не правећи никаквог шума износиле су из трпезарије шоље од чаја, посуђе... »Сврш |
| изглед; нисам видео жене, оне лепе жене израсле као јеле...{S} После сам се расвешћавао и нисам |
| } Сретосмо се; ја узех муцати више него икад: »Молим вас да... у студио... дођете... — Моја мај |
| песме лепше од свих песама које сам ја икада чуо.{S} Последња је најискренија, јер ми је изазв |
| {S} Вечито ћути.{S} И нисам опазио да у икога гледа и да га ишта интересује.{S} И њена мајка од |
| Стари Свет да краљује над свим женама, или на какву »доларску принцезу«. обучена је просто — с |
| али у соби за одмор и поразговарали се, или управо пошто је она говорила а ја ћутао, или муцао |
| ам се ја дружио, црвенећи и смејући се, или бледећи и уозбиљујући се.{S} Она ово прими као једн |
| са мном разговара.{S} А кад смо ћутали, или кад је она говорила о другим стварима, а сам био са |
| е волим жене.{S} Према овој новој жени, или боље <hi>жени будућности</hi> умеће се понашати буд |
| право пошто је она говорила а ја ћутао, или муцао дрхтећи као кривац, ми смо се разилазили.{S} |
| њине гране гледао у тешко оловно небо, или у лако као од беле свиле, и сањао о Американки; а п |
| о сам то место прстима, на прсте љубио, или боље рећи целивао сам их као свештеник црквене утва |
| ме пријатељу, уносећи у свако слово њу, или управо пишући о њој.{S} Кад бих нешто сад пошао од |
| м љубављу или мржњом или равнодушношћу, или радошћу и жалошћу, као ја...; упутих се у самоћу, з |
| еверне Америке, која се зове Масачусец, или како је она редовно звала скраћено:{S} Мас (<foreig |
| ила <pb n="8" /> би, можда, наше мајке; или, можда, не би разумевала.{S} И ја ћутах.</p> <p>Јед |
| чена или што је избегавана два дана.{S} Или...{S} Ко зна како сам се ја понашао?{S} Оног дана к |
| у у сукњи, обе су ме пољубиле као друга или као брата.{S} И у место ма ми је мило, ја се растуж |
| љути се или што мисли да је осумњичена или што је избегавана два дана.{S} Или...{S} Ко зна как |
| ула утичу као бела топла летња месечина или као леп пролетњи дан.{S} Под сваким дрветом у хладу |
| сам се као неко који је почео да краде или да врши какво друго рђаво дело.{S} Њене ноге, у пли |
| некако и свечано и тужно као светитељке или мртваце.{S} Мајка не диже главе, писаше, кћи ме пог |
| аку њену реч грлио, љубио као њене руке или лице...</p> <p>Поред овога, она је заносила човека |
| >Кад бих могао описати то своје осећање или написати историју душе за тих неколико кратких трен |
| оварала с човеком.{S} А она..., љути се или што мисли да је осумњичена или што је избегавана дв |
| више пута у соби за одмор где она седи или лежи, да седи према њој, и никад ништа не помислих. |
| пролазећи кроз бујно зеленило седао сам или се пружио на ледину међу бескућницима; над главом с |
| уди, сваки са својом љубављу или мржњом или равнодушношћу, или радошћу и жалошћу, као ја...; уп |
| са јој је прошарана седином као сребром или пеном из Океана који је прешла први пут у животу.{S |
| ачају као људи, сваки са својом љубављу или мржњом или равнодушношћу, или радошћу и жалошћу, ка |
| је било дно неба које је давало потпуну илузију мора.{S} Више њега била су два дугачка густа об |
| {S} Обе имају црне очи.{S} Само што она има златну косу, а она друга сребром прошарану.{S} Ја с |
| »Можда се боје помрчине?{S} Можда у вас има сувише лопова, па пуштате ноћу и улицама псе са лан |
| дух, она загонетка.{S} У сваком човеку има по два човека, по три...{S} Моје боље, више ја уста |
| ="13" /> <p>И она је Американка.{S} Обе имају црне очи.{S} Само што она има златну косу, а она |
| е ова варош, крај све своје суморности, имала весео изглед; нисам видео жене, оне лепе жене изр |
| им понашањем.{S} Мушки слободна, она је имала сва својства свога женскога пола: да се брине као |
| кав см био, не би могла.{S} Она је опет имала и лице и очи и уста, али не да то ја љубим устима |
| Добио си што си хтео, па сад ме остави: имам да пишем«, и ја је послушно оставих, и седнувши на |
| коју волим као што сам волео мајку, ја имам и једну широку отаџбину; она ми је досад била свет |
| као да сам покорио свет.{S} Много пута имам храбрости да помислим: она је волела онога што...; |
| зашто се била променила?...{S} Понекад имам дрскости да поверујем: била се заљубила у мене, и |
| /> очима, гледао милу жену, миловао је, имао је сву...{S} Па сам скакао и бежао из парка, залаз |
| есму Суза</hi>.{S} Ја сам за све то сад имао тако мало очију и ушију, јер ме је целог била обуз |
| м великом и хладном свету.{S} Нико није имао да ме растужује, али нико ни да ме весели.{S} Равн |
| ; а ја за спољашњи свет тога дана нисам имао ни очију ни ушију.{S} Мене је носило нешто јако, в |
| ми се као да пева вуга.{S} Али пошто је име те птице на мом језику врло неестетично, управо руж |
| ругом пишући.{S} Ја сам само писао њено име, које не знам... »Госпођа Дим, Госпођа Магла«: нешт |
| тих неисказану бол...{S} Не, то осећање имена нема.{S} Она учини главом на моје место, као да м |
| ог инструмента, час с песмом тице којој имена не знам.{S} Једанпут, она рече: »<hi>Хуај хаз хи |
| са звуцима некаквог непознатог музичког инструмента, час с песмом тице којој имена не знам.{S} |
| ад год би ме обузела жалост, бол, један интезиван бол због њеног одласка, ја сам се сасвим свес |
| дакле ипак највише жена.{S} Она је била интелигентна и образована. <pb n="7" /> Она је из најку |
| тину, где сам се предавао једном чудном интензивном осећању, <pb n="18" /> што ми је долазило к |
| ересовао за Американку, јер она је била интересантнија од свих женских гостију.{S} Млада, а црн |
