ла извесна лица, од којих су нека жива, а већина су умрла.{S} Није било девера него је Чедомир |
тупамо посред гомиле безбројних болова, а многи од нас не чује ни једну жалбу — грмио је Илић, |
боја, која се види само код лептирова, а на супротној страни, по крововима ниским, високим, од |
оду употребљавају на своја задовољства, а задовољства не челиче дух.</p> <p>Син је растао слобо |
а њега, он би спазио понос који страда, а можда нешто и неповерења.{S} Он јој је онда прилазио. |
ти на власти" постаје им једина девиза, а посланици владају, управљају, постављају, мешају се у |
калдрме.{S} Свет измешан, доста сељака, а нарочито полусељака што су амали, таљигаши, надничари |
е јој се стезало, њена душа је плакала, а она се морала смешити.{S} Стога побеже са седнице, чи |
Сав каљав, поцрнела лица, опрљена чела, а веселих, светлих, занесених очију, враћао се увече са |
агла, главу оборила ниско; није журила, а није, управо, знала куда иде.</p> <p>На неком сату из |
анас, па сутра другу.{S} Не би осетила, а кућа би била опрана...</p> <p>— Старинске жене, газда |
међу њима старих, опробаних пријатеља, а било их је и таквих који су раније обилазили далеко п |
схватим такав брак у обичним приликама, а камо ли кад је у питању престо.{S} Ко би то могао пом |
који живи неопажен за школским клупама, а испуњава један велики део престонице.{S} Њихова љубав |
г једног система демократских рефорама, а они нису у стању да се одрекну ни државног фијакера!< |
на бедра, често несвесне стида и срама, а понекад намерно, с извесном циничном сиротињском перв |
могена, иде се до отвореног деспотизма, а ако се образује коалиција, свака фракција експлоатише |
ави десну руку око врата свога драгана, а левом придржаваше књигу према светлости, па стаде рец |
и без бојазни.{S} Јер је она била жена, а код жена, кад је муж у питању, начелне разлике не пре |
су седели.{S} Пролетос је била зелена, а сад се белела од прашине, као да никад није била боје |
е је дотле расло дивље трње и аптовина, а мртву тишину оживљавао тек шум какве змије, подигла с |
сту; до дечка је била једна близнакиња, а преко:{S} Бела са другом сестрицом.{S} Она је требала |
анас до сутра.</p> <p>— Сутра... сутра, а не данас — одговарао је гласу своје савести.</p> <p>Б |
ед: научи лекцију која није још задата, а не зна оно што му је за лекцију.{S} У гимназији је би |
је боље од тога!{S} Иде ти после плата, а кад остариш, пензионишу те, па ти и после иде плата, |
еизвесно што очекујемо од даљег живота, а што би хтели да сазнамо и улепшамо као у бајци.{S} Је |
оме слободан један круг болесних места, а нападао је на оно што је главно, на основе и темеље, |
родна песма — примети Радоје. — Проста, а све каже, дирне те у жицу.</p> <p>Девојке одговорише |
њом.{S} Није прошло ни неколико минута, а он је већ био на улици, са̑м.</p> </div> <div type="c |
и ако можеш, а ако ти школа не допушта, а ти немој...{S} Боже здравља, видећемо се.{S} Ја ти ша |
слеђеним још од његовог прадеде голаћа, а можда још и даље, од предака којима имена није знао, |
у.{S} Стид ју је било и од самог Илића, а ради њега и ради својих родитеља, она је желела бити |
вршњацима, децом такође из бољих кућа, а поквареном као и он, можда горе него и он.{S} Две бли |
" /> тако, глупо, остао је без марјаша, а није мислио да ће му што требати, па да узајми.{S} Он |
му, Илићу, мислио је; Младен је брбљив, а Бела...</p> <p>На ову реч младић задрхта.{S} Један пл |
и где се морао одржавати известан ранг, а где се грцало од дугова; рано је познао понижења, так |
атко је јео и преслишавао се ко је југ, а ко је север.{S} И доцније није никад заборавио што је |
сам то нешто мислила.{S} Друго је сад, а друго беше под проклетом реакцијом.{S} Тек, жао ми је |
сам је толико пута... гледам је и сад, а никад је се нећу нагледати.{S} Чини ми се она као нек |
би хладном мислиоцу била одмах апсурд, а која је њему изгледала само немогућа због њега самог, |
свом обичају куцајући на врата од собе, а не отварајући их.</p> <p>То је трајало неко време.{S} |
старији су се утркивали да га поздраве, а деца се загледала у њега, као у чудо.{S} Недељом и пр |
окака по којима рабаџије шибају волове, а човек не зна кога пре да пожали: те људе или ту стоку |
предусретљивост и величанствене умове, а тебе вреба фарисејство и глупост.</p> <pb n="285" /> |
етљавале нашу варош, наша села, путове, а дању покретале занатлијске машине, стругаре, штампари |
о у њу кроз будућност која обећава све, а сад је посматра кроз прошлост која се измиче, отима с |
о.{S} Други не заборављају своје мртве, а зар ми живи да се заборавимо?{S} Ти нарочито, Вишња.. |
је са много искреног сажаљења за друге, а са пуно дубоке жалости за себе.</p> <p>Мајка јој је у |
олико је пута пролазио поред те зграде, а никад није приметио да у њој <pb n="4" /> седи неко к |
ше руке састављене око паса, очи бледе, а мисао умире у глави.{S} Њему су ти загрљаји падали сл |
ски пасуљ</hi>, с много паприке и воде, а мало пасуља и пастрме, али за кога тврде да је најуку |
ко.</p> <p>— Пиши јој, болан, мајка је, а тетки треба мало, па да је заболи глава.</p> <pb n="2 |
у своје тесне дупље... нестајало их је, а на њиховим местима <pb n="253" /> зјапеле су црне без |
састанак људи долазе увек нешто раније, а да жене задоцне стално.{S} Чедомир је потврдио ово пр |
аграду за твоје философске спекулације, а око тебе диже се вихор, заузет једино материјалним ин |
тије.{S} Народ бира своје представнике, а ови постављају владу.</p> <p>Били су прешли преко брв |
го поштовали, јер су га колеге пањкале, а и сам је био крив: био је лабав, давао је лако добре |
сенка, живот се повлачио, тице ћутале, а једноставан <pb n="44" /> и таман облак ширио се све |
се љубавници могу шетати до миле воље, а да не буду изненађени непријатним сусретом, подозриви |
који те окружују...{S} Је ли, Марјане, а би ли ко од богатих?</p> <p>— Они не спадају у моју н |
кивао кафу.{S} Понекад би читао новине, а кад њих није било, узео би <hi>Горски Вијенац</hi>, о |
/p> <p>Млади човек, с прилично вештине, а с много поштовања, скиде свој шешир који је већ губио |
о добра беху неспособни да ми га учине, а они од којих сам очекивао зла, најзад су ми га учинил |
човек, који без штака не може да макне, а иначе скакуће, свуд јури, трчи, код свију је, без њег |
такође, и то брзо, као да је виле гоне, а враћала се тек у вече, пуна новости.{S} Младен је одл |
и, лепи Млађа носио кариране панталоне, а еманциповане другарице гризле переце поред најпомодни |
обесили кануре бојене и небојене вуне, а месари кожице суве и сирове.{S} Пред кућама, на клупи |
војке приступачне, младе жене несташне, а старци и старице тапшу рукама, одобравају и буне још |
м су наместили кујну и собу за примање, а од другог су начинили своје собе за спавање.{S} Вишња |
, низови вагона, зеленило суседне баре, а даље, горе, на брегу, белео се један крај вароши под |
S} По убледелом челу повлачиле се боре, а у солуфима се пресијавало неколико белих власи.{S} Ос |
<pb n="186" /> је прошла: поменула се, а не вратила се, како кажу наши стари.{S} И девојка је |
бригама, ситним болестима које се пате, а не сметају.</p> <p>— Главно је да јој је срце здраво |
успехом.{S} Чедомир је положио испите, а госпа-Клеопатра је брала лаворике.{S} Она је сад гово |
>Тако сад Илић није имао ни своје куће, а морао је сносити пребацивања као да се њему учинило н |
ење са њом даје радости, одмора, утехе, а не нове невоље и морално пропадање.</p> <p>Са том мис |
н.</p> <p>— Народ су бирачи, другарице, а бирачи су људи.{S} Сваки од њих има по један ситан, а |
рије од света, док му она разједа срце, а њен гној прља, трује.{S} С времена на време, он би се |
Јадно место где се цели животи истроше, а душа не оде даље од бриге за насушни хлеб и државни п |
своју цену; симпатије су редак луксуз, а брак... брак је код паметних људи вешт споразум, смиш |
ром?</p> <p>— Јесте.{S} Обоје су млади, а знаш какав је свет...{S} Баш ме данас у седници пита |
лим да изађе у друштво, да се разоноди, а она неће, <hi>штудира</hi>...</p> <p>Том приликом ску |
ју омиљену песму: „Сунце ходи и заходи, а у мојој је изби тамно!...“</p> <p>Понекад би помислил |
к, сладак уздах отео би му се из груди, а глава му клонула, као да је неког дуго грлио, љубио.< |
анатлија?{S} Рано се дигни, доцно лежи, а кад остариш не можеш да радиш, па куд ћеш него у прос |
р говори, ко хоће да бележи, он бележи, а ко неће, онда то толико.</p> <p> <hi>Капетан-Машино З |
живот.{S} Живот <pb n="90" /> пролази, а она се никад не појави, не помилује наше усијано чело |
можда на страну, па су трошкови велики, а...{S} Није довршио реченицу, јер није хтео причати о |
и јој се да је поздрављају пријатељски, а она није могла отићи сама до првог дућана.</p> <p>— Б |
аницу, јер су му синови били тада мали, а другом коме није волео поверити се.{S} Вишња се опет |
о ствари да каже!{S} Дани су пролазили, а перо је висило непомично над хартијом.{S} Његове мисл |
су ретки Илићи.{S} И дани су пролазили, а за њима месеци, године.</p> <p>Спомен на бившу љубав |
ије изнели роштиље на сокак и задимили, а по зиду извешали кобасице разне дужине и дебљине.{S} |
ер младост иде, брже него што се мисли, а са њом и сва могућност да будемо срећни.</p> <p>Дрхте |
често вештачке дедукције, па и софизми, а, с времена на време, упада у противуречности.{S} Она |
атеља:</p> <p>— Он не зна ништа о мени, а ни ја о њему, као да смо туђини.{S} Свакако ми замера |
м великим надлештвима, где је рад мањи, а плата већа.{S} Они оснивају <hi>таншуле</hi>, састављ |
рканих таласа, неугашљив пламен у бури, а пред њим се појављивало сунце, чији је златан сјај ож |
нт и камен, темељ широк неколико хвати, а врх од зида као колски пут.</p> <pb n="229" /> <p>— К |
од нас на храну.{S} Њему ће се познати, а нама је свеједно: куд једемо сви, биће и за њега...{S |
омашио свој позив несрећан је, он пати, а патња рађа злоћу.{S} Директор га је звао, саветовао д |
ог првака.{S} Он је једва знао срицати, а теже му је било потписати се него отпешачити до Мрчај |
века који добро види да прави глупости, а продужава и прави их нове, све му изгледа лако.{S} Уз |
Бели, и осети како му цело тело дрхти, а на срце му наваљују разнолики осећаји, од тихе ностал |
, спремала књиге и доручковала стојећи, а све је мислила о једном: о универзитету на који је по |
, ручак је готов.</p> <p>Тако куцајући, а не отварајући врата на младићевој соби њу би прожмала |
тале са девојке на игру сунца на улици, а са сунца опет на девојку, на њен го врат, на белу рук |
о науци, политици, жени, Богу, лудници, а кад су изашли из кафане, закључио је трештен пијан:</ |
наљути муж. — Ја ти говорим као мајци, а ти тераш шегу...{S} Каква свадба!{S} Тај младић није |
ти.{S} Ако хоће да учи школу, нека учи, а ако неће, значи да није за њу, па ће гледати друга по |
се да младића није засенуо мој положај, а он на то не треба да рачуна ни колико ја.{S} Нико у С |
hi>Рад и Светлост</hi> паде под стечај, а Радоја стрпаше у хапс.{S} Он се оправда.{S} Разлог је |
к, мила мајко, као мрав.{S} Сева будак, а онај кујунџијин настојава и соколи...</p> <p>Увече је |
етне, набавио велике ормане, споља лак, а унутра сомотска постава.{S} Дућан му пун будилника, з |
преко реке, југ, лево у шљиваку исток, а запад где су пасла говеда.{S} Сели су у јечам и ужина |
о цело јутро.{S} Још удара на бели лук, а већ развезао о Плеханову, Огисту Конту, социјалној ре |
и се воле годину дана пред нашим носем, а ми... слепци код очију!{S} Бела ми је сад признала св |
неколико часова како су једно с другим, а он не успева да јој каже једне речи која долази из ср |
коњски трамвај замењен је електричним, а на пољани Батал-џамије копани су темељи једне јавне г |
учинио на улици пред самом грађевином, а био је мртав пијан.{S} На саслушању је изјавио да је |
ужинали.{S} Хлеб је био мек, сир диван, а апетит одличан; слатко је јео и преслишавао се ко је |
на пословица да се не зна шта носи дан, а шта ноћ.{S} Странци нас зову земља изненађења.</p> <p |
} Пасуљ са пастрмом био је сад њен сан, а киселе паприке њен идеал.{S} Те проклете паприке!{S} |
ди.{S} Сваки од њих има по један ситан, а за себе капиталан интерес.{S} Брига за свакидашњим хл |
била остављена рупа за чашу или сапун, а изнад ње налазио се узидан крст од црвеног камена на |
демонстрације, резолуције на туђ рачун, а чим дођу у питање они, њихова личност, њихов џеп, они |
лео, а шта сам добио, шта сам очекивао, а шта дочекао, многе ствари које ме тиште и које могу р |
е науснице!...</p> <p>Илић се насмејао, а кад се после растао са њом, помислио је озбиљно:</p> |
аље, од предака којима имена није знао, а који су морали волети ову земљу кад су се били за њу. |
х, исправних, који разумеју свој посао, а нашло се и неколико људи, како је то случај у свима п |
ђака?{S} Ја чујем само право... право, а где је реч дужност?{S} Говори се само о сељаку.{S} Ал |
воје срце.{S} Ја сам изабрао ово друго, а и ти ћеш... сигуран сам.{S} Пиј, проводи се, уживај м |
рице и кучине.{S} Данас нам вичу живео, а сутра, на неколико запаљивих речи каквог дрипца, заур |
дње године, да ти кажем: шта сам желео, а шта сам добио, шта сам очекивао, а шта дочекао, многе |
би му покварио више него што би однео, а бојао се и ведрог неба које му прети сушом непрестано |
, равне дворе гради.</l> <l>Дан градио, а два се кајао —</l> <l>Ој, убава, убава девојко, ој!</ |
ба!{S} Тај младић није ни школу свршио, а Бела је још дете.</p> <p>— Бела ми је терет на грудим |
<pb n="120" /> — Није још школу свршио, а већ проси девојку...</p> <p>— Ја не налазим у томе ни |
ало од свега што је јуче још постојало, а он је још жив.</p> <p>— Ах, тај живот! — промуца болн |
е ако се наканиш.{S} Ако ти је то мало, а ти ми телеграфиши или отиди код мојих пријатеља и зем |
њен ђаволасти поглед понављали су немо, а јасно: — Пољуби ме опет... пољуби, пољуби...</p> <p>И |
у њој, нешто скривено, топло, незнано, а широко и пространо као свет.</p> <p>Девојка поче да р |
бави; оно је могло путовати и отворено, а да нико не нађе у њему чега другог до другарских саоп |
гово избријано лице грчило се нервозно, а прсти су трзали штит од качкете.{S} Девојка га је слу |
ијатељство које се сматра да је вечито, а које живот распе као плеву!</p> <p>Поред њих прохукта |
реченицу, коју је случајно негде начуо, а у себи је додавао; „Ми смо слепи код очију, утучени у |
— рече јој једном муж. — Живот је скуп, а човек ми изгледа ваљан.</p> <p>— И ја сам то нешто ми |
е.{S} У салону се запали велики лустер, а електрично звонце позва собарицу да послужи слатко.</ |
то сте ме пољубили — одговори њен глас, а њена насмејана уста, зајапурени образи, њен ђаволасти |
волео.{S} Он је био добар као Христос, а мало је људи _ко]и су починили толико зла својим мили |
, као да му је то <pb n="244" /> занат, а она седела на кљуну према њему.{S} Како је млака вода |
вина, књига.{S} Дан нам прође као сат, а сат као минут.{S} И ја се само Богу молим да заустави |
зам не пориче <pb n="108" /> народност, а специјално српској народности у Турској вера представ |
оред школске баште.{S} Тек по који пут, а нарочито кад је на пољу светло и благо време, она је |
позади лађе који осветљава пређени пут, а ни корака унапред јер се живот не понавља као што се |
свестио, чупао из срце ту опасну гљиву, а заједно са њом и слику младе Чачанке.{S} Хтео се баци |
и откривао ногу до колена, ногу младу, а развијену, ногу танку, а заокругљену, извајану као од |
чије је лишће подсећало на винову лозу, а цветови на цвет од кромпира.{S} Одаја је била тако ма |
од таште, која није пропуштала прилику, а да своме зету не покаже колико је срећан што не плаћа |
мајци, па онда паде поново на девојку, а одатле на сто, на зид, на прозорска окна, на затворен |
а, ногу младу, а развијену, ногу танку, а заокругљену, извајану као од неког божанственог уметн |
земље налили смо својим знојем и крвљу, а ми не знамо још колико неисцрпног злата лежи у тим та |
ма по себи.{S} Живот је дуг, пријатељу, а младост кратка.</p> <p>— Срце ми хоће апстракт и апсу |
ка одвратност према свету, према свему, а највише према себи самом.{S} Као на слици, он је виде |
бити до миле воље њену кожу час румену, а час белу.</p> <p>— Куда идемо? — упита га она.</p> <p |
ице, које су биле као да хоће да прсну, а прстима затеже косу тако да осети како му се кожа одв |
</p> <p>Шесту годину је навршио у јуну, а већ у августу молио је оца да га упише у школу.{S} До |
је има право, па му предаде целу радњу, а сам поче да сади лук преко лета, зими пак да зева у о |
али кућама: ко у тарницама, ко на коњу, а већина пешке.{S} Ћевапџије изнели роштиље на сокак и |
Цариграда и Неапоља, најлепша на свету, а ја се кладим да је она најружнија престоница у Европи |
, Њутон би једва добио за телеграфисту, а Миржеови чергаши завршили би на поправци у Топчидеру. |
ад јој је муж поменуо пут. — Жива нећу, а мртву ме можеш однети и на Ђавоље Острво.</p> <p>Илић |
а спавање.{S} Вишња је распремала кућу, а Аница кувала.{S} После часова остајале су дуго заједн |
бина.{S} Свет даје и последњу цркавицу, а нема ни пута, ни ћуприје, учитеља, ни лекара.{S} Све |
ње да уђе у дућан и купи какву ситницу, а прелази преко остварених задовољстава са слегањем рам |
сиротиња један недостатак. „Он сиромах, а ја хрома!“ — мислила је и веровала да су тако равни ј |
љиве савете. — Наше је да нађемо новац, а остало: то је његово.{S} Не може се наука посисати из |
оворио је. — Ето, ја сам провинцијалац, а изгледа ми да се овде нема већег осећања удобности, л |
олела би да те види, па дођи ако можеш, а ако ти школа не допушта, а ти немој...{S} Боже здрављ |
е било за тебе.{S} Ово је велика варош, а у њој има злих људи.{S} Да ти се што непријатно није |
, укус леп, цене умерене, <pb n="61" /> а млади газда нежењен, па је све ишло како само може би |
пут од параћинског штофа, <pb n="55" /> а лети сламни шешир у боји и прсник од платна.{S} Тражи |
ствар отера ме на место! <pb n="126" /> А, бога ми, добро учим и речи и превод.</p> <p>Матовић |
ић кад се трамвај удаљи. — Боже мој!{S} А мени се чини да је то било тако далеко... даље него д |
у!{S} Главно је кад се двоје воле...{S} А свет, фамилија, новац?{S} Трице и кучине!...</p> <p>— |
јемо времена.{S} Мораће се журити...{S} А ви, млади човече, из школе ћете ући право у живот.{S} |
ужичаст сноп првих сунчевих зракова.{S} А даље, по шору, поцрнелим крововима и раштрканом селу, |
еће требати да се мучимо око мираза.{S} А што су млади?...{S} Шта им фали што су млади!{S} Па т |
ојци, он је представио девојку њима.{S} А сад, она се забављала с њима, они се забављали с њом, |
тим, њему то не смета, он то не зна.{S} А тај сељак то је наш народ.{S} Он је запуштен, прост, |
то је настајала нека промена најзад.{S} А мучно, што је, можда несвесно, осећао да је он сувише |
До јесени имаћемо оба зида на брани.{S} А оно што остане лако је.{S} Још до године у ово доба м |
даје позитивна знања модерној жени.{S} А ја хоћу да се образујем до краја.{S} Хоћу да будем на |
му добацује слатке, заношљиве речи.{S} А кад би се пренуо сасвим и мислио на њу, на ту плаву д |
ш школу, као и мени удовички ужитак.{S} А кад свршиш школу, шта ће ти ова страћара.{S} Иди куд |
посла да твој живот не буде излишан.{S} А кад ти једног дана твоја срећа допусти да мислиш и на |
уше, да јој је сваки живац треперио.{S} А пријатно, јер је то све било њој симпатично, то позна |
ивља поља претворила у најлепши врт.{S} А тамо даље...</p> <p>И Радојев поглед изгуби се у план |
/p> <p>— Волите се већ целу младост.{S} А ти не видиш, ти ниси видео то тело — шаптао је у себи |
е, да неће одмицати од ње дан и ноћ.{S} А кад оздрави, она ће јој испричати шта се с њом догоди |
:</p> <p>— Право претпоставља борбу.{S} А ти си жена... наша жена која не воли живот одрицања, |
и ноге носе, па тражи себи девојку.{S} А кад је нађеш, сети се колико је Вићентије узео, па ти |
ао зла.{S} Оне иначе не знају за њу.{S} А оне које је назру, оне су као ове муве што се лепе уз |
Малих Степеница; немој да се стидиш.{S} А сад прими много поздрава од твојих доброжелећих ти ро |
није много али колико да се храниш.{S} А занатлија?{S} Рано се дигни, доцно лежи, а кад остари |
изашла у варош — одбрани се девојка. — А други?...{S} Брига ме је!</p> <p>— Не, Бела, то није |
јић гледајући у бело платно Моравино. — А видео сам је надошлу, усталасану, помамну: страшна је |
опет ништа од тебе — додаде жалосно. — А кад сам ја учио школу, мој брајко!...</p> <p>Застаде, |
нису ударили порез — продужи Ристић. — А била би грдна штета.{S} Она једина весели наше жалосн |
пољу је још велика врућина — рече она — а, Бога ми, ни наша кућа није близу.</p> <p>— Не жур’те |
се крили од Турака — додавао је други — а гле ти сад чуда!{S} Хвалимо те, Господе, велика су дј |
. то му је испод достојанства!</p> <p>— А како се уби? — упита онај из гомиле.</p> <p>— Ето, та |
ученост, романтичан изглед...</p> <p>— А он ? — прекиде је стари господин, стално неповерљив.< |
х времена ти ћеш видети друга.</p> <p>— А дотле?</p> <p>— Једи задовољно државни хлеб.</p> <p>— |
пуним тањиром румених кајсија.</p> <p>— А ножеви? — пребаци јој мајка.</p> <p>— Ју! — трже се д |
жим само неколико венаца лука.</p> <p>— А шта ћеш му за ствари?</p> <p>— Има старог мебла колик |
ће... ја ћу му први честитати.</p> <p>— А дотле?</p> <p>-— Дотле се може све десити.{S} У свако |
тисак учиниле на њега те речи.</p> <p>— А љубав, мама? — примети Бела, и несташно успи усницама |
не мислим да се ту зауставим.</p> <p>— А шта можеш друго?</p> <p>— Универзитет.</p> <p>— Униве |
с ноге на ногу, упита с врата:</p> <p>— А где вам стоје?</p> <p>Најзад их донесе: малене ножиће |
обраћајући се ћерци додао је:</p> <p>— А ти, фрајла, остави се Београда у Чачку.</p> <p>По веч |
рију...</p> <p>Илић је прекину</p> <p>— А откуд теби и десет хиљада пара? </p> <p>— Па имамо ку |
ода.{S} Могао је живети неколико векова а да му се не досади.</p> <p>Међутим, Бела се није могл |
гимназији... живот са свима дужностима а без иједног права, интелектуални подрум, душевна каса |
рвоток.</p> <p>Радојев глас и, час немо а час гласно, запљускивање домаће воде утицали су чудно |
се сигурна у његовом присуству.</p> <p>А Радоје је умео лепо да говори... полако, дижући посте |
сли, снова.{S} Место путовања у Врњце и Абацију, он је заједно с Фламарионом посећивао месец, з |
амет тих његових бунтовничких изрека : „Абдикацијом неких владара није ништа поможено народима |
Као што не можемо неговати поморанџе по Авали, тако се не можемо оружати „знањем целе епохе“, к |
акрити или најзад што и најмања љубавна авантура може имати врло тешких последица.</p> <p>Остав |
ртвац преда на сахрану.</p> <p>Београд, август 1911 — март 1913.</p> </div> </body> </text> </T |
Шесту годину је навршио у јуну, а већ у августу молио је оца да га упише у школу.{S} Дотле је с |
мисао је био редак гост његове музе.{S} Авет лудила се помаљала кроз њих.{S} Он је певао:{S} Ја |
и сиромах.{S} Блед и озбиљан, мршав као авет, са занесеним очима, Зарија је лутао по живом, иро |
задрхта.{S} Та кљусина учини му се као авет која га гони, као живот који му остаје, као он са̑ |
е песка, кафанских столова, по суседним авлијама, као да су и оне хтеле побећи од куће.{S} У са |
икову чокалиницу, претварала савамалске авлије у чаробни врт, уносила бескрајна одушевљења у мл |
ега...{S} Можемо му дати и једну собу у авлији — додаде госпођа после неколико тренутака. — Пра |
где је један од њих држао <pb n="24" /> агитационо предавање.{S} Он је био верна гласачка војск |
чарапа, ускршњих јаја, дрвених кашика, агитујући међу сељанкама за отварање домаћичке школе.</ |
нама требају добри радници, занатлије, агрономи, учитељи, официри, професори.{S} Међутим, ти с |
разован, има плате две хиљаде, отвориће адвокатску канцеларију...</p> <p>Илић је прекину</p> <p |
у на избор, чудио се сложености црквене администрације око потребних докумената, осмејкивао се |
и уситњеног демократизма и непросвећене администрације, где се велика смелост не поклапа са опш |
заноса, па кад би писмо свршио, написао адресу и залепио завој, дубок, сладак уздах отео би му |
ом.{S} Близу Вишњице, Вишња спази једну аду са шумарком од ракита и одраслим јабланом на крају. |
узбуђења.</p> <p>Познавала је добро ту аду, аустриску стражару преко пута, вијугав друм и низ |
, с групом осветљених облака око бледог азура.{S} У оближњој касарни веџбали се војници и чула |
е сме да регне — прекину га девојка. — ’Ајд, загрли ме... не стоји ти лепо кад си озбиљан.</p> |
зе јабуке, крушке, слатке поморанџе... ’Ајде, јевтине и слатке!...</p> <p>После се појави коњск |
ног сина који је умро као питомац Војне Академије.</p> <p>Вишња је ћутала.</p> <p>Оне обе носил |
а се добро осећала на Великој Школи.{S} Академска слобода јој је пријала.{S} Могла је уредити с |
з нос одржавао још после толикогодишњег аклиматисања у Београду.{S} Младен је био пао у трећем |
једне почивке — ако он не дође, Зарија, ако будем морао живети као сваки други...</p> <p>Младић |
до физике, појављују се гледишта која, ако се усвоје, прете донекле целој згради, чије су теме |
уго — примети она. — Склонимо се негде, ако хоћете... под какво дрво, у ону кућу у врх пута? -- |
<p>— Ја не могу ове француске сплачине, ако ти можеш — одговарала му је млада горопадно.</p> <p |
.{S} После ће доћи остало само по себи, ако је ко тада у опште мислио шта ће после доћи!</p> <p |
огруди, амбициозни, напрасити, ћудљиви, ако се не одаду пићу, они постају, на крају, најљући ре |
, добије парче хлеба, па нек узме Белу, ако хоће... ја ћу му први честитати.</p> <p>— А дотле?< |
лости.{S} Очи су јој биле пуне суза.{S} Ако остане с Чедомиром још за тренутак, осећала је да с |
ању да остане <pb n="233" /> сатима.{S} Ако га ко упита шта ће ту, он одговара: „Пун сам електр |
не верујем у судбоносне неспоразуме.{S} Ако је ко крив, то смо ми: ја, ти, наши карактери, наше |
нархија, јаловост у државној управи.{S} Ако је скупштинска већина хомогена, иде се до отвореног |
е да изопачи праве дечје наклоности.{S} Ако хоће да учи школу, нека учи, а ако неће, значи да н |
елим, нек ти се нађе ако се наканиш.{S} Ако ти је то мало, а ти ми телеграфиши или отиди код мо |
аво — рече лекар на последњој посети. — Ако се тако одржи, госпођа ће живети још толико колико |
га чудноватог — рече будући министар. — Ако се воле, зашто да се не узму?</p> <p>— Ама, како да |
S} Али — прихвати после једне почивке — ако он не дође, Зарија, ако будем морао живети као свак |
. — Ја терам кола треће класе.</p> <p>— Ако пак хоћеш да будеш задовољан — продужи Ристић — онд |
и...{S} Испрати Вишњу до куће.</p> <p>— Ако госпођица нема ништа против? — уздржа се философ св |
гена, иде се до отвореног деспотизма, а ако се образује коалиција, свака фракција експлоатише у |
.{S} Ако хоће да учи школу, нека учи, а ако неће, значи да није за њу, па ће гледати друга посл |
ела би да те види, па дођи ако можеш, а ако ти школа не допушта, а ти немој...{S} Боже здравља, |
ти у та општа места, и Вишња би пропала ако би пао у туђе руке.{S} Он јој је хтео писати ради с |
иво. — Него обеси венац више капије, па ако га преко ноћ нестане, знај да ћеш се удати те зиме. |
тати маторе девојке, умрети као те муве ако им не отвориш прозор.</p> <p>Зарија пређе на илузиј |
д и ово писмо.{S} Велим, нек ти се нађе ако се наканиш.{S} Ако ти је то мало, а ти ми телеграфи |
ђа ће сад много да спава.{S} Довољно је ако се <pb n="184" /> служавка нађе поред ње с времена |
сати, велико знање смета.{S} Довољно је ако се прочита десетак књига, научи се на памет још два |
} У државној служби није нашао места, и ако су тамо постављани људи с мање школе од њега.{S} Ди |
ософа.{S} Зато је сматран за смешног, и ако их је било много луђих.{S} У државној служби није н |
> била зла времена.{S} Шта су они криви ако су били слаби или имали противна убеђења?{S} Ја сам |
чему.{S} Волела би да те види, па дођи ако можеш, а ако ти школа не допушта, а ти немој...{S} |
атили, ја се нисам користио њим.{S} Али ако оно дође што ти рекох, онда...</p> <p>— Остави ту п |
еца воле, нека се узму...“</p> <p>— Али ако се не воле? — прекиде је Јован.</p> <p>— Онда ником |
то социјализам, нашто све те лепе мисли ако Чедомир не буде њен!</p> <p>Пролеће се расцветавало |
ећерлему, продавати переце; шта то мари ако ти будеш моја жена!{S} Ја сам кадар да радим за дво |
требно да ме неко разуме, да ме охрабри ако сустанем.{S} Наши људи су прости.{S} Мени треба...< |
пствена срећа <pb n="18" /></p> <p>доћи ако буде што школованији, што начитанији.</p> <p>Шесту |
оград?</p> <p>— Њој ће бити свакако жао ако је не известиш.{S} И онда, знаш како је, чича-Митре |
{S} Ја сам га одбијала...{S} Какво чудо ако је потражио другу жену!</p> <p>Тек је сад видела ко |
озва у своју собу.</p> <p>— Пропали смо ако нас примете — приговори јој он.</p> <p>— Нико нас н |
могу рећи само теби... да ти кажем, ето ако хоћеш... колико сам ниско пао, најзад.</p> <p>Девој |
Вишњи да се не љути, да дође на свадбу ако може.</p> <p>— Нека ти је Богом просто — одговорила |
проповеда, мужа који им се даје, срећу ако је сретну, несрећу много чешће, и судбину која им с |
,</l> <l>За мене младу да лудиш,</l> <l>Ако ти никне буника,</l> <l>За мене младу да буниш.</l> |
/l> <l>Да видиш шта ће да никне.</l> <l>Ако ти никне лудаја,</l> <l>За мене младу да лудиш,</l> |
вези; понављам, брак је на првом месту акт озбиљан, хладан, срачунат да се прими онолико колик |
рна ствар.{S} Човек се троши између два акта који се називају: хтети и моћи.{S} Зашто дакле бит |
ао да је онај младић Краљ Отац или неки активни политичар, какав фактор тих догађаја којима ће |
снаге.{S} Влада је одобрила правила.{S} Акције су се добро уписивале.{S} Држава је помогла друш |
ито се узбуђује; неспособан ма за какву акцију, треба му читаво решење да уђе у дућан и купи ка |
је он највише настрадао: био је главни акционар.{S} Отишли су они лепи зидни часовници у рамов |
онолико новаца колико се очекивало.{S} Акционарско друштво <hi>Рад и Светлост</hi> паде под ст |
d> <p>Радоје Остојић је успео да оснује акционарско друштво за експлоатацију Моравине снаге.{S} |
оваш.{S} Мој ма̑л се развлачи као да је Алајбегова слама.{S} Деца <pb n="235" /> су ми неочешља |
, једу као на даћи.</p> <p>— Нека им је алал! — поклапали су га други. — Раде, брате мој, па св |
раму од сламе.{S} Ту је лежао још један албум, повезан у плиш, гомила посетница и карата са сли |
н по један крај, знаменита места, као у албуму.{S} Сети се Чедомира.{S} Доведе га у везу с мини |
мећивали се натписи за лорбер, нишадор, алеву паприку.{S} У другом делу дућана, поплочаном цигл |
И кола одмакоше правим булеваром Краља Александра.</p> <p>Вишња оста тако за један тренутак.</ |
велика дела...{S} Не знам тачно каква, али велика несумњиво.{S} Другојачије не може бити.</p> |
опи.</p> <p>Вишња заусти да нешто дода, али је већ млади човек падао у ватру грдећи реакцију, р |
о према младићу, љубав речи и уздисаја, али даље... права љубав је за њу била забрањена.{S} Као |
хтео.{S} Мене сматрају за мирна човека, али видиш, ја се питам да ли у мени не живи неки скриве |
> <p>Она није видела лице у тог човека, али би га познала у хиљаду других по првој ситници.{S} |
сли, <pb n="36" /> која ју је опседала, али је глас Чедомиров звонио у њеним ушима, облетао око |
а је с тобом?...{S} Нешто си омршавела, али си тим још лепша...{S} Сећаш ли се наше школе!...</ |
рханим крилима.</p> <p>Варош се спасла, али од <hi>електрике</hi> није се више познавао ни каме |
свакојаким <pb n="45" /> апстракцијама, али, кад угледа своју другарицу у визији природних елем |
повали их по оријенталским ресторанима, али никако да буду онакве какве их је госпа-Клеопатра с |
и посао.{S} Није се разумевао у коњима, али није требало много вештине па да види да је та живо |
уалну младеж, мисао магловита, нејасна, али стварна, жива <pb n="23" /> која га је пратила, лег |
рава, она је изгледала нешто неспретна, али то је само допуњавало њену лепоту и говорило да је |
интелигенција, природа врло симпатична, али карактер неодређен, несталан, неодважан, слаб.</p> |
боде.{S} Оне му полете, без размишљања, али хиљаде невидљивих препрека спречава њихов лет и оне |
у ову собу.{S} Простирка је била лепа, али се супленту није допадала; опомињала га је сувише ш |
од многобројних, зелено обојених врата, али се она не отворише.</p> <p>— Газдарица није код кућ |
пут, помислио би да је горда и надута, али, у иоле познатијем <pb n="104" /> друштву, она је г |
Општина је била посадила нешто дрвећа, али као што је то обичај, дечурлија и пуштена стока пол |
врло <pb n="2" /> висок, готово џигљав, али млад, пријатних, мушких црта, буљавих очију, које с |
лика.{S} Истина, сиромах, без фамилије, али ми смо ту.{S} Кроз који месец свршиће школу.{S} Нећ |
ио би да се налази на прагу револуције, али се сви ти говори свршавају кад куцне девет сати, вр |
држао у Повлену, у намери да хајдукује, али се ту оженио и окућио.{S} Илићев деда, који се тако |
<p>Пролеће се расцветавало око девојке, али су њој ти светли, разнежени дани, изгледали тешки, |
но гиба на таласима.{S} Донесоше чакље, али оне беху кратке.{S} Радоје обеси тада један фењер н |
априке и воде, а мало пасуља и пастрме, али за кога тврде да је најукуснији од свих српских пас |
ма.{S} Код њега су биле најскупље цене, али је купаца било доста, јер се знало да код њега чове |
ике, историје имао је врло добре оцене, али је у осталим предметима био већином слаб.{S} Из срп |
сад имала киселих паприка колико хоће, али, пренета у ситне интриге удатих другарица, захтевал |
доје хтеде јаукнути као рањено живинче, али бол девојке коју је волео би јачи од његовог сопств |
земљорадње кад се већ тим питањем бави, али јој се учини да поред све користи што ће видети оту |
дин Илић?</p> <p>Каја се опет изненади, али се уздржа од сваке заједљивости, и одговори мирно:< |
p>Вишња није била створење које завиди, али та срећа дотицала је се неугодно.{S} Срце јој се ст |
крајева, јер он хоће живот пун, велики, али чист, јасан, без утишавања савести и попуштања прил |
Млади човек не поче свој говор о вољи, али се не предаде ни привиђењу који је кишни зрак прави |
равац својих мисли на конкретне ствари, али слике оне две девојке нису му излазиле из главе, та |
нање.{S} Дају ти моћ да разумеш ствари, али те заводе својом неприродном логиком; пуне ти главу |
е га из затвора.{S} Част му се поврати, али цело његово имање оде на добош, јер је он највише н |
Са̑м сам.</p> <p>Хтеде још нешто рећи, али осети да му глас дрхти.{S} Једно јато врабаца крешт |
она. — Можда сам мало уморна...{S} Пхи, али је љута ова цигара — додаде за тим, насмејавши се г |
се хтеде подсмехнути својој другарици, али се не усуди.{S} У њеном <pb n="216" /> крилу мириса |
и која је била далеко од праве раскоши, али за Илића представљала готово свет блаженства, попуш |
лице, отворена врата, види се намештај, али људи, свет?{S} Нема их, нигде их нема.{S} У исти ма |
је спустила завесе.{S} У соби је мрак, али мало што да је свежије.{S} Из чамовине на прозору ц |
м и помири с оцем.{S} Врати се у Чачак, али не хтеде продужити школу.</p> <p>— Нећу да будем чи |
она.{S} Знате, мој отац је прост човек, али воли школу.</p> <p>— Па зар ћете сад пристати да се |
.</p> <p>Трудио се да не изгледа бедан, али неки пркос против самог себе терао га је да се изли |
лучај.{S} Какав?{S} Који?{S} Није знао, али му је сад било јасно да није ништа боље судбине од |
задовољство!{S} Препирали смо се дуго, али му још све нисам рекао...{S} Имаш ли ватре?</p> <p> |
ње од правог пута.{S} Корачала је брзо, али сигурно, и изгуби се не окренувши се.</p> <p>Вратил |
вратим у Београд.{S} Тата још којекако, али мајка!...{S} Ударила у плач, па запомаже по кући.{S |
девојке, дошао је Младен, бистар дечко, али ленштина, склон свима слабостима простог народа, ка |
осветљавало предмете на које је падало, али није било вруће, већ врло благо, меко, глатко, да ј |
јка нервозно.</p> <p>— Парадокс зацело, али је истина.</p> <pb n="251" /> <p>Доиста, Лазаревиће |
је да му се допада.{S} То јој би мило, али убрзо одби ташту жељу за каћиперством и рече у себи |
то смета?{S} Она је ишла уморно, тромо, али све даље.{S} Можда је ипак нешто остало од ње?{S} М |
?</p> <p>Међутим, Илић је примио писмо, али није знао шта да одговори.{S} Оно га је дирнуло јак |
S} Ја сам ти то, Илићу, говорио одавно, али ти имаш дух романтичан.{S} Ти мислиш да сам ја груб |
то практично... за машинисту на пример, али вели, мора да се иде од куће, можда на страну, па с |
етко у паланци.{S} Тамо се сви познају, али се туђе заједнице, либе се, зазиру једно од другог, |
он, у свом детињству, имао једну опаку, али врло сигурну учитељицу, невољу.{S} Он је имао да се |
исли нису долазиле на ум младом човеку, али сличне свакако.{S} Јер, кад спусти поглед на свој р |
се ништа нарочито догодило лично њему, али је његово срце уздрхтано лупало у грудима, као да с |
покуша да окрене главу на другу страну, али се његове очи не могаху одвојити од Вишње.</p> <p>О |
чинца.{S} Отворише уста да нешто рекну, али немадоше времена јер се на прагу указа госпа-Клеопа |
друга.{S} Беше се упутила универзитету, али се <pb n="147" /> предомисли и окрену да нађе своје |
њихове дрвене стражаре, па онда у кућу, али испод ока... као да га се то ништа не тиче.{S} Редо |
било противно његовом новом убеђењу!{S} Али је Илић био још млад, у добу кад се пише искрено и |
Вишња, моја лепа, моја стара Вишња“.{S} Али се свлада, па настави говор о политици:</p> <p>— Сл |
е по ономе што је лепо било у мени“.{S} Али млади студент био је за њу јаче везан него што је с |
а.{S} Требало је почети све из нова.{S} Али се он осећао неспособан за тај напор.{S} Његова мис |
, већ погледа плашљиво у свога мужа.{S} Али ни Јован не рече ништа.{S} Они су обоје осећали Бел |
а скочи на дрског човека, као мачка.{S} Али кад би се растали, она је претресала у мислима дуго |
ене идеје, у живот који је изабрала.{S} Али време није било погодно за размишљање.{S} Часови су |
г у то доба у студентским круговима.{S} Али он одби позив ћутке, махнувши руком, и уђе у парк.< |
ири се изненадно по његовим грудима.{S} Али он није био човек који се подаје првом осећању, па |
у љубави за добро и изврсних намера.{S} Али, њима је нови живот убризгао сталешке мржње и пониж |
е било ниједног симпатичног покрета.{S} Али им је она пркосила свима.{S} Махала рукама, бацакал |
за своје испите и не осећати ништа.{S} Али није могао.{S} Усред читања, кад је можда био за чи |
ше неодређен појам, мислена именица.{S} Али...</p> <p>— Али?</p> <p>— Али сам задовољна — замуц |
је успео да се она врати у Београд.{S} Али, ево већ неколико часова како су једно с другим, а |
грање.{S} Радоје је био први и овде.{S} Али га сад нико није слушао.{S} Они који су му се дотле |
.{S} Хтео сам ти то рећи још раније.{S} Али нисам могао да ти кварим задовољство.{S} Него, враћ |
који је водио преко девојачке школе.{S} Али се она морала мирити са стањем ствари, како је нази |
у играње домина с првим кога сретне.{S} Али и ту, у тамним кафанским <pb n="113" /> ћошковима, |
Он можда нема да купи друге чакшире.{S} Али зашто их не закрпи?...{S} Бар то не стаје ништа.{S} |
потребно, уразумити размажено дете.{S} Али, Илић, који је видео свет само кроз књиге, није има |
знам.{S} Ја мислим на твоје испите.{S} Али нећу да се преучиш.{S} Остави данас те књиге — дода |
не и спремала се за последње испите.{S} Али никад не поведе разговора пред Чедомиром о својим с |
акије?</p> <p>Илић није пио то пиће.{S} Али приста овог пута.</p> <p>— Још на ракију нису удари |
рестаће да вам буду мислене именице.{S} Али не бојте се, не бежите од живота; с њим је као и с |
азида, те цела Морава окрене на јаз.{S} Али се пролеће не дочека.{S} С јесени поче да пада киша |
а бих се сав посветио класној борби.{S} Али овде, Вишњо, ми још немамо базе; треба прво створит |
ча, ни толико добар колико се мисли.{S} Али има једна сигурна ствар.{S} Човек се троши између д |
колико месеци од како су се разишли.{S} Али се не усуди, јер би онда требало да исприча своје в |
ло вас је скупо док сте дотле дошли.{S} Али још све муке нисте претурили.{S} Тек стоје пред вам |
стварају свој живот по својој вољи.{S} Али, кажи ми... молим те, колико је тек мало таквих жен |
ваком члану породице нађе на невољи.{S} Али млади човек је залуд наводио разлоге двема женама, |
/> иначе је сиротињи место у кујни.{S} Али овог срећног дана, она хтеде показати томе ђаку да |
утку учини јој се да ће се успавати.{S} Али ју је јастук жуљао, обузимала је жеља да понови бал |
кујнски сто и једе што прво дохвати.{S} Али му је то задовољство ретко допуштала госпа-Клеопатр |
није више њен и да то не може бити.{S} Али се она надала да ће наћи неког другог, сличног њему |
ролазник би се могао јако преварити.{S} Али оне су крајње пристојне једно што се нема прилике и |
ала до знања да јој може одговорити.{S} Али њено писмо није садржавало ни речце о љубави; оно ј |
, те одложи час, и хтеде се вратити.{S} Али га госпођа понуди да се одмори.</p> <p>— Напољу је |
лним кућама било је доста светлости.{S} Али шта је она била према блеску који пуче пред очима м |
лт енергији, окрутности, себичности.{S} Али...</p> <p>— Али?</p> <p>— Одвратно је и једно и дру |
а ни модел робе што се ту може наћи.{S} Али они ради којих тај дућан постоји познају га на први |
срце и које је само њој могао рећи.{S} Али су њега сад одушевљавале друге мисли, обузимала га |
леда ову сенку.{S} Хтеде нешто рећи.{S} Али не могаде.{S} У његовој глави је било мутно.{S} Он |
а хтеде избећи да са Кајом иде кући.{S} Али је она не пусти испреда се, и, између осталих ситни |
јда по механама где свраћају сељаци.{S} Али писмо испаде кратко, банално.{S} Јавила му је само |
ет се унесе довољна сума за почетак.{S} Али оба закона дадоше врло рђаве резултате.{S} Министар |
измлатили, ја се нисам користио њим.{S} Али ако оно дође што ти рекох, онда...</p> <p>— Остави |
тило што остаје на само са девојком.{S} Али би га она задржавала понекад <pb n="129" /> занимљи |
лно кад не губите интерес за науком.{S} Али то је ваша лична ствар.{S} Мене се она као директор |
ирнуто.{S} Ја сам и онда то говорио.{S} Али се свет препаде, и ето...</p> <p>Радоје наби качкет |
раните.{S} Већ ми то причају одавно.{S} Али ја добра, наивна, старинска жена...{S} Ко ће у то д |
ева се баци на студије врло озбиљно.{S} Али не осети више ону сласт студентског живота, коју је |
ремена.{S} Ја не смем живети обично.{S} Али — прихвати после једне почивке — ако он не дође, За |
а да придобије њену стару наклоност.{S} Али право средство, понуду за брак, није употребљавао.{ |
дужност?{S} Говори се само о сељаку.{S} Али он није све у земљи; није само њему положај тежак; |
ветим књигама говори се о васкрсењу.{S} Али има нешто боље.{S} По некад живот изведе своје мист |
таласа се, све је у вечитом покрету.{S} Али што се пароброд примицао више томе граду, радост се |
заставу, да подели с њим ову срећу.{S} Али... његове очи су је избегавале.{S} Кад би је и суср |
од три четири школе за женску децу.{S} Али шта ће теби универзитет? — тврдоглаво је настојавао |
дохватише шешира и изађоше на улицу.{S} Али тек што се спустише низ неспретне степенице старинс |
ча хитро да поврати своју другарицу.{S} Али, на пола собе, она се заустави као задржана једним |
гласом који је сад звонио поузданије. — Али не мислим да се ту зауставим.</p> <p>— А шта можеш |
<pb n="130" /> погледа у Белине очи. — Али на што то питање!{S} Мени је тако лепо овде, у вашо |
ја то знам — продужи Илић тврдоглаво. — Али, ми смо још ту, ми живимо.{S} Други не заборављају |
упље! — пришила му је ташта поносито. — Али нисам ја ко је ко.{S} Нећу дете да ми се мучи по па |
ово као цвеће које је држала у крилу. — Али је живот чудан, комшија, тако чудан да ја не знам с |
хоћеш — једва чујно прошапта девојка — али ја осећам нешто јаче од мене, нешто неправедно, нем |
— како је госпођа сама себе називала — али је девојка више посматрала домаћег учитеља него сво |
ај своју науку.</p> <pb n="234" /> <p>— Али, тата — поче да се брани девојка. — Ко ће кућу води |
ам, мислена именица.{S} Али...</p> <p>— Али?</p> <p>— Али сам задовољна — замуца учитељица — за |
утности, себичности.{S} Али...</p> <p>— Али?</p> <p>— Одвратно је и једно и друго кад није искр |
ти сад боље?</p> <p>— Да, да.</p> <p>— Али си бледа?</p> <p>— Не, није ми ништа.{S} Остави ме, |
<p>— Киша ће још дуго падати.</p> <p>— Али и до вароши је дуго — примети она. — Склонимо се не |
ла.{S} Ипак је она одговарала:</p> <p>— Али кад ја нећу, па ко ће!</p> <p>Чачак није добио елек |
еница.{S} Али...</p> <p>— Али?</p> <p>— Али сам задовољна — замуца учитељица — задовољна у свак |
се деца воле, нека се узму...“</p> <p>— Али ако се не воле? — прекиде је Јован.</p> <p>— Онда н |
те, па ти и после иде плата, није много али колико да се храниш.{S} А занатлија?{S} Рано се диг |
се.{S} Не клони.</p> <pb n="166" /> <p>Али упркос томе гласу одлучности, који помаже паметне љ |
се одрекну ни државног фијакера!</p> <p>Али младој бунтовници беше спремљено још веће изненађењ |
ко срећни, Илићу, врло срећни...</p> <p>Али Илић, као и сви људи који траже од своје судбине ви |
на, ево још — викао је ван себе.</p> <p>Али је газдарица већ била изашла.</p> <p>— И ово, и ово |
— одговори енергично сама себи.</p> <p>Али та реч беше одвише тешка за њено срце.{S} Она се ос |
а се уверити — говорила је себи.</p> <p>Али како?</p> <p>И на ово питање она одговори право, не |
мене, једино у слободној љубави.</p> <p>Али се његова реч заустави на уснама.{S} Изненадило га |
е — рече. — Сва три су мушкарци.</p> <p>Али Вишњу не остави спомен на оно што јој је Каја рекла |
проваљен миндерлук, прозорске завесе на алке, нешто цвећа у саксијама и пуно дима од јевтиног д |
риватне народне кујне или ресторана без алкохола.{S} Он се језиком својих посетилаца зове звонк |
ка, грађана чују се само горке речи.{S} Алкохолизам, политичка убиства, зеленаштво, корупција, |
еним дивљим кнежевима, готово идиотским алтруизмом, са сељацима — светцима, и непрегледним повр |
упротном правцу: пушта браду, чупав је, аљкав, носи умашћен шешир и уздигнуту јаку.{S} Он је сл |
се воле, зашто да се не узму?</p> <p>— Ама, како да се узму, човече? — одврати му жена. — Дошл |
та сељака, а нарочито полусељака што су амали, таљигаши, надничари.{S} Од интелигенције, све не |
дане скомрачења и увреде незадовољених амбиција.{S} Позив сеоске учитељице није био ни њој кра |
станове, начини живота, потребе, снови, амбиције, толико невероватно разних прилика у којима жи |
ку и губе своје илузије.{S} Тесногруди, амбициозни, напрасити, ћудљиви, ако се не одаду пићу, о |
е лажљивих обећања, ми смо такође имале амбициозну младост, срца врела, слутње прве узнемиренос |
.{S} Као прво што се очекивало, била је амнестија политичких криваца.</p> <p>Све је то Бела исп |
, Хемхолца, Спенсера, Ренана, Герхарта, Ампера, <pb n="257" /> Огиста Конта и осталих природњак |
олико баналних речи.</p> <p>— Ти си без амрела? — рече младић, наднесе кишобран над девојку и д |
вакој формули, да је пуна релативности, анархизма и вртоглавице, он је осећао ипак да му све ви |
{S} С тим уверењем, које се граничило с анархизмом, решавао је сваки проблем.</p> <pb n="47" /> |
законом.{S} Отуд долази стална пометња, анархија, јаловост у државној управи.{S} Ако је скупшти |
општег банкроства.</p> <p>— Милисав је анархиста — објасни Каја бојажљиво.{S} Затим додаде, да |
створ што му се подаје, тог неслућеног анђела који га милује својим крилима, девојка се била в |
ивала је зора величанствен ватромет.{S} Аница потрча хитро да поврати своју другарицу.{S} Али, |
не поквари расположење двоје старих.{S} Аница ју је посматрала испод ока, па јој рече кад остад |
спавање.{S} Вишња је распремала кућу, а Аница кувала.{S} После часова остајале су дуго заједно. |
"313" /> <p>— Шта ти је, Вишња? — упита Аница, и погледа у собу неодређено.</p> <p>Млада учитељ |
>— Шта ти је, колегинице? — изненади се Аница. — Ти си тако бледа?{S} Да ниси уморна?</p> <p>— |
/p> <p>— Удај се, драга Вишња — продужи Аница. — Удај се што пре.{S} У животу су ретки поновни |
је наша скупштина у Београду — рече јој Аница. — Хоћеш ли да идемо?</p> <p>Тада се и по четврти |
легиницу, једну стару девојку, по имену Аница.{S} Лепо су се сложиле.{S} Поделиле су државне кв |
их младих дана у правцу Врачара.</p> <p>Аница ју је чекала на капији.</p> <p>— Шта је с тобом, |
своју колегиницу;</p> <p>— Анице...{S} Анице!</p> <p>Нико је не чу.</p> <p>Девојку је обузимал |
лаши и викну своју колегиницу;</p> <p>— Анице...{S} Анице!</p> <p>Нико је не чу.</p> <p>Девојку |
тика-так, така-тик.{S} Хтеде да пробуди Аницу.{S} После се застиде.{S} Како да јој објасни то ш |
мље ишчезавају у корупцији, у нереду, у анонимној тиранији, у ординарној лицитацији која се лаж |
и природни, она се бојала свега што је анормално, болесно, мистериозно.{S} Праву љубав је виде |
>Мистицизам у вишој математици</hi>.{S} Анри Поенкаре наслања се у геометрији више на осећање н |
ао противник <hi>постојећег стања</hi>, антидинастичар, јатак краљоубицâ и шта још не, што је ј |
ђачком кварту, па је ступио у везе и с антикварима на обалама Сене.{S} Затим се дао на посао.< |
медија игра, човек добија симпатије или антипатије, глас мудраца или глупака.</p> <p>— Немогуће |
инали.{S} Хлеб је био мек, сир диван, а апетит одличан; слатко је јео и преслишавао се ко је ју |
ао ништа.{S} Он је при ручку имао добар апетит, извлачио из џепа велику мараму за један крај, к |
езетили печено кестење, били при добром апетиту, звали једно другог именом и презименом, певали |
истина као против неког интелектуалног апса.{S} Шта је та Дарвинова борба за опстанак, одабира |
ко лишени слободе, осуђени на затвор по апсанама; закон је био једнак за све.{S} Међутим, било |
ра.{S} Учини му се као да чује отварање апсанских врата, читање указа о помиловању, откивање гв |
матије, заносила се идејама просвећеног апсолутизма и на народ гледала као на гомилу геака.{S} |
Јест, кажем ти... нема ни добра ни зла апсолутног, већ конфликта између нужних сила.{S} У то б |
а младост кратка.</p> <p>— Срце ми хоће апстракт и апсурд, моја мисао недостижне висине...</p> |
нима, он није умео ићи у облаке тананих апстракција; он је стојао на земљи и говорио просто;</p |
ма, напунио се свакојаким <pb n="45" /> апстракцијама, али, кад угледа своју другарицу у визији |
ли противна убеђења?{S} Ја сам о томе у апсу размишљао дуго, па сам дошао до закључка, да се ве |
а...</p> <p>— Не, то није могуће, то је апсурд — рече младић с пуним уверењем. — Бар данас је т |
ратка.</p> <p>— Срце ми хоће апстракт и апсурд, моја мисао недостижне висине...</p> <pb n="170" |
им, која би хладном мислиоцу била одмах апсурд, а која је њему изгледала само немогућа због њег |
слободе, оде у метафизику, изгуби се у апсурдности даљих дедукција.</p> <p>На часовнику у двор |
лисури, где је дотле расло дивље трње и аптовина, а мртву тишину оживљавао тек шум какве змије, |
} Мршава, јадна кљусад вукла су земљу у арабама.{S} Међу њима је Чедомир још раније запазио јед |
нас.{S} Чуо се топот опанака, шкрипале арабе, напуњене паприкама.{S} Сељаци у незграпним, слам |
су сад обилно.</p> <p>И овог тренутка, арап је чекао да се кола напуне откопаном земљом.{S} Ње |
бух, длака као свила.</p> <p>— Арап!{S} Арап! — викали су умиљато око њега надничари првога дан |
краљевски брачни пар.</p> <p>— Арап!{S} Арап! — драо се поред њега поносно најмљени рабаџија.</ |
, мали трбух, длака као свила.</p> <p>— Арап!{S} Арап! — викали су умиљато око њега надничари п |
да вози краљевски брачни пар.</p> <p>— Арап!{S} Арап! — драо се поред њега поносно најмљени ра |
ја му се променила.{S} То није био више арап.{S} Главу је спустио, очи затворио.{S} Није осетио |
свој нови терет.{S} Међу њима је био и арап.{S} Носио је и сад главу оборену и климао десно-ле |
га по њушци, тапкали по сапима.</p> <p>Арап је држао високо своју лепу главу, и није хтео да п |
у дан.{S} Надничари су се навикивали на арапа.{S} Средина је чинила своје.{S} Постао је обична |
кваку и изађе.</p> <pb n="305" /> <p>— Арапе! стрвино! гаде! липсотино шинтерска! — грдио је п |
осмехну се Илић.</p> <p>Није се смејао арапу, сажаљевао га је искрено.{S} Он је себе видео у т |
етлост, знање је моћ — понављао је, као аргумент, ту реченицу, коју је случајно негде начуо, а |
измицало да он оскудева понекад у јаким аргументима, да су његови закључци често вештачке дедук |
је нова баба и певуцкала неку популарну арију.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19140_ |
речима: право јачега и вештијега, влада аристократије, ропство слабих ?{S} Зар то није укидање |
квени поглавари, башибозуци, команданти армија...{S} У Србији има толико будала да се за педесе |
Иза угла се појавише поштанска кола.{S} Арњеви се тресли.{S} Један путник је промаљао радознало |
а.{S} Ту су долазили студенткињин брат, артиљеријски поднаредник, још две три великошколке, нек |
ији је живот празан и пуст колико и она архива коју из дана у дан испуњавају.</p> <p>У том се з |
гурне доказе... те поређане хартије, ту архиву, већ велику.{S} И уверени присталица материјалис |
лажов није била довољна, већ се писало архилажов.{S} Реч лопов није довољно жигосала човека, в |
е довољно жигосала човека, већ га звали архилопов.{S} Гомиле ђубрета просипале се из редакције |
Чак ни на порез.{S} Лепо се носио: зими астраганску шубару и капут од параћинског штофа, <pb n= |
ма неба.{S} Постоји <pb n="219" /> само атмосфера, планете, сунчев систем, материја, енергија.< |
ао црна звезда.{S} Усред мртве тишине у атмосфери, на Сави се, изненадно и нечујно, подигне јед |
сова.{S} Ноћне паре блуделе су већ кроз атмосферу и покушавале да завију у помрчину разгранате |
ећ чували Саву, он није могао пребећи у Аустрију, него се крио по околним гајевима, повлачећи с |
ђења.</p> <p>Познавала је добро ту аду, аустриску стражару преко пута, вијугав друм и низ телег |
а седите докона? — примети младић нешто ауторитативно, грицкајући цигару.</p> <p>Ово питање ниј |
на своје стање.{S} Нигде нема никаквог ауторитета.{S} Интереси упливних појединаца јачи су од |
о што је говорио.{S} Престао је да пише афоризме, па се дао на поезију.</p> <p>— Наука ме није |
мо...</p> <pb n="314" /> <p>— Чедомире, ах мој Чедомире! — протепа девојка у заносу. ~</p> <p>З |
е заљубљене, верене, и пред олтаром.{S} Ах, тај олтар!...{S} Поред свега социјализма, он је пос |
и у мени не живи неки скривени ђаво.{S} Ах, како сам гадан, како сам гадан, Боже мој!</p> <p>Ви |
ијом, по којој се проливало мастило.{S} Ах, та писма!{S} Она нису садржавала ниједну необичну р |
.{S} Красан је мој Милисав, видећеш.{S} Ах, ево га — додаде млада жена и показа руком на једног |
ош постојало, а он је још жив.</p> <p>— Ах, тај живот! — промуца болно.</p> <p>Он јој се учини |
} Видео се и један мрк младеж.</p> <p>— Ах! како је лепа — рече у себи и пољуби то место очима. |
о још фале прангије! — говорила је нова баба и певуцкала неку популарну арију.</p> </div> <div |
S} Да само знаш како ми је леп стан, па баба... што је златна; прича ми како је било кад је бил |
моја.{S} Ја не марим што ћу од сад бити баба.</p> <p>Илић се осмехну кисело.</p> <p>Госпођа га |
истар земљорадње кад се већ тим питањем бави, али јој се учини да поред све користи што ће виде |
их колега.{S} Краљ Отац, који се такође бавио у иностранству, није крио огорчење на свог сина.{ |
дгод јој се прохте.{S} Међутим, Илић се бавио дуго ван куће.{S} Кад се библиотека затварала, он |
не жене.{S} Тако је гледао у врх једног багрена и у његовим последњим гранама, које су се љушка |
и кобасице разне дужине и дебљине.{S} О багрењу опет бојаџије обесили кануре бојене и небојене |
соко, као да је њива засађена смоквом и бадемом.{S} Једна липсала коза вукла се из села у село |
орби.{S} Али овде, Вишњо, ми још немамо базе; треба прво створити политичке слободе, без којих |
измицала јави, она му је изгледала као бајка коју му прошлост црта у игри пролетњега сунца.{S} |
јстарија и на најбољем гласу.{S} Читаве бајке причају се о људима који су јели у њој, у данима |
Чачку са бурским шеширом, подгрејавати бајке о миразу и излазити недељом на пиво.{S} Место пал |
то би хтели да сазнамо и улепшамо као у бајци.{S} Јесења ноћ ју је опијала, слике у глави обави |
на све.</p> <p>— Право велиш — одговори бакалин замишљено. — Де, да ми сачиниш једно писмо.{S} |
овај глумац што је играо Кина, као овај бакалин што је увозио вагоне кафе из Бразилије, као ова |
S} Она је била кћи Митра С. Лазаревића, бакалина.{S} Њен отац је држао дућан у главној улици ко |
бунила наша девојка из средњег сталежа, бакалинова ћерка, послушно дете патријархалне куће, где |
гледао је остварење своје љубави према бакалиновој ћерци, која далеко тамо иза Рудника ради на |
.{S} Роба се пресијавала, извешана пред бакалницама.{S} Ласте су цвркутале око телефонских жица |
них кућа.{S} И онда опет писмо, у истом бакалском коферту, с рапавом хартијом, по којој се прол |
о је по који сунчев зрак и изливао свој бакар и злато по зеленом бусењу.{S} Радоје је одбијао к |
и се дебели теписи од лишћа црвеног као бакар.{S} По који зрео кестен лупио би о калдрму и изма |
ла од своје мајке.{S} С овим посуђем од бакра мешали се модерни судови од земље или емаља.{S} И |
има су висиле изрибане тепсије, тигањи, бакрачићи, тенџере, лонци старинског облика, које је го |
она има нешто више од те три постеље и бакреног посуђа.{S} Стога она позва младића у <hi>салу< |
жавка је брисала трпезарију... ти си се бакћао око новог устава.{S} Ју, обешењаци, да ми је уши |
је изгледао као лепа циганка кад иде на бал.</p> <p>Кад изби на Теразије, Илић застаде неодлучн |
ним каменом, ишчупаним дрвећем, нанетим балванима, бурадима и пластовима сена, па ударила преко |
стук жуљао, обузимала је жеља да понови балет, несносна врућина пекла ју је из постеље, груди д |
ла рукама, бацакала ноге, окретала се у балету и тражила очима Чедомира да му пошаље пољубац.</ |
, уста се отворише да изговоре неколико баналних речи.</p> <p>— Ти си без амрела? — рече младић |
ају сељаци.{S} Али писмо испаде кратко, банално.{S} Јавила му је само повод свога одласка и да |
ми носи педесет гласова.{S} Дао је две банке за шешир.</p> <p>— По два гроша од гласа!</p> <p> |
, надничар на новој грађевини Привредне Банке, ударио се неколико пута перорезом у намери да се |
целој земљи постоји као осећање општег банкроства.</p> <p>— Милисав је анархиста — објасни Кај |
ситни чиновници који нису могли отићи у бање: јадан, невесео свет који се другим данима не опаж |
не би нашао ни у најчувенијој светској бањи.{S} Виктор Иго га је водио по најсјајнијим и најта |
к кабинета, који се налазио на страни у бањи, придружио се телеграфски одлуци својих колега.{S} |
ланци.{S} Опис једног излета у Овчарску бању или каква несташност млађег брата испуњавали су по |
, бар у теорији.{S} Он је за сва права, бар док не добије своје право.{S} Невин у ствари, он је |
и уздигнуту јаку.{S} Он је слободоуман, бар у теорији.{S} Он је за сва права, бар док не добије |
кшире.{S} Али зашто их не закрпи?...{S} Бар то не стаје ништа.{S} Међутим, њему то не смета, он |
...</p> <pb n="170" /> <p>— Којешта.{S} Бар смисли шта хоћеш.{S} Хоћеш ли да будеш виђен?{S} Он |
псурд — рече младић с пуним уверењем. — Бар данас је то јасно.{S} Нема неба.{S} Постоји <pb n=" |
и не пише! — чудила се девојка болно. — Бар једну реч да је здрав.</p> <pb n="223" /> <p>По руч |
јасно му је било да не воли Белу... не бар оном љубављу, чежњивом и стидљивом, коју је дотле о |
х фаворизују, помажу, који им дају, или бар обећавају, какав добитак.{S} И веруј ми, они <pb n= |
уго лутала. — Опет двојке?{S} Та сад ти бар реакционари нису криви?</p> <p>— Збунио сам се — од |
било у његовој власти; Бели је дуговао бар обзир чувања тајне.{S} Вишња се опет није осећала у |
Јела се стара мука.{S} Мајстор се надао бар у сина, да ће изаћи на пут, свршити школу, добити д |
сећао кривим.{S} Поштење му је налагало бар да извести своју бившу драгану и уштеди јој муку од |
није осећао срећан.{S} Какво дрво, пут, бара каква опоменула би га своје другарице.{S} Њено зап |
} Од последњих киша нахватала се читава бара.{S} Неки добричина наместио је брвно.{S} Девојка с |
вет, изгубљен у сокачићима, двориштима, баракама, степеницама и рупама Савамале.{S} Под прозори |
седне, посади му се у крило, па поче да барата по његовом столу.{S} Под руку јој дође свеска је |
као музика.{S} Звона звоне.{S} Носе се бардаци ракије.{S} На гробљу, које се из далека види, с |
штала.{S} По калдрми се нахватале многе баре.{S} Земља се клизала.{S} Помрчина је била велика.{ |
облика, низови вагона, зеленило суседне баре, а даље, горе, на брегу, белео се један крај варош |
и него што су пошли, трчећи, прескачући баре, говорећи задихано, мешајући у говору час <hi>ти</ |
з леденог облака својих формула, крхају баријере које деле науку од живота, литературе и уметно |
едомир.</p> <p>Вишња пак остаде даље на барикадама.{S} Она није опраштала своме другу ту издају |
се ту осећао као риба која је из плитке барице доспела изненада у непрегледни <pb n="256" /> ба |
унове шимшира, споредне стазе и силуете барни за грешење простирки.</p> <pb n="191" /> <p>Они с |
стране, обала је била ниска, пошумљена барским дрвећем црног зеленила.{S} По ритовима виделе с |
а изненада у непрегледни <pb n="256" /> басен океана.{S} Јурио је тамо, вамо, испитивао, њушкао |
певушила вода кроз луле, падала у низак басен и враћала се отуд у виду ниске врло сјајних мехур |
к, који је, иза леђа Двора, водио поред Батал-џамије право на варошку <pb n="273" /> периферију |
вај замењен је електричним, а на пољани Батал-џамије копани су темељи једне јавне грађевине.</p |
ег поподнева.</p> <p>Прелазила је преко Батал-џамије.</p> <p>То беше један велики празан просто |
истарке или њихове ћерке...{S} Седи.{S} Батали, кажем им ја.{S} То је сувише романтично за Беог |
ти против жене. — Батине!{S} Батине!{S} Батине су из раја изашле.</p> <p>Били су сами у дућану. |
ви да се љути против жене. — Батине!{S} Батине!{S} Батине су из раја изашле.</p> <p>Били су сам |
ина — настави да се љути против жене. — Батине!{S} Батине!{S} Батине су из раја изашле.</p> <p> |
рођу њиховом улицом, док општинске липе бацају густе сенке око њих и заносе главу својим тешким |
је гледао сваки дан толико људи који се бацају у живот с чудним поверењем у себе.{S} Њега пак с |
ре, цинцарски свет, те она продужи ићи, бацајући по каткад кришом свој дрхтав, девичански погле |
е она пркосила свима.{S} Махала рукама, бацакала ноге, окретала се у балету и тражила очима Чед |
се ка универзитету.{S} Старинска зграда бацала је и сад дебелу сенку преко улице, имала је још |
покислом кором.{S} Зграда Велике Школе бацала је дебелу сенку чак преко улице.{S} Даље од ње, |
ластовима сена, па ударила преко поља и бацала се право на град.{S} Срећом за Чачак, са те стра |
ило дошло према њима.{S} Ствари око њих бацале су велики хлад.{S} Девојка обори главу, и посмат |
више него што је требало, просипало се, бацало, раздавало суседству, и наравно плата није била |
и.{S} Сунце је залазило за један облак, бацало зраке и чаробно осветљавало парче неба које се в |
вој књизи све што би могао написати.{S} Бацао је перо, полазио к вратима, после се враћао, седа |
недостатку материјалног уживања, он се бацао сав у свет књига, мисли, снова.{S} Место путовања |
p>— И ово, и ово, не треба ми ништа — и бацао је белешке, писма, књиге, фотографије.</p> <p>Уст |
и.</p> <p>Отвори фијоку од стола и поче бацати што год му дође под руку.</p> <p>— Ево, на, ево |
је изазивала.{S} Тада он дохвати књигу, баци је у угао иза себе, и, као да је хтео утопити свој |
ом прогута мало дима, те се закашља.{S} Баци цигару и рече презриво:</p> <p>— Не, нисам ја за д |
} После прве забуне, обузе је љутња.{S} Баци новине на под.{S} Затим их поново диже и укочено г |
ако, радио с нама, вукао цигљу, па онда баци самарицу, потеже се два пут перорезом у прса и онд |
уздах издиже целе Белине груди.{S} Она баци у вис обе руке.{S} Широки рукави од блузе спадоше |
д дође на Велику Школу, Лазаревићева се баци на студије врло озбиљно.{S} Али не осети више ону |
{S} Она није била још толико јака да му баци истину у очи, рекавши му:</p> <p>— Ренегат!</p> <p |
... ужасно сам, као у гробу.{S} Тада би бацио књигу, коју је дотле држао у рукама, у гомилу ост |
или о њима права рачуна.{S} Отац се био бацио сав на политику, није <pb n="127" /> имао времена |
е.{S} Тешко ономе који би се у том часу бацио љагом на свемоћ слободе и њене заточнике.{S} Она |
а њом и слику младе Чачанке.{S} Хтео се бацити блатом на све <pb n="112" /> што је прошло, мисл |
је су млади, а знаш какав је свет...{S} Баш ме данас у седници пита Поповић да ми није шта род. |
десет година, ћерком једног поштара.{S} Баш одмâх после његове свадбе удари нови државни друм п |
S} Она је одржала реч и дошла тачно.{S} Баш кад сказаљке на сату једне оближње часовничарске ра |
невољи око оца.</p> <pb n="183" /> <p>— Баш је красан момак! — рече готово гласно.</p> <p>Тада |
овина.{S} Министар се осмехну.</p> <p>— Баш си геџа! — пребаци Матовићка <pb n="204" /> своме з |
{S} Каткад се деси да његова кугла пада баш за оним димњаком од стругаре, па димњак изгледа као |
ца, лудаци, владари, црквени поглавари, башибозуци, команданти армија...{S} У Србији има толико |
е, остатак покојног зеленила по околним баштама и сјај зимњег сунца које није могло продрети у |
пролећа.{S} Било је много сунца.{S} По баштама се трава подмладила.{S} Са пијаце служавке су н |
Виделе се разгранате старе шљиве њихове баште.{S} Јабука шећерлија китила се руменим, заруделим |
лижњи поток, што је милио поред школске баште.{S} Тек по који пут, а нарочито кад је на пољу св |
светлуцао варошки фењер.{S} У оближњој башти натпевали се славуји.{S} Негде би зашкрипао ђерам |
ба.{S} Он је узе и за другу руку.{S} По башти су цветали патлиџани.{S} Рит је био пун зелене тр |
рло љубазни.</p> <p>Једна тица запева у башти.</p> <p>Чедомир је још раније наслутио да девојка |
тала собу, шетала по дворишту, седела у башти.{S} Ствари су у кући пошле опет својим старим, ми |
о суседних кровова и заруделе кајсије у башти.</p> <p>— Ви волите кајсије? — упита Бела младића |
риземном кућицом, где се видела уређена баштица и идилични бунар на точак.{S} Пређоше једну њив |
г брата, пратио их у варош, окопавао им баштице за цвеће, позивао њихове другарице на седељке; |
овина.{S} Ето је одмах кад се пређе ова баштованџиница, код оног долапа, под обалом.</p> <p>Пре |
ску.{S} Долина је била пуна примитивних баштованџиница, где су се уздизале притке процветале бу |
е била собица у дну ходника, окренута у башту.{S} Зидови су били тапетовани оранџастом хартијом |
и, где је нашла школу по плану, уређену башту и колегиницу, једну стару девојку, по имену Аница |
ушевљене другарице, ђачки скупови, дуга бдења, па и саме ноћне светиљке, које су расипале своју |
наопако.</p> <p>Трудио се да не изгледа бедан, али неки пркос против самог себе терао га је да |
са те стране налазио се неки старински бедем, те је сад полиција наређивала грађанима да попра |
је било као општа ђачка кућа, непобедан бедем који је пркосио свакој реакцији.{S} Полиција није |
b n="230" /> <p>Вода је већ допирала до бедема.{S} У мокром мраку примећивали се њени прљави та |
рпича и дасака, ова чатрља је била тако бедна да се чинило као да је примила од својих посетила |
д младих, паметних, поштених људи прави бедне, глупаве, непоштене канцеларијске слуге, чији је |
пљивала се са хартије, играла.</p> <p>— Бедник! — оте јој се узвик.</p> <p>Сузе су замагљавале |
но место српске престонице учини јој се бедно.{S} Видела је по њему рабатне чатрље које дотле н |
друм, душевна касапница!{S} Како јој се бедно чинило њено родно место, неколико сокака по којим |
е, избацујући своја претерано развијена бедра, често несвесне стида и срама, а понекад намерно, |
>Платно се сроза низ мишице, обеси се о бедра, да се после склиза на под.{S} Девојка подиже рук |
дебелих, са огромним грудима, још већим бедрима и са поноситим изразом на офарбаном лицу што су |
<pb n="32" /> га проучиле, олакшале му беду, просветиле га.{S} Оне се боре с човеком раме уз р |
рали су иза Земуна, сакривали сунце, па бежали даље.{S} После њих долазили су други, па трећи, |
Србије на други, отпуштањима из службе, бежањем у иностранство, сваковрсним неправдама, хапшењи |
је судбине више него што она може дати, бежао је од своје среће, мислећи да трчи за њом.{S} Ниј |
ама, и он им није смео прилазити, он је бежао даље од њих.{S} Тада би одлазио из вароши, у окол |
слепочнице грчевито, шетао по соби или бежао... по забаченим крајевима, простачким кафанама, в |
бра, јер је дигао руку од свега и почео бежати од својих...{S} Најискреније су животиње крокоди |
је у корист републике...{S} Од патриота бежи општим људима: да благо ти будет и да долгољетно п |
мислене именице.{S} Али не бојте се, не бежите од живота; с њим је као и с пливањем; научи се к |
ђак, без родбине, без сигурног прихода, без пријатељских веза и заштитника, права друштвена нул |
шња виде Београд... у неколико партија, без реда, један по један крај, знаменита места, као у а |
без њих, савршена без свега мога знања, без појма да и постоје славни психолози?“ Цело његово б |
треба прво створити политичке слободе, без којих се не могу замислити поједине организације; т |
поштујемо животињски свет!{S} Теби је, без сумње, познат онај Ибзенов јунак, Улфхај мислим да |
скакуће, свуд јури, трчи, код свију је, без њега ништа не може да прође.{S} Вишњи је доносио ме |
ова од присутног тренутка, на ум му је, без икакве везе, долазило питање :</p> <p>— Шта ли сад |
, <pb n="211" /> да се друштво састане, без нарочитог договарања, и весеље букне, у толико јаче |
је био само сиромашан ђак, без родбине, без сигурног прихода, без пријатељских веза и заштитник |
нио празан, шупаљ, бесмислен без Вишње, без њеног милог присуства.{S} Чинило му се као да га је |
римами сунце слободе.{S} Оне му полете, без размишљања, али хиљаде невидљивих препрека спречава |
за тренутак једно наспрам другог, неми, без речи.</p> <p>Срце младићево се стишавало постепено, |
ени!{S} Девојка се покоравала без речи, без протеста, предавала се сва, послушна, гипка, нежна, |
драганом: он је био само сиромашан ђак, без родбине, без сигурног прихода, без пријатељских вез |
ничан, наметљив, извештачено безбрижан, без видљивог интереса за политику.{S} Он је већ у дваде |
оће живот пун, велики, али чист, јасан, без утишавања савести и попуштања приликама.</p> <p>Беш |
<p>Све је то Бела испричала Илићу брзо, без везе, задихано, као да је онај младић Краљ Отац или |
ад је у њега веровао.</p> <p>Изненадно, без икаквог узрока, као што се то дешава код нервно раз |
се предвиђало, свршио је школу одлично, без једне четворке, сама петица.{S} Није се памтило да |
ваше је, и преко лакта, оборених очију, без иједне мисли у глави.</p> <p>Бела се није бранила.{ |
ир је лепа прилика.{S} Истина, сиромах, без фамилије, али ми смо ту.{S} Кроз који месец свршиће |
алазио се низ кућа, малих, разнобојних, без спрата да су се готово губиле у овој пољани усред п |
о прилика за тебе, геачина ваљевска.{S} Без трага му глава.</p> <p>Илић махну руком кочијашу да |
сипао комплименте научене из новина.{S} Без успеха је и кмет уцењивао задржавајући учитељичину |
ти.{S} И, он је сад оставља...</p> <p>— Без једне речи, као да нисам жива! — размишљаше девојка |
имназији... живот са свима дужностима а без иједног права, интелектуални подрум, душевна касапн |
док његова деца добијају то парче хлеба без борбе, те своју слободу употребљавају на своја задо |
је била ту, она му се нудила, љубила га без питања, украшавала му живот многобројним нежностима |
Његова жена, кад се тако нашла изненада без мужа и прихода, повукла се у једну кућицу из двориш |
ти.{S} Новац треба разумети, па га онда без бојазни можеш волети.</p> <p>— Бог с тобом, како го |
воз</p> <p>Вишњу обузе нека меланхолија без горчине.{S} Она промуца:</p> <p>— Не говори тако, Ч |
тако загрљени!{S} Девојка се покоравала без речи, без протеста, предавала се сва, послушна, гип |
} Нека топла нада, која се у њој рађала без разлога, испуњавала је њену целу душу.{S} Она је ве |
одушевиле је готово, јер их је примала без сенке неповерења.{S} Русија, велика, света Русија, |
сујеверицама.{S} Она је тако рећи била без религије, изложена раном утицају природних наука и |
6" /> десило.{S} Други пут би се дурила без раззлога, очито га избегавала, правила двосмислене |
из чијих разваљених вратница и подрума без окана био је туп мрак као из гробнице.</p> <p>Илић |
та приватне народне кујне или ресторана без алкохола.{S} Он се језиком својих посетилаца зове з |
има кад је она лепа и без њих, савршена без свега мога знања, без појма да и постоје славни пси |
ишљење, била присталица његових убеђења без резерве.{S} Тешко ономе који би се у том часу бацио |
са њом, па после сваког дана, и најзад без ње.{S} Како се Каја изгубила из њиховог друштва?{S} |
и ниво!...{S} Општи ниво! — понављао је без везе.</p> <p>Изнад обале, коју су радници откопавал |
се <pb n="46" /> тако, глупо, остао је без марјаша, а није мислио да ће му што требати, па да |
мишљења?</p> <p>Његове мисли су ницале без везе, никаквог реда није било међу њима.{S} Независ |
буде, не дај боже, па да ми дете остане без спреме, као сироче — бранила је госпођа те трошкове |
дати — одговори она полагано. — Живи се без великих брига.{S} Дужности нису тешке. <pb n="274" |
ла напунила, осећао је са̑м и кретао се без команде.{S} Сирото кљусе, било је болесно у обе ног |
н кад му рупи у собу, усред бела дана и без икаквог изговора.</p> <p>— Мајка је изашла у варош |
ци тим страним речима кад је она лепа и без њих, савршена без свега мога знања, без појма да и |
бица, у лепу долину, где је било тихо и без људи. — Сваког секунда она односи по читава блага.{ |
твари које је имала с Илићем.{S} Она би без њега остала мала паланчанка каква је била.{S} Он ју |
се, те је изгледало да се девојка стиди без икаквог нарочитог повода.{S} Повучена у себе и тако |
урне кораке ослобођеникове који пролази без бриге поред наоружаног стражара што је дотле распол |
н <pb n="224" /> сакат млад човек, који без штака не може да макне, а иначе скакуће, свуд јури, |
ило довољно, па да га она поново заволи без бојазни.{S} Јер је она била жена, а код жена, кад ј |
неколико баналних речи.</p> <p>— Ти си без амрела? — рече младић, наднесе кишобран над девојку |
Изишли су из школе, па врљали по вароши без циља, избегавајући посећена места.{S} Они су били л |
ет му се чинио празан, шупаљ, бесмислен без Вишње, без њеног милог присуства.{S} Чинило му се к |
S} Јака му је сметала.{S} У кући је био без капута, са заврнутим рукавима од кошуље.{S} Није во |
у Београд.</p> <p>Живот јој је пролазио без догађаја.{S} Избегавала је посете, састанке.{S} Кад |
ндију.{S} Били су пронашли да се вратио без одобрења владе, или тако нешто.{S} Разлози, објашње |
е могла да свикне.{S} Тешко јој је било без мајке.{S} Није знала чиме да се позабави, да прекра |
не разлоге, заклињао се да се то десило без његовог знања, да је био жртва глупог случаја, и да |
до гимназије, стално одушевљен, стално без марјаша, матуру није положио и похађао је Велику Шк |
атила читава простирка, и њен глас, већ без трунке тајанствености, одјекну долином:</p> <quote> |
— Нешто ме интересује — одговори младић без журбе, и кад остаде на само са Белом, разви новине. |
и су му грејали џеп, па лутао по Паризу без циља.</p> <p>— Где си био? — предусретала га Бела к |
арија.</p> <p>Девојка поцрвене до ушију без разлога.</p> <p>— Лепо! — одговори после малог окле |
ем заповедао за паклић дувана осуђенику без новца.{S} На крају крајева, новац није ни толико рђ |
е завађена крила опет сједине остали су без успеха.{S} Јаз се ширио све више.{S} Међутим, земља |
ошто се први час сврши, упита другарицу без неког нарочитог повода:</p> <p>— По чему ти је рођа |
<p>— Како је лепо у вашој соби!</p> <p>Без размишљања, Чедомир понуди девојку да ступи унутра. |
а своју руку, покапану мастилом.</p> <p>Без речи, ударили су другим путем, камо су их водили мл |
ад чека?... шта ће бити од мене?</p> <p>Без Илића, цео њен план за високим студијама изгледао ј |
.{S} Траве полегну.{S} Тада се открије, безазлено зачуђено као девица, ситно, бледуњаво цвеће н |
до њега и посматрала га весело, готово безазлено и у исти мах несташно.{S} Бела је имала бело |
та његове младости.{S} Он их је чекао с безазленом радошћу као што деца чекају велике празнике. |
е су широм отворене, гледале радозналом безазленошћу у једну утврђену тачку, као у неки сан, и |
у га она враћа тиме што ће му осигурати безбедност у селу, олакшавати му везе с оближњом вароши |
ојка подиже руке као да се предаје цела безбожном привиђењу које се јављало на огледалу.{S} Зат |
осподин, циничан, наметљив, извештачено безбрижан, без видљивог интереса за политику.{S} Он је |
или оног друга.{S} Они су били весели, безбрижни, они су се разговарали о лаким стварима, о ин |
и гомила мисли, најпре нејасних, лаких, безбрижних, па све светлијих, тежих, страшнијих.{S} Дев |
природе, која се у роси зориној купала безбрижно, разблудно.{S} Осећала се нека јака воња на в |
више улице.{S} Роба из дућана гомила се безбрижно по тротоару.{S} По прозорима <pb n="208" /> с |
едним болним осећањем, да и ми полетимо безбрижно као лептир, да раширимо <pb n="43" /> своје с |
лила је тада, он је као море: путеви су безбројни, живот шуми, таласа се, све је у вечитом покр |
чини.</p> <p>— Ми ступамо посред гомиле безбројних болова, а многи од нас не чује ни једну жалб |
местима <pb n="253" /> зјапеле су црне бездне, страшне провалије, светови очајника и самоубила |
ји је већ губио форму.{S} Вишњине дотле безизразне очи запалише се од задовољства које се налаз |
ички изглед.{S} Изнад вароши, дизало се безизразно, пространо небо, у којем се видела само поне |
а јагњад блејала, жуборили потоци нови, безимени, брзи.{S} Пролеће освајало, живот се обнављао, |
и, помирљиви, <pb n="20" /> удружљиви и безлични, ови млади људи су, доцније, махом главе парла |
ad> <p>У тим мучним тренуцима, Илић је, безмало, мрзео своју драгану и веровао да га она мрзи.{ |
усницама.</p> <pb n="121" /> <p>— Ћути, безобразнице, знаш ми ти шта је љубав!...{S} Да, ја нис |
кој станици се формирао један воз... ја бејах готов, и ја те позвах.</p> <p>— То не беше ништа |
l>На зелен здравац планински,</l> <l>На бел’ босиљак градински.</l> </quote> <p>На изласку из в |
или се за истом трпезом.{S} Поред тога, Бела није навикла да јој се задовољства ускраћују: коли |
затим, притварајући врата.</p> <p>— Да, Бела — одговори он, слободно, осећајући да му се срце п |
други?...{S} Брига ме је!</p> <p>— Не, Бела, то није тако.{S} Ти се компромитујеш.{S} Куварица |
мешати у наше ствари.</p> <p>— Мани се, Бела — викну јој мајка с прага велике куће. — Он није б |
дана, кад јој је мајка отишла од куће, Бела га позва у своју собу.</p> <p>— Пропали смо ако на |
е завртети мозак девојкама!{S} Бога ми, Бела, пази се доцније, не пуштај га далеко од себе!</p> |
Ти се љутиш?</p> <p>— Мани ме, бога ти, Бела.{S} Теби је само љубав у глави.{S} Љубав, љубав... |
више.</p> <pb n="205" /> <p>— Вере ти, Бела — рече Илић — прочитај ову вест...</p> <p>Па као з |
друго.{S} Кад се кола хтедоше кренути, Бела истрча у двориште и стаде преклињати мужа да не пр |
а а да му се не досади.</p> <p>Међутим, Бела се није могла да свикне.{S} Тешко јој је било без |
шим носем, а ми... слепци код очију!{S} Бела ми је сад признала све.{S} Вели, заволела је Чедом |
легне.{S} Деца су била већ заспала.{S} Бела тако исто.{S} Кућом је владала дубока породична ти |
ини упоређење између те две девојке.{S} Бела је тражила задовољство не по осећању него по памет |
атовићка слала министарске цигарете.{S} Бела долазила чешће преко дана, кријући се тек форме ра |
огребу.{S} После се не вратише више.{S} Бела није хтела да чује за Париз.</p> <p>— Ја у Францус |
а, скупоцен шешир или хаљину у моди.{S} Бела није никад осетила муку од материјалног живота.{S} |
воугаоним наслоном, превучене кожом.{S} Бела приђе прозору и отвори их обадва.{S} Чедомир је са |
ово безазлено и у исти мах несташно.{S} Бела је имала бело лице с кожом која се чинила као пост |
, сељанке — променили, тепајући јој:{S} Бела.{S} После ове девојке, дошао је Младен, бистар деч |
а је била једна близнакиња, а преко:{S} Бела са другом сестрицом.{S} Она је требала да држи под |
елешка:</p> <quote> <hi>Венчање</hi>. — Бела, кћи г. Јована Матовића, министра земљорадње, венч |
, новац?{S} Трице и кучине!...</p> <p>— Бела! — прекори је лако госпа-Матовићка.</p> <p>— Јест, |
лу свршио, а Бела је још дете.</p> <p>— Бела ми је терет на грудима — прихвати госпођа, изненад |
, Илићу, мислио је; Младен је брбљив, а Бела...</p> <p>На ову реч младић задрхта.{S} Један плам |
!{S} Тај младић није ни школу свршио, а Бела је још дете.</p> <p>— Бела ми је терет на грудима |
/p> <p>— Ја сам љута на вас — дочека га Бела, држећи непрестано само главу промољену кроз врата |
</p> <p>— Где си био? — предусретала га Бела кад се најзад вратио кући.</p> <p>— Шетао сам, раз |
зи било се откопчало, те се видела кожа бела, истачкана златним маљама.{S} Она узбуди цело њего |
господин-Илићу ? — рече му једног дана Бела. — Да вам шта не фали код нас?</p> <p>— Код вас?{S |
ти.</p> <p>— Ви волите кајсије? — упита Бела младића, па не сачекавши одговора, окрену се нагло |
— рече јој он кад му рупи у собу, усред бела дана и без икаквог изговора.</p> <p>— Мајка је иза |
е ли ви срећни, господин-Илићу? — пређе Бела изненадно на њега, скупљајући празне шоље.</p> <p> |
p> <p>— Краљ се верио! — дочекала га је Бела у кујни, у коју се прво ступало при улазу у велеиз |
</p> <p>Прави разлог тој одлуци била је Бела.{S} Она није могла издржати цео дан на ногама, под |
>— Извол'те, господин Илићу — нудила је Бела кајсију коју је сама искрижала и прекидала причу с |
па је увек први ђак.</p> <p>Посебице је Бела била љубазна.{S} Она је разумела да је сиротиња је |
е у пратњи госпа-Клеопатре.{S} Иначе је Бела крила вешто своје маневре од других.{S} Носила је |
талну реч још неко у соби.</p> <p>То је Бела одговарала, ма да ју нико није питао, и гледала мл |
царица кад би Младен учио! — насмеја се Бела, која у том тренутку донесе кафу.</p> <p>— Ћути ти |
ом хранимо...</p> <p>— Мама! — умеша се Бела енергичније.</p> <pb n="194" /> <p>— Красно, госпо |
чком о сељацима, те једва дочека кад се Бела умеша, и рече:</p> <p>— Знате, отац, да се Миле те |
емој да ми вређаш мајку — умешала би се Бела. — Иначе...</p> <p>— Иначе?</p> <p>Бела није смела |
добри госпођину изреку.</p> <p>У том се Бела врати с пуним тањиром румених кајсија.</p> <p>— А |
е најзад, са строгошћу у гласу — што се Бела <pb n="163" /> виђа по улици са оним нашим ђаком.. |
ци један комплимент:</p> <p>— Госпођице Бела, ви сте врло љубазни.</p> <p>Једна тица запева у б |
жур’те се, господин Илићу — прихвати и Бела, мећући у свој мало пискав глас нешто природне жен |
и.{S} Затим, чинило му се понекад да ни Бела нема према њему изузетно дубоких осећаја.{S} Нешто |
речи.</p> <p>— А љубав, мама? — примети Бела, и несташно успи усницама.</p> <pb n="121" /> <p>— |
и од куће.{S} У салону су остајали само Бела и Чедомир.{S} Па и Чедомир се дизао да иде, да му |
ја политичких криваца.</p> <p>Све је то Бела испричала Илићу брзо, без везе, задихано, као да ј |
ла о јесени, жуте, па накиселе, с нешто бела лука.{S} Због њих су се први пут завадили.</p> <p> |
Да је и мени да изађем некуд — рече му Бела једног дана кад тако осташе сами. — Тако бих радо |
о му је директор.</p> <pb n="264" /> <p>Бела је сад имала киселих паприка колико хоће, али, пре |
је, не пуштај га далеко од себе!</p> <p>Бела се церила ђаволасто.</p> <p>— Хај’те горе, на посл |
lez-vous, ma chère</foreign>!...</p> <p>Бела је наследила од оца тврдоглав карактер, па ипак је |
ност.</p> <p>Нико не рече ништа.</p> <p>Бела је устала, пошла неколико корака ка углу од собе, |
мене брак не постоји као питање.</p> <p>Бела рђаво разумеде младића.{S} Помисли да он хоће да к |
ик воли више смрт него понижење.</p> <p>Бела згужва новине.</p> <p>— Остави те глупости, бог с |
очију, без иједне мисли у глави.</p> <p>Бела се није бранила.{S} Зенице су јој се јако шириле.{ |
мо да разговарамо као пријатељи.</p> <p>Бела је била узела судове и пошла вратима да их однесе, |
пођа те трошкове пред министром.</p> <p>Бела је посвећивала Илића у те куповине, питала га за с |
рмоничних гласова звоне око нас.</p> <p>Бела је стојала пред њим.{S} Њене очи завијао је вео ви |
сле се чуше удари метле по поду.</p> <p>Бела се прва одвоји и, једним покретом, диже се са кана |
Бела. — Иначе...</p> <p>— Иначе?</p> <p>Бела није смела ићи до краја своје претње, те ју је мај |
ни.{S} Заокругљена површина Савине воде беласала се између обала.{S} Пред њима се простирале ду |
ијалист — говорио је. — Кад бих живео у Белгији, Енглеској, у другим индустријским државама, ја |
спајао слике своје две познанице.{S} Од Беле је узимао њене ситне префињене црте, њен осмех мач |
едвиђала.{S} Његов поглед се прошета од Беле ка њеној мајци, па онда паде поново на девојку, а |
Што му се допадало у тим тренутцима код Беле, то беше нешто више од њене лепоте, то беше њена с |
в, светао ваздух, као да је тражила две беле тице.{S} Њихови погледи се сусретоше.</p> <pb n="2 |
ме је један пример дирнуо.{S} Лете две беле тице једна за другом, као два добра друга; пуче пу |
вала са истока и падала на варошке куће беле, сивкасте, црвене, црне, <pb n="81" /> ниске, висо |
чкова у покрету, гомиле радног народа и беле куће, пуне ситне дечице.</p> <p>Нешто се од тога в |
.</p> <p>У том тренутку студент се сети Беле, и, поред све оргије страсти, начини упоређење изм |
е мало задовољних људи.{S} Ретки су као беле вране.{S} Садашњица нуди једва предмете за радост. |
ритовима виделе се усамљене роде, врло беле.{S} Једно јато неких других тица летело је небом.{ |
не у клупу, професор говори, ко хоће да бележи, он бележи, а ко неће, онда то толико.</p> <p> < |
професор говори, ко хоће да бележи, он бележи, а ко неће, онда то толико.</p> <p> <hi>Капетан- |
и.{S} Пролетос је била зелена, а сад се белела од прашине, као да никад није била бојена.{S} Ст |
.{S} Очи су гледале укочено.{S} Зуби се белели испод згрчених усана.{S} Груди се тресле.</p> <p |
о суседне баре, а даље, горе, на брегу, белео се један крај вароши под небом сивим као миш.{S} |
исту нађе забележен јучерањи случај.{S} Белешка је гласила :</p> <quote> <hi>Досадила му самари |
и.{S} У дневним вестима налазила се ова белешка:</p> <quote> <hi>Венчање</hi>. — Бела, кћи г. Ј |
, и ово, не треба ми ништа — и бацао је белешке, писма, књиге, фотографије.</p> <p>Уставио се т |
Бели.{S} То није било у његовој власти; Бели је дуговао бар обзир чувања тајне.{S} Вишња се опе |
дљивог узбуђења.{S} Њени <pb n="131" /> бели зуби гризли су нервозно један крај њених усана.</p |
е озбиљан младић, човек од поверења.{S} Бели се јако допада.</p> <p>— Е? — зачуди се министар.< |
у колима, да призна свој положај према Бели.{S} То није било у његовој власти; Бели је дуговао |
оварали смо цело јутро.{S} Још удара на бели лук, а већ развезао о Плеханову, Огисту Конту, соц |
моје дете — рече Матовић, обраћајући се Бели, неприродно умекшаним гласом. — Он није на одмет.{ |
Понови још једанпут те стихове! — рече Бели, и осети како му цело тело дрхти, а на срце му нав |
е поздравити као Бранко: „Београде, мој бели лабуде!...{S}" Београд је велики, мислила је тада, |
дошло врло плаво блудели су облаци час бели, час жути, и губили се лагано у помрчини.</p> <p>— |
амо главом.{S} Била је права противност Бели.{S} Чедомир натуче шешир на очи, хотећи да одагна |
олико стаза, које су сами пешаци утрли, белиле су се у озеленелој трави.{S} Општина је била пос |
а рука гола до лаката, њено млечно лице белило се.{S} Био је бео и њен врат слободан, маљав, ок |
већ као две капље мастила пале у светло белило између трепавица.{S} Та глава је заводила, бркал |
еоград може показати.{S} И та варош, са белим именом, представи му се црна као гробље.{S} Доист |
зе.{S} Пред њим се појави, као у магли, Белина глава, са осмехом размаженог детета и шишкама по |
ође.{S} На отвореним вратима стајала је Белина мајка још непрестано.</p> <p>Она је била ушла с |
о!</p> <p>Тада, један уздах издиже целе Белине груди.{S} Она баци у вис обе руке.{S} Широки рук |
ић, и отворено <pb n="130" /> погледа у Белине очи. — Али на што то питање!{S} Мени је тако леп |
је.{S} Врвице на раменима прскоше.{S} У белини платна развише се црнпурасте, дозреле груди.{S} |
ањао да се овакви разговори воде између Белиних родитеља.{S} Он је веровао да су његови односи |
дговарао је гласу своје савести.</p> <p>Белино понашање га је такође мучило.{S} Једном би с њим |
на нашли су увек могућности да задовоље Белину жељу: купе јој пајаца са звонким прапорцима, ску |
не рече ништа.{S} Они су обоје осећали Белину сакатост као своју кривицу — јер је још као дете |
а саопшти те вечери да је Илић запросио Белину руку и да је она, као мајка, дала свој благослов |
о?</p> <p>Тада се и по четврти пут глог белио, лале жутеле, славуји певали.{S} Нова трава клија |
рениле су се разнолике боје, почевши од белих платнених блуза до црне материје мушких капута.{S |
е, а у солуфима се пресијавало неколико белих власи.{S} Остале су му ипак његове буљаве, црне, |
е разби облаке.{S} Оно се указа светло, бело, као растопљено сребро, и <pb n="74" /> још високо |
и у исти мах несташно.{S} Бела је имала бело лице с кожом која се чинила као постављена једва п |
хаљина у нереду провиривало је румено и бело грло.{S} Руке је забацила.{S} Наслонила се цела на |
је настајала све већа тишина.{S} Једно бело дрво, које се оцртавало пред њима, губило се све в |
е ногоступице у отврдлу блату.{S} Једно бело парче неба указивало се на истоку.{S} Звезда било |
на, љупка — продужи Остојић гледајући у бело платно Моравино. — А видео сам је надошлу, усталас |
ине био се откопчао, те се видело парче белог веза на кошуљи.{S} Вишњу обли румен.{S} Учини јој |
адић без журбе, и кад остаде на само са Белом, разви новине.</p> <p>— Пардон за један часак... |
љубави према Вишњи и његовог љубакања с Белом.</p> <p>Вишњу је волео.{S} С тим је био на чисто. |
кало, срце готово престајало куцати.{S} Белу није могао оставити.{S} Она је била ту, она му се |
ј се, готово завидан, усклик кад угледа Белу у њеном нереду.</p> <p>Ипак се она савлада прва, з |
нца опет на девојку, на њен го врат, на белу руку, спуштену лако на ивицу од канабета.{S} Спуст |
човек, добије парче хлеба, па нек узме Белу, ако хоће... ја ћу му први честитати.</p> <p>— А д |
Пре свега, јасно му је било да не воли Белу... не бар оном љубављу, чежњивом и стидљивом, коју |
о миле воље њену кожу час румену, а час белу.</p> <p>— Куда идемо? — упита га она.</p> <p>Пут с |
сли враћале су се пут Бумбарева Брда, у белу варош на саставу две велике воде, и изазивале слик |
е су у зраку пуном кише.{S} Под њима се белуцала црна калдрма.{S} Било је мало пролазника.{S} И |
м, којој примети само главу, и од главе бео, нежан профил с очима дубоко занесеним у младића.</ |
, њено млечно лице белило се.{S} Био је бео и њен врат слободан, маљав, округао као у грлице.</ |
Хајдучка трава диже скромно свој велики бео цвет.{S} Љутићи су жути као очи у мачке.{S} На мрша |
Имао је нов таман костим, претенциозан бео прсник, полуцилиндер с врло уским ободом како је те |
нко: „Београде, мој бели лабуде!...{S}" Београд је велики, мислила је тада, он је као море: пут |
Ћ</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗДАЊЕ ГЕЦЕ КОНА, БЕОГРАД 1914</p> </div> <pb n="ii" /> <div type="titlep |
; у њима не постоји Јуче, Данас, Сутра, Београд, Савамала, Петко Стокић или како се оно зваше т |
"> <p>ШТАМПАРИЈА „ДОСИТИЈЕ ОБРАДОВИЋ“ - БЕОГРАД</p> <p>ДИМИТРИЈА ГАВРИЛОВИЋА</p> </div> <pb n=" |
измамио уплашен узвик у пролазница.{S} Београд се осмејкивао у изненадној и пролазној топлини |
олуострва, шибљаци, рибарске колибе.{S} Београд је био близу, одмах иза брда.{S} Девојка прибра |
ш више истицале небеску илуминацију.{S} Београд је изгледао као лепа циганка кад иде на бал.</p |
крај вароши под небом сивим као миш.{S} Београд се удаљавао све више.</p> <pb n="205" /> <p>— В |
</p> <p>Кад се писмо пошаље из Чачка за Београд, одговор се може добити четвртог дана.{S} Лазар |
ем им ја.{S} То је сувише романтично за Београд.{S} Знао сам ја, велим...{S} Не би ти долазио к |
у пише.{S} У брзини с којом је оставила Београд није јавила ником о свом одласку.{S} Тада јој ј |
рошани који су дошли о распусту да виде Београд, беспослени радници, становници предграђа, ситн |
за часак преживели живот.{S} Вишња виде Београд... у неколико партија, без реда, један по један |
око ње, и она је била тад уверена да је Београд њено изабрано место.{S} Она долази у њега као с |
ије.{S} С обе њихове стране протезао се Београд, измешан од палата и чатрља.{S} Једно јато свра |
.{S} Она је кроз њу гледала свој велики Београд.{S} По неколико пута преко дана излазила је ту |
пролеће је било врло лепо.{S} Раштркани Београд, који се ломио преко три брда, био је као створ |
су поред познатих места; час би то био Београд, час Чачак, час село у којем је <pb n="307" /> |
старе, збијене и раштркане како их само Београд може показати.{S} И та варош, са белим именом, |
<p>— Нема шта да чекамо.{S} Оставићемо Београд, Србију.{S} Отићи ћемо у Црну Гору, у Бугарску, |
ах.</p> <p>Од то доба није се враћала у Београд.</p> <p>Живот јој је пролазио без догађаја.{S} |
ког професора.</p> <p>Брачни пар дође у Београд да присуствује погребу.{S} После се не вратише |
.</p> <p>— Свуда!{S} Свуда... само не у Београд! — шапутао јој је унутрашњи глас. — Ти си дошла |
а никакву резерву за себе, и врати се у Београд.{S} Мајка је покушала да се измире.{S} Он јој ј |
варим задовољство.{S} Него, враћај се у Београд, па гледај своју науку.</p> <pb n="234" /> <p>— |
ећаја.{S} Он је успео да се она врати у Београд.{S} Али, ево већ неколико часова како су једно |
ела док су моји пристали да се вратим у Београд.{S} Тата још којекако, али мајка!...{S} Ударила |
<p>— Шта мислиш да ли да пишем детету у Београд?</p> <p>— Њој ће бити свакако жао ако је не изв |
ске, млатарао рукама.</p> <p>— Овај наш Београд неће се никад уредити — говорио је. — Ето, ја с |
јој се мртвац преда на сахрану.</p> <p>Београд, август 1911 — март 1913.</p> </div> </body> </ |
и пред путницима се указа цела панорама Београда са дунавске стране: варош је почињала нешто да |
оји звоне као жеља, као чежња.{S} Усред Београда који је дотле познавала: смерне породице у кој |
ке реке није кварио никакав брод.{S} Од Београда се видела само она стругара и још неколико неј |
можда био за читав континент далеко од Београда, за стотину векова од присутног тренутка, на у |
ао је:</p> <p>— А ти, фрајла, остави се Београда у Чачку.</p> <p>По вечери, Вишња је излазила с |
алазак на Сави.</p> <p>— Ужелела сам се Београда, бога ми — рече при том весело и махну руком к |
јачала се још више откако се вратила из Београда.{S} Избегавала је његов поглед.{S} Пуштала га |
у четири кочића.{S} Њихова клупа је из Београда, фабричка, са гвозденим ногама у виду лавовске |
>XIX</head> <p>Воз је јурио, измицао из Београда, остављао последње куће.</p> <p>На оном месту, |
није нашло?{S} Можда је и он отишао из Београда?</p> <p>Међутим, Илић је примио писмо, али ниј |
и и најстаријој кћери штоф за хаљину из Београда; штоф је морао бити по најновијој моди и сувиш |
ене прозоре допирао је у собу весео шум Београда који се будио пред вече, као одахнувши после в |
на убијао досаду.</p> <p>— Је ли ти жао Београда? — упита Радоје своју сусетку.</p> <p>Девојка |
урцима, испуњавала је тај посвећени кут Београда и била његов најбољи украс.{S} Тако слободна, |
{S} Хтела ју је поздравити као Бранко: „Београде, мој бели лабуде!...{S}" Београд је велики, ми |
тим прекором мешала се широка жалба за Београдом и младићем кога је тамо оставила.</p> <p>— Шт |
споро.{S} Жарко јулско сунце пржило је београдске голети, као да је сијало из пакла.{S} Илић ј |
е била нова грађевина, налик на извесне београдске куће, подигнуте пре двадестину година за ста |
на мермерном столу у хируршкој дворани београдске болнице.{S} Једна млада, хрома жена успротив |
олико хлебова од гроша.{S} Тај дућан је београдски специјалитет, једна врста приватне народне к |
лих догађаја, доносиле јој одјек млаких београдских вечери.{S} Тражила је у њима нешто ново, из |
новничких и осталих такозваних угледних београдских кућа, зависних од владе, оставиле изненадно |
не, ниска брда, две три вароши и велико београдско небо.{S} Могло је бити око осам часова.{S} Н |
примити службе.{S} Доби место у једној београдској гимназији.</p> <p>— По твојој глави не би д |
в испад, имајући већ извесна искуства о београдском животу, о Београду, где вечито има нечег не |
пљица и као контраст старом, раскаљаном Београду.{S} Он ју је још једном такву видео: у почетку |
је лутао по живом, ироничном и борбеном Београду са изгледом залуталог пустињака.{S} На себи је |
звесна искуства о београдском животу, о Београду, где вечито има нечег непознатог, <pb n="122" |
тиме да кажеш?</p> <p>— Ти си лутала по Београду, тражила <pb n="270" /> си себе, своје, време |
штаних свећа.{S} Он је постојао овде, у Београду, као тамо у Чачку... кад је била мало дете и к |
/> с гумираним точковима, што је тада у Београду била још реткост и што јој сврати пажњу.{S} Он |
са завишћу да је то најбоља кондиција у Београду: стан, храна, пријатељство великог човека и не |
„Знам, вели, да их се Вишња зажелела у Београду".</p> <p>Некад јој је све то пријало.{S} Вишња |
а земљака са човеком кога је оставила у Београду, који је такође имао велика одушевљења за бољи |
Зарији Ристићу и о великим врућинама у Београду.{S} Ипак, пишући о тим простим стварима, на са |
</p> <p>— На Духове је наша скупштина у Београду — рече јој Аница. — Хоћеш ли да идемо?</p> <p> |
још после толикогодишњег аклиматисања у Београду.{S} Младен је био пао у трећем разреду из два |
пријатељског и још била најлепша кућа у Београду.{S} Помисли и сад <pb n="248" /> да у њу уђе, |
омиловани робијаш?{S} Па и даље, доле у Београду, зар није видела гомиле још горих од својих су |
р Илић излазио из куће Матовића.{S} И у Београду је сунце залазило, само другојачије, ћудљиво, |
хену.{S} Савете, којима су их обасули у Београду, нису имали прилике да употребе.{S} На једном |
могли купити часовници јевтиније него у Београду.{S} И сама му је радња била другојачија него у |
па онда друго, треће...</p> <p>— Што у Београду воле ове лимане <pb n="245" /> сандуке — приме |
три разреда, после ступио у трговину у Београду, па онда прешао у државну службу, добивши за п |
{S} Међутим, ништа се није догађало.{S} Београђани су се жалили на врућину, на прашину, на вели |
опијала са нешто релативног успеха . на Берлинском Конгресу, подавала се ласкању извесне диплом |
војке одломиле грану од трешње, па тако беру и једу.{S} По кафанама се чуо жагор.{S} Деца се вр |
ад је била млада, описује ми омладинске беседе код <hi>Златног Крста</hi> и тврди да ја личим н |
е књиге, не пишу ништа, полажу много на беседништво, и живе, скривено, по Палилули и Енглезовцу |
, мрачних очију ишао је негде далеко, у бескрај.{S} Његов несрећни геније, који је дотле владао |
о јучерашњом кишом плавило се дубоко, у бескрај.{S} Ваздух је био провидан и благ.{S} Није се о |
авамалске авлије у чаробни врт, уносила бескрајна одушевљења у младићево срце и била најлепша л |
е прве узнемирености, девичанске наде и бескрајне снове.{S} Све то има своје време.{S} Опасно ј |
остаде нема пред Непознатим, Неказатим, Бескрајним.{S} Ја се враћам срцу да осети оно што мисао |
чини ми се, успем, и тада осетим једно бескрајно задовољство које се не да описати, како каже |
ва.{S} И други: немиран дух, заљубљен у бескрајност, фантаст који захтева све лепоте од живота, |
рајевима Париза, Толстој му је откривао бескрајну Русију с њеним дивљим кнежевима, готово идиот |
ебе.{S} Свет му се чинио празан, шупаљ, бесмислен без Вишње, без њеног милог присуства.{S} Чини |
p> <p>То је ос зујао у чокоту.</p> <p>— Бесмислице! — рече у себи девојка и одмахну руком.</p> |
м гласом. — Ти не верујеш, ваљада, у те бесмислице?</p> <p>— Да, не верујем, Радоје — одговори |
ју срећу, живот ми је кратак, верујем у бесмртност душе.</p> <p>Вишња није била створење које з |
д опростити.{S} Реакционари су, ваљада, бесни од једа; министри нису чекали ни оставка да им се |
ласану, помамну: страшна је тада, риче, бесни, ваља храстове, односи ћуприје, <pb n="213" /> ри |
Слика Чедомира, његовог загрљаја и оног бесног канкана пред толиким светом, није је остављала.{ |
колико је имала пред свадбу, провела је беспослена, размажена и више мање срећна.{S} Она није б |
ји су дошли о распусту да виде Београд, беспослени радници, становници предграђа, ситни чиновни |
њене вике.{S} Време јој је пролазило у беспослицама, неговала је нешто цвећа, везла по коју ма |
еменим руменилом здравља, њеним изразом беспрекорне чедности, додајући још њене угасите очи.{S} |
е патријархална кућа образовала по типу беспрекорне врлине, испунила поукама и забранама. — Је |
на се заиста питала да цео тај рад није бесциљан, питала се шта ће она привредити науци, шта ће |
како је досад могла бити слепа, водити бесциљан живот, читати бљутаву литературу препоручену з |
ир изиђе из куће, па је врљао по вароши бесциљно.{S} Око пет сати пут га нанесе поред једне вел |
јда!{S} Они од којих сам очекивао добра беху неспособни да ми га учине, а они од којих сам очек |
<pb n="231" /> хиљаде руку, само његове беху као привезане; цела варош радила је око њега, само |
на таласима.{S} Донесоше чакље, али оне беху кратке.{S} Радоје обеси тада један фењер на чакљу, |
кораци младог света.{S} Њих двојица се беху примакли прозору што гледа у двориште.{S} По калдр |
простирки.</p> <pb n="191" /> <p>Они се беху пробудили упола и гледали једно другог усијаним оч |
а писма, па може бити и више.{S} Јер се беху код њега десили догађаји који су створили непремос |
, он ју је био готово заборавио.{S} Они беху далеко једно од другог.{S} Он је мислио да се она |
могуће, да ме више не волиш.</p> <p>Они беху избили на Теразије.</p> <p>— Ја ћу трамвајем... — |
а му је мало годила.{S} Многи професори беху подетињили силом свакодневног рада с децом.{S} Дру |
је преклињала...{S} Црте на њеном лицу беху се развукле.{S} Очи се рашириле жалосно.{S} Уста ј |
, па збаци љутито шал са себе. — Мустра бечка, богаљ је и сам, богаљ, богаљ, богаљ.</p> <p>Лупн |
у Париз.{S} Задржали су се неко време у Бечу и Минхену.{S} Савете, којима су их обасули у Беогр |
но са споменом на свог бившег друга.{S} Беше се упутила универзитету, али се <pb n="147" /> пре |
</quote> <p>Лазаревићева оста сама.{S} Беше набрала пуно наручје цвећа, те потражи какво угодн |
здрава, још прве године.{S} Мој колега беше дошао такође право из школе.{S} Здрав, млад, ни ру |
умовима.{S} Кад би време возу, Чедомира беше нестало.{S} Тек у последњем часу појави се с пуном |
ке цркве, прост и достојанствен.{S} Све беше лепо, као дотле.{S} Тек што му се учини да се Овча |
а.{S} Падала је из дана у дан.{S} То не беше ситна, јесења киша, већ млаки пљусци као усред лет |
х готов, и ја те позвах.</p> <p>— То не беше ништа одређено — примети му она, са несакривеним п |
могаху одвојити од Вишње.</p> <p>Она се беше зауставила, нема, збуњена, укочена, бледа у лицу и |
болу за домовином.{S} У његовој природи беше јако развијена чежња за оним што нема, што је разл |
фијакера!</p> <p>Али младој бунтовници беше спремљено још веће изненађење.</p> <p>У колима је |
нешто мислила.{S} Друго је сад, а друго беше под проклетом реакцијом.{S} Тек, жао ми је, човече |
ка се опорављала полагано.{S} Њено тело беше изнурено суровим радовима око одржавања куће, бриг |
допадало у тим тренутцима код Беле, то беше нешто више од њене лепоте, то беше њена симпатија, |
, то беше нешто више од њене лепоте, то беше њена симпатија, далека, нова, друга љубав која се |
на позва младића у <hi>салу</hi>.{S} То беше ниска, неизветрена одаја, с навученим завесама.{S} |
к кад му рука дирну нешто хладно.{S} То беше револвер, онај исти што га је некад показивао Зари |
оје дело.{S} У соби је било тихо.{S} То беше стан за самца другог реда с најпотребнијим намешта |
" /> <p>Сунце је било на заласку.{S} То беше онога истог тренутка кад је Чедомир Илић излазио и |
>На спрату над дућаном седели су.{S} То беше стара паланачка кућа: пространа, удобна, врло стро |
и украсним биљкама.{S} Међутим, онда то беше празно жалосно поље, покривено спрженом, смрдљивом |
лазила је преко Батал-џамије.</p> <p>То беше један велики празан простор, зарастао у траву.{S} |
лу? — изненади га један глас.</p> <p>То беше његова газдарица.{S} Добра <pb n="301" /> жена је |
само једанпут својом хромом ногом, већ беше у другој соби. — Што су дивне, само да знате!... ч |
лици са оним нашим ђаком... како ’но му беше име?</p> <p>— Чедомиром?</p> <p>— Јесте.{S} Обоје |
енергично сама себи.</p> <p>Али та реч беше одвише тешка за њено срце.{S} Она се осети сама ус |
а савести и попуштања приликама.</p> <p>Беше га дарнуо поклон.{S} Посматрао је румени каранфил, |
ка не осети кад дођоше до њене куће.{S} Би јој тешко да прекине чар у који су је заносиле те пр |
оји те окружују...{S} Је ли, Марјане, а би ли ко од богатих?</p> <p>— Они не спадају у моју над |
љао своју расправу.{S} Неодређена слава би опет залебдела пред његовим очима.{S} Људско срце му |
а младића који ју је некад волео и кога би она могла волети страсно и одано.{S} Јасно јој је би |
ваца да би осигурао слободу кретања, да би радио само оно што воли, да буде свој и припада само |
сни Каја бојажљиво.{S} Затим додаде, да би скренула разговор на другу страну:</p> <p>— Ти си на |
<p>После ручка прелазило се у салон, да би служавка очистила трпезарију.{S} Стари господин би с |
рекао једном приликом, <pb n="60" /> да би радо учио нешто практично... за машинисту на пример, |
ени су милости законодавног тела.{S} Да би остали на свом месту, не могу често имати своје ја, |
формулише оно што је хтела рећи.{S} Да би пак утишала своју савест, радила је готово претерано |
оје ступају у најниже слојеве народа да би <pb n="32" /> га проучиле, олакшале му беду, просвет |
осетио.{S} Он је желео да има новаца да би осигурао слободу кретања, да би радио само оно што в |
храброст не потраја дуго.{S} Он виде да би му од рукописа остало врло мало, готово ништа.{S} Тр |
S} Тај тип се буни против власти, не да би је начинио бољом, него да је дочепа у своје шаке.{S} |
друговима.{S} Седала је у прве клупе да би професора чула што боље.{S} Уписала је и часове који |
овек.{S} Чинило му <pb n="280" /> се да би у њој нашао оно нешто неодређено што је вечито тражи |
есвесно, осећао да је он сувише мали да би могао припомоћи тој промени.{S} И још нешто.{S} Млад |
— поче <pb n="152" /> Илић први, тек да би прекратио мучну тишину.</p> <p>— Је л’? — одговори д |
слио је озбиљно:</p> <p>— Уверен сам да би га она пољубила само да види како је то кад су брков |
вка.{S} Један сељак, прљав и исцепан да би га у другој земљи ухапсили, терао је своју кобилу пр |
Он је видео само себе, те је веровао да би с њим трпело и све друго: његови ближњи, друштво, др |
и није хтео за длаку попустити, као да би се огрешио о један принцип.{S} Он је био сув доктрин |
, и он је њоме махао по ваздуху, као да би боље доказао оно што је говорио.{S} Престао је да пи |
се сав, начинио од себе ругобу само да би био примећен.{S} Нема весеља.{S} Лица се згрчила, бо |
> жена је била отворила врата лагано да би га што мање узнемирила и гледала у њега сивим, остар |
предрасудама!</p> <p>Говорила је то да би га казнила.{S} Она је иначе веровала да је он воли ј |
ити по најновијој моди и сувише скуп да би се продавао у дућану.{S} Газда-Митар имао је среће у |
коју је осећао, да прати нови покрет да би га могао сузбијати.{S} Филозофи изилазе из леденог о |
е пружајући му руку, па окрену главу да би сакрила своје узбуђење.</p> <p>— Збогом!... — понови |
сам... ужасно сам, као у гробу.{S} Тада би бацио књигу, коју је дотле држао у рукама, у гомилу |
азити, он је бежао даље од њих.{S} Тада би одлазио из вароши, у околне паркове, брда, шуме.{S} |
аука посисати из прстију.</p> <p>И тада би звао младића у дућан, понудио га да седне за тезгу, |
ду за брак, није употребљавао.{S} Можда би само једно половно обећање било довољно, па да га он |
е — синуше плаве очи у девојке. — Можда би боље било да се никад нисмо познали.</p> <p>— То је |
рса! — смејала се госпа-Матовићка, која би кадгод присуствовала тим разговорима.</p> <p>Никад И |
.. ти, која би вечито била уза ме, која би се посветила моме делу, била мој добри геније, јер ј |
ко проста у својој учености... ти, која би вечито била уза ме, која би се посветила моме делу, |
жељу за нечим потпуним, савршеним, која би хладном мислиоцу била одмах апсурд, а која је њему и |
није хтео да чује о тој операцији која би га лишила очевине.{S} Он је знао колико је његов ота |
ротив њене воље као искушење, и девојка би се стресла од неке слатке, несносне језе која ју је |
и тешки, суморни.{S} Многа жена предала би се судбини на њеном месту, оставила да време реши не |
ред.{S} На загрејану руку или чело пала би им која кишна капљица.{S} Капље су биле чешће.{S} На |
рубља.{S} Раније чим би легла, заспала би у исти мах.{S} Сад се превртала са једног краја пост |
ог сина.</p> <p>Једна нова бора оцртала би му се међу повијама.</p> <p>— Да си тако брз на раду |
<p>— Немој да ми вређаш мајку — умешала би се Бела. — Иначе...</p> <p>— Иначе?</p> <p>Бела није |
шка и да не оскудеваш у чему.{S} Волела би да те види, па дођи ако можеш, а ако ти школа не доп |
дарили порез — продужи Ристић. — А била би грдна штета.{S} Она једина весели наше жалосно доба, |
зете, ти знаш француски... — приметила би му тада ташта. — Што не почнеш нешто практичније?{S} |
аздан.</p> <p>— Глупе жеље! — закључила би убрзо затим.</p> <p>Она је била људски створ, завеза |
p>— Боже мој, да сам ластавица! — рекла би гледајући тако њихове црне тачке у дубинама небесног |
је уз брдо; електрична светлост севнула би несигурно као муња неке далеке буре.</p> <p>Као сви |
} Какво дрво, пут, бара каква опоменула би га своје другарице.{S} Њено запаљено лице с мирним у |
ренутак из тих јадних кровињара, којима би пожар учинио милост, заврнутих рукава, знојава лица, |
одмахну руком.</p> <p>Тога дана врућина би још јача.{S} Сунце се не види као да се растопило по |
ли, крутуљаст, са очима као у миша, она би желела да се и њему допадне, јер је она, својом хром |
оведао мржњу против црвене заставе, она би била њен најљући противник.{S} Овако, она је била ње |
ијатно, дао би њој све што би имао, она би уживала у њему, он би могао обвити руке око њеног ст |
х ствари које је имала с Илићем.{S} Она би без њега остала мала паланчанка каква је била.{S} Он |
гао скалупити у та општа места, и Вишња би пропала ако би пао у туђе руке.{S} Он јој је хтео пи |
Језовите сенке прекрилиле би земљу, па би се у час изгубиле и уступиле место блиставој светлос |
а су једна за другим.{S} Толико застора би подигнуто, толико тајна, загонетака решено.{S} Ми см |
во је, и нашао му логичан закључак; шта би га се тицало што би то било противно његовом новом у |
орно би радио на започетој тези.{S} Шта би га се тицало што не би постао професор универзитета, |
</hi>.</p> <p>— Шта је лек томе?{S} Шта би могло заменити парламентаризам?{S} Ниси ваљада нихил |
војује свога мужа.{S} Она се питала шта би мислио њен отац да је сазнао за посету младићеву!</p |
је поново мисли о Чедомиру, о томе шта би било кад би постао њен муж, о њој самој.{S} Она је з |
а сутра другу.{S} Не би осетила, а кућа би била опрана...</p> <p>— Старинске жене, газда-Митре. |
ен поглед и нервозно угризање усне, кад би га слушала како објашњава Младену какво правило из м |
ањира.{S} Ручак му је био најслађи, кад би уграбио од своје жене да седне за кујнски сто и једе |
као вода, како се то каже у Ваљеву, Кад би учитељ испричао лекцију, о шљиви на пример, он ју је |
испратили Матовићи са кумовима.{S} Кад би време возу, Чедомира беше нестало.{S} Тек у последње |
ви од месеца кад се прима плата.{S} Кад би она била његова, неуморно би радио на започетој тези |
ару философске поезије Његошеве.{S} Кад би пак био рђаве воље, жалио се на реуматизам у десном |
грло и потиљак ћилибарске боје.{S} Кад би је човек видео први пут, помислио би да је горда и н |
Избегавала је посете, састанке.{S} Кад би се пак и нашла у друштву, о испитима, при излетима, |
... његове очи су је избегавале.{S} Кад би је и сусреле, оне су биле далеке, превучене неком се |
хвалио одличну кујну своје жене.{S} Кад би му, и поред тога, остало слободног времена, он је из |
је хтео да погледа те одрпанице.{S} Кад би се кола напунила, осећао је са̑м и кретао се без ком |
јући му до знања да ће га одати.{S} Кад би се њихови погледи сусрели, њене сомотасте очи синуле |
гореле.{S} Ватра му ломила тело.{S} Кад би га неко ма и очешао, заболело би га до срца.{S} Близ |
спитачу живот није био ружичаст.{S} Кад би му се досадило све, он је излазио изван вароши и лут |
му је убијао сваку самосталност.{S} Кад би се ипак уморио, стезао је слепочнице грчевито, шетао |
S} Стога је јако уважавао школу.{S} Кад би се о просвети повео разговор, био је стално на стран |
њу воли још, њу једину, њу саму.{S} Кад би тако дошао најзад до решења шта да јој одговори, он |
воље да мисли на своју породицу.{S} Кад би му ко од пријатеља скренуо пажњу на несташност његов |
бацује слатке, заношљиве речи.{S} А кад би се пренуо сасвим и мислио на њу, на ту плаву девојку |
е, док су били сами, попуштала прва кад би се посвађали, добила је сад у мајци сигурну савезниц |
/p> <p>Још највише би се разонодила кад би отишла својој другарици, Милеви, ћерци једног златар |
ачињеним од самог миља и заноса, па кад би писмо свршио, написао адресу и залепио завој, дубок, |
цу.</p> <p>— Ко би играо крајцарица кад би Младен учио! — насмеја се Бела, која у том тренутку |
к кад има још некога.{S} У варош, и кад би излазила, ишла је у пратњи госпа-Клеопатре.{S} Иначе |
на дрског човека, као мачка.{S} Али кад би се растали, она је претресала у мислима дуго што јој |
> су се губили у тричарије, уживали кад би код деце изазвали дивљење, страх, или кад би коме ма |
д деце изазвали дивљење, страх, или кад би коме малом јаднику успели да напакосте.{S} Било је у |
исли о Чедомиру, о томе шта би било кад би постао њен муж, о њој самој.{S} Она је зрела као зре |
еби и пољуби то место очима.</p> <p>Кад би она била његова, мислио је даље, постао би бољи чове |
је неког дуго грлио, љубио.</p> <p>Кад би се Вишња задржала с одговором, он је откључавао кофе |
колини дуго, до самог мрака.{S} Понекад би повео са собом Чедомира и онда му објашњавао многе с |
није решење човечјег живота.{S} Понекад би га обузела нека идеја, којом би решио једно од много |
етом бори за што више сунца.{S} Понекад би се заборавио и жалио што није више учио школе.{S} У |
тељу, пушио и очекивао кафу.{S} Понекад би читао новине, а кад њих није било, узео би <hi>Горск |
инувши качкету до земље.</p> <p>Понекад би се зауставио, ћеретао тако са улице, док је она одго |
мојој је изби тамно!...“</p> <p>Понекад би помислила да се нађе са Чедомиром, да га поново прид |
имала ју је нервозна радозналост кадгод би узимала новине откако се вратила у Чачак.{S} Читала |
га предао и пољубити сто своје собе где би га нашао.{S} Он је сачувао сва та писма, те званичне |
е... далеко негде, у непознати крај где би почео нов живот.{S} И као да хтеде остварити овај са |
ој башти натпевали се славуји.{S} Негде би зашкрипао ђерам.{S} Варош тонула, љушкала се, разлив |
може се подићи по једна централа, чије би струје ноћу осветљавале нашу варош, наша села, путов |
ко да врати ову љубазност.{S} Њих двоје би могли бити тако задовољни једно другим, тако срећни. |
сањала често о заљубљеним паровима које би, летимице, кадгод спазила с прозора кад прођу њихово |
да од кога се стиде, нема казне од које би их ухватио страх.</p> <p>Студент је говорио искрено. |
ре него и он.{S} Две близнакиње узимале би се за руку и излазиле на улицу, па шврљале око гомил |
животиње.{S} Језовите сенке прекрилиле би земљу, па би се у час изгубиле и уступиле место блис |
ге, преводила с руског.{S} Ко зна докле би трајала та тамна грижа да не доби оно писмо од оца.{ |
ију да гледају <hi>Ткаче</hi>.{S} После би у групама пратили једно друго до куће.{S} И, она је |
леди сусрели, њене сомотасте очи синуле би најдубљом љубавном ватром, да се одмах после замраче |
ада ствари, блиских тој девојци, изашле би му пред очи и нагониле га да је опет види.{S} Срео б |
ло, цео државни буџет <pb n="261" /> не би био довољан да заштити народ од леда и метиља!{S} Ма |
Београд.{S} Знао сам ја, велим...{S} Не би ти долазио код <hi>Еснафлије</hi>.{S} И ти си погоре |
једну собу данас, па сутра другу.{S} Не би осетила, а кућа би била опрана...</p> <p>— Старинске |
едан део своје потпуности.{S} И тада не би био срећан, јер би се осећао крњ, сакат, јадан, недо |
је друштво.{S} Зашто?{S} Ни она сама не би тачно знала рећи.{S} Тек, заједно с Илићем, мрзела ј |
не нових ствари, чуда, лепота, какве не би нашао ни у најчувенијој светској бањи.{S} Виктор Иго |
енично пред разним комисијама док се не би сва распала.{S} Да се тако продужило, цео државни бу |
и Чедомир се дизао да иде, да му се не би приметило што остаје на само са девојком.{S} Али би |
гимназији.</p> <p>— По твојој глави не би добио ни Прокупље! — пришила му је ташта поносито. — |
на?{S} Ко ће то рећи?{S} Ни они сами не би умели казати.{S} Младић се сећао тек доцнијих тренут |
је, скупо би га платио!</p> <p>Вишњи не би право ова рођачка оцена.{S} Она посумња у искреност |
и могао од њеног оца и њене куће, он не би смео поверити сву ту изненадну раскош свога срца и ч |
едно женско тело, готово голо.{S} Он не би био човек да је могао мислити на шта друго.{S} Плима |
а се тако угњезди да је ни сами ђаво не би могао отуд ишчупати.{S} Ништа на свету није било кад |
тој тези.{S} Шта би га се тицало што не би постао професор универзитета, славан човек!{S} Он би |
" /> први пољубац.{S} Сласт те успомене би још јача што су је изазивала уста друге девојке.{S} |
<p>— Ништа.</p> <p>Она га је волела, те би се други на његовом месту можда знао користити том њ |
лику студента Илића.</p> <p>Још највише би се разонодила кад би отишла својој другарици, Милеви |
ахе кише.{S} С времена на време млезеви би ударили о прозор да весело човека опомену како је пр |
ви Радоја — говорио је грађанима, који би давали наметљиве савете. — Наше је да нађемо новац, |
ногоструки сплет зелених поточића, који би ова полудивља поља претворила у најлепши врт.{S} А т |
ма су му расли ефемерни патлиџани, који би се спарушили чим би за педаљ одмакли од земље.{S} Же |
беђења без резерве.{S} Тешко ономе који би се у том часу бацио љагом на свемоћ слободе и њене з |
тих очију, дошао неки други младић који би био његова пуна супротност: мали, крутуљаст, са очим |
69" /> се надао сваког часа лопову који би му покварио више него што би однео, а бојао се и вед |
Он је био кадар загрлити писмоношу који би му га предао и пољубити сто своје собе где би га наш |
виш на земљи...{S} Да постоји рај сваки би се старао да што пре умре... <hi>Карт бланш</hi> има |
>Она није видела лице у тог човека, али би га познала у хиљаду других по првој ситници.{S} Окре |
што остаје на само са девојком.{S} Али би га она задржавала понекад <pb n="129" /> занимљивим |
{S} Да се није знало чији је син, узели би га за странца.</p> <p>Вишњи се допадао тај младић, ж |
леграфисту, а Миржеови чергаши завршили би на поправци у Топчидеру.</p> <p>— Откуд ти та практи |
Погађала је да му се допада.{S} То јој би мило, али убрзо одби ташту жељу за каћиперством и ре |
за педесет година не роди ниједан ипак би их доста било...{S} У програму друга Толстоја само ј |
е или кад човек не зна куда ће.{S} Увек би се нашло друштва, водили се занимљиви разговори о па |
овој спољашности, необавештен пролазник би се могао јако преварити.{S} Али оне су крајње присто |
код куће чека добар ручак, са уживањем би рачунао на први од месеца кад се прима плата.{S} Кад |
пред Чедомиром о својим сумњама.{S} Чим би га видела, осећала се пред њим разоружана.{S} Он је |
овинама, ићи краљу на подворење.{S} Чим би он измакао из куће, госпа-Матовићка је одлазила тако |
при додиру чистог рубља.{S} Раније чим би легла, заспала би у исти мах.{S} Сад се превртала са |
рни патлиџани, који би се спарушили чим би за педаљ одмакли од земље.{S} Жене се кувале по шупа |
Понекад би га обузела нека идеја, којом би решио једно од многобројних <hi>питања</hi> што су т |
понашање га је такође мучило.{S} Једном би с њим, за столом, говорила најпријатније о разним си |
очистила трпезарију.{S} Стари господин би се извалио поребарке на фотељу, пушио и очекивао каф |
У погледу који је управљала на њега, он би спазио понос који страда, а можда нешто и неповерења |
прља, трује.{S} С времена на време, он би се свестио, чупао из срце ту опасну гљиву, а заједно |
у, и, да је хтео мењати хришћанство, он би место крста набио на олтар гуњ и опанак.{S} Сад, пос |
што би имао, она би уживала у њему, он би могао обвити руке око њеног струка, завући главу међ |
вом месту био какав ветеран на перу, он би продужио своје дело такво какво је, и нашао му логич |
фесор универзитета, славан човек!{S} Он би живео пријатно, дао би њој све што би имао, она би у |
> <p>— Шта ли сад ради Вишња?</p> <p>Он би се пренуо из својих студија, видео би се у својој со |
ио истеран из подофицирске школе, Њутон би једва добио за телеграфисту, а Миржеови чергаши завр |
Долазио би уредно у школу, задовољавао би се дивљењем деце, радовао би се што га код куће чека |
о што јој и диреке ударише — примећивао би ко у шали. — Пију, једу као на даћи.</p> <p>— Нека и |
адовољавао би се дивљењем деце, радовао би се што га код куће чека добар ручак, са уживањем би |
мао читаве потпетице на ципелама, могао би се мерити са свима шеталишним јунацима.</p> <p>Код ј |
ван човек!{S} Он би живео пријатно, дао би њој све што би имао, она би уживала у њему, он би мо |
ут мрк.{S} Да је то било ново, изгледао би да се увио у тробојку какве црначке републике.{S} Вр |
у</hi>.</p> <p>— Добар дан! — прогунђао би Матовић кроз нос с природном и инстинктивном грубошћ |
преко Саве.{S} Све се запали.{S} Рекао би да се светлост сјури с неба бујицом.{S} Многобројни |
она била његова, мислио је даље, постао би бољи човек.{S} Чинило му <pb n="280" /> се да би у њ |
н би се пренуо из својих студија, видео би се у својој соби, сам... ужасно сам, као у гробу.{S} |
к ћутао усамљен.{S} Тек овде онде видео би се, у том парчету земље у крај Мораве, засађеном врб |
читао новине, а кад њих није било, узео би <hi>Горски Вијенац</hi>, отворио га насумце, па чита |
живинче, али бол девојке коју је волео би јачи од његовог сопственог.{S} Видео је да она воли |
и нагониле га да је опет види.{S} Срео би се с њом.{S} У погледу који је управљала на њега, он |
игнуо се брзо и отрчао у варош.{S} Срео би тада овог или оног друга.{S} Они су били весели, без |
залепио завој, дубок, сладак уздах отео би му се из груди, а глава му клонула, као да је неког |
судио Србију по њеним листовима, добио би страшно уверење о њеним првацима.{S} Реч лажов није |
ређено што је вечито тражио.{S} Долазио би уредно у школу, задовољавао би се дивљењем деце, рад |
ад би је човек видео први пут, помислио би да је горда и надута, али, у иоле познатијем <pb n=" |
авцу Илића. — Ко ме не познаје помислио би да и ја пушим!</p> <p>— Не пушиш никако?</p> <p>— Је |
политика.{S} Необавештен човек помислио би да се налази на прагу револуције, али се сви ти гово |
као бакар.{S} По који зрео кестен лупио би о калдрму и измамио уплашен узвик у пролазница.{S} Б |
ир!</p> <p>— Јуче да сам умро — говорио би какав старији човек — па да су ми рекли да ће неко р |
Чедомире?</p> <p>— Шта је! —- одговорио би он зловољно, окренутих леђа.</p> <p>— Ништа.</p> <p> |
трајало неко време.{S} Изненадно осетио би да га нешто вуче к њој.{S} Хиљада ствари, блиских то |
а камо ли кад је у питању престо.{S} Ко би то могао помислити само јутрос, само данас у подне!{ |
е затим, милујући га по подбратку. — Ко би помислио да тако уме завртети мозак девојкама!{S} Бо |
p>Госпођа га загрли поново.</p> <p>— Ко би се надао од овог свеца — рече затим, милујући га по |
руком и не заврши реченицу.</p> <p>— Ко би играо крајцарица кад би Младен учио! — насмеја се Бе |
тесногрудости.</p> <pb n="260" /> <p>Ко би тада судио Србију по њеним листовима, добио би страш |
та општа места, и Вишња би пропала ако би пао у туђе руке.{S} Он јој је хтео писати ради себе |
36" /> можда још бољег од њега.{S} Како би иначе могла продужити да живи!{S} У Млави су ретки И |
ш, труне ми горе на тавану!</p> <p>Тако би и урађено.</p> <p>Илић се у почетку снебивао, осећао |
си тако брз на раду као на лажи, далеко би отерао! — рече му други пут. — Само на кога се метну |
ивао у лењом губљењу времена.{S} Колико би ствари видео како лете око њега тако у тишини изгубљ |
оје треба осудити.</p> <p>Ко зна колико би то трајало, да се стари Матовић не разболе и умре.{S |
S} Кад би га неко ма и очешао, заболело би га до срца.{S} Близу Калимегдана срете га једна груп |
ова!{S} Колико пријатних мисли опколило би га као гомила правих пријатеља!{S} Љубазна познанств |
та.{S} Кад би она била његова, неуморно би радио на започетој тези.{S} Шта би га се тицало што |
Каја у смех. — Ко га не познаје, скупо би га платио!</p> <p>Вишњи не би право ова рођачка оцен |
стрпа у њих један део својих књига, што би довољно било другом човеку за цео живот, остави све |
но што очекујемо од даљег живота, а што би хтели да сазнамо и улепшамо као у бајци.{S} Јесења н |
читао у некој врло рђавој књизи све што би могао написати.{S} Бацао је перо, полазио к вратима, |
н би живео пријатно, дао би њој све што би имао, она би уживала у њему, он би могао обвити руке |
, пред њима, бледи и губи се, и као што би радила мајка, глас целог народа их љушка у њиховим г |
опову који би му покварио више него што би однео, а бојао се и ведрог неба које му прети сушом |
гичан закључак; шта би га се тицало што би то било противно његовом новом убеђењу!{S} Али је Ил |
пак сумња је задржавала сад у свему што би предузео.</p> <p>Избегавао је једну и другу девојку. |
јом!</p> <p>— Зевзечи се сама! — викнуо би професор.</p> <p>— Геаче!</p> <pb n="267" /> <p>— Ма |
менима.</p> <p>— Вишња Лазаревна! — чуо би се у том глас неког из њеног друштва, и она је већ з |
су се разишли.{S} Али се не усуди, јер би онда требало да исприча своје везе у кући министра М |
уности.{S} И тада не би био срећан, јер би се осећао крњ, сакат, јадан, недостојан да живи.{S} |
совник је куцао на столу.{S} Његов глас би се утишао по каткад да се једва чује; затим се дизао |
лапа са општим скептицизмом.{S} Код нас би Наполеон <pb n="286" /> био истеран из подофицирске |
Пролазили су поред познатих места; час би то био Београд, час Чачак, час село у којем је <pb n |
ије <pb n="136" /> десило.{S} Други пут би се дурила без раззлога, очито га избегавала, правила |
ро учим и речи и превод.</p> <p>Матовић би погледао у свог сина.</p> <p>Једна нова бора оцртала |
отварајући врата на младићевој соби њу би прожмала нека слатка језа, од чукљева на руци, па кр |
о дућан с намештајем.{S} Вешт посматрач би по тој одаји оценио жену која ју је наместила.{S} Ма |
Илић се бавио дуго ван куће.{S} Кад се библиотека затварала, он је онда почињао своје шетње, к |
по школском трему и чекали да се отвори библиотека.{S} Распуст се приближавао крају.{S} Велика |
о је лагано својим уобичајеним путем из Библиотеке на Теразије, па Крунском улицом на Врачар, г |
уо је млади муж једном кад се вратио из библиотеке с главом пуном Ламарка, Кеплера, Њутона, Гал |
зитивистичке философије.{S} Пронашао је библиотеку, израдио кредит код једног великог књижара у |
ришту изби три сата.</p> <p>— Хајдемо у библиотеку! —рече Илић.</p> <p>— Зар ти није жао овако |
ао боље видети салон.{S} Примети велику библиотеку, пуну повезаних <pb n="10" /> књига.{S} На в |
ндидат за министра, седељке после ручка бивале су краће.{S} Стари господин је морао примати ово |
ри те мисли заједно са споменом на свог бившег друга.{S} Беше се упутила универзитету, али се < |
народа</hi>, удовицом једног инжињера, бившом дворском дамом своје мајке, старијом од себе дес |
а њима месеци, године.</p> <p>Спомен на бившу љубав одржавао је девојку у савршеној чедности.{S |
ење му је налагало бар да извести своју бившу драгану и уштеди јој муку од сазнања, наглих и из |
ној породици, о њој самој, познанству у Бијарицу, о дуговима и подужицама, помињала непознате љ |
ежа <pb n="87" /> искуства.{S} Родом из Бијелог Поља у Старој Србији, он је прешао овамо да се |
је сад њену душу.{S} Као врхунац свега, била је нестрпљива жеља да напакости Илићу, свету, само |
мајку.</p> <p>Њена другарица, напротив, била је крупна, доста пуна за своје године, дубоких, уг |
оја је од њега била старија две године, била је већ као дете каћиперка и, у домаћим свађама, ст |
вала, потписивала свако његово мишљење, била присталица његових убеђења без резерве.{S} Тешко о |
ђени интелигентни сјај у очима.{S} Тек, била се угојила.{S} Црте на лицу одебљале.{S} Врат јој |
неверили.{S} Као прво што се очекивало, била је амнестија политичких криваца.</p> <p>Све је то |
уза ме, која би се посветила моме делу, била мој добри геније, јер је сваки рад... нарочито ова |
о од живота.{S} Она су му <pb n="91" /> била једини повереник.{S} Он је њима шаптао своје магло |
а људима замерити, то су <pb n="103" /> била зла времена.{S} Шта су они криви ако су били слаби |
роси Вићентије Симић, секретар суда.{S} Била је пуна хвале за младог чиновника.{S} Тако исто и |
ли, нејасно, непотпуно, само главом.{S} Била је права противност Бели.{S} Чедомир натуче шешир |
— Ја сам била неправична према њему.{S} Била сам охола, горда, па чак и по мало дрска.{S} Ја са |
и ју је јурио.</p> <p>Она се окрену.{S} Била се зауставила на обасјаном простору једне уличне л |
ису ударили порез — продужи Ристић. — А била би грдна штета.{S} Она једина весели наше жалосно |
што није више учио школе.{S} У то доба била се већ увелико развила борба између школованих и н |
ромољену кроз врата.</p> <p>Та је глава била окружена мирисавом маглом црне косе.{S} Из ње су с |
к у сваком разреду, четворка је за њега била увреда, никад је није добио.{S} Десио му се несрећ |
.{S} Чедомирова сестра, која је од њега била старија две године, била је већ као дете каћиперка |
носи једну орфеумску песму која је тада била у моди.</p> <p>— Овоме је све равно до Косова! — н |
луд се трудила.{S} Њена права симпатија била је давно оставила домазлук и више се није враћала. |
жавала бујицу здравља, којим је девојка била обдарена.{S} Румена крв шибала је под њеним округл |
воју другарицу; брзо се трже, њена рука била је хладна као мртва.{S} Он је поново прихвати и пр |
увек први ђак.</p> <p>Посебице је Бела била љубазна.{S} Она је разумела да је сиротиња један н |
о читаво писмо.{S} Па ипак, та су писма била као <pb n="89" /> небесни дар, на тим врућинама; о |
да затражи та објашњења.{S} Шта је она била сад њему до обична другарица, пријатељица, познани |
о је доста светлости.{S} Али шта је она била према блеску који пуче пред очима младићевим кад у |
оново заволи без бојазни.{S} Јер је она била жена, а код жена, кад је муж у питању, начелне раз |
есеца кад се прима плата.{S} Кад би она била његова, неуморно би радио на започетој тези.{S} Шт |
ољуби то место очима.</p> <p>Кад би она била његова, мислио је даље, постао би бољи човек.{S} Ч |
него у Београду.{S} И сама му је радња била другојачија него у осталих.{S} Избио велике прозор |
е потврдио ово правило, док му је Вишња била изузетак.{S} Она је одржала реч и дошла тачно.{S} |
спустише низ једну јаругу која је некад била друм, па уђоше у једно пространо двориште, ограђен |
Вишња?{S} Ти си млађа него што си икад била.</p> <p>— Какав парадокс! — насмеја се девојка нер |
<p>— У толико боље.{S} Још нисам никад била у сеоској механи.</p> <p>Илић није имао новаца; де |
х као извор у планини.{S} Њена глава је била плава, прави словенски тип, који се у Србији још м |
ез њега остала мала паланчанка каква је била.{S} Он ју је пронашао, увео у друштво, показао јој |
ветови на цвет од кромпира.{S} Одаја је била тако мала да ју је испуњавала уска постеља, на чиј |
ји је урођен првој младости.{S} Каја је била <pb n="29" /> мала, мршава, жива девојка која је о |
и времена у којем живим.</p> <p>Каја је била девојка коју живот није мазио.{S} Још од детињства |
словослагачи.{S} У њихову собу, која је била за <hi>боље госте</hi> и у исти мах служила за кув |
<pb n="107" /> <p>У тој средини која је била далеко од праве раскоши, али за Илића представљала |
узбуну.{S} Варош се избуди.{S} Река је била разорила брану, заглавила своје корито одроњеним к |
ала је право што се журила.{S} Мајка је била опасније болесна него што је отац писао.{S} За вре |
су потрошили на мене.</p> <p>Девојка је била и сувише озбиљна кад је ово говорила, те се њена д |
на унела га у ову собу.{S} Простирка је била лепа, али се супленту није допадала; опомињала га |
ео скрасити на своме месту; до дечка је била једна близнакиња, а преко:{S} Бела са другом сестр |
нина у дну.{S} С друге стране, обала је била ниска, пошумљена барским дрвећем црног зеленила.{S |
зговарамо као пријатељи.</p> <p>Бела је била узела судове и пошла вратима да их однесе, па се п |
дана од ћерпича и дасака, ова чатрља је била тако бедна да се чинило као да је примила од своји |
ица из девојачке школе.{S} Међу њима је била и Каја.</p> <p>— Лазаревићева! — кликнула је весел |
у којима се свака разликовала: једна је била гвоздена, друга дрвена, трећа на ногаре.{S} Ту соб |
дарица.{S} Добра <pb n="301" /> жена је била отворила врата лагано да би га што мање узнемирила |
прашини сунца на заласку.{S} Долина је била пуна примитивних баштованџиница, где су се уздизал |
су се у озеленелој трави.{S} Општина је била посадила нешто дрвећа, али као што је то обичај, д |
ре.{S} Земља се клизала.{S} Помрчина је била велика.{S} На пола улице застаде да предахне.{S} Т |
114" /> према њој.{S} И сем тог, она је била болешљива, нервозна девојчица, код које се чежње р |
" /> чиновничких влада у Србији, она је била вечито за одржавање неке врсте племства, захтевала |
њен најљући противник.{S} Овако, она је била њена ватрена поборница, није могла да схвати свога |
је дућан био одмах до њихова.{S} Она је била провела готово цело детињство са њом и њеним брато |
онога којим је дотле живела.{S} Она је била кћи Митра С. Лазаревића, бакалина.{S} Њен отац је |
дента да иде својим путевима.{S} Она је била само нешто пролазно... само један ступањ у високим |
Чедомир обично држао лекције.{S} Она је била испуњена трима постељама, међу којима се свака раз |
моћ слободе и њене заточнике.{S} Она је била кадра да скочи на дрског човека, као мачка.{S} Али |
уће осети као код своје куће.{S} Она је била изашла из уског живота, она му више није припадала |
{S} Белу није могао оставити.{S} Она је била ту, она му се нудила, љубила га без питања, украша |
во у лице; она не спусти очи.{S} Она је била обучена у матроску блузу од обичне материје.{S} Др |
н дати овакав или онакав ток.{S} Она је била врло весела, отварала јако своја нешто бледа уста, |
е тоалете њен најлепши оквир.{S} Она је била као створена за нормална осећања жене.{S} Све је б |
