| ла извесна лица, од којих су нека жива, а већина су умрла.{S} Није било девера него је Чедомир |
| тупамо посред гомиле безбројних болова, а многи од нас не чује ни једну жалбу — грмио је Илић, |
| боја, која се види само код лептирова, а на супротној страни, по крововима ниским, високим, од |
| оду употребљавају на своја задовољства, а задовољства не челиче дух.</p> <p>Син је растао слобо |
| а њега, он би спазио понос који страда, а можда нешто и неповерења.{S} Он јој је онда прилазио. |
| ти на власти" постаје им једина девиза, а посланици владају, управљају, постављају, мешају се у |
| калдрме.{S} Свет измешан, доста сељака, а нарочито полусељака што су амали, таљигаши, надничари |
| е јој се стезало, њена душа је плакала, а она се морала смешити.{S} Стога побеже са седнице, чи |
| Сав каљав, поцрнела лица, опрљена чела, а веселих, светлих, занесених очију, враћао се увече са |
| агла, главу оборила ниско; није журила, а није, управо, знала куда иде.</p> <p>На неком сату из |
| анас, па сутра другу.{S} Не би осетила, а кућа би била опрана...</p> <p>— Старинске жене, газда |
| међу њима старих, опробаних пријатеља, а било их је и таквих који су раније обилазили далеко п |
| схватим такав брак у обичним приликама, а камо ли кад је у питању престо.{S} Ко би то могао пом |
| који живи неопажен за школским клупама, а испуњава један велики део престонице.{S} Њихова љубав |
| г једног система демократских рефорама, а они нису у стању да се одрекну ни државног фијакера!< |
| на бедра, често несвесне стида и срама, а понекад намерно, с извесном циничном сиротињском перв |
| могена, иде се до отвореног деспотизма, а ако се образује коалиција, свака фракција експлоатише |
| ави десну руку око врата свога драгана, а левом придржаваше књигу према светлости, па стаде рец |
| и без бојазни.{S} Јер је она била жена, а код жена, кад је муж у питању, начелне разлике не пре |
| су седели.{S} Пролетос је била зелена, а сад се белела од прашине, као да никад није била боје |
| е је дотле расло дивље трње и аптовина, а мртву тишину оживљавао тек шум какве змије, подигла с |
| сту; до дечка је била једна близнакиња, а преко:{S} Бела са другом сестрицом.{S} Она је требала |
| анас до сутра.</p> <p>— Сутра... сутра, а не данас — одговарао је гласу своје савести.</p> <p>Б |
| ед: научи лекцију која није још задата, а не зна оно што му је за лекцију.{S} У гимназији је би |
| је боље од тога!{S} Иде ти после плата, а кад остариш, пензионишу те, па ти и после иде плата, |
| еизвесно што очекујемо од даљег живота, а што би хтели да сазнамо и улепшамо као у бајци.{S} Је |
| оме слободан један круг болесних места, а нападао је на оно што је главно, на основе и темеље, |
| родна песма — примети Радоје. — Проста, а све каже, дирне те у жицу.</p> <p>Девојке одговорише |
| њом.{S} Није прошло ни неколико минута, а он је већ био на улици, са̑м.</p> </div> <div type="c |
| и ако можеш, а ако ти школа не допушта, а ти немој...{S} Боже здравља, видећемо се.{S} Ја ти ша |
| слеђеним још од његовог прадеде голаћа, а можда још и даље, од предака којима имена није знао, |
| у.{S} Стид ју је било и од самог Илића, а ради њега и ради својих родитеља, она је желела бити |
| вршњацима, децом такође из бољих кућа, а поквареном као и он, можда горе него и он.{S} Две бли |
| " /> тако, глупо, остао је без марјаша, а није мислио да ће му што требати, па да узајми.{S} Он |
| му, Илићу, мислио је; Младен је брбљив, а Бела...</p> <p>На ову реч младић задрхта.{S} Један пл |
| и где се морао одржавати известан ранг, а где се грцало од дугова; рано је познао понижења, так |
| атко је јео и преслишавао се ко је југ, а ко је север.{S} И доцније није никад заборавио што је |
| сам то нешто мислила.{S} Друго је сад, а друго беше под проклетом реакцијом.{S} Тек, жао ми је |
| сам је толико пута... гледам је и сад, а никад је се нећу нагледати.{S} Чини ми се она као нек |
| би хладном мислиоцу била одмах апсурд, а која је њему изгледала само немогућа због њега самог, |
| свом обичају куцајући на врата од собе, а не отварајући их.</p> <p>То је трајало неко време.{S} |
| старији су се утркивали да га поздраве, а деца се загледала у њега, као у чудо.{S} Недељом и пр |
| окака по којима рабаџије шибају волове, а човек не зна кога пре да пожали: те људе или ту стоку |
| предусретљивост и величанствене умове, а тебе вреба фарисејство и глупост.</p> <pb n="285" /> |
| етљавале нашу варош, наша села, путове, а дању покретале занатлијске машине, стругаре, штампари |
| о у њу кроз будућност која обећава све, а сад је посматра кроз прошлост која се измиче, отима с |
| о.{S} Други не заборављају своје мртве, а зар ми живи да се заборавимо?{S} Ти нарочито, Вишња.. |
| је са много искреног сажаљења за друге, а са пуно дубоке жалости за себе.</p> <p>Мајка јој је у |
| олико је пута пролазио поред те зграде, а никад није приметио да у њој <pb n="4" /> седи неко к |
| ше руке састављене око паса, очи бледе, а мисао умире у глави.{S} Њему су ти загрљаји падали сл |
| ски пасуљ</hi>, с много паприке и воде, а мало пасуља и пастрме, али за кога тврде да је најуку |
| ко.</p> <p>— Пиши јој, болан, мајка је, а тетки треба мало, па да је заболи глава.</p> <pb n="2 |
| у своје тесне дупље... нестајало их је, а на њиховим местима <pb n="253" /> зјапеле су црне без |
| састанак људи долазе увек нешто раније, а да жене задоцне стално.{S} Чедомир је потврдио ово пр |
| аграду за твоје философске спекулације, а око тебе диже се вихор, заузет једино материјалним ин |
| тије.{S} Народ бира своје представнике, а ови постављају владу.</p> <p>Били су прешли преко брв |
| го поштовали, јер су га колеге пањкале, а и сам је био крив: био је лабав, давао је лако добре |
| сенка, живот се повлачио, тице ћутале, а једноставан <pb n="44" /> и таман облак ширио се све |
| се љубавници могу шетати до миле воље, а да не буду изненађени непријатним сусретом, подозриви |
| који те окружују...{S} Је ли, Марјане, а би ли ко од богатих?</p> <p>— Они не спадају у моју н |
| кивао кафу.{S} Понекад би читао новине, а кад њих није било, узео би <hi>Горски Вијенац</hi>, о |
| /p> <p>Млади човек, с прилично вештине, а с много поштовања, скиде свој шешир који је већ губио |
| о добра беху неспособни да ми га учине, а они од којих сам очекивао зла, најзад су ми га учинил |
| човек, који без штака не може да макне, а иначе скакуће, свуд јури, трчи, код свију је, без њег |
| такође, и то брзо, као да је виле гоне, а враћала се тек у вече, пуна новости.{S} Младен је одл |
| и, лепи Млађа носио кариране панталоне, а еманциповане другарице гризле переце поред најпомодни |
| обесили кануре бојене и небојене вуне, а месари кожице суве и сирове.{S} Пред кућама, на клупи |
| војке приступачне, младе жене несташне, а старци и старице тапшу рукама, одобравају и буне још |
| м су наместили кујну и собу за примање, а од другог су начинили своје собе за спавање.{S} Вишња |
| , низови вагона, зеленило суседне баре, а даље, горе, на брегу, белео се један крај вароши под |
| S} По убледелом челу повлачиле се боре, а у солуфима се пресијавало неколико белих власи.{S} Ос |
| <pb n="186" /> је прошла: поменула се, а не вратила се, како кажу наши стари.{S} И девојка је |
| бригама, ситним болестима које се пате, а не сметају.</p> <p>— Главно је да јој је срце здраво |
| успехом.{S} Чедомир је положио испите, а госпа-Клеопатра је брала лаворике.{S} Она је сад гово |
| >Тако сад Илић није имао ни своје куће, а морао је сносити пребацивања као да се њему учинило н |
| ење са њом даје радости, одмора, утехе, а не нове невоље и морално пропадање.</p> <p>Са том мис |
| н.</p> <p>— Народ су бирачи, другарице, а бирачи су људи.{S} Сваки од њих има по један ситан, а |
| рије од света, док му она разједа срце, а њен гној прља, трује.{S} С времена на време, он би се |
| Јадно место где се цели животи истроше, а душа не оде даље од бриге за насушни хлеб и државни п |
| своју цену; симпатије су редак луксуз, а брак... брак је код паметних људи вешт споразум, смиш |
| ром?</p> <p>— Јесте.{S} Обоје су млади, а знаш какав је свет...{S} Баш ме данас у седници пита |
| лим да изађе у друштво, да се разоноди, а она неће, <hi>штудира</hi>...</p> <p>Том приликом ску |
| ју омиљену песму: „Сунце ходи и заходи, а у мојој је изби тамно!...“</p> <p>Понекад би помислил |
| к, сладак уздах отео би му се из груди, а глава му клонула, као да је неког дуго грлио, љубио.< |
| анатлија?{S} Рано се дигни, доцно лежи, а кад остариш не можеш да радиш, па куд ћеш него у прос |
| р говори, ко хоће да бележи, он бележи, а ко неће, онда то толико.</p> <p> <hi>Капетан-Машино З |
| живот.{S} Живот <pb n="90" /> пролази, а она се никад не појави, не помилује наше усијано чело |
| можда на страну, па су трошкови велики, а...{S} Није довршио реченицу, јер није хтео причати о |
| и јој се да је поздрављају пријатељски, а она није могла отићи сама до првог дућана.</p> <p>— Б |
| аницу, јер су му синови били тада мали, а другом коме није волео поверити се.{S} Вишња се опет |
| о ствари да каже!{S} Дани су пролазили, а перо је висило непомично над хартијом.{S} Његове мисл |
| су ретки Илићи.{S} И дани су пролазили, а за њима месеци, године.</p> <p>Спомен на бившу љубав |
| ије изнели роштиље на сокак и задимили, а по зиду извешали кобасице разне дужине и дебљине.{S} |
| ер младост иде, брже него што се мисли, а са њом и сва могућност да будемо срећни.</p> <p>Дрхте |
| често вештачке дедукције, па и софизми, а, с времена на време, упада у противуречности.{S} Она |
| атеља:</p> <p>— Он не зна ништа о мени, а ни ја о њему, као да смо туђини.{S} Свакако ми замера |
| м великим надлештвима, где је рад мањи, а плата већа.{S} Они оснивају <hi>таншуле</hi>, састављ |
| рканих таласа, неугашљив пламен у бури, а пред њим се појављивало сунце, чији је златан сјај ож |
| нт и камен, темељ широк неколико хвати, а врх од зида као колски пут.</p> <pb n="229" /> <p>— К |
| од нас на храну.{S} Њему ће се познати, а нама је свеједно: куд једемо сви, биће и за њега...{S |
| омашио свој позив несрећан је, он пати, а патња рађа злоћу.{S} Директор га је звао, саветовао д |
| ог првака.{S} Он је једва знао срицати, а теже му је било потписати се него отпешачити до Мрчај |
| века који добро види да прави глупости, а продужава и прави их нове, све му изгледа лако.{S} Уз |
| Бели, и осети како му цело тело дрхти, а на срце му наваљују разнолики осећаји, од тихе ностал |
| , спремала књиге и доручковала стојећи, а све је мислила о једном: о универзитету на који је по |
| , ручак је готов.</p> <p>Тако куцајући, а не отварајући врата на младићевој соби њу би прожмала |
| тале са девојке на игру сунца на улици, а са сунца опет на девојку, на њен го врат, на белу рук |
| о науци, политици, жени, Богу, лудници, а кад су изашли из кафане, закључио је трештен пијан:</ |