| да ћу се моћи с ким упознати, ја сам се интересовао за Американку, јер она је била интересантни |
| ам опазио да у икога гледа и да га ишта интересује.{S} И њена мајка оде.{S} Остадосмо нас двоје |
| {S} Оне ће данас да путују...{S} Дакле, ипак, субота је дан њиног одласка.{S} Чинило ми се да ј |
| мирише...{S} Она није била тако лепа, а ипак колико лепа!{S} Њена лепота била је у ономе што се |
| лепотама сијало је једно мало северно а ипак топло сунце.{S} Ја сам тога дана видео да као мири |
| ами, као пре два дана, <pb n="29" /> па ипак каква разлика!{S} Обоје пишемо, не проговарамо, не |
| поцрвенела ја сам тако несрећан.{S} Па ипак, ја нисам више онај човек који сам био до пре два |
| ј жени, жени-девојци, детету.</p> <p>Па ипак, то је она, само у другој нианси, у другој боји.{S |
| ла најозбиљнија и најосјетљивија, дакле ипак највише жена.{S} Она је била интелигентна и образо |
| ером црвено, а у подне бело као снег, и ипак је једно исто небо...{S} Погледах у њу, а она, у б |
| вету боје, и свака боја у ове ниансе, и ипак је увек — море.</p> <p>Дуго смо седели једно према |
| овде.{S} Моје друштво још није отишло«. исказивало је моју срећу мојим пријатељима. »Поред свој |
| ичега духовног.{S} У тим тренутцима, ја искварен животом човек нисам личио на човека.</p> </div |
| е су ме до безумља...{S} Колико сам био искварен животом, дружбом са! женама што пред човеком н |
| И с овом озбиљношћу и тугом она је била искрена као дете.{S} Јер кад би умела да се претвара, о |
| дете.{S} Као човек слободна, а као дете искрена и природна.{S} Она, нова жена подсећала ме је н |
| м морају бити све жене.{S} Кад буду све искрене као деца и слободне као људи у њима човек неће |
| п свет!{S} Како ће се милити живот!... »Искреност је непоквареност, здравље душе«.{S} Овај афор |
| ћући се пише, пише, пише као да хоће да испише све болове срца и да пером реши све проблеме душ |
| ући се.{S} Она ово прими као једну моју исповест...{S} Над свим тим лепотама сијало је једно ма |
| ноге, у плитким ципелама, што су вириле испод лаке хаљине, доводиле су ме до безумља...{S} Коли |
| уње.{S} Девојчица одскакута, а ја је не испратих, јер немадох моћи да устанем.</p> <p>Американк |
| друга!{S} Нити сам ја исти нити је она иста.{S} Ја сам сад дух, она загонетка.{S} У сваком чов |
| м лицу.{S} Сасвим друга!{S} Нити сам ја исти нити је она иста.{S} Ја сам сад дух, она загонетка |
| да је то био само сан, да ме она није у истини пољубила...</p> <p>Најпосле, вративши се грдно у |
| додирну коленом, па и не извињујући се, исто као дете, она ме зваше да гледам живописне слике.{ |
| ми се чини да је овде, изишла у варош, исто као кад ми неко мио умре: ја не идем да га мртвог |
| у суботу«, рече она безазлено с осмехом исто као мала Нели, а ја осетих неисказану бол...{S} Не |
| у подне бело као снег, и ипак је једно исто небо...{S} Погледах у њу, а она, у белој блузи, се |
| о описати то своје осећање или написати историју душе за тих неколико кратких тренутака!</p> <p |
| зашто је у студиу била онаква, зашто је истргла своју руку из моје руке.{S} А она?... зашто ме |
| гловита предјесенска јутра.{S} Преда ме истрча мала Нели сва у бело с црном мачком и разговара |
| ву мисао, и ја пожелех да их нађем и да их обоје убијем.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| те ми кроз главу мисао, и ја пожелех да их нађем и да их обоје убијем.</p> <milestone unit="sub |
| е Богу него људима.</p> <p>Кад уђох, ја их поздравих некако и свечано и тужно као светитељке ил |
| да се милују, ја сам био миран.{S} Кад их видех да се разговарају, ја бесним.{S} Никад нисам п |
| енут леђима њој, она сад њему.{S} О кад их видех овако заједно, у троје!{S} У ушима ми зазуја и |
| новинама »чуда по свету«, обележавајући их писаљком, — та уседелица, у очи мога поласка, пружи |
| кох чаршав и узех га цепати.{S} Кад сам их замишљао да се милују, ја сам био миран.{S} Кад их в |
| прсте љубио, или боље рећи целивао сам их као свештеник црквене утвари.{S} Он ме је мењао свак |
| не излазе из своје собе.{S} Затекао сам их у соби за одмор тако рано, и знао сам шта то значи.{ |
| песнике и ја познајем, нарочито што сам их читао на њиховом, на <hi>њеном</hi> језику.{S} Због |
| > <pb n="35" /> <p>Седоше у такси, и он их однесе као циклон оставивши за собом пустош...</p> < |
| ам ја већ био из џепа извадио и наредио их по столу, и за један сат с бразлетном, што врло радо |
| 8a_C4"> <head>IV.</head> <p>Улицама сам ишао као луд.{S} Ја тога дана нисам могао далеко, несве |
| степенице.{S} Дугачким ходником тихо су ишле девојке у плаво с белим капицама, и не правећи ник |
| И нисам опазио да у икога гледа и да га ишта интересује.{S} И њена мајка оде.{S} Остадосмо нас |
| ођа Магла«: нешто непровидно, нешто што ишчезава остављајући у нама нешто загонетно...</p> <pb |
| "1" /> <div type="titlepage"> <p>ЈЕЛЕНА Ј. ДИМИТРИЈЕВИЋ.</p> <p>АМЕРИКАНКА</p> <p>ИЗДАЊЕ И. Ђ. |
| , и поцрвене од сваког његовог погледа, ја тек сада видим.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| један интезиван бол због њеног одласка, ја сам се сасвим свесно питао: »Шта је <pb n="20" /> ме |
| о ничега духовног.{S} У тим тренутцима, ја искварен животом човек нисам личио на човека.</p> </ |
| <pb n="36" /> <p>Пред вече, тога дана, ја се сетих њега, »човека«: он је ту, леп као бесмртни |
| p> <pb n="23" /> <p>Али још првог дана, ја јој се сретох с мајком и поздравивши је, најљубазниј |
| и се грдно уморан од хода и од осећања, ја не одох тамо где сам њу оставио, него у своју собу.{ |
| палим с једнога огромног старог храста, ја се тргох као од каквог светог места које сам ја обес |