евићеву како му иде у сусрет.{S} Она је била обучена у хаљине затворено плаве боје, чији је озб |
г мужа, неће моћи рећи:</p> <p>— Она је била моја драгана.{S} Ја сам је грлио.</p> <p>Стога она |
, оне лепше, ницале су око ње, и она је била тад уверена да је Београд њено изабрано место.{S} |
закључила би убрзо затим.</p> <p>Она је била људски створ, завезан за земљу.{S} И још нешто гор |
ина мајка још непрестано.</p> <p>Она је била ушла с озбиљним изразом неумитног судије, изразом |
и се свикла на наш живот?</p> <p>Она је била и сад мала, жива женска, још је имала свој урођени |
е говоре.{S} У доба реакције, штампа је била обамрла. <pb n="63" /> Двоје троје новине које су |
на клупу пред кућом.{S} Њихова клупа је била најлепша у вароши.{S} Други су седели на сандуцима |
, да угоди својим гостима.{S} Вечера је била обилата, било је и слаткиша, па и вина.{S} Стари < |
тко са свим маштаријама.</p> <p>Кућа је била мирна.{S} Напољу се ноћ ширила, ведра и ћутљива.{S |
з-Михаиловој улици.</p> <p>Ова улица је била још место елегантне шетње.{S} Девојка је волела ту |
у Београду, као тамо у Чачку... кад је била мало дете и кад се молила свесрдно Богу за своје л |
што су јој у школи предавали.{S} Кад је била поред Чедомира, она му је потпуно одобравала, потп |
је златна; прича ми како је било кад је била млада, описује ми омладинске беседе код <hi>Златно |
се склони у прву капију.{S} Матовиће је била задесила нова несрећа.{S} Младен, који је још нешт |
показивао се готово узалудан.{S} Док је била мала, за чудо је лепо радила женске послове.{S} Ме |
глава.</p> <pb n="28" /> <p> С Кајом је била још једна девојка, која одступи неколико корака ка |
особан за тај напор.{S} Његова мисао је била уморна. срце болесно, воља немоћна.{S} То му откри |
му је рука висила као мртва; свакако је била парализована.{S} Међутим, лева му је била потпуно |
која се појављивала из писама.{S} То је била визија неке немогуће жене, о којој сви сањамо, кој |
ра бити свршено још тог јутра.{S} То је била листа за попис становништва.{S} Газдарица је имала |
ј вароши пут Крагујевац—Ужице.{S} То је била права трговина, с двокрилним вратима, обојеним фир |
ење које је купила по околини.{S} То је била њена манија.{S} Лазаревићева ју је помагала.{S} Ни |
p> <p>Они су били још у кујни.{S} То је била <pb n="8" /> одаја поплочана циглама.{S} У једном |
у је кућа тек тада пала у очи.{S} То је била нова грађевина, налик на извесне београдске куће, |
олела ту улицу, веровала у њу.{S} То је била слабост ове учене главе.{S} Она је кроз њу гледала |
и глас:</p> <p>— Чедомире!</p> <p>То је била Каја, једна његова рођака, која је овде учила дево |
дне крпе за угрејана чела.</p> <p>То је била соба сиротињски намештена: један гвозден кревет, п |
p>Ускоро седоше за вечеру.</p> <p>То је била скромна кућа једног државног пушкара у пензији.{S} |
дговори она са сигурношћу.</p> <p>То је била собица у дну ходника, окренута у башту.{S} Зидови |
"97" /> којој су седели.{S} Пролетос је била зелена, а сад се белела од прашине, као да никад н |
зидана чесма на две луле.{S} На зиду је била остављена рупа за чашу или сапун, а изнад ње налаз |
а је нестало лепог дана.{S} На земљу је била пала нека сенка, живот се повлачио, тице ћутале, а |
ла парализована.{S} Међутим, лева му је била потпуно здрава, и он је њоме махао по ваздуху, као |
них очију, згрчених уста.{S} Коса му је била замршена, лепила се по ознојеном челу.{S} Он прову |
река као из неке чељусти.{S} Иза њих је била варош: један широк друм, низови кућа и кућерака, н |
лице се сивиле од прашине.{S} Из њих је била још топлина јаке дневне припеке.{S} Ипак се осећал |
самљени разговори са девојком која није била ружна пријали су му, падали му као неки благ и лаг |
раку није могао.{S} Његова драгана није била више шипарица какву ју је оставио.{S} То се примећ |
начио разочарење, и ћутала.{S} Она није била још толико јака да му баци истину у очи, рекавши м |
змажена и више мање срећна.{S} Она није била спремљена за живот, за борбу, за одрицање.{S} Лака |
ем у бесмртност душе.</p> <p>Вишња није била створење које завиди, али та срећа дотицала је се |
здавало суседству, и наравно плата није била довољна.{S} Чедомирова сестра, која је од њега бил |
подмазује шиваљке.</p> <p>— Штета није била велика — рече јој једном кад је срете и поведе гов |
ење о њеним првацима.{S} Реч лажов није била довољна, већ се писало архилажов.{S} Реч лопов ниј |
се белела од прашине, као да никад није била бојена.{S} Студент обриса пажљиво седиште и позва |
ила грозница нестрпљења; она дотле није била никад осетила ове болове и ове сладости.{S} Чудила |
дновату лепоту своје маште; јер то није била више Вишња која се појављивала из писама.{S} То је |
љевог двора, једна школа која је раније била механа, и старо гробље, пуно дудова.{S} Тек са јуж |
ста! — викну размажена девојка, која се била повратила из првог изненађења, па устурајући длано |
ји га милује својим крилима, девојка се била већ извила из његовог наручја и побегла к вратима |
гледа поново своју другарицу.{S} Она се била изгубила у мисли.{S} Тек, једна једва приметна рум |
уњавала је тај посвећени кут Београда и била његов најбољи украс.{S} Тако слободна, још више <p |
бескрајна одушевљења у младићево срце и била најлепша лепота његове младости.{S} Он их је чекао |
дао мржњу против црвене заставе, она би била њен најљући противник.{S} Овако, она је била њена |
утра другу.{S} Не би осетила, а кућа би била опрана...</p> <p>— Старинске жене, газда-Митре...< |
о с послом.{S} Оба главна зида на брани била су подигнута.{S} Ништа јаче у граду није било сази |
е. — Озбиљно сам се уплашила.{S} Где си била по овој киши?{S} Нигде те нисам видела на скупштин |
атка Вишња — рече јој. — Ја знам где си била.{S} Не покушавај да ми поричеш: ја сам прошла кроз |
ности сујеверицама.{S} Она је тако рећи била без религије, изложена раном утицају природних нау |
ростије.</p> <p>Прави разлог тој одлуци била је Бела.{S} Она није могла издржати цео дан на ног |
е да размишља хладније.</p> <p>— Ја сам била неправична према њему.{S} Била сам охола, горда, п |
ји га нисмо имали.{S} Знате ли да је то била грдна разлика између робијаша и робијаша, да су се |
у својој учености... ти, која би вечито била уза ме, која би се посветила моме делу, била мој д |
е ван себе.</p> <p>Али је газдарица већ била изашла.</p> <p>— И ово, и ово, не треба ми ништа — |
иркивао служавке.{S} Ћерка, која је већ била на удају, није имала наклоности ни према каквом оз |
раним точковима, што је тада у Београду била још реткост и што јој сврати пажњу.{S} Она позна д |
исаја, али даље... права љубав је за њу била забрањена.{S} Као сви људи здрави и природни, она |
вић, спремајући се да легне.{S} Деца су била већ заспала.{S} Бела тако исто.{S} Кућом је владал |
у страну.</p> <p>Улица је на том месту била раскопана.{S} Од последњих киша нахватала се читав |
им, савршеним, која би хладном мислиоцу била одмах апсурд, а која је њему изгледала само немогу |
имала је још нечега пријатељског и још била најлепша кућа у Београду.{S} Помисли и сад <pb n=" |
14"> <pb n="150" /> <head>XIV</head> <p>Била је недеља кад је Вишња пришла Чедомиру.{S} Дан је |
стављала у причи о својој срећи.</p> <p>Била се обесила о једру мишицу свога мужа и говорила ус |
да у пола ноћи.{S} По споредним улицама биле су већ угашене светиљке.{S} Кафане су биле затворе |
је су му представљали Вишњино место, те биле као један део њен и миле младићу као крајеви раја. |
се није претварао.{S} Његове буљаве очи биле су се повукле дубоко у своје тесне дупље... нестај |
о јој је преко лица.{S} Њене бистре очи биле су широм отворене, гледале радозналом безазленошћу |
од неке незнане жалости.{S} Очи су јој биле пуне суза.{S} Ако остане с Чедомиром још за тренут |
едва приметним руменилом.{S} Очи су јој биле мајчине: црне, живе, маслинасте, очи као у неке ле |
вено свиленим испустом.{S} Ципеле су му биле потковане.{S} Носио је сваки дан оковратник, и то |
житом, стоком, шљивама.{S} Код њега су биле најскупље цене, али је купаца било доста, јер се з |
ли погледом своју земљу.{S} Кириџије су биле зашле за кукуруз, види им се само глава.{S} Поље ј |
, притиште јако обе слепочнице, које су биле као да хоће да прсну, а прстима затеже косу тако д |
њи има стотина срца и душа.{S} Марке су биле најновије, укус леп, цене умерене, <pb n="61" /> а |
а би им која кишна капљица.{S} Капље су биле чешће.{S} На један пут, ветар се претвори у вихор. |
е су већ угашене светиљке.{S} Кафане су биле затворене, изузев неколико ноћних, на рђавом гласу |
егавале.{S} Кад би је и сусреле, оне су биле далеке, превучене неком сенком.</p> <p>— Шта ћу му |
и државе у материнству.{S} Те ствари су биле дотле далеко од Вишње као и сибирска поља.{S} Оне |
се вреже од бостана и краставаца; ту су биле подигнуте шиљасте земунице, под којим је меланхоли |
две звезде, две хитре зенице, које нису биле тачно заокругљене, већ као две капље мастила пале |
на као гробље.{S} Доиста, светиљке нису биле још упаљене, те је владао приличан мрак.{S} Улице, |
дугим погледима, у нехотичним додирима, били су далеко одмакли од града.{S} Пред њима се указив |
/> на предмет, мезетили печено кестење, били при добром апетиту, звали једно другог именом и пр |
е, прекривене плавом, дебелом хартијом, били су наслагани црни тегови до сто кила, каје соли, г |
видео на робији. <pb n="124" /> Видиш, били смо сви подједнако лишени слободе, осуђени на затв |
ниво.</p> <p>Илић не одговори ништа.{S} Били су дошли до оног долапа, па се спустише низ једно |
ам.{S} У том, одузеше му стипендију.{S} Били су пронашли да се вратио без одобрења владе, или т |
.{S} Радојева сестра и чиновник из суда били су изостали далеко иза њих.{S} Пред њима пак се пр |
т Србије.{S} Његово биће и његова земља били су у њему везани чврстим спонама, наслеђеним још о |
м, недовршеним. <pb n="42" /> Међу њима били су и Вишња и Чедомир.{S} Преко зиме виђали су се о |
<pb n="265" /> другови са универзитета били су се растурили куд који.{S} Друге није стекао.{S} |
ли кроз самоћу предела.{S} Они су обоје били и сувише озбиљни за своје године.{S} Чедомир је, н |
ог је био прост; брана и тунел поред ње били су главни радови предузећа; наравно да су онда и с |
ји су морали волети ову земљу кад су се били за њу.{S} Чедомиров поглед пређе преко главне стаз |
не, с марамом на глави, чији су крајеви били везани испод браде.{S} На извесном остојању од њих |
тип своје врсте; док су његови другови били државници, научари, песници <foreign xml:lang="la" |
писмо или признаницу, јер су му синови били тада мали, а другом коме није волео поверити се.{S |
ипази на ту твоју шмизлу.{S} Кад смо ми били млади, ми смо знали за љубавне изјаве само из рома |
оје задовољство.</p> <p>Мајка и укућани били су је размазили, те је желела да и Чедомир буде не |
квом манастиру, они Ужичани и Црногорци били су врло занимљиви, настављали дискусије о њиховим |
провели целу младост заједно.{S} Ми смо били везани присним везама једно за друго.{S} Време, ћу |
штво студената политичара.{S} Они су му били ближи по њиховом једностраном васпитању, по средст |
згледао јој је излишан.{S} Ради њега су били ти напори, ради њега је хтела бити ослобођена жена |
се сећао тек доцнијих тренутака, кад су били одмакли далеко од универзитета и кад му је Лазарев |
први и једини господар!</p> <p>Обоје су били оборили очи и ћутали.{S} Нешто се морало говорити. |
ходника, окренута у башту.{S} Зидови су били тапетовани оранџастом хартијом, по којој је наслик |
тву, годинама ни по породици.{S} Сви су били студенти, равни један другоме.{S} Чича с погачицам |
би тада овог или оног друга.{S} Они су били весели, безбрижни, они су се разговарали о лаким с |
избегавајући посећена места.{S} Они су били леп пар.{S} Људи су се заустављали да их гледају.{ |
<pb n="68" /> <head>VI</head> <p>Они су били избили на обалу Мораве.{S} Радојева сестра и чинов |
пио од једног Јеврејчета.</p> <p>Они су били још у кујни.{S} То је била <pb n="8" /> одаја попл |
гов отац био рачуноиспитач.{S} Илићи су били пореклом из једног села на граници ваљевског и ужи |
{S} Његова жена, која је раније, док су били сами, попуштала прва кад би се посвађали, добила ј |
зла времена.{S} Шта су они криви ако су били слаби или имали противна убеђења?{S} Ја сам о томе |
иделе су тада многи млади пар.{S} То су били махом ђаци са својим другарицама, радницама или га |
и муж осећао у самом себи.</p> <p>То су били тешки тренутци.{S} Незадовољан у служби, несрећан |
зи у ружичасту, с мрким шалонима што су били дискретно спуштени и с фигурама купидона који држе |
су имали право: ни брат ни сестра нису били на свом месту.{S} Родитељи нису водили о њима прав |
Уписала је и часове који по уредби нису били обавезни.{S} Хватала је прибелешке.{S} Није разуме |
не!{S} Батине су из раја изашле.</p> <p>Били су сами у дућану.{S} Калфа је претакао вино у мага |
тавнике, а ови постављају владу.</p> <p>Били су прешли преко брвна.{S} Ишли су сад заједно.{S} |
што је имао другова њихових познаника, било најзад да им је био представљен.{S} На његовој тоа |
са улице, било са позоришних премијера, било што је имао другова њихових познаника, било најзад |
јим гостима.{S} Вечера је била обилата, било је и слаткиша, па и вина.{S} Стари <pb n="269" /> |
радила женске послове.{S} Међутим сад, било да кува ручак, јела су испадала недосољена, несавр |
околине.{S} Било да се с ким сусретне, било да поразговара, очекивала је из првог погледа подс |
кретао се без команде.{S} Сирото кљусе, било је болесно у обе ноге, свакако од какве неизлечиве |
о је готово цео тај свет било са улице, било са позоришних премијера, било што је имао другова |
ки час, било да га не примети на улици, било да се сувише смеје са осталим друговима.{S} Па и т |
ћ је осећао да ће та срећа било једним, било другим избором изгубити један део своје потпуности |
закон је био једнак за све.{S} Међутим, било је нас који смо имали новаца и нас који га нисмо и |
S} Прву забавну књигу коју је прочитао, било је једно старинско издање посрбљеног Робинсона кој |
било да она не дође на заједнички час, било да га не примети на улици, било да се сувише смеје |
што је Чедомир знао о овом свом претку, било је да се борио на Засавици, по свој прилици у чети |
стра Рускиња, што је волела нашу кујну, било је за причу.</p> <p>Вишња је мало јела и говорила |
ачио је као да је управљен против њега: било да она не дође на заједнички час, било да га не пр |
да изађу у шетњу до варошког парка.{S} Било је прехладило.{S} У вароши се осећала извесна живо |
ала недосољена, несаврела, загорела.{S} Било да купи што за кућу, малопродавци варали су је, пр |
} Под њима се белуцала црна калдрма.{S} Било је мало пролазника.{S} Из оближње кафане избацише |
е јесен приређивала илузију пролећа.{S} Било је много сунца.{S} По баштама се трава подмладила. |
ије то више за нас, нисмо више деца.{S} Било и прошло.</p> <p>Он покуша још једанпут.{S} Она за |
Она је полагала на мишљење околине.{S} Било да се с ким сусретне, било да поразговара, очекива |
> <pb n="310" /> <p>Вишња се стресе.{S} Било јој је хладно.{S} Пребаци један шал и посади се оп |
е малом јаднику успели да напакосте.{S} Било је у колегијуму много нечег женског, калуђерског, |
ла са једног краја постеље на други.{S} Било јој је тешко и пријатно.{S} Тешко, јер је осећала |
продужи:</p> <p>— Дуго смо причали.{S} Било је говора и о томе ко ће ући у кабинет...</p> <p>— |
о вукла, изазивали су мисли о смрти.{S} Било је нечег гробног чак и у кућама, из чијих разваљен |
цу на пролазу и продужила пут с њом.{S} Било му је јасно да га Лазаревићева избегава намерно, п |
рали на мери, потурали што је рђаво.{S} Било да узме што да закрпи, закрпе су изгледале велике, |
на Теразије, Илић застаде неодлучно.{S} Било му је још рано за вечеру.{S} Погледа око себе неод |
је хтела ићи.</p> <p>Погледа на сат.{S} Било је још рано.{S} Обуче своју собну хаљину, подиже ј |
, јер су сад имали и сувише гостију.{S} Било је међу њима старих, опробаних пријатеља, а било и |
ала је да су ишли пешке, као у селу.{S} Било је у сватовима много света, где је познавала извес |
је давао лекције једном гимназисту.{S} Било је око пет сати пред вече.{S} Дан је био као сваки |
ма да се преместе у једну већу кућу.{S} Било је крајње време, јер су сад имали и сувише гостију |
еђу њима старих, опробаних пријатеља, а било их је и таквих који су раније обилазили далеко про |
неба указивало се на истоку.{S} Звезда било мање.</p> <pb n="310" /> <p>Вишња се стресе.{S} Би |
е све то видео у своме ја; то његово ја било је почетак и свршетак свега.</p> <p>Понекад, у њег |
као санта леда.{S} И по околним кућама било је доста светлости.{S} Али шта је она била према б |
срце поново, ударала <pb n="192" /> на било код очију, пљускала у ушима.{S} Обузимали су га чу |
година не роди ниједан ипак би их доста било...{S} У програму друга Толстоја само је последња т |
је среће, Илић је осећао да ће та срећа било једним, било другим избором изгубити један део сво |
а су биле најскупље цене, али је купаца било доста, јер се знало да код њега човек неће бити пр |
в?{S} Који?{S} Није знао, али му је сад било јасно да није ништа боље судбине од тог коња са пр |
та на улици.{S} Чинило јој се да је све било весело, шалило се много, на лицима није било умора |
треперио.{S} А пријатно, јер је то све било њој симпатично, то познанство, дубоко поштовање пр |
да и наносио по који облак.{S} Света је било пред кафанама, по тротоарима.{S} Врапци се чули на |
који немају своје куће.</p> <p>Света је било доста у главној улици и пред кафанама.{S} Људи су |
погледи сусретоше.{S} Ко ће рећи шта је било у одсевима та два пара раширених очију?{S} Љубави, |
бодно казати своју мисао.{S} Што год је било око ње, уверавало ју је у нови живот: варошка гала |
њој није давало утисак раскоши ; све је било потребно, чак преко потребно.{S} Што се тиче реда, |
ена за нормална осећања жене.{S} Све је било ту да та жена постане једног дана срећна мајка, пр |
стегнутих губица, у лепу долину, где је било тихо и без људи. — Сваког секунда она односи по чи |
лулу преко гробља Светог Марка, које је било зарасло у подивљало цвеће.{S} Пред њима се појави |
и — подвуче стара девојка — страх ме је било за тебе.{S} Ово је велика варош, а у њој има злих |
<head>IV</head> <p>Те године пролеће је било врло лепо.{S} Раштркани Београд, који се ломио пре |
Радојева душа, и збуни се.{S} Сунце је било дошло према њима.{S} Ствари око њих бацале су вели |
</p> <milestone unit="*" /> <p>Сунце је било на заласку.{S} То беше онога истог тренутка кад је |
ладу да буниш.</l> </quote> <p>Сунце је било још високо.{S} Општинска утрина је дрхтала под њег |
кушао да сврши своје дело.{S} У соби је било тихо.{S} То беше стан за самца другог реда с најпо |
и од нечијег насртаја.</p> <p>У соби је било све мирно.{S} Часовник је понављао правилно своје |
S} Али не могаде.{S} У његовој глави је било мутно.{S} Он је био у стању пијана човека који доб |
гледа празну и усамљену.{S} По стази је било мирно и топло.{S} Једна црвена буба трудила се да |
што му је за лекцију.{S} У гимназији је било још горе.{S} Из немачког језика, земљописа, физике |
као лек тој грозници.</p> <p>У школи је било као сваки дан.{S} Другарице су говориле како се ни |
е још како је неко спавао, по другој је било просуто једно пакло карата; прашина се видела по р |
твих, опружених руку.{S} У глави јој је било празно.{S} На очи јој се хватала магла.{S} Виде ка |
и више се не врати.</p> <p>— Жао јој је било свога живота! — примети Вишња полако.</p> <p>Млади |
е није могла да свикне.{S} Тешко јој је било без мајке.{S} Није знала чиме да се позабави, да п |
рива за његову несрећу.{S} Тешко јој је било гледати га како иде од куће до куће, те оправља са |
волети страсно и одано.{S} Јасно јој је било да он није више њен и да то не може бити.{S} Али с |
ећавало по деловима тоалете, у којој је било нешто срачунатости, по сигурном кораку који је пра |
{S} Од кућа су већ расле сенке, ипак је било још рано, те по улицама није било много света.{S} |
скакутали су сунчеви зраци.{S} Небо је било ведро.{S} Тек по неки облак био се зауставио у мор |
баба... што је златна; прича ми како је било кад је била млада, описује ми омладинске беседе ко |
ио никада.{S} Госпа-Клеопатра — тако је било крштено име Матовићки — није у свему делила демокр |
е нечега пријатељског, свога.{S} Оно је било као општа ђачка кућа, непобедан бедем који је прко |
је Илићу прво писмо од Вишње.{S} Оно је било у једном великом пословном завоју зелене боје, с н |
нешто живо.{S} То је било велико, то је било страшно, час тишина смрти, час узбуна мртвих ствар |
о бољег времена, где и раније.{S} То је било тамо, кад се пође са Зеленог Венца ка Варош Капији |
ила се при врху Крунске улице.{S} То је било код једног гимназијског професора, Јована Матовића |
г разлога, и вишо се не врати.{S} То је било већ лакше.{S} Ипак се није могао одлучити одмах и |
на само с министровом ћерком.{S} То је било врло тешко.{S} Становали су под једним кровом, хра |
спуњавао одају као нешто живо.{S} То је било велико, то је било страшно, час тишина смрти, час |
ражености, вређао их отворено.{S} То је било неизбежно.{S} Човек који је промашио свој позив не |
лео.{S} С тим је био на чисто.{S} То је било несумњиво.{S} На само њено име, обузимао га неки ф |
товати доста лепо:</p> <quote> <l>То је било у пролеће рано,</l> <l>То је било у брезову хладу, |
То је било у пролеће рано,</l> <l>То је било у брезову хладу,</l> <l>Имала си срце насмејано,</ |
сами?{S} Нису знали рећи.</p> <p>То је било свакако једног дана, кад је Чедомир пратио, као ув |
клупу и сели да се одморе.{S} Место је било као створено за састанак пред растанком.{S} Неколи |
у сматрала је за кривицу.{S} Стид ју је било и од самог Илића, а ради њега и ради својих родите |
са неким колегиницама.</p> <p>Напољу је било ведро.{S} Само је сунце припицало неприродно, те ј |
, те сиђе с тротоара.{S} Око срца му је било весело, топло, па и жалосно.{S} Мило му је било шт |
у.{S} Ту се оженио, подоцкан, кад му је било тридесет година, ћерком једног поштара.{S} Баш одм |
Он је једва знао срицати, а теже му је било потписати се него отпешачити до Мрчајеваца.{S} Сто |
ело, топло, па и жалосно.{S} Мило му је било што је реакција падала, слобода се објављивала, шт |
сећао срећан?{S} Пре свега, јасно му је било да не воли Белу... не бар оном љубављу, чежњивом и |
х био као у купатилу.{S} По тротоару је било доста света, оно лепог света што празником пре под |
оју собу, као рањена тица.</p> <p>Ту је било врло мирно.{S} Чуо се тек један женски сатић у пап |
нувши руком, и уђе у парк.</p> <p>Ту је било света још више.{S} Склони се у крај, где је почиња |
Зато је сматран за смешног, и ако их је било много луђих.{S} У државној служби није нашао места |
су је заносиле те приче.{S} Око њих је било лепо јесење вече, сувише топло за то доба, једно о |
у нека жива, а већина су умрла.{S} Није било девера него је Чедомир ишао поред ње, шапутао јој |
За њих се није морало спремати.{S} Није било <pb n="100" /> оцена ни прозивања.{S} Већ се седне |
S} Сви су је гледали са ужасом.{S} Није било ниједног симпатичног покрета.{S} Али им је она прк |
ри јој девојка молећивим гласом. — Није било намерно...</p> <p>— Нема шта да те извињавам.{S} Т |
Вишња звала свог драгана.{S} Њега није било више међу живим.{S} Остало је само његово тело, ко |
м сувим и врелим данима кад никога није било око њега, та су га писма уверавала у све што је не |
су ницале без везе, никаквог реда није било међу њима.{S} Независно од свега, сети се како је |
ак је било још рано, те по улицама није било много света.{S} Кад је млада девојка угледала Илић |
ну реч, ниједну нежност.{S} У њима није било спомена на оно што су заједнички преживели и прожи |
весело, шалило се много, на лицима није било умора ни брига.</p> <p>Радознало се окретала око с |
ту остала непоколебљива.{S} Ништа није било кадро изменити дубоко осећање морала који јој је н |
ши вашом дреком.</p> <p>Од лекције није било наравно ништа.</p> <p>— Показаћу ја сад реакционар |
ужи му једно парченце хартије које није било веће од цигар-папира.</p> <p>— Па читај! — закључи |
вот који је изабрала.{S} Али време није било погодно за размишљање.{S} Часови су пролазили, тре |
ије је сазнао, да владино одобрење није било у питању ни колико лањски снег, него је то госпа-К |
ло предмете на које је падало, али није било вруће, већ врло благо, меко, глатко, да је ваздух |
љају велику сметњу.{S} Међутим, то није било могуће.{S} Он није хтео да склапа озбиљније везе, |
зна свој положај према Бели.{S} То није било у његовој власти; Бели је дуговао бар обзир чувања |
у којем је говорио.{S} Многима то није било право, па ипак чуле су се ретке замерке, јер је Ра |
у велеиздајников стан.</p> <p>И то није било све...{S} Верио се са њиховом сусетком, <hi>женом |
у подигнута.{S} Ништа јаче у граду није било сазидано: све сам цемент и камен, темељ широк неко |
— Него због чега?</p> <p>— У Чачку није било више школе.{S} Отац није волео да седим докона.{S} |
на господин-учитеља.{S} Ето, њему није било све потаман, па је увек први ђак.</p> <p>Посебице |
о отуд ишчупати.{S} Ништа на свету није било кадро спречити га у његовој борби за народ.{S} Њег |
ршеној чедности.{S} Ништа на свету није било кадро да је скрене са правога пута : мушки поглед |
ромени.{S} И још нешто.{S} Младићу није било добро.{S} Ваљада, бура која се спремала у ваздуху, |
уди се упирале о груди.{S} Пољупцу није било краја.</p> <p>Време је пролазило.{S} Њихове очи ни |
Понекад би читао новине, а кад њих није било, узео би <hi>Горски Вијенац</hi>, отворио га насум |
не значи да одобравам оно што је раније било.{S} Говорим, јер ме данашње доба боли, јер су се ж |
ше плаве очи у девојке. — Можда би боље било да се никад нисмо познали.</p> <p>— То је сувише г |
.{S} Стога се она отимала, кад је време било ручку, да сама трчи и куца на младићева врата, поз |
р с врло уским ободом како је те године било у моди.{S} Да је још имао читаве потпетице на ципе |
ма у зраку пуном кише.{S} Све је око ње било сиво, тако сиво да се њена црвена блуза у тој проз |
{S} Можда би само једно половно обећање било довољно, па да га она поново заволи без бојазни.{S |
није добио електрику.{S} Преко лета се било далеко одмакло с послом.{S} Оба главна зида на бра |
p>Пуцањ одјекну.</p> <p>Напољу је иначе било тихо.{S} На обали се видело парче једне шумице: вр |
поново мисли о Чедомиру, о томе шта би било кад би постао њен муж, о њој самој.{S} Она је зрел |
е су као свила.{S} Једно дугме на блузи било се откопчало, те се видела кожа бела, истачкана зл |
огледа неповерљиво.{S} Прво што помисли било је да му златарски занат није занео мозак, те је н |
а сад мислити на себе.{S} Гриже савести било је нестало.{S} Гледала је на онај догађај с Чедоми |
у природи.{S} У исти мах, око срца јој било топло, меко, празно.</p> <p>— Тако је мирна, прија |
иција није смела ући ту; за ђаке је пак било стално отворено.{S} Могло се ту склонити од жандар |
с мање школе од њега.{S} Дивно је чудо било што поред своје философије није већ умро од глади. |
јој да рече:</p> <p>— Шта је тако важно било у девојачкој школи?...</p> <pb n="239" /> <p>Ћурка |
један део својих књига, што би довољно било другом човеку за цео живот, остави све друго.{S} К |
прошло, сети ме се по ономе што је лепо било у мени“.{S} Али млади студент био је за њу јаче ве |
, црвен прсник и капут мрк.{S} Да је то било ново, изгледао би да се увио у тробојку какве црна |
— Боже мој!{S} А мени се чини да је то било тако далеко... даље него детињство.{S} Шта се све |
то је очекивао.{S} Он задрхта јер је то било веће, много теже него што је његова слутња предвиђ |
закључак; шта би га се тицало што би то било противно његовом новом убеђењу!{S} Али је Илић био |
тњу.{S} Познавао је готово цео тај свет било са улице, било са позоришних премијера, било што ј |
за учитељицу.</p> <p>Како је у том селу било празно место, поставили су је одмах.</p> <p>Од то |
задоцни.{S} Па и ти часови!{S} Није их било више од два три преко дана.{S} За њих се није мора |
имати против! — кликну девојка.</p> <p>Било је већ пало вече кад се њих двоје упутише Вишњином |
пљиво, хладно, као да није жена.</p> <p>Било је пролеће кад је дошла у то село.{S} Трипут је по |
пита га госпа-Клеопатра свечано.</p> <p>Било му је јасније него икад да не воли ту девојку, па |
, па жеже.{S} Нигде тице да се чује.{S} Биље зри.{S} Вишња је спустила завесе.{S} У соби је мра |
азивао му непознато цвеће, које је звао биље, њихове крунице, прашнике, тучкове; на обали какво |
по којој је насликано неко фантастично биље, чије је лишће подсећало на винову лозу, а цветови |
S} Међутим, Вишња, здрава као планинска биљка, освести се брзо после првих дана ове муке.</p> < |
а простирка, два зелена суда с тропским биљкама у врх степеница и најзад унутрашња врата, чија |
ликих вила, окружених цвећем и украсним биљкама.{S} Међутим, онда то беше празно жалосно поље, |
.</p> <p>Ударац је дошао тако изненада, био тако јак, суров, да она не осети одмах сву његову т |
Београд, који се ломио преко три брда, био је као створен за поверљиве састанке.{S} Неколико к |
ташку класу више него што је волео пук, био горд са својих материјалистичких убеђења и, на демо |
анораме коју је правио у кутији за фул, био непажљив кад професор предаје и лепио фишеке од хар |
рији човек; носио је стално црно одело, био је резервни официр, бријао се сваког јутра, имао сп |
S} Кад би се о просвети повео разговор, био је стално на страни школованих људи, ма они и застр |
га колеге пањкале, а и сам је био крив: био је лабав, давао је лако добре оцене, помео се једно |
на добош, јер је он највише настрадао: био је главни акционар.{S} Отишли су они лепи зидни час |
.{S} Код нас би Наполеон <pb n="286" /> био истеран из подофицирске школе, Њутон би једва добио |
ности, релативности, уравнотежавања.{S} Био је екстреман, фанатик, непомирљив, напрасит.{S} Што |
е једног дана изишао са оцем у поље.{S} Био је врло мали; то му је једна од првих успомена.{S} |
ао изузетно увређен од стране Вишње.{S} Био ју је видео на улици, па кад је хтео прићи, она је |
лаката, њено млечно лице белило се.{S} Био је бео и њен врат слободан, маљав, округао као у гр |
не су очврсле његове младићске црте.{S} Био је више човек, више мушкарац.{S} Они остадоше за тр |
од стана ушла у собу само у кошуљи.{S} Био је у првој години Велике Школе.{S} Дошао је кући ок |
лице није имало сјај прве младости.{S} Био је измршавео.{S} По убледелом челу повлачиле се бор |
говарала с прозора на другом спрату.{S} Био је вечито добре воље.{S} Причао је радо о својим по |
чинио на улици пред самом грађевином, а био је мртав пијан.{S} На саслушању је изјавио да је по |
је могао.{S} Усред читања, кад је можда био за читав континент далеко од Београда, за стотину в |
и да их помири.{S} Говор њеног земљака био јој је ближи, јер је био практичнији, опипљивији, з |
обре оцене, али је у осталим предметима био већином слаб.{S} Из српског језика је имао стално д |
разваљених вратница и подрума без окана био је туп мрак као из гробнице.</p> <p>Илић стеже срце |
је том приликом рекао?{S} Да ли је сад био истог мишљења?</p> <p>Његове мисли су ницале без ве |
<p>Свађе су учестале.{S} Најмањи повод био је довољан да не говоре.{S} Ћуте по неколико дана.{ |
а се то десило без његовог знања, да је био жртва глупог случаја, и да... на крају крајева, он |
ћеног здравља и опортунист.{S} Ма да је био висок чиновник, није се могао отрести простачких ск |
али су радикални клуб.{S} Међу овима је био и Чедомир.</p> <p>Вишња пак остаде даље на барикада |
ола за свој нови терет.{S} Међу њима је био и арап.{S} Носио је и сад главу оборену и климао де |
} Сели су у јечам и ужинали.{S} Хлеб је био мек, сир диван, а апетит одличан; слатко је јео и п |
у хапс.{S} Он се оправда.{S} Разлог је био прост; брана и тунел поред ње били су главни радови |
е смео рећи.</p> <p>Од оног дана кад је био с Вишњом у њеном стану, трудио се стално да не оста |
шибљаци, рибарске колибе.{S} Београд је био близу, одмах иза брда.{S} Девојка прибра своју снаг |
p>Радоје је погледа.{S} Његов поглед је био сама љубав.{S} Хтеде утешити девојку, хтеде јој дат |
чка фактора, народ и круна.{S} Народ је био под мучним последицама два тешка рата, чији успеси |
доносило се камење, грање.{S} Радоје је био први и овде.{S} Али га сад нико није слушао.{S} Они |
ло непрестано о електрици.{S} Радоје је био јунак тих дана.{S} Људи су веровали у њега, сматрал |
илазили непријатни жмарци.{S} У соби је био још мрак.{S} Часовник је куцао на столу.{S} Његов г |
у са оближњег рафа један дивит, који је био изгубио своју првашњу боју под многогодишњим <pb n= |
гомилу геака.{S} Јован Матовић, који је био сишао са пространих, слободних златиборских сувата |
Она се збиља осећала као човек који је био заспао у неком напредном граду, па се пробудио посл |
на.{S} Јака му је сметала.{S} У кући је био без капута, са заврнутим рукавима од кошуље.{S} Ниј |
у крилу. <pb n="52" /> На глави јој је био прост шешир од сламе.{S} Па ипак, младост и здравље |
орили друштво и ток ствари.{S} Чачак је био њено родно место, град у којем је провела највећи д |
средства.{S} Отац му је умро још док је био у гимназији, те је од куће добијао врло скромно изд |
и, јер су га колеге пањкале, а и сам је био крив: био је лабав, давао је лако добре оцене, поме |
њихових познаника, било најзад да им је био представљен.{S} На његовој тоалети видела се велика |
лом.</p> <p>Вишњу је волео.{S} С тим је био на чисто.{S} То је било несумњиво.{S} На само њено |
водили младост и лепо време.{S} Дан је био један од оних жарких дана у сред пролећа, кад се ок |
ло је око пет сати пред вече.{S} Дан је био као сваки летњи дан.{S} Улице се сивиле од прашине. |
кад је Вишња пришла Чедомиру.{S} Дан је био ведар.{S} По плавом се небу мицало неколико малих, |
еђу својим новим друговима.{S} Један је био већ господин, циничан, наметљив, извештачено безбри |
њала да се удаје за Чедомира.{S} Сан је био тако јак, да се пробудила сва уздрхтала, и није мог |
г аклиматисања у Београду.{S} Младен је био пао у трећем разреду из два предмета — освета реакц |
ла као последња реч науке.{S} Дарвин је био Илићев изабрани писац.{S} Он је био његов божански |
ђалом оградом.</p> <p>Стари господин је био већ ту.{S} Он је био човек ситних, живих очију, вел |
братом, Радојем.</p> <p>Златарев син је био нешто старији од своје сусетке.{S} Долазио је у њих |
њега волела.{S} Поред свих мана, он је био њој најбољи, највреднији, најмилији.{S} Он ју је гл |
вега социјализма, он је постојао, он је био примамљив, велики, са својим златним вратима, мрамо |
о и тај сан за идеалном драганом: он је био само сиромашан ђак, без родбине, без сигурног прихо |
} Брзо се нашао у првим редовима; он је био сјајан полемичар, писао је врло <pb n="117" /> течн |
ки роман индивидуа и фамилија.{S} Он је био обратио сву пажњу само на спољашност, на изглед ств |
="24" /> агитационо предавање.{S} Он је био верна гласачка војска по ђачким зборовима, где се д |
а срећу девојку коју је волео.{S} Он је био добар као Христос, а мало је људи _ко]и су починили |
јку, с којом се Чедомир возио.{S} Он је био леп човек, он се морао допадати тој госпођици.{S} И |
У његовој глави је било мутно.{S} Он је био у стању пијана човека који добро види да прави глуп |
би се огрешио о један принцип.{S} Он је био сув доктринар.{S} Заборављао је да поред науке пост |
о ће изменити цео његов живот.{S} Он је био дубоко заузет самим собом и видео у том тренутку це |
мо у правцу планина на западу.{S} Он је био миран.{S} Ништа на њему није издавало узбуђење.{S} |
исто толико колико и њу саму.{S} Он је био кадар загрлити писмоношу који би му га предао и пољ |
>Стари господин је био већ ту.{S} Он је био човек ситних, живих очију, великог чела са дубоким |
је био Илићев изабрани писац.{S} Он је био његов божански учитељ, у кога је веровао као Турчин |
одир тога девојчета.{S} Најзад, и он је био млад, и он је имао у срцу нежности.</p> <p>У природ |
че смо роб ропства његова.</p> <p>Он је био пун ових фраза.{S} Девојка га је слушала погледом з |
— насмеја се Илић у себи.</p> <p>Он је био студент философије, врло <pb n="2" /> висок, готово |
осуђени на затвор по апсанама; закон је био једнак за све.{S} Међутим, било је нас који смо има |
ти у минуле године.</p> <p>Отпутовао је био са женом у Париз.{S} Задржали су се неко време у Бе |
нису имале стиха ни слика.{S} Смисао је био редак гост његове музе.{S} Авет лудила се помаљала |
задрхташе опет, и стегоше.{S} Предео је био пуст.{S} Влажна пољана дисала је новом, великом над |
новом плишу и свежим бојама.{S} Само је био незграпан са својим великим канабетом, нешто сумора |
ицом која се отвори пред њима.{S} То је био доста широк сокак, који је, иза леђа Двора, водио п |
ја га удари песницом по њушци.{S} То је био знак да се крене.{S} И он пође, вукући се, климајућ |
у Школу као ванредни слушалац.{S} То је био тип своје врсте; док су његови другови били државни |
јући штапом о њено гвожђе.</p> <p>То је био Вишњи најлепши део дана.{S} С Мораве је пиркао свеж |
е ове пропалице, као овај официр што је био на румунском двору, као овај глумац што је играо Ки |
ламентарних режима.</p> <p>Други тип је био великошколац-политичар.{S} Он не пази на спољашњост |
живота.</p> <p>На том месту тротоар је био узак.{S} Њихова се рамена додирнуше.{S} Чедомира та |
њеног земљака био јој је ближи, јер је био практичнији, опипљивији, земаљскији.</p> <p>— То је |
ао сви људи који воле књиге, Чедомир је био склон маштању.{S} Тражио је самоћу; уживао у лењом |
ти, мучила и патила.</p> <p>Директор је био постарији човек; носио је стално црно одело, био је |
, диже се са канабета.{S} Тај покрет је био тако снажан, да она посрну својом хромом ногом и је |
о башти су цветали патлиџани.{S} Рит је био пун зелене трске.{S} Неколико јабланова, посађени у |
е су видели око језика.{S} Ипак, пут је био пријатан.{S} У Паризу су се настанили у једном панс |
то треба скромном човеку.{S} Матовић је био пријатан према њему, разговарао се с њим дуго, озби |
ела и ћаскала по обичају.{S} Остојић је био нека врста старијег брата, пратио их у варош, окопа |
ба, магацина и скела.</p> <p>Остојић је био главни настојник.{S} Сав каљав, поцрнела лица, опрљ |
ледала неодређено, преда се.{S} Илић је био полуга на којој је почивала зграда њеног живота.{S} |
е икад створен на земљи.</p> <p>Илић је био спремио читаво једно предавање о каузалитету воље, |
врло тешком расположењу.{S} Стид ју је био за онај тренутак заборава који се десио кад је Чедо |
десило!</p> <p>Блажени егоист, он ју је био готово заборавио.{S} Они беху далеко једно од друго |
лео многа мењања тањира.{S} Ручак му је био најслађи, кад би уграбио од своје жене да седне за |
е врло <pb n="117" /> течно, стил му је био популаран и живописан.{S} Кад се каква идеја усади |
н.</p> <p>Она му је даде.{S} Око њих је био мир, онај дубоки пољски мир који не руши цикање поп |
вило се дубоко, у бескрај.{S} Ваздух је био провидан и благ.{S} Није се осећало ни најмањег вет |
позивају на дуге разговоре.{S} Месец је био тек изгрејао.{S} По небу које је дошло врло плаво б |
најмањи покрет.{S} Он није живео, није био међу живима.{S} Његов поглед из суморних, мрачних о |
дним ђаволастим осмехом који дотле није био додирнуо њене усне.</p> <p>Сутрадан, Вишња се дигла |
ене једним новим путем којим дотле није био прошао.{S} У осталом, многи његови другови су већ ч |
мбиција.{S} Позив сеоске учитељице није био ни њој крајњи идеал.{S} Можда је и она <pb n="39" / |
рби за народ.{S} Његов радикализам није био више политика, већ једна врста религије.{S} Он је в |
потребно.{S} Што се тиче реда, он није био за претерану похвалу; по патосу се повлачио један ш |
мена на њихово познаство.{S} И, он није био никад сигуран да га она озбиљно воли.{S} Он није би |
уран да га она озбиљно воли.{S} Он није био приметио дубоки утисак који је на њу био учинио.{S} |
ој мајка с прага велике куће. — Он није био прилика за тебе, геачина ваљевска.{S} Без трага му |
адно по његовим грудима.{S} Али он није био човек који се подаје првом осећању, па намаче качке |
бе видео у тој животињи.{S} Зар он није био тако исто од доброг соја?{S} Његов прадед борио се |
ле.{S} Боја му се променила.{S} То није био више арап.{S} Главу је спустио, очи затворио.{S} Ни |
ије знао звонке фразе, његов говор није био окићен социолошким и економским терминима, он није |
оје мајке.{S} Рачуноиспитачу живот није био ружичаст.{S} Кад би му се досадило све, он је излаз |
ји, која је замењивала салон, Илић није био никада.{S} Госпа-Клеопатра — тако је било крштено и |
јком дубоко скривени, те је с те стране био миран.{S} Међутим, мучио га је сукоб његових осећај |
лико га мрзи.{S} Један крај њене хаљине био се откопчао, те се видело парче белог веза на кошуљ |
{S} Његов <hi>цимер-колега</hi> није се био још вратио са божићњег распуста.{S} Тек што је за с |
ихова глава није радила.{S} Њихов ум се био онесвестио.</p> <p>Вече се спуштало у собу.{S} Кроз |
да идемо? — упита га она.</p> <p>Пут се био изгубио.{S} Пред њима је стајала једна железничка п |
Похитај... доцкан је.</p> <p>Матовић се био упола свукао, па застао, седећи замишљено у једној |
водили о њима права рачуна.{S} Отац се био бацио сав на политику, није <pb n="127" /> имао вре |
о четири стране света: код сељачке куће био је север, ниже, преко реке, југ, лево у шљиваку ист |
адокнади дамама оскудицу у каваљерима и био је заиста диван са својим, нешто застарелим гестови |
ла од куће.</p> <p>Њен глас је дрхтао и био искрен.{S} Илић осети извесно сажаљење према тој ра |
сав, начинио од себе ругобу само да би био примећен.{S} Нема весеља.{S} Лица се згрчила, борба |
цео државни буџет <pb n="261" /> не би био довољан да заштити народ од леда и метиља!{S} Матов |
н део своје потпуности.{S} И тада не би био срећан, јер би се осећао крњ, сакат, јадан, недосто |
о женско тело, готово голо.{S} Он не би био човек да је могао мислити на шта друго.{S} Плима ст |
очију, дошао неки други младић који би био његова пуна супротност: мали, крутуљаст, са очима к |
тао по Паризу без циља.</p> <p>— Где си био? — предусретала га Бела кад се најзад вратио кући.< |
/p> <p>Младић не одговори.{S} Причајући био је дигнуо главу и гледао у небо.{S} Девојка је опет |
опримна о празницима.{S} Вишњин долазак био је наравно читав свечан догађај.{S} Око ње су се ут |
ебо је било ведро.{S} Тек по неки облак био се зауставио у мору отвореног плаветнила као санта |
ософске поезије Његошеве.{S} Кад би пак био рђаве воље, жалио се на реуматизам у десном колену, |
е каријеру у државној служби.{S} Он пак био је први ђак у сваком разреду, четворка је за њега б |
а за разне врсте.{S} Њен главни задатак био је да допуни свога мужа тиме што ће његове сељачке |
ку кујну још мање.{S} Пасуљ са пастрмом био је сад њен сан, а киселе паприке њен идеал.{S} Те п |
ви, ћерци једног златара, чији је дућан био одмах до њихова.{S} Она је била провела готово цело |
да је он воли јако, јаче него што је он био уопште способан да вели, лудо, смртно.{S} У том тре |
06" /> <head>XXVI</head> <p>Да ли је то био случај?{S} Или заиста нека виша сила управља нашим |
у сакатост пред младићем ?{S} Или је то био само знак захвалности што је Илић имао стално по ко |
зили су поред познатих места; час би то био Београд, час Чачак, час село у којем је <pb n="307" |
још нешто слушао док је стари министар био жив, промангупирао се са свим, изгубио право на даљ |
к заборава који се десио кад је Чедомир био у њеној соби.{S} У њој се бунила наша девојка из ср |
лепо било у мени“.{S} Али млади студент био је за њу јаче везан него што је сâм мислио.{S} Раск |
ив научног догматизма.{S} Млади суплент био је принуђен, против све зловоље коју је осећао, да |
ну госпођа у пола воље. — Онда је живот био лак, јевтин.{S} Данас све има своју цену; симпатије |
алосним, дубоко уверена да је њен живот био дотле празан, недостојан ње као човека.</p> <p>Код |
прошло ни неколико минута, а он је већ био на улици, са̑м.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
ци ових присних састанака.{S} Он се већ био навикао на љубак <pb n="53" /> додир тога девојчета |
о његовом новом убеђењу!{S} Али је Илић био још млад, у добу кад се пише искрено и поштено.{S} |
ела, народне песме.{S} У сваком разреду био је први ђак, имао је саме петице.{S} У расправи пој |
материјалног живота.{S} Новац је за њу био као неко средство за прављење поклона, излишних ств |
ио приметио дубоки утисак који је на њу био учинио.{S} Судио је површно:</p> <p>— У мени је вол |
прилици у чети Зекиних голаћа, да је ту био рањен, освестио се у неком потоку два дана после би |
pb n="300" /> <p>Да је на његовом месту био какав ветеран на перу, он би продужио своје дело та |
одговори он, мало изненађено. — Ја бих био највећи незахвалник кад бих се и најмање пожалио.</ |
к, па и по који радник.{S} Сваки од њих био је огорчен песимист, сиромах наравно, с отомбољеним |
врло благо, меко, глатко, да је ваздух био као у купатилу.{S} По тротоару је било доста света, |
унце припицало неприродно, те је ваздух био тежак.{S} Учитељица скиде свој палто, пребаци га пр |
године 1878 у Ваљеву, где је његов отац био рачуноиспитач.{S} Илићи су били пореклом из једног |
.рже...{S} Ето, већ сам пијан. .</p> <p>Био је заиста добро угрејан.{S} Још је више философирао |
овићу —- умиривала га је студенткиња са биологије.</p> <p>Вишња је слушала те разговоре и осећа |
свога новог васпитања да млада девојка бира себи мужа потпуно свесно.{S} Она се није правдала |
дате све грађанске гарантије.{S} Народ бира своје представнике, а ови постављају владу.</p> <p |
/> друштву, она је говорила много, није бирала речи и пребацивала се.{S} Са нешто урођеног виза |
је већ изречена пресуда.{S} Ми имамо да бирамо између ово двоје: или да убијемо наше срце па да |
..</p> <p>Састављао је писмо у мислима, бирао згодне речи, изналазио утешне разлоге, заклињао с |
че ми један народни отац да му је један бирач тражио да купи шешир његовој жени.</p> <p>— И он |
</p> <p>— Народ су бирачи, другарице, а бирачи су људи.{S} Сваки од њих има по један ситан, а з |
на, народ је суверен.</p> <p>— Народ су бирачи, другарице, а бирачи су људи.{S} Сваки од њих им |
е није слагао са женом.{S} Ћерка једног бирократе из доба првих <pb n="17" /> чиновничких влада |
њи грош ради чегртања скупе и некорисне бирократске машине, треба да му га она враћа тиме што ћ |
а њих обоје.</p> <pb n="161" /> <p>— Ми бисмо могли бити тако срећни, Илићу, врло срећни...</p> |
талог јасмина.{S} Учини му се као да га биста посматра упорно.{S} Не могаде издржати тај бронза |
{S} После ове девојке, дошао је Младен, бистар дечко, али ленштина, склон свима слабостима прос |
<p>На изласку из вароши указа се Морава бистра, умиљата, осенчена зеленим рубом подривене обале |
е косе падао јој је преко лица.{S} Њене бистре очи биле су широм отворене, гледале радозналом б |
јки је један облак туге замагљавао њене бистре очи.{S} Најзад Илић <pb n="51" /> прекину тишину |
д реке.{S} Дим од лађе развијао се кроз бистри ваздух на све стране тога широког пејсажа.{S} Об |
дине, дубоких, угаситих очију, мирних и бистрих као извор у планини.{S} Њена глава је била плав |
при сваком даху и покривала божанствену бисту и њене две забрањене руже.</p> <p>— Са своје стра |
прву сметњу и сад очајаваш.{S} Не треба бити тако осетљив на неприлике у животу.{S} Ти си млад. |
е.{S} Она се чудила како је досад могла бити слепа, водити бесциљан живот, читати бљутаву литер |
неко иза њених леђа.</p> <p>Није могла бити другојачија.{S} У тишини сеоске самоће, по којој ј |
а и ради својих родитеља, она је желела бити најбоља жена на свету.{S} Она није признавала себе |
а су били ти напори, ради њега је хтела бити ослобођена жена.{S} Нашто онда еманципација, нашто |
р, каже, жандарм јој наредио да то мора бити свршено још тог јутра.{S} То је била листа за попи |
децо моја.{S} Ја не марим што ћу од сад бити баба.</p> <p>Илић се осмехну кисело.</p> <p>Госпођ |
прекину је Илић.</p> <p>— Не знам, може бити.{S} На срећу ретко мислим; она ми се чини сувише н |
смртног непријатељства ?{S} Свега може бити.</p> <p>Остали су за тренутак једно наспрам другог |
ера шалу.</p> <p>— Девојачка Школа може бити добра само као припрема.{S} Она није довољна жени |
рнуло јако, као сва њена писма, па може бити и више.{S} Јер се беху код њега десили догађаји ко |
елика несумњиво.{S} Другојачије не може бити.</p> <p>— Пиј, проводи се, уживај младост.{S} Вели |
ило да он није више њен и да то не може бити.{S} Али се она надала да ће наћи неког другог, сли |
познаје са њеним сродником.{S} Или може бити, рођака завиди рођаку што је великошколац, образов |
нежењен, па је све ишло како само може бити.</p> <p>Радоје је радио и ван своје радње.{S} Осно |
и и велико београдско небо.{S} Могло је бити око осам часова.{S} Ноћне паре блуделе су већ кроз |
називају: хтети и моћи.{S} Зашто дакле бити против онога који нам олакшава борбу између тих не |
вари, рад за човечанство.{S} Паланка ће бити јача од тебе...{S} Једног дана, ти ћеш се решити з |
не.</p> <p>— Шта ме сад чека?... шта ће бити од мене?</p> <p>Без Илића, цео њен план за високим |
пишем детету у Београд?</p> <p>— Њој ће бити свакако жао ако је не известиш.{S} И онда, знаш ка |
> <p>— Ја мислим да је то могуће, то ће бити врло корисно, и, надам се, наши ће те разумети.</p |
е што могу други.{S} Оно после... то ће бити плус, Зарија.</p> <p>— Свет је глуп, Илићу, он не |
рну Гору, у Бугарску, Русију.{S} Наш ће бити цео свет.{S} Правићу шећерлему, продавати переце; |
та, јер се знало да код њега човек неће бити преварен ни у мери ни у роби.{S} Он се разликовао |
ти ову љубазност.{S} Њих двоје би могли бити тако задовољни једно другим, тако срећни.{S} На ср |
</p> <pb n="161" /> <p>— Ми бисмо могли бити тако срећни, Илићу, врло срећни...</p> <p>Али Илић |
доћи писмо.{S} Какав ће то радостан дан бити за њу!</p> <p>Пред пошту дохрама <hi>новинар</hi>. |
оф за хаљину из Београда; штоф је морао бити по најновијој моди и сувише скуп да би се продавао |
/p> <p>— Не, никако... ја нисам престао бити социјалист — говорио је. — Кад бих живео у Белгији |
езриво:</p> <p>— Којешта!{S} Докле ћемо бити сентиментални!...{S} Је ли, колегинице — рече зати |
весело човека опомену како је пријатно бити у својој кући.</p> <p>— Шта је то тако важно? — од |
у га једва држале.</p> <p>— Можда ће то бити једино добро које сам учинио у животу — рече још, |
Ево ми трамваја — додаде затим. — Ја ћу бити тачна.{S} Збогом.{S} Лаку ноћ.</p> <p>— Лаку ноћ.< |
ного.{S} Не треба да те је страх да ћеш бити каткад несрећна; то је општи закон; свако је несре |
нећеш доћи на Велику Школу.{S} Ти нећеш бити довољно јака да извојујеш своје право.</p> <p>Лаза |
вестио се у неком потоку два дана после битке, па како су Турци већ чували Саву, он није могао |
ко не поверава ове најдубље тајне свога бића, оне се крију и од сопствених очију, и обујме нас |
а из њега излива дах неког надприродног бића.{S} Милева отрча на другу страну, где се златила ч |
евероватно разних прилика у којима живе бића што је Дарвин стрпао све у једну врсту!{S} Позитив |
спољашност, на изглед ствари и покрете бића.{S} Илићу су горко долазиле на ум Шекспирове речи: |
бећања узимали су на се изглед стварних бића, рађали се један из другог, гурали се око њега, пр |
говорило да је она од оних простодушних бића која иду право и чија судбина не зависи од њих сам |
ти, а нама је свеједно: куд једемо сви, биће и за њега...{S} Можемо му дати и једну собу у авли |
вали радознало.</p> <p>— Иде... иде.{S} Биће раније свршено него што смо предвидели — одговарао |
мислио и на будућност Србије.{S} Његово биће и његова земља били су у њему везани чврстим спона |
постоје славни психолози?“ Цело његово биће вукло га је у том тренутку далеко од науке, тамо у |
b n="149" /> Осећала је да је њено цело биће везано за њега.{S} Њено срце грчило се у мукама.{S |
{S} Чини ми се она као неко надприродно биће, као светица, непознато божанство.{S} Наши песници |
захтева све лепоте од живота, усамљено биће што се ни с ким не да да удружи, идеалиста који ра |
ој, у другим индустријским државама, ја бих се сав посветио класној борби.{S} Али овде, Вишњо, |
м онако хрому, мени се срце цепа.{S} Ја бих хтела, опет, да је видим срећну, задовољну, збринут |
ако лепо говорите — рече му Вишња. — Ја бих то врло радо читала.</p> <p>— Још је рано, треба ми |
це — одговори он, мало изненађено. — Ја бих био највећи незахвалник кад бих се и најмање пожали |
ћни сине? — викну му стари.</p> <p>— Ја бих хтео да изучим за златара код тебе.</p> <p>— Какав |
а, тако чудан да ја не знам сигурно шта бих рекла...</p> <p>— Не, то није могуће, то је апсурд |
тао бити социјалист — говорио је. — Кад бих живео у Белгији, Енглеској, у другим индустријским |
о. — Ја бих био највећи незахвалник кад бих се и најмање пожалио.</p> <p>— Заиста? — ускликну д |
кли да ће неко раскопавати онај крш, не бих му веровао да ми је из очију испао!</p> <p>— Ту смо |
...{S} Теби првој о њој казујем, и хтео бих да знам шта ти о том мислиш?</p> <p>Вишњин поглед с |
иверзитет.</p> <pb n="182" /> <p>— Како бих погледала у очи Илићу! — говорила је немо у себи.</ |
едног дана кад тако осташе сами. — Тако бих радо побегла од куће.</p> <p>Њен глас је дрхтао и б |
рову који је стајао укочено и озбиљно с бичем у руци.{S} Споредна капија на Двору зврјала је ши |
у бескрај.{S} Ваздух је био провидан и благ.{S} Није се осећало ни најмањег ветра.{S} Све око |
жуборење, њен шум, као уздах простран и благ?{S} Да ли се и теби чини да нас она, кроз ниске гр |
ружна пријали су му, падали му као неки благ и лаган лек на срце што се крвавило.</p> <p>— Да ј |
. — Сваког секунда она односи по читава блага.{S} Столећа су прошла од како смо населили њене о |
Свест јој се губила.{S} У ушима зујала блага музика, отегнути тонови који опијају.{S} Плаве и |
њиге — додаде весело. — Одмори се, боже благи!{S} Има времена.{S} Ја те волим, много волим, нај |
је слушала погледом зачуђеним, наивним, благим и жалосним, дубоко уверена да је њен живот био д |
уздрхталу шаку на ту руку, на оно меко, благо и мирно парче пред лактом.{S} После је узе у обе |
тачке у дубинама небесног плаветнила. — Благо њима.{S} Узлећу, певају, цвркућу по ваздан.</p> < |
.{S} Од патриота бежи општим људима: да благо ти будет и да долгољетно поживиш на земљи...{S} Д |
ачне измаглице, као фине свиле, која је благо и видљиво дрхтала.{S} Плаве боје просипале се на |
пут, а нарочито кад је на пољу светло и благо време, она је мислила на протекле догађаје са мно |
е падало, али није било вруће, већ врло благо, меко, глатко, да је ваздух био као у купатилу.{S |
еваре својом лакоћом и сласти, па опију благо, замагљавајући нашу свест и стварност.{S} Илић је |
овде у равници, где се киша очекује као благодат небесни, Морава треба да се разлива у многостр |
ио у трпезарију, док се госпођа смешила благонаклоно, климала угојеном главом и пружала руку, п |
Чедомиров у црном оделу к мени... очев благослов, прасе на ражњу...</p> <p>Она устрча као дево |
руку и да је она, као мајка, дала свој благослов, па је погледа подозриво испод ока.</p> <p>— |
ручивала нову хаљину:</p> <p>— Нека сте благословена, децо моја.{S} Ја не марим што ћу од сад б |
као море, као ваздух, нешто пространо, благословено, опште, свачије.{S} Он је од ове крилате р |
ове крилате речи очекивао све: народно благостање, своју сопствену срећу, социјалну правду и у |
а нешто рапавим гласом.{S} Затим додаде блаже : — До пред вече немам никаквог посла.{S} Можемо |
се све за то време није десило!</p> <p>Блажени егоист, он ју је био готово заборавио.{S} Они б |
, али за Илића представљала готово свет блаженства, попуштала су његова начела строгог социјали |
и се старао да што пре умре... <hi>Карт бланш</hi> имају: деца, лудаци, владари, црквени поглав |
ла, и откривала широк шор, пун отврдлог блата, накривљене плотове, дивље шибље и један пласт се |
рамена, <pb n="250" /> испрскан водом и блатом.{S} Године су очврсле његове младићске црте.{S} |
слику младе Чачанке.{S} Хтео се бацити блатом на све <pb n="112" /> што је прошло, мислити сам |
руке, па поново паде и праћакаше се по блату.{S} Један шегрт наиђе звиждућући, загледа се у пи |
знавале се коњске ногоступице у отврдлу блату.{S} Једно бело парче неба указивало се на истоку. |
p>Осмех је још играо око Вишњиних уста, блед осмех, налик на грч.</p> <p>Она приближи своје лиц |
к, вечити занесењак, вечити сиромах.{S} Блед и озбиљан, мршав као авет, са занесеним очима, Зар |
ко корака лево од ње, стајао је Чедомир блед, погнуте главе, намрштених обрва, присебан потпуно |
еше зауставила, нема, збуњена, укочена, бледа у лицу и мртвих, опружених руку.{S} У глави јој ј |
едавала се сва, послушна, гипка, нежна, бледа, цвокоћући и згрчена поред њега.</p> <p>Ноћ је ул |
Да, не верујем, Радоје — одговори она, бледа, жута у лицу, готово као цвеће које је држала у к |
боље?</p> <p>— Да, да.</p> <p>— Али си бледа?</p> <p>— Не, није ми ништа.{S} Остави ме, мајко. |
нице? — изненади се Аница. — Ти си тако бледа?{S} Да ниси уморна?</p> <p>— Да, уморна, врло умо |
врло весела, отварала јако своја нешто бледа уста, заборављала на своју сакатост, храмала око |
гарица спомињала изгледале тако далеке, бледе, ситне, као да се нису њој десиле, већ их чула из |
— Како народ погађа шта је лепо!{S} Ове бледе, уздржљиве, свете боје у ивањског цвећа... да ли |
е се крше руке састављене око паса, очи бледе, а мисао умире у глави.{S} Њему су ти загрљаји па |
име је најлепше; сва слава, пред њима, бледи и губи се, и као што би радила мајка, глас целог |
есно плаветнило.{S} Како друга светлост бледи пред њим, јадна, мутна светлост наших, човечански |
м кафанским <pb n="113" /> ћошковима, у бледим новинарским словима, у комбинацијама домина, у г |
сто Чедомира, високог, мршавог студента бледих образа и поноситих очију, дошао неки други млади |
лу, које су сенчиле њено лице претерано бледо, готово слабачко.{S} У тај исти мах појави се и в |
то неба, с групом осветљених облака око бледог азура.{S} У оближњој касарни веџбали се војници |
знала само да министар има ћерку... ту бледу девојку, с којом се Чедомир возио.{S} Он је био л |
, безазлено зачуђено као девица, ситно, бледуњаво цвеће на кривим, ломним гранчицама.{S} То је |
осио мирис од љубичице, пролетња јагњад блејала, жуборили потоци нови, безимени, брзи.{S} Проле |
ој униформи, држали су пушке о рамену и бленули неодређено у празнину улице.{S} Кроз широм отво |
атко пиће, као грех.{S} Помрчину замени блесак јаке светлости.{S} Пред њом се указа гомила свет |
.{S} Уседелица се збуни.{S} Окретала се блесасто по соби.{S} Кризе су код жена заразне.{S} Она |
светлости.{S} Али шта је она била према блеску који пуче пред очима младићевим кад угледа своју |
вцу вароши.{S} Радоје уста.{S} Пред њим блесну опет Морава, осветљена сунцем.</p> <p>— Хајдемо, |
блузе спадоше до рамена.{S} Голе мишице блеснуше кроз собу.{S} И ово дете, сакато, размажено, п |
аније и по који усамљен долап, искрпљен блехом.{S} Ниже од њих растао је грашак, са широким зел |
грала се по коњским сапима, по зарђалом блеху од платформе и по црвеном лицу кондуктерову који |
уводила у њега.</p> <p>Доиста, салон је блештао у новом плишу и свежим бојама.{S} Само је био н |
женој девојчици.{S} Она му се учини још ближа што се тога дана осећао изузетно увређен од стран |
се још од подне шапутала по породицама ближе Двору и министарским канцеларијама.</p> <p>— Краљ |
мири.{S} Говор њеног земљака био јој је ближи, јер је био практичнији, опипљивији, земаљскији.< |
студената политичара.{S} Они су му били ближи по њиховом једностраном васпитању, по средствима, |
да би с њим трпело и све друго: његови ближњи, друштво, држава, човечанство; он је све то виде |
као очарана.{S} Илић јој се чинио тако близак, тако присан.{S} Није осећала пред њим никаквог |
цигљане.</p> <p>Девојка је становала у близини, те позва свога пратиоца кући да се одморе.</p> |
на своме месту; до дечка је била једна близнакиња, а преко:{S} Бела са другом сестрицом.{S} Он |
родицу допуњавале су још две девојчице, близнакиње, с црвеним тракама у коси, слободне, радозна |
и кочећи очи.{S} Куварица је стишавала близнакиње да се не деру пред његовом собом.{S} Собариц |
као и он, можда горе него и он.{S} Две близнакиње узимале би се за руку и излазиле на улицу, п |
ао последње куће.</p> <p>На оном месту, близу острва Циганлије, где се пруга дели за иностранст |
ма и очешао, заболело би га до срца.{S} Близу Калимегдана срете га једна група другова, Ужичани |
о неких других тица летело је небом.{S} Близу Вишњице, Вишња спази једну аду са шумарком од рак |
довољан што је ту, поред ње, што је она близу њега, што посматра њену уску сукњу, њену плаву ко |
ече она — а, Бога ми, ни наша кућа није близу.</p> <p>— Не жур’те се, господин Илићу — прихвати |
аци, рибарске колибе.{S} Београд је био близу, одмах иза брда.{S} Девојка прибра своју снагу, н |
Илићу залупа срце кад виде девојку тако близу себе.{S} Он не настави говор.{S} Његове очи су се |
ала једна железничка пруга.</p> <p>— Ту близу, где понекад идем кад сам са̑м.{S} Има једна исто |
га нешто вуче к њој.{S} Хиљада ствари, блиских тој девојци, изашле би му пред очи и нагониле г |
д изгуби се у планине које су са запада блиско окружавале Чачак.{S} Обрасле у шуму и бујад, оне |
а би се у час изгубиле и уступиле место блиставој светлости као од драгог камења.{S} Јата врана |
је бити око осам часова.{S} Ноћне паре блуделе су већ кроз атмосферу и покушавале да завију у |
ламенови који су се палили по прозорима блудели су дрхтећи као душе прогнате из раја.{S} Пусти |
ао.{S} По небу које је дошло врло плаво блудели су облаци час бели, час жути, и губили се лаган |
и.{S} Испод жакета видела се муселинска блуза; лака материја дрхтала је при сваком даху и покри |
било сиво, тако сиво да се њена црвена блуза у тој прозрачној сивини причињавала као какав вел |
нолике боје, почевши од белих платнених блуза до црне материје мушких капута.{S} Преовлађивали |
ко гомиле пепељавих капута, разнобојних блуза, накићених шешира, разапетих сунцобрана, и задржа |
аци у вис обе руке.{S} Широки рукави од блузе спадоше до рамена.{S} Голе мишице блеснуше кроз с |
{S} Кожа се сад руменила испод отворене блузе.{S} Видео се и један мрк младеж.</p> <p>— Ах! как |
у се погађала под лаком материјом летње блузе, и нежним лицем девојке, чија хромост није допушт |
и линуше њене сузе, преко образа, преко блузе, преко ивањског цвећа.</p> <p>Радоје хтеде јаукну |
иловале су као свила.{S} Једно дугме на блузи било се откопчало, те се видела кожа бела, истачк |
године.{S} Каја, у њеној строгој сивој блузи, са ниском мерџана око врата, седела је у својој |
иродан струк, неизмучен мидером, затеже блузу, те се показаше њена здрава плећа.{S} Рамена се в |
очи.{S} Она је била обучена у матроску блузу од обичне материје.{S} Држала је руке у крилу. <p |
ти слепа, водити бесциљан живот, читати бљутаву литературу препоручену за школску младеж, одуше |
62" /> сам се ја, због оног мог лудова, Бог да му душу прости, мучила и патила.</p> <p>Директор |
бе.</p> <p>— Какав златар на ово време, Бог те видео, кад и ја не могу хлеба да зарадим!</p> <p |
ва новине.</p> <p>— Остави те глупости, бог с тобом!...{S} Говоримо о нечему веселијем.{S} Ти с |
:{S} Ја се смејем, морам да се смејем — Бог је реко: морам да се смејем.</p> <p>Ти састанци су |
е погледа подозриво испод ока.</p> <p>— Бог с тобом, човече — одговори Клеопатра лако. — Они се |
ла отићи сама до првог дућана.</p> <p>— Бог с тобом! — чула је забрану унапред. — Шта ће рећи с |
онда без бојазни можеш волети.</p> <p>— Бог с тобом, како говориш, тата — пребаци му ћерка.</p> |
отварала поново очево писмо и читала га бог зна који пут.{S} Реченица о Радоју допала јој се по |
и свакојаке прљавштине претвориле су те бог зна чије одеротине у сиву боју која је језиво прили |
ајка, показујући јој велику дињу. — Дао Бог па родиле, те хоће да и ти окусиш... „Знам, вели, д |
ар отера ме на место! <pb n="126" /> А, бога ми, добро учим и речи и превод.</p> <p>Матовић би |
у је још велика врућина — рече она — а, Бога ми, ни наша кућа није близу.</p> <p>— Не жур’те се |
Сави.</p> <p>— Ужелела сам се Београда, бога ми — рече при том весело и махну руком кроз ваздух |
/p> <p>— Ти се љутиш?</p> <p>— Мани ме, бога ти, Бела.{S} Теби је само љубав у глави.{S} Љубав, |
ствар.{S} То се плаћа.{S} Докле ћеш се, бога ти, зевзечити са том твојом философијом!</p> <p>— |
ву земља изненађења.</p> <p>— Не слути, бога ти — одврати госпођа — ту је устав, Државни Савет, |
а тако уме завртети мозак девојкама!{S} Бога ми, Бела, пази се доцније, не пуштај га далеко од |
ут доћи? — пребаци Каја своме рођаку. — Бога ми се љутим.{S} Једног овде имам од својих, па се |
ала Богу здраво и добро, да јој исто од Бога желимо.{S} Само, кажи, мајка ти је нешто назебла, |
о ће тебе гледати?</p> <p>— С уздањем у Бога, све ће се урадити — одговори јој он гласом који н |
аци љутито шал са себе. — Мустра бечка, богаљ је и сам, богаљ, богаљ, богаљ.</p> <p>Лупну пркос |
ра бечка, богаљ је и сам, богаљ, богаљ, богаљ.</p> <p>Лупну пркосно песницом о песницу и понови |
есницу и понови:</p> <p>— Богаљ, богаљ, богаљ!...</p> <p>Она је сад презирала свога драгана, то |
— Мустра бечка, богаљ је и сам, богаљ, богаљ, богаљ.</p> <p>Лупну пркосно песницом о песницу и |
цом о песницу и понови:</p> <p>— Богаљ, богаљ, богаљ!...</p> <p>Она је сад презирала свога драг |
а себе. — Мустра бечка, богаљ је и сам, богаљ, богаљ, богаљ.</p> <p>Лупну пркосно песницом о пе |
о песницом о песницу и понови:</p> <p>— Богаљ, богаљ, богаљ!...</p> <p>Она је сад презирала сво |
на ми чуда!{S} За њега и јесу којекакви богаљи.{S} Ју, господина — додаде после гласно, па збац |
ћ је одбијао.{S} Није он водио рачуна о богаству.{S} Не, изгледало му је то пазарлук, као да тр |
hi>.{S} Потписивао је резолуције, мрзео богаташку класу више него што је волео пук, био горд са |
} Случајно је добила добро место: једно богатије село у Млави, где је нашла школу по плану, уре |
ују...{S} Је ли, Марјане, а би ли ко од богатих?</p> <p>— Они не спадају у моју надлежност — од |
на свадбу ако може.</p> <p>— Нека ти је Богом просто — одговорила му је она, отишла затим у мин |
{S} Говорио је о науци, политици, жени, Богу, лудници, а кад су изашли из кафане, закључио је т |
"228" /> мале сељачиће писати и читати, Богу се молити и држати се чисто.{S} Живот јој је текао |
јући на свакој речи — да смо сви, хвала Богу здраво и добро, да јој исто од Бога желимо.{S} Сам |
да пара? </p> <p>— Па имамо кућу, хвала Богу — умешала се мајка.</p> <p>Млади човек није хтео д |
сницу, рече девојци:</p> <p>— Захвалите Богу и идите те се одморите.{S} Опасност је прошла.{S} |
свеједно који ће поп за то захваљивати Богу.{S} Један део чланова успротиви се том предлогу од |
о сат, а сат као минут.{S} И ја се само Богу молим да заустави то време, да се не живи тако брз |
била мало дете и кад се молила свесрдно Богу за своје лутке и болесну мачку.</p> <p>Она покуша |
не штампе.</p> <pb n="88" /> <p>— То је божанска искра инстинкта, која је човеку остала из прир |
ићев изабрани писац.{S} Он је био његов божански учитељ, у кога је веровао као Турчин у Мухамед |
а сања неки ванземаљски сан, тело наго, божанствено у својој невиности, сатанско у својој лепот |
у, а заокругљену, извајану као од неког божанственог уметника, лепу, лудо лепу, најлепши облик |
дрхтала је при сваком даху и покривала божанствену бисту и њене две забрањене руже.</p> <p>— С |
адприродно биће, као светица, непознато божанство.{S} Наши песници певају песме толиким рекама |
/p> <p>— Ја нисам њихова непријатељица, боже сачувај.{S} Нашем народу треба много да чита, да с |
те књиге — додаде весело. — Одмори се, боже благи!{S} Има времена.{S} Ја те волим, много волим |
{S} Ах, како сам гадан, како сам гадан, Боже мој!</p> <p>Вишњине руке додирнуше његове косе.{S} |
ито, Вишња... ти си још увек тако лепа; Боже мој, не, то није могуће, да ме више не волиш.</p> |
о ти школа не допушта, а ти немој...{S} Боже здравља, видећемо се.{S} Ја ти шаљем нешто новца к |
је Јован.</p> <p>— Онда ником ништа.{S} Боже здравља!... остави ти то мени... ви се људи не раз |
ече у себи Илић кад се трамвај удаљи. — Боже мој!{S} А мени се чини да је то било тако далеко.. |
ле чудне жудње.</p> <pb n="207" /> <p>— Боже мој, да сам ластавица! — рекла би гледајући тако њ |
старе дане уз сина господина.</p> <p>— Боже дај здравље — говорио је раније стари Остојић — не |
>— Говориш као крајњи мрачњак.</p> <p>— Боже сачувај, ја нисам реакционар, ти то знаш.{S} И кад |
.</p> <p>— Сутра да ми што буде, не дај боже, па да ми дете остане без спреме, као сироче — бра |
ого брине за тебе, да и ти ниси, не дај боже, болесна, да ти школа није тешка и да не оскудеваш |
а право!{S} Не треба гојити прасе у очи божића...{S} Све је спремно.{S} Могу се венчати првог п |
р-колега</hi> није се био још вратио са божићњег распуста.{S} Тек што је за собом притворио вра |
слепи код очију, утучени у главу, стока божја!“</p> <p>На спрату над дућаном седели су.{S} То б |
.{S} Дође јој да викне:</p> <p>— За име Божје, погледајте!...{S} Пропадам...{S} Има ли људи!... |
ној сивини причињавала као какав велики божур у некој чудној земљи гатки.{S} Коса јој је падала |
ње, и позваше га <hi>код Пеливана</hi>, бозаџије чувеног у то доба у студентским круговима.{S} |
више сијала.{S} Сапи су му смршале.{S} Боја му се променила.{S} То није био више арап.{S} Глав |
ваним, просу се нека чаробна неранџаста боја, која се види само код лептирова, а на супротној с |
{S} Поред борбе за опстанак и свеопштег боја, човек схваћа стање мира и слоге, поред одабирања |
куповине, питала га за савет при избору боја, <pb n="200" /> говорила му цене појединих набавки |
p>— Милисав је анархиста — објасни Каја бојажљиво.{S} Затим додаде, да би скренула разговор на |
сумња, почетци кајања, нека необјашњива бојазан, хладна као језа.</p> <p>— Свуда!{S} Свуда... с |
S} Новац треба разумети, па га онда без бојазни можеш волети.</p> <p>— Бог с тобом, како говори |
довољно, па да га она поново заволи без бојазни.{S} Јер је она била жена, а код жена, кад је му |
је о тој методици, глас јој је дрхтао, бојала се да њена другарица не сазна шта о овом узбуђењ |
ворењу.{S} Окрену се по соби, као да се бојала да не буде примећена, па се опет загледа у чипку |
Као сви људи здрави и природни, она се бојала свега што је анормално, болесно, мистериозно.{S} |
су оне, те жене, те девојке од којих се бојала, јесу ли оне чисте и толико колико она, каква је |
салон је блештао у новом плишу и свежим бојама.{S} Само је био незграпан са својим великим кана |
он има од ње да се учи.{S} Поред тога, бојао се да не начини какав испад, имајући већ извесна |
е питао како ће јој писмо доставити.{S} Бојао се да јој не направи нове непријатности код родит |
и му покварио више него што би однео, а бојао се и ведрог неба које му прети сушом непрестано.{ |
о тако да му се лице није видело јер се бојао да јој га покаже.{S} Да ли то Вишња <pb n="282" / |
ати се кад хоће.{S} Није се морала више бојати својих наставница.{S} Није морала трчати на час |
зне дужине и дебљине.{S} О багрењу опет бојаџије обесили кануре бојене и небојене вуне, а месар |
се, зазиру једно од другог, стид их је, боје се.{S} Па опет се деси кадгод, као овај пут, о пок |
ним гранчицама.{S} То је ивањско цвеће, боје као восак.</p> <p>Друштво загази у ливаду.{S} Иза |
ја је благо и видљиво дрхтала.{S} Плаве боје просипале се на парк.{S} Из шуме је долазио дах но |
е била обучена у хаљине затворено плаве боје, чији је озбиљан крој доликовао лепо њеном одмерен |
Преовлађивали су отворени тонови, јаке боје, које код нас не губе још своје симпатије поред св |
пролетњег дана шарениле су се разнолике боје, почевши од белих платнених блуза до црне материје |
ицала очувано грло и потиљак ћилибарске боје.{S} Кад би је човек видео први пут, помислио би да |
једном великом пословном завоју зелене боје, с натписом радње њеног оца.{S} После је дошла кар |
је лепо!{S} Ове бледе, уздржљиве, свете боје у ивањског цвећа... да ли има шта умилније од њего |
ица, осталих дрангулија разног облика и боје.{S} Собу је испуњавао јак мирис на јоргован.</p> < |
петељкама штрче очајни дивљи каранфили боје као вино.{S} И мириси су разни: на печен хлеб, на |
лела од прашине, као да никад није била бојена.{S} Студент обриса пажљиво седиште и позва своју |
О багрењу опет бојаџије обесили кануре бојене и небојене вуне, а месари кожице суве и сирове.{ |
рече ми да ће се вечерас навратити.{S} Боји се да не пређе у запаљење.</p> <p>— Збиља?{S} Запа |
фа, <pb n="55" /> а лети сламни шешир у боји и прсник од платна.{S} Тражио је од жене и деце да |
да је резултат слободног размишљања.{S} Бојим се да младића није засенуо мој положај, а он на т |
н овда онда.{S} Оно од чега треба да се бојиш јесте да не будеш... као ја, несрећна за увек.{S} |
смрти, час узбуна мртвих ствари, једно бојно поље у ноћи са свим ужасима који се појављују и о |
ору и болници, запламтише живом црвеном бојом.{S} По зидовима остарелим и новим, запуштеним и о |
ста високим сутереном, обојен жућкастом бојом која прелази у ружичасту, с мрким шалонима што су |
да вам буду мислене именице.{S} Али не бојте се, не бежите од живота; с њим је као и с пливање |
сматрао је румени каранфил, његову живу боју, његове свилене, рецкасте листиће.{S} Мислио је ка |
иле су те бог зна чије одеротине у сиву боју која је језиво приличила његовом земљастом лицу.{S |
их поново диже и укочено гледаше посну боју и редове штампаних слова, која су расла, дебљала, |
ивит, који је био изгубио своју првашњу боју под многогодишњим <pb n="179" /> крмачама, и наби |
за пожртвовање, за праву срећу и прави бол.</p> <p>— Што не бријеш бркове ? — рекла му је једн |
хтеде јаукнути као рањено живинче, али бол девојке коју је волео би јачи од његовог сопственог |
0" /> затворише њена уста.{S} Она осети бол, готово физички, онај исти који је осетила кад јој |
узбуђењу.</p> <p>— Откуд овај сан, овај бол? — питала се у чуду.</p> <p>Напољу се мрак повлачио |
S} Њено, већ рањено, срце стезало се од бола.{S} Заклињала се да ће се сва предати нези око бол |
дговори нешто јетко.</p> <p>— Пиши јој, болан, мајка је, а тетки треба мало, па да је заболи гл |
ла је, као митолошке тице из пепела.{S} Боле (!дуго о) га хиљаде игала душевног нестрпљења.{S} |
ала, до врелих игала страсти које су му боле и вртеле месо.</p> <p>Девојка понови песму мирно, |
уке су јој пуцале од сапунице, крста је болела.{S} Ипак је она одговарала:</p> <p>— Али кад ја |
, сваком видне, да их је хтела сакрити; болеле је.{S} И као да се хтела отрести тих осећаја, ре |
то што није требала учинити; и то ју је болело.{S} Куд се окрене чинило јој се да је нешто прат |
почеше да га сврбе, и њега обузе луда, болесна жудња да рашири руке и да завапи гласно.</p> <p |
ине за тебе, да и ти ниси, не дај боже, болесна, да ти школа није тешка и да не оскудеваш у чем |
то се журила.{S} Мајка је била опасније болесна него што је отац писао.{S} За време кризе, млад |
е од трема. — Теби није добро?{S} Ти си болесна ?</p> <p>— Врућина ми је, мајко.</p> <p>— Хоћеш |
жутим очима, тешка срамотна болест коју болесник крије од света, док му она разједа срце, а њен |
је остављао свакоме слободан један круг болесних места, а нападао је на оно што је главно, на о |
лињала се да ће се сва предати нези око болеснице, да неће одмицати од ње дан и ноћ.{S} А кад о |
</p> <p>Идућег дана, кад лекар прегледа болесницу, рече девојци:</p> <p>— Захвалите Богу и идит |
} Три дана и четири ноћи није напуштала болесничке собе.</p> <p>Идућег дана, кад лекар прегледа |
, она се бојала свега што је анормално, болесно, мистериозно.{S} Праву љубав је видела само у б |
е без команде.{S} Сирото кљусе, било је болесно у обе ноге, свакако од какве неизлечиве болести |
р.{S} Његова мисао је била уморна. срце болесно, воља немоћна.{S} То му откри његов интимни пор |
у косу, просто сплетену.{S} Па ипак, по болесној склоности своје душе, он се не даде да га зане |
е молила свесрдно Богу за своје лутке и болесну мачку.</p> <p>Она покуша да отури те мисли заје |
мисао је заузимала само њена мајка.{S} Болест <pb n="186" /> је прошла: поменула се, а не врат |
рви пут прочита не учини јој се мајчина болест много опасна.{S} Што га је више понављала, све ј |
још истог дана у Чачак.</p> <p>Мајчина болест јој се чинила као казна.{S} Њено, већ рањено, ср |
страшило са жутим очима, тешка срамотна болест коју болесник крије од света, док му она разједа |
кући, па сутрадан јави директору да је болестан, те не може долазити у школу за неко време.{S} |
у обе ноге, свакако од какве неизлечиве болести, па ипак се силило и хтело да сакрије своју нем |
има око одржавања куће, бригама, ситним болестима које се пате, а не сметају.</p> <p>— Главно ј |
/> према њој.{S} И сем тог, она је била болешљива, нервозна девојчица, код које се чежње развиј |
е било.{S} Говорим, јер ме данашње доба боли, јер су се жбири испилили у народне људе, у родољу |
едомире...{S} Не, то боли, да знаш како боли!...</p> <p>Он је поново прихвати и принесе је к ср |
, Чедомире... мој Чедомире...{S} Не, то боли, да знаш како боли!...</p> <p>Он је поново прихват |
се у мукама.{S} У њеној души дубила се болна празнина.{S} Губећи њега, чинило јој се да се губ |
ргијање природе и ми зажелимо, с једним болним осећањем, да и ми полетимо безбрижно као лептир, |
ом столу у хируршкој дворани београдске болнице.{S} Једна млада, хрома жена успротивила се изли |
озори на здањима и чатрљама, на Двору и болници, запламтише живом црвеном бојом.{S} По зидовима |
p>— Што ми не пише! — чудила се девојка болно. — Бар једну реч да је здрав.</p> <pb n="223" /> |
жив.</p> <p>— Ах, тај живот! — промуца болно.</p> <p>Он јој се учини одвратан, тако одвратан д |
косе што јој је падао на чело, и јекну болно:</p> <p>— Шта је ово мени?{S} Ја нећу то.{S} Ја с |
p>— Ми ступамо посред гомиле безбројних болова, а многи од нас не чује ни једну жалбу — грмио ј |
; она дотле није била никад осетила ове болове и ове сладости.{S} Чудила се тој несаници, покуш |
узе једно јако, немирно осећање, слично болу за домовином.{S} У његовој природи беше јако разви |
ле, ти кажеш да причекају?</p> <p>— Да, боље да се кају раније него доцније.</p> <pb n="199" /> |
тима.{S} Положила је испите врло добро, боље него ранијих година.{S} Шта више, добила је наград |
прихвати Вишња — онда будимо отворени: боље је да не идемо заједно.</p> <p>— Ми нећемо нашкоди |
аштати, толико мислити, толико тражити; боље је пристати на живот, пустити се у њега.</p> <p>Је |
га је више понављала, све је разумевала боље народске фразе где се не говори непосредно, обигра |
у оближњој механи.</p> <p>Посао пође на боље.{S} Код Радоја су се могли купити часовници јевтин |
доћи и изменити, окренути њен живот на боље.{S} Међутим, ништа се није догађало.{S} Београђани |
али му је сад било јасно да није ништа боље судбине од тог коња са пропалим ногама.</p> <p>— О |
се што је нудила.</p> <p>— Је ли ти сад боље?</p> <p>— Да, да.</p> <p>— Али си бледа?</p> <p>— |
е.{S} Постанеш неки чиновник, шта ти је боље од тога!{S} Иде ти после плата, а кад остариш, пен |
он је њоме махао по ваздуху, као да би боље доказао оно што је говорио.{S} Престао је да пише |
синуше плаве очи у девојке. — Можда би боље било да се никад нисмо познали.</p> <p>— То је сув |
подмладак него што смо ми.{S} Шта ће ти боље еманципације?</p> <p>Ишли су сад по стази посутој |
вори их обадва.{S} Чедомир је сад могао боље видети салон.{S} Примети велику библиотеку, пуну п |
а! — одговори полако.</p> <p>— У толико боље.{S} Још нисам никад била у сеоској механи.</p> <p> |
е у прве клупе да би професора чула што боље.{S} Уписала је и часове који по уредби нису били о |
купи их и стаде прелиставати да уђе што боље у предмет.{S} Он их је почео у Паризу, пун научног |
да га својим здравим разумом схвати што боље.</p> <p>Међутим, једном кад је Радоје почео да гов |
говори се о васкрсењу.{S} Али има нешто боље.{S} По некад живот изведе своје мистериозне путеве |
сам и ја, па опет кад видим да је нешто боље, што да не радим тако!...{S} Звао сам доктора.{S} |
.{S} У њихову собу, која је била за <hi>боље госте</hi> и у исти мах служила за кување, долазил |
одица једног мањег трговца као и једног бољег радника: ништа у њој није давало утисак раскоши ; |
. <pb n="84" /> Хранио се на кредит, до бољег времена, где и раније.{S} То је било тамо, кад се |
сличног њему, <pb n="236" /> можда још бољег од њега.{S} Како би иначе могла продужити да живи |
оји је такође имао велика одушевљења за бољи живот, за нова прегнућа.{S} Својом малом главом, о |
ласне разговоре.{S} Међу њима видели се бољи чиновници, имућнији трговци, расположени такође, р |
била његова, мислио је даље, постао би бољи човек.{S} Чинило му <pb n="280" /> се да би у њој |
омиле кућу више од кафане, нека подигну бољи подмладак него што смо ми.{S} Шта ће ти боље еманц |
се са својим вршњацима, децом такође из бољих кућа, а поквареном као и он, можда горе него и он |
буни против власти, не да би је начинио бољом, него да је дочепа у своје шаке.{S} И он не жели |
ражила мараму да је намирише, нудила му бонбоне, китила га цвећем из саксија, слала по Младену |
е кутије са шамијама, вештачким цвећем, бонбоном.{S} На фијокама испод њих примећивали се натпи |
погледао у свог сина.</p> <p>Једна нова бора оцртала би му се међу повијама.</p> <p>— Да си так |
укућани, суседи, па и отац, намрштених бора на челу и изразитих усана.{S} Свако од њих знао је |
у те две расцветале руже што се крију у борама муселина и љубити до миле воље њену кожу час рум |
овић не разболе и умре.{S} Овај народни борац, као и многи други, доживео је пред смрт велика р |
ен.{S} Нема весеља.{S} Лица се згрчила, борба за опстанак их наружила.{S} Ретко се види један м |
су ми га учинили.</p> <p>— Бори се.{S} Борба за опстанак усавршава, оплемењава.</p> <p>— Да.{S |
лектуалног апса.{S} Шта је та Дарвинова борба за опстанак, одабирање, последице наследства?{S} |
} У то доба била се већ увелико развила борба између школованих и нешколованих чиновника, те је |
ан за комад насушног хлеба, те га је та борба изоштравала, док његова деца добијају то парче хл |
сти, који помаже паметне људе у њиховим борбама, он је остајао на истом месту.{S} Упркос дубоки |
тима, републиканцима, који се у то доба борбе за основна грађанска права нису разликовали један |
и опанак.{S} Сад, после двадесет година борбе, он је видео краљевство претучено народним бунама |
анђеља и француске револуције?{S} Поред борбе за опстанак и свеопштег боја, човек схваћа стање |
његова деца добијају то парче хлеба без борбе, те своју слободу употребљавају на своја задовољс |
никаква комбинација неће уништити закон борбе који гноји земљу својим жртвама?...{S} Шта то мар |
але су код двоје заљубљених једну врсту борбе час прикривене, час отворене.{S} Чедомир се љутио |
, Зарија је лутао по живом, ироничном и борбеном Београду са изгледом залуталог пустињака.{S} Н |
вег тешког живота у сталној опозицији и борби са властима, стари професор и његова жена нашли с |
у није било кадро спречити га у његовој борби за народ.{S} Његов радикализам није био више поли |
ржавама, ја бих се сав посветио класној борби.{S} Али овде, Вишњо, ми још немамо базе; треба пр |
нски морални закон породичног живота са борбом за испуњење својих сопствених потреба.{S} Њено в |
кле бити против онога који нам олакшава борбу између тих неједнакости.{S} Новац треба разумети, |
S} Она није била спремљена за живот, за борбу, за одрицање.{S} Лака и површна, знала је живети |
ир продужи:</p> <p>— Право претпоставља борбу.{S} А ти си жена... наша жена која не воли живот |
она нам нуди хиљаде руку, да нам олакша борбу за насушни хлеб.{S} Ево овде у равници, где се ки |
<p>— Да.{S} Ја то знам.{S} И ја примам борбу.{S} Ја сам наоружан знањем целе наше епохе.</p> < |
1" /> је ушла у социјалистичке идеје, у борбу против формалистичког друштва, где диплома замењу |
ауци.{S} Све снаге је требало уложити у борбу за слободу.{S} После ће доћи остало само по себи, |
којима се никад није знало за оскудицу, боре се сад за насушни хлеб.{S} Општа чама, вечито јади |
авео.{S} По убледелом челу повлачиле се боре, а у солуфима се пресијавало неколико белих власи. |
кшале му беду, просветиле га.{S} Оне се боре с човеком раме уз раме, нема рада од кога се стиде |
ад нову варош пуну младих људи, који се боре против живота и за живот, мењају садашњост, ред ст |
зла, најзад су ми га учинили.</p> <p>— Бори се.{S} Борба за опстанак усавршава, оплемењава.</p |
учитељицу, невољу.{S} Он је имао да се бори из дана у дан за комад насушног хлеба, те га је та |
преживелих година.{S} Преста брзо да се бори против појаве два женска лица, оба љупка, оба приј |
у живот природе, где се дрво с дрветом бори за што више сунца.{S} Понекад би се заборавио и жа |
ен дотадањи живот.{S} Узалуд се девојка борила да се код своје куће осети као код своје куће.{S |
тате.{S} Министар. који се целог живота борио против реакционарних власти, трудио се да у своје |
ко исто од доброг соја?{S} Његов прадед борио се јуначки за слободу своје земље, његов дед је к |
знао о овом свом претку, било је да се борио на Засавици, по свој прилици у чети Зекиних голаћ |
ли оно какво си га хтео, за какво си се борио.{S} Убијен је краљ тиранин, осигурана је слобода |
е најбоље, најкорисније, најправедније, борити се против онога за што су уверени да је рђаво и |
.{S} Из шуме је долазио дах ноћи, мирис боровине, свежина росе, задах трулог лишћа.{S} Један тр |
готово сиротињске кућице, где народног борца очекује његова породица.{S} Они ће му причати о м |
далом је стајала Вишња у ноћној кошуљи, боса.{S} Као ван себе, гледала је своју слику, слику не |
итворио врата, кад их газдарица отвори, боса, само у кошуљи.{S} Носила је један велики формулар |
зелен здравац планински,</l> <l>На бел’ босиљак градински.</l> </quote> <p>На изласку из вароши |
знојава лица, раздрљених груди и врата, босих ногу, па радиле нешто по дворишту сагибајући леђа |
, у дивна округла рамена, у румену кожу босих ногу.</p> <p>— Ево ме... узми ме! — промуца њен г |
сочан.{S} У низинама виделе се вреже од бостана и краставаца; ту су биле подигнуте шиљасте зему |
, по једној пијаци, око сандука, гомиле бостана и покроваца скакутали су сунчеви зраци.{S} Небо |
кроз вечерњу тишину.{S} Две три звезде боцкале су један крај неба.</p> <p>Двоје младих ћутали |
тако нешто, те пљесну рукама:</p> <p>— Браво, господин-Илићу!{S} Главно је кад се двоје воле.. |
лави, чији су крајеви били везани испод браде.{S} На извесном остојању од њих корачао је један |
и он, збуњен, светлих очију, уздрхтале браде, згрчених прстију и с грозницом по целом телу.</p |
залисцима, пљоснатих ушију, необријане браде и кратких, дебелих бркова, готово суров, сељак у |
урих, смерних очију, смеђе накострешене браде, ниског раста и великог трбуха, чиновничића с мал |
и чини, ради у супротном правцу: пушта браду, чупав је, аљкав, носи умашћен шешир и уздигнуту |
— Хајдете... хајдете.{S} Да вам покажем бразилијанску марку што сам је купио од једног Јеврејче |
ај бакалин што је увозио вагоне кафе из Бразилије, као овај у ћошку... с великим носем што тера |
жалосно. — А кад сам ја учио школу, мој брајко!...</p> <p>Застаде, одмахну руком и не заврши ре |
упака.{S} Живот, смрт, љубав, отаџбина, брак престаће да вам буду мислене именице.{S} Али не бо |
е нађу користи у својој вези; понављам, брак је на првом месту акт озбиљан, хладан, срачунат да |
у; симпатије су редак луксуз, а брак... брак је код паметних људи вешт споразум, смишљен ортакл |
времена, иако сам се бунио против њега: брак ми изгледа вечито нешто севдалијски... уз пратњу Ц |
мо за нешто што није у нашој власти.{S} Брак ствара од људи силом хипокрите, установљава једну |
, Клеопатра — примети хладно Матовић. — Брак треба да је резултат слободног размишљања.{S} Боји |
воју цену; симпатије су редак луксуз, а брак... брак је код паметних људи вешт споразум, смишље |
оност.{S} Али право средство, понуду за брак, није употребљавао.{S} Можда би само једно половно |
еву женидбу. — Не могу да схватим такав брак у обичним приликама, а камо ли кад је у питању пре |
/p> <p>— Управо — додаде Илић — за мене брак не постоји као питање.</p> <p>Бела рђаво разумеде |
наведе да је парница поведена, да ће се брак раскинути.</p> <p>— Да чекам и да поновимо целу на |
омисли да он хоће да каже како не двоји брак од љубави, или тако нешто, те пљесну рукама:</p> < |
ана, ти ћеш се решити за конвенционални брак, и ђаво ће знати да ли ћеш шта сачувати од онога ш |
} Управо, она за њу није постојала, већ брак, муж.{S} Томе је требало очувати, <pb n="99" /> жр |
, изговарајући полако њено име из првог брака, давала детаље о њеној породици, о њој самој, поз |
ећао:</p> <p>— Ја сам одсудан противник брака у опште.{S} Он је неприродан и неморалан.{S} Непр |
} Износио је нове погледе о породици, о браку, о улози државе у материнству.{S} Те ствари су би |
риозно.{S} Праву љубав је видела само у браку.{S} Управо, она за њу није постојала, већ брак, м |
је положио испите, а госпа-Клеопатра је брала лаворике.{S} Она је сад говорила своме мужу:</p> |
олином:</p> <quote> <l>Девојке су цвеће брале,</l> <l>Цвеће брале, венце виле,</l> <l>Венце вил |
<l>Девојке су цвеће брале,</l> <l>Цвеће брале, венце виле,</l> <l>Венце виле, говориле:</l> <l> |
Он се оправда.{S} Разлог је био прост; брана и тунел поред ње били су главни радови предузећа; |
Радоје. — До јесени имаћемо оба зида на брани.{S} А оно што остане лако је.{S} Још до године у |
одмакло с послом.{S} Оба главна зида на брани била су подигнута.{S} Ништа јаче у граду није бил |
n="234" /> <p>— Али, тата — поче да се брани девојка. — Ко ће кућу водити, ко ће децу намирити |
ти се она, и скочи са постеље као да се брани од нечијег насртаја.</p> <p>У соби је било све ми |
ми дете остане без спреме, као сироче — бранила је госпођа те трошкове пред министром.</p> <p>Б |
едне мисли у глави.</p> <p>Бела се није бранила.{S} Зенице су јој се јако шириле.{S} Она је шап |
устиш, тето, Вишњу са мном?</p> <p>— Не браним — одговори Вишњина мајка. — Ја јој једнако велим |
кувала запршке.</p> <p>— Остави, дете — бранио јој је отац да то ради.</p> <p>Прљила се око ват |
пажњу на несташност његовог сина, он се бранио неким руским принципима васпитања деце у слободи |
и вечито.</p> <p>— Не покушавајте да се браните.{S} Већ ми то причају одавно.{S} Али ја добра, |
ом месту, не могу често имати своје ја, бранити оно што мисле да је најбоље, најкорисније, најп |
рих од својих суседа?{S} Она није умела бранити себе помоћу других.{S} Она је осећала просто да |
ова лепа.{S} Хтела ју је поздравити као Бранко: „Београде, мој бели лабуде!...{S}" Београд је в |
рош се избуди.{S} Река је била разорила брану, заглавила своје корито одроњеним каменом, ишчупа |
ика су дјела твоја.</p> <p>— Сад копају брану и јаз.{S} Притиснуо радник, мила мајко, као мрав. |
</hi> приређује у очи Ивањдана излет на брање ивањског цвећа.{S} Да пустиш, тето, Вишњу са мном |
о дана?</p> <p>Обоје су имали право: ни брат ни сестра нису били на свом месту.{S} Родитељи нис |
целе наше фамилије, он ми је тако рећи брат, ја немам другог брата...{S} Најзад, шта ме се тич |
> <p>— Ћути ти, материна мазо — пребаци брат сестри, и један сјај мушке надмоћности засја у деч |
абавама.{S} Ту су долазили студенткињин брат, артиљеријски поднаредник, још две три великошколк |
чарску бању или каква несташност млађег брата испуњавали су по читаво писмо.{S} Па ипак, та су |
.{S} Остојић је био нека врста старијег брата, пратио их у варош, окопавао им баштице за цвеће, |
н ми је тако рећи брат, ја немам другог брата...{S} Најзад, шта ме се тиче.{S} Он се можда пром |
алал! — поклапали су га други. — Раде, брате мој, па све варнице искачу.</p> <p>— Само тако! — |
е учила девојачку школу.</p> <p>— Море, брате, где си ти?{S} Откад те нисам видела — рече му он |
ла готово цело детињство са њом и њеним братом, Радојем.</p> <p>Златарев син је био нешто стари |
ужење кад је младић држао лекцију њеном брату, позивала га на ручак још једнако по свом обичају |
а због школе.{S} После мене долазе моја браћа.</p> <p>— Не, не гледајте на те ситнице, на новац |
ивали мајка, млађа <pb n="56" /></p> <p>браћа, укућани, суседи, па и отац, намрштених бора на ч |
аскало господски, као да вози краљевски брачни пар.</p> <p>— Арап!{S} Арап! — драо се поред њег |
нзијом средњешколског професора.</p> <p>Брачни пар дође у Београд да присуствује погребу.{S} По |
а и о њему, Илићу, мислио је; Младен је брбљив, а Бела...</p> <p>На ову реч младић задрхта.{S} |
е посматрала домаћег учитеља него своје брбљиве сестрице.</p> <p>Стари Матовић није примећавао |
љају владу.</p> <p>Били су прешли преко брвна.{S} Ишли су сад заједно.{S} Њена плава коса, очеш |
ава бара.{S} Неки добричина наместио је брвно.{S} Девојка ступи напред.{S} За њом пође Илић и о |
би одлазио из вароши, у околне паркове, брда, шуме.{S} Ни ту се није осећао срећан.{S} Какво др |
Њене мисли враћале су се пут Бумбарева Брда, у белу варош на саставу две велике воде, и изазив |
ибе.{S} Београд је био близу, одмах иза брда.{S} Девојка прибра своју снагу, намршти се, па се |
д њима се простирале дуге пољане, ниска брда, две три вароши и велико београдско небо.{S} Могло |
врђаве, чија се платна спуштала од врха брда па до у саме таласе Дунава.</p> <p>Ова слика учини |
у две куће видело се парче Топчидерског брда, низ јабланова у подножју, грубе фабричке зграде, |
тркани Београд, који се ломио преко три брда, био је као створен за поверљиве састанке.{S} Неко |
јка — то је за причу!</p> <p>Брод обиђе брдашце, и пред путницима се указа цела панорама Београ |
о оног долапа, па се спустише низ једно брдашце.{S} Под њим је жуборила озидана чесма на две лу |
хлеба и сира. <pb n="302" /> На једном брдашцу отац му је објаснио четири стране света: код се |
тављали ритови, па се постепено пела уз брдо, прошарана вртовима, попречним улицама и по неком |
дан трамвај <pb n="79" /> шкрипао је уз брдо; електрична светлост севнула би несигурно као муња |
ље.</p> <p>Таман да се спусте низ једно брдо, кад ветар скиде Вишњи шешир с главе и понесе га н |
<pb n="74" /> још високо над зарубљеним брдом преко Саве.{S} Све се запали.{S} Рекао би да се с |
зеленило суседне баре, а даље, горе, на брегу, белео се један крај вароши под небом сивим као м |
.{S} Северњаци су нам донели, са својим брезама и саоницама, култ енергији, окрутности, себично |
ило у пролеће рано,</l> <l>То је било у брезову хладу,</l> <l>Имала си срце насмејано,</l> <l>И |
и и године пролазе?{S} Јер младост иде, брже него што се мисли, а са њом и сва могућност да буд |
ишња сврши школске задатке што је могла брже, па се онда свуче и леже.{S} Хладна постеља јој је |
наслоњен на стуб једне лампе, пошла је брже и пријатељски му пружила своју руку, покапану маст |
у се међу повијама.</p> <p>— Да си тако брз на раду као на лажи, далеко би отерао! — рече му др |
лејала, жуборили потоци нови, безимени, брзи.{S} Пролеће освајало, живот се обнављао, на ранама |
После њих долазили су други, па трећи, брзи, дурновити, као неке фантастичне животиње.{S} Језо |
од руку и по којим пољупцем... пољупцем брзим, кратким, недовршеним. <pb n="42" /> Међу њима би |
на се решавала једнако да му пише.{S} У брзини с којом је оставила Београд није јавила ником о |
ој је пријала угодно.{S} У њеној глави, брзо као у кинематографу, <pb n="34" /> појављивале су |
нца.{S} Он узе за руку своју другарицу; брзо се трже, њена рука била је хладна као мртва.{S} Он |
ко се одлучио да приђе првој струји.{S} Брзо се нашао у првим редовима; он је био сјајан полеми |
и се у ноћ преживелих година.{S} Преста брзо да се бори против појаве два женска лица, оба љупк |
одајући се своме срцу.{S} После се трже брзо, нагло и одби.</p> <p>— Не, не могу.{S} Журим се.< |
опуштање од правог пута.{S} Корачала је брзо, али сигурно, и изгуби се не окренувши се.</p> <p> |
према малим, јаких према слабим, он је брзо постао убеђен у теорије материјалистичке философиј |
здрава као планинска биљка, освести се брзо после првих дана ове муке.</p> <p>— Ја претерујем. |
м, Илић се осетио нелагодно.{S} Ипак се брзо прибрао.{S} Имао је прилично кредита, јер је прошл |
о у рукама, у гомилу осталих, дигнуо се брзо и отрчао у варош.{S} Срео би тада овог или оног др |
љутито песницом по столу.{S} После рече брзо, усплахирено:</p> <p>— Ево, на, држи — и предаде ј |
е.</p> <pb n="75" /> <p>Чедомир је ишао брзо, не знајући ни сам зашто хита.{S} Свет му је смета |
> <p>Матовић није пуштен с робије онако брзо, управо преко ноћ, како су се надали на дому.{S} К |
а заустави то време, да се не живи тако брзо.{S} Хоћу да грицкам полако <pb n="242" /> своју ср |
авале.{S} Она је веровала у њих, у њино брзо остварење, у њихов велики принцип: „сваком по спос |
оспа-Матовићка је одлазила такође, и то брзо, као да је виле гоне, а враћала се тек у вече, пун |
.</p> <p>И сви троје су тако веровали у брзо и потпуно помиловање Јованово да се његово присуст |
.</p> <p>Све је то Бела испричала Илићу брзо, без везе, задихано, као да је онај младић Краљ От |
— одбрани се девојка. — А други?...{S} Брига ме је!</p> <p>— Не, Бела, то није тако.{S} Ти се |
ситан, а за себе капиталан интерес.{S} Брига за свакидашњим хлебом господари над сваком другом |
и парк.{S} Весела женскадија, која нема брига око распремања куће, готовљења ручка, водила је г |
се много, на лицима није било умора ни брига.</p> <p>Радознало се окретала око себе.</p> <p>Са |
игнуо и очувао.{S} Колико труда, колико брига, колико уздаха око плаћања дуга код Управе Фондов |
ори она полагано. — Живи се без великих брига.{S} Дужности нису тешке. <pb n="274" /> Има се до |
но суровим радовима око одржавања куће, бригама, ситним болестима које се пате, а не сметају.</ |
н је волео своју земљу дубоко.{S} Поред бриге за личну будућност, он је мислио и на будућност С |
и животи истроше, а душа не оде даље од бриге за насушни хлеб и државни порез.</p> <pb n="142" |
Оставимо модерне жене нека брину своје бриге, па загледајмо своје јаде.{S} Нека наше жене науч |
да је њен позив у животу виши од обичне бриге за кујну.{S} На лицу јој је почивао отмен умор, к |
кораке ослобођеникове који пролази без бриге поред наоружаног стражара што је дотле располагао |
паште, <pb n="59" /> снег пада, тебе ни бриге.{S} Постанеш неки чиновник, шта ти је боље од тог |
шњим хлебом господари над сваком другом бригом код највећег броја лица.{S} Њихова мишљења, наро |
и се да одговори свима дужностима, води бригу о дневним потребама, расподељује своја средства.{ |
стави пук и друштво нек сами воде своју бригу.{S} Ти ћеш тамо у Чачку наћи довољно посла да тво |
и и даљим пијацама, организовати сталну бригу за народно и сточно здравље, појачавати принос у |
стање</hi>, од кога му је пуцало срце и бридела леђа, звониле су му као песма наде, утехе, буне |
миле младићу као крајеви раја.{S} Он је брижљиво остављао те хартије у дно свог ђачког сандука, |
ањену девојкину душу.{S} Она се посвети бризи око оца.{S} Труђаше се да накнади домаћицу кући.{ |
е да власт не изигра ове мере.{S} У тој бризи он је смео с ума реакцију простих маса, те је сад |
ала је да се неће моћи савладати, да ће бризнути у плач... ту, на улици, пред толиким светом.</ |
лно црно одело, био је резервни официр, бријао се сваког јутра, имао спокојне очи и замрљан пот |
глави је имао качкету, пушио на лулу и бријао бркове.{S} Да се није знало чији је син, узели б |
раву срећу и прави бол.</p> <p>— Што не бријеш бркове ? — рекла му је једном приликом. — Јутрос |
пупаст трбух.{S} Рекао јој је да се не брине, оставио листу на сто, легао и заспао.</p> <p>Мис |
мајка ти је нешто назебла, па се много брине за тебе, да и ти ниси, не дај боже, болесна, да т |
на Првовенчаног.</p> <p>— Ја се озбиљно бринем за ваш опстанак у државној служби — приметио му |
ба поуке.{S} Оставимо модерне жене нека брину своје бриге, па загледајмо своје јаде.{S} Нека на |
овима и учтивостима.{S} Пушкарка се већ бринула шта ће сутра лепо скувати за ручак, те је питал |
{S} За скандалозну страну тога догађаја бринуо се Младен, који је вукао свог учитеља за рукав, |
р... овде, у овом салону... служавка је брисала трпезарију... ти си се бакћао око новог устава. |
тео је да је заборави.{S} Њена слика се брисала, срце ћутало.{S} То је трајало неко време.{S} И |
лику мараму за један крај, као заставу, брисао нос на сав глас и хвалио одличну кујну своје жен |
је одабирао њихова преимућства, док је брисао <pb n="80" /> са њих све што му се није допадало |
еђу трепавица.{S} Та глава је заводила, бркала мисли, одвлачила у пропаст.</p> <p>— Љута?{S} За |
омично над хартијом.{S} Његове мисли се бркале. <pb n="294" /> Чинило му се да је прочитао у не |
ки флуид, сладак и тежак; у глави му се бркало, срце готово престајало куцати.{S} Белу није мог |
ју, необријане браде и кратких, дебелих бркова, готово суров, сељак у грађанском оделу, иначе о |
је имао качкету, пушио на лулу и бријао бркове.{S} Да се није знало чији је син, узели би га за |
ећу и прави бол.</p> <p>— Што не бријеш бркове ? — рекла му је једном приликом. — Јутрос прође |
пољубила само да види како је то кад су бркови обријани!</p> <p>Доиста, она није размишљала мно |
у траку велике реке није кварио никакав брод.{S} Од Београда се видела само она стругара и још |
стара девојка — то је за причу!</p> <p>Брод обиђе брдашце, и пред путницима се указа цела пано |
м срцем.{S} Шта сад тражиш опет?</p> <p>Брод је ишао час средином Дунава, час се провлачио изме |
ро физичка, и он је терао пером, као да броди морем начињеним од самог миља и заноса, па кад би |
је прикупљала своје сирото искуство као бродоломник на пустом гребену што сабира крте остатке р |
и над сваком другом бригом код највећег броја лица.{S} Њихова мишљења, нарочито кад се тиче пол |
или онај час, грдиле своје наставнице и бројале дане до краја школске године.{S} Каја, у њеној |
</p> <p>— Овој нису вечерас све козе на броју!</p> <p>Вишња сврши школске задатке што је могла |
матра упорно.{S} Не могаде издржати тај бронзани поглед те саже главу.</p> <p>Мисли му пређоше |
старина : камене стреле, римске новце, бронзано прстење које је купила по околини.{S} То је би |
о мало, троше што год имају на новине и брошуре, читају на дохват популарне књиге, не пишу ништ |
м поветарцу, њихале своје шарене главе, брујале једва чујно и као да су јој давале неки знак, з |
сту живе геометрије.{S} У науци се чује брујање таласа револуције.{S} Изгледа као да идемо у су |
заузет једино материјалним интересима, бруји живот где новац господари свима питањима, царује |
је било мирно и топло.{S} Једна црвена буба трудила се да се успење уз један камичак. <pb n="7 |
ичак. <pb n="76" /> Стаде посматрати ту бубу и мислити... ко зна на кога!{S} На државни удар... |
д, Србију.{S} Отићи ћемо у Црну Гору, у Бугарску, Русију.{S} Наш ће бити цео свет.{S} Правићу ш |
о радник, мила мајко, као мрав.{S} Сева будак, а онај кујунџијин настојава и соколи...</p> <p>У |
ономе од кога га је узео, поново зграби будак, замахну њиме, поче да копа, па се онда заустави, |
нданти армија...{S} У Србији има толико будала да се за педесет година не роди ниједан ипак би |
ми, спремај паре за свадбу.</p> <p>— Не будали! — поново се наљути муж. — Ја ти говорим као мај |
<pb n="214" /> <quote> <l>Стојане, луда будало,</l> <l>Ухвати сиве волове,</l> <l>Узори равне д |
тан, врло радан, витак, упечатљив, увек будан, он се ту осећао као риба која је из плитке бариц |
тања, да би радио само оно што воли, да буде свој и припада самом себи.</p> <p>— Новац је чудна |
рођеног оца.{S} Та кућа је сазидана да буде уточиште свију њих и да се сваком члану породице н |
ради на свом образовању и спрема се да буде велика и мила сарадница на препорођају родног крај |
.{S} Она није довољна жени која хоће да буде на висини свога времена — одговори Вишња и погледа |
је трошио своје младе године радећи да буде достојан поверења које ће му се некад указати.{S} |
неразумљив начин.</p> <p>Он је хтео да буде просто мудрац.{S} Своје мисли налазио је шетајући |
стао одмах, говорећи:</p> <p>— Да, нека буде просто... што простије... колико је могуће простиј |
е с њом догодило, признати све, па нека буде како она рекне.</p> <p>У тим мислима, Вишња је пре |
њој звезду пратилицу, он је хтео да она буде једино метеор, који ће се појавити на његовом небу |
рену се по соби, као да се бојала да не буде примећена, па се опет загледа у чипку, у кошуљу, у |
нашто све те лепе мисли ако Чедомир не буде њен!</p> <p>Пролеће се расцветавало око девојке, а |
чку наћи довољно посла да твој живот не буде излишан.{S} А кад ти једног дана твоја срећа допус |
ка.</p> <p>Споразумели су се да венчање буде на јутрење, у најужем кругу пријатеља.{S} Госпођа |
ово воле...{S} Шта треба више, па да се буде срећан!{S} И у том слатком расположењу, које не по |
бав ласкала је његовим жељама да живи и буде срећан.{S} Млади човек се налазио у неразрешљивом |
н се тек пење врхунцу.{S} Ја хоћу да он буде вредан...</p> <p>— Пуста жеља!{S} Јер само гледају |
ена срећа <pb n="18" /></p> <p>доћи ако буде што школованији, што начитанији.</p> <p>Шесту годи |
а под надницу.</p> <p>— Сутра да ми што буде, не дај боже, па да ми дете остане без спреме, као |
је размазили, те је желела да и Чедомир буде нежан <pb n="114" /> према њој.{S} И сем тог, она |
<p>— Не! — одби она усиљено. — Зашто да будем невесела?</p> <p>Стара девојка је ухвати за руку. |
хтеде продужити школу.</p> <p>— Нећу да будем чиновник — рече оцу.</p> <p>— Него шта ћеш, несре |
ћу да се образујем до краја.{S} Хоћу да будем на висини времена у којем живим.</p> <p>Каја је б |
ити себе, потврди:</p> <p>— Зашто да не будем задовољна!</p> <p>— То је опет срећа... нека врст |
е почивке — ако он не дође, Зарија, ако будем морао живети као сваки други...</p> <p>Младић изв |
о се мисли, а са њом и сва могућност да будемо срећни.</p> <p>Дрхтећи, Вишња је гледала у своју |
тругане!...{S} Ми смо сувише мали да му будемо пријатељи или непријатељи.</p> <pb n="93" /> <p> |
атриота бежи општим људима: да благо ти будет и да долгољетно поживиш на земљи...{S} Да постоји |
S} Бар смисли шта хоћеш.{S} Хоћеш ли да будеш виђен?{S} Онда критикуј туђа дела, не стварај ниш |
аљско задовољство.</p> <p>— Хоћеш ли да будеш моја жена? — упитао је он.</p> <p>Њене руке задрх |
треће класе.</p> <p>— Ако пак хоћеш да будеш задовољан — продужи Ристић — онда мораш ићи из љу |
о од чега треба да се бојиш јесте да не будеш... као ја, несрећна за увек.{S} И упамти, свет је |
у, продавати переце; шта то мари ако ти будеш моја жена!{S} Ја сам кадар да радим за двоје.</p> |
ознали.</p> <p>— То је сувише горко.{S} Буди правичнија.{S} Ми смо провели целу младост заједно |
нутрашњи глас му је довикивао:</p> <p>— Буди храбар.{S} Ради.{S} Реши се.{S} Не клони.</p> <pb |
ћ конфликта између нужних сила.{S} У то буди уверен.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
, давала опроштај, угушивала себичност, будила све умрле врлине.{S} Илић нађе једва времена да |
нутра сомотска постава.{S} Дућан му пун будилника, зидних и џепних часовника, па све куца и рад |
аховине, <pb n="232" /> златни ланчеви, будилници што су свирали војничке маршеве, велосипеди, |
добри пријатељи — прихвати Вишња — онда будимо отворени: боље је да не идемо заједно.</p> <p>— |
ао је у собу весео шум Београда који се будио пред вече, као одахнувши после великих врућина.{S |
усавршавањем, сви инстинкти једне душе будне, упечатљиве и несређене обузели, занели и осудили |
оргован.</p> <p>— Како ти се допада мој будоар ? — упита га девојка, насмехнувши се.</p> <p>— В |
ријенталским ресторанима, али никако да буду онакве какве их је госпа-Клеопатра спремала о јесе |
вници могу шетати до миле воље, а да не буду изненађени непријатним сусретом, подозривим оком.{ |
, љубав, отаџбина, брак престаће да вам буду мислене именице.{S} Али не бојте се, не бежите од |
подругљиво на љубазности што се чиниле будућем министарском зету и питао се ћудљиво како ће се |
налазим у томе ничега чудноватог — рече будући министар. — Ако се воле, зашто да се не узму?</p |
осила садашњост и чекала нешто друго... будућност, како се то једном речи назива.{S} Мирно, пре |
чно рећи њена права кад сврши школу.{S} Будућност јој је изгледала неизвесна, тамна, под знаком |
ије се могао задовољити више чекањем да будућност донесе или не донесе, нови друштвени склоп.{S |
је остала чиста као кап росе, и чекала будућност и изабраног мужа; чекала их стрпљиво, хладно, |
ног сокака, пред Вишњом је мисао цртала будућност као неку широку реку са зеленим обалама и неб |
е за личну будућност, он је мислио и на будућност Србије.{S} Његово биће и његова земља били су |
вароши.{S} Он је онда гледао у њу кроз будућност која обећава све, а сад је посматра кроз прош |
песма наде, утехе, буне; њихова вера у будућност и сопствену вредност уносила му је у крв пену |
ио своју сиротињу.{S} С невином вером у будућност, он је трошио своје младе године радећи да бу |
е од панталона, сигуран у себе, у своју будућност, у добро које ће чинити својим суграђанима, С |
у земљу дубоко.{S} Поред бриге за личну будућност, он је мислио и на будућност Србије.{S} Његов |
укопису видео је узбуркане дубине своје будућности, проналазио је пут својих мисли.{S} Једно же |
девојку, хтеде јој дати доказа сигурне будућности.{S} Његов глас је дрхтао:</p> <p>— Ја се нис |
ј <pb n="12" /> политичкој ситуацији, о будућности која чека земљу.</p> <p>— Извол'те, господин |
у мирису дувана, бунтовничке мисли, дах будућности, све оно нешто неизвесно што очекујемо од да |
едан пас залаја.</p> <p>Посматрајући то буђење свога села, она покуша да хладније мисли о свом |
о окружавале Чачак.{S} Обрасле у шуму и бујад, оне су дизале озбиљно своје врхове украшене чипк |
целу себе, сву раскошну младост која је бујала у њеним грудима и сваког тренутка јој истеривала |
места допирали су гласови о поплави.{S} Бујице однеле мостове, разориле путеве, укочиле цео сао |
штала.{S} Са реке је допирао потмуо хук бујице и тежак мирис на одроњену земљу.{S} Грађани, у п |
S} Рекао би да се светлост сјури с неба бујицом.{S} Многобројни прозори на здањима и чатрљама, |
а маст није, као по обичају, ублажавала бујицу здравља, којим је девојка била обдарена.{S} Руме |
м једрима и води је непознатим путем ка бујним предгорјима неке нове земље.{S} Мислећи на ту ре |
озбиљно своје врхове украшене чипком од букава.{S} По гдегде видело се неко раштркано село.{S} |
а професора коме у том тренутку скидају букагије с ногу и нуде за министра... на професорову ће |
сам научио читати и писати из сестриног буквара.{S} Школа му је ишла лако, као вода, како се то |
два три јасена, широко лишће од ораха и букет процветале зове.{S} Горе, надносило се нешто неба |
им рубом око крила јурила се око једног букета дуде.{S} Низ кириџија корачао је лагано друмом п |
адржа се на једном споменику, окруженом букетом прецветалог јасмина.{S} Учини му се као да га б |
ане, без нарочитог договарања, и весеље букне, у толико јаче у колико је дотле избегавано; момц |
адна, мутна светлост наших, човечанских буктиња!{S} Како представници школа и секата изгледају |
уги...</p> <p>Младић извуче један џепни булдог, сав зарђан.</p> <pb n="171" /> <p>— Видиш ли ов |
6" /> поклон.{S} И кола одмакоше правим булеваром Краља Александра.</p> <p>Вишња оста тако за ј |
ела.{S} Он се није претварао.{S} Његове буљаве очи биле су се повукле дубоко у своје тесне дупљ |
елих власи.{S} Остале су му ипак његове буљаве, црне, мокре очи, нечег детињског у осмеху што м |
гљав, али млад, пријатних, мушких црта, буљавих очију, које су у тренутцима живости изгледале к |
падала.{S} Њене мисли враћале су се пут Бумбарева Брда, у белу варош на саставу две велике воде |
је видео краљевство претучено народним бунама, поразом једног кабинетског рата, сталним сканда |
де се видела уређена баштица и идилични бунар на точак.{S} Пређоше једну њиву, засађену пшеницо |
атко и воду?{S} Сад је девојка дошла са бунара.</p> <p>Не чекајући одговор, стара жена донесе ш |
утицао код општине да се праве вештачки бунари, поправљао женама машине, декорисао кафанске сал |
а, звониле су му као песма наде, утехе, буне; њихова вера у будућност и сопствену вредност унос |
ци и старице тапшу рукама, одобравају и буне још више, па се, после, годинама прича како су се |
талом, мени није ништа право.{S} Све ме буни.{S} Нико ме не воли.{S} Са̑м сам.</p> <p>Хтеде још |
му угледају нову кравату.{S} Тај тип се буни против власти, не да би је начинио бољом, него да |
ене младу да лудиш,</l> <l>Ако ти никне буника,</l> <l>За мене младу да буниш.</l> </quote> <p> |
?{S} У њој се бунио остатак старе душе, бунила се сва њена ранија наивност против извесних крај |
душно.</p> <p>— Па што ме је оставио? — бунила се она.</p> <p>— Ко је кога оставио? — одговарал |
сти као од драгог камења.{S} Јата врана бунила су се по уличном дрвећу, дизала се у вис, кружил |
ир притрча девојци.{S} Њена слика му је бунила главу.{S} Хтео је да опет под руком осети њено т |
е Чедомир био у њеној соби.{S} У њој се бунила наша девојка из средњег сталежа, бакалинова ћерк |
о и све враџбине којих је пун њен крај, бунили <pb n="218" /> су јој главу, мучили је као нешто |
чео је долазити у сукоб са колегама.{S} Бунио се против неправди које су чинили слабијим од себ |
ји се напио добра вина.{S} Вишњу пак је бунио тај дан, обузимала ју је час топлина, час зима, и |
, не усвоје Чедино мишљење?{S} У њој се бунио остатак старе душе, бунила се сва њена ранија наи |
ам човек из старог времена, иако сам се бунио против њега: брак ми изгледа вечито нешто севдали |
и никне буника,</l> <l>За мене младу да буниш.</l> </quote> <p>Сунце је било још високо.{S} Опш |
знемирава то тихо језеро здравих живаца бунтовним мислима нових дана и готово јој хтеде рећи: „ |
ни државног фијакера!</p> <p>Али младој бунтовници беше спремљено још веће изненађење.</p> <p>У |
ира пред њом, разговор у мирису дувана, бунтовничке мисли, дах будућности, све оно нешто неизве |
е ко ће више знати на памет тих његових бунтовничких изрека : „Абдикацијом неких владара није н |
а иде у помоћ, као поклич на освету, на буну.{S} Што му се допадало у тим тренутцима код Беле, |
{S} Младићу није било добро.{S} Ваљада, бура која се спремала у ваздуху, уносила му је грозницу |
, ишчупаним дрвећем, нанетим балванима, бурадима и пластовима сена, па ударила преко поља и бац |
а, где су се уздизале притке процветале бураније и по који усамљен долап, искрпљен блехом.{S} Н |
внула би несигурно као муња неке далеке буре.</p> <p>Као сви људи који воле књиге, Чедомир је б |
афе, пиринча, шећера, канте гаса, једно буре зејтина са мерилицама обешеним о ивицу.{S} Око ваг |
це, станови за послугу и једно изврнуто буре.</p> <p>Кад прође поред те капије и скрену ка Тера |
а оста тако за један тренутак.</p> <p>— Буржоа! — рече презриво.</p> <p>На њу навали гомила мис |
д узбурканих таласа, неугашљив пламен у бури, а пред њим се појављивало сунце, чији је златан с |
це залазило, само другојачије, ћудљиво, бурно, како то природа може да удеси по каткад над том |
одушевљавати се да се појави у Чачку са бурским шеширом, подгрејавати бајке о миразу и излазити |
и изливао свој бакар и злато по зеленом бусењу.{S} Радоје је одбијао кратке димове на својој лу |
ђинђува, водених чаша, ђачких таблица, бутеља коњака и емаљираних шерпи.{S} Газда-Митар тргова |
имам осам испита на врату.{S} Глава ми бучи, хоће да прсне.</p> <p>— Знам, знам.{S} Ја мислим |
а.{S} Да се тако продужило, цео државни буџет <pb n="261" /> не би био довољан да заштити народ |
оба пројекта озакони у Скупштини.{S} У буџет се унесе довољна сума за почетак.{S} Али оба зако |
са мерилицама обешеним о ивицу.{S} Око ваге, прекривене плавом, дебелом хартијом, били су насл |
> <p>Воз је одмицао.{S} Кроз прозоре од вагона виделе се разнолике зграде станичне, гвоздене ма |
, гвоздене машине ружног облика, низови вагона, зеленило суседне баре, а даље, горе, на брегу, |
ичка станица.{S} Разни колосеци, низови вагона и остала гвожђарија образовала је црну, зарђалу |
ао Кина, као овај бакалин што је увозио вагоне кафе из Бразилије, као овај у ћошку... с великим |
ла с одговором, он је откључавао кофер, вадио стара писма, носио их у најнепосећеније кутове ва |
ад их јој предаде, викну :</p> <p>— Ево важне... лажне новине! </p> <p>Обузимала ју је нервозна |
Дође јој да рече:</p> <p>— Шта је тако важно било у девојачкој школи?...</p> <pb n="239" /> <p |
у својој кући.</p> <p>— Шта је то тако важно? — одговори госпа-Матовићка, већ у постељи.</p> < |
ићева није давала раније готово никакве важности сујеверицама.{S} Она је тако рећи била без рел |
аго њима.{S} Узлећу, певају, цвркућу по ваздан.</p> <p>— Глупе жеље! — закључила би убрзо затим |
иза њих се плаве шајкаче, копорани.{S} Ваздух млак.{S} Стреје капљу; по леду се образују поточ |
кишом плавило се дубоко, у бескрај.{S} Ваздух је био провидан и благ.{S} Није се осећало ни на |
и која долази из срца.{S} Ћутали су.{S} Ваздух је трептао око њих позлаћен косим зрацима сунца. |
ржавама где је оморина, тежак, загушљив ваздух, прво, као најнежнији, умиру владари и чланови д |
ће, већ врло благо, меко, глатко, да је ваздух био као у купатилу.{S} По тротоару је било доста |
мо је сунце припицало неприродно, те је ваздух био тежак.{S} Учитељица скиде свој палто, пребац |
ши део дана.{S} С Мораве је пиркао свеж ваздух.{S} По <pb n="210" /> небу се палиле звезде.{S} |
оново она опојна музика из сна.{S} Кроз ваздух су се преплетале оне плаве и модре траке.{S} За |
рече при том весело и махну руком кроз ваздух.</p> <p>Узеше топчидерски трамвај.{S} Код једне |
{S} Дим од лађе развијао се кроз бистри ваздух на све стране тога широког пејсажа.{S} Обала се |
ну свемоћ, замишљао ју је као море, као ваздух, нешто пространо, благословено, опште, свачије.{ |
астим очима!{S} Ипак, оне осећају топао ваздух, светлост, огроман простор, слободу.{S} Њихов си |
а је опет посматрала рит, Дунав, светао ваздух, као да је тражила две беле тице.{S} Њихови погл |
него што сам мислила.{S} Ја волим чист ваздух, шуму, свој народ, велике хоризонте, природу јед |
пушка; тица се изви над Дунав, одлете у ваздух и више се не врати.</p> <p>— Жао јој је било сво |
вету.{S} Вишња је несвесно пила миље из ваздуха тога дана, опијала се присуством човека који је |
убоко, жедно, као да се подавала млаком ваздуху који се завлачио под рубље.</p> <pb n="309" /> |
на тишина као сенка.{S} По дијамантском ваздуху вијало се неколико ластавица.{S} Девојку су обу |
а потпуно здрава, и он је њоме махао по ваздуху, као да би боље доказао оно што је говорио.{S} |
бро.{S} Ваљада, бура која се спремала у ваздуху, уносила му је грозницу у крв.{S} Руке су му го |
као пресечен, једна му половина виси у ваздуху.</p> <p>— Долази ли још ко?</p> <p>— Ретко.{S} |
младића.{S} Тамно жута чарапа од конца вајала је дивно листове њене здраве ноге.{S} Изнад њено |
и да створиш коју везу...</p> <p>— Која вајда!{S} Они од којих сам очекивао добра беху неспособ |
ан гост на министарској трпези, па која вајда: несрећан си као све ове пропалице, као овај офиц |
осталих трговаца и по томе што се није вајкао.{S} Чак ни на порез.{S} Лепо се носио: зими астр |
помамну: страшна је тада, риче, бесни, ваља храстове, односи ћуприје, <pb n="213" /> рије њиве |
онда...</p> <p>— Остави ту пушку.{S} Не ваља је показивати у пијаном друштву — прекину га Зариј |
лније од његова венца!</p> <p>— Кажу не ваља се уносити у кућу — одговори јој Милева поверљиво. |
еће никад опростити.{S} Реакционари су, ваљада, бесни од једа; министри нису чекали ни оставка |
че он сигурним гласом. — Ти не верујеш, ваљада, у те бесмислице?</p> <p>— Да, не верујем, Радој |
ш нешто.{S} Младићу није било добро.{S} Ваљада, бура која се спремала у ваздуху, уносила му је |
се разболела.{S} Прала јуче кућу, па је ваљада промаја ударила.{S} И говори ја стоци да се угле |
и да се вечито повлачи у себе, те му је ваљада због тога чаршија дала надимак:{S} Јеж.{S} Стева |
могло заменити парламентаризам?{S} Ниси ваљада нихилист?</p> <p>Илић се осмехну;</p> <p>— Не зн |
де за тим, насмејавши се гласно.</p> <p>Ваљада при том прогута мало дима, те се закашља.{S} Бац |
уж. — Живот је скуп, а човек ми изгледа ваљан.</p> <p>— И ја сам то нешто мислила.{S} Друго је |
ке врло сјајних мехурића.{S} Суплент је ваљао у мислима оно што му је другарица рекла и понавља |
их.</p> <p>То је трајало неко време.{S} Ваљда се девојци досади та игра, те, кад једном закуца |
— Он није био прилика за тебе, геачина ваљевска.{S} Без трага му глава.</p> <p>Илић махну руко |
били пореклом из једног села на граници ваљевског и ужичког округа, на дивљачној падини планине |
<p>Чедомир Илић родио се године 1878 у Ваљеву, где је његов отац био рачуноиспитач.{S} Илићи с |
државну службу, добивши за преписача у Ваљеву, где је начинио целу своју каријеру.{S} Ту се ож |
ишла лако, као вода, како се то каже у Ваљеву, Кад би учитељ испричао лекцију, о шљиви на прим |
ође:</p> <p>— Хајдете... хајдете.{S} Да вам покажем бразилијанску марку што сам је купио од јед |
лићу ? — рече му једног дана Бела. — Да вам шта не фали код нас?</p> <p>— Код вас?{S} Не, госпо |
верења и своје особине.</p> <p>— Шта да вам кажем, госпођо!... — рече после неколико тренутака |
смрт, љубав, отаџбина, брак престаће да вам буду мислене именице.{S} Али не бојте се, не бежите |
{S} Ја сам увек говорио истину.{S} И ја вам кажем — удари гласом Матовић, као да држи предавање |
на ногу, упита с врата:</p> <p>— А где вам стоје?</p> <p>Најзад их донесе: малене ножиће за во |
ле ћете ући право у живот.{S} Држава ће вам поверити један посао.{S} Ваша породица, друштво, ст |
уштво, странка којој припадате, тражиће вам такође извесне обавезе.{S} Све је то озбиљно.{S} Ва |
ар се тако враћа гостопримство које смо вам указали!{S} Срамота, млади господине...</p> <p>— Ма |
луцији... и само у револуцији... и опет вам кажем: у револуцији, па ма како ви решили.</p> <p>П |
е?</p> <p>Он је видљиво патио.</p> <p>— Вама није добро, господин-Илићу ? — рече му једног дана |
муке нисте претурили.{S} Тек стоје пред вама оне које су најтеже.</p> <pb n="106" /> <p>— Пазит |
Мени је тако лепо овде, у вашој кући, с вама... кад можемо да разговарамо као пријатељи.</p> <p |
ваше друштво.{S} Кад разговарам овако с вама, чини ми се да присуствујем. неком концерту, где х |
256" /> басен океана.{S} Јурио је тамо, вамо, испитивао, њушкао, маштао, презао, одмарао се од |
{S} Здрав, млад, ни ружан ни глуп, тамо вамо, па се ми венчамо пре испита...{S} Красан је мој М |
еме једне шетње кад их је киша ухватила ван вароши.{S} Он је онда гледао у њу кроз будућност ко |
у.</p> <p>— Ево, на, ево још — викао је ван себе.</p> <p>Али је газдарица већ била изашла.</p> |
амо може бити.</p> <p>Радоје је радио и ван своје радње.{S} Основао је велосипедско друштво, ут |
ала Вишња у ноћној кошуљи, боса.{S} Као ван себе, гледала је своју слику, слику не ње, него дру |
прохте.{S} Међутим, Илић се бавио дуго ван куће.{S} Кад се библиотека затварала, он је онда по |
из те убоге речице, за коју зна мало ко ван Србије.</p> <p>— Место да нам користи та река, она |
ерски трамвај.{S} Код једне механе, већ ван вароши, сиђоше с кола и упутише се обоје полако дру |
очију стакластих као да душа сања неки ванземаљски сан, тело наго, божанствено у својој невино |
е положио и похађао је Велику Школу као ванредни слушалац.{S} То је био тип своје врсте; док су |
могао опазити код ње какву промену или ваншколску мисао.{S} Марљиво је радила, чекала стрпљиво |
иперством и рече у себи:</p> <p>— Он се вара.{S} Њему треба друга жена... жена која ће се посве |
анствених гласова у нама самима који не варају никад. „Мени треба један искрен друг“ — хтео је |
Било да купи што за кућу, малопродавци варали су је, продавали скупље, крали на мери, потурали |
виле, говориле:</l> <l>Како ћемо момке варат’</l> <l>У те ведре, ладне ноћи,</l> <l>У те сјајн |
и једно другом.{S} Нашто онда?</p> <p>— Вараш се — синуше плаве очи у девојке. — Можда би боље |
су га други. — Раде, брате мој, па све варнице искачу.</p> <p>— Само тако! — говорио је Радоје |
а панорама Београда са дунавске стране: варош је почињала нешто даље од обале, из зеленила које |
азлегала песма радничка. <pb n="176" /> Варош живахну.{S} Хлебарнице почеше пећи хлеб два пут д |
спуштале процветале вреже од тикава.{S} Варош се губила.{S} Настајале су њиве.{S} Кожа се сад р |
лавуји.{S} Негде би зашкрипао ђерам.{S} Варош тонула, љушкала се, разливала у ноћи.{S} Девојчин |
па улицом општински добош на узбуну.{S} Варош се избуди.{S} Река је била разорила брану, заглав |
културе једном речи.{S} Кажу да је ова варош по свом положају, после Цариграда и Неапоља, најл |
о тамо, кад се пође са Зеленог Венца ка Варош Капији, па лево.{S} Ту се види један дућан своје |
е многе раније непријатности.{S} Велика варош на утоци Саве у Дунав чинила јој се понова лепа.{ |
ах ме је било за тебе.{S} Ово је велика варош, а у њој има злих људи.{S} Да ти се што непријатн |
у, само његове беху као привезане; цела варош радила је око њега, само се он осећао неспособан |
као из неке чељусти.{S} Иза њих је била варош: један широк друм, низови кућа и кућерака, накрив |
их само Београд може показати.{S} И та варош, са белим именом, представи му се црна као гробље |
тан човек... ти знаш шта радиш.{S} Наша варош дугује ти већ много, за парк, за...</p> <p>— Не, |
кад куцне девет сати, време спавању, и варош остаје мирна и <pb n="209" /> иста.{S} Пре тога, |
етролеума и кутијом палидрваца, обилази варош и пали општинске фењере, истакнуте на тробојним д |
е у салону тек кад има још некога.{S} У варош, и кад би излазила, ишла је у пратњи госпа-Клеопа |
ог изговора.</p> <p>— Мајка је изашла у варош — одбрани се девојка. — А други?...{S} Брига ме ј |
вотом и смрћу, па се слободно упућује у варош.{S} После се сети његовог дома на Врачару, скромн |
и своју оскудицу.{S} И они се вратише у варош још веселији него што су пошли, трчећи, прескачућ |
милу осталих, дигнуо се брзо и отрчао у варош.{S} Срео би тада овог или оног друга.{S} Они су б |
иже нехотице и рече:</p> <p>— Хајдемо у варош.{S} Доцкан је.</p> </div> <div type="chapter" xml |
нека врста старијег брата, пратио их у варош, окопавао им баштице за цвеће, позивао њихове дру |
b n="35" /> у школи, видела је сад нову варош пуну младих људи, који се боре против живота и за |
привиђало као да иза ње види једну нову варош, испреплетане жице, стотине точкова у покрету, го |
раћале су се пут Бумбарева Брда, у белу варош на саставу две велике воде, и изазивале слику сту |
емљу и прети да једног дана збрише целу варош.{S} Међутим, она нам нуди хиљаде руку, да нам ола |
а, чије би струје ноћу осветљавале нашу варош, наша села, путове, а дању покретале занатлијске |
му као соко са скрханим крилима.</p> <p>Варош се спасла, али од <hi>електрике</hi> није се више |
ки дан потукао <pb n="293" /> са једним варошанином и ударио га тако страшно ножем у трбух да г |
азне ћутале, празнички изглед.{S} Изнад вароши, дизало се безизразно, пространо небо, у којем с |
у и разговарају преко улице.{S} На сред вароши уздиже се велика, старинска црква са гломазним к |
орили кућни посао и честа рађања, од те вароши која дрема на пригревици украј Мораве.{S} Покуша |
дана, кријући се тек форме ради.{S} Из вароши се доносиле трубе платна, разне чипке, конци, св |
ежао даље од њих.{S} Тада би одлазио из вароши, у околне паркове, брда, шуме.{S} Ни ту се није |
радински.</l> </quote> <p>На изласку из вароши указа се Морава бистра, умиљата, осенчена зелени |
тирале дуге пољане, ниска брда, две три вароши и велико београдско небо.{S} Могло је бити око о |
ље, горе, на брегу, белео се један крај вароши под небом сивим као миш.{S} Београд се удаљавао |
о дућан у главној улици коју чини у тој вароши пут Крагујевац—Ужице.{S} То је била права тргови |
т у селу, олакшавати му везе с оближњом вароши и даљим пијацама, организовати сталну бригу за н |
тисак на Вишњу.{S} Она се мирила са том вароши, заборављала је на рђаве часове које је у њој до |
природа може да удеси по каткад над том вароши, широм отвореној мађарским пустарама.{S} Црни, в |
једне шетње кад их је киша ухватила ван вароши.{S} Он је онда гледао у њу кроз будућност која о |
и трамвај.{S} Код једне механе, већ ван вароши, сиђоше с кола и упутише се обоје полако друмом. |
му се досадило све, он је излазио изван вароши и лутао по околини дуго, до самог мрака.{S} Поне |
а ће још дуго падати.</p> <p>— Али и до вароши је дуго — примети она. — Склонимо се негде, ако |
ра.{S} Изишли су из школе, па врљали по вароши без циља, избегавајући посећена места.{S} Они су |
, Чедомир изиђе из куће, па је врљао по вароши бесциљно.{S} Око пет сати пут га нанесе поред је |
соколи...</p> <p>Увече је одјекивало по вароши од пуцњаве лагумова.{S} Парчад од камења дотерив |
шког парка.{S} Било је прехладило.{S} У вароши се осећала извесна живост. <pb n="64" /> Сељаци |
} Деци је шила хаљине најскупља шваља у вароши.{S} Сваке <hi>сезоне</hi> т.ј. сваког пролећа и |
ћом.{S} Њихова клупа је била најлепша у вароши.{S} Други су седели на сандуцима, на даскама зак |
е лепо да се девојке задржавају доцно у вароши — приговори јој стара жена.</p> <p>— Не знате ви |
а је узео за руку; у пекарници на крају вароши купили су хлеба и сира. <pb n="302" /> На једном |
журе.{S} Једни су већ одмицали у правцу вароши.{S} Радоје уста.{S} Пред њим блесну опет Морава, |
о око ње, уверавало ју је у нови живот: варошка галама, начитани другови, одушевљене другарице, |
је већ наваљивала са истока и падала на варошке куће беле, сивкасте, црвене, црне, <pb n="81" / |
{S} Иза једне шумице примећивао се кров варошке цркве, прост и достојанствен.{S} Све беше лепо, |
дође: научна открића, романе, извештаје варошке штедионице, страначке листове, уџбенике из стар |
чно са села или, ређе, из какве пропале варошке куће.{S} Они су још у десетој години осетили на |
у фирму пољопривредних справа, уређивао варошки парк, калемио воће на рационални начин.{S} Шта |
се палиле звезде.{S} На ћошку светлуцао варошки фењер.{S} У оближњој башти натпевали се славуји |
света што празником пре подне излази у варошки парк.{S} Весела женскадија, која нема брига око |
ица чија се имена спомињу, мешала се са варошким девојкама, седала крај прозора и тражила своје |
исма, носио их у најнепосећеније кутове варошких паркова, и ту их поново читао, разгледао сваку |
ра за дизање разних споменика, деловође варошких читаоница, хоровође певачких дружина.</p> <p>У |
позва, њу и Милеву, да изађу у шетњу до варошког парка.{S} Било је прехладило.{S} У вароши се о |
.{S} Своје мисли налазио је шетајући по варошкој околини коју је називао природом.{S} Потврђења |
евао друштвени тенор, иначе књиговођа у варошкој штедионици, слободно, као да је у механи;</p> |
вора, водио поред Батал-џамије право на варошку <pb n="273" /> периферију.{S} Вишњине загасите |
као што рекох.{S} То је што сам имао да вас посаветујем као млађег колегу... ви разумете?</p> < |
, о млинари!{S} Спавајте мирно.{S} Нека вас петао узалуд опомиње да је дан свануо...{S} Нимфе ћ |
p>Он јој приђе.</p> <p>— Ја сам љута на вас — дочека га Бела, држећи непрестано само главу пром |
а вам шта не фали код нас?</p> <p>— Код вас?{S} Не, госпођице — одговори он, мало изненађено. — |
да дочекам у својој рођеној кући, гром вас спалио... од човека кога хлебом хранимо...</p> <p>— |
ницу, с предавања на предавање.{S} Нико вас није питао: шта ћете и кога тражите ?{S} Слобода, д |
школу и постати јаван радник.{S} Стало вас је скупо док сте дотле дошли.{S} Али још све муке н |
ћу их се одрећи.{S} Јест... „Одрећи ћу вас се...“ говорила сам им, „јавно, преко новина, да це |
човечанство.{S} Не могу да примим да је васељена створена ради гомиле глупака.</p> <p>Девојка с |
ми стојимо још далеко од истине, пошто васељенска загонетка измиче нашем схватању, пошто нико |
.{S} У осталом, он је тако замишљао час васкрса мртвих, страшни суд, кад је у њега веровао.</p> |
ана, величанствена визија младе девојке васкрсавала је, као митолошке тице из пепела.{S} Боле ( |
остима простог народа, као да су у њему васкрсавали <pb n="3" /> претци његове мајке, ћерке цин |
е.{S} Само у светим књигама говори се о васкрсењу.{S} Али има нешто боље.{S} По некад живот изв |
а, он се бранио неким руским принципима васпитања деце у слободи.</p> <p>— Нек се развијају по |
је заборављала прво правило свога новог васпитања да млада девојка бира себи мужа потпуно свесн |
њење својих сопствених потреба.{S} Њено васпитање, које јој је обезбеђивало срећу у очевој кући |
ојих вршњака.{S} Оскудевали су му за то васпитање и средства.{S} Отац му је умро још док је био |
у му били ближи по њиховом једностраном васпитању, по средствима, по темпераменту.{S} Он је међ |
розницу у крв.{S} Руке су му гореле.{S} Ватра му ломила тело.{S} Кад би га неко ма и очешао, за |
те вечери.{S} Обузимала ју је нека лака ватра, која се слатко гасила при додиру чистог рубља.{S |
о је не чу.</p> <p>Девојку је обузимала ватра све више.{S} Слика Чедомира, његовог загрљаја и о |
у је вејао снег.{S} У пећи је пуцкарала ватра.{S} Човек се ту осећао добро <pb n="140" /> као у |
ушевљавале друге мисли, обузимала га је ватра, осећао се задовољан што је ту, поред ње, што је |
риличи ти. </p> <p>Девојка се склони од ватре за тренутак.{S} Онда узе неки други посао.{S} Рад |
ли му још све нисам рекао...{S} Имаш ли ватре?</p> <p>Илић му пружи кутију с палидрвцима, и упи |
е отац да то ради.</p> <p>Прљила се око ватре, руке су јој пуцале од сапунице, крста је болела. |
и противник.{S} Овако, она је била њена ватрена поборница, није могла да схвати свога друга и п |
не постоје науке, него Наука.{S} Он је ватрени присталица позитивистичке философије.{S} Он при |
ркве, са златним крстом, који се сија у ватри сунчане светлости.{S} Усред тог великог предела, |
ве очи <pb n="71" /> сијале оном својом ватром, јако као крст на старинској цркви.</p> <p>Вишња |
отасте очи синуле би најдубљом љубавном ватром, да се одмах после замраче другим, леденим погле |
је горело сво, обузето неком унутарњом ватром.{S} Очи су гледале укочено.{S} Зуби се белели ис |
селу, приређивала је зора величанствен ватромет.{S} Аница потрча хитро да поврати своју другар |
ема њему.{S} Како је млака вода хладила ватру њених руку, како је поветарац дувао свеж и шапућу |
че јој мајка кад је виде како потаркује ватру. — Није то за тебе, не приличи ти. </p> <p>Девојк |
предмета, одушевљавајући се, па падао у ватру и грмео.{S} Онда није штедео никога: свога оца ни |
то дода, али је већ млади човек падао у ватру грдећи реакцију, реакционаре, цинцарски свет, те |
чаног.</p> <p>— Ја се озбиљно бринем за ваш опстанак у државној служби — приметио му је директо |
пације!{S} Ваши хоризонти остаће тесни, ваша схватања плитка.{S} Треба храбро поћи ка идеалу но |
Држава ће вам поверити један посао.{S} Ваша породица, друштво, странка којој припадате, тражић |
губите интерес за науком.{S} Али то је ваша лична ствар.{S} Мене се она као директора не може |
имала у рукама.</p> <p>— Збиља, ја сам ваша пријатељица? — упита затим, притварајући врата.</p |
родно место.{S} Оно је врло лепо кад је вашар, окружна трка, задушнице... нарочито кад <pb n="3 |