| наљути муж. — Ја ти говорим као мајци, а ти тераш шегу...{S} Каква свадба!{S} Тај младић није |
| ти.{S} Ако хоће да учи школу, нека учи, а ако неће, значи да није за њу, па ће гледати друга по |
| се да младића није засенуо мој положај, а он на то не треба да рачуна ни колико ја.{S} Нико у С |
| hi>Рад и Светлост</hi> паде под стечај, а Радоја стрпаше у хапс.{S} Он се оправда.{S} Разлог је |
| к, мила мајко, као мрав.{S} Сева будак, а онај кујунџијин настојава и соколи...</p> <p>Увече је |
| етне, набавио велике ормане, споља лак, а унутра сомотска постава.{S} Дућан му пун будилника, з |
| преко реке, југ, лево у шљиваку исток, а запад где су пасла говеда.{S} Сели су у јечам и ужина |
| о цело јутро.{S} Још удара на бели лук, а већ развезао о Плеханову, Огисту Конту, социјалној ре |
| и се воле годину дана пред нашим носем, а ми... слепци код очију!{S} Бела ми је сад признала св |
| неколико часова како су једно с другим, а он не успева да јој каже једне речи која долази из ср |
| коњски трамвај замењен је електричним, а на пољани Батал-џамије копани су темељи једне јавне г |
| учинио на улици пред самом грађевином, а био је мртав пијан.{S} На саслушању је изјавио да је |
| ужинали.{S} Хлеб је био мек, сир диван, а апетит одличан; слатко је јео и преслишавао се ко је |
| на пословица да се не зна шта носи дан, а шта ноћ.{S} Странци нас зову земља изненађења.</p> <p |
| } Пасуљ са пастрмом био је сад њен сан, а киселе паприке њен идеал.{S} Те проклете паприке!{S} |
| ди.{S} Сваки од њих има по један ситан, а за себе капиталан интерес.{S} Брига за свакидашњим хл |
| била остављена рупа за чашу или сапун, а изнад ње налазио се узидан крст од црвеног камена на |
| демонстрације, резолуције на туђ рачун, а чим дођу у питање они, њихова личност, њихов џеп, они |
| лео, а шта сам добио, шта сам очекивао, а шта дочекао, многе ствари које ме тиште и које могу р |
| е науснице!...</p> <p>Илић се насмејао, а кад се после растао са њом, помислио је озбиљно:</p> |
| аље, од предака којима имена није знао, а који су морали волети ову земљу кад су се били за њу. |
| х, исправних, који разумеју свој посао, а нашло се и неколико људи, како је то случај у свима п |
| ђака?{S} Ја чујем само право... право, а где је реч дужност?{S} Говори се само о сељаку.{S} Ал |
| воје срце.{S} Ја сам изабрао ово друго, а и ти ћеш... сигуран сам.{S} Пиј, проводи се, уживај м |
| рице и кучине.{S} Данас нам вичу живео, а сутра, на неколико запаљивих речи каквог дрипца, заур |
| дње године, да ти кажем: шта сам желео, а шта сам добио, шта сам очекивао, а шта дочекао, многе |
| би му покварио више него што би однео, а бојао се и ведрог неба које му прети сушом непрестано |
| , равне дворе гради.</l> <l>Дан градио, а два се кајао —</l> <l>Ој, убава, убава девојко, ој!</ |
| ба!{S} Тај младић није ни школу свршио, а Бела је још дете.</p> <p>— Бела ми је терет на грудим |
| <pb n="120" /> — Није још школу свршио, а већ проси девојку...</p> <p>— Ја не налазим у томе ни |
| ало од свега што је јуче још постојало, а он је још жив.</p> <p>— Ах, тај живот! — промуца болн |
| е ако се наканиш.{S} Ако ти је то мало, а ти ми телеграфиши или отиди код мојих пријатеља и зем |
| њен ђаволасти поглед понављали су немо, а јасно: — Пољуби ме опет... пољуби, пољуби...</p> <p>И |
| у њој, нешто скривено, топло, незнано, а широко и пространо као свет.</p> <p>Девојка поче да р |
| бави; оно је могло путовати и отворено, а да нико не нађе у њему чега другог до другарских саоп |
| гово избријано лице грчило се нервозно, а прсти су трзали штит од качкете.{S} Девојка га је слу |
| ијатељство које се сматра да је вечито, а које живот распе као плеву!</p> <p>Поред њих прохукта |
| реченицу, коју је случајно негде начуо, а у себи је додавао; „Ми смо слепи код очију, утучени у |
| — рече јој једном муж. — Живот је скуп, а човек ми изгледа ваљан.</p> <p>— И ја сам то нешто ми |
| е.{S} У салону се запали велики лустер, а електрично звонце позва собарицу да послужи слатко.</ |
| то сте ме пољубили — одговори њен глас, а њена насмејана уста, зајапурени образи, њен ђаволасти |
| волео.{S} Он је био добар као Христос, а мало је људи _ко]и су починили толико зла својим мили |
| , као да му је то <pb n="244" /> занат, а она седела на кљуну према њему.{S} Како је млака вода |
| вина, књига.{S} Дан нам прође као сат, а сат као минут.{S} И ја се само Богу молим да заустави |
| зам не пориче <pb n="108" /> народност, а специјално српској народности у Турској вера представ |
| оред школске баште.{S} Тек по који пут, а нарочито кад је на пољу светло и благо време, она је |
| позади лађе који осветљава пређени пут, а ни корака унапред јер се живот не понавља као што се |
| свестио, чупао из срце ту опасну гљиву, а заједно са њом и слику младе Чачанке.{S} Хтео се баци |
| и откривао ногу до колена, ногу младу, а развијену, ногу танку, а заокругљену, извајану као од |
| чије је лишће подсећало на винову лозу, а цветови на цвет од кромпира.{S} Одаја је била тако ма |
| од таште, која није пропуштала прилику, а да своме зету не покаже колико је срећан што не плаћа |
| мајци, па онда паде поново на девојку, а одатле на сто, на зид, на прозорска окна, на затворен |
| а, ногу младу, а развијену, ногу танку, а заокругљену, извајану као од неког божанственог уметн |
| земље налили смо својим знојем и крвљу, а ми не знамо још колико неисцрпног злата лежи у тим та |
| ма по себи.{S} Живот је дуг, пријатељу, а младост кратка.</p> <p>— Срце ми хоће апстракт и апсу |
| ка одвратност према свету, према свему, а највише према себи самом.{S} Као на слици, он је виде |
| бити до миле воље њену кожу час румену, а час белу.</p> <p>— Куда идемо? — упита га она.</p> <p |
| ице, које су биле као да хоће да прсну, а прстима затеже косу тако да осети како му се кожа одв |
| </p> <p>Шесту годину је навршио у јуну, а већ у августу молио је оца да га упише у школу.{S} До |
| је има право, па му предаде целу радњу, а сам поче да сади лук преко лета, зими пак да зева у о |
| али кућама: ко у тарницама, ко на коњу, а већина пешке.{S} Ћевапџије изнели роштиље на сокак и |
| Цариграда и Неапоља, најлепша на свету, а ја се кладим да је она најружнија престоница у Европи |
| , Њутон би једва добио за телеграфисту, а Миржеови чергаши завршили би на поправци у Топчидеру. |
| ад јој је муж поменуо пут. — Жива нећу, а мртву ме можеш однети и на Ђавоље Острво.</p> <p>Илић |
| а спавање.{S} Вишња је распремала кућу, а Аница кувала.{S} После часова остајале су дуго заједн |
| бина.{S} Свет даје и последњу цркавицу, а нема ни пута, ни ћуприје, учитеља, ни лекара.{S} Све |
| ње да уђе у дућан и купи какву ситницу, а прелази преко остварених задовољстава са слегањем рам |
| сиротиња један недостатак. „Он сиромах, а ја хрома!“ — мислила је и веровала да су тако равни ј |
| љиве савете. — Наше је да нађемо новац, а остало: то је његово.{S} Не може се наука посисати из |
| оворио је. — Ето, ја сам провинцијалац, а изгледа ми да се овде нема већег осећања удобности, л |
| олела би да те види, па дођи ако можеш, а ако ти школа не допушта, а ти немој...{S} Боже здрављ |
| е било за тебе.{S} Ово је велика варош, а у њој има злих људи.{S} Да ти се што непријатно није |
| , укус леп, цене умерене, <pb n="61" /> а млади газда нежењен, па је све ишло како само може би |
| пут од параћинског штофа, <pb n="55" /> а лети сламни шешир у боји и прсник од платна.{S} Тражи |
| ствар отера ме на место! <pb n="126" /> А, бога ми, добро учим и речи и превод.</p> <p>Матовић |
| ић кад се трамвај удаљи. — Боже мој!{S} А мени се чини да је то било тако далеко... даље него д |
| у!{S} Главно је кад се двоје воле...{S} А свет, фамилија, новац?{S} Трице и кучине!...</p> <p>— |
| јемо времена.{S} Мораће се журити...{S} А ви, млади човече, из школе ћете ући право у живот.{S} |
| ужичаст сноп првих сунчевих зракова.{S} А даље, по шору, поцрнелим крововима и раштрканом селу, |
| еће требати да се мучимо око мираза.{S} А што су млади?...{S} Шта им фали што су млади!{S} Па т |
| ојци, он је представио девојку њима.{S} А сад, она се забављала с њима, они се забављали с њом, |
| тим, њему то не смета, он то не зна.{S} А тај сељак то је наш народ.{S} Он је запуштен, прост, |
| то је настајала нека промена најзад.{S} А мучно, што је, можда несвесно, осећао да је он сувише |
| До јесени имаћемо оба зида на брани.{S} А оно што остане лако је.{S} Још до године у ово доба м |
| даје позитивна знања модерној жени.{S} А ја хоћу да се образујем до краја.{S} Хоћу да будем на |
| му добацује слатке, заношљиве речи.{S} А кад би се пренуо сасвим и мислио на њу, на ту плаву д |
| ш школу, као и мени удовички ужитак.{S} А кад свршиш школу, шта ће ти ова страћара.{S} Иди куд |
| посла да твој живот не буде излишан.{S} А кад ти једног дана твоја срећа допусти да мислиш и на |
| уше, да јој је сваки живац треперио.{S} А пријатно, јер је то све било њој симпатично, то позна |
| ивља поља претворила у најлепши врт.{S} А тамо даље...</p> <p>И Радојев поглед изгуби се у план |
| /p> <p>— Волите се већ целу младост.{S} А ти не видиш, ти ниси видео то тело — шаптао је у себи |
| е, да неће одмицати од ње дан и ноћ.{S} А кад оздрави, она ће јој испричати шта се с њом догоди |
| :</p> <p>— Право претпоставља борбу.{S} А ти си жена... наша жена која не воли живот одрицања, |
| и ноге носе, па тражи себи девојку.{S} А кад је нађеш, сети се колико је Вићентије узео, па ти |
| ао зла.{S} Оне иначе не знају за њу.{S} А оне које је назру, оне су као ове муве што се лепе уз |
| Малих Степеница; немој да се стидиш.{S} А сад прими много поздрава од твојих доброжелећих ти ро |
| није много али колико да се храниш.{S} А занатлија?{S} Рано се дигни, доцно лежи, а кад остари |
| изашла у варош — одбрани се девојка. — А други?...{S} Брига ме је!</p> <p>— Не, Бела, то није |
| јић гледајући у бело платно Моравино. — А видео сам је надошлу, усталасану, помамну: страшна је |
| опет ништа од тебе — додаде жалосно. — А кад сам ја учио школу, мој брајко!...</p> <p>Застаде, |
| нису ударили порез — продужи Ристић. — А била би грдна штета.{S} Она једина весели наше жалосн |
| пољу је још велика врућина — рече она — а, Бога ми, ни наша кућа није близу.</p> <p>— Не жур’те |
| се крили од Турака — додавао је други — а гле ти сад чуда!{S} Хвалимо те, Господе, велика су дј |
| . то му је испод достојанства!</p> <p>— А како се уби? — упита онај из гомиле.</p> <p>— Ето, та |
| ученост, романтичан изглед...</p> <p>— А он ? — прекиде је стари господин, стално неповерљив.< |
| х времена ти ћеш видети друга.</p> <p>— А дотле?</p> <p>— Једи задовољно државни хлеб.</p> <p>— |
| пуним тањиром румених кајсија.</p> <p>— А ножеви? — пребаци јој мајка.</p> <p>— Ју! — трже се д |
| жим само неколико венаца лука.</p> <p>— А шта ћеш му за ствари?</p> <p>— Има старог мебла колик |
| ће... ја ћу му први честитати.</p> <p>— А дотле?</p> <p>-— Дотле се може све десити.{S} У свако |