| арекох да се не окренем; писасмо обоје, ја сам чуо шкрипање њеног пера.{S} Ја осећах да ме она |
| сам био само мужјак...{S} Трпећи муке, ја сам проклињао своје васпитање.{S} У мојој земљи нико |
| ме васпитале по своме васпитању.{S} Не, ја према овој нисам умео да се понашам.{S} И <pb n="32" |
| о као једну реликвију.{S} Све те карте, ја знам, топле су, јер се у њима осећа срце. »Ја сам јо |
| насушни хлеб, удаљујући смрт од глади, ја одох, као и прошла јутра, у хотелску башту, где се о |
| и називају градом пресићености и глади, ја ни за тренутак нисам био без ње; она ме је свуд прат |
| о од уједа гује, па и ако ме она спази, ја је не поздравих, не уђох, вратих се и појурих уз сте |
| али...{S} И кад су већ били сви изишли, ја сам још седео не мичући се, не дишући, не скидајући |
| помислио да ћу се моћи с ким упознати, ја сам се интересовао за Американку, јер она је била ин |
| сваки други бољи у тузи него у радости, ја бих се утешио, зацело.</p> <p>»Човек« устаде и изиђе |
| з хотела као и њеној малој сународници, ја то сам најпосле тога дана видео, то јест сетио сам с |
| своје карте из те <pb n="14" /> вароши, ја знам да бих у свакој карти нашао њу и сваку бих чува |
| енела ја сам тако несрећан.{S} Па ипак, ја нисам више онај човек који сам био до пре два дана.{ |
| дим.{S} Она је зацело тамо, мислио сам, ја ћу је питати шта јој је било мало час.</p> <p>У тој |
| лити.</p> <p>Док сам желео да је љубим, ја сам непрестано гледао да сам с њом, да седим близу њ |
| ио умре: ја не идем да га мртвог видим, ја не пођем за његовим ковчегом, одајући му последњу по |
| чи и не рекавши лаку ноћ.{S} У осталом, ја њега до мало час нисам био ни чуо да говори.{S} Вечи |
| сам бескрајно радостан.{S} По неки дан, ја нисам смео да запливам у таласе од света, јер не бих |
| као брата.{S} И у место ма ми је мило, ја се растужих, и пожелех од срца да је то био само сан |
| језику врло неестетично, управо ружно, ја га више не поменух.{S} А једанпут, слушајући је, пом |
| свим друкчију...</p> <p>Прође прилично, ја се не окретох, јер се зарекох да се не окренем; писа |
| а личи на пару а вечерње небо на бакар, ја се упознадох с једном Американком.{S} Упознадосмо се |
| и скупише, као обично, у соби за одмор, ја њега тражих — нема га.{S} Чеках га, можда је кудгод |
| миле жене.{S} И кад би победила радост, ја сам клицао, пљескао, а кад би победила жалост, ја са |
| цао, пљескао, а кад би победила жалост, ја сам био неисказано тужан.{S} И наједанпут расвестивш |
| пошао к вратима...{S} Али на једанпут, ја чух њен глас и глас некога човека...{S} Застадох... |
| узме овога младића...{S} И наједанпут, ја видех на својој постељи њино миловање... »Они <pb n= |
| о дуго, и кад сам сасвим прибрао снагу, ја пођох у собу за одмор да је видим.{S} Она је зацело |
| ран.{S} Кад их видех да се разговарају, ја бесним.{S} Никад нисам помислио да ће ми бити и најм |
| едном <pb n="19" /> и у другом случају, ја сам био сав душа.{S} Час сам био као нека друга, тре |
| и.{S} Кад сам их замишљао да се милују, ја сам био миран.{S} Кад их видех да се разговарају, ја |
| о и коју волим као што сам волео мајку, ја имам и једну широку отаџбину; она ми је досад била с |
| ким осећањем. »Од свих лепота на свету, ја највише волим жене!« узвикнух ја до крајности узбуђе |
| а је гледам и осећам; а кад је пољубих, ја је избегавах и нађох другога (ваљда што је бољи, дос |
| лиже Богу него људима.</p> <p>Кад уђох, ја их поздравих некако и свечано и тужно као светитељке |
| у варош, исто као кад ми неко мио умре: ја не идем да га мртвог видим, ја не пођем за његовим к |
| она ме је свуд пратила као моја сенка; ја сам је замишљао поноситу и слободну и био сам бескра |
| езарије излазила она...{S} Сретосмо се; ја узех муцати више него икад: »Молим вас да... у студи |
| умео да се понашам.{S} И <pb n="32" /> ја се сетих како сам је безочно погледао у очи оног дан |
| носило нешто јако, велико из мене...{S} Ја сам њен пољубац осећао, непрестано, па своме лицу и |
| о је бољи, достојнији) да је љуби...{S} Ја бих сад од физичког додира с њом умро...</p> </div> |
| би ме као пре пола часа мала Нели...{S} Ја се не макох од ње, осећајући да и она осећа да сам ј |
| Сад свршавам песму и затварам очи...{S} Ја данас понова преживљујем све што сам преживео пре го |
| } У мени је било нешто злочиначко...{S} Ја сам водио борбу с чулима, а она се усхићивала природ |
| »Дајте ми други чаршав, молим вас...{S} Ја ћу овај платити«, рекох показујући на беле комаде.{S |
| ви.{S} Један поклон... за сестру...{S} Ја не знам шта је за њу, па ви да ми кажете, који...« — |
| релид« за своју <hi>Песму Суза</hi>.{S} Ја сам за све то сад имао тако мало очију и ушију, јер |
| , излечило би се наше болесно доба«.{S} Ја сам то доцније мислио...; онда нисам умео мислити.</ |
| м, пријатељу...{S} Данас је субота«.{S} Ја се од тих речи тргох.{S} О ако она понови и ове Нели |
| оље, и ми ћемо бити друкчији, бољи«.{S} Ја сам овако много доцније мислио онда нисам умео ништа |
| лено рече: »Ја путујем... у суботу«.{S} Ја осетих бол...{S} После сам отишао у собу за одмор гд |
| човек који сам био до пре два дана.{S} Ја сам сад виши човек, духован човек, па како сам тужан |
| оје, ја сам чуо шкрипање њеног пера.{S} Ја осећах да ме она осећа, и да ме гледа, и не могавши |
| } Нити сам ја исти нити је она иста.{S} Ја сам сад дух, она загонетка.{S} У сваком човеку има п |
| овима осећала се једна крупна љубав.{S} Ја јој нисам писао да бих јој говорио о љубави, већ да |