пањевима.{S} У кафанама је врило као на вашару.</p> <p>— Овим сељацима засја електрика пре него |
.</p> <p>— И сем тога, мени је пријатно ваше друштво.{S} Кад разговарам овако с вама, чини ми с |
} Не застаните на путу еманципације!{S} Ваши хоризонти остаће тесни, ваша схватања плитка.{S} Т |
весне обавезе.{S} Све је то озбиљно.{S} Вашим именом и угледом јамчићете за исправност својих п |
и широког врата, па рече значајно: — У вашим годинама, сиротиња није зазор,</p> <p>Чедомир поц |
то питање!{S} Мени је тако лепо овде, у вашој кући, с вама... кад можемо да разговарамо као при |
</p> <pb n="137" /> <p>— Како је лепо у вашој соби!</p> <p>Без размишљања, Чедомир понуди девој |
остав’те човека!...{S} Пробисте му уши вашом дреком.</p> <p>Од лекције није било наравно ништа |
руницом као звезда.{S} У жалфије се пла̑ве длакава, лепљива уста.{S} Хајдучка трава диже скромн |
је Вишња пришла Чедомиру.{S} Дан је био ведар.{S} По плавом се небу мицало неколико малих, свет |
је била мирна.{S} Напољу се ноћ ширила, ведра и ћутљива.{S} Та пространа тишина притискивала је |
> <l>Како ћемо момке варат’</l> <l>У те ведре, ладне ноћи,</l> <l>У те сјајне месечине?</l> </q |
утали су сунчеви зраци.{S} Небо је било ведро.{S} Тек по неки облак био се зауставио у мору отв |
ким колегиницама.</p> <p>Напољу је било ведро.{S} Само је сунце припицало неприродно, те је ваз |
ио више него што би однео, а бојао се и ведрог неба које му прети сушом непрестано.{S} Око плот |
теби одбио.</p> <p>Сунце је клизило по ведром небу.{S} Морава је жуборила иза једног врбака.{S |
своје године.{S} Чедомир је, намрштених веђа и суморно, палио своју цигару.{S} Девојки је један |
ело, као у жандарма, крупну главу, црне веђе, круто држање, набељене образе и офарбану косу; по |
евици украј Мораве.{S} Покушавала је да веже своје мисли за свакидашње кућне ситнице, трудила с |
новљава једну врсту ропства.{S} Идеална веза између човека и жене постоји, за мене, једино у сл |
о се откопчао, те се видело парче белог веза на кошуљи.{S} Вишњу обли румен.{S} Учини јој се да |
без сигурног прихода, без пријатељских веза и заштитника, права друштвена нула, некористан ник |
код маловарошана, који не признају овим везама њихову невиност.{S} Додуше, она му је писала, те |
азговарали о лаким стварима, о интимним везама, и он им није смео прилазити, он је бежао даље о |
заједно.{S} Ми смо били везани присним везама једно за друго.{S} Време, ћуд или неки глуп несп |
{S} Али млади студент био је за њу јаче везан него што је сâм мислио.{S} Раскид са породицом му |
у реч која је тако тесно везана за нас, везана везом најмилијег човека на земљи, оца нашег?</p> |
да избегавати ту реч која је тако тесно везана за нас, везана везом најмилијег човека на земљи, |
" /> да посети све те ствари, тако уско везане за њу, да им каже да се вратила, да постоји, да |
људе <pb n="57" /> и ствари тако тесно везане за њен дотадањи живот.{S} Узалуд се девојка бори |
ати.{S} Међутим, ми смо за народне масе везани хиљадама многостручних задатака. <pb n="33" /> О |
марамом на глави, чији су крајеви били везани испод браде.{S} На извесном остојању од њих кора |
ли целу младост заједно.{S} Ми смо били везани присним везама једно за друго.{S} Време, ћуд или |
гово биће и његова земља били су у њему везани чврстим спонама, наслеђеним још од његовог праде |
149" /> Осећала је да је њено цело биће везано за њега.{S} Њено срце грчило се у мукама.{S} У њ |
утног тренутка, на ум му је, без икакве везе, долазило питање :</p> <p>— Шта ли сад ради Вишња? |
ће.{S} Он није хтео да склапа озбиљније везе, он није тражио <pb n="110" /></p> <p>у њој звезду |
и, јер би онда требало да исприча своје везе у кући министра Матовића, да објасни ону вожњу у к |
ћи многе железничке пруге, развити јаче везе са иностранством даљим од непосредних суседа.{S} З |
ве је то Бела испричала Илићу брзо, без везе, задихано, као да је онај младић Краљ Отац или нек |
во!...{S} Општи ниво! — понављао је без везе.</p> <p>Изнад обале, коју су радници откопавали, п |
љења?</p> <p>Његове мисли су ницале без везе, никаквог реда није било међу њима.{S} Независно о |
пустити оно што је недопуштено, укинути везе између оца и сина, мајке и кћери, учитеља и ђака?{ |
књижара у ђачком кварту, па је ступио у везе и с антикварима на обалама Сене.{S} Затим се дао н |
гурати безбедност у селу, олакшавати му везе с оближњом вароши и даљим пијацама, организовати с |
а застрвена домаћом тканином и опкољена везеним јастуцима, орман од лажне ораховине, талијанска |
у ред, кад обоје нађу користи у својој вези; понављам, брак је на првом месту акт озбиљан, хла |
вни живот и ми сами налазимо се у уској вези и солидарности са земљом у којој смо рођени, са ра |
пре отресе куће, за коју га ништа није везивало, и нађе се са својим вршњацима, децом такође и |
беспослицама, неговала је нешто цвећа, везла по коју мараму, читала, по каткад, сензационе ром |
опет играла кумаша са Милевом, доцније везла, плела и ћаскала по обичају.{S} Остојић је био не |
оја је тако тесно везана за нас, везана везом најмилијег човека на земљи, оца нашег?</p> <p>Виш |
му.{S} Сети се Чедомира.{S} Доведе га у везу с министровом ћерком.{S} Сети се његова ћутања на |
ер се у органском свету не зна за такву везу; неморалан, јер се обавезујемо за нешто што није у |
ћеш успети.{S} Треба ти да створиш коју везу...</p> <p>— Која вајда!{S} Они од којих сам очекив |
умешао.{S} И Чедомир је прекинуо сваку везу са својом породицом.</p> </div> <div type="chapter |
е обоје на наслоњачу.</p> <p>На пољу је вејао снег.{S} У пећи је пуцкарала ватра.{S} Човек се т |
а, слобода.{S} Могао је живети неколико векова а да му се не досади.</p> <p>Међутим, Бела се ни |
еснаест дана, шеснаест година, шеснаест векова требало му је да пређе од уранка на једној падин |
онтинент далеко од Београда, за стотину векова од присутног тренутка, на ум му је, без икакве в |
ле недокучивих тајна.{S} Ушло се у прве векове земље.{S} Сазнало се како су планине рођене, как |
министара, један милионар и тако даље, веле, да су прошли кроз две собе из којих се састоји <p |
знатог опозиционара, који је осуђен као велеиздајник и сад се налазио у Пожаревцу, на робији.{S |
јни, у коју се прво ступало при улазу у велеиздајников стан.</p> <p>И то није било све...{S} Ве |
одиле, те хоће да и ти окусиш... „Знам, вели, да их се Вишња зажелела у Београду".</p> <p>Некад |
женираш.{S} Тетки си се јако допала.{S} Вели, красна цурица.{S} Него, кажем ти — подвуче стара |
ију!{S} Бела ми је сад признала све.{S} Вели, заволела је Чедомира још чим га је видела... мног |
вила, плаче, суза јој сузу не стиже.{S} Вели, ни кошуље му не доноси.</p> <p>— Па, купиће је, с |
>— И он га је купио?</p> <p>— Купио.{S} Вели ми, тај ми носи педесет гласова.{S} Дао је две бан |
дан надничар са самаром пуним цигаља. — Вели, неће више да носи цигље... то му је испод достоја |
е него што је он био уопште способан да вели, лудо, смртно.{S} У том тренутку је имала право.{S |
рактично... за машинисту на пример, али вели, мора да се иде од куће, можда на страну, па су тр |
римала без сенке неповерења.{S} Русија, велика, света Русија, матушка словенска, све је у њој м |
ле ти сад чуда!{S} Хвалимо те, Господе, велика су дјела твоја.</p> <p>— Сад копају брану и јаз. |
авила је многе раније непријатности.{S} Велика варош на утоци Саве у Дунав чинила јој се понова |
p>— Пиј, проводи се, уживај младост.{S} Велика дела долазе сама по себи.{S} Живот је дуг, прија |
ка.{S} Распуст се приближавао крају.{S} Велика Школа почињала је поново да оживљава.{S} По њени |
ним вратима, обојеним фирнаезом, са два велика прозора, пуна шољица, кутија од <hi>вешплава</hi |
човека на посао, пружа му подстрека за велика дела; општење са њом даје радости, одмора, утехе |
} Земља се клизала.{S} Помрчина је била велика.{S} На пола улице застаде да предахне.{S} Тада з |
азује шиваљке.</p> <p>— Штета није била велика — рече јој једном кад је срете и поведе говор о |
ан-Машино Зданије</hi>, где се налазила Велика Школа, имало је нечега пријатељског, свога.{S} О |
кроз ниске гране својих врба, позива на велика дела, узвишен рад.{S} Гледао сам је толико пута. |
д је да помогнем мајци.{S} Наша је кућа велика.{S} И затим, доста сам потрошила очевих новаца з |
ња — осмехну се Радоје сажаљиво. — Наша Велика Школа зна само да фабрикује немоћне чиновнике; о |
на свом образовању и спрема се да буде велика и мила сарадница на препорођају родног краја.{S} |
дговарао је дечко одсечно. — „Немац" је велика прзница; за најмању ствар отера ме на место! <pb |
а — страх ме је било за тебе.{S} Ово је велика варош, а у њој има злих људи.{S} Да ти се што не |
рећан што не плаћа стан.</p> <p>— То је велика рента, као мираз од педесет хиљада — говорила му |
ашто ми њу заборављају?{S} Зар она није велика, главна наша река ?{S} Од ужичких голија и врањс |
о дуго, па сам дошао до закључка, да се велика зла не чине намерно, с предумишљајем, већ... она |
тављен.{S} На његовој тоалети видела се велика разлика.{S} Имао је нов таман костим, претенциоз |
ту кујну.{S} У једном удубљењу крила се велика постеља, заклоњена црвено мрким завесама са жути |
а и непросвећене администрације, где се велика смелост не поклапа са општим скептицизмом.{S} Ко |
реко улице.{S} На сред вароши уздиже се велика, старинска црква са гломазним кубетом од лима.{S |
вао усамљен сеоски друм, једна механа и велика, пространа шума.{S} Тада духну ветар.{S} Лишће у |
ика дела...{S} Не знам тачно каква, али велика несумњиво.{S} Другојачије не може бити.</p> <p>— |
ставила у Београду, који је такође имао велика одушевљења за бољи живот, за нова прегнућа.{S} С |
S} Пред њом се указа гомила света, тако велика као да се скупио народ са целе планете.{S} Сви с |
у се налазила гвоздена пећ, несразмерно велика према самој кујни.{S} По зидовима су висиле изри |
као и многи други, доживео је пред смрт велика разочарења.{S} Расцеп у демократији, који је поч |
отменом држању, доказује колико је већ велика девојка и да су јој нашли момка.{S} Отац јој је |
ко.{S} Свет је простран.{S} Мене чекају велика дела...{S} Не знам тачно каква, али велика несум |
ди да се одмори.</p> <p>— Напољу је још велика врућина — рече она — а, Бога ми, ни наша кућа ни |
и, позоришта, па онда улице пуне света, велике димензије, ширина, слобода.{S} Могао је живети н |
Ја волим чист ваздух, шуму, свој народ, велике хоризонте, природу једном речи.</p> <p>Радоју се |
<p>Нешто се од тога већ остваривало.{S} Велике наднице привлачиле су сељаке из околних села, па |
Мани се, Бела — викну јој мајка с прага велике куће. — Он није био прилика за тебе, геачина ваљ |
као дрво под покислом кором.{S} Зграда Велике Школе бацала је дебелу сенку чак преко улице.{S} |
.{S} Те груди!{S} Чиниле су јој се тада велике, тешке, уочљиве, сваком видне, да их је хтела са |
су се жалили на врућину, на прашину, на велике цене.{S} Овог пута њен се поглед следи.{S} У дне |
арева Брда, у белу варош на саставу две велике воде, и изазивале слику студента Илића.</p> <p>Ј |
дошла опет једна карта, са сликом неке велике зграде и краја улице, која се губила у низини св |
узме што да закрпи, закрпе су изгледале велике, ружне.{S} Узалуд се трудила.{S} Њена права симп |
Око пет сати пут га нанесе поред једне велике грађевине, којој су мајстори довршавали трећи сп |
на крупна сенка спусти се низ степенице велике куће, додирну шимшир, проклати се по калдрми од |
само у кошуљи.{S} Био је у првој години Велике Школе.{S} Дошао је кући око пет сати из јутра, п |
а.{S} За то је требало извршити две три велике финансијске операције.{S} Нашло се људи доиста о |
ла другојачија него у осталих.{S} Избио велике прозоре, ударио једноман окна, метнуо ролетне, н |
једноман окна, метнуо ролетне, набавио велике ормане, споља лак, а унутра сомотска постава.{S} |
безазленом радошћу као што деца чекају велике празнике.{S} Он их је волео готово исто толико к |
стајали су непомични.{S} Сребрну траку велике реке није кварио никакав брод.{S} Од Београда се |
b n="142" /> <p>Њу пак, одушевљавале су велике идеје.{S} Чинило јој се да је поново рођена.{S} |
а, он је постојао, он је био примамљив, велики, са својим златним вратима, мраморним стубовима, |
отвореној мађарским пустарама.{S} Црни, велики летњи облаци извирали су иза Земуна, сакривали с |
ено. --- Мене чека живот необичан, јак, велики.{S} Он мора доћи.{S} Ја имам времена.{S} Ја не с |
а крају крајева, јер он хоће живот пун, велики, али чист, јасан, без утишавања савести и попушт |
ћи нешто романтичније... пролеће, небо, велики празник, долазак Чедомиров у црном оделу к мени. |
чатрље које дотле није примећивала.{S} Велики женски шешири по најновијој моди, изложени по ду |
ри земљи, побелео од кише и времена.{S} Велики џбун јоргована надвишавао је ограду и пружао сво |
г размака... <pb n="289" /> ти си имала велики цвет... на железничкој станици се формирао један |
прозрачној сивини причињавала као какав велики божур у некој чудној земљи гатки.{S} Коса јој је |
> <p>Учинило му се да се остварио његов велики сан.{S} Живот многољудног града свидео му се.{S} |
а у њих, у њино брзо остварење, у њихов велики принцип: „сваком по способности, свакој способно |
аде, мој бели лабуде!...{S}" Београд је велики, мислила је тада, он је као море: путеви су безб |
д куће, можда на страну, па су трошкови велики, а...{S} Није довршио реченицу, јер није хтео пр |
чица уз двориште.{S} У салону се запали велики лустер, а електрично звонце позва собарицу да по |
е главе.{S} Она је кроз њу гледала свој велики Београд.{S} По неколико пута преко дана излазила |
та.{S} Хајдучка трава диже скромно свој велики бео цвет.{S} Љутићи су жути као очи у мачке.{S} |
н за школским клупама, а испуњава један велики део престонице.{S} Њихова љубав?{S} То је управо |
боса, само у кошуљи.{S} Носила је један велики формулар и молила га да јој то испуни, јер, каже |
реко Батал-џамије.</p> <p>То беше један велики празан простор, зарастао у траву.{S} Неколико ст |
према њима.{S} Ствари око њих бацале су велики хлад.{S} Девојка обори главу, и посматраше дуго |
кидашњости.{S} Ето ти кључа да постанеш велики у очима оних који те окружују...{S} Је ли, Марја |
то: што год има добила је од тог оца са великим, меснатим носем, од те мајке, коју су изморили |
више.{S} Међутим, земља је стајала пред великим радовима.{S} Морало се извршити наоружање војск |
ама.{S} Само је био незграпан са својим великим канабетом, нешто суморан са тешких завеса које |
пштини, разним министарствима и осталим великим надлештвима, где је рад мањи, а плата већа.{S} |
рочитаним књигама, о Зарији Ристићу и о великим врућинама у Београду.{S} Ипак, пишући о тим про |
е, под којим је меланхолични Чачанин, с великим сламним шеширом као мангала, чувао свој мâл сур |
афе из Бразилије, као овај у ћошку... с великим носем што тера мртвачка кола.{S} Еј, Марјане, к |
пођама на шеталишту, знају за девојке с великим миразима.{S} Њима је свеједно који режим влада, |
се будио пред вече, као одахнувши после великих врућина.{S} Прозори су гледали у врт, чије воћк |
— одговори она полагано. — Живи се без великих брига.{S} Дужности нису тешке. <pb n="274" /> И |
тојало.{S} Пун рђавог искуства о правди великих према малим, јаких према слабим, он је брзо пос |
рече готово гласно.</p> <p>Тада се сети великих планова Радојевих и целог његовог говора на Мор |
тине народа не зна ни читати ни писати, велико знање смета.{S} Довољно је ако се прочита десета |
</hi>...</p> <p>Том приликом скупило се велико друштво, како је то ретко у паланци.{S} Тамо се |
ге пољане, ниска брда, две три вароши и велико београдско небо.{S} Могло је бити око осам часов |
вао одају као нешто живо.{S} То је било велико, то је било страшно, час тишина смрти, час узбун |
кнеза са својеручним потписом.{S} Једно велико огледало на ногарима попуњавало је празнину изме |
.</p> <p>Илић осети да је сад дошло оно велико, оно страшно, језиво што је очекивао.{S} Он задр |
да тако гледа како зора свиће.{S} Нешто велико и утешно долазило јој је из тих коњских ногоступ |
много одушевљења, воље де се ради нешто велико, смелости да се кида са свиме што је старо, штет |
?</p> <p>— Кажу — додаде друга девојка, великог носа и зелених очију — која нагази на вилинско |
S} Он је био човек ситних, живих очију, великог чела са дубоким залисцима, пљоснатих ушију, нео |
n="19" /> је себе већ тада прогласио за великог човека.</p> <p>Кад је ступио на Велику Школу, о |
и су пали за Отаџбину, по речима једног великог песника прошлог столећа, заслужују да на њихове |
е библиотеку, израдио кредит код једног великог књижара у ђачком кварту, па је ступио у везе и |
у ватри сунчане светлости.{S} Усред тог великог предела, стајао је Радоје, скромно, готово пони |
међе накострешене браде, ниског раста и великог трбуха, чиновничића с малим квалификацијама кој |
ва привиђења.</p> <p>— Матовић ће имати великог утицаја на развитак даљих догађаја.{S} Он ће не |
а у Београду: стан, храна, пријатељство великог човека и нешто у готову!{S} Она није знала само |
ешне грешке о основне ствари праштао је великодушно.</p> <p>— Па што ме је оставио? — бунила се |
сто нечастивих.{S} Јован им је опраштао великодушно, говорећи:</p> <p>— Не треба људима замерит |
им, стварима које је слушала, читала на Великој Школи.</p> <p>Једном приликом запали јој се кец |
попа.</p> <p>Вишња се добро осећала на Великој Школи.{S} Академска слобода јој је пријала.{S} |
о.</p> <p>Идућег дана, Вишња га нађе на Великој Школи по свршетку једног семинара.{S} Изишли су |
пуст.{S} Влажна пољана дисала је новом, великом надом.</p> <p>— Што ми то раније ниси рекао ? — |
вртовима, попречним улицама и по неком великом грађевином.{S} Лево се видик губио преко голог |
писмо од Вишње.{S} Оно је било у једном великом пословном завоју зелене боје, с натписом радње |
ј пољани усред престонице.</p> <p>У том великом простору видео се само један човек, продавац уш |
може бити, рођака завиди рођаку што је великошколац, образован човек, виши од ње.{S} И млада д |
нтарних режима.</p> <p>Други тип је био великошколац-политичар.{S} Он не пази на спољашњост; па |
У клубу, који је носио звонко име Група Великошколаца Социјалиста, почело је да долази до разми |
ник, још две три великошколке, неколико великошколаца, један Јеврејин, трговачки помоћник, па и |
, артиљеријски поднаредник, још две три великошколке, неколико великошколаца, један Јеврејин, т |
аџбини, по изузетку се представљају као великошколци, праве слатко лице познатијим госпођама на |
ист другог разреда прочитао је Одисеју, велику, дебелу књигу у зеленим корицама, у преводу неко |
ено, претвори се у <pb n="133" /> жену, велику, одраслу, снажну, развијену и потпуну.</p> <p>Ил |
себи.</p> <p>Тек на кондицији дозна за велику новост која се још од подне шапутала по породица |
није трпео примедбе.</p> <p>Кад дође на Велику Школу, Лазаревићева се баци на студије врло озби |
ег:</p> <p>— Не... не, ти нећеш доћи на Велику Школу.{S} Ти нећеш бити довољно јака да извојује |
великог човека.</p> <p>Кад је ступио на Велику Школу, он је тамо нашао два оделита типа међу св |
чку имао добар апетит, извлачио из џепа велику мараму за један крај, као заставу, брисао нос на |
рјаша, матуру није положио и похађао је Велику Школу као ванредни слушалац.{S} То је био тип св |
сад могао боље видети салон.{S} Примети велику библиотеку, пуну повезаних <pb n="10" /> књига.{ |
да долази тренутак кад ће наука открити велику тајну, одговорити на последње <pb n="266" /><hi> |
еткова — рече јој мајка, показујући јој велику дињу. — Дао Бог па родиле, те хоће да и ти окуси |
... те поређане хартије, ту архиву, већ велику.{S} И уверени присталица материјалистичке филосо |
питању, начелне разлике не представљају велику сметњу.{S} Међутим, то није било могуће.{S} Он н |
д је требало да се растану, начинили су велику шетњу, обишли су готово сва места својих састана |
ародности у Турској вера представља још велику чињеницу.{S} С начелних распра прешло се на личн |
романтично за Београд.{S} Знао сам ја, велим...{S} Не би ти долазио код <hi>Еснафлије</hi>.{S} |
и шаљем нешто новца кад и ово писмо.{S} Велим, нек ти се нађе ако се наканиш.{S} Ако ти је то м |
ече, пара...</p> <pb n="105" /> <p>Него велим, да му кажем нек долази код нас на храну.{S} Њему |
дговори Вишњина мајка. — Ја јој једнако велим да изађе у друштво, да се разоноди, а она неће, < |
и раштрканом селу, приређивала је зора величанствен ватромет.{S} Аница потрча хитро да поврати |
цијама домина, у густом диму од дувана, величанствена визија младе девојке васкрсавала је, као |
методе тако поуздане; чудни проналасци, величанствена открића долазила су једна за другим.{S} Т |
итете.{S} Ти очекујеш предусретљивост и величанствене умове, а тебе вреба фарисејство и глупост |
вога детињства смешећи се љубазно њеним величинама.{S} Ето главне улице њеног родног града: јед |
ему, више постеље, висио је у природној величини портре Матовићев, рад једног од наших старијих |
треба помислити на све.</p> <p>— Право велиш — одговори бакалин замишљено. — Де, да ми сачиниш |
илници што су свирали војничке маршеве, велосипеди, шиваће машине.{S} Оде чак кућа и имање.</p> |
радио и ван своје радње.{S} Основао је велосипедско друштво, утицао код општине да се праве ве |
едала је на врата где је синоћ оставила венац.</p> <p>Он је стајао на истом месту, недирнут.{S} |
жи какво угодно место да седне и сплете венац.{S} Око ње се простирала таласаста равница на дал |
вори јој Милева поверљиво. — Него обеси венац више капије, па ако га преко ноћ нестане, знај да |
гледа, <pb n="222" /> посматра њу и њен венац са жаљењем и као хоће да јој каже:</p> <p>— Тако |
утака. — Празна је, држим само неколико венаца лука.</p> <p>— А шта ћеш му за ствари?</p> <p>— |
ећа... да ли има шта умилније од његова венца!</p> <p>— Кажу не ваља се уносити у кућу — одгово |
То је било тамо, кад се пође са Зеленог Венца ка Варош Капији, па лево.{S} Ту се види један дућ |
олином.</p> <p>— Дај да ти помогнем око венца — рече затим и посади се поред своје комшинке.</p |
јке су цвеће брале,</l> <l>Цвеће брале, венце виле,</l> <l>Венце виле, говориле:</l> <l>Како ће |
пуштени и с фигурама купидона који држе венце испод прозора, овај је дом чинио леп и отмен утис |
</l> <l>Цвеће брале, венце виле,</l> <l>Венце виле, говориле:</l> <l>Како ћемо момке варат’</l> |
а црвеном, одроњеном земљом и плаветним венцем удаљених планина у дну.{S} С друге стране, обала |
вним канцеларијама.{S} Према постељи, у венцу од тепсија и шерпи, висила је јевтина слика талиј |
. Јована Матовића, министра земљорадње, венчала се јутрос у овдашњој Саборној цркви са г. Чедом |
, ни ружан ни глуп, тамо вамо, па се ми венчамо пре испита...{S} Красан је мој Милисав, видећеш |
се надали на дому.{S} Краљ му је на дан венчања опростио само пола казне.{S} Доцније, дали су м |
г празника.</p> <p>Споразумели су се да венчање буде на јутрење, у најужем кругу пријатеља.{S} |
алазила се ова белешка:</p> <quote> <hi>Венчање</hi>. — Бела, кћи г. Јована Матовића, министра |
божића...{S} Све је спремно.{S} Могу се венчати првог празника.</p> <p>Споразумели су се да вен |
тојала пред њим.{S} Њене очи завијао је вео видљивог узбуђења.{S} Њени <pb n="131" /> бели зуби |
Они су га тешили, превлачећи постепено вео преко младе Чачанке.{S} Да ли се ипак осећао срећан |
му као песма наде, утехе, буне; њихова вера у будућност и сопствену вредност уносила му је у к |
специјално српској народности у Турској вера представља још велику чињеницу.{S} С начелних расп |
о да једемо понајлак.{S} У турском рату Вера Павловна, сестра Рускиња, што је волела нашу кујну |
к, чудан, изукрштан призор.{S} Обичаји, вере, навике, установе, начини живота, потребе, снови, |
— Изгледа да се и она свиђа њему...{S} Вере ми, спремај паре за свадбу.</p> <p>— Не будали! — |
љавао све више.</p> <pb n="205" /> <p>— Вере ти, Бела — рече Илић — прочитај ову вест...</p> <p |
а ситницама, она их већ виде заљубљене, верене, и пред олтаром.{S} Ах, тај олтар!...{S} Поред с |
Она је очекивала да је он назове својом вереницом, дâ јој обећања за цео живот, свечано, пред р |
едињење Српства.{S} Тражио је слободу у вери, књижевности, у науци.{S} Све снаге је требало уло |
да не причате <pb n="196" /> о оваквој веридби.{S} Ја ћу већ пронаћи нешто романтичније... про |
в стан.</p> <p>И то није било све...{S} Верио се са њиховом сусетком, <hi>женом из народа</hi>, |
тарским канцеларијама.</p> <p>— Краљ се верио! — дочекала га је Бела у кујни, у коју се прво ст |
p>— Знате, отац, да се Миле тетка-Катин верио у Минхену... испросио Швабицу.{S} Тетка-Ката хоће |
" /> агитационо предавање.{S} Он је био верна гласачка војска по ђачким зборовима, где се драо |
е шетње.{S} Девојка је волела ту улицу, веровала у њу.{S} То је била слабост ове учене главе.{S |
риле, подизале, одушевљавале.{S} Она је веровала у њих, у њино брзо остварење, у њихов велики п |
испуњавала је њену целу душу.{S} Она је веровала у Чедомира, он је воли... они се поново воле.. |
је то да би га казнила.{S} Она је иначе веровала да је он воли јако, јаче него што је он био уо |
Он сиромах, а ја хрома!“ — мислила је и веровала да су тако равни једно другом.</p> <pb n="107" |
ти с робије.</p> <p>И сви троје су тако веровали у брзо и потпуно помиловање Јованово да се њег |
адоје је био јунак тих дана.{S} Људи су веровали у њега, сматрали га за нешто више од себе.{S} |
S} Шта то мари!{S} Он је волео слободу, веровао у њену свемоћ, замишљао ју је као море, као ваз |
крса мртвих, страшни суд, кад је у њега веровао.</p> <p>Изненадно, без икаквог узрока, као што |
је био његов божански учитељ, у кога је веровао као Турчин у Мухамеда.{S} Дела његових противни |
леђима.{S} Он је видео само себе, те је веровао да би с њим трпело и све друго: његови ближњи, |
воде између Белиних родитеља.{S} Он је веровао да су његови односи с девојком дубоко скривени, |
ика, већ једна врста религије.{S} Он је веровао у народне снаге, Вук Караџић је казао последњу |
Илић је, безмало, мрзео своју драгану и веровао да га она мрзи.{S} Сваки њен покрет који није и |
ће неко раскопавати онај крш, не бих му веровао да ми је из очију испао!</p> <p>— Ту смо се кри |
делу, која ће му омилети кућу, која ће веровати у оно што он верује.</p> <p>Девојка одмахну ру |
за неко време.{S} Знао је да му се неће веровати.</p> <p>— Шта ме се тиче! — рекао је самом себ |
ито сносио своју сиротињу.{S} С невином вером у будућност, он је трошио своје младе године раде |
Жене примају науку која им се предаје, веру која им се проповеда, мужа који им се даје, срећу |
алидрваца да се упали цигара и давао на веру.{S} Могло се ићи из ходника у ходник, из слушаониц |
а покуша да не призна истину. </p> <p>— Веруј ми, ми смо све имале доба кад је живот као источњ |
или бар обећавају, какав добитак.{S} И веруј ми, они <pb n="279" /> добивају.{S} Пре неки дан |
вна, старинска жена...{S} Ко ће у то да верује!...{S} И то да дочекам у својој рођеној кући, гр |
ети кућу, која ће веровати у оно што он верује.</p> <p>Девојка одмахну руком.{S} Њу су саму под |
42" /> своју срећу, живот ми је кратак, верујем у бесмртност душе.</p> <p>Вишња није била створ |
уће, Вишња.{S} Сад ти претерујеш.{S} Ја верујем, против свега, у прогрес, у човечанство.{S} Не |
аљада, у те бесмислице?</p> <p>— Да, не верујем, Радоје — одговори она, бледа, жута у лицу, гот |
е немам никаквог политичког убеђења, не верујем више у политику.</p> <p>У том тренутку, они су |
<p>— Не криви време, Чедомире.{S} Ја не верујем у судбоносне неспоразуме.{S} Ако је ко крив, то |
риче — рече он сигурним гласом. — Ти не верујеш, ваљада, у те бесмислице?</p> <p>— Да, не веруј |
их, срачунатог држања сукње или цигаре, весела лица, охолог погледа и одела по последњој моди.< |
ком пре подне излази у варошки парк.{S} Весела женскадија, која нема брига око распремања куће, |
је унутрашњи глас. — Ти си дошла у њега весела као срна, <pb n="243" /> побегла си с ишчупаним |
кав или онакав ток.{S} Она је била врло весела, отварала јако своја нешто бледа уста, заборавља |
— А била би грдна штета.{S} Она једина весели наше жалосно доба, греје те место метресе, одуше |
ада овог или оног друга.{S} Они су били весели, безбрижни, они су се разговарали о лаким ствари |
око њега, пролазили поред његових очију весели и шарени као сватови, и губили се у ноћ преживел |
и, бог с тобом!...{S} Говоримо о нечему веселијем.{S} Ти си волео одавно да идеш у Париз?</p> < |
кудицу.{S} И они се вратише у варош још веселији него што су пошли, трчећи, прескачући баре, го |
је се не да описати, како каже чâ Јанко Веселиновић.</p> <p>У оваквом разговору, у дугим поглед |
в каљав, поцрнела лица, опрљена чела, а веселих, светлих, занесених очију, враћао се увече са р |
е приметила.{S} Црвенила се, гледала га весело и смешила се.{S} Њени зуби сијали су испод румен |
p>Она је седела до њега и посматрала га весело, готово безазлено и у исти мах несташно.{S} Бела |
на време млезеви би ударили о прозор да весело човека опомену како је пријатно бити у својој ку |
и је уши да им извучем — додаде госпођа весело — где су нашли љубав да изјављују!</p> <pb n="19 |
а.</p> <p>— Продужите... — рече она, па весело седе на канабе поред њега.</p> <p>Кроз чипкане з |
да.</p> <p>У чокалиници се живело доста весело.{S} Кад нису критиковали митрополита што им не у |
учиш.{S} Остави данас те књиге — додаде весело. — Одмори се, боже благи!{S} Има времена.{S} Ја |
те и позва своју другарицу.{S} Она седе весело тако да јој обе стопале отскочише од земље.</p> |
а.</p> <p>— Лазаревићева! — кликнула је весело Каја и обесила јој се око врата, па је пољубила |
о драмски начин, загрли их обоје и рече весело, као да је наручивала нову хаљину:</p> <p>— Нека |
сам се Београда, бога ми — рече при том весело и махну руком кроз ваздух.</p> <p>Узеше топчидер |
улици.{S} Чинило јој се да је све било весело, шалило се много, на лицима није било умора ни б |
сиђе с тротоара.{S} Око срца му је било весело, топло, па и жалосно.{S} Мило му је било што је |
мачкице која се умиљава, њену несташну веселост; овај профил задахнуо је Вишњиним повременим р |
ругобу само да би био примећен.{S} Нема весеља.{S} Лица се згрчила, борба за опстанак их наружи |
, о Сокином прстену.</p> <p>Тако и сад, весеље је плануло неочекивано, још док су се састајали. |
ед Милеве.{S} Ове песме, Радојеве речи, весеље целог друштва, расцветана ливада и ти мириси зан |
во састане, без нарочитог договарања, и весеље букне, у толико јаче у колико је дотле избегаван |
Млади човек не хте покварити ово присно весеље дома, који је последњих година знао само за зле |
град.{S} Између дрвећа хватао се дуг и весео летњи сумрак у виду танке, прозрачне измаглице, к |
е таласе Дунава.</p> <p>Ова слика учини весео утисак на Вишњу.{S} Она се мирила са том вароши, |
иром отворене прозоре допирао је у собу весео шум Београда који се будио пред вече, као одахнув |
ере ти, Бела — рече Илић — прочитај ову вест...</p> <p>Па као за себе додаде:</p> <p>— Како сва |
пошалице.{S} Ту су стизале прве дневне вести преко <hi>штампараца</hi>, како су се овде звали |
пута њен се поглед следи.{S} У дневним вестима налазила се ова белешка:</p> <quote> <hi>Венчањ |
нио по <pb n="237" /> околним висовима, ветар доносио мирис од љубичице, пролетња јагњад блејал |
} Капље су биле чешће.{S} На један пут, ветар се претвори у вихор.{S} Облак се провали.{S} Из н |
јој је падала заводљиво преко лица.{S} Ветар се играо са скутовима њене кратке хаљине и открив |
дегде видело се неко раштркано село.{S} Ветар је доносио отегнуте сељачке гласове који се нису |
>Таман да се спусте низ једно брдо, кад ветар скиде Вишњи шешир с главе и понесе га низа страну |
на јагоде, на младост.{S} Кад планински ветар духне из клисуре, облак од цветне прашине дигне с |
ално, нешто што је наваљивало на њу као ветар, гушило је и дирало у дубину душе, да јој је свак |
и велика, пространа шума.{S} Тада духну ветар.{S} Лишће у џбунова заигра у крај пута.{S} Занесе |
/> <p>Да је на његовом месту био какав ветеран на перу, он би продужио своје дело такво какво |
и благ.{S} Није се осећало ни најмањег ветра.{S} Све око њих изгледало је као да се унело, упи |
ке.{S} Ипак се осећало нешто свежине од ветра који се дизао са запада и наносио по који облак.{ |
практичност?{S} Повијаш се дакле према ветру?{S} Изгубила си све принципе.</p> <p>— Принципе!{ |
Реч лопов није довољно жигосала човека, већ га звали архилопов.{S} Гомиле ђубрета просипале се |
гов радикализам није био више политика, већ једна врста религије.{S} Он је веровао у народне сн |
тако важно? — одговори госпа-Матовићка, већ у постељи.</p> <p>— Похитај... доцкан је.</p> <p>Ма |
у.{S} Управо, она за њу није постојала, већ брак, муж.{S} Томе је требало очувати, <pb n="99" / |
S} Уличне лампе нису више на стубовима, већ су обешене о жицу.{S} Па ипак, ово отмено место срп |
вацима.{S} Реч лажов није била довољна, већ се писало архилажов.{S} Реч лопов није довољно жиго |
дан.{S} То не беше ситна, јесења киша, већ млаки пљусци као усред лета.{S} По околним планинам |
ти... нема ни добра ни зла апсолутног, већ конфликта између нужних сила.{S} У то буди уверен.< |
очекивала од Чедомира љубавне напитке, већ изјаву, ону мало старинску изјаву којом се проси ру |
леде, ситне, као да се нису њој десиле, већ их чула из прича, из прочитаних књига.{S} Дође јој |
пчидерски трамвај.{S} Код једне механе, већ ван вароши, сиђоше с кола и упутише се обоје полако |
нице, које нису биле тачно заокругљене, већ као две капље мастила пале у светло белило између т |
ао пољубац.{S} Пољубац не паде на усне, већ на ону румен по образу и остави младићу утисак глат |
на које је падало, али није било вруће, већ врло благо, меко, глатко, да је ваздух био као у ку |
а зла не чине намерно, с предумишљајем, већ... онако, из људске ограничености.</p> <p>Кућу су р |
увши само једанпут својом хромом ногом, већ беше у другој соби. — Што су дивне, само да знате!. |
жак...{S}" Он то не рече.{S} У осталом, већ их пристигоше Милева и њен пратилац.</p> <milestone |
олест јој се чинила као казна.{S} Њено, већ рањено, срце стезало се од бола.{S} Заклињала се да |
ва те, опија најбр...р...рже...{S} Ето, већ сам пијан. .</p> <p>Био је заиста добро угрејан.{S} |
<p>Мајка се не усуди да обнови прекор, већ погледа плашљиво у свога мужа.{S} Али ни Јован не р |
е златила читава простирка, и њен глас, већ без трунке тајанствености, одјекну долином:</p> <qu |
казе... те поређане хартије, ту архиву, већ велику.{S} И уверени присталица материјалистичке фи |
и чија судбина не зависи од њих самих, већ од оних које ће срести и који ће их учинити срећним |
о <pb n="100" /> оцена ни прозивања.{S} Већ се седне у клупу, професор говори, ко хоће да бележ |
> <p>— Не покушавајте да се браните.{S} Већ ми то причају одавно.{S} Али ја добра, наивна, стар |
шнице.{S} Оне падају уз часне посте.{S} Већ је пролеће.{S} Сунце обасја.{S} Снегови што су пада |
а мајка опорављала се из дана у дан.{S} Већ је по мало напуштала собу, шетала по дворишту, седе |
уди су се заустављали да их гледају.{S} Већ се примицало вече кад се нађоше на Ћирићевој пољани |
цело јутро.{S} Још удара на бели лук, а већ развезао о Плеханову, Огисту Конту, социјалној рево |
b n="120" /> — Није још школу свршио, а већ проси девојку...</p> <p>— Ја не налазим у томе ниче |
p> <p>Шесту годину је навршио у јуну, а већ у августу молио је оца да га упише у школу.{S} Дотл |
ада полагано, суво, не гледајући у њега већ у један кут од салона и као враћајући се с неког да |
е ситне дечице.</p> <p>Нешто се од тога већ остваривало.{S} Велике наднице привлачиле су сељаке |
милује својим крилима, девојка се била већ извила из његовог наручја и побегла к вратима од тр |
спремајући се да легне.{S} Деца су била већ заспала.{S} Бела тако исто.{S} Кућом је владала дуб |
а према његовом успеху у школи, ставила већ толико пута до знања да он има од ње да се учи.{S} |
омир оженио.{S} Смрт је јако утицала на већ рањену девојкину душу.{S} Она се посвети бризи око |
ао је ван себе.</p> <p>Али је газдарица већ била изашла.</p> <p>— И ово, и ово, не треба ми ниш |
кила књига, уби га научни рад, кашљуца већ.{S} Ено Петра Гавриловића, дигнуо десно раме, спуст |
није се чудио: он <pb n="19" /> је себе већ тада прогласио за великог човека.</p> <p>Кад је сту |
је ишла као на крилима.{S} Кад се дође већ до немогућности, младић се трже.{S} Жалосна стварно |
оправити.</p> <pb n="230" /> <p>Вода је већ допирала до бедема.{S} У мокром мраку примећивали с |
задиркивао служавке.{S} Ћерка, која је већ била на удају, није имала наклоности ни према какво |
д њега била старија две године, била је већ као дете каћиперка и, у домаћим свађама, стално на |
:</p> <p>— Најзад, свеједно.{S} Нама је већ изречена пресуда.{S} Ми имамо да бирамо између ово |
м глас неког из њеног друштва, и она је већ заборављала на свог првог учитеља.</p> <p>То је так |
једно што је пристизала на снагу, те је већ имала потребу да се допада људима, и друго, што су |
ого поштовања, скиде свој шешир који је већ губио форму.{S} Вишњине дотле безизразне очи запали |
> <p>Вишња заусти да нешто дода, али је већ млади човек падао у ватру грдећи реакцију, реакцион |
видљивог интереса за политику.{S} Он је већ у двадесетој години научио да му живот доноси чист |
Није прошло ни неколико минута, а он је већ био на улици, са̑м.</p> </div> <div type="chapter" |
ј на отменом држању, доказује колико је већ велика девојка и да су јој нашли момка.{S} Отац јој |
ротив! — кликну девојка.</p> <p>Било је већ пало вече кад се њих двоје упутише Вишњином стану.< |
м и изби на излазак од парка.{S} Ноћ је већ наваљивала са истока и падала на варошке куће беле, |
млада девојка угледала Илића који ју је већ чекао, наслоњен на стуб једне лампе, пошла је брже |
ао лекцију, о шљиви на пример, он ју је већ умео поновити целу.{S} Учитељ, који је за свој рачу |
до било што поред своје философије није већ умро од глади.{S} Свој позив је схватао на старинск |
гестовима и учтивостима.{S} Пушкарка се већ бринула шта ће сутра лепо скувати за ручак, те је п |
е више учио школе.{S} У то доба била се већ увелико развила борба између школованих и нешколова |
министар... министар земљорадње кад се већ тим питањем бави, али јој се учини да поред све кор |
ла цела њена појава.</p> <p>— Волите се већ целу младост.{S} А ти не видиш, ти ниси видео то те |
.. на професорову ћерку, око које ће се већ сутра отимати удварачи... на своју љубав: здраву, о |
ревици ових присних састанака.{S} Он се већ био навикао на љубак <pb n="53" /> додир тога девој |
{S} Неколико корака од средине града, и већ је човек улазио у споредне улице, непознате квартов |
за то време семестре на универзитету, и већ знају вредност годинама службе.{S} То су они који к |
ржава је помогла друштво кредитом.{S} И већ се с пролећа приступило радовима на подизању центра |
дон...{S} Имам посла.{S} До виђења! — и већ се нађе пред Вишњом, стидљив и он, збуњен, светлих |
знаш шта радиш.{S} Наша варош дугује ти већ много, за парк, за...</p> <p>— Не, Вишња... — одби |
ао се да не начини какав испад, имајући већ извесна искуства о београдском животу, о Београду, |
два дана после битке, па како су Турци већ чували Саву, он није могао пребећи у Аустрију, него |
атим...</p> <p>— Затим?</p> <p>— Ја сам већ покисла, и...</p> <p>— И?</p> <p>— Свак од нас има |
да се она врати у Београд.{S} Али, ево већ неколико часова како су једно с другим, а он не усп |
својим новим друговима.{S} Један је био већ господин, циничан, наметљив, извештачено безбрижан, |
м оградом.</p> <p>Стари господин је био већ ту.{S} Он је био човек ситних, живих очију, великог |
лога, и вишо се не врати.{S} То је било већ лакше.{S} Ипак се није могао одлучити одмах и решењ |
и, њихова личност, њихов џеп, они знају већ вештину опортунитета и хладне крпе за угрејана чела |
у време које су заказали.{S} Од кућа су већ расле сенке, ипак је било још рано, те по улицама н |
о осам часова.{S} Ноћне паре блуделе су већ кроз атмосферу и покушавале да завију у помрчину ра |
а ноћи.{S} По споредним улицама биле су већ угашене светиљке.{S} Кафане су биле затворене, изуз |
.{S} У осталом, многи његови другови су већ чинили концесију животу.{S} У клубу, који је носио |
штво их је звало да пожуре.{S} Једни су већ одмицали у правцу вароши.{S} Радоје уста.{S} Пред њ |
n="196" /> о оваквој веридби.{S} Ја ћу већ пронаћи нешто романтичније... пролеће, небо, велики |
, које не рачунају са ситницама, она их већ виде заљубљене, верене, и пред олтаром.{S} Ах, тај |
м надлештвима, где је рад мањи, а плата већа.{S} Они оснивају <hi>таншуле</hi>, састављају пева |
ости.</p> <p>У природи је настајала све већа тишина.{S} Једно бело дрво, које се оцртавало пред |
у једно парченце хартије које није било веће од цигар-папира.</p> <p>— Па читај! — закључи само |
очекивао.{S} Он задрхта јер је то било веће, много теже него што је његова слутња предвиђала.{ |
ли младој бунтовници беше спремљено још веће изненађење.</p> <p>У колима је седео Илић с једном |
инцијалац, а изгледа ми да се овде нема већег осећања удобности, лепоте, <pb n="30" /> културе |
ен глас.</p> <p>Девојка је падала у све већи занос.{S} Скупи кошуљу позади и притеже је.{S} Врв |
много дебелих, са огромним грудима, још већим бедрима и са поноситим изразом на офарбаном лицу |
извесна лица, од којих су нека жива, а већина су умрла.{S} Није било девера него је Чедомир иш |
и кућама: ко у тарницама, ко на коњу, а већина пешке.{S} Ћевапџије изнели роштиље на сокак и за |
државној управи.{S} Ако је скупштинска већина хомогена, иде се до отвореног деспотизма, а ако |
ма нечег непознатог, <pb n="122" /> где већина људи крију своја уверења и своје особине.</p> <p |
пуно дима од јевтиног дувана.</p> <p>— Већином гласова решено је да парламентаризам треба помо |
оцене, али је у осталим предметима био већином слаб.{S} Из српског језика је имао стално двојк |
пусти Матовићима да се преместе у једну већу кућу.{S} Било је крајње време, јер су сад имали и |
готово сва места својих састанака...{S} Вече их је ухватило на Чукарици.</p> <p>Онде где избија |
г зеленила на острву Циганлији.{S} Пред вече, кад мало прехлади, свет је излазио на Калимегдан: |
<p>Цео дан су провели у шетњи.{S} Пред вече, кад је сунце нагињало западу, девојка зажеле да в |
имназисту.{S} Било је око пет сати пред вече.{S} Дан је био као сваки летњи дан.{S} Улице се си |
асом.{S} Затим додаде блаже : — До пред вече немам никаквог посла.{S} Можемо начинити лепу шетњ |
у весео шум Београда који се будио пред вече, као одахнувши после великих врућина.{S} Прозори с |
е приче.{S} Око њих је било лепо јесење вече, сувише топло за то доба, једно од оних чежњивих в |
да оде онде, па леже...</p> <p>Цело ово вече, Илић је мислио на самоубицу.{S} Па и сутрадан, та |
кликну девојка.</p> <p>Било је већ пало вече кад се њих двоје упутише Вишњином стану.</p> <p>— |
љали да их гледају.{S} Већ се примицало вече кад се нађоше на Ћирићевој пољани.{S} Сад се ту ши |
ате шта је ново? — рече им Милева једно вече. — Мешовити хор <hi>Љубићске Виле</hi> приређује у |
ао из <hi>Централе</hi>.</p> <p>— Добро вече, комшинка! — поздрављао ју је из далека, скинувши |
аја сокака, називају свакој клупи добро вече, причају шта су радиле преко дана, шале се на рачу |
рширала је са стрелишта у касарну.{S} У вече, један чича, с кантом петролеума и кутијом палидрв |
као да је виле гоне, а враћала се тек у вече, пуна новости.{S} Младен је одлазио такође, у школ |
.{S} Њихов ум се био онесвестио.</p> <p>Вече се спуштало у собу.{S} Кроз расходоване чипкане за |
само може, да угоди својим гостима.{S} Вечера је била обилата, било је и слаткиша, па и вина.{ |
ка.</p> <p>Код куће ју је чекала хладна вечера и љута газдарица.</p> <p>— Није лепо да се девој |
азни; краљ није успео да састави владу, вечерас нико не влада Србијом.{S} Круна ће морати потра |
н јој преписа нешто, и рече ми да ће се вечерас навратити.{S} Боји се да не пређе у запаљење.</ |
ејем вечеру?</p> <p>— Оставите.{S} Имам вечерас много да учим.</p> <p>Газдарица изађе из собе и |
полако својој мачки:</p> <p>— Овој нису вечерас све козе на броју!</p> <p>Вишња сврши школске з |
вљивале су се прилике које је видела те вечери.{S} Обузимала ју је нека лака ватра, која се сла |
— рече министар кад му жена саопшти те вечери да је Илић запросио Белину руку и да је она, као |
, остави се Београда у Чачку.</p> <p>По вечери, Вишња је излазила с мајком на клупу пред кућом. |
опло за то доба, једно од оних чежњивих вечери које саме позивају на дуге разговоре.{S} Месец ј |
, доносиле јој одјек млаких београдских вечери.{S} Тражила је у њима нешто ново, изненадно, доб |
коле.{S} Четири часа доцније звонила је вечерња.{S} Једна чета војника марширала је са стрелишт |
оследњим гранама, које су се љушкале на вечерњем поветарцу, спајао слике своје две познанице.{S |
ош се није знало о скандалу у Двору.{S} Вечерњи листови ћутали су као рибе.</p> <pb n="75" /> < |
Хорови жаба звонили су уједначено кроз вечерњу тишину.{S} Две три звезде боцкале су један крај |
тари познаници.</p> <p>Ускоро седоше за вечеру.</p> <p>То је била скромна кућа једног државног |
де неодлучно.{S} Било му је још рано за вечеру.{S} Погледа око себе неодређено.{S} Затим се упу |
<p>Илић стеже срце и упути се лагано на вечеру.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19140 |
онуди се услужно:</p> <p>— Да подгрејем вечеру?</p> <p>— Оставите.{S} Имам вечерас много да учи |
Остао је још Зарија Ристић, вечити ђак, вечити занесењак, вечити сиромах.{S} Блед и озбиљан, мр |
а Ристић, вечити ђак, вечити занесењак, вечити сиромах.{S} Блед и озбиљан, мршав као авет, са з |
стекао.{S} Остао је још Зарија Ристић, вечити ђак, вечити занесењак, вечити сиромах.{S} Блед и |
се сад за насушни хлеб.{S} Општа чама, вечито јадиковање, стално незадовољство, грабеж, отимањ |
превиђа споредну, вечито се нечем чуди, вечито се узбуђује; неспособан ма за какву акцију, треб |
ледајући главну ствар превиђа споредну, вечито се нечем чуди, вечито се узбуђује; неспособан ма |
м се бунио против њега: брак ми изгледа вечито нешто севдалијски... уз пратњу Цигана и чауша.</ |
чиновничких влада у Србији, она је била вечито за одржавање неке врсте племства, захтевала је с |
а о београдском животу, о Београду, где вечито има нечег непознатог, <pb n="122" /> где већина |
он — Пријатељство које се сматра да је вечито, а које живот распе као плеву!</p> <p>Поред њих |
а с прозора на другом спрату.{S} Био је вечито добре воље.{S} Причао је радо о својим пословима |
у њој нашао оно нешто неодређено што је вечито тражио.{S} Долазио би уредно у школу, задовољава |
ња, да се одриче својих мишљења и да се вечито повлачи у себе, те му је ваљада због тога чаршиј |
оју најбоље ишло за руком.{S} Учитељ се вечито <pb n="58" /> жалио да Радоје стално трчи напред |
проста у својој учености... ти, која би вечито била уза ме, која би се посветила моме делу, бил |
вој део живота и, кад дође време, заспи вечито под обичним крстом, са кога ће киша и невреме сп |
што се не да избећи и што ће га пратити вечито.</p> <p>— Не покушавајте да се браните.{S} Већ м |
епеница и сломила ногу.{S} Стога су јој вечито угађали. <pb n="123" /> Поред свег тешког живота |
ру који је нашла у свом родном крају, о вечито променљивом пејсажу кукурузних поља, о лековитој |
оставимо плићаке.{S} Јер најзад, нашто вечито трчати за критиком, за рушењем, за духовитошћу, |
бројни, живот шуми, таласа се, све је у вечитом покрету.{S} Али што се пароброд примицао више т |
ј ништа, размећи се, другима препоручуј вечиту скрушеност; пењи свој глас за једну ноту више из |
ође један тренутак, тих, мучан, дуг као вечност.</p> <p>Нико не рече ништа.</p> <p>Бела је уста |
сабласт из старинских романа.{S} Ћифте веџбају своју памет на теби и дају своје мишљење о твој |
око бледог азура.{S} У оближњој касарни веџбали се војници и чула се промукла, далека и кратка |
ика прозора, пуна шољица, кутија од <hi>вешплава</hi>, ђинђува, водених чаша, ђачких таблица, б |
лија, хладан као дућан с намештајем.{S} Вешт посматрач би по тој одаји оценио жену која ју је н |
уз, а брак... брак је код паметних људи вешт споразум, смишљен ортаклук, где свака страна уноси |
ргументима, да су његови закључци често вештачке дедукције, па и софизми, а, с времена на време |
друштво, утицао код општине да се праве вештачки бунари, поправљао женама машине, декорисао каф |
пи од фесова, разне кутије са шамијама, вештачким цвећем, бонбоном.{S} На фијокама испод њих пр |
р то није другим речима: право јачега и вештијега, влада аристократије, ропство слабих ?{S} Зар |
се зове примењена наука, <pb n="259" /> вештина, политика.{S} Он није знао за обзире, компромис |
доба, где човечју снагу замењују често вештина и природа.{S} Треба му показати делом, ову држа |
замењује снагу, и помоћу више или мање вештине са којом се та комедија игра, човек добија симп |
умевао у коњима, али није требало много вештине па да види да је та животиња одличног соја: вис |
ођеш?...</p> <p>Млади човек, с прилично вештине, а с много поштовања, скиде свој шешир који је |
ихова личност, њихов џеп, они знају већ вештину опортунитета и хладне крпе за угрејана чела.</p |
византинизма, она је имала јединствену вештину да измири у себи жену која господари кућом и же |
госпа-Клеопатре.{S} Иначе је Бела крила вешто своје маневре од других.{S} Носила је редовно пос |
га погледа изненађено.</p> <p>— Овај се вешто извлачи — рече у себи.</p> <p>— Управо — додаде И |
ан комплимент:</p> <p>— Госпођице Бела, ви сте врло љубазни.</p> <p>Једна тица запева у башти.< |
} Боже здравља!... остави ти то мени... ви се људи не разумете у тим стварима.</p> <p>— Добро.{ |
да вас посаветујем као млађег колегу... ви разумете?</p> <p>— Не разумем — хтеде рећи нови супл |
ајем, који није могао тачно одредити. — Ви сте тако љубазни према мени.{S} Зар мислите да ја не |
Узмите се на ум — рекао му је једном. — Ви више нисте дете.{S} Кроз неколико месеца свршићете ш |
ва и заруделе кајсије у башти.</p> <p>— Ви волите кајсије? — упита Бела младића, па не сачекавш |
двоје упутише Вишњином стану.</p> <p>— Ви на лето свршавате школу? — упита Илић нову познаницу |
мо времена.{S} Мораће се журити...{S} А ви, млади човече, из школе ћете ући право у живот.{S} Д |
прими онолико колико се даје...{S} Шта ви мислите, господин-Илићу?</p> <p>Чедомир заусти да ка |
овори јој стара жена.</p> <p>— Не знате ви те ствари — осече се Вишња за први пут. — Ја сам ема |
помагао газда-Митар.</p> <p>— Оставите ви Радоја — говорио је грађанима, који би давали наметљ |
о срце желело освете.</p> <p>— Јесте ли ви срећни, господин-Илићу? — пређе Бела изненадно на ње |
пет вам кажем: у револуцији, па ма како ви решили.</p> <p>Поднаредник тресну чизмом.</p> <pb n= |
ајући у говору час <hi>ти</hi>, час <hi>ви</hi>, и, кад дођоше до њене куће, раставише се као с |
се налази наш свет, не треба губити из вида.{S} Јер наш свакодневни живот и ми сами налазимо с |
у књиге <hi>купусарама</hi>.{S} Најзад, виде да Радоје има право, па му предаде целу радњу, а с |
зно.{S} На очи јој се хватала магла.{S} Виде како се шешир скину.{S} Још један кратак <pb n="14 |
че да копа, па се онда заустави, као да виде да је то узалуд, наслони се на дрвену држалицу и и |
аловарошани који су дошли о распусту да виде Београд, беспослени радници, становници предграђа, |
јој за часак преживели живот.{S} Вишња виде Београд... у неколико партија, без реда, један по |
занимали синоћ — примети Вишња, па кад виде да се Каја не подсмехну, продужи пажљиво — он је в |
од памука.</p> <p>Илићу залупа срце кад виде девојку тако близу себе.{S} Он не настави говор.{S |
стави то, Вишња — рече јој мајка кад је виде како потаркује ватру. — Није то за тебе, не прилич |
расположење држало ју је све док се не виде с Кајом.{S} Она хтеде по том да надокнади своју ср |
и прст на прозор. — Ко ће знати шта оне виде својим мрежастим очима!{S} Ипак, оне осећају топао |
рану унапред. — Шта ће рећи свет кад те виде саму.</p> <p>Та оскудица слободе падала јој је нај |
тво, Илић погледа кроз прозор.{S} Да ли виде једну клупу, усађену у обалу чукаричког друма?{S} |
<p>Ова храброст не потраја дуго.{S} Он виде да би му од рукописа остало врло мало, готово ништ |
авесама са жутим пафтама, које се данас виде само по државним канцеларијама.{S} Према постељи, |
ико наваљивао да се <pb n="255" /> опет виде?{S} Шта му је сад девојка поново требала?...{S} Сл |
је не рачунају са ситницама, она их већ виде заљубљене, верене, и пред олтаром.{S} Ах, тај олта |
{S} Кроз дим од дувана и испарења, Илић виде једно празно место, па се упути к њему, кад спази |
, умерене забаве <pb n="35" /> у школи, видела је сад нову варош пуну младих људи, који се боре |
шећерлема.{S} Кад се спремила за школу, видела је да још има доста времена.{S} Па ипак је готов |
жалосно.{S} Уста је држала отворена.{S} Видела се оба реда зуба.{S} Усне се згрчише на четири у |
рпске престонице учини јој се бедно.{S} Видела је по њему рабатне чатрље које дотле није примећ |
едомиром о својим сумњама.{S} Чим би га видела, осећала се пред њим разоружана.{S} Он је знао т |
ао њеној плавој појави.{S} Испод жакета видела се муселинска блуза; лака материја дрхтала је пр |
потражио другу жену!</p> <p>Тек је сад видела колико воли Чедомира. <pb n="149" /> Осећала је |
ели, заволела је Чедомира још чим га је видела... много јој се допала његова ученост, романтича |
болесно, мистериозно.{S} Праву љубав је видела само у браку.{S} Управо, она за њу није постојал |
4" /> појављивале су се прилике које је видела те вечери.{S} Обузимала ју је нека лака ватра, к |
улици спази своју жену.{S} Она га није видела, ишла је оборене главе и храмала јаче него икад. |
/p> <p>Вишња се стресе.</p> <p>Она није видела лице у тог човека, али би га познала у хиљаду др |
година.{S} Девојка га никад лепшег није видела.{S} Његов поглед ју је заносио, његове речи је о |
Тада девојка опази нешто што дотле није видела: један готово правилан круг од свежег, росног зе |
S} Па и даље, доле у Београду, зар није видела гомиле још горих од својих суседа?{S} Она није у |
кварио никакав брод.{S} Од Београда се видела само она стругара и још неколико неједнаких фабр |
просуто једно пакло карата; прашина се видела по раму од огледала.{S} У трећој одаји, која је |
каквом новом приземном кућицом, где се видела уређена баштица и идилични бунар на точак.{S} Пр |
дугме на блузи било се откопчало, те се видела кожа бела, истачкана златним маљама.{S} Она узбу |
безизразно, пространо небо, у којем се видела само понека ласта као црна звезда.{S} Усред мртв |
био представљен.{S} На његовој тоалети видела се велика разлика.{S} Имао је нов таман костим, |
азаревићева говорила:</p> <p>— Муке сам видела док су моји пристали да се вратим у Београд.{S} |
стави;</p> <p>— Кад сумирам све што сам видела, познала, искусила, рачун испада врло неповољно |
рност са илузијом.</p> <p>— Нигде нисам видела оволику потпуност у огледању на води — продужи д |
ре, брате, где си ти?{S} Откад те нисам видела — рече му она. — Пише ми тетка да јој се ти ника |
си била по овој киши?{S} Нигде те нисам видела на скупштини.{S} Мислила сам да си се вратила ку |
а ли се сети да је у тој улици први пут видела свога драгана са његовом доцнијом женом?{S} Да л |
а.{S} Унутра се светлила чиста калдрма, виделе се коњушнице, станови за послугу и једно изврнут |
отворена главна врата, на средини куће, виделе се простране степенице, <pb n="5" /> једна сивка |
за Вишњицу, самоникле улице по Чубури, виделе су тада многи млади пар.{S} То су били махом ђац |
им је стресла кад је распремала сто.{S} Виделе се разгранате старе шљиве њихове баште.{S} Јабук |
патлиџан, румен и сочан.{S} У низинама виделе се вреже од бостана и краставаца; ту су биле под |
дрвећем црног зеленила.{S} По ритовима виделе се усамљене роде, врло беле.{S} Једно јато неких |
з је одмицао.{S} Кроз прозоре од вагона виделе се разнолике зграде станичне, гвоздене машине ру |
есма вунице, превучена завесом од тула; видели се калупи од фесова, разне кутије са шамијама, в |
одила је гласне разговоре.{S} Међу њима видели се бољи чиновници, имућнији трговци, расположени |
од срца. — Колико има од како се нисмо видели!...{S} Како си?...{S} Шта је с тобом?...{S} Нешт |
ила им се корпа са стварима.{S} Муке су видели око језика.{S} Ипак, пут је био пријатан.{S} У П |
он није постојао, као да га никад нису видели.{S} У њему се појављивала љубомора, страшило са |
уве.{S} Даље, преко разноврсних кровова видело се парче једне улице: пуста калдрма, зарасла у м |
/p> <p>Кроз чипкане завесе на прозорима видело се једно парче улице, остатак покојног зеленила |
украшене чипком од букава.{S} По гдегде видело се неко раштркано село.{S} Ветар је доносио отег |
и сигурну савезницу, те се свађама није видело краја.{S} Губила је и оно мало поштовања што је |
жути, гипки, пенушави.{S} Даље се није видело ништа.{S} Киша је пљуштала.{S} Са реке је допира |
се окрену тамо тако да му се лице није видело јер се бојао да јој га покаже.{S} Да ли то Вишња |
чаробно осветљавало парче неба које се видело, неколико суседних кровова и заруделе кајсије у |
крај њене хаљине био се откопчао, те се видело парче белог веза на кошуљи.{S} Вишњу обли румен. |
пољу је иначе било тихо.{S} На обали се видело парче једне шумице: врхови од јела, два три јасе |
е.</p> <p>Десно од њих, између две куће видело се парче Топчидерског брда, низ јабланова у подн |
> <p>Он би се пренуо из својих студија, видео би се у својој соби, сам... ужасно сам, као у гро |
волео би јачи од његовог сопственог.{S} Видео је да она воли несрећно.</p> <pb n="220" /> <p>— |
е сад руменила испод отворене блузе.{S} Видео се и један мрк младеж.</p> <p>— Ах! како је лепа |
За њом пође Илић и осмотри је целу.{S} Видео је сад јасно што синоћ у мраку није могао.{S} Њег |
ћ гледајући у бело платно Моравино. — А видео сам је надошлу, усталасану, помамну: страшна је т |
затворених очију.{S} Мало даље од њега видео се крвав перорез.</p> <p>— Говори ко те уби! — ре |
сажаљевао га је искрено.{S} Он је себе видео у тој животињи.{S} Зар он није био тако исто од д |
је пак ћутао усамљен.{S} Тек овде онде видео би се, у том парчету земље у крај Мораве, засађен |
и размажено дете.{S} Али, Илић, који је видео свет само кроз књиге, није имао мрве практичног с |
Сад, после двадесет година борбе, он је видео краљевство претучено народним бунама, поразом јед |
рема себи самом.{S} Као на слици, он је видео цео свој живот, целог себе.{S} Што је учинио једн |
вих црнпурастих, замахнутих руку, он је видео визију Вишње, њене главе, њених очију које поздра |
ега имају свој крст на леђима.{S} Он је видео само себе, те је веровао да би с њим трпело и све |
о увређен од стране Вишње.{S} Био ју је видео на улици, па кад је хтео прићи, она је зауставила |
, гледао право све што је сретао и није видео ништа.{S} Тога дана није се ништа нарочито догоди |
, јадан, недостојан да живи.{S} Он није видео да сви око њега имају свој крст на леђима.{S} Он |
на кућа сеоског изгледа.{S} Десно од ње видео се низ ситних краварских станова с прозорима до з |
ај други Илић, онај прави, онај који се видео, коме су припадале крштеница, уверење да није жењ |
<p>— Какав златар на ово време, Бог те видео, кад и ја не могу хлеба да зарадим!</p> <p>— Онда |
} Он је био дубоко заузет самим собом и видео у том тренутку цео свој дотадањи живот као једну |
д говорила своме мужу:</p> <p>— Јеси ли видео да сам имала право!{S} Не треба гојити прасе у оч |
у врсту!{S} Позитивизам није познао, ни видео, ни разумео, ни волео оно човечанство које је отк |
ом губљењу времена.{S} Колико би ствари видео како лете око њега тако у тишини изгубљених часов |
целу младост.{S} А ти не видиш, ти ниси видео то тело — шаптао је у себи — то лепо тело, те чар |
љак ћилибарске боје.{S} Кад би је човек видео први пут, помислио би да је горда и надута, али, |
штво, држава, човечанство; он је све то видео у своме ја; то његово ја било је почетак и свршет |
ласом. — Он није на одмет.{S} Ја сам то видео на робији. <pb n="124" /> Видиш, били смо сви под |
Београду.{S} Он ју је још једном такву видео: у почетку њиховог познанства, за време једне шет |
је волео Зарију присно.{S} Он је у њему видео једног сапутника на истом путу, на путу у интелек |
естонице.</p> <p>У том великом простору видео се само један човек, продавац ушећереног воћа, по |
љењу.{S} У њиховом неисписаном рукопису видео је узбуркане дубине своје будућности, проналазио |
ју слаби према јакима.{S} Он је у новцу видео силу која учвршћава живот, пријатеља који одржава |
а још не знам ништа позитивно.{S} Треба видети у чему је ствар, треба се уверити — говорила је |
ог човека кога за живу главу није хтела видети.{S} Ипак, корачала је даље.{S} Надала се да ће с |
их обадва.{S} Чедомир је сад могао боље видети салон.{S} Примети велику библиотеку, пуну повеза |
светом.</p> <p>— Збогом.{S} Ми ћемо се видети! — <pb n="155" /> додаде пружајући му руку, па о |
ој се учини да поред све користи што ће видети отуд није отмено говорити за ручком о сељацима, |
риговори јој он.</p> <p>— Нико нас неће видети — одговори она са сигурношћу.</p> <p>То је била |
се сама вратити...{S} Ми се нећемо више видети.{S} Никад!{S} Збогом.</p> <pb n="291" /> <p>Пост |
устити док ми не обећаш да ћемо се опет видети — одговори Илић енергично, и ухвати девојку за р |
— Ја ћу се вратити, Чедомире.{S} Ти ћеш видети!</p> <pb n="50" /> <p>У очи дана кад је требало |
вредност.{S} После ових времена ти ћеш видети друга.</p> <p>— А дотле?</p> <p>— Једи задовољно |
допушта, а ти немој...{S} Боже здравља, видећемо се.{S} Ја ти шаљем нешто новца кад и ово писмо |
пре испита...{S} Красан је мој Милисав, видећеш.{S} Ах, ево га — додаде млада жена и показа рук |
ло му се да проведе по неколико дана не видећи своје драгане.{S} Трудио се да не мисли на њу.{S |
оказаше њена здрава плећа.{S} Рамена се видеше округла, заобљена, као извајана.</p> <p>— Извол’ |
све је ту, куће, улице, отворена врата, види се намештај, али људи, свет?{S} Нема их, нигде их |
.{S} Кириџије су биле зашле за кукуруз, види им се само глава.{S} Поље је дисало мирно.{S} Још |
а животом потпуним.{S} Он је хтео да га види јасно, ту, поред себе, да се сав загњури у њега.{S |
еде по том да надокнади своју срећу, да види, <pb n="246" /> да посети све те ствари, тако уско |
а, али није требало много вештине па да види да је та животиња одличног соја: високе ноге, разв |
устави код огледала.</p> <p>Хтела је да види на њој самој колико га мрзи.{S} Један крај њене ха |
унце нагињало западу, девојка зажеле да види залазак на Сави.</p> <p>— Ужелела сам се Београда, |
пољубац у једном тренутку, зажелевши да види своју драгану, да је види целу, разголићену, остав |
ну, требао је један тренутак, па тек да види где се налази.{S} Ову приземну собицу испуњавао је |
верен сам да би га она пољубила само да види како је то кад су бркови обријани!</p> <p>Доиста, |
ракије.{S} На гробљу, које се из далека види, снег окопнео; на сваком гробу по неко; изгледа ка |
ша, па онда у кола, очекујући да у њима види кога од нових, слободоумних министара.</p> <p>— Од |
ко.{S} Ти се компромитујеш.{S} Куварица види све из кујне.</p> <p>— Куварица не сме да регне — |
зажелевши да види своју драгану, да је види целу, разголићену, остављену њему на вољу.</p> <p> |
је осећао као неку песму, радост што је види, што је ту поред њега, сласт што је заљубљен више |
ана врућина би још јача.{S} Сунце се не види као да се растопило по целом небу, па жеже.{S} Ниг |
од улице с тврдим решењем да је више не види.{S} Поглед му се заустави на зеленом тепиху своје |
у целу, њему се привиђало као да иза ње види једну нову варош, испреплетане жице, стотине точко |
е нека чаробна неранџаста боја, која се види само код лептирова, а на супротној страни, по кров |
ба за опстанак их наружила.{S} Ретко се види један мушкарац да се осмејкује.{S} Успети, само ус |
енца ка Варош Капији, па лево.{S} Ту се види један дућан своје врсте, углављен између једне пап |
не оскудеваш у чему.{S} Волела би да те види, па дођи ако можеш, а ако ти школа не допушта, а т |
ио после једног страшног земљотреса; он види око себе саме развалине, непрегледну пустош, ништа |
је био у стању пијана човека који добро види да прави глупости, а продужава и прави их нове, св |
Вишњу обли румен.{S} Учини јој се да то види на неком другом створењу.{S} Окрену се по соби, ка |
м им, „јавно, преко новина, да цео свет види какве имам родитеље“.</p> <p>Цео дан су провели у |
би му пред очи и нагониле га да је опет види.{S} Срео би се с њом.{S} У погледу који је управља |
по неком великом грађевином.{S} Лево се видик губио преко голог Тркалишта, па на Седам Кућа све |
, показао јој нове путеве, отворио нове видике.{S} Њене смешне грешке о основне ствари праштао |
Пардон за један часак... само нешто да видим.</p> <p>Није се преварио.{S} У једном листу нађе |
— Старински човек сам и ја, па опет кад видим да је нешто боље, што да не радим тако!...{S} Зва |
срце цепа.{S} Ја бих хтела, опет, да је видим срећну, задовољну, збринуту.{S} Чедомир је лепа п |
госпођа, изненадно потресена. — Кад је видим онако хрому, мени се срце цепа.{S} Ја бих хтела, |
се десило. — Није то за тебе.{S} Ја то видим.{S} Хтео сам ти то рећи још раније.{S} Али нисам |
сам то видео на робији. <pb n="124" /> Видиш, били смо сви подједнако лишени слободе, осуђени |
ог, сав зарђан.</p> <pb n="171" /> <p>— Видиш ли овај пиштољ?{S} Купио сам га пред лањску демон |
акао је с предмета на предмет.</p> <p>— Видиш, ти си петичар, први ђак, сталан гост на министар |
е,</l> <l>Узори равне долове,</l> <l>Да видиш шта ће да никне.</l> <l>Ако ти никне лудаја,</l> |
ктичан живот изгледа ти ситничарење, не видиш шта се око тебе догађа, не можеш ништа да избегне |
Волите се већ целу младост.{S} А ти не видиш, ти ниси видео то тело — шаптао је у себи — то ле |
.{S} Мене сматрају за мирна човека, али видиш, ја се питам да ли у мени не живи неки скривени ђ |
да се поново почну послови.{S} Као што видиш, штета је да новац лежи зазидан у темеље.{S} Фирм |
лико му човек да̑ вредности.{S} Као што видиш, нешто релативно...{S} Доиста, ничега сигурног, н |
дничко између тебе и мене?</p> <p>Он је видљиво патио.</p> <p>— Вама није добро, господин-Илићу |
рераду наших сировина.</p> <p>Младић се видљиво заносио.{S} Његово избријано лице грчило се нер |
аглице, као фине свиле, која је благо и видљиво дрхтала.{S} Плаве боје просипале се на парк.{S} |
н, наметљив, извештачено безбрижан, без видљивог интереса за политику.{S} Он је већ у двадесето |
ла пред њим.{S} Њене очи завијао је вео видљивог узбуђења.{S} Њени <pb n="131" /> бели зуби гри |
се тада велике, тешке, уочљиве, сваком видне, да их је хтела сакрити; болеле је.{S} И као да с |
ић да ми није шта род.</p> <p>— Гле ти, видре, чак га и то интересује — одврати госпођа на рачу |
ограда, фабричка, са гвозденим ногама у виду лавовске шапе, и са уским зеленим лествицама.</p> |
адала у низак басен и враћала се отуд у виду ниске врло сјајних мехурића.{S} Суплент је ваљао у |
ћа хватао се дуг и весео летњи сумрак у виду танке, прозрачне измаглице, као фине свиле, која ј |
ћу у гласу — што се Бела <pb n="163" /> виђа по улици са оним нашим ђаком... како ’но му беше и |
или су и Вишња и Чедомир.{S} Преко зиме виђали су се овда-онда код рођаке; кад су настали топли |
можда променио.{S} Ми се сад тако ретко виђамо.</p> <p>Кад су се пустиле из школе, Вишња хтеде |
смисли шта хоћеш.{S} Хоћеш ли да будеш виђен?{S} Онда критикуј туђа дела, не стварај ништа, ра |
/p> <p>— Пардон...{S} Имам посла.{S} До виђења! — и већ се нађе пред Вишњом, стидљив и он, збуњ |
и пребацивала се.{S} Са нешто урођеног византинизма, она је имала јединствену вештину да измир |
се појављивала из писама.{S} То је била визија неке немогуће жене, о којој сви сањамо, коју сви |
у густом диму од дувана, величанствена визија младе девојке васкрсавала је, као митолошке тице |
слабачко.{S} У тај исти мах појави се и визија Вишње, тако исто у магли, нејасно, непотпуно, са |
јама, али, кад угледа своју другарицу у визији природних елемената, он се упита нехотице: „Нашт |
нпурастих, замахнутих руку, он је видео визију Вишње, њене главе, њених очију које поздрављају |
а као сенка.{S} По дијамантском ваздуху вијало се неколико ластавица.{S} Девојку су обузимале ч |
баченим крајевима, простачким кафанама, вијан као неком утваром.</p> <p>Није га се тицало које |
а кад њих није било, узео би <hi>Горски Вијенац</hi>, отворио га насумце, па читао на глас стих |
ту аду, аустриску стражару преко пута, вијугав друм и низ телеграфских дирека на нашој страни. |
ао, као ружу коју је калемио.{S} Његова вика није се дотицала ситних слабости и рачуна.{S} Он ј |
ка као свила.</p> <p>— Арап!{S} Арап! — викали су умиљато око њега надничари првога дана кад је |
е под руку.</p> <p>— Ево, на, ево још — викао је ван себе.</p> <p>Али је газдарица већ била иза |
крајем пута, оборене главе у страну, и викао као по дужности:</p> <p>— Ево лепа воћа!...{S} Та |
n="128" /> се да се кућа орила од њене вике.{S} Време јој је пролазило у беспослицама, неговал |
а околне планине падају.{S} Дође јој да викне:</p> <p>— За име Божје, погледајте!...{S} Пропада |
жена да се покажу љубазне кад их неко нâвикне, понуди се услужно:</p> <p>— Да подгрејем вечеру? |
лицом.{S} Па и сад, кад их јој предаде, викну :</p> <p>— Ево важне... лажне новине! </p> <p>Обу |
на тебе, луди створе?</p> <p>— Доста! — викну размажена девојка, која се била повратила из прво |
ојко!...</l> </quote> <p>— Ево цвећа! — викну један женски глас.</p> <p>Гомила се растури по ут |
/p> <p>— Него шта ћеш, несрећни сине? — викну му стари.</p> <p>— Ја бих хтео да изучим за злата |
еће.</p> <p>— Јаој, црна, шта ћеш ту? — викну <pb n="217" /> јој Милева, која се у тај пар приб |
у наше ствари.</p> <p>— Мани се, Бела — викну јој мајка с прага велике куће. — Он није био прил |
који се нагађају.{S} Вишња се уплаши и викну своју колегиницу;</p> <p>— Анице...{S} Анице!</p> |
је за Париз.</p> <p>— Ја у Француску? — викнула је кад јој је муж поменуо пут. — Жива нећу, а м |
дили.</p> <p>— Доста с тим паприкама! — викнуо је млади муж једном кад се вратио из библиотеке |
илософијом!</p> <p>— Зевзечи се сама! — викнуо би професор.</p> <p>— Геаче!</p> <pb n="267" /> |
шао ни у најчувенијој светској бањи.{S} Виктор Иго га је водио по најсјајнијим и најтамнијим кр |
у шири читава нова насеобина разноликих вила, окружених цвећем и украсним биљкама.{S} Међутим, |
е одлазила такође, и то брзо, као да је виле гоне, а враћала се тек у вече, пуна новости.{S} Мл |
једно вече. — Мешовити хор <hi>Љубићске Виле</hi> приређује у очи Ивањдана излет на брање ивањс |
цвеће брале,</l> <l>Цвеће брале, венце виле,</l> <l>Венце виле, говориле:</l> <l>Како ћемо мом |
l>Цвеће брале, венце виле,</l> <l>Венце виле, говориле:</l> <l>Како ћемо момке варат’</l> <l>У |
г камена на коме је изрезан натпис: <hi>Вилина Вода 1848</hi>.{S} Седоше на зид једно према дру |
тала се она. — Тамо вилинско коло, овде вилинска вода, све неке мађије.</p> <p>Доиста, она се о |
г носа и зелених очију — која нагази на вилинско коло никад се неће удати.</p> <p>Остојић прште |
та је ово мени! — питала се она. — Тамо вилинско коло, овде вилинска вода, све неке мађије.</p> |
колико девојака. — Знаш ли да си села у вилинско коло?</p> <p>— Кажу — додаде друга девојка, ве |
а имамо што нам треба: пилића, прасади, вина, књига.{S} Дан нам прође као сат, а сат као минут. |
топлини као старац који се напио добра вина.{S} Вишњу пак је бунио тај дан, обузимала ју је ча |
била обилата, било је и слаткиша, па и вина.{S} Стари <pb n="269" /> пушкар, који је задржао н |
а штрче очајни дивљи каранфили боје као вино.{S} И мириси су разни: на печен хлеб, на јагоде, н |
су сами у дућану.{S} Калфа је претакао вино у магази.{S} Шегрт је стајао пред вратима и куцкао |
агазе ударала је кисела воња на јеличко вино.{S} Један зрак сунца играо се око гирланда од разн |
и обујме нас тек кад нас, као неко фино вино, преваре својом лакоћом и сласти, па опију благо, |
стично биље, чије је лишће подсећало на винову лозу, а цветови на цвет од кромпира.{S} Одаја је |
ва девојко, ој,</l> <l>Млад Милија млад виноград сади,</l> <l>Лозе сади, равне дворе гради.</l> |
река ?{S} Од ужичких голија и врањских винограда, она поји целу нашу земљу, држи је моћним сво |
ереном ходу.{S} Два прамена златне косе вирила су испод простог сламног шешира.{S} У руци је др |
, разлиставала се стара лоза, пуштала у вис своје сочне пипке, припијала се уз кућу, увијала се |
ла су се по уличном дрвећу, дизала се у вис, кружила неко време, па опет слетала, и крештала св |
издиже целе Белине груди.{S} Она баци у вис обе руке.{S} Широки рукави од блузе спадоше до раме |
ти крила и паде у рит; она друга прну у вис, па се врати, начини два три круга изнад места где |
упрљаном мувама и масним рукама.{S} Ту висе низови неке врсте кобасица, жути се суд киселих кр |
изгледа као пресечен, једна му половина виси у ваздуху.</p> <p>— Долази ли још ко?</p> <p>— Рет |
ма постељи, у венцу од тепсија и шерпи, висила је јевтина слика талијанског издања <pb n="157" |
вом земљастом лицу.{S} Десна му је рука висила као мртва; свакако је била парализована.{S} Међу |
ка према самој кујни.{S} По зидовима су висиле изрибане тепсије, тигањи, бакрачићи, тенџере, ло |
к, са широким зеленим махунама, које су висиле на све стране као фантастичне ресе.{S} По земљи |
а каже!{S} Дани су пролазили, а перо је висило непомично над хартијом.{S} Његове мисли се бркал |
пстракт и апсурд, моја мисао недостижне висине...</p> <pb n="170" /> <p>— Којешта.{S} Бар смисл |
није довољна жени која хоће да буде на висини свога времена — одговори Вишња и погледа плашљив |
алу нове жене, јер нама требају жене на висини наших дана, жене ослобођене свих предрасуда, жен |
образујем до краја.{S} Хоћу да будем на висини времена у којем живим.</p> <p>Каја је била девој |
пружала руку, пуну јевтиног прстења, у висину младићевих уста.</p> <p>И породица је седала за |
а.{S} На зиду према њему, више постеље, висио је у природној величини портре Матовићев, рад јед |
вен уским, чипканим застирачем, који је висио на две стране.{S} На њему се усправљало неколико |
, снег копнио по <pb n="237" /> околним висовима, ветар доносио мирис од љубичице, пролетња јаг |
о студент философије, врло <pb n="2" /> висок, готово џигљав, али млад, пријатних, мушких црта, |
г здравља и опортунист.{S} Ма да је био висок чиновник, није се могао отрести простачких склоно |
овца, она је несвесно осећала колико је висока цена Радојевим чворнатим рукама.{S} Том осећању |
их острва.{S} С наше стране уздизала се висока обала, са црвеном, одроњеном земљом и плаветним |
сте, црвене, црне, <pb n="81" /> ниске, високе, нове, старе, збијене и раштркане како их само Б |
а види да је та животиња одличног соја: високе ноге, развијене сапи, мали трбух, длака као свил |
супротној страни, по крововима ниским, високим, од олова или просте ћерамиде, с кубетима или т |
мене?</p> <p>Без Илића, цео њен план за високим студијама изгледао јој је излишан.{S} Ради њега |
попречном улицом, једноспратан, с доста високим сутереном, обојен жућкастом бојом која прелази |
а огромним, сељачким шеширом на глави и високим чизмама на ногама. — Еј, Милисаве, ходи да ти п |
глове су испуњавале неколике столице, с високим правоугаоним наслоном, превучене кожом.{S} Бела |
о нешто пролазно... само један ступањ у високим степеницама, уз које се пео.</p> <p>Те супротно |
тапкали по сапима.</p> <p>Арап је држао високо своју лепу главу, и није хтео да погледа те одрп |
них слабости и рачуна.{S} Он је нишанио високо.{S} Он је остављао свакоме слободан један круг б |
а, процењивале су сељачке комисије тако високо, као да је њива засађена смоквом и бадемом.{S} Ј |
плотова су расли сунцокрети.{S} Они су високо дизали своје криве, таште, жутокруне главе и леп |
растопљено сребро, и <pb n="74" /> још високо над зарубљеним брдом преко Саве.{S} Све се запал |
униш.</l> </quote> <p>Сунце је било још високо.{S} Општинска утрина је дрхтала под његовом среб |
тело трошније.{S} Да је место Чедомира, високог, мршавог студента бледих образа и поноситих очи |
у се.{S} Врло интелигентан, врло радан, витак, упечатљив, увек будан, он се ту осећао као риба |
трна ни грмења.</l> <l>Само има до две вите јеле.</l> <l>И под јелом заспала девојка.</l> <l>П |
обе носиле су дугу црну кецељу, просту витицу око главе, сукњу изнад чланака, притискивале по |
ћи ништа.{S} Под његовом руком увише се витке слабине девојкине.{S} Он пусти.</p> <p>Кад хтеде |
чини од једног поточића воденицу са два витла, те га цело село прогласи за најдаровитијег човек |
у.{S} А кад је нађеш, сети се колико је Вићентије узео, па ти тражи двоструко.</p> <p>Илић је о |
ће.{S} Мајка му рече да му сестру проси Вићентије Симић, секретар суда.{S} Била је пуна хвале з |
ософске спекулације, а око тебе диже се вихор, заузет једино материјалним интересима, бруји жив |
е.{S} На један пут, ветар се претвори у вихор.{S} Облак се провали.{S} Из неба осу плаха киша, |
инистар. — Трице и кучине.{S} Данас нам вичу живео, а сутра, на неколико запаљивих речи каквог |
ли је то био случај?{S} Или заиста нека виша сила управља нашим мислима?{S} Те исте ноћи Вишња |
е младићске црте.{S} Био је више човек, више мушкарац.{S} Они остадоше за тренутак забезекнути |
између прозора.{S} На зиду према њему, више постеље, висио је у природној величини портре Мато |
ако хоћеш.{S} Измењао сам све идеје.{S} Више немам никаквог политичког убеђења, не верујем више |
, треба ми још рада, читања, спреме.{S} Више пута узмем перо да забележим идеје које лутају кро |
ну реч је заглушило пиљарско <hi>ко да̑ више</hi>. <pb n="276" /> Зборови су само позорница, ре |
и... они се поново воле...{S} Шта треба више, па да се буде срећан!{S} И у том слатком располож |
ођа сама себе називала — али је девојка више посматрала домаћег учитеља него своје брбљиве сест |
враћати се кад хоће.{S} Није се морала више бојати својих наставница.{S} Није морала трчати на |
е пробудила сва уздрхтала, и није могла више заспати.{S} Заман је гонила његове слике.{S} Оне с |
није могао.{S} Његова драгана није била више шипарица какву ју је оставио.{S} То се примећавало |
ту лепоту своје маште; јер то није била више Вишња која се појављивала из писама.{S} То је била |
ше у извесну забезекнутост што је нашла више него што је очекивала.</p> <pb n="193" /> <p>— Ју, |
женскињу треба поуке.{S} У округу нема више од три четири школе за женску децу.{S} Али шта ће |
добро, боље него ранијих година.{S} Шта више, добила је награду, једну књигу која је говорила о |
алемио воће на рационални начин.{S} Шта више, и по спољашности се разликовао од мештана, окорел |
за ручак, те је питала своје гошће шта више воле: киселу чорбу или супу с кнедлама, ћевап у ду |
{S} Сад то место стоји празно.{S} Ништа више није остало од <hi>Еснафлије</hi> до две чађаве пр |
.</p> <p>Девојку је обузимала ватра све више.{S} Слика Чедомира, његовог загрљаја и оног бесног |
Међутим, последњих година, јачао је све више протест против научног догматизма.{S} Млади суплен |
сиротињском перверзијом, која даје све више сласти што се ниже пада.{S} Калдрма, куће, кровови |
маленом колу знанаца, повлачећи се све више у своје књиге и свој свет идеја.</p> <p>Једнога да |
pb n="44" /> и таман облак ширио се све више изнад њихових глава.{S} Па ипак, они пођоше напред |
е се оцртавало пред њима, губило се све више у таму.{S} И мрак се спуштао као плаветна платна, |
на, час зима, и она се журила школи све више, као да ју је тамо чекао лек тој грозници.</p> <p> |
вим као миш.{S} Београд се удаљавао све више.</p> <pb n="205" /> <p>— Вере ти, Бела — рече Илић |
ијалном лицу.{S} Тај се израз губио све више у извесну забезекнутост што је нашла више него што |
тали су без успеха.{S} Јаз се ширио све више.{S} Међутим, земља је стајала пред великим радовим |
ртоглавице, он је осећао ипак да му све више препрека спутавају корак у напред.</p> <p>Остави р |
јчина болест много опасна.{S} Што га је више понављала, све је разумевала боље народске фразе г |
рену се од улице с тврдим решењем да је више не види.{S} Поглед му се заустави на зеленом тепих |
ћуприје, учитеља, ни лекара.{S} Све је више сиротиње у нашем народу.{S} Села, у којима се ника |
чврсле његове младићске црте.{S} Био је више човек, више мушкарац.{S} Они остадоше за тренутак |
>Био је заиста добро угрејан.{S} Још је више философирао него по обичају.{S} Скакао је с предме |
е сваки рад... нарочито овај који траје више година, врло тежак, огромно тежак...{S}" Он то не |
откопаном земљом.{S} Његова длака није више сијала.{S} Сапи су му смршале.{S} Боја му се проме |
о сентименталности ?</p> <p>— Она није више у моди, слатка моја — насмеја се стара девојка. — |
таром Остојићу.{S} Како кујунџилук није више ишао, одаде се нарочито на часовнике.{S} У слободн |
одано.{S} Јасно јој је било да он није више њен и да то не може бити.{S} Али се она надала да |
онекад би се заборавио и жалио што није више учио школе.{S} У то доба била се већ увелико разви |
па; Боже мој, не, то није могуће, да ме више не волиш.</p> <p>Они беху избили на Теразије.</p> |
S} Чини ми се да ме избегаваш.{S} Ти ме више не волиш? — стаде да се мази, и набра обрве.</p> < |
и сви људи који траже од своје судбине више него што она може дати, бежао је од своје среће, м |
асла, али од <hi>електрике</hi> није се више познавао ни камен.{S} Љубав коју је Остојић уживао |
n="275" /> збунити, по образима који се више не румене на сваку ситницу, по дивно довршеном тел |
и другу девојку.{S} Радио је за испите више него што је требало.{S} Читао је књиге, новине, књ |
6" /> Публика се стане да надмеће ко ће више знати на памет тих његових бунтовничких изрека : „ |
р са самаром пуним цигаља. — Вели, неће више да носи цигље... то му је испод достојанства!</p> |
уствује погребу.{S} После се не вратише више.{S} Бела није хтела да чује за Париз.</p> <p>— Ја |
>Илић махну руком кочијашу да полази, и више се не врати својој ташти ни својој жени.</p> <p>До |
дбу, провела је беспослена, размажена и више мање срећна.{S} Она није била спремљена за живот, |
ако, као сва њена писма, па може бити и више.{S} Јер се беху код њега десили догађаји који су с |
атија била је давно оставила домазлук и више се није враћала.{S} Њен дух је тежио за науком, ли |
ца се изви над Дунав, одлете у ваздух и више се не врати.</p> <p>— Жао јој је било свога живота |
ите се на ум — рекао му је једном. — Ви више нисте дете.{S} Кроз неколико месеца свршићете школ |
мењује таленат, где парче хартије вреди више него глава.{S} Те су је теорије храбриле, подизале |
је добро свакоме који од њега не тражи више него што оно може дати — одговори она полагано. — |
} Анри Поенкаре наслања се у геометрији више на осећање него на разум.{S} Иде се чак до физике, |
а достојанства; један прост радник воли више смрт него понижење.</p> <p>Бела згужва новине.</p> |
, прашину, пепео.</p> <p>— Не говори ми више ништа — рече, устајући. — Ја те молим.{S} Не прати |
?... ти ћеш оцу дати рачуна.{S} Ти ниси више моја кћи.</p> <p>Младић не одговори ништа.{S} Осећ |
а студије врло озбиљно.{S} Али не осети више ону сласт студентског живота, коју је осећала прве |
ег друштва.{S} Није се могао задовољити више чекањем да будућност донесе или не донесе, нови др |
никаквог политичког убеђења, не верујем више у политику.</p> <p>У том тренутку, они су ишли дуж |
је ту поред њега, сласт што је заљубљен више него први пут кад су прошетали сами.</p> <p>— Шта |
ог разговора, он се реши.{S} Није могао више издржати.{S} Поручи једна кола, стрпа у њих један |
окрету.{S} Али што се пароброд примицао више томе граду, радост се сушила у њеном срцу, обузима |
за народ.{S} Његов радикализам није био више политика, већ једна врста религије.{S} Он је веров |
S} Боја му се променила.{S} То није био више арап.{S} Главу је спустио, очи затворио.{S} Није о |
сваког часа лопову који би му покварио више него што би однео, а бојао се и ведрог неба које м |
а звала свог драгана.{S} Њега није било више међу живим.{S} Остало је само његово тело, које је |
о због чега?</p> <p>— У Чачку није било више школе.{S} Отац није волео да седим докона.{S} Знат |
цни.{S} Па и ти часови!{S} Није их било више од два три преко дана.{S} За њих се није морало сп |
а ћу се сама вратити...{S} Ми се нећемо више видети.{S} Никад!{S} Збогом.</p> <pb n="291" /> <p |
гуће, Илићу; није то више за нас, нисмо више деца.{S} Било и прошло.</p> <p>Он покуша још један |
и романима.{S} Немогуће, Илићу; није то више за нас, нисмо више деца.{S} Било и прошло.</p> <p> |
роде, где се дрво с дрветом бори за што више сунца.{S} Понекад би се заборавио и жалио што није |
ош раније него Вишња, да се развије што више, да оде до краја пута који је водио преко девојачк |
столици.</p> <p>У труду да задовоље што више једно другога, они се готово посвађаше, те најзад |
, трудио се да у своје законе унесе што више гарантије да власт не изигра ове мере.{S} У тој бр |
как, где се куће ћушкају да захвате што више улице.{S} Роба из дућана гомила се безбрижно по тр |
питати несигурне хоризонте за нечим што више није наше?{S} Зашто пустити да дани и године прола |
њему изузетно дубоких осећаја.{S} Нешто више, она му је изгледала неспособна за праву нежност, |
у веровали у њега, сматрали га за нешто више од себе.{S} Кад је пролазио улицом, старији су се |
она није мачји кашаљ, да она има нешто више од те три постеље и бакреног посуђа.{S} Стога она |
тим тренутцима код Беле, то беше нешто више од њене лепоте, то беше њена симпатија, далека, но |
ма, вратом и куковима, и, за један глас више, наручивале мокролушким жаргоном:</p> <p>— Стрике, |
вечане ручкове, у кући се кувало двапут више него што је требало, просипало се, бацало, раздава |
је била изашла из уског живота, она му више није припадала.{S} Њене мисли враћале су се пут Бу |
ао је резолуције, мрзео богаташку класу више него што је волео пук, био горд са својих материја |
а природа и силе које владају њоме нису више имале недокучивих тајна.{S} Ушло се у прве векове |
и су своје излоге.{S} Уличне лампе нису више на стубовима, већ су обешене о жицу.{S} Па ипак, о |
крушеност; пењи свој глас за једну ноту више изнад свакидашњости.{S} Ето ти кључа да постанеш в |
ија; лукавство замењује снагу, и помоћу више или мање вештине са којом се та комедија игра, чов |
уде луксузу чистоте, нека му омиле кућу више од кафане, нека подигну бољи подмладак него што см |
ој Милева поверљиво. — Него обеси венац више капије, па ако га преко ноћ нестане, знај да ћеш с |
ов најбољи украс.{S} Тако слободна, још више <pb n="101" /> је ушла у социјалистичке идеје, у б |
уђе у парк.</p> <p>Ту је било света још више.{S} Склони се у крај, где је почињала једна според |
ице тапшу рукама, одобравају и буне још више, па се, после, годинама прича како су се провели н |
та страха пред младићем појачала се још више откако се вратила из Београда.{S} Избегавала је ње |
разовале су се плаве сенке, које су још више истицале небеску илуминацију.{S} Београд је изглед |
у што је великошколац, образован човек, виши од ње.{S} И млада девојка као да је хтела узети у |
нска права жртвују... да, за два гроша; виши интереси земље ишчезавају у корупцији, у нереду, у |
ава и виши интереси, до ђавола држава и виши интереси!</p> <p>— Ту је народ, коме његови предст |
ећи те користи кад је у питању држава и виши интереси, до ђавола држава и виши интереси!</p> <p |
ну која сматра да је њен позив у животу виши од обичне бриге за кујну.{S} На лицу јој је почива |
ју садашњост, ред ствари, жуде за нечим вишим од свакодневне егзистенције.{S} Она се чудила как |
и сталеж има своје муке.</p> <p>И онда, Вишња није волела много прост народ.{S} У њему је позна |
— Ти си уморна... ти си нешто невесела, Вишња? — примети Илић.</p> <pb n="158" /> <p>— Не, ниса |
е како она рекне.</p> <p>У тим мислима, Вишња је прекидала паковање ствари, отварала поново оче |
о, посрћући готово.</p> <p>Идућег дана, Вишња га нађе на Великој Школи по свршетку једног семин |
ка. — Да ти представим: моја другарица, Вишња Лазаревић...{S} Па како ми живиш, што не дођеш?.. |
ми га кад ти се допада! — рече, најзад, Вишња, и пружи му цвет.</p> <p>Он га узе.{S} Промуца не |
Једног малог празника кад жене не раде, Вишња је седела код Остојићевих, кад Радоје дође с једн |
ећа.</p> <pb n="313" /> <p>— Шта ти је, Вишња? — упита Аница, и погледа у собу неодређено.</p> |
quote> <pb n="212" /> <p>— Погледај је, Вишња... погледај Мораву — рече Радоје, док један унутр |
амо.</p> <p>Кад су се пустиле из школе, Вишња хтеде избећи да са Кајом иде кући.{S} Али је она |
1" /> <head>XIII</head> <p>За то време, Вишња је уредно похађала предавања, читала руске књиге |
већ много, за парк, за...</p> <p>— Не, Вишња... — одби младић скромно.</p> <p>— Ја мислим да ј |
ти дивна момка, разбери се, удаћемо те, Вишња, удаћемо...</p> <pb n="314" /> <p>— Чедомире, ах |
мудраца или глупака.</p> <p>— Немогуће, Вишња.{S} Сад ти претерујеш.{S} Ја верујем, против свег |
тица летело је небом.{S} Близу Вишњице, Вишња спази једну аду са шумарком од ракита и одраслим |
се Београда у Чачку.</p> <p>По вечери, Вишња је излазила с мајком на клупу пред кућом.{S} Њихо |
ћност да будемо срећни.</p> <p>Дрхтећи, Вишња је гледала у своју другарицу и није речи могла ре |
реко оближњег моста.</p> <p>— Погледај, Вишња, овог сељака.{S} Он можда нема да купи друге чакш |
есе мелем на отворене ране.{S} Међутим, Вишња, здрава као планинска биљка, освести се брзо посл |
ала на капији.</p> <p>— Шта је с тобом, Вишња? — дочека је. — Озбиљно сам се уплашила.{S} Где с |
ио додирнуо њене усне.</p> <p>Сутрадан, Вишња се дигла из постеље нешто доцније него обично.{S} |
> <pb n="66" /> <p>— Јадно је то право, Вишња — осмехну се Радоје сажаљиво. — Наша Велика Школа |
ва, осветљена сунцем.</p> <p>— Хајдемо, Вишња! — зашкрипа младићев глас с дна груди.</p> </div> |
а помаже око ручка.</p> <p>— Остави то, Вишња — рече јој мајка кад је виде како потаркује ватру |
има свој пут.</p> <p>— Не говори ми то, Вишња — прихвати Чедомир. — Ми смо још увек добри, стар |
живи да се заборавимо?{S} Ти нарочито, Вишња... ти си још увек тако лепа; Боже мој, не, то ниј |
рачао је лагано друмом поред Мораве.{S} Вишња је ћутала.{S} Њене угасите очи мериле су немо зел |
шавала <pb n="37" /> се из методике.{S} Вишња покуша да заметне разговор с њом; говорила је о т |
и је дуговао бар обзир чувања тајне.{S} Вишња се опет није осећала у праву да затражи та објашњ |
г су начинили своје собе за спавање.{S} Вишња је распремала кућу, а Аница кувала.{S} После часо |
другом коме није волео поверити се.{S} Вишња се опет играла кумаша са Милевом, доцније везла, |
Нигде тице да се чује.{S} Биље зри.{S} Вишња је спустила завесе.{S} У соби је мрак, али мало ш |
</p> <p>Некад јој је све то пријало.{S} Вишња се могла радовати дубоко, потпуно, пуним срцем.{S |
светли јој за часак преживели живот.{S} Вишња виде Београд... у неколико партија, без реда, јед |
појављују и онима који се нагађају.{S} Вишња се уплаши и викну своју колегиницу;</p> <p>— Аниц |
ста.</p> <p>Није Радоје мрзео школу.{S} Вишња је то знала.{S} Он јој је рекао једном приликом, |
заборавимо као чела на каквом цвету.{S} Вишња је несвесно пила миље из ваздуха тога дана, опија |
а је тражио опроштај што је сиромах.{S} Вишња не замери ништа.{S} Она није знала за та понижења |
— слегала је девојка раменима.</p> <p>— Вишња Лазаревна! — чуо би се у том глас неког из њеног |
{S} Кораци су се приближавали.</p> <p>— Вишња! — чу се глас човека који ју је јурио.</p> <p>Она |
жени, шапташе јој матерински:</p> <p>— Вишња... слатка Вишња, пробуди се, устани; не гледај ме |
адоје.{S} Затим додаде у шали:</p> <p>— Вишња ће поћи за мене.</p> <p>Девојке примише шалу.{S} |
младу девојку. </p> <p>— Удај се, драга Вишња — продужи Аница. — Удај се што пре.{S} У животу с |
руком он је обви око паса.</p> <p>Тада Вишња покуша да се ослободи, стежући му у исти мах руку |
ст, притиснути је на груди, рећи: „Моја Вишња, моја лепа, моја стара Вишња“.{S} Али се свлада, |
чи могла рећи.</p> <p>— Удај се, слатка Вишња, не размишљајући сувише, не тражећи много.{S} Не |
ухвати за руку.</p> <p>— Слушај, слатка Вишња — рече јој. — Ја знам где си била.{S} Не покушава |
ој матерински:</p> <p>— Вишња... слатка Вишња, пробуди се, устани; не гледај ме тако.{S} Нашла |
аљину.</p> <p>Пред огледалом је стајала Вишња у ноћној кошуљи, боса.{S} Као ван себе, гледала ј |
ad>XXII</head> <p>На Скупштини је нашла Вишња неколико својих другарица из девојачке школе.{S} |
ећи: „Моја Вишња, моја лепа, моја стара Вишња“.{S} Али се свлада, па настави говор о политици:< |
<pb n="291" /> <p>Постала је она стара Вишња, којој је морал патријархалне куће забрањивао сва |
иљци.</p> <p>— Добро, да идемо — приста Вишња.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19140_ |
<pb n="292" /> <head>XXV</head> <p>Кад Вишња оде, Чедомир оста за један тренутак гледајући у п |
ш једно другом да кажемо? — пркосила је Вишња непрестано.</p> <p>— Имам да ти кажем мој живот з |
ead>XIV</head> <p>Била је недеља кад је Вишња пришла Чедомиру.{S} Дан је био ведар.{S} По плаво |
<pb n="54" /> <head>V</head> <p>Кад је Вишња стигла у Чачак, осетила је тек ту сву супротност |
епа девојка у заносу. ~</p> <p>Заман је Вишња звала свог драгана.{S} Њега није било више међу ж |
својим старим, мирним током.{S} Тако је Вишња могла сад мислити на себе.{S} Гриже савести било |
ну лепу, пријатну, ето такву као што је Вишња.{S} Она сигурно има врло лепо тело, познаје се ка |
ородицом му је оставио празнину коју је Вишња неосетно попуњавала.{S} Његово срце, које је дотл |
омир је потврдио ово правило, док му је Вишња била изузетак.{S} Она је одржала реч и дошла тачн |
о?</p> <p>— Не, није ништа — насмеја се Вишња силом. — Разгледала сам престоницу.{S} Ми смо ста |
се вратимо?</p> <p>— Зашто? — чудила се Вишња.</p> <p>— Киша ће још дуго падати.</p> <p>— Али и |
имала <pb n="160" /> појма.{S} Дотле се Вишња чинила младићу жена-другарица која диже човека на |
> <p>— Не знате ви те ствари — осече се Вишња за први пут. — Ја сам еманципована девојка.</p> < |
ког дуго грлио, љубио.</p> <p>Кад би се Вишња задржала с одговором, он је откључавао кофер, вад |
арних влада.</p> <p>— Како? — зачуди се Вишња.</p> <p>Она је ишла поред њега лаганим кораком и |
да и ти окусиш... „Знам, вели, да их се Вишња зажелела у Београду".</p> <p>Некад јој је све то |
цу.</p> <p>— Не... не, Чедомире! — рече Вишња, и истрже руку.</p> <p>Па и доцније, она је избег |
поту своје маште; јер то није била више Вишња која се појављивала из писама.{S} То је била визи |
се могао скалупити у та општа места, и Вишња би пропала ако би пао у туђе руке.{S} Он јој је х |
дати.</p> <p>Остојић прште у смех.{S} И Вишња се насмеја.</p> <p>— Гатке! — рече она немарно.</ |
еним. <pb n="42" /> Међу њима били су и Вишња и Чедомир.{S} Преко зиме виђали су се овда-онда к |
е готово пророчке речи — примети у себи Вишња гледајући расејано у своју давну другарицу која с |
азило питање :</p> <p>— Шта ли сад ради Вишња?</p> <p>Он би се пренуо из својих студија, видео |
буде на висини свога времена — одговори Вишња и погледа плашљиво у младића, па после спусти гла |
школу?</p> <p>— Завршила сам — одговори Вишња гласом који је сад звонио поузданије. — Али не ми |
о... и ми старимо, ми сами.</p> <p>— Ти Вишња?{S} Ти си млађа него што си икад била.</p> <p>— К |
Кад смо тако добри пријатељи — прихвати Вишња — онда будимо отворени: боље је да не идемо зајед |
Жао јој је било свога живота! — примети Вишња полако.</p> <p>Младић не одговори.{S} Причајући б |
тавници морају положити рачун — примети Вишња. — Народна је реч пресудна, народ је суверен.</p> |
ло лепо смо се занимали синоћ — примети Вишња, па кад виде да се Каја не подсмехну, продужи паж |
љине, загрца:</p> <p>— Опрости, опрости Вишња.{S} Ја не знам шта радим.{S} Ти ово ниси заслужил |
управља нашим мислима?{S} Те исте ноћи Вишња је сањала да се удаје за Чедомира.{S} Сан је био |
ојаве.</p> <p>— Ти си удата? — рече јој Вишња, осмехнувши се, па покуша да се метне у у њено ра |
Ти не волиш свога рођака! — пребаци јој Вишња.</p> <p>— Не, Лазаревићева.{S} Ја га волим, он је |
39" /> имала жеља, и то још раније него Вишња, да се развије што више, да оде до краја пута кој |
се бојао да јој га покаже.{S} Да ли то Вишња <pb n="282" /> примети?{S} Да ли покуша да га спр |
је имао према њој?{S} У сваком случају Вишња није знала дотле шта се дешавало са њеним драгано |
н је поздрави и хтеде проћи.{S} Тада му Вишња приђе, пруживши руку, не говорећи ништа.</p> <p>— |
p> <p>— Седи... ту, на канабе — рече му Вишња.</p> <p>Чедомир примети тек тада једно кожно, ста |
те шта кад тако лепо говорите — рече му Вишња. — Ја бих то врло радо читала.</p> <p>— Још је ра |
Звезда било мање.</p> <pb n="310" /> <p>Вишња се стресе.{S} Било јој је хладно.{S} Пребаци једа |
21"> <pb n="227" /> <head>XXI</head> <p>Вишња је оставила универзитет и отишла за учитељицу.{S} |
нису вечерас све козе на броју!</p> <p>Вишња сврши школске задатке што је могла брже, па се он |
м на главу и изгледао као сенка.</p> <p>Вишња се стресе.</p> <p>Она није видела лице у тог чове |
а три стране јевтиним становима.</p> <p>Вишња притисну кваку на једним од многобројних, зелено |
рпног злата лежи у тим таласима.</p> <p>Вишња га погледа неповерљиво.{S} Прво што помисли било |
етеле око ње као мантија у попа.</p> <p>Вишња се добро осећала на Великој Школи.{S} Академска с |
авим булеваром Краља Александра.</p> <p>Вишња оста тако за један тренутак.</p> <p>— Буржоа! — р |
сак глатке коже и нечега чистог.</p> <p>Вишња се стресе.{S} Образ је заболе, као да ју је Чедом |
га је студенткиња са биологије.</p> <p>Вишња је слушала те разговоре и осећала се све неугодни |
мро као питомац Војне Академије.</p> <p>Вишња је ћутала.</p> <p>Оне обе носиле су дугу црну кец |
е, знај да ћеш се удати те зиме.</p> <p>Вишња се хтеде подсмехнути својој другарици, али се не |
машине.{S} Оде чак кућа и имање.</p> <p>Вишња га је избегавала кадгод је могла.{S} Чинило јој с |
наоружан знањем целе наше епохе.</p> <p>Вишња се промисли да ли да му каже праву истину.{S} Нај |
атак, верујем у бесмртност душе.</p> <p>Вишња није била створење које завиди, али та срећа доти |
ко као крст на старинској цркви.</p> <p>Вишња га пусти да говори.</p> <p>— Само треба претворит |
ке“...{S} Шта да радим, кажи ми.</p> <p>Вишња јој није знала одговорити ништа.{S} Њој се такође |
<p>Гомила се растури по утрини.</p> <p>Вишња се нађе поред Милеве.{S} Ове песме, Радојеве речи |
најружнија престоница у Европи.</p> <p>Вишња заусти да нешто дода, али је већ млади човек пада |
м, да ти изложим што сам наумио.</p> <p>Вишња приста у први мах, подајући се своме срцу.{S} Пос |
што се свршило како се свршило.</p> <p>Вишња је тако прошла, изгубила се у провинцији као и у |
{S} Међу овима је био и Чедомир.</p> <p>Вишња пак остаде даље на барикадама.{S} Она није опрашт |
који најтеже осећају њен терет.</p> <p>Вишња је волела да слуша те говоре.{S} У доба реакције, |
суда које су мутиле моју савест.</p> <p>Вишња је тада управљала на свог друга горак поглед који |
ла нашу кујну, било је за причу.</p> <p>Вишња је мало јела и говорила тек колико да не поквари |
а Чедомира да му пошаље пољубац.</p> <p>Вишња задрхта поново.{S} Узбаци руком један прамен косе |
ијег човека на земљи, оца нашег?</p> <p>Вишња, лака словенска природа, давала се уверити и овом |
с ослободи потреба наше природе?</p> <p>Вишња је слушала ове речи, које су се чудно поклапале с |
у нам професори доказују толико?</p> <p>Вишња задрхта инстиктивно и не одговори ништа.</p> <p>Д |
о.{S} У тај исти мах појави се и визија Вишње, тако исто у магли, нејасно, непотпуно, само глав |
али се његове очи не могаху одвојити од Вишње.</p> <p>Она се беше зауставила, нема, збуњена, ук |
у.{S} Те ствари су биле дотле далеко од Вишње као и сибирска поља.{S} Оне су је одмах заинтерес |
приликама дошло је Илићу прво писмо од Вишње.{S} Оно је било у једном великом пословном завоју |
дана осећао изузетно увређен од стране Вишње.{S} Био ју је видео на улици, па кад је хтео прић |
у се чинио празан, шупаљ, бесмислен без Вишње, без њеног милог присуства.{S} Чинило му се као д |
балу чукаричког друма?{S} Да ли се сети Вишње Лазаревића и дужности које је имао према њој?{S} |
их, замахнутих руку, он је видео визију Вишње, њене главе, њених очију које поздрављају својим |
у девојачкој школи и садашњег тренутка, Вишњи се десило толико догађаја, да су јој успомене кој |
о одударала од свежег пољског цвећа.{S} Вишњи се учини да нешто живи ту у лози, у влажном хладу |
је, без њега ништа не може да прође.{S} Вишњи је доносио међу првима новине, пропраћајући их ст |
оме питању, јер је толико пута говорила Вишњи о својим намерама.{S} Најзад рече:</p> <p>— Ја ћу |
об његових осећаја: његове љубави према Вишњи и његовог љубакања с Белом.</p> <p>Вишњу је волео |
и стидљивом, коју је дотле осећао према Вишњи.{S} Затим, чинило му се понекад да ни Бела нема п |
спусте низ једно брдо, кад ветар скиде Вишњи шешир с главе и понесе га низа страну.{S} Млади ч |
њену другарицу Милеву, па је даље писао Вишњи да се не љути, да дође на свадбу ако може.</p> <p |
штапом о њено гвожђе.</p> <p>То је био Вишњи најлепши део дана.{S} С Мораве је пиркао свеж ваз |
не познаје, скупо би га платио!</p> <p>Вишњи не би право ова рођачка оцена.{S} Она посумња у и |
ећаш ли се ја сам ти говорила...</p> <p>Вишњи пређе једна сенка преко лица.{S} Та промена не из |
је син, узели би га за странца.</p> <p>Вишњи се допадао тај младић, жив, окретан, прав.{S} Ћер |
ана и врло гостопримна о празницима.{S} Вишњин долазак био је наравно читав свечан догађај.{S} |
ети још једно расхлађење.{S} На предлог Вишњин, он се несвесно ухвати за џеп.</p> <p>— Оно је м |
бих да знам шта ти о том мислиш?</p> <p>Вишњин поглед сукоби се с Радојевим очима.{S} Тада јој |
са мном?</p> <p>— Не браним — одговори Вишњина мајка. — Ја јој једнако велим да изађе у друштв |
7"> <pb n="185" /> <head>XVII</head> <p>Вишњина мајка опорављала се из дана у дан.{S} Већ је по |
а варошку <pb n="273" /> периферију.{S} Вишњине загасите очи севнуше изненадним сјајем.{S} Да л |
свој шешир који је већ губио форму.{S} Вишњине дотле безизразне очи запалише се од задовољства |
гадан, како сам гадан, Боже мој!</p> <p>Вишњине руке додирнуше његове косе.{S} Она подиже његов |
ташну веселост; овај профил задахнуо је Вишњиним повременим руменилом здравља, њеним изразом бе |
раћају у младићеву главу.{S} Он опази у Вишњиним очима један влажан сјај.{S} Светлост се претва |
огледаше.</p> <p>Осмех је још играо око Вишњиних уста, блед осмех, налик на грч.</p> <p>Она при |
енутку, наго и покривено платном, као и Вишњино, почивало на мермерном столу у хируршкој дворан |
назије и пијаце које су му представљали Вишњино место, те биле као један део њен и миле младићу |
: „Збогом, Дрино водо, ја одо’!“</p> <p>Вишњино срце залупа јаче.{S} Можда ће доћи писмо.{S} Ка |
већ пало вече кад се њих двоје упутише Вишњином стану.</p> <p>— Ви на лето свршавате школу? — |
{S} Стаклена врата водила су из кујне у Вишњину собу, која изненади младића многим и лепим наме |
х других тица летело је небом.{S} Близу Вишњице, Вишња спази једну аду са шумарком од ракита и |
ом.{S} Доиста, обала поред Саве, пут за Вишњицу, самоникле улице по Чубури, виделе су тада мног |
је опомене:</p> <p>— Чувај се Чедомира, Вишњо.{S} Он није рђав човек, ја то знам.{S} Он је сјај |
ав посветио класној борби.{S} Али овде, Вишњо, ми још немамо базе; треба прво створити политичк |
и луди или подлаци.</p> <p>— Шта ти је, Вишњо? — упита је мајка, која се помоли уз степенице од |
евојку од даље несреће.</p> <p>— Чујеш, Вишњо — рече јој отац кад сазна шта јој се десило. — Ни |
е последњег разговора <pb n="304" /> са Вишњом.{S} Она се трудила да се врати на пут којим је и |
то паланке и њеног главног сокака, пред Вишњом је мисао цртала будућност као неку широку реку с |
сла.{S} До виђења! — и већ се нађе пред Вишњом, стидљив и он, збуњен, светлих очију, уздрхтале |
мах, да оде, да се изгуби, да ишчезне с Вишњом у неки свет где га нико не познаје... далеко нег |
рећи.</p> <p>Од оног дана кад је био с Вишњом у њеном стану, трудио се стално да не остаје на |
дана, кад је Чедомир пратио, као увек, Вишњу од Кајиног стана до њене куће; он се опоменуо да |
ање ивањског цвећа.{S} Да пустиш, тето, Вишњу са мном?</p> <p>— Не браним — одговори Вишњина ма |
као старац који се напио добра вина.{S} Вишњу пак је бунио тај дан, обузимала ју је час топлина |
е видело парче белог веза на кошуљи.{S} Вишњу обли румен.{S} Учини јој се да то види на неком д |
лићу гомилу мисли на лањско пролеће, на Вишњу, на њен <pb n="190" /> први пољубац.{S} Сласт те |
</p> <p>Ова слика учини весео утисак на Вишњу.{S} Она се мирила са том вароши, заборављала је н |
скивање домаће воде утицали су чудно на Вишњу.{S} Предмети су губили оштре контуре.{S} Нешто за |
рече. — Сва три су мушкарци.</p> <p>Али Вишњу не остави спомен на оно што јој је Каја рекла пре |
д својих, па се и он туђи...{S} Испрати Вишњу до куће.</p> <p>— Ако госпођица нема ништа против |
> <pb n="180" /> <p>То је писмо затекло Вишњу у врло тешком расположењу.{S} Стид ју је био за о |
ишњи и његовог љубакања с Белом.</p> <p>Вишњу је волео.{S} С тим је био на чисто.{S} То је било |
<p>Поред њих прохукта један воз</p> <p>Вишњу обузе нека меланхолија без горчине.{S} Она промуц |
м кондицију из овог или оног разлога, и вишо се не врати.{S} То је било већ лакше.{S} Ипак се н |
се појавила те године: <hi>Мистицизам у вишој математици</hi>.{S} Анри Поенкаре наслања се у ге |
оцијализма.{S} Он је сад осећао потребу вишу од те негације данашњег друштва.{S} Није се могао |
витом времену унео му је тек, са својом влагом, нешто мало светлости у минуле године.</p> <p>От |
блудно.{S} Осећала се нека јака воња на влагу, зној, на човечје месо.{S} Чула се поново она опо |
ругим речима: право јачега и вештијега, влада аристократије, ропство слабих ?{S} Зар то није ук |
"277" /> узбуђење. — Да, извршна власт, влада, треба да представља у суштини целокупан народ, њ |
ајке, старијом од себе десет година.{S} Влада није одобрила краљев поступак, схватила га као ск |
тво за експлоатацију Моравине снаге.{S} Влада је одобрила правила.{S} Акције су се добро уписив |
народне љубави пратили су га улицом.{S} Влада није могла другојачије него му нађе лепо место у |
уди су неповерљиви.{S} Страх од подвале влада у свима пословима.{S} Изгледа као да у целој земљ |
успео да састави владу, вечерас нико не влада Србијом.{S} Круна ће морати потражити наслон на н |
иразима.{S} Њима је свеједно који режим влада, јер им је сваки добар... у свакој партији, групи |
из доба првих <pb n="17" /> чиновничких влада у Србији, она је била вечито за одржавање неке вр |
горко преварили у систем парламентарних влада.</p> <p>— Како? — зачуди се Вишња.</p> <p>Она је |
арној лицитацији која се лажно зове <hi>влада народа</hi>.</p> <p>— Шта је лек томе?{S} Шта би |
нац.{S} Материјална природа и силе које владају њоме нису више имале недокучивих тајна.{S} Ушло |
" постаје им једина девиза, а посланици владају, управљају, постављају, мешају се у све гране д |
заспала.{S} Бела тако исто.{S} Кућом је владала дубока породична тишина.{S} Електрична лампа за |
адама; чиновници, грабљиви и покварени, владали су земљом као господарска класа, Србија је изгл |
, светиљке нису биле још упаљене, те је владао приличан мрак.{S} Улице, изроване због неких опш |
S} Његов несрећни геније, који је дотле владао овом водом, овим планинама, овим људима стискао |
унтовничких изрека : „Абдикацијом неких владара није ништа поможено народима кад она није у кор |
hi>Карт бланш</hi> имају: деца, лудаци, владари, црквени поглавари, башибозуци, команданти арми |
љив ваздух, прво, као најнежнији, умиру владари и чланови династије..."</p> <p>Илић је волео За |
и су пронашли да се вратио без одобрења владе, или тако нешто.{S} Разлози, објашњења не помогош |
угледних београдских кућа, зависних од владе, оставиле изненадно, на пречац, демонстративно, ш |
оца ни председника општине, партију на влади ни друштво у којем је говорио.{S} Многима то није |
ство приређивало у корист избора Србина владике у Маћедонији.{S} Председништво је предлагало да |
помогоше.{S} Тек доцније је сазнао, да владино одобрење није било у питању ни колико лањски сн |
нсвалском рату и, за добре паре, кадиле владу.{S} Истина, Радоје није знао звонке фразе, његов |
врје празни; краљ није успео да састави владу, вечерас нико не влада Србијом.{S} Круна ће морат |
је презирао као тиранина чију је сурову владу рано осетио.{S} Он је желео да има новаца да би о |
ра своје представнике, а ови постављају владу.</p> <p>Били су прешли преко брвна.{S} Ишли су са |
аву.{S} Он опази у Вишњиним очима један влажан сјај.{S} Светлост се претварала у сузу.{S} И суз |
т, и стегоше.{S} Предео је био пуст.{S} Влажна пољана дисала је новом, великом надом.</p> <p>— |
чиле цео саобраћај.</p> <p>Једне од тих влажних, мрачних ноћи, чу се пуцањ, јачи од топа, страш |
шњи се учини да нешто живи ту у лози, у влажном хладу лозиног зеленила, и да је гледа, <pb n="2 |
сунце које претходи јесењој хладноћи и влази.{S} Једна камара неисечених дрва рогушила се у се |
солуфима се пресијавало неколико белих власи.{S} Остале су му ипак његове буљаве, црне, мокре |
воје законе унесе што више гарантије да власт не изигра ове мере.{S} У тој бризи он је смео с у |
раже много.{S} Највише, да се, дошав на власт, провезу преко Теразија на фијакеру, који називај |
и, који је почео још кад је он дошао на власт, развио се до своје потпуности.{S} Неколико покуш |
истра.{S} Тако се извршна и законодавна власт сукобљавају, укрштају и изопачавају, место да врш |
<pb n="277" /> узбуђење. — Да, извршна власт, влада, треба да представља у суштини целокупан н |
је дочепа у своје шаке.{S} И он не жели власт да учини добра себи или другом, него тако... ради |
верени да је рђаво и опасно. „Остати на власти" постаје им једина девиза, а посланици владају, |
нову кравату.{S} Тај тип се буни против власти, не да би је начинио бољом, него да је дочепа у |
себи или другом, него тако... ради саме власти и да је држи у својим рукама, као тврдица златни |
цање старих пријатеља, кињење од стране власти, свакојаке оскудице и понижења, те одложи час, и |
ј према Бели.{S} То није било у његовој власти; Бели је дуговао бар обзир чувања тајне.{S} Вишњ |
е обавезујемо за нешто што није у нашој власти.{S} Брак ствара од људи силом хипокрите, установ |
реакцију простих маса, те је сад, место власти, народ изигравао законе.{S} Једна њивица овса, к |
целог живота борио против реакционарних власти, трудио се да у своје законе унесе што више гара |
г живота у сталној опозицији и борби са властима, стари професор и његова жена нашли су увек мо |
е капљу; по леду се образују поточићи ; вода струји, жубори, као музика.{S} Звона звоне.{S} Нос |
а на кљуну према њему.{S} Како је млака вода хладила ватру њених руку, како је поветарац дувао |
на. — Тамо вилинско коло, овде вилинска вода, све неке мађије.</p> <p>Доиста, она се осећала ка |
према другом.{S} Између њих је певушила вода кроз луле, падала у низак басен и враћала се отуд |
а на коме је изрезан натпис: <hi>Вилина Вода 1848</hi>.{S} Седоше на зид једно према другом.{S} |
буквара.{S} Школа му је ишла лако, као вода, како се то каже у Ваљеву, Кад би учитељ испричао |
пасти ?{S} Да ли ће допловити до мирних вода каквог гостопримног пристаништа ?</p> <p>На улици |
е дало поправити.</p> <pb n="230" /> <p>Вода је већ допирала до бедема.{S} У мокром мраку приме |
образовали су се нови потоци и реке.{S} Воде почеше надолазити.{S} Из горњих места допирали су |
рда, у белу варош на саставу две велике воде, и изазивале слику студента Илића.</p> <p>Још најв |
даљини.{S} Заокругљена површина Савине воде беласала се између обала.{S} Пред њима се простира |
њака.{S} Чудног облика кућица за црпење воде на обали пружала је своју гвоздену руку као нека р |
немо а час гласно, запљускивање домаће воде утицали су чудно на Вишњу.{S} Предмети су губили о |
чокалиски пасуљ</hi>, с много паприке и воде, а мало пасуља и пастрме, али за кога тврде да је |
дошла.{S} Остави пук и друштво нек сами воде своју бригу.{S} Ти ћеш тамо у Чачку наћи довољно п |
ић није ни сањао да се овакви разговори воде између Белиних родитеља.{S} Он је веровао да су ње |
а ће ти ова страћара.{S} Иди куд те очи воде и ноге носе, па тражи себи девојку.{S} А кад је на |
изненадно и нечујно, подигне један стуб водене паре, па, вртећи се око самог себе, као утвара, |
, кутија од <hi>вешплава</hi>, ђинђува, водених чаша, ђачких таблица, бутеља коњака и емаљирани |
з суседног <pb n="16" /> села око једне воденице, да је изгубио све што је стекао и пред смрт с |
ни песник, који је поздравио проналазак воденице, моћи кликнути: „Одморите руке што окрећу млин |
е целог села, начини од једног поточића воденицу са два витла, те га цело село прогласи за најд |
зарадим!</p> <p>— Онда ћу ја у село за воденичара! — одговори младић тврдоглаво.</p> <p>И тако |
труди се да одговори свима дужностима, води бригу о дневним потребама, расподељује своја средс |
ивидуализам који руши фамилију, државу, води се политика која издиже махом медиокритете.{S} Ти |
видела оволику потпуност у огледању на води — продужи девојка. — Погледај десно... тамо испод |
} По кафанама се пуши, млатара рукама и води политика.{S} Необавештен човек помислио би да се н |
, плови њен чамац с разапетим једрима и води је непознатим путем ка бујним предгорјима неке нов |
широког пејсажа.{S} Обала се огледала у води тако јасно да је гледалац мешао стварност са илузи |
ј десно... тамо испод дереглије, доле у води, није ли оно једна тичица.</p> <p>Доиста, Чедомир |
авила посете, ступала у хумана друштва, водила политику.{S} Она је волела те изласке, при којим |
а око распремања куће, готовљења ручка, водила је гласне разговоре.{S} Међу њима видели се бољи |
танак Ромеа и Јулије.{S} Стаклена врата водила су из кујне у Вишњину собу, која изненади младић |
новирали из основа.{S} Ту је главну реч водила госпа-Клеопатра.{S} Нашла је једног јеврејског т |
а куда ће.{S} Увек би се нашло друштва, водили се занимљиви разговори о паметним стварима.{S} Н |
су били на свом месту.{S} Родитељи нису водили о њима права рачуна.{S} Отац се био бацио сав на |
чи, ударили су другим путем, камо су их водили младост и лепо време.{S} Дан је био један од они |
спахилук, о народним потребама није се водило рачуна.{S} Демократске теорије о уређењу државе |
а широк сокак, који је, иза леђа Двора, водио поред Батал-џамије право на варошку <pb n="273" / |
ијој светској бањи.{S} Виктор Иго га је водио по најсјајнијим и најтамнијим крајевима Париза, Т |
што више, да оде до краја пута који је водио преко девојачке школе.{S} Али се она морала мирит |
, очи затворио.{S} Није осетио или није водио рачуна кад се кола напунише.{S} Рабаџија га удари |
е свештеник певао: „Исајије ликуј...“ и водио их око налоња, он је понављао у себи надничареве |
уко.</p> <p>Илић је одбијао.{S} Није он водио рачуна о богаству.{S} Не, изгледало му је то паза |
чудила како је досад могла бити слепа, водити бесциљан живот, читати бљутаву литературу препор |
поче да се брани девојка. — Ко ће кућу водити, ко ће децу намирити, ко ће тебе гледати?</p> <p |
сало неједнаким словима: „Збогом, Дрино водо, ја одо’!“</p> <p>Вишњино срце залупа јаче.{S} Мож |
ици.{S} Још цео један свет њихао се под водом и са оним, над њом, стварао чаробно савршенство.< |
уљкивала, запљускивала својом пенушавом водом и шапутала јој недопуштене приче, млада девојка з |
рећни геније, који је дотле владао овом водом, овим планинама, овим људима стискао се у њему ка |
ченог у рамена, <pb n="250" /> испрскан водом и блатом.{S} Године су очврсле његове младићске ц |
село равно,</l> <l>Кад си равно, што си водоплавно!...</l> </quote> <pb n="212" /> <p>— Погледа |
е око самог себе, као утвара, полети уз воду, промакне гвоздени мост и изгуби се негде око оску |
и је, мајко.</p> <p>— Хоћеш ли слатко и воду?{S} Сад је девојка дошла са бунара.</p> <p>Не чека |
држалицу и изгуби се, гледајући тупо у воду.{S} Мртвачки сандук њихао се свеједнако.{S} Око мл |
платно од сребра.</p> <p>— Погледај ову воду — рече младић девојци која је стајала поред њега и |
<p>Сунце је завијало својим сјајем тиху воду, зарђале шуме и један параброд насред реке.{S} Дим |
, где се драо и скакао на први знак <hi>вође</hi>.{S} Потписивао је резолуције, мрзео богаташку |
кући министра Матовића, да објасни ону вожњу у колима, да призна свој положај према Бели.{S} Т |
сови су пролазили, требало се журити за воз, и она приону око свога кофера.</p> <p>Имала је пра |
а једном месту погрешно су ушли у други воз.{S} Даље опет, изгубила им се корпа са стварима.{S} |
плеву!</p> <p>Поред њих прохукта један воз</p> <p>Вишњу обузе нека меланхолија без горчине.{S} |
а железничкој станици се формирао један воз... ја бејах готов, и ја те позвах.</p> <p>— То не б |
19"> <pb n="206" /> <head>XIX</head> <p>Воз је јурио, измицао из Београда, остављао последње ку |
{S} Повреде су лаке природе.</quote> <p>Воз је одмицао.{S} Кроз прозоре од вагона виделе се раз |
чки корак или каскало господски, као да вози краљевски брачни пар.</p> <p>— Арап!{S} Арап! — др |
.. ту бледу девојку, с којом се Чедомир возио.{S} Он је био леп човек, он се морао допадати тој |
и Матовићи са кумовима.{S} Кад би време возу, Чедомира беше нестало.{S} Тек у последњем часу по |
на њеног сина који је умро као питомац Војне Академије.</p> <p>Вишња је ћутала.</p> <p>Оне обе |
д пред једном приватном кућом спази два војника на стражи, с ножем на пушци.{S} Иза њих се шаре |
цније звонила је вечерња.{S} Једна чета војника марширала је са стрелишта у касарну.{S} У вече, |
нцу.{S} Илић се ипак окрену и погледа у војнике, у њихове дрвене стражаре, па онда у кућу, али |
азура.{S} У оближњој касарни веџбали се војници и чула се промукла, далека и кратка команда: „К |
латни ланчеви, будилници што су свирали војничке маршеве, велосипеди, шиваће машине.{S} Оде чак |
предавање.{S} Он је био верна гласачка војска по ђачким зборовима, где се драо и скакао на прв |
ну земљу.{S} Грађани, у пола обучени, и војска пристизали су у гомилама.{S} Журно се копало, на |
овај глас.{S} Он му је звонио као труба војске која иде у помоћ, као поклич на освету, на буну. |
довима.{S} Морало се извршити наоружање војске, подићи многе железничке пруге, развити јаче вез |
p>Млади човек није волео да има посла с војском те пређе на другу страну, где се уздизао неки п |
давно имају готов план школовања, служе војску одмах по матури, уписују за то време семестре на |
ву, није крио огорчење на свог сина.{S} Војсци је наређено да чува границу и, под претњом смрти |
који је задржао нешто од своје службе у војсци, трудио се да надокнади дамама оскудицу у каваље |
="164" /> једном приликом: „Кад се деца воле, нека се узму...“</p> <p>— Али ако се не воле? — п |
сподин-Илићу!{S} Главно је кад се двоје воле...{S} А свет, фамилија, новац?{S} Трице и кучине!. |
нека се узму...“</p> <p>— Али ако се не воле? — прекиде је Јован.</p> <p>— Онда ником ништа.{S} |
ече — одговори Клеопатра лако. — Они се воле годину дана пред нашим носем, а ми... слепци код о |
оватог — рече будући министар. — Ако се воле, зашто да се не узму?</p> <p>— Ама, како да се узм |
учак, те је питала своје гошће шта више воле: киселу чорбу или супу с кнедлама, ћевап у дунсту |
е далеке буре.</p> <p>Као сви људи који воле књиге, Чедомир је био склон маштању.{S} Тражио је |
pb n="21" /> Они нису рђави никако: они воле тај примитиван живот, они често имају љубави за до |
у Чедомира, он је воли... они се поново воле...{S} Шта треба више, па да се буде срећан!{S} И у |
друго, треће...</p> <p>— Што у Београду воле ове лимане <pb n="245" /> сандуке — примети заједљ |
госпа-Клеопатра, која је <pb n="118" /> волела формалности, добар тон, устручавање и <hi>ноблес |
није тешка и да не оскудеваш у чему.{S} Волела би да те види, па дођи ако можеш, а ако ти школа |
е још волела Чедомира; она је само њега волела.{S} Поред свих мана, он је био њој најбољи, најв |
леђа.</p> <p>— Ништа.</p> <p>Она га је волела, те би се други на његовом месту можда знао кори |
огледа изненађено у овог човека кога је волела.{S} Он се није претварао.{S} Његове буљаве очи б |
ош место елегантне шетње.{S} Девојка је волела ту улицу, веровала у њу.{S} То је била слабост о |
ана друштва, водила политику.{S} Она је волела те изласке, при којима јој се давала прилика да |
теже осећају њен терет.</p> <p>Вишња је волела да слуша те говоре.{S} У доба реакције, штампа ј |
S} Судио је површно:</p> <p>— У мени је волела слободоумна, учена човека.{S} Љубав је одбијала |
у Вера Павловна, сестра Рускиња, што је волела нашу кујну, било је за причу.</p> <p>Вишња је ма |
S} Лазаревићева ју је помагала.{S} Није волела да остаје сама са својим мислима.{S} Храбро је с |
а своје муке.</p> <p>И онда, Вишња није волела много прост народ.{S} У њему је познавала много |
есакривеним прекором.</p> <p>Она је још волела Чедомира; она је само њега волела.{S} Поред свих |
стајала је усамљена.{S} Младићи је нису волели, претпостављали су девојке које хоће да се шале, |
етке замерке, јер је Радоје волео људе, волео човека као онај часовник који је оправљао, као ру |
Ужичанина, који је, поред своје струке, волео слободу, желео добро своме народу и имао стила у |
> <p>— Јест... јест — одговори затим. — Волео сам, много сам волео.</p> </div> <div type="chapt |
ца успомену на младића који ју је некад волео и кога би она могла волети страсно и одано.{S} Ја |
риличну дозу епикурејства у себи; он је волео све што је пријатно, лако, ново, лепо.{S} У недос |
ким кундацима.{S} Шта то мари!{S} Он је волео слободу, веровао у њену свемоћ, замишљао ју је ка |
неки свој <pb n="77" /> успех.{S} Он је волео своју земљу дубоко.{S} Поред бриге за личну будућ |
мрзео богаташку класу више него што је волео пук, био горд са својих материјалистичких убеђења |
се мало ко пача.{S} Млади часовничар је волео нарочито простог човека, изгладнелог грађанина и |
и чланови династије..."</p> <p>Илић је волео Зарију присно.{S} Он је у њему видео једног сапут |
рањено живинче, али бол девојке коју је волео би јачи од његовог сопственог.{S} Видео је да она |
лажни положај према тој девојци коју је волео и која га воли, према другој девојци чије поверењ |
да неспособном за срећу девојку коју је волео.{S} Он је био добар као Христос, а мало је људи _ |
говог љубакања с Белом.</p> <p>Вишњу је волео.{S} С тим је био на чисто.{S} То је било несумњив |
еца чекају велике празнике.{S} Он их је волео готово исто толико колико и њу саму.{S} Он је био |
етензијама.{S} Осећао је да стари, није волео да му се противуречи и давао је честе савете.</p> |
а заврнутим рукавима од кошуље.{S} Није волео многа мењања тањира.{S} Ручак му је био најслађи, |
нови били тада мали, а другом коме није волео поверити се.{S} Вишња се опет играла кумаша са Ми |
авале тај крај.</p> <p>Млади човек није волео да има посла с војском те пређе на другу страну, |
ачку није било више школе.{S} Отац није волео да седим докона.{S} Знате, мој отац је прост чове |
чуле су се ретке замерке, јер је Радоје волео људе, волео човека као онај часовник који је опра |
м није познао, ни видео, ни разумео, ни волео оно човечанство које је открила психологија народ |
} Говоримо о нечему веселијем.{S} Ти си волео одавно да идеш у Париз?</p> <p>Младић је погледа |
одговори затим. — Волео сам, много сам волео.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19140_ |
и ју је некад волео и кога би она могла волети страсно и одано.{S} Јасно јој је било да он није |
ојима имена није знао, а који су морали волети ову земљу кад су се били за њу.{S} Чедомиров пог |
разумети, па га онда без бојазни можеш волети.</p> <p>— Бог с тобом, како говориш, тата — преб |
ема тој девојци коју је волео и која га воли, према другој девојци чије поверење изиграва и чиј |
његовог сопственог.{S} Видео је да она воли несрећно.</p> <pb n="220" /> <p>— Никад среће неће |
у.{S} Она је веровала у Чедомира, он је воли... они се поново воле...{S} Шта треба више, па да |
="98" /> девојку, да јој каже колико је воли, да јој открије, поред царства мисли, скровиште ос |
> <p>Било му је јасније него икад да не воли ту девојку, па ипак он превали:</p> <p>— Да!</p> < |
н?{S} Пре свега, јасно му је било да не воли Белу... не бар оном љубављу, чежњивом и стидљивом, |
у.{S} А ти си жена... наша жена која не воли живот одрицања, позитивне ствари, рад за човечанст |
та право.{S} Све ме буни.{S} Нико ме не воли.{S} Са̑м сам.</p> <p>Хтеде још нешто рећи, али осе |
ја.</p> <p>— Свет је глуп, Илићу, он не воли паметније од себе.</p> <p>— Ја не мислим тако.{S} |
Да дивне речи за нашу земљу где нико не воли да се пашти, чак ни за своје задовољство!{S} Препи |
им мислима и дужним обзирима, онај који воли једну жену и осећа је поред себе живу, пада у гроз |
{S} Знате, мој отац је прост човек, али воли школу.</p> <p>— Па зар ћете сад пристати да седите |
ко има достојанства; један прост радник воли више смрт него понижење.</p> <p>Бела згужва новине |
нила.{S} Она је иначе веровала да је он воли јако, јаче него што је он био уопште способан да в |
у жену!</p> <p>Тек је сад видела колико воли Чедомира. <pb n="149" /> Осећала је да је њено цел |
ије био никад сигуран да га она озбиљно воли.{S} Он није био приметио дубоки утисак који је на |
ободу кретања, да би радио само оно што воли, да буде свој и припада самом себи.</p> <p>— Новац |
лучаја, и да... на крају крајева, он њу воли још, њу једину, њу саму.{S} Кад би тако дошао најз |
свим изгубила главу!</p> <p>— Да; ја га волим... ми се волимо; је л’ те, Чедомире? — одговори д |
ња.</p> <p>— Не, Лазаревићева.{S} Ја га волим, он је понос целе наше фамилије, он ми је тако ре |
ња. — Лепше него што сам мислила.{S} Ја волим чист ваздух, шуму, свој народ, велике хоризонте, |
о.{S} Неке Швабе лове по риту.{S} Ја не волим лов.{S} Ономад ме је један пример дирнуо.{S} Лете |
е, боже благи!{S} Има времена.{S} Ја те волим, много волим, највише волим.</p> <p>Она га присил |
а.{S} Ја те волим, много волим, највише волим.</p> <p>Она га присили да седне, посади му се у к |
!{S} Има времена.{S} Ја те волим, много волим, највише волим.</p> <p>Она га присили да седне, п |
лаву!</p> <p>— Да; ја га волим... ми се волимо; је л’ те, Чедомире? — одговори девојка узбуђено |
је издавала цела њена појава.</p> <p>— Волите се већ целу младост.{S} А ти не видиш, ти ниси в |
и заруделе кајсије у башти.</p> <p>— Ви волите кајсије? — упита Бела младића, па не сачекавши о |
а удари на главну ствар.</p> <p>— Ти га волиш, дакле? — рече меким, поетским гласом. — Ти си са |
мој, не, то није могуће, да ме више не волиш.</p> <p>Они беху избили на Теразије.</p> <p>— Ја |
ми се да ме избегаваш.{S} Ти ме више не волиш? — стаде да се мази, и набра обрве.</p> <pb n="18 |
сталан, неодважан, слаб.</p> <p>— Ти не волиш свога рођака! — пребаци јој Вишња.</p> <p>— Не, Л |
} Реч се зауставила у грлу.</p> <p>— Ти волиш другога?</p> <p>— Да!</p> <p>Заједно са овом речи |
тојане, луда будало,</l> <l>Ухвати сиве волове,</l> <l>Узори равне долове,</l> <l>Да видиш шта |
колико сокака по којима рабаџије шибају волове, а човек не зна кога пре да пожали: те људе или |
чили су је с обе стране.{S} Шкрипала су волујска кола.{S} Рђаво обучени сељаци трапали су у опа |
ова мисао је била уморна. срце болесно, воља немоћна.{S} То му откри његов интимни пораз.{S} Сл |
ан од другог, налазио много одушевљења, воље де се ради нешто велико, смелости да се кида са св |
добра времена — уздахну госпођа у пола воље. — Онда је живот био лак, јевтин.{S} Данас све има |
езије Његошеве.{S} Кад би пак био рђаве воље, жалио се на реуматизам у десном колену, који је д |
127" /> имао времена, па можда ни праве воље да мисли на своју породицу.{S} Кад би му ко од при |
n="187" /> десили доиста против његове воље, па ипак се осећао кривим.{S} Поштење му је налага |
а, где се љубавници могу шетати до миле воље, а да не буду изненађени непријатним сусретом, под |
рију у борама муселина и љубити до миле воље њену кожу час румену, а час белу.</p> <p>— Куда ид |
ају нам.{S} Шта онда остаје од слободне воље коју нам професори доказују толико?</p> <p>Вишња з |
ницале око ње, обузимале је против њене воље као искушење, и девојка би се стресла од неке слат |
ед нечим непознатим, независним од њене воље, неминовним.{S} Ово цвеће, широка ливада, јаки мир |
е сретну.{S} Данас је Илић имао најмање воље за то, те се склони у прву капију.{S} Матовиће је |
а другом спрату.{S} Био је вечито добре воље.{S} Причао је радо о својим пословима.{S} Решавао |
си озбиљан.</p> <p>Илић је загрли преко воље.</p> <p>— Слушај, Чедо.{S} Ти си нешто охладнео пр |
ио читаво једно предавање о каузалитету воље, о спору између приврженика детерминизма и пристал |
о <pb n="226" /> живот.{S} Противила се вољи родитеља.{S} Није слушала савете опробаних пријате |
жена, женска страна, подјармљена туђој вољи, туђим мишљењима, теретним обичајима које су створ |
} Могла је уредити свој живот по својој вољи, излазити куд хоће, враћати се кад хоће.{S} Није с |
чно, који стварају свој живот по својој вољи.{S} Али, кажи ми... молим те, колико је тек мало т |
ав.{S} Млади човек не поче свој говор о вољи, али се не предаде ни привиђењу који је кишни зрак |
ди целу, разголићену, остављену њему на вољу.</p> <p>Она је лежала, као дете, изваљена на његов |
жно, разблудно.{S} Осећала се нека јака воња на влагу, зној, на човечје месо.{S} Чула се поново |
Из одшкринуте магазе ударала је кисела воња на јеличко вино.{S} Један зрак сунца играо се око |
ицама.{S} То је ивањско цвеће, боје као восак.</p> <p>Друштво загази у ливаду.{S} Иза ногу је о |
икао као по дужности:</p> <p>— Ево лепа воћа!...{S} Тазе јабуке, крушке, слатке поморанџе... ’А |
е само један човек, продавац ушећереног воћа, по којем је падала прашина.{S} Он је ишао полако, |
> <p>Најзад их донесе: малене ножиће за воће, са оштрицом од месинга и дршком од порцулана, по |
справа, уређивао варошки парк, калемио воће на рационални начин.{S} Шта више, и по спољашности |
о њој самој.{S} Она је зрела као зрела воћка, невина као дивља ружа.{S} Зима је попусти.{S} Ње |
а се учини младићу слатка и мека као та воћка коју му је нудила.</p> <pb n="13" /> <p> Он узе к |
ћина.{S} Прозори су гледали у врт, чије воћке, још младе, пружале су мршаву сенку по земљи.{S} |
почну да се краве.{S} Пред дућанима су воштане свеће, обешени светњаци; иза њих се плаве шајка |
аморним стубовима, мирисом од тамјана и воштаних свећа.{S} Он је постојао овде, у Београду, као |
и осети да му глас дрхти.{S} Једно јато врабаца крештало је лево у трњаку.{S} Он се окрену тамо |
светлости као од драгог камења.{S} Јата врана бунила су се по уличном дрвећу, дизала се у вис, |
о задовољних људи.{S} Ретки су као беле вране.{S} Садашњица нуди једва предмете за радост.{S} Д |
авна наша река ?{S} Од ужичких голија и врањских винограда, она поји целу нашу земљу, држи је м |
е било пред кафанама, по тротоарима.{S} Врапци се чули на крововима, у олуцима.{S} Један шегрт |
е угојила.{S} Црте на лицу одебљале.{S} Врат јој као кифла.{S} Нешто мирно, спокојно и задовољн |
ановништва.{S} Газдарица је имала жилав врат и пупаст трбух.{S} Рекао јој је да се не брине, ос |
уке преко рамена и обеси се сва о његов врат.{S} Он осети поново њене усне на својим устима и њ |
прати у стопу, нешто хладно дува за њен врат и један тајанствен глас јој шапће страшне, неразум |
чно лице белило се.{S} Био је бео и њен врат слободан, маљав, округао као у грлице.</p> <p>— Ср |
, а са сунца опет на девојку, на њен го врат, на белу руку, спуштену лако на ивицу од канабета. |
се појави Чедомир Илић, подигнуте јаке, врата увученог у рамена, <pb n="250" /> испрскан водом |
ручку, да сама трчи и куца на младићева врата, позивајући га:</p> <p>— Господин-Илићу, ручак је |
гледајући га нетремице, и изгуби се иза врата лагано, нечујно, неприметно, као привиђење које с |
ра <pb n="301" /> жена је била отворила врата лагано да би га што мање узнемирила и гледала у њ |
одељење — скупи сву храброст, закуца на врата и преда се тој голицавој дрхтавици, па док јој он |
осади та игра, те, кад једном закуца на врата и кад рече уобичајену реченицу: „Господин-Илићу, |
Па опет, чим је устала, погледала је на врата где је синоћ оставила венац.</p> <p>Он је стајао |
још једнако по свом обичају куцајући на врата од собе, а не отварајући их.</p> <p>То је трајало |
ну улице.{S} Кроз широм отворена главна врата, на средини куће, виделе се простране степенице, |
ља састанак Ромеа и Јулије.{S} Стаклена врата водила су из кујне у Вишњину собу, која изненади |
на зид, на прозорска окна, на затворена врата, као тица која је тражила да се спасе.</p> <pb n= |
месту: све је ту, куће, улице, отворена врата, види се намештај, али људи, свет?{S} Нема их, ни |
кама у врх степеница и најзад унутрашња врата, чија су окна од извезена стакла спречавале погле |
ја је играла око његовог голог, здравог врата.{S} На глави је имао качкету, пушио на лулу и бри |
ло њено лице, чак до подвољка и широког врата, па рече значајно: — У вашим годинама, сиротиња н |
ћи непрестано само главу промољену кроз врата.</p> <p>Та је глава била окружена мирисавом магло |
укава, знојава лица, раздрљених груди и врата, босих ногу, па радиле нешто по дворишту сагибају |
p> <p>Ипак се она савлада прва, затвори врата за собом, ступи дубље у собу, стави руке на куков |
на.</p> <p>— Извол’те — рече кад отвори врата, и пријатељски додирну раме младићу, док један св |
ријатељица? — упита затим, притварајући врата.</p> <p>— Да, Бела — одговори он, слободно, осећа |
.</p> <p>Тако куцајући, а не отварајући врата на младићевој соби њу би прожмала нека слатка јез |
пуста.{S} Тек што је за собом притворио врата, кад их газдарица отвори, боса, само у кошуљи.{S} |
ићу, извол’те на ручак", ошкрину полако врата, промоли главу кроз отвор и несташно додаде:</p> |
огој сивој блузи, са ниском мерџана око врата, седела је у својој клупи и преслишавала <pb n="3 |
дом.{S} Неколико младића стајало је око врата.{S} Изгледали су јој као деца.{S} Она се предомис |
ула је весело Каја и обесила јој се око врата, па је пољубила с обе стране и од срца. — Колико |
г Руса.{S} Девојка обави десну руку око врата свога драгана, а левом придржаваше књигу према св |
о и, клатећи се с ноге на ногу, упита с врата:</p> <p>— А где вам стоје?</p> <p>Најзад их донес |
ке и да му, уз заслужени прекор, покажу врата.{S} Долазила му је на ум мисао да нађе старог гос |
ни му се као да чује отварање апсанских врата, читање указа о помиловању, откивање гвожђа и нес |
једним од многобројних, зелено обојених врата, али се она не отворише.</p> <p>— Газдарица није |
о на здравој пети, дохвати се отворених врата, и, поклецнувши само једанпут својом хромом ногом |
оји је стајао у удубљењу неких укинутих врата и продавао погачице, поздрави их по свом обичају. |
н народ! — говорила је газдарица својој вратарки за њих. — Постеља до постеље, па се не погледа |
ег човека под небом и помири с оцем.{S} Врати се у Чачак, али не хтеде продужити школу.</p> <p> |
рецкасте листиће.{S} Мислио је како да врати ову љубазност.{S} Њих двоје би могли бити тако за |
госпођину изреку.</p> <p>У том се Бела врати с пуним тањиром румених кајсија.</p> <p>— А ножев |
виште осећаја.{S} Он је успео да се она врати у Београд.{S} Али, ево већ неколико часова како с |