| тисак учиниле на њега те речи.</p> <p>— А љубав, мама? — примети Бела, и несташно успи усницама |
| не мислим да се ту зауставим.</p> <p>— А шта можеш друго?</p> <p>— Универзитет.</p> <p>— Униве |
| с ноге на ногу, упита с врата:</p> <p>— А где вам стоје?</p> <p>Најзад их донесе: малене ножиће |
| обраћајући се ћерци додао је:</p> <p>— А ти, фрајла, остави се Београда у Чачку.</p> <p>По веч |
| рију...</p> <p>Илић је прекину</p> <p>— А откуд теби и десет хиљада пара? </p> <p>— Па имамо ку |
| ода.{S} Могао је живети неколико векова а да му се не досади.</p> <p>Међутим, Бела се није могл |
| гимназији... живот са свима дужностима а без иједног права, интелектуални подрум, душевна каса |
| рвоток.</p> <p>Радојев глас и, час немо а час гласно, запљускивање домаће воде утицали су чудно |
| се сигурна у његовом присуству.</p> <p>А Радоје је умео лепо да говори... полако, дижући посте |
| сли, снова.{S} Место путовања у Врњце и Абацију, он је заједно с Фламарионом посећивао месец, з |
| амет тих његових бунтовничких изрека : „Абдикацијом неких владара није ништа поможено народима |
| Као што не можемо неговати поморанџе по Авали, тако се не можемо оружати „знањем целе епохе“, к |
| акрити или најзад што и најмања љубавна авантура може имати врло тешких последица.</p> <p>Остав |
| ртвац преда на сахрану.</p> <p>Београд, август 1911 — март 1913.</p> </div> </body> </text> </T |
| Шесту годину је навршио у јуну, а већ у августу молио је оца да га упише у школу.{S} Дотле је с |
| мисао је био редак гост његове музе.{S} Авет лудила се помаљала кроз њих.{S} Он је певао:{S} Ја |
| и сиромах.{S} Блед и озбиљан, мршав као авет, са занесеним очима, Зарија је лутао по живом, иро |
| задрхта.{S} Та кљусина учини му се као авет која га гони, као живот који му остаје, као он са̑ |
| е песка, кафанских столова, по суседним авлијама, као да су и оне хтеле побећи од куће.{S} У са |
| икову чокалиницу, претварала савамалске авлије у чаробни врт, уносила бескрајна одушевљења у мл |
| ега...{S} Можемо му дати и једну собу у авлији — додаде госпођа после неколико тренутака. — Пра |
| где је један од њих држао <pb n="24" /> агитационо предавање.{S} Он је био верна гласачка војск |
| чарапа, ускршњих јаја, дрвених кашика, агитујући међу сељанкама за отварање домаћичке школе.</ |
| нама требају добри радници, занатлије, агрономи, учитељи, официри, професори.{S} Међутим, ти с |
| разован, има плате две хиљаде, отвориће адвокатску канцеларију...</p> <p>Илић је прекину</p> <p |
| у на избор, чудио се сложености црквене администрације око потребних докумената, осмејкивао се |
| и уситњеног демократизма и непросвећене администрације, где се велика смелост не поклапа са опш |
| заноса, па кад би писмо свршио, написао адресу и залепио завој, дубок, сладак уздах отео би му |
| ом.{S} Близу Вишњице, Вишња спази једну аду са шумарком од ракита и одраслим јабланом на крају. |
| узбуђења.</p> <p>Познавала је добро ту аду, аустриску стражару преко пута, вијугав друм и низ |
| , с групом осветљених облака око бледог азура.{S} У оближњој касарни веџбали се војници и чула |
| е сме да регне — прекину га девојка. — ’Ајд, загрли ме... не стоји ти лепо кад си озбиљан.</p> |
| зе јабуке, крушке, слатке поморанџе... ’Ајде, јевтине и слатке!...</p> <p>После се појави коњск |
| ног сина који је умро као питомац Војне Академије.</p> <p>Вишња је ћутала.</p> <p>Оне обе носил |
| а се добро осећала на Великој Школи.{S} Академска слобода јој је пријала.{S} Могла је уредити с |
| з нос одржавао још после толикогодишњег аклиматисања у Београду.{S} Младен је био пао у трећем |
| једне почивке — ако он не дође, Зарија, ако будем морао живети као сваки други...</p> <p>Младић |
| до физике, појављују се гледишта која, ако се усвоје, прете донекле целој згради, чије су теме |
| уго — примети она. — Склонимо се негде, ако хоћете... под какво дрво, у ону кућу у врх пута? -- |
| <p>— Ја не могу ове француске сплачине, ако ти можеш — одговарала му је млада горопадно.</p> <p |
| .{S} После ће доћи остало само по себи, ако је ко тада у опште мислио шта ће после доћи!</p> <p |
| огруди, амбициозни, напрасити, ћудљиви, ако се не одаду пићу, они постају, на крају, најљући ре |
| , добије парче хлеба, па нек узме Белу, ако хоће... ја ћу му први честитати.</p> <p>— А дотле?< |
| лости.{S} Очи су јој биле пуне суза.{S} Ако остане с Чедомиром још за тренутак, осећала је да с |
| ању да остане <pb n="233" /> сатима.{S} Ако га ко упита шта ће ту, он одговара: „Пун сам електр |
| не верујем у судбоносне неспоразуме.{S} Ако је ко крив, то смо ми: ја, ти, наши карактери, наше |
| нархија, јаловост у државној управи.{S} Ако је скупштинска већина хомогена, иде се до отвореног |
| е да изопачи праве дечје наклоности.{S} Ако хоће да учи школу, нека учи, а ако неће, значи да н |
| елим, нек ти се нађе ако се наканиш.{S} Ако ти је то мало, а ти ми телеграфиши или отиди код мо |
| аво — рече лекар на последњој посети. — Ако се тако одржи, госпођа ће живети још толико колико |
| га чудноватог — рече будући министар. — Ако се воле, зашто да се не узму?</p> <p>— Ама, како да |
| S} Али — прихвати после једне почивке — ако он не дође, Зарија, ако будем морао живети као свак |
| . — Ја терам кола треће класе.</p> <p>— Ако пак хоћеш да будеш задовољан — продужи Ристић — онд |
| и...{S} Испрати Вишњу до куће.</p> <p>— Ако госпођица нема ништа против? — уздржа се философ св |
| гена, иде се до отвореног деспотизма, а ако се образује коалиција, свака фракција експлоатише у |
| .{S} Ако хоће да учи школу, нека учи, а ако неће, значи да није за њу, па ће гледати друга посл |
| ела би да те види, па дођи ако можеш, а ако ти школа не допушта, а ти немој...{S} Боже здравља, |
| ти у та општа места, и Вишња би пропала ако би пао у туђе руке.{S} Он јој је хтео писати ради с |
| иво. — Него обеси венац више капије, па ако га преко ноћ нестане, знај да ћеш се удати те зиме. |
| тати маторе девојке, умрети као те муве ако им не отвориш прозор.</p> <p>Зарија пређе на илузиј |
| д и ово писмо.{S} Велим, нек ти се нађе ако се наканиш.{S} Ако ти је то мало, а ти ми телеграфи |
| ђа ће сад много да спава.{S} Довољно је ако се <pb n="184" /> служавка нађе поред ње с времена |
| сати, велико знање смета.{S} Довољно је ако се прочита десетак књига, научи се на памет још два |
| } У државној служби није нашао места, и ако су тамо постављани људи с мање школе од њега.{S} Ди |
| ософа.{S} Зато је сматран за смешног, и ако их је било много луђих.{S} У државној служби није н |
| > била зла времена.{S} Шта су они криви ако су били слаби или имали противна убеђења?{S} Ја сам |
| чему.{S} Волела би да те види, па дођи ако можеш, а ако ти школа не допушта, а ти немој...{S} |
| атили, ја се нисам користио њим.{S} Али ако оно дође што ти рекох, онда...</p> <p>— Остави ту п |
| еца воле, нека се узму...“</p> <p>— Али ако се не воле? — прекиде је Јован.</p> <p>— Онда ником |
| то социјализам, нашто све те лепе мисли ако Чедомир не буде њен!</p> <p>Пролеће се расцветавало |
| ећерлему, продавати переце; шта то мари ако ти будеш моја жена!{S} Ја сам кадар да радим за дво |
| требно да ме неко разуме, да ме охрабри ако сустанем.{S} Наши људи су прости.{S} Мени треба...< |
| пствена срећа <pb n="18" /></p> <p>доћи ако буде што школованији, што начитанији.</p> <p>Шесту |
| оград?</p> <p>— Њој ће бити свакако жао ако је не известиш.{S} И онда, знаш како је, чича-Митре |
| {S} Ја сам га одбијала...{S} Какво чудо ако је потражио другу жену!</p> <p>Тек је сад видела ко |
| озва у своју собу.</p> <p>— Пропали смо ако нас примете — приговори јој он.</p> <p>— Нико нас н |
| могу рећи само теби... да ти кажем, ето ако хоћеш... колико сам ниско пао, најзад.</p> <p>Девој |
| Вишњи да се не љути, да дође на свадбу ако може.</p> <p>— Нека ти је Богом просто — одговорила |
| проповеда, мужа који им се даје, срећу ако је сретну, несрећу много чешће, и судбину која им с |
| ,</l> <l>За мене младу да лудиш,</l> <l>Ако ти никне буника,</l> <l>За мене младу да буниш.</l> |
| /l> <l>Да видиш шта ће да никне.</l> <l>Ако ти никне лудаја,</l> <l>За мене младу да лудиш,</l> |
| вези; понављам, брак је на првом месту акт озбиљан, хладан, срачунат да се прими онолико колик |
| рна ствар.{S} Човек се троши између два акта који се називају: хтети и моћи.{S} Зашто дакле бит |
| ао да је онај младић Краљ Отац или неки активни политичар, какав фактор тих догађаја којима ће |
| снаге.{S} Влада је одобрила правила.{S} Акције су се добро уписивале.{S} Држава је помогла друш |
| ито се узбуђује; неспособан ма за какву акцију, треба му читаво решење да уђе у дућан и купи ка |
| је он највише настрадао: био је главни акционар.{S} Отишли су они лепи зидни часовници у рамов |
| онолико новаца колико се очекивало.{S} Акционарско друштво <hi>Рад и Светлост</hi> паде под ст |
| d> <p>Радоје Остојић је успео да оснује акционарско друштво за експлоатацију Моравине снаге.{S} |
| оваш.{S} Мој ма̑л се развлачи као да је Алајбегова слама.{S} Деца <pb n="235" /> су ми неочешља |
| , једу као на даћи.</p> <p>— Нека им је алал! — поклапали су га други. — Раде, брате мој, па св |
| раму од сламе.{S} Ту је лежао још један албум, повезан у плиш, гомила посетница и карата са сли |
| н по један крај, знаменита места, као у албуму.{S} Сети се Чедомира.{S} Доведе га у везу с мини |
| мећивали се натписи за лорбер, нишадор, алеву паприку.{S} У другом делу дућана, поплочаном цигл |
| И кола одмакоше правим булеваром Краља Александра.</p> <p>Вишња оста тако за један тренутак.</ |
| велика дела...{S} Не знам тачно каква, али велика несумњиво.{S} Другојачије не може бити.</p> |
| опи.</p> <p>Вишња заусти да нешто дода, али је већ млади човек падао у ватру грдећи реакцију, р |
| о према младићу, љубав речи и уздисаја, али даље... права љубав је за њу била забрањена.{S} Као |
| хтео.{S} Мене сматрају за мирна човека, али видиш, ја се питам да ли у мени не живи неки скриве |
| > <p>Она није видела лице у тог човека, али би га познала у хиљаду других по првој ситници.{S} |
| сли, <pb n="36" /> која ју је опседала, али је глас Чедомиров звонио у њеним ушима, облетао око |
| а је с тобом?...{S} Нешто си омршавела, али си тим још лепша...{S} Сећаш ли се наше школе!...</ |
| рханим крилима.</p> <p>Варош се спасла, али од <hi>електрике</hi> није се више познавао ни каме |
| свакојаким <pb n="45" /> апстракцијама, али, кад угледа своју другарицу у визији природних елем |
| повали их по оријенталским ресторанима, али никако да буду онакве какве их је госпа-Клеопатра с |
| и посао.{S} Није се разумевао у коњима, али није требало много вештине па да види да је та живо |
| уалну младеж, мисао магловита, нејасна, али стварна, жива <pb n="23" /> која га је пратила, лег |
| рава, она је изгледала нешто неспретна, али то је само допуњавало њену лепоту и говорило да је |