| </head> <p>Улицама сам ишао као луд.{S} Ја тога дана нисам могао далеко, несвестан кроз свесне |
| ме зваше да гледам живописне слике.{S} Ја сам се од тога њеног додира изгубио...{S} Прибрах се |
| дно мало северно а ипак топло сунце.{S} Ја сам тога дана видео да као мирис и музика на чула ут |
| мо седели једно према другом пишући.{S} Ја сам само писао њено име, које не знам... »Госпођа Ди |
| на као у шали и запрети ми прстићем.{S} Ја је пољубих.{S} Она се несташно насмеја и пољуби ме, |
| една мисао: још вечерас њу да видим.{S} Ја се морам с њом још вечерас састати.{S} Али како?{S} |
| не американски, већ специјално њен.{S} Ја тај њен говор сравњивах час са звуцима некаквог непо |
| «, да су ми живци као челик, железо.{S} Ја пољубих девојчицу страсно да јој поцрвене обрашчићи |
| дам.{S} Па тако је било и ово јутро.{S} Ја сам је желео сасвим друкчију...</p> <p>Прође приличн |
| а је седела за столом где оно јутро.{S} Ја сам онда био окренут леђима њој, она сад њему.{S} О |
| на претпоследњој страни једно место.{S} Ја разумедох да то треба да читам, и читах: »<hi>Сентим |
| > <p>Једнога дана позва ме на излет.{S} Ја сам био изван себе од радости. »Сад је прилика да на |
| ладни златни прашак на моју постељу.{S} Ја се на тај златни слој стропоштах, али не у мислима с |
| косу, а она друга сребром прошарану.{S} Ја сам се на њу толико навикао: она се полако неосетно |
| ику срца...{S} То је био млад месец.{S} Ја се од тога месеца тако крвавог стресох, и окренувши |
| да ме пита: »Дечко! шта хоћеш од мене?« Ја брзо рекох, први пут не муцајући: »Ова соба ми је пр |
| ак у варош вам силазе из шуме зверови?« Ја сам тада осећао један стид како никада до тада, при |
| ме — јер и ове реченице певам и пишем — ја понављам по хиљадити пут питање: зашто се била проме |
| </hi>?«<ref target="#SRP1918a_N1" />) а ја узвикнух: »<hi>Вуга</hi>!« Учини ми се као да пева в |
| још пио чај и јело масло и мармелада, а ја сам пошао к вратима...{S} Али на једанпут, ја чух ње |
| з облак муње.{S} Девојчица одскакута, а ја је не испратих, јер немадох моћи да устанем.</p> <p> |
| ту не сиђем у приземље до само подне, а ја сам сишао пре девет часова.{S} Сишао сам за читав <p |
| д главом су ми шумели стари храстови, а ја сам кроз њине гране гледао у тешко оловно небо, или |
| зазлено с осмехом исто као мала Нели, а ја осетих неисказану бол...{S} Не, то осећање имена нем |
| ударање огромног срца једног колоса; а ја за спољашњи свет тога дана нисам имао ни очију ни уш |
| она, и показујући руком на сат, пође; а ја је ухватих за прсте, да јој пољубим руку, и промуцах |
| "27" /> ме она и оде у собу за одмор; а ја се спремах шта ћу све да јој кажем.{S} Мислио сам да |
| : према месту где сам био, поклон.{S} А ја сам био просто нем, и узимајући ствари пазио сам да |
| уђе Швајцарац.{S} Она поручи »такси« а ја последњи пут чух тичју песму, њен говор, који ми је |
| се, или управо пошто је она говорила а ја ћутао, или муцао дрхтећи као кривац, ми смо се разил |
| н оставивши за собом пустош...</p> <p>А ја одох у своју собу, отворих прозор и гледајући преко |
| да поцрвени.{S} А сад кад је поцрвенела ја сам тако несрећан.{S} Па ипак, ја нисам више онај чо |
| а.{S} Тога младића од пре неколико дана ја бејах видео више пута у соби за одмор где она седи и |
| и спопадао ме бес што не поцрвени, кад ја поцрвеним, што ме не погледа чежњавим погледима, кад |
| еклињем да бежи, што пре, одавде, да је ја не обесвећавам својом профаном близином.{S} Јер нешт |
| а ме не обузме још теже осећање. »Дакле ја бих то сестри дала«, рече она, и показујући руком на |
| вег обузе: да је неко љуби.{S} Неко, не ја.{S} И тај неко да у своју љубав унесе сав свој жар, |
| гла.{S} Тражио сам да се изгубим, да се ја, један ништаван делић, утиснем у ту мрку целину, да |
| ом се понаша као с другарицом; а кад се ја једном занесох и хтедох да останем од воза, она ме у |
| е, како би примиле жене с којима сам се ја дружио, црвенећи и смејући се, или бледећи и уозбиљу |
| а дана.{S} Или...{S} Ко зна како сам се ја понашао?{S} Оног дана кад сам био љубоморан, лупнуо |
| ва човека, по три...{S} Моје боље, више ја устало је из мртвих кад сам се приближио овој необич |
| ео, па сад ме остави: имам да пишем«, и ја је послушно оставих, и седнувши на своје место узех |
| једанпут.{S} Швајцарац отвори врата, и ја уђох баш у том тренутку кад је из трпезарије излазил |
| говори — лепота!{S} Сва се преобрази, и ја бих сваки њен покрет, сваку њену реч грлио, љубио ка |
| ли је то било, обузе ме до крајности, и ја не видећи ништа чулним очима, увучен сав у себе, про |
| ри.{S} Он ме је мењао сваки тренутак, и ја сам био час као некакво крилато ванземаљско биће што |
| аједно!« пролете ми кроз главу мисао, и ја пожелех да их нађем и да их обоје убијем.</p> <miles |
| е као нешто духовно, већ материјално, и ја сам желео да метнем своја уста на њу...{S} Осетио са |
| У ушима ми зазуја и сад као у студиу, и ја се спустих на једну столицу према њој и њеној мајци. |
| било је све девичанско: очи, уста... и ја сам желео да то љубим.{S} Док је она лежала тако мир |
| шеш о жени... рано је то за тебе«.{S} И ја спонтано скочих, и као њен млађи брат, и ако старији |
| јке; или, можда, не би разумевала.{S} И ја ћутах.</p> <p>Једнога дана позва ме на излет.{S} Ја |
| ..{S} Она ме погледа и осмехну се.{S} И ја се осмехнух.{S} И у том осмеху била је моја душа.{S} |
| од света обуставља руком жандарм.{S} И ја тренутно свестан, чекао сам да се дигне рука каквог |
| овек</hi>.{S} Као да се тако звао.{S} И ја сам га увек гледао у његову човекову главу обраслу г |