нечега кобног, надприродног.{S} Радоје врати фењер ономе од кога га је узео, поново зграби буд |
Оставимо, дакле, прошлост.{S} Она се не врати, ма је звао колико хоћеш.{S} Просто: пиши пропало |
руком кочијашу да полази, и више се не врати својој ташти ни својој жени.</p> <p>Док је он так |
над Дунав, одлете у ваздух и више се не врати.</p> <p>— Жао јој је било свога живота! — примети |
из овог или оног разлога, и вишо се не врати.{S} То је било већ лакше.{S} Ипак се није могао о |
" /> са Вишњом.{S} Она се трудила да се врати на пут којим је ишла пре него што га је познала.{ |
обрати своме сину. — Сад ће отац да се врати, па пази, Младене.{S} Немој да се мангупираш.{S} |
паде у рит; она друга прну у вис, па се врати, начини два три круга изнад места где је пао леш |
иђење које се расуло.</p> <p>Чедомир се врати у дубину салона, сурва се на канабе, притиште јак |
у, не задржа никакву резерву за себе, и врати се у Београд.{S} Мајка је покушала да се измире.{ |
n="186" /> је прошла: поменула се, а не вратила се, како кажу наши стари.{S} И девојка је мисли |
ако уско везане за њу, да им каже да се вратила, да постоји, да живи, живи...</p> <p>Нађе се у |
а на скупштини.{S} Мислила сам да си се вратила кући.{S} Тетка ми рече да ниси долазила.{S} Зна |
лост кадгод би узимала новине откако се вратила у Чачак.{S} Читала их је од почетка до краја.{S |
младићем појачала се још више откако се вратила из Београда.{S} Избегавала је његов поглед.{S} |
себе, своје, време што је прошло.{S} И вратила си се несрећнија него кад си пошла.</p> <p>Дево |
но, и изгуби се не окренувши се.</p> <p>Вратила се одмах у село.{S} Прекинула је на кратко са ц |
е сам видела док су моји пристали да се вратим у Београд.{S} Тата још којекако, али мајка!...{S |
p> <p>Бела је била узела судове и пошла вратима да их однесе, па се предомисли, зовну служавку |
хунац.</p> <p>Тада се зачу један шум на вратима.</p> <p>Два млада створа погледаше се као два з |
вино у магази.{S} Шегрт је стајао пред вратима и куцкао косом о калдрму.{S} Неколико мува зуја |
стионица има такође по једну лампу пред вратима.{S} Тако се по улици простиру чаршави несигурне |
ћ извила из његовог наручја и побегла к вратима од трпезарије.</p> <p>— Шта ли ради служавка? — |
о написати.{S} Бацао је перо, полазио к вратима, после се враћао, седао поново за посао.{S} Осе |
м прозорима, државним грбом над сниским вратима.{S} То је пошта.</p> <p>У том се чу лупа точков |
прими што има да дође.{S} На отвореним вратима стајала је Белина мајка још непрестано.</p> <p> |
То је била права трговина, с двокрилним вратима, обојеним фирнаезом, са два велика прозора, пун |
ио примамљив, велики, са својим златним вратима, мраморним стубовима, мирисом од тамјана и вошт |
готово опоро:</p> <p>— Хоћемо ли да се вратимо?</p> <p>— Зашто? — чудила се Вишња.</p> <p>— Ки |
III</head> <p>— Знаш ли да се Љуба Ћопа вратио са села — рече Зарија Чедомиру.</p> <p>— Како је |
о? — предусретала га Бела кад се најзад вратио кући.</p> <p>— Шетао сам, размишљао, мислио на т |
у стипендију.{S} Били су пронашли да се вратио без одобрења владе, или тако нешто.{S} Разлози, |
ма! — викнуо је млади муж једном кад се вратио из библиотеке с главом пуном Ламарка, Кеплера, Њ |
в <hi>цимер-колега</hi> није се био још вратио са божићњег распуста.{S} Тек што је за собом при |
молим.{S} Не прати ме.{S} Ја ћу се сама вратити...{S} Ми се нећемо више видети.{S} Никад!{S} Зб |
е и понижења, те одложи час, и хтеде се вратити.{S} Али га госпођа понуди да се одмори.</p> <p> |
Само нек се не губи време.{S} Све ће се вратити <pb n="175" /> двоструко, јер нам је време најс |
иговарао јој је друг.</p> <p>— Ја ћу се вратити, Чедомире.{S} Ти ћеш видети!</p> <pb n="50" /> |
понавља као што се ни јучерањи дан неће вратити никад.{S} Гледајући у књиге, ти живиш затворени |
на несигурно. — То јест, ја ћу се скоро вратити.</p> <p>Часовничар се трже.{S} Пространа, тиха |
ебало ићи у Чачак.</p> <p>— Ти се нећеш вратити отуда! — приговарао јој је друг.</p> <p>— Ја ћу |
да присуствује погребу.{S} После се не вратише више.{S} Бела није хтела да чује за Париз.</p> |
ни случај и своју оскудицу.{S} И они се вратише у варош још веселији него што су пошли, трчећи, |
ног чак и у кућама, из чијих разваљених вратница и подрума без окана био је туп мрак као из гро |
ручак, кокетовале простачки гримасама, вратом и куковима, и, за један глас више, наручивале мо |
све у животу.{S} Ја имам осам испита на врату.{S} Глава ми бучи, хоће да прсне.</p> <p>— Знам, |
бирократске машине, треба да му га она враћа тиме што ће му осигурати безбедност у селу, олакш |
осила ју је носталгија робијаша који се враћа своме крају.</p> <p>Пред сумрак, небо се наоблачи |
рити поверење наше куће.{S} Зар се тако враћа гостопримство које смо вам указали!{S} Срамота, м |
огао да ти кварим задовољство.{S} Него, враћај се у Београд, па гледај своју науку.</p> <pb n=" |
p> <p>Са том мисли почеше и друге да се враћају у младићеву главу.{S} Он опази у Вишњиним очима |
у њега већ у један кут од салона и као враћајући се с неког далеког пута, по којем је његова м |
кође, и то брзо, као да је виле гоне, а враћала се тек у вече, пуна новости.{S} Младен је одлаз |
давно оставила домазлук и више се није враћала.{S} Њен дух је тежио за науком, литературом, по |
S} По кафанама се чуо жагор.{S} Деца се враћала с купања и дерала у сав глас.{S} Парк је пак ћу |
су је одмах.</p> <p>Од то доба није се враћала у Београд.</p> <p>Живот јој је пролазио без дог |
ево се стишавало постепено, свест му се враћала у главу, и он се питао:</p> <p>— Шта сам урадио |
p>На улици затандрка нешто.{S} То су се враћала празна кола за свој нови терет.{S} Међу њима је |
вода кроз луле, падала у низак басен и враћала се отуд у виду ниске врло сјајних мехурића.{S} |
а му више није припадала.{S} Њене мисли враћале су се пут Бумбарева Брда, у белу варош на саста |
извесна живост. <pb n="64" /> Сељаци се враћали кућама: ко у тарницама, ко на коњу, а већина пе |
авна стаза разређивала се.{S} Шетачи се враћали у град.{S} Између дрвећа хватао се дуг и весео |
знатим, Неказатим, Бескрајним.{S} Ја се враћам срцу да осети оно што мисао моја није могла сазн |
а, а веселих, светлих, занесених очију, враћао се увече са рада.{S} Грађани су га заустављали, |
n="209" /> иста.{S} Пре тога, Радоје се враћао из <hi>Централе</hi>.</p> <p>— Добро вече, комши |
ао је перо, полазио к вратима, после се враћао, седао поново за посао.{S} Осећао је инстинктивн |
ивот по својој вољи, излазити куд хоће, враћати се кад хоће.{S} Није се морала више бојати свој |
е само повод свога одласка и да се неће враћати до јесени, пошто ће се предавања ускоро завршит |
теке на Теразије, па Крунском улицом на Врачар, где је давао лекције једном гимназисту.{S} Било |
другарицу његових младих дана у правцу Врачара.</p> <p>Аница ју је чекала на капији.</p> <p>— |
трака Дунава.</p> <p>— Ти си одсела на Врачару? — прекиде тишину млади суплент.</p> <p>— Да.{S |
варош.{S} После се сети његовог дома на Врачару, скромне, готово сиротињске кућице, где народно |
а ливада, јаки мириси, па то коло и све враџбине којих је пун њен крај, бунили <pb n="218" /> с |
ивљом травуљином.{S} Кроз уско лишће од врба промицао је по који сунчев зрак и изливао свој бак |
ини да нас она, кроз ниске гране својих врба, позива на велика дела, узвишен рад.{S} Гледао сам |
небу.{S} Морава је жуборила иза једног врбака.{S} Поред ње се отезала чачанска котлина зелена, |
парчету земље у крај Мораве, засађеном врбама и по којом липом, какав полуевропски обучен чино |
> <p>Доиста, Чедомир угледа слику једне врбе и у њој слику тице како стоји на гранчици.{S} Још |
ушавале да завију у помрчину разгранате врбе по обали.{S} Са суседног острва долазио је мирис н |
S} Скупи кошуљу позади и притеже је.{S} Врвице на раменима прскоше.{S} У белини платна развише |
и тонови који опијају.{S} Плаве и модре врвице њихале се пред њом и око ње.{S} У уста јој је на |
ретљивост и величанствене умове, а тебе вреба фарисејство и глупост.</p> <pb n="285" /> <p>— Фр |
тек пење врхунцу.{S} Ја хоћу да он буде вредан...</p> <p>— Пуста жеља!{S} Јер само гледајући у |
p>— Илићу?</p> <p>— Грађанске гарантије вреде колико пакло дувана, помиловање с робије, највише |
јући у прошлост, ми можемо знати шта је вредео наш живот.</p> <p>— Ја хоћу најпре да учиним све |
ома замењује таленат, где парче хартије вреди више него глава.{S} Те су је теорије храбриле, по |
то је све.{S} Ја познајем живот.{S} Он вреди толико колико му човек да̑ вредности.{S} Као што |
ожда је узалуд тражити да се животу да̑ вредност у људском смислу речи.</p> <p>Ова храброст не |
е семестре на универзитету, и већ знају вредност годинама службе.{S} То су они који као ђаци до |
твојој генерацији.{S} Људи знају твоју вредност.{S} После ових времена ти ћеш видети друга.</p |
не; њихова вера у будућност и сопствену вредност уносила му је у крв пенушаво одушевљење као од |
S} Упркос дубоким уверењима у сопствену вредност, он је оклевао.{S} Он је гледао сваки дан толи |
пак пун наде, дубоко убеђен у сопствену вредност, у дела која ће починити.{S} Почињали су озбиљ |
{S} Он вреди толико колико му човек да̑ вредности.{S} Као што видиш, нешто релативно...{S} Доис |
} За њега философски системи нису имали вредности.{S} Нарочито није марио немачке философе.</p> |
е на Сорбону.{S} Изабрао је тему: <hi>О вредности живота</hi>.{S} Проблем му је изгледао прост: |
д себе, смејао се њиховој уображености, вређао их отворено.{S} То је било неизбежно.{S} Човек к |
p>— Матора сулудо!</p> <p>— Немој да ми вређаш мајку — умешала би се Бела. — Иначе...</p> <p>— |
а, преко кога су се спуштале процветале вреже од тикава.{S} Варош се губила.{S} Настајале су њи |
румен и сочан.{S} У низинама виделе се вреже од бостана и краставаца; ту су биле подигнуте шиљ |
о такође имале амбициозну младост, срца врела, слутње прве узнемирености, девичанске наде и бес |
ске штамбиље и датуме.{S} У тим сувим и врелим данима кад никога није било око њега, та су га п |
стеричном газдарицом.{S} Обележени овим врелим гвожђем суревњивости, они улазе у политику и губ |
ти кад су нас њена крила додиривала, до врелих игала страсти које су му боле и вртеле месо.</p> |
ни, ми смо принуђени примити га.{S} Да, време пролази, и једанпут дође тренутак кад се мора има |
тражила <pb n="270" /> си себе, своје, време што је прошло.{S} И вратила си се несрећнија него |
говори свршавају кад куцне девет сати, време спавању, и варош остаје мирна и <pb n="209" /> ис |
/> се да се кућа орила од њене вике.{S} Време јој је пролазило у беспослицама, неговала је нешт |
у тробојку какве црначке републике.{S} Време, киша и свакојаке прљавштине претвориле су те бог |
имену, задржавали дуже руку у руци.{S} Време им је пролазило у чекању једно другог, у састанци |
езани присним везама једно за друго.{S} Време, ћуд или неки глуп неспоразум, раздвојио нас је.. |
се судбини на њеном месту, оставила да време реши нерешљиве ствари, донесе мелем на отворене р |
видео: у почетку њиховог познанства, за време једне шетње кад их је киша ухватила ван вароши.{S |
е болесна него што је отац писао.{S} За време кризе, млада студенткиња показа се као најизвежба |
луксуз, још немогућност, чиста штета за време које се на њих потроши.</p> <p>— Објасни то мало |
аше твој директор.{S} Оне знају само за време, за простор, сисаре, преживаре, за опште ствари.{ |
едукције, па и софизми, а, с времена на време, упада у противуречности.{S} Она се питала још, ш |
а њен гној прља, трује.{S} С времена на време, он би се свестио, чупао из срце ту опасну гљиву, |
допирао хук плахе кише.{S} С времена на време млезеви би ударили о прозор да весело човека опом |
/> служавка нађе поред ње с времена на време.</p> <p>Лазаревићка се опорављала полагано.{S} Ње |
о и корисно свој део живота и, кад дође време, заспи вечито под обичним крстом, са кога ће киша |
ирисом.{S} Стога се она отимала, кад је време било ручку, да сама трчи и куца на младићева врат |
ти <pb n="175" /> двоструко, јер нам је време најскупље у животу.</p> <p>Он се доиста журио.{S} |
и бескрајне снове.{S} Све то има своје време.{S} Опасно је дуго маштати, толико мислити, толик |
те у једну већу кућу.{S} Било је крајње време, јер су сад имали и сувише гостију.{S} Било је ме |
ли у народне људе, у родољубе, јер наше време није оно што смо хтели, и ми смо се горко превари |
њену душу.{S} Посао јој се милио.{S} И време је проводила лако, радећи у школи појачано, скупљ |
пратили Матовићи са кумовима.{S} Кад би време возу, Чедомира беше нестало.{S} Тек у последњем ч |
n="295" /> није хтео читати да не губи време.</p> <p>Међутим, последњих година, јачао је све в |
Не жалим новца.{S} Само нек се не губи време.{S} Све ће се вратити <pb n="175" /> двоструко, ј |
, раздвојио нас је...</p> <p>— Не криви време, Чедомире.{S} Ја не верујем у судбоносне неспораз |
идеје, у живот који је изабрала.{S} Али време није било погодно за размишљање.{S} Часови су про |
знала чиме да се позабави, да прекрати време кад остане сама.{S} Француски језик није марила, |
код тебе.</p> <p>— Какав златар на ово време, Бог те видео, кад и ја не могу хлеба да зарадим! |
нарочито кад је на пољу светло и благо време, она је мислила на протекле догађаје са много иск |
ан, те не може долазити у школу за неко време.{S} Знао је да му се неће веровати.</p> <p>— Шта |
м дрвећу, дизала се у вис, кружила неко време, па опет слетала, и крештала свеједнако и јогунас |
а женом у Париз.{S} Задржали су се неко време у Бечу и Минхену.{S} Савете, којима су их обасули |
ала, срце ћутало.{S} То је трајало неко време.{S} Изненадно осетио би да га нешто вуче к њој.{S |
тварајући их.</p> <p>То је трајало неко време.{S} Ваљда се девојци досади та игра, те, кад једн |
е главу и задржа је тако уздигнуту цело време, дајући утисак неког од оних наших неписмених држ |
путем, камо су их водили младост и лепо време.{S} Дан је био један од оних жарких дана у сред п |
то не ценимо њену снагу.{S} Међутим, то време пролази; централа се подиже, и ја ћу ускоро, као |
аље него детињство.{S} Шта се све за то време није десило!</p> <p>Блажени егоист, он ју је био |
е војску одмах по матури, уписују за то време семестре на универзитету, и већ знају вредност го |
b n="141" /> <head>XIII</head> <p>За то време, Вишња је уредно похађала предавања, читала руске |
И ја се само Богу молим да заустави то време, да се не живи тако брзо.{S} Хоћу да грицкам пола |
} Нашли су се у једној побочној улици у време које су заказали.{S} Од кућа су већ расле сенке, |
уди.{S} Пољупцу није било краја.</p> <p>Време је пролазило.{S} Њихове очи нису гледале.{S} Њихо |
бавне изјаве само из романа...</p> <p>— Времена се мењају.{S} Све хоће да је модерно...{S} Дакл |
свршиш школу.{S} Дотле нам иначе треба времена око девојачке спреме...{S} Де, пољуби руку!</p> |
ла све умрле врлине.{S} Илић нађе једва времена да каже Зарији:</p> <p>— Пардон...{S} Имам посл |
жени која хоће да буде на висини свога времена — одговори Вишња и погледа плашљиво у младића, |
замерити, то су <pb n="103" /> била зла времена.{S} Шта су они криви ако су били слаби или имал |
весело. — Одмори се, боже благи!{S} Има времена.{S} Ја те волим, много волим, највише волим.</p |
> <p>— Пазите се.{S} Ми прелазимо чудна времена — рекао му је другом приликом. — Изгубили смо м |
на и чауша.</p> <p>— То су стара, добра времена — уздахну госпођа у пола воље. — Онда је живот |
ла за школу, видела је да још има доста времена.{S} Па ипак је готово трчала путем.{S} Напољу ј |
нису тешке. <pb n="274" /> Има се доста времена.{S} Читам, посматрам, размишљам, учим децу, сва |
n="84" /> Хранио се на кредит, до бољег времена, где и раније.{S} То је било тамо, кад се пође |
д би му, и поред тога, остало слободног времена, он је износио своја размишљања <pb n="119" /> |
д њима...{S} Да, ја сам човек из старог времена, иако сам се бунио против њега: брак ми изгледа |
орише уста да нешто рекну, али немадоше времена јер се на прагу указа госпа-Клеопатра.</p> <p>П |
вљен, труо при земљи, побелео од кише и времена.{S} Велики џбун јоргована надвишавао је ограду |
/p> <p>— Хајд', хајд', синовче; не губи времена.</p> <p>Па обраћајући се ћерци додао је:</p> <p |
ем до краја.{S} Хоћу да будем на висини времена у којем живим.</p> <p>Каја је била девојка коју |
ке у животу.{S} Ти си млад.{S} Треба ти времена.{S} Ти си познат у твојој генерацији.{S} Људи з |
ак, велики.{S} Он мора доћи.{S} Ја имам времена.{S} Ја не смем живети обично.{S} Али — прихвати |
в на политику, није <pb n="127" /> имао времена, па можда ни праве воље да мисли на своју пород |
, задоцњавао је на часове, трошио много времена на трговање с поштанским маркама, свађао се с ђ |
роди око нас неће чекати да ми добијемо времена.{S} Мораће се журити...{S} А ви, млади човече, |
вештачке дедукције, па и софизми, а, с времена на време, упада у противуречности.{S} Она се пи |
једа срце, а њен гној прља, трује.{S} С времена на време, он би се свестио, чупао из срце ту оп |
С поља је допирао хук плахе кише.{S} С времена на време млезеви би ударили о прозор да весело |
<pb n="184" /> служавка нађе поред ње с времена на време.</p> <p>Лазаревићка се опорављала пола |
ражио је самоћу; уживао у лењом губљењу времена.{S} Колико би ствари видео како лете око њега т |
уди знају твоју вредност.{S} После ових времена ти ћеш видети друга.</p> <p>— А дотле?</p> <p>— |
ли.{S} Остављао је, као сви слаби људи, времену, каквој повољној прилици или случају да они реш |
и.{S} Добро му се плаћа.{S} У слободном времену ради за себе.{S} Све је то он сам израдио.{S} П |
е нарочито на часовнике.{S} У слободном времену учио је немачки језик, поручивао мустре, катало |
...{S} Случајни сусрет по том кишовитом времену унео му је тек, са својом влагом, нешто мало св |
ну, пуну неказаних ствари, примедбама о времену.</p> <p>У једном тренутку, ИлиН подиже очи и по |
оћи није могао заспати.{S} Реч Христова врзла му се по памети:</p> <p>— Жено, шта има заједничк |
о старинским пањевима.{S} У кафанама је врило као на вашару.</p> <p>— Овим сељацима засја елект |
њао кров пјане кафане.</p> <p>Унутра је врило као у паклу.{S} Смрад од пића, обуће и збијене го |
у као талас, упи се у њена леђа.{S} Она врисну:</p> <p>— Чедомире, узми ме!</p> <p>И стропошта |
, угушивала себичност, будила све умрле врлине.{S} Илић нађе једва времена да каже Зарији:</p> |
лна кућа образовала по типу беспрекорне врлине, испунила поукама и забранама. — Је ли слобода д |
тара паланачка кућа: пространа, удобна, врло строга обичних дана и врло гостопримна о празницим |
. нарочито овај који траје више година, врло тежак, огромно тежак...{S}" Он то не рече.{S} У ос |
S} Да ниси уморна?</p> <p>— Да, уморна, врло уморна... — покуша она да завара знаке свога узбуђ |
Чедомир још раније запазио једног коња, врло лепог, и чудио се одкуд њега да употребе на тај пр |
S} По ритовима виделе се усамљене роде, врло беле.{S} Једно јато неких других тица летело је не |
и.</p> <p>Он је био студент философије, врло <pb n="2" /> висок, готово џигљав, али млад, прија |
родужи пажљиво — он је врло учен човек, врло паметан... </p> <p>— О чему сте говорили?</p> <p>— |
ада свидео му се.{S} Врло интелигентан, врло радан, витак, упечатљив, увек будан, он се ту осећ |
Ми бисмо могли бити тако срећни, Илићу, врло срећни...</p> <p>Али Илић, као и сви људи који тра |
ивот многољудног града свидео му се.{S} Врло интелигентан, врло радан, витак, упечатљив, увек б |
...</p> <p>— Немам ништа против њих.{S} Врло је похвално кад не губите интерес за науком.{S} Ал |
ођене су сестре.</p> <pb n="38" /> <p>— Врло лепо смо се занимали синоћ — примети Вишња, па кад |
та га девојка, насмехнувши се.</p> <p>— Врло пријатан! — одговори он, још изненађен.</p> <p>Пос |
видела, познала, искусила, рачун испада врло неповољно по твој прогрес и човечанство.{S} Ти си |
{S} Он је сјајна интелигенција, природа врло симпатична, али карактер неодређен, несталан, неод |
/> <p>Доиста, Лазаревићева је изгледала врло лепа тако у ружичастом сјају уличне лампе, опкољен |
и овакав или онакав ток.{S} Она је била врло весела, отварала јако своја нешто бледа уста, забо |
њој самој.</p> <p>Зима јој је пролазила врло пријатно.{S} Имала је доста друштва.{S} Није осећа |
ву као што је Вишња.{S} Она сигурно има врло лепо тело, познаје се како је села.</p> <p>— Ти ре |
коса, очешљана на раздељак, правила је врло згодан оквир њеном лепом лицу.{S} Њене очи миловал |
ада горопадно.</p> <p>У осталом, она је врло мало личила на оне традиционалне младе са обореним |
д њега имала је зеленкаст жакет који је врло лепо доликовао њеној плавој појави.{S} Испод жакет |
а не подсмехну, продужи пажљиво — он је врло учен човек, врло паметан... </p> <p>— О чему сте г |
ала небо.{S} Проблем живота изгледао је врло прост и јасан.{S} Дарвин је дефинисао природне зак |
ка, земљописа, физике, историје имао је врло добре оцене, али је у осталим предметима био већин |
а; он је био сјајан полемичар, писао је врло <pb n="117" /> течно, стил му је био популаран и ж |
г дана изишао са оцем у поље.{S} Био је врло мали; то му је једна од првих успомена.{S} Отац га |
имала право.{S} Њено одбијање падало је врло тешко младом студенту.{S} Он се трудио многим сред |
оново скренуше у родно место.{S} Оно је врло лепо кад је вашар, окружна трка, задушнице... наро |
несрећна за увек.{S} И упамти, свет је врло зао према онима који нису имали среће.</p> <p>Ламп |
Школу, Лазаревићева се баци на студије врло озбиљно.{S} Али не осети више ону сласт студентско |
ак басен и враћала се отуд у виду ниске врло сјајних мехурића.{S} Суплент је ваљао у мислима он |
лским предметима.{S} Положила је испите врло добро, боље него ранијих година.{S} Шта више, доби |
лимент:</p> <p>— Госпођице Бела, ви сте врло љубазни.</p> <p>Једна тица запева у башти.</p> <p> |
ма за почетак.{S} Али оба закона дадоше врло рђаве резултате.{S} Министар. који се целог живота |
е наваљивати.{S} Знала је да јој је муж врло тврдоглав.{S} Стога узе други пут, прими од његово |
ев озари њено лице.</p> <p>Прођоше кроз врло чисту кујну.{S} У једном удубљењу крила се велика |
ана, удобна, врло строга обичних дана и врло гостопримна о празницима.{S} Вишњин долазак био је |
ве године, па <pb n="11" /> су крупне и врло лепе — допуни госпа Клеопатра своју ћерку; затим с |
у свом детињству, имао једну опаку, али врло сигурну учитељицу, невољу.{S} Он је имао да се бор |
> <head>VII</head> <p>Дани су пролазили врло споро.{S} Жарко јулско сунце пржило је београдске |
о и најмања љубавна авантура може имати врло тешких последица.</p> <p>Остави шеталиште, и упути |
— Ја мислим да је то могуће, то ће бити врло корисно, и, надам се, наши ће те разумети.</p> <p> |
/> Чинило му се да је прочитао у некој врло рђавој књизи све што би могао написати.{S} Бацао ј |
био у гимназији, те је од куће добијао врло скромно издржавање.{S} Ипак је имао нечег заједнич |
на друге, трбушати катихета им се чинио врло знаменита личност, заљубљивале се у своје наставни |
{S} Он виде да би му од рукописа остало врло мало, готово ништа.{S} Требало је почети све из но |
>IV</head> <p>Те године пролеће је било врло лепо.{S} Раштркани Београд, који се ломио преко тр |
амо с министровом ћерком.{S} То је било врло тешко.{S} Становали су под једним кровом, хранили |
обу, као рањена тица.</p> <p>Ту је било врло мирно.{S} Чуо се тек један женски сатић у папучици |
тек изгрејао.{S} По небу које је дошло врло плаво блудели су облаци час бели, час жути, и губи |
о говорите — рече му Вишња. — Ја бих то врло радо читала.</p> <p>— Још је рано, треба ми још ра |
ве пријатељице.{S} Он јој предаде шешир врло учтиво, и рече хладно, готово опоро:</p> <p>— Хоће |
претенциозан бео прсник, полуцилиндер с врло уским ободом како је те године било у моди.{S} Да |
оје је падало, али није било вруће, већ врло благо, меко, глатко, да је ваздух био као у купати |
"180" /> <p>То је писмо затекло Вишњу у врло тешком расположењу.{S} Стид ју је био за онај трен |
азивају интовом.{S} Ови млади људи једу врло мало, троше што год имају на новине и брошуре, чит |
бичног смисла обичним речима и излагању врло разумљивих ствари на неразумљив начин.</p> <p>Он ј |
астиру, они Ужичани и Црногорци били су врло занимљиви, настављали дискусије о њиховим <hi>пита |
>.{S} Он је седео на крми и терао чамац врло добро, као да му је то <pb n="244" /> занат, а она |
ног семинара.{S} Изишли су из школе, па врљали по вароши без циља, избегавајући посећена места. |
чи свадбе, Чедомир изиђе из куће, па је врљао по вароши бесциљно.{S} Око пет сати пут га нанесе |
њига, мисли, снова.{S} Место путовања у Врњце и Абацију, он је заједно с Фламарионом посећивао |
ког свеца и очајника у исти мах.{S} Ова врста страха пред младићем појачала се још више откако |
ољна!</p> <p>— То је опет срећа... нека врста среће.{S} Данас је мало задовољних људи.{S} Ретки |
кала по обичају.{S} Остојић је био нека врста старијег брата, пратио их у варош, окопавао им ба |
дућан је београдски специјалитет, једна врста приватне народне кујне или ресторана без алкохола |
ава му свако средство, те постаје једна врста модерног дивљака.{S} То су људи обично са села ил |
лизам није био више политика, већ једна врста религије.{S} Он је веровао у народне снаге, Вук К |
а лево.{S} Ту се види један дућан своје врсте, углављен између једне папуџинице и трговине са с |
нредни слушалац.{S} То је био тип своје врсте; док су његови другови били државници, научари, п |
и, она је била вечито за одржавање неке врсте племства, захтевала је скупоцена одела, свечане р |
и масним рукама.{S} Ту висе низови неке врсте кобасица, жути се суд киселих краставаца, изложен |
ала је шесдесет четири рецепта за разне врсте.{S} Њен главни задатак био је да допуни свога муж |
"22" /> <p> Илић се није дружио с првом врстом својих вршњака.{S} Оскудевали су му за то васпит |
осећање прогнанства прелазило је у неку врсту фикс-идеје, море, мучног лудила.{S} Осећао се ист |
људи силом хипокрите, установљава једну врсту ропства.{S} Идеална веза између човека и жене пос |
о главне стазе, која је описивала једну врсту круга, прелете преко гомиле пепељавих капута, раз |
ека на један проблем механике, на једну врсту живе геометрије.{S} У науци се чује брујање талас |
супружанска постеља, претворена у једну врсту дивана, тако распремљена с јастуцима унаоколо и ш |
е бића што је Дарвин стрпао све у једну врсту!{S} Позитивизам није познао, ни видео, ни разумео |
одржавале су код двоје заљубљених једну врсту борбе час прикривене, час отворене.{S} Чедомир се |
претварала савамалске авлије у чаробни врт, уносила бескрајна одушевљења у младићево срце и би |
ва полудивља поља претворила у најлепши врт.{S} А тамо даље...</p> <p>И Радојев поглед изгуби с |
еликих врућина.{S} Прозори су гледали у врт, чије воћке, још младе, пружале су мршаву сенку по |
врелих игала страсти које су му боле и вртеле месо.</p> <p>Девојка понови песму мирно, не слут |
но, подигне један стуб водене паре, па, вртећи се око самог себе, као утвара, полети уз воду, п |
стојићев султан дремао у својој кућици, вртио репом и хватао устима муве.{S} Даље, преко разнов |
па се постепено пела уз брдо, прошарана вртовима, попречним улицама и по неком великом грађевин |
и, да је пуна релативности, анархизма и вртоглавице, он је осећао ипак да му све више препрека |
.{S} Трипут се лала зажутела у школском врту.{S} Трипут је славуј пропевао у шипражју поред Мла |
азиле су оближње раднице да однесу кући врућ ручак, кокетовале простачки гримасама, вратом и ку |
едмете на које је падало, али није било вруће, већ врло благо, меко, глатко, да је ваздух био к |
није добро?{S} Ти си болесна ?</p> <p>— Врућина ми је, мајко.</p> <p>— Хоћеш ли слатко и воду?{ |
е одмори.</p> <p>— Напољу је још велика врућина — рече она — а, Бога ми, ни наша кућа није близ |
војка и одмахну руком.</p> <p>Тога дана врућина би још јача.{S} Сунце се не види као да се раст |
имала је жеља да понови балет, несносна врућина пекла ју је из постеље, груди дрхтале, тело се |
пред вече, као одахнувши после великих врућина.{S} Прозори су гледали у врт, чије воћке, још м |
м књигама, о Зарији Ристићу и о великим врућинама у Београду.{S} Ипак, пишући о тим простим ств |
а као <pb n="89" /> небесни дар, на тим врућинама; она су позлаћивала Стрикову чокалиницу, прет |
догађало.{S} Београђани су се жалили на врућину, на прашину, на велике цене.{S} Овог пута њен с |
и камен, темељ широк неколико хвати, а врх од зида као колски пут.</p> <pb n="229" /> <p>— Као |
решити свој проблем. — Изникнуће ми на врх главе.{S} Једи шта ти се донесе.</p> <p>— Ја не мог |
.</p> <p>И породица је седала за сто: у врх стари господин, с нешто раскораченим ногама као да |
ић пољубио први пут своју драгану.{S} У врх пута стајала је још она клупа на <pb n="97" /> којо |
а, два зелена суда с тропским биљкама у врх степеница и најзад унутрашња врата, чија су окна од |
егове идеалне жене.{S} Тако је гледао у врх једног багрена и у његовим последњим гранама, које |
хоћете... под какво дрво, у ону кућу у врх пута? ---—</p> <p>Млади човек је и овде морао претр |
вне тврђаве, чија се платна спуштала од врха брда па до у саме таласе Дунава.</p> <p>Ова слика |
своје мишљење о твојим поступцима.{S} С врха до дна друштвених степеница одиграва се иста комед |
не језе која ју је подухватала целу, од врхова прстију па све до чела и главе.</p> <p>Сањала је |
му и бујад, оне су дизале озбиљно своје врхове украшене чипком од букава.{S} По гдегде видело с |
На обали се видело парче једне шумице: врхови од јела, два три јасена, широко лишће од ораха и |
ну повезаних <pb n="10" /> књига.{S} На врху једног ормана стајало је попрсје Вука Караџића с ф |
лете цели родни крај, па се заустави на врху Овчара.{S} Сети се гомиле радника који у подножју |
српску тробојку и с дрвеном јабуком на врху.</p> <p>— Шта му је то сад? — упита се Чедомир нес |
су два скупоцена ормана, изолучена при врху, оштећена употребом на неколико места.{S} Углове с |
ојој је држао кондицију налазила се при врху Крунске улице.{S} То је било код једног гимназијск |
доксална љубав чула достизавала је свој врхунац.</p> <p>Тада се зачу један шум на вратима.</p> |
варао, природне науке достизале су свој врхунац.{S} Материјална природа и силе које владају њом |
ања испуњавала је сад њену душу.{S} Као врхунац свега, била је нестрпљива жеља да напакости Или |
ње — одговори Чедомир. — Он се тек пење врхунцу.{S} Ја хоћу да он буде вредан...</p> <p>— Пуста |
е јој да оде од огледала.{S} Једна суза врцну у њеним очима.{S} Нешто јаче од ње заповедало је |
авају, укрштају и изопачавају, место да врше функцију прописану законом.{S} Отуд долази стална |
ић се није дружио с првом врстом својих вршњака.{S} Оскудевали су му за то васпитање и средства |
ишта није везивало, и нађе се са својим вршњацима, децом такође из бољих кућа, а поквареном као |
гије.{S} Он је веровао у народне снаге, Вук Караџић је казао последњу реч у питању језика, наро |
а врху једног ормана стајало је попрсје Вука Караџића с фесом на глави.{S} Десно од ормана, на |
миле.</p> <p>— Ето, тако, радио с нама, вукао цигљу, па онда баци самарицу, потеже се два пут п |
тога догађаја бринуо се Младен, који је вукао свог учитеља за рукав, шапутао му нешто пропињући |
моквом и бадемом.{S} Једна липсала коза вукла се из села у село и процењивала се наизменично пр |
али неку обалу.{S} Мршава, јадна кљусад вукла су земљу у арабама.{S} Међу њима је Чедомир још р |
ек овде-онде која прилика што се лагано вукла, изазивали су мисли о смрти.{S} Било је нечег гро |
гове речи је опијале, његове руке су је вукле к себи.</p> <p>— Шта је ово мени! — питала се она |
оје славни психолози?“ Цело његово биће вукло га је у том тренутку далеко од науке, тамо у ту с |
ли отиди код мојих пријатеља и земљака, Вуксановића и Компаније, стаклара на Сави до Малих Степ |
је био знак да се крене.{S} И он пође, вукући се, климајући десно-лево.</p> <p>— Спустио се на |
јаџије обесили кануре бојене и небојене вуне, а месари кожице суве и сирове.{S} Пред кућама, на |
зора.{S} У рафовима се шаренила повесма вунице, превучена завесом од тула; видели се калупи од |
окаменотина.{S} Ено Гаврила Петровића, вуче пет кила књига, уби га научни рад, кашљуца већ.{S} |
еме.{S} Изненадно осетио би да га нешто вуче к њој.{S} Хиљада ствари, блиских тој девојци, изаш |
се јутрос у овдашњој Саборној цркви са г. Чедомиром Илићем, свршеним философом.{S} Честитамо м |
> <quote> <hi>Венчање</hi>. — Бела, кћи г. Јована Матовића, министра земљорадње, венчала се јут |
лошке тице из пепела.{S} Боле (!дуго о) га хиљаде игала душевног нестрпљења.{S} Није знао шта д |
ниже слојеве народа да би <pb n="32" /> га проучиле, олакшале му беду, просветиле га.{S} Оне се |
треба научити читању и писању.{S} Треба га увести у тајне нашега доба, где човечју снагу замењу |
у.{S} Млади човек потрча за њим и једва га ухвати у једном трњаку.{S} Кад се окренуо и пошао ка |
ог.{S} Радоје врати фењер ономе од кога га је узео, поново зграби будак, замахну њиме, поче да |
и помислила да се нађе са Чедомиром, да га поново придобије за црвену заставу, да подели с њим |
је по том Милева. — Радоје пије.{S} Да га свет не опази, попије на једном месту само једну чаш |
остави.{S} Једанпут се толико задржа да га газда-Митар опомену:</p> <p>— Хајд', хајд', синовче; |
есницу.{S} Презао је сваког тренутка да га не дочека љутито лице њеног оца или мајке и да му, у |
стру за жену.{S} Мајка је покушавала да га умири, приволи.</p> <p>— Одреци се наследства — гово |
погађала његову мисао.{S} Није хтела да га понизи.{S} Она је преклињала...{S} Црте на њеном лиц |
дно половно обећање било довољно, па да га она поново заволи без бојазни.{S} Јер је она била же |
у јуну, а већ у августу молио је оца да га упише у школу.{S} Дотле је сам научио читати и писат |
n="282" /> примети?{S} Да ли покуша да га спречи и да му улије храбрости, кад му примети:</p> |
склоности своје душе, он се не даде да га занесе та струја нових нада, него исприча другарици |
роко о примени електрике, трудећи се да га својим здравим разумом схвати што боље.</p> <p>Међут |
сети да му се гуша стеже, очи почеше да га сврбе, и њега обузе луда, болесна жудња да рашири ру |
о неко време.{S} Изненадно осетио би да га нешто вуче к њој.{S} Хиљада ствари, блиских тој дево |
азио улицом, старији су се утркивали да га поздраве, а деца се загледала у њега, као у чудо.{S} |
тво.{S} И, он није био никад сигуран да га она озбиљно воли.{S} Он није био приметио дубоки ути |
змало, мрзео своју драгану и веровао да га она мрзи.{S} Сваки њен покрет који није ишао у прило |
ву главу и гледаше га кроз сузе, као да га је жалила, као да је жалила себе, као да је жалила њ |
с њом, као да он није постојао, као да га никад нису видели.{S} У њему се појављивала љубомора |
па онда у кућу, али испод ока... као да га се то ништа не тиче.{S} Редови, млади момци у озбиљн |
цветалог јасмина.{S} Учини му се као да га биста посматра упорно.{S} Не могаде издржати тај бро |
милог присуства.{S} Чинило му се као да га је цео свет напустио, као да му нема најбољега што ј |
круга изнад места где је пао леш као да га тражи; пуче друга пушка; тица се изви над Дунав, одл |
, за животом потпуним.{S} Он је хтео да га види јасно, ту, поред себе, да се сав загњури у њега |
она не дође на заједнички час, било да га не примети на улици, било да се сувише смеје са оста |
ужила пут с њом.{S} Било му је јасно да га Лазаревићева избегава намерно, па и да му пркоси.{S} |
оју.{S} Газда-Митар га је звао често да га што послуша, напише му писмо или признаницу, јер су |
ударио га тако страшно ножем у трбух да га је послао на онај свет, па после умакао и успео да п |
њу.{S} Да ли се Чедомир дурио?{S} Можда га писмо није нашло?{S} Можда је и он отишао из Београд |
>Илић се осмехну кисело.</p> <p>Госпођа га загрли поново.</p> <p>— Ко би се надао од овог свеца |
сасвим изгубила главу!</p> <p>— Да; ја га волим... ми се волимо; је л’ те, Чедомире? — одговор |
Вишња.</p> <p>— Не, Лазаревићева.{S} Ја га волим, он је понос целе наше фамилије, он ми је тако |
ачуна кад се кола напунише.{S} Рабаџија га удари песницом по њушци.{S} То је био знак да се кре |
а, али стварна, жива <pb n="23" /> која га је пратила, легала и дизала се с њим из постеље, и с |
према тој девојци коју је волео и која га воли, према другој девојци чије поверење изиграва и |
S} Та кљусина учини му се као авет која га гони, као живот који му остаје, као он са̑м.{S} Окре |
е.</p> <p>— Ја сам љута на вас — дочека га Бела, држећи непрестано само главу промољену кроз вр |
{S} У кући су настајале свађе.{S} Мајка га је грдила, клела.{S} Сестра је претила да се обеси.{ |
<p>Он је био пун ових фраза.{S} Девојка га је слушала погледом зачуђеним, наивним, благим и жал |
првим цртама зрелих година.{S} Девојка га никад лепшег није видела.{S} Његов поглед ју је зано |
и су трзали штит од качкете.{S} Девојка га је слушала с пажњом и, у исти мах, са извесним страх |
о питање нисам мислио.</p> <p>Матовићка га погледа изненађено.</p> <p>— Овај се вешто извлачи — |
дић држао лекцију њеном брату, позивала га на ручак још једнако по свом обичају куцајући на вра |
ите чаја, Иване Јосифовићу —- умиривала га је студенткиња са биологије.</p> <p>Вишња је слушала |
кође приметила.{S} Црвенила се, гледала га весело и смешила се.{S} Њени зуби сијали су испод ру |
је одушке у цвећу, сагињала се, кидала га, мирисала, стезала његов сноп уз груди.{S} Те груди! |
колико је излагао појединости, освајала га је чама, досада, мрзовоља.</p> <p>— Ето тако — закљу |
ама.</p> <p>— Краљ се верио! — дочекала га је Бела у кујни, у коју се прво ступало при улазу у |
="25" /> <p> — То није много — дочекала га је сестра — млад је, леп је, образован, има плате дв |
сад одушевљавале друге мисли, обузимала га је ватра, осећао се задовољан што је ту, поред ње, ш |
ли се супленту није допадала; опомињала га је сувише шара на зиду у девојачкој соби његове жене |
> <p>Она је седела до њега и посматрала га весело, готово безазлено и у исти мах несташно.{S} Б |
ља.</p> <p>— Где си био? — предусретала га Бела кад се најзад вратио кући.</p> <p>— Шетао сам, |
посвећивала Илића у те куповине, питала га за савет при избору боја, <pb n="200" /> говорила му |
и, отварала поново очево писмо и читала га бог зна који пут.{S} Реченица о Радоју допала јој се |
Избегавала је његов поглед.{S} Пуштала га да говори, и тек тако, гледајући у страну, осећала с |
, кад јој је мајка отишла од куће, Бела га позва у своју собу.</p> <p>— Пропали смо ако нас при |
рица купила ту скоро и сва срећна унела га у ову собу.{S} Простирка је била лепа, али се суплен |
на је била ту, она му се нудила, љубила га без питања, украшавала му живот многобројним нежност |
је дотле имала према свом мужу, грдила га, понижавала, рушила му свако уважење, па и онај поно |
осила је један велики формулар и молила га да јој то испуни, јер, каже, жандарм јој наредио да |
није одобрила краљев поступак, схватила га као скандал и поднела оставку.{S} Председник кабинет |
аласка за зелени зид Јелице.{S} Пратила га чамотна тишина као сенка.{S} По дијамантском ваздуху |
је намирише, нудила му бонбоне, китила га цвећем из саксија, слала по Младену какву гравуру ил |
о што предузме какав даљи корак.{S} Она га је избегавала свеједнако, намерно и пркосно.{S} Оста |
карата и писама које је добијао.{S} Она га је такође приметила.{S} Црвенила се, гледала га весе |
празној улици спази своју жену.{S} Она га није видела, ишла је оборене главе и храмала јаче не |
ла кад јој је узео први пољубац.{S} Она га одгурну инстинктивно.</p> <p>— Доцкан, Илићу — рече |
енутих леђа.</p> <p>— Ништа.</p> <p>Она га је волела, те би се други на његовом месту можда зна |
цвет на подугачкој гранчици.</p> <p>Она га спази такође и заклони лице оним цветом, као да је х |
много волим, највише волим.</p> <p>Она га присили да седне, посади му се у крило, па поче да б |
рћући готово.</p> <p>Идућег дана, Вишња га нађе на Великој Школи по свршетку једног семинара.{S |
злата лежи у тим таласима.</p> <p>Вишња га погледа неповерљиво.{S} Прво што помисли било је да |
.{S} Оде чак кућа и имање.</p> <p>Вишња га је избегавала кадгод је могла.{S} Чинило јој се да ј |
крст на старинској цркви.</p> <p>Вишња га пусти да говори.</p> <p>— Само треба претворити речн |
очекивао је нову годину с друговима, па га пиће преварило.{S} Његов <hi>цимер-колега</hi> није |
једнакости.{S} Новац треба разумети, па га онда без бојазни можеш волети.</p> <p>— Бог с тобом, |
p> <p>Њене руке задрхташе у његовим, па га стегоше, задрхташе опет, и стегоше.{S} Предео је био |
слио на самоубицу.{S} Па и сутрадан, та га мисао није остављала.{S} Док је свештеник певао: „Ис |
— Што ми то раније ниси рекао ? — упита га она дрхтаво.</p> <p>— Не знам да ли се сећаш... оног |
Како ти се допада мој будоар ? — упита га девојка, насмехнувши се.</p> <p>— Врло пријатан! — о |
Ти рече да долазиш чешће овде? — упита га она.</p> <p>— Да.{S} Навратим који пут.{S} Овде је п |
p>— Је ли то истина, господине? — упита га госпа-Клеопатра свечано.</p> <p>Било му је јасније н |
час белу.</p> <p>— Куда идемо? — упита га она.</p> <p>Пут се био изгубио.{S} Пред њима је стај |
му пружи кутију с палидрвцима, и упита га, пола у шали, пола озбиљно:</p> <p>— Откад ти поста |
хартије по таваници учионице.{S} Најзад га истераше из гимназије што је доказивао катихети да п |
ижа да не доби оно писмо од оца.{S} Кад га први пут прочита не учини јој се мајчина болест мног |
би, да ишчезне с Вишњом у неки свет где га нико не познаје... далеко негде, у непознати крај гд |
албуму.{S} Сети се Чедомира.{S} Доведе га у везу с министровом ћерком.{S} Сети се његова ћутањ |
к тог кабинетског социјализма — прекиде га поднаредник, у чизмама, са шапком забаченом на теме |
бинет...</p> <p>— Је ли, тата — прекиде га Младен — хоћеш ли и ти постати министар?</p> <p>— Зи |
ској радиности, стари Лазаревић прекиде га, рекавши му тмурно:</p> <p>— Није ми глава сад за то |
шава код нервно раздражених људи, обузе га једна дубока одвратност према свету, према свему, а |
а, вијан као неком утваром.</p> <p>Није га се тицало које је доба дана.</p> <p>Ти заборави су м |
војци, изашле би му пред очи и нагониле га да је опет види.{S} Срео би се с њом.{S} У погледу к |
проучиле, олакшале му беду, просветиле га.{S} Оне се боре с човеком раме уз раме, нема рада од |
а не тиче.</p> <p>Ова издаја сна заболе га као удар у срце.{S} Он се диже с клупе, прође стазом |
у своје савести.</p> <p>Белино понашање га је такође мучило.{S} Једном би с њим, за столом, гов |
етар скиде Вишњи шешир с главе и понесе га низа страну.{S} Млади човек потрча за њим и једва га |
дана у дан за комад насушног хлеба, те га је та борба изоштравала, док његова деца добијају то |
дног поточића воденицу са два витла, те га цело село прогласи за најдаровитијег човека под небо |
ета реакције! како је смело тврдио — те га је Илић поучавао за скромну награду.{S} Ову платицу |
га до срца.{S} Близу Калимегдана срете га једна група другова, Ужичани и Црногорци, с којима с |
ене фразе, стављајући му до знања да ће га одати.{S} Кад би се њихови погледи сусрели, њене сом |
, кажњавао га опоменом, претио му да ће га казнити озбиљније.{S} Ни ђаци га нису много поштовал |
злога што је пролетеру свеједно који ће га капиталист експлоатисати, Србин или Турчин, свеједно |
еде, нешто што се не да избећи и што ће га пратити вечито.</p> <p>— Не покушавајте да се бранит |
ића да чују и његово мишљење, и позваше га <hi>код Пеливана</hi>, бозаџије чувеног у то доба у |
е.{S} Она подиже његову главу и гледаше га кроз сузе, као да га је жалила, као да је жалила себ |
ести и попуштања приликама.</p> <p>Беше га дарнуо поклон.{S} Посматрао је румени каранфил, њего |
рену се у мржњу против њега.{S} Обедише га чак да је несавесно руковао с друштвеном имовином, ј |
у, готово све потрошило.</p> <p>Пустише га из затвора.{S} Част му се поврати, али цело његово и |
о је озбиљно:</p> <p>— Уверен сам да би га она пољубила само да види како је то кад су бркови о |
.{S} Један сељак, прљав и исцепан да би га у другој земљи ухапсили, терао је своју кобилу преко |
ена је била отворила врата лагано да би га што мање узнемирила и гледала у њега сивим, остарели |
едрасудама!</p> <p>Говорила је то да би га казнила.{S} Она је иначе веровала да је он воли јако |
у је осећао, да прати нови покрет да би га могао сузбијати.{S} Филозофи изилазе из леденог обла |
је хтео да чује о тој операцији која би га лишила очевине.{S} Он је знао колико је његов отац и |
акво дрво, пут, бара каква опоменула би га своје другарице.{S} Њено запаљено лице с мирним угас |
је, и нашао му логичан закључак; шта би га се тицало што би то било противно његовом новом убеђ |
о би радио на започетој тези.{S} Шта би га се тицало што не би постао професор универзитета, сл |
поглед и нервозно угризање усне, кад би га слушала како објашњава Младену какво правило из мате |
еле.{S} Ватра му ломила тело.{S} Кад би га неко ма и очешао, заболело би га до срца.{S} Близу К |
е решење човечјег живота.{S} Понекад би га обузела нека идеја, којом би решио једно од многобро |
предао и пољубити сто своје собе где би га нашао.{S} Он је сачувао сва та писма, те званичне ка |
а није видела лице у тог човека, али би га познала у хиљаду других по првој ситници.{S} Окрену |
о остаје на само са девојком.{S} Али би га она задржавала понекад <pb n="129" /> занимљивим раз |
Да се није знало чији је син, узели би га за странца.</p> <p>Вишњи се допадао тај младић, жив, |
д Чедомиром о својим сумњама.{S} Чим би га видела, осећала се пред њим разоружана.{S} Он је зна |
Кад би га неко ма и очешао, заболело би га до срца.{S} Близу Калимегдана срете га једна група д |
!{S} Колико пријатних мисли опколило би га као гомила правих пријатеља!{S} Љубазна познанства, |
ја у смех. — Ко га не познаје, скупо би га платио!</p> <p>Вишњи не би право ова рођачка оцена.{ |
ила Петровића, вуче пет кила књига, уби га научни рад, кашљуца већ.{S} Ено Петра Гавриловића, д |
p> <p>Једнога дана, те јесени, заустави га нечији девојачки глас:</p> <p>— Чедомире!</p> <p>То |
ије?{S} Треба ми за потпалу? — изненади га један глас.</p> <p>То беше његова газдарица.{S} Добр |
у се подаје, тог неслућеног анђела који га милује својим крилима, девојка се била већ извила из |
је нас који смо имали новаца и нас који га нисмо имали.{S} Знате ли да је то била грдна разлика |
е.{S} Радоје је био први и овде.{S} Али га сад нико није слушао.{S} Они који су му се дотле див |
одложи час, и хтеде се вратити.{S} Али га госпођа понуди да се одмори.</p> <p>— Напољу је још |
дали су га сад попреко, мрко, осуђивали га гласно, претили му.</p> <p>У једном тренутку, неко п |
а.{S} Људи су веровали у њега, сматрали га за нешто више од себе.{S} Кад је пролазио улицом, ст |
ам очекивао добра беху неспособни да ми га учине, а они од којих сам очекивао зла, најзад су ми |
од којих сам очекивао зла, најзад су ми га учинили.</p> <p>— Бори се.{S} Борба за опстанак усав |
алдрму и гледао преда се.</p> <p>— Узми га кад ти се допада! — рече, најзад, Вишња, и пружи му |
разговор живље. — Није ли оно какво си га хтео, за какво си се борио.{S} Убијен је краљ тирани |
и да удари на главну ствар.</p> <p>— Ти га волиш, дакле? — рече меким, поетским гласом. — Ти си |
у несрећу.{S} Тешко јој је било гледати га како иде од куће до куће, те оправља сатове, леми ми |
се појавити на његовом небу, осветлити га чаробно за који тренутак, па се после изгубити, оста |
војој суштини, ми смо принуђени примити га.{S} Да, време пролази, и једанпут дође тренутак кад |
Ништа на свету није било кадро спречити га у његовој борби за народ.{S} Његов радикализам није |
срце.{S} Они су му ласкали, уверавајући га о срећи, о љубави и забораву.{S} Они су га тешили, п |
и и куца на младићева врата, позивајући га:</p> <p>— Господин-Илићу, ручак је готов.</p> <p>Так |
че ништа, повуче се натрашке, гледајући га нетремице, и изгуби се иза врата лагано, нечујно, не |
ао од овог свеца — рече затим, милујући га по подбратку. — Ко би помислио да тако уме завртети |
ести, дочепа чаршав са постеље, пребаци га преко своје другарице, клече поред ње, подиже јој гл |
{S} Учитељица скиде свој палто, пребаци га преко руке, изви рамена, рашири груди и дубоко дахну |
да ће га казнити озбиљније.{S} Ни ђаци га нису много поштовали, јер су га колеге пањкале, а и |
га ми, Бела, пази се доцније, не пуштај га далеко од себе!</p> <p>Бела се церила ђаволасто.</p> |
се лице није видело јер се бојао да јој га покаже.{S} Да ли то Вишња <pb n="282" /> примети?{S} |
је шта род.</p> <p>— Гле ти, видре, чак га и то интересује — одврати госпођа на рачун Поповића, |
орда, па чак и по мало дрска.{S} Ја сам га одбијала...{S} Какво чудо ако је потражио другу жену |
<p>— Видиш ли овај пиштољ?{S} Купио сам га пред лањску демонстрацију.{S} Жандарми су ме измлати |
.{S} Вели, заволела је Чедомира још чим га је видела... много јој се допала његова ученост, ром |
женске жеље за допадањем.</p> <p>Младен га је позивао такође:</p> <p>— Хајдете... хајдете.{S} Д |
тора који дарива права и користи.{S} Он га није имао, он му се чинио као његов лични непријатељ |
и непријатељ кога треба савладати, и он га је презирао као тиранина чију је сурову владу рано о |
купи шешир његовој жени.</p> <p>— И он га је купио?</p> <p>— Купио.{S} Вели ми, тај ми носи пе |
јзад, Вишња, и пружи му цвет.</p> <p>Он га узе.{S} Промуца неколико речи захвалности, па стаде. |
ање према утврђеним правилима, кажњавао га опоменом, претио му да ће га казнити озбиљније.{S} Н |
</p> <p>Није се смејао арапу, сажаљевао га је искрено.{S} Он је себе видео у тој животињи.{S} З |
свој рачун учио немачки језик, називао га је <foreign xml:lang="de">Wunderkind</foreign>.{S} П |
мље, излагао геолошке теорије, упућивао га у живот природе, где се дрво с дрветом бори за што в |
окојне очи и замрљан потпис.{S} Дочекао га је с одмереном љубазношћу и одредио му да предаје ла |
есумњиво.{S} На само њено име, обузимао га неки флуид, сладак и тежак; у глави му се бркало, ср |
али неки пркос против самог себе терао га је да се излије пред својом старом пријатељицом, ма |
сан је мој Милисав, видећеш.{S} Ах, ево га — додаде млада жена и показа руком на једног развије |
јчувенијој светској бањи.{S} Виктор Иго га је водио по најсјајнијим и најтамнијим крајевима Пар |
.</p> <p>Илић је пак мрзео новац, мрзео га оном мржњом, помешаном са нешто зависти, коју осећај |
е наљутио због тога на свог сина и хтео га убити.{S} Занат није ишао никако.{S} Јела се стара м |
И тада би звао младића у дућан, понудио га да седне за тезгу, до саме касе, поручио кафе, па он |
"293" /> са једним варошанином и ударио га тако страшно ножем у трбух да га је послао на онај с |
зео би <hi>Горски Вијенац</hi>, отворио га насумце, па читао на глас стихове, предајући се чару |
те стране био миран.{S} Међутим, мучио га је сукоб његових осећаја: његове љубави према Вишњи |
еманципација! — прште Каја у смех. — Ко га не познаје, скупо би га платио!</p> <p>Вишњи не би п |
да остане <pb n="233" /> сатима.{S} Ако га ко упита шта ће ту, он одговара: „Пун сам електрике“ |
— Него обеси венац више капије, па ако га преко ноћ нестане, знај да ћеш се удати те зиме.</p> |
<p>Хтела је да види на њој самој колико га мрзи.{S} Један крај њене хаљине био се откопчао, те |
глави трубу од фонографа и певао колико га грло доноси једну орфеумску песму која је тада била |
ен.{S} Ћаскање пијаног мудраца занимало га.{S} Он оста до зоре пијуцкајући <pb n="172" /> шљиво |
а реч заустави на уснама.{S} Изненадило га је што га госпођа пита за мишљење... она, која му је |
авни психолози?“ Цело његово биће вукло га је у том тренутку далеко од науке, тамо у ту сивину, |
, али није знао шта да одговори.{S} Оно га је дирнуло јако, као сва њена писма, па може бити и |
ги пут би се дурила без раззлога, очито га избегавала, правила двосмислене фразе, стављајући му |
се мајчина болест много опасна.{S} Што га је више понављала, све је разумевала боље народске ф |
тави на уснама.{S} Изненадило га је што га госпођа пита за мишљење... она, која му је, поред св |
би се дивљењем деце, радовао би се што га код куће чека добар ручак, са уживањем би рачунао на |
дно.{S} То беше револвер, онај исти што га је некад показивао Зарији Ристићу.{S} Да ли се сети |
врати на пут којим је ишла пре него што га је познала.{S} Она је прикупљала своје сирото искуст |
њихову кућу као у своју.{S} Газда-Митар га је звао често да га што послуша, напише му писмо или |
н пати, а патња рађа злоћу.{S} Директор га је звао, саветовао да подеси своје понашање према ут |
по вароши бесциљно.{S} Око пет сати пут га нанесе поред једне велике грађевине, којој су мајсто |
лопов није довољно жигосала човека, већ га звали архилопов.{S} Гомиле ђубрета просипале се из р |
ни ради којих тај дућан постоји познају га на први поглед по његовом прозору, упрљаном мувама и |
ано, да се што пре отресе куће, за коју га ништа није везивало, и нађе се са својим вршњацима, |
корисне бирократске машине, треба да му га она враћа тиме што ће му осигурати безбедност у селу |
био кадар загрлити писмоношу који би му га предао и пољубити сто своје собе где би га нашао.{S} |
ре очи, нечег детињског у осмеху што му га је извајала добра нада и што се чудно мешало са први |
оја уђу у наш живот једног дана, заузму га и помету; због њих променимо своје навике, укусе, ид |
оја једног дана уђу у наш живот, заузму га и помету.{S} Због њих променимо своје навике, укусе, |
далека, тамна, једва схватљива, опомену га радости са којом је газдарица унела ту простирку.</p |
Радоје... не, молим те, не... — прекину га девојка.</p> <p>Она је погађала његову мисао.{S} Ниј |
p> <p>— Ово је државна служба — прекину га директор суво — има, на првом месту, да се пређе про |
<p>— Куварица не сме да регне — прекину га девојка. — ’Ајд, загрли ме... не стоји ти лепо кад с |
показивати у пијаном друштву — прекину га Зарија, па испи чокањ до дна и, не одвајајући још ст |
ма кад никога није било око њега, та су га писма уверавала у све што је несвесно хтео, што је т |
сти друштвеног живота онаквог каквог су га створили закони, нарави, навике.{S} Он је стајао на |
асно.</p> <p>Диже се полако.{S} Ноге су га једва држале.</p> <p>— Можда ће то бити једино добро |
гледали су му немогућни.{S} Походиле су га честе сумње, малодушности, горка сазнања сопствене н |
одрицао се досадањих доглавника који су га изневерили.{S} Као прво што се очекивало, била је ам |
првога дана кад је доведен; миловали су га по њушци, тапкали по сапима.</p> <p>Арап је држао ви |
му се дотле дивили највише, гледали су га сад попреко, мрко, осуђивали га гласно, претили му.< |
чију, пљускала у ушима.{S} Обузимали су га чудни осећаји да цепа, да мучи, да се свети на тој д |
p> <p>— Нека им је алал! — поклапали су га други. — Раде, брате мој, па све варнице искачу.</p> |
ана.{S} Знаци народне љубави пратили су га улицом.{S} Влада није могла другојачије него му нађе |
враћао се увече са рада.{S} Грађани су га заустављали, запиткивали радознало.</p> <p>— Иде... |
о срећи, о љубави и забораву.{S} Они су га тешили, превлачећи постепено вео преко младе Чачанке |
в.{S} Јако је љут на реакционаре што су га изневерили приликом његове женидбе.</p> <p>Испи чашу |
Ни ђаци га нису много поштовали, јер су га колеге пањкале, а и сам је био крив: био је лабав, д |
вршио је прве две године.{S} О распусту га је чекало једно изненађење код куће.{S} Мајка му реч |
му је једна од првих успомена.{S} Отац га је узео за руку; у пекарници на крају вароши купили |
далек, хладан, као окаменотина.{S} Ено Гаврила Петровића, вуче пет кила књига, уби га научни р |
Е ОБРАДОВИЋ“ - БЕОГРАД</p> <p>ДИМИТРИЈА ГАВРИЛОВИЋА</p> </div> <pb n="iii" /> <div type="limina |
а научни рад, кашљуца већ.{S} Ено Петра Гавриловића, дигнуо десно раме, спустио лево, искривио |
и ђаво.{S} Ах, како сам гадан, како сам гадан, Боже мој!</p> <p>Вишњине руке додирнуше његове к |
иви неки скривени ђаво.{S} Ах, како сам гадан, како сам гадан, Боже мој!</p> <p>Вишњине руке до |
/p> <pb n="305" /> <p>— Арапе! стрвино! гаде! липсотино шинтерска! — грдио је поново рабаџија.< |
ширених очију?{S} Љубави, мржње, чежње, гађења, дубоке симпатије или смртног непријатељства ?{S |
била опрана...</p> <p>— Старинске жене, газда-Митре...</p> <p>— Старински човек сам и ја, па оп |
а, бутеља коњака и емаљираних шерпи.{S} Газда-Митар трговао је још са житом, стоком, шљивама.{S |
олазио је у њихову кућу као у своју.{S} Газда-Митар га је звао често да га што послуша, напише |
ише скуп да би се продавао у дућану.{S} Газда-Митар имао је среће у трговини.{S} Послови су ишл |
ави.{S} Једанпут се толико задржа да га газда-Митар опомену:</p> <p>— Хајд', хајд', синовче; не |
> <p>— Као на Калимегдану! — говорио је газда-Митар, куцкајући штапом о њено гвожђе.</p> <p>То |
еп, цене умерене, <pb n="61" /> а млади газда нежењен, па је све ишло како само може бити.</p> |
иним плавим мастилом, које је можда сам газда-Митар правио.{S} Затим је дошла опет једна карта, |
ку.</p> <p>Остојића је нарочито помагао газда-Митар.</p> <p>— Оставите ви Радоја — говорио је г |
је била листа за попис становништва.{S} Газдарица је имала жилав врат и пупаст трбух.{S} Рекао |
врата, али се она не отворише.</p> <p>— Газдарица није код куће — рече она, па се саже да узме |
ди га један глас.</p> <p>То беше његова газдарица.{S} Добра <pb n="301" /> жена је била отворил |
<p>Затим му паде на ум како му је једна газдарица од стана ушла у собу само у кошуљи.{S} Био је |
куће ју је чекала хладна вечера и љута газдарица.</p> <p>— Није лепо да се девојке задржавају |
ли.</p> <p>— Чудан народ! — говорила је газдарица својој вратарки за њих. — Постеља до постеље, |
још — викао је ван себе.</p> <p>Али је газдарица већ била изашла.</p> <p>— И ово, и ово, не тр |
ватљива, опомену га радости са којом је газдарица унела ту простирку.</p> <p>— Штета је упрљати |
Под је покривала нова простирка коју је газдарица купила ту скоро и сва срећна унела га у ову с |
е паприке!{S} Шта нису радили њен муж и газдарица од пансиона да дођу до њих: тражили их по пиј |
у простирку.</p> <p>У предсобљу чу како газдарица ради нешто у кујни.{S} Ухвати за кваку и изађ |
што је за собом притворио врата, кад их газдарица отвори, боса, само у кошуљи.{S} Носила је јед |
. — Ја сам еманципована девојка.</p> <p>Газдарица је не разумеде добро, те је погледа изненађен |
.{S} Имам вечерас много да учим.</p> <p>Газдарица изађе из собе и рече полако својој мачки:</p> |
лули и Енглезовцу, с каквом хистеричном газдарицом.{S} Обележени овим врелим гвожђем суревњивос |
мало у шпацир.</p> <p>Обе девојке узму газдарицу испод руке, шетају до краја сокака, називају |
ића многим и лепим намештајем.</p> <p>— Газдаричин муж је столар — објасни девојка. — Ради у је |
ци са својим другарицама, радницама или газдаричиним ћеркама, млад свет који живи неопажен за ш |
/p> <p>— Збиља?{S} Запаљење није лако у газдаричиним годинама.{S} И кад се преболи, остане увек |
спресавијаним, дугачким тефтерима њеног газде, неког малог, трбушастог Маћедонца, кисело насмеј |
года и одроњене земље, о отегнутој јеци гајда по механама где свраћају сељаци.{S} Али писмо исп |
ећи у Аустрију, него се крио по околним гајевима, повлачећи се дубље у земљу, док се није задрж |
, уверавало ју је у нови живот: варошка галама, начитани другови, одушевљене другарице, ђачки с |
ли револуционарне песме и ишли на трећу галерију да гледају <hi>Ткаче</hi>.{S} После би у група |
главом пуном Ламарка, Кеплера, Њутона, Галилеа, Дрепера, Хемхолца, Спенсера, Ренана, Герхарта, |
згради, чије су темеље ударили Кеплер и Галилео, Њутон и Декарт.{S} Један од озбиљних млађих фи |
ецу.</p> <p>— Илићу?</p> <p>— Грађанске гарантије вреде колико пакло дувана, помиловање с робиј |
а штампе, уставом су дате све грађанске гарантије.{S} Народ бира своје представнике, а ови пост |
дио се да у своје законе унесе што више гарантије да власт не изигра ове мере.{S} У тој бризи о |
су џакови кафе, пиринча, шећера, канте гаса, једно буре зејтина са мерилицама обешеним о ивицу |
а ју је нека лака ватра, која се слатко гасила при додиру чистог рубља.{S} Раније чим би легла, |
у смех.{S} И Вишња се насмеја.</p> <p>— Гатке! — рече она немарно.</p> <p>— Нагваждања — одобри |
какав велики божур у некој чудној земљи гатки.{S} Коса јој је падала заводљиво преко лица.{S} В |
та, читање указа о помиловању, откивање гвожђа и несигурне кораке ослобођеникове који пролази б |
Разни колосеци, низови вагона и остала гвожђарија образовала је црну, зарђалу масу.{S} На неко |
што раскораченим ногама као да још носи гвожђе, десно његова госпођа, лево Чедомир, са ногама у |
је газда-Митар, куцкајући штапом о њено гвожђе.</p> <p>То је био Вишњи најлепши део дана.{S} С |
дали су му удобнију ћелију, скинули му гвожђе с ногу, допуштали посете пријатеља.{S} Тек под з |
ом газдарицом.{S} Обележени овим врелим гвожђем суревњивости, они улазе у политику и губе своје |
е била соба сиротињски намештена: један гвозден кревет, проваљен миндерлук, прозорске завесе на |
има се свака разликовала: једна је била гвоздена, друга дрвена, трећа на ногаре.{S} Ту собу је |
циглама.{S} У једном крају се налазила гвоздена пећ, несразмерно велика према самој кујни.{S} |
на виделе се разнолике зграде станичне, гвоздене машине ружног облика, низови вагона, зеленило |
е, као утвара, полети уз воду, промакне гвоздени мост и изгуби се негде око оскудног зеленила н |
материјалистичко схватање на делу: њен гвоздени закон конкуренције оправдава му свако средство |
хова клупа је из Београда, фабричка, са гвозденим ногама у виду лавовске шапе, и са уским зелен |
ани црни тегови до сто кила, каје соли, гвоздено посуђе.{S} Из одшкринуте магазе ударала је кис |
а црпење воде на обали пружала је своју гвоздену руку као нека ружна добричина.{S} Небо опрано |
p> <p> <hi>Капетан-Машино Зданије</hi>, где се налазила Велика Школа, имало је нечега пријатељс |
S} Треба га увести у тајне нашега доба, где човечју снагу замењују често вештина и природа.{S} |
у борбу против формалистичког друштва, где диплома замењује таленат, где парче хартије вреди в |
се правила готово два засебна сталежа, где је осуђеник с новцем заповедао за паклић дувана осу |
ољупци где тело дише дахом другог тела, где се крше руке састављене око паса, очи бледе, а миса |
на гласачка војска по ђачким зборовима, где се драо и скакао на први знак <hi>вође</hi>.{S} Пот |
арствима и осталим великим надлештвима, где је рад мањи, а плата већа.{S} Они оснивају <hi>танш |
Хранио се на кредит, до бољег времена, где и раније.{S} То је било тамо, кад се пође са Зелено |
лу.{S} Било је у сватовима много света, где је познавала извесна лица, од којих су нека жива, а |
ло друштво по моди руских универзитета, где се негује она двострука камарадерија у политици и ч |
це, непознате квартове, усамљена места, где се љубавници могу шетати до миле воље, а да не буду |
е била пуна примитивних баштованџиница, где су се уздизале притке процветале бураније и по који |
где је живот сина наличио на живот оца, где се снови не пењу ни донде докле се диже дим домаћег |
е теорије, упућивао га у живот природе, где се дрво с дрветом бори за што више сунца.{S} Понека |
>На оном месту, близу острва Циганлије, где се пруга дели за иностранство, Илић погледа кроз пр |
кратизма и непросвећене администрације, где се велика смелост не поклапа са општим скептицизмом |
ао месец, звезде, целе сунчане системе, где је откривао милионе нових ствари, чуда, лепота, как |
девојачку школу.</p> <p>— Море, брате, где си ти?{S} Откад те нисам видела — рече му она. — Пи |
ерка, послушно дете патријархалне куће, где је живот сина наличио на живот оца, где се снови не |
љеном ћилеру какве сиротињске кафанице, где је један од њих држао <pb n="24" /> агитационо пред |
ару, скромне, готово сиротињске кућице, где народног борца очекује његова породица.{S} Они ће м |
бро место: једно богатије село у Млави, где је нашла школу по плану, уређену башту и колегиницу |
ратки, дуги, испрекидани и продужавани, где душа само додирне душу, па је остави да сања започе |
еривала су до првих кућа.{S} У клисури, где је дотле расло дивље трње и аптовина, а мртву тишин |
pb n="208" /> се црвене уски јастучићи, где се жене налакћују и разговарају преко улице.{S} На |
за насушни хлеб.{S} Ево овде у равници, где се киша очекује као благодат небесни, Морава треба |
ло света још више.{S} Склони се у крај, где је почињала једна споредна стаза.{S} Начини још нек |
ог родног града: један дуг, прав сокак, где се куће ћушкају да захвате што више улице.{S} Роба |
х људи вешт споразум, смишљен ортаклук, где свака страна уноси одређене користи: положај, мираз |
де онде каквом новом приземном кућицом, где се видела уређена баштица и идилични бунар на точак |
Теразије, па Крунском улицом на Врачар, где је давао лекције једном гимназисту.{S} Било је око |
друштва, где диплома замењује таленат, где парче хартије вреди више него глава.{S} Те су је те |
емаља.{S} Из кујне се иде у дечју собу, где је Чедомир обично држао лекције.{S} Она је била исп |
мир Илић родио се године 1878 у Ваљеву, где је његов отац био рачуноиспитач.{S} Илићи су били п |
службу, добивши за преписача у Ваљеву, где је начинио целу своју каријеру.{S} Ту се оженио, по |
уства о београдском животу, о Београду, где вечито има нечег непознатог, <pb n="122" /> где већ |
на железничка пруга.</p> <p>— Ту близу, где понекад идем кад сам са̑м.{S} Има једна историска ч |
бића.{S} Милева отрча на другу страну, где се златила читава простирка, и њен глас, већ без тр |
сла с војском те пређе на другу страну, где се уздизао неки плот, накривљен, труо при земљи, по |
едала, стегнутих губица, у лепу долину, где је било тихо и без људи. — Сваког секунда она однос |
ми се да присуствујем. неком концерту, где хиљаде пријатних и хармоничних гласова звоне око на |
то има нечег непознатог, <pb n="122" /> где већина људи крију своја уверења и своје особине.</p |
очека је. — Озбиљно сам се уплашила.{S} Где си била по овој киши?{S} Нигде те нисам видела на с |
стирала таласаста равница на далеко.{S} Где се окрене, ливада јој је нудила меке, миришљаве про |
да им извучем — додаде госпођа весело — где су нашли љубав да изјављују!</p> <pb n="198" /> <p> |
, па лутао по Паризу без циља.</p> <p>— Где си био? — предусретала га Бела кад се најзад вратио |
ко Чедомира.{S} Она се питала:</p> <p>— Где је он сад?{S} Шта ли ради?</p> <p>— Он је за мене м |
где се морао одржавати известан ранг, а где се грцало од дугова; рано је познао понижења, тако |
ака?{S} Ја чујем само право... право, а где је реч дужност?{S} Говори се само о сељаку.{S} Али |
ноге на ногу, упита с врата:</p> <p>— А где вам стоје?</p> <p>Најзад их донесе: малене ножиће з |
дстава, и у опште претпостављати, свуда где му је то место, материјалну културу нематеријалној. |
узе за одбеглим пленом...{S} У државама где је оморина, тежак, загушљив ваздух, прво, као најне |
мље, о отегнутој јеци гајда по механама где свраћају сељаци.{S} Али писмо испаде кратко, баналн |
розору, као да је хтео себи дати рачуна где се налази и шта се десило.</p> <p>Једна крупна сенк |
т, чим је устала, погледала је на врата где је синоћ оставила венац.</p> <p>Он је стајао на ист |
врати, начини два три круга изнад места где је пао леш као да га тражи; пуче друга пушка; тица |
еке, југ, лево у шљиваку исток, а запад где су пасла говеда.{S} Сели су у јечам и ужинали.{S} Х |
му га предао и пољубити сто своје собе где би га нашао.{S} Он је сачувао сва та писма, те зван |
о њега.{S} Девојка притисну руком онде где јој је срце, не рече ништа, повуче се натрашке, гле |
их је ухватило на Чукарици.</p> <p>Онде где избија топчидерски трамвај на друм за Обреновац, на |
, све је разумевала боље народске фразе где се не говори непосредно, обиграва се око ствари и п |
која је сама попуњавала своје потребе и где је требало новца само нешто за порез или молитву. < |
ребао је један тренутак, па тек да види где се налази.{S} Ову приземну собицу испуњавао је једа |
во.{S} Није то за наше жене!{S} У земљи где три четвртине народа не зна ни читати ни писати, ве |
је провео скучено детињство у тој кући где се морао одржавати известан ранг, а где се грцало о |
остави да сања започети сан, и пољупци где тело дише дахом другог тела, где се крше руке саста |
знаје... далеко негде, у непознати крај где би почео нов живот.{S} И као да хтеде остварити ова |
шај, слатка Вишња — рече јој. — Ја знам где си била.{S} Не покушавај да ми поричеш: ја сам прош |
Радоје побеже од очеве куће у неко село где су имали родбине.{S} Ту је остао неколико месеца.{S |
ве окамењене у ћилибару.{S} Ми не знамо где идемо, ми знамо само да смо на путу...{S} Можда све |
и: те људе или ту стоку.{S} Јадно место где се цели животи истроше, а душа не оде даље од бриге |
изгуби, да ишчезне с Вишњом у неки свет где га нико не познаје... далеко негде, у непознати кра |
но материјалним интересима, бруји живот где новац господари свима питањима, царује индивидуализ |
ција!...{S} Да дивне речи за нашу земљу где нико не воли да се пашти, чак ни за своје задовољст |
та за један тренутак гледајући у правцу где се она изгубила.{S} Затим се окрену око себе, као ч |
врхове украшене чипком од букава.{S} По гдегде видело се неко раштркано село.{S} Ветар је донос |
утизма и на народ гледала као на гомилу геака.{S} Јован Матовић, који је био сишао са пространи |
се сама! — викнуо би професор.</p> <p>— Геаче!</p> <pb n="267" /> <p>— Матора сулудо!</p> <p>— |
ке куће. — Он није био прилика за тебе, геачина ваљевска.{S} Без трага му глава.</p> <p>Илић ма |
ба ти времена.{S} Ти си познат у твојој генерацији.{S} Људи знају твоју вредност.{S} После ових |
де далеко, у бескрај.{S} Његов несрећни геније, који је дотле владао овом водом, овим планинама |
се посветила моме делу, била мој добри геније, јер је сваки рад... нарочито овај који траје ви |
ума показивао му слојеве земље, излагао геолошке теорије, упућивао га у живот природе, где се д |
н проблем механике, на једну врсту живе геометрије.{S} У науци се чује брујање таласа револуциј |
ици</hi>.{S} Анри Поенкаре наслања се у геометрији више на осећање него на разум.{S} Иде се чак |
а, Дрепера, Хемхолца, Спенсера, Ренана, Герхарта, Ампера, <pb n="257" /> Огиста Конта и осталих |
аиста диван са својим, нешто застарелим гестовима и учтивостима.{S} Пушкарка се већ бринула шта |
ЧЕДОМИР ИЛИЋ</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗДАЊЕ ГЕЦЕ КОНА, БЕОГРАД 1914</p> </div> <pb n="ii" /> <div t |
S} Министар се осмехну.</p> <p>— Баш си геџа! — пребаци Матовићка <pb n="204" /> своме зету. — |
тренутку, неко примети да се нешто црно гиба на таласима.{S} Донесоше чакље, али оне беху кратк |
ешао овамо да се школује, потуцао се од гимназије до гимназије, стално одушевљен, стално без ма |
с унакарађеним лицем краљевим, те слике гимназије и пијаце које су му представљали Вишњино мест |
ници учионице.{S} Најзад га истераше из гимназије што је доказивао катихети да природне науке п |
се школује, потуцао се од гимназије до гимназије, стално одушевљен, стално без марјаша, матуру |
жбе.{S} Доби место у једној београдској гимназији.</p> <p>— По твојој глави не би добио ни Прок |
а не зна оно што му је за лекцију.{S} У гимназији је било још горе.{S} Из немачког језика, земљ |
ва.{S} Отац му је умро још док је био у гимназији, те је од куће добијао врло скромно издржавањ |
Како јој је сад изгледао јадан живот у гимназији... живот са свима дужностима а без иједног пр |
ови суплент; поклони се и изађе.</p> <p>Гимназијска средина му је мало годила.{S} Многи професо |
једнака својим друговима.{S} Није имала гимназијске матуре, недостајала јој је мушка дубина, ја |
Крунске улице.{S} То је било код једног гимназијског професора, Јована Матовића, познатог опози |
еоску школу, па је покушавао да продужи гимназију, свршио два три разреда, после ступио у тргов |
ког пристаништа укрцава на море.{S} Као гимназист другог разреда прочитао је Одисеју, велику, д |
на Врачар, где је давао лекције једном гимназисту.{S} Било је око пет сати пред вече.{S} Дан ј |
="298" /> ужетима за таљиге, правило је гимнастички корак или каскало господски, као да вози кр |
з протеста, предавала се сва, послушна, гипка, нежна, бледа, цвокоћући и згрчена поред њега.</p |
{S} Тада се изви из Милевина грла песма гипка као та река:</p> <quote> <l>Ој Мораво, моје село |
имећивали се њени прљави таласићи жути, гипки, пенушави.{S} Даље се није видело ништа.{S} Киша |
вино.{S} Један зрак сунца играо се око гирланда од разнобојне хартије, којим је калфа украсио |
ту.{S} Ја имам осам испита на врату.{S} Глава ми бучи, хоће да прсне.</p> <p>— Знам, знам.{S} Ј |
сладак уздах отео би му се из груди, а глава му клонула, као да је неког дуго грлио, љубио.</p |
Изнад њеног рамена се дизала Чедомирова глава, унезверених очију, згрчених уста.{S} Коса му је |
.{S} Њихове очи нису гледале.{S} Њихова глава није радила.{S} Њихов ум се био онесвестио.</p> < |
Ти се појављујеш међу нама као усијана глава, као сабласт из старинских романа.{S} Ћифте веџба |
рхтао пред сјајем њених зеница.{S} Њена глава клону.{S} Он се наже и потражи њена уста.{S} Уста |
и бистрих као извор у планини.{S} Њена глава је била плава, прави словенски тип, који се у Срб |
Пред њим се појави, као у магли, Белина глава, са осмехом размаженог детета и шишкама по челу, |
у светло белило између трепавица.{S} Та глава је заводила, бркала мисли, одвлачила у пропаст.</ |
лаву промољену кроз врата.</p> <p>Та је глава била окружена мирисавом маглом црне косе.{S} Из њ |
је, а тетки треба мало, па да је заболи глава.</p> <pb n="28" /> <p> С Кајом је била још једна |
га, рекавши му тмурно:</p> <p>— Није ми глава сад за то.{S} Жена ми се разболела.{S} Прала јуче |
енат, где парче хартије вреди више него глава.{S} Те су је теорије храбриле, подизале, одушевља |
биле зашле за кукуруз, види им се само глава.{S} Поље је дисало мирно.{S} Још се јурила она дв |
тебе, геачина ваљевска.{S} Без трага му глава.</p> <p>Илић махну руком кочијашу да полази, и ви |
н облак ширио се све више изнад њихових глава.{S} Па ипак, они пођоше напред.{S} На загрејану р |
евојком, којој примети само главу, и од главе бео, нежан профил с очима дубоко занесеним у млад |
омоли наврата: збрчканог лица, повезане главе, згурених плећа.</p> <pb n="313" /> <p>— Шта ти ј |
их руку, он је видео визију Вишње, њене главе, њених очију које поздрављају својим топлим погле |
ма лаком поветарцу, њихале своје шарене главе, брујале једва чујно и као да су јој давале неки |
Он је ишао полако, крајем пута, оборене главе у страну, и викао као по дужности:</p> <p>— Ево л |
{S} Она га није видела, ишла је оборене главе и храмала јаче него икад.{S} Дотле су пркосили је |
а у њу.{S} То је била слабост ове учене главе.{S} Она је кроз њу гледала свој велики Београд.{S |
угог усијаним очима.</p> <p>С девојкине главе пале су укоснице.{S} Миришљава коса просула се ка |
ко дизали своје криве, таште, жутокруне главе и лепо се повијали према поветарцу који је пиркао |
од ње, стајао је Чедомир блед, погнуте главе, намрштених обрва, присебан потпуно и спреман да |
ике оне две девојке нису му излазиле из главе, тако магловите, обвијене димом, сенкама и супрот |
ости изгледале као да хоће да искоче из главе, обучен нешто немарно, са краватом која се пела у |
елу, од врхова прстију па све до чела и главе.</p> <p>Сањала је да су ишли пешке, као у селу.{S |
ратко човек с дугачким носем, не дижући главе са свога длана.</p> <p>— Не учи толико, разумеш? |
} Узе двоје младих за руке, приближи им главе, на нешто драмски начин, загрли их обоје и рече в |
ични, ови млади људи су, доцније, махом главе парламентарних режима.</p> <p>Други тип је био ве |
миров звонио у њеним ушима, облетао око главе, додиривао јој запаљене образе и лепио њене усне |
су дугу црну кецељу, просту витицу око главе, сукњу изнад чланака, притискивале по један свежа |
дно брдо, кад ветар скиде Вишњи шешир с главе и понесе га низа страну.{S} Млади човек потрча за |
ити свој проблем. — Изникнуће ми на врх главе.{S} Једи шта ти се донесе.</p> <p>— Ја не могу ов |
ржала је руке у крилу. <pb n="52" /> На глави јој је био прост шешир од сламе.{S} Па ипак, млад |
око његовог голог, здравог врата.{S} На глави је имао качкету, пушио на лулу и бријао бркове.{S |
стране, ишле су две жене, с марамом на глави, чији су крајеви били везани испод браде.{S} На и |
ерана, са огромним, сељачким шеширом на глави и високим чизмама на ногама. — Еј, Милисаве, ходи |
ало је попрсје Вука Караџића с фесом на глави.{S} Десно од ормана, на сточићу уметничке израде, |
шегрт је ишао средином улице, носио на глави трубу од фонографа и певао колико га грло доноси |
то рећи.{S} Али не могаде.{S} У његовој глави је било мутно.{S} Он је био у стању пијана човека |
оградској гимназији.</p> <p>— По твојој глави не би добио ни Прокупље! — пришила му је ташта по |
стеља јој је пријала угодно.{S} У њеној глави, брзо као у кинематографу, <pb n="34" /> појављив |
не мисли које су јој од синоћ лутале по глави.{S} Она заћута, и тек пошто се први час сврши, уп |
узимао га неки флуид, сладак и тежак; у глави му се бркало, срце готово престајало куцати.{S} Б |
а у лицу и мртвих, опружених руку.{S} У глави јој је било празно.{S} На очи јој се хватала магл |
бога ти, Бела.{S} Теби је само љубав у глави.{S} Љубав, љубав... није она све у животу.{S} Ја |
и.{S} Јесења ноћ ју је опијала, слике у глави обавијале се као паучина; у крв улазила грозница |
не око паса, очи бледе, а мисао умире у глави.{S} Њему су ти загрљаји падали слатко на срце.{S} |
кта, оборених очију, без иједне мисли у глави.</p> <p>Бела се није бранила.{S} Зенице су јој се |
њу заборављају?{S} Зар она није велика, главна наша река ?{S} Од ужичких голија и врањских вино |
се било далеко одмакло с послом.{S} Оба главна зида на брани била су подигнута.{S} Ништа јаче у |
вршавала су у Србији своје стварање два главна политичка фактора, народ и круна.{S} Народ је би |
празнину улице.{S} Кроз широм отворена главна врата, на средини куће, виделе се простране степ |
кама и супротностима, као у сну.</p> <p>Главна стаза разређивала се.{S} Шетачи се враћали у гра |
за њу.{S} Чедомиров поглед пређе преко главне стазе, која је описивала једну врсту круга, прел |
ећи се љубазно њеним величинама.{S} Ето главне улице њеног родног града: један дуг, прав сокак, |
о здравог морала, расуло и нерад, то су главне одлике данашњег народног живота.</p> <p>Једног м |
ош, јер је он највише настрадао: био је главни акционар.{S} Отишли су они лепи зидни часовници |
к у земљу.{S} Реакција је пала.{S} Њени главни стубови скрхали <pb n="6" /> се као од стакла.{S |
т четири рецепта за разне врсте.{S} Њен главни задатак био је да допуни свога мужа тиме што ће |
магацина и скела.</p> <p>Остојић је био главни настојник.{S} Сав каљав, поцрнела лица, опрљена |
о прост; брана и тунел поред ње били су главни радови предузећа; наравно да су онда и скупо ста |
ве Фондова сазида лепу кућу у једној од главних улица.{S} Чедомир је провео скучено детињство у |
уботу 9 јула 1900 године, Чедомир Илић, главно лице овог романа, корачао је лагано својим уобич |
ама:</p> <p>— Браво, господин-Илићу!{S} Главно је кад се двоје воле...{S} А свет, фамилија, нов |
ма које се пате, а не сметају.</p> <p>— Главно је да јој је срце здраво — рече лекар на последњ |
есних места, а нападао је на оно што је главно, на основе и темеље, у које се мало ко пача.{S} |
дељом на пиво.{S} Место паланке и њеног главног сокака, пред Вишњом је мисао цртала будућност к |
но помиловање.{S} Странка му даде место главног уредника свога органа.{S} Знаци народне љубави |
воје куће.</p> <p>Света је било доста у главној улици и пред кафанама.{S} Људи су гласно разгов |
бакалина.{S} Њен отац је држао дућан у главној улици коју чини у тој вароши пут Крагујевац—Ужи |
му други обрт, те се одважи да удари на главну ствар.</p> <p>— Ти га волиш, дакле? — рече меким |
>Кућу су реновирали из основа.{S} Ту је главну реч водила госпа-Клеопатра.{S} Нашла је једног ј |
ста који ради само на крупно; гледајући главну ствар превиђа споредну, вечито се нечем чуди, ве |
<p>— Добро.{S} Мени је иначе доста моје главобоље.{S} Само знај, нећу скандала у кући — заврши |
у роде, с претенциозном <pb n="311" /> главом и превртљивом душом.{S} Што јој се некад допадал |
И под јелом заспала девојка.</l> <l>Под главом јој снопак детелине —</l> <l>Ој убава, убава дев |
ивот, за нова прегнућа.{S} Својом малом главом, она је обухватала ове обадве широке царевине ми |
смешила благонаклоно, климала угојеном главом и пружала руку, пуну јевтиног прстења, у висину |
исто у магли, нејасно, непотпуно, само главом.{S} Била је права противност Бели.{S} Чедомир на |
уж једном кад се вратио из библиотеке с главом пуном Ламарка, Кеплера, Њутона, Галилеа, Дрепера |
е?{S} Корачала је тешко, леђа је сагла, главу оборила ниско; није журила, а није, управо, знала |
променила.{S} То није био више арап.{S} Главу је спустио, очи затворио.{S} Није осетио или није |
ало на огледалу.{S} Затим се дохвати за главу и растрже плетеницу.{S} Плава, свилена коса се пр |
е око раздрљеног грла.{S} Она је губила главу, као гуска коју појуре са две стране.{S} Неколико |
оетским гласом. — Ти си сасвим изгубила главу!</p> <p>— Да; ја га волим... ми се волимо; је л’ |
рча девојци.{S} Њена слика му је бунила главу.{S} Хтео је да опет под руком осети њено тело, да |
човек ћутке, с кишобраном натученим на главу и изгледао као сенка.</p> <p>Вишња се стресе.</p> |
у њима је био и арап.{S} Носио је и сад главу оборену и климао десно-лево.{S} Чедомир задрхта.{ |
де издржати тај бронзани поглед те саже главу.</p> <p>Мисли му пређоше опет на професора.{S} Уч |
ме што ће се написати.{S} Затим, подиже главу и задржа је тако уздигнуту цело време, дајући ути |
пошто свршиш школу?</p> <p>Каја подиже главу и погледа своју другарицу расејано.{S} Чудила се |
ка се осети донекле увређена, те подиже главу.{S} Њен поглед се сусрете с младићевим.{S} Његове |
акође своју другарицу, покуша да окрене главу на другу страну, али се његове очи не могаху одво |
ипе бацају густе сенке око њих и заносе главу својим тешким мирисом.{S} Стога се она отимала, к |
l> <l>Имала си срце насмејано,</l> <l>И главу си оборила младу.</l> <l>Ко̑ одговор на сву љубав |
а ручак", ошкрину полако врата, промоли главу кроз отвор и несташно додаде:</p> <pb n="137" /> |
бацале су велики хлад.{S} Девојка обори главу, и посматраше дуго своју сенку која је расла поре |
оде својом неприродном логиком; пуне ти главу својим непроменљивим законима; говоре ти о људима |
еда плашљиво у младића, па после спусти главу и доврши као по дужности : — Наша модерна жена из |
е домаће прилике и неприлике, и сагнути главу пред потребама породице.{S} Стога млада девојка н |
ао обвити руке око њеног струка, завући главу међу те две расцветале руже што се крију у борама |
а с канабета као кривац.{S} И заронивши главу у крајеве девојкине хаљине, загрца:</p> <p>— Опро |
е другарице, клече поред ње, подиже јој главу својим изанђалим рукама, и обузета оним присним с |
њен крај, бунили <pb n="218" /> су јој главу, мучили је као нешто живо, гушили, давили.{S} Јез |
е своје постеље.</p> <p>Младић је дизао главу на овај глас.{S} Он му је звонио као труба војске |
.{S} Један путник је промаљао радознало главу кроз отвор на колима.{S} Платно позади лепршало с |
ћ с једном девојком, којој примети само главу, и од главе бео, нежан профил с очима дубоко зане |
дочека га Бела, држећи непрестано само главу промољену кроз врата.</p> <p>Та је глава била окр |
не одговори.{S} Причајући био је дигнуо главу и гледао у небо.{S} Девојка је опет посматрала ри |
ред њом, загрлио је око паса, притиснуо главу на њене груди, на тело.{S} Осетила је тај загрљај |
шавало постепено, свест му се враћала у главу, и он се питао:</p> <p>— Шта сам урадио!</p> <p>Т |
вао; „Ми смо слепи код очију, утучени у главу, стока божја!“</p> <p>На спрату над дућаном седел |
ба да слуша мужа.{S} То му се увртило у главу и није хтео за длаку попустити, као да би се огре |
к јој она <pb n="115" /> уноси забуну у главу, претрчи поново преко дворишта, упадне у своју со |
очеше и друге да се враћају у младићеву главу.{S} Он опази у Вишњиним очима један влажан сјај.{ |
да не сретне једног човека кога за живу главу није хтела видети.{S} Ипак, корачала је даље.{S} |
рнуше његове косе.{S} Она подиже његову главу и гледаше га кроз сузе, као да га је жалила, као |
н.{S} Кад се каква идеја усади у његову главу, она се тако угњезди да је ни сами ђаво не би мог |
а забележим идеје које лутају кроз моју главу и изгледају ми сјајне; кадгод, чини ми се, успем, |
развијену и потпуну.</p> <p>Илић погну главу и спреми се на пљусак грдњи.</p> <p>У том тренутк |
као деца.{S} Она се предомисли, окрену главу и продужи даље.</p> <p>Имала је утисак као да лут |
/> додаде пружајући му руку, па окрену главу да би сакрила своје узбуђење.</p> <p>— Збогом!... |
развијено тело, као у жандарма, крупну главу, црне веђе, круто држање, набељене образе и офарб |
</p> <p>Арап је држао високо своју лепу главу, и није хтео да погледа те одрпанице.{S} Кад би с |
а је теби?{S} Куд си нагао?{S} Ти губиш главу.</p> <p>У том, на часовнику у трпезарији изби два |
ђаво разумео?</p> <p>— Да.{S} Ти чекаш, гладан и жедан, награду за твоје философске спекулације |
ног класичног магарца који је скапао од глади између две гомиле сена, не могући да се реши коју |
поред своје философије није већ умро од глади.{S} Свој позив је схватао на старински начин.{S} |
и и губи се, и као што би радила мајка, глас целог народа их љушка у њиховим гробовима.</hi> </ |
човек добија симпатије или антипатије, глас мудраца или глупака.</p> <p>— Немогуће, Вишња.{S} |
овор с њом; говорила је о тој методици, глас јој је дрхтао, бојала се да њена другарица не сазн |
д толиким светом, није је остављала.{S} Глас часовника наносио јој оне опојне тонове, шапутао п |
ц</hi>, отворио га насумце, па читао на глас стихове, предајући се чару философске поезије Њего |
хвати и Бела, мећући у свој мало пискав глас нешто природне женске жеље за допадањем.</p> <p>Мл |
ан крај, као заставу, брисао нос на сав глас и хвалио одличну кујну своје жене.{S} Кад би му, и |
Деца се враћала с купања и дерала у сав глас.{S} Парк је пак ћутао усамљен.{S} Тек овде онде ви |
лан — трже је из тог размишљања Радојев глас, округао у томе тренутку, мек, треперав, као да се |
кроз њу као њен крвоток.</p> <p>Радојев глас и, час немо а час гласно, запљускивање домаће воде |
p>— Хајдемо, Вишња! — зашкрипа младићев глас с дна груди.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
ати доказа сигурне будућности.{S} Његов глас је дрхтао:</p> <p>— Ја се нисам шалио.{S} Часна ре |
S} Часовник је куцао на столу.{S} Његов глас би се утишао по каткад да се једва чује; затим се |
у одбрану свога новог познаника, подиже глас и рече изазивачки својој другарици:</p> <p>— Он ме |
те опробаних пријатеља.{S} Угушивала је глас савести.{S} И, он је сад оставља...</p> <p>— Без ј |
b n="36" /> која ју је опседала, али је глас Чедомиров звонио у њеним ушима, облетао око главе, |
е приближавали.</p> <p>— Вишња! — чу се глас човека који ју је јурио.</p> <p>Она се окрену.{S} |
е на тле.</p> <p>— Колегинице ? — чу се глас из друге собе.</p> <p>Стара девојка понови још јед |
јука, њему се чинило да слуша њен љупки глас, који му добацује слатке, заношљиве речи.{S} А кад |
умре.</p> <p>— Пријо? — закрешта женски глас однекле.</p> <p>— Пријо, Маро! — одговори јој друг |
e> <p>— Ево цвећа! — викну један женски глас.</p> <p>Гомила се растури по утрини.</p> <p>Вишња |
те јесени, заустави га нечији девојачки глас:</p> <p>— Чедомире!</p> <p>То је била Каја, једна |
е у Београд! — шапутао јој је унутрашњи глас. — Ти си дошла у њега весела као срна, <pb n="243" |
приливи одлучности.{S} Један унутрашњи глас му је довикивао:</p> <p>— Буди храбар.{S} Ради.{S} |
е.</p> <p>Младић је дизао главу на овај глас.{S} Он му је звонио као труба војске која иде у по |
препоручуј вечиту скрушеност; пењи свој глас за једну ноту више изнад свакидашњости.{S} Ето ти |
<p>— Вишња Лазаревна! — чуо би се у том глас неког из њеног друштва, и она је већ заборављала н |
о му се кожа одваја од лубање.{S} Један глас из најтамније дубине његове душе проговори узнемир |
реба ми за потпалу? — изненади га један глас.</p> <p>То беше његова газдарица.{S} Добра <pb n=" |
имасама, вратом и куковима, и, за један глас више, наручивале мокролушким жаргоном:</p> <p>— Ст |
дно дува за њен врат и један тајанствен глас јој шапће страшне, неразумљиве речи.</p> <p>Избега |
ивне, само да знате!... чу се отуда њен глас, јасан сад као од чистог метала.</p> <p>— Нису мно |
> <p>— Ево ме... узми ме! — промуца њен глас.</p> <p>Девојка је падала у све већи занос.{S} Ску |
где се златила читава простирка, и њен глас, већ без трунке тајанствености, одјекну долином:</ |
Зато што сте ме пољубили — одговори њен глас, а њена насмејана уста, зајапурени образи, њен ђав |
ко бих радо побегла од куће.</p> <p>Њен глас је дрхтао и био искрен.{S} Илић осети извесно сажа |
о да говори... полако, дижући постепено глас, према значају предмета, одушевљавајући се, па пад |
е такође придруживала ћерци, говорила у глас, причала о повој краљици, изговарајући полако њено |
p>Хтеде још нешто рећи, али осети да му глас дрхти.{S} Једно јато врабаца крештало је лево у тр |
ав човек, испупчене јабучице, промуклог гласа и светлих очију. — Јер еволуцијом треба припремит |
анке за шешир.</p> <p>— По два гроша од гласа!</p> <p>— Тако се грађанска права жртвују... да, |
се стално налазе у недоумици: да ли да гласају по свом убеђењу, <pb n="278" /> па да оборе мин |
инистра који не дели то мишљење, или да гласају против свога убеђења па да сачувају министра.{S |
гитационо предавање.{S} Он је био верна гласачка војска по ђачким зборовима, где се драо и скак |
абележен јучерањи случај.{S} Белешка је гласила :</p> <quote> <hi>Досадила му самарица.</hi> — |
ремања куће, готовљења ручка, водила је гласне разговоре.{S} Међу њима видели се бољи чиновници |
и су га сад попреко, мрко, осуђивали га гласно, претили му.</p> <p>У једном тренутку, неко прим |
богаљи.{S} Ју, господина — додаде после гласно, па збаци љутито шал са себе. — Мустра бечка, бо |
а цигара — додаде за тим, насмејавши се гласно.</p> <p>Ваљада при том прогута мало дима, те се |
тета је упрљати тако скупу ствар — рече гласно.</p> <p>Диже се полако.{S} Ноге су га једва држа |
олесна жудња да рашири руке и да завапи гласно.</p> <p>— Имате ли мало хартије?{S} Треба ми за |
о младенцима — понови она последње речи гласно.</p> <p>Ударац је дошао тако изненада, био тако |
и!...{S} Је ли, колегинице — рече затим гласно — шта ти мислиш о сентименталности ?</p> <p>— Он |
<p>— Баш је красан момак! — рече готово гласно.</p> <p>Тада се сети великих планова Радојевих и |
.</p> <p>Радојев глас и, час немо а час гласно, запљускивање домаће воде утицали су чудно на Ви |
траве.</p> <p>— Да дивна кола! — кликну гласно, потрча тамо, посади се у његову средину и стаде |
авној улици и пред кафанама.{S} Људи су гласно разговарали.{S} Најчешће се помињале речи о I</p |
ма од јевтиног дувана.</p> <p>— Већином гласова решено је да парламентаризам треба помоћи — гов |
Купио.{S} Вели ми, тај ми носи педесет гласова.{S} Дао је две банке за шешир.</p> <p>— По два |
примедбом, једним од оних тајанствених гласова у нама самима који не варају никад. „Мени треба |
рту, где хиљаде пријатних и хармоничних гласова звоне око нас.</p> <p>Бела је стојала пред њим. |
о.{S} Ветар је доносио отегнуте сељачке гласове који се нису разбирали: да ли су песма или запе |
олазити.{S} Из горњих места допирали су гласови о поплави.{S} Бујице однеле мостове, разориле п |
</p> <p>— Завршила сам — одговори Вишња гласом који је сад звонио поузданије. — Али не мислим д |
ворио истину.{S} И ја вам кажем — удари гласом Матовић, као да држи предавање — истину не треба |
рома млада! — говорила је девојка мајци гласом у којем је одјекивала жалба и прекор. — Тако ми |
Куда хоћеш — одговори она нешто рапавим гласом.{S} Затим додаде блаже : — До пред вече немам ни |
гинице — одговори јој девојка молећивим гласом. — Није било намерно...</p> <p>— Нема шта да те |
га волиш, дакле? — рече меким, поетским гласом. — Ти си сасвим изгубила главу!</p> <p>— Да; ја |
браћајући се Бели, неприродно умекшаним гласом. — Он није на одмет.{S} Ја сам то видео на робиј |
, па ослови студента нешто извештаченим гласом:</p> <p>— Лепа парада, господин-Илићу!...{S} Нис |
<p>— Простачке приче — рече он сигурним гласом. — Ти не верујеш, ваљада, у те бесмислице?</p> < |
отврди његова жена, па настави одлучним гласом: — Изгледа да се и она свиђа њему...{S} Вере ми, |
га, све ће се урадити — одговори јој он гласом који није трпео примедбе.</p> <p>Кад дође на Вел |
тра... сутра, а не данас — одговарао је гласу своје савести.</p> <p>Белино понашање га је такођ |
.</p> <pb n="166" /> <p>Али упркос томе гласу одлучности, који помаже паметне људе у њиховим бо |
линица, ова је најстарија и на најбољем гласу.{S} Читаве бајке причају се о људима који су јели |
рене, изузев неколико ноћних, на рђавом гласу. <pb n="167" /> Он изабра најгору, <hi>Еснафлију< |
срдачност, која је звонила у девојкином гласу, чинили су своје дејство.{S} Илић је заборављао н |
с природном и инстинктивном грубошћу у гласу, кад је Илић улазио у трпезарију, док се госпођа |
ада ми се — рече најзад, са строгошћу у гласу — што се Бела <pb n="163" /> виђа по улици са они |
румен по образу и остави младићу утисак глатке коже и нечега чистог.</p> <p>Вишња се стресе.{S} |
није било вруће, већ врло благо, меко, глатко, да је ваздух био као у купатилу.{S} По тротоару |
е су се почињале поверљиво оцртавати на глаткој материји кецеље; оне обе имале су у цртама на л |
та Поповић да ми није шта род.</p> <p>— Гле ти, видре, чак га и то интересује — одврати госпођа |
крили од Турака — додавао је други — а гле ти сад чуда!{S} Хвалимо те, Господе, велика су дјел |
влажном хладу лозиног зеленила, и да је гледа, <pb n="222" /> посматра њу и њен венац са жаљење |
дан: миран студент из унутрашњости који гледа своје књиге, труди се да одговори свима дужностим |
крај прозора.{S} Пријало јој је да тако гледа како зора свиће.{S} Нешто велико и утешно долазил |
итала је књиге, седела крај прозора што гледа на сокак и посматрала земљу свога детињства смеше |
их двојица се беху примакли прозору што гледа у двориште.{S} По калдрми је играло суво и топло |
љство.{S} Него, враћај се у Београд, па гледај своју науку.</p> <pb n="234" /> <p>— Али, тата — |
.. слатка Вишња, пробуди се, устани; не гледај ме тако.{S} Нашла сам ти дивна момка, разбери се |
мене долазе моја браћа.</p> <p>— Не, не гледајте на те ситнице, на новац.{S} Погрешићете — рече |
не говоре.{S} Ћуте по неколико дана.{S} Гледају једно друго хладно као сто, као столицу.{S} Јед |
нарне песме и ишли на трећу галерију да гледају <hi>Ткаче</hi>.{S} После би у групама пратили ј |
еп пар.{S} Људи су се заустављали да их гледају.{S} Већ се примицало вече кад се нађоше на Ћири |
S} Кад је у клисури надзиравао раднике, гледајући хиљаде њихових црнпурастих, замахнутих руку, |
рце, не рече ништа, повуче се натрашке, гледајући га нетремице, и изгуби се иза врата лагано, н |
лони се на дрвену држалицу и изгуби се, гледајући тупо у воду.{S} Мртвачки сандук њихао се свеј |
д.{S} Пуштала га да говори, и тек тако, гледајући у страну, осећала се сигурна у његовом присус |
ро које сам учинио у животу — рече још, гледајући у простирку.</p> <p>У предсобљу чу како газда |
жи, идеалиста који ради само на крупно; гледајући главну ствар превиђа споредну, вечито се нече |
ни јучерањи дан неће вратити никад.{S} Гледајући у књиге, ти живиш затворених очију, практичан |
во пророчке речи — примети у себи Вишња гледајући расејано у своју давну другарицу која се није |
— говорио му је тада полагано, суво, не гледајући у њега већ у један кут од салона и као враћај |
Боже мој, да сам ластавица! — рекла би гледајући тако њихове црне тачке у дубинама небесног пл |
шња оде, Чедомир оста за један тренутак гледајући у правцу где се она изгубила.{S} Затим се окр |
озора и тражила своје старо задовољство гледајући људе <pb n="57" /> и ствари тако тесно везане |
дан...</p> <p>— Пуста жеља!{S} Јер само гледајући у прошлост, ми можемо знати шта је вредео наш |
ирна, пријатна, љупка — продужи Остојић гледајући у бело платно Моравино. — А видео сам је надо |
у ноћној кошуљи, боса.{S} Као ван себе, гледала је своју слику, слику не ње, него друге жене, н |
га је такође приметила.{S} Црвенила се, гледала га весело и смешила се.{S} Њени зуби сијали су |
е.{S} Гриже савести било је нестало.{S} Гледала је на онај догађај с Чедомиром у њеној соби мир |
јама просвећеног апсолутизма и на народ гледала као на гомилу геака.{S} Јован Матовић, који је |
у папучици, обешеној о зиду.{S} Она је гледала неодређено, преда се.{S} Илић је био полуга на |
будемо срећни.</p> <p>Дрхтећи, Вишња је гледала у своју другарицу и није речи могла рећи.</p> < |
одговарала, ма да ју нико није питао, и гледала младића задивљено, угризнуте усне, истурених гр |
ић девојци која је стајала поред њега и гледала, стегнутих губица, у лепу долину, где је било т |
а лагано да би га што мање узнемирила и гледала у њега сивим, остарелим очима које су цуриле.</ |
Двором.{S} Ишла је одмереним кораком и гледала преда се.{S} На пола растојања она подиже очи и |
бост ове учене главе.{S} Она је кроз њу гледала свој велики Београд.{S} По неколико пута преко |
ала се огледала у води тако јасно да је гледалац мешао стварност са илузијом.</p> <p>— Нигде ни |
Њене бистре очи биле су широм отворене, гледале радозналом безазленошћу у једну утврђену тачку, |
се сусрете с младићевим.{S} Његове очи гледале су је из својих дупља загонетно.{S} Она признад |
е његове сјајне, проницаве очи, које су гледале из својих дупља нешто унезверено, као да је душ |
узето неком унутарњом ватром.{S} Очи су гледале укочено.{S} Зуби се белели испод згрчених усана |
>Време је пролазило.{S} Њихове очи нису гледале.{S} Њихова глава није радила.{S} Њихов ум се би |
Они који су му се дотле дивили највише, гледали су га сад попреко, мрко, осуђивали га гласно, п |
пио народ са целе планете.{S} Сви су је гледали са ужасом.{S} Није било ниједног симпатичног по |
91" /> <p>Они се беху пробудили упола и гледали једно другог усијаним очима.</p> <p>С девојкине |
ши после великих врућина.{S} Прозори су гледали у врт, чије воћке, још младе, пружале су мршаву |
ен рад.{S} Гледао сам је толико пута... гледам је и сад, а никад је се нећу нагледати.{S} Чини |
тог, неодређеног.{S} Корачао је улицом, гледао право све што је сретао и није видео ништа.{S} Т |
поред ње, шапутао јој нешто поверљиво, гледао ју је нетремице, жељно.{S} Пролазили су поред по |
одизањем електричне индустрије у Чачку, гледао је остварење своје љубави према бакалиновој ћерц |
ошлост црта у игри пролетњега сунца.{S} Гледао ју је; у срцу је осећао као неку песму, радост ш |
позива на велика дела, узвишен рад.{S} Гледао сам је толико пута... гледам је и сад, а никад ј |
киша ухватила ван вароши.{S} Он је онда гледао у њу кроз будућност која обећава све, а сад је п |
з.{S} Слично разоружаном ратнику, он је гледао својим сопственим очима, како све иде у пропаст. |
твену вредност, он је оклевао.{S} Он је гледао сваки дан толико људи који се бацају у живот с ч |
рмонију његове идеалне жене.{S} Тако је гледао у врх једног багрена и у његовим последњим грана |
обраслом у травуљину.</p> <p>Чедомир је гледао право пред собом.{S} Позвао је ову девојку да јо |
љи, највреднији, најмилији.{S} Он ју је гледао занесеним очима.{S} Његово лице није имало сјај |
> <p>— Универзитет?</p> <p>Младић ју је гледао својим чудним сјајним очима и као да се питао да |
готово понизно, с лулом у левој руци и гледао тамо у правцу планина на западу.{S} Он је био ми |
ори.{S} Причајући био је дигнуо главу и гледао у небо.{S} Девојка је опет посматрала рит, Дунав |
.{S} Младић је куцао штапом о калдрму и гледао преда се.</p> <p>— Узми га кад ти се допада! — р |
водити, ко ће децу намирити, ко ће тебе гледати?</p> <p>— С уздањем у Бога, све ће се урадити — |
а ако неће, значи да није за њу, па ће гледати друга посла.{S} Шта је мени шкодила слобода, ка |
за његову несрећу.{S} Тешко јој је било гледати га како иде од куће до куће, те оправља сатове, |
негде да је љубав слађа кад је мрак.{S} Гледаћемо звезде...</p> </div> <div type="chapter" xml: |
ори.{S} Не радиш снагом него мозгом.{S} Гледаш кроз прозор: људи се паште, <pb n="59" /> снег п |
гове косе.{S} Она подиже његову главу и гледаше га кроз сузе, као да га је жалила, као да је жа |
под.{S} Затим их поново диже и укочено гледаше посну боју и редове штампаних слова, која су ра |
.{S} Иде се чак до физике, појављују се гледишта која, ако се усвоје, прете донекле целој зград |
чке спекулације и ставити се потпуно на гледиште позитивистичке философије.{S} Пронашао је библ |
је дошла у то село.{S} Трипут је потом глог обелио.{S} Трипут се лала зажутела у школском врту |
идемо?</p> <p>Тада се и по четврти пут глог белио, лале жутеле, славуји певали.{S} Нова трава |
ши уздиже се велика, старинска црква са гломазним кубетом од лима.{S} Око ње су ситне куће на ј |
што је био на румунском двору, као овај глумац што је играо Кина, као овај бакалин што је увози |
вде по кога свог представника.{S} Поред глумца седео је трговац, поред студента официр, поред ч |
ће бити плус, Зарија.</p> <p>— Свет је глуп, Илићу, он не воли паметније од себе.</p> <p>— Ја |
једно за друго.{S} Време, ћуд или неки глуп неспоразум, раздвојио нас је...</p> <p>— Не криви |
о из школе.{S} Здрав, млад, ни ружан ни глуп, тамо вамо, па се ми венчамо пре испита...{S} Крас |
х, паметних, поштених људи прави бедне, глупаве, непоштене канцеларијске слуге, чији је живот п |
мим да је васељена створена ради гомиле глупака.</p> <p>Девојка стеже усне, као да тражи снаге, |
патије или антипатије, глас мудраца или глупака.</p> <p>— Немогуће, Вишња.{S} Сад ти претерујеш |
ћу, певају, цвркућу по ваздан.</p> <p>— Глупе жеље! — закључила би убрзо затим.</p> <p>Она је б |
о новаца; десило се <pb n="46" /> тако, глупо, остао је без марјаша, а није мислио да ће му што |
сило без његовог знања, да је био жртва глупог случаја, и да... на крају крајева, он њу воли јо |
твене умове, а тебе вреба фарисејство и глупост.</p> <pb n="285" /> <p>— Фразе!</p> <p>— И фраз |
дствено и његовој жени.{S} У противном, глупости које треба осудити.</p> <p>Ко зна колико би то |
>Бела згужва новине.</p> <p>— Остави те глупости, бог с тобом!...{S} Говоримо о нечему веселије |
пијана човека који добро види да прави глупости, а продужава и прави их нове, све му изгледа л |
између два пољупца.</p> <p>— Не говори глупости...</p> <p>— Читала сам негде да је љубав слађа |
би се свестио, чупао из срце ту опасну гљиву, а заједно са њом и слику младе Чачанке.{S} Хтео |
сећао добро <pb n="140" /> као у топлом гнезду.{S} Дубока тишина је повећавала чаробност тренут |
д света, док му она разједа срце, а њен гној прља, трује.{S} С времена на време, он би се свест |
бинација неће уништити закон борбе који гноји земљу својим жртвама?...{S} Шта то мари нешто мал |
та је ово мени?{S} Ја нећу то.{S} Ја се гнушам тога сна.</p> <p>Девојка се уједе за усну.{S} Кр |
ици, а са сунца опет на девојку, на њен го врат, на белу руку, спуштену лако на ивицу од канабе |
о у шљиваку исток, а запад где су пасла говеда.{S} Сели су у јечам и ужинали.{S} Хлеб је био ме |
се да их разуме обе и да их помири.{S} Говор њеног земљака био јој је ближи, јер је био практи |
а, Радоје није знао звонке фразе, његов говор није био окићен социолошким и економским терминим |
— рече јој једном кад је срете и поведе говор о електричном предузећу. — Само је тунел затрпан |
орског села чији се отегнути нагласак и говор кроз нос одржавао још после толикогодишњег аклима |
ра Вишња“.{S} Али се свлада, па настави говор о политици:</p> <p>— Слобода штампе је изиграна.{ |
војку тако близу себе.{S} Он не настави говор.{S} Његове очи су се наизменично кретале са девој |
ен заборав.{S} Млади човек не поче свој говор о вољи, али се не предаде ни привиђењу који је ки |
ликих планова Радојевих и целог његовог говора на Моравиној обали.{S} Погађала је да му се допа |
} Стога узе други пут, прими од његовог говора што је ишло у корист њеног плана и рече Чедомиру |
:</p> <p>— Дуго смо причали.{S} Било је говора и о томе ко ће ући у кабинет...</p> <p>— Је ли, |
ти главу својим непроменљивим законима; говоре ти о људима само <pb n="283" /> као о одвојеним |
, Матовића.{S} Слушала је од другова да говоре са завишћу да је то најбоља кондиција у Београду |
.{S} Најмањи повод био је довољан да не говоре.{S} Ћуте по неколико дана.{S} Гледају једно друг |
а се, и, између осталих ситница које се говоре међу девојкама, рече јој:</p> <p>— Синоћ сам чит |
рет.</p> <p>Вишња је волела да слуша те говоре.{S} У доба реакције, штампа је била обамрла. <pb |
што су пошли, трчећи, прескачући баре, говорећи задихано, мешајући у говору час <hi>ти</hi>, ч |
х.{S} Јован им је опраштао великодушно, говорећи:</p> <p>— Не треба људима замерити, то су <pb |
штрапац.</p> <p>Илић је пристао одмах, говорећи:</p> <p>— Да, нека буде просто... што простије |
Тада му Вишња приђе, пруживши руку, не говорећи ништа.</p> <p>— Како је леп тај каранфил! — по |
поседа пред кућом.{S} Млађи шетају.{S} Говори се много.{S} Госпође носе дуго своје хаљине.{S} |
раво... право, а где је реч дужност?{S} Говори се само о сељаку.{S} Али он није све у земљи; ни |
д њега видео се крвав перорез.</p> <p>— Говори ко те уби! — рече неко из гомиле.</p> <p>Радник |
авала је његов поглед.{S} Пуштала га да говори, и тек тако, гледајући у страну, осећала се сигу |
ринској цркви.</p> <p>Вишња га пусти да говори.</p> <p>— Само треба претворити речну снагу у ел |
>Међутим, једном кад је Радоје почео да говори о лакој дељивости електричне <pb n="177" /> снаг |
суству.</p> <p>А Радоје је умео лепо да говори... полако, дижући постепено глас, према значају |
разумевши се.{S} Само у светим књигама говори се о васкрсењу.{S} Али има нешто боље.{S} По нек |
му она између два пољупца.</p> <p>— Не говори глупости...</p> <p>— Читала сам негде да је љуба |
су остатке, прашину, пепео.</p> <p>— Не говори ми више ништа — рече, устајући. — Ја те молим.{S |
— Свак од нас има свој пут.</p> <p>— Не говори ми то, Вишња — прихвати Чедомир. — Ми смо још ув |
ез горчине.{S} Она промуца:</p> <p>— Не говори тако, Чедомире.{S} Наше пријатељство је искрено, |
азумевала боље народске фразе где се не говори непосредно, обиграва се око ствари и причају се |
.{S} Седиш у топлој соби и пазиш шта се говори.{S} Не радиш снагом него мозгом.{S} Гледаш кроз |
ућу, па је ваљада промаја ударила.{S} И говори ја стоци да се угледа на ову Швабицу преко пута, |
лази на прагу револуције, али се сви ти говори свршавају кад куцне девет сати, време спавању, и |
клопи очи поново.</p> <p>— Три дана нам говори да хоће да се убије — умеша се један надничар са |
вања.{S} Већ се седне у клупу, професор говори, ко хоће да бележи, он бележи, а ко неће, онда т |
а Матовић се такође придруживала ћерци, говорила у глас, причала о повој краљици, изговарајући |
мучило.{S} Једном би с њим, за столом, говорила најпријатније о разним ситницама, као са прави |
Вишња покуша да заметне разговор с њом; говорила је о тој методици, глас јој је дрхтао, бојала |
а савет при избору боја, <pb n="200" /> говорила му цене појединих набавки.{S} Младић је одобра |
свет смеје: хрома млада, хрома млада! — говорила је девојка мајци гласом у којем је одјекивала |
ец проговорили.</p> <p>— Чудан народ! — говорила је газдарица својој вратарки за њих. — Постеља |
тко.</p> <p>— Само још фале прангије! — говорила је нова баба и певуцкала неку популарну арију. |
<p>— Како бих погледала у очи Илићу! — говорила је немо у себи.</p> <p>По целе дане проводила |
риволи.</p> <p>— Одреци се наследства — говорила је — па ће ти се осигурати издржавање све док |
ка рента, као мираз од педесет хиљада — говорила му је самоуверено.</p> <p>Тако сад Илић није и |
и скандала.</p> <p>— Остани, Чедомире — говорила му је жалосно и нежно. — Ја ћу то изгладити.{S |
ети у чему је ствар, треба се уверити — говорила је себи.</p> <p>Али како?</p> <p>И на ово пита |
<p>— Радоје није заслужио ону увреду — говорила је у себи.</p> <p>С тим прекором мешала се шир |
дрећи.{S} Јест... „Одрећи ћу вас се...“ говорила сам им, „јавно, преко новина, да цео свет види |
д универзитета и кад му је Лазаревићева говорила:</p> <p>— Муке сам видела док су моји пристали |
дила се томе питању, јер је толико пута говорила Вишњи о својим намерама.{S} Најзад рече:</p> < |
опатра је брала лаворике.{S} Она је сад говорила своме мужу:</p> <p>— Јеси ли видео да сам имал |
добила је награду, једну књигу која је говорила о неговању поврћа.</p> <p>Сад је требало ићи у |
знатијем <pb n="104" /> друштву, она је говорила много, није бирала речи и пребацивала се.{S} С |
се обесила о једру мишицу свога мужа и говорила усхићено:</p> <p>— Наша је кућа једна мала реп |
е за причу.</p> <p>Вишња је мало јела и говорила тек колико да не поквари расположење двоје ста |
истицала пред децом младићеву ученост и говорила:</p> <p>— Угледајте се на господин-учитеља.{S} |
/> није тако?{S} Сећаш ли се ја сам ти говорила...</p> <p>Вишњи пређе једна сенка преко лица.{ |
јка је била и сувише озбиљна кад је ово говорила, те се њена другарица не усуди да се успротиви |
ти се... и смејати предрасудама!</p> <p>Говорила је то да би га казнила.{S} Она је иначе верова |
е брале, венце виле,</l> <l>Венце виле, говориле:</l> <l>Како ћемо момке варат’</l> <l>У те вед |
очиту пажњу на салон.</p> <p>— Дивно! — говориле су гошће кад их је Матовићка уводила у њега.</ |
је било као сваки дан.{S} Другарице су говориле како се нису спремиле за овај или онај час, гр |
p> <p>Они су седели тако, јели кајсије, говорили о професору Матовићу, о новој <pb n="12" /> по |
к, врло паметан... </p> <p>— О чему сте говорили?</p> <p>— О еманципацији жена.</p> <p>— Чеда и |
</p> <p>— Поред пука постоји отаџбина — говорило је нешто у њој. — Зашто онда избегавати ту реч |
е певачких дружина.</p> <p>У чаршији се говорило непрестано о електрици.{S} Радоје је био јунак |
али то је само допуњавало њену лепоту и говорило да је она од оних простодушних бића која иду п |
оја се приближава.{S} Ипак нешто у души говорило му је да спречи мисао да не иде тим правцем, т |
да одобравам оно што је раније било.{S} Говорим, јер ме данашње доба боли, јер су се жбири испи |
у под Овчаром.{S} Ускоро ћу отпочети да говорим с неким пријатељима...{S} Теби првој о њој казу |
ш, тата — пребаци му ћерка.</p> <p>— Ја говорим оно што осећам.{S} Ја сам увек говорио истину.{ |
будали! — поново се наљути муж. — Ја ти говорим као мајци, а ти тераш шегу...{S} Каква свадба!{ |
сам реакционар, ти то знаш.{S} И кад ти говорим овако, не значи да одобравам оно што је раније |
Остави те глупости, бог с тобом!...{S} Говоримо о нечему веселијем.{S} Ти си волео одавно да и |
овским мангупима, носио шешир на криво, говорио шатровачким језиком, задиркивао служавке.{S} Ће |
уживај младост.{S} Ја сам ти то, Илићу, говорио одавно, али ти имаш дух романтичан.{S} Ти мисли |
овицу.{S} Ристић се није заустављао.{S} Говорио је о науци, политици, жени, Богу, лудници, а ка |
ад реакционарима коме се дају двојке! — говорио је дечко самоуверено, циљајући на професоре кој |
> <pb n="229" /> <p>— Као Себастопољ! — говорио је пензионисани казначеј.</p> <p>Река стешњена, |
е варнице искачу.</p> <p>— Само тако! — говорио је Радоје. — До јесени имаћемо оба зида на бран |
твицама.</p> <p>— Као на Калимегдану! — говорио је газда-Митар, куцкајући штапом о њено гвожђе. |
свога сина.</p> <p>— Шта је с тобом? — говорио му је тада полагано, суво, не гледајући у њега |
да-Митар.</p> <p>— Оставите ви Радоја — говорио је грађанима, који би давали наметљиве савете. |
господина.</p> <p>— Боже дај здравље — говорио је раније стари Остојић — нек ми дете изучи шко |
мало правде у друштвеној конституцији — говорио је — пошто никаква комбинација неће уништити за |
вај наш Београд неће се никад уредити — говорио је. — Ето, ја сам провинцијалац, а изгледа ми д |
но је да парламентаризам треба помоћи — говорио је Петар Зечевић, омален, сувоњав човек, испупч |
>— Као сир!</p> <p>— Јуче да сам умро — говорио би какав старији човек — па да су ми рекли да ћ |
о... ја нисам престао бити социјалист — говорио је. — Кад бих живео у Белгији, Енглеској, у дру |
p> <p>— Нек се развијају по инстинкту — говорио је самоуверено. — Утицај старијих може да изопа |
партију на влади ни друштво у којем је говорио.{S} Многима то није било право, па ипак чуле су |
духу, као да би боље доказао оно што је говорио.{S} Престао је да пише афоризме, па се дао на п |
би их ухватио страх.</p> <p>Студент је говорио искрено.{S} Износио је нове погледе о породици, |
их апстракција; он је стојао на земљи и говорио просто;</p> <p>— У народу је стање одиста очајн |
ли ћеш шта сачувати од онога што сам ти говорио?</p> <p>— Ми ћемо остати увек пријатељи — одгов |
говорим оно што осећам.{S} Ја сам увек говорио истину.{S} И ја вам кажем — удари гласом Матови |
гим, леденим погледом, који му је јасно говорио:</p> <p>— Ниткове!</p> <p>Илић се ломио између |
стало је недирнуто.{S} Ја сам и онда то говорио.{S} Али се свет препаде, и ето...</p> <p>Радоје |
етресала у мислима дуго што јој је Илић говорио.{S} Није јој тада измицало да он оскудева понек |
<p>— Зашто не пишете шта кад тако лепо говорите — рече му Вишња. — Ја бих то врло радо читала. |
речи као лавину!{S} Она није умела тако говорити, наћи у тренутку реч која јој је требала.{S} К |
борили очи и ћутали.{S} Нешто се морало говорити.{S} И двоје драгих испунише ту тишину, пуну не |
користи што ће видети отуд није отмено говорити за ручком о сељацима, те једва дочека кад се Б |
можда какво чиновничко место.</p> <p>— Говориш као крајњи мрачњак.</p> <p>— Боже сачувај, ја н |
ожеш волети.</p> <p>— Бог с тобом, како говориш, тата — пребаци му ћерка.</p> <p>— Ја говорим о |
ном језику тако фамилијарне да им често говорник готово не схваћа прави смисао.{S} Још се није |
динари, па онда псовке, које су у нашем говорном језику тако фамилијарне да им често говорник г |
ући баре, говорећи задихано, мешајући у говору час <hi>ти</hi>, час <hi>ви</hi>, и, кад дођоше |
тија.{S} Приговарала је себи за то: што год има добила је од тог оца са великим, меснатим носем |
во, слободно казати своју мисао.{S} Што год је било око ње, уверавало ју је у нови живот: варош |
ви млади људи једу врло мало, троше што год имају на новине и брошуре, читају на дохват популар |
твори фијоку од стола и поче бацати што год му дође под руку.</p> <p>— Ево, на, ево још — викао |
.</p> <p>Гимназијска средина му је мало годила.{S} Многи професори беху подетињили силом свакод |
је навалице срећу.{S} Опасности су јој годиле.</p> <p>Једног дана, кад јој је мајка отишла од |
ичком осигурању.</p> <p>Његовој жени је годило јако да постане министерка, т.ј. да јој муж пост |
да јој је још осамнаест <pb n="178" /> година — настави да се љути против жене. — Батине!{S} Б |
ки рад... нарочито овај који траје више година, врло тежак, огромно тежак...{S}" Он то не рече. |
писати сам, за стоком; кметовао је дуго година, парничио се још дуже са сељацима из суседног <p |
своје земље, његов дед је кметовао дуго година у свом селу, његов отац, са нешто мало школе, на |
54" /> <head>XXIII</head> <p>— Неколико година како смо се растали — рече у себи Илић кад се тр |
на оно што јој је Каја рекла пре толико година. „Има“, рекла јој је тада између осталог, „има с |
мом своје мајке, старијом од себе десет година.{S} Влада није одобрила краљев поступак, схватил |
ар гуњ и опанак.{S} Сад, после двадесет година борбе, он је видео краљевство претучено народним |
бији има толико будала да се за педесет година не роди ниједан ипак би их доста било...{S} У пр |
енио, подоцкан, кад му је било тридесет година, ћерком једног поштара.{S} Баш одмâх после његов |
нзији.{S} Домаћица, жена преко шесдесет година, још дурашна, трудила се, како само може, да уго |
овим церемонијама кад се има седамнаест година.</p> <p>— Хајде, испрати нас донекле, — чаврљала |
старија литература.{S} Својих осамнаест година, колико је имала пред свадбу, провела је беспосл |
наест сати него шеснаест дана, шеснаест година, шеснаест векова требало му је да пређе од уранк |
ерку, Параскеву, која је имала шеснаест година, храмала на леву ногу и којој су њено необично и |
оградске куће, подигнуте пре двадестину година за становање једне отменије породице.{S} На углу |
је испите врло добро, боље него ранијих година.{S} Шта више, добила је награду, једну књигу кој |
о сватови, и губили се у ноћ преживелих година.{S} Преста брзо да се бори против појаве два жен |
се чудно мешало са првим цртама зрелих година.{S} Девојка га никад лепшег није видела.{S} Њего |
е губи време.</p> <p>Међутим, последњих година, јачао је све више протест против научног догмат |
о присно весеље дома, који је последњих година знао само за зле стране живота: одрицање старих |
ако пребројавао своје несреће последњих година, електрични трамвај <pb n="268" /> је носио друг |
упио је у политику почетком Осамдесетих година.{S} У то доба, довршавала су у Србији своје ства |
обравају и буне још више, па се, после, годинама прича како су се провели на Ђаковића љуљашци, |
ије се правила разлика по старешинству, годинама ни по породици.{S} Сви су били студенти, равни |
тварао се у нежног љубавника: у његовим годинама човек је сав одушевљење, сав топлина, сав љуба |
а?{S} Запаљење није лако у газдаричиним годинама.{S} И кад се преболи, остане увек нешто.</p> < |
оког врата, па рече значајно: — У вашим годинама, сиротиња није зазор,</p> <p>Чедомир поцрвене |
е на универзитету, и већ знају вредност годинама службе.{S} То су они који као ђаци добијају ме |
И дани су пролазили, а за њима месеци, године.</p> <p>Спомен на бившу љубав одржавао је девојк |
<pb n="252" /> <p>— Да, пиши пропало... године су прошле од како смо се растали, ја то знам — п |
<head>I</head> <p>У суботу 9 јула 1900 године, Чедомир Илић, главно лице овог романа, корачао |
а погинулим Србима у ратовима 1912 и 13 године, јер они који су пали за Отаџбину, по речима јед |
n="250" /> испрскан водом и блатом.{S} Године су очврсле његове младићске црте.{S} Био је више |
вом сребрнастом светлошћу.{S} У то доба године ливада је најлепша.{S} Зрела трава злати се, пре |
естра, која је од њега била старија две године, била је већ као дете каћиперка и, у домаћим сва |
/p> <p>У тим идејама свршио је прве две године.{S} О распусту га је чекало једно изненађење код |
је прилично кредита, јер је прошлих две године плаћао уредно.{S} Доцније нађе две три лекције и |
метала.</p> <p>— Нису много родиле ове године, па <pb n="11" /> су крупне и врло лепе — допуни |
тудентског живота, коју је осећала прве године.{S} Чинило јој се да је не предусрећу са збиљом |
</p> <p>— Да си жива и здрава, још прве године.{S} Мој колега беше дошао такође право из школе. |
м у будућност, он је трошио своје младе године радећи да буде достојан поверења које ће му се н |
ив, била је крупна, доста пуна за своје године, дубоких, угаситих очију, мирних и бистрих као и |
су обоје били и сувише озбиљни за своје године.{S} Чедомир је, намрштених веђа и суморно, палио |
тавнице и бројале дане до краја школске године.{S} Каја, у њеној строгој сивој блузи, са ниском |
је радила, чекала стрпљиво крај школске године и спремала се за последње испите.{S} Али никад н |
м влагом, нешто мало светлости у минуле године.</p> <p>Отпутовао је био са женом у Париз.{S} За |
м да ти кажем мој живот за ове последње године, да ти кажем: шта сам желео, а шта сам добио, шт |
head>II</head> <p>Чедомир Илић родио се године 1878 у Ваљеву, где је његов отац био рачуноиспит |
закључити из књиге која се појавила те године: <hi>Мистицизам у вишој математици</hi>.{S} Анри |
цилиндер с врло уским ободом како је те године било у моди.{S} Да је још имао читаве потпетице |
4"> <pb n="41" /> <head>IV</head> <p>Те године пролеће је било врло лепо.{S} Раштркани Београд, |
е није наше?{S} Зашто пустити да дани и године пролазе?{S} Јер младост иде, брже него што се ми |
{S} А оно што остане лако је.{S} Још до године у ово доба можемо имати електрику.</p> <p>Остоји |
у собу само у кошуљи.{S} Био је у првој години Велике Школе.{S} Дошао је кући око пет сати из ј |
е варошке куће.{S} Они су још у десетој години осетили наличје живота.{S} Култура им је показал |
за политику.{S} Он је већ у двадесетој години научио да му живот доноси чист приход.{S} Његова |
воду неке латинске реченице, погрешио у години смрти Стевана Првовенчаног.</p> <p>— Ја се озбиљ |
одговори Клеопатра лако. — Они се воле годину дана пред нашим носем, а ми... слепци код очију! |
} На срце су му навирала осећања од пре годину дана, меке, наивне мисли по мало меланхоличне, к |
и из јутра, пијан.{S} Дочекивао је нову годину с друговима, па га пиће преварило.{S} Његов <hi> |
као свака пијаница.{S} Тако је пре неку годину и свршила: једног јутра се срушила.{S} Никоме ни |
олованији, што начитанији.</p> <p>Шесту годину је навршио у јуну, а већ у августу молио је оца |
и видео да сам имала право!{S} Не треба гојити прасе у очи божића...{S} Све је спремно.{S} Могу |
азивала се кроз широке рукаве њена рука гола до лаката, њено млечно лице белило се.{S} Био је б |
нама, наслеђеним још од његовог прадеде голаћа, а можда још и даље, од предака којима имена ниј |
асавици, по свој прилици у чети Зекиних голаћа, да је ту био рањен, освестио се у неком потоку |
и рукави од блузе спадоше до рамена.{S} Голе мишице блеснуше кроз собу.{S} И ово дете, сакато, |
Жарко јулско сунце пржило је београдске голети, као да је сијало из пакла.{S} Илић је имао стан |
елика, главна наша река ?{S} Од ужичких голија и врањских винограда, она поји целу нашу земљу, |
раброст, закуца на врата и преда се тој голицавој дрхтавици, па док јој она <pb n="115" /> унос |
рвипут, девојка се подаде томе осећају, голицавом, узбудљивом, слађем од свега што је дотле оку |
ају меком, по потиљку, само оним што је голо од <pb n="134" /> руке, да осети њу целу, обешену |
творење, цело једно женско тело, готово голо.{S} Он не би био човек да је могао мислити на шта |
ом краватом, која је играла око његовог голог, здравог врата.{S} На глави је имао качкету, пуши |
рађевином.{S} Лево се видик губио преко голог Тркалишта, па на Седам Кућа све до планинског скл |
лежао још један албум, повезан у плиш, гомила посетница и карата са сликама.{S} До зида се нал |
ак јаке светлости.{S} Пред њом се указа гомила света, тако велика као да се скупио народ са цел |
хвате што више улице.{S} Роба из дућана гомила се безбрижно по тротоару.{S} По прозорима <pb n= |
а! — рече презриво.</p> <p>На њу навали гомила мисли, најпре нејасних, лаких, безбрижних, па св |
лико пријатних мисли опколило би га као гомила правих пријатеља!{S} Љубазна познанства, ласкаве |
е, и она раскопча хаљину до дна.</p> <p>Гомила разних осећања испуњавала је сад њену душу.{S} К |
већа! — викну један женски глас.</p> <p>Гомила се растури по утрини.</p> <p>Вишња се нађе поред |
пола обучени, и војска пристизали су у гомилама.{S} Журно се копало, набацивала се земља, поби |
е од ње, по једној пијаци, око сандука, гомиле бостана и покроваца скакутали су сунчеви зраци.{ |
летане жице, стотине точкова у покрету, гомиле радног народа и беле куће, пуне ситне дечице.</p |
личиле су на низове ископаних рака.{S} Гомиле иловаче у помрчини давале су утисак гробних хумк |
сала човека, већ га звали архилопов.{S} Гомиле ђубрета просипале се из редакције сваког дана на |
даље, доле у Београду, зар није видела гомиле још горих од својих суседа?{S} Она није умела бр |
ђе такође.</p> <p>У једном крају, поред гомиле цигаља лежао је један радник, затворених очију.{ |
у помрчини.</p> <p>— Ми ступамо посред гомиле безбројних болова, а многи од нас не чује ни јед |
арца који је скапао од глади између две гомиле сена, не могући да се реши коју да изабере.</p> |
аклу.{S} Смрад од пића, обуће и збијене гомиле давио је.{S} Гостима није то сметало.{S} Они су |
се заустави на врху Овчара.{S} Сети се гомиле радника који у подножју те планине зидају центра |
/p> <p>— А како се уби? — упита онај из гомиле.</p> <p>— Ето, тако, радио с нама, вукао цигљу, |
> <p>— Говори ко те уби! — рече неко из гомиле.</p> <p>Радник отвори очи, погледа зловољно у пр |
да примим да је васељена створена ради гомиле глупака.</p> <p>Девојка стеже усне, као да тражи |
сивала једну врсту круга, прелете преко гомиле пепељавих капута, разнобојних блуза, накићених ш |
уку и излазиле на улицу, па шврљале око гомиле песка, кафанских столова, по суседним авлијама, |
ска утвара, на свакој окуци од пута, на гомили сувог лишћа, у облацима... облацима што полако ј |
и, с којима се хранио.{S} Они су ишли у гомили, грајали и препирали се о неком <hi>питању</hi>. |
овај је дом чинио леп и отмен утисак у гомили других рабатних кућица, које су тада испуњавале |
вршавали трећи спрат.</p> <p>Ту примети гомилицу света која се искупљала љубопитно.{S} Он приђе |
учинила увиђај и очистила њене остатке, гомилу земље и дасака.{S} Сад то место стоји празно.{S} |
г апсолутизма и на народ гледала као на гомилу геака.{S} Јован Матовић, који је био сишао са пр |
ња, на себе самог...{S} Ко ће рећи икад гомилу осећаја, мисли, слика, успомена, које се прегоне |
књигу, коју је дотле држао у рукама, у гомилу осталих, дигнуо се брзо и отрчао у варош.{S} Сре |
!</l> </quote> <p>Та песма узбуди Илићу гомилу мисли на лањско пролеће, на Вишњу, на њен <pb n= |
азила такође, и то брзо, као да је виле гоне, а враћала се тек у вече, пуна новости.{S} Младен |
Та кљусина учини му се као авет која га гони, као живот који му остаје, као он са̑м.{S} Окрену |
и није могла више заспати.{S} Заман је гонила његове слике.{S} Оне су се јављале поново, ницал |
p>Вишња је тада управљала на свог друга горак поглед који је значио разочарење, и ћутала.{S} Он |
у класу више него што је волео пук, био горд са својих материјалистичких убеђења и, на демонстр |
правична према њему.{S} Била сам охола, горда, па чак и по мало дрска.{S} Ја сам га одбијала... |
човек видео први пут, помислио би да је горда и надута, али, у иоле познатијем <pb n="104" /> д |
вагона, зеленило суседне баре, а даље, горе, на брегу, белео се један крај вароши под небом си |
<pb n="174" /> је ишао, место у цркву, горе у клисуру и дивио се како се стене секу...</p> <p> |
ће од ораха и букет процветале зове.{S} Горе, надносило се нешто неба, с групом осветљених обла |
ољих кућа, а поквареном као и он, можда горе него и он.{S} Две близнакиње узимале би се за руку |
ла се церила ђаволасто.</p> <p>— Хај’те горе, на послужење — додаде госпођа. — Само, никоме да |
Има старог мебла колико хоћеш, труне ми горе на тавану!</p> <p>Тако би и урађено.</p> <p>Илић с |
ри ништа.{S} Осећао је да ће доћи нешто горе, нешто страшније од увреде, нешто што се не да изб |
створ, завезан за земљу.{S} И још нешто горе: жена, женска страна, подјармљена туђој вољи, туђи |
за лекцију.{S} У гимназији је било још горе.{S} Из немачког језика, земљописа, физике, историј |
.{S} Језа ју је подузимала.{S} Руке јој гореле.</p> <p>Њена мисао осветли јој за часак преживел |
ила му је грозницу у крв.{S} Руке су му гореле.{S} Ватра му ломила тело.{S} Кад би га неко ма и |
димове на својој луши.{S} Његове очи су гореле као жишка у дувана.</p> <p>— Наш народ треба про |
се окрену натраг у салон, њено лице је горело сво, обузето неком унутарњом ватром.{S} Очи су г |
у Београду, зар није видела гомиле још горих од својих суседа?{S} Она није умела бранити себе |
ходиле су га честе сумње, малодушности, горка сазнања сопствене немоћи.{S} Почео је долазити у |
д сељака, радника, грађана чују се само горке речи.{S} Алкохолизам, политичка убиства, зеленашт |
еме није оно што смо хтели, и ми смо се горко преварили у систем парламентарних влада.</p> <p>— |
ад нисмо познали.</p> <p>— То је сувише горко.{S} Буди правичнија.{S} Ми смо провели целу младо |
глед ствари и покрете бића.{S} Илићу су горко долазиле на ум Шекспирове речи: „Има много ствари |
реке.{S} Воде почеше надолазити.{S} Из горњих места допирали су гласови о поплави.{S} Бујице о |
, ако ти можеш — одговарала му је млада горопадно.</p> <p>У осталом, она је врло мало личила на |
овине, а кад њих није било, узео би <hi>Горски Вијенац</hi>, отворио га насумце, па читао на гл |
о Београд, Србију.{S} Отићи ћемо у Црну Гору, у Бугарску, Русију.{S} Наш ће бити цео свет.{S} П |
/p> <p>Вишњу обузе нека меланхолија без горчине.{S} Она промуца:</p> <p>— Не говори тако, Чедом |
вање, побегао са два заната.{S} Најзад, госпа-Клеопатра израдила му је место практиканта у Рачи |
одворење.{S} Чим би он измакао из куће, госпа-Матовићка је одлазила такође, и то брзо, као да ј |
ењивала салон, Илић није био никада.{S} Госпа-Клеопатра — тако је било крштено име Матовићки — |
тила на његов прозор саксију резеде.{S} Госпа-Матовићка слала министарске цигарете.{S} Бела дол |
спехом.{S} Чедомир је положио испите, а госпа-Клеопатра је брала лаворике.{S} Она је сад говори |
Је ли то истина, господине? — упита га госпа-Клеопатра свечано.</p> <p>Било му је јасније него |
немадоше времена јер се на прагу указа госпа-Клеопатра.</p> <p>Прође један тренутак, тих, муча |
ли му је то задовољство ретко допуштала госпа-Клеопатра, која је <pb n="118" /> волела формално |
и из основа.{S} Ту је главну реч водила госпа-Клеопатра.{S} Нашла је једног јеврејског трговца |
>— Не на мене, у сваком случају — упаде госпа-Клеопатра.</p> <p>Стари господин као да не чу шта |
аграду.{S} Ову платицу надокнађавала је госпа-Матовићка у пажљивом опхођењу, у слатком и кафи, |
нџере, лонци старинског облика, које је госпа-Матовић наследила од своје мајке.{S} С овим посуђ |
, али никако да буду онакве какве их је госпа-Клеопатра спремала о јесени, жуте, па накиселе, с |
мир као да је пао с Марса! — смејала се госпа-Матовићка, која би кадгод присуствовала тим разго |
="11" /> су крупне и врло лепе — допуни госпа Клеопатра своју ћерку; затим се обрати своме сину |
ош, и кад би излазила, ишла је у пратњи госпа-Клеопатре.{S} Иначе је Бела крила вешто своје ман |
> <p>— Шта је то тако важно? — одговори госпа-Матовићка, већ у постељи.</p> <p>— Похитај... доц |
не!...</p> <p>— Бела! — прекори је лако госпа-Матовићка.</p> <p>— Јест, јест, трице и кучине! — |
итању ни колико лањски снег, него је то госпа-Клеопатра урадила на своју руку код колеге свога |
одсечно: — Илић није крив ништа.</p> <p>Госпа-Матовићка се зарумени у лицу као да је обузе изне |
личне ствари којима је он први и једини господар!</p> <p>Обоје су били оборили очи и ћутали.{S} |
ту.{S} Она није признавала себе за свог господара.{S} Она је заборављала прво правило свога нов |
вену вештину да измири у себи жену која господари кућом и жену која сматра да је њен позив у жи |
интерес.{S} Брига за свакидашњим хлебом господари над сваком другом бригом код највећег броја л |
алним интересима, бруји живот где новац господари свима питањима, царује индивидуализам који ру |
} Ти ово ниси заслужила.{S} Ја често не господарим собом.{S} Ја нисам на чисто са собом.{S} Как |
љиви и покварени, владали су земљом као господарска класа, Србија је изгледала њихов спахилук, |
уги — а гле ти сад чуда!{S} Хвалимо те, Господе, велика су дјела твоја.</p> <p>— Сад копају бра |
ештаченим гласом:</p> <p>— Лепа парада, господин-Илићу!...{S} Нисам се надала да ћете тако изне |
кућа није близу.</p> <p>— Не жур’те се, господин Илићу — прихвати и Бела, мећући у свој мало пи |
сти која чека земљу.</p> <p>— Извол'те, господин Илићу — нудила је Бела кајсију коју је сама ис |
ко колико се даје...{S} Шта ви мислите, господин-Илићу?</p> <p>Чедомир заусти да каже онако как |
историју Срба.</p> <p>— Зашто латински, господин директоре?</p> <p>— Нема ко други, млади госпо |
ло освете.</p> <p>— Јесте ли ви срећни, господин-Илићу? — пређе Бела изненадно на њега, скупљај |
ешто, те пљесну рукама:</p> <p>— Браво, господин-Илићу!{S} Главно је кад се двоје воле...{S} А |
идљиво патио.</p> <p>— Вама није добро, господин-Илићу ? — рече му једног дана Бела. — Да вам ш |
ладићева врата, позивајући га:</p> <p>— Господин-Илићу, ручак је готов.</p> <p>Тако куцајући, а |
ст и говорила:</p> <p>— Угледајте се на господин-учитеља.{S} Ето, њему није било све потаман, п |
во ћемо те на занат...{S} Угледај се на господин - Чедомира.{S} Он је сиромах ђак... пардон, го |
е после ручка бивале су краће.{S} Стари господин је морао примати овог или оног политичара, одл |
служавка очистила трпезарију.{S} Стари господин би се извалио поребарке на фотељу, пушио и оче |
д...</p> <p>— А он ? — прекиде је стари господин, стално неповерљив.</p> <p>— Он јој је изјавио |
<p>— Зини да ти кажем! — трже се стари господин, па пређе на своје дело о земљорадничком осигу |
породица је седала за сто: у врх стари господин, с нешто раскораченим ногама као да још носи г |
у — упаде госпа-Клеопатра.</p> <p>Стари господин као да не чу шта му жена рече.</p> <p>— Све им |
ограђене зарђалом оградом.</p> <p>Стари господин је био већ ту.{S} Он је био човек ситних, живи |
ог повода:</p> <p>— По чему ти је рођак господин Илић?</p> <p>Каја се опет изненади, али се узд |
е ту усели неки Нишлија само за то, што господин саизвољава узети његову сестру за жену.{S} Мај |
им новим друговима.{S} Један је био већ господин, циничан, наметљив, извештачено безбрижан, без |
врата и кад рече уобичајену реченицу: „Господин-Илићу, извол’те на ручак", ошкрину полако врат |
За њега и јесу којекакви богаљи.{S} Ју, господина — додаде после гласно, па збаци љутито шал са |
а да проведе на миру старе дане уз сина господина.</p> <p>— Боже дај здравље — говорио је раниј |
лазила му је на ум мисао да нађе старог господина, па да му каже све.{S} За то није имао довољн |
p> <pb n="195" /> <p>— Је ли то истина, господине? — упита га госпа-Клеопатра свечано.</p> <p>Б |
домира.{S} Он је сиромах ђак... пардон, господине Илићу — поправи се госпођа с нешто старинске |
које смо вам указали!{S} Срамота, млади господине...</p> <p>— Мама! — промуца девојка у одбрану |
иректоре?</p> <p>— Нема ко други, млади господине.</p> <p>— Моја је струка...</p> <p>— Ово је д |
равило је гимнастички корак или каскало господски, као да вози краљевски брачни пар.</p> <p>— А |
егове сељачке склоности парирати својим господским понашањем.{S} Редовно је ишла по славама, пр |
последњој посети. — Ако се тако одржи, госпођа ће живети још толико колико је живела.</p> </di |
се одморите.{S} Опасност је прошла.{S} Госпођа ће сад много да спава.{S} Довољно је ако се <pb |
јутрење, у најужем кругу пријатеља.{S} Госпођа је то објаснила младићу разлогом: </p> <pb n="2 |
ма као да још носи гвожђе, десно његова госпођа, лево Чедомир, са ногама учтиво подвученим под |
ложи час, и хтеде се вратити.{S} Али га госпођа понуди да се одмори.</p> <p>— Напољу је још вел |
и на уснама.{S} Изненадило га је што га госпођа пита за мишљење... она, која му је, поред свог |
<p>— Хај’те горе, на послужење — додаде госпођа. — Само, никоме да не причате <pb n="196" /> о |
му дати и једну собу у авлији — додаде госпођа после неколико тренутака. — Празна је, држим са |
ци, да ми је уши да им извучем — додаде госпођа весело — где су нашли љубав да изјављују!</p> < |
ане без спреме, као сироче — бранила је госпођа те трошкове пред министром.</p> <p>Бела је посв |