| интелигенција, природа врло симпатична, али карактер неодређен, несталан, неодважан, слаб.</p> |
| боде.{S} Оне му полете, без размишљања, али хиљаде невидљивих препрека спречава њихов лет и оне |
| у ову собу.{S} Простирка је била лепа, али се супленту није допадала; опомињала га је сувише ш |
| од многобројних, зелено обојених врата, али се она не отворише.</p> <p>— Газдарица није код кућ |
| пут, помислио би да је горда и надута, али, у иоле познатијем <pb n="104" /> друштву, она је г |
| Општина је била посадила нешто дрвећа, али као што је то обичај, дечурлија и пуштена стока пол |
| врло <pb n="2" /> висок, готово џигљав, али млад, пријатних, мушких црта, буљавих очију, које с |
| лика.{S} Истина, сиромах, без фамилије, али ми смо ту.{S} Кроз који месец свршиће школу.{S} Нећ |
| ио би да се налази на прагу револуције, али се сви ти говори свршавају кад куцне девет сати, вр |
| држао у Повлену, у намери да хајдукује, али се ту оженио и окућио.{S} Илићев деда, који се тако |
| <p>Пролеће се расцветавало око девојке, али су њој ти светли, разнежени дани, изгледали тешки, |
| но гиба на таласима.{S} Донесоше чакље, али оне беху кратке.{S} Радоје обеси тада један фењер н |
| априке и воде, а мало пасуља и пастрме, али за кога тврде да је најукуснији од свих српских пас |
| ма.{S} Код њега су биле најскупље цене, али је купаца било доста, јер се знало да код њега чове |
| ике, историје имао је врло добре оцене, али је у осталим предметима био већином слаб.{S} Из срп |
| сад имала киселих паприка колико хоће, али, пренета у ситне интриге удатих другарица, захтевал |
| доје хтеде јаукнути као рањено живинче, али бол девојке коју је волео би јачи од његовог сопств |
| земљорадње кад се већ тим питањем бави, али јој се учини да поред све користи што ће видети оту |
| дин Илић?</p> <p>Каја се опет изненади, али се уздржа од сваке заједљивости, и одговори мирно:< |
| p>Вишња није била створење које завиди, али та срећа дотицала је се неугодно.{S} Срце јој се ст |
| крајева, јер он хоће живот пун, велики, али чист, јасан, без утишавања савести и попуштања прил |
| Млади човек не поче свој говор о вољи, али се не предаде ни привиђењу који је кишни зрак прави |
| равац својих мисли на конкретне ствари, али слике оне две девојке нису му излазиле из главе, та |
| нање.{S} Дају ти моћ да разумеш ствари, али те заводе својом неприродном логиком; пуне ти главу |
| е га из затвора.{S} Част му се поврати, али цело његово имање оде на добош, јер је он највише н |
| Са̑м сам.</p> <p>Хтеде још нешто рећи, али осети да му глас дрхти.{S} Једно јато врабаца крешт |
| она. — Можда сам мало уморна...{S} Пхи, али је љута ова цигара — додаде за тим, насмејавши се г |
| се хтеде подсмехнути својој другарици, али се не усуди.{S} У њеном <pb n="216" /> крилу мириса |
| и која је била далеко од праве раскоши, али за Илића представљала готово свет блаженства, попуш |
| лице, отворена врата, види се намештај, али људи, свет?{S} Нема их, нигде их нема.{S} У исти ма |
| је спустила завесе.{S} У соби је мрак, али мало што да је свежије.{S} Из чамовине на прозору ц |
| м и помири с оцем.{S} Врати се у Чачак, али не хтеде продужити школу.</p> <p>— Нећу да будем чи |
| она.{S} Знате, мој отац је прост човек, али воли школу.</p> <p>— Па зар ћете сад пристати да се |
| .</p> <p>Трудио се да не изгледа бедан, али неки пркос против самог себе терао га је да се изли |
| лучај.{S} Какав?{S} Који?{S} Није знао, али му је сад било јасно да није ништа боље судбине од |
| задовољство!{S} Препирали смо се дуго, али му још све нисам рекао...{S} Имаш ли ватре?</p> <p> |
| ње од правог пута.{S} Корачала је брзо, али сигурно, и изгуби се не окренувши се.</p> <p>Вратил |
| вратим у Београд.{S} Тата још којекако, али мајка!...{S} Ударила у плач, па запомаже по кући.{S |
| девојке, дошао је Младен, бистар дечко, али ленштина, склон свима слабостима простог народа, ка |
| осветљавало предмете на које је падало, али није било вруће, већ врло благо, меко, глатко, да ј |
| јка нервозно.</p> <p>— Парадокс зацело, али је истина.</p> <pb n="251" /> <p>Доиста, Лазаревиће |
| је да му се допада.{S} То јој би мило, али убрзо одби ташту жељу за каћиперством и рече у себи |
| то смета?{S} Она је ишла уморно, тромо, али све даље.{S} Можда је ипак нешто остало од ње?{S} М |
| ?</p> <p>Међутим, Илић је примио писмо, али није знао шта да одговори.{S} Оно га је дирнуло јак |
| S} Ја сам ти то, Илићу, говорио одавно, али ти имаш дух романтичан.{S} Ти мислиш да сам ја груб |
| то практично... за машинисту на пример, али вели, мора да се иде од куће, можда на страну, па с |
| етко у паланци.{S} Тамо се сви познају, али се туђе заједнице, либе се, зазиру једно од другог, |
| он, у свом детињству, имао једну опаку, али врло сигурну учитељицу, невољу.{S} Он је имао да се |
| исли нису долазиле на ум младом човеку, али сличне свакако.{S} Јер, кад спусти поглед на свој р |
| се ништа нарочито догодило лично њему, али је његово срце уздрхтано лупало у грудима, као да с |
| покуша да окрене главу на другу страну, али се његове очи не могаху одвојити од Вишње.</p> <p>О |
| чинца.{S} Отворише уста да нешто рекну, али немадоше времена јер се на прагу указа госпа-Клеопа |
| друга.{S} Беше се упутила универзитету, али се <pb n="147" /> предомисли и окрену да нађе своје |
| њихове дрвене стражаре, па онда у кућу, али испод ока... као да га се то ништа не тиче.{S} Редо |
| било противно његовом новом убеђењу!{S} Али је Илић био још млад, у добу кад се пише искрено и |
| Вишња, моја лепа, моја стара Вишња“.{S} Али се свлада, па настави говор о политици:</p> <p>— Сл |
| е по ономе што је лепо било у мени“.{S} Али млади студент био је за њу јаче везан него што је с |
| а.{S} Требало је почети све из нова.{S} Али се он осећао неспособан за тај напор.{S} Његова мис |
| , већ погледа плашљиво у свога мужа.{S} Али ни Јован не рече ништа.{S} Они су обоје осећали Бел |
| а скочи на дрског човека, као мачка.{S} Али кад би се растали, она је претресала у мислима дуго |
| ене идеје, у живот који је изабрала.{S} Али време није било погодно за размишљање.{S} Часови су |
| г у то доба у студентским круговима.{S} Али он одби позив ћутке, махнувши руком, и уђе у парк.< |
| ири се изненадно по његовим грудима.{S} Али он није био човек који се подаје првом осећању, па |
| у љубави за добро и изврсних намера.{S} Али, њима је нови живот убризгао сталешке мржње и пониж |
| е било ниједног симпатичног покрета.{S} Али им је она пркосила свима.{S} Махала рукама, бацакал |
| за своје испите и не осећати ништа.{S} Али није могао.{S} Усред читања, кад је можда био за чи |
| ше неодређен појам, мислена именица.{S} Али...</p> <p>— Али?</p> <p>— Али сам задовољна — замуц |
| је успео да се она врати у Београд.{S} Али, ево већ неколико часова како су једно с другим, а |
| грање.{S} Радоје је био први и овде.{S} Али га сад нико није слушао.{S} Они који су му се дотле |
| .{S} Хтео сам ти то рећи још раније.{S} Али нисам могао да ти кварим задовољство.{S} Него, враћ |
| који је водио преко девојачке школе.{S} Али се она морала мирити са стањем ствари, како је нази |
| у играње домина с првим кога сретне.{S} Али и ту, у тамним кафанским <pb n="113" /> ћошковима, |
| Он можда нема да купи друге чакшире.{S} Али зашто их не закрпи?...{S} Бар то не стаје ништа.{S} |
| потребно, уразумити размажено дете.{S} Али, Илић, који је видео свет само кроз књиге, није има |
| знам.{S} Ја мислим на твоје испите.{S} Али нећу да се преучиш.{S} Остави данас те књиге — дода |
| не и спремала се за последње испите.{S} Али никад не поведе разговора пред Чедомиром о својим с |
| акије?</p> <p>Илић није пио то пиће.{S} Али приста овог пута.</p> <p>— Још на ракију нису удари |
| рестаће да вам буду мислене именице.{S} Али не бојте се, не бежите од живота; с њим је као и с |
| азида, те цела Морава окрене на јаз.{S} Али се пролеће не дочека.{S} С јесени поче да пада киша |
| а бих се сав посветио класној борби.{S} Али овде, Вишњо, ми још немамо базе; треба прво створит |
| ча, ни толико добар колико се мисли.{S} Али има једна сигурна ствар.{S} Човек се троши између д |
| колико месеци од како су се разишли.{S} Али се не усуди, јер би онда требало да исприча своје в |
| ло вас је скупо док сте дотле дошли.{S} Али још све муке нисте претурили.{S} Тек стоје пред вам |
| стварају свој живот по својој вољи.{S} Али, кажи ми... молим те, колико је тек мало таквих жен |
| ваком члану породице нађе на невољи.{S} Али млади човек је залуд наводио разлоге двема женама, |
| /> иначе је сиротињи место у кујни.{S} Али овог срећног дана, она хтеде показати томе ђаку да |
| утку учини јој се да ће се успавати.{S} Али ју је јастук жуљао, обузимала је жеља да понови бал |
| кујнски сто и једе што прво дохвати.{S} Али му је то задовољство ретко допуштала госпа-Клеопатр |
| није више њен и да то не може бити.{S} Али се она надала да ће наћи неког другог, сличног њему |
| ролазник би се могао јако преварити.{S} Али оне су крајње пристојне једно што се нема прилике и |
| ала до знања да јој може одговорити.{S} Али њено писмо није садржавало ни речце о љубави; оно ј |
| , те одложи час, и хтеде се вратити.{S} Али га госпођа понуди да се одмори.</p> <p>— Напољу је |
| лним кућама било је доста светлости.{S} Али шта је она била према блеску који пуче пред очима м |
| лт енергији, окрутности, себичности.{S} Али...</p> <p>— Али?</p> <p>— Одвратно је и једно и дру |
| а ни модел робе што се ту може наћи.{S} Али они ради којих тај дућан постоји познају га на први |
| срце и које је само њој могао рећи.{S} Али су њега сад одушевљавале друге мисли, обузимала га |
| леда ову сенку.{S} Хтеде нешто рећи.{S} Али не могаде.{S} У његовој глави је било мутно.{S} Он |
| а хтеде избећи да са Кајом иде кући.{S} Али је она не пусти испреда се, и, између осталих ситни |
| јда по механама где свраћају сељаци.{S} Али писмо испаде кратко, банално.{S} Јавила му је само |
| ет се унесе довољна сума за почетак.{S} Али оба закона дадоше врло рђаве резултате.{S} Министар |
| измлатили, ја се нисам користио њим.{S} Али ако оно дође што ти рекох, онда...</p> <p>— Остави |
| тило што остаје на само са девојком.{S} Али би га она задржавала понекад <pb n="129" /> занимљи |
| лно кад не губите интерес за науком.{S} Али то је ваша лична ствар.{S} Мене се она као директор |
| ирнуто.{S} Ја сам и онда то говорио.{S} Али се свет препаде, и ето...</p> <p>Радоје наби качкет |
| раните.{S} Већ ми то причају одавно.{S} Али ја добра, наивна, старинска жена...{S} Ко ће у то д |
| ева се баци на студије врло озбиљно.{S} Али не осети више ону сласт студентског живота, коју је |
| ремена.{S} Ја не смем живети обично.{S} Али — прихвати после једне почивке — ако он не дође, За |
| а да придобије њену стару наклоност.{S} Али право средство, понуду за брак, није употребљавао.{ |