| о јој је врло пријатно што те песнике и ја познајем, нарочито што сам их читао на њиховом, на < |
| !{S} Али да сам се умео сетити да сам и ја као и сваки други бољи у тузи него у радости, ја бих |
| еисказано радознала. »Зашто?« А кад јој ја, видећи да сам се изговорио, одговорих слегањем раме |
| криво кад је видим с оним кога сам јој ја изабрао...</p> <p>Па дођох до прозора и нагло га отв |
| « О! шта је она била мени?!{S} А да сам ја њој само један симпатичан <hi><foreign xml:lang="EN" |
| Док је она лежала тако мирно, какав сам ја изгледао!{S} Мењао сам боју; од сваког њеног покрета |
| ништа, брзо разгледа поклоне, које сам ја већ био из џепа извадио и наредио их по столу, и за |
| три песме лепше од свих песама које сам ја икада чуо.{S} Последња је најискренија, јер ми је из |
| гох као од каквог светог места које сам ја обесветио, и појурих натраг, у светину, да се изгуби |
| е и црвена села, у бело небо, дотле сам ја у њу <pb n="9" /> гледао и горео од жеље да метнем с |
| еном лицу.{S} Сасвим друга!{S} Нити сам ја исти нити је она иста.{S} Ја сам сад дух, она загоне |
| ка, овога духовног не воли«, шаптао сам ја ушавши у своју собу.{S} Али да је покушала, на милио |
| "20" /> мени та страна жена?{S} Зар сам ја мислио да она неће никада отићи?« О! шта је она била |
| има.{S} Од једног физичког додира с њом ја бих чини ми се издахнуо.{S} Она је сад била виша од |
| внодушношћу, или радошћу и жалошћу, као ја...; упутих се у самоћу, зеленом језеру с белим лабуд |
| век«.{S} Он је седео тамо где сам седео ја оно јутро кад сам је пољубио.{S} Она је седела за ст |
| порођен, сасвим други.{S} Не то сам био ја, само у другој нијанси, светлој као да је обасјана с |
| имала и лице и очи и уста, али не да то ја љубим устима.{S} Од једног физичког додира с њом ја |
| е видим — стидех се.{S} Какву сам улогу ја играо после наших пољубаца...{S} Док сам је у мислим |
| етњи дан.{S} Под сваким дрветом у хладу ја сам замишљао себе поред ње, и све ми је било мило и |
| не погледа чежњавим погледима, кад у њу ја тако погледам.{S} Па тако је било и ово јутро.{S} Ја |
| чинило да сам понижен?...{S} Да ли бих ја био онако тужан да смо се растали друкчије?{S} Питањ |
| варош«.{S} Тако сам писао; а да ли бих ја ту варош толико волео да у њој није била она, и то ј |
| каже?« упита она. »Ваша кћи«, изговорих ја с једним болним осећањем. — »Моја кћи!« рече она зач |
| рекоше ми збогом. »Ја сам тужан«, рекох ја. — Зашто бисте били?« рече она...{S} И то њено збого |
| свету, ја највише волим жене!« узвикнух ја до крајности узбуђен и погледах је оштро у очи.{S} О |
| >I dearly love nature</foreign></hi>!« (Ја много волим природу), употребљујући прилог <hi><fore |
| то ме преобрази...</p> <pb n="11" /> <p>Ја сам се с њом састајао свако јутро и свако пред вече. |
| ml:id="SRP1918a_C1"> <head>I.</head> <p>Ја сам био казао збогом љубави, опростио се с њом за на |
| ме погледа и одговори ми очима.</p> <p>Ја клонух у једну наслоњачу.{S} О, да, оне ће данас отп |
| јер зацело сам изгледао као луд.</p> <p>Ја стрчах низ степенице.{S} Дугачким ходником тихо су и |
| проблем који ми остаде нерешен.</p> <p>Ја сам се сваки час окретао, а она је подизала главу, п |
| жар, сву своју чистоту...</p> <p>...{S}Ја се сетих једнога младића.{S} Тога младића од пре нек |
| м, топле су, јер се у њима осећа срце. »Ја сам још овде.{S} Моје друштво још није отишло«. иска |
| сећање.{S} Али оне — рекоше ми збогом. »Ја сам тужан«, рекох ја. — Зашто бисте били?« рече она. |
| х један очајан крик и гласно узвикнух. »Ја те волим!« као да би ме она чула; а за тим падох на |
| а и пољуби ме, и одмах безазлено рече: »Ја путујем... у суботу«.{S} Ја осетих бол...{S} После с |
| душом, и да познаје колико сам срећан: »Ја путујем... у суботу«, рече она безазлено с осмехом и |
| , па ви да ми кажете, који...« — »Да се јавим мајци«, прекиде <pb n="27" /> ме она и оде у собу |
| ..{S} Погледа је чистих као у детета, а јак и чврст као да је од бронзе.{S} Овакав је морао изг |
| као оне ономадашње!{S} И пожелех да сам јак као »човек«, да су ми живци као челик, железо.{S} Ј |
| овека у плаво«, па да претрчим...{S} То јако осећање водило ме је, носило ме у тишину, где ћу м |
| очију ни ушију.{S} Мене је носило нешто јако, велико из мене...{S} Ја сам њен пољубац осећао, н |
| их него лупнух чуком на вратима: ударих јако једанпут.{S} Швајцарац отвори врата, и ја уђох баш |
| се подневно сасвим бело небо, где су се јасно оцртавали с кућа мали црвени димњаци »који изглед |
| м, и то с недовршеним човеком.{S} Овога је култура довршила, начинила га потпуним.{S} И он ми д |
| гога (ваљда што је бољи, достојнији) да је љуби...{S} Ја бих сад од физичког додира с њом умро. |
| да јој говорим о најлуђим стварима, да је молим да ме не оставља, да живимо заједно као муж и |
| преклињем да бежи, што пре, одавде, да је ја не обесвећавам својом профаном близином.{S} Јер н |
| дао да сам с њом, да седим близу ње, да је гледам и осећам; а кад је пољубих, ја је избегавах и |
| оригинална мисао која ме свег обузе: да је неко љуби.{S} Неко, не ја.{S} И тај неко да у своју |
| тражио узрок за приближавање!...{S} Да је питам хоће ли да путује у суботу.{S} Због тога... не |
| косом, у његово човеково лице, и ма да је обријаних бркова, у његове руке од самих мишића, нар |
| о, ја се растужих, и пожелех од срца да је то био само сан, да ме она није у истини пољубила... |
| се гушио паром...{S} И остао је жив да је прати свуд као њена сенка«.</p> <p>»То је он! мој бр |
| је отишла на континенат Европе: где да је нађем?...{S} Послах јој га у једну од Савезних Држав |