ша посао <hi>јадне мајке</hi> — како је госпођа сама себе називала — али је девојка више посмат |
.. пардон, господине Илићу — поправи се госпођа с нешто старинске грације и с ласкавим осмехом, |
кад је Илић улазио у трпезарију, док се госпођа смешила благонаклоно, климала угојеном главом и |
цу?</p> <p>— Замисли дерана! — прихвати госпођа. <pb n="120" /> — Није још школу свршио, а већ |
Бела ми је терет на грудима — прихвати госпођа, изненадно потресена. — Кад је видим онако хром |
видре, чак га и то интересује — одврати госпођа на рачун Поповића, па додаде: — Чедомир је озби |
а.</p> <p>— Не слути, бога ти — одврати госпођа — ту је устав, Државни Савет, народна љубав.</p |
>— То су стара, добра времена — уздахну госпођа у пола воље. — Онда је живот био лак, јевтин.{S |
доћи... је л’ те да ће доћи?...</p> <p>Госпођа Матовић се такође придруживала ћерци, говорила |
.</p> <p>Илић се осмехну кисело.</p> <p>Госпођа га загрли поново.</p> <p>— Ко би се надао од ов |
у, за исмевањем и скептицизмом ?</p> <p>Госпођа је истицала пред децом младићеву ученост и гово |
икошколци, праве слатко лице познатијим госпођама на шеталишту, знају за девојке с великим мира |
S} Млађи шетају.{S} Говори се много.{S} Госпође носе дуго своје хаљине.{S} Понекад се иде у поз |
S} Онда је мислио да напише једно писмо госпођи, одрекно им кондицију из овог или оног разлога, |
p> <p>Чедомир поцрвене и збуњено одобри госпођину изреку.</p> <p>У том се Бела врати с пуним та |
{S} Испрати Вишњу до куће.</p> <p>— Ако госпођица нема ништа против? — уздржа се философ свечан |
фали код нас?</p> <p>— Код вас?{S} Не, госпођице — одговори он, мало изненађено. — Ја бих био |
ичније.</p> <pb n="194" /> <p>— Красно, госпођице — обрати се Матовићка својој кћерци. — Дивно, |
чини девојци један комплимент:</p> <p>— Госпођице Бела, ви сте врло љубазни.</p> <p>Једна тица |
био леп човек, он се морао допадати тој госпођици.{S} И као код свих природа које мисле право, |
ама на смрт.</p> <p>Млади човек погледа госпођицу Матовић.</p> <p>Она је седела до њега и посма |
оје особине.</p> <p>— Шта да вам кажем, госпођо!... — рече после неколико тренутака оклевања. — |
стиха ни слика.{S} Смисао је био редак гост његове музе.{S} Авет лудила се помаљала кроз њих.{ |
Видиш, ти си петичар, први ђак, сталан гост на министарској трпези, па која вајда: несрећан си |
У њихову собу, која је била за <hi>боље госте</hi> и у исти мах служила за кување, долазиле су |
лица и кривих ногу.{S} Њега сви његови гости зову <hi>Стрика</hi>, па по њему и његову гостион |
крајње време, јер су сад имали и сувише гостију.{S} Било је међу њима старих, опробаних пријате |
ћа, обуће и збијене гомиле давио је.{S} Гостима није то сметало.{S} Они су седели око столова н |
ила се, како само може, да угоди својим гостима.{S} Вечера је била обилата, било је и слаткиша, |
обојним дирецима по ћошковима.{S} Свака гостионица има такође по једну лампу пред вратима.{S} Т |
ву <hi>Стрика</hi>, па по њему и његову гостионицу: <hi>код Стрике</hi>, те јој је то име остал |
удобна, врло строга обичних дана и врло гостопримна о празницима.{S} Вишњин долазак био је нара |
а ли ће допловити до мирних вода каквог гостопримног пристаништа ?</p> <p>На улици затандрка не |
оверење наше куће.{S} Зар се тако враћа гостопримство које смо вам указали!{S} Срамота, млади г |
и га:</p> <p>— Господин-Илићу, ручак је готов.</p> <p>Тако куцајући, а не отварајући врата на м |
рилично.{S} То су они који одавно имају готов план школовања, служе војску одмах по матури, упи |
аници се формирао један воз... ја бејах готов, и ја те позвах.</p> <p>— То не беше ништа одређе |
а, која нема брига око распремања куће, готовљења ручка, водила је гласне разговоре.{S} Међу њи |
ријане браде и кратких, дебелих бркова, готово суров, сељак у грађанском оделу, иначе обичан, м |
крајну Русију с њеним дивљим кнежевима, готово идиотским алтруизмом, са сељацима — светцима, и |
љству узорану њиву, и народ се формира, готово као један човек, у једну странку, која изнесе за |
сети његовог дома на Врачару, скромне, готово сиротињске кућице, где народног борца очекује ње |
193" /> <p>— Ју, роспије! — оте јој се, готово завидан, усклик кад угледа Белу у њеном нереду.< |
нт философије, врло <pb n="2" /> висок, готово џигљав, али млад, пријатних, мушких црта, буљави |
затворише њена уста.{S} Она осети бол, готово физички, онај исти који је осетила кад јој је уз |
о новинарски и књишки, излагала строго, готово суво, обичне прилике, начин живота и живљења јед |
е су сенчиле њено лице претерано бледо, готово слабачко.{S} У тај исти мах појави се и визија В |
да би му од рукописа остало врло мало, готово ништа.{S} Требало је почети све из нова.{S} Али |
седела до њега и посматрала га весело, готово безазлено и у исти мах несташно.{S} Бела је имал |
енско створење, цело једно женско тело, готово голо.{S} Он не би био човек да је могао мислити |
едаде шешир врло учтиво, и рече хладно, готово опоро:</p> <p>— Хоћемо ли да се вратимо?</p> <p> |
ког предела, стајао је Радоје, скромно, готово понизно, с лулом у левој руци и гледао тамо у пр |
ло скупити у једном покрајинском месту, готово све потрошило.</p> <p>Пустише га из затвора.{S} |
оје — одговори она, бледа, жута у лицу, готово као цвеће које је држала у крилу. — Али је живот |
раве раскоши, али за Илића представљала готово свет блаженства, попуштала су његова начела стро |
и троје несрећни?...{S} Улица је остала готово иста.{S} Два низа сниских дућана и неугледних ка |
одмах до њихова.{S} Она је била провела готово цело детињство са њом и њеним братом, Радојем.</ |
у робијаша и робијаша, да су се правила готово два засебна сталежа, где је осуђеник с новцем за |
би пак утишала своју савест, радила је готово претерано на школским предметима.{S} Положила је |
у је одмах заинтересовале, одушевиле је готово, јер их је примала без сенке неповерења.{S} Руси |
да још има доста времена.{S} Па ипак је готово трчала путем.{S} Напољу је јесен приређивала илу |
ита, да се просвећује, да се учи; он је готово цео неписмен.{S} Ето то, тај факт, то жалосно ст |
S} И он је ишао у шетњу.{S} Познавао је готово цео тај свет било са улице, било са позоришних п |
ead> <p>Лазаревићева није давала раније готово никакве важности сујеверицама.{S} Она је тако ре |
задовоље што више једно другога, они се готово посвађаше, те најзад седоше обоје.</p> <p>Девојц |
Њен напор да замени мајку показивао се готово узалудан.{S} Док је била мала, за чудо је лепо р |
малих, разнобојних, без спрата да су се готово губиле у овој пољани усред престонице.</p> <p>У |
.</p> <p>— Како су се чудно испуниле те готово пророчке речи — примети у себи Вишња гледајући р |
дак и тежак; у глави му се бркало, срце готово престајало куцати.{S} Белу није могао оставити.{ |
83" /> <p>— Баш је красан момак! — рече готово гласно.</p> <p>Тада се сети великих планова Радо |
х живаца бунтовним мислима нових дана и готово јој хтеде рећи: „Хајде, срећна душо, поново у ти |
азивала уста друге девојке.{S} Он осети готово перверзан занос од те смеше поезије, успомена и |
е удаљи, корачајући несигурно, посрћући готово.</p> <p>Идућег дана, Вишња га нађе на Великој Шк |
у тако фамилијарне да им често говорник готово не схваћа прави смисао.{S} Још се није знало о с |
су се <pb n="83" /> под усијаним сунцем готово у дијамантском сјају, те давали улицама, које су |
пази нешто што дотле није видела: један готово правилан круг од свежег, росног зеленила по сред |
држати се чисто.{S} Живот јој је текао готово спокојно и монотоно, као оближњи поток, што је м |
једва чује; затим се дизао јаче, лупао готово, и челичним звуком испуњавао одају као нешто жив |
иловање Јованово да се његово присуство готово осећало у кући.{S} Млади човек не хте покварити |
кају велике празнике.{S} Он их је волео готово исто толико колико и њу саму.{S} Он је био кадар |
ло!</p> <p>Блажени егоист, он ју је био готово заборавио.{S} Они беху далеко једно од другог.{S |
ну, начинили су велику шетњу, обишли су готово сва места својих састанака...{S} Вече их је ухва |
, пријатељство великог човека и нешто у готову!{S} Она није знала само да министар има ћерку... |
по скувати за ручак, те је питала своје гошће шта више воле: киселу чорбу или супу с кнедлама, |
на салон.</p> <p>— Дивно! — говориле су гошће кад их је Матовићка уводила у њега.</p> <p>Доиста |
ечито јадиковање, стално незадовољство, грабеж, отимање, хајдучија, одсуство здравог морала, ра |
ручку пређе на трем.{S} Пролетња пилад грабила су се у дворишту око мрва које им је стресла ка |
у одговорили његовим надама; чиновници, грабљиви и покварени, владали су земљом као господарска |
ећем из саксија, слала по Младену какву гравуру или други украс за његову собу.</p> <p>— И сем |
вари.{S} Чачак је био њено родно место, град у којем је провела највећи део свога живота, сваки |
ударила преко поља и бацала се право на град.{S} Срећом за Чачак, са те стране налазио се неки |
хартијама и осталим сметлиштем које је град избацивао на своју периферију.{S} На северу, уздиз |
разређивала се.{S} Шетачи се враћали у град.{S} Између дрвећа хватао се дуг и весео летњи сумр |
инама.{S} Ето главне улице њеног родног града: један дуг, прав сокак, где се куће ћушкају да за |
његов велики сан.{S} Живот многољудног града свидео му се.{S} Врло интелигентан, врло радан, в |
законски пројекат о осигурању сељака од града и стоке од помора.{S} Успео је да оба пројекта оз |
ним додирима, били су далеко одмакли од града.{S} Пред њима се указивао усамљен сеоски друм, је |
састанке.{S} Неколико корака од средине града, и већ је човек улазио у споредне улице, непознат |
рад сади,</l> <l>Лозе сади, равне дворе гради.</l> <l>Дан градио, а два се кајао —</l> <l>Ој, у |
равац планински,</l> <l>На бел’ босиљак градински.</l> </quote> <p>На изласку из вароши указа с |
озе сади, равне дворе гради.</l> <l>Дан градио, а два се кајао —</l> <l>Ој, убава, убава девојк |
Али што се пароброд примицао више томе граду, радост се сушила у њеном срцу, обузимала је нека |
ек који је био заспао у неком напредном граду, па се пробудио после једног страшног земљотреса; |
рани била су подигнута.{S} Ништа јаче у граду није било сазидано: све сам цемент и камен, темељ |
своја обећања.{S} Код сељака, радника, грађана чују се само горке речи.{S} Алкохолизам, полити |
ених очију, враћао се увече са рада.{S} Грађани су га заустављали, запиткивали радознало.</p> < |
ице и тежак мирис на одроњену земљу.{S} Грађани, у пола обучени, и војска пристизали су у гомил |
ки бедем, те је сад полиција наређивала грађанима да поправљају што се дало поправити.</p> <pb |
p> <p>— Оставите ви Радоја — говорио је грађанима, који би давали наметљиве савете. — Наше је д |
зграпним, сламним шеширима цењкали се с грађанима.{S} Око дванаест сати пуштале се школе.{S} Че |
ео нарочито простог човека, изгладнелог грађанина и одрпаног сељака, оно управо што држи целу п |
има, који се у то доба борбе за основна грађанска права нису разликовали један од другог, налаз |
По два гроша од гласа!</p> <p>— Тако се грађанска права жртвују... да, за два гроша; виши интер |
слон на народ... мораће дати нов устав, грађанске слободе.{S} Наше идеје иду у сусрет победи.</ |
ла своју децу.</p> <p>— Илићу?</p> <p>— Грађанске гарантије вреде колико пакло дувана, помилова |
је слобода штампе, уставом су дате све грађанске гарантије.{S} Народ бира своје представнике, |
странку, која изнесе захтеве за најшире грађанске слободе.{S} С друге стране, круна се опијала |
, дебелих бркова, готово суров, сељак у грађанском оделу, иначе обичан, могао је личити на друм |
ће група учествовати у митингу које је грађанство приређивало у корист избора Србина владике у |
е је нестало.{S} Зидови су попуцали.{S} Грађевина се срушила.{S} Она се збиља осећала као човек |
тек тада пала у очи.{S} То је била нова грађевина, налик на извесне београдске куће, подигнуте |
т сати пут га нанесе поред једне велике грађевине, којој су мајстори довршавали трећи спрат.</p |
тал-џамије копани су темељи једне јавне грађевине.</p> <p>Девојка не помену ништа.{S} Чедомир с |
асова, Мића Живковић, надничар на новој грађевини Привредне Банке, ударио се неколико пута перо |
а, попречним улицама и по неком великом грађевином.{S} Лево се видик губио преко голог Тркалишт |
е.{S} Ово је учинио на улици пред самом грађевином, а био је мртав пијан.{S} На саслушању је из |
има се хранио.{S} Они су ишли у гомили, грајали и препирали се о неком <hi>питању</hi>.{S} Заус |
го је скакало око прозора, по калдрми и гранама једне оголеле липе.{S} Иза дрвета затезао се кр |
рх једног багрена и у његовим последњим гранама, које су се љушкале на вечерњем поветарцу, спај |
управљају, постављају, мешају се у све гране државног живота.</p> <p>На том месту тротоар је б |
ана надвишавао је ограду и пружао своје гране, са широким лишћем, ка улици и сунцу.{S} Илић се |
и се и теби чини да нас она, кроз ниске гране својих врба, позива на велика дела, узвишен рад.{ |
о.{S} Својим прохтевима није постављала границе. <pb n="139" /> Тражила је навалице срећу.{S} О |
лићи су били пореклом из једног села на граници ваљевског и ужичког округа, на дивљачној падини |
вог сина.{S} Војсци је наређено да чува границу и, под претњом смрти, да не допусти краљевом оц |
за сниских дућана и неугледних кафаница граничили су је с обе стране.{S} Шкрипала су волујска к |
њак у свему.{S} С тим уверењем, које се граничило с анархизмом, решавао је сваки проблем.</p> < |
Иза једног плота, неке девојке одломиле грану од трешње, па тако беру и једу.{S} По кафанама се |
е имала тепелук од дуката и дијамантску грану.{S} Деци је шила хаљине најскупља шваља у вароши. |
итно, бледуњаво цвеће на кривим, ломним гранчицама.{S} То је ивањско цвеће, боје као восак.</p> |
е врбе и у њој слику тице како стоји на гранчици.{S} Још цео један свет њихао се под водом и са |
држала један крупан цвет на подугачкој гранчици.</p> <p>Она га спази такође и заклони лице они |
мља, побијало коље, доносило се камење, грање.{S} Радоје је био први и овде.{S} Али га сад нико |
— поправи се госпођа с нешто старинске грације и с ласкавим осмехом, који прели цело њено лице |
крпљен блехом.{S} Ниже од њих растао је грашак, са широким зеленим махунама, које су висиле на |
решицом, изолученим прозорима, државним грбом над сниским вратима.{S} То је пошта.</p> <p>У том |
а, али је већ млади човек падао у ватру грдећи реакцију, реакционаре, цинцарски свет, те она пр |
ања што је дотле имала према свом мужу, грдила га, понижавала, рушила му свако уважење, па и он |
кући су настајале свађе.{S} Мајка га је грдила, клела.{S} Сестра је претила да се обеси.{S} Кад |
се нису спремиле за овај или онај час, грдиле своје наставнице и бројале дане до краја школске |
! стрвино! гаде! липсотино шинтерска! — грдио је поново рабаџија.</p> <p>Пуцањ одјекну.</p> <p> |
путао му нешто пропињући се на прсте, и грдио мајку и сестру: <pb n="7" /></p> <p>— Та остав’те |
сном колену, који је добио на робији, и грдио свога сина.</p> <p>— Шта је с тобом? — говорио му |
нисмо имали.{S} Знате ли да је то била грдна разлика између робијаша и робијаша, да су се прав |
или порез — продужи Ристић. — А била би грдна штета.{S} Она једина весели наше жалосно доба, гр |
их распра прешло се на личне зађевице и грдње.{S} Клуб се поцепа.{S} Један мањи део остао је у |
>Илић погну главу и спреми се на пљусак грдњи.</p> <p>У том тренутку, девојка полете у правцу њ |
снату руку, па после првих поздрава осу грдњу на режим:</p> <p>— Парламентаризам није испунио с |
рото искуство као бродоломник на пустом гребену што сабира крте остатке разбијене лађе да од њи |
тње, купио је печених марона који су му грејали џеп, па лутао по Паризу без циља.</p> <p>— Где |
S} Она једина весели наше жалосно доба, греје те место метресе, одушевљава те, опија најбр...р. |
јој је навирало једно слатко пиће, као грех.{S} Помрчину замени блесак јаке светлости.{S} Пред |
овом узбуђењу које је рило по њој, као грех.{S} Најзад се охрабри и рече:</p> <p>— Шта ти мисл |
м жртвама?...{S} Шта то мари нешто мало грешака у Науци, пошто ми стојимо још далеко од истине, |
шира, споредне стазе и силуете барни за грешење простирки.</p> <pb n="191" /> <p>Они се беху пр |
чисте и толико колико она, каква је та грешка коју је учинила и, најзад, ко саставља то поштов |
ве, отворио нове видике.{S} Њене смешне грешке о основне ствари праштао је великодушно.</p> <p> |
ово њен није ју могла утешити.{S} Своју грешку сматрала је за кривицу.{S} Стид ју је било и од |
ог.{S} Ко зна докле би трајала та тамна грижа да не доби оно писмо од оца.{S} Кад га први пут п |
је Вишња могла сад мислити на себе.{S} Гриже савести било је нестало.{S} Гледала је на онај до |
ане панталоне, а еманциповане другарице гризле переце поред најпомоднијег света на улици.{S} Чи |
уђења.{S} Њени <pb n="131" /> бели зуби гризли су нервозно један крај њених усана.</p> <p>— Про |
биства, зеленаштво, корупција, све губе гризу све класе.{S} Свак се жали на своје стање.{S} Ниг |
у кући врућ ручак, кокетовале простачки гримасама, вратом и куковима, и, за један глас више, на |
? — примети младић нешто ауторитативно, грицкајући цигару.</p> <p>Ово питање није се дотле пост |
кушаше да не кажу истину.{S} Девојка је грицкала доњу усну, као да је хтела савладати изненадну |
ме, да се не живи тако брзо.{S} Хоћу да грицкам полако <pb n="242" /> своју срећу, живот ми је |
игу у зеленим корицама, у преводу неког Грка, чије је име, и доцније, с муком изговарао.{S} Чит |
вене обале.{S} Тада се изви из Милевина грла песма гипка као та река:</p> <quote> <l>Ој Мораво, |
расуте косе падао јој је око раздрљеног грла.{S} Она је губила главу, као гуска коју појуре са |
Она је била моја драгана.{S} Ја сам је грлио.</p> <p>Стога она није очекивала од Чедомира љуба |
глава му клонула, као да је неког дуго грлио, љубио.</p> <p>Кад би се Вишња задржала с одговор |
њен врат слободан, маљав, округао као у грлице.</p> <p>— Срећан?{S} Та реч звони чудно у наше д |
ви трубу од фонографа и певао колико га грло доноси једну орфеумску песму која је тада била у м |
а у нереду провиривало је румено и бело грло.{S} Руке је забацила.{S} Наслонила се цела на млад |
рбану косу; посебно је истицала очувано грло и потиљак ћилибарске боје.{S} Кад би је човек виде |
ала је како јој је тешко у души.</p> <p>Грло ју је стезало од неке незнане жалости.{S} Очи су ј |
на четири угла.{S} Реч се зауставила у грлу.</p> <p>— Ти волиш другога?</p> <p>— Да!</p> <p>За |
арева ливада</l> <l>На њој нема трна ни грмења.</l> <l>Само има до две вите јеле.</l> <l>И под |
, одушевљавајући се, па падао у ватру и грмео.{S} Онда није штедео никога: свога оца ни председ |
а многи од нас не чује ни једну жалбу — грмио је Илић, опијајући се сопственим речима. — Наша и |
.{S} После се спустише у Палилулу преко гробља Светог Марка, које је било зарасло у подивљало ц |
сваком гробу по неко; изгледа као да је гробље оживело, као да су мртви малочас устали из гробо |
белим именом, представи му се црна као гробље.{S} Доиста, светиљке нису биле још упаљене, те ј |
ола која је раније била механа, и старо гробље, пуно дудова.{S} Тек са јужне стране налазио се |
звоне.{S} Носе се бардаци ракије.{S} На гробљу, које се из далека види, снег окопнео; на сваком |
иле иловаче у помрчини давале су утисак гробних хумки.{S} Усамљени пламенови који су се палили |
одрума без окана био је туп мрак као из гробнице.</p> <p>Илић стеже срце и упути се лагано на в |
вали су мисли о смрти.{S} Било је нечег гробног чак и у кућама, из чијих разваљених вратница и |
вело, као да су мртви малочас устали из гробова, да још не знају да се нађу.{S} У осталом, он ј |
а, глас целог народа их љушка у њиховим гробовима.</hi> </quote> </p> <p> <hi>М. У.</hi> </p> < |
из далека види, снег окопнео; на сваком гробу по неко; изгледа као да је гробље оживело, као да |
у својој соби, сам... ужасно сам, као у гробу.{S} Тада би бацио књигу, коју је дотле држао у ру |
обавијале се као паучина; у крв улазила грозница нестрпљења; она дотле није била никад осетила |
е више, као да ју је тамо чекао лек тој грозници.</p> <p>У школи је било као сваки дан.{S} Друг |
од додира: његови прсти су пекли као у грозници.</p> <p>Тек после дуге ћутње, уста се отворише |
, уздрхтале браде, згрчених прстију и с грозницом по целом телу.</p> <pb n="96" /> <p>Шта су он |
ја се спремала у ваздуху, уносила му је грозницу у крв.{S} Руке су му гореле.{S} Ватра му ломил |
жену и осећа је поред себе живу, пада у грозницу пожуде.{S} Подивљао, као звер што погледа свој |
, као да је душа стално у послу, зенице грозничаве, занесене, нестрпљиве, <pb n="62" /> као у н |
И то да дочекам у својој рођеној кући, гром вас спалио... од човека кога хлебом хранимо...</p> |
од којих је састављено.{S} Укротила је гром и разоружала небо.{S} Проблем живота изгледао је в |
уштво, кад је Зарија Ристић писао своје гром-мисли, лепи Млађа носио кариране панталоне, а еман |
а и нуди на продају свешчице својих <hi>Гром-мисли</hi>. <pb n="86" /> Публика се стане да надм |
чу се пуцањ, јачи од топа, страшнији од грома, као да се земља прецепи.{S} Ускоро затим залупа |
И место што му држава одузима последњи грош ради чегртања скупе и некорисне бирократске машине |
е грађанска права жртвују... да, за два гроша; виши интереси земље ишчезавају у корупцији, у не |
је две банке за шешир.</p> <p>— По два гроша од гласа!</p> <p>— Тако се грађанска права жртвуј |
нија обичног сира и неколико хлебова од гроша.{S} Тај дућан је београдски специјалитет, једна в |
дух романтичан.{S} Ти мислиш да сам ја груб.{S} Ја нисам груб.{S} Ја имам искуства, и то је св |
} Ти мислиш да сам ја груб.{S} Ја нисам груб.{S} Ја имам искуства, и то је све.{S} Ја познајем |
дерског брда, низ јабланова у подножју, грубе фабричке зграде, светла трака од Саве, једна зеле |
најновијој моди, изложени по дућанима, грубо су одскакали од тарница што су се дрмале и <pb n= |
ечег женског, калуђерског, лицемерног и грубо себичног.{S} Илић се осећао понижен у свом осећањ |
ић кроз нос с природном и инстинктивном грубошћу у гласу, кад је Илић улазио у трпезарију, док |
есносна врућина пекла ју је из постеље, груди дрхтале, тело се знојило и под кожу јој подилазил |
Зуби се белели испод згрчених усана.{S} Груди се тресле.</p> <p>Чедомир притрча девојци.{S} Њен |
има.{S} Руке су се стезале грчевито.{S} Груди се упирале о груди.{S} Пољупцу није било краја.</ |
заборавити садашњост, притиснути је на груди, рећи: „Моја Вишња, моја лепа, моја стара Вишња“. |
, Вишња! — зашкрипа младићев глас с дна груди.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19140_ |
искивале по један свежањ књига на своје груди које су се почињале поверљиво оцртавати на глатко |
и платна развише се црнпурасте, дозреле груди.{S} Она се насмеја.{S} Оштар смех зацика по соби. |
ио је око паса, притиснуо главу на њене груди, на тело.{S} Осетила је тај загрљај као жив.{S} С |
оново њене усне на својим устима и њене груди утиснуте у његове.{S} Он је стеже снажно, грчевит |
<p>Тада, један уздах издиже целе Белине груди.{S} Она баци у вис обе руке.{S} Широки рукави од |
, те кад изађе од њих, осети како му се груди надимају од неког осећања непознатог, неодређеног |
ала, стезала његов сноп уз груди.{S} Те груди!{S} Чиниле су јој се тада велике, тешке, уочљиве, |
ј, дубок, сладак уздах отео би му се из груди, а глава му клонула, као да је неког дуго грлио, |
ала га, мирисала, стезала његов сноп уз груди.{S} Те груди!{S} Чиниле су јој се тада велике, те |
баци га преко руке, изви рамена, рашири груди и дубоко дахну.</p> <p>Кад се решила, искрено се |
стезале грчевито.{S} Груди се упирале о груди.{S} Пољупцу није било краја.</p> <p>Време је прол |
, младо тело, забачених руку, набреклих груди, устрепталих слабина и очију стакластих као да ду |
рнутих рукава, знојава лица, раздрљених груди и врата, босих ногу, па радиле нешто по дворишту |
ћа задивљено, угризнуте усне, истурених груди.</p> <p>Мајка уздахну, и то овог пута искрено.{S} |
још дете.</p> <p>— Бела ми је терет на грудима — прихвати госпођа, изненадно потресена. — Кад |
мњи дан, рашири се изненадно по његовим грудима.{S} Али он није био човек који се подаје првом |
раскошну младост која је бујала у њеним грудима и сваког тренутка јој истеривала стид на образе |
не којих има много дебелих, са огромним грудима, још већим бедрима и са поноситим изразом на оф |
, али је његово срце уздрхтано лупало у грудима, као да се дешавало нешто што ће изменити цео њ |
ца.{S} Близу Калимегдана срете га једна група другова, Ужичани и Црногорци, с којима се хранио. |
у.{S} У клубу, који је носио звонко име Група Великошколаца Социјалиста, почело је да долази до |
а дође.{S} Имало се да се реши да ли ће група учествовати у митингу које је грађанство приређив |
а гледају <hi>Ткаче</hi>.{S} После би у групама пратили једно друго до куће.{S} И, она је легал |
им је сваки добар... у свакој партији, групи или кући од утицаја, они имају својих људи и фами |
се поцепа.{S} Један мањи део остао је у Групи.{S} Остали пак основали су радикални клуб.{S} Међ |
ве.{S} Горе, надносило се нешто неба, с групом осветљених облака око бледог азура.{S} У оближњо |
морао одржавати известан ранг, а где се грцало од дугова; рано је познао понижења, тако уз тог |
око Вишњиних уста, блед осмех, налик на грч.</p> <p>Она приближи своје лице његовом.{S} Он осет |
иснуте у његове.{S} Он је стеже снажно, грчевито, не мислећи ништа.{S} Под његовом руком увише |
авила с раменима.{S} Руке су се стезале грчевито.{S} Груди се упирале о груди.{S} Пољупцу није |
би се ипак уморио, стезао је слепочнице грчевито, шетао по соби или бежао... по забаченим краје |
бе, она се заустави као задржана једним грчем.{S} Пред њом је лежало наго, младо тело, забачени |
дљиво заносио.{S} Његово избријано лице грчило се нервозно, а прсти су трзали штит од качкете.{ |
цело биће везано за њега.{S} Њено срце грчило се у мукама.{S} У њеној души дубила се болна пра |
чка убиства, зеленаштво, корупција, све губе гризу све класе.{S} Свак се жали на своје стање.{S |
рени тонови, јаке боје, које код нас не губе још своје симпатије поред свег дискретног <pb n="1 |
ем суревњивости, они улазе у политику и губе своје илузије.{S} Тесногруди, амбициозни, напрасит |
њеној души дубила се болна празнина.{S} Губећи њега, чинило јој се да се губи све око ње.{S} И |
ену:</p> <p>— Хајд', хајд', синовче; не губи времена.</p> <p>Па обраћајући се ћерци додао је:</ |
а <pb n="295" /> није хтео читати да не губи време.</p> <p>Међутим, последњих година, јачао је |
но. — Не жалим новца.{S} Само нек се не губи време.{S} Све ће се вратити <pb n="175" /> двостру |
на.{S} Губећи њега, чинило јој се да се губи све око ње.{S} И она сама се губи, нестаје је, тон |
да се губи све око ње.{S} И она сама се губи, нестаје је, тоне.</p> <p>— Шта ме сад чека?... шт |
најлепше; сва слава, пред њима, бледи и губи се, и као што би радила мајка, глас целог народа и |
атим се окрену око себе, као човек који губи равнотежу и тражи да се за шта ухвати.{S} Жабе су |
цу, те се свађама није видело краја.{S} Губила је и оно мало поштовања што је дотле имала према |
није правдала пред самом собом, она је губила присуство <pb n="181" /> духа и питала се шта др |
о јој је око раздрљеног грла.{S} Она је губила главу, као гуска коју појуре са две стране.{S} Н |
ке велике зграде и краја улице, која се губила у низини својих простих, неугледних кућа.{S} И о |
је тај загрљај као жив.{S} Свест јој се губила.{S} У ушима зујала блага музика, отегнути тонови |
процветале вреже од тикава.{S} Варош се губила.{S} Настајале су њиве.{S} Кожа се сад руменила и |
не обале, кривудала по широком кориту и губила се на хоризонту као разастрто платно од сребра.< |
разнобојних, без спрата да су се готово губиле у овој пољани усред престонице.</p> <p>У том вел |
с децом.{S} Други <pb n="263" /> су се губили у тричарије, уживали кад би код деце изазвали ди |
их очију весели и шарени као сватови, и губили се у ноћ преживелих година.{S} Преста брзо да се |
блудели су облаци час бели, час жути, и губили се лагано у помрчини.</p> <p>— Ми ступамо посред |
ицали су чудно на Вишњу.{S} Предмети су губили оштре контуре.{S} Нешто загонетно осећало се у п |
бело дрво, које се оцртавало пред њима, губило се све више у таму.{S} И мрак се спуштао као пла |
но најмљени рабаџија.</p> <p>То уважење губило се из дана у дан.{S} Надничари су се навикивали |
ском небу.{S} Одлазио је тада у кафану, губио се у читање новина, у пушење, у играње домина с п |
њеном жовијалном лицу.{S} Тај се израз губио све више у извесну забезекнутост што је нашла виш |
ом великом грађевином.{S} Лево се видик губио преко голог Тркалишта, па на Седам Кућа све до пл |
поштовања, скиде свој шешир који је већ губио форму.{S} Вишњине дотле безизразне очи запалише с |
против њих.{S} Врло је похвално кад не губите интерес за науком.{S} Али то је ваша лична ствар |
ње у којем се налази наш свет, не треба губити из вида.{S} Јер наш свакодневни живот и ми сами |
стајала поред њега и гледала, стегнутих губица, у лепу долину, где је било тихо и без људи. — С |
Њени зуби сијали су испод румене, свеже губице као дрво под покислом кором.{S} Зграда Велике Шк |
{S} Шта је теби?{S} Куд си нагао?{S} Ти губиш главу.</p> <p>У том, на часовнику у трпезарији из |
њу.{S} Тражио је самоћу; уживао у лењом губљењу времена.{S} Колико би ствари видео како лете ок |
ојка угледа једна кола <pb n="145" /> с гумираним точковима, што је тада у Београду била још ре |
оснивале на материјалистичком схватању, гунђајући;</p> <p>— Можда различним путевима може се до |
нство, он би место крста набио на олтар гуњ и опанак.{S} Сад, после двадесет година борбе, он ј |
варних бића, рађали се један из другог, гурали се око њега, пролазили поред његових очију весел |
љеног грла.{S} Она је губила главу, као гуска коју појуре са две стране.{S} Неколико корака лев |
ховом улицом, док општинске липе бацају густе сенке око њих и заносе главу својим тешким мирисо |
ским словима, у комбинацијама домина, у густом диму од дувана, величанствена визија младе девој |
ако све иде у пропаст.{S}Осети да му се гуша стеже, очи почеше да га сврбе, и њега обузе луда, |
су јој главу, мучили је као нешто живо, гушили, давили.{S} Језа ју је подузимала.{S} Руке јој г |
ешто што је наваљивало на њу као ветар, гушило је и дирало у дубину душе, да јој је сваки живац |
ивала да је он назове својом вереницом, дâ јој обећања за цео живот, свечано, пред родитељима и |
да су мртви малочас устали из гробова, да још не знају да се нађу.{S} У осталом, он је тако за |
} Покушавао је да се метне изнад свега, да живи повучено, за свој рачун, у себи, међу својим књ |
се напреже и рече поново:</p> <p>— Да, да.</p> <p>— Да! — понови фаталну реч још неко у соби.< |
p> <p>— Је ли ти сад боље?</p> <p>— Да, да.</p> <p>— Али си бледа?</p> <p>— Не, није ми ништа.{ |
ивала потребу да промени себе, да кида, да се разведе са самим собом.{S} С пуном збиљом, као да |
нутка, Вишњи се десило толико догађаја, да су јој успомене које је другарица спомињала изгледал |
змишљао дуго, па сам дошао до закључка, да се велика зла не чине намерно, с предумишљајем, већ. |
везане за њу, да им каже да се вратила, да постоји, да живи, живи...</p> <p>Нађе се у Кнез-Миха |
атовића, да објасни ону вожњу у колима, да призна свој положај према Бели.{S} То није било у ње |
н оскудева понекад у јаким аргументима, да су његови закључци често вештачке дедукције, па и со |
утопи у разблудни осмејак њених усана, да се заборави и преда њеном загрљају меком, по потиљку |
разлог; наведе да је парница поведена, да ће се брак раскинути.</p> <p>— Да чекам и да поновим |
говорила сам им, „јавно, преко новина, да цео свет види какве имам родитеље“.</p> <p>Цео дан с |
а мука.{S} Мајстор се надао бар у сина, да ће изаћи на пут, свршити школу, добити државну служб |
бе, да и ти ниси, не дај боже, болесна, да ти школа није тешка и да не оскудеваш у чему.{S} Вол |
о се да се то десило без његовог знања, да је био жртва глупог случаја, и да... на крају крајев |
новаца да би осигурао слободу кретања, да би радио само оно што воли, да буде свој и припада с |
ваким старијим, да крије своја осећања, да се одриче својих мишљења и да се вечито повлачи у се |
имала жеља, и то још раније него Вишња, да се развије што више, да оде до краја пута који је во |
Обузимали су га чудни осећаји да цепа, да мучи, да се свети на тој девојци која му се предавал |
се сроза низ мишице, обеси се о бедра, да се после склиза на под.{S} Девојка подиже руке као д |
Она није умела, и поред својих лектира, да измири старински морални закон породичног живота са |
румског механџију као и на митрополита, да није око његових сувих уста, око тих ситних очију, п |
ј.{S} Нашем народу треба много да чита, да се просвећује, да се учи; он је готово цео неписмен. |
по свој прилици у чети Зекиних голаћа, да је ту био рањен, освестио се у неком потоку два дана |
ча своје везе у кући министра Матовића, да објасни ону вожњу у колима, да призна свој положај п |
дна разлика између робијаша и робијаша, да су се правила готово два засебна сталежа, где је осу |
се провали.{S} Из неба осу плаха киша, да се за час начини поток поред њиних ногу.{S} Они су и |
шао тако изненада, био тако јак, суров, да она не осети одмах сву његову тежину, не схвати сву |
, сталних оправки и поправки.{S} И сад, да се ту усели неки Нишлија само за то, што господин са |
хтео да га види јасно, ту, поред себе, да се сав загњури у њега.{S} Он је толико очекивао ову |
е му изазивала потребу да промени себе, да кида, да се разведе са самим собом.{S} С пуном збиљо |
што назебла, па се много брине за тебе, да и ти ниси, не дај боже, болесна, да ти школа није те |
лиш — одговори бакалин замишљено. — Де, да ми сачиниш једно писмо.{S} Нек дете зна...{S} И каже |
бјасни Каја бојажљиво.{S} Затим додаде, да би скренула разговор на другу страну:</p> <p>— Ти си |
домир.{S} Па и Чедомир се дизао да иде, да му се не би приметило што остаје на само са девојком |
једним потезом, сад, ту, одмах, да оде, да се изгуби, да ишчезне с Вишњом у неки свет где га ни |
о је наћи по коју лепу реч да јој каже, да јој честита на положеним испитима, ласка јој на отме |
ош дурашна, трудила се, како само може, да угоди својим гостима.{S} Вечера је била обилата, бил |
треба много да чита, да се просвећује, да се учи; он је готово цео неписмен.{S} Ето то, тај фа |
ним што је голо од <pb n="134" /> руке, да осети њу целу, обешену о њега.{S} Девојка притисну р |
тара, један милионар и тако даље, веле, да су прошли кроз две собе из којих се састоји <pb n="8 |
е само Богу молим да заустави то време, да се не живи тако брзо.{S} Хоћу да грицкам полако <pb |
Да, мени је потребно да ме неко разуме, да ме охрабри ако сустанем.{S} Наши људи су прости.{S} |
па радост, па жеља нека да је нестане, да се истопи полако, као комад леда.{S} Чедомир ју је у |
а велике, тешке, уочљиве, сваком видне, да их је хтела сакрити; болеле је.{S} И као да се хтела |
њиге.{S} Једва је чекала да дође подне, да претрчи преко дворишта, предахне на прагу Мале куће |
кажем мој живот за ове последње године, да ти кажем: шта сам желео, а шта сам добио, шта сам оч |
уједе за срце.{S} Учини јој се да тоне, да се земља сурвава под њом, да околне планине падају.{ |
оје срце као дрво своје олистале круне, да се и ми страсно заборавимо као чела на каквом цвету. |
убазно лице да се разговори, да одахне, да живи.{S} Његови стари <pb n="265" /> другови са унив |
<hi>отлично</hi> порекло, фине манире, да покаже како је права срећа за земљу и Матовића што ј |
ако лепа; Боже мој, не, то није могуће, да ме више не волиш.</p> <p>Они беху избили на Теразије |
<pb n="16" /> села око једне воденице, да је изгубио све што је стекао и пред смрт сачувао јед |
а ће се сва предати нези око болеснице, да неће одмицати од ње дан и ноћ.{S} А кад оздрави, она |
ије него Вишња, да се развије што више, да оде до краја пута који је водио преко девојачке школ |
а себе, они не траже много.{S} Највише, да се, дошав на власт, провезу преко Теразија на фијаке |
етар, гушило је и дирало у дубину душе, да јој је сваки живац треперио.{S} А пријатно, јер је т |
једини добар узор уметничком певању, и, да је хтео мењати хришћанство, он би место крста набио |
, сад, ту, одмах, да оде, да се изгуби, да ишчезне с Вишњом у неки свет где га нико не познаје. |
јке.{S} Није знала чиме да се позабави, да прекрати време кад остане сама.{S} Француски језик н |
, да им каже да се вратила, да постоји, да живи, живи...</p> <p>Нађе се у Кнез-Михаиловој улици |
те хоће да и ти окусиш... „Знам, вели, да их се Вишња зажелела у Београду".</p> <p>Некад јој ј |
мире... мој Чедомире...{S} Не, то боли, да знаш како боли!...</p> <p>Он је поново прихвати и пр |
/> девојку, да јој каже колико је воли, да јој открије, поред царства мисли, скровиште осећаја. |
кретања, да би радио само оно што воли, да буде свој и припада самом себи.</p> <p>— Новац је чу |
а изгледала да се отима свакој формули, да је пуна релативности, анархизма и вртоглавице, он је |
жећи које љубазно лице да се разговори, да одахне, да живи.{S} Његови стари <pb n="265" /> друг |
, осећала је да се неће моћи савладати, да ће бризнути у плач... ту, на улици, пред толиким све |
а, као тврдица златнике, и да се свети, да руши, да обара.{S} Заставници прогреса, они су његов |
{S} Запретила сам им да ћу их оставити, да ћу их се одрећи.{S} Јест... „Одрећи ћу вас се...“ го |
о да чува границу и, под претњом смрти, да не допусти краљевом оцу улазак у земљу.{S} Реакција |
, па је даље писао Вишњи да се не љути, да дође на свадбу ако може.</p> <p>— Нека ти је Богом п |
ћао око новог устава.{S} Ју, обешењаци, да ми је уши да им извучем — додаде госпођа весело — гд |
и су га чудни осећаји да цепа, да мучи, да се свети на тој девојци која му се предавала сва.{S} |
рдица златнике, и да се свети, да руши, да обара.{S} Заставници прогреса, они су његови најљући |
удње.</p> <pb n="207" /> <p>— Боже мој, да сам ластавица! — рекла би гледајући тако њихове црне |
је за Чедомира.{S} Сан је био тако јак, да се пробудила сва уздрхтала, и није могла више заспат |
зати томе ђаку да она није мачји кашаљ, да она има нешто више од те три постеље и бакреног посу |
едно!{S} Имам много ствари да ти кажем, да ти изложим што сам наумио.</p> <p>Вишња приста у прв |
ми зажелимо, с једним болним осећањем, да и ми полетимо безбрижно као лептир, да раширимо <pb |
орао да крши леђа пред сваким старијим, да крије своја осећања, да се одриче својих мишљења и д |
ра...</p> <pb n="105" /> <p>Него велим, да му кажем нек долази код нас на храну.{S} Њему ће се |
е да тоне, да се земља сурвава под њом, да околне планине падају.{S} Дође јој да викне:</p> <p> |
д би помислила да се нађе са Чедомиром, да га поново придобије за црвену заставу, да подели с њ |
чи синуле би најдубљом љубавном ватром, да се одмах после замраче другим, леденим погледом, кој |
бета.{S} Тај покрет је био тако снажан, да она посрну својом хромом ногом и једва се заустави н |
d> <p>После ручка прелазило се у салон, да би служавка очистила трпезарију.{S} Стари господин б |
приближити природи и животињама.{S} О, да знаш колико ми мало поштујемо животињски свет!{S} Те |
ина.</p> <p>Само је Матовић заборављао, да је он, у свом детињству, имао једну опаку, али врло |
не помогоше.{S} Тек доцније је сазнао, да владино одобрење није било у питању ни колико лањски |
ђен, против све зловоље коју је осећао, да прати нови покрет да би га могао сузбијати.{S} Филоз |
а јој једнако велим да изађе у друштво, да се разоноди, а она неће, <hi>штудира</hi>...</p> <p> |
потанко <pb n="281" /> како се оженио, да јој објасни како се то десило, да олакша себи све не |
ло вруће, већ врло благо, меко, глатко, да је ваздух био као у купатилу.{S} По тротоару је било |
ти.</p> <p>Ко зна колико би то трајало, да се стари Матовић не разболе и умре.{S} Овај народни |
од чукљева на руци, па кроз цело тело, да јој и колена задрхте, као кад је читала забрањене књ |
о је да опет под руком осети њено тело, да се утопи у разблудни осмејак њених усана, да се забо |
енио, да јој објасни како се то десило, да олакша себи све несреће које су му притискивале срце |
ладен је одлазио такође, у школу, рано, да се што пре отресе куће, за коју га ништа није везива |
нама се хватали ожиљци.</p> <p>— Добро, да идемо — приста Вишња.</p> </div> <div type="chapter" |
да смо сви, хвала Богу здраво и добро, да јој исто од Бога желимо.{S} Само, кажи, мајка ти је |
да и ми полетимо безбрижно као лептир, да раширимо <pb n="43" /> своје срце као дрво своје оли |
ни се срце цепа.{S} Ја бих хтела, опет, да је видим срећну, задовољну, збринуту.{S} Чедомир је |
га поново придобије за црвену заставу, да подели с њим ову срећу.{S} Али... његове очи су је и |
иком из суда, те их позва, њу и Милеву, да изађу у шетњу до варошког парка.{S} Било је прехлади |
ико очекивао ову <pb n="98" /> девојку, да јој каже колико је воли, да јој открије, поред царст |
.{S} Међутим, она нам нуди хиљаде руку, да нам олакша борбу за насушни хлеб.{S} Ево овде у равн |
е она отимала, кад је време било ручку, да сама трчи и куца на младићева врата, позивајући га:< |
нутку, зажелевши да види своју драгану, да је види целу, разголићену, остављену њему на вољу.</ |
ти свет у огромну, мртву, парну машину, да је свео човека на један проблем механике, на једну в |
му други пут. — Само на кога се метну, да ми је да знам?</p> <p>— Не на мене, у сваком случају |
све те ствари, тако уско везане за њу, да им каже да се вратила, да постоји, да живи, живи...< |
га директор суво — има, на првом месту, да се пређе прописан програм.</p> <p>— Моје студије...< |
хтеде по том да надокнади своју срећу, да види, <pb n="246" /> да посети све те ствари, тако у |
ложајем једним потезом, сад, ту, одмах, да оде, да се изгуби, да ишчезне с Вишњом у неки свет г |
ла умеша, и рече:</p> <p>— Знате, отац, да се Миле тетка-Катин верио у Минхену... испросио Шваб |
ић се осмехну скептички.</p> <p>— Да... да, пријатељи!... — примети он — Пријатељство које се с |
држљиве, свете боје у ивањског цвећа... да ли има шта умилније од његова венца!</p> <p>— Кажу н |
ме тиште и које могу рећи само теби... да ти кажем, ето ако хоћеш... колико сам ниско пао, нај |
<p>— Тако се грађанска права жртвују... да, за два гроша; виши интереси земље ишчезавају у кору |
годило јако да постане министерка, т.ј. да јој муж постане министар... министар земљорадње кад |
е...{S} Од патриота бежи општим људима: да благо ти будет и да долгољетно поживиш на земљи...{S |
сељачке гласове који се нису разбирали: да ли су песма или запевка.{S} Из планинског склопа изб |
еделе јер се стално налазе у недоумици: да ли да гласају по свом убеђењу, <pb n="278" /> па да |
Треба да се нађемо, па да се објаснимо; да се разговоримо као пријатељи.</p> </div> <div type=" |
је рекао једном приликом, <pb n="60" /> да би радо учио нешто практично... за машинисту на прим |
на тефериџу, патарицама, <pb n="211" /> да се друштво састане, без нарочитог договарања, и весе |
ди своју срећу, да види, <pb n="246" /> да посети све те ствари, тако уско везане за њу, да им |
ограду.{S} Помисли и сад <pb n="248" /> да у њу уђе, као у свој дом.{S} Неколико младића стајал |
анципацији жена.{S} Еманципација!...{S} Да дивне речи за нашу земљу где нико не воли да се пашт |
разнице, знаш ми ти шта је љубав!...{S} Да, ја нисам противна љубави, она управо долази сама по |
Млади су; цео је живот пред њима...{S} Да, ја сам човек из старог времена, иако сам се бунио п |
и да долгољетно поживиш на земљи...{S} Да постоји рај сваки би се старао да што пре умре... <h |
уштини, ми смо принуђени примити га.{S} Да, време пролази, и једанпут дође тренутак кад се мора |
комисијама док се не би сва распала.{S} Да се тако продужило, цео државни буџет <pb n="261" /> |
ављени су милости законодавног тела.{S} Да би остали на свом месту, не могу често имати своје ј |
њдана излет на брање ивањског цвећа.{S} Да пустиш, тето, Вишњу са мном?</p> <p>— Не браним — од |
е да од њих начини спасоносан сплав.{S} Да ли ће се спасти ?{S} Да ли ће допловити до мирних во |
кету, пушио на лулу и бријао бркове.{S} Да се није знало чији је син, узели би га за странца.</ |
идело јер се бојао да јој га покаже.{S} Да ли то Вишња <pb n="282" /> примети?{S} Да ли покуша |
аче, у колико је њено тело трошније.{S} Да је место Чедомира, високог, мршавог студента бледих |
ађе је по том Милева. — Радоје пије.{S} Да га свет не опази, попије на једном месту само једну |
и постепено вео преко младе Чачанке.{S} Да ли се ипак осећао срећан?{S} Пре свега, јасно му је |
Она је ишла у крајност као све жене.{S} Да јој је Илић у почетку проповедао мржњу против црвене |
такође:</p> <p>— Хајдете... хајдете.{S} Да вам покажем бразилијанску марку што сам је купио од |
бодом како је те године било у моди.{S} Да је још имао читаве потпетице на ципелама, могао би с |
велика варош, а у њој има злих људи.{S} Да ти се што непријатно није десило?</p> <p>— Не, није |
он формулише оно што је хтела рећи.{S} Да би пак утишала своју савест, радила је готово претер |
панталоне, црвен прсник и капут мрк.{S} Да је то било ново, изгледао би да се увио у тробојку к |
асите очи севнуше изненадним сјајем.{S} Да ли се сети да је у тој улици први пут видела свога д |
ала је рођака. — Не станујем далеко.{S} Да само знаш како ми је леп стан, па баба... што је зла |
странство, Илић погледа кроз прозор.{S} Да ли виде једну клупу, усађену у обалу чукаричког друм |
тизао.{S} Она се чудила томе ћутању.{S} Да ли се Чедомир дурио?{S} Можда га писмо није нашло?{S |
а је некад показивао Зарији Ристићу.{S} Да ли се сети речи које му је том приликом рекао?{S} Да |
носан сплав.{S} Да ли ће се спасти ?{S} Да ли ће допловити до мирних вода каквог гостопримног п |
ненади се Аница. — Ти си тако бледа?{S} Да ниси уморна?</p> <p>— Да, уморна, врло уморна... — п |
у, усађену у обалу чукаричког друма?{S} Да ли се сети Вишње Лазаревића и дужности које је имао |
њен шум, као уздах простран и благ?{S} Да ли се и теби чини да нас она, кроз ниске гране своји |
ли то Вишња <pb n="282" /> примети?{S} Да ли покуша да га спречи и да му улије храбрости, кад |
>Шта су они тада рекли једно другом?{S} Да ли су застали или ударили лево? десно?{S} Шта су тад |
а драгана са његовом доцнијом женом?{S} Да ли осети жеђ за осветом или свирепо задовољство што |
речи које му је том приликом рекао?{S} Да ли је сад био истог мишљења?</p> <p>Његове мисли су |
Иначе, жена испадне ученија од мужа, — да извиниш Милисаве!...{S} Зар <pb n="241" /> није тако |
не заборавих... — присети се рођака. — Да ти представим: моја другарица, Вишња Лазаревић...{S} |
н-Илићу ? — рече му једног дана Бела. — Да вам шта не фали код нас?</p> <p>— Код вас?{S} Не, го |
кри он своје <pb n="277" /> узбуђење. — Да, извршна власт, влада, треба да представља у суштини |
каже она одрешито старој Лазаревићки — да идемо мало у шпацир.</p> <p>Обе девојке узму газдари |
ј — рече, застајкујући на свакој речи — да смо сви, хвала Богу здраво и добро, да јој исто од Б |
: пиши пропало.</p> <pb n="252" /> <p>— Да, пиши пропало... године су прошле од како смо се рас |
<pb n="197" /> <head>XVIII</head> <p>— Да то није нека твоја комбинација? — рече министар кад |
— Ти си сасвим изгубила главу!</p> <p>— Да; ја га волим... ми се волимо; је л’ те, Чедомире? — |
пстанак усавршава, оплемењава.</p> <p>— Да.{S} Ја то знам.{S} И ја примам борбу.{S} Ја сам наор |
рече поново:</p> <p>— Да, да.</p> <p>— Да! — понови фаталну реч још неко у соби.</p> <p>То је |
иза жена цивилизованих народа.</p> <p>— Да.{S} Нашем женскињу треба поуке.{S} У округу нема виш |
цртала би му се међу повијама.</p> <p>— Да си тако брз на раду као на лажи, далеко би отерао! — |
иш чешће овде? — упита га она.</p> <p>— Да.{S} Навратим који пут.{S} Овде је пријатан залазак с |
ита затим, притварајући врата.</p> <p>— Да, Бела — одговори он, слободно, осећајући да му се ср |
ила по сред суве, зреле траве.</p> <p>— Да дивна кола! — кликну гласно, потрча тамо, посади се |
се метне у у њено расположење.</p> <p>— Да си жива и здрава, још прве године.{S} Мој колега беш |
<p>Илић се осмехну скептички.</p> <p>— Да... да, пријатељи!... — примети он — Пријатељство кој |
ш увек добри, стари пријатељи.</p> <p>— Да, стари свакако... и ми старимо, ми сами.</p> <p>— Ти |
надам се, наши ће те разумети.</p> <p>— Да, мени је потребно да ме неко разуме, да ме охрабри а |
дена, да ће се брак раскинути.</p> <p>— Да чекам и да поновимо целу нашу историју из почетка!</ |
н лек на срце што се крвавило.</p> <p>— Да је и мени да изађем некуд — рече му Бела једног дана |
<p>— Е? — зачуди се министар.</p> <p>— Да — потврди његова жена, па настави одлучним гласом: — |
прекиде тишину млади суплент.</p> <p>— Да.{S} Код тетке моје колегинице.</p> <p>— Колегинице и |
? — упита Илић нову познаницу.</p> <p>— Да.</p> <p>— Шта мислите после? — настави он даље, зате |
у девојку, па ипак он превали:</p> <p>— Да!</p> <p>Та се реч чу једва; он се напреже и рече пон |
као у неки сан, и хтеле рећи:</p> <p>— Да дивног сна!{S} Оставите ме да сањам.</p> <p>У том тр |
ић је пристао одмах, говорећи:</p> <p>— Да, нека буде просто... што простије... колико је могућ |
; он се напреже и рече поново:</p> <p>— Да, да.</p> <p>— Да! — понови фаталну реч још неко у со |
ко нâвикне, понуди се услужно:</p> <p>— Да подгрејем вечеру?</p> <p>— Оставите.{S} Имам вечерас |
лу.</p> <p>— Ти волиш другога?</p> <p>— Да!</p> <p>Заједно са овом речи линуше њене сузе, преко |
тако бледа?{S} Да ниси уморна?</p> <p>— Да, уморна, врло уморна... — покуша она да завара знаке |
а.</p> <p>— Је ли ти сад боље?</p> <p>— Да, да.</p> <p>— Али си бледа?</p> <p>— Не, није ми ниш |
ујеш, ваљада, у те бесмислице?</p> <p>— Да, не верујем, Радоје — одговори она, бледа, жута у ли |
живиш.</p> <p>— Рђаво разумео?</p> <p>— Да.{S} Ти чекаш, гладан и жедан, награду за твоје филос |
Дакле, ти кажеш да причекају?</p> <p>— Да, боље да се кају раније него доцније.</p> <pb n="199 |
станак људи долазе увек нешто раније, а да жене задоцне стално.{S} Чедомир је потврдио ово прав |
е љубавници могу шетати до миле воље, а да не буду изненађени непријатним сусретом, подозривим |
ви; оно је могло путовати и отворено, а да нико не нађе у њему чега другог до другарских саопшт |
таште, која није пропуштала прилику, а да своме зету не покаже колико је срећан што не плаћа с |
а.{S} Могао је живети неколико векова а да му се не досади.</p> <p>Међутим, Бела се није могла |
е, Бог те видео, кад и ја не могу хлеба да зарадим!</p> <p>— Онда ћу ја у село за воденичара! — |
ђење. — Да, извршна власт, влада, треба да представља у суштини целокупан народ, његове сталне |
е и некорисне бирократске машине, треба да му га она враћа тиме што ће му осигурати безбедност |
ражећи помоћна средства:</p> <p>— Треба да се нађемо, па да се објаснимо; да се разговоримо као |
кује као благодат небесни, Морава треба да се разлива у многоструки сплет зелених поточића, кој |
есрећан овда онда.{S} Оно од чега треба да се бојиш јесте да не будеш... као ја, несрећна за ув |
ову играчку коју је добила и која треба да је поред ње кадгод јој се прохте.{S} Међутим, Илић с |
ичног смисла.{S} Читао је да жена треба да слуша мужа.{S} То му се увртило у главу и није хтео |
елнер, један полић!{S} Ето, такав треба да си.{S} У природу, у природу!...</p> <p>— Моје је мес |
и сувише, не тражећи много.{S} Не треба да те је страх да ћеш бити каткад несрећна; то је општи |
асенуо мој положај, а он на то не треба да рачуна ни колико ја.{S} Нико у Србији није сигуран ш |
о њеном мишљењу један сиромах ђак треба да је задовољан што улази и у дечју собу; <pb n="9" /> |
— примети хладно Матовић. — Брак треба да је резултат слободног размишљања.{S} Бојим се да мла |
како су једно с другим, а он не успева да јој каже једне речи која долази из срца.{S} Ћутали с |
тра, Матовића.{S} Слушала је од другова да говоре са завишћу да је то најбоља кондиција у Беогр |
бегавала је његов поглед.{S} Пуштала га да говори, и тек тако, гледајући у страну, осећала се с |
ла је један велики формулар и молила га да јој то испуни, јер, каже, жандарм јој наредио да то |
ци, изашле би му пред очи и нагониле га да је опет види.{S} Срео би се с њом.{S} У погледу који |
ада би звао младића у дућан, понудио га да седне за тезгу, до саме касе, поручио кафе, па онда |
а седељке; нико није умео лепше од њега да начини сунцобран од тиквена листа ни да састави моно |
коња, врло лепог, и чудио се одкуд њега да употребе на тај простачки посао.{S} Није се разумева |
одна, као код своје куће.{S} Немаш чега да се женираш.{S} Тетки си се јако допала.{S} Вели, кра |
позитивизам оптужује се с много разлога да је хтео претворити свет у огромну, мртву, парну маши |
та, усамљено биће што се ни с ким не да да удружи, идеалиста који ради само на крупно; гледајућ |
а пута изјавио како се озбиљно решио да да̑ земљи нов, либералан устав.{S} Јако је љут на реакц |
, па настави одлучним гласом: — Изгледа да се и она свиђа њему...{S} Вере ми, спремај паре за с |
, које ступају у најниже слојеве народа да би <pb n="32" /> га проучиле, олакшале му беду, прос |
Ко зна докле би трајала та тамна грижа да не доби оно писмо од оца.{S} Кад га први пут прочита |
је остави.{S} Једанпут се толико задржа да га газда-Митар опомену:</p> <p>— Хајд', хајд', синов |
трча у двориште и стаде преклињати мужа да не прави скандала.</p> <p>— Остани, Чедомире — говор |
о.{S} Нек дете зна...{S} И кажем јој ја да се чува.{S} Мисли да јој је још осамнаест <pb n="178 |
своје потпуности.{S} Неколико покушаја да се завађена крила опет сједине остали су без успеха. |
утала.{S} Она није била још толико јака да му баци истину у очи, рекавши му:</p> <p>— Ренегат!< |
ку Школу.{S} Ти нећеш бити довољно јака да извојујеш своје право.</p> <p>Лазаревићева не одгово |
д једа; министри нису чекали ни оставка да им се уважи; њихови кабинети зврје празни; краљ није |
обузимао стид, па радост, па жеља нека да је нестане, да се истопи полако, као комад леда.{S} |
ласке, при којима јој се давала прилика да истакне своје <hi>отлично</hi> порекло, фине манире, |
м видела — рече му она. — Пише ми тетка да јој се ти никако не јављаш.{S} Не зна да ли си жив и |
аучесницу.{S} Презао је сваког тренутка да га не дочека љутито лице њеног оца или мајке и да му |
г издања <pb n="157" /> која је требала да представља састанак Ромеа и Јулије.{S} Стаклена врат |
са другом сестрицом.{S} Она је требала да држи под присмотром обе девојчице те да тако олакша |
вога покојног мужа, јер није одобравала да се Чедомир удаљава од своје жене.{S} Морао се примит |
.{S} Чудила се тој несаници, покушавала да се отресе те узбуђености.{S} Њу дотле нису походили |
сестру за жену.{S} Мајка је покушавала да га умири, приволи.</p> <p>— Одреци се наследства — г |
оси рука у девојке.{S} Она је очекивала да је он назове својом вереницом, дâ јој обећања за цео |
би га казнила.{S} Она је иначе веровала да је он воли јако, јаче него што је он био уопште спос |
х, а ја хрома!“ — мислила је и веровала да су тако равни једно другом.</p> <pb n="107" /> <p>У |
а то не може бити.{S} Али се она надала да ће наћи неког другог, сличног њему, <pb n="236" /> м |
, господин-Илићу!...{S} Нисам се надала да ћете тако изневерити поверење наше куће.{S} Зар се т |
ова нова критика позитивизма изгледала да се отима свакој формули, да је пуна релативности, ан |
армија...{S} У Србији има толико будала да се за педесет година не роди ниједан ипак би их дост |
{S} Окрену се по соби, као да се бојала да не буде примећена, па се опет загледа у чипку, у кош |
ала забрањене књиге.{S} Једва је чекала да дође подне, да претрчи преко дворишта, предахне на п |
од кромпира.{S} Одаја је била тако мала да ју је испуњавала уска постеља, на чијим се плеханим |
тежих, страшнијих.{S} Девојка је знала да Илић даје лекције сину новог министра, Матовића.{S} |
шта други мисле о њој.{S} Она је знала да је неко од њених суседа морао приметити кад је ушла |
ислима?{S} Те исте ноћи Вишња је сањала да се удаје за Чедомира.{S} Сан је био тако јак, да се |
знаком питања.{S} Она се заиста питала да цео тај рад није бесциљан, питала се шта ће она прив |
S} Срце јој се кидало.{S} Она се питала да ли су људи луди или подлаци.</p> <p>— Шта ти је, Виш |
егавала ова миловања, као да је осећала да се цела љубав не састоји од пољубаца.{S} Она је ту о |
рати се у Београд.{S} Мајка је покушала да се измире.{S} Он јој је одговорио једним увредљивим |
била њена ватрена поборница, није могла да схвати свога друга и питала се откуд долази ова пром |
ади.</p> <p>Међутим, Бела се није могла да свикне.{S} Тешко јој је било без мајке.{S} Није знал |
ћани били су је размазили, те је желела да и Чедомир буде нежан <pb n="114" /> према њој.{S} И |
аст, са очима као у миша, она би желела да се и њему допадне, јер је она, својом хромошћу завез |
ећају њен терет.</p> <p>Вишња је волела да слуша те говоре.{S} У доба реакције, штампа је била |
ревићева ју је помагала.{S} Није волела да остаје сама са својим мислима.{S} Храбро је сносила |
е Бела била љубазна.{S} Она је разумела да је сиротиња један недостатак. „Он сиромах, а ја хром |
што оно њено подигравање којим је хтела да сакрије своју сакатост пред младићем ?{S} Или је то |
је погађала његову мисао.{S} Није хтела да га понизи.{S} Она је преклињала...{S} Црте на њеном |
се не вратише више.{S} Бела није хтела да чује за Париз.</p> <p>— Ја у Француску? — викнула је |
би се судбини на њеном месту, оставила да време реши нерешљиве ствари, донесе мелем на отворен |
n="304" /> са Вишњом.{S} Она се трудила да се врати на пут којим је ишла пре него што га је поз |
творена врата, као тица која је тражила да се спасе.</p> <pb n="195" /> <p>— Је ли то истина, г |
отишла затим у министарство и затражила да је поставе за учитељицу.</p> <p>Како је у том селу б |
тамно!...“</p> <p>Понекад би помислила да се нађе са Чедомиром, да га поново придобије за црве |
ко је она трчала за њим.{S} Није марила да ли ће то ко приметити, шта ће ко рећи и како ће се с |
дањи живот.{S} Узалуд се девојка борила да се код своје куће осети као код своје куће.{S} Она ј |
је грдила, клела.{S} Сестра је претила да се обеси.{S} Кад му се то једног дана досади, он оде |
— Дивно, девојко!{S} Од кога си научила да заказујеш састанке, реци!{S} На кога се метну, несре |
пезом.{S} Поред тога, Бела није навикла да јој се задовољства ускраћују: колико се младић склањ |
Ти ћеш тамо у Чачку наћи довољно посла да твој живот не буде излишан.{S} А кад ти једног дана |
врхунац свега, била је нестрпљива жеља да напакости Илићу, свету, самој себи.</p> <p>Једним по |
и ју је јастук жуљао, обузимала је жеља да понови балет, несносна врућина пекла ју је из постељ |
соби.</p> <p>То је Бела одговарала, ма да ју нико није питао, и гледала младића задивљено, угр |
поремећеног здравља и опортунист.{S} Ма да је био висок чиновник, није се могао отрести простач |
а; њена љубав ласкала је његовим жељама да живи и буде срећан.{S} Млади човек се налазио у нера |
душа су тако уједињени и збркани у нама да упркос лепим мислима и дужним обзирима, онај који во |
ј, Вишња, овог сељака.{S} Он можда нема да купи друге чакшире.{S} Али зашто их не закрпи?...{S} |
скуством да Србија, за све што има, има да захвали само своме сељаку, лако се одлучио да приђе |
г човека немилосрдно као лекар који има да постави диагнозу, као философ који се користи туђим |
ебан потпуно и спреман да прими што има да дође.{S} На отвореним вратима стајала је Белина мајк |
енту.{S} Он се трудио многим средствима да придобије њену стару наклоност.{S} Али право средств |
те је сад полиција наређивала грађанима да поправљају што се дало поправити.</p> <pb n="230" /> |
ла је била узела судове и пошла вратима да их однесе, па се предомисли, зовну служавку и предад |
жавној служби.{S} То допусти Матовићима да се преместе у једну већу кућу.{S} Било је крајње вре |
авршена без свега мога знања, без појма да и постоје славни психолози?“ Цело његово биће вукло |
/> рођеног оца.{S} Та кућа је сазидана да буде уточиште свију њих и да се сваком члану породиц |
и дасака, ова чатрља је била тако бедна да се чинило као да је примила од својих посетилаца нав |
да изненађено, па по обичају наших жена да се покажу љубазне кад их неко нâвикне, понуди се усл |
мрле врлине.{S} Илић нађе једва времена да каже Зарији:</p> <p>— Пардон...{S} Имам посла.{S} До |
ле су око ње, и она је била тад уверена да је Београд њено изабрано место.{S} Она долази у њега |
вним, благим и жалосним, дубоко уверена да је њен живот био дотле празан, недостојан ње као чов |
а јој се ти никако не јављаш.{S} Не зна да ли си жив или мртав.</p> <p>Младић се намршти.</p> < |
змиче нашем схватању, пошто нико не зна да нас ослободи потреба наше природе?</p> <p>Вишња је с |
ст и што јој сврати пажњу.{S} Она позна да је то државни фијакер по кочијашу, који је носио уни |
Да, уморна, врло уморна... — покуша она да завара знаке свога узбуђења.</p> <p>Познавала је доб |
радили њен муж и газдарица од пансиона да дођу до њих: тражили их по пијаци, киселили сами, ку |
ми повољне услове.{S} Држава има рачуна да нам опет притекне у помоћ...{S} Ми морамо успети.</p |
ам неке старе панталоне, па имам рачуна да те частим.</p> <p>Чедомир се осећао уморан, сметен, |
му је писала, те тиме стављала до знања да јој може одговорити.{S} Али њено писмо није садржава |
школи, ставила већ толико пута до знања да он има од ње да се учи.{S} Поред тога, бојао се да н |
осмислене фразе, стављајући му до знања да ће га одати.{S} Кад би се њихови погледи сусрели, ње |
љала прво правило свога новог васпитања да млада девојка бира себи мужа потпуно свесно.{S} Она |
сврбе, и њега обузе луда, болесна жудња да рашири руке и да завапи гласно.</p> <p>— Имате ли ма |
а ум мисао да нађе старог господина, па да му каже све.{S} За то није имао довољно одважности.{ |
се угледа на ову Швабицу преко пута, па да пере једну собу данас, па сутра другу.{S} Не би осет |
— Сутра да ми што буде, не дај боже, па да ми дете остане без спреме, као сироче — бранила је г |
средини.{S} Чекало се само пролеће, па да се и то зазида, те цела Морава окрене на јаз.{S} Али |
се поново воле...{S} Шта треба више, па да се буде срећан!{S} И у том слатком расположењу, које |
а није мислио да ће му што требати, па да узајми.{S} Он то призна, и осмејкиваше се стидљиво, |
свечано, пред родитељима и публиком, па да му преда целу себе, сву раскошну младост која је буј |
болан, мајка је, а тетки треба мало, па да је заболи глава.</p> <pb n="28" /> <p> С Кајом је би |
едства:</p> <p>— Треба да се нађемо, па да се објаснимо; да се разговоримо као пријатељи.</p> < |
једно половно обећање било довољно, па да га она поново заволи без бојазни.{S} Јер је она била |
вршити школу, добити државну службу, па да проведе на миру старе дане уз сина господина.</p> <p |
сају по свом убеђењу, <pb n="278" /> па да оборе министра који не дели то мишљење, или да гласа |
о — говорио би какав старији човек — па да су ми рекли да ће неко раскопавати онај крш, не бих |
или да гласају против свога убеђења па да сачувају министра.{S} Тако се извршна и законодавна |
њима, али није требало много вештине па да види да је та животиња одличног соја: високе ноге, р |
ово двоје: или да убијемо наше срце па да живимо као старци, или да умремо млади слушајући сво |
и њене заточнике.{S} Она је била кадра да скочи на дрског човека, као мачка.{S} Али кад би се |
ла се у балету и тражила очима Чедомира да му пошаље пољубац.</p> <p>Вишња задрхта поново.{S} У |
за машинисту на пример, али вели, мора да се иде од куће, можда на страну, па су трошкови вели |
која господари кућом и жену која сматра да је њен позив у животу виши од обичне бриге за кујну. |
римети он — Пријатељство које се сматра да је вечито, а које живот распе као плеву!</p> <p>Поре |
је најмљена под надницу.</p> <p>— Сутра да ми што буде, не дај боже, па да ми дете остане без с |
из кућа, малих, разнобојних, без спрата да су се готово губиле у овој пољани усред престонице.< |
зи с једне стране из човечјег инстинкта да тражи своју сопствену срећу, пошто-пото, и с <pb n=" |
се после изгубити, остављајући студента да иде својим путевима.{S} Она је била само нешто прола |
е се као два злочинца.{S} Отворише уста да нешто рекну, али немадоше времена јер се на прагу ук |
одговара: „Пун сам електрике“...{S} Шта да радим, кажи ми.</p> <p>Вишња јој није знала одговори |
а уверења и своје особине.</p> <p>— Шта да вам кажем, госпођо!... — рече после неколико тренута |
оћ...{S} Ми морамо успети.</p> <p>— Шта да радим ? — нађе је по том Милева. — Радоје пије.{S} Д |
историју из почетка!</p> <p>— Нема шта да чекамо.{S} Оставићемо Београд, Србију.{S} Отићи ћемо |
Није било намерно...</p> <p>— Нема шта да те извињавам.{S} Ти си овде слободна, као код своје |
Кад би тако дошао најзад до решења шта да јој одговори, он се питао како ће јој писмо доставит |
а душевног нестрпљења.{S} Није знао шта да ради од себе.{S} Свет му се чинио празан, шупаљ, бес |
Илић је примио писмо, али није знао шта да одговори.{S} Оно га је дирнуло јако, као сва њена пи |
шта се око тебе догађа, не можеш ништа да избегнеш, све ти се дешава, ништа ти не иде у корист |
ом <hi>питању</hi>.{S} Зауставише Илића да чују и његово мишљење, и позваше га <hi>код Пеливана |
но осетио.{S} Он је желео да има новаца да би осигурао слободу кретања, да би радио само оно шт |
стално учтиво, имао при себи палидрваца да се упали цигара и давао на веру.{S} Могло се ићи из |
сити ; нигде није тачнија она пословица да се не зна шта носи дан, а шта ноћ.{S} Странци нас зо |
ио у јуну, а већ у августу молио је оца да га упише у школу.{S} Дотле је сам научио читати и пи |
ше изнад свакидашњости.{S} Ето ти кључа да постанеш велики у очима оних који те окружују...{S} |
, као да то само од њега зависи, покуша да од те две девојке начини једну.{S} Пажљиво је одабир |
Он спази такође своју другарицу, покуша да окрене главу на другу страну, али се његове очи не м |
его кад си пошла.</p> <p>Девојка покуша да не призна истину. </p> <p>— Веруј ми, ми смо све има |
рајући то буђење свога села, она покуша да хладније мисли о свом узбуђењу.</p> <p>— Откуд овај |
утке и болесну мачку.</p> <p>Она покуша да отури те мисли заједно са споменом на свог бившег др |
"37" /> се из методике.{S} Вишња покуша да заметне разговор с њом; говорила је о тој методици, |
обви око паса.</p> <p>Тада Вишња покуша да се ослободи, стежући му у исти мах руку јако.</p> <p |
ече јој Вишња, осмехнувши се, па покуша да се метне у у њено расположење.</p> <p>— Да си жива и |
ну, затвори очи <pb n="308" /> и покуша да поново заспи, као дотле, мирно, не мислећи ни на шта |
{S} Стога продужи правим путем и покуша да одвоји стране што су се оснивале на материјалистичко |
<pb n="282" /> примети?{S} Да ли покуша да га спречи и да му улије храбрости, кад му примети:</ |
оја жена је још твоја.</p> <p>Он покуша да оспори њен разлог; наведе да је парница поведена, да |
аде госпођа весело — где су нашли љубав да изјављују!</p> <pb n="198" /> <p>— Слушај, Клеопатра |
от, пустити се у њега.</p> <p>Јер какав да је, живот постоји, он се не може мењати у својој суш |
/> сам се ја, због оног мог лудова, Бог да му душу прости, мучила и патила.</p> <p>Директор је |
другова њихових познаника, било најзад да им је био представљен.{S} На његовој тоалети видела |
а Вишњи.{S} Затим, чинило му се понекад да ни Бела нема према њему изузетно дубоких осећаја.{S} |
но.</p> <p>Било му је јасније него икад да не воли ту девојку, па ипак он превали:</p> <p>— Да! |
у.{S} Његов глас би се утишао по каткад да се једва чује; затим се дизао јаче, лупао готово, и |
есора.</p> <p>Брачни пар дође у Београд да присуствује погребу.{S} После се не вратише више.{S} |
на од извезена стакла спречавале поглед да продре даље.</p> <p>— Можда је какво посланство! — о |
68" /> то није истина.{S} Тврде за тебе да си срећан човек.{S} Причају да се у тебе заљубљују м |
ање.</p> <p>Са том мисли почеше и друге да се враћају у младићеву главу.{S} Он опази у Вишњиним |
ној склоности своје душе, он се не даде да га занесе та струја нових нада, него исприча другари |
егаваш.{S} Ти ме више не волиш? — стаде да се мази, и набра обрве.</p> <pb n="189" /> <p>Младић |
е била велика.{S} На пола улице застаде да предахне.{S} Тада зачу познате кораке.{S} Један пото |
и глупости...</p> <p>— Читала сам негде да је љубав слађа кад је мрак.{S} Гледаћемо звезде...</ |
>Он покуша да оспори њен разлог; наведе да је парница поведена, да ће се брак раскинути.</p> <p |
је метално тика-так, така-тик.{S} Хтеде да пробуди Аницу.{S} После се застиде.{S} Како да јој о |
евојкине.{S} Он пусти.</p> <p>Кад хтеде да загрли поново тај дивни створ што му се подаје, тог |
ге <hi>купусарама</hi>.{S} Најзад, виде да Радоје има право, па му предаде целу радњу, а сам по |
копа, па се онда заустави, као да виде да је то узалуд, наслони се на дрвену држалицу и изгуби |
мали синоћ — примети Вишња, па кад виде да се Каја не подсмехну, продужи пажљиво — он је врло у |
ва храброст не потраја дуго.{S} Он виде да би му од рукописа остало врло мало, готово ништа.{S} |
ало пасуља и пастрме, али за кога тврде да је најукуснији од свих српских пасуља.{S} Један проф |
што сабира крте остатке разбијене лађе да од њих начини спасоносан сплав.{S} Да ли ће се спаст |
ари, тако уско везане за њу, да им каже да се вратила, да постоји, да живи, живи...</p> <p>Нађе |
ца није код куће — рече она, па се саже да узме кључ испод простирке од прага.</p> <p>При том ц |
о руча, купи жени папуче.{S} Јест, може да <pb n="287" /> има жену лепу, пријатну, ето такву ка |
е, ћудљиво, бурно, како то природа може да удеси по каткад над том вароши, широм отвореној мађа |
узета оним присним сажаљењем, које може да осети само жена према жени, шапташе јој матерински:< |
акат млад човек, који без штака не може да макне, а иначе скакуће, свуд јури, трчи, код свију ј |
није опоравио још од робије, па не може да издржи тај штрапац.</p> <p>Илић је пристао одмах, го |
р.{S} Мене се она као директора не може да тиче.{S} Државна служба долази на прво место...{S} П |
и, код свију је, без њега ништа не може да прође.{S} Вишњи је доносио међу првима новине, пропр |
Њихов ситан <pb n="94" /> мозак не може да појми како та невидљива материја, то стакло, спречав |
је самоуверено. — Утицај старијих може да изопачи праве дечје наклоности.{S} Ако хоће да учи ш |
еки пркос против самог себе терао га је да се излије пред својом старом пријатељицом, ма по цен |
неразумљиве речи.</p> <p>Избегавала је да иде на универзитет.</p> <pb n="182" /> <p>— Како бих |
игревици украј Мораве.{S} Покушавала је да веже своје мисли за свакидашње кућне ситнице, трудил |
је позива Кајин рођак.{S} Покушавала је да се отресе те мисли, <pb n="36" /> која ју је опседал |
вора на Моравиној обали.{S} Погађала је да му се допада.{S} То јој би мило, али убрзо одби ташт |
овићка не хтеде наваљивати.{S} Знала је да јој је муж врло тврдоглав.{S} Стога узе други пут, п |
а све до чела и главе.</p> <p>Сањала је да су ишли пешке, као у селу.{S} Било је у сватовима мн |
S} Поред све равноправности, осећала је да ипак није једнака својим друговима.{S} Није имала ги |
с Чедомиром још за тренутак, осећала је да се неће моћи савладати, да ће бризнути у плач... ту, |
оли Чедомира. <pb n="149" /> Осећала је да је њено цело биће везано за њега.{S} Њено срце грчил |
{S} Кад се спремила за школу, видела је да још има доста времена.{S} Па ипак је готово трчала п |
ла пред њим никаквог стида.{S} Хтела је да му се преда одмах, ту, на тој пространој пољани.{S} |
заустави код огледала.</p> <p>Хтела је да види на њој самој колико га мрзи.{S} Један крај њене |
чну послови.{S} Као што видиш, штета је да новац лежи зазидан у темеље.{S} Фирма за машине даје |
она одмах не одговори.</p> <p>— Ред је да помогнем мајци.{S} Наша је кућа велика.{S} И затим, |
и Вишња — онда будимо отворени: боље је да не идемо заједно.</p> <p>— Ми нећемо нашкодити једно |
и би давали наметљиве савете. — Наше је да нађемо новац, а остало: то је његово.{S} Не може се |
пут. — Само на кога се метну, да ми је да знам?</p> <p>— Не на мене, у сваком случају — упаде |
ав врат и пупаст трбух.{S} Рекао јој је да се не брине, оставио листу на сто, легао и заспао.</ |
се опет крај прозора.{S} Пријало јој је да тако гледа како зора свиће.{S} Нешто велико и утешно |
авали и одобровољавали.{S} Покушавао је да се метне изнад свега, да живи повучено, за свој рачу |
је био сув доктринар.{S} Заборављао је да поред науке постоји оно што се зове примењена наука, |
азити у школу за неко време.{S} Знао је да му се неће веровати.</p> <p>— Шта ме се тиче! — река |
мао мрве практичног смисла.{S} Читао је да жена треба да слуша мужа.{S} То му се увртило у глав |
казао оно што је говорио.{S} Престао је да пише афоризме, па се дао на поезију.</p> <p>— Наука |
ло с научним претензијама.{S} Осећао је да стари, није волео да му се противуречи и давао је че |
>Младић не одговори ништа.{S} Осећао је да ће доћи нешто горе, нешто страшније од увреде, нешто |
јачи од његовог сопственог.{S} Видео је да она воли несрећно.</p> <pb n="220" /> <p>— Никад сре |
од града и стоке од помора.{S} Успео је да оба пројекта озакони у Скупштини.{S} У буџет се унес |
на слика му је бунила главу.{S} Хтео је да опет под руком осети њено тело, да се утопи у разблу |
Трудио се да не мисли на њу.{S} Хтео је да је заборави.{S} Њена слика се брисала, срце ћутало.{ |
зне врсте.{S} Њен главни задатак био је да допуни свога мужа тиме што ће његове сељачке склонос |
па Великошколаца Социјалиста, почело је да долази до размимоилажења у питањима тактике, настаја |
едомир знао о овом свом претку, било је да се борио на Засавици, по свој прилици у чети Зекиних |
еповерљиво.{S} Прво што помисли било је да му златарски занат није занео мозак, те је намислио |
пате, а не сметају.</p> <p>— Главно је да јој је срце здраво — рече лекар на последњој посети. |
ана.</p> <p>— Већином гласова решено је да парламентаризам треба помоћи — говорио је Петар Зече |
т година, шеснаест векова требало му је да пређе од уранка на једној падини Рудника, па до зала |
ва.{S} Ипак нешто у души говорило му је да спречи мисао да не иде тим правцем, те је ударао крс |
у своје законе унесе што више гарантије да власт не изигра ове мере.{S} У тој бризи он је смео |
од озбиљних млађих философа прокламује да разум даје само карикатуру стварности.{S} Нове цитад |
ојој другарици:</p> <p>— Он ме саветује да продужим школу и ступим на философију.{S} Ја сам се |
обасули у Београду, нису имали прилике да употребе.{S} На једном месту погрешно су ушли у друг |
ављив.{S} Напротив, ја сам имао прилике да се уверим да је он диван материјал, ја сам сигуран д |
деле су већ кроз атмосферу и покушавале да завију у помрчину разгранате врбе по обали.{S} Са су |
е сунце нагињало западу, девојка зажеле да види залазак на Сави.</p> <p>— Ужелела сам се Београ |
онтрасте и наду на потпуност.{S} Пожеле да раскрсти са својим несређеним положајем једним потез |
арене тоалете, усред тих људи што мисле да од њих зависи круг земаљске планете.{S} Она се сети |
о имати своје ја, бранити оно што мисле да је најбоље, најкорисније, најправедније, борити се п |
и кажеш да причекају?</p> <p>— Да, боље да се кају раније него доцније.</p> <pb n="199" /> <p>М |
/> имао времена, па можда ни праве воље да мисли на своју породицу.{S} Кад би му ко од пријатељ |
</p> <p>— Да дивног сна!{S} Оставите ме да сањам.</p> <p>У том тренутку студент се сети Беле, и |
роз твоје доба.</p> <p>— Шта хоћеш тиме да кажеш?</p> <p>— Ти си лутала по Београду, тражила <p |
ј је било без мајке.{S} Није знала чиме да се позабави, да прекрати време кад остане сама.{S} Ф |
лужење — додаде госпођа. — Само, никоме да не причате <pb n="196" /> о оваквој веридби.{S} Ја ћ |
све из кујне.</p> <p>— Куварица не сме да регне — прекину га девојка. — ’Ајд, загрли ме... не |
у.{S} Тај тип се буни против власти, не да би је начинио бољом, него да је дочепа у своје шаке. |
једно бескрајно задовољство које се не да описати, како каже чâ Јанко Веселиновић.</p> <p>У ов |
то страшније од увреде, нешто што се не да избећи и што ће га пратити вечито.</p> <p>— Не покуш |
ивота, усамљено биће што се ни с ким не да да удружи, идеалиста који ради само на крупно; гледа |
ли</hi>. <pb n="86" /> Публика се стане да надмеће ко ће више знати на памет тих његових бунтов |
најслађи, кад би уграбио од своје жене да седне за кујнски сто и једе што прво дохвати.{S} Али |
елосипедско друштво, утицао код општине да се праве вештачки бунари, поправљао женама машине, д |
нашем говорном језику тако фамилијарне да им често говорник готово не схваћа прави смисао.{S} |
ећ толико пута до знања да он има од ње да се учи.{S} Поред тога, бојао се да не начини какав и |
о, коме су припадале крштеница, уверење да није жењен, остале сведоџбе, радио марљиво за своје |
за какву акцију, треба му читаво решење да уђе у дућан и купи какву ситницу, а прелази преко ос |
чи.{S} Куварица је стишавала близнакиње да се не деру пред његовом собом.{S} Собарица је намест |
мирно.{S} Нека вас петао узалуд опомиње да је дан свануо...{S} Нимфе ће радити посао робова!"</ |
им друговима.{S} Седала је у прве клупе да би професора чула што боље.{S} Уписала је и часове к |
шибају волове, а човек не зна кога пре да пожали: те људе или ту стоку.{S} Јадно место где се |
едео наш живот.</p> <p>— Ја хоћу најпре да учиним све што могу други.{S} Оно после... то ће бит |
и човек.{S} Чинило му <pb n="280" /> се да би у њој нашао оно нешто неодређено што је вечито тр |
што је хтела, свађала <pb n="128" /> се да се кућа орила од њене вике.{S} Време јој је пролазил |
S} Ипак, корачала је даље.{S} Надала се да ће се сакрити.{S} Подржавала ју је храброст лопова, |
методици, глас јој је дрхтао, бојала се да њена другарица не сазна шта о овом узбуђењу које је |
рце стезало се од бола.{S} Заклињала се да ће се сва предати нези око болеснице, да неће одмица |
за свакидашње кућне ситнице, трудила се да се сети лица чија се имена спомињу, мешала се са вар |
топло.{S} Једна црвена буба трудила се да се успење уз један камичак. <pb n="76" /> Стаде посм |
адве широке царевине мисли и трудила се да их разуме обе и да их помири.{S} Говор њеног земљака |
ика ради на свом образовању и спрема се да буде велика и мила сарадница на препорођају родног к |
искреност своје другарице.{S} Упита се да Каја није суревњива што се она познаје са њеним срод |
се посвети бризи око оца.{S} Труђаше се да накнади домаћицу кући.{S} Мела је собе, пропирала ру |
шњости који гледа своје књиге, труди се да одговори свима дужностима, води бригу о дневним потр |
да ће се вечерас навратити.{S} Боји се да не пређе у запаљење.</p> <p>— Збиља?{S} Запаљење ниј |
Кад разговарам овако с вама, чини ми се да присуствујем. неком концерту, где хиљаде пријатних и |
ешто охладнео према мени.{S} Чини ми се да ме избегаваш.{S} Ти ме више не волиш? — стаде да се |
чену за школску младеж, одушевљавати се да се појави у Чачку са бурским шеширом, подгрејавати б |
широко о примени електрике, трудећи се да га својим здравим разумом схвати што боље.</p> <p>Ме |
.{S} И две се жене загрлише, трудећи се да утеше једна другу.</p> </div> <div type="chapter" xm |
за, живела са децом, скромно, тешећи се да то неће увек тако трајати.{S} Имала је четири детета |
жем, жено — рече Матовић, спремајући се да легне.{S} Деца су била већ заспала.{S} Бела тако ист |
ају се многе излишности.</p> <p>Реши се да отпутује још истог дана у Чачак.</p> <p>Мајчина боле |
ао, чак и кровови од кућа чинили јој се да је поздрављају пријатељски, а она није могла отићи с |
Сумња је уједе за срце.{S} Учини јој се да тоне, да се земља сурвава под њом, да околне планине |
и.{S} Вишњу обли румен.{S} Учини јој се да то види на неком другом створењу.{S} Окрену се по со |
шта.{S} У једном тренутку учини јој се да ће се успавати.{S} Али ју је јастук жуљао, обузимала |
празнина.{S} Губећи њега, чинило јој се да се губи све око ње.{S} И она сама се губи, нестаје ј |
авала кадгод је могла.{S} Чинило јој се да је она крива за његову несрећу.{S} Тешко јој је било |
авале су велике идеје.{S} Чинило јој се да је поново рођена.{S} Слободно је могла доћи кући, сл |
е осећала прве године.{S} Чинило јој се да је не предусрећу са збиљом коју је она донела.{S} Ђа |
днијег света на улици.{S} Чинило јој се да је све било весело, шалило се много, на лицима није |
болело.{S} Куд се окрене чинило јој се да је нешто прати у стопу, нешто хладно дува за њен вра |
ултат слободног размишљања.{S} Бојим се да младића није засенуо мој положај, а он на то не треб |
д ње да се учи.{S} Поред тога, бојао се да не начини какав испад, имајући већ извесна искуства |
ако ће јој писмо доставити.{S} Бојао се да јој не направи нове непријатности код родитеља, код |
, изналазио утешне разлоге, заклињао се да се то десило без његовог знања, да је био жртва глуп |
против реакционарних власти, трудио се да у своје законе унесе што више гарантије да власт не |
што од своје службе у војсци, трудио се да надокнади дамама оскудицу у каваљерима и био је заис |
а не видећи своје драгане.{S} Трудио се да не мисли на њу.{S} Хтео је да је заборави.{S} Њена с |
е ми је пошло наопако.</p> <p>Трудио се да не изгледа бедан, али неки пркос против самог себе т |
расцеп.{S} Та прилика дође.{S} Имало се да се реши да ли ће група учествовати у митингу које је |
{S} Чедомир се љутио.{S} Дешавало му се да проведе по неколико дана не видећи своје драгане.{S} |
се бркале. <pb n="294" /> Чинило му се да је прочитао у некој врло рђавој књизи све што би мог |
м се дао на посао.</p> <p>Учинило му се да се остварио његов велики сан.{S} Живот многољудног г |
рвог празника.</p> <p>Споразумели су се да венчање буде на јутрење, у најужем кругу пријатеља.{ |
ата ће доћи... тата ће доћи... је л’ те да ће доћи?...</p> <p>Госпођа Матовић се такође придруж |
да држи под присмотром обе девојчице те да тако олакша посао <hi>јадне мајке</hi> — како је гос |
. — Али нисам ја ко је ко.{S} Нећу дете да ми се мучи по паланкама.{S} Доста <pb n="262" /> сам |
тако љубазни према мени.{S} Зар мислите да ја не умем ценити толике пријатељске услуге, поклоне |
пратити вечито.</p> <p>— Не покушавајте да се браните.{S} Већ ми то причају одавно.{S} Али ја д |
{S} Оно од чега треба да се бојиш јесте да не будеш... као ја, несрећна за увек.{S} И упамти, с |
ри равне долове,</l> <l>Да видиш шта ће да никне.</l> <l>Ако ти никне лудаја,</l> <l>За мене мл |
т, смрт, љубав, отаџбина, брак престаће да вам буду мислене именице.{S} Али не бојте се, не беж |
е све то срушило јер „тај зликовац неће да учи“.</p> <p>Радоје побеже од очеве куће у неко село |
испита на врату.{S} Глава ми бучи, хоће да прсне.</p> <p>— Знам, знам.{S} Ја мислим на твоје ис |
о.</p> <p>— Три дана нам говори да хоће да се убије — умеша се један надничар са самаром пуним |
ренутцима живости изгледале као да хоће да искоче из главе, обучен нешто немарно, са краватом к |
бе слепочнице, које су биле као да хоће да прсну, а прстима затеже косу тако да осети како му с |
ема.{S} Она није довољна жени која хоће да буде на висини свога времена — одговори Вишња и погл |
.. испросио Швабицу.{S} Тетка-Ката хоће да се изеде од муке.</p> <p>— Што је узео Швабицу?</p> |
/p> <p>— Времена се мењају.{S} Све хоће да је модерно...{S} Дакле, ти кажеш да причекају?</p> < |
ли, претпостављали су девојке које хоће да се шале, које допуштају да се задиркују.</p> <p>— Хл |
лику дињу. — Дао Бог па родиле, те хоће да и ти окусиш... „Знам, вели, да их се Вишња зажелела |
разумеде младића.{S} Помисли да он хоће да каже како не двоји брак од љубави, или тако нешто, т |
ра њу и њен венац са жаљењем и као хоће да јој каже:</p> <p>— Тако ћеш и ти свенути, неудата, о |
седне у клупу, професор говори, ко хоће да бележи, он бележи, а ко неће, онда то толико.</p> <p |
ачи праве дечје наклоности.{S} Ако хоће да учи школу, нека учи, а ако неће, значи да није за њу |
од платна.{S} Тражио је од жене и деце да пазе на одело.{S} Жена му је имала тепелук од дуката |
олакша себи, тражећи које љубазно лице да се разговори, да одахне, да живи.{S} Његови стари <p |
за кување, долазиле су оближње раднице да однесу кући врућ ручак, кокетовале простачки гримаса |
о по целом небу, па жеже.{S} Нигде тице да се чује.{S} Биље зри.{S} Вишња је спустила завесе.{S |
да си се вратила кући.{S} Тетка ми рече да ниси долазила.{S} Знаш ли колико је сати?</p> <p>— И |
знаје се како је села.</p> <p>— Ти рече да долазиш чешће овде? — упита га она.</p> <p>— Да.{S} |
о изненађење код куће.{S} Мајка му рече да му сестру проси Вићентије Симић, секретар суда.{S} Б |
поново зграби будак, замахну њиме, поче да копа, па се онда заустави, као да виде да је то узал |
.</p> <p>Пошто је распремила собу, поче да помаже око ручка.</p> <p>— Остави то, Вишња — рече ј |
p> <pb n="234" /> <p>— Али, тата — поче да се брани девојка. — Ко ће кућу водити, ко ће децу на |
пространо као свет.</p> <p>Девојка поче да размишља хладније.</p> <p>— Ја сам била неправична п |
да седне, посади му се у крило, па поче да барата по његовом столу.{S} Под руку јој дође свеска |
се пролеће не дочека.{S} С јесени поче да пада киша.{S} Падала је из дана у дан.{S} То не беше |
о, па му предаде целу радњу, а сам поче да сади лук преко лета, зими пак да зева у оближњој мех |
тварала у сузу.{S} И суза за сузом поче да се ниже, као ђердан, низ образе девојкине, лагано, к |
секу...</p> <p>— Као сир!</p> <p>— Јуче да сам умро — говорио би какав старији човек — па да су |
јој уз лице.</p> <p>Они обоје покушаше да не кажу истину.{S} Девојка је грицкала доњу усну, ка |
S}Осети да му се гуша стеже, очи почеше да га сврбе, и њега обузе луда, болесна жудња да рашири |
самаром пуним цигаља. — Вели, неће више да носи цигље... то му је испод достојанства!</p> <p>— |
>Тек после дуге ћутње, уста се отворише да изговоре неколико баналних речи.</p> <p>— Ти си без |
нања, да је био жртва глупог случаја, и да... на крају крајева, он њу воли још, њу једину, њу с |
зи, у влажном хладу лозиног зеленила, и да је гледа, <pb n="222" /> посматра њу и њен венац са |
својим рукама, као тврдица златнике, и да се свети, да руши, да обара.{S} Заставници прогреса, |
доказује колико је већ велика девојка и да су јој нашли момка.{S} Отац јој је поклонио часовник |
Јавила му је само повод свога одласка и да се неће враћати до јесени, пошто ће се предавања уск |
боже, болесна, да ти школа није тешка и да не оскудеваш у чему.{S} Волела би да те види, па дођ |
угог.{S} Он је мислио да се она удала и да није ништа сачувала од спомена на њихово познаство.{ |
усуди да се успротиви њеним разлозима и да наведе противне мисли које су јој од синоћ лутале по |
осећања, да се одриче својих мишљења и да се вечито повлачи у себе, те му је ваљада због тога |
га Лазаревићева избегава намерно, па и да му пркоси.{S} Његова је душа патила, његов понос је |
е мисли и трудила се да их разуме обе и да их помири.{S} Говор њеног земљака био јој је ближи, |
очека љутито лице њеног оца или мајке и да му, уз заслужени прекор, покажу врата.{S} Долазила м |
зе луда, болесна жудња да рашири руке и да завапи гласно.</p> <p>— Имате ли мало хартије?{S} Тр |
другом, него тако... ради саме власти и да је држи у својим рукама, као тврдица златнике, и да |
примети?{S} Да ли покуша да га спречи и да му улије храбрости, кад му примети:</p> <p>— Ти прет |
се брак раскинути.</p> <p>— Да чекам и да поновимо целу нашу историју из почетка!</p> <p>— Нем |
Јасно јој је било да он није више њен и да то не може бити.{S} Али се она надала да ће наћи нек |
бежи општим људима: да благо ти будет и да долгољетно поживиш на земљи...{S} Да постоји рај сва |
ечери да је Илић запросио Белину руку и да је она, као мајка, дала свој благослов, па је поглед |
мрзети <pb n="49" /> девојачку школу и да ће пред Чедомиром прокритиковати његове идеје.</p> < |
е сазидана да буде уточиште свију њих и да се сваком члану породице нађе на невољи.{S} Али млад |
и да не оскудеваш у чему.{S} Волела би да те види, па дођи ако можеш, а ако ти школа не допушт |
мрк.{S} Да је то било ново, изгледао би да се увио у тробојку какве црначке републике.{S} Време |
еко Саве.{S} Све се запали.{S} Рекао би да се светлост сјури с неба бујицом.{S} Многобројни про |
би је човек видео први пут, помислио би да је горда и надута, али, у иоле познатијем <pb n="104 |
у Илића. — Ко ме не познаје помислио би да и ја пушим!</p> <p>— Не пушиш никако?</p> <p>— Једна |
итика.{S} Необавештен човек помислио би да се налази на прагу револуције, али се сви ти говори |
јало неко време.{S} Изненадно осетио би да га нешто вуче к њој.{S} Хиљада ствари, блиских тој д |
половином своје душе, и обећавала себи да неће мрзети <pb n="49" /> девојачку школу и да ће пр |
амнаест <pb n="178" /> година — настави да се љути против жене. — Батине!{S} Батине!{S} Батине |
де душа само додирне душу, па је остави да сања започети сан, и пољупци где тело дише дахом дру |
заборављају своје мртве, а зар ми живи да се заборавимо?{S} Ти нарочито, Вишња... ти си још ув |
ади у његову главу, она се тако угњезди да је ни сами ђаво не би могао отуд ишчупати.{S} Ништа |
и није требало много вештине па да види да је та животиња одличног соја: високе ноге, развијене |
о у стању пијана човека који добро види да прави глупости, а продужава и прави их нове, све му |
чизмама на ногама. — Еј, Милисаве, ходи да ти представим моју најмилију другарицу...</p> <pb n= |
седе код <hi>Златног Крста</hi> и тврди да ја личим на њеног сина који је умро као питомац Војн |
де се вратити.{S} Али га госпођа понуди да се одмори.</p> <p>— Напољу је још велика врућина — р |
говорила, те се њена другарица не усуди да се успротиви њеним разлозима и да наведе противне ми |
и лањски снег!</p> <p>Мајка се не усуди да обнови прекор, већ погледа плашљиво у свога мужа.{S} |
гађаји не узму други обрт, те се одважи да удари на главну ствар.</p> <p>— Ти га волиш, дакле? |
, као човек који губи равнотежу и тражи да се за шта ухвати.{S} Жабе су крекетале, попци и скак |
— Тата нема ништа против.{S} Само тражи да свршиш школу.{S} Дотле нам иначе треба времена око д |
p> <p>— Синоћ сам читала у једној књизи да има створења која уђу у наш живот једног дана, заузм |
ушима.{S} Обузимали су га чудни осећаји да цепа, да мучи, да се свети на тој девојци која му се |
јер се стално налазе у недоумици: да ли да гласају по свом убеђењу, <pb n="278" /> па да оборе |
е епохе.</p> <p>Вишња се промисли да ли да му каже праву истину.{S} Најзад рече:</p> <p>— То ни |
е увек нешто.</p> <p>— Шта мислиш да ли да пишем детету у Београд?</p> <p>— Њој ће бити свакако |
и нас који га нисмо имали.{S} Знате ли да је то била грдна разлика између робијаша и робијаша, |
ладно, готово опоро:</p> <p>— Хоћемо ли да се вратимо?</p> <p>— Зашто? — чудила се Вишња.</p> < |
ојем и још неколико девојака. — Знаш ли да си села у вилинско коло?</p> <p>— Кажу — додаде друг |
="90" /> <head>VIII</head> <p>— Знаш ли да се Љуба Ћопа вратио са села — рече Зарија Чедомиру.< |
а.{S} Бар смисли шта хоћеш.{S} Хоћеш ли да будеш виђен?{S} Онда критикуј туђа дела, не стварај |
кога се метну, несрећнице?{S} Хоћеш ли да свет показује прстом на тебе, луди створе?</p> <p>— |
у Београду — рече јој Аница. — Хоћеш ли да идемо?</p> <p>Тада се и по четврти пут глог белио, л |
земаљско задовољство.</p> <p>— Хоћеш ли да будеш моја жена? — упитао је он.</p> <p>Њене руке за |
ролазио улицом, старији су се утркивали да га поздраве, а деца се загледала у њега, као у чудо. |
<p>Шетали су по школском трему и чекали да се отвори библиотека.{S} Распуст се приближавао крај |
били леп пар.{S} Људи су се заустављали да их гледају.{S} Већ се примицало вече кад се нађоше н |
а несвесно, осећао да је он сувише мали да би могао припомоћи тој промени.{S} И још нешто.{S} М |
ткве стругане!...{S} Ми смо сувише мали да му будемо пријатељи или непријатељи.</p> <pb n="93" |
>— Муке сам видела док су моји пристали да се вратим у Београд.{S} Тата још којекако, али мајка |
х, или кад би коме малом јаднику успели да напакосте.{S} Било је у колегијуму много нечег женск |
Обреновац, нашли су једну клупу и сели да се одморе.{S} Место је било као створено за састанак |
екујемо од даљег живота, а што би хтели да сазнамо и улепшамо као у бајци.{S} Јесења ноћ ју је |
е министра који не дели то мишљење, или да гласају против свога убеђења па да сачувају министра |
наше срце па да живимо као старци, или да умремо млади слушајући своје срце.{S} Ја сам изабрао |
и имамо да бирамо између ово двоје: или да убијемо наше срце па да живимо као старци, или да ум |
а, загонетака решено.{S} Ми смо мислили да долази тренутак кад ће наука открити велику тајну, о |
м, највише волим.</p> <p>Она га присили да седне, посади му се у крило, па поче да барата по ње |
несени у своју лепоту, они нису осетили да је нестало лепог дана.{S} На земљу је била пала нека |
какав старији човек — па да су ми рекли да ће неко раскопавати онај крш, не бих му веровао да м |
вне речи за нашу земљу где нико не воли да се пашти, чак ни за своје задовољство!{S} Препирали |
{S} И кажем јој ја да се чува.{S} Мисли да јој је још осамнаест <pb n="178" /> година — настави |
Бела рђаво разумеде младића.{S} Помисли да он хоће да каже како не двоји брак од љубави, или та |
ле наше епохе.</p> <p>Вишња се промисли да ли да му каже праву истину.{S} Најзад рече:</p> <p>— |
зеше му стипендију.{S} Били су пронашли да се вратио без одобрења владе, или тако нешто.{S} Раз |
Ето, ја сам провинцијалац, а изгледа ми да се овде нема већег осећања удобности, лепоте, <pb n= |
ора.{S} Он јој преписа нешто, и рече ми да ће се вечерас навратити.{S} Боји се да не пређе у за |
да начини сунцобран од тиквена листа ни да састави монограм за мараму.{S} У осталом, то је Радо |
ојих сам очекивао добра беху неспособни да ми га учине, а они од којих сам очекивао зла, најзад |
што се крвавило.</p> <p>— Да је и мени да изађем некуд — рече му Бела једног дана кад тако ост |
орити се против онога за што су уверени да је рђаво и опасно. „Остати на власти" постаје им јед |
ли и ти постати министар?</p> <p>— Зини да ти кажем! — трже се стари господин, па пређе на свој |
ај удаљи. — Боже мој!{S} А мени се чини да је то било тако далеко... даље него детињство.{S} Шт |
ростран и благ?{S} Да ли се и теби чини да нас она, кроз ниске гране својих врба, позива на вел |
свежег пољског цвећа.{S} Вишњи се учини да нешто живи ту у лози, у влажном хладу лозиног зелени |
већ тим питањем бави, али јој се учини да поред све користи што ће видети отуд није отмено гов |
лепо, као дотле.{S} Тек што му се учини да се Овчар и Каблар завијају неком маглом.</p> <p>Друш |
ругарицу Милеву, па је даље писао Вишњи да се не љути, да дође на свадбу ако може.</p> <p>— Нек |
емо негде заједно!{S} Имам много ствари да ти кажем, да ти изложим што сам наумио.</p> <p>Вишња |
, умочио перо.{S} Имао је толико ствари да каже!{S} Дани су пролазили, а перо је висило непомич |
док се није задржао у Повлену, у намери да хајдукује, али се ту оженио и окућио.{S} Илићев деда |
рио се неколико пута перорезом у намери да се убије.{S} Ово је учинио на улици пред самом грађе |
министар кад му жена саопшти те вечери да је Илић запросио Белину руку и да је она, као мајка, |
чи поново.</p> <p>— Три дана нам говори да хоће да се убије — умеша се један надничар са самаро |
ћи пре него што зађе.{S} Каткад се деси да његова кугла пада баш за оним димњаком од стругаре, |
стрпљења.{S} Ти ћеш успети.{S} Треба ти да створиш коју везу...</p> <p>— Која вајда!{S} Они од |
ругаш?</p> <p>— Не, Илићу.{S} Кажем ти да имаш стрпљења.{S} Ти ћеш успети.{S} Треба ти да ство |
ји месец свршиће школу.{S} Неће требати да се мучимо око мираза.{S} А што су млади?...{S} Шта и |
аница.{S} Скупи их и стаде прелиставати да уђе што боље у предмет.{S} Он их је почео у Паризу, |
м трвењу.{S} Народи око нас неће чекати да ми добијемо времена.{S} Мораће се журити...{S} А ви, |
за конвенционални брак, и ђаво ће знати да ли ћеш шта сачувати од онога што сам ти говорио?</p> |
тивника <pb n="295" /> није хтео читати да не губи време.</p> <p>Међутим, последњих година, јач |
колу.</p> <p>— Па зар ћете сад пристати да седите докона? — примети младић нешто ауторитативно, |
</p> <p>У једном тренутку, неко примети да се нешто црно гиба на таласима.{S} Донесоше чакље, а |
оси <pb n="70" /> најбољу земљу и прети да једног дана збрише целу варош.{S} Међутим, она нам н |
уше изненадним сјајем.{S} Да ли се сети да је у тој улици први пут видела свога драгана са њего |
</p> <p>Хтеде још нешто рећи, али осети да му глас дрхти.{S} Једно јато врабаца крештало је лев |
ори девојка узбуђено.</p> <p>Илић осети да је сад дошло оно велико, оно страшно, језиво што је |
очима, како све иде у пропаст.{S}Осети да му се гуша стеже, очи почеше да га сврбе, и њега обу |
из гимназије што је доказивао катихети да природне науке побијају науку хришћанску.</p> <p>Њег |
ралу под Овчаром.{S} Ускоро ћу отпочети да говорим с неким пријатељима...{S} Теби првој о њој к |
имају право.{S} Можда је узалуд тражити да се животу да̑ вредност у људском смислу речи.</p> <p |
њега.{S} Како би иначе могла продужити да живи!{S} У Млави су ретки Илићи.{S} И дани су пролаз |
им што више није наше?{S} Зашто пустити да дани и године пролазе?{S} Јер младост иде, брже него |
воље де се ради нешто велико, смелости да се кида са свиме што је старо, штетно, устојало.{S} |
је нечег новог, разонођења, могућности да се крене једним новим путем којим дотле није био про |
и његова жена нашли су увек могућности да задовоље Белину жељу: купе јој пајаца са звонким пра |
<p>Радоју се свиде тај одговор, заусти да то каже, кад песма одјекну поново.{S} То су се надпе |
рестоница у Европи.</p> <p>Вишња заусти да нешто дода, али је већ млади човек падао у ватру грд |
, господин-Илићу?</p> <p>Чедомир заусти да каже онако како је осећао:</p> <p>— Ја сам одсудан п |
старинској цркви.</p> <p>Вишња га пусти да говори.</p> <p>— Само треба претворити речну снагу у |
кад ти једног дана твоја срећа допусти да мислиш и на оно што је прошло, сети ме се по ономе ш |
се пустиле из школе, Вишња хтеде избећи да са Кајом иде кући.{S} Али је она не пусти испреда се |
он је трошио своје младе године радећи да буде достојан поверења које ће му се некад указати.{ |
отиви се том предлогу одлучно, наводећи да социјализам не пориче <pb n="108" /> народност, а сп |
дати, бежао је од своје среће, мислећи да трчи за њом.{S} Није прошло ни неколико минута, а он |
{S} Чедомир натуче шешир на очи, хотећи да одагна ова привиђења.</p> <p>— Матовић ће имати вели |
ећан у кући, он је лутао по читаве ноћи да олакша себи, тражећи које љубазно лице да се разгово |
глади између две гомиле сена, не могући да се реши коју да изабере.</p> <p>Идеални егоист који |
рављака? — па продужи пут, настављајући да звижди.</p> <p>По тротоару, с друге стране, ишле су |
Бела — одговори он, слободно, осећајући да му се срце пуни неким осећајем, који није могао тачн |
е у кочијаша, па онда у кола, очекујући да у њима види кога од нових, слободоумних министара.</ |
у близини, те позва свога пратиоца кући да се одморе.</p> <p>Они пређоше пољану у косо, прођоше |
школе, те предложио својој пријатељици да изађу у шетњу негде даље него што се то могло после |
шлошћу.{S} Дала је реч својој другарици да јој проводаџише за прву прилику која им се допадне.{ |
а промаја ударила.{S} И говори ја стоци да се угледа на ову Швабицу преко пута, па да пере једн |
То разочарење ју је утврђивало у одлуци да не допусти свом обожаваоцу задовољство љубакања.</p> |
учи школу, нека учи, а ако неће, значи да није за њу, па ће гледати друга посла.{S} Шта је мен |
аш.{S} И кад ти говорим овако, не значи да одобравам оно што је раније било.{S} Говорим, јер ме |
че и девојче —</l> <l>Дај, девојче, очи да ти љубим!</l> </quote> <p>— Како је лепа наша народн |
де пољубац у једном тренутку, зажелевши да види своју драгану, да је види целу, разголићену, ос |
Ђавоље Острво.</p> <p>Илић се тада реши да оде сам.{S} У том, одузеше му стипендију.{S} Били су |
Та прилика дође.{S} Имало се да се реши да ли ће група учествовати у митингу које је грађанство |
ка игра жмурке с њим.{S} Најзад се реши да се с њом објасни, пре него што предузме какав даљи к |
устава.{S} Ју, обешењаци, да ми је уши да им извучем — додаде госпођа весело — где су нашли љу |
ринесе је к срцу са једном жељом у души да сам поцрвене.{S} Ко зна колико осташе тако загрљени! |
— Ја знам где си била.{S} Не покушавај да ми поричеш: ја сам прошла кроз твоје доба.</p> <p>— |
ашан смех одјекну долином.</p> <p>— Дај да ти помогнем око венца — рече затим и посади се поред |
пије, па ако га преко ноћ нестане, знај да ћеш се удати те зиме.</p> <p>Вишња се хтеде подсмехн |
прича, из прочитаних књига.{S} Дође јој да рече:</p> <p>— Шта је тако важно било у девојачкој ш |
ла и спуштала испод платна.{S} Дође јој да оде од огледала.{S} Једна суза врцну у њеним очима.{ |
, да околне планине падају.{S} Дође јој да викне:</p> <p>— За име Божје, погледајте!...{S} Проп |
клара на Сави до Малих Степеница; немој да се стидиш.{S} А сад прими много поздрава од твојих д |
да се врати, па пази, Младене.{S} Немој да се мангупираш.{S} Него учи.{S} Иначе, право ћемо те |
" /> <p>— Матора сулудо!</p> <p>— Немој да ми вређаш мајку — умешала би се Бела. — Иначе...</p> |
ри песницом по њушци.{S} То је био знак да се крене.{S} И он пође, вукући се, климајући десно-л |
м поче да сади лук преко лета, зими пак да зева у оближњој механи.</p> <p>Посао пође на боље.{S |
рхизма и вртоглавице, он је осећао ипак да му све више препрека спутавају корак у напред.</p> < |
девојци у истом уздржаном тону.{S} Чак да је и могао од њеног оца и њене куће, он не би смео п |
у мржњу против њега.{S} Обедише га чак да је несавесно руковао с друштвеном имовином, јер се у |
ело, готово голо.{S} Он не би био човек да је могао мислити на шта друго.{S} Плима страсти плав |
вот.{S} Он вреди толико колико му човек да̑ вредности.{S} Као што видиш, нешто релативно...{S} |
ослобођене свих предрасуда, жена-човек да се тако изразим.{S} Угледајте се на Рускиње, које су |
л! — поче <pb n="152" /> Илић први, тек да би прекратио мучну тишину.</p> <p>— Је л’? — одговор |
Љута?{S} Зашто? — упита је младић, тек да се нешто каже.</p> <p>— Зато што сте ме пољубили — о |
рчину, требао је један тренутак, па тек да види где се налази.{S} Ову приземну собицу испуњавао |
ли девојка, лево од њих, у фабрику тек да се сакрије од полицијског надзора ?{S} Није ли сусед |
за сељаке.{S} Та црква је једини сведок да је Чачак постојао пре нас.{S} Чуо се топот опанака, |
сила је Вишња непрестано.</p> <p>— Имам да ти кажем мој живот за ове последње године, да ти каж |
упита га она дрхтаво.</p> <p>— Не знам да ли се сећаш... оног дана кад смо се састали после ду |
{S} Он је певао:{S} Ја се смејем, морам да се смејем — Бог је реко: морам да се смејем.</p> <p> |
морам да се смејем — Бог је реко: морам да се смејем.</p> <p>Ти састанци су Илића разнежавали и |
сам видела на скупштини.{S} Мислила сам да си се вратила кући.{S} Тетка ми рече да ниси долазил |
омислио је озбиљно:</p> <p>— Уверен сам да би га она пољубила само да види како је то кад су бр |
за мирна човека, али видиш, ја се питам да ли у мени не живи неки скривени ђаво.{S} Ах, како са |
} Није се могао задовољити више чекањем да будућност донесе или не донесе, нови друштвени склоп |
{S} Окрену се од улице с тврдим решењем да је више не види.{S} Поглед му се заустави на зеленом |
Ја нисам попуштала.{S} Запретила сам им да ћу их оставити, да ћу их се одрећи.{S} Јест... „Одре |
поља, најлепша на свету, а ја се кладим да је она најружнија престоница у Европи.</p> <p>Вишња |
пали лулу, па додаде:</p> <p>— Ја радим да убедим људе у потребу да се поново почну послови.{S} |
ински човек сам и ја, па опет кад видим да је нешто боље, што да не радим тако!...{S} Звао сам |
и Вишњина мајка. — Ја јој једнако велим да изађе у друштво, да се разоноди, а она неће, <hi>шту |
т као минут.{S} И ја се само Богу молим да заустави то време, да се не живи тако брзо.{S} Хоћу |
pb n="72" /> од самог срца. — Ја мислим да подигнем једну такву централу под Овчаром.{S} Ускоро |
одби младић скромно.</p> <p>— Ја мислим да је то могуће, то ће бити врло корисно, и, надам се, |
сад звонио поузданије. — Али не мислим да се ту зауставим.</p> <p>— А шта можеш друго?</p> <p> |
ознат онај Ибзенов јунак, Улфхај мислим да се зове...{S} Келнер, један полић!{S} Ето, такав тре |
ес, у човечанство.{S} Не могу да примим да је васељена створена ради гомиле глупака.</p> <p>Дев |
ротив, ја сам имао прилике да се уверим да је он диван материјал, ја сам сигуран да је наш свет |
орских сувата и са наслеђеним искуством да Србија, за све што има, има да захвали само своме се |
</p> <p>— Шта ми имамо још једно другом да кажемо? — пркосила је Вишња непрестано.</p> <p>— Има |
својим пословима.{S} Решавао се с муком да је остави.{S} Једанпут се толико задржа да га газда- |
н, тако одвратан да склопи очи са жељом да умре.</p> <p>— Пријо? — закрешта женски глас однекле |
осек који не смемо напуштати под казном да се не преврнемо.{S} Као што не можемо неговати помор |
се не виде с Кајом.{S} Она хтеде по том да надокнади своју срећу, да види, <pb n="246" /> да по |
озрење, осуду.{S} Њој није падало на ум да се запита: какве су оне, те жене, те девојке од који |
а се срушила.{S} Никоме није пало на ум да је диже.{S} Полиција је само дошла, учинила увиђај и |
јаче него што је он био уопште способан да вели, лудо, смртно.{S} У том тренутку је имала право |
Али је живот чудан, комшија, тако чудан да ја не знам сигурно шта бих рекла...</p> <p>— Не, то |
се осећао крњ, сакат, јадан, недостојан да живи.{S} Он није видео да сви око њега имају свој кр |
естале.{S} Најмањи повод био је довољан да не говоре.{S} Ћуте по неколико дана.{S} Гледају једн |
буџет <pb n="261" /> не би био довољан да заштити народ од леда и метиља!{S} Матовић признаде |
ногу.{S} Они су ишли даље.</p> <p>Таман да се спусте низ једно брдо, кад ветар скиде Вишњи шеши |
тених обрва, присебан потпуно и спреман да прими што има да дође.{S} На отвореним вратима стаја |
псовка.{S} Један сељак, прљав и исцепан да би га у другој земљи ухапсили, терао је своју кобилу |
наство.{S} И, он није био никад сигуран да га она озбиљно воли.{S} Он није био приметио дубоки |
а је он диван материјал, ја сам сигуран да је наш свет добра раса.{S} Само му треба поуке.{S} О |
Он јој се учини одвратан, тако одвратан да склопи очи са жељом да умре.</p> <p>— Пријо? — закре |
ј је почивао отмен умор, који је требао да покаже свету колико сирота жена има посла око спреме |
изучио је сеоску школу, па је покушавао да продужи гимназију, свршио два три разреда, после сту |
ва промена.</p> <p>Чедомир је покушавао да се објасне.</p> <p>— Не, никако... ја нисам престао |
је скинуо шешир и нагнут лако, очекивао да му девојка пружи руку.{S} Она му је пружи, па стрецн |
помену.{S} Што је онда толико наваљивао да се <pb n="255" /> опет виде?{S} Шта му је сад девојк |
S} Он је видео само себе, те је веровао да би с њим трпело и све друго: његови ближњи, друштво, |
међу Белиних родитеља.{S} Он је веровао да су његови односи с девојком дубоко скривени, те је с |
безмало, мрзео своју драгану и веровао да га она мрзи.{S} Сваки њен покрет који није ишао у пр |
раскопавати онај крш, не бих му веровао да ми је из очију испао!</p> <p>— Ту смо се крили од Ту |
лоћу.{S} Директор га је звао, саветовао да подеси своје понашање према утврђеним правилима, каж |
то рећи још раније.{S} Али нисам могао да ти кварим задовољство.{S} Него, враћај се у Београд, |
свога стола, уредио краватну, погледао да ли су му нокти како треба, па одлазио на ручак, пењу |
ела и Чедомир.{S} Па и Чедомир се дизао да иде, да му се не би приметило што остаје на само са |
да му се лице није видело јер се бојао да јој га покаже.{S} Да ли то Вишња <pb n="282" /> прим |
он свима слабостима простог народа, као да су у њему васкрсавали <pb n="3" /> претци његове мај |
га кроз сузе, као да га је жалила, као да је жалила себе, као да је жалила њих обоје.</p> <pb |
му се из груди, а глава му клонула, као да је неког дуго грлио, љубио.</p> <p>Кад би се Вишња з |
ских столова, по суседним авлијама, као да су и оне хтеле побећи од куће.{S} У салону су остаја |
во срце уздрхтано лупало у грудима, као да се дешавало нешто што ће изменити цео његов живот.{S |
, јачи од топа, страшнији од грома, као да се земља прецепи.{S} Ускоро затим залупа улицом општ |
је, она је избегавала ова миловања, као да је осећала да се цела љубав не састоји од пољубаца.{ |
тни.</p> <p>Не чу се реч објашњења, као да све обузе језа од нечега кобног, надприродног.{S} Ра |
гао у томе тренутку, мек, треперав, као да се одваљивао <pb n="72" /> од самог срца. — Ја мисли |
а је жалила, као да је жалила себе, као да је жалила њих обоје.</p> <pb n="161" /> <p>— Ми бисм |
егову главу и гледаше га кроз сузе, као да га је жалила, као да је жалила себе, као да је жалил |
ишња се стресе.{S} Образ је заболе, као да ју је Чедомир ујео.{S} Она се диже нехотице и рече:< |
зелена, а сад се белела од прашине, као да никад није била бојена.{S} Студент обриса пажљиво се |
глупака.</p> <p>Девојка стеже усне, као да тражи снаге, па настави;</p> <p>— Кад сумирам све шт |
згледале тако далеке, бледе, ситне, као да се нису њој десиле, већ их чула из прича, из прочита |
ма, и она се журила школи све више, као да ју је тамо чекао лек тој грозници.</p> <p>У школи је |
књигу, баци је у угао иза себе, и, као да је хтео утопити своје мисли, он се предаде загрљају |
гом створењу.{S} Окрену се по соби, као да се бојала да не буде примећена, па се опет загледа у |
поче да копа, па се онда заустави, као да виде да је то узалуд, наслони се на дрвену држалицу |
пних часовника, па све куца и ради, као да у радњи има стотина срца и душа.{S} Марке су биле на |
стички корак или каскало господски, као да вози краљевски брачни пар.</p> <p>— Арап!{S} Арап! — |
за један тренутак, чврсто загрљени, као да су хтели задржати срећу коју су нашли.</p> <p>Из трп |
год је имао посла с писаном ствари, као да је знао читати и писати.{S} Он је на тај начин давао |
сунце пржило је београдске голети, као да је сијало из пакла.{S} Илић је имао стан, управо кре |
аву и није хтео за длаку попустити, као да би се огрешио о један принцип.{S} Он је био сув докт |
оставља...</p> <p>— Без једне речи, као да нисам жива! — размишљаше девојка, повукавши се из тр |
S} Не, изгледало му је то пазарлук, као да тргује са кожом свог <pb n="26" /> рођеног оца.{S} Т |
итницама, као са правим пријатељем, као да се ништа није <pb n="136" /> десило.{S} Други пут би |
са самим собом.{S} С пуном збиљом, као да то само од њега зависи, покуша да од те две девојке |
ала с њима, они се забављали с њом, као да он није постојао, као да га никад нису видели.{S} У |
скоро физичка, и он је терао пером, као да броди морем начињеним од самог миља и заноса, па кад |
такође и заклони лице оним цветом, као да је хтела сакрити руменило које јој заплами образе.{S |
али с њом, као да он није постојао, као да га никад нису видели.{S} У њему се појављивала љубом |
призна, и осмејкиваше се стидљиво, као да је тражио опроштај што је сиромах.{S} Вишња не замер |
ићка је одлазила такође, и то брзо, као да је виле гоне, а враћала се тек у вече, пуна новости. |
се као да га је цео свет напустио, као да му нема најбољега што је имао.{S} То осећање прогнан |
ле су сељачке комисије тако високо, као да је њива засађена смоквом и бадемом.{S} Једна липсала |
; изгледа као да је гробље оживело, као да су мртви малочас устали из гробова, да још не знају |
чин, загрли их обоје и рече весело, као да је наручивала нову хаљину:</p> <p>— Нека сте благосл |
ала Илићу брзо, без везе, задихано, као да је онај младић Краљ Отац или неки активни политичар, |
г мужа; чекала их стрпљиво, хладно, као да није жена.</p> <p>Било је пролеће кад је дошла у то |
луоткривена и дишући дубоко, жедно, као да се подавала млаком ваздуху који се завлачио под рубљ |
ђа у варошкој штедионици, слободно, као да је у механи;</p> <quote> <l>Ој убава, убава девојко, |
посвећено цвеће тако силно, чудно, као да се доиста из њега излива дах неког надприродног бића |
е из својих дупља нешто унезверено, као да је душа стално у послу, зенице грозничаве, занесене, |
за свадбу у кући Матовићевих мирно, као да се то тиче неке сасвим друге личности; радознало, <p |
о на крми и терао чамац врло добро, као да му је то <pb n="244" /> занат, а она седела на кљуну |
а вам кажем — удари гласом Матовић, као да држи предавање — истину не треба крити; треба је пос |
још једанпут.{S} Она затвори шаку, као да стеже нешто тврдо; затим је отвори полагано, па извр |
е зна ништа о мени, а ни ја о њему, као да смо туђини.{S} Свакако ми замера јер не зна разлога |
атим је отвори полагано, па изврну, као да просу остатке, прашину, пепео.</p> <p>— Не говори ми |
.{S} Девојка је грицкала доњу усну, као да је хтела савладати изненадну жалост која је обузе.{S |
на темену и управи поглед прозору, као да је хтео себи дати рачуна где се налази и шта се деси |
ава, и он је њоме махао по ваздуху, као да би боље доказао оно што је говорио.{S} Престао је да |
сматрала рит, Дунав, светао ваздух, као да је тражила две беле тице.{S} Њихови погледи се сусре |
е, па онда у кућу, али испод ока... као да га се то ништа не тиче.{S} Редови, млади момци у озб |
личности; радознало, <pb n="201" /> као да је хтео сазнати како се те ствари догађају.{S} Ослуш |
усетку.</p> <p>Девојка поцрвене сва као да ју је неко ухватио у нечему недопуштеном.</p> <p>— Н |
о; на сваком гробу по неко; изгледа као да је гробље оживело, као да су мртви малочас устали из |
влада у свима пословима.{S} Изгледа као да у целој земљи постоји као осећање општег банкроства. |
ујање таласа револуције.{S} Изгледа као да идемо у сусрет новог хаоса.{S} Шта се дешава међу ма |
се указа гомила света, тако велика као да се скупио народ са целе планете.{S} Сви су је гледал |
век, виши од ње.{S} И млада девојка као да је хтела узети у одбрану свога новог познаника, поди |
сподин, с нешто раскораченим ногама као да још носи гвожђе, десно његова госпођа, лево Чедомир, |
уће, а морао је сносити пребацивања као да се њему учинило не знам какво добро.{S} Његова жена, |
ати му жена. — Дошла Ката данас, па као да се у црно завила, плаче, суза јој сузу не стиже.{S} |
довољна у сваком случају.</p> <p>Па као да хтеде уверити себе, потврди:</p> <p>— Зашто да не бу |
и ово, она погледа значајно у Илића као да је хтела сазнати какав су утисак учиниле на њега те |
рилог његове себичности, тумачио је као да је управљен против њега: било да она не дође на заје |
положени, измешани.{S} Изгледало је као да су сви српски сталежи послали овде по кога свог пред |
ветра.{S} Све око њих изгледало је као да се унело, упило у неко надземаљско задовољство.</p> |
лиза на под.{S} Девојка подиже руке као да се предаје цела безбожном привиђењу које се јављало |
е су у тренутцима живости изгледале као да хоће да искоче из главе, обучен нешто немарно, са кр |
е јако обе слепочнице, које су биле као да хоће да прсну, а прстима затеже косу тако да осети к |
освести се она, и скочи са постеље као да се брани од нечијег насртаја.</p> <p>У соби је било |
строга.{S} Њеном пратиоцу чинило се као да ти кораци не додирују земљу; украшена многим успомен |
прецветалог јасмина.{S} Учини му се као да га биста посматра упорно.{S} Не могаде издржати тај |
е опет на професора.{S} Учини му се као да чује отварање апсанских врата, читање указа о помило |
ог милог присуства.{S} Чинило му се као да га је цео свет напустио, као да му нема најбољега шт |
х је хтела сакрити; болеле је.{S} И као да се хтела отрести тих осећаја, рече својој другарици; |
налетише црне мисли као осице.{S} И као да се хтеде одбранити од њих, он поново обгрли погледом |
и крај где би почео нов живот.{S} И као да хтеде остварити овај сан, он се обрати девојци, нежн |
ледао својим чудним сјајним очима и као да се питао да она не тера шалу.</p> <p>— Девојачка Шко |
шарене главе, брујале једва чујно и као да су јој давале неки знак, звале је к себи.{S} Тада де |
на би још јача.{S} Сунце се не види као да се растопило по целом небу, па жеже.{S} Нигде тице д |
и је роваш.{S} Мој ма̑л се развлачи као да је Алајбегова слама.{S} Деца <pb n="235" /> су ми не |
родужи даље.</p> <p>Имала је утисак као да лута по неком напуштеном месту: све је ту, куће, ули |
па-Клеопатра.</p> <p>Стари господин као да не чу шта му жена рече.</p> <p>— Све имаш што ти тре |
разе, на њу целу, њему се привиђало као да иза ње види једну нову варош, испреплетане жице, сто |
рља је била тако бедна да се чинило као да је примила од својих посетилаца навику да пије, па с |
, несхватљиве.</p> <p>— Наш Чедомир као да је пао с Марса! — смејала се госпа-Матовићка, која б |
начинивши десном руком један покрет као да хтеде истргнути нешто. — На сваком кораку, тако рећи |
д Илић <pb n="51" /> прекину тишину као да се присећао нечег:</p> <p>— Не... не, ти нећеш доћи |
>Госпа-Матовићка се зарумени у лицу као да је обузе изненадни страх да догађаји не узму други о |
репталих слабина и очију стакластих као да душа сања неки ванземаљски сан, тело наго, божанстве |
ри круга изнад места где је пао леш као да га тражи; пуче друга пушка; тица се изви над Дунав, |
.</p> <p>И овог тренутка, арап је чекао да се кола напуне откопаном земљом.{S} Његова длака ниј |
игурну учитељицу, невољу.{S} Он је имао да се бори из дана у дан за комад насушног хлеба, те га |
м, као што рекох.{S} То је што сам имао да вас посаветујем као млађег колегу... ви разумете?</p |
— заврши он.</p> <p>Илић није ни сањао да се овакви разговори воде између Белиних родитеља.{S} |
његов сан и мисли.{S} Поново је почињао да живи.</p> <p>— Је ли, зете, ти знаш француски... — п |
..{S} Да постоји рај сваки би се старао да што пре умре... <hi>Карт бланш</hi> имају: деца, луд |
а с малим квалификацијама који је морао да крши леђа пред сваким старијим, да крије своја осећа |
посету младићеву!</p> <p>Ни сама мисао да је Чедомир поново њен није ју могла утешити.{S} Свој |
о у души говорило му је да спречи мисао да не иде тим правцем, те је ударао крст на страни на к |
жу врата.{S} Долазила му је на ум мисао да нађе старог господина, па да му каже све.{S} За то н |
и о тим простим стварима, на саму мисао да то пише љубљеној девојци, њега је обузимала нека чар |
чудним сјајним очима и као да се питао да она не тера шалу.</p> <p>— Девојачка Школа може бити |
А мучно, што је, можда несвесно, осећао да је он сувише мали да би могао припомоћи тој промени. |
целокупност своје среће, Илић је осећао да ће та срећа било једним, било другим избором изгубит |
} На саслушању је изјавио да је покушао да изврши самоубиство због тога што му се досадио живот |
збројани.</p> <p>Сео је затим и покушао да сврши своје дело.{S} У соби је било тихо.{S} То беше |
.{S} Све је око ње било сиво, тако сиво да се њена црвена блуза у тој прозрачној сивини причиња |
ли у брзо и потпуно помиловање Јованово да се његово присуство готово осећало у кући.{S} Млади |
ају.{S} Велика Школа почињала је поново да оживљава.{S} По њеним просторијама су одјекивали раз |
власти, не да би је начинио бољом, него да је дочепа у своје шаке.{S} И он не жели власт да учи |
то име остало у публици, сигурније него да је фирма протоколисана код суда.</p> <p>У чокалиници |
же сачувај.{S} Нашем народу треба много да чита, да се просвећује, да се учи; он је готово цео |
ност је прошла.{S} Госпођа ће сад много да спава.{S} Довољно је ако се <pb n="184" /> служавка |
p> <p>— Оставите.{S} Имам вечерас много да учим.</p> <p>Газдарица изађе из собе и рече полако с |
н, недостојан да живи.{S} Он није видео да сви око њега имају свој крст на леђима.{S} Он је вид |
рила своме мужу:</p> <p>— Јеси ли видео да сам имала право!{S} Не треба гојити прасе у очи божи |
урову владу рано осетио.{S} Он је желео да има новаца да би осигурао слободу кретања, да би рад |
јама.{S} Осећао је да стари, није волео да му се противуречи и давао је честе савете.</p> <p>— |
тај крај.</p> <p>Млади човек није волео да има посла с војском те пређе на другу страну, где се |
ије било више школе.{S} Отац није волео да седим докона.{S} Знате, мој отац је прост човек, али |
е спреме.{S} Стога је и Чедомир разумео да ће његова сопствена срећа <pb n="18" /></p> <p>доћи |
исли, скровиште осећаја.{S} Он је успео да се она врати у Београд.{S} Али, ево већ неколико час |
d>XVI</head> <p>Радоје Остојић је успео да оснује акционарско друштво за експлоатацију Моравине |
кабинети зврје празни; краљ није успео да састави владу, вечерас нико не влада Србијом.{S} Кру |
о на онај свет, па после умакао и успео да пребегне у Турску.</p> <p>Илић стиже доцкан кући, па |
> <p>у њој звезду пратилицу, он је хтео да она буде једино метеор, који ће се појавити на његов |
том, за животом потпуним.{S} Он је хтео да га види јасно, ту, поред себе, да се сав загњури у њ |
на неразумљив начин.</p> <p>Он је хтео да буде просто мудрац.{S} Своје мисли налазио је шетају |
ао високо своју лепу главу, и није хтео да погледа те одрпанице.{S} Кад би се кола напунила, ос |
се мајка.</p> <p>Млади човек није хтео да чује о тој операцији која би га лишила очевине.{S} О |
м, то није било могуће.{S} Он није хтео да склапа озбиљније везе, он није тражио <pb n="110" /> |
— викну му стари.</p> <p>— Ја бих хтео да изучим за златара код тебе.</p> <p>— Какав златар на |
<p>Међутим, једном кад је Радоје почео да говори о лакој дељивости електричне <pb n="177" /> с |
у ноћ преживелих година.{S} Преста брзо да се бори против појаве два женска лица, оба љупка, об |
мртав пијан.{S} На саслушању је изјавио да је покушао да изврши самоубиство због тога што му се |
испуни, јер, каже, жандарм јој наредио да то мора бити свршено још тог јутра.{S} То је била ли |
ародни отац да му је један бирач тражио да купи шешир његовој жени.</p> <p>— И он га је купио?< |
S} Учитељ се вечито <pb n="58" /> жалио да Радоје стално трчи напред: научи лекцију која није ј |
о довољно одважности.{S} Онда је мислио да напише једно писмо госпођи, одрекно им кондицију из |
далеко једно од другог.{S} Он је мислио да се она удала и да није ништа сачувала од спомена на |
по, остао је без марјаша, а није мислио да ће му што требати, па да узајми.{S} Он то призна, и |
х чиновника, те је рачуноиспитач мислио да је цела његова несрећа долазила од његове ниске школ |
занат није занео мозак, те је намислио да црпе злато из те убоге речице, за коју зна мало ко в |
ујући га по подбратку. — Ко би помислио да тако уме завртети мозак девојкама!{S} Бога ми, Бела, |
поред те зграде, а никад није приметио да у њој <pb n="4" /> седи неко кога треба чувати.{S} У |
.</p> <p>Чедомир је још раније наслутио да девојка није равнодушна према њему.{S} Јер нашто онд |
S} Он је већ у двадесетој години научио да му живот доноси чист приход.{S} Његова је девиза: уж |
вали само своме сељаку, лако се одлучио да приђе првој струји.{S} Брзо се нашао у првим редовим |
> <p>У том је изненади отац да се решио да се жени.</p> <p>— У кући ми је роваш.{S} Мој ма̑л се |
два пута изјавио како се озбиљно решио да да̑ земљи нов, либералан устав.{S} Јако је љут на ре |
> <p>— Имаш ли коју паприку?{S} Нема ко да ми купи.</p> <p>На улици се чу тресак тарница.{S} То |
Јавну реч је заглушило пиљарско <hi>ко да̑ више</hi>. <pb n="276" /> Зборови су само позорница |
ању.</p> <p>Његовој жени је годило јако да постане министерка, т.ј. да јој муж постане министар |
зашто да се не узму?</p> <p>— Ама, како да се узму, човече? — одврати му жена. — Дошла Ката дан |
а драгана.</p> <p>— Ћути ти, ти... како да те назовем?... ти ћеш оцу дати рачуна.{S} Ти ниси ви |
уди Аницу.{S} После се застиде.{S} Како да јој објасни то што је крила од саме себе?{S} Ипак у |
не, рецкасте листиће.{S} Мислио је како да врати ову љубазност.{S} Њих двоје би могли бити тако |
о оријенталским ресторанима, али никако да буду онакве какве их је госпа-Клеопатра спремала о ј |
што опредељено, она се решавала једнако да му пише.{S} У брзини с којом је оставила Београд ниј |
pb n="99" /> жртвовати све, живети тако да нико, осем њеног мужа, неће моћи рећи:</p> <p>— Она |
ушати, рећи је увек, и увек радити тако да је човек може рећи.</p> </div> <div type="chapter" x |
воју другарицу.{S} Она седе весело тако да јој обе стопале отскочише од земље.</p> <p>— Како је |
ево у трњаку.{S} Он се окрену тамо тако да му се лице није видело јер се бојао да јој га покаже |
ће да прсну, а прстима затеже косу тако да осети како му се кожа одваја од лубање.{S} Један гла |
а појма твоја философија".{S} Ма колико да му је ова нова критика позитивизма изгледала да се о |
после иде плата, није много али колико да се храниш.{S} А занатлија?{S} Рано се дигни, доцно л |
ишња је мало јела и говорила тек колико да не поквари расположење двоје старих.{S} Аница ју је |
ад дођоше до њене куће.{S} Би јој тешко да прекине чар у који су је заносиле те приче.{S} Око њ |
S} Али се не усуди, јер би онда требало да исприча своје везе у кући министра Матовића, да обја |
n="50" /> <p>У очи дана кад је требало да се растану, начинили су велику шетњу, обишли су гото |
еком маглом.</p> <p>Друштво их је звало да пожуре.{S} Једни су већ одмицали у правцу вароши.{S} |
едонији.{S} Председништво је предлагало да се клуб уздржи од те патриотске манифестације с разл |
о првих праменова косе, те је изгледало да се девојка стиди без икаквог нарочитог повода.{S} По |
али је купаца било доста, јер се знало да код њега човек неће бити преварен ни у мери ни у роб |
Илић говорио.{S} Није јој тада измицало да он оскудева понекад у јаким аргументима, да су његов |
чиве болести, па ипак се силило и хтело да сакрије своју немоћ.{S} Упрегнуто <pb n="298" /> уже |
ла женске послове.{S} Међутим сад, било да кува ручак, јела су испадала недосољена, несаврела, |
ине.{S} Било да се с ким сусретне, било да поразговара, очекивала је из првог погледа подсмех, |
с, било да га не примети на улици, било да се сувише смеје са осталим друговима.{S} Па и ти дру |
да она не дође на заједнички час, било да га не примети на улици, било да се сувише смеје са о |
је као да је управљен против њега: било да она не дође на заједнички час, било да га не примети |
едосољена, несаврела, загорела.{S} Било да купи што за кућу, малопродавци варали су је, продава |
је полагала на мишљење околине.{S} Било да се с ким сусретне, било да поразговара, очекивала је |
на мери, потурали што је рђаво.{S} Било да узме што да закрпи, закрпе су изгледале велике, ружн |
и страсно и одано.{S} Јасно јој је било да он није више њен и да то не може бити.{S} Али се она |
срећан?{S} Пре свега, јасно му је било да не воли Белу... не бар оном љубављу, чежњивом и стид |
аве очи у девојке. — Можда би боље било да се никад нисмо познали.</p> <p>— То је сувише горко. |
Слушајући звуке пијука, њему се чинило да слуша њен љупки глас, који му добацује слатке, занош |
само допуњавало њену лепоту и говорило да је она од оних простодушних бића која иду право и чи |
творке, сама петица.{S} Није се памтило да је неко положио с таквим успехом.{S} Чедомир је поло |
оља у Старој Србији, он је прешао овамо да се школује, потуцао се од гимназије до гимназије, ст |
екретници и није се могао одлучити камо да претегне.{S} Интелектуални живот је одвојен од практ |
ма је већ изречена пресуда.{S} Ми имамо да бирамо између ово двоје: или да убијемо наше срце па |
еше у другој соби. — Што су дивне, само да знате!... чу се отуда њен глас, јасан сад као од чис |
нешто у готову!{S} Она није знала само да министар има ћерку... ту бледу девојку, с којом се Ч |
— Уверен сам да би га она пољубила само да види како је то кад су бркови обријани!</p> <p>Доист |
сажаљиво. — Наша Велика Школа зна само да фабрикује немоћне чиновнике; она од младих, паметних |
руги посао.{S} Радила је двоструко само да не остане на само са својим мислима.</p> <p>— Радоје |
S} Ми не знамо где идемо, ми знамо само да смо на путу...{S} Можда све ове мисли нису долазиле |
вио се сав, начинио од себе ругобу само да би био примећен.{S} Нема весеља.{S} Лица се згрчила, |
вде, у вашој кући, с вама... кад можемо да разговарамо као пријатељи.</p> <p>Бела је била узела |
ено питање. — Нико нас не тера, па ћемо да једемо понајлак.{S} У турском рату Вера Павловна, се |
" /> жена је била отворила врата лагано да би га што мање узнемирила и гледала у њега сивим, ос |
разумети.</p> <p>— Да, мени је потребно да ме неко разуме, да ме охрабри ако сустанем.{S} Наши |
нечему веселијем.{S} Ти си волео одавно да идеш у Париз?</p> <p>Младић је погледа расејано.</p> |
или су главни радови предузећа; наравно да су онда и скупо стали, те се оно мало новаца колико |
ово за посао.{S} Осећао је инстинктивно да му је тај рад једини ослонац што му је остао.</p> <p |
ење на свог сина.{S} Војсци је наређено да чува границу и, под претњом смрти, да не допусти кра |
Вишњом у њеном стану, трудио се стално да не остаје на само с министровом ћерком.{S} То је бил |
је дефинисао природне законе тако силно да је његова философија изгледала као последња реч наук |
родужила пут с њом.{S} Било му је јасно да га Лазаревићева избегава намерно, па и да му пркоси. |
{S} Обала се огледала у води тако јасно да је гледалац мешао стварност са илузијом.</p> <p>— Ни |
{S} Није знао, али му је сад било јасно да није ништа боље судбине од тог коња са пропалим нога |
ју је закон наређивао и тражила одлучно да јој се мртвац преда на сахрану.</p> <p>Београд, авгу |
ра и љута газдарица.</p> <p>— Није лепо да се девојке задржавају доцно у вароши — приговори јој |
присуству.</p> <p>А Радоје је умео лепо да говори... полако, дижући постепено глас, према знача |
е другарице.{S} Само, она нађе за добро да је опомене:</p> <p>— Чувај се Чедомира, Вишњо.{S} Он |
ости.{S} Ништа на свету није било кадро да је скрене са правога пута : мушки поглед ни рђав при |
читања, спреме.{S} Више пута узмем перо да забележим идеје које лутају кроз моју главу и изглед |
анствен ватромет.{S} Аница потрча хитро да поврати своју другарицу.{S} Али, на пола собе, она с |
ати предрасудама!</p> <p>Говорила је то да би га казнила.{S} Она је иначе веровала да је он вол |
...{S} Ко ће у то да верује!...{S} И то да дочекам у својој рођеној кући, гром вас спалио... од |
наивна, старинска жена...{S} Ко ће у то да верује!...{S} И то да дочекам у својој рођеној кући, |
обљавају, укрштају и изопачавају, место да врше функцију прописану законом.{S} Отуд долази стал |
зна мало ко ван Србије.</p> <p>— Место да нам користи та река, она нам плави поља, засипа усев |
је цвећа, те потражи какво угодно место да седне и сплете венац.{S} Око ње се простирала таласа |
своју.{S} Газда-Митар га је звао често да га што послуша, напише му писмо или признаницу, јер |
помоћу других.{S} Она је осећала просто да је урадила нешто што није требала учинити; и то ју ј |
па опет кад видим да је нешто боље, што да не радим тако!...{S} Звао сам доктора.{S} Он јој пре |
урали што је рђаво.{S} Било да узме што да закрпи, закрпе су изгледале велике, ружне.{S} Узалуд |
завесе.{S} У соби је мрак, али мало што да је свежије.{S} Из чамовине на прозору цури смола.</p |
е будући министар. — Ако се воле, зашто да се не узму?</p> <p>— Ама, како да се узму, човече? — |
отпуно, до краја, систематски.{S} Зашто да то право имају само мушкарци?</p> <pb n="66" /> <p>— |
p> <p>— Не! — одби она усиљено. — Зашто да будем невесела?</p> <p>Стара девојка је ухвати за ру |
е уверити себе, потврди:</p> <p>— Зашто да не будем задовољна!</p> <p>— То је опет срећа... нек |
/> <head>XV</head> <p>— Хтео сам нешто да ти кажем, жено — рече Матовић, спремајући се да легн |
p>— Пардон за један часак... само нешто да видим.</p> <p>Није се преварио.{S} У једном листу на |
иног стана до њене куће; он се опоменуо да је сутрадан неки празник, кад се нема школе, те пред |
о бити по најновијој моди и сувише скуп да би се продавао у дућану.{S} Газда-Митар имао је срећ |
о кривим.{S} Поштење му је налагало бар да извести своју бившу драгану и уштеди јој муку од саз |
ако ти будеш моја жена!{S} Ја сам кадар да радим за двоје.</p> <p>— Ти заборављаш опет стварнос |
о добар Словен, прими радо овај изговор да не ради ништа, и приста.{S} Они пређоше трем.{S} Јед |
на на време млезеви би ударили о прозор да весело човека опомену како је пријатно бити у својој |
ђе постављало исто питање.{S} Њен напор да замени мајку показивао се готово узалудан.{S} Док је |
аставница.{S} Није морала трчати на час да не задоцни.{S} Па и ти часови!{S} Није их било више |
је као повреду тога закона њен потхват да сама извојује свога мужа.{S} Она се питала шта би ми |
вом месту акт озбиљан, хладан, срачунат да се прими онолико колико се даје...{S} Шта ви мислите |
ље коју је осећао, да прати нови покрет да би га могао сузбијати.{S} Филозофи изилазе из ледено |
епа у своје шаке.{S} И он не жели власт да учини добра себи или другом, него тако... ради саме |
што се мисли, а са њом и сва могућност да будемо срећни.</p> <p>Дрхтећи, Вишња је гледала у св |
упротности, не помишљајући на могућност да се размажена девојка игра жмурке с њим.{S} Најзад се |
{S} Баш ме данас у седници пита Поповић да ми није шта род.</p> <p>— Гле ти, видре, чак га и то |
пе, збора и договора — трудио се младић да скрене правац својих мисли на конкретне ствари, али |
{S} Књиге су суво знање.{S} Дају ти моћ да разумеш ствари, али те заводе својом неприродном лог |
бог њега самог, те му изазивала потребу да промени себе, да кида, да се разведе са самим собом. |
изала на снагу, те је већ имала потребу да се допада људима, и друго, што су је другарице, ћерк |
<p>— Ја радим да убедим људе у потребу да се поново почну послови.{S} Као што видиш, штета је |
вали митрополита што им не услиши молбу да се преко лета прехране у каквом манастиру, они Ужича |
даде пружајући му руку, па окрену главу да би сакрила своје узбуђење.</p> <p>— Збогом!... — пон |
.{S} Вишња се опет није осећала у праву да затражи та објашњења.{S} Шта је она била сад њему до |
а, у прогрес, у човечанство.{S} Не могу да примим да је васељена створена ради гомиле глупака.< |
циљајући на краљеву женидбу. — Не могу да схватим такав брак у обичним приликама, а камо ли ка |
жи он, упркос свега — посланици не могу да се определе јер се стално налазе у недоумици: да ли |
о ти никне лудаја,</l> <l>За мене младу да лудиш,</l> <l>Ако ти никне буника,</l> <l>За мене мл |
о ти никне буника,</l> <l>За мене младу да буниш.</l> </quote> <p>Сунце је било још високо.{S} |
и је добро и на столици.</p> <p>У труду да задовоље што више једно другога, они се готово посва |
n="30" /> културе једном речи.{S} Кажу да је ова варош по свом положају, после Цариграда и Неа |
pb n="272" /> <head>XXIV</head> <p>Кажу да на састанак људи долазе увек нешто раније, а да жене |
ан дуг, прав сокак, где се куће ћушкају да захвате што више улице.{S} Роба из дућана гомила се |
очас устали из гробова, да још не знају да се нађу.{S} У осталом, он је тако замишљао час васкр |
ке које хоће да се шале, које допуштају да се задиркују.</p> <p>— Хладна је као тестија! — река |
за тебе да си срећан човек.{S} Причају да се у тебе заљубљују министарке или њихове ћерке...{S |
ну, каквој повољној прилици или случају да они реше његову судбину.</p> <p>Једном се дигнуо с р |
ционарне песме и ишли на трећу галерију да гледају <hi>Ткаче</hi>.{S} После би у групама пратил |