| дужност?{S} Говори се само о сељаку.{S} Али он није све у земљи; није само њему положај тежак; |
| ветим књигама говори се о васкрсењу.{S} Али има нешто боље.{S} По некад живот изведе своје мист |
| таласа се, све је у вечитом покрету.{S} Али што се пароброд примицао више томе граду, радост се |
| заставу, да подели с њим ову срећу.{S} Али... његове очи су је избегавале.{S} Кад би је и суср |
| од три четири школе за женску децу.{S} Али шта ће теби универзитет? — тврдоглаво је настојавао |
| дохватише шешира и изађоше на улицу.{S} Али тек што се спустише низ неспретне степенице старинс |
| ча хитро да поврати своју другарицу.{S} Али, на пола собе, она се заустави као задржана једним |
| гласом који је сад звонио поузданије. — Али не мислим да се ту зауставим.</p> <p>— А шта можеш |
| <pb n="130" /> погледа у Белине очи. — Али на што то питање!{S} Мени је тако лепо овде, у вашо |
| ја то знам — продужи Илић тврдоглаво. — Али, ми смо још ту, ми живимо.{S} Други не заборављају |
| упље! — пришила му је ташта поносито. — Али нисам ја ко је ко.{S} Нећу дете да ми се мучи по па |
| ово као цвеће које је држала у крилу. — Али је живот чудан, комшија, тако чудан да ја не знам с |
| хоћеш — једва чујно прошапта девојка — али ја осећам нешто јаче од мене, нешто неправедно, нем |
| — како је госпођа сама себе називала — али је девојка више посматрала домаћег учитеља него сво |
| ај своју науку.</p> <pb n="234" /> <p>— Али, тата — поче да се брани девојка. — Ко ће кућу води |
| ам, мислена именица.{S} Али...</p> <p>— Али?</p> <p>— Али сам задовољна — замуца учитељица — за |
| утности, себичности.{S} Али...</p> <p>— Али?</p> <p>— Одвратно је и једно и друго кад није искр |
| ти сад боље?</p> <p>— Да, да.</p> <p>— Али си бледа?</p> <p>— Не, није ми ништа.{S} Остави ме, |
| <p>— Киша ће још дуго падати.</p> <p>— Али и до вароши је дуго — примети она. — Склонимо се не |
| ла.{S} Ипак је она одговарала:</p> <p>— Али кад ја нећу, па ко ће!</p> <p>Чачак није добио елек |
| еница.{S} Али...</p> <p>— Али?</p> <p>— Али сам задовољна — замуца учитељица — задовољна у свак |
| се деца воле, нека се узму...“</p> <p>— Али ако се не воле? — прекиде је Јован.</p> <p>— Онда н |
| те, па ти и после иде плата, није много али колико да се храниш.{S} А занатлија?{S} Рано се диг |
| се.{S} Не клони.</p> <pb n="166" /> <p>Али упркос томе гласу одлучности, који помаже паметне љ |
| се одрекну ни државног фијакера!</p> <p>Али младој бунтовници беше спремљено још веће изненађењ |
| ко срећни, Илићу, врло срећни...</p> <p>Али Илић, као и сви људи који траже од своје судбине ви |
| на, ево још — викао је ван себе.</p> <p>Али је газдарица већ била изашла.</p> <p>— И ово, и ово |
| — одговори енергично сама себи.</p> <p>Али та реч беше одвише тешка за њено срце.{S} Она се ос |
| а се уверити — говорила је себи.</p> <p>Али како?</p> <p>И на ово питање она одговори право, не |
| мене, једино у слободној љубави.</p> <p>Али се његова реч заустави на уснама.{S} Изненадило га |
| е — рече. — Сва три су мушкарци.</p> <p>Али Вишњу не остави спомен на оно што јој је Каја рекла |
| проваљен миндерлук, прозорске завесе на алке, нешто цвећа у саксијама и пуно дима од јевтиног д |
| риватне народне кујне или ресторана без алкохола.{S} Он се језиком својих посетилаца зове звонк |
| ка, грађана чују се само горке речи.{S} Алкохолизам, политичка убиства, зеленаштво, корупција, |
| еним дивљим кнежевима, готово идиотским алтруизмом, са сељацима — светцима, и непрегледним повр |
| упротном правцу: пушта браду, чупав је, аљкав, носи умашћен шешир и уздигнуту јаку.{S} Он је сл |
| се воле, зашто да се не узму?</p> <p>— Ама, како да се узму, човече? — одврати му жена. — Дошл |
| та сељака, а нарочито полусељака што су амали, таљигаши, надничари.{S} Од интелигенције, све не |
| дане скомрачења и увреде незадовољених амбиција.{S} Позив сеоске учитељице није био ни њој кра |
| станове, начини живота, потребе, снови, амбиције, толико невероватно разних прилика у којима жи |
| ку и губе своје илузије.{S} Тесногруди, амбициозни, напрасити, ћудљиви, ако се не одаду пићу, о |
| е лажљивих обећања, ми смо такође имале амбициозну младост, срца врела, слутње прве узнемиренос |
| .{S} Као прво што се очекивало, била је амнестија политичких криваца.</p> <p>Све је то Бела исп |
| , Хемхолца, Спенсера, Ренана, Герхарта, Ампера, <pb n="257" /> Огиста Конта и осталих природњак |
| олико баналних речи.</p> <p>— Ти си без амрела? — рече младић, наднесе кишобран над девојку и д |
| вакој формули, да је пуна релативности, анархизма и вртоглавице, он је осећао ипак да му све ви |
| {S} С тим уверењем, које се граничило с анархизмом, решавао је сваки проблем.</p> <pb n="47" /> |
| законом.{S} Отуд долази стална пометња, анархија, јаловост у државној управи.{S} Ако је скупшти |
| општег банкроства.</p> <p>— Милисав је анархиста — објасни Каја бојажљиво.{S} Затим додаде, да |
| створ што му се подаје, тог неслућеног анђела који га милује својим крилима, девојка се била в |
| ивала је зора величанствен ватромет.{S} Аница потрча хитро да поврати своју другарицу.{S} Али, |
| не поквари расположење двоје старих.{S} Аница ју је посматрала испод ока, па јој рече кад остад |
| спавање.{S} Вишња је распремала кућу, а Аница кувала.{S} После часова остајале су дуго заједно. |
| "313" /> <p>— Шта ти је, Вишња? — упита Аница, и погледа у собу неодређено.</p> <p>Млада учитељ |
| >— Шта ти је, колегинице? — изненади се Аница. — Ти си тако бледа?{S} Да ниси уморна?</p> <p>— |
| /p> <p>— Удај се, драга Вишња — продужи Аница. — Удај се што пре.{S} У животу су ретки поновни |
| је наша скупштина у Београду — рече јој Аница. — Хоћеш ли да идемо?</p> <p>Тада се и по четврти |
| легиницу, једну стару девојку, по имену Аница.{S} Лепо су се сложиле.{S} Поделиле су државне кв |
| их младих дана у правцу Врачара.</p> <p>Аница ју је чекала на капији.</p> <p>— Шта је с тобом, |
| своју колегиницу;</p> <p>— Анице...{S} Анице!</p> <p>Нико је не чу.</p> <p>Девојку је обузимал |
| лаши и викну своју колегиницу;</p> <p>— Анице...{S} Анице!</p> <p>Нико је не чу.</p> <p>Девојку |
| тика-так, така-тик.{S} Хтеде да пробуди Аницу.{S} После се застиде.{S} Како да јој објасни то ш |
| мље ишчезавају у корупцији, у нереду, у анонимној тиранији, у ординарној лицитацији која се лаж |
| и природни, она се бојала свега што је анормално, болесно, мистериозно.{S} Праву љубав је виде |
| >Мистицизам у вишој математици</hi>.{S} Анри Поенкаре наслања се у геометрији више на осећање н |
| ао противник <hi>постојећег стања</hi>, антидинастичар, јатак краљоубицâ и шта још не, што је ј |
| ђачком кварту, па је ступио у везе и с антикварима на обалама Сене.{S} Затим се дао на посао.< |
| медија игра, човек добија симпатије или антипатије, глас мудраца или глупака.</p> <p>— Немогуће |
| инали.{S} Хлеб је био мек, сир диван, а апетит одличан; слатко је јео и преслишавао се ко је ју |
| ао ништа.{S} Он је при ручку имао добар апетит, извлачио из џепа велику мараму за један крај, к |
| езетили печено кестење, били при добром апетиту, звали једно другог именом и презименом, певали |
| истина као против неког интелектуалног апса.{S} Шта је та Дарвинова борба за опстанак, одабира |
| ко лишени слободе, осуђени на затвор по апсанама; закон је био једнак за све.{S} Међутим, било |
| ра.{S} Учини му се као да чује отварање апсанских врата, читање указа о помиловању, откивање гв |
| матије, заносила се идејама просвећеног апсолутизма и на народ гледала као на гомилу геака.{S} |
| Јест, кажем ти... нема ни добра ни зла апсолутног, већ конфликта између нужних сила.{S} У то б |
| а младост кратка.</p> <p>— Срце ми хоће апстракт и апсурд, моја мисао недостижне висине...</p> |
| нима, он није умео ићи у облаке тананих апстракција; он је стојао на земљи и говорио просто;</p |
| ма, напунио се свакојаким <pb n="45" /> апстракцијама, али, кад угледа своју другарицу у визији |
| ли противна убеђења?{S} Ја сам о томе у апсу размишљао дуго, па сам дошао до закључка, да се ве |
| а...</p> <p>— Не, то није могуће, то је апсурд — рече младић с пуним уверењем. — Бар данас је т |
| ратка.</p> <p>— Срце ми хоће апстракт и апсурд, моја мисао недостижне висине...</p> <pb n="170" |
| им, која би хладном мислиоцу била одмах апсурд, а која је њему изгледала само немогућа због њег |
| слободе, оде у метафизику, изгуби се у апсурдности даљих дедукција.</p> <p>На часовнику у двор |
| лисури, где је дотле расло дивље трње и аптовина, а мртву тишину оживљавао тек шум какве змије, |
| } Мршава, јадна кљусад вукла су земљу у арабама.{S} Међу њима је Чедомир још раније запазио јед |
| нас.{S} Чуо се топот опанака, шкрипале арабе, напуњене паприкама.{S} Сељаци у незграпним, слам |
| су сад обилно.</p> <p>И овог тренутка, арап је чекао да се кола напуне откопаном земљом.{S} Ње |
| бух, длака као свила.</p> <p>— Арап!{S} Арап! — викали су умиљато око њега надничари првога дан |
| краљевски брачни пар.</p> <p>— Арап!{S} Арап! — драо се поред њега поносно најмљени рабаџија.</ |
| , мали трбух, длака као свила.</p> <p>— Арап!{S} Арап! — викали су умиљато око њега надничари п |
| да вози краљевски брачни пар.</p> <p>— Арап!{S} Арап! — драо се поред њега поносно најмљени ра |
| ја му се променила.{S} То није био више арап.{S} Главу је спустио, очи затворио.{S} Није осетио |
| свој нови терет.{S} Међу њима је био и арап.{S} Носио је и сад главу оборену и климао десно-ле |
| га по њушци, тапкали по сапима.</p> <p>Арап је држао високо своју лепу главу, и није хтео да п |
| у дан.{S} Надничари су се навикивали на арапа.{S} Средина је чинила своје.{S} Постао је обична |
| кваку и изађе.</p> <pb n="305" /> <p>— Арапе! стрвино! гаде! липсотино шинтерска! — грдио је п |
| осмехну се Илић.</p> <p>Није се смејао арапу, сажаљевао га је искрено.{S} Он је себе видео у т |
| етлост, знање је моћ — понављао је, као аргумент, ту реченицу, коју је случајно негде начуо, а |
| измицало да он оскудева понекад у јаким аргументима, да су његови закључци често вештачке дедук |
| је нова баба и певуцкала неку популарну арију.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19140_ |
| речима: право јачега и вештијега, влада аристократије, ропство слабих ?{S} Зар то није укидање |
| квени поглавари, башибозуци, команданти армија...{S} У Србији има толико будала да се за педесе |
| Иза угла се појавише поштанска кола.{S} Арњеви се тресли.{S} Један путник је промаљао радознало |
| а.{S} Ту су долазили студенткињин брат, артиљеријски поднаредник, још две три великошколке, нек |
| ији је живот празан и пуст колико и она архива коју из дана у дан испуњавају.</p> <p>У том се з |
| гурне доказе... те поређане хартије, ту архиву, већ велику.{S} И уверени присталица материјалис |
| лажов није била довољна, већ се писало архилажов.{S} Реч лопов није довољно жигосала човека, в |
| е довољно жигосала човека, већ га звали архилопов.{S} Гомиле ђубрета просипале се из редакције |