| е дан њиног одласка.{S} Чинило ми се да је то један од оних тужних али свечаних дана, кад се ми |
| много носе жене у овој вароши, рече да је то лепо за моју сестру, јер то је нешто локално: пре |
| слио сам да јој кажем да је волим, и да је преклињем да бежи, што пре, одавде, да је ја не обес |
| мајка, жива и духовита, осећа, види да је нешто било између мене и њене кћери, па се ++љути на |
| о сам ја ушавши у своју собу.{S} Али да је покушала, на милион начина да ме начини онаквим кака |
| .{S} А она..., љути се или што мисли да је осумњичена или што је избегавана два дана.{S} Или... |
| ласка, ни кад пође, те да ми се чини да је овде, изишла у варош, исто као кад ми неко мио умре: |
| последњу почаст, само да ми се чини да је жив, отишао куд год на пут.</p> <pb n="23" /> <p>Али |
| брзо одох и стадох поред ње, пазећи да је не дотакнем.{S} Пред нама се пружала долина као какв |
| у.{S} Не могу да издржим више, морам да је видим.{S} У својој соби опрах се од чађи, обукох се |
| сам био блед као крпа...{S} Знао сам да је она пре но што је замирисала лаванда...</p> <p>...{S |
| ој кажем.{S} Мислио сам да јој кажем да је волим, и да је преклињем да бежи, што пре, одавде, д |
| ла!{S} И избегавао сам је, с намером да је не видим до њеног поласка, ни кад пође, те да ми се |
| да ћути, да не чујем њен говор!{S} О да је знала да седи; да не видим њен ход!{S} Од тога нисам |
| /foreign></hi>, по американски.{S} О да је знала да ћути, да не чујем њен говор!{S} О да је зна |
| естити дом, и где се човек осећа као да је у гостима код својих најбољих пријатеља, у хотелу ка |
| е...: и она се стиди, а прави се као да је тужна, љута...{S} А њена мајка, жива и духовита, осе |
| , само у другој нијанси, светлој као да је обасјана сунцем.{S} Јер и небо: јутром, у тој вароши |
| небо: оно је као од чађи, а на њ као да је просут један млаз крви у облику срца...{S} То је био |
| ово јутро није била златна, него као да је од пшеничних влатова <pb n="33" /> који су тек почел |
| стих као у детета, а јак и чврст као да је од бронзе.{S} Овакав је морао изгледати први човек.. |
| м умео мислити.</p> <p>Док сам желео да је љубим, ја сам непрестано гледао да сам с њом, да сед |
| замишљао с човеком и зато нисам смео да је питам зашто је у студиу била онаква, зашто је истргл |
| рхтала душа...{S} Био сам се спремио да је питам: зашто се променила; а кад је видех, то ми се |
| брао снагу, ја пођох у собу за одмор да је видим.{S} Она је зацело тамо, мислио сам, ја ћу је п |
| > <p>Два дана је не видех, не хтедох да је видим — стидех се.{S} Какву сам улогу ја играо после |
| } И кроз главу ми сену једна мисао: »Да је замолим да ми каже који ћу поклон дати сестри«.</p> |
| и зацело челичних живаца...{S} Погледа је чистих као у детета, а јак и чврст као да је од брон |
| га тражих — нема га.{S} Чеках га, можда је кудгод даље отишао па ће се доцније вратити — не доч |
| — пре њеног изгнања из раја...{S} Можда је специјално она таква, као њени покрети и њен говор.. |
| д уједа гује, па и ако ме она спази, ја је не поздравих, не уђох, вратих се и појурих уз степен |
| е гледам и осећам; а кад је пољубих, ја је избегавах и нађох другога (ваљда што је бољи, достој |
| као у шали и запрети ми прстићем.{S} Ја је пољубих.{S} Она се несташно насмеја и пољуби ме, и о |
| блак муње.{S} Девојчица одскакута, а ја је не испратих, јер немадох моћи да устанем.</p> <p>Аме |
| , и показујући руком на сат, пође; а ја је ухватих за прсте, да јој пољубим руку, и промуцах: » |
| па сад ме остави: имам да пишем«, и ја је послушно оставих, и седнувши на своје место узех пис |
| и изгледала је као катарка с лађе која је потонула.{S} Американка се усхићавала овом сликом и |
| ..{S} Али кад осетих мирис постеље која је мирисала на физичког човека, <pb n="21" /> у мени се |
| мити за дружбу с њом.{S} Ова Американка је жена будућности.</p> <p>После сам мислио, гледајући |
| авала се на томе плаветнилу и изгледала је као катарка с лађе која је потонула.{S} Американка с |
| ек почели да зру.{S} Њена косица мењала је боју као небо, као море и као душа.{S} Она ми се гот |
| пчела у кошници...{S} Моја рука летела је преко једне карте кад се отворише врата и чу се лаки |
| код нас жене не иду ноћу саме.{S} Била је неисказано радознала. »Зашто?« А кад јој ја, видећи |
| х врати и уђе са мном у студио.{S} Била је врло озбиљна.{S} Не проговоривши ми ништа, брзо разг |
| а ипак колико лепа!{S} Њена лепота била је у ономе што се не преноси ни кичицом на платно, ни ф |
| а.{S} Једна ледена крута озбиљност била је на њеном лицу.{S} Сасвим друга!{S} Нити сам ја исти |
| ја се осмехнух.{S} И у том осмеху била је моја душа.{S} Крај врата се зауставих и окретох се, |
| ула су водила борбу с душом, и победила је душа.{S} Американка ју је пречистила, преобразила, д |
| сам јој био духовни сродник, и тражила је да се са мном разговара.{S} А кад смо ћутали, или ка |
| нђалом оделу и упалих образа, на којима је извајана глад, прикупљале су се и удешавале су свој |
| крају вароши.</p> <pb n="4" /> <p>О на је била госпођа, и не беше ту сама већ с мајком, једном |
| P1918a_C5"> <head>V.</head> <p>Два дана је не видех, не хтедох да је видим — стидех се.{S} Какв |
| елој блузи — а елегантно.{S} Намирисана је мало — мирисом од лаванде — она је знала колико треб |
| ријатељ, ћути, не гледа ме!{S} Увређена је, држи да сам јој кћер осумњичио, повиривши на врата |
| ворене са седам печата.{S} Њина промена је проблем који ми остаје за свагда нерешен.</p> <p>Кад |
| и на какву »доларску принцезу«. обучена је просто — сваки дан у другој белој блузи — а елегантн |