гомиле сена, не могући да се реши коју да изабере.</p> <p>Идеални егоист који тражи целокупнос |
иког песника прошлог столећа, заслужују да на њихове хумке долази свет и молитве чита; међу нај |
ћног дана, она хтеде показати томе ђаку да она није мачји кашаљ, да она има нешто више од те тр |
је примила од својих посетилаца навику да пије, па се пропила и од пића посрнула, па продужила |
>Без размишљања, Чедомир понуди девојку да ступи унутра.</p> <p>— Нећу — занећка се она детињас |
во пред собом.{S} Позвао је ову девојку да јој исприча потанко <pb n="281" /> како се оженио, д |
буњивала се и допуштала своме пријатељу да он формулише оно што је хтела рећи.{S} Да би пак ути |
је с одмереном љубазношћу и одредио му да предаје латински језик и историју Срба.</p> <p>— Заш |
вилима, кажњавао га опоменом, претио му да ће га казнити озбиљније.{S} Ни ђаци га нису много по |
>Доиста, она му је често тражила мараму да је намирише, нудила му бонбоне, китила га цвећем из |
и се <pb n="147" /> предомисли и окрену да нађе своје друштво.{S} Зашто?{S} Ни она сама не би т |
својом старом пријатељицом, ма по цену да се понизи.</p> <p>— У осталом, мени није ништа право |
низма, она је имала јединствену вештину да измири у себи жену која господари кућом и жену која |
} Снегови што су падали целе зиме почну да се краве.{S} Пред дућанима су воштане свеће, обешени |
за телеграфски дирек.{S} Ту је у стању да остане <pb n="233" /> сатима.{S} Ако га ко упита шта |
цијалне суревњивости.{S} Они су у стању да омрзну човека кад на њему угледају нову кравату.{S} |
мократских рефорама, а они нису у стању да се одрекну ни државног фијакера!</p> <p>Али младој б |
доцкан кући, па сутрадан јави директору да је болестан, те не може долазити у школу за неко вре |
ормална осећања жене.{S} Све је било ту да та жена постане једног дана срећна мајка, проживи ми |
S} Можда је узалуд тражити да се животу да̑ вредност у људском смислу речи.</p> <p>Ова храброст |
и маловарошани који су дошли о распусту да виде Београд, беспослени радници, становници предгра |
грања... нарочито играња.</p> <p>— Нећу да ми се свет смеје: хрома млада, хрома млада! — говори |
не хтеде продужити школу.</p> <p>— Нећу да будем чиновник — рече оцу.</p> <p>— Него шта ћеш, не |
Ја мислим на твоје испите.{S} Али нећу да се преучиш.{S} Остави данас те књиге — додаде весело |
д тихе носталгије што смо пустили срећу да одлети кад су нас њена крила додиривала, до врелих и |
хоћу да се образујем до краја.{S} Хоћу да будем на висини времена у којем живим.</p> <p>Каја ј |
време, да се не живи тако брзо.{S} Хоћу да грицкам полако <pb n="242" /> своју срећу, живот ми |
р. — Он се тек пење врхунцу.{S} Ја хоћу да он буде вредан...</p> <p>— Пуста жеља!{S} Јер само г |
етно.{S} Она признаде:</p> <p>— Ја хоћу да се образујем потпуно, до краја, систематски.{S} Зашт |
тивна знања модерној жени.{S} А ја хоћу да се образујем до краја.{S} Хоћу да будем на висини вр |
шала је од другова да говоре са завишћу да је то најбоља кондиција у Београду: стан, храна, при |
тер, а електрично звонце позва собарицу да послужи слатко.</p> <p>— Само још фале прангије! — г |
затим, Бескрајним.{S} Ја се враћам срцу да осети оно што мисао моја није могла сазнати.</p> <p> |
глава.</p> <p>Илић махну руком кочијашу да полази, и више се не врати својој ташти ни својој же |
о томе осећању празнине, обузе је страх да не сретне једног човека кога за живу главу није хтел |
ажећи много.{S} Не треба да те је страх да ћеш бити каткад несрећна; то је општи закон; свако ј |
у лицу као да је обузе изненадни страх да догађаји не узму други обрт, те се одважи да удари н |
S} Теби првој о њој казујем, и хтео бих да знам шта ти о том мислиш?</p> <p>Вишњин поглед сукоб |
и ударио га тако страшно ножем у трбух да га је послао на онај свет, па после умакао и успео д |
ружила.{S} Ретко се види један мушкарац да се осмејкује.{S} Успети, само успети, успети по свак |
<p>— Остави, дете — бранио јој је отац да то ради.</p> <p>Прљила се око ватре, руке су јој пуц |
тим се обрати своме сину. — Сад ће отац да се врати, па пази, Младене.{S} Немој да се мангупира |
ити њој ?</p> <p>У том је изненади отац да се решио да се жени.</p> <p>— У кући ми је роваш.{S} |
Пре неки дан рече ми један народни отац да му је један бирач тражио да купи шешир његовој жени. |
S} Она се питала шта би мислио њен отац да је сазнао за посету младићеву!</p> <p>Ни сама мисао |
удила се девојка болно. — Бар једну реч да је здрав.</p> <pb n="223" /> <p>По ручку пређе на тр |
ко од њих знао је наћи по коју лепу реч да јој каже, да јој честита на положеним испитима, ласк |
Не, ја те нећу пустити док ми не обећаш да ћемо се опет видети — одговори Илић енергично, и ухв |
оће да је модерно...{S} Дакле, ти кажеш да причекају?</p> <p>— Да, боље да се кају раније него |
гни, доцно лежи, а кад остариш не можеш да радиш, па куд ћеш него у просјаке.</p> <p>Сад се све |
ола треће класе.</p> <p>— Ако пак хоћеш да будеш задовољан — продужи Ристић — онда мораш ићи из |
остане увек нешто.</p> <p>— Шта мислиш да ли да пишем детету у Београд?</p> <p>— Њој ће бити с |
ли ти имаш дух романтичан.{S} Ти мислиш да сам ја груб.{S} Ја нисам груб.{S} Ја имам искуства, |
p> <p>— Чисти се из наше куће...{S} Још да трпим којекакве трутове!</p> <p>На крају једног такв |
лове,</l> <l>Узори равне долове,</l> <l>Да видиш шта ће да никне.</l> <l>Ако ти никне лудаја,</ |
е требао Дарвин ?</p> <pb n="300" /> <p>Да је на његовом месту био какав ветеран на перу, он би |
6"> <pb n="306" /> <head>XXVI</head> <p>Да ли је то био случај?{S} Или заиста нека виша сила уп |
?</p> <p>Вишња, лака словенска природа, давала се уверити и овом половином своје душе, и обећав |
арајући полако њено име из првог брака, давала детаље о њеној породици, о њој самој, познанству |
.{S} Та је слика препоручивала молитву, давала опроштај, угушивала себичност, будила све умрле |
утку реч која јој је требала.{S} Кад је давала своја мишљења, реченице су јој остајале недоврше |
/> <head>XX</head> <p>Лазаревићева није давала раније готово никакве важности сујеверицама.{S} |
је волела те изласке, при којима јој се давала прилика да истакне своје <hi>отлично</hi> порекл |
аних рака.{S} Гомиле иловаче у помрчини давале су утисак гробних хумки.{S} Усамљени пламенови к |
ве, брујале једва чујно и као да су јој давале неки знак, звале је к себи.{S} Тада девојка опаз |
сунцем готово у дијамантском сјају, те давали улицама, које су празне ћутале, празнички изглед |
Радоја — говорио је грађанима, који би давали наметљиве савете. — Наше је да нађемо новац, а о |
једног бољег радника: ништа у њој није давало утисак раскоши ; све је било потребно, чак преко |
е као талас.{S} Њено данашње одушевљење давало јој је израз пуноће, савршенства.{S} Са заокругљ |
Њихова се наука састоји — тврдио је — у давању необичног смисла обичним речима и излагању врло |
але, а и сам је био крив: био је лабав, давао је лако добре оцене, помео се једном у преводу не |
е, па Крунском улицом на Врачар, где је давао лекције једном гимназисту.{S} Било је око пет сат |
ри себи палидрваца да се упали цигара и давао на веру.{S} Могло се ићи из ходника у ходник, из |
тари, није волео да му се противуречи и давао је честе савете.</p> <p>— Узмите се на ум — рекао |
читати и писати.{S} Он је на тај начин давао свечаности томе раду, сређености својим мислима и |
лаву, мучили је као нешто живо, гушили, давили.{S} Језа ју је подузимала.{S} Руке јој гореле.</ |
} Смрад од пића, обуће и збијене гомиле давио је.{S} Гостима није то сметало.{S} Они су седели |
домиром у њеној соби мирно, као на неки давни несрећни случај.{S} Нека топла нада, која се у њо |
рудила.{S} Њена права симпатија била је давно оставила домазлук и више се није враћала.{S} Њен |
у себи Вишња гледајући расејано у своју давну другарицу која се није заустављала у причи о свој |
орено своју погрешку, укиде оба закона, даде оставку на свој положај и премину са скромном пенз |
твоју руку — рече он.</p> <p>Она му је даде.{S} Око њих је био мир, онај дубоки пољски мир кој |
болесној склоности своје душе, он се не даде да га занесе та струја нових нада, него исприча др |
доби потпуно помиловање.{S} Странка му даде место главног уредника свога органа.{S} Знаци наро |
ољна сума за почетак.{S} Али оба закона дадоше врло рђаве резултате.{S} Министар. који се целог |
многих државних, окружних и општинских дажбина.{S} Свет даје и последњу цркавицу, а нема ни пу |
и се сусретоше.</p> <pb n="288" /> <p>— Дај ми твоју руку — рече он.</p> <p>Она му је даде.{S} |
несташан смех одјекну долином.</p> <p>— Дај да ти помогнем око венца — рече затим и посади се п |
е дане уз сина господина.</p> <p>— Боже дај здравље — говорио је раније стари Остојић — нек ми |
ницу.</p> <p>— Сутра да ми што буде, не дај боже, па да ми дете остане без спреме, као сироче — |
е много брине за тебе, да и ти ниси, не дај боже, болесна, да ти школа није тешка и да не оскуд |
<l>До кладенца момче и девојче —</l> <l>Дај, девојче, очи да ти љубим!</l> </quote> <p>— Како ј |
циничном сиротињском перверзијом, која даје све више сласти што се ниже пада.{S} Калдрма, куће |
Ја сам се решила.{S} Девојачка школа не даје позитивна знања модерној жени.{S} А ја хоћу да се |
уска, непрактична, несавремена; она не даје позитивна знања.{S} Не застаните на путу еманципац |
жи зазидан у темеље.{S} Фирма за машине даје ми повољне услове.{S} Држава има рачуна да нам опе |
у која им се проповеда, мужа који им се даје, срећу ако је сретну, несрећу много чешће, и судби |
срачунат да се прими онолико колико се даје...{S} Шта ви мислите, господин-Илићу?</p> <p>Чедом |
лектричне <pb n="177" /> снаге, што јој даје преимућство над паром при употреби у ситној, па и |
одстрека за велика дела; општење са њом даје радости, одмора, утехе, а не нове невоље и морално |
них млађих философа прокламује да разум даје само карикатуру стварности.{S} Нове цитаделе роман |
што се нема прилике или што се овде то даје тешко сакрити или најзад што и најмања љубавна ава |
окружних и општинских дажбина.{S} Свет даје и последњу цркавицу, а нема ни пута, ни ћуприје, у |
страшнијих.{S} Девојка је знала да Илић даје лекције сину новог министра, Матовића.{S} Слушала |
S} Пропадам...{S} Има ли људи!...{S} Не дајте ме.</p> <p>Савлада се.</p> <p>Младић, поред ње, п |
ије довољно.{S} Књиге су суво знање.{S} Дају ти моћ да разумеш ствари, али те заводе својом неп |
— Показаћу ја сад реакционарима коме се дају двојке! — говорио је дечко самоуверено, циљајући н |
{S} Ћифте веџбају своју памет на теби и дају своје мишљење о твојим поступцима.{S} С врха до дн |
има који их фаворизују, помажу, који им дају, или бар обећавају, какав добитак.{S} И веруј ми, |
и задржа је тако уздигнуту цело време, дајући утисак неког од оних наших неписмених државника |
ери, наше неједнаке тежње.{S} Оставимо, дакле, прошлост.{S} Она се не врати, ма је звао колико |
на главну ствар.</p> <p>— Ти га волиш, дакле? — рече меким, поетским гласом. — Ти си сасвим из |
мењају.{S} Све хоће да је модерно...{S} Дакле, ти кажеш да причекају?</p> <p>— Да, боље да се к |
м.{S} Он то сад зна, зна позитивно, има дакле сигурне доказе... те поређане хартије, ту архиву, |
Откуд ти та практичност?{S} Повијаш се дакле према ветру?{S} Изгубила си све принципе.</p> <p> |
оји се називају: хтети и моћи.{S} Зашто дакле бити против онога који нам олакшава борбу између |
сио Белину руку и да је она, као мајка, дала свој благослов, па је погледа подозриво испод ока. |
ула је на кратко са целом прошлошћу.{S} Дала је реч својој другарици да јој проводаџише за прву |
себе, те му је ваљада због тога чаршија дала надимак:{S} Јеж.{S} Стеван се није слагао са женом |
зиономије.{S} Кога и позна, чини јој се далек, хладан, као окаменотина.{S} Ено Гаврила Петровић |
од њене лепоте, то беше њена симпатија, далека, нова, друга љубав која се приближава.{S} Ипак н |
веџбали се војници и чула се промукла, далека и кратка команда: „К нози!“</p> </div> <div type |
еном тепиху своје собе.{S} Једна мисао, далека, тамна, једва схватљива, опомену га радости са к |
о вече, комшинка! — поздрављао ју је из далека, скинувши качкету до земље.</p> <p>Понекад би се |
ардаци ракије.{S} На гробљу, које се из далека види, снег окопнео; на сваком гробу по неко; изг |
а.{S} Те ствари му се чиниле непознате, далеке, туђе, несхватљиве.</p> <p>— Наш Чедомир као да |
лост севнула би несигурно као муња неке далеке буре.</p> <p>Као сви људи који воле књиге, Чедом |
ле.{S} Кад би је и сусреле, оне су биле далеке, превучене неком сенком.</p> <p>— Шта ћу му ја! |
е је другарица спомињала изгледале тако далеке, бледе, ситне, као да се нису њој десиле, већ их |
p>— Да си тако брз на раду као на лажи, далеко би отерао! — рече му други пут. — Само на кога с |
м у неки свет где га нико не познаје... далеко негде, у непознати крај где би почео нов живот.{ |
ми, Бела, пази се доцније, не пуштај га далеко од себе!</p> <p>Бела се церила ђаволасто.</p> <p |
је љубави према бакалиновој ћерци, која далеко тамо иза Рудника ради на свом образовању и спрем |
="107" /> <p>У тој средини која је била далеко од праве раскоши, али за Илића представљала гото |
о ње се простирала таласаста равница на далеко.{S} Где се окрене, ливада јој је нудила меке, ми |
з суморних, мрачних очију ишао је негде далеко, у бескрај.{S} Његов несрећни геније, који је до |
ности : — Наша модерна жена изостала је далеко иза жена цивилизованих народа.</p> <p>— Да.{S} Н |
материнству.{S} Те ствари су биле дотле далеко од Вишње као и сибирска поља.{S} Оне су је одмах |
тра и чиновник из суда били су изостали далеко иза њих.{S} Пред њима пак се пружала усталасана |
их је и таквих који су раније обилазили далеко професоров дом као место нечастивих.{S} Јован им |
доцнијих тренутака, кад су били одмакли далеко од универзитета и кад му је Лазаревићева говорил |
ле, — чаврљала је рођака. — Не станујем далеко.{S} Да само знаш како ми је леп стан, па баба... |
ј!{S} А мени се чини да је то било тако далеко... даље него детињство.{S} Шта се све за то врем |
добио електрику.{S} Преко лета се било далеко одмакло с послом.{S} Оба главна зида на брани би |
ња, кад је можда био за читав континент далеко од Београда, за стотину векова од присутног трен |
његово биће вукло га је у том тренутку далеко од науке, тамо у ту сивину, ка његовој другарици |
гледима, у нехотичним додирима, били су далеко одмакли од града.{S} Пред њима се указивао усамљ |
ју је био готово заборавио.{S} Они беху далеко једно од другог.{S} Он је мислио да се она удала |
о грешака у Науци, пошто ми стојимо још далеко од истине, пошто васељенска загонетка измиче наш |
ут од салона и као враћајући се с неког далеког пута, по којем је његова мисао дуго лутала. — О |
а опростио само пола казне.{S} Доцније, дали су му удобнију ћелију, скинули му гвожђе с ногу, д |
ерено, циљајући на професоре који су му дали слабе оцене. — Само док се мој ћаћа пусти с робије |
у који је правила, по очима што се нису дали <pb n="275" /> збунити, по образима који се више н |
е посрбљеног Робинсона који се из неког далматинског пристаништа укрцава на море.{S} Као гимназ |
ређивала грађанима да поправљају што се дало поправити.</p> <pb n="230" /> <p>Вода је већ допир |
ни се чини да је то било тако далеко... даље него детињство.{S} Шта се све за то време није дес |
и, вртио репом и хватао устима муве.{S} Даље, преко разноврсних кровова видело се парче једне у |
ала је дебелу сенку чак преко улице.{S} Даље од ње, по једној пијаци, око сандука, гомиле боста |
месту погрешно су ушли у други воз.{S} Даље опет, изгубила им се корпа са стварима.{S} Муке су |
љави таласићи жути, гипки, пенушави.{S} Даље се није видело ништа.{S} Киша је пљуштала.{S} Са р |
авилна и крупна, дрхтала је на зиду.{S} Даље мало, пузала је, разлиставала се стара лоза, пушта |
низови вагона, зеленило суседне баре, а даље, горе, на брегу, белео се један крај вароши под не |
ичаст сноп првих сунчевих зракова.{S} А даље, по шору, поцрнелим крововима и раштрканом селу, п |
тресак тарница.{S} То је пошта одлазила даље.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19140_C |
мангупирао се са свим, изгубио право на даље школовање, побегао са два заната.{S} Најзад, госпа |
, и само срећан случај спасе девојку од даље несреће.</p> <p>— Чујеш, Вишњо — рече јој отац кад |
?{S} Она је ишла уморно, тромо, али све даље.{S} Можда је ипак нешто остало од ње?{S} Можда ће |
био и Чедомир.</p> <p>Вишња пак остаде даље на барикадама.{S} Она није опраштала своме другу т |
ојој пријатељици да изађу у шетњу негде даље него што се то могло после школских часова.{S} Наш |
а машта не задовољи се тиме.{S} Она оде даље, и стаде му цртати положај те своје творевине прем |
е се цели животи истроше, а душа не оде даље од бриге за насушни хлеб и државни порез.</p> <pb |
није хтела видети.{S} Ипак, корачала је даље.{S} Надала се да ће се сакрити.{S} Подржавала ју ј |
спросио је њену другарицу Милеву, па је даље писао Вишњи да се не љути, да дође на свадбу ако м |
p> <p>Кад би она била његова, мислио је даље, постао би бољи човек.{S} Чинило му <pb n="280" /> |
зена стакла спречавале поглед да продре даље.</p> <p>— Можда је какво посланство! — одговори мл |
ти се по калдрми од дворишта, па замаче даље, у мрак.</p> <p>Илић угледа ову сенку.{S} Хтеде не |
чиле су сељаке из околних села, па и из даље.{S} Задовољно срце је замахивало снажно пијуком.{S |
припремити револуцију...</p> <p>— Ја и даље остајем противник тог кабинетског социјализма — пр |
преко пута помиловани робијаш?{S} Па и даље, доле у Београду, зар није видела гомиле још горих |
.{S} Опијао се њиховим фикцијама, пио и даље тај опасни напитак који му је убијао сваку самоста |
д његовог прадеде голаћа, а можда још и даље, од предака којима имена није знао, а који су мора |
а се предомисли, окрену главу и продужи даље.</p> <p>Имала је утисак као да лута по неком напуш |
ема младићу, љубав речи и уздисаја, али даље... права љубав је за њу била забрањена.{S} Као сви |
иза Земуна, сакривали сунце, па бежали даље.{S} После њих долазили су други, па трећи, брзи, д |
поток поред њиних ногу.{S} Они су ишли даље.</p> <p>Таман да се спусте низ једно брдо, кад вет |
е не зауставити на том месту, зашто ићи даље и питати несигурне хоризонте за нечим што више ниј |
p> <p>— Шта мислите после? — настави он даље, затежући капут рукама у џепу. — У учитељице?</p> |
он им није смео прилазити, он је бежао даље од њих.{S} Тада би одлазио из вароши, у околне пар |
колико министара, један милионар и тако даље, веле, да су прошли кроз две собе из којих се саст |
један радник, затворених очију.{S} Мало даље од њега видео се крвав перорез.</p> <p>— Говори ко |
ља претворила у најлепши врт.{S} А тамо даље...</p> <p>И Радојев поглед изгуби се у планине кој |
унавске стране: варош је почињала нешто даље од обале, из зеленила које су састављали ритови, п |
ма до земље, осенчени шљивацима.{S} Још даље, указивала се црвена силуета једне цигљане.</p> <p |
ве оно нешто неизвесно што очекујемо од даљег живота, а што би хтели да сазнамо и улепшамо као |
ом објасни, пре него што предузме какав даљи корак.{S} Она га је избегавала свеједнако, намерно |
олакшавати му везе с оближњом вароши и даљим пијацама, организовати сталну бригу за народно и |
уге, развити јаче везе са иностранством даљим од непосредних суседа.{S} За то је требало изврши |
укрштали су се овде и изазивали мисли о даљини.{S} Заокругљена површина Савине воде беласала се |
е у метафизику, изгуби се у апсурдности даљих дедукција.</p> <p>На часовнику у дворишту изби тр |
ић ће имати великог утицаја на развитак даљих догађаја.{S} Он ће несумњиво привести у дело прог |
службе у војсци, трудио се да надокнади дамама оскудицу у каваљерима и био је заиста диван са с |
овицом једног инжињера, бившом дворском дамом своје мајке, старијом од себе десет година.{S} Вл |
треба: пилића, прасади, вина, књига.{S} Дан нам прође као сат, а сат као минут.{S} И ја се само |
о су их водили младост и лепо време.{S} Дан је био један од оних жарких дана у сред пролећа, ка |
.{S} Било је око пет сати пред вече.{S} Дан је био као сваки летњи дан.{S} Улице се сивиле од п |
недеља кад је Вишња пришла Чедомиру.{S} Дан је био ведар.{S} По плавом се небу мицало неколико |
су се надали на дому.{S} Краљ му је на дан венчања опростио само пола казне.{S} Доцније, дали |
{S} Нека вас петао узалуд опомиње да је дан свануо...{S} Нимфе ће радити посао робова!"</p> <p> |
и око болеснице, да неће одмицати од ње дан и ноћ.{S} А кад оздрави, она ће јој испричати шта с |
посматрам, размишљам, учим децу, сваки дан испуним корисно.</p> <p>— И ти си срећна? — прекину |
су му биле потковане.{S} Носио је сваки дан оковратник, и то оборен, с лептирастом краватом, ко |
т, он је оклевао.{S} Он је гледао сваки дан толико људи који се бацају у живот с чудним поверењ |
зници.</p> <p>У школи је било као сваки дан.{S} Другарице су говориле како се нису спремиле за |
ни <pb n="279" /> добивају.{S} Пре неки дан рече ми један народни отац да му је један бирач тра |
у Рачи крагујевачкој.{S} Ту се пре неки дан потукао <pb n="293" /> са једним варошанином и удар |
живот не понавља као што се ни јучерањи дан неће вратити никад.{S} Гледајући у књиге, ти живиш |
рже.{S} Пространа, тиха туга, као зимњи дан, рашири се изненадно по његовим грудима.{S} Али он |
ред вече.{S} Дан је био као сваки летњи дан.{S} Улице се сивиле од прашине.{S} Из њих је била ј |
ија она пословица да се не зна шта носи дан, а шта ноћ.{S} Странци нас зову земља изненађења.</ |
Проналазио је масу задовољстава радећи дан и ноћ.{S} Учење му је изгледало најрадије, најсретн |
о добра вина.{S} Вишњу пак је бунио тај дан, обузимала ју је час топлина, час зима, и она се жу |
ће доћи писмо.{S} Какав ће то радостан дан бити за њу!</p> <p>Пред пошту дохрама <hi>новинар</ |
је Бела.{S} Она није могла издржати цео дан на ногама, подносити сва она трчкарања, представљањ |
т види какве имам родитеље“.</p> <p>Цео дан су провели у шетњи.{S} Пред вече, кад је сунце наги |
вање и <hi>ноблесу</hi>.</p> <p>— Добар дан! — прогунђао би Матовић кроз нос с природном и инст |
че да пада киша.{S} Падала је из дана у дан.{S} То не беше ситна, јесења киша, већ млаки пљусци |
p>Вишњина мајка опорављала се из дана у дан.{S} Већ је по мало напуштала собу, шетала по двориш |
.</p> <p>То уважење губило се из дана у дан.{S} Надничари су се навикивали на арапа.{S} Средина |
ољу.{S} Он је имао да се бори из дана у дан за комад насушног хлеба, те га је та борба изоштрав |
пуст колико и она архива коју из дана у дан испуњавају.</p> <p>У том се зачу нека псовка.{S} Је |
<l>Лозе сади, равне дворе гради.</l> <l>Дан градио, а два се кајао —</l> <l>Ој, убава, убава де |
.</p> <p>Није га се тицало које је доба дана.</p> <p>Ти заборави су му пријали.{S} Остављао је, |
о рањен, освестио се у неком потоку два дана после битке, па како су Турци већ чували Саву, он |
ли су умиљато око њега надничари првога дана кад је доведен; миловали су га по њушци, тапкали п |
књиге и свој свет идеја.</p> <p>Једнога дана, те јесени, заустави га нечији девојачки глас:</p> |
о је сретао и није видео ништа.{S} Тога дана није се ништа нарочито догодило лично њему, али је |
а је несвесно пила миље из ваздуха тога дана, опијала се присуством човека који је ишао поред њ |
} Она му се учини још ближа што се тога дана осећао изузетно увређен од стране Вишње.{S} Био ју |
би девојка и одмахну руком.</p> <p>Тога дана врућина би још јача.{S} Сунце се не види као да се |
е јој он кад му рупи у собу, усред бела дана и без икаквог изговора.</p> <p>— Мајка је изашла у |
очију.{S} У јасној светлости пролетњег дана шарениле су се разнолике боје, почевши од белих пл |
апуштала болесничке собе.</p> <p>Идућег дана, кад лекар прегледа болесницу, рече девојци:</p> < |
сигурно, посрћући готово.</p> <p>Идућег дана, Вишња га нађе на Великој Школи по свршетку једног |
речи назива.{S} Мирно, предано, сваког дана, она је учила <pb n="228" /> мале сељачиће писати |
убрета просипале се из редакције сваког дана на Теразије, па се после разносиле широм Србије и |
лазили су чешће са њом, па после сваког дана, и најзад без ње.{S} Како се Каја изгубила из њихо |
S} Пољупци су се понављали после сваког дана... пољупци <pb n="138" /> кратки, дуги, испрекидан |
ланка ће бити јача од тебе...{S} Једног дана, ти ћеш се решити за конвенционални брак, и ђаво ћ |
"70" /> најбољу земљу и прети да једног дана збрише целу варош.{S} Међутим, она нам нуди хиљаде |
међу осталог, „има створења која једног дана уђу у наш живот, заузму га и помету.{S} Због њих п |
и да изађем некуд — рече му Бела једног дана кад тако осташе сами. — Тако бих радо побегла од к |
ависно од свега, сети се како је једног дана изишао са оцем у поље.{S} Био је врло мали; то му |
ве је било ту да та жена постане једног дана срећна мајка, проживи мирно и корисно свој део жив |
сазнао у поверењу.{S} Тако рече једног дана:</p> <p>— Краљ ми је два пута изјавио како се озби |
вот не буде излишан.{S} А кад ти једног дана твоја срећа допусти да мислиш и на оно што је прош |
рећи.</p> <p>То је било свакако једног дана, кад је Чедомир пратио, као увек, Вишњу од Кајиног |
ила да се обеси.{S} Кад му се то једног дана досади, он оде у суд, сврши све формалности око пр |
ма створења која уђу у наш живот једног дана, заузму га и помету; због њих променимо своје нави |
обро, господин-Илићу ? — рече му једног дана Бела. — Да вам шта не фали код нас?</p> <p>— Код в |
Опасности су јој годиле.</p> <p>Једног дана, кад јој је мајка отишла од куће, Бела га позва у |
/p> <p>— Не знам да ли се сећаш... оног дана кад смо се састали после дугог размака... <pb n="2 |
м другом није смео рећи.</p> <p>Од оног дана кад је био с Вишњом у њеном стану, трудио се сталн |
тињи место у кујни.{S} Али овог срећног дана, она хтеде показати томе ђаку да она није мачји ка |
ћ.</p> <p>— Зар ти није жао овако лепог дана? — одговори му философ. — Књига природе је широм о |
у, они нису осетили да је нестало лепог дана.{S} На земљу је била пала нека сенка, живот се пов |
еоград, одговор се може добити четвртог дана.{S} Лазаревићева причека још неколико дана.{S} Одг |
и.</p> <p>Реши се да отпутује још истог дана у Чачак.</p> <p>Мајчина болест јој се чинила као к |
ту написано... па читај!“</p> <p>Истог дана отпутовали су у Париз.</p> <p>На станицу су их исп |
сени поче да пада киша.{S} Падала је из дана у дан.{S} То не беше ситна, јесења киша, већ млаки |
head> <p>Вишњина мајка опорављала се из дана у дан.{S} Већ је по мало напуштала собу, шетала по |
абаџија.</p> <p>То уважење губило се из дана у дан.{S} Надничари су се навикивали на арапа.{S} |
цу, невољу.{S} Он је имао да се бори из дана у дан за комад насушног хлеба, те га је та борба и |
азан и пуст колико и она архива коју из дана у дан испуњавају.</p> <p>У том се зачу нека псовка |
за се као најизвежбанија нудиља.{S} Три дана и четири ноћи није напуштала болесничке собе.</p> |
убица и склопи очи поново.</p> <p>— Три дана нам говори да хоће да се убије — умеша се један на |
ћеш видети!</p> <pb n="50" /> <p>У очи дана кад је требало да се растану, начинили су велику ш |
ђе.</p> <p>То је био Вишњи најлепши део дана.{S} С Мораве је пиркао свеж ваздух.{S} По <pb n="2 |
лики Београд.{S} По неколико пута преко дана излазила је ту у шетњу у доба кад је мислила рефор |
добро вече, причају шта су радиле преко дана, шале се на рачун првог који наиђе.</p> <p>— Знате |
ажи само колико поједеш шећерлеме преко дана?</p> <p>Обоје су имали право: ни брат ни сестра ни |
цигарете.{S} Бела долазила чешће преко дана, кријући се тек форме ради.{S} Из вароши се доноси |
!{S} Није их било више од два три преко дана.{S} За њих се није морало спремати.{S} Није било < |
/> <head>XII</head> <p>Прођоше неколико дана.</p> <p>Илић се кајао искрено због догађаја који с |
} Дешавало му се да проведе по неколико дана не видећи своје драгане.{S} Трудио се да не мисли |
вољан да не говоре.{S} Ћуте по неколико дана.{S} Гледају једно друго хладно као сто, као столиц |
а.{S} Лазаревићева причека још неколико дана.{S} Одговор није стизао.{S} Она се чудила томе ћут |
неба.{S} Не шеснаест сати него шеснаест дана, шеснаест година, шеснаест векова требало му је да |
ри Клеопатра лако. — Они се воле годину дана пред нашим носем, а ми... слепци код очију!{S} Бел |
це су му навирала осећања од пре годину дана, меке, наивне мисли по мало меланхоличне, као <pb |
здравих живаца бунтовним мислима нових дана и готово јој хтеде рећи: „Хајде, срећна душо, поно |
нска биљка, освести се брзо после првих дана ове муке.</p> <p>— Ја претерујем.{S} Ја још не зна |
8" /> је носио другарицу његових младих дана у правцу Врачара.</p> <p>Аница ју је чекала на кап |
еме.{S} Дан је био један од оних жарких дана у сред пролећа, кад се око нас осећа оргијање прир |
пространа, удобна, врло строга обичних дана и врло гостопримна о празницима.{S} Вишњин долазак |
о електрици.{S} Радоје је био јунак тих дана.{S} Људи су веровали у њега, сматрали га за нешто |
, јер нама требају жене на висини наших дана, жене ослобођене свих предрасуда, жена-човек да се |
јеним типовима; у њима не постоји Јуче, Данас, Сутра, Београд, Савамала, Петко Стокић или како |
мехну се министар. — Трице и кучине.{S} Данас нам вичу живео, а сутра, на неколико запаљивих ре |
о је опет срећа... нека врста среће.{S} Данас је мало задовољних људи.{S} Ретки су као беле вра |
ље. — Онда је живот био лак, јевтин.{S} Данас све има своју цену; симпатије су редак луксуз, а |
пркосили једно другом кад се сретну.{S} Данас је Илић имао најмање воље за то, те се склони у п |
човече? — одврати му жена. — Дошла Ката данас, па као да се у црно завила, плаче, суза јој сузу |
одлучити одмах и решење је остављао од данас до сутра.</p> <p>— Сутра... сутра, а не данас — о |
лади, а знаш какав је свет...{S} Баш ме данас у седници пита Поповић да ми није шта род.</p> <p |
до сутра.</p> <p>— Сутра... сутра, а не данас — одговарао је гласу своје савести.</p> <p>Белино |
рким завесама са жутим пафтама, које се данас виде само по државним канцеларијама.{S} Према пос |
е.{S} Али нећу да се преучиш.{S} Остави данас те књиге — додаде весело. — Одмори се, боже благи |
би то могао помислити само јутрос, само данас у подне!{S} Краљ Милан му неће никад опростити.{S |
д — рече младић с пуним уверењем. — Бар данас је то јасно.{S} Нема неба.{S} Постоји <pb n="219" |
абицу преко пута, па да пере једну собу данас, па сутра другу.{S} Не би осетила, а кућа би била |
ачка кола.{S} Еј, Марјане, колико си их данас сахранио?</p> <pb n="169" /> <p>— Осам — одговори |
шњица нуди једва предмете за радост.{S} Данашње доба...{S} Пардон, изволи напред — додаде он и |
што је раније било.{S} Говорим, јер ме данашње доба боли, јер су се жбири испилили у народне љ |
ужавала је њено лице као талас.{S} Њено данашње одушевљење давало јој је израз пуноће, савршенс |
и кутове...</p> <p>— Шта ти имаш против данашњег доба? — настави она разговор живље. — Није ли |
сад осећао потребу вишу од те негације данашњег друштва.{S} Није се могао задовољити више чека |
ла, расуло и нерад, то су главне одлике данашњег народног живота.</p> <p>Једног малог празника |
е мазио.{S} Још од детињства је познала дане скомрачења и увреде незадовољених амбиција.{S} Поз |
час, грдиле своје наставнице и бројале дане до краја школске године.{S} Каја, у њеној строгој |
говорила је немо у себи.</p> <p>По целе дане проводила је у својој соби, читала прибелешке, раз |
вну службу, па да проведе на миру старе дане уз сина господина.</p> <p>— Боже дај здравље — гов |
о.{S} Имао је толико ствари да каже!{S} Дани су пролазили, а перо је висило непомично над харти |
Чачку и стално чекала његов одговор.{S} Дани су јој пролазили полако.{S} Сунце је милело преко |
што више није наше?{S} Зашто пустити да дани и године пролазе?{S} Јер младост иде, брже него шт |
ао је самом себи. — Моме месту су иначе дани избројани.</p> <p>Сео је затим и покушао да сврши |
а живи!{S} У Млави су ретки Илићи.{S} И дани су пролазили, а за њима месеци, године.</p> <p>Спо |
а-онда код рођаке; кад су настали топли дани, излазили су чешће са њом, па после сваког дана, и |
евојке, али су њој ти светли, разнежени дани, изгледали тешки, суморни.{S} Многа жена предала б |
_C7"> <pb n="82" /> <head>VII</head> <p>Дани су пролазили врло споро.{S} Жарко јулско сунце прж |
ање: јадан, невесео свет који се другим данима не опажа у присуству жена и људи, лепих, задовољ |
мбиље и датуме.{S} У тим сувим и врелим данима кад никога није било око њега, та су га писма ув |
ичају се о људима који су јели у њој, у данима своје младости, њен пасуљ с пастрмом, скуван на |
љавале нашу варош, наша села, путове, а дању покретале занатлијске машине, стругаре, штампарије |
славан човек!{S} Он би живео пријатно, дао би њој све што би имао, она би уживала у њему, он б |
ели ми, тај ми носи педесет гласова.{S} Дао је две банке за шешир.</p> <p>— По два гроша од гла |
ој мајка, показујући јој велику дињу. — Дао Бог па родиле, те хоће да и ти окусиш... „Знам, вел |
ла је једног јеврејског трговца који је дао намештај на отплату.{S} При избору, поклонила је на |
.{S} Престао је да пише афоризме, па се дао на поезију.</p> <p>— Наука ме није задовољила — обј |
нтикварима на обалама Сене.{S} Затим се дао на посао.</p> <p>Учинило му се да се остварио његов |
су писма била као <pb n="89" /> небесни дар, на тим врућинама; она су позлаћивала Стрикову чока |
ја изгледала као последња реч науке.{S} Дарвин је био Илићев изабрани писац.{S} Он је био његов |
вота изгледао је врло прост и јасан.{S} Дарвин је дефинисао природне законе тако силно да је ње |
азних прилика у којима живе бића што је Дарвин стрпао све у једну врсту!{S} Позитивизам није по |
о сам се у Дарвина.{S} Шта ми је требао Дарвин ?</p> <pb n="300" /> <p>Да је на његовом месту б |
е то што сам хтео.{S} Преварио сам се у Дарвина.{S} Шта ми је требао Дарвин ?</p> <pb n="300" / |
неког интелектуалног апса.{S} Шта је та Дарвинова борба за опстанак, одабирање, последице насле |
одржава човека, моћног протектора који дарива права и користи.{S} Он га није имао, он му се чи |
и и попуштања приликама.</p> <p>Беше га дарнуо поклон.{S} Посматрао је румени каранфил, његову |
их се шарениле две покретне стражаре од дасака, обојене у српску тробојку и с дрвеном јабуком н |
пи унутра.</p> <p>Сазидана од ћерпича и дасака, ова чатрља је била тако бедна да се чинило као |
и очистила њене остатке, гомилу земље и дасака.{S} Сад то место стоји празно.{S} Ништа више ниј |
ши.{S} Други су седели на сандуцима, на даскама закуцаним на ногаре или у четири кочића.{S} Њих |
осигурана је слобода штампе, уставом су дате све грађанске гарантије.{S} Народ бира своје предс |
у је нудила што му она друга није могла дати.</p> <p>— Понови још једанпут те стихове! — рече Б |
од своје судбине више него што она може дати, бежао је од своје среће, мислећи да трчи за њом.{ |
од њега не тражи више него што оно може дати — одговори она полагано. — Живи се без великих бри |
ати потражити наслон на народ... мораће дати нов устав, грађанске слободе.{S} Наше идеје иду у |
ави поглед прозору, као да је хтео себи дати рачуна где се налази и шта се десило.</p> <p>Једна |
ав.{S} Хтеде утешити девојку, хтеде јој дати доказа сигурне будућности.{S} Његов глас је дрхтао |
какав фактор тих догађаја којима ће он дати овакав или онакав ток.{S} Она је била врло весела, |
.{S} Младић је одобравао.{S} Није могао дати једног личног мишљења.{S} Те ствари му се чиниле н |
емо сви, биће и за њега...{S} Можемо му дати и једну собу у авлији — додаде госпођа после некол |
ти... како да те назовем?... ти ћеш оцу дати рачуна.{S} Ти ниси више моја кћи.</p> <p>Младић не |
агледао у марке, у поштанске штамбиље и датуме.{S} У тим сувим и врелим данима кад никога није |
ћивао би ко у шали. — Пију, једу као на даћи.</p> <p>— Нека им је алал! — поклапали су га други |
вор у мирису дувана, бунтовничке мисли, дах будућности, све оно нешто неизвесно што очекујемо о |
чудно, као да се доиста из њега излива дах неког надприродног бића.{S} Милева отрча на другу с |
ипале се на парк.{S} Из шуме је долазио дах ноћи, мирис боровине, свежина росе, задах трулог ли |
уке, изви рамена, рашири груди и дубоко дахну.</p> <p>Кад се решила, искрено се радовала што ид |
а започети сан, и пољупци где тело дише дахом другог тела, где се крше руке састављене око паса |
за; лака материја дрхтала је при сваком даху и покривала божанствену бисту и њене две забрањене |
дна сивкаста, уска, луксузна простирка, два зелена суда с тропским биљкама у врх степеница и на |
ело парче једне шумице: врхови од јела, два три јасена, широко лишће од ораха и букет процветал |
пасуља.{S} Један професор универзитета, два посланика на страни, неколико министара, један мили |
калдрма, зарасла у модро-зелену траву, два низа плотова, неколико ниских кућа, остатци змаја н |
?...{S} Улица је остала готово иста.{S} Два низа сниских дућана и неугледних кафаница граничили |
S} Ливадом је звонило певање попаца.{S} Два црна лептира с црвеним рубом око крила јурила се ок |
доликовао лепо њеном одмереном ходу.{S} Два прамена златне косе вирила су испод простог сламног |
равне дворе гради.</l> <l>Дан градио, а два се кајао —</l> <l>Ој, убава, убава девојко, ој!</l> |
ко се грађанска права жртвују... да, за два гроша; виши интереси земље ишчезавају у корупцији, |
{S} Народ је био под мучним последицама два тешка рата, чији успеси нису одговорили његовим над |
иле.{S} Поделиле су државне квартире на два одељења.{S} У једном су наместили кујну и собу за п |
е је дисало мирно.{S} Још се јурила она два лептира.{S} Иза једне шумице примећивао се кров вар |
крилним вратима, обојеним фирнаезом, са два велика прозора, пуна шољица, кутија од <hi>вешплава |
био право на даље школовање, побегао са два заната.{S} Најзад, госпа-Клеопатра израдила му је м |
, начини од једног поточића воденицу са два витла, те га цело село прогласи за најдаровитијег ч |
S} Ко ће рећи шта је било у одсевима та два пара раширених очију?{S} Љубави, мржње, чежње, гађе |
живахну.{S} Хлебарнице почеше пећи хлеб два пут дневно.{S} Печење је мирисало по старинским пањ |
Па и ти часови!{S} Није их било више од два три преко дана.{S} За њих се није морало спремати.{ |
S} Преста брзо да се бори против појаве два женска лица, оба љупка, оба пријатељска.{S} У остал |
о рече једног дана:</p> <p>— Краљ ми је два пута изјавио како се озбиљно решио да да̑ земљи нов |
, довршавала су у Србији своје стварање два главна политичка фактора, народ и круна.{S} Народ ј |
цигљу, па онда баци самарицу, потеже се два пут перорезом у прса и онда оде онде, па леже...</p |
} Младен је био пао у трећем разреду из два предмета — освета реакције! како је смело тврдио — |
p>У том, на часовнику у трпезарији изби два сата.{S} Метални звук је одјекивао потмуло по празн |
љ кад пред једном приватном кућом спази два војника на стражи, с ножем на пушци.{S} Иза њих се |
шким жаргоном:</p> <p>— Стрике, сипи ми два’ес’ пара пасуља.</p> <p>Понекад наврати и Зарија Ри |
а друга прну у вис, па се врати, начини два три круга изнад места где је пао леш као да га траж |
Лете две беле тице једна за другом, као два добра друга; пуче пушка; једна од њих опусти крила |
p> <p>Два млада створа погледаше се као два злочинца.{S} Отворише уста да нешто рекну, али нема |
тупио на Велику Школу, он је тамо нашао два оделита типа међу својим новим друговима.{S} Један |
аша и робијаша, да су се правила готово два засебна сталежа, где је осуђеник с новцем заповедао |
.</p> <p>Никад Илић није јасније осетио два човека који су живели у њему; један: миран студент |
покушавао да продужи гимназију, свршио два три разреда, после ступио у трговину у Београду, па |
ну песму!{S} Остала су је у памети само два три стиха из средине: ...{S}И мислио тада — Ко зна |
Дао је две банке за шешир.</p> <p>— По два гроша од гласа!</p> <p>— Тако се грађанска права жр |
па се опет загледа у чипку, у кошуљу, у два округла таласа која су се дизала и спуштала испод п |
Дођи ми једне ноћи — рече му она између два пољупца.</p> <p>— Не говори глупости...</p> <p>— Чи |
сигурна ствар.{S} Човек се троши између два акта који се називају: хтети и моћи.{S} Зашто дакле |
у био рањен, освестио се у неком потоку два дана после битке, па како су Турци већ чували Саву, |
Према постељи, опет до зида стајала су два скупоцена ормана, изолучена при врху, оштећена упот |
та десетак књига, научи се на памет још два'естак наслова, славних имена и мудрих мисли.{S} Ина |
да се зачу један шум на вратима.</p> <p>Два млада створа погледаше се као два злочинца.{S} Отво |
ио на олтар гуњ и опанак.{S} Сад, после двадесет година борбе, он је видео краљевство претучено |
ог интереса за политику.{S} Он је већ у двадесетој години научио да му живот доноси чист приход |
извесне београдске куће, подигнуте пре двадестину година за становање једне отменије породице. |
шеширима цењкали се с грађанима.{S} Око дванаест сати пуштале се школе.{S} Четири часа доцније |
дела, свечане ручкове, у кући се кувало двапут више него што је требало, просипало се, бацало, |
ане хронолошким редом; закључавао их по двапут, тресао катанцем још ради сваке сигурности.</p> |
се простирале дуге пољане, ниска брда, две три вароши и велико београдско небо.{S} Могло је би |
.{S} Из ње су светлеле, као две звезде, две хитре зенице, које нису биле тачно заокругљене, већ |
еном као и он, можда горе него и он.{S} Две близнакиње узимале би се за руку и излазиле на улиц |
и су уједначено кроз вечерњу тишину.{S} Две три звезде боцкале су један крај неба.</p> <p>Двоје |
ва сестра, која је од њега била старија две године, била је већ као дете каћиперка и, у домаћим |
Дунав, светао ваздух, као да је тражила две беле тице.{S} Њихови погледи се сусретоше.</p> <pb |
S} Под њим је жуборила озидана чесма на две луле.{S} На зиду је била остављена рупа за чашу или |
, чипканим застирачем, који је висио на две стране.{S} На њему се усправљало неколико фотографи |
губила главу, као гуска коју појуре са две стране.{S} Неколико корака лево од ње, стајао је Че |
ћи!</p> <p>У тим идејама свршио је прве две године.{S} О распусту га је чекало једно изненађење |
е године плаћао уредно.{S} Доцније нађе две три лекције и живљаше скромно, у маленом колу знана |
тај ми носи педесет гласова.{S} Дао је две банке за шешир.</p> <p>— По два гроша од гласа!</p> |
вечерњем поветарцу, спајао слике своје две познанице.{S} Од Беле је узимао њене ситне префињен |
ножем на пушци.{S} Иза њих се шарениле две покретне стражаре од дасака, обојене у српску тробо |
ху и покривала божанствену бисту и њене две забрањене руже.</p> <p>— Са своје стране — продужи |
исли на конкретне ствари, али слике оне две девојке нису му излазиле из главе, тако магловите, |
то само од њега зависи, покуша да од те две девојке начини једну.{S} Пажљиво је одабирао њихова |
око њеног струка, завући главу међу те две расцветале руже што се крију у борама муселина и љу |
ије страсти, начини упоређење између те две девојке.{S} Бела је тражила задовољство не по осећа |
— млад је, леп је, образован, има плате две хиљаде, отвориће адвокатску канцеларију...</p> <p>И |
омад ме је један пример дирнуо.{S} Лете две беле тице једна за другом, као два добра друга; пуч |
ар и тако даље, веле, да су прошли кроз две собе из којих се састоји <pb n="85" /> ова чокалини |
ста један тренутак потпуне тишине.{S} И две се жене загрлише, трудећи се да утеше једна другу.< |
их суседа.{S} За то је требало извршити две три велике финансијске операције.{S} Нашло се људи |
ом црне косе.{S} Из ње су светлеле, као две звезде, две хитре зенице, које нису биле тачно заок |
је нису биле тачно заокругљене, већ као две капље мастила пале у светло белило између трепавица |
ше није остало од <hi>Еснафлије</hi> до две чађаве пруге на зиду суседне куће, на коју се ослањ |
нема трна ни грмења.</l> <l>Само има до две вите јеле.</l> <l>И под јелом заспала девојка.</l> |
Бумбарева Брда, у белу варош на саставу две велике воде, и изазивале слику студента Илића.</p> |
поред себе.</p> <p>Десно од њих, између две куће видело се парче Топчидерског брда, низ јаблано |
магарца који је скапао од глади између две гомиле сена, не могући да се реши коју да изабере.< |
<p>По тротоару, с друге стране, ишле су две жене, с марамом на глави, чији су крајеви били веза |
мао је прилично кредита, јер је прошлих две године плаћао уредно.{S} Доцније нађе две три лекци |
њин брат, артиљеријски поднаредник, још две три великошколке, неколико великошколаца, један Јев |
озиционарску породицу допуњавале су још две девојчице, близнакиње, с црвеним тракама у коси, сл |
се много променила.{S} Подигнуте су још две три нове куће.{S} Неколико трговина улепшали су сво |
ли млади човек је залуд наводио разлоге двема женама, које су се занеле у свој план до лудила.{ |
, штампа је била обамрла. <pb n="63" /> Двоје троје новине које су излазиле писале су само о ук |
моја жена!{S} Ја сам кадар да радим за двоје.</p> <p>— Ти заборављаш опет стварност.{S} То се |
/p> <p>Те супротности подржавале су код двоје заљубљених једну врсту борбе час прикривене, час |
уздахну, и то овог пута искрено.{S} Узе двоје младих за руке, приближи им главе, на нешто драмс |
ла тек колико да не поквари расположење двоје старих.{S} Аница ју је посматрала испод ока, па ј |
во, господин-Илићу!{S} Главно је кад се двоје воле...{S} А свет, фамилија, новац?{S} Трице и ку |
тали.{S} Нешто се морало говорити.{S} И двоје драгих испунише ту тишину, пуну неказаних ствари, |
ђају родног краја.{S} Управо, он је ово двоје мешао.{S} Кад је у клисури надзиравао раднике, гл |
есуда.{S} Ми имамо да бирамо између ово двоје: или да убијемо наше срце па да живимо као старци |
је како да врати ову љубазност.{S} Њих двоје би могли бити тако задовољни једно другим, тако с |
/p> <p>Било је већ пало вече кад се њих двоје упутише Вишњином стану.</p> <p>— Ви на лето сврша |
су створили непремостиви јаз између њих двоје.{S} Они су се <pb n="187" /> десили доиста против |
езде боцкале су један крај неба.</p> <p>Двоје младих ћутали су, тако седећи.{S} Свако од њих пр |
.{S} Помисли да он хоће да каже како не двоји брак од љубави, или тако нешто, те пљесну рукама: |
вори и живи кораци младог света.{S} Њих двојица се беху примакли прозору што гледа у двориште.{ |
јем је његова мисао дуго лутала. — Опет двојке?{S} Та сад ти бар реакционари нису криви?</p> <p |
азаћу ја сад реакционарима коме се дају двојке! — говорио је дечко самоуверено, циљајући на про |
аб.{S} Из српског језика је имао стално двојку.{S} Осим тога, задоцњавао је на часове, трошио м |
—Ужице.{S} То је била права трговина, с двокрилним вратима, обојеним фирнаезом, са два велика п |
ио доста широк сокак, који је, иза леђа Двора, водио поред Батал-џамије право на варошку <pb n= |
есто су ограничавале ограда од краљевог двора, једна школа која је раније била механа, и старо |
почивало на мермерном столу у хируршкој дворани београдске болнице.{S} Једна млада, хрома жена |
виноград сади,</l> <l>Лозе сади, равне дворе гради.</l> <l>Дан градио, а два се кајао —</l> <l |
дирну шимшир, проклати се по калдрми од дворишта, па замаче даље, у мрак.</p> <p>Илић угледа ов |
и прихода, повукла се у једну кућицу из дворишта, и ту, од оног што јој је остало од мираза, жи |
чекала да дође подне, да претрчи преко дворишта, предахне на прагу Мале куће — како су звали т |
си забуну у главу, претрчи поново преко дворишта, упадне у своју собу и зарони зајапурено лице |
у...</p> <p>Она устрча као девојчица уз двориште.{S} У салону се запали велики лустер, а електр |
е чипкане завесе примећивало се с муком двориште.{S} Сумрак је купао џбунове шимшира, споредне |
д била друм, па уђоше у једно пространо двориште, ограђено са три стране јевтиним становима.</p |
ца се беху примакли прозору што гледа у двориште.{S} По калдрми је играло суво и топло сунце ко |
се кола хтедоше кренути, Бела истрча у двориште и стаде преклињати мужа да не прави скандала.< |
, управо кревет, изгубљен у сокачићима, двориштима, баракама, степеницама и рупама Савамале.{S} |
ећ је по мало напуштала собу, шетала по дворишту, седела у башти.{S} Ствари су у кући пошле опе |
и врата, босих ногу, па радиле нешто по дворишту сагибајући леђа, ширећи ноге, избацујући своја |
трем.{S} Пролетња пилад грабила су се у дворишту око мрва које им је стресла кад је распремала |
даљих дедукција.</p> <p>На часовнику у дворишту изби три сата.</p> <p>— Хајдемо у библиотеку! |
радње показаше три, она се појави пред Двором.{S} Ишла је одмереним кораком и гледала преда се |
</hi>, удовицом једног инжињера, бившом дворском дамом своје мајке, старијом од себе десет годи |
ројни прозори на здањима и чатрљама, на Двору и болници, запламтише живом црвеном бојом.{S} По |
о с бичем у руци.{S} Споредна капија на Двору зврјала је широм отворена.{S} Унутра се светлила |
кабинетског рата, сталним скандалима на двору.{S} Међутим, ни Јован није остао читав.{S} Изишао |
ш од подне шапутала по породицама ближе Двору и министарским канцеларијама.</p> <p>— Краљ се ве |
као овај официр што је био на румунском двору, као овај глумац што је играо Кина, као овај бака |
исао.{S} Још се није знало о скандалу у Двору.{S} Вечерњи листови ћутали су као рибе.</p> <pb n |
раззлога, очито га избегавала, правила двосмислене фразе, стављајући му до знања да ће га одат |
рафској жици и, у дну, једна старинска, двоспратна зграда у источњачком стилу, с кровом као зве |
руских универзитета, где се негује она двострука камарадерија у политици и честитим забавама.{ |
ме.{S} Све ће се вратити <pb n="175" /> двоструко, јер нам је време најскупље у животу.</p> <p> |
Онда узе неки други посао.{S} Радила је двоструко само да не остане на само са својим мислима.< |
е колико је Вићентије узео, па ти тражи двоструко.</p> <p>Илић је одбијао.{S} Није он водио рач |
реба времена око девојачке спреме...{S} Де, пољуби руку!</p> <p>Ствари су се мењале у кући пола |
о велиш — одговори бакалин замишљено. — Де, да ми сачиниш једно писмо.{S} Нек дете зна...{S} И |
другог, налазио много одушевљења, воље де се ради нешто велико, смелости да се кида са свиме ш |
а.{S} Под уличним дрвећем простирали се дебели теписи од лишћа црвеног као бакар.{S} По који зр |
атих ушију, необријане браде и кратких, дебелих бркова, готово суров, сељак у грађанском оделу, |
о још занима, јесу жене којих има много дебелих, са огромним грудима, још већим бедрима и са по |
ивицу.{S} Око ваге, прекривене плавом, дебелом хартијом, били су наслагани црни тегови до сто |
ог разреда прочитао је Одисеју, велику, дебелу књигу у зеленим корицама, у преводу неког Грка, |
ту.{S} Старинска зграда бацала је и сад дебелу сенку преко улице, имала је још нечега пријатељс |
кором.{S} Зграда Велике Школе бацала је дебелу сенку чак преко улице.{S} Даље од ње, по једној |
редове штампаних слова, која су расла, дебљала, удвајала се, одлепљивала се са хартије, играла |
о зиду извешали кобасице разне дужине и дебљине.{S} О багрењу опет бојаџије обесили кануре боје |
а жива, а већина су умрла.{S} Није било девера него је Чедомир ишао поред ње, шапутао јој нешто |
ли се сви ти говори свршавају кад куцне девет сати, време спавању, и варош остаје мирна и <pb n |
о. „Остати на власти" постаје им једина девиза, а посланици владају, управљају, постављају, меш |
живот доноси чист приход.{S} Његова је девиза: уживати и успети.{S} Понекад пада у севдах, и т |
Тада се открије, безазлено зачуђено као девица, ситно, бледуњаво цвеће на кривим, ломним гранчи |
срца врела, слутње прве узнемирености, девичанске наде и бескрајне снове.{S} Све то има своје |
бацајући по каткад кришом свој дрхтав, девичански поглед на рођака своје другарице.</p> <p>Зау |
крио, мешала се у друштво младих људи и девојака, подражавала мушкарцима, презирала моду, читал |
р приближавала с Радојем и још неколико девојака. — Знаш ли да си села у вилинско коло?</p> <p> |
{S} Она се осети сама усред тих занетих девојака занемарене тоалете, усред тих људи што мисле д |
на философију.{S} Ја сам се решила.{S} Девојачка школа не даје позитивна знања модерној жени.{ |
даношћу која је урођена његовом добу. — Девојачка школа није довољна модерној жени.{S} Она је у |
се питао да она не тера шалу.</p> <p>— Девојачка Школа може бити добра само као припрема.{S} О |
ашла Вишња неколико својих другарица из девојачке школе.{S} Међу њима је била и Каја.</p> <p>— |
а оде до краја пута који је водио преко девојачке школе.{S} Али се она морала мирити са стањем |
у.{S} Дотле нам иначе треба времена око девојачке спреме...{S} Де, пољуби руку!</p> <p>Ствари с |
ога дана, те јесени, заустави га нечији девојачки глас:</p> <p>— Чедомире!</p> <p>То је била Ка |
исно и свесрдно.</p> <p>Између живота у девојачкој школи и садашњег тренутка, Вишњи се десило т |
рече:</p> <p>— Шта је тако важно било у девојачкој школи?...</p> <pb n="239" /> <p>Ћуркасте дев |
; опомињала га је сувише шара на зиду у девојачкој соби његове жене.</p> <p>Исекао је хартију н |
авала себи да неће мрзети <pb n="49" /> девојачку школу и да ће пред Чедомиром прокритиковати њ |
једна његова рођака, која је овде учила девојачку школу.</p> <p>— Море, брате, где си ти?{S} От |
поред те капије и скрену ка Теразијама, девојка угледа једна кола <pb n="145" /> с гумираним то |
г анђела који га милује својим крилима, девојка се била већ извила из његовог наручја и побегла |
оне плаве и модре траке.{S} За првипут, девојка се подаде томе осећају, голицавом, узбудљивом, |
ред вече, кад је сунце нагињало западу, девојка зажеле да види залазак на Сави.</p> <p>— Ужелел |
на пљусак грдњи.</p> <p>У том тренутку, девојка полете у правцу њега, пребаци му руке преко рам |
Ко зна колико осташе тако загрљени!{S} Девојка се покоравала без речи, без протеста, предавала |
е, да осети њу целу, обешену о њега.{S} Девојка притисну руком онде где јој је срце, не рече ни |
еоград је био близу, одмах иза брда.{S} Девојка прибра своју снагу, намршти се, па се осмехну п |
ва.</p> <p>Он је био пун ових фраза.{S} Девојка га је слушала погледом зачуђеним, наивним, благ |
ешало са првим цртама зрелих година.{S} Девојка га никад лепшег није видела.{S} Његов поглед ју |
ира такну у срце надземаљска милина.{S} Девојка поред њега имала је зеленкаст жакет који је врл |
и у њој преведена песма неког Руса.{S} Девојка обави десну руку око врата свога драгана, а лев |
твари око њих бацале су велики хлад.{S} Девојка обори главу, и посматраше дуго своју сенку која |
о бедра, да се после склиза на под.{S} Девојка подиже руке као да се предаје цела безбожном пр |
а је била још место елегантне шетње.{S} Девојка је волела ту улицу, веровала у њу.{S} То је бил |
, а прсти су трзали штит од качкете.{S} Девојка га је слушала с пажњом и, у исти мах, са извесн |
био је дигнуо главу и гледао у небо.{S} Девојка је опет посматрала рит, Дунав, светао ваздух, к |
S} Неки добричина наместио је брвно.{S} Девојка ступи напред.{S} За њом пође Илић и осмотри је |
Неколико певаца кречало је по селу.{S} Девојка се осети слободнијом у присуству ове стварности |
ни обоје покушаше да не кажу истину.{S} Девојка је грицкала доњу усну, као да је хтела савладат |
па све светлијих, тежих, страшнијих.{S} Девојка је знала да Илић даје лекције сину новог минист |
е била <pb n="29" /> мала, мршава, жива девојка која је обећавала практичну жену и срећну мајку |
ко ти се допада мој будоар ? — упита га девојка, насмехнувши се.</p> <p>— Врло пријатан! — одго |
оје... не, молим те, не... — прекину га девојка.</p> <p>Она је погађала његову мисао.{S} Није х |
— Куварица не сме да регне — прекину га девојка. — ’Ајд, загрли ме... не стоји ти лепо кад си о |
нско коло?</p> <p>— Кажу — додаде друга девојка, великог носа и зелених очију — која нагази на |
p> <p>Чедомир је још раније наслутио да девојка није равнодушна према њему.{S} Јер нашто онда о |
и шапутала јој недопуштене приче, млада девојка заспа са једним ђаволастим осмехом који дотле н |
могуће, све је у њој по руски!{S} Млада девојка не осети кад дођоше до њене куће.{S} Би јој теш |
пред потребама породице.{S} Стога млада девојка не исмеја план своје другарице.{S} Само, она на |
правило свога новог васпитања да млада девојка бира себи мужа потпуно свесно.{S} Она се није п |
а првог угла појављивала се једна млада девојка у коректној мушкој јаки; плав прамен косе сакри |
није било много света.{S} Кад је млада девојка угледала Илића који ју је већ чекао, наслоњен н |
образован човек, виши од ње.{S} И млада девојка као да је хтела узети у одбрану свога новог поз |
але неки знак, звале је к себи.{S} Тада девојка опази нешто што дотле није видела: један готово |
м држању, доказује колико је већ велика девојка и да су јој нашли момка.{S} Отац јој је поклони |
е вите јеле.</l> <l>И под јелом заспала девојка.</l> <l>Под главом јој снопак детелине —</l> <l |
мена у којем живим.</p> <p>Каја је била девојка коју живот није мазио.{S} Још од детињства је п |
ишња за први пут. — Ја сам еманципована девојка.</p> <p>Газдарица је не разумеде добро, те је п |
n="28" /> <p> С Кајом је била још једна девојка, која одступи неколико корака кад рођаци пређош |
омишљајући на могућност да се размажена девојка игра жмурке с њим.{S} Најзад се реши да се с њо |
воре?</p> <p>— Доста! — викну размажена девојка, која се била повратила из првог изненађења, па |
>— Чедомире, ах мој Чедомире! — протепа девојка у заносу. ~</p> <p>Заман је Вишња звала свог др |
сова остајале су дуго заједно.{S} Стара девојка је уређивала збирке разних старина : камене стр |
у моди, слатка моја — насмеја се стара девојка. — Она је одвише чедо наших крајева, јужног сун |
рица.{S} Него, кажем ти — подвуче стара девојка — страх ме је било за тебе.{S} Ово је велика ва |
5" /> сандуке — примети заједљиво стара девојка — то је за причу!</p> <p>Брод обиђе брдашце, и |
чу се глас из друге собе.</p> <p>Стара девојка понови још једанпут:</p> <p>— Колегинице?</p> < |
— Зашто да будем невесела?</p> <p>Стара девојка је ухвати за руку.</p> <p>— Слушај, слатка Вишњ |
азови како хоћеш — једва чујно прошапта девојка — али ја осећам нешто јаче од мене, нешто непра |
и господине...</p> <p>— Мама! — промуца девојка у одбрану свога драгана.</p> <p>— Ћути ти, ти.. |
о у њеној соби.{S} У њој се бунила наша девојка из средњег сталежа, бакалинова ћерка, послушно |
n="255" /> опет виде?{S} Шта му је сад девојка поново требала?...{S} Случајни сусрет по том ки |
ом.</p> <p>— Шта ћу му ја! — слегала је девојка раменима.</p> <p>— Вишња Лазаревна! — чуо би се |
хрома млада, хрома млада! — говорила је девојка мајци гласом у којем је одјекивала жалба и прек |
<p>— Хоћеш ли слатко и воду?{S} Сад је девојка дошла са бунара.</p> <p>Не чекајући одговор, ст |
је госпођа сама себе називала — али је девојка више посматрала домаћег учитеља него своје брбљ |
ју, ублажавала бујицу здравља, којим је девојка била обдарена.{S} Румена крв шибала је под њени |
х праменова косе, те је изгледало да се девојка стиди без икаквог нарочитог повода.{S} Повучена |
.</p> <p>— Какав парадокс! — насмеја се девојка нервозно.</p> <p>— Парадокс зацело, али је исти |
а.</p> <p>— Што ми не пише! — чудила се девојка болно. — Бар једну реч да је здрав.</p> <pb n=" |
ане за њен дотадањи живот.{S} Узалуд се девојка борила да се код своје куће осети као код своје |
ебаци јој мајка.</p> <p>— Ју! — трже се девојка. — Младене донеси.</p> <p>Дечко устаде лењо и, |
>— Мајка је изашла у варош — одбрани се девојка. — А други?...{S} Брига ме је!</p> <p>— Не, Бел |
е речи, као да нисам жива! — размишљаше девојка, повукавши се из трема у своју собу, као рањена |
але је против њене воље као искушење, и девојка би се стресла од неке слатке, несносне језе кој |
вратила се, како кажу наши стари.{S} И девојка је мислила поново на свог пријатеља:</p> <p>— О |
и!</p> <p>— Није потребно, Илићу — одби девојка. — Пролетње кише нису опасне.{S} Затим...</p> < |
оту.</p> <p>— Бесмислице! — рече у себи девојка и одмахну руком.</p> <p>Тога дана врућина би јо |
>— Јест, јест, трице и кучине! — понови девојка јогунасто и искрено. — На што онда љубав кад се |
потпуност у огледању на води — продужи девојка. — Погледај десно... тамо испод дереглије, доле |
жена човеку са којим живи?{S} Не иде ли девојка, лево од њих, у фабрику тек да се сакрије од по |
4" /> <p>— Али, тата — поче да се брани девојка. — Ко ће кућу водити, ко ће децу намирити, ко ћ |
<p>— Газдаричин муж је столар — објасни девојка. — Ради у једној оближњој фабрици.{S} Добро му |
учну тишину.</p> <p>— Је л’? — одговори девојка у истом тону.</p> <p>Један нов пламен црвенила |
волимо; је л’ те, Чедомире? — одговори девојка узбуђено.</p> <p>Илић осети да је сад дошло оно |
и ћемо остати увек пријатељи — одговори девојка.</p> <p>Илић се осмехну скептички.</p> <p>— Да. |
.</p> <p>— Ја ћу трамвајем... — примети девојка.</p> <p>— Не, ја те нећу пустити док ми не обећ |
<p>— Извини, колегинице — одговори јој девојка молећивим гласом. — Није било намерно...</p> <p |
нуо шешир и нагнут лако, очекивао да му девојка пружи руку.{S} Она му је пружи, па стрецну од д |
p> <p>— Шта могу имати против! — кликну девојка.</p> <p>Било је већ пало вече кад се њих двоје |
ње пожалио.</p> <p>— Заиста? — ускликну девојка, не кријући своје задовољство.</p> <p>Мајка и у |
Није то за тебе, не приличи ти. </p> <p>Девојка се склони од ватре за тренутак.{S} Онда узе нек |
рже се сајџија из ових сањарија.</p> <p>Девојка поцрвене до ушију без разлога.</p> <p>— Лепо! — |
на створена ради гомиле глупака.</p> <p>Девојка стеже усне, као да тражи снаге, па настави;</p> |
се несрећнија него кад си пошла.</p> <p>Девојка покуша да не призна истину. </p> <p>— Веруј ми, |
ћу то.{S} Ја се гнушам тога сна.</p> <p>Девојка се уједе за усну.{S} Крв осоли њену пљувачку.{S |
.. колико сам ниско пао, најзад.</p> <p>Девојка погледа изненађено у овог човека кога је волела |
ће веровати у оно што он верује.</p> <p>Девојка одмахну руком.{S} Њу су саму подгризале сумње у |
се црвена силуета једне цигљане.</p> <p>Девојка је становала у близини, те позва свога пратиоца |
етку, који су потрошили на мене.</p> <p>Девојка је била и сувише озбиљна кад је ово говорила, т |
су темељи једне јавне грађевине.</p> <p>Девојка не помену ништа.{S} Чедомир се свакако не сети. |
и које су му боле и вртеле месо.</p> <p>Девојка понови песму мирно, не слутећи осећаје које је |
... узми ме! — промуца њен глас.</p> <p>Девојка је падала у све већи занос.{S} Скупи кошуљу поз |
, а широко и пространо као свет.</p> <p>Девојка поче да размишља хладније.</p> <p>— Ја сам била |
врдоглаво је настојавао Остојић.</p> <p>Девојка се осети донекле увређена, те подиже главу.{S} |
а? — упита Радоје своју сусетку.</p> <p>Девојка поцрвене сва као да ју је неко ухватио у нечему |
би помислио да тако уме завртети мозак девојкама!{S} Бога ми, Бела, пази се доцније, не пуштај |
се имена спомињу, мешала се са варошким девојкама, седала крај прозора и тражила своје старо за |
еђу осталих ситница које се говоре међу девојкама, рече јој:</p> <p>— Синоћ сам читала у једној |
је дотле избегавано; момци су духовити, девојке приступачне, младе жене несташне, а старци и ст |
те смеше поезије, успомена и присуства девојке која му је нудила што му она друга није могла д |
атијим госпођама на шеталишту, знају за девојке с великим миразима.{S} Њима је свеједно који ре |
Његове очи су се наизменично кретале са девојке на игру сунца на улици, а са сунца опет на дево |
ки — да идемо мало у шпацир.</p> <p>Обе девојке узму газдарицу испод руке, шетају до краја сока |
на конкретне ствари, али слике оне две девојке нису му излазиле из главе, тако магловите, обви |
амо од њега зависи, покуша да од те две девојке начини једну.{S} Пажљиво је одабирао њихова пре |
страсти, начини упоређење између те две девојке.{S} Бела је тражила задовољство не по осећању н |
ли, тепајући јој:{S} Бела.{S} После ове девојке, дошао је Младен, бистар дечко, али ленштина, с |
још јача што су је изазивала уста друге девојке.{S} Он осети готово перверзан занос од те смеше |
у од дувана, величанствена визија младе девојке васкрсавала је, као митолошке тице из пепела.{S |
ало женскиње.{S} Иза једног плота, неке девојке одломиле грану од трешње, па тако беру и једу.{ |
е прилике, начин живота и живљења једне девојке у паланци.{S} Опис једног излета у Овчарску бањ |
т и оне ће пропасти тако, остати маторе девојке, умрети као те муве ако им не отвориш прозор.</ |
ута газдарица.</p> <p>— Није лепо да се девојке задржавају доцно у вароши — приговори јој стара |
да се запита: какве су оне, те жене, те девојке од којих се бојала, јесу ли оне чисте и толико |
јој се приближи.{S} Удисао је мирис те девојке и дрхтао пред сјајем њених зеница.{S} Њена глав |
коли?...</p> <pb n="239" /> <p>Ћуркасте девојке, деца која немају никаквог искуства, правиле су |
његово поштење усправи се између њега и девојке.{S} Он се сроза с канабета као кривац.{S} И зар |
ао сив траг превијене траве.{S} Момци и девојке певали су, сустижући се:</p> <pb n="215" /> <qu |
у поново.{S} То су се надпевали момци и девојке.{S} Момци су певали:</p> <quote> <l>Испод села |
де јаукнути као рањено живинче, али бол девојке коју је волео би јачи од његовог сопственог.{S} |
м материјом летње блузе, и нежним лицем девојке, чија хромост није допуштала честе изласке на о |
у маглу дијамантског праха, пред сликом девојке скромне, лепе, стидљиве и природне.{S} Та је сл |
њен!</p> <p>Пролеће се расцветавало око девојке, али су њој ти светли, разнежени дани, изгледал |
старинску изјаву којом се проси рука у девојке.{S} Она је очекивала да је он назове својом вер |
</p> <p>— Вараш се — синуше плаве очи у девојке. — Можда би боље било да се никад нисмо познали |
адићи је нису волели, претпостављали су девојке које хоће да се шале, које допуштају да се зади |
ености, одјекну долином:</p> <quote> <l>Девојке су цвеће брале,</l> <l>Цвеће брале, венце виле, |
посади се поред своје комшинке.</p> <p>Девојке се удалише.{S} Ливадом је звонило певање попаца |
</p> <p>— Вишња ће поћи за мене.</p> <p>Девојке примише шалу.{S} Њихов несташан смех одјекну до |
та, а све каже, дирне те у жицу.</p> <p>Девојке одговорише :</p> <pb n="214" /> <quote> <l>Стој |
веђа и суморно, палио своју цигару.{S} Девојки је један облак туге замагљавао њене бистре очи. |
кривац.{S} И заронивши главу у крајеве девојкине хаљине, загрца:</p> <p>— Опрости, опрости Виш |
поче да се ниже, као ђердан, низ образе девојкине, лагано, коврљајући се, не сусрећући једна др |
од његовом руком увише се витке слабине девојкине.{S} Он пусти.</p> <p>Кад хтеде да загрли поно |
и једно другог усијаним очима.</p> <p>С девојкине главе пале су укоснице.{S} Миришљава коса про |
ј пламен и срдачност, која је звонила у девојкином гласу, чинили су своје дејство.{S} Илић је з |
.{S} Смрт је јако утицала на већ рањену девојкину душу.{S} Она се посвети бризи око оца.{S} Тру |
ти се Матовићка својој кћерци. — Дивно, девојко!{S} Од кога си научила да заказујеш састанке, р |
два се кајао —</l> <l>Ој, убава, убава девојко, ој!</l> </quote> <p>Друштво прихвати:</p> <quo |
механи;</p> <quote> <l>Ој убава, убава девојко, ој,</l> <l>Млад Милија млад виноград сади,</l> |
нопак детелине —</l> <l>Ој убава, убава девојко!...</l> </quote> <p>— Ево цвећа! — викну један |
је остајао.{S} Ти усамљени разговори са девојком која није била ружна пријали су му, падали му |
е не би приметило што остаје на само са девојком.{S} Али би га она задржавала понекад <pb n="12 |
</p> <p>У колима је седео Илић с једном девојком, којој примети само главу, и од главе бео, неж |
{S} Он је веровао да су његови односи с девојком дубоко скривени, те је с те стране био миран.{ |
лић имао стално по коју лепу реч за њу, девојку која је своју ману осећала све дубље једно што |
Он је толико очекивао ову <pb n="98" /> девојку, да јој каже колико је воли, да јој открије, по |
аздуху вијало се неколико ластавица.{S} Девојку су обузимале чудне жудње.</p> <pb n="207" /> <p |
ка њеној мајци, па онда паде поново на девојку, а одатле на сто, на зид, на прозорска окна, на |
игру сунца на улици, а са сунца опет на девојку, на њен го врат, на белу руку, спуштену лако на |
ла? — рече младић, наднесе кишобран над девојку и додаде:</p> <p>— Допусти!</p> <p>— Није потре |
мука.</p> <p>Илићу залупа срце кад виде девојку тако близу себе.{S} Он не настави говор.{S} Њег |
p> <p>Спомен на бившу љубав одржавао је девојку у савршеној чедности.{S} Ништа на свету није би |
ред огњишта, и само срећан случај спасе девојку од даље несреће.</p> <p>— Чујеш, Вишњо — рече ј |
те очи воде и ноге носе, па тражи себи девојку.{S} А кад је нађеш, сети се колико је Вићентије |
!</p> <p>Без размишљања, Чедомир понуди девојку да ступи унутра.</p> <p>— Нећу — занећка се она |
/> — Није још школу свршио, а већ проси девојку...</p> <p>— Ја не налазим у томе ничега чуднова |
ети — одговори Илић енергично, и ухвати девојку за руку.</p> <p>— Шта ми имамо још једно другом |
лед је био сама љубав.{S} Хтеде утешити девојку, хтеде јој дати доказа сигурне будућности.{S} Њ |
је представио девојци, он је представио девојку њима.{S} А сад, она се забављала с њима, они се |
није привредио ништа.{S} Није задовољио девојку коју је узео за жену.{S} Начинио је за свагда н |
енуо сасвим и мислио на њу, на ту плаву девојку, на њене косе, на њене образе, на њу целу, њему |
едао право пред собом.{S} Позвао је ову девојку да јој исприча потанко <pb n="281" /> како се о |
узео.</p> <p>Избегавао је једну и другу девојку.{S} Радио је за испите више него што је требало |
пространа тишина притискивала је младу девојку. </p> <p>— Удај се, драга Вишња — продужи Аница |
само да министар има ћерку... ту бледу девојку, с којом се Чедомир возио.{S} Он је био леп чов |
уређену башту и колегиницу, једну стару девојку, по имену Аница.{S} Лепо су се сложиле.{S} Поде |
о му је јасније него икад да не воли ту девојку, па ипак он превали:</p> <p>— Да!</p> <p>Та се |
чинио је за свагда неспособном за срећу девојку коју је волео.{S} Он је био добар као Христос, |
{S} Анице!</p> <p>Нико је не чу.</p> <p>Девојку је обузимала ватра све више.{S} Слика Чедомира, |
Груди се тресле.</p> <p>Чедомир притрча девојци.{S} Њена слика му је бунила главу.{S} Хтео је д |
и сваке сигурности.</p> <p>Одговарао је девојци у истом уздржаном тону.{S} Чак да је и могао од |
p>То је трајало неко време.{S} Ваљда се девојци досади та игра, те, кад једном закуца на врата |
ана, кад лекар прегледа болесницу, рече девојци:</p> <p>— Захвалите Богу и идите те се одморите |
<p> Он узе кајсију и, нехотице, начини девојци један комплимент:</p> <p>— Госпођице Бела, ви с |
хтеде остварити овај сан, он се обрати девојци, нежно као жена:</p> <p>— Куд си пошла?...{S} Х |
он се упита нехотице: „Нашто пунити уши девојци тим страним речима кад је она лепа и без њих, с |
у је волео и која га воли, према другој девојци чије поверење изиграва и чијом се слабошћу кори |
рима, на саму мисао да то пише љубљеној девојци, њега је обузимала нека чар, скоро физичка, и о |
је осећао свој лажни положај према тој девојци коју је волео и која га воли, према другој дево |
ји да цепа, да мучи, да се свети на тој девојци која му се предавала сва.{S} Парадоксална љубав |
че к њој.{S} Хиљада ствари, блиских тој девојци, изашле би му пред очи и нагониле га да је опет |
али су му мрски.{S} Он их је представио девојци, он је представио девојку њима.{S} А сад, она с |
<p>Ово питање није се дотле постављало девојци, те она одмах не одговори.</p> <p>— Ред је да п |
p> <p>— Погледај ову воду — рече младић девојци која је стајала поред њега и гледала, стегнутих |
свађаше, те најзад седоше обоје.</p> <p>Девојци се оте један уздах.</p> <p>— Ти си уморна... ти |
кладенца момче и девојче —</l> <l>Дај, девојче, очи да ти љубим!</l> </quote> <p>— Како је леп |
ни кладенац,</l> <l>До кладенца момче и девојче —</l> <l>Дај, девојче, очи да ти љубим!</l> </q |
викао на љубак <pb n="53" /> додир тога девојчета.{S} Најзад, и он је био млад, и он је имао у |
онула, љушкала се, разливала у ноћи.{S} Девојчино срце се опијало том идилом.</p> <p>Обично при |
ем тог, она је била болешљива, нервозна девојчица, код које се чежње развијају рано и, у толико |
прасе на ражњу...</p> <p>Она устрча као девојчица уз двориште.{S} У салону се запали велики лус |
а је требала да држи под присмотром обе девојчице те да тако олакша посао <hi>јадне мајке</hi> |
ионарску породицу допуњавале су још две девојчице, близнакиње, с црвеним тракама у коси, слобод |
и извесно сажаљење према тој размаженој девојчици.{S} Она му се учини још ближа што се тога дан |
е јуначки за слободу своје земље, његов дед је кметовао дуго година у свом селу, његов отац, са |
е, али се ту оженио и окућио.{S} Илићев деда, који се такође звао Чедомир, научио је читати и п |
мислио си на мене колико на смрт свога деде!</p> <p>Свађе су учестале.{S} Најмањи повод био је |
тафизику, изгуби се у апсурдности даљих дедукција.</p> <p>На часовнику у дворишту изби три сата |
а, да су његови закључци често вештачке дедукције, па и софизми, а, с времена на време, упада у |
ила у девојкином гласу, чинили су своје дејство.{S} Илић је заборављао незгодни случај и своју |
емеље ударили Кеплер и Галилео, Њутон и Декарт.{S} Један од озбиљних млађих философа прокламује |
штачки бунари, поправљао женама машине, декорисао кафанске сале за забаве, заступао једну мађар |
га је веровао као Турчин у Мухамеда.{S} Дела његових противника <pb n="295" /> није хтео читати |
џбенике из старијег разреда, Пелагићева дела, народне песме.{S} У сваком разреду био је први ђа |
и да будеш виђен?{S} Онда критикуј туђа дела, не стварај ништа, размећи се, другима препоручуј |
, проводи се, уживај младост.{S} Велика дела долазе сама по себи.{S} Живот је дуг, пријатељу, а |
на посао, пружа му подстрека за велика дела; општење са њом даје радости, одмора, утехе, а не |
ске гране својих врба, позива на велика дела, узвишен рад.{S} Гледао сам је толико пута... глед |
Свет је простран.{S} Мене чекају велика дела...{S} Не знам тачно каква, али велика несумњиво.{S |
то се позивају на енглеска и талијанска дела.</p> <p>Осећала се слободна, зрела, цела.{S} Како |
е удари нови државни друм преко његовог дела очевине, те са сумом коју је отуда добио и кредито |
, дубоко убеђен у сопствену вредност, у дела која ће починити.{S} Почињали су озбиљне разговоре |
ка својих формула, крхају баријере које деле науку од живота, литературе и уметности.{S} Матери |
у, близу острва Циганлије, где се пруга дели за иностранство, Илић погледа кроз прозор.{S} Да л |
n="278" /> па да оборе министра који не дели то мишљење, или да гласају против свога убеђења па |
151" /> укуса што нам долази са финог и деликатног Запада.</p> <p>Млади студент корачао је сам. |
ло крштено име Матовићки — није у свему делила демократска убеђења свога мужа; по њеном мишљењу |
же се стари господин, па пређе на своје дело о земљорадничком осигурању.</p> <p>Његовој жени је |
p>Сео је затим и покушао да сврши своје дело.{S} У соби је било тихо.{S} То беше стан за самца |
в ветеран на перу, он би продужио своје дело такво какво је, и нашао му логичан закључак; шта б |
за пушење.{S} Није ли читаво уметничко дело?...{S} Ево, па пуши — продужи она, помакнувши сто |
ичком осигурању, о којем је писао једно дело с научним претензијама.{S} Осећао је да стари, ниј |
догађаја.{S} Он ће несумњиво привести у дело програм странке, озаконити слободу штампе, збора и |
ју је оставио.{S} То се примећавало по деловима тоалете, у којој је било нешто срачунатости, п |
ници одбора за дизање разних споменика, деловође варошких читаоница, хоровође певачких дружина. |
вештина и природа.{S} Треба му показати делом, ову државу у ствари начинити његовом.{S} И место |
ењује њено материјалистичко схватање на делу: њен гвоздени закон конкуренције оправдава му свак |
била уза ме, која би се посветила моме делу, била мој добри геније, јер је сваки рад... нарочи |
жена која ће се посветити цела његовом делу, која ће му омилети кућу, која ће веровати у оно ш |
ер, нишадор, алеву паприку.{S} У другом делу дућана, поплочаном циглама, стојали су џакови кафе |
м кад је Радоје почео да говори о лакој дељивости електричне <pb n="177" /> снаге, што јој даје |
он је дрзак у речима.{S} Он је радикал, демократ, социјалист, републиканац, револуционар.{S} Он |
и свађи.{S} Ми живимо у земљи уситњеног демократизма и непросвећене администрације, где се вели |
ред смрт велика разочарења.{S} Расцеп у демократији, који је почео још кад је он дошао на власт |
ено име Матовићки — није у свему делила демократска убеђења свога мужа; по њеном мишљењу један |
ним потребама није се водило рачуна.{S} Демократске теорије о уређењу државе које су стизале са |
горчено — извођење целог једног система демократских рефорама, а они нису у стању да се одрекну |
д владе, оставиле изненадно, на пречац, демонстративно, што јој је отац проглашен као противник |
својих материјалистичких убеђења и, на демонстрацијама, фанатички излагао леђа жандармским кун |
те младе људе, што праве манифестације, демонстрације, резолуције на туђ рачун, а чим дођу у пи |
вај пиштољ?{S} Купио сам га пред лањску демонстрацију.{S} Жандарми су ме измлатили, ја се нисам |
олским клупама, а испуњава један велики део престонице.{S} Њихова љубав?{S} То је управо једна |
грдње.{S} Клуб се поцепа.{S} Један мањи део остао је у Групи.{S} Остали пак основали су радикал |
место, град у којем је провела највећи део свога живота, сваки ју је познавао, чак и кровови о |
гвожђе.</p> <p>То је био Вишњи најлепши део дана.{S} С Мораве је пиркао свеж ваздух.{S} По <pb |
ћна мајка, проживи мирно и корисно свој део живота и, кад дође време, заспи вечито под обичним |
застала, покривши очи рукама.{S} Један део расуте косе падао јој је око раздрљеног грла.{S} Он |
ће поп за то захваљивати Богу.{S} Један део чланова успротиви се том предлогу одлучно, наводећи |
ним, било другим избором изгубити један део своје потпуности.{S} И тада не би био срећан, јер б |
ављали Вишњино место, те биле као један део њен и миле младићу као крајеви раја.{S} Он је брижљ |
S} Поручи једна кола, стрпа у њих један део својих књига, што би довољно било другом човеку за |
ти.{S} Ћутали су.{S} Прођоше тако добар део улице.{S} После се спустише у Палилулу преко гробља |
уо жагор.{S} Деца се враћала с купања и дерала у сав глас.{S} Парк је пак ћутао усамљен.{S} Тек |
ена и показа руком на једног развијеног дерана, са огромним, сељачким шеширом на глави и високи |
— Што је узео Швабицу?</p> <p>— Замисли дерана! — прихвати госпођа. <pb n="120" /> — Није још ш |
девојка. — Погледај десно... тамо испод дереглије, доле у води, није ли оно једна тичица.</p> < |
варица је стишавала близнакиње да се не деру пред његовом собом.{S} Собарица је наместила на ње |
ком дамом своје мајке, старијом од себе десет година.{S} Влада није одобрила краљев поступак, с |
Илић је прекину</p> <p>— А откуд теби и десет хиљада пара? </p> <p>— Па имамо кућу, хвала Богу |
о и сестра.{S} Само, рекле су му, тражи десет хиљада динара мираза.</p> <p>— Ништа мање! — подс |
ање смета.{S} Довољно је ако се прочита десетак књига, научи се на памет још два'естак наслова, |
е пропале варошке куће.{S} Они су још у десетој години осетили наличје живота.{S} Култура им је |
ко рећи пре него што зађе.{S} Каткад се деси да његова кугла пада баш за оним димњаком од струг |
гог, стид их је, боје се.{S} Па опет се деси кадгод, као овај пут, о покладима, на тефериџу, па |
алеке, бледе, ситне, као да се нису њој десиле, већ их чула из прича, из прочитаних књига.{S} Д |
њих двоје.{S} Они су се <pb n="187" /> десили доиста против његове воље, па ипак се осећао кри |
же бити и више.{S} Јер се беху код њега десили догађаји који су створили непремостиви јаз измеђ |
ј механи.</p> <p>Илић није имао новаца; десило се <pb n="46" /> тако, глупо, остао је без марја |
ем, као да се ништа није <pb n="136" /> десило.{S} Други пут би се дурила без раззлога, очито г |
тињство.{S} Шта се све за то време није десило!</p> <p>Блажени егоист, он ју је био готово забо |
х људи.{S} Да ти се што непријатно није десило?</p> <p>— Не, није ништа — насмеја се Вишња сило |
себи дати рачуна где се налази и шта се десило.</p> <p>Једна крупна сенка спусти се низ степени |
кој школи и садашњег тренутка, Вишњи се десило толико догађаја, да су јој успомене које је друг |
њо — рече јој отац кад сазна шта јој се десило. — Није то за тебе.{S} Ја то видим.{S} Хтео сам |
сприча другарици у кратко све шта му се десило од како су се растали.{S} У колико је излагао по |
ио утешне разлоге, заклињао се да се то десило без његовог знања, да је био жртва глупог случај |
нисам на чисто са собом.{S} Како се то десило?{S} Ја то нисам хтео.{S} Мене сматрају за мирна |
ко се оженио, да јој објасни како се то десило, да олакша себи све несреће које су му притискив |
га била увреда, никад је није добио.{S} Десио му се несрећан случај.{S} Какав?{S} Који?{S} Није |
е био за онај тренутак заборава који се десио кад је Чедомир био у њеној соби.{S} У њој се буни |
се кајао искрено због догађаја који се десио.{S} Избегавао је своју саучесницу.{S} Презао је с |
>— А дотле?</p> <p>-— Дотле се може све десити.{S} У сваком случају припази на ту твоју шмизлу. |
у Србији није сигуран шта се сутра може десити ; нигде није тачнија она пословица да се не зна |
Он ју је жалио.{S} Погађао је шта ће се десити у њеној доброј души, кад сазна све.{S} Погађао ј |
во приличила његовом земљастом лицу.{S} Десна му је рука висила као мртва; свакако је била пара |
ораченим ногама као да још носи гвожђе, десно његова госпођа, лево Чедомир, са ногама учтиво по |
?{S} Да ли су застали или ударили лево? десно?{S} Шта су тада осетили?{S} Ко то зна?{S} Ко ће т |
немалтерисана кућа сеоског изгледа.{S} Десно од ње видео се низ ситних краварских станова с пр |
до планинског склопа око Кумодраже.{S} Десно, посматрачево око заустављало се на поцрнелим зид |
рсје Вука Караџића с фесом на глави.{S} Десно од ормана, на сточићу уметничке израде, налазила |
штовано јавно мњење?{S} Није ли сусетка десно од њих невенчана жена човеку са којим живи?{S} Не |
ене.{S} И он пође, вукући се, климајући десно-лево.</p> <p>— Спустио се на општи ниво! — осмехн |
у на води — продужи девојка. — Погледај десно... тамо испод дереглије, доле у води, није ли оно |
} Носио је и сад главу оборену и климао десно-лево.{S} Чедомир задрхта.{S} Та кљусина учини му |
а већ.{S} Ено Петра Гавриловића, дигнуо десно раме, спустио лево, искривио се сав, начинио од с |
подиже очи и погледа поред себе.</p> <p>Десно од њих, између две куће видело се парче Топчидерс |
продужи доиста млади сајџија, начинивши десном руком један покрет као да хтеде истргнути нешто. |
ио рђаве воље, жалио се на реуматизам у десном колену, који је добио на робији, и грдио свога с |
дена песма неког Руса.{S} Девојка обави десну руку око врата свога драгана, а левом придржаваше |
ка већина хомогена, иде се до отвореног деспотизма, а ако се образује коалиција, свака фракција |
полако њено име из првог брака, давала детаље о њеној породици, о њој самој, познанству у Бија |
оврће, кувала запршке.</p> <p>— Остави, дете — бранио јој је отац да то ради.</p> <p>Прљила се |
би.</p> <p>— Новац је чудна ствар, моје дете — рече Матовић, обраћајући се Бели, неприродно уме |
м — рекао му је једном. — Ви више нисте дете.{S} Кроз неколико месеца свршићете школу и постати |
а да ми што буде, не дај боже, па да ми дете остане без спреме, као сироче — бранила је госпођа |
оворио је раније стари Остојић — нек ми дете изучи школе.{S} Школа ти је најблагословенија.{S} |
— Де, да ми сачиниш једно писмо.{S} Нек дете зна...{S} И кажем јој ја да се чува.{S} Мисли да ј |
њему на вољу.</p> <p>Она је лежала, као дете, изваљена на његову мишицу.{S} Прамен плаве косе п |
на та непосвећена места, смешећи се као дете.</p> <p>У тим приликама дошло је Илићу прво писмо |
ила старија две године, била је већ као дете каћиперка и, у домаћим свађама, стално на страни с |
тост као своју кривицу — јер је још као дете, због недовољног надзора, пала са степеница и слом |
оле мишице блеснуше кроз собу.{S} И ово дете, сакато, размажено, претвори се у <pb n="133" /> ж |
у, као тамо у Чачку... кад је била мало дете и кад се молила свесрдно Богу за своје лутке и бол |
и, кад је потребно, уразумити размажено дете.{S} Али, Илић, који је видео свет само кроз књиге, |
њег сталежа, бакалинова ћерка, послушно дете патријархалне куће, где је живот сина наличио на ж |
осито. — Али нисам ја ко је ко.{S} Нећу дете да ми се мучи по паланкама.{S} Доста <pb n="262" / |
дић није ни школу свршио, а Бела је још дете.</p> <p>— Бела ми је терет на грудима — прихвати г |
а девојка.</l> <l>Под главом јој снопак детелине —</l> <l>Ој убава, убава девојко!...</l> </quo |
литету воље, о спору између приврженика детерминизма и присталица индетерминизма, напунио се св |
ли, Белина глава, са осмехом размаженог детета и шишкама по челу, које су сенчиле њено лице пре |
е увек тако трајати.{S} Имала је четири детета: најстарију ћерку, Параскеву, која је имала шесн |
што.</p> <p>— Шта мислиш да ли да пишем детету у Београд?</p> <p>— Њој ће бити свакако жао ако |
унутра.</p> <p>— Нећу — занећка се она детињасто, па, после нешто оклевања, прошапта поверљиво |
к његове буљаве, црне, мокре очи, нечег детињског у осмеху што му га је извајала добра нада и ш |
гледа на сокак и посматрала земљу свога детињства смешећи се љубазно њеним величинама.{S} Ето г |
евојка коју живот није мазио.{S} Још од детињства је познала дане скомрачења и увреде незадовољ |
да је то било тако далеко... даље него детињство.{S} Шта се све за то време није десило!</p> < |
ова.{S} Она је била провела готово цело детињство са њом и њеним братом, Радојем.</p> <p>Златар |
них улица.{S} Чедомир је провео скучено детињство у тој кући где се морао одржавати известан ра |
је Матовић заборављао, да је он, у свом детињству, имао једну опаку, али врло сигурну учитељицу |
дао је врло прост и јасан.{S} Дарвин је дефинисао природне законе тако силно да је његова филос |
/p> <pb n="239" /> <p>Ћуркасте девојке, деца која немају никаквог искуства, правиле су пошалице |
пре умре... <hi>Карт бланш</hi> имају: деца, лудаци, владари, црквени поглавари, башибозуци, к |
развлачи као да је Алајбегова слама.{S} Деца <pb n="235" /> су ми неочешљана, неумивена — навод |
ече Матовић, спремајући се да легне.{S} Деца су била већ заспала.{S} Бела тако исто.{S} Кућом ј |
и једу.{S} По кафанама се чуо жагор.{S} Деца се враћала с купања и дерала у сав глас.{S} Парк ј |
арији су се утркивали да га поздраве, а деца се загледала у њега, као у чудо.{S} Недељом и праз |
га је та борба изоштравала, док његова деца добијају то парче хлеба без борбе, те своју слобод |
<pb n="164" /> једном приликом: „Кад се деца воле, нека се узму...“</p> <p>— Али ако се не воле |
Илићу; није то више за нас, нисмо више деца.{S} Било и прошло.</p> <p>Он покуша још једанпут.{ |
о је око врата.{S} Изгледали су јој као деца.{S} Она се предомисли, окрену главу и продужи даље |
х је чекао с безазленом радошћу као што деца чекају велике празнике.{S} Он их је волео готово и |
ранио неким руским принципима васпитања деце у слободи.</p> <p>— Нек се развијају по инстинкту |
губили у тричарије, уживали кад би код деце изазвали дивљење, страх, или кад би коме малом јад |
оју школу, на децу.</p> <p>— Имам троје деце — рече. — Сва три су мушкарци.</p> <p>Али Вишњу не |
рсник од платна.{S} Тражио је од жене и деце да пазе на одело.{S} Жена му је имала тепелук од д |
сирота жена има посла око спреме куће и деце.{S} Млађи су дрхтали пред њом.{S} У мешењу колача |
дно у школу, задовољавао би се дивљењем деце, радовао би се што га код куће чека добар ручак, с |
пелук од дуката и дијамантску грану.{S} Деци је шила хаљине најскупља шваља у вароши.{S} Сваке |
ног живота.{S} Те циљеве треба оставити деци срећнијих народа.{S} Они су за нас још луксуз, још |
хаљину:</p> <p>— Нека сте благословена, децо моја.{S} Ја не марим што ћу од сад бити баба.</p> |
езивало, и нађе се са својим вршњацима, децом такође из бољих кућа, а поквареном као и он, можд |
што јој је остало од мираза, живела са децом, скромно, тешећи се да то неће увек тако трајати. |
измом ?</p> <p>Госпођа је истицала пред децом младићеву ученост и говорила:</p> <p>— Угледајте |
ху подетињили силом свакодневног рада с децом.{S} Други <pb n="263" /> су се губили у тричарије |
е.</p> <p>— Принципе!{S} Принципи су за децу, за школске клупе.{S} Изузетци, маленкости, против |
чи на други предмет, на своју школу, на децу.</p> <p>— Имам троје деце — рече. — Сва три су муш |
ани девојка. — Ко ће кућу водити, ко ће децу намирити, ко ће тебе гледати?</p> <p>— С уздањем у |
а.{S} Читам, посматрам, размишљам, учим децу, сваки дан испуним корисно.</p> <p>— И ти си срећн |
же одобрити.{S} Слобода је појела своју децу.</p> <p>— Илићу?</p> <p>— Грађанске гарантије вред |
нема више од три четири школе за женску децу.{S} Али шта ће теби универзитет? — тврдоглаво је н |
е радног народа и беле куће, пуне ситне дечице.</p> <p>Нешто се од тога већ остваривало.{S} Вел |
— Утицај старијих може да изопачи праве дечје наклоности.{S} Ако хоће да учи школу, нека учи, а |
д земље или емаља.{S} Из кујне се иде у дечју собу, где је Чедомир обично држао лекције.{S} Она |
ђак треба да је задовољан што улази и у дечју собу; <pb n="9" /> иначе је сиротињи место у кујн |
о није хтео скрасити на своме месту; до дечка је била једна близнакиња, а преко:{S} Бела са дру |
?</p> <p>— Збунио сам се — одговарао је дечко одсечно. — „Немац" је велика прзница; за најмању |
арима коме се дају двојке! — говорио је дечко самоуверено, циљајући на професоре који су му дал |
ле ове девојке, дошао је Младен, бистар дечко, али ленштина, склон свима слабостима простог нар |
же се девојка. — Младене донеси.</p> <p>Дечко устаде лењо и, клатећи се с ноге на ногу, упита с |
и један сјај мушке надмоћности засја у дечковим очима. — Кажи само колико поједеш шећерлеме пр |
нешто дрвећа, али као што је то обичај, дечурлија и пуштена стока поломили <pb n="144" /> су мл |
а идемо у сусрет новог хаоса.{S} Шта се дешава међу математичарима, Илић је могао закључити из |
, не можеш ништа да избегнеш, све ти се дешава, ништа ти не иде у корист.</p> <p>Илић погледа з |
адно, без икаквог узрока, као што се то дешава код нервно раздражених људи, обузе га једна дубо |
, час отворене.{S} Чедомир се љутио.{S} Дешавало му се да проведе по неколико дана не видећи св |
е уздрхтано лупало у грудима, као да се дешавало нешто што ће изменити цео његов живот.{S} Он ј |
м случају Вишња није знала дотле шта се дешавало са њеним драганом.{S} Она је седела у Чачку и |
милосрдно као лекар који има да постави диагнозу, као философ који се користи туђим искуством.{ |
а оскудицу у каваљерима и био је заиста диван са својим, нешто застарелим гестовима и учтивости |
сам имао прилике да се уверим да је он диван материјал, ја сам сигуран да је наш свет добра ра |
ечам и ужинали.{S} Хлеб је био мек, сир диван, а апетит одличан; слатко је јео и преслишавао се |
анска постеља, претворена у једну врсту дивана, тако распремљена с јастуцима унаоколо и широком |
ке.{S} Није разумевала многе ствари.{S} Дивила се наставницима што почињу предмет из средине... |
није слушао.{S} Они који су му се дотле дивили највише, гледали су га сад попреко, мрко, осуђив |
е ишао, место у цркву, горе у клисуру и дивио се како се стене секу...</p> <p>— Као сир!</p> <p |
вадратима, скину са оближњег рафа један дивит, који је био изгубио своју првашњу боју под много |
растао са̑м, ненагледан ни од кога, као дивља травуљина.</p> <p>Само је Матовић заборављао, да |
на је зрела као зрела воћка, невина као дивља ружа.{S} Зима је попусти.{S} Њени се образи запла |
едство, те постаје једна врста модерног дивљака.{S} То су људи обично са села или, ређе, из как |
граници ваљевског и ужичког округа, на дивљачној падини планине Повлена.{S} Ту се населио њего |
пун отврдлог блата, накривљене плотове, дивље шибље и један пласт сена усред мокре ливаде.{S} Н |
у теорије материјалистичке философије; дивље мржње његових другова на <hi>постојеће стање</hi> |
кућа.{S} У клисури, где је дотле расло дивље трње и аптовина, а мртву тишину оживљавао тек шум |
арије, уживали кад би код деце изазвали дивљење, страх, или кад би коме малом јаднику успели да |
ио би уредно у школу, задовољавао би се дивљењем деце, радовао би се што га код куће чека добар |
е.{S} На мршавим петељкама штрче очајни дивљи каранфили боје као вино.{S} И мириси су разни: на |
му је откривао бескрајну Русију с њеним дивљим кнежевима, готово идиотским алтруизмом, са сељац |
ост народ.{S} У њему је познавала много дивљих, рђавих, лукавих, ружних људи.</p> <p>— Поред пу |
е мешало засађено цвеће <pb n="67" /> с дивљом травуљином.{S} Кроз уско лишће од врба промицао |
по сред суве, зреле траве.</p> <p>— Да дивна кола! — кликну гласно, потрча тамо, посади се у њ |
ани; не гледај ме тако.{S} Нашла сам ти дивна момка, разбери се, удаћемо те, Вишња, удаћемо...< |
е <pb n="312" /> се у чипкану кошуљу, у дивна округла рамена, у румену кожу босих ногу.</p> <p> |
ипацији жена.{S} Еманципација!...{S} Да дивне речи за нашу земљу где нико не воли да се пашти, |
ногом, већ беше у другој соби. — Што су дивне, само да знате!... чу се отуда њен глас, јасан са |
.</p> <p>Кад хтеде да загрли поново тај дивни створ што му се подаје, тог неслућеног анђела кој |
остављани људи с мање школе од њега.{S} Дивно је чудо било што поред своје философије није већ |
— обрати се Матовићка својој кћерци. — Дивно, девојко!{S} Од кога си научила да заказујеш саст |
ла је нарочиту пажњу на салон.</p> <p>— Дивно! — говориле су гошће кад их је Матовићка уводила |
S} Тамно жута чарапа од конца вајала је дивно листове њене здраве ноге.{S} Изнад њеног рамена с |
се више не румене на сваку ситницу, по дивно довршеном телу које је издавала цела њена појава. |
о у неки сан, и хтеле рећи:</p> <p>— Да дивног сна!{S} Оставите ме да сањам.</p> <p>У том трену |
шапућући, како је Чедомир певушио једну дивну песму!{S} Остала су је у памети само два три стих |
ја само је последња тачка добра, јер је дигао руку од свега и почео бежати од својих...{S} Наји |
уо њене усне.</p> <p>Сутрадан, Вишња се дигла из постеље нешто доцније него обично.{S} Журно се |
хне из клисуре, облак од цветне прашине дигне се изнад ливаде.{S} Траве полегну.{S} Тада се отк |
а се храниш.{S} А занатлија?{S} Рано се дигни, доцно лежи, а кад остариш не можеш да радиш, па |
кашљуца већ.{S} Ено Петра Гавриловића, дигнуо десно раме, спустио лево, искривио се сав, начин |
дотле држао у рукама, у гомилу осталих, дигнуо се брзо и отрчао у варош.{S} Срео би тада овог и |
Младић не одговори.{S} Причајући био је дигнуо главу и гледао у небо.{S} Девојка је опет посмат |
и реше његову судбину.</p> <p>Једном се дигнуо с рада у пола ноћи.{S} По споредним улицама биле |
Бела се прва одвоји и, једним покретом, диже се са канабета.{S} Тај покрет је био тако снажан, |
лакава, лепљива уста.{S} Хајдучка трава диже скромно свој велики бео цвет.{S} Љутићи су жути ка |
ишња чинила младићу жена-другарица која диже човека на посао, пружа му подстрека за велика дела |
воје философске спекулације, а око тебе диже се вихор, заузет једино материјалним интересима, б |
рушила.{S} Никоме није пало на ум да је диже.{S} Полиција је само дошла, учинила увиђај и очист |
е, као да ју је Чедомир ујео.{S} Она се диже нехотице и рече:</p> <p>— Хајдемо у варош.{S} Доцк |
где се снови не пењу ни донде докле се диже дим домаћег димњака.{S} Она није умела, и поред св |
сна заболе га као удар у срце.{S} Он се диже с клупе, прође стазом и изби на излазак од парка.{ |
Баци новине на под.{S} Затим их поново диже и укочено гледаше посну боју и редове штампаних сл |
тако скупу ствар — рече гласно.</p> <p>Диже се полако.{S} Ноге су га једва држале.</p> <p>— Мо |
бично приђе Милева Остојићева.</p> <p>— Дижи се, тето -— каже она одрешито старој Лазаревићки — |
стварности.{S} Нове цитаделе романтизма дижу се против освештаних <pb n="296" /> истина као про |
адоје је умео лепо да говори... полако, дижући постепено глас, према значају предмета, одушевља |
овори кратко човек с дугачким носем, не дижући главе са свога длана.</p> <p>— Не учи толико, ра |
а врана бунила су се по уличном дрвећу, дизала се у вис, кружила неко време, па опет слетала, и |
е здраве ноге.{S} Изнад њеног рамена се дизала Чедомирова глава, унезверених очију, згрчених ус |
кошуљу, у два округла таласа која су се дизала и спуштала испод платна.{S} Дође јој да оде од о |
n="23" /> која га је пратила, легала и дизала се с њим из постеље, и са којом је живео као са |
Напољу је свитало.{S} Кратка летња ноћ дизала се лагано, као магла, и откривала широк шор, пун |
њихао се свеједнако.{S} Око младића се дизале <pb n="231" /> хиљаде руку, само његове беху као |
ачак.{S} Обрасле у шуму и бујад, оне су дизале озбиљно своје врхове украшене чипком од букава.{ |
а су расли сунцокрети.{S} Они су високо дизали своје криве, таште, жутокруне главе и лепо се по |
але, празнички изглед.{S} Изнад вароши, дизало се безизразно, пространо небо, у којем се видела |
вакој новој књизи, повереници одбора за дизање разних споменика, деловође варошких читаоница, х |
јастуке своје постеље.</p> <p>Младић је дизао главу на овај глас.{S} Он му је звонио као труба |
је осветљавала рђаво.{S} По кутовима се дизао мрак.{S} Наста један тренутак потпуне тишине.{S} |
осећало нешто свежине од ветра који се дизао са запада и наносио по који облак.{S} Света је би |
ао по каткад да се једва чује; затим се дизао јаче, лупао готово, и челичним звуком испуњавао о |
само Бела и Чедомир.{S} Па и Чедомир се дизао да иде, да му се не би приметило што остаје на са |
потону у неку сребрну прашину, у маглу дијамантског праха, пред сликом девојке скромне, лепе, |
тила га чамотна тишина као сенка.{S} По дијамантском ваздуху вијало се неколико ластавица.{S} Д |
n="83" /> под усијаним сунцем готово у дијамантском сјају, те давали улицама, које су празне ћ |
S} Жена му је имала тепелук од дуката и дијамантску грану.{S} Деци је шила хаљине најскупља шва |
е шуме и један параброд насред реке.{S} Дим од лађе развијао се кроз бистри ваздух на све стран |
се снови не пењу ни донде докле се диже дим домаћег димњака.{S} Она није умела, и поред својих |
ирни <pb n="154" /> пејзаж.{S} И док је дим пузио у модрим трубама ка чистом плаветнилу осветље |
официр, поред чиновника обућар.{S} Кроз дим од дувана и испарења, Илић виде једно празно место, |
сно.</p> <p>Ваљада при том прогута мало дима, те се закашља.{S} Баци цигару и рече презриво:</p |
на алке, нешто цвећа у саксијама и пуно дима од јевтиног дувана.</p> <p>— Већином гласова решен |
ришта, па онда улице пуне света, велике димензије, ширина, слобода.{S} Могао је живети неколико |
А „ДОСИТИЈЕ ОБРАДОВИЋ“ - БЕОГРАД</p> <p>ДИМИТРИЈА ГАВРИЛОВИЋА</p> </div> <pb n="iii" /> <div ty |
да баш за оним димњаком од стругаре, па димњак изгледа као пресечен, једна му половина виси у в |
пењу ни донде докле се диже дим домаћег димњака.{S} Она није умела, и поред својих лектира, да |
ара и још неколико неједнаких фабричких димњака.{S} Чудног облика кућица за црпење воде на обал |
е деси да његова кугла пада баш за оним димњаком од стругаре, па димњак изгледа као пресечен, ј |
просте ћерамиде, с кубетима или турским димњацима образовале су се плаве сенке, које су још виш |
ном бусењу.{S} Радоје је одбијао кратке димове на својој луши.{S} Његове очи су гореле као жишк |
зиле из главе, тако магловите, обвијене димом, сенкама и супротностима, као у сну.</p> <p>Главн |
овима, у комбинацијама домина, у густом диму од дувана, величанствена визија младе девојке васк |
} Само, рекле су му, тражи десет хиљада динара мираза.</p> <p>— Ништа мање! — подсмехнуо се Чед |
ешће се помињале речи о I</p> <p>новцу, динари, па онда псовке, које су у нашем говорном језику |
а, орман од лажне ораховине, талијанска династија на дувару и умиваоник од лима.{S} Под је покр |
као најнежнији, умиру владари и чланови династије..."</p> <p>Илић је волео Зарију присно.{S} Он |
— рече јој мајка, показујући јој велику дињу. — Дао Бог па родиле, те хоће да и ти окусиш... „З |
орбу против формалистичког друштва, где диплома замењује таленат, где парче хартије вреди више |
м Конгресу, подавала се ласкању извесне дипломатије, заносила се идејама просвећеног апсолутизм |
е користи: положај, мираз, фамилију или диплому.</p> <p>Рекавши ово, она погледа значајно у Или |
наваљивало на њу као ветар, гушило је и дирало у дубину душе, да јој је сваки живац треперио.{S |
Кад се напије, ухвати се за телеграфски дирек.{S} Ту је у стању да остане <pb n="233" /> сатима |
о пута, вијугав друм и низ телеграфских дирека на нашој страни.{S} Колико је пута ишла тим путе |
цима засја електрика пре него што јој и диреке ударише — примећивао би ко у шали. — Пију, једу |
ћан је, он пати, а патња рађа злоћу.{S} Директор га је звао, саветовао да подеси своје понашање |
<p>— Ово је државна служба — прекину га директор суво — има, на првом месту, да се пређе пропис |
анак у државној служби — приметио му је директор.</p> <pb n="264" /> <p>Бела је сад имала кисел |
Петко Стокић или како се оно зваше твој директор.{S} Оне знају само за време, за простор, сисар |
му душу прости, мучила и патила.</p> <p>Директор је био постарији човек; носио је стално црно о |
је ваша лична ствар.{S} Мене се она као директора не може да тиче.{S} Државна служба долази на |
Срба.</p> <p>— Зашто латински, господин директоре?</p> <p>— Нема ко други, млади господине.</p> |
лић стиже доцкан кући, па сутрадан јави директору да је болестан, те не може долазити у школу з |
пштинске фењере, истакнуте на тробојним дирецима по ћошковима.{S} Свака гостионица има такође п |
— примети Радоје. — Проста, а све каже, дирне те у жицу.</p> <p>Девојке одговорише :</p> <pb n= |
фије.</p> <p>Уставио се тек кад му рука дирну нешто хладно.{S} То беше револвер, онај исти што |
није знао шта да одговори.{S} Оно га је дирнуло јако, као сва њена писма, па може бити и више.{ |
волим лов.{S} Ономад ме је један пример дирнуо.{S} Лете две беле тице једна за другом, као два |
S} Предео је био пуст.{S} Влажна пољана дисала је новом, великом надом.</p> <p>— Што ми то рани |
уруз, види им се само глава.{S} Поље је дисало мирно.{S} Још се јурила она два лептира.{S} Иза |
а.{S} Нешто мирно, спокојно и задовољно дисало је из целе њене појаве.</p> <p>— Ти си удата? — |
ружичасту, с мрким шалонима што су били дискретно спуштени и с фигурама купидона који држе венц |
не губе још своје симпатије поред свег дискретног <pb n="151" /> укуса што нам долази са финог |
орци били су врло занимљиви, настављали дискусије о њиховим <hi>питањима</hi>, правили пошалице |
а сања започети сан, и пољупци где тело дише дахом другог тела, где се крше руке састављене око |
тако, изваљена на леђа, полуоткривена и дишући дубоко, жедно, као да се подавала млаком ваздуху |
чуда!{S} Хвалимо те, Господе, велика су дјела твоја.</p> <p>— Сад копају брану и јаз.{S} Притис |
исоке ноге, развијене сапи, мали трбух, длака као свила.</p> <p>— Арап!{S} Арап! — викали су ум |
кола напуне откопаном земљом.{S} Његова длака није више сијала.{S} Сапи су му смршале.{S} Боја |
ицом као звезда.{S} У жалфије се пла̑ве длакава, лепљива уста.{S} Хајдучка трава диже скромно с |
То му се увртило у главу и није хтео за длаку попустити, као да би се огрешио о један принцип.{ |
угачким носем, не дижући главе са свога длана.</p> <p>— Не учи толико, разумеш? — прихвати Зари |
тила из првог изненађења, па устурајући дланом своју косу, додаде одсечно: — Илић није крив ниш |
шљење о твојим поступцима.{S} С врха до дна друштвених степеница одиграва се иста комедија; лук |
у — прекину га Зарија, па испи чокањ до дна и, не одвајајући још стакло од уста, продужи:</p> < |
о је сад њоме, и она раскопча хаљину до дна.</p> <p>Гомила разних осећања испуњавала је сад њен |
демо, Вишња! — зашкрипа младићев глас с дна груди.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
у, песмама омиљених песника, у чланцима дневне штампе.</p> <pb n="88" /> <p>— То је божанска ис |
правили пошалице.{S} Ту су стизале прве дневне вести преко <hi>штампараца</hi>, како су се овде |
ине.{S} Из њих је била још топлина јаке дневне припеке.{S} Ипак се осећало нешто свежине од вет |
одговори свима дужностима, води бригу о дневним потребама, расподељује своја средства.{S} И дру |
{S} Овог пута њен се поглед следи.{S} У дневним вестима налазила се ова белешка:</p> <quote> <h |
{S} Хлебарнице почеше пећи хлеб два пут дневно.{S} Печење је мирисало по старинским пањевима.{S |
S} Он је брижљиво остављао те хартије у дно свог ђачког сандука, поређане хронолошким редом; за |
остатци змаја на телеграфској жици и, у дну, једна старинска, двоспратна зграда у источњачком с |
е удаје, она је, против свега, носила у дну срца успомену на младића који ју је некад волео и к |
м и плаветним венцем удаљених планина у дну.{S} С друге стране, обала је била ниска, пошумљена |
сигурношћу.</p> <p>То је била собица у дну ходника, окренута у башту.{S} Зидови су били тапето |
длети кад су нас њена крила додиривала, до врелих игала страсти које су му боле и вртеле месо.< |
кад је у питању држава и виши интереси, до ђавола држава и виши интереси!</p> <p>— Ту је народ, |
о изван вароши и лутао по околини дуго, до самог мрака.{S} Понекад би повео са собом Чедомира и |
> <p>— Ја хоћу да се образујем потпуно, до краја, систематски.{S} Зашто да то право имају само |
игу. <pb n="84" /> Хранио се на кредит, до бољег времена, где и раније.{S} То је било тамо, кад |
у дућан, понудио га да седне за тезгу, до саме касе, поручио кафе, па онда с њим разговарао на |
како није хтео скрасити на своме месту; до дечка је била једна близнакиња, а преко:{S} Бела са |
више није остало од <hi>Еснафлије</hi> до две чађаве пруге на зиду суседне куће, на коју се ос |
и:</p> <p>— Пардон...{S} Имам посла.{S} До виђења! — и већ се нађе пред Вишњом, стидљив и он, з |
омила посетница и карата са сликама.{S} До зида се налазила једна постеља, од ораховине као и с |
огама учтиво подвученим под столицу.{S} До њега је седео Младен, који се никако није хтео скрас |
<p>— Само тако! — говорио је Радоје. — До јесени имаћемо оба зида на брани.{S} А оно што остан |
павим гласом.{S} Затим додаде блаже : — До пред вече немам никаквог посла.{S} Можемо начинити л |
би га неко ма и очешао, заболело би га до срца.{S} Близу Калимегдана срете га једна група друг |
м месту само једну чашу, па тако изређа до тридесет кафана...{S} Кад се напије, ухвати се за те |
боје, почевши од белих платнених блуза до црне материје мушких капута.{S} Преовлађивали су отв |
ила у Чачак.{S} Читала их је од почетка до краја.{S} Оне су је опомињале мутно познатих места, |
уше, она му је писала, те тиме стављала до знања да јој може одговорити.{S} Али њено писмо није |
<pb n="230" /> <p>Вода је већ допирала до бедема.{S} У мокром мраку примећивали се њени прљави |
госпођицу Матовић.</p> <p>Она је седела до њега и посматрала га весело, готово безазлено и у ис |
ла се кроз широке рукаве њена рука гола до лаката, њено млечно лице белило се.{S} Био је бео и |
арица својој вратарки за њих. — Постеља до постеље, па се не погледају.</p> <p>— <foreign xml:l |
ријатељски, а она није могла отићи сама до првог дућана.</p> <p>— Бог с тобом! — чула је забран |
ој нема трна ни грмења.</l> <l>Само има до две вите јеле.</l> <l>И под јелом заспала девојка.</ |
з ситних краварских станова с прозорима до земље, осенчени шљивацима.{S} Још даље, указивала се |
ратио, као увек, Вишњу од Кајиног стана до њене куће; он се опоменуо да је сутрадан неки празни |
од уранка на једној падини Рудника, па до заласка за зелени зид Јелице.{S} Пратила га чамотна |
в од најфинијег швајцарског фондана, па до најпростијег турског суџука.</p> <p>Откако Матовић п |
чија се платна спуштала од врха брда па до у саме таласе Дунава.</p> <p>Ова слика учини весео у |
пијаног мудраца занимало га.{S} Он оста до зоре пијуцкајући <pb n="172" /> шљивовицу.{S} Ристић |
успеху у школи, ставила већ толико пута до знања да он има од ње да се учи.{S} Поред тога, боја |
мишљење о твојим поступцима.{S} С врха до дна друштвених степеница одиграва се иста комедија; |
о, а да нико не нађе у њему чега другог до другарских саопштења.{S} Његов одговор пак није се м |
у, њу саму.{S} Кад би тако дошао најзад до решења шта да јој одговори, он се питао како ће јој |
увих уста, око тих ситних очију, па све до природно намрсканог чела играо један <pb n="116" /> |
ухватала целу, од врхова прстију па све до чела и главе.</p> <p>Сањала је да су ишли пешке, као |
о голог Тркалишта, па на Седам Кућа све до планинског склопа око Кумодраже.{S} Десно, посматрач |
о Вишња, да се развије што више, да оде до краја пута који је водио преко девојачке школе.{S} А |
да се школује, потуцао се од гимназије до гимназије, стално одушевљен, стално без марјаша, мат |
грдиле своје наставнице и бројале дане до краја школске године.{S} Каја, у њеној строгој сивој |
ових сањарија.</p> <p>Девојка поцрвене до ушију без разлога.</p> <p>— Лепо! — одговори после м |
је скупштинска већина хомогена, иде се до отвореног деспотизма, а ако се образује коалиција, с |
још кад је он дошао на власт, развио се до своје потпуности.{S} Неколико покушаја да се завађен |
јој је било гледати га како иде од куће до куће, те оправља сатове, леми минђуше, подмазује шив |
руке.{S} Широки рукави од блузе спадоше до рамена.{S} Голе мишице блеснуше кроз собу.{S} И ово |
ти</hi>, час <hi>ви</hi>, и, кад дођоше до њене куће, раставише се као стари пријатељи.</p> <p> |
и!{S} Млада девојка не осети кад дођоше до њене куће.{S} Би јој тешко да прекине чар у који су |
Киша ће још дуго падати.</p> <p>— Али и до вароши је дуго — примети она. — Склонимо се негде, а |
ксановића и Компаније, стаклара на Сави до Малих Степеница; немој да се стидиш.{S} А сад прими |
хартијом, били су наслагани црни тегови до сто кила, каје соли, гвоздено посуђе.{S} Из одшкрину |
колаца Социјалиста, почело је да долази до размимоилажења у питањима тактике, настајали су озби |
лић не одговори ништа.{S} Били су дошли до оног долапа, па се спустише низ једно брдашце.{S} По |
ена места, где се љубавници могу шетати до миле воље, а да не буду изненађени непријатним сусре |
овод свога одласка и да се неће враћати до јесени, пошто ће се предавања ускоро завршити.</p> < |
што се крију у борама муселина и љубити до миле воље њену кожу час румену, а час белу.</p> <p>— |
ли ће се спасти ?{S} Да ли ће допловити до мирних вода каквог гостопримног пристаништа ?</p> <p |
му је било потписати се него отпешачити до Мрчајеваца.{S} Стога је јако уважавао школу.{S} Кад |
<p>— Иначе?</p> <p>Бела није смела ићи до краја своје претње, те ју је мајка допуњавала:</p> < |
— Можда различним путевима може се доћи до истине.{S} Можда метафизичари имају право.{S} Можда |
; плав прамен косе сакривао је њене уши до половине.</p> <pb n="95" /> <p>Он задрхта кад примет |
осмехом, који прели цело њено лице, чак до подвољка и широког врата, па рече значајно: — У ваши |
бала је под њеним округлим образима чак до првих праменова косе, те је изгледало да се девојка |
ла усталасана долина Западне Мораве чак до ибарских планина, чије се заокругљене линије назирал |
на осећање него на разум.{S} Иде се чак до физике, појављују се гледишта која, ако се усвоје, п |
рној жени.{S} А ја хоћу да се образујем до краја.{S} Хоћу да будем на висини времена у којем жи |
Колико је пута ишла тим путем с Илићем до тог села, које је он називао њеним, правећи илузију |
а женама, које су се занеле у свој план до лудила.{S} У кући су настајале свађе.{S} Мајка га је |
ла зелена ливада,</l> <l>У ливади селен до колена,</l> <l>У селену студени кладенац,</l> <l>До |
штву — прекину га Зарија, па испи чокањ до дна и, не одвајајући још стакло од уста, продужи:</p |
оме у апсу размишљао дуго, па сам дошао до закључка, да се велика зла не чине намерно, с предум |
После би у групама пратили једно друго до куће.{S} И, она је легала сва срећна, певушећи своју |
рвог учитеља.</p> <p>То је тако трајало до једног пролетњег поподнева.</p> <p>Прелазила је прек |
ила у моди.</p> <p>— Овоме је све равно до Косова! — насмеја се Илић у себи.</p> <p>Он је био с |
ити одмах и решење је остављао од данас до сутра.</p> <p>— Сутра... сутра, а не данас — одговар |
пиротске израде.{S} Према постељи, опет до зида стајала су два скупоцена ормана, изолучена при |
ишла као на крилима.{S} Кад се дође већ до немогућности, младић се трже.{S} Жалосна стварност п |
вима њене кратке хаљине и откривао ногу до колена, ногу младу, а развијену, ногу танку, а заокр |
њен муж и газдарица од пансиона да дођу до њих: тражили их по пијаци, киселили сами, куповали и |
војке узму газдарицу испод руке, шетају до краја сокака, називају свакој клупи добро вече, прич |
равила двосмислене фразе, стављајући му до знања да ће га одати.{S} Кад би се њихови погледи су |
муком изговарао.{S} Читао је све што му до руке дође: научна открића, романе, извештаје варошке |
објашњења.{S} Шта је она била сад њему до обична другарица, пријатељица, познаница чак!{S} Как |
дало је сад њоме, и она раскопча хаљину до дна.</p> <p>Гомила разних осећања испуњавала је сад |
их позва, њу и Милеву, да изађу у шетњу до варошког парка.{S} Било је прехладило.{S} У вароши с |
их, па се и он туђи...{S} Испрати Вишњу до куће.</p> <p>— Ако госпођица нема ништа против? — уз |
мова.{S} Парчад од камења дотеривала су до првих кућа.{S} У клисури, где је дотле расло дивље т |
ављао ју је из далека, скинувши качкету до земље.</p> <p>Понекад би се зауставио, ћеретао тако |
мље.{S} Жене се кувале по шупама, одмах до помијара и ђубришта.{S} Оне су излазиле за тренутак |
једног златара, чији је дућан био одмах до њихова.{S} Она је била провела готово цело детињство |
осоли њену пљувачку.{S} Навуче покривач до уста, окрену се на другу страну, затвори очи <pb n=" |
ни.{S} А оно што остане лако је.{S} Још до године у ово доба можемо имати електрику.</p> <p>Ост |
l> <l>У селену студени кладенац,</l> <l>До кладенца момче и девојче —</l> <l>Дај, девојче, очи |
сању.{S} Треба га увести у тајне нашега доба, где човечју снагу замењују често вештина и природ |
..</p> <p>— Шта ти имаш против данашњег доба? — настави она разговор живље. — Није ли оно какво |
е се као стари пријатељи.</p> <p>Од тог доба звали су се по имену, задржавали дуже руку у руци. |
варом.</p> <p>Није га се тицало које је доба дана.</p> <p>Ти заборави су му пријали.{S} Оставља |
да ми поричеш: ја сам прошла кроз твоје доба.</p> <p>— Шта хоћеш тиме да кажеш?</p> <p>— Ти си |
у. </p> <p>— Веруј ми, ми смо све имале доба кад је живот као источњачка принцеза пред судом ри |
ди једва предмете за радост.{S} Данашње доба...{S} Пардон, изволи напред — додаде он и склони с |
раније било.{S} Говорим, јер ме данашње доба боли, јер су се жбири испилили у народне људе, у р |
>— Срећан?{S} Та реч звони чудно у наше доба — одговори младић, и отворено <pb n="130" /> погле |
г од оних наших неписмених државника из доба ослобођења.</p> <p>— Пиши јој — рече, застајкујући |
са женом.{S} Ћерка једног бирократе из доба првих <pb n="17" /> чиновничких влада у Србији, он |
остане лако је.{S} Још до године у ово доба можемо имати електрику.</p> <p>Остојића је нарочит |
нешто чега се човек може одрећи у свако доба.</p> <p>Илић је пак мрзео новац, мрзео га оном мрж |
тета.{S} Она једина весели наше жалосно доба, греје те место метресе, одушевљава те, опија најб |
ло лепо јесење вече, сувише топло за то доба, једно од оних чежњивих вечери које саме позивају |
то, поставили су је одмах.</p> <p>Од то доба није се враћала у Београд.</p> <p>Живот јој је про |
ку почетком Осамдесетих година.{S} У то доба, довршавала су у Србији своје стварање два главна |
жалио што није више учио школе.{S} У то доба била се већ увелико развила борба између школовани |
његовом сребрнастом светлошћу.{S} У то доба године ливада је најлепша.{S} Зрела трава злати се |
од Пеливана</hi>, бозаџије чувеног у то доба у студентским круговима.{S} Али он одби позив ћутк |
јалистима, републиканцима, који се у то доба борбе за основна грађанска права нису разликовали |
ћена Чедомиром Илићем у оно што се у то доба звало реални правац у животу.{S} Па опет, чим је у |
ишња је волела да слуша те говоре.{S} У доба реакције, штампа је била обамрла. <pb n="63" /> Дв |
ута преко дана излазила је ту у шетњу у доба кад је мислила реформисати друштво, кад је Зарија |
а је <pb n="118" /> волела формалности, добар тон, устручавање и <hi>ноблесу</hi>.</p> <p>— Доб |
стручавање и <hi>ноблесу</hi>.</p> <p>— Добар дан! — прогунђао би Матовић кроз нос с природном |
еце, радовао би се што га код куће чека добар ручак, са уживањем би рачунао на први од месеца к |
једно који режим влада, јер им је сваки добар... у свакој партији, групи или кући од утицаја, о |
питању језика, народне песме су једини добар узор уметничком певању, и, да је хтео мењати хриш |
а, хајде у природу!</p> <p>Чедомир, као добар Словен, прими радо овај изговор да не ради ништа, |
имећавао ништа.{S} Он је при ручку имао добар апетит, извлачио из џепа велику мараму за један к |
ећу девојку коју је волео.{S} Он је био добар као Христос, а мало је људи _ко]и су починили тол |
не сети.{S} Ћутали су.{S} Прођоше тако добар део улице.{S} После се спустише у Палилулу преко |
толико рђав колико се прича, ни толико добар колико се мисли.{S} Али има једна сигурна ствар.{ |
чинило да слуша њен љупки глас, који му добацује слатке, заношљиве речи.{S} А кад би се пренуо |
је жене.{S} Морао се примити службе.{S} Доби место у једној београдској гимназији.</p> <p>— По |
а докле би трајала та тамна грижа да не доби оно писмо од оца.{S} Кад га први пут прочита не уч |
осете пријатеља.{S} Тек под зиму, Јован доби потпуно помиловање.{S} Странка му даде место главн |
итак.{S} И веруј ми, они <pb n="279" /> добивају.{S} Пре неки дан рече ми један народни отац да |
граду, па онда прешао у државну службу, добивши за преписача у Ваљеву, где је начинио целу свој |
ине са којом се та комедија игра, човек добија симпатије или антипатије, глас мудраца или глупа |
е та борба изоштравала, док његова деца добијају то парче хлеба без борбе, те своју слободу упо |
нама службе.{S} То су они који као ђаци добијају места по Скупштини, разним министарствима и ос |
ј наручила дугу хаљину; из суседства је добијала колача, разног цвећа.</p> <p>— Ово ти послала |
ене, него нечије наготе.{S} Њене очи су добијале чудан сјај и упијале <pb n="312" /> се у чипка |
сца свих драгих карата и писама које је добијао.{S} Она га је такође приметила.{S} Црвенила се, |
ш док је био у гимназији, те је од куће добијао врло скромно издржавање.{S} Ипак је имао нечег |
младић сврши школу, постане свој човек, добије парче хлеба, па нек узме Белу, ако хоће... ја ћу |
рији.{S} Он је за сва права, бар док не добије своје право.{S} Невин у ствари, он је дрзак у ре |
њу.{S} Народи око нас неће чекати да ми добијемо времена.{S} Мораће се журити...{S} А ви, млади |
боље него ранијих година.{S} Шта више, добила је награду, једну књигу која је говорила о негов |
ми, попуштала прва кад би се посвађали, добила је сад у мајци сигурну савезницу, те се свађама |
Приговарала је себи за то: што год има добила је од тог оца са великим, меснатим носем, од те |
т и отишла за учитељицу.{S} Случајно је добила добро место: једно богатије село у Млави, где је |
ужа сматрала је за нову играчку коју је добила и која треба да је поред ње кадгод јој се прохте |
о његов прадеда Илија, по коме су и име добили.{S} Све што је Чедомир знао о овом свом претку, |
и тада судио Србију по њеним листовима, добио би страшно уверење о њеним првацима.{S} Реч лажов |
н из подофицирске школе, Њутон би једва добио за телеграфисту, а Миржеови чергаши завршили би н |
дела очевине, те са сумом коју је отуда добио и кредитом од Управе Фондова сазида лепу кућу у ј |
на реуматизам у десном колену, који је добио на робији, и грдио свога сина.</p> <p>— Шта је с |
а је за њега била увреда, никад је није добио.{S} Десио му се несрећан случај.{S} Какав?{S} Кој |
ад ја нећу, па ко ће!</p> <p>Чачак није добио електрику.{S} Преко лета се било далеко одмакло с |
мназији.</p> <p>— По твојој глави не би добио ни Прокупље! — пришила му је ташта поносито. — Ал |
, да ти кажем: шта сам желео, а шта сам добио, шта сам очекивао, а шта дочекао, многе ствари ко |
који им дају, или бар обећавају, какав добитак.{S} И веруј ми, они <pb n="279" /> добивају.{S} |
ина, да ће изаћи на пут, свршити школу, добити државну службу, па да проведе на миру старе дане |
ље из Чачка за Београд, одговор се може добити четвртог дана.{S} Лазаревићева причека још некол |
е поврати, али цело његово имање оде на добош, јер је он највише настрадао: био је главни акцио |
S} Ускоро затим залупа улицом општински добош на узбуну.{S} Варош се избуди.{S} Река је била ра |
у Цигана и чауша.</p> <p>— То су стара, добра времена — уздахну госпођа у пола воље. — Онда је |
ас.</p> <p>То беше његова газдарица.{S} Добра <pb n="301" /> жена је била отворила врата лагано |
две беле тице једна за другом, као два добра друга; пуче пушка; једна од њих опусти крила и па |
{S} Већ ми то причају одавно.{S} Али ја добра, наивна, старинска жена...{S} Ко ће у то да веруј |
у друга Толстоја само је последња тачка добра, јер је дигао руку од свега и почео бежати од сво |
етињског у осмеху што му га је извајала добра нада и што се чудно мешало са првим цртама зрелих |
ам са̑м.{S} Има једна историска чесма и добра ладовина.{S} Ето је одмах кад се пређе ова баштов |
јан:</p> <p>— Јест, кажем ти... нема ни добра ни зла апсолутног, већ конфликта између нужних си |
је шаке.{S} И он не жели власт да учини добра себи или другом, него тако... ради саме власти и |
алу.</p> <p>— Девојачка Школа може бити добра само као припрема.{S} Она није довољна жени која |
оја вајда!{S} Они од којих сам очекивао добра беху неспособни да ми га учине, а они од којих са |
лазној топлини као старац који се напио добра вина.{S} Вишњу пак је бунио тај дан, обузимала ју |
атеријал, ја сам сигуран да је наш свет добра раса.{S} Само му треба поуке.{S} Оставимо модерне |
а!{S} Љубазна познанства, ласкаве речи, добре наде и обећања узимали су на се изглед стварних б |
пним друштвима, трансвалском рату и, за добре паре, кадиле владу.{S} Истина, Радоје није знао з |
е био крив: био је лабав, давао је лако добре оцене, помео се једном у преводу неке латинске ре |
емљописа, физике, историје имао је врло добре оцене, али је у осталим предметима био већином сл |
зора на другом спрату.{S} Био је вечито добре воље.{S} Причао је радо о својим пословима.{S} Ре |
оја би се посветила моме делу, била мој добри геније, јер је сваки рад... нарочито овај који тр |
а — прихвати Чедомир. — Ми смо још увек добри, стари пријатељи.</p> <p>— Да, стари свакако... и |
пруженим рукама.</p> <p>— Кад смо тако добри пријатељи — прихвати Вишња — онда будимо отворени |
ло простије.</p> <p>— Ето, нама требају добри радници, занатлије, агрономи, учитељи, официри, п |
а је своју гвоздену руку као нека ружна добричина.{S} Небо опрано јучерашњом кишом плавило се д |
киша нахватала се читава бара.{S} Неки добричина наместио је брвно.{S} Девојка ступи напред.{S |
ме на место! <pb n="126" /> А, бога ми, добро учим и речи и превод.</p> <p>Матовић би погледао |
S} Наше пријатељство је искрено, топло, добро.</p> <p>Млади човек погледа своју другарицу право |
ражила је у њима нешто ново, изненадно, добро, нешто што ће доћи и изменити, окренути њен живот |
а. — Ради у једној оближњој фабрици.{S} Добро му се плаћа.{S} У слободном времену ради за себе. |
е враћао из <hi>Централе</hi>.</p> <p>— Добро вече, комшинка! — поздрављао ју је из далека, ски |
ди не разумете у тим стварима.</p> <p>— Добро.{S} Мени је иначе доста моје главобоље.{S} Само з |
ветови очајника и самоубилаца.</p> <p>— Добро — приста она и пружи му руку. — Сутра на овом мес |
, на ранама се хватали ожиљци.</p> <p>— Добро, да идемо — приста Вишња.</p> </div> <div type="c |
н своје другарице.{S} Само, она нађе за добро да је опомене:</p> <p>— Чувај се Чедомира, Вишњо. |
итиван живот, они често имају љубави за добро и изврсних намера.{S} Али, њима је нови живот убр |
шла за учитељицу.{S} Случајно је добила добро место: једно богатије село у Млави, где је нашла |
, већ сам пијан. .</p> <p>Био је заиста добро угрејан.{S} Још је више философирао него по обича |
евојка.</p> <p>Газдарица је не разумеде добро, те је погледа изненађено, па по обичају наших же |
аке свога узбуђења.</p> <p>Познавала је добро ту аду, аустриску стражару преко пута, вијугав др |
... ти си уморнија — одби он. — Мени је добро и на столици.</p> <p>У труду да задовоље што више |
} Како ти је у селу?</p> <p>— У селу је добро свакоме који од њега не тражи више него што оно м |
Он је видљиво патио.</p> <p>— Вама није добро, господин-Илићу ? — рече му једног дана Бела. — Д |
моли уз степенице од трема. — Теби није добро?{S} Ти си болесна ?</p> <p>— Врућина ми је, мајко |
ње као мантија у попа.</p> <p>Вишња се добро осећала на Великој Школи.{S} Академска слобода јо |
да је одобрила правила.{S} Акције су се добро уписивале.{S} Држава је помогла друштво кредитом. |
речи — да смо сви, хвала Богу здраво и добро, да јој исто од Бога желимо.{S} Само, кажи, мајка |
S} Он је био у стању пијана човека који добро види да прави глупости, а продужава и прави их но |
је среће у трговини.{S} Послови су ишли добро.{S} Ипак је нешто пекло овог маловарошког првака. |
до краја сокака, називају свакој клупи добро вече, причају шта су радиле преко дана, шале се н |
пуцкарала ватра.{S} Човек се ту осећао добро <pb n="140" /> као у топлом гнезду.{S} Дубока тиш |
ња као да се њему учинило не знам какво добро.{S} Његова жена, која је раније, док су били сами |
оред своје струке, волео слободу, желео добро своме народу и имао стила у чланцима што их је пи |
и.{S} И још нешто.{S} Младићу није било добро.{S} Ваљада, бура која се спремала у ваздуху, унос |
предметима.{S} Положила је испите врло добро, боље него ранијих година.{S} Шта више, добила је |
Он је седео на крми и терао чамац врло добро, као да му је то <pb n="244" /> занат, а она седе |
ржале.</p> <p>— Можда ће то бити једино добро које сам учинио у животу — рече још, гледајући у |
а, сигуран у себе, у своју будућност, у добро које ће чинити својим суграђанима, Србији, можда |
вотињи.{S} Зар он није био тако исто од доброг соја?{S} Његов прадед борио се јуначки за слобод |
S} А сад прими много поздрава од твојих доброжелећих ти родитеља... и Радоја који ти ово писмо |
{S} Погађао је шта ће се десити у њеној доброј души, кад сазна све.{S} Погађао је сву одвратнос |
дмет, мезетили печено кестење, били при добром апетиту, звали једно другог именом и презименом, |
тезала чачанска котлина зелена, питома, доброћудна.{S} По њивама су класали кукурузи.{S} Младић |
здрављају својим топлим погледом рад на добру народа.{S} Слушајући звуке пијука, њему се чинило |
р с поузданошћу која је урођена његовом добу. — Девојачка школа није довољна модерној жени.{S} |
убеђењу!{S} Али је Илић био још млад, у добу кад се пише искрено и поштено.{S} Стога продужи пр |
, као у албуму.{S} Сети се Чедомира.{S} Доведе га у везу с министровом ћерком.{S} Сети се његов |
о око њега надничари првога дана кад је доведен; миловали су га по њушци, тапкали по сапима.</p |
право долази сама по себи кад се ствари доведу у ред, кад обоје нађу користи у својој вези; пон |
ти, противуречности, слабости, погрешке довеле су ме на једну тачнију оцену света и саме себе: |
лучности.{S} Један унутрашњи глас му је довикивао:</p> <p>— Буди храбар.{S} Ради.{S} Реши се.{S |
ђе су учестале.{S} Најмањи повод био је довољан да не говоре.{S} Ћуте по неколико дана.{S} Глед |
државни буџет <pb n="261" /> не би био довољан да заштити народ од леда и метиља!{S} Матовић п |
ло суседству, и наравно плата није била довољна.{S} Чедомирова сестра, која је од њега била ста |
њеним првацима.{S} Реч лажов није била довољна, већ се писало архилажов.{S} Реч лопов није дов |
на његовом добу. — Девојачка школа није довољна модерној жени.{S} Она је уска, непрактична, нес |
ти добра само као припрема.{S} Она није довољна жени која хоће да буде на висини свога времена |
закони у Скупштини.{S} У буџет се унесе довољна сума за почетак.{S} Али оба закона дадоше врло |
а.{S} Госпођа ће сад много да спава.{S} Довољно је ако се <pb n="184" /> служавка нађе поред ње |
итати ни писати, велико знање смета.{S} Довољно је ако се прочита десетак књига, научи се на па |
се писало архилажов.{S} Реч лопов није довољно жигосала човека, већ га звали архилопов.{S} Гом |
стину.{S} Најзад рече:</p> <p>— То није довољно.{S} Књиге су суво знање.{S} Дају ти моћ да разу |
па у њих један део својих књига, што би довољно било другом човеку за цео живот, остави све дру |
доћи на Велику Школу.{S} Ти нећеш бити довољно јака да извојујеш своје право.</p> <p>Лазаревић |
воју бригу.{S} Ти ћеш тамо у Чачку наћи довољно посла да твој живот не буде излишан.{S} А кад т |
, па да му каже све.{S} За то није имао довољно одважности.{S} Онда је мислио да напише једно п |
ожда би само једно половно обећање било довољно, па да га она поново заволи без бојазни.{S} Јер |
е, припијала се уз кућу, увијала се око довратака, јака, снажна, жилава, па чудно одударала од |
етком Осамдесетих година.{S} У то доба, довршавала су у Србији своје стварање два главна полити |
дне велике грађевине, којој су мајстори довршавали трећи спрат.</p> <p>Ту примети гомилицу свет |
ше не румене на сваку ситницу, по дивно довршеном телу које је издавала цела њена појава.</p> < |
ека.{S} Планови о повратку на страну, о довршетку студија, изгледали су му немогућни.{S} Походи |
љиво у младића, па после спусти главу и доврши као по дужности : — Наша модерна жена изостала ј |
то погледа своју жртву пре него што јој доврши живот, Чедомир прекиде пољубац у једном тренутку |
ну, па су трошкови велики, а...{S} Није довршио реченицу, јер није хтео причати о сиротињи свог |
и ситничарење, не видиш шта се око тебе догађа, не можеш ништа да избегнеш, све ти се дешава, н |
Ти заборављаш опет стварност.{S} То се догађа у драмама и романима.{S} Немогуће, Илићу; није т |
било је нестало.{S} Гледала је на онај догађај с Чедомиром у њеној соби мирно, као на неки дав |
њин долазак био је наравно читав свечан догађај.{S} Око ње су се утркивали мајка, млађа <pb n=" |
о жене...{S} За скандалозну страну тога догађаја бринуо се Младен, који је вукао свог учитеља з |
дана.</p> <p>Илић се кајао искрено због догађаја који се десио.{S} Избегавао је своју саучесниц |
оград.</p> <p>Живот јој је пролазио без догађаја.{S} Избегавала је посете, састанке.{S} Кад би |
дашњег тренутка, Вишњи се десило толико догађаја, да су јој успомене које је другарица спомињал |
а, изазивале слику за сликом преживелих догађаја, доносиле јој одјек млаких београдских вечери. |
имати великог утицаја на развитак даљих догађаја.{S} Он ће несумњиво привести у дело програм ст |
еки активни политичар, какав фактор тих догађаја којима ће он дати овакав или онакав ток.{S} Он |
благо време, она је мислила на протекле догађаје са много искреног сажаљења за друге, а са пуно |
лицу као да је обузе изненадни страх да догађаји не узму други обрт, те се одважи да удари на г |
и више.{S} Јер се беху код њега десили догађаји који су створили непремостиви јаз између њих д |
размишљања <pb n="119" /> о приликама, догађајима и људима, па се понекад пребацивао и открива |
и стварност.{S} Илић је писао о ситним догађајима, прочитаним књигама, о Зарији Ристићу и о ве |
ао да је хтео сазнати како се те ствари догађају.{S} Ослушкивао је челични хук шиваће машине, с |
ивот на боље.{S} Међутим, ништа се није догађало.{S} Београђани су се жалили на врућину, на пра |
ду, чинио обећања, одрицао се досадањих доглавника који су га изневерили.{S} Као прво што се оч |
ачао је све више протест против научног догматизма.{S} Млади суплент био је принуђен, против св |
/> да се друштво састане, без нарочитог договарања, и весеље букне, у толико јаче у колико је д |
анке, озаконити слободу штампе, збора и договора — трудио се младић да скрене правац својих мис |
такође, испричати јој све онако како се догодило, све појединости, све... све... што ником друг |
рави, она ће јој испричати шта се с њом догодило, признати све, па нека буде како она рекне.</p |
та.{S} Тога дана није се ништа нарочито догодило лично њему, али је његово срце уздрхтано лупал |
у Европи.</p> <p>Вишња заусти да нешто дода, али је већ млади човек падао у ватру грдећи реакц |
о!</p> <p>— Ту смо се крили од Турака — додавао је други — а гле ти сад чуда!{S} Хвалимо те, Го |
ју је случајно негде начуо, а у себи је додавао; „Ми смо слепи код очију, утучени у главу, сток |
ађења, па устурајући дланом своју косу, додаде одсечно: — Илић није крив ништа.</p> <p>Госпа-Ма |
{S} Ми ћемо се видети! — <pb n="155" /> додаде пружајући му руку, па окрену главу да би сакрила |
е мој Милисав, видећеш.{S} Ах, ево га — додаде млада жена и показа руком на једног развијеног д |
Ти си слободан?...{S} Ево ми трамваја — додаде затим. — Ја ћу бити тачна.{S} Збогом.{S} Лаку но |
су којекакви богаљи.{S} Ју, господина — додаде после гласно, па збаци љутито шал са себе. — Мус |
рна...{S} Пхи, али је љута ова цигара — додаде за тим, насмејавши се гласно.</p> <p>Ваљада при |
ашње доба...{S} Пардон, изволи напред — додаде он и склони се у страну.</p> <p>Улица је на том |
ш што ти треба, па опет ништа од тебе — додаде жалосно. — А кад сам ја учио школу, мој брајко!. |
се преучиш.{S} Остави данас те књиге — додаде весело. — Одмори се, боже благи!{S} Има времена. |
о.</p> <p>— Хај’те горе, на послужење — додаде госпођа. — Само, никоме да не причате <pb n="196 |
Можемо му дати и једну собу у авлији — додаде госпођа после неколико тренутака. — Празна је, д |
обешењаци, да ми је уши да им извучем — додаде госпођа весело — где су нашли љубав да изјављују |
звлачи — рече у себи.</p> <p>— Управо — додаде Илић — за мене брак не постоји као питање.</p> < |
и села у вилинско коло?</p> <p>— Кажу — додаде друга девојка, великог носа и зелених очију — ко |
— одврати госпођа на рачун Поповића, па додаде: — Чедомир је озбиљан младић, човек од поверења. |
и качкету јаче на очи, распали лулу, па додаде:</p> <p>— Ја радим да убедим људе у потребу да с |
читај ову вест...</p> <p>Па као за себе додаде:</p> <p>— Како свако има достојанства; један про |
младић, наднесе кишобран над девојку и додаде:</p> <p>— Допусти!</p> <p>— Није потребно, Илићу |
>— Нагваждања — одобри Радоје.{S} Затим додаде у шали:</p> <p>— Вишња ће поћи за мене.</p> <p>Д |
вори она нешто рапавим гласом.{S} Затим додаде блаже : — До пред вече немам никаквог посла.{S} |
иста — објасни Каја бојажљиво.{S} Затим додаде, да би скренула разговор на другу страну:</p> <p |
та, промоли главу кроз отвор и несташно додаде:</p> <pb n="137" /> <p>— Како је лепо у вашој со |
ља, њеним изразом беспрекорне чедности, додајући још њене угасите очи.{S} Његова машта не задов |
времена.</p> <p>Па обраћајући се ћерци додао је:</p> <p>— А ти, фрајла, остави се Београда у Ч |
већ био навикао на љубак <pb n="53" /> додир тога девојчета.{S} Најзад, и он је био млад, и он |
руку.{S} Она му је пружи, па стрецну од додира: његови прсти су пекли као у грозници.</p> <p>Те |
и срећу да одлети кад су нас њена крила додиривала, до врелих игала страсти које су му боле и в |
вонио у њеним ушима, облетао око главе, додиривао јој запаљене образе и лепио њене усне као шећ |