| Чак ни на порез.{S} Лепо се носио: зими астраганску шубару и капут од параћинског штофа, <pb n= |
| ма неба.{S} Постоји <pb n="219" /> само атмосфера, планете, сунчев систем, материја, енергија.< |
| ао црна звезда.{S} Усред мртве тишине у атмосфери, на Сави се, изненадно и нечујно, подигне јед |
| сова.{S} Ноћне паре блуделе су већ кроз атмосферу и покушавале да завију у помрчину разгранате |
| ећ чували Саву, он није могао пребећи у Аустрију, него се крио по околним гајевима, повлачећи с |
| ђења.</p> <p>Познавала је добро ту аду, аустриску стражару преко пута, вијугав друм и низ телег |
| а седите докона? — примети младић нешто ауторитативно, грицкајући цигару.</p> <p>Ово питање ниј |
| на своје стање.{S} Нигде нема никаквог ауторитета.{S} Интереси упливних појединаца јачи су од |
| о што је говорио.{S} Престао је да пише афоризме, па се дао на поезију.</p> <p>— Наука ме није |
| мо...</p> <pb n="314" /> <p>— Чедомире, ах мој Чедомире! — протепа девојка у заносу. ~</p> <p>З |
| е заљубљене, верене, и пред олтаром.{S} Ах, тај олтар!...{S} Поред свега социјализма, он је пос |
| и у мени не живи неки скривени ђаво.{S} Ах, како сам гадан, како сам гадан, Боже мој!</p> <p>Ви |
| ијом, по којој се проливало мастило.{S} Ах, та писма!{S} Она нису садржавала ниједну необичну р |
| .{S} Красан је мој Милисав, видећеш.{S} Ах, ево га — додаде млада жена и показа руком на једног |
| ош постојало, а он је још жив.</p> <p>— Ах, тај живот! — промуца болно.</p> <p>Он јој се учини |
| } Видео се и један мрк младеж.</p> <p>— Ах! како је лепа — рече у себи и пољуби то место очима. |
| о још фале прангије! — говорила је нова баба и певуцкала неку популарну арију.</p> </div> <div |
| S} Да само знаш како ми је леп стан, па баба... што је златна; прича ми како је било кад је бил |
| моја.{S} Ја не марим што ћу од сад бити баба.</p> <p>Илић се осмехну кисело.</p> <p>Госпођа га |
| истар земљорадње кад се већ тим питањем бави, али јој се учини да поред све користи што ће виде |
| их колега.{S} Краљ Отац, који се такође бавио у иностранству, није крио огорчење на свог сина.{ |
| дгод јој се прохте.{S} Међутим, Илић се бавио дуго ван куће.{S} Кад се библиотека затварала, он |
| не жене.{S} Тако је гледао у врх једног багрена и у његовим последњим гранама, које су се љушка |
| и кобасице разне дужине и дебљине.{S} О багрењу опет бојаџије обесили кануре бојене и небојене |
| соко, као да је њива засађена смоквом и бадемом.{S} Једна липсала коза вукла се из села у село |
| орби.{S} Али овде, Вишњо, ми још немамо базе; треба прво створити политичке слободе, без којих |
| измицала јави, она му је изгледала као бајка коју му прошлост црта у игри пролетњега сунца.{S} |
| јстарија и на најбољем гласу.{S} Читаве бајке причају се о људима који су јели у њој, у данима |
| Чачку са бурским шеширом, подгрејавати бајке о миразу и излазити недељом на пиво.{S} Место пал |
| то би хтели да сазнамо и улепшамо као у бајци.{S} Јесења ноћ ју је опијала, слике у глави обави |
| на све.</p> <p>— Право велиш — одговори бакалин замишљено. — Де, да ми сачиниш једно писмо.{S} |
| овај глумац што је играо Кина, као овај бакалин што је увозио вагоне кафе из Бразилије, као ова |
| S} Она је била кћи Митра С. Лазаревића, бакалина.{S} Њен отац је држао дућан у главној улици ко |
| бунила наша девојка из средњег сталежа, бакалинова ћерка, послушно дете патријархалне куће, где |
| гледао је остварење своје љубави према бакалиновој ћерци, која далеко тамо иза Рудника ради на |
| .{S} Роба се пресијавала, извешана пред бакалницама.{S} Ласте су цвркутале око телефонских жица |
| них кућа.{S} И онда опет писмо, у истом бакалском коферту, с рапавом хартијом, по којој се прол |
| о је по који сунчев зрак и изливао свој бакар и злато по зеленом бусењу.{S} Радоје је одбијао к |
| и се дебели теписи од лишћа црвеног као бакар.{S} По који зрео кестен лупио би о калдрму и изма |
| ла од своје мајке.{S} С овим посуђем од бакра мешали се модерни судови од земље или емаља.{S} И |
| има су висиле изрибане тепсије, тигањи, бакрачићи, тенџере, лонци старинског облика, које је го |
| она има нешто више од те три постеље и бакреног посуђа.{S} Стога она позва младића у <hi>салу< |
| жавка је брисала трпезарију... ти си се бакћао око новог устава.{S} Ју, обешењаци, да ми је уши |
| је изгледао као лепа циганка кад иде на бал.</p> <p>Кад изби на Теразије, Илић застаде неодлучн |
| ним каменом, ишчупаним дрвећем, нанетим балванима, бурадима и пластовима сена, па ударила преко |
| стук жуљао, обузимала је жеља да понови балет, несносна врућина пекла ју је из постеље, груди д |
| ла рукама, бацакала ноге, окретала се у балету и тражила очима Чедомира да му пошаље пољубац.</ |
| , уста се отворише да изговоре неколико баналних речи.</p> <p>— Ти си без амрела? — рече младић |
| ају сељаци.{S} Али писмо испаде кратко, банално.{S} Јавила му је само повод свога одласка и да |
| ми носи педесет гласова.{S} Дао је две банке за шешир.</p> <p>— По два гроша од гласа!</p> <p> |
| , надничар на новој грађевини Привредне Банке, ударио се неколико пута перорезом у намери да се |
| целој земљи постоји као осећање општег банкроства.</p> <p>— Милисав је анархиста — објасни Кај |
| ситни чиновници који нису могли отићи у бање: јадан, невесео свет који се другим данима не опаж |
| не би нашао ни у најчувенијој светској бањи.{S} Виктор Иго га је водио по најсјајнијим и најта |
| к кабинета, који се налазио на страни у бањи, придружио се телеграфски одлуци својих колега.{S} |
| ланци.{S} Опис једног излета у Овчарску бању или каква несташност млађег брата испуњавали су по |
| , бар у теорији.{S} Он је за сва права, бар док не добије своје право.{S} Невин у ствари, он је |
| и уздигнуту јаку.{S} Он је слободоуман, бар у теорији.{S} Он је за сва права, бар док не добије |
| кшире.{S} Али зашто их не закрпи?...{S} Бар то не стаје ништа.{S} Међутим, њему то не смета, он |
| ...</p> <pb n="170" /> <p>— Којешта.{S} Бар смисли шта хоћеш.{S} Хоћеш ли да будеш виђен?{S} Он |
| псурд — рече младић с пуним уверењем. — Бар данас је то јасно.{S} Нема неба.{S} Постоји <pb n=" |
| и не пише! — чудила се девојка болно. — Бар једну реч да је здрав.</p> <pb n="223" /> <p>По руч |
| јасно му је било да не воли Белу... не бар оном љубављу, чежњивом и стидљивом, коју је дотле о |
| х фаворизују, помажу, који им дају, или бар обећавају, какав добитак.{S} И веруј ми, они <pb n= |
| уго лутала. — Опет двојке?{S} Та сад ти бар реакционари нису криви?</p> <p>— Збунио сам се — од |
| било у његовој власти; Бели је дуговао бар обзир чувања тајне.{S} Вишња се опет није осећала у |
| Јела се стара мука.{S} Мајстор се надао бар у сина, да ће изаћи на пут, свршити школу, добити д |
| сећао кривим.{S} Поштење му је налагало бар да извести своју бившу драгану и уштеди јој муку од |
| није осећао срећан.{S} Какво дрво, пут, бара каква опоменула би га своје другарице.{S} Њено зап |
| } Од последњих киша нахватала се читава бара.{S} Неки добричина наместио је брвно.{S} Девојка с |
| вет, изгубљен у сокачићима, двориштима, баракама, степеницама и рупама Савамале.{S} Под прозори |
| седне, посади му се у крило, па поче да барата по његовом столу.{S} Под руку јој дође свеска је |
| као музика.{S} Звона звоне.{S} Носе се бардаци ракије.{S} На гробљу, које се из далека види, с |
| штала.{S} По калдрми се нахватале многе баре.{S} Земља се клизала.{S} Помрчина је била велика.{ |
| облика, низови вагона, зеленило суседне баре, а даље, горе, на брегу, белео се један крај варош |
| и него што су пошли, трчећи, прескачући баре, говорећи задихано, мешајући у говору час <hi>ти</ |
| з леденог облака својих формула, крхају баријере које деле науку од живота, литературе и уметно |
| едомир.</p> <p>Вишња пак остаде даље на барикадама.{S} Она није опраштала своме другу ту издају |
| се ту осећао као риба која је из плитке барице доспела изненада у непрегледни <pb n="256" /> ба |
| унове шимшира, споредне стазе и силуете барни за грешење простирки.</p> <pb n="191" /> <p>Они с |
| стране, обала је била ниска, пошумљена барским дрвећем црног зеленила.{S} По ритовима виделе с |
| а изненада у непрегледни <pb n="256" /> басен океана.{S} Јурио је тамо, вамо, испитивао, њушкао |
| певушила вода кроз луле, падала у низак басен и враћала се отуд у виду ниске врло сјајних мехур |
| к, који је, иза леђа Двора, водио поред Батал-џамије право на варошку <pb n="273" /> периферију |
| вај замењен је електричним, а на пољани Батал-џамије копани су темељи једне јавне грађевине.</p |
| ег поподнева.</p> <p>Прелазила је преко Батал-џамије.</p> <p>То беше један велики празан просто |
| истарке или њихове ћерке...{S} Седи.{S} Батали, кажем им ја.{S} То је сувише романтично за Беог |
| ти против жене. — Батине!{S} Батине!{S} Батине су из раја изашле.</p> <p>Били су сами у дућану. |
| ви да се љути против жене. — Батине!{S} Батине!{S} Батине су из раја изашле.</p> <p>Били су сам |
| ина — настави да се љути против жене. — Батине!{S} Батине!{S} Батине су из раја изашле.</p> <p> |
| рођу њиховом улицом, док општинске липе бацају густе сенке око њих и заносе главу својим тешким |
| је гледао сваки дан толико људи који се бацају у живот с чудним поверењем у себе.{S} Њега пак с |
| ре, цинцарски свет, те она продужи ићи, бацајући по каткад кришом свој дрхтав, девичански погле |
| е она пркосила свима.{S} Махала рукама, бацакала ноге, окретала се у балету и тражила очима Чед |
| се ка универзитету.{S} Старинска зграда бацала је и сад дебелу сенку преко улице, имала је још |
| покислом кором.{S} Зграда Велике Школе бацала је дебелу сенку чак преко улице.{S} Даље од ње, |
| ластовима сена, па ударила преко поља и бацала се право на град.{S} Срећом за Чачак, са те стра |
| ило дошло према њима.{S} Ствари око њих бацале су велики хлад.{S} Девојка обори главу, и посмат |
| више него што је требало, просипало се, бацало, раздавало суседству, и наравно плата није била |
| и.{S} Сунце је залазило за један облак, бацало зраке и чаробно осветљавало парче неба које се в |
| вој књизи све што би могао написати.{S} Бацао је перо, полазио к вратима, после се враћао, седа |
| недостатку материјалног уживања, он се бацао сав у свет књига, мисли, снова.{S} Место путовања |
| p>— И ово, и ово, не треба ми ништа — и бацао је белешке, писма, књиге, фотографије.</p> <p>Уст |
| и.</p> <p>Отвори фијоку од стола и поче бацати што год му дође под руку.</p> <p>— Ево, на, ево |
| је изазивала.{S} Тада он дохвати књигу, баци је у угао иза себе, и, као да је хтео утопити свој |
| ом прогута мало дима, те се закашља.{S} Баци цигару и рече презриво:</p> <p>— Не, нисам ја за д |
| } После прве забуне, обузе је љутња.{S} Баци новине на под.{S} Затим их поново диже и укочено г |
| ако, радио с нама, вукао цигљу, па онда баци самарицу, потеже се два пут перорезом у прса и онд |