| уке или лице...</p> <p>Поред овога, она је заносила човека и својим држањем и понашањем.{S} По |
| одним понашањем.{S} Мушки слободна, она је имала сва својства свога женскога пола: да се брине |
| подне, кад би остала да се одмара, она је говорила о великим енглеским и американским песницим |
| онда, но сада.{S} После пола часа, она је била у дугачком суром путничком мантилу и шеширу од |
| пут у животу.{S} Висока и поносита, она је својом појавом личила на неку краљицу из Новога Свет |
| /head> <p>И ако слободна као човек, она је од свих жена у хотелу била најозбиљнија и најосјетљи |
| р...{S} Пред вече, у соби за одмор, она је пред свима слободно легала на софу, да се у хоризонт |
| го пута имам храбрости да помислим: она је волела онога што...; али ова мисао стално ми остаје |
| лигентна и образована. <pb n="7" /> Она је из најкултурније државе Северне Америке, која се зов |
| шаљем писмо с толиким благом?...{S} Она је отишла на континенат Европе: где да је нађем?...{S} |
| аквим какав см био, не би могла.{S} Она је опет имала и лице и очи и уста, али не да то ја љуби |
| љивија, дакле ипак највише жена.{S} Она је била интелигентна и образована. <pb n="7" /> Она је |
| ђох у собу за одмор да је видим.{S} Она је зацело тамо, мислио сам, ја ћу је питати шта јој је |
| ја оно јутро кад сам је пољубио.{S} Она је седела за столом где оно јутро.{S} Ја сам онда био о |
| њом ја бих чини ми се издахнуо.{S} Она је сад била виша од мене, виша од сваког земаљског бића |
| сана је мало — мирисом од лаванде — она је знала колико треба да се намирише...{S} Она није бил |
| > <p>Ја сам се сваки час окретао, а она је подизала главу, погледала ме и осмехнула се.{S} Било |
| а јој кажем лаку ноћ.</p> <p>»Дакле она је у мени волела онога чулног човека, овога духовног не |
| а мале Нели.</p> <pb n="13" /> <p>И она је Американка.{S} Обе имају црне очи.{S} Само што она и |
| мислио сам и радовао сам се.{S} Али она је била на путу као у хотелу: природна, слободна: с муш |
| нка!{S} И с овом озбиљношћу и тугом она је била искрена као дете.{S} Јер кад би умела да се пре |
| м се интересовао за Американку, јер она је била интересантнија од свих женских гостију.{S} Млад |
| Бога више него у старој катедрали. »Она је жена какве једном морају бити све жене.{S} Кад буду |
| сама које сам ја икада чуо.{S} Последња је најискренија, јер ми је изазвала сузе...</p> <pb n=" |
| нас да путују...{S} Дакле, ипак, субота је дан њиног одласка.{S} Чинило ми се да је то један од |
| ислио да она неће никада отићи?« О! шта је она била мени?!{S} А да сам ја њој само један симпат |
| оклон... за сестру...{S} Ја не знам шта је за њу, па ви да ми кажете, који...« — »Да се јавим м |
| ка, ја сам се сасвим свесно питао: »Шта је <pb n="20" /> мени та страна жена?{S} Зар сам ја мис |
| и чврст као да је од бронзе.{S} Овакав је морао изгледати први човек...{S} Кад би највећи ваја |
| ан нови Херкулес, један див.{S} Тај див је Американац.{S} Заљубио се у једну своју сународницу |
| да је питам: зашто се променила; а кад је видех, то ми се учини лудо, као кад би питао сунце: |
| разређивао се и мешао с облацима; а кад је ружно, падао на земљу као магла.{S} Тражио сам да се |
| близу ње, да је гледам и осећам; а кад је пољубих, ја је избегавах и нађох другога (ваљда што |
| ико сам желео да поцрвени.{S} А сад кад је поцрвенела ја сам тако несрећан.{S} Па ипак, ја ниса |
| и се распростирао по свој вароши, и кад је време лепо, дизао се у вис, разређивао се и мешао с |
| разговара.{S} А кад смо ћутали, или кад је она говорила о другим стварима, а сам био само мужја |
| ислио да ће ми бити и најмање криво кад је видим с оним кога сам јој ја изабрао...</p> <p>Па до |
| врата, и ја уђох баш у том тренутку кад је из трпезарије излазила она...{S} Сретосмо се; ја узе |
| .{S} Море, час је плаво час зелено, сад је као опал, после као смарагд, најпосле се прелива у с |
| Ја сам био изван себе од радости. »Сад је прилика да нам се односи измене«, мислио сам и радов |
| ...{S} Пожурим се од главних алеја, где је врило као на улици, небројена кола, небројени коњани |
| а сања о дотле невиђеним стварима, које је тога дана видела; и док је она лежала, жмурећи, људи |
| безбројне величанствене грађевине, које је Време оденуло у црну чађ а окитило зеленом маховином |
| плаво море.{S} То је било дно неба које је давало потпуну илузију мора.{S} Више њега била су дв |
| би знала зашто сам био занесен! и да ме је додир њене руке доводио до безумља: да клекнем пред |
| з густу непробојну шарену масу, која ме је носила, чувала, износила на чистину, где сам се пред |
| риродна.{S} Она, нова жена подсећала ме је на стару, прву жену — пре њеног изгнања из раја...{S |
| ни за тренутак нисам био без ње; она ме је свуд пратила као моја сенка; ја сам је замишљао поно |
| као свештеник црквене утвари.{S} Он ме је мењао сваки тренутак, и ја сам био час као некакво к |
| ретрчим...{S} То јако осећање водило ме је, носило ме у тишину, где ћу моћи мирно осећати њен п |
| ад имао тако мало очију и ушију, јер ме је целог била обузела само једна мисао: још вечерас њу |
| а нисам имао ни очију ни ушију.{S} Мене је носило нешто јако, велико из мене...{S} Ја сам њен п |
| ћењу остати за свагда.{S} Моја свест ће је сачувати од свега споља, па и од онога што врши изме |
| човек, велики, највећи војсковођа, који је покорио свет.{S} У самопоштовању одох до крајности.{ |
| а на неку краљицу из Новога Света, који је оставила и дошла у Стари Свет да краљује над свим же |
| ом као сребром или пеном из Океана који је прешла први пут у животу.{S} Висока и поносита, она |