говору, у дугим погледима, у нехотичним додирима, били су далеко одмакли од града.{S} Пред њима |
спрекидани и продужавани, где душа само додирне душу, па је остави да сања започети сан, и пољу |
...</p> <pb n="240" /> <p>Учитељ приђе, додирну се шешира церемонијално, пружи своју меснату ру |
ка спусти се низ степенице велике куће, додирну шимшир, проклати се по калдрми од дворишта, па |
— рече кад отвори врата, и пријатељски додирну раме младићу, док један светао, чедан одсев оза |
ђаволастим осмехом који дотле није био додирнуо њене усне.</p> <p>Сутрадан, Вишња се дигла из |
ротоар је био узак.{S} Њихова се рамена додирнуше.{S} Чедомира такну у срце надземаљска милина. |
ам гадан, Боже мој!</p> <p>Вишњине руке додирнуше његове косе.{S} Она подиже његову главу и гле |
је толико избегавао.{S} Њихове усне се додирнуше.{S} Рамена се саставила с раменима.{S} Руке с |
а лака ватра, која се слатко гасила при додиру чистог рубља.{S} Раније чим би легла, заспала би |
пратиоцу чинило се као да ти кораци не додирују земљу; украшена многим успоменама, она се изми |
ризнају овим везама њихову невиност.{S} Додуше, она му је писала, те тиме стављала до знања да |
чула из прича, из прочитаних књига.{S} Дође јој да рече:</p> <p>— Шта је тако важно било у дев |
у се дизала и спуштала испод платна.{S} Дође јој да оде од огледала.{S} Једна суза врцну у њени |
а под њом, да околне планине падају.{S} Дође јој да викне:</p> <p>— За име Божје, погледајте!.. |
а је даље писао Вишњи да се не љути, да дође на свадбу ако може.</p> <p>— Нека ти је Богом прос |
забрањене књиге.{S} Једва је чекала да дође подне, да претрчи преко дворишта, предахне на праг |
н потпуно и спреман да прими што има да дође.{S} На отвореним вратима стајала је Белина мајка ј |
ивао се неминован расцеп.{S} Та прилика дође.{S} Имало се да се реши да ли ће група учествовати |
мирно и корисно свој део живота и, кад дође време, заспи вечито под обичним крстом, са кога ће |
ом који није трпео примедбе.</p> <p>Кад дође на Велику Школу, Лазаревићева се баци на студије в |
а је седела код Остојићевих, кад Радоје дође с једним својим пријатељем, млађим чиновником из с |
говарао.{S} Читао је све што му до руке дође: научна открића, романе, извештаје варошке штедион |
је управљен против њега: било да она не дође на заједнички час, било да га не примети на улици, |
рихвати после једне почивке — ако он не дође, Зарија, ако будем морао живети као сваки други... |
Машта је ишла као на крилима.{S} Кад се дође већ до немогућности, младић се трже.{S} Жалосна ст |
арата по његовом столу.{S} Под руку јој дође свеска једног омладинског листа и у њој преведена |
а се нисам користио њим.{S} Али ако оно дође што ти рекох, онда...</p> <p>— Остави ту пушку.{S} |
њешколског професора.</p> <p>Брачни пар дође у Београд да присуствује погребу.{S} После се не в |
ти га.{S} Да, време пролази, и једанпут дође тренутак кад се мора имати храбрости и прекинути н |
ијоку од стола и поче бацати што год му дође под руку.</p> <p>— Ево, на, ево још — викао је ван |
азаревић...{S} Па како ми живиш, што не дођеш?...</p> <p>Млади човек, с прилично вештине, а с м |
повећавала чаробност тренутка.</p> <p>— Дођи ми једне ноћи — рече му она између два пољупца.</p |
ваш у чему.{S} Волела би да те види, па дођи ако можеш, а ако ти школа не допушта, а ти немој.. |
ас <hi>ти</hi>, час <hi>ви</hi>, и, кад дођоше до њене куће, раставише се као стари пријатељи.< |
по руски!{S} Млада девојка не осети кад дођоше до њене куће.{S} Би јој тешко да прекине чар у к |
дили њен муж и газдарица од пансиона да дођу до њих: тражили их по пијаци, киселили сами, купов |
трације, резолуције на туђ рачун, а чим дођу у питање они, њихова личност, њихов џеп, они знају |
ављала је на рђаве часове које је у њој доживела; успомене, оне лепше, ницале су око ње, и она |
Овај народни борац, као и многи други, доживео је пред смрт велика разочарења.{S} Расцеп у дем |
ром Србије и Српства.</p> <p>Матовић је доживео и један лични пораз.{S} Саставио је законски пр |
дић самом себи.</p> <p>Тек на кондицији дозна за велику новост која се још од подне шапутала по |
У белини платна развише се црнпурасте, дозреле груди.{S} Она се насмеја.{S} Оштар смех зацика |
аједничког с њима, јер је имао приличну дозу епикурејства у себи; он је волео све што је пријат |
S} Као што видиш, нешто релативно...{S} Доиста, ничега сигурног, ничега стварног.{S} Само илузи |
аучног оптимизма, донетог из Србије.{S} Доиста, кад се његов дух стварао, природне науке достиз |
ом, представи му се црна као гробље.{S} Доиста, светиљке нису биле још упаљене, те је владао пр |
пријатним сусретом, подозривим оком.{S} Доиста, обала поред Саве, пут за Вишњицу, самоникле ули |
ћено цвеће тако силно, чудно, као да се доиста из њега излива дах неког надприродног бића.{S} М |
време најскупље у животу.</p> <p>Он се доиста журио.{S} У успеху свога плана за подизањем елек |
јој је природно, младићски, ђачки.{S} И доиста, ово их приближи.{S} Она се одушевљавала тој пов |
финансијске операције.{S} Нашло се људи доиста озбиљних, исправних, који разумеју свој посао, а |
ти речну снагу у електрицитет — продужи доиста млади сајџија, начинивши десном руком један покр |
оје.{S} Они су се <pb n="187" /> десили доиста против његове воље, па ипак се осећао кривим.{S} |
о, али је истина.</p> <pb n="251" /> <p>Доиста, Лазаревићева је изгледала врло лепа тако у ружи |
ко је то кад су бркови обријани!</p> <p>Доиста, она није размишљала много.{S} Својим прохтевима |
их је Матовићка уводила у њега.</p> <p>Доиста, салон је блештао у новом плишу и свежим бојама. |
води, није ли оно једна тичица.</p> <p>Доиста, Чедомир угледа слику једне врбе и у њој слику т |
вилинска вода, све неке мађије.</p> <p>Доиста, она се осећала као очарана.{S} Илић јој се чини |
е, поклоне које сте ми учинили ?</p> <p>Доиста, она му је често тражила мараму да је намирише, |
Пажљиво је одабирао њихова преимућства, док је брисао <pb n="80" /> са њих све што му се није д |
г хлеба, те га је та борба изоштравала, док његова деца добијају то парче хлеба без борбе, те с |
на болест коју болесник крије од света, док му она разједа срце, а њен гној прља, трује.{S} С в |
добро.{S} Његова жена, која је раније, док су били сами, попуштала прва кад би се посвађали, д |
Вишња... погледај Мораву — рече Радоје, док један унутрашњи сјај озари његове непокретне очи. — |
би се зауставио, ћеретао тако са улице, док је она одговарала с прозора на другом спрату.{S} Би |
ила с прозора кад прођу њиховом улицом, док општинске липе бацају густе сенке око њих и заносе |
но.{S} Чедомир је потврдио ово правило, док му је Вишња била изузетак.{S} Она је одржала реч и |
гласу, кад је Илић улазио у трпезарију, док се госпођа смешила благонаклоно, климала угојеном г |
м гајевима, повлачећи се дубље у земљу, док се није задржао у Повлену, у намери да хајдукује, а |
та, и пријатељски додирну раме младићу, док један светао, чедан одсев озари њено лице.</p> <p>П |
слушалац.{S} То је био тип своје врсте; док су његови другови били државници, научари, песници |
утрадан, та га мисао није остављала.{S} Док је свештеник певао: „Исајије ликуј...“ и водио их о |
мајку показивао се готово узалудан.{S} Док је била мала, за чудо је лепо радила женске послове |
ћева говорила:</p> <p>— Муке сам видела док су моји пристали да се вратим у Београд.{S} Тата јо |
а се наизменично пред разним комисијама док се не би сва распала.{S} Да се тако продужило, цео |
и преда се тој голицавој дрхтавици, па док јој она <pb n="115" /> уноси забуну у главу, претрч |
<p>То ново расположење држало ју је све док се не виде с Кајом.{S} Она хтеде по том да надокнад |
— па ће ти се осигурати издржавање све док не свршиш школу, као и мени удовички ужитак.{S} А к |
је знао колико је његов отац имао муке док је ту кућу подигнуо и очувао.{S} Колико труда, коли |
м тај мирни <pb n="154" /> пејзаж.{S} И док је дим пузио у модрим трубама ка чистом плаветнилу |
евојка.</p> <p>— Не, ја те нећу пустити док ми не обећаш да ћемо се опет видети — одговори Илић |
ћа.{S} Младен, који је још нешто слушао док је стари министар био жив, промангупирао се са свим |
оре који су му дали слабе оцене. — Само док се мој ћаћа пусти с робије.</p> <p>И сви троје су т |
ати јаван радник.{S} Стало вас је скупо док сте дотле дошли.{S} Али још све муке нисте претурил |
р у теорији.{S} Он је за сва права, бар док не добије своје право.{S} Невин у ствари, он је дрз |
сад, весеље је плануло неочекивано, још док су се састајали.{S} На пијаци је запевао друштвени |
тање и средства.{S} Отац му је умро још док је био у гимназији, те је од куће добијао врло скро |
ати својој ташти ни својој жени.</p> <p>Док је он тако пребројавао своје несреће последњих годи |
} Хтеде утешити девојку, хтеде јој дати доказа сигурне будућности.{S} Његов глас је дрхтао:</p> |
тајале недовршене, није се могла сетити доказа који је хтела навести, збуњивала се и допуштала |
е њоме махао по ваздуху, као да би боље доказао оно што је говорио.{S} Престао је да пише афори |
д зна, зна позитивно, има дакле сигурне доказе... те поређане хартије, ту архиву, већ велику.{S |
Најзад га истераше из гимназије што је доказивао катихети да природне науке побијају науку хри |
испитима, ласка јој на отменом држању, доказује колико је већ велика девојка и да су јој нашли |
аје од слободне воље коју нам професори доказују толико?</p> <p>Вишња задрхта инстиктивно и не |
осмехну презриво:</p> <p>— Којешта!{S} Докле ћемо бити сентиментални!...{S} Је ли, колегинице |
кву занимљиву ствар.{S} То се плаћа.{S} Докле ћеш се, бога ти, зевзечити са том твојом философи |
ости Илићевог схватања ствари.</p> <p>— Докле иде та свемоћна слобода? — питала ју је савест, ј |
не књиге, преводила с руског.{S} Ко зна докле би трајала та тамна грижа да не доби оно писмо од |
ивот оца, где се снови не пењу ни донде докле се диже дим домаћег димњака.{S} Она није умела, и |
<p>— Па зар ћете сад пристати да седите докона? — примети младић нешто ауторитативно, грицкајућ |
више школе.{S} Отац није волео да седим докона.{S} Знате, мој отац је прост човек, али воли шко |
е, што да не радим тако!...{S} Звао сам доктора.{S} Он јој преписа нешто, и рече ми да ће се ве |
решио о један принцип.{S} Он је био сув доктринар.{S} Заборављао је да поред науке постоји оно |
ти црквене администрације око потребних докумената, осмејкивао се подругљиво на љубазности што |
чније... пролеће, небо, велики празник, долазак Чедомиров у црном оделу к мени... очев благосло |
рло гостопримна о празницима.{S} Вишњин долазак био је наравно читав свечан догађај.{S} Око ње |
води се, уживај младост.{S} Велика дела долазе сама по себи.{S} Живот је дуг, пријатељу, а млад |
очевих новаца због школе.{S} После мене долазе моја браћа.</p> <p>— Не, не гледајте на те ситни |
XXIV</head> <p>Кажу да на састанак људи долазе увек нешто раније, а да жене задоцне стално.{S} |
на му половина виси у ваздуху.</p> <p>— Долази ли још ко?</p> <p>— Ретко.{S} Неке Швабе лове по |
тора не може да тиче.{S} Државна служба долази на прво место...{S} Прописан програм, као што ре |
Великошколаца Социјалиста, почело је да долази до размимоилажења у питањима тактике, настајали |
загонетака решено.{S} Ми смо мислили да долази тренутак кад ће наука открити велику тајну, одго |
н не успева да јој каже једне речи која долази из срца.{S} Ћутали су.{S} Ваздух је трептао око |
је Београд њено изабрано место.{S} Она долази у њега као стара познаница.{S} Њу чекају многи п |
да схвати свога друга и питала се откуд долази ова промена.</p> <p>Чедомир је покушавао да се о |
рше функцију прописану законом.{S} Отуд долази стална пометња, анархија, јаловост у државној уп |
г столећа, заслужују да на њихове хумке долази свет и молитве чита; међу најлепшим именима њихо |
се налазио у неразрешљивом сукобу који долази с једне стране из човечјег инстинкта да тражи св |
"105" /> <p>Него велим, да му кажем нек долази код нас на храну.{S} Њему ће се познати, а нама |
дискретног <pb n="151" /> укуса што нам долази са финог и деликатног Запада.</p> <p>Млади студе |
а, ја нисам противна љубави, она управо долази сама по себи кад се ствари доведу у ред, кад обо |
, уз заслужени прекор, покажу врата.{S} Долазила му је на ум мисао да нађе старог господина, па |
ћка слала министарске цигарете.{S} Бела долазила чешће преко дана, кријући се тек форме ради.{S |
спитач мислио да је цела његова несрећа долазила од његове ниске школске спреме.{S} Стога је и |
чудни проналасци, величанствена открића долазила су једна за другим.{S} Толико застора би подиг |
вратила кући.{S} Тетка ми рече да ниси долазила.{S} Знаш ли колико је сати?</p> <p>— Извини, к |
те</hi> и у исти мах служила за кување, долазиле су оближње раднице да однесу кући врућ ручак, |
твари и покрете бића.{S} Илићу су горко долазиле на ум Шекспирове речи: „Има много ствари <pb n |
на путу...{S} Можда све ове мисли нису долазиле на ум младом човеку, али сличне свакако.{S} Је |
политици и честитим забавама.{S} Ту су долазили студенткињин брат, артиљеријски поднаредник, ј |
али сунце, па бежали даље.{S} После њих долазили су други, па трећи, брзи, дурновити, као неке |
тренутка, на ум му је, без икакве везе, долазило питање :</p> <p>— Шта ли сад ради Вишња?</p> < |
ко зора свиће.{S} Нешто велико и утешно долазило јој је из тих коњских ногоступица и разлистале |
био нешто старији од своје сусетке.{S} Долазио је у њихову кућу као у своју.{S} Газда-Митар га |
што неодређено што је вечито тражио.{S} Долазио би уредно у школу, задовољавао би се дивљењем д |
те врбе по обали.{S} Са суседног острва долазио је мирис на покошену траву.{S} На оближњим фабр |
оје просипале се на парк.{S} Из шуме је долазио дах ноћи, мирис боровине, свежина росе, задах т |
палио њене мирне, невине очи и који је долазио право из срца.{S} Тај пламен и срдачност, која |
д.{S} Знао сам ја, велим...{S} Не би ти долазио код <hi>Еснафлије</hi>.{S} И ти си погорелац на |
ви директору да је болестан, те не може долазити у школу за неко време.{S} Знао је да му се нећ |
а сазнања сопствене немоћи.{S} Почео је долазити у сукоб са колегама.{S} Бунио се против неправ |
је се како је села.</p> <p>— Ти рече да долазиш чешће овде? — упита га она.</p> <p>— Да.{S} Нав |
е процветале бураније и по који усамљен долап, искрпљен блехом.{S} Ниже од њих растао је грашак |
д се пређе ова баштованџиница, код оног долапа, под обалом.</p> <p>Пређоше преко пруге и упутиш |
дговори ништа.{S} Били су дошли до оног долапа, па се спустише низ једно брдашце.{S} Под њим је |
и општим људима: да благо ти будет и да долгољетно поживиш на земљи...{S} Да постоји рај сваки |
Погледај десно... тамо испод дереглије, доле у води, није ли оно једна тичица.</p> <p>Доиста, Ч |
пута помиловани робијаш?{S} Па и даље, доле у Београду, зар није видела гомиле још горих од св |
ивих речи каквог дрипца, заурликаће ти; доле с њим!...{S} Него нека младић сврши школу, постане |
ворено плаве боје, чији је озбиљан крој доликовао лепо њеном одмереном ходу.{S} Два прамена зла |
ла је зеленкаст жакет који је врло лепо доликовао њеној плавој појави.{S} Испод жакета видела с |
назирале у прашини сунца на заласку.{S} Долина је била пуна примитивних баштованџиница, где су |
{S} Пред њима пак се пружала усталасана долина Западне Мораве чак до ибарских планина, чије се |
већ без трунке тајанствености, одјекну долином:</p> <quote> <l>Девојке су цвеће брале,</l> <l> |
ше шалу.{S} Њихов несташан смех одјекну долином.</p> <p>— Дај да ти помогнем око венца — рече з |
ега и гледала, стегнутих губица, у лепу долину, где је било тихо и без људи. — Сваког секунда о |
>Ухвати сиве волове,</l> <l>Узори равне долове,</l> <l>Да видиш шта ће да никне.</l> <l>Ако ти |
и су раније обилазили далеко професоров дом као место нечастивих.{S} Јован им је опраштао велик |
који држе венце испод прозора, овај је дом чинио леп и отмен утисак у гомили других рабатних к |
<pb n="248" /> да у њу уђе, као у свој дом.{S} Неколико младића стајало је око врата.{S} Изгле |
ућује у варош.{S} После се сети његовог дома на Врачару, скромне, готово сиротињске кућице, где |
овек не хте покварити ово присно весеље дома, који је последњих година знао само за зле стране |
права симпатија била је давно оставила домазлук и више се није враћала.{S} Њен дух је тежио за |
а стањем ствари, како је називала своје домаће прилике и неприлике, и сагнути главу пред потреб |
и, час немо а час гласно, запљускивање домаће воде утицали су чудно на Вишњу.{S} Предмети су г |
зивала — али је девојка више посматрала домаћег учитеља него своје брбљиве сестрице.</p> <p>Ста |
нови не пењу ни донде докле се диже дим домаћег димњака.{S} Она није умела, и поред својих лект |
S} Послуга се обазривије понашала према домаћем учитељу.{S} Жандарм, на служби у министровој ку |
не, била је већ као дете каћиперка и, у домаћим свађама, стално на страни своје мајке.{S} Рачун |
прозор, и са одсуства присних ситница, домаћих успомена и дрангулија, хладан као дућан с намеш |
а једног државног пушкара у пензији.{S} Домаћица, жена преко шесдесет година, још дурашна, труд |
бризи око оца.{S} Труђаше се да накнади домаћицу кући.{S} Мела је собе, пропирала рубље, требил |
а, агитујући међу сељанкама за отварање домаћичке школе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
амештајем и луксузом: постеља застрвена домаћом тканином и опкољена везеним јастуцима, орман од |
им новинарским словима, у комбинацијама домина, у густом диму од дувана, величанствена визија м |
се у читање новина, у пушење, у играње домина с првим кога сретне.{S} Али и ту, у тамним кафан |
арица, захтевала је раскош министарских домова што се слабо поклапало са скромном суплентском п |
о јако, немирно осећање, слично болу за домовином.{S} У његовој природи беше јако развијена чеж |
управо преко ноћ, како су се надали на дому.{S} Краљ му је на дан венчања опростио само пола к |
о на живот оца, где се снови не пењу ни донде докле се диже дим домаћег димњака.{S} Она није ум |
се гледишта која, ако се усвоје, прете донекле целој згради, чије су темеље ударили Кеплер и Г |
ојавао Остојић.</p> <p>Девојка се осети донекле увређена, те подиже главу.{S} Њен поглед се сус |
ест година.</p> <p>— Хајде, испрати нас донекле, — чаврљала је рођака. — Не станујем далеко.{S} |
је не предусрећу са збиљом коју је она донела.{S} Ђаци су се често шегачили са најсветијим ств |
јевтине шљивовице.{S} Северњаци су нам донели, са својим брезама и саоницама, култ енергији, о |
ставила да време реши нерешљиве ствари, донесе мелем на отворене ране.{S} Међутим, Вишња, здрав |
</p> <p>Не чекајући одговор, стара жена донесе што је нудила.</p> <p>— Је ли ти сад боље?</p> < |
више чекањем да будућност донесе или не донесе, нови друштвени склоп.{S} Требало му је нечег но |
нуће ми на врх главе.{S} Једи шта ти се донесе.</p> <p>— Ја не могу ове француске сплачине, ако |
ао задовољити више чекањем да будућност донесе или не донесе, нови друштвени склоп.{S} Требало |
— насмеја се Бела, која у том тренутку донесе кафу.</p> <p>— Ћути ти, материна мазо — пребаци |
<p>— А где вам стоје?</p> <p>Најзад их донесе: малене ножиће за воће, са оштрицом од месинга и |
> <p>— Ју! — трже се девојка. — Младене донеси.</p> <p>Дечко устаде лењо и, клатећи се с ноге н |
и да се нешто црно гиба на таласима.{S} Донесоше чакље, али оне беху кратке.{S} Радоје обеси та |
почео у Паризу, пун научног оптимизма, донетог из Србије.{S} Доиста, кад се његов дух стварао, |
/> Зборови су само позорница, решења се доносе иза кулиса; образована су удружења која ниједан |
сузу не стиже.{S} Вели, ни кошуље му не доноси.</p> <p>— Па, купиће је, стара му мајка!{S} Чове |
убу од фонографа и певао колико га грло доноси једну орфеумску песму која је тада била у моди.< |
у двадесетој години научио да му живот доноси чист приход.{S} Његова је девиза: уживати и успе |
ле слику за сликом преживелих догађаја, доносиле јој одјек млаких београдских вечери.{S} Тражил |
јући се тек форме ради.{S} Из вароши се доносиле трубе платна, разне чипке, конци, свила, модни |
изиономије трговачких помоћника који су доносили робу на избор, чудио се сложености црквене адм |
ло, набацивала се земља, побијало коље, доносило се камење, грање.{S} Радоје је био први и овде |
зоне</hi> т.ј. сваког пролећа и јесени, доносио је Лазаревић својој жени и најстаријој кћери шт |
ега ништа не може да прође.{S} Вишњи је доносио међу првима новине, пропраћајући их стално какв |
ело се неко раштркано село.{S} Ветар је доносио отегнуте сељачке гласове који се нису разбирали |
<pb n="237" /> околним висовима, ветар доносио мирис од љубичице, пролетња јагњад блејала, жуб |
не кажу истину.{S} Девојка је грицкала доњу усну, као да је хтела савладати изненадну жалост к |
у једној старој наслоњачи.</p> <p>— Не допада ми се — рече најзад, са строгошћу у гласу — што |
на снагу, те је већ имала потребу да се допада људима, и друго, што су је другарице, ћерке чино |
ао преда се.</p> <p>— Узми га кад ти се допада! — рече, најзад, Вишња, и пружи му цвет.</p> <p> |
мирис на јоргован.</p> <p>— Како ти се допада мој будоар ? — упита га девојка, насмехнувши се. |
оравиној обали.{S} Погађала је да му се допада.{S} То јој би мило, али убрзо одби ташту жељу за |
дић, човек од поверења.{S} Бели се јако допада.</p> <p>— Е? — зачуди се министар.</p> <p>— Да — |
ирка је била лепа, али се супленту није допадала; опомињала га је сувише шара на зиду у девојач |
превртљивом душом.{S} Што јој се некад допадало код њега, чинило јој се овог пута ружно, себич |
<pb n="80" /> са њих све што му се није допадало, све што је кварило хармонију његове идеалне ж |
поклич на освету, на буну.{S} Што му се допадало у тим тренутцима код Беле, то беше нешто више |
к, непомирљив, напрасит.{S} Што се њему допадало, морало се допасти целом свету, па следствено |
скав глас нешто природне женске жеље за допадањем.</p> <p>Младен га је позивао такође:</p> <p>— |
узели би га за странца.</p> <p>Вишњи се допадао тај младић, жив, окретан, прав.{S} Ћерка једног |
ио.{S} Он је био леп човек, он се морао допадати тој госпођици.{S} И као код свих природа које |
проводаџише за прву прилику која им се допадне.{S} Ниједна мучна мисао није мутила њену душу.{ |
као у миша, она би желела да се и њему допадне, јер је она, својом хромошћу завезана за кућу, |
ра још чим га је видела... много јој се допала његова ученост, романтичан изглед...</p> <p>— А |
чега да се женираш.{S} Тетки си се јако допала.{S} Вели, красна цурица.{S} Него, кажем ти — под |
бог зна који пут.{S} Реченица о Радоју допала јој се посебице.{S} Осећала је дубоку захвалност |
сит.{S} Што се њему допадало, морало се допасти целом свету, па следствено и његовој жени.{S} У |
вити.</p> <pb n="230" /> <p>Вода је већ допирала до бедема.{S} У мокром мраку примећивали се ње |
е почеше надолазити.{S} Из горњих места допирали су гласови о поплави.{S} Бујице однеле мостове |
коју су нашли.</p> <p>Из трпезарије је допирало звецкање тањира и ножева.{S} После се чуше уда |
амештају супружанске собе.{S} С поља је допирао хук плахе кише.{S} С времена на време млезеви б |
шта.{S} Киша је пљуштала.{S} Са реке је допирао потмуо хук бујице и тежак мирис на одроњену зем |
ара.</p> <p>Кроз широм отворене прозоре допирао је у собу весео шум Београда који се будио пред |
После је дошла карта, обична поштанска дописница, испуњена јевтиним плавим мастилом, које је м |
ав.{S} Да ли ће се спасти ?{S} Да ли ће допловити до мирних вода каквог гостопримног пристаништ |
а <pb n="11" /> су крупне и врло лепе — допуни госпа Клеопатра своју ћерку; затим се обрати сво |
врсте.{S} Њен главни задатак био је да допуни свога мужа тиме што ће његове сељачке склоности |
и до краја своје претње, те ју је мајка допуњавала:</p> <p>— Чисти се из наше куће...{S} Још да |
{S} Ту повучену опозиционарску породицу допуњавале су још две девојчице, близнакиње, с црвеним |
гледала нешто неспретна, али то је само допуњавало њену лепоту и говорило да је она од оних про |
кишобран над девојку и додаде:</p> <p>— Допусти!</p> <p>— Није потребно, Илићу — одби девојка. |
ан.{S} А кад ти једног дана твоја срећа допусти да мислиш и на оно што је прошло, сети ме се по |
ува границу и, под претњом смрти, да не допусти краљевом оцу улазак у земљу.{S} Реакција је пал |
очарење ју је утврђивало у одлуци да не допусти свом обожаваоцу задовољство љубакања.</p> <p>— |
ађе лепо место у државној служби.{S} То допусти Матовићима да се преместе у једну већу кућу.{S} |
ла поукама и забранама. — Је ли слобода допустити оно што је недопуштено, укинути везе између о |
и, па дођи ако можеш, а ако ти школа не допушта, а ти немој...{S} Боже здравља, видећемо се.{S} |
и су девојке које хоће да се шале, које допуштају да се задиркују.</p> <p>— Хладна је као тести |
нежним лицем девојке, чија хромост није допуштала честе изласке на отворено поље и сунце, она с |
а који је хтела навести, збуњивала се и допуштала своме пријатељу да он формулише оно што је хт |
вати.{S} Али му је то задовољство ретко допуштала госпа-Клеопатра, која је <pb n="118" /> волел |
бнију ћелију, скинули му гвожђе с ногу, допуштали посете пријатеља.{S} Тек под зиму, Јован доби |
S} Прочитане књиге и живот у престоници допуштали су јој по коју симпатију, пријатељство према |
{S} Журно се облачила, спремала књиге и доручковала стојећи, а све је мислила о једном: о униве |
егзистенције.{S} Она се чудила како је досад могла бити слепа, водити бесциљан живот, читати б |
лагао појединости, освајала га је чама, досада, мрзовоља.</p> <p>— Ето тако — закључи — од како |
раћао народу, чинио обећања, одрицао се досадањих доглавника који су га изневерили.{S} Као прво |
а се обеси.{S} Кад му се то једног дана досади, он оде у суд, сврши све формалности око преноса |
је живети неколико векова а да му се не досади.</p> <p>Међутим, Бела се није могла да свикне.{S |
трајало неко време.{S} Ваљда се девојци досади та игра, те, кад једном закуца на врата и кад ре |
S} Белешка је гласила :</p> <quote> <hi>Досадила му самарица.</hi> — Јуче око пет часова, Мића |
ивот није био ружичаст.{S} Кад би му се досадило све, он је излазио изван вароши и лутао по око |
изврши самоубиство због тога што му се досадио живот.{S} Повреде су лаке природе.</quote> <p>В |
чиновник који је цигаром дувана убијао досаду.</p> <p>— Је ли ти жао Београда? — упита Радоје |
> <div type="titlepage"> <p>ШТАМПАРИЈА „ДОСИТИЈЕ ОБРАДОВИЋ“ - БЕОГРАД</p> <p>ДИМИТРИЈА ГАВРИЛОВ |
сећао као риба која је из плитке барице доспела изненада у непрегледни <pb n="256" /> басен оке |
на другарица, напротив, била је крупна, доста пуна за своје године, дубоких, угаситих очију, ми |
ци.{S} Наша је кућа велика.{S} И затим, доста сам потрошила очевих новаца због школе.{S} После |
реко излокане калдрме.{S} Свет измешан, доста сељака, а нарочито полусељака што су амали, таљиг |
ећу дете да ми се мучи по паланкама.{S} Доста <pb n="262" /> сам се ја, због оног мог лудова, Б |
г њих су се први пут завадили.</p> <p>— Доста с тим паприкама! — викнуо је млади муж једном кад |
е прстом на тебе, луди створе?</p> <p>— Доста! — викну размажена девојка, која се била повратил |
спремила за школу, видела је да још има доста времена.{S} Па ипак је готово трчала путем.{S} На |
је пролазила врло пријатно.{S} Имала је доста друштва.{S} Није осећала Чедомирово одсуство.{S} |
та леда.{S} И по околним кућама било је доста светлости.{S} Али шта је она била према блеску ко |
ности нису тешке. <pb n="274" /> Има се доста времена.{S} Читам, посматрам, размишљам, учим дец |
арима.</p> <p>— Добро.{S} Мени је иначе доста моје главобоље.{S} Само знај, нећу скандала у кућ |
гу према светлости, па стаде рецитовати доста лепо:</p> <quote> <l>То је било у пролеће рано,</ |
<pb n="179" /> крмачама, и наби на очи доста фин цвикер.{S} Он је метао те наочари кадгод је и |
која се отвори пред њима.{S} То је био доста широк сокак, који је, иза леђа Двора, водио поред |
код суда.</p> <p>У чокалиници се живело доста весело.{S} Кад нису критиковали митрополита што и |
биле најскупље цене, али је купаца било доста, јер се знало да код њега човек неће бити преваре |
немају своје куће.</p> <p>Света је било доста у главној улици и пред кафанама.{S} Људи су гласн |
као у купатилу.{S} По тротоару је било доста света, оно лепог света што празником пре подне из |
ругом попречном улицом, једноспратан, с доста високим сутереном, обојен жућкастом бојом која пр |
десет година не роди ниједан ипак би их доста било...{S} У програму друга Толстоја само је посл |
одговори, он се питао како ће јој писмо доставити.{S} Бојао се да јој не направи нове непријатн |
едавала сва.{S} Парадоксална љубав чула достизавала је свој врхунац.</p> <p>Тада се зачу један |
ад се његов дух стварао, природне науке достизале су свој врхунац.{S} Материјална природа и сил |
рошио своје младе године радећи да буде достојан поверења које ће му се некад указати.{S} Од ле |
за себе додаде:</p> <p>— Како свако има достојанства; један прост радник воли више смрт него по |
ће више да носи цигље... то му је испод достојанства!</p> <p>— А како се уби? — упита онај из г |
имећивао се кров варошке цркве, прост и достојанствен.{S} Све беше лепо, као дотле.{S} Тек што |
м собом и видео у том тренутку цео свој дотадањи живот као једну слику, као једну представу.</p |
7" /> и ствари тако тесно везане за њен дотадањи живот.{S} Узалуд се девојка борила да се код с |
д пуцњаве лагумова.{S} Парчад од камења дотеривала су до првих кућа.{S} У клисури, где је дотле |
била створење које завиди, али та срећа дотицала је се неугодно.{S} Срце јој се стезало, њена д |
коју је калемио.{S} Његова вика није се дотицала ситних слабости и рачуна.{S} Он је нишанио вис |
она није имала <pb n="160" /> појма.{S} Дотле се Вишња чинила младићу жена-другарица која диже |
рене главе и храмала јаче него икад.{S} Дотле су пркосили једно другом кад се сретну.{S} Данас |
е ћудљиво како ће се то све свршити.{S} Дотле је онај други Илић, онај прави, онај који се виде |
ту молио је оца да га упише у школу.{S} Дотле је сам научио читати и писати из сестриног буквар |
отив.{S} Само тражи да свршиш школу.{S} Дотле нам иначе треба времена око девојачке спреме...{S |
честитати.</p> <p>— А дотле?</p> <p>-— Дотле се може све десити.{S} У сваком случају припази н |
времена ти ћеш видети друга.</p> <p>— А дотле?</p> <p>— Једи задовољно државни хлеб.</p> <p>— Т |
... ја ћу му први честитати.</p> <p>— А дотле?</p> <p>-— Дотле се може све десити.{S} У сваком |
ј?{S} У сваком случају Вишња није знала дотле шта се дешавало са њеним драганом.{S} Она је седе |
у крв улазила грозница нестрпљења; она дотле није била никад осетила ове болове и ове сладости |
су до првих кућа.{S} У клисури, где је дотле расло дивље трње и аптовина, а мртву тишину оживљ |
тно попуњавала.{S} Његово срце, које је дотле живело пустињачким животом идеала из књига, ужива |
крај.{S} Његов несрећни геније, који је дотле владао овом водом, овим планинама, овим људима ст |
а, као чежња.{S} Усред Београда који је дотле познавала: смерне породице у којим је наставала, |
та који је предузимала и онога којим је дотле живела.{S} Она је била кћи Митра С. Лазаревића, б |
весеље букне, у толико јаче у колико је дотле избегавано; момци су духовити, девојке приступачн |
вом, узбудљивом, слађем од свега што је дотле окусила.{S} Сколише је поново мисли о Чедомиру, о |
} Губила је и оно мало поштовања што је дотле имала према свом мужу, грдила га, понижавала, руш |
бриге поред наоружаног стражара што је дотле располагао његовим животом и смрћу, па се слободн |
љубављу, чежњивом и стидљивом, коју је дотле осећао према Вишњи.{S} Затим, чинило му се понека |
гробу.{S} Тада би бацио књигу, коју је дотле држао у рукама, у гомилу осталих, дигнуо се брзо |
} Видела је по њему рабатне чатрље које дотле није примећивала.{S} Велики женски шешири по најн |
аве у материнству.{S} Те ствари су биле дотле далеко од Вишње као и сибирска поља.{S} Оне су је |
шир који је већ губио форму.{S} Вишњине дотле безизразне очи запалише се од задовољства које се |
ајући цигару.</p> <p>Ово питање није се дотле постављало девојци, те она одмах не одговори.</p> |
нико није слушао.{S} Они који су му се дотле дивили највише, гледали су га сад попреко, мрко, |
н радник.{S} Стало вас је скупо док сте дотле дошли.{S} Али још све муке нисте претурили.{S} Те |
заспа са једним ђаволастим осмехом који дотле није био додирнуо њене усне.</p> <p>Сутрадан, Виш |
ост њихових имена!{S} Једанпут су дошли дотле чамцем, који су најмили од неких рибара пред кафа |
ти да се крене једним новим путем којим дотле није био прошао.{S} У осталом, многи његови друго |
="308" /> и покуша да поново заспи, као дотле, мирно, не мислећи ни на шта.{S} У једном тренутк |
и достојанствен.{S} Све беше лепо, као дотле.{S} Тек што му се учини да се Овчар и Каблар зави |
ним, дубоко уверена да је њен живот био дотле празан, недостојан ње као човека.</p> <p>Код куће |
к себи.{S} Тада девојка опази нешто што дотле није видела: један готово правилан круг од свежег |
вала да се отресе те узбуђености.{S} Њу дотле нису походили ти осећаји прижељкивања; у њеним пр |
је поново рођена.{S} Слободно је могла доћи кући, слободно отићи од куће.{S} Слободно изабрати |
живот необичан, јак, велики.{S} Он мора доћи.{S} Ја имам времена.{S} Ја не смем живети обично.{ |
је ко тада у опште мислио шта ће после доћи!</p> <p>У тим идејама свршио је прве две године.{S |
> <p>— Можда различним путевима може се доћи до истине.{S} Можда метафизичари имају право.{S} М |
ћ не одговори ништа.{S} Осећао је да ће доћи нешто горе, нешто страшније од увреде, нешто што с |
доћи... тата ће доћи... је л’ те да ће доћи?...</p> <p>Госпођа Матовић се такође придруживала |
p>Вишњино срце залупа јаче.{S} Можда ће доћи писмо.{S} Какав ће то радостан дан бити за њу!</p> |
вљала:</p> <p>— Тата ће доћи... тата ће доћи... је л’ те да ће доћи?...</p> <p>Госпођа Матовић |
и нарочито понављала:</p> <p>— Тата ће доћи... тата ће доћи... је л’ те да ће доћи?...</p> <p> |
уложити у борбу за слободу.{S} После ће доћи остало само по себи, ако је ко тада у опште мислио |
то ново, изненадно, добро, нешто што ће доћи и изменити, окренути њен живот на боље.{S} Међутим |
капије.</p> <p>— Па кад ћеш ми једанпут доћи? — пребаци Каја своме рођаку. — Бога ми се љутим.{ |
ећао нечег:</p> <p>— Не... не, ти нећеш доћи на Велику Школу.{S} Ти нећеш бити довољно јака да |
ва сопствена срећа <pb n="18" /></p> <p>доћи ако буде што школованији, што начитанији.</p> <p>Ш |
од имају на новине и брошуре, читају на дохват популарне књиге, не пишу ништа, полажу много на |
овора, окрену се нагло на здравој пети, дохвати се отворених врата, и, поклецнувши само једанпу |
оје се јављало на огледалу.{S} Затим се дохвати за главу и растрже плетеницу.{S} Плава, свилена |
и осећаје које је изазивала.{S} Тада он дохвати књигу, баци је у угао иза себе, и, као да је хт |
да седне за кујнски сто и једе што прво дохвати.{S} Али му је то задовољство ретко допуштала го |
поздрави их по свом обичају.{S} Они се дохватише шешира и изађоше на улицу.{S} Али тек што се |
остан дан бити за њу!</p> <p>Пред пошту дохрама <hi>новинар</hi>.{S} Тако се у Чачку зове разно |
ћка, већ у постељи.</p> <p>— Похитај... доцкан је.</p> <p>Матовић се био упола свукао, па заста |
це и рече:</p> <p>— Хајдемо у варош.{S} Доцкан је.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
} Она га одгурну инстинктивно.</p> <p>— Доцкан, Илићу — рече затим. — Твоја жена је још твоја.< |
да пребегне у Турску.</p> <p>Илић стиже доцкан кући, па сутрадан јави директору да је болестан, |
Вишња се опет играла кумаша са Милевом, доцније везла, плела и ћаскала по обичају.{S} Остојић ј |
дружљиви и безлични, ови млади људи су, доцније, махом главе парламентарних режима.</p> <p>Друг |
ан венчања опростио само пола казне.{S} Доцније, дали су му удобнију ћелију, скинули му гвожђе |
је прошлих две године плаћао уредно.{S} Доцније нађе две три лекције и живљаше скромно, у мален |
т сати пуштале се школе.{S} Четири часа доцније звонила је вечерња.{S} Једна чета војника марши |
ак девојкама!{S} Бога ми, Бела, пази се доцније, не пуштај га далеко од себе!</p> <p>Бела се це |
ханџије на цариградском друму, који се доцније обогатио, и оца, родом из једног златиборског с |
а, у преводу неког Грка, чије је име, и доцније, с муком изговарао.{S} Читао је све што му до р |
шавао се ко је југ, а ко је север.{S} И доцније није никад заборавио што је ту научио.</p> <p>З |
рече Вишња, и истрже руку.</p> <p>Па и доцније, она је избегавала ова миловања, као да је осећ |
Разлози, објашњења не помогоше.{S} Тек доцније је сазнао, да владино одобрење није било у пита |
p> <p>— Да, боље да се кају раније него доцније.</p> <pb n="199" /> <p>Матовићка не хтеде наваљ |
традан, Вишња се дигла из постеље нешто доцније него обично.{S} Журно се облачила, спремала књи |
би умели казати.{S} Младић се сећао тек доцнијих тренутака, кад су били одмакли далеко од униве |
рви пут видела свога драгана са његовом доцнијом женом?{S} Да ли осети жеђ за осветом или свире |
аниш.{S} А занатлија?{S} Рано се дигни, доцно лежи, а кад остариш не можеш да радиш, па куд ћеш |
<p>— Није лепо да се девојке задржавају доцно у вароши — приговори јој стара жена.</p> <p>— Не |
пији.</p> <p>— Шта је с тобом, Вишња? — дочека је. — Озбиљно сам се уплашила.{S} Где си била по |
ој приђе.</p> <p>— Ја сам љута на вас — дочека га Бела, држећи непрестано само главу промољену |
говорити за ручком о сељацима, те једва дочека кад се Бела умеша, и рече:</p> <p>— Знате, отац, |
.{S} Презао је сваког тренутка да га не дочека љутито лице њеног оца или мајке и да му, уз засл |
ава окрене на јаз.{S} Али се пролеће не дочека.{S} С јесени поче да пада киша.{S} Падала је из |
фане избацише једног пијаницу.{S} Он се дочека <pb n="249" /> на руке, па поново паде и праћака |
анцеларијама.</p> <p>— Краљ се верио! — дочекала га је Бела у кујни, у коју се прво ступало при |
/p> <pb n="25" /> <p> — То није много — дочекала га је сестра — млад је, леп је, образован, има |
{S} Ко ће у то да верује!...{S} И то да дочекам у својој рођеној кући, гром вас спалио... од чо |
имао спокојне очи и замрљан потпис.{S} Дочекао га је с одмереном љубазношћу и одредио му да пр |
шта сам добио, шта сам очекивао, а шта дочекао, многе ствари које ме тиште и које могу рећи са |
е кући око пет сати из јутра, пијан.{S} Дочекивао је нову годину с друговима, па га пиће превар |
апреже све што јој је остало од свести, дочепа чаршав са постеље, пребаци га преко своје другар |
, не да би је начинио бољом, него да је дочепа у своје шаке.{S} И он не жели власт да учини доб |
они не траже много.{S} Највише, да се, дошав на власт, провезу преко Теразија на фијакеру, кој |
ући јој:{S} Бела.{S} После ове девојке, дошао је Младен, бистар дечко, али ленштина, склон свим |
удента бледих образа и поноситих очију, дошао неки други младић који би био његова пуна супротн |
Био је у првој години Велике Школе.{S} Дошао је кући око пет сати из јутра, пијан.{S} Дочекива |
последње речи гласно.</p> <p>Ударац је дошао тако изненада, био тако јак, суров, да она не осе |
ва, још прве године.{S} Мој колега беше дошао такође право из школе.{S} Здрав, млад, ни ружан н |
ам о томе у апсу размишљао дуго, па сам дошао до закључка, да се велика зла не чине намерно, с |
емократији, који је почео још кад је он дошао на власт, развио се до своје потпуности.{S} Некол |
још, њу једину, њу саму.{S} Кад би тако дошао најзад до решења шта да јој одговори, он се питао |
а се узму, човече? — одврати му жена. — Дошла Ката данас, па као да се у црно завила, плаче, су |
ћеш ли слатко и воду?{S} Сад је девојка дошла са бунара.</p> <p>Не чекајући одговор, стара жена |
ије жена.</p> <p>Било је пролеће кад је дошла у то село.{S} Трипут је потом глог обелио.{S} Три |
с натписом радње њеног оца.{S} После је дошла карта, обична поштанска дописница, испуњена јевти |
жда сам газда-Митар правио.{S} Затим је дошла опет једна карта, са сликом неке велике зграде и |
њавао је разлог што су зрнца философије дошла на та непосвећена места, смешећи се као дете.</p> |
на душо, поново у тих живот одакле си и дошла.{S} Остави пук и друштво нек сами воде своју бриг |
била изузетак.{S} Она је одржала реч и дошла тачно.{S} Баш кад сказаљке на сату једне оближње |
шапутао јој је унутрашњи глас. — Ти си дошла у њега весела као срна, <pb n="243" /> побегла си |
о на ум да је диже.{S} Полиција је само дошла, учинила увиђај и очистила њене остатке, гомилу з |
ик.{S} Стало вас је скупо док сте дотле дошли.{S} Али још све муке нисте претурили.{S} Тек стој |
сеоске учитељице и маловарошани који су дошли о распусту да виде Београд, беспослени радници, с |
> <p>Илић не одговори ништа.{S} Били су дошли до оног долапа, па се спустише низ једно брдашце. |
сличност њихових имена!{S} Једанпут су дошли дотле чамцем, који су најмили од неких рибара пре |
ећи се као дете.</p> <p>У тим приликама дошло је Илићу прво писмо од Вишње.{S} Оно је било у је |
а узбуђено.</p> <p>Илић осети да је сад дошло оно велико, оно страшно, језиво што је очекивао.{ |
је био тек изгрејао.{S} По небу које је дошло врло плаво блудели су облаци час бели, час жути, |
јева душа, и збуни се.{S} Сунце је било дошло према њима.{S} Ствари око њих бацале су велики хл |
: шта ћете и кога тражите ?{S} Слобода, драга, мила слобода, пун идеал тога појма, тако присног |
ла је младу девојку. </p> <p>— Удај се, драга Вишња — продужи Аница. — Удај се што пре.{S} У жи |
што синоћ у мраку није могао.{S} Његова драгана није била више шипарица какву ју је оставио.{S} |
љ!...</p> <p>Она је сад презирала свога драгана, тога човека са ногама као у роде, с претенциоз |
да је у тој улици први пут видела свога драгана са његовом доцнијом женом?{S} Да ли осети жеђ з |
евојка обави десну руку око врата свога драгана, а левом придржаваше књигу према светлости, па |
Мама! — промуца девојка у одбрану свога драгана.</p> <p>— Ћути ти, ти... како да те назовем?... |
ће моћи рећи:</p> <p>— Она је била моја драгана.{S} Ја сам је грлио.</p> <p>Стога она није очек |
осу. ~</p> <p>Заман је Вишња звала свог драгана.{S} Њега није било више међу живим.{S} Остало ј |
роведе по неколико дана не видећи своје драгане.{S} Трудио се да не мисли на њу.{S} Хтео је да |
је знала дотле шта се дешавало са њеним драганом.{S} Она је седела у Чачку и стално чекала њего |
сто тако лако као и тај сан за идеалном драганом: он је био само сиромашан ђак, без родбине, бе |
пред очима младићевим кад угледа своју драгану!{S} Све се изгуби, потону у неку сребрну прашин |
едном тренутку, зажелевши да види своју драгану, да је види целу, разголићену, остављену њему н |
ренуцима, Илић је, безмало, мрзео своју драгану и веровао да га она мрзи.{S} Сваки њен покрет к |
на којем је Илић пољубио први пут своју драгану.{S} У врх пута стајала је још она клупа на <pb |
је налагало бар да извести своју бившу драгану и уштеди јој муку од сазнања, наглих и из друге |
S} Нешто се морало говорити.{S} И двоје драгих испунише ту тишину, пуну неказаних ствари, приме |
паланчанку пуну одушевљења, писца свих драгих карата и писама које је добијао.{S} Она га је та |
тупиле место блиставој светлости као од драгог камења.{S} Јата врана бунила су се по уличном др |
ављаш опет стварност.{S} То се догађа у драмама и романима.{S} Немогуће, Илићу; није то више за |
их за руке, приближи им главе, на нешто драмски начин, загрли их обоје и рече весело, као да је |
тва присних ситница, домаћих успомена и дрангулија, хладан као дућан с намештајем.{S} Вешт посм |
а, флакона, кутијица, укосница, осталих дрангулија разног облика и боје.{S} Собу је испуњавао ј |
и брачни пар.</p> <p>— Арап!{S} Арап! — драо се поред њега поносно најмљени рабаџија.</p> <p>То |
ачка војска по ђачким зборовима, где се драо и скакао на први знак <hi>вође</hi>.{S} Потписивао |
оћи и влази.{S} Једна камара неисечених дрва рогушила се у сенци коју је правило крило универзи |
ликовала: једна је била гвоздена, друга дрвена, трећа на ногаре.{S} Ту собу је могла обитавати |
ак окрену и погледа у војнике, у њихове дрвене стражаре, па онда у кућу, али испод ока... као д |
о селу мотиве са чарапа, ускршњих јаја, дрвених кашика, агитујући међу сељанкама за отварање до |
д дасака, обојене у српску тробојку и с дрвеном јабуком на врху.</p> <p>— Шта му је то сад? — у |
да виде да је то узалуд, наслони се на дрвену држалицу и изгуби се, гледајући тупо у воду.{S} |
ми и гранама једне оголеле липе.{S} Иза дрвета затезао се крајичак неба, по чијем је плаветнилу |
ћивао га у живот природе, где се дрво с дрветом бори за што више сунца.{S} Понекад би се забора |
рави.{S} Општина је била посадила нешто дрвећа, али као што је то обичај, дечурлија и пуштена с |
{S} Шетачи се враћали у град.{S} Између дрвећа хватао се дуг и весео летњи сумрак у виду танке, |
обала је била ниска, пошумљена барским дрвећем црног зеленила.{S} По ритовима виделе се усамље |
оје корито одроњеним каменом, ишчупаним дрвећем, нанетим балванима, бурадима и пластовима сена, |
ле око телефонских жица.{S} Под уличним дрвећем простирали се дебели теписи од лишћа црвеног ка |
пријатна заклоништа, засађена лиснатим дрвећем, испод којих се налазе клупе за одмор.{S} Зашто |
.{S} Јата врана бунила су се по уличном дрвећу, дизала се у вис, кружила неко време, па опет сл |
је, упућивао га у живот природе, где се дрво с дрветом бори за што више сунца.{S} Понекад би се |
ијали су испод румене, свеже губице као дрво под покислом кором.{S} Зграда Велике Школе бацала |
а раширимо <pb n="43" /> своје срце као дрво своје олистале круне, да се и ми страсно заборавим |
} Ни ту се није осећао срећан.{S} Какво дрво, пут, бара каква опоменула би га своје другарице.{ |
онимо се негде, ако хоћете... под какво дрво, у ону кућу у врх пута? ---—</p> <p>Млади човек је |
астајала све већа тишина.{S} Једно бело дрво, које се оцртавало пред њима, губило се све више у |
’те човека!...{S} Пробисте му уши вашом дреком.</p> <p>Од лекције није било наравно ништа.</p> |
посао и честа рађања, од те вароши која дрема на пригревици украј Мораве.{S} Покушавала је да в |
, заруделим плодом.{S} Остојићев султан дремао у својој кућици, вртио репом и хватао устима мув |
уном Ламарка, Кеплера, Њутона, Галилеа, Дрепера, Хемхолца, Спенсера, Ренана, Герхарта, Ампера, |
ло и све друго: његови ближњи, друштво, држава, човечанство; он је све то видео у своме ја; то |
ма за машине даје ми повољне услове.{S} Држава има рачуна да нам опет притекне у помоћ...{S} Ми |
ла.{S} Акције су се добро уписивале.{S} Држава је помогла друштво кредитом.{S} И већ се с проле |
че, из школе ћете ући право у живот.{S} Држава ће вам поверити један посао.{S} Ваша породица, д |
итању држава и виши интереси, до ђавола држава и виши интереси!</p> <p>— Ту је народ, коме њего |
ари начинити његовом.{S} И место што му држава одузима последњи грош ради чегртања скупе и неко |
ли се одрећи те користи кад је у питању држава и виши интереси, до ђавола држава и виши интерес |
гији, Енглеској, у другим индустријским државама, ја бих се сав посветио класној борби.{S} Али |
ер лију сузе за одбеглим пленом...{S} У државама где је оморина, тежак, загушљив ваздух, прво, |
ве погледе о породици, о браку, о улози државе у материнству.{S} Те ствари су биле дотле далеко |
48" /> од њега, они од којих зависи ток државе и друштвеног живота, не усвоје Чедино мишљење?{S |
политике, о народу, задацима Србије као државе и земљорадничком осигурању, о којем је писао јед |
ачуна.{S} Демократске теорије о уређењу државе које су стизале са Запада нађоше у том незадовољ |
е она као директора не може да тиче.{S} Државна служба долази на прво место...{S} Прописан прог |
<p>— Моја је струка...</p> <p>— Ово је државна служба — прекину га директор суво — има, на прв |
.{S} Лепо су се сложиле.{S} Поделиле су државне квартире на два одељења.{S} У једном су намести |
ога ти — одврати госпођа — ту је устав, Државни Савет, народна љубав.</p> <p>— Народна љубав!.. |
бубу и мислити... ко зна на кога!{S} На државни удар... на професора коме у том тренутку скидај |
не оде даље од бриге за насушни хлеб и државни порез.</p> <pb n="142" /> <p>Њу пак, одушевљава |
аш одмâх после његове свадбе удари нови државни друм преко његовог дела очевине, те са сумом ко |
а распала.{S} Да се тако продужило, цео државни буџет <pb n="261" /> не би био довољан да зашти |
> <p>— А дотле?</p> <p>— Једи задовољно државни хлеб.</p> <p>— Ти ми се ругаш?</p> <p>— Не, Или |
јој сврати пажњу.{S} Она позна да је то државни фијакер по кочијашу, који је носио униформу сас |
и утисак неког од оних наших неписмених државника из доба ослобођења.</p> <p>— Пиши јој — рече, |
оком настрешицом, изолученим прозорима, државним грбом над сниским вратима.{S} То је пошта.</p> |
тим пафтама, које се данас виде само по државним канцеларијама.{S} Према постељи, у венцу од те |
бе од неродице, од учмалости, од многих државних, окружних и општинских дажбина.{S} Свет даје и |
своје врсте; док су његови другови били државници, научари, песници <foreign xml:lang="la">in < |
.</p> <p>То је била скромна кућа једног државног пушкара у пензији.{S} Домаћица, жена преко шес |
љају, постављају, мешају се у све гране државног живота.</p> <p>На том месту тротоар је био уза |
ма, а они нису у стању да се одрекну ни државног фијакера!</p> <p>Али младој бунтовници беше сп |
о и откривао и оно што је у партији или државној служби сазнао у поверењу.{S} Тако рече једног |
ног, и ако их је било много луђих.{S} У државној служби није нашао места, и ако су тамо постављ |
Ја се озбиљно бринем за ваш опстанак у државној служби — приметио му је директор.</p> <pb n="2 |
а другојачије него му нађе лепо место у државној служби.{S} То допусти Матовићима да се премест |
зи стална пометња, анархија, јаловост у државној управи.{S} Ако је скупштинска већина хомогена, |
е, начинио <pb n="299" /> је каријеру у државној служби.{S} Он пак био је први ђак у сваком раз |
ће изаћи на пут, свршити школу, добити државну службу, па да проведе на миру старе дане уз син |
у трговину у Београду, па онда прешао у државну службу, добивши за преписача у Ваљеву, где је н |
рује индивидуализам који руши фамилију, државу, води се политика која издиже махом медиокритете |
рирода.{S} Треба му показати делом, ову државу у ствари начинити његовом.{S} И место што му држ |
е оријенталне сатрапије начинити правну државу.{S} Ја се чудим како на то нисмо раније мислили. |
у матроску блузу од обичне материје.{S} Држала је руке у крилу. <pb n="52" /> На глави јој је б |
{S} Очи се рашириле жалосно.{S} Уста је држала отворена.{S} Видела се оба реда зуба.{S} Усне се |
, жута у лицу, готово као цвеће које је држала у крилу. — Али је живот чудан, комшија, тако чуд |
од простог сламног шешира.{S} У руци је држала један крупан цвет на подугачкој гранчици.</p> <p |
<p>Диже се полако.{S} Ноге су га једва држале.</p> <p>— Можда ће то бити једино добро које сам |
лади момци у озбиљној, плавој униформи, држали су пушке о рамену и бленули неодређено у празнин |
е да је то узалуд, наслони се на дрвену држалицу и изгуби се, гледајући тупо у воду.{S} Мртвачк |
нешто од ње.</p> <p>То ново расположење држало ју је све док се не виде с Кајом.{S} Она хтеде п |
а и људи, лепих, задовољних, срачунатог држања сукње или цигаре, весела лица, охолог погледа и |
андарма, крупну главу, црне веђе, круто држање, набељене образе и офарбану косу; посебно је ист |
једна дуга шетња, испрекидана часовитим држањем под руку и по којим пољупцем... пољупцем брзим, |
оложеним испитима, ласка јој на отменом држању, доказује колико је већ велика девојка и да су ј |
лом човечанству.</p> <p>Кућа у којој је држао кондицију налазила се при врху Крунске улице.{S} |
ушци, тапкали по сапима.</p> <p>Арап је држао високо своју лепу главу, и није хтео да погледа т |
С. Лазаревића, бакалина.{S} Њен отац је држао дућан у главној улици коју чини у тој вароши пут |
.{S} Тада би бацио књигу, коју је дотле држао у рукама, у гомилу осталих, дигнуо се брзо и отрч |
иде у дечју собу, где је Чедомир обично држао лекције.{S} Она је била испуњена трима постељама, |
сила је редовно послужење кад је младић држао лекцију њеном брату, позивала га на ручак још јед |
иротињске кафанице, где је један од њих држао <pb n="24" /> агитационо предавање.{S} Он је био |
звезди своје место и пут којега се мора држати.{S} Измерила је сунце, пронашла материје од који |
ачиће писати и читати, Богу се молити и држати се чисто.{S} Живот јој је текао готово спокојно |
тно спуштени и с фигурама купидона који држе венце испод прозора, овај је дом чинио леп и отмен |
>— Ја сам љута на вас — дочека га Бела, држећи непрестано само главу промољену кроз врата.</p> |
че брзо, усплахирено:</p> <p>— Ево, на, држи — и предаде јој све од свог рукописа што је рукама |
их винограда, она поји целу нашу земљу, држи је моћним својим жилама као нераздељиву целину, ст |
другом сестрицом.{S} Она је требала да држи под присмотром обе девојчице те да тако олакша пос |
ам кажем — удари гласом Матовић, као да држи предавање — истину не треба крити; треба је послуш |
, него тако... ради саме власти и да је држи у својим рукама, као тврдица златнике, и да се све |
анина и одрпаног сељака, оно управо што држи целу пирамиду друштва и који најтеже осећају њен т |
после неколико тренутака. — Празна је, држим само неколико венаца лука.</p> <p>— А шта ћеш му |
е своје право.{S} Невин у ствари, он је дрзак у речима.{S} Он је радикал, демократ, социјалист, |
је писало неједнаким словима: „Збогом, Дрино водо, ја одо’!“</p> <p>Вишњино срце залупа јаче.{ |
утра, на неколико запаљивих речи каквог дрипца, заурликаће ти; доле с њим!...{S} Него нека млад |
грубо су одскакали од тарница што су се дрмале и <pb n="247" /> тресле преко излокане калдрме.{ |
Била сам охола, горда, па чак и по мало дрска.{S} Ја сам га одбијала...{S} Какво чудо ако је по |
чнике.{S} Она је била кадра да скочи на дрског човека, као мачка.{S} Али кад би се растали, она |
ећеш вратити отуда! — приговарао јој је друг.</p> <p>— Ја ћу се вратити, Чедомире.{S} Ти ћеш ви |
ња могао му је позавидети многи старији друг; чак и понеки професор није имао те ширине у образ |
варају никад. „Мени треба један искрен друг“ — хтео је рећи — <pb n="73" /> „једна жена као шт |
, то беше њена симпатија, далека, нова, друга љубав која се приближава.{S} Ипак нешто у души го |
ка разликовала: једна је била гвоздена, друга дрвена, трећа на ногаре.{S} Ту собу је могла обит |
еби:</p> <p>— Он се вара.{S} Њему треба друга жена... жена која ће се посветити цела његовом де |
а поборница, није могла да схвати свога друга и питала се откуд долази ова промена.</p> <p>Чедо |
се одушевљавала тој поверљивости свога друга оним унутарњим пламеном, који је палио њене мирне |
а од њих опусти крила и паде у рит; она друга прну у вис, па се врати, начини два три круга изн |
ва девојке која му је нудила што му она друга није могла дати.</p> <p>— Понови још једанпут те |
еле тице једна за другом, као два добра друга; пуче пушка; једна од њих опусти крила и паде у р |
исли заједно са споменом на свог бившег друга.{S} Беше се упутила универзитету, али се <pb n="1 |
</p> <p>Вишња је тада управљала на свог друга горак поглед који је значио разочарење, и ћутала. |
у варош.{S} Срео би тада овог или оног друга.{S} Они су били весели, безбрижни, они су се разг |
у вилинско коло?</p> <p>— Кажу — додаде друга девојка, великог носа и зелених очију — која нага |
та где је пао леш као да га тражи; пуче друга пушка; тица се изви над Дунав, одлете у ваздух и |
еће, значи да није за њу, па ће гледати друга посла.{S} Шта је мени шкодила слобода, кад сам ра |
ст.{S} После ових времена ти ћеш видети друга.</p> <p>— А дотле?</p> <p>— Једи задовољно државн |
ј оживљавао небесно плаветнило.{S} Како друга светлост бледи пред њим, јадна, мутна светлост на |
ипак би их доста било...{S} У програму друга Толстоја само је последња тачка добра, јер је диг |
ети се рођака. — Да ти представим: моја другарица, Вишња Лазаревић...{S} Па како ми живиш, што |
, глас јој је дрхтао, бојала се да њена другарица не сазна шта о овом узбуђењу које је рило по |
озбиљна кад је ово говорила, те се њена другарица не усуди да се успротиви њеним разлозима и да |
ктичну жену и срећну мајку.</p> <p>Њена другарица, напротив, била је крупна, доста пуна за свој |
.{S} Шта је она била сад њему до обична другарица, пријатељица, познаница чак!{S} Како се она м |
ко догађаја, да су јој успомене које је другарица спомињала изгледале тако далеке, бледе, ситне |
уплент је ваљао у мислима оно што му је другарица рекла и понављао у себи:</p> <p>— Општи ниво. |
купштини је нашла Вишња неколико својих другарица из девојачке школе.{S} Међу њима је била и Ка |
ће, али, пренета у ситне интриге удатих другарица, захтевала је раскош министарских домова што |
.{S} Дотле се Вишња чинила младићу жена-другарица која диже човека на посао, пружа му подстрека |
пар.{S} То су били махом ђаци са својим другарицама, радницама или газдаричиним ћеркама, млад с |
д је суверен.</p> <p>— Народ су бирачи, другарице, а бирачи су људи.{S} Сваки од њих има по јед |
p> <p>У школи је било као сваки дан.{S} Другарице су говориле како се нису спремиле за овај или |
вао им баштице за цвеће, позивао њихове другарице на седељке; нико није умео лепше од њега да н |
да се допада људима, и друго, што су је другарице, ћерке чиновничких и осталих такозваних углед |
, пут, бара каква опоменула би га своје другарице.{S} Њено запаљено лице с мирним угаситим очим |
хтав, девичански поглед на рођака своје другарице.</p> <p>Зауставише се код Кајине капије.</p> |
тога млада девојка не исмеја план своје другарице.{S} Само, она нађе за добро да је опомене:</p |
ршав са постеље, пребаци га преко своје другарице, клече поред ње, подиже јој главу својим изан |
оцена.{S} Она посумња у искреност своје другарице.{S} Упита се да Каја није суревњива што се он |
> <p>Каја није примећавала забуну своје другарице.{S} Узела ју је за обе руке, и понављала:</p> |
осио кариране панталоне, а еманциповане другарице гризле переце поред најпомоднијег света на ул |
одсуство.{S} Нарочито је ишла код једне другарице, код које се скупљало друштво по моди руских |
ка галама, начитани другови, одушевљене другарице, ђачки скупови, дуга бдења, па и саме ноћне с |
инстиктивно и не одговори ништа.</p> <p>Другарице избише на Теразије.{S} С обе њихове стране пр |
несе та струја нових нада, него исприча другарици у кратко све шта му се десило од како су се р |
од науке, тамо у ту сивину, ка његовој другарици, у њен заборав.{S} Млади човек не поче свој г |
ку.{S} Кад се окренуо и пошао ка својој другарици, она је стајала сама у зраку пуном кише.{S} С |
е би се разонодила кад би отишла својој другарици, Милеви, ћерци једног златара, чији је дућан |
хтела отрести тих осећаја, рече својој другарици;</p> <p>— Како народ погађа шта је лепо!{S} О |
а, подиже глас и рече изазивачки својој другарици:</p> <p>— Он ме саветује да продужим школу и |
p> <p>Вишња се хтеде подсмехнути својој другарици, али се не усуди.{S} У њеном <pb n="216" /> к |
целом прошлошћу.{S} Дала је реч својој другарици да јој проводаџише за прву прилику која им се |
а, и тек пошто се први час сврши, упита другарицу без неког нарочитог повода:</p> <p>— По чему |
ктрични трамвај <pb n="268" /> је носио другарицу његових младих дана у правцу Врачара.</p> <p> |
е, ходи да ти представим моју најмилију другарицу...</p> <pb n="240" /> <p>Учитељ приђе, додирн |
нт обриса пажљиво седиште и позва своју другарицу.{S} Она седе весело тако да јој обе стопале о |
p> <p>Каја подиже главу и погледа своју другарицу расејано.{S} Чудила се томе питању, јер је то |
добро.</p> <p>Млади човек погледа своју другарицу право у лице; она не спусти очи.{S} Она је би |
/> апстракцијама, али, кад угледа своју другарицу у визији природних елемената, он се упита нех |
у младића.</p> <p>Он спази такође своју другарицу, покуша да окрене главу на другу страну, али |
{S} Аница потрча хитро да поврати своју другарицу.{S} Али, на пола собе, она се заустави као за |
отпочети присан разговор, упитати своју другарицу како је провела тих неколико месеци од како с |
не.</p> <p>Чедомир погледа поново своју другарицу.{S} Она се била изгубила у мисли.{S} Тек, јед |
p> <p>Дрхтећи, Вишња је гледала у своју другарицу и није речи могла рећи.</p> <p>— Удај се, сла |
т.</p> <p>Илић погледа зачуђено у своју другарицу.</p> <p>— Откад ти поста таква непријатељица |
зрацима сунца.{S} Он узе за руку своју другарицу; брзо се трже, њена рука била је хладна као м |
Вишња гледајући расејано у своју давну другарицу која се није заустављала у причи о својој сре |
тац као разлог.</p> <p>Испросио је њену другарицу Милеву, па је даље писао Вишњи да се не љути, |
а да нико не нађе у њему чега другог до другарских саопштења.{S} Његов одговор пак није се мога |
у срећу, пошто-пото, и с <pb n="165" /> друге стране нужности друштвеног живота онаквог каквог |
итета били су се растурили куд који.{S} Друге није стекао.{S} Остао је још Зарија Ристић, вечит |
догађаје са много искреног сажаљења за друге, а са пуно дубоке жалости за себе.</p> <p>Мајка ј |
тва, правиле су пошалице на рачун једна друге, трбушати катихета им се чинио врло знаменита лич |
не би још јача што су је изазивала уста друге девојке.{S} Он осети готово перверзан занос од те |
о рећи.{S} Али су њега сад одушевљавале друге мисли, обузимала га је ватра, осећао се задовољан |
уштеди јој муку од сазнања, наглих и из друге руке.{S} Он ју је жалио.{S} Погађао је шта ће се |
.</p> <p>— Колегинице ? — чу се глас из друге собе.</p> <p>Стара девојка понови још једанпут:</ |
пропадање.</p> <p>Са том мисли почеше и друге да се враћају у младићеву главу.{S} Он опази у Ви |
, овог сељака.{S} Он можда нема да купи друге чакшире.{S} Али зашто их не закрпи?...{S} Бар то |
их мирно, као да се то тиче неке сасвим друге личности; радознало, <pb n="201" /> као да је хте |
едала је своју слику, слику не ње, него друге жене, не жене, него нечије наготе.{S} Њене очи су |
љајући да звижди.</p> <p>По тротоару, с друге стране, ишле су две жене, с марамом на глави, чиј |
теве за најшире грађанске слободе.{S} С друге стране, круна се опијала са нешто релативног успе |
ним венцем удаљених планина у дну.{S} С друге стране, обала је била ниска, пошумљена барским др |
ова клупа је била најлепша у вароши.{S} Други су седели на сандуцима, на даскама закуцаним на н |
или силом свакодневног рада с децом.{S} Други <pb n="263" /> су се губили у тричарије, уживали |
се ништа није <pb n="136" /> десило.{S} Други пут би се дурила без раззлога, очито га избегавал |
во. — Али, ми смо још ту, ми живимо.{S} Други не заборављају своје мртве, а зар ми живи да се з |
зашла у варош — одбрани се девојка. — А други?...{S} Брига ме је!</p> <p>— Не, Бела, то није та |
<p>— Нека им је алал! — поклапали су га други. — Раде, брате мој, па све варнице искачу.</p> <p |
ћем, селидбама с једног краја Србије на други, отпуштањима из службе, бежањем у иностранство, с |
се превртала са једног краја постеље на други.{S} Било јој је тешко и пријатно.{S} Тешко, јер ј |
мена не измаче младој жени, те скочи на други предмет, на своју школу, на децу.</p> <p>— Имам т |
тво <pb n="181" /> духа и питала се шта други мисле о њој.{S} Она је знала да је неко од њених |
јој је муж врло тврдоглав.{S} Стога узе други пут, прими од његовог говора што је ишло у корист |
Ту смо се крили од Турака — додавао је други — а гле ти сад чуда!{S} Хвалимо те, Господе, вели |
ишта.</p> <p>Она га је волела, те би се други на његовом месту можда знао користити том њеном с |
ебама, расподељује своја средства.{S} И други: немиран дух, заљубљен у бескрајност, фантаст кој |
мре.{S} Овај народни борац, као и многи други, доживео је пред смрт велика разочарења.{S} Расце |
арија, ако будем морао живети као сваки други...</p> <p>Младић извуче један џепни булдог, сав з |
од ватре за тренутак.{S} Онда узе неки други посао.{S} Радила је двоструко само да не остане н |
их образа и поноситих очију, дошао неки други младић који би био његова пуна супротност: мали, |
ија, слала по Младену какву гравуру или други украс за његову собу.</p> <p>— И сем тога, мени ј |
ће се то све свршити.{S} Дотле је онај други Илић, онај прави, онај који се видео, коме су при |
е.</p> <p>— Пријо, Маро! — одговори јој други.</p> <p>— Имаш ли коју паприку?{S} Нема ко да ми |
и, господин директоре?</p> <p>— Нема ко други, млади господине.</p> <p>— Моја је струка...</p> |
.{S} На једном месту погрешно су ушли у други воз.{S} Даље опет, изгубила им се корпа са ствари |
— Ја хоћу најпре да учиним све што могу други.{S} Оно после... то ће бити плус, Зарија.</p> <p> |
ао на лажи, далеко би отерао! — рече му други пут. — Само на кога се метну, да ми је да знам?</ |
узе изненадни страх да догађаји не узму други обрт, те се одважи да удари на главну ствар.</p> |
а бежали даље.{S} После њих долазили су други, па трећи, брзи, дурновити, као неке фантастичне |
хом главе парламентарних режима.</p> <p>Други тип је био великошколац-политичар.{S} Он не пази |
ичанствена открића долазила су једна за другим.{S} Толико застора би подигнуто, толико тајна, з |
ти таште човечје спомене, као и многима другим.{S} И млади човек осети се крив што узнемирава т |
доше за тренутак забезекнути једно пред другим.{S} Чедомир је скинуо шешир и нагнут лако, очеки |
е, последице наследства?{S} Зар то није другим речима: право јачега и вештијега, влада аристокр |
ићи у бање: јадан, невесео свет који се другим данима не опажа у присуству жена и људи, лепих, |
авном ватром, да се одмах после замраче другим, леденим погледом, који му је јасно говорио:</p> |
осећао да ће та срећа било једним, било другим избором изгубити један део своје потпуности.{S} |
воје би могли бити тако задовољни једно другим, тако срећни.{S} На срце су му навирала осећања |
ево већ неколико часова како су једно с другим, а он не успева да јој каже једне речи која дола |
— Кад бих живео у Белгији, Енглеској, у другим индустријским државама, ја бих се сав посветио к |
у мастилом.</p> <p>Без речи, ударили су другим путем, камо су их водили младост и лепо време.{S |
уђа дела, не стварај ништа, размећи се, другима препоручуј вечиту скрушеност; пењи свој глас за |
че је Бела крила вешто своје маневре од других.{S} Носила је редовно послужење кад је младић др |
е дом чинио леп и отмен утисак у гомили других рабатних кућица, које су тада испуњавале тај кра |
тог човека, али би га познала у хиљаду других по првој ситници.{S} Окрену се око себе.{S} На н |
?{S} Она није умела бранити себе помоћу других.{S} Она је осећала просто да је урадила нешто шт |
не роде, врло беле.{S} Једно јато неких других тица летело је небом.{S} Близу Вишњице, Вишња сп |
</p> <p>— И ја сам то нешто мислила.{S} Друго је сад, а друго беше под проклетом реакцијом.{S} |
ам то нешто мислила.{S} Друго је сад, а друго беше под проклетом реакцијом.{S} Тек, жао ми је, |
прво једно кубе сумњиве лепоте, па онда друго, треће...</p> <p>— Што у Београду воле ове лимане |
смо били везани присним везама једно за друго.{S} Време, ћуд или неки глуп неспоразум, раздвоји |
би био човек да је могао мислити на шта друго.{S} Плима страсти плавила му је срце поново, удар |
те је веровао да би с њим трпело и све друго: његови ближњи, друштво, држава, човечанство; он |
другом човеку за цео живот, остави све друго.{S} Кад се кола хтедоше кренути, Бела истрча у дв |
ећ имала потребу да се допада људима, и друго, што су је другарице, ћерке чиновничких и осталих |
и ћурче на подварку.</p> <p>— И једно и друго — одговарао је старац на постављено питање. — Ник |
p>— Али?</p> <p>— Одвратно је и једно и друго кад није искрено.</p> <p>У том разговору појави с |
ајући своје срце.{S} Ја сам изабрао ово друго, а и ти ћеш... сигуран сам.{S} Пиј, проводи се, у |
i>.{S} После би у групама пратили једно друго до куће.{S} И, она је легала сва срећна, певушећи |
Ћуте по неколико дана.{S} Гледају једно друго хладно као сто, као столицу.{S} Једном нису читав |
бро је сносила садашњост и чекала нешто друго... будућност, како се то једном речи назива.{S} М |
а се ту зауставим.</p> <p>— А шта можеш друго?</p> <p>— Универзитет.</p> <p>— Универзитет?</p> |
Близу Калимегдана срете га једна група другова, Ужичани и Црногорци, с којима се хранио.{S} Он |
ог министра, Матовића.{S} Слушала је од другова да говоре са завишћу да је то најбоља кондиција |
позоришних премијера, било што је имао другова њихових познаника, било најзад да им је био пре |
истичке философије; дивље мржње његових другова на <hi>постојеће стање</hi>, од кога му је пуца |
да живи.{S} Његови стари <pb n="265" /> другови са универзитета били су се растурили куд који.{ |
био прошао.{S} У осталом, многи његови другови су већ чинили концесију животу.{S} У клубу, кој |
о је био тип своје врсте; док су његови другови били државници, научари, песници <foreign xml:l |
у нови живот: варошка галама, начитани другови, одушевљене другарице, ђачки скупови, дуга бдењ |
смеје са осталим друговима.{S} Па и ти другови, изгледали су му мрски.{S} Он их је представио |
ашао два оделита типа међу својим новим друговима.{S} Један је био већ господин, циничан, намет |
осећала је да ипак није једнака својим друговима.{S} Није имала гимназијске матуре, недостајал |
ици, било да се сувише смеје са осталим друговима.{S} Па и ти другови, изгледали су му мрски.{S |
итала руске књиге и подражавала идејним друговима.{S} Седала је у прве клупе да би професора чу |
а, пијан.{S} Дочекивао је нову годину с друговима, па га пиће преварило.{S} Његов <hi>цимер-кол |
отворено, а да нико не нађе у њему чега другог до другарских саопштења.{S} Његов одговор пак ни |
је било тихо.{S} То беше стан за самца другог реда с најпотребнијим намештајем и луксузом: пос |
.{S} Али се она надала да ће наћи неког другог, сличног њему, <pb n="236" /> можда још бољег од |
м.</p> <p>Претпостављао је друштво оног другог типа својих колега, друштво студената политичара |
наместили кујну и собу за примање, а од другог су начинили своје собе за спавање.{S} Вишња је р |
ађанска права нису разликовали један од другог, налазио много одушевљења, воље де се ради нешто |
поновни састанци.{S} И затим, једно од другог растаје се, не разумевши се.{S} Само у светим књ |
заборавио.{S} Они беху далеко једно од другог.{S} Он је мислио да се она удала и да није ништа |
уђе заједнице, либе се, зазиру једно од другог, стид их је, боје се.{S} Па опет се деси кадгод, |
зглед стварних бића, рађали се један из другог, гурали се око њега, пролазили поред његових очи |
лије, он ми је тако рећи брат, ја немам другог брата...{S} Најзад, шта ме се тиче.{S} Он се мож |
<p>Остали су за тренутак једно наспрам другог, неми, без речи.</p> <p>Срце младићево се стишав |
чети сан, и пољупци где тело дише дахом другог тела, где се крше руке састављене око паса, очи |
е, били при добром апетиту, звали једно другог именом и презименом, певали револуционарне песме |
се беху пробудили упола и гледали једно другог усијаним очима.</p> <p>С девојкине главе пале су |
S} Време им је пролазило у чекању једно другог, у састанцима по угловима од улица, у претераним |
ништа укрцава на море.{S} Као гимназист другог разреда прочитао је Одисеју, велику, дебелу књиг |
> <p>У труду да задовоље што више једно другога, они се готово посвађаше, те најзад седоше обој |
се зауставила у грлу.</p> <p>— Ти волиш другога?</p> <p>— Да!</p> <p>Заједно са овом речи линуш |
јци коју је волео и која га воли, према другој девојци чије поверење изиграва и чијом се слабош |
ознавало се још како је неко спавао, по другој је било просуто једно пакло карата; прашина се в |
Један сељак, прљав и исцепан да би га у другој земљи ухапсили, терао је своју кобилу преко обли |
еданпут својом хромом ногом, већ беше у другој соби. — Што су дивне, само да знате!... чу се от |
у Београду.{S} И сама му је радња била другојачија него у осталих.{S} Избио велике прозоре, уд |
иза њених леђа.</p> <p>Није могла бити другојачија.{S} У тишини сеоске самоће, по којој ју је |
м тачно каква, али велика несумњиво.{S} Другојачије не може бити.</p> <p>— Пиј, проводи се, ужи |
атили су га улицом.{S} Влада није могла другојачије него му нађе лепо место у државној служби.{ |
S} И у Београду је сунце залазило, само другојачије, ћудљиво, бурно, како то природа може да уд |
ме.{S} Она се стресе; не рече ништа.{S} Другом руком он је обви око паса.</p> <p>Тада Вишња пок |
ицу, јер су му синови били тада мали, а другом коме није волео поверити се.{S} Вишња се опет иг |
планине рођене, како су живеле једна за другом популације које је планета хранила.{S} Наука је |
дирнуо.{S} Лете две беле тице једна за другом, као два добра друга; пуче пушка; једна од њих о |
1848</hi>.{S} Седоше на зид једно према другом.{S} Између њих је певушила вода кроз луле, падал |
ице, док је она одговарала с прозора на другом спрату.{S} Био је вечито добре воље.{S} Причао ј |
а једна близнакиња, а преко:{S} Бела са другом сестрицом.{S} Она је требала да држи под присмот |
углу, који је правила Крунска улица са другом попречном улицом, једноспратан, с доста високим |
и прелазимо чудна времена — рекао му је другом приликом. — Изгубили смо много у нераду, у јалов |
н не жели власт да учини добра себи или другом, него тако... ради саме власти и да је држи у св |
свакидашњим хлебом господари над сваком другом бригом код највећег броја лица.{S} Њихова мишљењ |
ен.{S} Учини јој се да то види на неком другом створењу.{S} Окрену се по соби, као да се бојала |
ве појединости, све... све... што ником другом није смео рећи.</p> <p>Од оног дана кад је био с |
н део својих књига, што би довољно било другом човеку за цео живот, остави све друго.{S} Кад се |
е него икад.{S} Дотле су пркосили једно другом кад се сретну.{S} Данас је Илић имао најмање вољ |
="96" /> <p>Шта су они тада рекли једно другом?{S} Да ли су застали или ударили лево? десно?{S} |
ла је и веровала да су тако равни једно другом.</p> <pb n="107" /> <p>У тој средини која је бил |
дно.</p> <p>— Ми нећемо нашкодити једно другом.{S} Нашто онда?</p> <p>— Вараш се — синуше плаве |
а руку.</p> <p>— Шта ми имамо још једно другом да кажемо? — пркосила је Вишња непрестано.</p> < |
за лорбер, нишадор, алеву паприку.{S} У другом делу дућана, поплочаном циглама, стојали су џако |
ивала стид на образе.{S} Иначе, у свему другом, мењала се ка идеалу који јој је Илић открио, ме |
и.{S} Сви су били студенти, равни један другоме.{S} Чича с погачицама поздрављао је стално учти |
опаца, крештање жаба.{S} Он је узе и за другу руку.{S} По башти су цветали патлиџани.{S} Рит је |
г надприродног бића.{S} Милева отрча на другу страну, где се златила читава простирка, и њен гл |
олео да има посла с војском те пређе на другу страну, где се уздизао неки плот, накривљен, труо |
рио поред ње.{S} Она загази, и пређе на другу страну.{S} Кораци су се приближавали.</p> <p>— Ви |
} Навуче покривач до уста, окрену се на другу страну, затвори очи <pb n="308" /> и покуша да по |
атим додаде, да би скренула разговор на другу страну:</p> <p>— Ти си напустила универзитет?</p> |
ју другарицу, покуша да окрене главу на другу страну, али се његове очи не могаху одвојити од В |
ене загрлише, трудећи се да утеше једна другу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19140_ |
гано, коврљајући се, не сусрећући једна другу.</p> <p>Илић се освести потпуно пред том сликом.{ |
, па да пере једну собу данас, па сутра другу.{S} Не би осетила, а кућа би била опрана...</p> < |
барикадама.{S} Она није опраштала своме другу ту издају заједничких убеђења.{S} Она је ишла у к |
и предузео.</p> <p>Избегавао је једну и другу девојку.{S} Радио је за испите више него што је т |
бијала...{S} Какво чудо ако је потражио другу жену!</p> <p>Тек је сад видела колико воли Чедоми |
е варошких читаоница, хоровође певачких дружина.</p> <p>У чаршији се говорило непрестано о елек |
ари.</p> <pb n="22" /> <p> Илић се није дружио с првом врстом својих вршњака.{S} Оскудевали су |
ише низ једну јаругу која је некад била друм, па уђоше у једно пространо двориште, ограђено са |
>Онде где избија топчидерски трамвај на друм за Обреновац, нашли су једну клупу и сели да се од |
аустриску стражару преко пута, вијугав друм и низ телеграфских дирека на нашој страни.{S} Коли |
S} Пред њима се указивао усамљен сеоски друм, једна механа и велика, пространа шума.{S} Тада ду |
после његове свадбе удари нови државни друм преко његовог дела очевине, те са сумом коју је от |
.{S} Иза њих је била варош: један широк друм, низови кућа и кућерака, накривљени плотови, некол |
ице, прашнике, тучкове; на обали каквог друма показивао му слојеве земље, излагао геолошке теор |
једну клупу, усађену у обалу чукаричког друма?{S} Да ли се сети Вишње Лазаревића и дужности кој |
сиђоше с кола и упутише се обоје полако друмом.{S} После неколико минута, нађоше се пред Циганл |
дуде.{S} Низ кириџија корачао је лагано друмом поред Мораве.{S} Вишња је ћутала.{S} Њене угасит |
оделу, иначе обичан, могао је личити на друмског механџију као и на митрополита, да није око ње |
ерке цинцарина, ханџије на цариградском друму, који се доцније обогатио, и оца, родом из једног |
ју <hi>таншуле</hi>, састављају певачка друштва, приређују концерте по отаџбини, по изузетку се |
авама, правила посете, ступала у хумана друштва, водила политику.{S} Она је волела те изласке, |
лазила врло пријатно.{S} Имала је доста друштва.{S} Није осећала Чедомирово одсуство.{S} Нарочи |
ао потребу вишу од те негације данашњег друштва.{S} Није се могао задовољити више чекањем да бу |
ње.{S} Како се Каја изгубила из њиховог друштва?{S} Откад су почели шетати сами?{S} Нису знали |
дужи Ристић — онда мораш ићи из људског друштва, мораш се приближити природи и животињама.{S} О |
ке идеје, у борбу против формалистичког друштва, где диплома замењује таленат, где парче хартиј |
Ове песме, Радојеве речи, весеље целог друштва, расцветана ливада и ти мириси заносили су је.{ |
! — чуо би се у том глас неког из њеног друштва, и она је већ заборављала на свог првог учитеља |
их епоха, опозиције у срцу једног истог друштва, противуречности у карактеру једног истог човек |
век не зна куда ће.{S} Увек би се нашло друштва, водили се занимљиви разговори о паметним ствар |
љака, оно управо што држи целу пирамиду друштва и који најтеже осећају њен терет.</p> <p>Вишња |
з пријатељских веза и заштитника, права друштвена нула, некористан никоме и који се никога не т |
да будућност донесе или не донесе, нови друштвени склоп.{S} Требало му је нечег новог, разонође |
у се састајали.{S} На пијаци је запевао друштвени тенор, иначе књиговођа у варошкој штедионици, |
е о твојим поступцима.{S} С врха до дна друштвених степеница одиграва се иста комедија; лукавст |
њега, они од којих зависи ток државе и друштвеног живота, не усвоје Чедино мишљење?{S} У њој с |
с <pb n="165" /> друге стране нужности друштвеног живота онаквог каквог су га створили закони, |
/> <p>— Шта то мари нешто мало правде у друштвеној конституцији — говорио је — пошто никаква ко |
бедише га чак да је несавесно руковао с друштвеном имовином, јер се у каси не нађе онолико нова |
је су излазиле писале су само о укопним друштвима, трансвалском рату и, за добре паре, кадиле в |
друштво оног другог типа својих колега, друштво студената политичара.{S} Они су му били ближи п |
поверити један посао.{S} Ваша породица, друштво, странка којој припадате, тражиће вам такође из |
њим трпело и све друго: његови ближњи, друштво, држава, човечанство; он је све то видео у свом |
е добро уписивале.{S} Држава је помогла друштво кредитом.{S} И већ се с пролећа приступило радо |
ао са метресом.</p> <p>Претпостављао је друштво оног другог типа својих колега, друштво студена |
7" /> предомисли и окрену да нађе своје друштво.{S} Зашто?{S} Ни она сама не би тачно знала рећ |
ићи од куће.{S} Слободно изабрати своје друштво, слободно казати своју мисао.{S} Што год је бил |
ериџу, патарицама, <pb n="211" /> да се друштво састане, без нарочитог договарања, и весеље бук |
<p>— И сем тога, мени је пријатно ваше друштво.{S} Кад разговарам овако с вама, чини ми се да |
ивот одакле си и дошла.{S} Остави пук и друштво нек сами воде своју бригу.{S} Ти ћеш тамо у Чач |
ма, теретним обичајима које су створили друштво и ток ствари.{S} Чачак је био њено родно место, |
редседника општине, партију на влади ни друштво у којем је говорио.{S} Многима то није било пра |
шетњу у доба кад је мислила реформисати друштво, кад је Зарија Ристић писао своје гром-мисли, л |
.</p> <p>Том приликом скупило се велико друштво, како је то ретко у паланци.{S} Тамо се сви поз |
своје радње.{S} Основао је велосипедско друштво, утицао код општине да се праве вештачки бунари |
аца колико се очекивало.{S} Акционарско друштво <hi>Рад и Светлост</hi> паде под стечај, а Радо |
Остојић је успео да оснује акционарско друштво за експлоатацију Моравине снаге.{S} Влада је од |
д једне другарице, код које се скупљало друштво по моди руских универзитета, где се негује она |
ајка. — Ја јој једнако велим да изађе у друштво, да се разоноди, а она неће, <hi>штудира</hi>.. |
лу који јој је Илић открио, мешала се у друштво младих људи и девојака, подражавала мушкарцима, |
а је била.{S} Он ју је пронашао, увео у друштво, показао јој нове путеве, отворио нове видике.{ |
ава, убава девојко, ој!</l> </quote> <p>Друштво прихвати:</p> <quote> <l>Милији душа мирише</l> |
е ивањско цвеће, боје као восак.</p> <p>Друштво загази у ливаду.{S} Иза ногу је остајао сив тра |
и Каблар завијају неком маглом.</p> <p>Друштво их је звало да пожуре.{S} Једни су већ одмицали |
, али, у иоле познатијем <pb n="104" /> друштву, она је говорила много, није бирала речи и преб |
шку.{S} Не ваља је показивати у пијаном друштву — прекину га Зарија, па испи чокањ до дна и, не |
p> <p>— Једна цигара с мене на уштап, у друштву, не шкоди...</p> <p>Упалише по цигарету.</p> <p |
оложај те своје творевине према њему, у друштву, у животу једном речи.{S} Машта је ишла као на |
е, састанке.{S} Кад би се пак и нашла у друштву, о испитима, при излетима, месним скупштинама, |
чцима тражио је у обичним разговорима у друштву, песмама омиљених песника, у чланцима дневне шт |
ужи ићи, бацајући по каткад кришом свој дрхтав, девичански поглед на рођака своје другарице.</p |
акуца на врата и преда се тој голицавој дрхтавици, па док јој она <pb n="115" /> уноси забуну у |
и то раније ниси рекао ? — упита га она дрхтаво.</p> <p>— Не знам да ли се сећаш... оног дана к |
.{S} Његова сенка, неправилна и крупна, дрхтала је на зиду.{S} Даље мало, пузала је, разлистава |
дела се муселинска блуза; лака материја дрхтала је при сваком даху и покривала божанствену бист |
било још високо.{S} Општинска утрина је дрхтала под његовом сребрнастом светлошћу.{S} У то доба |
авијало јој се на срце.{S} Њена душа је дрхтала од страха пред нечим непознатим, независним од |
као фине свиле, која је благо и видљиво дрхтала.{S} Плаве боје просипале се на парк.{S} Из шуме |
а врућина пекла ју је из постеље, груди дрхтале, тело се знојило и под кожу јој подилазили непр |
сла око спреме куће и деце.{S} Млађи су дрхтали пред њом.{S} У мешењу колача се одликовала: има |
говорила је о тој методици, глас јој је дрхтао, бојала се да њена другарица не сазна шта о овом |
за сигурне будућности.{S} Његов глас је дрхтао:</p> <p>— Ја се нисам шалио.{S} Часна реч ми је |
адо побегла од куће.</p> <p>Њен глас је дрхтао и био искрен.{S} Илић осети извесно сажаљење пре |
иближи.{S} Удисао је мирис те девојке и дрхтао пред сјајем њених зеница.{S} Њена глава клону.{S |
ји су се палили по прозорима блудели су дрхтећи као душе прогнате из раја.{S} Пусти простори, п |
сва могућност да будемо срећни.</p> <p>Дрхтећи, Вишња је гледала у своју другарицу и није речи |
очима.{S} Тада јој се учини како у њима дрхти цела Радојева душа, и збуни се.{S} Сунце је било |
— рече Бели, и осети како му цело тело дрхти, а на срце му наваљују разнолики осећаји, од тихе |
де још нешто рећи, али осети да му глас дрхти.{S} Једно јато врабаца крештало је лево у трњаку. |
ожиће за воће, са оштрицом од месинга и дршком од порцулана, по којем су се плеле плаветне шаре |
рце грчило се у мукама.{S} У њеној души дубила се болна празнина.{S} Губећи њега, чинило јој се |
зијске матуре, недостајала јој је мушка дубина, јасност у плану.{S} Професори су се обраћали ск |
а би гледајући тако њихове црне тачке у дубинама небесног плаветнила. — Благо њима.{S} Узлећу, |
од лубање.{S} Један глас из најтамније дубине његове душе проговори узнемирено:</p> <p>— Шта ј |
неисписаном рукопису видео је узбуркане дубине своје будућности, проналазио је пут својих мисли |
је се расуло.</p> <p>Чедомир се врати у дубину салона, сурва се на канабе, притиште јако обе сл |
о на њу као ветар, гушило је и дирало у дубину душе, да јој је сваки живац треперио.{S} А прија |
девојку која је своју ману осећала све дубље једно што је пристизала на снагу, те је већ имала |
крио по околним гајевима, повлачећи се дубље у земљу, док се није задржао у Повлену, у намери |
ада прва, затвори врата за собом, ступи дубље у собу, стави руке на кукове, па ослови студента |
свршио, написао адресу и залепио завој, дубок, сладак уздах отео би му се из груди, а глава му |
<pb n="140" /> као у топлом гнезду.{S} Дубока тишина је повећавала чаробност тренутка.</p> <p> |
{S} Бела тако исто.{S} Кућом је владала дубока породична тишина.{S} Електрична лампа заклоњена |
нервно раздражених људи, обузе га једна дубока одвратност према свету, према свему, а највише п |
очију?{S} Љубави, мржње, чежње, гађења, дубоке симпатије или смртног непријатељства ?{S} Свега |
о искреног сажаљења за друге, а са пуно дубоке жалости за себе.</p> <p>Мајка јој је умрла оног |
му је даде.{S} Око њих је био мир, онај дубоки пољски мир који не руши цикање попаца, крештање |
а озбиљно воли.{S} Он није био приметио дубоки утисак који је на њу био учинио.{S} Судио је пов |
ек ситних, живих очију, великог чела са дубоким залисцима, пљоснатих ушију, необријане браде и |
он је остајао на истом месту.{S} Упркос дубоким уверењима у сопствену вредност, он је оклевао.{ |
је крупна, доста пуна за своје године, дубоких, угаситих очију, мирних и бистрих као извор у п |
кад да ни Бела нема према њему изузетно дубоких осећаја.{S} Нешто више, она му је изгледала нес |
с отомбољеним лицем, па ипак пун наде, дубоко убеђен у сопствену вредност, у дела која ће почи |
зачуђеним, наивним, благим и жалосним, дубоко уверена да је њен живот био дотле празан, недост |
све било њој симпатично, то познанство, дубоко поштовање при скидању шешира пред њом, разговор |
во у себи, нешто јаче од ње, непознато, дубоко и фатално, нешто што је наваљивало на њу као вет |
у, и од главе бео, нежан профил с очима дубоко занесеним у младића.</p> <p>Он спази такође свој |
S} Његове буљаве очи биле су се повукле дубоко у своје тесне дупље... нестајало их је, а на њих |
Небо опрано јучерашњом кишом плавило се дубоко, у бескрај.{S} Ваздух је био провидан и благ.{S} |
преко руке, изви рамена, рашири груди и дубоко дахну.</p> <p>Кад се решила, искрено се радовала |
то пријало.{S} Вишња се могла радовати дубоко, потпуно, пуним срцем.{S} Сад пак, примала је хл |
љива.{S} Ништа није било кадро изменити дубоко осећање морала који јој је несвесно улила старин |
зваљена на леђа, полуоткривена и дишући дубоко, жедно, као да се подавала млаком ваздуху који с |
веровао да су његови односи с девојком дубоко скривени, те је с те стране био миран.{S} Међути |
изменити цео његов живот.{S} Он је био дубоко заузет самим собом и видео у том тренутку цео св |
ња, учио на памет поједине фразе, зурио дубоко у ноћ у неподгрејаном и полуосветљеном ћилеру ка |
7" /> успех.{S} Он је волео своју земљу дубоко.{S} Поред бриге за личну будућност, он је мислио |
у допала јој се посебице.{S} Осећала је дубоку захвалност према младом земљаку који се тако наш |
да је нешто прати у стопу, нешто хладно дува за њен врат и један тајанствен глас јој шапће стра |
рече презриво:</p> <p>— Не, нисам ја за дуван!</p> <p>И Илић се смејао.{S} Њихови се осмеси сус |
ао је стан; остајало му је још нешто за дуван, ситан трошак и по коју књигу. <pb n="84" /> Хран |
ећа у саксијама и пуно дима од јевтиног дувана.</p> <p>— Већином гласова решено је да парламент |
поред чиновника обућар.{S} Кроз дим од дувана и испарења, Илић виде једно празно место, па се |
комбинацијама домина, у густом диму од дувана, величанствена визија младе девојке васкрсавала |
вропски обучен чиновник који је цигаром дувана убијао досаду.</p> <p>— Је ли ти жао Београда? — |
Грађанске гарантије вреде колико пакло дувана, помиловање с робије, највише можда какво чиновн |
е осуђеник с новцем заповедао за паклић дувана осуђенику без новца.{S} На крају крајева, новац |
ши.{S} Његове очи су гореле као жишка у дувана.</p> <p>— Наш народ треба просветити.{S} Сељака |
дању шешира пред њом, разговор у мирису дувана, бунтовничке мисли, дах будућности, све оно нешт |
ила ватру њених руку, како је поветарац дувао свеж и шапућући, како је Чедомир певушио једну ди |
ажне ораховине, талијанска династија на дувару и умиваоник од лима.{S} Под је покривала нова пр |
p> <p>Прође један тренутак, тих, мучан, дуг као вечност.</p> <p>Нико не рече ништа.</p> <p>Бела |
а дела долазе сама по себи.{S} Живот је дуг, пријатељу, а младост кратка.</p> <p>— Срце ми хоће |
ћали у град.{S} Између дрвећа хватао се дуг и весео летњи сумрак у виду танке, прозрачне измагл |
главне улице њеног родног града: један дуг, прав сокак, где се куће ћушкају да захвате што виш |
и, одушевљене другарице, ђачки скупови, дуга бдења, па и саме ноћне светиљке, које су расипале |
{S} Њихова љубав?{S} То је управо једна дуга шетња, испрекидана часовитим држањем под руку и по |
колико брига, колико уздаха око плаћања дуга код Управе Фондова, пореза, осигурања од пожара, с |
умашћеним и у крајевима испресавијаним, дугачким тефтерима њеног газде, неког малог, трбушастог |
/> <p>— Осам — одговори кратко човек с дугачким носем, не дижући главе са свога длана.</p> <p> |
ручио кафе, па онда с њим разговарао на дугачко и на широко о примени електрике, трудећи се да |
је нудила меке, миришљаве простирке.{S} Дуге, танке травке повијале се према лаком поветарцу, њ |
х чежњивих вечери које саме позивају на дуге разговоре.{S} Месец је био тек изгрејао.{S} По неб |
змеђу обала.{S} Пред њима се простирале дуге пољане, ниска брда, две три вароши и велико београ |
пекли као у грозници.</p> <p>Тек после дуге ћутње, уста се отворише да изговоре неколико банал |
дана... пољупци <pb n="138" /> кратки, дуги, испрекидани и продужавани, где душа само додирне |
природом, савршена слобода, ускраћивана дугим ропством под Турцима, испуњавала је тај посвећени |
елиновић.</p> <p>У оваквом разговору, у дугим погледима, у нехотичним додирима, били су далеко |
ене очи миловале су као свила.{S} Једно дугме на блузи било се откопчало, те се видела кожа бел |
</p> <p>Испи чашу, па продужи:</p> <p>— Дуго смо причали.{S} Било је говора и о томе ко ће ући |
лу речи.</p> <p>Ова храброст не потраја дуго.{S} Он виде да би му од рукописа остало врло мало, |
се растали, она је претресала у мислима дуго што јој је Илић говорио.{S} Није јој тада измицало |
ди, а глава му клонула, као да је неког дуго грлио, љубио.</p> <p>Кад би се Вишња задржала с од |
уго падати.</p> <p>— Али и до вароши је дуго — примети она. — Склонимо се негде, ако хоћете... |
ти и писати сам, за стоком; кметовао је дуго година, парничио се још дуже са сељацима из суседн |
S} Све то има своје време.{S} Опасно је дуго маштати, толико мислити, толико тражити; боље је п |
своје задовољство!{S} Препирали смо се дуго, али му још све нисам рекао...{S} Имаш ли ватре?</ |
ју.{S} Говори се много.{S} Госпође носе дуго своје хаљине.{S} Понекад се иде у позориште, кад о |
д.{S} Девојка обори главу, и посматраше дуго своју сенку која је расла поред ње.{S} Најзад рече |
излазио изван вароши и лутао по околини дуго, до самог мрака.{S} Понекад би повео са собом Чедо |
моме одласку.</p> <p>Хтела му је писати дуго, опширно о себи, о својима, о миру који је нашла у |
ријатан према њему, разговарао се с њим дуго, озбиљно, о крупним стварима из политике, о народу |
боду своје земље, његов дед је кметовао дуго година у свом селу, његов отац, са нешто мало школ |
ђења?{S} Ја сам о томе у апсу размишљао дуго, па сам дошао до закључка, да се велика зла не чин |
далеког пута, по којем је његова мисао дуго лутала. — Опет двојке?{S} Та сад ти бар реакционар |
ој се прохте.{S} Међутим, Илић се бавио дуго ван куће.{S} Кад се библиотека затварала, он је он |
ица кувала.{S} После часова остајале су дуго заједно.{S} Стара девојка је уређивала збирке разн |
— чудила се Вишња.</p> <p>— Киша ће још дуго падати.</p> <p>— Али и до вароши је дуго — примети |
као митолошке тице из пепела.{S} Боле (!дуго о) га хиљаде игала душевног нестрпљења.{S} Није зн |
авати известан ранг, а где се грцало од дугова; рано је познао понижења, тако уз тог оца сурих, |
То није било у његовој власти; Бели је дуговао бар обзир чувања тајне.{S} Вишња се опет није о |
, о њој самој, познанству у Бијарицу, о дуговима и подужицама, помињала непознате људе и жене, |
ш... оног дана кад смо се састали после дугог размака... <pb n="289" /> ти си имала велики цвет |
ио часовник и ланац, мајка јој наручила дугу хаљину; из суседства је добијала колача, разног цв |
шња је ћутала.</p> <p>Оне обе носиле су дугу црну кецељу, просту витицу око главе, сукњу изнад |
век... ти знаш шта радиш.{S} Наша варош дугује ти већ много, за парк, за...</p> <p>— Не, Вишња. |
м око крила јурила се око једног букета дуде.{S} Низ кириџија корачао је лагано друмом поред Мо |
аније била механа, и старо гробље, пуно дудова.{S} Тек са јужне стране налазио се низ кућа, мал |
ику.</p> <p>У том тренутку, они су ишли дуж некога зида, преко кога су се спуштале процветале в |
г доба звали су се по имену, задржавали дуже руку у руци.{S} Време им је пролазило у чекању јед |
метовао је дуго година, парничио се још дуже са сељацима из суседног <pb n="16" /> села око јед |
мили, а по зиду извешали кобасице разне дужине и дебљине.{S} О багрењу опет бојаџије обесили ка |
е задовољити мањим.{S} То знање премаша дужину једног живота.{S} Те циљеве треба оставити деци |
85" /> ова чокалиница, и остали понешто дужни по умашћеним и у крајевима испресавијаним, дугачк |
бркани у нама да упркос лепим мислима и дужним обзирима, онај који воли једну жену и осећа је п |
чујем само право... право, а где је реч дужност?{S} Говори се само о сељаку.{S} Али он није све |
лагано. — Живи се без великих брига.{S} Дужности нису тешке. <pb n="274" /> Има се доста времен |
ма?{S} Да ли се сети Вишње Лазаревића и дужности које је имао према њој?{S} У сваком случају Ви |
, па после спусти главу и доврши као по дужности : — Наша модерна жена изостала је далеко иза ж |
оборене главе у страну, и викао као по дужности:</p> <p>— Ево лепа воћа!...{S} Тазе јабуке, кр |
ереса, тешких одговорности и неизбежних дужности, она није имала <pb n="160" /> појма.{S} Дотле |
дан живот у гимназији... живот са свима дужностима а без иједног права, интелектуални подрум, д |
своје књиге, труди се да одговори свима дужностима, води бригу о дневним потребама, расподељује |
а одело.{S} Жена му је имала тепелук од дуката и дијамантску грану.{S} Деци је шила хаљине најс |
ебо.{S} Девојка је опет посматрала рит, Дунав, светао ваздух, као да је тражила две беле тице.{ |
ажи; пуче друга пушка; тица се изви над Дунав, одлете у ваздух и више се не врати.</p> <p>— Жао |
тности.{S} Велика варош на утоци Саве у Дунав чинила јој се понова лепа.{S} Хтела ју је поздрав |
ће.{S} Пред њима се појави широка трака Дунава.</p> <p>— Ти си одсела на Врачару? — прекиде тиш |
уштала од врха брда па до у саме таласе Дунава.</p> <p>Ова слика учини весео утисак на Вишњу.{S |
опет?</p> <p>Брод је ишао час средином Дунава, час се провлачио између ненасељених острва.{S} |
цима се указа цела панорама Београда са дунавске стране: варош је почињала нешто даље од обале, |
селу чорбу или супу с кнедлама, ћевап у дунсту или ћурче на подварку.</p> <p>— И једно и друго |
.{S} Његове очи гледале су је из својих дупља загонетно.{S} Она признаде:</p> <p>— Ја хоћу да с |
роницаве очи, које су гледале из својих дупља нешто унезверено, као да је душа стално у послу, |
биле су се повукле дубоко у своје тесне дупље... нестајало их је, а на њиховим местима <pb n="2 |
маћица, жена преко шесдесет година, још дурашна, трудила се, како само може, да угоди својим го |
b n="136" /> десило.{S} Други пут би се дурила без раззлога, очито га избегавала, правила двосм |
чудила томе ћутању.{S} Да ли се Чедомир дурио?{S} Можда га писмо није нашло?{S} Можда је и он о |
њих долазили су други, па трећи, брзи, дурновити, као неке фантастичне животиње.{S} Језовите с |
поља лак, а унутра сомотска постава.{S} Дућан му пун будилника, зидних и џепних часовника, па с |
, Милеви, ћерци једног златара, чији је дућан био одмах до њихова.{S} Она је била провела готов |
ира и неколико хлебова од гроша.{S} Тај дућан је београдски специјалитет, једна врста приватне |
ту може наћи.{S} Али они ради којих тај дућан постоји познају га на први поглед по његовом проз |
ош Капији, па лево.{S} Ту се види један дућан своје врсте, углављен између једне папуџинице и т |
аревића, бакалина.{S} Њен отац је држао дућан у главној улици коју чини у тој вароши пут Крагуј |
маћих успомена и дрангулија, хладан као дућан с намештајем.{S} Вешт посматрач би по тој одаји о |
рстију.</p> <p>И тада би звао младића у дућан, понудио га да седне за тезгу, до саме касе, пору |
акцију, треба му читаво решење да уђе у дућан и купи какву ситницу, а прелази преко остварених |
и, а она није могла отићи сама до првог дућана.</p> <p>— Бог с тобом! — чула је забрану унапред |
у да захвате што више улице.{S} Роба из дућана гомила се безбрижно по тротоару.{S} По прозорима |
ишадор, алеву паприку.{S} У другом делу дућана, поплочаном циглама, стојали су џакови кафе, пир |
остала готово иста.{S} Два низа сниских дућана и неугледних кафаница граничили су је с обе стра |
ли целе зиме почну да се краве.{S} Пред дућанима су воштане свеће, обешени светњаци; иза њих се |
шешири по најновијој моди, изложени по дућанима, грубо су одскакали од тарница што су се дрмал |
аву, стока божја!“</p> <p>На спрату над дућаном седели су.{S} То беше стара паланачка кућа: про |
рму.{S} Неколико мува зујало је око оба дућанска прозора.{S} У рафовима се шаренила повесма вун |
у из раја изашле.</p> <p>Били су сами у дућану.{S} Калфа је претакао вино у магази.{S} Шегрт је |
моди и сувише скуп да би се продавао у дућану.{S} Газда-Митар имао је среће у трговини.{S} Пос |
ога оца.{S} Место тога, он је прионуо у дућану и лепо помогао старом Остојићу.{S} Како кујунџил |
етог из Србије.{S} Доиста, кад се његов дух стварао, природне науке достизале су свој врхунац.{ |
ја задовољства, а задовољства не челиче дух.</p> <p>Син је растао слободно, тумарао са свим ква |
ује своја средства.{S} И други: немиран дух, заљубљен у бескрајност, фантаст који захтева све л |
домазлук и више се није враћала.{S} Њен дух је тежио за науком, литературом, политиком и тако н |
то, Илићу, говорио одавно, али ти имаш дух романтичан.{S} Ти мислиш да сам ја груб.{S} Ја ниса |
она је губила присуство <pb n="181" /> духа и питала се шта други мисле о њој.{S} Она је знала |
оде, на младост.{S} Кад планински ветар духне из клисуре, облак од цветне прашине дигне се изна |
ехана и велика, пространа шума.{S} Тада духну ветар.{S} Лишће у џбунова заигра у крај пута.{S} |
вао у шипражју поред Млаве.</p> <p>— На Духове је наша скупштина у Београду — рече јој Аница. — |
у колико је дотле избегавано; момци су духовити, девојке приступачне, младе жене несташне, а с |
чито трчати за критиком, за рушењем, за духовитошћу, за исмевањем и скептицизмом ?</p> <p>Госпо |
вршинама леда и снега.{S} Живео је само духом.{S} Проналазио је масу задовољстава радећи дан и |
дно место где се цели животи истроше, а душа не оде даље од бриге за насушни хлеб и државни пор |
е учини како у њима дрхти цела Радојева душа, и збуни се.{S} Сунце је било дошло према њима.{S} |
талих слабина и очију стакластих као да душа сања неки ванземаљски сан, тело наго, божанствено |
неугодно.{S} Срце јој се стезало, њена душа је плакала, а она се морала смешити.{S} Стога побе |
сећање савијало јој се на срце.{S} Њена душа је дрхтала од страха пред нечим непознатим, незави |
и, дуги, испрекидани и продужавани, где душа само додирне душу, па је остави да сања започети с |
амерно, па и да му пркоси.{S} Његова је душа патила, његов понос је страдао, његово срце желело |
војих дупља нешто унезверено, као да је душа стално у послу, зенице грозничаве, занесене, нестр |
ради, као да у радњи има стотина срца и душа.{S} Марке су биле најновије, укус леп, цене умерен |
оз прозор.</p> <pb n="159" /> <p>Тело и душа су тако уједињени и збркани у нама да упркос лепим |
Друштво прихвати:</p> <quote> <l>Милији душа мирише</l> <l>На свакојаке травице,</l> <l>На зеле |
Један глас из најтамније дубине његове душе проговори узнемирено:</p> <p>— Шта је?{S} Шта је т |
S} Па ипак, по болесној склоности своје душе, он се не даде да га занесе та струја нових нада, |
авала се уверити и овом половином своје душе, и обећавала себи да неће мрзети <pb n="49" /> дев |
еђ за усавршавањем, сви инстинкти једне душе будне, упечатљиве и несређене обузели, занели и ос |
ишљење?{S} У њој се бунио остатак старе душе, бунила се сва њена ранија наивност против извесни |
или по прозорима блудели су дрхтећи као душе прогнате из раја.{S} Пусти простори, по којима се |
ивот ми је кратак, верујем у бесмртност душе.</p> <p>Вишња није била створење које завиди, али |
као ветар, гушило је и дирало у дубину душе, да јој је сваки живац треперио.{S} А пријатно, је |
ез иједног права, интелектуални подрум, душевна касапница!{S} Како јој се бедно чинило њено род |
пела.{S} Боле (!дуго о) га хиљаде игала душевног нестрпљења.{S} Није знао шта да ради од себе.{ |
ено срце грчило се у мукама.{S} У њеној души дубила се болна празнина.{S} Губећи њега, чинило ј |
ађао је шта ће се десити у њеној доброј души, кад сазна све.{S} Погађао је сву одвратност која |
и и принесе је к срцу са једном жељом у души да сам поцрвене.{S} Ко зна колико осташе тако загр |
.</p> <p>Осећала је како јој је тешко у души.</p> <p>Грло ју је стезало од неке незнане жалости |
бав која се приближава.{S} Ипак нешто у души говорило му је да спречи мисао да не иде тим правц |
и готово јој хтеде рећи: „Хајде, срећна душо, поново у тих живот одакле си и дошла.{S} Остави п |
ном <pb n="311" /> главом и превртљивом душом.{S} Што јој се некад допадало код њега, чинило јо |
ни и продужавани, где душа само додирне душу, па је остави да сања започети сан, и пољупци где |
оним нечим новим што јој је надирало у душу.{S} Она их је памтила све, и несвесно упоређивала |
вршетак свега.</p> <p>Понекад, у његову душу су запљускивали и приливи одлучности.{S} Један уну |
ла без разлога, испуњавала је њену целу душу.{S} Она је веровала у Чедомира, он је воли... они |
се ја, због оног мог лудова, Бог да му душу прости, мучила и патила.</p> <p>Директор је био по |
S} Ниједна мучна мисао није мутила њену душу.{S} Посао јој се милио.{S} И време је проводила ла |
а разних осећања испуњавала је сад њену душу.{S} Као врхунац свега, била је нестрпљива жеља да |
је јако утицала на већ рањену девојкину душу.{S} Она се посвети бризи око оца.{S} Труђаше се да |
ћеш се решити за конвенционални брак, и ђаво ће знати да ли ћеш шта сачувати од онога што сам т |
лаву, она се тако угњезди да је ни сами ђаво не би могао отуд ишчупати.{S} Ништа на свету није |
итам да ли у мени не живи неки скривени ђаво.{S} Ах, како сам гадан, како сам гадан, Боже мој!< |
таризам, еволуција, проституција, један ђаво!{S} Спас радног народа је у револуцији... и само у |
је у питању држава и виши интереси, до ђавола држава и виши интереси!</p> <p>— Ту је народ, ко |
насмејана уста, зајапурени образи, њен ђаволасти поглед понављали су немо, а јасно: — Пољуби м |
не приче, млада девојка заспа са једним ђаволастим осмехом који дотле није био додирнуо њене ус |
а далеко од себе!</p> <p>Бела се церила ђаволасто.</p> <p>— Хај’те горе, на послужење — додаде |
ознале и пуне прича о мачки, кокошима и ђаволу.</p> <p>Ту, у Крунској улици, изненади се импров |
Жива нећу, а мртву ме можеш однети и на Ђавоље Острво.</p> <p>Илић се тада реши да оде сам.{S} |
ет.</p> <p>— Видиш, ти си петичар, први ђак, сталан гост на министарској трпези, па која вајда: |
државној служби.{S} Он пак био је први ђак у сваком разреду, четворка је за њега била увреда, |
песме.{S} У сваком разреду био је први ђак, имао је саме петице.{S} У расправи појединих питањ |
није било све потаман, па је увек први ђак.</p> <p>Посебице је Бела била љубазна.{S} Она је ра |
.{S} Остао је још Зарија Ристић, вечити ђак, вечити занесењак, вечити сиромах.{S} Блед и озбиља |
лном драганом: он је био само сиромашан ђак, без родбине, без сигурног прихода, без пријатељски |
а господин - Чедомира.{S} Он је сиромах ђак... пардон, господине Илићу — поправи се госпођа с н |
га мужа; по њеном мишљењу један сиромах ђак треба да је задовољан што улази и у дечју собу; <pb |
ђу оца и сина, мајке и кћери, учитеља и ђака?{S} Ја чујем само право... право, а где је реч дуж |
цији.{S} Полиција није смела ући ту; за ђаке је пак било стално отворено.{S} Могло се ту склони |
е, годинама прича како су се провели на Ђаковића љуљашци, о Сокином прстену.</p> <p>Тако и сад, |
n="163" /> виђа по улици са оним нашим ђаком... како ’но му беше име?</p> <p>— Чедомиром?</p> |
г срећног дана, она хтеде показати томе ђаку да она није мачји кашаљ, да она има нешто више од |
усрећу са збиљом коју је она донела.{S} Ђаци су се често шегачили са најсветијим стварима.{S} П |
ио му да ће га казнити озбиљније.{S} Ни ђаци га нису много поштовали, јер су га колеге пањкале, |
да многи млади пар.{S} То су били махом ђаци са својим другарицама, радницама или газдаричиним |
годинама службе.{S} То су они који као ђаци добијају места по Скупштини, разним министарствима |
овање с поштанским маркама, свађао се с ђацима око панораме коју је правио у кутији за фул, био |
вао прибелешке, писао изводе, као сваки ђачић.</p> <p>Као што се предвиђало, свршио је школу од |
ељског, свога.{S} Оно је било као општа ђачка кућа, непобедан бедем који је пркосио свакој реак |
начитани другови, одушевљене другарице, ђачки скупови, дуга бдења, па и саме ноћне светиљке, ко |
: изгледало јој је природно, младићски, ђачки.{S} И доиста, ово их приближи.{S} Она се одушевља |
ла просто, једном речи: „Чедо!“ и, мало ђачки, мало новинарски и књишки, излагала строго, готов |
.{S} Он је био верна гласачка војска по ђачким зборовима, где се драо и скакао на први знак <hi |
i>вешплава</hi>, ђинђува, водених чаша, ђачких таблица, бутеља коњака и емаљираних шерпи.{S} Га |
брижљиво остављао те хартије у дно свог ђачког сандука, поређане хронолошким редом; закључавао |
дио кредит код једног великог књижара у ђачком кварту, па је ступио у везе и с антикварима на о |
уству ове стварности.{S} Негде зашкрипа ђерам.{S} Један пас залаја.</p> <p>Посматрајући то буђе |
евали се славуји.{S} Негде би зашкрипао ђерам.{S} Варош тонула, љушкала се, разливала у ноћи.{S |
S} И суза за сузом поче да се ниже, као ђердан, низ образе девојкине, лагано, коврљајући се, не |
на шољица, кутија од <hi>вешплава</hi>, ђинђува, водених чаша, ђачких таблица, бутеља коњака и |
века, већ га звали архилопов.{S} Гомиле ђубрета просипале се из редакције сваког дана на Терази |
е кувале по шупама, одмах до помијара и ђубришта.{S} Оне су излазиле за тренутак из тих јадних |
ерења.{S} Бели се јако допада.</p> <p>— Е? — зачуди се министар.</p> <p>— Да — потврди његова ж |
год му дође под руку.</p> <p>— Ево, на, ево још — викао је ван себе.</p> <p>Али је газдарица ве |
спео да се она врати у Београд.{S} Али, ево већ неколико часова како су једно с другим, а он не |
Красан је мој Милисав, видећеш.{S} Ах, ево га — додаде млада жена и показа руком на једног раз |
у, у три сата.{S} Ти си слободан?...{S} Ево ми трамваја — додаде затим. — Ја ћу бити тачна.{S} |
S} Није ли читаво уметничко дело?...{S} Ево, па пуши — продужи она, помакнувши сто у правцу Или |
да нам олакша борбу за насушни хлеб.{S} Ево овде у равници, где се киша очекује као благодат не |
p>— Ко ме уби?...{S} Ја сам се убио.{S} Ево на̑!...{S} Све је ту написано...</p> <p>И пружи му |
ва, убава девојко!...</l> </quote> <p>— Ево цвећа! — викну један женски глас.</p> <p>Гомила се |
ена, у румену кожу босих ногу.</p> <p>— Ево ме... узми ме! — промуца њен глас.</p> <p>Девојка ј |
цати што год му дође под руку.</p> <p>— Ево, на, ево још — викао је ван себе.</p> <p>Али је газ |
д, кад их јој предаде, викну :</p> <p>— Ево важне... лажне новине! </p> <p>Обузимала ју је нерв |
рану, и викао као по дужности:</p> <p>— Ево лепа воћа!...{S} Тазе јабуке, крушке, слатке помора |
После рече брзо, усплахирено:</p> <p>— Ево, на, држи — и предаде јој све од свог рукописа што |
н је понављао у себи надничареве речи: „Ево на̑!{S} Све је ту написано... па читај!“</p> <p>Ист |
сабљом преко колена. — Парламентаризам, еволуција, проституција, један ђаво!{S} Спас радног нар |
промуклог гласа и светлих очију. — Јер еволуцијом треба припремити револуцију...</p> <p>— Ја и |
иње, које су преплавиле универзитете по Европи, које ступају у најниже слојеве народа да би <pb |
ладим да је она најружнија престоница у Европи.</p> <p>Вишња заусти да нешто дода, али је већ м |
ари, жуде за нечим вишим од свакодневне егзистенције.{S} Она се чудила како је досад могла бити |
за то време није десило!</p> <p>Блажени егоист, он ју је био готово заборавио.{S} Они беху дале |
се реши коју да изабере.</p> <p>Идеални егоист који тражи целокупност своје среће, Илић је осећ |
еликим носем што тера мртвачка кола.{S} Еј, Марјане, колико си их данас сахранио?</p> <pb n="16 |
на глави и високим чизмама на ногама. — Еј, Милисаве, ходи да ти представим моју најмилију друг |
гов говор није био окићен социолошким и економским терминима, он није умео ићи у облаке тананих |
успео да оснује акционарско друштво за експлоатацију Моравине снаге.{S} Влада је одобрила прав |
ролетеру свеједно који ће га капиталист експлоатисати, Србин или Турчин, свеједно који ће поп з |
о се образује коалиција, свака фракција експлоатише у своју корист парламентарну свемоћ.{S} Тре |
релативности, уравнотежавања.{S} Био је екстреман, фанатик, непомирљив, напрасит.{S} Што се њем |
ици.</p> <p>Ова улица је била још место елегантне шетње.{S} Девојка је волела ту улицу, веровал |
на вашару.</p> <p>— Овим сељацима засја електрика пре него што јој и диреке ударише — примећива |
оварао на дугачко и на широко о примени електрике, трудећи се да га својим здравим разумом схва |
упита шта ће ту, он одговара: „Пун сам електрике“...{S} Шта да радим, кажи ми.</p> <p>Вишња јо |
има.</p> <p>Варош се спасла, али од <hi>електрике</hi> није се више познавао ни камен.{S} Љубав |
} Још до године у ово доба можемо имати електрику.</p> <p>Остојића је нарочито помагао газда-Ми |
нећу, па ко ће!</p> <p>Чачак није добио електрику.{S} Преко лета се било далеко одмакло с посло |
> <p>У чаршији се говорило непрестано о електрици.{S} Радоје је био јунак тих дана.{S} Људи су |
p>— Само треба претворити речну снагу у електрицитет — продужи доиста млади сајџија, начинивши |
амвај <pb n="79" /> шкрипао је уз брдо; електрична светлост севнула би несигурно као муња неке |
је владала дубока породична тишина.{S} Електрична лампа заклоњена шеширом од зелене свиле, раз |
адоје почео да говори о лакој дељивости електричне <pb n="177" /> снаге, што јој даје преимућст |
о.{S} У успеху свога плана за подизањем електричне индустрије у Чачку, гледао је остварење свој |
ројавао своје несреће последњих година, електрични трамвај <pb n="268" /> је носио другарицу ње |
села.{S} Тек, коњски трамвај замењен је електричним, а на пољани Батал-џамије копани су темељи |
{S} У салону се запали велики лустер, а електрично звонце позва собарицу да послужи слатко.</p> |
ој једном кад је срете и поведе говор о електричном предузећу. — Само је тунел затрпан и збриса |
леда своју другарицу у визији природних елемената, он се упита нехотице: „Нашто пунити уши дево |
а мешали се модерни судови од земље или емаља.{S} Из кујне се иде у дечју собу, где је Чедомир |
х чаша, ђачких таблица, бутеља коњака и емаљираних шерпи.{S} Газда-Митар трговао је још са жито |
рзалној слободи и еманципацији жена.{S} Еманципација!...{S} Да дивне речи за нашу земљу где ник |
ела бити ослобођена жена.{S} Нашто онда еманципација, нашто социјализам, нашто све те лепе мисл |
>— О еманципацији жена.</p> <p>— Чеда и еманципација! — прште Каја у смех. — Ко га не познаје, |
адак него што смо ми.{S} Шта ће ти боље еманципације?</p> <p>Ишли су сад по стази посутој шљунк |
озитивна знања.{S} Не застаните на путу еманципације!{S} Ваши хоризонти остаће тесни, ваша схва |
и, Карлу Марксу, универзалној слободи и еманципацији жена.{S} Еманципација!...{S} Да дивне речи |
p> <p>— О чему сте говорили?</p> <p>— О еманципацији жена.</p> <p>— Чеда и еманципација! — пршт |
— осече се Вишња за први пут. — Ја сам еманципована девојка.</p> <p>Газдарица је не разумеде д |
лепи Млађа носио кариране панталоне, а еманциповане другарице гризле переце поред најпомодније |
ништво, и живе, скривено, по Палилули и Енглезовцу, с каквом хистеричном газдарицом.{S} Обележе |
редмет из средине... што се позивају на енглеска и талијанска дела.</p> <p>Осећала се слободна, |
говорио је. — Кад бих живео у Белгији, Енглеској, у другим индустријским државама, ја бих се с |
фера, планете, сунчев систем, материја, енергија.</p> <p>— Назови како хоћеш — једва чујно прош |
ли, са својим брезама и саоницама, култ енергији, окрутности, себичности.{S} Али...</p> <p>— Ал |
анимо...</p> <p>— Мама! — умеша се Бела енергичније.</p> <pb n="194" /> <p>— Красно, госпођице |
p> <p>— Он је за мене мртав! — одговори енергично сама себи.</p> <p>Али та реч беше одвише тешк |
да ћемо се опет видети — одговори Илић енергично, и ухвати девојку за руку.</p> <p>— Шта ми им |
ије ми ништа.{S} Остави ме, мајко...{S} Ено, зове те служавка.</p> <p>Она је због Чедомира пром |
ј се далек, хладан, као окаменотина.{S} Ено Гаврила Петровића, вуче пет кила књига, уби га науч |
ига, уби га научни рад, кашљуца већ.{S} Ено Петра Гавриловића, дигнуо десно раме, спустио лево, |
ичког с њима, јер је имао приличну дозу епикурејства у себи; он је волео све што је пријатно, л |
протности између разних народа и разних епоха, опозиције у срцу једног истог друштва, противуре |
тако се не можемо оружати „знањем целе епохе“, како ти хоћеш.{S} Морамо се задовољити мањим.{S |
бу.{S} Ја сам наоружан знањем целе наше епохе.</p> <p>Вишња се промисли да ли да му каже праву |
жаргоном:</p> <p>— Стрике, сипи ми два’ес’ пара пасуља.</p> <p>Понекад наврати и Зарија Ристић |
разно.{S} Ништа више није остало од <hi>Еснафлије</hi> до две чађаве пруге на зиду суседне куће |
а, велим...{S} Не би ти долазио код <hi>Еснафлије</hi>.{S} И ти си погорелац на свој начин, је |
. <pb n="167" /> Он изабра најгору, <hi>Еснафлију</hi>, па ступи унутра.</p> <p>Сазидана од ћер |
есетак књига, научи се на памет још два'естак наслова, славних имена и мудрих мисли.{S} Иначе, |
оје могу рећи само теби... да ти кажем, ето ако хоћеш... колико сам ниско пао, најзад.</p> <p>Д |
<pb n="287" /> има жену лепу, пријатну, ето такву као што је Вишња.{S} Она сигурно има врло леп |
а се зове...{S} Келнер, један полић!{S} Ето, такав треба да си.{S} У природу, у природу!...</p> |
шевљава те, опија најбр...р...рже...{S} Ето, већ сам пијан. .</p> <p>Био је заиста добро угреја |
>— Угледајте се на господин-учитеља.{S} Ето, њему није било све потаман, па је увек први ђак.</ |
смешећи се љубазно њеним величинама.{S} Ето главне улице њеног родног града: један дуг, прав со |
на историска чесма и добра ладовина.{S} Ето је одмах кад се пређе ова баштованџиница, код оног |
једну ноту више изнад свакидашњости.{S} Ето ти кључа да постанеш велики у очима оних који те ок |
а се учи; он је готово цео неписмен.{S} Ето то, тај факт, то жалосно стање у којем се налази на |
д неће се никад уредити — говорио је. — Ето, ја сам провинцијалац, а изгледа ми да се овде нема |
га је чама, досада, мрзовоља.</p> <p>— Ето тако — закључи — од како смо се растали, тера ме не |
<p>— Објасни то мало простије.</p> <p>— Ето, нама требају добри радници, занатлије, агрономи, у |
е уби? — упита онај из гомиле.</p> <p>— Ето, тако, радио с нама, вукао цигљу, па онда баци сама |
а то говорио.{S} Али се свет препаде, и ето...</p> <p>Радоје наби качкету јаче на очи, распали |
Савамале.{S} Под прозорима су му расли ефемерни патлиџани, који би се спарушили чим би за педа |
ир који не руши цикање попаца, крештање жаба.{S} Он је узе и за другу руку.{S} По башти су цвет |
фабрикама палиле су се лампе.{S} Хорови жаба звонили су уједначено кроз вечерњу тишину.{S} Две |
внотежу и тражи да се за шта ухвати.{S} Жабе су крекетале, попци и скакавци зрикали.{S} Он се у |
тако беру и једу.{S} По кафанама се чуо жагор.{S} Деца се враћала с купања и дерала у сав глас. |
} Девојка поред њега имала је зеленкаст жакет који је врло лепо доликовао њеној плавој појави.{ |
доликовао њеној плавој појави.{S} Испод жакета видела се муселинска блуза; лака материја дрхтал |
</p> <p>С тим прекором мешала се широка жалба за Београдом и младићем кога је тамо оставила.</p |
ојка мајци гласом у којем је одјекивала жалба и прекор. — Тако ми ружно стоји кад играм!</p> <p |
болова, а многи од нас не чује ни једну жалбу — грмио је Илић, опијајући се сопственим речима. |
а, све губе гризу све класе.{S} Свак се жали на своје стање.{S} Нигде нема никаквог ауторитета. |
ву и гледаше га кроз сузе, као да га је жалила, као да је жалила себе, као да је жалила њих обо |
оз сузе, као да га је жалила, као да је жалила себе, као да је жалила њих обоје.</p> <pb n="161 |
алила, као да је жалила себе, као да је жалила њих обоје.</p> <pb n="161" /> <p>— Ми бисмо могл |
а се није догађало.{S} Београђани су се жалили на врућину, на прашину, на велике цене.{S} Овог |
двидели — одговарао им је убеђено. — Не жалим новца.{S} Само нек се не губи време.{S} Све ће се |
Његошеве.{S} Кад би пак био рђаве воље, жалио се на реуматизам у десном колену, који је добио н |
уком.{S} Учитељ се вечито <pb n="58" /> жалио да Радоје стално трчи напред: научи лекцију која |
ња, наглих и из друге руке.{S} Он ју је жалио.{S} Погађао је шта ће се десити у њеној доброј ду |
ише сунца.{S} Понекад би се заборавио и жалио што није више учио школе.{S} У то доба била се ве |
већ до немогућности, младић се трже.{S} Жалосна стварност приказа му се тада исто тако лако као |
а погледом зачуђеним, наивним, благим и жалосним, дубоко уверена да је њен живот био дотле праз |
и треба, па опет ништа од тебе — додаде жалосно. — А кад сам ја учио школу, мој брајко!...</p> |
сти поглед на свој рукопис, он признаде жалосно:</p> <p>— Залутао сам.{S} Није то што сам хтео. |
<p>— Остани, Чедомире — говорила му је жалосно и нежно. — Ја ћу то изгладити.{S} Мајка се не с |
цу беху се развукле.{S} Очи се рашириле жалосно.{S} Уста је држала отворена.{S} Видела се оба р |
грдна штета.{S} Она једина весели наше жалосно доба, греје те место метресе, одушевљава те, оп |
Око срца му је било весело, топло, па и жалосно.{S} Мило му је било што је реакција падала, сло |
иљкама.{S} Међутим, онда то беше празно жалосно поље, покривено спрженом, смрдљивом травом, раз |
о цео неписмен.{S} Ето то, тај факт, то жалосно стање у којем се налази наш свет, не треба губи |
ну, као да је хтела савладати изненадну жалост која је обузе.{S} Младић је куцао штапом о калдр |
ног сажаљења за друге, а са пуно дубоке жалости за себе.</p> <p>Мајка јој је умрла оног лета ка |
> <p>Грло ју је стезало од неке незнане жалости.{S} Очи су јој биле пуне суза.{S} Ако остане с |
модри слез са круницом као звезда.{S} У жалфије се пла̑ве длакава, лепљива уста.{S} Хајдучка тр |
b n="222" /> посматра њу и њен венац са жаљењем и као хоће да јој каже:</p> <p>— Тако ћеш и ти |
молила га да јој то испуни, јер, каже, жандарм јој наредио да то мора бити свршено још тог јут |
вије понашала према домаћем учитељу.{S} Жандарм, на служби у министровој кући, одавао му је пот |
атовићка је имала развијено тело, као у жандарма, крупну главу, црне веђе, круто држање, набеље |
ио сам га пред лањску демонстрацију.{S} Жандарми су ме измлатили, ја се нисам користио њим.{S} |
но отворено.{S} Могло се ту склонити од жандармске потере, испред кише или кад човек не зна куд |
демонстрацијама, фанатички излагао леђа жандармским кундацима.{S} Шта то мари!{S} Он је волео с |
о беше под проклетом реакцијом.{S} Тек, жао ми је, човече, пара...</p> <pb n="105" /> <p>Него в |
е у ваздух и више се не врати.</p> <p>— Жао јој је било свога живота! — примети Вишња полако.</ |
отеку! —рече Илић.</p> <p>— Зар ти није жао овако лепог дана? — одговори му философ. — Књига пр |
дувана убијао досаду.</p> <p>— Је ли ти жао Београда? — упита Радоје своју сусетку.</p> <p>Дево |
у Београд?</p> <p>— Њој ће бити свакако жао ако је не известиш.{S} И онда, знаш како је, чича-М |
један глас више, наручивале мокролушким жаргоном:</p> <p>— Стрике, сипи ми два’ес’ пара пасуља. |
лепо време.{S} Дан је био један од оних жарких дана у сред пролећа, кад се око нас осећа оргија |
ad> <p>Дани су пролазили врло споро.{S} Жарко јулско сунце пржило је београдске голети, као да |
им, јер ме данашње доба боли, јер су се жбири испилили у народне људе, у родољубе, јер наше вре |
мео?</p> <p>— Да.{S} Ти чекаш, гладан и жедан, награду за твоје философске спекулације, а око т |
на леђа, полуоткривена и дишући дубоко, жедно, као да се подавала млаком ваздуху који се завлач |
е нуди, непомирљив идеализам, неутољива жеђ за усавршавањем, сви инстинкти једне душе будне, уп |
његовом доцнијом женом?{S} Да ли осети жеђ за осветом или свирепо задовољство што су сад сви т |
и као да се растопило по целом небу, па жеже.{S} Нигде тице да се чује.{S} Биље зри.{S} Вишња ј |
ака од Саве, једна зелена ливада и цела железничка станица.{S} Разни колосеци, низови вагона и |
изгубио.{S} Пред њима је стајала једна железничка пруга.</p> <p>— Ту близу, где понекад идем к |
извршити наоружање војске, подићи многе железничке пруге, развити јаче везе са иностранством да |
="289" /> ти си имала велики цвет... на железничкој станици се формирао један воз... ја бејах г |
ади њега и ради својих родитеља, она је желела бити најбоља жена на свету.{S} Она није признава |
а и укућани били су је размазили, те је желела да и Чедомир буде нежан <pb n="114" /> према њој |
крутуљаст, са очима као у миша, она би желела да се и њему допадне, јер је она, својом хромошћ |
ла, његов понос је страдао, његово срце желело освете.</p> <p>— Јесте ли ви срећни, господин-Ил |
је, поред своје струке, волео слободу, желео добро своме народу и имао стила у чланцима што их |
у је сурову владу рано осетио.{S} Он је желео да има новаца да би осигурао слободу кретања, да |
е последње године, да ти кажем: шта сам желео, а шта сам добио, шта сам очекивао, а шта дочекао |
о да је дочепа у своје шаке.{S} И он не жели власт да учини добра себи или другом, него тако... |
огу здраво и добро, да јој исто од Бога желимо.{S} Само, кажи, мајка ти је нешто назебла, па се |
} Као врхунац свега, била је нестрпљива жеља да напакости Илићу, свету, самој себи.</p> <p>Једн |
.{S} Можда је и она <pb n="39" /> имала жеља, и то још раније него Вишња, да се развије што виш |
.{S} Њу је обузимао стид, па радост, па жеља нека да је нестане, да се истопи полако, као комад |
оћу да он буде вредан...</p> <p>— Пуста жеља!{S} Јер само гледајући у прошлост, ми можемо знати |
S} Али ју је јастук жуљао, обузимала је жеља да понови балет, несносна врућина пекла ју је из п |
ма нису се чули ти удари који звоне као жеља, као чежња.{S} Усред Београда који је дотле познав |
жностима; њена љубав ласкала је његовим жељама да живи и буде срећан.{S} Млади човек се налазио |
мало пискав глас нешто природне женске жеље за допадањем.</p> <p>Младен га је позивао такође:< |
вају, цвркућу по ваздан.</p> <p>— Глупе жеље! — закључила би убрзо затим.</p> <p>Она је била љу |
ска.{S} У осталом, он је у том тренутку жељкао једну неостварену жељу за променом садашњице, не |
ешто поверљиво, гледао ју је нетремице, жељно.{S} Пролазили су поред познатих места; час би то |
двратан, тако одвратан да склопи очи са жељом да умре.</p> <p>— Пријо? — закрешта женски глас о |
прихвати и принесе је к срцу са једном жељом у души да сам поцрвене.{S} Ко зна колико осташе т |
у том тренутку жељкао једну неостварену жељу за променом садашњице, нејасну жељу за нечим потпу |
и су увек могућности да задовоље Белину жељу: купе јој пајаца са звонким прапорцима, скупоцен ш |
ену жељу за променом садашњице, нејасну жељу за нечим потпуним, савршеним, која би хладном мисл |
S} То јој би мило, али убрзо одби ташту жељу за каћиперством и рече у себи:</p> <p>— Он се вара |
дана, жене ослобођене свих предрасуда, жена-човек да се тако изразим.{S} Угледајте се на Руски |
ржавног пушкара у пензији.{S} Домаћица, жена преко шесдесет година, још дурашна, трудила се, ка |
славних имена и мудрих мисли.{S} Иначе, жена испадне ученија од мужа, — да извиниш Милисаве!... |
Он се вара.{S} Њему треба друга жена... жена која ће се посветити цела његовом делу, која ће му |
завезан за земљу.{S} И још нешто горе: жена, женска страна, подјармљена туђој вољи, туђим мишљ |
гова газдарица.{S} Добра <pb n="301" /> жена је била отворила врата лагано да би га што мање уз |
је од жене и деце да пазе на одело.{S} Жена му је имала тепелук од дуката и дијамантску грану. |
о:</p> <p>— Није ми глава сад за то.{S} Жена ми се разболела.{S} Прала јуче кућу, па је ваљада |
лазио у Пожаревцу, на робији.{S} Његова жена, кад се тако нашла изненада без мужа и прихода, по |
учинило не знам какво добро.{S} Његова жена, која је раније, док су били сами, попуштала прва |
би са властима, стари професор и његова жена нашли су увек могућности да задовоље Белину жељу: |
министар.</p> <p>— Да — потврди његова жена, па настави одлучним гласом: — Изгледа да се и она |
ани, изгледали тешки, суморни.{S} Многа жена предала би се судбини на њеном месту, оставила да |
p> <p>— Он се вара.{S} Њему треба друга жена... жена која ће се посветити цела његовом делу, ко |
мрве практичног смисла.{S} Читао је да жена треба да слуша мужа.{S} То му се увртило у главу и |
, видећеш.{S} Ах, ево га — додаде млада жена и показа руком на једног развијеног дерана, са огр |
аша модерна жена изостала је далеко иза жена цивилизованих народа.</p> <p>— Да.{S} Нашем женски |
p>— Доцкан, Илићу — рече затим. — Твоја жена је још твоја.</p> <p>Он покуша да оспори њен разло |
ољство.</p> <p>— Хоћеш ли да будеш моја жена? — упитао је он.</p> <p>Њене руке задрхташе у њего |
и переце; шта то мари ако ти будеш моја жена!{S} Ја сам кадар да радим за двоје.</p> <p>— Ти за |
вно.{S} Али ја добра, наивна, старинска жена...{S} Ко ће у то да верује!...{S} И то да дочекам |
заволи без бојазни.{S} Јер је она била жена, а код жена, кад је муж у питању, начелне разлике |
их родитеља, она је желела бити најбоља жена на свету.{S} Она није признавала себе за свог госп |
оградске болнице.{S} Једна млада, хрома жена успротивила се излишној секцији коју је закон наре |
Није ли сусетка десно од њих невенчана жена човеку са којим живи?{S} Не иде ли девојка, лево о |
“ — хтео је рећи — <pb n="73" /> „једна жена као што си ти, тако учена у својој простоти, тако |
ори, ради њега је хтела бити ослобођена жена.{S} Нашто онда еманципација, нашто социјализам, на |
доврши као по дужности : — Наша модерна жена изостала је далеко иза жена цивилизованих народа.< |
нара.</p> <p>Не чекајући одговор, стара жена донесе што је нудила.</p> <p>— Је ли ти сад боље?< |
ју доцно у вароши — приговори јој стара жена.</p> <p>— Не знате ви те ствари — осече се Вишња з |
а осећања жене.{S} Све је било ту да та жена постане једног дана срећна мајка, проживи мирно и |
је требао да покаже свету колико сирота жена има посла око спреме куће и деце.{S} Млађи су дрхт |
поставља борбу.{S} А ти си жена... наша жена која не воли живот одрицања, позитивне ствари, рад |
бојазни.{S} Јер је она била жена, а код жена, кад је муж у питању, начелне разлике не представљ |
ла се блесасто по соби.{S} Кризе су код жена заразне.{S} Она напреже све што јој је остало од с |
чекала их стрпљиво, хладно, као да није жена.</p> <p>Било је пролеће кад је дошла у то село.{S} |
су, универзалној слободи и еманципацији жена.{S} Еманципација!...{S} Да дивне речи за нашу земљ |
у сте говорили?</p> <p>— О еманципацији жена.</p> <p>— Чеда и еманципација! — прште Каја у смех |
>— Право претпоставља борбу.{S} А ти си жена... наша жена која не воли живот одрицања, позитивн |
ај сан, он се обрати девојци, нежно као жена:</p> <p>— Куд си пошла?...{S} Хајдемо негде заједн |
сним сажаљењем, које може да осети само жена према жени, шапташе јој матерински:</p> <p>— Вишња |
и се другим данима не опажа у присуству жена и људи, лепих, задовољних, срачунатог држања сукње |
> <p>Стари господин као да не чу шта му жена рече.</p> <p>— Све имаш што ти треба, па опет ништ |
оја комбинација? — рече министар кад му жена саопшти те вечери да је Илић запросио Белину руку |
, како да се узму, човече? — одврати му жена. — Дошла Ката данас, па као да се у црно завила, п |
појма.{S} Дотле се Вишња чинила младићу жена-другарица која диже човека на посао, пружа му подс |
... молим те, колико је тек мало таквих жена!{S} Жене примају науку која им се предаје, веру ко |
погледа изненађено, па по обичају наших жена да се покажу љубазне кад их неко нâвикне, понуди с |
ди човек је залуд наводио разлоге двема женама, које су се занеле у свој план до лудила.{S} У к |
да се праве вештачки бунари, поправљао женама машине, декорисао кафанске сале за забаве, засту |
нама требају жене на висини наших дана, жене ослобођене свих предрасуда, жена-човек да се тако |
те, колико је тек мало таквих жена!{S} Жене примају науку која им се предаје, веру која им се |
ли чим би за педаљ одмакли од земље.{S} Жене се кувале по шупама, одмах до помијара и ђубришта. |
нак људи долазе увек нешто раније, а да жене задоцне стално.{S} Чедомир је потврдио ово правило |
е била као створена за нормална осећања жене.{S} Све је било ту да та жена постане једног дана |
" /> година — настави да се љути против жене. — Батине!{S} Батине!{S} Батине су из раја изашле. |
ивота.</p> <p>Једног малог празника кад жене не раде, Вишња је седела код Остојићевих, кад Радо |
оји и прсник од платна.{S} Тражио је од жене и деце да пазе на одело.{S} Жена му је имала тепел |
о тротоару, с друге стране, ишле су две жене, с марамом на глави, чији су крајеви били везани и |
е шара на зиду у девојачкој соби његове жене.</p> <p>Исекао је хартију на полутабаке, начинио п |
ка.{S} Треба храбро поћи ка идеалу нове жене, јер нама требају жене на висини наших дана, жене |
ђења.{S} Она је ишла у крајност као све жене.{S} Да јој је Илић у почетку проповедао мржњу прот |
је своју слику, слику не ње, него друге жене, не жене, него нечије наготе.{S} Њене очи су добиј |
су духовити, девојке приступачне, младе жене несташне, а старци и старице тапшу рукама, одобрав |
Заман је ожењени колега, иза леђа своје жене, правио слатко лице.{S} Узалуд је општински ћата и |
обравала да се Чедомир удаљава од своје жене.{S} Морао се примити службе.{S} Доби место у једно |
е био најслађи, кад би уграбио од своје жене да седне за кујнски сто и једе што прво дохвати.{S |
а сав глас и хвалио одличну кујну своје жене.{S} Кад би му, и поред тога, остало слободног врем |
ћа би била опрана...</p> <p>— Старинске жене, газда-Митре...</p> <p>— Старински човек сам и ја, |
слику, слику не ње, него друге жене, не жене, него нечије наготе.{S} Њене очи су добијале чудан |
што је кварило хармонију његове идеалне жене.{S} Тако је гледао у врх једног багрена и у његови |
амо му треба поуке.{S} Оставимо модерне жене нека брину своје бриге, па загледајмо своје јаде.{ |
ан тренутак потпуне тишине.{S} И две се жене загрлише, трудећи се да утеше једна другу.</p> </d |
08" /> се црвене уски јастучићи, где се жене налакћују и разговарају преко улице.{S} На сред ва |
ло на ум да се запита: какве су оне, те жене, те девојке од којих се бојала, јесу ли оне чисте |
ама.{S} То је била визија неке немогуће жене, о којој сви сањамо, коју сви очекујемо кроз цео с |
<p>— Имала си право.{S} Није то за наше жене!{S} У земљи где три четвртине народа не зна ни чит |
па загледајмо своје јаде.{S} Нека наше жене науче своје људе луксузу чистоте, нека му омиле ку |
опства.{S} Идеална веза између човека и жене постоји, за мене, једино у слободној љубави.</p> < |
и подужицама, помињала непознате људе и жене, нарочито жене...{S} За скандалозну страну тога до |
акло, спречава њихов лет.{S} Такве су и жене које примами сунце слободе.{S} Оне му полете, без |
омињала непознате људе и жене, нарочито жене...{S} За скандалозну страну тога догађаја бринуо с |
и ка идеалу нове жене, јер нама требају жене на висини наших дана, жене ослобођене свих предрас |
сваку цену!...{S} Што још занима, јесу жене којих има много дебелих, са огромним грудима, још |
ављао.{S} Говорио је о науци, политици, жени, Богу, лудници, а кад су изашли из кафане, закључи |
њем, које може да осети само жена према жени, шапташе јој матерински:</p> <p>— Вишња... слатка |
само као припрема.{S} Она није довољна жени која хоће да буде на висини свога времена — одгово |
пиће је, стара му мајка!{S} Човек се не жени због кошуље.{S} Млади су; цео је живот пред њима.. |
том је изненади отац да се решио да се жени.</p> <p>— У кући ми је роваш.{S} Мој ма̑л се развл |
Човек има своју кућу, слатко руча, купи жени папуче.{S} Јест, може да <pb n="287" /> има жену л |
ти целом свету, па следствено и његовој жени.{S} У противном, глупости које треба осудити.</p> |
едан бирач тражио да купи шешир његовој жени.</p> <p>— И он га је купио?</p> <p>— Купио.{S} Вел |
емљорадничком осигурању.</p> <p>Његовој жени је годило јако да постане министерка, т.ј. да јој |
ко лица.{S} Та промена не измаче младој жени, те скочи на други предмет, на своју школу, на дец |
више се не врати својој ташти ни својој жени.</p> <p>Док је он тако пребројавао своје несреће п |
а и јесени, доносио је Лазаревић својој жени и најстаријој кћери штоф за хаљину из Београда; шт |
— Девојачка школа није довољна модерној жени.{S} Она је уска, непрактична, несавремена; она не |
школа не даје позитивна знања модерној жени.{S} А ја хоћу да се образујем до краја.{S} Хоћу да |
ре што су га изневерили приликом његове женидбе.</p> <p>Испи чашу, па продужи:</p> <p>— Дуго см |
ћ у себи изненадно, циљајући на краљеву женидбу. — Не могу да схватим такав брак у обичним прил |
као код своје куће.{S} Немаш чега да се женираш.{S} Тетки си се јако допала.{S} Вели, красна цу |
/head> <p>— Хтео сам нешто да ти кажем, жено — рече Матовић, спремајући се да легне.{S} Деца су |
ристова врзла му се по памети:</p> <p>— Жено, шта има заједничко између тебе и мене?</p> <p>Он |
ак:{S} Јеж.{S} Стеван се није слагао са женом.{S} Ћерка једног бирократе из доба првих <pb n="1 |
нуле године.</p> <p>Отпутовао је био са женом у Париз.{S} Задржали су се неко време у Бечу и Ми |
идела свога драгана са његовом доцнијом женом?{S} Да ли осети жеђ за осветом или свирепо задово |