| уздах издиже целе Белине груди.{S} Она баци у вис обе руке.{S} Широки рукави од блузе спадоше |
| д дође на Велику Школу, Лазаревићева се баци на студије врло озбиљно.{S} Али не осети више ону |
| {S} Она није била још толико јака да му баци истину у очи, рекавши му:</p> <p>— Ренегат!</p> <p |
| ... ужасно сам, као у гробу.{S} Тада би бацио књигу, коју је дотле држао у рукама, у гомилу ост |
| или о њима права рачуна.{S} Отац се био бацио сав на политику, није <pb n="127" /> имао времена |
| е.{S} Тешко ономе који би се у том часу бацио љагом на свемоћ слободе и њене заточнике.{S} Она |
| а њом и слику младе Чачанке.{S} Хтео се бацити блатом на све <pb n="112" /> што је прошло, мисл |
| је су млади, а знаш какав је свет...{S} Баш ме данас у седници пита Поповић да ми није шта род. |
| десет година, ћерком једног поштара.{S} Баш одмâх после његове свадбе удари нови државни друм п |
| S} Она је одржала реч и дошла тачно.{S} Баш кад сказаљке на сату једне оближње часовничарске ра |
| невољи око оца.</p> <pb n="183" /> <p>— Баш је красан момак! — рече готово гласно.</p> <p>Тада |
| овина.{S} Министар се осмехну.</p> <p>— Баш си геџа! — пребаци Матовићка <pb n="204" /> своме з |
| {S} Каткад се деси да његова кугла пада баш за оним димњаком од стругаре, па димњак изгледа као |
| ца, лудаци, владари, црквени поглавари, башибозуци, команданти армија...{S} У Србији има толико |
| е, остатак покојног зеленила по околним баштама и сјај зимњег сунца које није могло продрети у |
| пролећа.{S} Било је много сунца.{S} По баштама се трава подмладила.{S} Са пијаце служавке су н |
| Виделе се разгранате старе шљиве њихове баште.{S} Јабука шећерлија китила се руменим, заруделим |
| лижњи поток, што је милио поред школске баште.{S} Тек по који пут, а нарочито кад је на пољу св |
| светлуцао варошки фењер.{S} У оближњој башти натпевали се славуји.{S} Негде би зашкрипао ђерам |
| ба.{S} Он је узе и за другу руку.{S} По башти су цветали патлиџани.{S} Рит је био пун зелене тр |
| рло љубазни.</p> <p>Једна тица запева у башти.</p> <p>Чедомир је још раније наслутио да девојка |
| тала собу, шетала по дворишту, седела у башти.{S} Ствари су у кући пошле опет својим старим, ми |
| о суседних кровова и заруделе кајсије у башти.</p> <p>— Ви волите кајсије? — упита Бела младића |
| риземном кућицом, где се видела уређена баштица и идилични бунар на точак.{S} Пређоше једну њив |
| г брата, пратио их у варош, окопавао им баштице за цвеће, позивао њихове другарице на седељке; |
| овина.{S} Ето је одмах кад се пређе ова баштованџиница, код оног долапа, под обалом.</p> <p>Пре |
| ску.{S} Долина је била пуна примитивних баштованџиница, где су се уздизале притке процветале бу |
| е била собица у дну ходника, окренута у башту.{S} Зидови су били тапетовани оранџастом хартијом |
| и, где је нашла школу по плану, уређену башту и колегиницу, једну стару девојку, по имену Аница |
| ушевљене другарице, ђачки скупови, дуга бдења, па и саме ноћне светиљке, које су расипале своју |
| наопако.</p> <p>Трудио се да не изгледа бедан, али неки пркос против самог себе терао га је да |
| са те стране налазио се неки старински бедем, те је сад полиција наређивала грађанима да попра |
| је било као општа ђачка кућа, непобедан бедем који је пркосио свакој реакцији.{S} Полиција није |
| b n="230" /> <p>Вода је већ допирала до бедема.{S} У мокром мраку примећивали се њени прљави та |
| рпича и дасака, ова чатрља је била тако бедна да се чинило као да је примила од својих посетила |
| д младих, паметних, поштених људи прави бедне, глупаве, непоштене канцеларијске слуге, чији је |
| пљивала се са хартије, играла.</p> <p>— Бедник! — оте јој се узвик.</p> <p>Сузе су замагљавале |
| но место српске престонице учини јој се бедно.{S} Видела је по њему рабатне чатрље које дотле н |
| друм, душевна касапница!{S} Како јој се бедно чинило њено родно место, неколико сокака по којим |
| е, избацујући своја претерано развијена бедра, често несвесне стида и срама, а понекад намерно, |
| >Платно се сроза низ мишице, обеси се о бедра, да се после склиза на под.{S} Девојка подиже рук |
| дебелих, са огромним грудима, још већим бедрима и са поноситим изразом на офарбаном лицу што су |
| <pb n="32" /> га проучиле, олакшале му беду, просветиле га.{S} Оне се боре с човеком раме уз р |
| рали су иза Земуна, сакривали сунце, па бежали даље.{S} После њих долазили су други, па трећи, |
| Србије на други, отпуштањима из службе, бежањем у иностранство, сваковрсним неправдама, хапшењи |
| је судбине више него што она може дати, бежао је од своје среће, мислећи да трчи за њом.{S} Ниј |
| ама, и он им није смео прилазити, он је бежао даље од њих.{S} Тада би одлазио из вароши, у окол |
| слепочнице грчевито, шетао по соби или бежао... по забаченим крајевима, простачким кафанама, в |
| бра, јер је дигао руку од свега и почео бежати од својих...{S} Најискреније су животиње крокоди |
| је у корист републике...{S} Од патриота бежи општим људима: да благо ти будет и да долгољетно п |
| мислене именице.{S} Али не бојте се, не бежите од живота; с њим је као и с пливањем; научи се к |
| ђак, без родбине, без сигурног прихода, без пријатељских веза и заштитника, права друштвена нул |
| шња виде Београд... у неколико партија, без реда, један по један крај, знаменита места, као у а |
| без њих, савршена без свега мога знања, без појма да и постоје славни психолози?“ Цело његово б |
| треба прво створити политичке слободе, без којих се не могу замислити поједине организације; т |
| поштујемо животињски свет!{S} Теби је, без сумње, познат онај Ибзенов јунак, Улфхај мислим да |
| скакуће, свуд јури, трчи, код свију је, без њега ништа не може да прође.{S} Вишњи је доносио ме |
| ова од присутног тренутка, на ум му је, без икакве везе, долазило питање :</p> <p>— Шта ли сад |
| , <pb n="211" /> да се друштво састане, без нарочитог договарања, и весеље букне, у толико јаче |
| је био само сиромашан ђак, без родбине, без сигурног прихода, без пријатељских веза и заштитник |
| нио празан, шупаљ, бесмислен без Вишње, без њеног милог присуства.{S} Чинило му се као да га је |
| римами сунце слободе.{S} Оне му полете, без размишљања, али хиљаде невидљивих препрека спречава |
| за тренутак једно наспрам другог, неми, без речи.</p> <p>Срце младићево се стишавало постепено, |
| ени!{S} Девојка се покоравала без речи, без протеста, предавала се сва, послушна, гипка, нежна, |
| драганом: он је био само сиромашан ђак, без родбине, без сигурног прихода, без пријатељских вез |
| ничан, наметљив, извештачено безбрижан, без видљивог интереса за политику.{S} Он је већ у дваде |
| оће живот пун, велики, али чист, јасан, без утишавања савести и попуштања приликама.</p> <p>Беш |
| <p>Све је то Бела испричала Илићу брзо, без везе, задихано, као да је онај младић Краљ Отац или |
| ад је у њега веровао.</p> <p>Изненадно, без икаквог узрока, као што се то дешава код нервно раз |
| се предвиђало, свршио је школу одлично, без једне четворке, сама петица.{S} Није се памтило да |
| ваше је, и преко лакта, оборених очију, без иједне мисли у глави.</p> <p>Бела се није бранила.{ |
| ир је лепа прилика.{S} Истина, сиромах, без фамилије, али ми смо ту.{S} Кроз који месец свршиће |
| алазио се низ кућа, малих, разнобојних, без спрата да су се готово губиле у овој пољани усред п |
| о прилика за тебе, геачина ваљевска.{S} Без трага му глава.</p> <p>Илић махну руком кочијашу да |
| сипао комплименте научене из новина.{S} Без успеха је и кмет уцењивао задржавајући учитељичину |
| ти.{S} И, он је сад оставља...</p> <p>— Без једне речи, као да нисам жива! — размишљаше девојка |
| имназији... живот са свима дужностима а без иједног права, интелектуални подрум, душевна касапн |
| док његова деца добијају то парче хлеба без борбе, те своју слободу употребљавају на своја задо |
| је била ту, она му се нудила, љубила га без питања, украшавала му живот многобројним нежностима |
| Његова жена, кад се тако нашла изненада без мужа и прихода, повукла се у једну кућицу из двориш |
| ти.{S} Новац треба разумети, па га онда без бојазни можеш волети.</p> <p>— Бог с тобом, како го |
| воз</p> <p>Вишњу обузе нека меланхолија без горчине.{S} Она промуца:</p> <p>— Не говори тако, Ч |
| тако загрљени!{S} Девојка се покоравала без речи, без протеста, предавала се сва, послушна, гип |
| } Нека топла нада, која се у њој рађала без разлога, испуњавала је њену целу душу.{S} Она је ве |
| одушевиле је готово, јер их је примала без сенке неповерења.{S} Русија, велика, света Русија, |
| сујеверицама.{S} Она је тако рећи била без религије, изложена раном утицају природних наука и |
| 6" /> десило.{S} Други пут би се дурила без раззлога, очито га избегавала, правила двосмислене |
| из чијих разваљених вратница и подрума без окана био је туп мрак као из гробнице.</p> <p>Илић |
| та приватне народне кујне или ресторана без алкохола.{S} Он се језиком својих посетилаца зове з |
| има кад је она лепа и без њих, савршена без свега мога знања, без појма да и постоје славни пси |
| ишљење, била присталица његових убеђења без резерве.{S} Тешко ономе који би се у том часу бацио |
| са њом, па после сваког дана, и најзад без ње.{S} Како се Каја изгубила из њиховог друштва?{S} |
| и ниво!...{S} Општи ниво! — понављао је без везе.</p> <p>Изнад обале, коју су радници откопавал |
| се <pb n="46" /> тако, глупо, остао је без марјаша, а није мислио да ће му што требати, па да |
| мишљења?</p> <p>Његове мисли су ницале без везе, никаквог реда није било међу њима.{S} Независ |
| буде, не дај боже, па да ми дете остане без спреме, као сироче — бранила је госпођа те трошкове |
| дати — одговори она полагано. — Живи се без великих брига.{S} Дужности нису тешке. <pb n="274" |
| ла напунила, осећао је са̑м и кретао се без команде.{S} Сирото кљусе, било је болесно у обе ног |
| н кад му рупи у собу, усред бела дана и без икаквог изговора.</p> <p>— Мајка је изашла у варош |
| ци тим страним речима кад је она лепа и без њих, савршена без свега мога знања, без појма да и |
| бица, у лепу долину, где је било тихо и без људи. — Сваког секунда она односи по читава блага.{ |
| твари које је имала с Илићем.{S} Она би без њега остала мала паланчанка каква је била.{S} Он ју |
| се, те је изгледало да се девојка стиди без икаквог нарочитог повода.{S} Повучена у себе и тако |
| урне кораке ослобођеникове који пролази без бриге поред наоружаног стражара што је дотле распол |
| н <pb n="224" /> сакат млад човек, који без штака не може да макне, а иначе скакуће, свуд јури, |
| ило довољно, па да га она поново заволи без бојазни.{S} Јер је она била жена, а код жена, кад ј |
| неколико баналних речи.</p> <p>— Ти си без амрела? — рече младић, наднесе кишобран над девојку |
| Изишли су из школе, па врљали по вароши без циља, избегавајући посећена места.{S} Они су били л |