| еног покрета трзао сам се као неко који је почео да краде или да врши какво друго рђаво дело.{S |
| ткој калдрми часно пуштали су глас који је личио на песму <pb n="26" /> сирене, после на звижда |
| изгледа да неће ни изгрејати.{S} Сваки је од нас један мали свет и сваки је од нас једна велик |
| ваки је од нас један мали свет, и сваки је од нас једна велика загонетка.</p> <p>И једнога дана |
| Сваки је од нас један мали свет и сваки је од нас једна велика загонетка.</p> <p>Чу се пиштаљка |
| , кад не разумем своја?...</p> <p>Сваки је од нас један мали свет, и сваки је од нас једна вели |
| међу изабранима!{S} Срећа, понос што ли је то било, обузе ме до крајности, и ја не видећи ништа |
| циљ живота.{S} Прошле су биле муке, али је дошло нешто горе, досада и празнина.{S} На једанпут |
| кох, први пут не муцајући: »Ова соба ми је празна без вас«, и пољубих је као пре пола часа малу |
| но највеће знаменитости и због чега ми је ова варош, крај све своје суморности, имала весео из |
| е нежности старије сестре.{S} Као да ми је говорила: »Дечко, пишеш о жени... рано је то за тебе |
| друга или као брата.{S} И у место ма ми је мило, ја се растужих, и пожелех од срца да је то био |
| ја имам и једну широку отаџбину; она ми је досад била свет, а сад ми је свет — ова варош«.{S} Т |
| заједно као муж и жена...{S} Али она ми је повраћала разум својим слободним понашањем.{S} Мушки |
| ну; она ми је досад била свет, а сад ми је свет — ова варош«.{S} Тако сам писао; а да ли бих ја |
| ја сам замишљао себе поред ње, и све ми је било мило и слатко, и сваки мој живац вибрирао је, а |
| пут чух тичју песму, њен говор, који ми је сад узбудио душу...{S} А кад пође, последњи пут виде |
| Онај лаки мирис с њене хаљине утицао ми је сад на душу.{S} У оном малом симпатичном хотелу осећ |
| р нешто што ми је сад најсветије, то ми је она...{S} Она се одмах врати и уђе са мном у студио. |
| тензивном осећању, <pb n="18" /> што ми је долазило као познато из давне давнине, из прве младо |
| профаном близином.{S} Јер нешто што ми је сад најсветије, то ми је она...{S} Она се одмах врат |
| уо.{S} Последња је најискренија, јер ми је изазвала сузе...</p> <pb n="35" /> <p>Седоше у такси |
| не...{S} На континент...« Мушки глас ми је непознат.{S} Нагласак американски.{S} Зацело један р |
| игру валова, њене покрете, од којих ми је сад задрхтала душа...{S} Био сам се спремио да је пи |
| кси«, и мислећи на нешто десето; а мени је то танко пиштање парало срце. »О ако отиде без збого |
| хаљином и готово губио свест.{S} У мени је било нешто злочиначко...{S} Ја сам водио борбу с чул |
| азу и неузнемираван гледати њу, гледати је у белој блузи, осенчана профила палминим лишћем с је |
| Сасвим друга!{S} Нити сам ја исти нити је она иста.{S} Ја сам сад дух, она загонетка.{S} У сва |
| сти.</p> <p>После сам мислио, гледајући је: »Заборавила ме...{S} И њој паметној дошао је један |
| ше не поменух.{S} А једанпут, слушајући је, помислих: »Шевино певање«, па то сасвим одбацих: ба |
| ја јој се сретох с мајком и поздравивши је, најљубазније, збуњено упитах: »Ви путујете... у суб |
| ских гостију.{S} Млада, а црна коса јој је прошарана седином као сребром или пеном из Океана ко |
| мо, мислио сам, ја ћу је питати шта јој је било мало час.</p> <p>У тој соби сеђаше она, мајка и |
| ком мантилу и шеширу од панаме који јој је крио више од половину лица, а дуг плавичаст вео личи |
| им и американским песницима, и било јој је врло пријатно што те песнике и ја познајем, нарочито |
| црвено, а у подне бело као снег, и ипак је једно исто небо...{S} Погледах у њу, а она, у белој |
| боје, и свака боја у ове ниансе, и ипак је увек — море.</p> <p>Дуго смо седели једно према друг |
| а... и ја сам желео да то љубим.{S} Док је она лежала тако мирно, какав сам ја изгледао!{S} Мењ |
| з воза, и да нешто не заборавим.{S} Док је она седећи према мени гледала у дивне пределе једне |
| варима, које је тога дана видела; и док је она лежала, жмурећи, људи, и млади и стари, подједна |
| од ње, осећајући да и она осећа да сам је пољубио душом, и да познаје колико сам срећан: »Ја п |
| је свуд пратила као моја сенка; ја сам је замишљао поноситу и слободну и био сам бескрајно рад |
| Па тако је било и ово јутро.{S} Ја сам је желео сасвим друкчију...</p> <p>Прође прилично, ја с |
| тамо где сам седео ја оно јутро кад сам је пољубио.{S} Она је седела за столом где оно јутро.{S |
| грао после наших пољубаца...{S} Док сам је у мислима љубио излазио сам пред њу и црвенео сам, а |
| О кад би она знала!{S} И избегавао сам је, с намером да је не видим до њеног поласка, ни кад п |
| ом.{S} Мени се чини да она зна како сам је замишљао с човеком и зато нисам смео да је питам заш |
| S} И <pb n="32" /> ја се сетих како сам је безочно погледао у очи оног дана на излету кад сам у |
| га дана, ја се сетих њега, »човека«: он је ту, леп као бесмртни бог.{S} Како сам га могао сравњ |
| соби сеђаше она, мајка и »човек«.{S} Он је седео тамо где сам седео ја оно јутро кад сам је пољ |
| .{S} Она му на љубав не одговара.{S} Он је свуд прати као њена сенка.{S} У очајању што нема одз |
| био тај младић нисам распитивао, јер он је мени био само <hi>човек</hi>.{S} Као да се тако звао |
| 12" /> очима, гледао милу жену, миловао је, имао је сву...{S} Па сам скакао и бежао из парка, з |
| има, гледао милу жену, миловао је, имао је сву...{S} Па сам скакао и бежао из парка, залазно у |
| ао је један луд тренутак...{S} Пуцкарао је угаљ у камину, изгрејавало је сунце, она се раздрага |
| ло и слатко, и сваки мој живац вибрирао је, а у мени ниј |