..{S} Верио се са њиховом сусетком, <hi>женом из народа</hi>, удовицом једног инжињера, бившом |
ан за земљу.{S} И још нешто горе: жена, женска страна, подјармљена туђој вољи, туђим мишљењима, |
реста брзо да се бори против појаве два женска лица, оба љупка, оба пријатељска.{S} У осталом, |
от?</p> <p>Она је била и сад мала, жива женска, још је имала свој урођени интелигентни сјај у о |
подне излази у варошки парк.{S} Весела женскадија, која нема брига око распремања куће, готовљ |
ок је била мала, за чудо је лепо радила женске послове.{S} Међутим сад, било да кува ручак, јел |
у свој мало пискав глас нешто природне женске жеље за допадањем.</p> <p>Младен га је позивао т |
љом да умре.</p> <p>— Пријо? — закрешта женски глас однекле.</p> <p>— Пријо, Маро! — одговори ј |
које дотле није примећивала.{S} Велики женски шешири по најновијој моди, изложени по дућанима, |
је било врло мирно.{S} Чуо се тек један женски сатић у папучици, обешеној о зиду.{S} Она је гле |
</quote> <p>— Ево цвећа! — викну један женски глас.</p> <p>Гомила се растури по утрини.</p> <p |
ма, на клупи или по сандуцима, поседало женскиње.{S} Иза једног плота, неке девојке одломиле гр |
лизованих народа.</p> <p>— Да.{S} Нашем женскињу треба поуке.{S} У округу нема више од три чети |
роналазио је пут својих мисли.{S} Једно женско срце куцало је за њим.{S} Он то сад зна, зна поз |
ипило једно женско створење, цело једно женско тело, готово голо.{S} Он не би био човек да је м |
гледа лако.{S} Уз њега се припило једно женско створење, цело једно женско тело, готово голо.{S |
те.{S} Било је у колегијуму много нечег женског, калуђерског, лицемерног и грубо себичног.{S} И |
округу нема више од три четири школе за женску децу.{S} Али шта ће теби универзитет? — тврдогла |
размажено, претвори се у <pb n="133" /> жену, велику, одраслу, снажну, развијену и потпуну.</p> |
Није задовољио девојку коју је узео за жену.{S} Начинио је за свагда неспособном за срећу дево |
подин саизвољава узети његову сестру за жену.{S} Мајка је покушавала да га умири, приволи.</p> |
че.{S} Јест, може да <pb n="287" /> има жену лепу, пријатну, ето такву као што је Вишња.{S} Она |
мири у себи жену која господари кућом и жену која сматра да је њен позив у животу виши од обичн |
ла јединствену вештину да измири у себи жену која господари кућом и жену која сматра да је њен |
} Вешт посматрач би по тој одаји оценио жену која ју је наместила.{S} Матовићка је имала развиј |
...{S} Какво чудо ако је потражио другу жену!</p> <p>Тек је сад видела колико воли Чедомира. <p |
.{S} У једној празној улици спази своју жену.{S} Она га није видела, ишла је оборене главе и хр |
и дужним обзирима, онај који воли једну жену и осећа је поред себе живу, пада у грозницу пожуде |
ива девојка која је обећавала практичну жену и срећну мајку.</p> <p>Њена другарица, напротив, б |
овима усамљености!</p> <p>— Куд нађе ту жену: плебејку, старију од себе, удовицу — рече Илић у |
су припадале крштеница, уверење да није жењен, остале сведоџбе, радио марљиво за своје испите, |
ца.</p> <p>Вишњи се допадао тај младић, жив, окретан, прав.{S} Ћерка једног трговца, она је нес |
ти никако не јављаш.{S} Не зна да ли си жив или мртав.</p> <p>Младић се намршти.</p> <p>— Њена |
на тело.{S} Осетила је тај загрљај као жив.{S} Свест јој се губила.{S} У ушима зујала блага му |
нешто слушао док је стари министар био жив, промангупирао се са свим, изгубио право на даље шк |
што је јуче још постојало, а он је још жив.</p> <p>— Ах, тај живот! — промуца болно.</p> <p>Он |
аја је била <pb n="29" /> мала, мршава, жива девојка која је обећавала практичну жену и срећну |
ш живот?</p> <p>Она је била и сад мала, жива женска, још је имала свој урођени интелигентни сја |
мисао магловита, нејасна, али стварна, жива <pb n="23" /> која га је пратила, легала и дизала |
ека кога су интелектуалне радозналости, жива младост, сумња у радост која се нуди, непомирљив и |
икнула је кад јој је муж поменуо пут. — Жива нећу, а мртву ме можеш однети и на Ђавоље Острво.< |
ознавала извесна лица, од којих су нека жива, а већина су умрла.{S} Није било девера него је Че |
не у у њено расположење.</p> <p>— Да си жива и здрава, још прве године.{S} Мој колега беше доша |
.</p> <p>— Без једне речи, као да нисам жива! — размишљаше девојка, повукавши се из трема у сво |
ла песма радничка. <pb n="176" /> Варош живахну.{S} Хлебарнице почеше пећи хлеб два пут дневно. |
и дирало у дубину душе, да јој је сваки живац треперио.{S} А пријатно, јер је то све било њој с |
в што узнемирава то тихо језеро здравих живаца бунтовним мислима нових дана и готово јој хтеде |
илом.{S} Очи су јој биле мајчине: црне, живе, маслинасте, очи као у неке лепе животиње.{S} Коса |
ико невероватно разних прилика у којима живе бића што је Дарвин стрпао све у једну врсту!{S} По |
у ништа, полажу много на беседништво, и живе, скривено, по Палилули и Енглезовцу, с каквом хист |
један проблем механике, на једну врсту живе геометрије.{S} У науци се чује брујање таласа рево |
у, од оног што јој је остало од мираза, живела са децом, скромно, тешећи се да то неће увек так |
чак, час село у којем је <pb n="307" /> живела.{S} После се та сцена променила.{S} Настао мрак. |
госпођа ће живети још толико колико је живела.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19140 |
и је предузимала и онога којим је дотле живела.{S} Она је била кћи Митра С. Лазаревића, бакалин |
нало се како су планине рођене, како су живеле једна за другом популације које је планета храни |
није јасније осетио два човека који су живели у њему; један: миран студент из унутрашњости кој |
пуњавала.{S} Његово срце, које је дотле живело пустињачким животом идеала из књига, уживало је |
лисана код суда.</p> <p>У чокалиници се живело доста весело.{S} Кад нису критиковали митрополит |
епрегледним површинама леда и снега.{S} Живео је само духом.{S} Проналазио је масу задовољстава |
зала се с њим из постеље, и са којом је живео као са метресом.</p> <p>Претпостављао је друштво |
еспособан за најмањи покрет.{S} Он није живео, није био међу живима.{S} Његов поглед из суморни |
ор универзитета, славан човек!{S} Он би живео пријатно, дао би њој све што би имао, она би ужив |
ар. — Трице и кучине.{S} Данас нам вичу живео, а сутра, на неколико запаљивих речи каквог дрипц |
бити социјалист — говорио је. — Кад бих живео у Белгији, Енглеској, у другим индустријским држа |
о очувати, <pb n="99" /> жртвовати све, живети тако да нико, осем њеног мужа, неће моћи рећи:</ |
а одрицање.{S} Лака и површна, знала је живети само за своје задовољство и мислити једино на он |
димензије, ширина, слобода.{S} Могао је живети неколико векова а да му се не досади.</p> <p>Међ |
посети. — Ако се тако одржи, госпођа ће живети још толико колико је живела.</p> </div> <div typ |
доћи.{S} Ја имам времена.{S} Ја не смем живети обично.{S} Али — прихвати после једне почивке — |
ако он не дође, Зарија, ако будем морао живети као сваки други...</p> <p>Младић извуче један џе |
аже да се вратила, да постоји, да живи, живи...</p> <p>Нађе се у Кнез-Михаиловој улици.</p> <p> |
но може дати — одговори она полагано. — Живи се без великих брига.{S} Дужности нису тешке. <pb |
окушавао је да се метне изнад свега, да живи повучено, за свој рачун, у себи, међу својим књига |
зно лице да се разговори, да одахне, да живи.{S} Његови стари <pb n="265" /> другови са универз |
а им каже да се вратила, да постоји, да живи, живи...</p> <p>Нађе се у Кнез-Михаиловој улици.</ |
њена љубав ласкала је његовим жељама да живи и буде срећан.{S} Млади човек се налазио у неразре |
га.{S} Како би иначе могла продужити да живи!{S} У Млави су ретки Илићи.{S} И дани су пролазили |
осећао крњ, сакат, јадан, недостојан да живи.{S} Он није видео да сви око њега имају свој крст |
ов сан и мисли.{S} Поново је почињао да живи.</p> <p>— Је ли, зете, ти знаш француски... — прим |
гу молим да заустави то време, да се не живи тако брзо.{S} Хоћу да грицкам полако <pb n="242" / |
али видиш, ја се питам да ли у мени не живи неки скривени ђаво.{S} Ах, како сам гадан, како са |
просторијама су одјекивали разговори и живи кораци младог света.{S} Њих двојица се беху примак |
ли газдаричиним ћеркама, млад свет који живи неопажен за школским клупама, а испуњава један вел |
ги не заборављају своје мртве, а зар ми живи да се заборавимо?{S} Ти нарочито, Вишња... ти си ј |
о од њих невенчана жена човеку са којим живи?{S} Не иде ли девојка, лево од њих, у фабрику тек |
љског цвећа.{S} Вишњи се учини да нешто живи ту у лози, у влажном хладу лозиног зеленила, и да |
Хоћу да будем на висини времена у којем живим.</p> <p>Каја је била девојка коју живот није мази |
ог драгана.{S} Њега није било више међу живим.{S} Остало је само његово тело, које је у том тре |
покрет.{S} Он није живео, није био међу живима.{S} Његов поглед из суморних, мрачних очију ишао |
о двоје: или да убијемо наше срце па да живимо као старци, или да умремо млади слушајући своје |
ић тврдоглаво. — Али, ми смо још ту, ми живимо.{S} Други не заборављају своје мртве, а зар ми ж |
и цео наш живот у немиру и свађи.{S} Ми живимо у земљи уситњеног демократизма и непросвећене ад |
/p> <p>Радоје хтеде јаукнути као рањено живинче, али бол девојке коју је волео би јачи од његов |
био већ ту.{S} Он је био човек ситних, живих очију, великог чела са дубоким залисцима, пљоснат |
арица, Вишња Лазаревић...{S} Па како ми живиш, што не дођеш?...</p> <p>Млади човек, с прилично |
вратити никад.{S} Гледајући у књиге, ти живиш затворених очију, практичан живот изгледа ти ситн |
{S} Ти си рђаво разумео околину у којој живиш.</p> <p>— Рђаво разумео?</p> <p>— Да.{S} Ти чекаш |
арица.</hi> — Јуче око пет часова, Мића Живковић, надничар на новој грађевини Привредне Банке, |
едно.{S} Доцније нађе две три лекције и живљаше скромно, у маленом колу знанаца, повлачећи се с |
в данашњег доба? — настави она разговор живље. — Није ли оно какво си га хтео, за какво си се б |
во суво, обичне прилике, начин живота и живљења једне девојке у паланци.{S} Опис једног излета |
8" /> су јој главу, мучили је као нешто живо, гушили, давили.{S} Језа ју је подузимала.{S} Руке |
ивао потмуло по празној одаји као нешто живо и претеће.</p> <p>Он побеже из куће.</p> </div> <d |
личним звуком испуњавао одају као нешто живо.{S} То је било велико, то је било страшно, час тиш |
атрљама, на Двору и болници, запламтише живом црвеном бојом.{S} По зидовима остарелим и новим, |
са занесеним очима, Зарија је лутао по живом, ироничном и борбеном Београду са изгледом залута |
7" /> течно, стил му је био популаран и живописан.{S} Кад се каква идеја усади у његову главу, |
хладило.{S} У вароши се осећала извесна живост. <pb n="64" /> Сељаци се враћали кућама: ко у та |
та, буљавих очију, које су у тренутцима живости изгледале као да хоће да искоче из главе, обуче |
а.{S} На земљу је била пала нека сенка, живот се повлачио, тице ћутале, а једноставан <pb n="44 |
тити се у њега.</p> <p>Јер какав да је, живот постоји, он се не може мењати у својој суштини, м |
а, он је као море: путеви су безбројни, живот шуми, таласа се, све је у вечитом покрету.{S} Али |
и, безимени, брзи.{S} Пролеће освајало, живот се обнављао, на ранама се хватали ожиљци.</p> <p> |
цкам полако <pb n="242" /> своју срећу, живот ми је кратак, верујем у бесмртност душе.</p> <p>В |
сад изгледао јадан живот у гимназији... живот са свима дужностима а без иједног права, интелект |
г Чедомира променила цео <pb n="226" /> живот.{S} Противила се вољи родитеља.{S} Није слушала с |
ћете за исправност својих поступака.{S} Живот, смрт, љубав, отаџбина, брак престаће да вам буду |
{S} Велика дела долазе сама по себи.{S} Живот је дуг, пријатељу, а младост кратка.</p> <p>— Срц |
се да се остварио његов велики сан.{S} Живот многољудног града свидео му се.{S} Врло интелиген |
и, Богу се молити и држати се чисто.{S} Живот јој је текао готово спокојно и монотоно, као обли |
у сви очекујемо кроз цео свој живот.{S} Живот <pb n="90" /> пролази, а она се никад не појави, |
оучава Младена — рече јој једном муж. — Живот је скуп, а човек ми изгледа ваљан.</p> <p>— И ја |
Он је у новцу видео силу која учвршћава живот, пријатеља који одржава човека, моћног протектора |
е срећна.{S} Она није била спремљена за живот, за борбу, за одрицање.{S} Лака и површна, знала |
х људи, који се боре против живота и за живот, мењају садашњост, ред ствари, жуде за нечим виши |
у — рече Чедомир уверено. --- Мене чека живот необичан, јак, велики.{S} Он мора доћи.{S} Ја има |
ти, толико тражити; боље је пристати на живот, пустити се у њега.</p> <p>Јер какав да је, живот |
алне куће, где је живот сина наличио на живот оца, где се снови не пењу ни донде докле се диже |
ешавало нешто што ће изменити цео његов живот.{S} Он је био дубоко заузет самим собом и видео у |
егде, у непознати крај где би почео нов живот.{S} И као да хтеде остварити овај сан, он се обра |
ењу.{S} Али има нешто боље.{S} По некад живот изведе своје мистериозне путеве <pb n="271" /> на |
уздахну госпођа у пола воље. — Онда је живот био лак, јевтин.{S} Данас све има своју цену; сим |
Веруј ми, ми смо све имале доба кад је живот као источњачка принцеза пред судом римских легион |
ослушно дете патријархалне куће, где је живот сина наличио на живот оца, где се снови не пењу н |
непоштене канцеларијске слуге, чији је живот празан и пуст колико и она архива коју из дана у |
цвеће које је држала у крилу. — Али је живот чудан, комшија, тако чудан да ја не знам сигурно |
е жени због кошуље.{S} Млади су; цео је живот пред њима...{S} Да, ја сам човек из старог времен |
тво које се сматра да је вечито, а које живот распе као плеву!</p> <p>Поред њих прохукта један |
пређени пут, а ни корака унапред јер се живот не понавља као што се ни јучерањи дан неће вратит |
еби самом на крају крајева, јер он хоће живот пун, велики, али чист, јасан, без утишавања савес |
ка кућа њеног оца.{S} Прочитане књиге и живот у престоници допуштали су јој по коју симпатију, |
и изврсних намера.{S} Али, њима је нови живот убризгао сталешке мржње и понижења.{S} Њих разјед |
је било око ње, уверавало ју је у нови живот: варошка галама, начитани другови, одушевљене дру |
је састављена од контраста као човечији живот: супротности између разних народа и разних епоха, |
т једино материјалним интересима, бруји живот где новац господари свима питањима, царује индиви |
на мисао осветли јој за часак преживели живот.{S} Вишња виде Београд... у неколико партија, без |
А ти си жена... наша жена која не воли живот одрицања, позитивне ствари, рад за човечанство.{S |
е такође имао велика одушевљења за бољи живот, за нова прегнућа.{S} Својом малом главом, она је |
губити из вида.{S} Јер наш свакодневни живот и ми сами налазимо се у уској вези и солидарности |
чити камо да претегне.{S} Интелектуални живот је одвојен од практичног.{S} Илић није имао никак |
на истом путу, на путу у интелектуални живот, човека кога су интелектуалне радозналости, жива |
видео у том тренутку цео свој дотадањи живот као једну слику, као једну представу.</p> </div> |
твари тако тесно везане за њен дотадањи живот.{S} Узалуд се девојка борила да се код своје куће |
еда своју жртву пре него што јој доврши живот, Чедомир прекиде пољубац у једном тренутку, зажел |
јало, а он је још жив.</p> <p>— Ах, тај живот! — промуца болно.</p> <p>Он јој се учини одвратан |
ој је пријала.{S} Могла је уредити свој живот по својој вољи, излазити куд хоће, враћати се кад |
ањамо, коју сви очекујемо кроз цео свој живот.{S} Живот <pb n="90" /> пролази, а она се никад н |
.{S} Као на слици, он је видео цео свој живот, целог себе.{S} Што је учинио једну услугу својој |
е обраћајући Илићу. — Ја сам решио свој живот размишљањем, философијом, па ме они нису ни исхра |
што се мисли обично, који стварају свој живот по својој вољи.{S} Али, кажи ми... молим те, коли |
тамо у Чачку наћи довољно посла да твој живот не буде излишан.{S} А кад ти једног дана твоја ср |
е они нису ни исхранили...</p> <p>— Мој живот тек почиње — одговори Чедомир. — Он се тек пење в |
престано.</p> <p>— Имам да ти кажем мој живот за ове последње године, да ти кажем: шта сам желе |
м искуства, и то је све.{S} Ја познајем живот.{S} Он вреди толико колико му човек да̑ вредности |
у рђави никако: они воле тај примитиван живот, они често имају љубави за добро и изврсних намер |
цела.{S} Како јој је сад изгледао јадан живот у гимназији... живот са свима дужностима а без иј |
досад могла бити слепа, водити бесциљан живот, читати бљутаву литературу препоручену за школску |
е, ти живиш затворених очију, практичан живот изгледа ти ситничарење, не видиш шта се око тебе |
им и жалосним, дубоко уверена да је њен живот био дотле празан, недостојан ње као човека.</p> < |
то што ће доћи и изменити, окренути њен живот на боље.{S} Међутим, ништа се није догађало.{S} Б |
учини му се као авет која га гони, као живот који му остаје, као он са̑м.{S} Окрену се од улиц |
својом вереницом, дâ јој обећања за цео живот, свечано, пред родитељима и публиком, па да му пр |
то би довољно било другом човеку за цео живот, остави све друго.{S} Кад се кола хтедоше кренути |
самоубиство због тога што му се досадио живот.{S} Повреде су лаке природе.</quote> <p>Воз је од |
сумње у њен јавни рад, у њене идеје, у живот који је изабрала.{S} Али време није било погодно |
излагао геолошке теорије, упућивао га у живот природе, где се дрво с дрветом бори за што више с |
удбину.{S} Они су нас од нашег уласка у живот наместили на колосек који не смемо напуштати под |
млади човече, из школе ћете ући право у живот.{S} Држава ће вам поверити један посао.{S} Ваша п |
сваки дан толико људи који се бацају у живот с чудним поверењем у себе.{S} Њега пак сумња је з |
живим.</p> <p>Каја је била девојка коју живот није мазио.{S} Још од детињства је познала дане с |
је већ у двадесетој години научио да му живот доноси чист приход.{S} Његова је девиза: уживати |
ла, љубила га без питања, украшавала му живот многобројним нежностима; њена љубав ласкала је ње |
а страни своје мајке.{S} Рачуноиспитачу живот није био ружичаст.{S} Кад би му се досадило све, |
рећи: „Хајде, срећна душо, поново у тих живот одакле си и дошла.{S} Остави пук и друштво нек са |
радиш ?...{S} Јеси ли се свикла на наш живот?</p> <p>Она је била и сад мала, жива женска, још |
лост, ми можемо знати шта је вредео наш живот.</p> <p>— Ја хоћу најпре да учиним све што могу д |
јући због чега, и ми ћемо проћи цео наш живот у немиру и свађи.{S} Ми живимо у земљи уситњеног |
ој књизи да има створења која уђу у наш живот једног дана, заузму га и помету; због њих промени |
има створења која једног дана уђу у наш живот, заузму га и помету.{S} Због њих променимо своје |
доба није се враћала у Београд.</p> <p>Живот јој је пролазио без догађаја.{S} Избегавала је по |
ад у којем је провела највећи део свога живота, сваки ју је познавао, чак и кровови од кућа чин |
е врати.</p> <p>— Жао јој је било свога живота! — примети Вишња полако.</p> <p>Младић не одгово |
ш пуну младих људи, који се боре против живота и за живот, мењају садашњост, ред ствари, жуде з |
најрадије, најсретније решење човечјег живота.{S} Понекад би га обузела нека идеја, којом би р |
нешто неизвесно што очекујемо од даљег живота, а што би хтели да сазнамо и улепшамо као у бајц |
Али не осети више ону сласт студентског живота, коју је осећала прве године.{S} Чинило јој се д |
је куће.{S} Она је била изашла из уског живота, она му више није припадала.{S} Њене мисли враћа |
ађали. <pb n="123" /> Поред свег тешког живота у сталној опозицији и борби са властима, стари п |
е резултате.{S} Министар. који се целог живота борио против реакционарних власти, трудио се да |
тављају, мешају се у све гране државног живота.</p> <p>На том месту тротоар је био узак.{S} Њих |
ањим.{S} То знање премаша дужину једног живота.{S} Те циљеве треба оставити деци срећнијих наро |
, то су главне одлике данашњег народног живота.</p> <p>Једног малог празника кад жене не раде, |
од којих зависи ток државе и друштвеног живота, не усвоје Чедино мишљење?{S} У њој се бунио ост |
65" /> друге стране нужности друштвеног живота онаквог каквог су га створили закони, нарави, на |
олуга на којој је почивала зграда њеног живота.{S} Полуге је нестало.{S} Зидови су попуцали.{S} |
није никад осетила муку од материјалног живота.{S} Новац је за њу био као неко средство за прав |
мири старински морални закон породичног живота са борбом за испуњење својих сопствених потреба. |
енице.{S} Али не бојте се, не бежите од живота; с њим је као и с пливањем; научи се кад куражно |
ост, фантаст који захтева све лепоте од живота, усамљено биће што се ни с ким не да да удружи, |
што је несвесно хтео, што је тражио од живота.{S} Она су му <pb n="91" /> била једини поверени |
ула, крхају баријере које деле науку од живота, литературе и уметности.{S} Материјалистички поз |
су још у десетој години осетили наличје живота.{S} Култура им је показала само своје зле стране |
оследњих година знао само за зле стране живота: одрицање старих пријатеља, кињење од стране вла |
ење поклона, излишних ствари, за шарање живота као ускршњих јаја, нешто чега се човек може одре |
Обичаји, вере, навике, установе, начини живота, потребе, снови, амбиције, толико невероватно ра |
ну.{S} Изабрао је тему: <hi>О вредности живота</hi>.{S} Проблем му је изгледао прост: одбацити |
а и стварају романтику посред обичности живота.</p> <p>— Зашто не пишете шта кад тако лепо гово |
а је гром и разоружала небо.{S} Проблем живота изгледао је врло прост и јасан.{S} Дарвин је деф |
ого, готово суво, обичне прилике, начин живота и живљења једне девојке у паланци.{S} Опис једно |
мајка, проживи мирно и корисно свој део живота и, кад дође време, заспи вечито под обичним крст |
осетила је тек ту сву супротност између живота који је предузимала и онога којим је дотле живел |
и опет присно и свесрдно.</p> <p>Између живота у девојачкој школи и садашњег тренутка, Вишњи се |
44" /> су младице.{S} Оно што је остало животарило је, само, искривљено, мршаво и напуштено, на |
твоје спустила си тајно...</l> <l>— Ој животе!{S} О шумо, покоју!</l> <l>О младости!{S} О ти с |
ли ту стоку.{S} Јадно место где се цели животи истроше, а душа не оде даље од бриге за насушни |
ебало много вештине па да види да је та животиња одличног соја: високе ноге, развијене сапи, ма |
друштва, мораш се приближити природи и животињама.{S} О, да знаш колико ми мало поштујемо живо |
, брзи, дурновити, као неке фантастичне животиње.{S} Језовите сенке прекрилиле би земљу, па би |
, живе, маслинасте, очи као у неке лепе животиње.{S} Коса, још црња од очију, окружавала је њен |
бежати од својих...{S} Најискреније су животиње крокодили јер лију сузе за одбеглим пленом...{ |
а је искрено.{S} Он је себе видео у тој животињи.{S} Зар он није био тако исто од доброг соја?{ |
{S} О, да знаш колико ми мало поштујемо животињски свет!{S} Теби је, без сумње, познат онај Ибз |
<p>Чедомир Илић је жудио за животом, за животом потпуним.{S} Он је хтео да га види јасно, ту, п |
енство.</p> <p>Чедомир Илић је жудио за животом, за животом потпуним.{S} Он је хтео да га види |
тражара што је дотле располагао његовим животом и смрћу, па се слободно упућује у варош.{S} Пос |
срце, које је дотле живело пустињачким животом идеала из књига, уживало је сад слатко на пригр |
право.{S} Можда је узалуд тражити да се животу да̑ вредност у људском смислу речи.</p> <p>Ова х |
ом и тражила још, још, још.{S} О правом животу са стотинама озбиљних питања, укрштених интереса |
јући већ извесна искуства о београдском животу, о Београду, где вечито има нечег непознатог, <p |
а и прекидала причу своје мајке о њеном животу с Матовићем, селидбама с једног краја Србије на |
воје творевине према њему, у друштву, у животу једном речи.{S} Машта је ишла као на крилима.{S} |
продужи Аница. — Удај се што пре.{S} У животу су ретки поновни састанци.{S} И затим, једно од |
Матовића што је она његова сапутница у животу.</p> <p>— Клеопатра, треба повисити плату том мл |
ом и жену која сматра да је њен позив у животу виши од обичне бриге за кујну.{S} На лицу јој је |
лави.{S} Љубав, љубав... није она све у животу.{S} Ја имам осам испита на врату.{S} Глава ми бу |
треба бити тако осетљив на неприлике у животу.{S} Ти си млад.{S} Треба ти времена.{S} Ти си по |
двоструко, јер нам је време најскупље у животу.</p> <p>Он се доиста журио.{S} У успеху свога пл |
то бити једино добро које сам учинио у животу — рече још, гледајући у простирку.</p> <p>У пред |
што се у то доба звало реални правац у животу.{S} Па опет, чим је устала, погледала је на врат |
његови другови су већ чинили концесију животу.{S} У клубу, који је носио звонко име Група Вели |
трах да не сретне једног човека кога за живу главу није хтела видети.{S} Ипак, корачала је даље |
и воли једну жену и осећа је поред себе живу, пада у грозницу пожуде.{S} Подивљао, као звер што |
S} Посматрао је румени каранфил, његову живу боју, његове свилене, рецкасте листиће.{S} Мислио |
ло архилажов.{S} Реч лопов није довољно жигосала човека, већ га звали архилопов.{S} Гомиле ђубр |
пис становништва.{S} Газдарица је имала жилав врат и пупаст трбух.{S} Рекао јој је да се не бри |
увијала се око довратака, јака, снажна, жилава, па чудно одударала од свежег пољског цвећа.{S} |
целу нашу земљу, држи је моћним својим жилама као нераздељиву целину, струји кроз њу као њен к |
шерпи.{S} Газда-Митар трговао је још са житом, стоком, шљивама.{S} Код њега су биле најскупље ц |
.{S} Ласте су цвркутале око телефонских жица.{S} Под уличним дрвећем простирали се дебели тепис |
ње види једну нову варош, испреплетане жице, стотине точкова у покрету, гомиле радног народа и |
ких кућа, остатци змаја на телеграфској жици и, у дну, једна старинска, двоспратна зграда у ист |
ису више на стубовима, већ су обешене о жицу.{S} Па ипак, ово отмено место српске престонице уч |
адоје. — Проста, а све каже, дирне те у жицу.</p> <p>Девојке одговорише :</p> <pb n="214" /> <q |
војој луши.{S} Његове очи су гореле као жишка у дувана.</p> <p>— Наш народ треба просветити.{S} |
ло и под кожу јој подилазили непријатни жмарци.{S} У соби је био још мрак.{S} Часовник је куцао |
могућност да се размажена девојка игра жмурке с њим.{S} Најзад се реши да се с њом објасни, пр |
зразом који није пристајао згодно њеном жовијалном лицу.{S} Тај се израз губио све више у извес |
то десило без његовог знања, да је био жртва глупог случаја, и да... на крају крајева, он њу в |
ити закон борбе који гноји земљу својим жртвама?...{S} Шта то мари нешто мало грешака у Науци, |
Томе је требало очувати, <pb n="99" /> жртвовати све, живети тако да нико, осем њеног мужа, не |
S} Подивљао, као звер што погледа своју жртву пре него што јој доврши живот, Чедомир прекиде по |
гласа!</p> <p>— Тако се грађанска права жртвују... да, за два гроша; виши интереси земље ишчеза |
ве непокретне очи. — Чујеш ли њено тихо жуборење, њен шум, као уздах простран и благ?{S} Да ли |
еду се образују поточићи ; вода струји, жубори, као музика.{S} Звона звоне.{S} Носе се бардаци |
је клизило по ведром небу.{S} Морава је жуборила иза једног врбака.{S} Поред ње се отезала чача |
устише низ једно брдашце.{S} Под њим је жуборила озидана чесма на две луле.{S} На зиду је била |
с од љубичице, пролетња јагњад блејала, жуборили потоци нови, безимени, брзи.{S} Пролеће осваја |
за живот, мењају садашњост, ред ствари, жуде за нечим вишим од свакодневне егзистенције.{S} Она |
бно савршенство.</p> <p>Чедомир Илић је жудио за животом, за животом потпуним.{S} Он је хтео да |
е ишао поред ње, слушала је радознало и жудно његове речи... речи школованог човека, које потсе |
да га сврбе, и њега обузе луда, болесна жудња да рашири руке и да завапи гласно.</p> <p>— Имате |
аставица.{S} Девојку су обузимале чудне жудње.</p> <pb n="207" /> <p>— Боже мој, да сам ластави |
да ће се успавати.{S} Али ју је јастук жуљао, обузимала је жеља да понови балет, несносна врућ |
и, ни наша кућа није близу.</p> <p>— Не жур’те се, господин Илићу — прихвати и Бела, мећући у с |
што ме интересује — одговори младић без журбе, и кад остаде на само са Белом, разви новине.</p> |
еђа је сагла, главу оборила ниско; није журила, а није, управо, знала куда иде.</p> <p>На неком |
а ју је час топлина, час зима, и она се журила школи све више, као да ју је тамо чекао лек тој |
га кофера.</p> <p>Имала је право што се журила.{S} Мајка је била опасније болесна него што је о |
нагло и одби.</p> <p>— Не, не могу.{S} Журим се.</p> <p>Осећала је како јој је тешко у души.</ |
најскупље у животу.</p> <p>Он се доиста журио.{S} У успеху свога плана за подизањем електричне |
ти да ми добијемо времена.{S} Мораће се журити...{S} А ви, млади човече, из школе ћете ући прав |
ање.{S} Часови су пролазили, требало се журити за воз, и она приону око свога кофера.</p> <p>Им |
латна, разне чипке, конци, свила, модни журнали.{S} Једна шваља је најмљена под надницу.</p> <p |
, и војска пристизали су у гомилама.{S} Журно се копало, набацивала се земља, побијало коље, до |
з постеље нешто доцније него обично.{S} Журно се облачила, спремала књиге и доручковала стојећи |
верујем, Радоје — одговори она, бледа, жута у лицу, готово као цвеће које је држала у крилу. — |
Наслонила се цела на младића.{S} Тамно жута чарапа од конца вајала је дивно листове њене здрав |
х је госпа-Клеопатра спремала о јесени, жуте, па накиселе, с нешто бела лука.{S} Због њих су се |
да се и по четврти пут глог белио, лале жутеле, славуји певали.{S} Нова трава клијала је испод |
{S} Ту висе низови неке врсте кобасица, жути се суд киселих краставаца, изложена је чинија обич |
аку примећивали се њени прљави таласићи жути, гипки, пенушави.{S} Даље се није видело ништа.{S} |
о плаво блудели су облаци час бели, час жути, и губили се лагано у помрчини.</p> <p>— Ми ступам |
омно свој велики бео цвет.{S} Љутићи су жути као очи у мачке.{S} На мршавим петељкама штрче оча |
еља, заклоњена црвено мрким завесама са жутим пафтама, које се данас виде само по државним канц |
му се појављивала љубомора, страшило са жутим очима, тешка срамотна болест коју болесник крије |
ни су високо дизали своје криве, таште, жутокруне главе и лепо се повијали према поветарцу који |
Јутарње сунце пресијавало се на његовим жутоликим цветићима, нешто свелим.{S} Његова сенка, неп |
атан, с доста високим сутереном, обојен жућкастом бојом која прелази у ружичасту, с мрким шалон |
ву видео: у почетку њиховог познанства, за време једне шетње кад их је киша ухватила ван вароши |
Тако се грађанска права жртвују... да, за два гроша; виши интереси земље ишчезавају у корупциј |
за читав континент далеко од Београда, за стотину векова од присутног тренутка, на ум му је, б |
та и са наслеђеним искуством да Србија, за све што има, има да захвали само своме сељаку, лако |
е готово узалудан.{S} Док је била мала, за чудо је лепо радила женске послове.{S} Међутим сад, |
ј директор.{S} Оне знају само за време, за простор, сисаре, преживаре, за опште ствари.{S} Оне |
собна за праву нежност, за пожртвовање, за праву срећу и прави бол.</p> <p>— Што не бријеш брко |
а време, за простор, сисаре, преживаре, за опште ствари.{S} Оне су као фењер обешен позади лађе |
школу, рано, да се што пре отресе куће, за коју га ништа није везивало, и нађе се са својим врш |
ислио да црпе злато из те убоге речице, за коју зна мало ко ван Србије.</p> <p>— Место да нам к |
стачки гримасама, вратом и куковима, и, за један глас више, наручивале мокролушким жаргоном:</p |
укопним друштвима, трансвалском рату и, за добре паре, кадиле владу.{S} Истина, Радоје није зна |
ална веза између човека и жене постоји, за мене, једино у слободној љубави.</p> <p>Али се његов |
о за прављење поклона, излишних ствари, за шарање живота као ускршњих јаја, нешто чега се човек |
аша варош дугује ти већ много, за парк, за...</p> <p>— Не, Вишња... — одби младић скромно.</p> |
Чедомир, научио је читати и писати сам, за стоком; кметовао је дуго година, парничио се још дуж |
вечито трчати за критиком, за рушењем, за духовитошћу, за исмевањем и скептицизмом ?</p> <p>Го |
а је такође мучило.{S} Једном би с њим, за столом, говорила најпријатније о разним ситницама, к |
ајзад, нашто вечито трчати за критиком, за рушењем, за духовитошћу, за исмевањем и скептицизмом |
p> <p>Чедомир Илић је жудио за животом, за животом потпуним.{S} Он је хтео да га види јасно, ту |
диш.{S} Наша варош дугује ти већ много, за парк, за...</p> <p>— Не, Вишња... — одби младић скро |
живље. — Није ли оно какво си га хтео, за какво си се борио.{S} Убијен је краљ тиранин, осигур |
се прилепише за његове, и осташе тако, за један тренутак, слатке, топле, уздрхтале.{S} Пољупци |
се метне изнад свега, да живи повучено, за свој рачун, у себи, међу својим књигама.{S} Седао је |
а.{S} Она није била спремљена за живот, за борбу, за одрицање.{S} Лака и површна, знала је живе |
е имао велика одушевљења за бољи живот, за нова прегнућа.{S} Својом малом главом, она је обухва |
изгледала неспособна за праву нежност, за пожртвовање, за праву срећу и прави бол.</p> <p>— Шт |
није била спремљена за живот, за борбу, за одрицање.{S} Лака и површна, знала је живети само за |
на фамилијарне зачкољице.</p> <p>— Ју, за мало не заборавих... — присети се рођака. — Да ти пр |
а критиком, за рушењем, за духовитошћу, за исмевањем и скептицизмом ?</p> <p>Госпођа је истицал |
<p>— Принципе!{S} Принципи су за децу, за школске клупе.{S} Изузетци, маленкости, противуречно |
Најзад рече:</p> <p>— Ја ћу на село... за учитељицу.{S} Ја немам мираза.{S} Ово школе, то је с |
" /> да би радо учио нешто практично... за машинисту на пример, али вели, мора да се иде од кућ |
о одсечно. — „Немац" је велика прзница; за најмању ствар отера ме на место! <pb n="126" /> А, б |
еакцији.{S} Полиција није смела ући ту; за ђаке је пак било стално отворено.{S} Могло се ту скл |
/p> <p>— И Чедомир... чудна ми чуда!{S} За њега и јесу којекакви богаљи.{S} Ју, господина — дод |
ознате људе и жене, нарочито жене...{S} За скандалозну страну тога догађаја бринуо се Младен, к |
анством даљим од непосредних суседа.{S} За то је требало извршити две три велике финансијске оп |
S} Идеал му је што и свака комедија.{S} За њега не постоје науке, него Наука.{S} Он је ватрени |
их било више од два три преко дана.{S} За њих се није морало спремати.{S} Није било <pb n="100 |
о је брвно.{S} Девојка ступи напред.{S} За њом пође Илић и осмотри је целу.{S} Видео је сад јас |
старог господина, па да му каже све.{S} За то није имао довољно одважности.{S} Онда је мислио д |
преплетале оне плаве и модре траке.{S} За првипут, девојка се подаде томе осећају, голицавом, |
позив је схватао на старински начин.{S} За њега философски системи нису имали вредности.{S} Нар |
није болесна него што је отац писао.{S} За време кризе, млада студенткиња показа се као најизве |
у себи.</p> <p>— Управо — додаде Илић — за мене брак не постоји као питање.</p> <p>Бела рђаво р |
падају.{S} Дође јој да викне:</p> <p>— За име Божје, погледајте!...{S} Пропадам...{S} Има ли љ |
ретки Илићи.{S} И дани су пролазили, а за њима месеци, године.</p> <p>Спомен на бившу љубав од |
.{S} Сваки од њих има по један ситан, а за себе капиталан интерес.{S} Брига за свакидашњим хлеб |
p>С тим прекором мешала се широка жалба за Београдом и младићем кога је тамо оставила.</p> <p>— |
Нема весеља.{S} Лица се згрчила, борба за опстанак их наружила.{S} Ретко се види један мушкара |
га учинили.</p> <p>— Бори се.{S} Борба за опстанак усавршава, оплемењава.</p> <p>— Да.{S} Ја т |
лног апса.{S} Шта је та Дарвинова борба за опстанак, одабирање, последице наследства?{S} Зар то |
могла.{S} Чинило јој се да је она крива за његову несрећу.{S} Тешко јој је било гледати га како |
нешто прати у стопу, нешто хладно дува за њен врат и један тајанствен глас јој шапће страшне, |
већивала Илића у те куповине, питала га за савет при избору боја, <pb n="200" /> говорила му це |
се није знало чији је син, узели би га за странца.</p> <p>Вишњи се допадао тај младић, жив, ок |
S} Људи су веровали у њега, сматрали га за нешто више од себе.{S} Кад је пролазио улицом, стари |
, а за себе капиталан интерес.{S} Брига за свакидашњим хлебом господари над сваком другом бриго |
е страх да не сретне једног човека кога за живу главу није хтела видети.{S} Ипак, корачала је д |
, најправедније, борити се против онога за што су уверени да је рђаво и опасно. „Остати на влас |
дбину која им се одреди.{S} Реч слобода за њих је смисао зла.{S} Оне иначе не знају за њу.{S} А |
ветлост се претварала у сузу.{S} И суза за сузом поче да се ниже, као ђердан, низ образе девојк |
и рече презриво:</p> <p>— Не, нисам ја за дуван!</p> <p>И Илић се смејао.{S} Њихови се осмеси |
иже човека на посао, пружа му подстрека за велика дела; општење са њом даје радости, одмора, ут |
рага велике куће. — Он није био прилика за тебе, геачина ваљевска.{S} Без трага му глава.</p> < |
на једној падини Рудника, па до заласка за зелени зид Јелице.{S} Пратила га чамотна тишина као |
ти.</p> <p>Кад се писмо пошаље из Чачка за Београд, одговор се може добити четвртог дана.{S} Ла |
би.</p> <p>Али та реч беше одвише тешка за њено срце.{S} Она се осети сама усред тих занетих де |
ћевих уста.</p> <p>И породица је седала за сто: у врх стари господин, с нешто раскораченим нога |
ишња не замери ништа.{S} Она није знала за та понижења.{S} Чак јој се то свиде: изгледало јој ј |
се младић склањао, толико је она трчала за њим.{S} Није марила да ли ће то ко приметити, шта ће |
слагачи.{S} У њихову собу, која је била за <hi>боље госте</hi> и у исти мах служила за кување, |
hi>боље госте</hi> и у исти мах служила за кување, долазиле су оближње раднице да однесу кући в |
усне као шећерлема.{S} Кад се спремила за школу, видела је да још има доста времена.{S} Па ипа |
нешто.{S} То су се враћала празна кола за свој нови терет.{S} Међу њима је био и арап.{S} Носи |
>Вишња је оставила универзитет и отишла за учитељицу.{S} Случајно је добила добро место: једно |
о се Младен, који је вукао свог учитеља за рукав, шапутао му нешто пропињући се на прсте, и грд |
чуди, вечито се узбуђује; неспособан ма за какву акцију, треба му читаво решење да уђе у дућан |
рвених кашика, агитујући међу сељанкама за отварање домаћичке школе.</p> </div> <div type="chap |
не потиче из одређених ствари нити има за циљ нешто опредељено, она се решавала једнако да му |
оћ.{S} Упрегнуто <pb n="298" /> ужетима за таљиге, правило је гимнастички корак или каскало гос |
а новац лежи зазидан у темеље.{S} Фирма за машине даје ми повољне услове.{S} Држава има рачуна |
штини.{S} У буџет се унесе довољна сума за почетак.{S} Али оба закона дадоше врло рђаве резулта |
гавати ту реч која је тако тесно везана за нас, везана везом најмилијег човека на земљи, оца на |
е, јер је она, својом хромошћу завезана за кућу, сањала често о заљубљеним паровима које би, ле |
е доиста журио.{S} У успеху свога плана за подизањем електричне индустрије у Чачку, гледао је о |
то више, она му је изгледала неспособна за праву нежност, за пожртвовање, за праву срећу и прав |
су планине рођене, како су живеле једна за другом популације које је планета хранила.{S} Наука |
мер дирнуо.{S} Лете две беле тице једна за другом, као два добра друга; пуче пушка; једна од њи |
величанствена открића долазила су једна за другим.{S} Толико застора би подигнуто, толико тајна |
мање срећна.{S} Она није била спремљена за живот, за борбу, за одрицање.{S} Лака и површна, зна |
епши оквир.{S} Она је била као створена за нормална осећања жене.{S} Све је било ту да та жена |
иродан, јер се у органском свету не зна за такву везу; неморалан, јер се обавезујемо за нешто ш |
мом себи.</p> <p>Тек на кондицији дозна за велику новост која се још од подне шапутала по пород |
е куће, подигнуте пре двадестину година за становање једне отменије породице.{S} На углу, који |
је видела само у браку.{S} Управо, она за њу није постојала, већ брак, муж.{S} Томе је требало |
ш јесте да не будеш... као ја, несрећна за увек.{S} И упамти, свет је врло зао према онима који |
а, напротив, била је крупна, доста пуна за своје године, дубоких, угаситих очију, мирних и бист |
илику за свој лични интерес.{S} Кампања за кампањом низала се.{S} Уносило се сувише јужног темп |
назове својом вереницом, дâ јој обећања за цео живот, свечано, пред родитељима и публиком, па д |
кле догађаје са много искреног сажаљења за друге, а са пуно дубоке жалости за себе.</p> <p>Мајк |
, који је такође имао велика одушевљења за бољи живот, за нова прегнућа.{S} Својом малом главом |
говој природи беше јако развијена чежња за оним што нема, што је различно од њега, што ствара к |
Не знате ви те ствари — осече се Вишња за први пут. — Ја сам еманципована девојка.</p> <p>Газд |
луле.{S} На зиду је била остављена рупа за чашу или сапун, а изнад ње налазио се узидан крст од |
е свакој новој књизи, повереници одбора за дизање разних споменика, деловође варошких читаоница |
тачено безбрижан, без видљивог интереса за политику.{S} Он је већ у двадесетој години научио да |
Ипак се она савлада прва, затвори врата за собом, ступи дубље у собу, стави руке на кукове, па |
ош луксуз, још немогућност, чиста штета за време које се на њих потроши.</p> <p>— Објасни то ма |
ривреди увођењем земљорадничког кредита за набавку савршенијих справа и средстава, и у опште пр |
S} Изненадило га је што га госпођа пита за мишљење... она, која му је, поред свог уважења према |
овала: имала је шесдесет четири рецепта за разне врсте.{S} Њен главни задатак био је да допуни |
златно обојене лопте.{S} Нашло се места за једну постарију наслоњачу и један сточић, препун чет |
шено још тог јутра.{S} То је била листа за попис становништва.{S} Газдарица је имала жилав врат |
V</head> <p>Кад Вишња оде, Чедомир оста за један тренутак гледајући у правцу где се она изгубил |
е манире, да покаже како је права срећа за земљу и Матовића што је она његова сапутница у живот |
ричких димњака.{S} Чудног облика кућица за црпење воде на обали пружала је своју гвоздену руку |
е га низа страну.{S} Млади човек потрча за њим и једва га ухвати у једном трњаку.{S} Кад се окр |
и живот одрицања, позитивне ствари, рад за човечанство.{S} Паланка ће бити јача од тебе...{S} Ј |
и му тмурно:</p> <p>— Није ми глава сад за то.{S} Жена ми се разболела.{S} Прала јуче кућу, па |
кад није знало за оскудицу, боре се сад за насушни хлеб.{S} Општа чама, вечито јадиковање, стал |
ди, непомирљив идеализам, неутољива жеђ за усавршавањем, сви инстинкти једне душе будне, упечат |
овом доцнијом женом?{S} Да ли осети жеђ за осветом или свирепо задовољство што су сад сви троје |
а на свету.{S} Она није признавала себе за свог господара.{S} Она је заборављала прво правило с |
ање, а од другог су начинили своје собе за спавање.{S} Вишња је распремала кућу, а Аница кувала |
републиканцима, који се у то доба борбе за основна грађанска права нису разликовали један од др |
и француске револуције?{S} Поред борбе за опстанак и свеопштег боја, човек схваћа стање мира и |
министарство и затражила да је поставе за учитељицу.</p> <p>Како је у том селу било празно мес |
к, у једну странку, која изнесе захтеве за најшире грађанске слободе.{S} С друге стране, круна |
о... даље него детињство.{S} Шта се све за то време није десило!</p> <p>Блажени егоист, он ју ј |
олео своју земљу дубоко.{S} Поред бриге за личну будућност, он је мислио и на будућност Србије. |
ти истроше, а душа не оде даље од бриге за насушни хлеб и државни порез.</p> <pb n="142" /> <p> |
њен позив у животу виши од обичне бриге за кујну.{S} На лицу јој је почивао отмен умор, који је |
S} Пхи, али је љута ова цигара — додаде за тим, насмејавши се гласно.</p> <p>Ваљада при том про |
ћутања на њено писмо.{S} Сумња је уједе за срце.{S} Учини јој се да тоне, да се земља сурвава п |
нушам тога сна.</p> <p>Девојка се уједе за усну.{S} Крв осоли њену пљувачку.{S} Навуче покривач |
<pb n="168" /> то није истина.{S} Тврде за тебе да си срећан човек.{S} Причају да се у тебе заљ |
вот, мењају садашњост, ред ствари, жуде за нечим вишим од свакодневне егзистенције.{S} Она се ч |
тренутку скидају букагије с ногу и нуде за министра... на професорову ћерку, око које ће се већ |
план своје другарице.{S} Само, она нађе за добро да је опомене:</p> <p>— Чувај се Чедомира, Виш |
здржати од једног покрета.{S} Он је узе за руку.{S} Она се не трже.{S} Он продужи свој нагиб и |
позлаћен косим зрацима сунца.{S} Он узе за руку своју другарицу; брзо се трже, њена рука била ј |
ије су животиње крокодили јер лију сузе за одбеглим пленом...{S} У државама где је оморина, теж |
први ђак у сваком разреду, четворка је за њега била увреда, никад је није добио.{S} Десио му с |
је пријатно.{S} Свога мужа сматрала је за нову играчку коју је добила и која треба да је поред |
ла утешити.{S} Своју грешку сматрала је за кривицу.{S} Стид ју је било и од самог Илића, а ради |
и уздисаја, али даље... права љубав је за њу била забрањена.{S} Као сви људи здрави и природни |
умео поновити целу.{S} Учитељ, који је за свој рачун учио немачки језик, називао га је <foreig |
је слободоуман, бар у теорији.{S} Он је за сва права, бар док не добије своје право.{S} Невин у |
он сад?{S} Шта ли ради?</p> <p>— Он је за мене мртав! — одговори енергично сама себи.</p> <p>А |
ло у мени“.{S} Али млади студент био је за њу јаче везан него што је сâм мислио.{S} Раскид са п |
о је једну и другу девојку.{S} Радио је за испите више него што је требало.{S} Читао је књиге, |
јку коју је узео за жену.{S} Начинио је за свагда неспособном за срећу девојку коју је волео.{S |
х мисли.{S} Једно женско срце куцало је за њим.{S} Он то сад зна, зна позитивно, има дакле сигу |
киња, што је волела нашу кујну, било је за причу.</p> <p>Вишња је мало јела и говорила тек коли |
примети заједљиво стара девојка — то је за причу!</p> <p>Брод обиђе брдашце, и пред путницима с |
тио са божићњег распуста.{S} Тек што је за собом притворио врата, кад их газдарица отвори, боса |
забуну своје другарице.{S} Узела ју је за обе руке, и понављала:</p> <p>— Па како си ми још?{S |
није још задата, а не зна оно што му је за лекцију.{S} У гимназији је било још горе.{S} Из нема |
уку од материјалног живота.{S} Новац је за њу био као неко средство за прављење поклона, излишн |
е исте ноћи Вишња је сањала да се удаје за Чедомира.{S} Сан је био тако јак, да се пробудила св |
ђе са Чедомиром, да га поново придобије за црвену заставу, да подели с њим ову срећу.{S} Али... |
лу, нека учи, а ако неће, значи да није за њу, па ће гледати друга посла.{S} Шта је мени шкодил |
хартију на полутабаке, начинио превоје за исправке, умочио перо.{S} Имао је толико ствари да к |
ратише више.{S} Бела није хтела да чује за Париз.</p> <p>— Ја у Француску? — викнула је кад јој |
не, стругаре, штампарије, разне фабрике за прераду наших сировина.</p> <p>Младић се видљиво зан |
си педесет гласова.{S} Дао је две банке за шешир.</p> <p>— По два гроша од гласа!</p> <p>— Тако |
ћ, секретар суда.{S} Била је пуна хвале за младог чиновника.{S} Тако исто и сестра.{S} Само, ре |
женама машине, декорисао кафанске сале за забаве, заступао једну мађарску фирму пољопривредних |
помијара и ђубришта.{S} Оне су излазиле за тренутак из тих јадних кровињара, којима би пожар уч |
арице су говориле како се нису спремиле за овај или онај час, грдиле своје наставнице и бројале |
У округу нема више од три четири школе за женску децу.{S} Али шта ће теби универзитет? — тврдо |
своју земљу.{S} Кириџије су биле зашле за кукуруз, види им се само глава.{S} Поље је дисало ми |
пискав глас нешто природне женске жеље за допадањем.</p> <p>Младен га је позивао такође:</p> < |
тну.{S} Данас је Илић имао најмање воље за то, те се склони у прву капију.{S} Матовиће је била |
посети све те ствари, тако уско везане за њу, да им каже да се вратила, да постоји, да живи, ж |
pb n="57" /> и ствари тако тесно везане за њен дотадањи живот.{S} Узалуд се девојка борила да с |
е су ситне куће на један спрат и механе за сељаке.{S} Та црква је једини сведок да је Чачак пос |
ао младића у дућан, понудио га да седне за тезгу, до саме касе, поручио кафе, па онда с њим раз |
, кад би уграбио од своје жене да седне за кујнски сто и једе што прво дохвати.{S} Али му је то |
ти је нешто назебла, па се много брине за тебе, да и ти ниси, не дај боже, болесна, да ти школ |
вом.{S} Тај човек је посматрао спремање за свадбу у кући Матовићевих мирно, као да се то тиче н |
већ вештину опортунитета и хладне крпе за угрејана чела.</p> <p>То је била соба сиротињски нам |
им дрвећем, испод којих се налазе клупе за одмор.{S} Зашто се не зауставити на том месту, зашто |
свиђа њему...{S} Вере ми, спремај паре за свадбу.</p> <p>— Не будали! — поново се наљути муж. |
ти. </p> <p>Девојка се склони од ватре за тренутак.{S} Онда узе неки други посао.{S} Радила је |
овали.{S} Из неба осу плаха киша, да се за час начини поток поред њиних ногу.{S} Они су ишли да |
...{S} У Србији има толико будала да се за педесет година не роди ниједан ипак би их доста било |
човек који губи равнотежу и тражи да се за шта ухвати.{S} Жабе су крекетале, попци и скакавци з |
пљиво крај школске године и спремала се за последње испите.{S} Али никад не поведе разговора пр |
о и он.{S} Две близнакиње узимале би се за руку и излазиле на улицу, па шврљале око гомиле песк |
новали су под једним кровом, хранили се за истом трпезом.{S} Поред тога, Бела није навикла да ј |
т кафана...{S} Кад се напије, ухвати се за телеграфски дирек.{S} Ту је у стању да остане <pb n= |
ћка <pb n="204" /> своме зету. — Зар се за свадбени пут купују новине?</p> <p>— Нешто ме интере |
вране.{S} Садашњица нуди једва предмете за радост.{S} Данашње доба...{S} Пардон, изволи напред |
но.{S} Вашим именом и угледом јамчићете за исправност својих поступака.{S} Живот, смрт, љубав, |
о ићи даље и питати несигурне хоризонте за нечим што више није наше?{S} Зашто пустити да дани и |
</p> <p>Најзад их донесе: малене ножиће за воће, са оштрицом од месинга и дршком од порцулана, |
пратио их у варош, окопавао им баштице за цвеће, позивао њихове другарице на седељке; нико ниј |
анима.{S} Немогуће, Илићу; није то више за нас, нисмо више деца.{S} Било и прошло.</p> <p>Он по |
ац на насмејане усне, које се прилепише за његове, и осташе тако, за један тренутак, слатке, то |
реч својој другарици да јој проводаџише за прву прилику која им се допадне.{S} Ниједна мучна ми |
е човек, више мушкарац.{S} Они остадоше за тренутак забезекнути једно пред другим.{S} Чедомир ј |
о стари познаници.</p> <p>Ускоро седоше за вечеру.</p> <p>То је била скромна кућа једног државн |
адих људи, који се боре против живота и за живот, мењају садашњост, ред ствари, жуде за нечим в |
е попаца, крештање жаба.{S} Он је узе и за другу руку.{S} По башти су цветали патлиџани.{S} Рит |
ама је свеједно: куд једемо сви, биће и за њега...{S} Можемо му дати и једну собу у авлији — до |
патлиџани, који би се спарушили чим би за педаљ одмакли од земље.{S} Жене се кувале по шупама, |
ачких симпатија.{S} Приговарала је себи за то: што год има добила је од тог оца са великим, мес |
било кадро спречити га у његовој борби за народ.{S} Његов радикализам није био више политика, |
римитиван живот, они често имају љубави за добро и изврсних намера.{S} Али, њима је нови живот |
а калдрма, виделе се коњушнице, станови за послугу и једно изврнуто буре.</p> <p>Кад прође поре |
у се плаћа.{S} У слободном времену ради за себе.{S} Све је то он сам израдио.{S} Погледај овај |
ма око панораме коју је правио у кутији за фул, био непажљив кад професор предаје и лепио фишек |
— говорила је газдарица својој вратарки за њих. — Постеља до постеље, па се не погледају.</p> < |
соја?{S} Његов прадед борио се јуначки за слободу своје земље, његов дед је кметовао дуго годи |
ке и воде, а мало пасуља и пастрме, али за кога тврде да је најукуснији од свих српских пасуља. |
ја је била далеко од праве раскоши, али за Илића представљала готово свет блаженства, попуштала |
{S} Кад смо ми били млади, ми смо знали за љубавне изјаве само из романа...</p> <p>— Времена се |
1912 и 13 године, јер они који су пали за Отаџбину, по речима једног великог песника прошлог с |
изу острва Циганлије, где се пруга дели за иностранство, Илић погледа кроз прозор.{S} Да ли вид |
морали волети ову земљу кад су се били за њу.{S} Чедомиров поглед пређе преко главне стазе, ко |
е.{S} Покушавала је да веже своје мисли за свакидашње кућне ситнице, трудила се да се сети лица |
<p>— Имате ли мало хартије?{S} Треба ми за потпалу? — изненади га један глас.</p> <p>То беше ње |
љу где нико не воли да се пашти, чак ни за своје задовољство!{S} Препирали смо се дуго, али му |
.{S} Они су обоје били и сувише озбиљни за своје године.{S} Чедомир је, намрштених веђа и сумор |
шимшира, споредне стазе и силуете барни за грешење простирки.</p> <pb n="191" /> <p>Они се беху |
вот природе, где се дрво с дрветом бори за што више сунца.{S} Понекад би се заборавио и жалио ш |
са два витла, те га цело село прогласи за најдаровитијег човека под небом и помири с оцем.{S} |
јокама испод њих примећивали се натписи за лорбер, нишадор, алеву паприку.{S} У другом делу дућ |
е већ бринула шта ће сутра лепо скувати за ручак, те је питала своје гошће шта више воле: кисел |
ављало на огледалу.{S} Затим се дохвати за главу и растрже плетеницу.{S} Плава, свилена коса се |
газдарица ради нешто у кујни.{S} Ухвати за кваку и изађе.</p> <pb n="305" /> <p>— Арапе! стрвин |
евесела?</p> <p>Стара девојка је ухвати за руку.</p> <p>— Слушај, слатка Вишња — рече јој. — Ја |
а предлог Вишњин, он се несвесно ухвати за џеп.</p> <p>— Оно је механа! — одговори полако.</p> |
аке.{S} Јер најзад, нашто вечито трчати за критиком, за рушењем, за духовитошћу, за исмевањем и |
писмо.{S} Какав ће то радостан дан бити за њу!</p> <p>Пред пошту дохрама <hi>новинар</hi>.{S} Т |
је прошло, мислити само на себе, радити за своје испите и не осећати ништа.{S} Али није могао.{ |
што ће видети отуд није отмено говорити за ручком о сељацима, те једва дочека кад се Бела умеша |
Часови су пролазили, требало се журити за воз, и она приону око свога кофера.</p> <p>Имала је |
ебе...{S} Једног дана, ти ћеш се решити за конвенционални брак, и ђаво ће знати да ли ћеш шта с |
љења за друге, а са пуно дубоке жалости за себе.</p> <p>Мајка јој је умрла оног лета кад се Чед |
м додаде у шали:</p> <p>— Вишња ће поћи за мене.</p> <p>Девојке примише шалу.{S} Њихов несташан |
а.{S} Еманципација!...{S} Да дивне речи за нашу земљу где нико не воли да се пашти, чак ни за с |
ежао је од своје среће, мислећи да трчи за њом.{S} Није прошло ни неколико минута, а он је већ |
а онда прешао у државну службу, добивши за преписача у Ваљеву, где је начинио целу своју карије |
ј гореле.</p> <p>Њена мисао осветли јој за часак преживели живот.{S} Вишња виде Београд... у не |
затвор по апсанама; закон је био једнак за све.{S} Међутим, било је нас који смо имали новаца и |
од тиквена листа ни да састави монограм за мараму.{S} У осталом, то је Радоју најбоље ишло за р |
венчаног.</p> <p>— Ја се озбиљно бринем за ваш опстанак у државној служби — приметио му је дире |
деш моја жена!{S} Ја сам кадар да радим за двоје.</p> <p>— Ти заборављаш опет стварност.{S} То |
у стари.</p> <p>— Ја бих хтео да изучим за златара код тебе.</p> <p>— Какав златар на ово време |
рални закон породичног живота са борбом за испуњење својих сопствених потреба.{S} Њено васпитањ |
ну.{S} Начинио је за свагда неспособном за срећу девојку коју је волео.{S} Он је био добар као |
ља и бацала се право на град.{S} Срећом за Чачак, са те стране налазио се неки старински бедем, |
где избија топчидерски трамвај на друм за Обреновац, нашли су једну клупу и сели да се одморе. |
из нова.{S} Али се он осећао неспособан за тај напор.{S} Његова мисао је била уморна. срце боле |
око њега, само се он осећао неспособан за најмањи покрет.{S} Он није живео, није био међу живи |
{S} Он је имао да се бори из дана у дан за комад насушног хлеба, те га је та борба изоштравала, |
p> <p>Она је била људски створ, завезан за земљу.{S} И још нешто горе: жена, женска страна, под |
од мене?</p> <p>Без Илића, цео њен план за високим студијама изгледао јој је излишан.{S} Ради њ |
осветио за философа.{S} Зато је сматран за смешног, и ако их је било много луђих.{S} У државној |
му се тада исто тако лако као и тај сан за идеалном драганом: он је био само сиромашан ђак, без |
S} У соби је било тихо.{S} То беше стан за самца другог реда с најпотребнијим намештајем и лукс |
м ћеркама, млад свет који живи неопажен за школским клупама, а испуњава један велики део престо |
омио преко три брда, био је као створен за поверљиве састанке.{S} Неколико корака од средине гр |
са Белом, разви новине.</p> <p>— Пардон за један часак... само нешто да видим.</p> <p>Није се п |
е смело тврдио — те га је Илић поучавао за скромну награду.{S} Ову платицу надокнађавала је гос |
ежа, где је осуђеник с новцем заповедао за паклић дувана осуђенику без новца.{S} На крају краје |
ко је лепо овде! — рече она лагано, као за себе.</p> <p>Сунце је завијало својим сјајем тиху во |
>— Шта ли ради служавка? — рече она као за себе, па повири у предњу одају.</p> <p>Кад се окрену |
ић — прочитај ову вест...</p> <p>Па као за себе додаде:</p> <p>— Како свако има достојанства; ј |
" /> вештина, политика.{S} Он није знао за обзире, компромисе, сходности, релативности, уравнот |
ала шта би мислио њен отац да је сазнао за посету младићеву!</p> <p>Ни сама мисао да је Чедомир |
е жењен, остале сведоџбе, радио марљиво за своје испите, прелиставао многобројне уџбенике, проч |
међу својим књигама.{S} Седао је поново за свој сто и настављао своју расправу.{S} Неодређена с |
вратима, после се враћао, седао поново за посао.{S} Осећао је инстинктивно да му је тај рад је |
S} Новац је за њу био као неко средство за прављење поклона, излишних ствари, за шарање живота |
је успео да оснује акционарско друштво за експлоатацију Моравине снаге.{S} Влада је одобрила п |
а од првих успомена.{S} Отац га је узео за руку; у пекарници на крају вароши купили су хлеба и |
, као комад леда.{S} Чедомир ју је узео за обе руке, привлачио ју је к себи, клекнуо је пред њо |
{S} Није задовољио девојку коју је узео за жену.{S} Начинио је за свагда неспособном за срећу д |
S} То му се увртило у главу и није хтео за длаку попустити, као да би се огрешио о један принци |
огао.{S} Усред читања, кад је можда био за читав континент далеко од Београда, за стотину веков |
о тешком расположењу.{S} Стид ју је био за онај тренутак заборава који се десио кад је Чедомир |
ребно.{S} Што се тиче реда, он није био за претерану похвалу; по патосу се повлачио један шал, |
одофицирске школе, Њутон би једва добио за телеграфисту, а Миржеови чергаши завршили би на попр |
вршенство.</p> <p>Чедомир Илић је жудио за животом, за животом потпуним.{S} Он је хтео да га ви |
ше се није враћала.{S} Њен дух је тежио за науком, литературом, политиком и тако нечим, стварим |
pb n="19" /> је себе већ тада прогласио за великог човека.</p> <p>Кад је ступио на Велику Школу |
"la">in </foreign>, он је себе посветио за философа.{S} Зато је сматран за смешног, и ако их је |
раља Александра.</p> <p>Вишња оста тако за један тренутак.</p> <p>— Буржоа! — рече презриво.</p |
S} Руке се укрстише.{S} Они осташе тако за један тренутак, чврсто загрљени, као да су хтели зад |
ма.{S} Људско срце му изгледало преуско за његов сан и мисли.{S} Поново је почињао да живи.</p> |
.{S} Села, у којима се никад није знало за оскудицу, боре се сад за насушни хлеб.{S} Општа чама |
да зарадим!</p> <p>— Онда ћу ја у село за воденичара! — одговори младић тврдоглаво.</p> <p>И т |
одвуче стара девојка — страх ме је било за тебе.{S} Ово је велика варош, а у њој има злих људи. |
ву сенку по земљи.{S} Сунце је залазило за један облак, бацало зраке и чаробно осветљавало парч |
је било лепо јесење вече, сувише топло за то доба, једно од оних чежњивих вечери које саме поз |
S} У осталом, то је Радоју најбоље ишло за руком.{S} Учитељ се вечито <pb n="58" /> жалио да Ра |
И сад, да се ту усели неки Нишлија само за то, што господин саизвољава узети његову сестру за ж |
S} Лака и површна, знала је живети само за своје задовољство и мислити једино на оно што је при |
ома, који је последњих година знао само за зле стране живота: одрицање старих пријатеља, кињење |
зваше твој директор.{S} Оне знају само за време, за простор, сисаре, преживаре, за опште ствар |
кву везу; неморалан, јер се обавезујемо за нешто што није у нашој власти.{S} Брак ствара од људ |
од народа који пати.{S} Међутим, ми смо за народне масе везани хиљадама многостручних задатака. |
Осећала је да је њено цело биће везано за њега.{S} Њено срце грчило се у мукама.{S} У њеној ду |
стаде неодлучно.{S} Било му је још рано за вечеру.{S} Погледа око себе неодређено.{S} Затим се |
и на његовом небу, осветлити га чаробно за који тренутак, па се после изгубити, остављајући сту |
Ми смо били везани присним везама једно за друго.{S} Време, ћуд или неки глуп неспоразум, раздв |
забрала.{S} Али време није било погодно за размишљање.{S} Часови су пролазили, требало се журит |
е одморе.{S} Место је било као створено за састанак пред растанком.{S} Неколико путова и странп |
су његови најљући противници.{S} Лично за себе, они не траже много.{S} Највише, да се, дошав н |
кажем им ја.{S} То је сувише романтично за Београд.{S} Знао сам ја, велим...{S} Не би ти долази |
но.</p> <p>— Имала си право.{S} Није то за наше жене!{S} У земљи где три четвртине народа не зн |
кад сазна шта јој се десило. — Није то за тебе.{S} Ја то видим.{S} Хтео сам ти то рећи још ран |
је виде како потаркује ватру. — Није то за тебе, не приличи ти. </p> <p>Девојка се склони од ва |
чких влада у Србији, она је била вечито за одржавање неке врсте племства, захтевала је скупоцен |
есаврела, загорела.{S} Било да купи што за кућу, малопродавци варали су је, продавали скупље, к |
требе и где је требало новца само нешто за порез или молитву. <pb n="21" /> Они нису рђави ника |
лаћао је стан; остајало му је још нешто за дуван, ситан трошак и по коју књигу. <pb n="84" /> Х |
Србин или Турчин, свеједно који ће поп за то захваљивати Богу.{S} Један део чланова успротиви |
ручуј вечиту скрушеност; пењи свој глас за једну ноту више изнад свакидашњости.{S} Ето ти кључа |
о Младену какву гравуру или други украс за његову собу.</p> <p>— И сем тога, мени је пријатно в |
Врло је похвално кад не губите интерес за науком.{S} Али то је ваша лична ствар.{S} Мене се он |
а.</p> <p>Откако Матовић поста кандидат за министра, седељке после ручка бивале су краће.{S} Ст |
но.</p> <p>— Имам да ти кажем мој живот за ове последње године, да ти кажем: шта сам желео, а ш |
оком.{S} Доиста, обала поред Саве, пут за Вишњицу, самоникле улице по Чубури, виделе су тада м |
он сам израдио.{S} Погледај овај сточић за пушење.{S} Није ли читаво уметничко дело?...{S} Ево, |
.{S} У једном су наместили кујну и собу за примање, а од другог су начинили своје собе за спава |
м нуди хиљаде руку, да нам олакша борбу за насушни хлеб.{S} Ево овде у равници, где се киша оче |
S} Све снаге је требало уложити у борбу за слободу.{S} После ће доћи остало само по себи, ако ј |
своју сестру, не задржа никакву резерву за себе, и врати се у Београд.{S} Мајка је покушала да |
љим пијацама, организовати сталну бригу за народно и сточно здравље, појачавати принос у пољопр |
мало дете и кад се молила свесрдно Богу за своје лутке и болесну мачку.</p> <p>Она покуша да от |
а.{S} Ти чекаш, гладан и жедан, награду за твоје философске спекулације, а око тебе диже се вих |
аклоност.{S} Али право средство, понуду за брак, није употребљавао.{S} Можда би само једно поло |
ознатијим госпођама на шеталишту, знају за девојке с великим миразима.{S} Њима је свеједно који |
их је смисао зла.{S} Оне иначе не знају за њу.{S} А оне које је назру, оне су као ове муве што |
?{S} Ја то нисам хтео.{S} Мене сматрају за мирна човека, али видиш, ја се питам да ли у мени не |
, служе војску одмах по матури, уписују за то време семестре на универзитету, и већ знају вредн |
њига, што би довољно било другом човеку за цео живот, остави све друго.{S} Кад се кола хтедоше |
и су хтели употребити ту згодну прилику за свој лични интерес.{S} Кампања за кампањом низала се |
е мутно познатих места, изазивале слику за сликом преживелих догађаја, доносиле јој одјек млаки |
говори Илић енергично, и ухвати девојку за руку.</p> <p>— Шта ми имамо још једно другом да каже |
да једино на свету, куца у том тренутку за њега... на своје лектире, убеђења, на себе самог...{ |
едно јако, немирно осећање, слично болу за домовином.{S} У његовој природи беше јако развијена |
е болестан, те не може долазити у школу за неко време.{S} Знао је да му се неће веровати.</p> < |
тренутку жељкао једну неостварену жељу за променом садашњице, нејасну жељу за нечим потпуним, |
ељу за променом садашњице, нејасну жељу за нечим потпуним, савршеним, која би хладном мислиоцу |
јој би мило, али убрзо одби ташту жељу за каћиперством и рече у себи:</p> <p>— Он се вара.{S} |
том својих вршњака.{S} Оскудевали су му за то васпитање и средства.{S} Отац му је умро још док |
лико венаца лука.</p> <p>— А шта ћеш му за ствари?</p> <p>— Има старог мебла колико хоћеш, трун |
апетит, извлачио из џепа велику мараму за један крај, као заставу, брисао нос на сав глас и хв |
, читати бљутаву литературу препоручену за школску младеж, одушевљавати се да се појави у Чачку |
господин саизвољава узети његову сестру за жену.{S} Мајка је покушавала да га умири, приволи.</ |
?{S} Свега може бити.</p> <p>Остали су за тренутак једно наспрам другог, неми, без речи.</p> < |
тавити деци срећнијих народа.{S} Они су за нас још луксуз, још немогућност, чиста штета за врем |
ципе.</p> <p>— Принципе!{S} Принципи су за децу, за школске клупе.{S} Изузетци, маленкости, про |
ић својој жени и најстаријој кћери штоф за хаљину из Београда; штоф је морао бити по најновијој |
овог пута искрено.{S} Узе двоје младих за руке, приближи им главе, на нешто драмски начин, заг |
то је Илић имао стално по коју лепу реч за њу, девојку која је своју ману осећала све дубље јед |
Каткад се деси да његова кугла пада баш за оним димњаком од стругаре, па димњак изгледа као пре |
уне суза.{S} Ако остане с Чедомиром још за тренутак, осећала је да се неће моћи савладати, да ћ |
кне.</l> <l>Ако ти никне лудаја,</l> <l>За мене младу да лудиш,</l> <l>Ако ти никне буника,</l> |
диш,</l> <l>Ако ти никне буника,</l> <l>За мене младу да буниш.</l> </quote> <p>Сунце је било ј |
3"> <pb n="141" /> <head>XIII</head> <p>За то време, Вишња је уредно похађала предавања, читала |
рука камарадерија у политици и честитим забавама.{S} Ту су долазили студенткињин брат, артиљери |
нама машине, декорисао кафанске сале за забаве, заступао једну мађарску фирму пољопривредних сп |
породице у којим је наставала, умерене забаве <pb n="35" /> у школи, видела је сад нову варош |
едставио девојку њима.{S} А сад, она се забављала с њима, они се забављали с њом, као да он ниј |
А сад, она се забављала с њима, они се забављали с њом, као да он није постојао, као да га ник |
lang="de">Wunderkind</foreign>.{S} Прву забавну књигу коју је прочитао, било је једно старинско |
ивало је румено и бело грло.{S} Руке је забацила.{S} Наслонила се цела на младића.{S} Тамно жут |
који се у Србији још може наћи само по забаченијим селима, као неким чудом сачуван од укрштава |
грчевито, шетао по соби или бежао... по забаченим крајевима, простачким кафанама, вијан као нек |
S} Пред њом је лежало наго, младо тело, забачених руку, набреклих груди, устрепталих слабина и |
гледа око себе.{S} Налазила се у једној забаченој улици.{S} Ноћне светиљке чкиљеле су у зраку п |
де га поднаредник, у чизмама, са шапком забаченом на теме и сабљом преко колена. — Парламентари |
е мушкарац.{S} Они остадоше за тренутак забезекнути једно пред другим.{S} Чедомир је скинуо шеш |
} Тај се израз губио све више у извесну забезекнутост што је нашла више него што је очекивала.< |
ије се преварио.{S} У једном листу нађе забележен јучерањи случај.{S} Белешка је гласила :</p> |
ања, спреме.{S} Више пута узмем перо да забележим идеје које лутају кроз моју главу и изгледају |
е никога не тиче.</p> <p>Ова издаја сна заболе га као удар у срце.{S} Он се диже с клупе, прође |
ог.</p> <p>Вишња се стресе.{S} Образ је заболе, као да ју је Чедомир ујео.{S} Она се диже нехот |
ла тело.{S} Кад би га неко ма и очешао, заболело би га до срца.{S} Близу Калимегдана срете га ј |
мајка је, а тетки треба мало, па да је заболи глава.</p> <pb n="28" /> <p> С Кајом је била још |
ту сивину, ка његовој другарици, у њен заборав.{S} Млади човек не поче свој говор о вољи, али |
ењу.{S} Стид ју је био за онај тренутак заборава који се десио кад је Чедомир био у њеној соби. |
се да не мисли на њу.{S} Хтео је да је заборави.{S} Њена слика се брисала, срце ћутало.{S} То |
у разблудни осмејак њених усана, да се заборави и преда њеном загрљају меком, по потиљку, само |
се тицало које је доба дана.</p> <p>Ти заборави су му пријали.{S} Остављао је, као сви слаби љ |
но се радовала што иде у престоницу.{S} Заборавила је многе раније непријатности.{S} Велика вар |
ављају своје мртве, а зар ми живи да се заборавимо?{S} Ти нарочито, Вишња... ти си још увек так |
воје олистале круне, да се и ми страсно заборавимо као чела на каквом цвету.{S} Вишња је несвес |
а ко је север.{S} И доцније није никад заборавио што је ту научио.</p> <p>Затим му паде на ум |
ори за што више сунца.{S} Понекад би се заборавио и жалио што није више учио школе.{S} У то доб |
<p>Блажени егоист, он ју је био готово заборавио.{S} Они беху далеко једно од другог.{S} Он је |
} Она узбуди цело његово срце, он хтеде заборавити садашњост, притиснути је на груди, рећи: „Мо |
арне зачкољице.</p> <p>— Ју, за мало не заборавих... — присети се рођака. — Да ти представим: м |
, ми смо још ту, ми живимо.{S} Други не заборављају своје мртве, а зар ми живи да се заборавимо |
толиким рекама српским.{S} Зашто ми њу заборављају?{S} Зар она није велика, главна наша река ? |
, отварала јако своја нешто бледа уста, заборављала на своју сакатост, храмала око студента, пљ |
Вишњу.{S} Она се мирила са том вароши, заборављала је на рђаве часове које је у њој доживела; |
авала себе за свог господара.{S} Она је заборављала прво правило свога новог васпитања да млада |
ас неког из њеног друштва, и она је већ заборављала на свог првог учитеља.</p> <p>То је тако тр |
принцип.{S} Он је био сув доктринар.{S} Заборављао је да поред науке постоји оно што се зове пр |
су, чинили су своје дејство.{S} Илић је заборављао незгодни случај и своју оскудицу.{S} И они с |
дивља травуљина.</p> <p>Само је Матовић заборављао, да је он, у свом детињству, имао једну опак |
ам кадар да радим за двоје.</p> <p>— Ти заборављаш опет стварност.{S} То се догађа у драмама и |
али, уверавајући га о срећи, о љубави и забораву.{S} Они су га тешили, превлачећи постепено вео |
беспрекорне врлине, испунила поукама и забранама. — Је ли слобода допустити оно што је недопуш |
дућана.</p> <p>— Бог с тобом! — чула је забрану унапред. — Шта ће рећи свет кад те виде саму.</ |
, али даље... права љубав је за њу била забрањена.{S} Као сви људи здрави и природни, она се бо |
јој и колена задрхте, као кад је читала забрањене књиге.{S} Једва је чекала да дође подне, да п |
покривала божанствену бисту и њене две забрањене руже.</p> <p>— Са своје стране — продужи он, |
ишња, којој је морал патријархалне куће забрањивао свако попуштање од правог пута.{S} Корачала |
л суревњиво и забринуто.{S} Суревњиво и забринуто <pb n="69" /> се надао сваког часа лопову кој |
као мангала, чувао свој мâл суревњиво и забринуто.{S} Суревњиво и забринуто <pb n="69" /> се на |
схвати сву своју несрећу.{S} После прве забуне, обузе је љутња.{S} Баци новине на под.{S} Затим |
аставнице.</p> <p>Каја није примећавала забуну своје другарице.{S} Узела ју је за обе руке, и п |
ци, па док јој она <pb n="115" /> уноси забуну у главу, претрчи поново преко дворишта, упадне у |
о бела лука.{S} Због њих су се први пут завадили.</p> <p>— Доста с тим паприкама! — викнуо је м |
потпуности.{S} Неколико покушаја да се завађена крила опет сједине остали су без успеха.{S} Ја |
луда, болесна жудња да рашири руке и да завапи гласно.</p> <p>— Имате ли мало хартије?{S} Треба |
уморна, врло уморна... — покуша она да завара знаке свога узбуђења.</p> <p>Познавала је добро |
затим.</p> <p>Она је била људски створ, завезан за земљу.{S} И још нешто горе: жена, женска стр |
му допадне, јер је она, својом хромошћу завезана за кућу, сањала често о заљубљеним паровима ко |
иким канабетом, нешто суморан са тешких завеса које су стајале као прилепљене уз прозор, и са о |
велика постеља, заклоњена црвено мрким завесама са жутим пафтама, које се данас виде само по д |
е ниска, неизветрена одаја, с навученим завесама.{S} Чедомиру, који пређе нагло из светлости у |
чује.{S} Биље зри.{S} Вишња је спустила завесе.{S} У соби је мрак, али мало што да је свежије.{ |
воју собну хаљину, подиже један крај од завесе, и посади се крај прозора.{S} Напољу је свитало. |
н кревет, проваљен миндерлук, прозорске завесе на алке, нешто цвећа у саксијама и пуно дима од |
ало у собу.{S} Кроз расходоване чипкане завесе примећивало се с муком двориште.{S} Сумрак је ку |
канабе поред њега.</p> <p>Кроз чипкане завесе на прозорима видело се једно парче улице, остата |
а се шаренила повесма вунице, превучена завесом од тула; видели се калупи од фесова, разне кути |
<p>— Ју, роспије! — оте јој се, готово завидан, усклик кад угледа Белу у њеном нереду.</p> <p> |
ним сродником.{S} Или може бити, рођака завиди рођаку што је великошколац, образован човек, виш |
е.</p> <p>Вишња није била створење које завиди, али та срећа дотицала је се неугодно.{S} Срце ј |
ек што му се учини да се Овчар и Каблар завијају неком маглом.</p> <p>Друштво их је звало да по |
на лагано, као за себе.</p> <p>Сунце је завијало својим сјајем тиху воду, зарђале шуме и један |
p>Бела је стојала пред њим.{S} Њене очи завијао је вео видљивог узбуђења.{S} Њени <pb n="131" / |
е су већ кроз атмосферу и покушавале да завију у помрчину разгранате врбе по обали.{S} Са сусед |
— Дошла Ката данас, па као да се у црно завила, плаче, суза јој сузу не стиже.{S} Вели, ни кошу |
мишљења, нарочито кад се тиче политике, зависе од њиховог материјалног положаја.{S} Њихове симп |
С пуном збиљом, као да то само од њега зависи, покуша да од те две девојке начини једну.{S} Па |
х бића која иду право и чија судбина не зависи од њих самих, већ од оних које ће срести и који |
ији <pb n="48" /> од њега, они од којих зависи ток државе и друштвеног живота, не усвоје Чедино |
ете, усред тих људи што мисле да од њих зависи круг земаљске планете.{S} Она се сети много лепи |
х такозваних угледних београдских кућа, зависних од владе, оставиле изненадно, на пречац, демон |
рзео га оном мржњом, помешаном са нешто зависти, коју осећају слаби према јакима.{S} Он је у но |
.{S} Слушала је од другова да говоре са завишћу да је то најбоља кондиција у Београду: стан, хр |
о да се подавала млаком ваздуху који се завлачио под рубље.</p> <pb n="309" /> <p>— Шта ја ово |
} Дају ти моћ да разумеш ствари, али те заводе својом неприродном логиком; пуне ти главу својим |
белило између трепавица.{S} Та глава је заводила, бркала мисли, одвлачила у пропаст.</p> <p>— Љ |
дној земљи гатки.{S} Коса јој је падала заводљиво преко лица.{S} Ветар се играо са скутовима ње |
писмо свршио, написао адресу и залепио завој, дубок, сладак уздах отео би му се из груди, а гл |
Оно је било у једном великом пословном завоју зелене боје, с натписом радње њеног оца.{S} Посл |
} Бела ми је сад признала све.{S} Вели, заволела је Чедомира још чим га је видела... много јој |
ећање било довољно, па да га она поново заволи без бојазни.{S} Јер је она била жена, а код жена |
метала.{S} У кући је био без капута, са заврнутим рукавима од кошуље.{S} Није волео многа мењањ |
овињара, којима би пожар учинио милост, заврнутих рукава, знојава лица, раздрљених груди и врат |
подбратку. — Ко би помислио да тако уме завртети мозак девојкама!{S} Бога ми, Бела, пази се доц |
е.{S} Само знај, нећу скандала у кући — заврши он.</p> <p>Илић није ни сањао да се овакви разго |
!...</p> <p>Застаде, одмахну руком и не заврши реченицу.</p> <p>— Ко би играо крајцарица кад би |
p>— Па зар ниси свршила школу?</p> <p>— Завршила сам — одговори Вишња гласом који је сад звонио |
био за телеграфисту, а Миржеови чергаши завршили би на поправци у Топчидеру.</p> <p>— Откуд ти |
до јесени, пошто ће се предавања ускоро завршити.</p> <p>Кад се писмо пошаље из Чачка за Београ |
би могао обвити руке око њеног струка, завући главу међу те две расцветале руже што се крију у |
краватом која се пела уз потиљак, руку завучених у џепове од панталона, сигуран у себе, у свој |
} Један поток је јурио поред ње.{S} Она загази, и пређе на другу страну.{S} Кораци су се прибли |
о цвеће, боје као восак.</p> <p>Друштво загази у ливаду.{S} Иза ногу је остајао сив траг превиј |
у <pb n="273" /> периферију.{S} Вишњине загасите очи севнуше изненадним сјајем.{S} Да ли се сет |
избуди.{S} Река је била разорила брану, заглавила своје корито одроњеним каменом, ишчупаним дрв |
блату.{S} Један шегрт наиђе звиждућући, загледа се у пијаницу и рече му озбиљно:</p> <p>— Ти из |
бојала да не буде примећена, па се опет загледа у чипку, у кошуљу, у два округла таласа која су |
модерне жене нека брину своје бриге, па загледајмо своје јаде.{S} Нека наше жене науче своје љу |
се утркивали да га поздраве, а деца се загледала у њега, као у чудо.{S} Недељом и празником св |
у их поново читао, разгледао сваку реч, загледао у марке, у поштанске штамбиље и датуме.{S} У т |
се уселили у њен храм.{S} Јавну реч је заглушило пиљарско <hi>ко да̑ више</hi>. <pb n="276" /> |
а види јасно, ту, поред себе, да се сав загњури у њега.{S} Он је толико очекивао ову <pb n="98" |
S} Стога побеже са седнице, чим се Каја заговорила са неким колегиницама.</p> <p>Напољу је било |
ико застора би подигнуто, толико тајна, загонетака решено.{S} Ми смо мислили да долази тренутак |
још далеко од истине, пошто васељенска загонетка измиче нашем схватању, пошто нико не зна да н |
егове очи гледале су је из својих дупља загонетно.{S} Она признаде:</p> <p>— Ја хоћу да се обра |
дмети су губили оштре контуре.{S} Нешто загонетно осећало се у природи.{S} У исти мах, око срца |
јела су испадала недосољена, несаврела, загорела.{S} Било да купи што за кућу, малопродавци вар |
ову реч младић задрхта.{S} Један пламен загреја му образе.{S} Пред њим се појави, као у магли, |
а.{S} Па ипак, они пођоше напред.{S} На загрејану руку или чело пала би им која кишна капљица.{ |
да регне — прекину га девојка. — ’Ајд, загрли ме... не стоји ти лепо кад си озбиљан.</p> <p>Ил |
ближи им главе, на нешто драмски начин, загрли их обоје и рече весело, као да је наручивала нов |
ић се осмехну кисело.</p> <p>Госпођа га загрли поново.</p> <p>— Ко би се надао од овог свеца — |
јкине.{S} Он пусти.</p> <p>Кад хтеде да загрли поново тај дивни створ што му се подаје, тог нес |
аш ли се наше школе!...</p> <p>И она је загрли опет присно и свесрдно.</p> <p>Између живота у д |
ти лепо кад си озбиљан.</p> <p>Илић је загрли преко воље.</p> <p>— Слушај, Чедо.{S} Ти си нешт |
ачио ју је к себи, клекнуо је пред њом, загрлио је око паса, притиснуо главу на њене груди, на |
ко колико и њу саму.{S} Он је био кадар загрлити писмоношу који би му га предао и пољубити сто |
енутак потпуне тишине.{S} И две се жене загрлише, трудећи се да утеше једна другу.</p> </div> < |
њене груди, на тело.{S} Осетила је тај загрљај као жив.{S} Свест јој се губила.{S} У ушима зуј |
ра све више.{S} Слика Чедомира, његовог загрљаја и оног бесног канкана пред толиким светом, ниј |
е, а мисао умире у глави.{S} Њему су ти загрљаји падали слатко на срце.{S} Они су му ласкали, у |
хтео утопити своје мисли, он се предаде загрљају који је толико избегавао.{S} Њихове усне се до |
них усана, да се заборави и преда њеном загрљају меком, по потиљку, само оним што је голо од <p |
поцрвене.{S} Ко зна колико осташе тако загрљени!{S} Девојка се покоравала без речи, без протес |
и осташе тако за један тренутак, чврсто загрљени, као да су хтели задржати срећу коју су нашли. |
нивши главу у крајеве девојкине хаљине, загрца:</p> <p>— Опрости, опрости Вишња.{S} Ја не знам |
..{S} У државама где је оморина, тежак, загушљив ваздух, прво, као најнежнији, умиру владари и |
рчи напред: научи лекцију која није још задата, а не зна оно што му је за лекцију.{S} У гимнази |
и рецепта за разне врсте.{S} Њен главни задатак био је да допуни свога мужа тиме што ће његове |
одне масе везани хиљадама многостручних задатака. <pb n="33" /> Отворимо очи, размахнимо рукама |
зе на броју!</p> <p>Вишња сврши школске задатке што је могла брже, па се онда свуче и леже.{S} |
дах ноћи, мирис боровине, свежина росе, задах трулог лишћа.{S} Један трамвај <pb n="79" /> шкри |
ва, њену несташну веселост; овај профил задахнуо је Вишњиним повременим руменилом здравља, њени |
крупним стварима из политике, о народу, задацима Србије као државе и земљорадничком осигурању, |
лони у прву капију.{S} Матовиће је била задесила нова несрећа.{S} Младен, који је још нешто слу |
према њему.{S} Јер нашто онда онај њен задивљен поглед и нервозно угризање усне, кад би га слу |
а ју нико није питао, и гледала младића задивљено, угризнуте усне, истурених груди.</p> <p>Мајк |
{S} Ћевапџије изнели роштиље на сокак и задимили, а по зиду извешали кобасице разне дужине и де |
на криво, говорио шатровачким језиком, задиркивао служавке.{S} Ћерка, која је већ била на удај |
е хоће да се шале, које допуштају да се задиркују.</p> <p>— Хладна је као тестија! — рекао је о |
то Бела испричала Илићу брзо, без везе, задихано, као да је онај младић Краљ Отац или неки акти |
ошли, трчећи, прескачући баре, говорећи задихано, мешајући у говору час <hi>ти</hi>, час <hi>ви |
о тражио.{S} Долазио би уредно у школу, задовољавао би се дивљењем деце, радовао би се што га к |
м мишљењу један сиромах ђак треба да је задовољан што улази и у дечју собу; <pb n="9" /> иначе |
ду је стање одиста очајно.{S} Нико није задовољан и нико сигуран.{S} Најако се осећају тегобе о |
мисли, обузимала га је ватра, осећао се задовољан што је ту, поред ње, што је она близу њега, ш |
класе.</p> <p>— Ако пак хоћеш да будеш задовољан — продужи Ристић — онда мораш ићи из људског |
његова жена нашли су увек могућности да задовоље Белину жељу: купе јој пајаца са звонким прапор |
е добро и на столици.</p> <p>У труду да задовоље што више једно другога, они се готово посвађаш |
ош њене угасите очи.{S} Његова машта не задовољи се тиме.{S} Она оде даље, и стаде му цртати по |
дао на поезију.</p> <p>— Наука ме није задовољила — објаснио је Илићу. — Крајем последњег стол |
S} Никоме није привредио ништа.{S} Није задовољио девојку коју је узео за жену.{S} Начинио је з |
еле епохе“, како ти хоћеш.{S} Морамо се задовољити мањим.{S} То знање премаша дужину једног жив |
ције данашњег друштва.{S} Није се могао задовољити више чекањем да будућност донесе или не доне |
Али сам задовољна — замуца учитељица — задовољна у сваком случају.</p> <p>Па као да хтеде увер |
} Али...</p> <p>— Али?</p> <p>— Али сам задовољна — замуца учитељица — задовољна у сваком случа |
бе, потврди:</p> <p>— Зашто да не будем задовољна!</p> <p>— То је опет срећа... нека врста срећ |
азност.{S} Њих двоје би могли бити тако задовољни једно другим, тако срећни.{S} На срце су му н |
е опажа у присуству жена и људи, лепих, задовољних, срачунатог држања сукње или цигаре, весела |
овци, расположени такође, румена лица и задовољних очију.{S} У јасној светлости пролетњег дана |
а... нека врста среће.{S} Данас је мало задовољних људи.{S} Ретки су као беле вране.{S} Садашњи |
ељаке из околних села, па и из даље.{S} Задовољно срце је замахивало снажно пијуком.{S} По план |
ј као кифла.{S} Нешто мирно, спокојно и задовољно дисало је из целе њене појаве.</p> <p>— Ти си |
друга.</p> <p>— А дотле?</p> <p>— Једи задовољно државни хлеб.</p> <p>— Ти ми се ругаш?</p> <p |
Ја бих хтела, опет, да је видим срећну, задовољну, збринуту.{S} Чедомир је лепа прилика.{S} Ист |
ео је само духом.{S} Проналазио је масу задовољстава радећи дан и ноћ.{S} Учење му је изгледало |
кву ситницу, а прелази преко остварених задовољстава са слегањем рамена, посматра оног првог чо |
у употребљавају на своја задовољства, а задовољства не челиче дух.</p> <p>Син је растао слободн |
те своју слободу употребљавају на своја задовољства, а задовољства не челиче дух.</p> <p>Син је |
ине дотле безизразне очи запалише се од задовољства које се налази у овим церемонијама кад се и |
Поред тога, Бела није навикла да јој се задовољства ускраћују: колико се младић склањао, толико |
међу те две девојке.{S} Бела је тражила задовољство не по осећању него по памети, изазивала ове |
ко не воли да се пашти, чак ни за своје задовољство!{S} Препирали смо се дуго, али му још све н |
површна, знала је живети само за своје задовољство и мислити једино на оно што је пријатно.{S} |
а? — ускликну девојка, не кријући своје задовољство.</p> <p>Мајка и укућани били су је размазил |
раније.{S} Али нисам могао да ти кварим задовољство.{S} Него, враћај се у Београд, па гледај св |
о да се унело, упило у неко надземаљско задовољство.</p> <p>— Хоћеш ли да будеш моја жена? — уп |
е, успем, и тада осетим једно бескрајно задовољство које се не да описати, како каже чâ Јанко В |
Да ли осети жеђ за осветом или свирепо задовољство што су сад сви троје несрећни?...{S} Улица |
дала крај прозора и тражила своје старо задовољство гледајући људе <pb n="57" /> и ствари тако |
једе што прво дохвати.{S} Али му је то задовољство ретко допуштала госпа-Клеопатра, која је <p |
у одлуци да не допусти свом обожаваоцу задовољство љубакања.</p> <p>— Тако ћеш, једном, и мене |
уди долазе увек нешто раније, а да жене задоцне стално.{S} Чедомир је потврдио ово правило, док |
ица.{S} Није морала трчати на час да не задоцни.{S} Па и ти часови!{S} Није их било више од два |
ка је имао стално двојку.{S} Осим тога, задоцњавао је на часове, трошио много времена на тргова |
преноса наследства на своју сестру, не задржа никакву резерву за себе, и врати се у Београд.{S |
кићених шешира, разапетих сунцобрана, и задржа се на једном споменику, окруженом букетом прецве |
е се написати.{S} Затим, подиже главу и задржа је тако уздигнуту цело време, дајући утисак неко |
ком да је остави.{S} Једанпут се толико задржа да га газда-Митар опомену:</p> <p>— Хајд', хајд' |
арица.</p> <p>— Није лепо да се девојке задржавају доцно у вароши — приговори јој стара жена.</ |
овина.{S} Без успеха је и кмет уцењивао задржавајући учитељичину сиротињу.{S} Лазаревићева је о |
е на само са девојком.{S} Али би га она задржавала понекад <pb n="129" /> занимљивим разговором |
поверењем у себе.{S} Њега пак сумња је задржавала сад у свему што би предузео.</p> <p>Избегава |
p> <p>Од тог доба звали су се по имену, задржавали дуже руку у руци.{S} Време им је пролазило у |
го грлио, љубио.</p> <p>Кад би се Вишња задржала с одговором, он је откључавао кофер, вадио ста |
p>Отпутовао је био са женом у Париз.{S} Задржали су се неко време у Бечу и Минхену.{S} Савете, |
е старинске зграде, кад Илић заста, као задржан нечијом снажном руком.{S} Иза првог угла појављ |
Али, на пола собе, она се заустави као задржана једним грчем.{S} Пред њом је лежало наго, млад |
S} Стари <pb n="269" /> пушкар, који је задржао нешто од своје службе у војсци, трудио се да на |
повлачећи се дубље у земљу, док се није задржао у Повлену, у намери да хајдукује, али се ту оже |
нутак, чврсто загрљени, као да су хтели задржати срећу коју су нашли.</p> <p>Из трпезарије је д |
мира да му пошаље пољубац.</p> <p>Вишња задрхта поново.{S} Узбаци руком један прамен косе што ј |
професори доказују толико?</p> <p>Вишња задрхта инстиктивно и не одговори ништа.</p> <p>Другари |
страшно, језиво што је очекивао.{S} Он задрхта јер је то било веће, много теже него што је њег |
ши до половине.</p> <pb n="95" /> <p>Он задрхта кад примети своју пријатељицу, малу паланчанку |
оборену и климао десно-лево.{S} Чедомир задрхта.{S} Та кљусина учини му се као авет која га гон |
љив, а Бела...</p> <p>На ову реч младић задрхта.{S} Један пламен загреја му образе.{S} Пред њим |
уке задрхташе у његовим, па га стегоше, задрхташе опет, и стегоше.{S} Предео је био пуст.{S} Вл |
жена? — упитао је он.</p> <p>Њене руке задрхташе у његовим, па га стегоше, задрхташе опет, и с |
уци, па кроз цело тело, да јој и колена задрхте, као кад је читала забрањене књиге.{S} Једва је |
е врло лепо кад је вашар, окружна трка, задушнице... нарочито кад <pb n="303" /> су задушнице.{ |
шнице... нарочито кад <pb n="303" /> су задушнице.{S} Оне падају уз часне посте.{S} Већ је прол |
Сунце се изгуби тако рећи пре него што зађе.{S} Каткад се деси да његова кугла пада баш за они |
S} С начелних распра прешло се на личне зађевице и грдње.{S} Клуб се поцепа.{S} Један мањи део |
, кад је сунце нагињало западу, девојка зажеле да види залазак на Сави.</p> <p>— Ужелела сам се |
омир прекиде пољубац у једном тренутку, зажелевши да види своју драгану, да је види целу, разго |
и окусиш... „Знам, вели, да их се Вишња зажелела у Београду".</p> <p>Некад јој је све то пријал |
се око нас осећа оргијање природе и ми зажелимо, с једним болним осећањем, да и ми полетимо бе |
је потом глог обелио.{S} Трипут се лала зажутела у школском врту.{S} Трипут је славуј пропевао |
} Чекало се само пролеће, па да се и то зазида, те цела Морава окрене на јаз.{S} Али се пролеће |
} Као што видиш, штета је да новац лежи зазидан у темеље.{S} Фирма за машине даје ми повољне ус |
ознају, али се туђе заједнице, либе се, зазиру једно од другог, стид их је, боје се.{S} Па опет |
ајно: — У вашим годинама, сиротиња није зазор,</p> <p>Чедомир поцрвене и збуњено одобри госпођи |
S} Тада духну ветар.{S} Лишће у џбунова заигра у крај пута.{S} Занесени у своју лепоту, они нис |
као и сибирска поља.{S} Оне су је одмах заинтересовале, одушевиле је готово, јер их је примала |
кад бих се и најмање пожалио.</p> <p>— Заиста? — ускликну девојка, не кријући своје задовољств |
и дамама оскудицу у каваљерима и био је заиста диван са својим, нешто застарелим гестовима и уч |
{S} Ето, већ сам пијан. .</p> <p>Био је заиста добро угрејан.{S} Још је више философирао него п |
на, тамна, под знаком питања.{S} Она се заиста питала да цео тај рад није бесциљан, питала се ш |
head> <p>Да ли је то био случај?{S} Или заиста нека виша сила управља нашим мислима?{S} Те исте |
говори њен глас, а њена насмејана уста, зајапурени образи, њен ђаволасти поглед понављали су не |
дворишта, упадне у своју собу и зарони зајапурено лице у хладовите јастуке своје постеље.</p> |
лимане <pb n="245" /> сандуке — примети заједљиво стара девојка — то је за причу!</p> <p>Брод о |
е опет изненади, али се уздржа од сваке заједљивости, и одговори мирно:</p> <p>— Његова мајка и |
ци.{S} Тамо се сви познају, али се туђе заједнице, либе се, зазиру једно од другог, стид их је, |
љен против њега: било да она не дође на заједнички час, било да га не примети на улици, било да |
У њима није било спомена на оно што су заједнички преживели и проживели.{S} Она су почињала пр |
на није опраштала своме другу ту издају заједничких убеђења.{S} Она је ишла у крајност као све |
му се по памети:</p> <p>— Жено, шта има заједничко између тебе и мене?</p> <p>Он је видљиво пат |
ромно издржавање.{S} Ипак је имао нечег заједничког с њима, јер је имао приличну дозу епикурејс |
на сама не би тачно знала рећи.{S} Тек, заједно с Илићем, мрзела је сад и остале студенте, те м |
естио, чупао из срце ту опасну гљиву, а заједно са њом и слику младе Чачанке.{S} Хтео се бацити |
и су прешли преко брвна.{S} Ишли су сад заједно.{S} Њена плава коса, очешљана на раздељак, прав |
<p>— Куд си пошла?...{S} Хајдемо негде заједно!{S} Имам много ствари да ти кажем, да ти изложи |
Место путовања у Врњце и Абацију, он је заједно с Фламарионом посећивао месец, звезде, целе сун |
ку.</p> <p>Она покуша да отури те мисли заједно са споменом на свог бившег друга.{S} Беше се уп |
увала.{S} После часова остајале су дуго заједно.{S} Стара девојка је уређивала збирке разних ст |
да будимо отворени: боље је да не идемо заједно.</p> <p>— Ми нећемо нашкодити једно другом.{S} |
вичнија.{S} Ми смо провели целу младост заједно.{S} Ми смо били везани присним везама једно за |
— Ти волиш другога?</p> <p>— Да!</p> <p>Заједно са овом речи линуше њене сузе, преко образа, пр |
у једној побочној улици у време које су заказали.{S} Од кућа су већ расле сенке, ипак је било ј |
ивно, девојко!{S} Од кога си научила да заказујеш састанке, реци!{S} На кога се метну, несрећни |
Ваљада при том прогута мало дима, те се закашља.{S} Баци цигару и рече презриво:</p> <p>— Не, н |
већ рањено, срце стезало се од бола.{S} Заклињала се да ће се сва предати нези око болеснице, д |
згодне речи, изналазио утешне разлоге, заклињао се да се то десило без његовог знања, да је би |
гранчици.</p> <p>Она га спази такође и заклони лице оним цветом, као да је хтела сакрити румен |
првих сунчевих зрака.{S} То су пријатна заклоништа, засађена лиснатим дрвећем, испод којих се н |
едном удубљењу крила се велика постеља, заклоњена црвено мрким завесама са жутим пафтама, које |
а породична тишина.{S} Електрична лампа заклоњена шеширом од зелене свиле, разливала је са̑но с |
ог сандука, поређане хронолошким редом; закључавао их по двапут, тресао катанцем још ради сваке |
дело такво какво је, и нашао му логичан закључак; шта би га се тицало што би то било противно њ |
е од цигар-папира.</p> <p>— Па читај! — закључи самоубица и склопи очи поново.</p> <p>— Три дан |
, досада, мрзовоља.</p> <p>— Ето тако — закључи — од како смо се растали, тера ме нека несрећа, |
ркућу по ваздан.</p> <p>— Глупе жеље! — закључила би убрзо затим.</p> <p>Она је била људски ств |
гу, лудници, а кад су изашли из кафане, закључио је трештен пијан:</p> <p>— Јест, кажем ти... н |
шава међу математичарима, Илић је могао закључити из књиге која се појавила те године: <hi>Мист |
у апсу размишљао дуго, па сам дошао до закључка, да се велика зла не чине намерно, с предумишљ |
некад у јаким аргументима, да су његови закључци често вештачке дедукције, па и софизми, а, с в |
е називао природом.{S} Потврђења својим закључцима тражио је у обичним разговорима у друштву, п |
слободе, осуђени на затвор по апсанама; закон је био једнак за све.{S} Међутим, било је нас кој |
успротивила се излишној секцији коју је закон наређивао и тражила одлучно да јој се мртвац пред |
листичко схватање на делу: њен гвоздени закон конкуренције оправдава му свако средство, те пост |
их лектира, да измири старински морални закон породичног живота са борбом за испуњење својих со |
пошто никаква комбинација неће уништити закон борбе који гноји земљу својим жртвама?...{S} Шта |
а ћеш бити каткад несрећна; то је општи закон; свако је несрећан овда онда.{S} Оно од чега треб |
са; образована су удружења која ниједан закон не може одобрити.{S} Слобода је појела своју децу |
наде отворено своју погрешку, укиде оба закона, даде оставку на свој положај и премину са скром |
есе довољна сума за почетак.{S} Али оба закона дадоше врло рђаве резултате.{S} Министар. који с |
ј кући, обележавало је као повреду тога закона њен потхват да сама извојује свога мужа.{S} Она |
Интереси упливних појединаца јачи су од закона и реда.{S} Свет се занима политиком једино ради |
кционарних власти, трудио се да у своје законе унесе што више гарантије да власт не изигра ове |
јасан.{S} Дарвин је дефинисао природне законе тако силно да је његова философија изгледала као |
е је сад, место власти, народ изигравао законе.{S} Једна њивица овса, коју је нешто оштетила ту |
ог живота онаквог каквог су га створили закони, нарави, навике.{S} Он је стајао на прекретници |
ком; пуне ти главу својим непроменљивим законима; говоре ти о људима само <pb n="283" /> као о |
сачувају министра.{S} Тако се извршна и законодавна власт сукобљавају, укрштају и изопачавају, |
солидног ослонца, остављени су милости законодавног тела.{S} Да би остали на свом месту, не мо |
авају, место да врше функцију прописану законом.{S} Отуд долази стална пометња, анархија, јалов |
вео и један лични пораз.{S} Саставио је законски пројекат о осигурању сељака од града и стоке о |
очи са жељом да умре.</p> <p>— Пријо? — закрешта женски глас однекле.</p> <p>— Пријо, Маро! — о |
е рђаво.{S} Било да узме што да закрпи, закрпе су изгледале велике, ружне.{S} Узалуд се трудила |
ли што је рђаво.{S} Било да узме што да закрпи, закрпе су изгледале велике, ружне.{S} Узалуд се |
купи друге чакшире.{S} Али зашто их не закрпи?...{S} Бар то не стаје ништа.{S} Међутим, њему т |
звали то одељење — скупи сву храброст, закуца на врата и преда се тој голицавој дрхтавици, па |
девојци досади та игра, те, кад једном закуца на врата и кад рече уобичајену реченицу: „Господ |
руги су седели на сандуцима, на даскама закуцаним на ногаре или у четири кочића.{S} Њихова клуп |
нагињало западу, девојка зажеле да види залазак на Сави.</p> <p>— Ужелела сам се Београда, бога |
Навратим који пут.{S} Овде је пријатан залазак сунца.{S} Ружичаста прашина обујми предео.{S} С |
е су мршаву сенку по земљи.{S} Сунце је залазило за један облак, бацало зраке и чаробно осветља |
куће Матовића.{S} И у Београду је сунце залазило, само другојачије, ћудљиво, бурно, како то при |
.{S} Негде зашкрипа ђерам.{S} Један пас залаја.</p> <p>Посматрајући то буђење свога села, она п |
уранка на једној падини Рудника, па до заласка за зелени зид Јелице.{S} Пратила га чамотна тиш |
љене линије назирале у прашини сунца на заласку.{S} Долина је била пуна примитивних баштованџин |
lestone unit="*" /> <p>Сунце је било на заласку.{S} То беше онога истог тренутка кад је Чедомир |
у расправу.{S} Неодређена слава би опет залебдела пред његовим очима.{S} Људско срце му изгледа |
а кад би писмо свршио, написао адресу и залепио завој, дубок, сладак уздах отео би му се из гру |
ада!...</p> <p>Промицале су окуке, мали заливи, полуострва, шибљаци, рибарске колибе.{S} Београ |
х, живих очију, великог чела са дубоким залисцима, пљоснатих ушију, необријане браде и кратких, |
е нађе на невољи.{S} Али млади човек је залуд наводио разлоге двема женама, које су се занеле у |
ино водо, ја одо’!“</p> <p>Вишњино срце залупа јаче.{S} Можда ће доћи писмо.{S} Какав ће то рад |
ао да се земља прецепи.{S} Ускоро затим залупа улицом општински добош на узбуну.{S} Варош се из |
ића као прамење од памука.</p> <p>Илићу залупа срце кад виде девојку тако близу себе.{S} Он не |
оничном и борбеном Београду са изгледом залуталог пустињака.{S} На себи је имао окраћале, зелен |
рукопис, он признаде жалосно:</p> <p>— Залутао сам.{S} Није то што сам хтео.{S} Преварио сам с |
воја средства.{S} И други: немиран дух, заљубљен у бескрајност, фантаст који захтева све лепоте |
иди, што је ту поред њега, сласт што је заљубљен више него први пут кад су прошетали сами.</p> |
рачунају са ситницама, она их већ виде заљубљене, верене, и пред олтаром.{S} Ах, тај олтар!... |
омошћу завезана за кућу, сањала често о заљубљеним паровима које би, летимице, кадгод спазила с |
>Те супротности подржавале су код двоје заљубљених једну врсту борбе час прикривене, час отворе |
ета им се чинио врло знаменита личност, заљубљивале се у своје наставнице.</p> <p>Каја није при |
и срећан човек.{S} Причају да се у тебе заљубљују министарке или њихове ћерке...{S} Седи.{S} Ба |
војом лакоћом и сласти, па опију благо, замагљавајући нашу свест и стварност.{S} Илић је писао |
ник! — оте јој се узвик.</p> <p>Сузе су замагљавале њене очи.{S} Срце јој се кидало.{S} Она се |
цигару.{S} Девојки је један облак туге замагљавао њене бистре очи.{S} Најзад Илић <pb n="51" / |
имер, сеоска чама ни саблазна књига.{S} Заман је ожењени колега, иза леђа своје жене, правио сл |
здрхтала, и није могла више заспати.{S} Заман је гонила његове слике.{S} Оне су се јављале поно |
е! — протепа девојка у заносу. ~</p> <p>Заман је Вишња звала свог драгана.{S} Њега није било ви |
ела, па и из даље.{S} Задовољно срце је замахивало снажно пијуком.{S} По планини се разлегала п |
д кога га је узео, поново зграби будак, замахну њиме, поче да копа, па се онда заустави, као да |
, гледајући хиљаде њихових црнпурастих, замахнутих руку, он је видео визију Вишње, њене главе, |
проклати се по калдрми од дворишта, па замаче даље, у мрак.</p> <p>Илић угледа ову сенку.{S} Х |
постављало исто питање.{S} Њен напор да замени мајку показивао се готово узалудан.{S} Док је би |
едно слатко пиће, као грех.{S} Помрчину замени блесак јаке светлости.{S} Пред њом се указа гоми |
> <p>— Шта је лек томе?{S} Шта би могло заменити парламентаризам?{S} Ниси ваљада нихилист?</p> |
као посред села.{S} Тек, коњски трамвај замењен је електричним, а на пољани Батал-џамије копани |
од огледала.{S} У трећој одаји, која је замењивала салон, Илић није био никада.{S} Госпа-Клеопа |
тив формалистичког друштва, где диплома замењује таленат, где парче хартије вреди више него гла |
ца одиграва се иста комедија; лукавство замењује снагу, и помоћу више или мање вештине са којом |
у тајне нашега доба, где човечју снагу замењују често вештина и природа.{S} Треба му показати |
њему, као да смо туђини.{S} Свакако ми замера јер не зна разлога моме одласку.</p> <p>Хтела му |
ио опроштај што је сиромах.{S} Вишња не замери ништа.{S} Она није знала за та понижења.{S} Чак |
шно, говорећи:</p> <p>— Не треба људима замерити, то су <pb n="103" /> била зла времена.{S} Шта |
је било право, па ипак чуле су се ретке замерке, јер је Радоје волео људе, волео човека као она |
" /> се из методике.{S} Вишња покуша да заметне разговор с њом; говорила је о тој методици, гла |
</p> <p>— Што је узео Швабицу?</p> <p>— Замисли дерана! — прихвати госпођа. <pb n="120" /> — Ни |
политичке слободе, без којих се не могу замислити поједине организације; треба од ове оријентал |
е волео слободу, веровао у њену свемоћ, замишљао ју је као море, као ваздух, нешто пространо, б |
ју да се нађу.{S} У осталом, он је тако замишљао час васкрса мртвих, страшни суд, кад је у њега |
се био упола свукао, па застао, седећи замишљено у једној старој наслоњачи.</p> <p>— Не допада |
/p> <p>— Право велиш — одговори бакалин замишљено. — Де, да ми сачиниш једно писмо.{S} Нек дете |
бљом љубавном ватром, да се одмах после замраче другим, леденим погледом, који му је јасно гово |
ао се сваког јутра, имао спокојне очи и замрљан потпис.{S} Дочекао га је с одмереном љубазношћу |
чију, згрчених уста.{S} Коса му је била замршена, лепила се по ознојеном челу.{S} Он провуче пр |
<p>— Али?</p> <p>— Али сам задовољна — замуца учитељица — задовољна у сваком случају.</p> <p>П |
о добро, као да му је то <pb n="244" /> занат, а она седела на кљуну према њему.{S} Како је мла |
г тога на свог сина и хтео га убити.{S} Занат није ишао никако.{S} Јела се стара мука.{S} Мајст |
S} Него учи.{S} Иначе, право ћемо те на занат...{S} Угледај се на господин - Чедомира.{S} Он је |
рво што помисли било је да му златарски занат није занео мозак, те је намислио да црпе злато из |
право на даље школовање, побегао са два заната.{S} Најзад, госпа-Клеопатра израдила му је место |
ије много али колико да се храниш.{S} А занатлија?{S} Рано се дигни, доцно лежи, а кад остариш |
> <p>— Ето, нама требају добри радници, занатлије, агрономи, учитељи, официри, професори.{S} Ме |
ош, наша села, путове, а дању покретале занатлијске машине, стругаре, штампарије, разне фабрике |
о над паром при употреби у ситној, па и занатској радиности, стари Лазаревић прекиде га, рекавш |
иће, свесно и прибрано, као пијаница по занату.{S} Она је сматрала пољупце као шећерлему, пуцал |
аводио разлоге двема женама, које су се занеле у свој план до лудила.{S} У кући су настајале св |
будне, упечатљиве и несређене обузели, занели и осудили на најтежа <pb n="87" /> искуства.{S} |
е осети сама усред тих занетих девојака занемарене тоалете, усред тих људи што мисле да од њих |
исли било је да му златарски занат није занео мозак, те је намислио да црпе злато из те убоге р |
лоности своје душе, он се не даде да га занесе та струја нових нада, него исприча другарици у к |
душа стално у послу, зенице грозничаве, занесене, нестрпљиве, <pb n="62" /> као у неког свеца и |
илује наше усијано чело, не пољуби наше занесене очи.{S} Нико не поверава ове најдубље тајне св |
Лишће у џбунова заигра у крај пута.{S} Занесени у своју лепоту, они нису осетили да је нестало |
.{S} Блед и озбиљан, мршав као авет, са занесеним очима, Зарија је лутао по живом, ироничном и |
вреднији, најмилији.{S} Он ју је гледао занесеним очима.{S} Његово лице није имало сјај прве мл |
главе бео, нежан профил с очима дубоко занесеним у младића.</p> <p>Он спази такође своју друга |
лица, опрљена чела, а веселих, светлих, занесених очију, враћао се увече са рада.{S} Грађани су |
е још Зарија Ристић, вечити ђак, вечити занесењак, вечити сиромах.{S} Блед и озбиљан, мршав као |
но срце.{S} Она се осети сама усред тих занетих девојака занемарене тоалете, усред тих људи што |
евојку да ступи унутра.</p> <p>— Нећу — занећка се она детињасто, па, после нешто оклевања, про |
ца јачи су од закона и реда.{S} Свет се занима политиком једино ради ћара.{S} У међусобним одно |
ти, успети по сваку цену!...{S} Што још занима, јесу жене којих има много дебелих, са огромним |
ногобројних <hi>питања</hi> што су тада занимали интелектуалну младеж, мисао магловита, нејасна |
/p> <pb n="38" /> <p>— Врло лепо смо се занимали синоћ — примети Вишња, па кад виде да се Каја |
ен, изнурен.{S} Ћаскање пијаног мудраца занимало га.{S} Он оста до зоре пијуцкајући <pb n="172" |
{S} Увек би се нашло друштва, водили се занимљиви разговори о паметним стварима.{S} Није се пра |
у, они Ужичани и Црногорци били су врло занимљиви, настављали дискусије о њиховим <hi>питањима< |
а она задржавала понекад <pb n="129" /> занимљивим разговором, па и молбом.{S} Младић је остаја |
неш нешто практичније?{S} Преведи какву занимљиву ствар.{S} То се плаћа.{S} Докле ћеш се, бога |
ас.</p> <p>Девојка је падала у све већи занос.{S} Скупи кошуљу позади и притеже је.{S} Врвице н |
е девојке.{S} Он осети готово перверзан занос од те смеше поезије, успомена и присуства девојке |
а броди морем начињеним од самог миља и заноса, па кад би писмо свршио, написао адресу и залепи |
инске липе бацају густе сенке око њих и заносе главу својим тешким мирисом.{S} Стога се она оти |
и.{S} Подржавала ју је храброст лопова, заносила ју је носталгија робијаша који се враћа своме |
одавала се ласкању извесне дипломатије, заносила се идејама просвећеног апсолутизма и на народ |
и јој тешко да прекине чар у који су је заносиле те приче.{S} Око њих је било лепо јесење вече, |
друштва, расцветана ливада и ти мириси заносили су је.{S} Своме препуном срцу налазила је одуш |
пшег није видела.{S} Његов поглед ју је заносио, његове речи је опијале, његове руке су је вукл |
аших сировина.</p> <p>Младић се видљиво заносио.{S} Његово избријано лице грчило се нервозно, а |
снове.{S} Њине просте речи певале су му заносне мелодије, у којима је налазио извор своме одуше |
е, ах мој Чедомире! — протепа девојка у заносу. ~</p> <p>Заман је Вишња звала свог драгана.{S} |
ен љупки глас, који му добацује слатке, заношљиве речи.{S} А кад би се пренуо сасвим и мислио н |
ећна за увек.{S} И упамти, свет је врло зао према онима који нису имали среће.</p> <p>Лампа у с |
>И на ово питање она одговори право, не заобилазећи, не тражећи помоћна средства:</p> <p>— Треб |
ава плећа.{S} Рамена се видеше округла, заобљена, као извајана.</p> <p>— Извол’те — рече кад от |
се овде и изазивали мисли о даљини.{S} Заокругљена површина Савине воде беласала се између оба |
Мораве чак до ибарских планина, чије се заокругљене линије назирале у прашини сунца на заласку. |
две хитре зенице, које нису биле тачно заокругљене, већ као две капље мастила пале у светло бе |
јој је израз пуноће, савршенства.{S} Са заокругљеним раменима, која су се погађала под лаком ма |
ногу младу, а развијену, ногу танку, а заокругљену, извајану као од неког божанственог уметник |
реко реке, југ, лево у шљиваку исток, а запад где су пасла говеда.{S} Сели су у јечам и ужинали |
ије о уређењу државе које су стизале са Запада нађоше у том незадовољству узорану њиву, и народ |
нешто свежине од ветра који се дизао са запада и наносио по који облак.{S} Света је било пред к |
в поглед изгуби се у планине које су са запада блиско окружавале Чачак.{S} Обрасле у шуму и буј |
са што нам долази са финог и деликатног Запада.</p> <p>Млади студент корачао је сам.{S} И он је |
д њима пак се пружала усталасана долина Западне Мораве чак до ибарских планина, чије се заокруг |
руци и гледао тамо у правцу планина на западу.{S} Он је био миран.{S} Ништа на њему није издав |
њи.{S} Пред вече, кад је сунце нагињало западу, девојка зажеле да види залазак на Сави.</p> <p> |
ама.{S} Међу њима је Чедомир још раније запазио једног коња, врло лепог, и чудио се одкуд њега |
зарубљеним брдом преко Саве.{S} Све се запали.{S} Рекао би да се светлост сјури с неба бујицом |
о девојчица уз двориште.{S} У салону се запали велики лустер, а електрично звонце позва собариц |
а Великој Школи.</p> <p>Једном приликом запали јој се кецеља поред огњишта, и само срећан случа |
форму.{S} Вишњине дотле безизразне очи запалише се од задовољства које се налази у овим церемо |
ушима, облетао око главе, додиривао јој запаљене образе и лепио њене усне као шећерлема.{S} Кад |
поменула би га своје другарице.{S} Њено запаљено лице с мирним угаситим очима појављивало се, к |
не пређе у запаљење.</p> <p>— Збиља?{S} Запаљење није лако у газдаричиним годинама.{S} И кад се |
рас навратити.{S} Боји се да не пређе у запаљење.</p> <p>— Збиља?{S} Запаљење није лако у газда |
ас нам вичу живео, а сутра, на неколико запаљивих речи каквог дрипца, заурликаће ти; доле с њим |
ви сте врло љубазни.</p> <p>Једна тица запева у башти.</p> <p>Чедомир је још раније наслутио д |
ош док су се састајали.{S} На пијаци је запевао друштвени тенор, иначе књиговођа у варошкој ште |
и се нису разбирали: да ли су песма или запевка.{S} Из планинског склопа избијала је река као и |
, осуду.{S} Њој није падало на ум да се запита: какве су оне, те жене, те девојке од којих се б |
са рада.{S} Грађани су га заустављали, запиткивали радознало.</p> <p>— Иде... иде.{S} Биће ран |
о да је хтела сакрити руменило које јој заплами образе.{S} Он је поздрави и хтеде проћи.{S} Тад |
.{S} Зима је попусти.{S} Њени се образи запламише.{S} У срцу осети топлину.{S} Успи уснама и ре |
здањима и чатрљама, на Двору и болници, запламтише живом црвеном бојом.{S} По зидовима остарели |
лећи на ту реку, која ју је уљуљкивала, запљускивала својом пенушавом водом и шапутала јој недо |
свега.</p> <p>Понекад, у његову душу су запљускивали и приливи одлучности.{S} Један унутрашњи г |
>Радојев глас и, час немо а час гласно, запљускивање домаће воде утицали су чудно на Вишњу.{S} |
тају наши саветодавци, управљају нама и заповедају нам.{S} Шта онда остаје од слободне воље кој |
тају наши саветодавци, управљају нама и заповедају нам“.</p> <p>— Како су се чудно испуниле те |
рцну у њеним очима.{S} Нешто јаче од ње заповедало је сад њоме, и она раскопча хаљину до дна.</ |
себна сталежа, где је осуђеник с новцем заповедао за паклић дувана осуђенику без новца.{S} На к |
ко, али мајка!...{S} Ударила у плач, па запомаже по кући.{S} Ја нисам попуштала.{S} Запретила с |
т по непознатим престоничким кућама, по запосленим људским приликама, по њој самој.</p> <p>Зима |
само додирне душу, па је остави да сања започети сан, и пољупци где тело дише дахом другог тела |
и она била његова, неуморно би радио на започетој тези.{S} Шта би га се тицало што не би постао |
маже по кући.{S} Ја нисам попуштала.{S} Запретила сам им да ћу их оставити, да ћу их се одрећи. |
ад му жена саопшти те вечери да је Илић запросио Белину руку и да је она, као мајка, дала свој |
пропирала рубље, требила поврће, кувала запршке.</p> <p>— Остави, дете — бранио јој је отац да |
} А тај сељак то је наш народ.{S} Он је запуштен, прост, прљав, смрдљив.{S} Ипак, он није непоп |
ојом.{S} По зидовима остарелим и новим, запуштеним и очуваним, просу се нека чаробна неранџаста |
робијаш?{S} Па и даље, доле у Београду, зар није видела гомиле још горих од својих суседа?{S} О |
а од мужа, — да извиниш Милисаве!...{S} Зар <pb n="241" /> није тако?{S} Сећаш ли се ја сам ти |
тако изневерити поверење наше куће.{S} Зар се тако враћа гостопримство које смо вам указали!{S |
и. — Ви сте тако љубазни према мени.{S} Зар мислите да ја не умем ценити толике пријатељске усл |
{S} Он је себе видео у тој животињи.{S} Зар он није био тако исто од доброг соја?{S} Његов прад |
лада аристократије, ропство слабих ?{S} Зар то није укидање свих принципа јеванђеља и француске |
ак, одабирање, последице наследства?{S} Зар то није другим речима: право јачега и вештијега, вл |
српским.{S} Зашто ми њу заборављају?{S} Зар она није велика, главна наша река ?{S} Од ужичких г |
Матовићка <pb n="204" /> своме зету. — Зар се за свадбени пут купују новине?</p> <p>— Нешто ме |
демо у библиотеку! —рече Илић.</p> <p>— Зар ти није жао овако лепог дана? — одговори му философ |
{S} Други не заборављају своје мртве, а зар ми живи да се заборавимо?{S} Ти нарочито, Вишња... |
ерено, упита:</p> <pb n="65" /> <p>— Па зар ниси свршила школу?</p> <p>— Завршила сам — одговор |
рост човек, али воли школу.</p> <p>— Па зар ћете сад пристати да седите докона? — примети млади |
Бог те видео, кад и ја не могу хлеба да зарадим!</p> <p>— Онда ћу ја у село за воденичара! — од |
блесасто по соби.{S} Кризе су код жена заразне.{S} Она напреже све што јој је остало од свести |
ло се парче једне улице: пуста калдрма, зарасла у модро-зелену траву, два низа плотова, неколик |
преко гробља Светог Марка, које је било зарасло у подивљало цвеће.{S} Пред њима се појави широк |
<p>То беше један велики празан простор, зарастао у траву.{S} Неколико стаза, које су сами пешац |
це је завијало својим сјајем тиху воду, зарђале шуме и један параброд насред реке.{S} Дим од ла |
е уз кратке, камене степенице, ограђене зарђалом оградом.</p> <p>Стари господин је био већ ту.{ |
ветлост играла се по коњским сапима, по зарђалом блеху од платформе и по црвеном лицу кондуктер |
и остала гвожђарија образовала је црну, зарђалу масу.{S} На неколико места пушило се.{S} Младић |
p>Младић извуче један џепни булдог, сав зарђан.</p> <pb n="171" /> <p>— Видиш ли овај пиштољ?{S |
ан, мршав као авет, са занесеним очима, Зарија је лутао по живом, ироничном и борбеном Београду |
и после једне почивке — ако он не дође, Зарија, ако будем морао живети као сваки други...</p> < |
други.{S} Оно после... то ће бити плус, Зарија.</p> <p>— Свет је глуп, Илићу, он не воли паметн |
казивати у пијаном друштву — прекину га Зарија, па испи чокањ до дна и, не одвајајући још стакл |
је мислила реформисати друштво, кад је Зарија Ристић писао своје гром-мисли, лепи Млађа носио |
и да се Љуба Ћопа вратио са села — рече Зарија Чедомиру.</p> <p>— Како је он?</p> <p>— Можеш ми |
’ пара пасуља.</p> <p>Понекад наврати и Зарија Ристић, следбеник класичних философа и нуди на п |
<p>— Не учи толико, разумеш? — прихвати Зарија поново се обраћајући Илићу. — Ја сам решио свој |
њ ракије.</p> <p>— Сервус — одговори му Зарија и понуди столицу. — Јест, знао сам ја <pb n="168 |
.{S} Друге није стекао.{S} Остао је још Зарија Ристић, вечити ђак, вечити занесењак, вечити сир |
о мисао моја није могла сазнати.</p> <p>Зарија му показа један свежањ песама.{S} Разгледао је н |
е муве ако им не отвориш прозор.</p> <p>Зарија пређе на илузију слободе, оде у метафизику, изгу |
ине.{S} Илић нађе једва времена да каже Зарији:</p> <p>— Пардон...{S} Имам посла.{S} До виђења! |
итним догађајима, прочитаним књигама, о Зарији Ристићу и о великим врућинама у Београду.{S} Ипа |
ер, онај исти што га је некад показивао Зарији Ристићу.{S} Да ли се сети речи које му је том пр |
а се упути к њему, кад спази поред себе Зарију Ристића како испија чокањ ракије.</p> <p>— Серву |
нови династије..."</p> <p>Илић је волео Зарију присно.{S} Он је у њему видео једног сапутника н |
о преко дворишта, упадне у своју собу и зарони зајапурено лице у хладовите јастуке своје постељ |
Он се сроза с канабета као кривац.{S} И заронивши главу у крајеве девојкине хаљине, загрца:</p> |
сребро, и <pb n="74" /> још високо над зарубљеним брдом преко Саве.{S} Све се запали.{S} Рекао |
се видело, неколико суседних кровова и заруделе кајсије у башти.</p> <p>— Ви волите кајсије? — |
{S} Јабука шећерлија китила се руменим, заруделим плодом.{S} Остојићев султан дремао у својој к |
е крив ништа.</p> <p>Госпа-Матовићка се зарумени у лицу као да је обузе изненадни страх да дога |
вом свом претку, било је да се борио на Засавици, по свој прилици у чети Зекиних голаћа, да је |
их зрака.{S} То су пријатна заклоништа, засађена лиснатим дрвећем, испод којих се налазе клупе |
ке комисије тако високо, као да је њива засађена смоквом и бадемом.{S} Једна липсала коза вукла |
рака, накривљени плотови, неколико липа засађених пред каквом кафаном, и широко незграпно кубе |
и посутој шљунком.{S} Око њих се мешало засађено цвеће <pb n="67" /> с дивљом травуљином.{S} Кр |
се, у том парчету земље у крај Мораве, засађеном врбама и по којом липом, какав полуевропски о |
бунар на точак.{S} Пређоше једну њиву, засађену пшеницом.{S} Затим се спустише низ једну јаруг |
и робијаша, да су се правила готово два засебна сталежа, где је осуђеник с новцем заповедао за |
размишљања.{S} Бојим се да младића није засенуо мој положај, а он на то не треба да рачуна ни к |
ам користи та река, она нам плави поља, засипа усеве, односи <pb n="70" /> најбољу земљу и прет |
о као на вашару.</p> <p>— Овим сељацима засја електрика пре него што јој и диреке ударише — при |
сестри, и један сјај мушке надмоћности засја у дечковим очима. — Кажи само колико поједеш шеће |
то лице њеног оца или мајке и да му, уз заслужени прекор, покажу врата.{S} Долазила му је на ум |
S} Ја не знам шта радим.{S} Ти ово ниси заслужила.{S} Ја често не господарим собом.{S} Ја нисам |
са својим мислима.</p> <p>— Радоје није заслужио ону увреду — говорила је у себи.</p> <p>С тим |
једног великог песника прошлог столећа, заслужују да на њихове хумке долази свет и молитве чита |
пособности, свакој способности по њеној заслузи“.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
ла јој недопуштене приче, млада девојка заспа са једним ђаволастим осмехом који дотле није био |
у чистог рубља.{S} Раније чим би легла, заспала би у исти мах.{S} Сад се превртала са једног кр |
ма до две вите јеле.</l> <l>И под јелом заспала девојка.</l> <l>Под главом јој снопак детелине |
мајући се да легне.{S} Деца су била већ заспала.{S} Бела тако исто.{S} Кућом је владала дубока |
не брине, оставио листу на сто, легао и заспао.</p> <p>Мисли му поново скренуше у родно место.{ |
се збиља осећала као човек који је био заспао у неком напредном граду, па се пробудио после је |
будила сва уздрхтала, и није могла више заспати.{S} Заман је гонила његове слике.{S} Оне су се |
трошен, утучен; по целе ноћи није могао заспати.{S} Реч Христова врзла му се по памети:</p> <p> |
исно свој део живота и, кад дође време, заспи вечито под обичним крстом, са кога ће киша и невр |
и очи <pb n="308" /> и покуша да поново заспи, као дотле, мирно, не мислећи ни на шта.{S} У јед |
не степенице старинске зграде, кад Илић заста, као задржан нечијом снажном руком.{S} Иза првог |
почетку проповедао мржњу против црвене заставе, она би била њен најљући противник.{S} Овако, о |
е, и да се свети, да руши, да обара.{S} Заставници прогреса, они су његови најљући противници.{ |
з џепа велику мараму за један крај, као заставу, брисао нос на сав глас и хвалио одличну кујну |
миром, да га поново придобије за црвену заставу, да подели с њим ову срећу.{S} Али... његове оч |
мрчина је била велика.{S} На пола улице застаде да предахне.{S} Тада зачу познате кораке.{S} Је |
бал.</p> <p>Кад изби на Теразије, Илић застаде неодлучно.{S} Било му је још рано за вечеру.{S} |
ам ја учио школу, мој брајко!...</p> <p>Застаде, одмахну руком и не заврши реченицу.</p> <p>— К |
а ослобођења.</p> <p>— Пиши јој — рече, застајкујући на свакој речи — да смо сви, хвала Богу зд |
неколико корака ка углу од собе, и онда застала, покривши очи рукама.{S} Један део расуте косе |
ни тада рекли једно другом?{S} Да ли су застали или ударили лево? десно?{S} Шта су тада осетили |
ена; она не даје позитивна знања.{S} Не застаните на путу еманципације!{S} Ваши хоризонти остаћ |
</p> <p>Матовић се био упола свукао, па застао, седећи замишљено у једној старој наслоњачи.</p> |
и био је заиста диван са својим, нешто застарелим гестовима и учтивостима.{S} Пушкарка се већ |
ликовао од мештана, окорелих у навике и застарелу моду.{S} Имао је на себи плишано одело, црно |
{S} Хтеде да пробуди Аницу.{S} После се застиде.{S} Како да јој објасни то што је крила од саме |
кругао сточић, застрвен уским, чипканим застирачем, који је висио на две стране.{S} На њему се |
долазила су једна за другим.{S} Толико застора би подигнуто, толико тајна, загонетака решено.{ |
лно на страни школованих људи, ма они и застрањивали.</p> <p>— Знање је светлост, знање је моћ |
бицу испуњавао је један округао сточић, застрвен уским, чипканим застирачем, који је висио на д |
ребнијим намештајем и луксузом: постеља застрвена домаћом тканином и опкољена везеним јастуцима |
ине, декорисао кафанске сале за забаве, заступао једну мађарску фирму пољопривредних справа, ур |
топримног пристаништа ?</p> <p>На улици затандрка нешто.{S} То су се враћала празна кола за сво |
вио дуго ван куће.{S} Кад се библиотека затварала, он је онда почињао своје шетње, купио је печ |
и подједнако лишени слободе, осуђени на затвор по апсанама; закон је био једнак за све.{S} Међу |
ово све потрошило.</p> <p>Пустише га из затвора.{S} Част му се поврати, али цело његово имање о |
Јован није остао читав.{S} Изишао је из затвора остарео, поремећеног здравља и опортунист.{S} М |
е на сто, на зид, на прозорска окна, на затворена врата, као тица која је тражила да се спасе.< |
већ угашене светиљке.{S} Кафане су биле затворене, изузев неколико ноћних, на рђавом гласу. <pb |
ед гомиле цигаља лежао је један радник, затворених очију.{S} Мало даље од њега видео се крвав п |
и никад.{S} Гледајући у књиге, ти живиш затворених очију, практичан живот изгледа ти ситничарењ |
сусрет.{S} Она је била обучена у хаљине затворено плаве боје, чији је озбиљан крој доликовао ле |
ереду.</p> <p>Ипак се она савлада прва, затвори врата за собом, ступи дубље у собу, стави руке |
вач до уста, окрену се на другу страну, затвори очи <pb n="308" /> и покуша да поново заспи, ка |
.</p> <p>Он покуша још једанпут.{S} Она затвори шаку, као да стеже нешто тврдо; затим је отвори |
превидео, ти си изгубио меру, претерао, затворио си се у кулу од слонове кости.{S} Ти си рђаво |
био више арап.{S} Главу је спустио, очи затворио.{S} Није осетио или није водио рачуна кад се к |
ј пољани.{S} Његове усне <pb n="290" /> затворише њена уста.{S} Она осети бол, готово физички, |
Њен природан струк, неизмучен мидером, затеже блузу, те се показаше њена здрава плећа.{S} Раме |
су биле као да хоће да прсну, а прстима затеже косу тако да осети како му се кожа одваја од луб |
— Шта мислите после? — настави он даље, затежући капут рукама у џепу. — У учитељице?</p> <pb n= |
анама једне оголеле липе.{S} Иза дрвета затезао се крајичак неба, по чијем је плаветнилу пловил |
лази.</p> <pb n="180" /> <p>То је писмо затекло Вишњу у врло тешком расположењу.{S} Стид ју је |
и се утишао по каткад да се једва чује; затим се дизао јаче, лупао готово, и челичним звуком ис |
затвори шаку, као да стеже нешто тврдо; затим је отвори полагано, па изврну, као да просу остат |
е — допуни госпа Клеопатра своју ћерку; затим се обрати своме сину. — Сад ће отац да се врати, |
дајући у правцу где се она изгубила.{S} Затим се окрену око себе, као човек који губи равнотежу |
узе је љутња.{S} Баци новине на под.{S} Затим их поново диже и укочено гледаше посну боју и ред |
/p> <p>— Нагваждања — одобри Радоје.{S} Затим додаде у шали:</p> <p>— Вишња ће поћи за мене.</p |
езе и с антикварима на обалама Сене.{S} Затим се дао на посао.</p> <p>Учинило му се да се оства |
евојка. — Пролетње кише нису опасне.{S} Затим...</p> <p>— Затим?</p> <p>— Ја сам већ покисла, и |
м, коју је дотле осећао према Вишњи.{S} Затим, чинило му се понекад да ни Бела нема према њему |
ма и пажње ономе што ће се написати.{S} Затим, подиже главу и задржа је тако уздигнуту цело вре |
— одговори она нешто рапавим гласом.{S} Затим додаде блаже : — До пред вече немам никаквог посл |
еђоше једну њиву, засађену пшеницом.{S} Затим се спустише низ једну јаругу која је некад била д |
анархиста — објасни Каја бојажљиво.{S} Затим додаде, да би скренула разговор на другу страну:< |
оје је можда сам газда-Митар правио.{S} Затим је дошла опет једна карта, са сликом неке велике |
еру.{S} Погледа око себе неодређено.{S} Затим се упути ка Калимегдану, камо иду, у његовом расп |
ивиђењу које се јављало на огледалу.{S} Затим се дохвати за главу и растрже плетеницу.{S} Плава |
кише нису опасне.{S} Затим...</p> <p>— Затим?</p> <p>— Ја сам већ покисла, и...</p> <p>— И?</p |
м просто — одговорила му је она, отишла затим у министарство и затражила да је поставе за учите |
Збиља, ја сам ваша пријатељица? — упита затим, притварајући врата.</p> <p>— Да, Бела — одговори |
лободан?...{S} Ево ми трамваја — додаде затим. — Ја ћу бити тачна.{S} Збогом.{S} Лаку ноћ.</p> |
су иначе дани избројани.</p> <p>Сео је затим и покушао да сврши своје дело.{S} У соби је било |
p>— Ко би се надао од овог свеца — рече затим, милујући га по подбратку. — Ко би помислио да та |
p>— Дај да ти помогнем око венца — рече затим и посади се поред своје комшинке.</p> <p>Девојке |
ентални!...{S} Је ли, колегинице — рече затим гласно — шта ти мислиш о сентименталности ?</p> < |
инктивно.</p> <p>— Доцкан, Илићу — рече затим. — Твоја жена је још твоја.</p> <p>Он покуша да о |
нем мајци.{S} Наша је кућа велика.{S} И затим, доста сам потрошила очевих новаца због школе.{S} |
животу су ретки поновни састанци.{S} И затим, једно од другог растаје се, не разумевши се.{S} |
ејано.</p> <p>— Јест... јест — одговори затим. — Волео сам, много сам волео.</p> </div> <div ty |
> <p>— Глупе жеље! — закључила би убрзо затим.</p> <p>Она је била људски створ, завезан за земљ |
ома, као да се земља прецепи.{S} Ускоро затим залупа улицом општински добош на узбуну.{S} Варош |
икад заборавио што је ту научио.</p> <p>Затим му паде на ум како му је једна газдарица од стана |
n>, он је себе посветио за философа.{S} Зато је сматран за смешног, и ако их је било много луђи |
младић, тек да се нешто каже.</p> <p>— Зато што сте ме пољубили — одговори њен глас, а њена на |
су бацио љагом на свемоћ слободе и њене заточнике.{S} Она је била кадра да скочи на дрског чове |
} Вишња се опет није осећала у праву да затражи та објашњења.{S} Шта је она била сад њему до об |
у је она, отишла затим у министарство и затражила да је поставе за учитељицу.</p> <p>Како је у |
електричном предузећу. — Само је тунел затрпан и збрисана спољна постројења.{S} Оно што је нај |
су јој од синоћ лутале по глави.{S} Она заћута, и тек пошто се први час сврши, упита другарицу |
ј.</p> <p>Река стешњена, пенушава и као зауздана, пробијала се још кроз отвор на средини.{S} Че |
спекулације, а око тебе диже се вихор, заузет једино материјалним интересима, бруји живот где |
ти цео његов живот.{S} Он је био дубоко заузет самим собом и видео у том тренутку цео свој дота |
је то изгледало природно: њену мисао је заузимала само њена мајка.{S} Болест <pb n="186" /> је |
орења која уђу у наш живот једног дана, заузму га и помету; због њих променимо своје навике, ук |
орења која једног дана уђу у наш живот, заузму га и помету.{S} Због њих променимо своје навике, |
неколико запаљивих речи каквог дрипца, заурликаће ти; доле с њим!...{S} Него нека младић сврши |
идеја.</p> <p>Једнога дана, те јесени, заустави га нечији девојачки глас:</p> <p>— Чедомире!</ |
ао минут.{S} И ја се само Богу молим да заустави то време, да се не живи тако брзо.{S} Хоћу да |
замахну њиме, поче да копа, па се онда заустави, као да виде да је то узалуд, наслони се на др |
а посрну својом хромом ногом и једва се заустави на половини салона.</p> <p>И Чедомир устаде.</ |
другарицу.{S} Али, на пола собе, она се заустави као задржана једним грчем.{S} Пред њом је лежа |
са свог места, пређе преко собе, па се заустави код огледала.</p> <p>Хтела је да види на њој с |
в поглед прелете цели родни крај, па се заустави на врху Овчара.{S} Сети се гомиле радника који |
њем да је више не види.{S} Поглед му се заустави на зеленом тепиху своје собе.{S} Једна мисао, |
S} Мени треба...</p> <p>Овде се Остојић заустави као опоменут једном унутрашњом примедбом, једн |
бодној љубави.</p> <p>Али се његова реч заустави на уснама.{S} Изненадило га је што га госпођа |
на улици, па кад је хтео прићи, она је зауставила неку своју познаницу на пролазу и продужила |
јурио.</p> <p>Она се окрену.{S} Била се зауставила на обасјаном простору једне уличне лампе.{S} |
не се згрчише на четири угла.{S} Реч се зауставила у грлу.</p> <p>— Ти волиш другога?</p> <p>— |
у одвојити од Вишње.</p> <p>Она се беше зауставила, нема, збуњена, укочена, бледа у лицу и мртв |
ио поузданије. — Али не мислим да се ту зауставим.</p> <p>— А шта можеш друго?</p> <p>— Универз |
качкету до земље.</p> <p>Понекад би се зауставио, ћеретао тако са улице, док је она одговарала |
те је ударао крст на страни на којој се зауставио, склопио књигу, оставио је у крај свога стола |
било ведро.{S} Тек по неки облак био се зауставио у мору отвореног плаветнила као санта леда.{S |
е налазе клупе за одмор.{S} Зашто се не зауставити на том месту, зашто ићи даље и питати несигу |
репирали се о неком <hi>питању</hi>.{S} Зауставише Илића да чују и његово мишљење, и позваше га |
оглед на рођака своје другарице.</p> <p>Зауставише се код Кајине капије.</p> <p>— Па кад ћеш ми |
но у своју давну другарицу која се није заустављала у причи о својој срећи.</p> <p>Била се обес |
аћао се увече са рада.{S} Грађани су га заустављали, запиткивали радознало.</p> <p>— Иде... иде |
.{S} Они су били леп пар.{S} Људи су се заустављали да их гледају.{S} Већ се примицало вече кад |
о Кумодраже.{S} Десно, посматрачево око заустављало се на поцрнелим зидинама средњевековне тврђ |
n="172" /> шљивовицу.{S} Ристић се није заустављао.{S} Говорио је о науци, политици, жени, Богу |
чи.</p> <p>Радоју се свиде тај одговор, заусти да то каже, кад песма одјекну поново.{S} То су с |
жнија престоница у Европи.</p> <p>Вишња заусти да нешто дода, али је већ млади човек падао у ва |
мислите, господин-Илићу?</p> <p>Чедомир заусти да каже онако како је осећао:</p> <p>— Ја сам од |
ством да Србија, за све што има, има да захвали само своме сељаку, лако се одлучио да приђе прв |
гледа болесницу, рече девојци:</p> <p>— Захвалите Богу и идите те се одморите.{S} Опасност је п |
а јој се посебице.{S} Осећала је дубоку захвалност према младом земљаку који се тако нашао у не |
<p>Он га узе.{S} Промуца неколико речи захвалности, па стаде.{S} Он је осећао свој лажни полож |
д младићем ?{S} Или је то био само знак захвалности што је Илић имао стално по коју лепу реч за |
или Турчин, свеједно који ће поп за то захваљивати Богу.{S} Један део чланова успротиви се том |
дуг, прав сокак, где се куће ћушкају да захвате што више улице.{S} Роба из дућана гомила се без |
шећи своју омиљену песму: „Сунце ходи и заходи, а у мојој је изби тамно!...“</p> <p>Понекад би |
х, заљубљен у бескрајност, фантаст који захтева све лепоте од живота, усамљено биће што се ни с |
ечито за одржавање неке врсте племства, захтевала је скупоцена одела, свечане ручкове, у кући с |
енета у ситне интриге удатих другарица, захтевала је раскош министарских домова што се слабо по |
дан човек, у једну странку, која изнесе захтеве за најшире грађанске слободе.{S} С друге стране |
се девојка нервозно.</p> <p>— Парадокс зацело, али је истина.</p> <pb n="251" /> <p>Доиста, Ла |
груди.{S} Она се насмеја.{S} Оштар смех зацика по соби.{S} Насмеја се и оно тело у огледалу раз |
орака кад рођаци пређоше на фамилијарне зачкољице.</p> <p>— Ју, за мало не заборавих... — присе |
пола улице застаде да предахне.{S} Тада зачу познате кораке.{S} Један поток је јурио поред ње.{ |
изавала је свој врхунац.</p> <p>Тада се зачу један шум на вратима.</p> <p>Два млада створа погл |
дана у дан испуњавају.</p> <p>У том се зачу нека псовка.{S} Један сељак, прљав и исцепан да би |
.{S} Бели се јако допада.</p> <p>— Е? — зачуди се министар.</p> <p>— Да — потврди његова жена, |
парламентарних влада.</p> <p>— Како? — зачуди се Вишња.</p> <p>Она је ишла поред њега лаганим |
раза.{S} Девојка га је слушала погледом зачуђеним, наивним, благим и жалосним, дубоко уверена д |
ти не иде у корист.</p> <p>Илић погледа зачуђено у своју другарицу.</p> <p>— Откад ти поста так |
полегну.{S} Тада се открије, безазлено зачуђено као девица, ситно, бледуњаво цвеће на кривим, |
љена сунцем.</p> <p>— Хајдемо, Вишња! — зашкрипа младићев глас с дна груди.</p> </div> <div typ |
ом у присуству ове стварности.{S} Негде зашкрипа ђерам.{S} Један пас залаја.</p> <p>Посматрајућ |
башти натпевали се славуји.{S} Негде би зашкрипао ђерам.{S} Варош тонула, љушкала се, разливала |
гледом своју земљу.{S} Кириџије су биле зашле за кукуруз, види им се само глава.{S} Поље је дис |
џет <pb n="261" /> не би био довољан да заштити народ од леда и метиља!{S} Матовић признаде отв |
гурног прихода, без пријатељских веза и заштитника, права друштвена нула, некористан никоме и к |
— рече будући министар. — Ако се воле, зашто да се не узму?</p> <p>— Ама, како да се узму, чов |
S} Зашто се не зауставити на том месту, зашто ићи даље и питати несигурне хоризонте за нечим шт |
ујем потпуно, до краја, систематски.{S} Зашто да то право имају само мушкарци?</p> <pb n="66" / |
акта који се називају: хтети и моћи.{S} Зашто дакле бити против онога који нам олакшава борбу и |
певају песме толиким рекама српским.{S} Зашто ми њу заборављају?{S} Зар она није велика, главна |
исли и окрену да нађе своје друштво.{S} Зашто?{S} Ни она сама не би тачно знала рећи.{S} Тек, з |
спод којих се налазе клупе за одмор.{S} Зашто се не зауставити на том месту, зашто ићи даље и п |
одвлачила у пропаст.</p> <p>— Љута?{S} Зашто? — упита је младић, тек да се нешто каже.</p> <p> |
ризонте за нечим што више није наше?{S} Зашто пустити да дани и године пролазе?{S} Јер младост |
и отаџбина — говорило је нешто у њој. — Зашто онда избегавати ту реч која је тако тесно везана |
ева?</p> <p>— Не! — одби она усиљено. — Зашто да будем невесела?</p> <p>Стара девојка је ухвати |
атински језик и историју Срба.</p> <p>— Зашто латински, господин директоре?</p> <p>— Нема ко др |
нтику посред обичности живота.</p> <p>— Зашто не пишете шта кад тако лепо говорите — рече му Ви |
а хтеде уверити себе, потврди:</p> <p>— Зашто да не будем задовољна!</p> <p>— То је опет срећа. |
<p>— Хоћемо ли да се вратимо?</p> <p>— Зашто? — чудила се Вишња.</p> <p>— Киша ће још дуго пад |
тада — Ко зна каква судбина те чека — И зашто си тако срећна сада!...</p> <p>Промицале су окуке |
ожда нема да купи друге чакшире.{S} Али зашто их не закрпи?...{S} Бар то не стаје ништа.{S} Међ |
Чедомир је ишао брзо, не знајући ни сам зашто хита.{S} Свет му је сметао, т |