| ет му се чинио празан, шупаљ, бесмислен без Вишње, без њеног милог присуства.{S} Чинило му се к |
| S} Јака му је сметала.{S} У кући је био без капута, са заврнутим рукавима од кошуље.{S} Није во |
| у Београд.</p> <p>Живот јој је пролазио без догађаја.{S} Избегавала је посете, састанке.{S} Кад |
| ндију.{S} Били су пронашли да се вратио без одобрења владе, или тако нешто.{S} Разлози, објашње |
| е могла да свикне.{S} Тешко јој је било без мајке.{S} Није знала чиме да се позабави, да прекра |
| не разлоге, заклињао се да се то десило без његовог знања, да је био жртва глупог случаја, и да |
| до гимназије, стално одушевљен, стално без марјаша, матуру није положио и похађао је Велику Шк |
| атила читава простирка, и њен глас, већ без трунке тајанствености, одјекну долином:</p> <quote> |
| — Нешто ме интересује — одговори младић без журбе, и кад остаде на само са Белом, разви новине. |
| и су му грејали џеп, па лутао по Паризу без циља.</p> <p>— Где си био? — предусретала га Бела к |
| арија.</p> <p>Девојка поцрвене до ушију без разлога.</p> <p>— Лепо! — одговори после малог окле |
| ем заповедао за паклић дувана осуђенику без новца.{S} На крају крајева, новац није ни толико рђ |
| е завађена крила опет сједине остали су без успеха.{S} Јаз се ширио све више.{S} Међутим, земља |
| ошто се први час сврши, упита другарицу без неког нарочитог повода:</p> <p>— По чему ти је рођа |
| <p>— Како је лепо у вашој соби!</p> <p>Без размишљања, Чедомир понуди девојку да ступи унутра. |
| а своју руку, покапану мастилом.</p> <p>Без речи, ударили су другим путем, камо су их водили мл |
| ад чека?... шта ће бити од мене?</p> <p>Без Илића, цео њен план за високим студијама изгледао ј |
| .{S} Траве полегну.{S} Тада се открије, безазлено зачуђено као девица, ситно, бледуњаво цвеће н |
| до њега и посматрала га весело, готово безазлено и у исти мах несташно.{S} Бела је имала бело |
| та његове младости.{S} Он их је чекао с безазленом радошћу као што деца чекају велике празнике. |
| е су широм отворене, гледале радозналом безазленошћу у једну утврђену тачку, као у неки сан, и |
| у га она враћа тиме што ће му осигурати безбедност у селу, олакшавати му везе с оближњом вароши |
| ојка подиже руке као да се предаје цела безбожном привиђењу које се јављало на огледалу.{S} Зат |
| осподин, циничан, наметљив, извештачено безбрижан, без видљивог интереса за политику.{S} Он је |
| или оног друга.{S} Они су били весели, безбрижни, они су се разговарали о лаким стварима, о ин |
| и гомила мисли, најпре нејасних, лаких, безбрижних, па све светлијих, тежих, страшнијих.{S} Дев |
| природе, која се у роси зориној купала безбрижно, разблудно.{S} Осећала се нека јака воња на в |
| више улице.{S} Роба из дућана гомила се безбрижно по тротоару.{S} По прозорима <pb n="208" /> с |
| едним болним осећањем, да и ми полетимо безбрижно као лептир, да раширимо <pb n="43" /> своје с |
| лила је тада, он је као море: путеви су безбројни, живот шуми, таласа се, све је у вечитом покр |
| чини.</p> <p>— Ми ступамо посред гомиле безбројних болова, а многи од нас не чује ни једну жалб |
| местима <pb n="253" /> зјапеле су црне бездне, страшне провалије, светови очајника и самоубила |
| ји је већ губио форму.{S} Вишњине дотле безизразне очи запалише се од задовољства које се налаз |
| ички изглед.{S} Изнад вароши, дизало се безизразно, пространо небо, у којем се видела само поне |
| а јагњад блејала, жуборили потоци нови, безимени, брзи.{S} Пролеће освајало, живот се обнављао, |
| и, помирљиви, <pb n="20" /> удружљиви и безлични, ови млади људи су, доцније, махом главе парла |
| ad> <p>У тим мучним тренуцима, Илић је, безмало, мрзео своју драгану и веровао да га она мрзи.{ |
| усницама.</p> <pb n="121" /> <p>— Ћути, безобразнице, знаш ми ти шта је љубав!...{S} Да, ја нис |
| кој станици се формирао један воз... ја бејах готов, и ја те позвах.</p> <p>— То не беше ништа |
| l>На зелен здравац планински,</l> <l>На бел’ босиљак градински.</l> </quote> <p>На изласку из в |
| или се за истом трпезом.{S} Поред тога, Бела није навикла да јој се задовољства ускраћују: коли |
| затим, притварајући врата.</p> <p>— Да, Бела — одговори он, слободно, осећајући да му се срце п |
| други?...{S} Брига ме је!</p> <p>— Не, Бела, то није тако.{S} Ти се компромитујеш.{S} Куварица |
| мешати у наше ствари.</p> <p>— Мани се, Бела — викну јој мајка с прага велике куће. — Он није б |
| дана, кад јој је мајка отишла од куће, Бела га позва у своју собу.</p> <p>— Пропали смо ако на |
| е завртети мозак девојкама!{S} Бога ми, Бела, пази се доцније, не пуштај га далеко од себе!</p> |
| Ти се љутиш?</p> <p>— Мани ме, бога ти, Бела.{S} Теби је само љубав у глави.{S} Љубав, љубав... |
| више.</p> <pb n="205" /> <p>— Вере ти, Бела — рече Илић — прочитај ову вест...</p> <p>Па као з |
| друго.{S} Кад се кола хтедоше кренути, Бела истрча у двориште и стаде преклињати мужа да не пр |
| а а да му се не досади.</p> <p>Међутим, Бела се није могла да свикне.{S} Тешко јој је било без |
| шим носем, а ми... слепци код очију!{S} Бела ми је сад признала све.{S} Вели, заволела је Чедом |
| легне.{S} Деца су била већ заспала.{S} Бела тако исто.{S} Кућом је владала дубока породична ти |
| ини упоређење између те две девојке.{S} Бела је тражила задовољство не по осећању него по памет |
| атовићка слала министарске цигарете.{S} Бела долазила чешће преко дана, кријући се тек форме ра |
| огребу.{S} После се не вратише више.{S} Бела није хтела да чује за Париз.</p> <p>— Ја у Францус |
| а, скупоцен шешир или хаљину у моди.{S} Бела није никад осетила муку од материјалног живота.{S} |
| воугаоним наслоном, превучене кожом.{S} Бела приђе прозору и отвори их обадва.{S} Чедомир је са |
| ово безазлено и у исти мах несташно.{S} Бела је имала бело лице с кожом која се чинила као пост |
| , сељанке — променили, тепајући јој:{S} Бела.{S} После ове девојке, дошао је Младен, бистар деч |
| а је била једна близнакиња, а преко:{S} Бела са другом сестрицом.{S} Она је требала да држи под |
| елешка:</p> <quote> <hi>Венчање</hi>. — Бела, кћи г. Јована Матовића, министра земљорадње, венч |
| , новац?{S} Трице и кучине!...</p> <p>— Бела! — прекори је лако госпа-Матовићка.</p> <p>— Јест, |
| лу свршио, а Бела је још дете.</p> <p>— Бела ми је терет на грудима — прихвати госпођа, изненад |
| , Илићу, мислио је; Младен је брбљив, а Бела...</p> <p>На ову реч младић задрхта.{S} Један плам |
| !{S} Тај младић није ни школу свршио, а Бела је још дете.</p> <p>— Бела ми је терет на грудима |
| /p> <p>— Ја сам љута на вас — дочека га Бела, држећи непрестано само главу промољену кроз врата |
| </p> <p>— Где си био? — предусретала га Бела кад се најзад вратио кући.</p> <p>— Шетао сам, раз |
| зи било се откопчало, те се видела кожа бела, истачкана златним маљама.{S} Она узбуди цело њего |
| господин-Илићу ? — рече му једног дана Бела. — Да вам шта не фали код нас?</p> <p>— Код вас?{S |
| ти.</p> <p>— Ви волите кајсије? — упита Бела младића, па не сачекавши одговора, окрену се нагло |
| — рече јој он кад му рупи у собу, усред бела дана и без икаквог изговора.</p> <p>— Мајка је иза |
| е ли ви срећни, господин-Илићу? — пређе Бела изненадно на њега, скупљајући празне шоље.</p> <p> |
| p> <p>— Краљ се верио! — дочекала га је Бела у кујни, у коју се прво ступало при улазу у велеиз |
| </p> <p>Прави разлог тој одлуци била је Бела.{S} Она није могла издржати цео дан на ногама, под |
| >— Извол'те, господин Илићу — нудила је Бела кајсију коју је сама искрижала и прекидала причу с |
| па је увек први ђак.</p> <p>Посебице је Бела била љубазна.{S} Она је разумела да је сиротиња је |
| е у пратњи госпа-Клеопатре.{S} Иначе је Бела крила вешто своје маневре од других.{S} Носила је |
| талну реч још неко у соби.</p> <p>То је Бела одговарала, ма да ју нико није питао, и гледала мл |
| царица кад би Младен учио! — насмеја се Бела, која у том тренутку донесе кафу.</p> <p>— Ћути ти |
| ом хранимо...</p> <p>— Мама! — умеша се Бела енергичније.</p> <pb n="194" /> <p>— Красно, госпо |
| чком о сељацима, те једва дочека кад се Бела умеша, и рече:</p> <p>— Знате, отац, да се Миле те |
| емој да ми вређаш мајку — умешала би се Бела. — Иначе...</p> <p>— Иначе?</p> <p>Бела није смела |
| добри госпођину изреку.</p> <p>У том се Бела врати с пуним тањиром румених кајсија.</p> <p>— А |
| е најзад, са строгошћу у гласу — што се Бела <pb n="163" /> виђа по улици са оним нашим ђаком.. |
| ци један комплимент:</p> <p>— Госпођице Бела, ви сте врло љубазни.</p> <p>Једна тица запева у б |
| жур’те се, господин Илићу — прихвати и Бела, мећући у свој мало пискав глас нешто природне жен |
| и.{S} Затим, чинило му се понекад да ни Бела нема према њему изузетно дубоких осећаја.{S} Нешто |
| речи.</p> <p>— А љубав, мама? — примети Бела, и несташно успи усницама.</p> <pb n="121" /> <p>— |
| и од куће.{S} У салону су остајали само Бела и Чедомир.{S} Па и Чедомир се дизао да иде, да му |
| ја политичких криваца.</p> <p>Све је то Бела испричала Илићу брзо, без везе, задихано, као да ј |
| ла о јесени, жуте, па накиселе, с нешто бела лука.{S} Због њих су се први пут завадили.</p> <p> |
| Да је и мени да изађем некуд — рече му Бела једног дана кад тако осташе сами. — Тако бих радо |
| о му је директор.</p> <pb n="264" /> <p>Бела је сад имала киселих паприка колико хоће, али, пре |
| је, не пуштај га далеко од себе!</p> <p>Бела се церила ђаволасто.</p> <p>— Хај’те горе, на посл |
| lez-vous, ma chère</foreign>!...</p> <p>Бела је наследила од оца тврдоглав карактер, па ипак је |
| ност.</p> <p>Нико не рече ништа.</p> <p>Бела је устала, пошла неколико корака ка углу од собе, |
| мене брак не постоји као питање.</p> <p>Бела рђаво разумеде младића.{S} Помисли да он хоће да к |
| ик воли више смрт него понижење.</p> <p>Бела згужва новине.</p> <p>— Остави те глупости, бог с |
| очију, без иједне мисли у глави.</p> <p>Бела се није бранила.{S} Зенице су јој се јако шириле.{ |
| мо да разговарамо као пријатељи.</p> <p>Бела је била узела судове и пошла вратима да их однесе, |
| пођа те трошкове пред министром.</p> <p>Бела је посвећивала Илића у те куповине, питала га за с |
| рмоничних гласова звоне око нас.</p> <p>Бела је стојала пред њим.{S} Њене очи завијао је вео ви |
| сле се чуше удари метле по поду.</p> <p>Бела се прва одвоји и, једним покретом, диже се са кана |
| Бела. — Иначе...</p> <p>— Иначе?</p> <p>Бела није смела ићи до краја своје претње, те ју је мај |
| ни.{S} Заокругљена површина Савине воде беласала се између обала.{S} Пред њима се простирале ду |
| ијалист — говорио је. — Кад бих живео у Белгији, Енглеској, у другим индустријским државама, ја |
| спајао слике своје две познанице.{S} Од Беле је узимао њене ситне префињене црте, њен осмех мач |
| едвиђала.{S} Његов поглед се прошета од Беле ка њеној мајци, па онда паде поново на девојку, а |
| Што му се допадало у тим тренутцима код Беле, то беше нешто више од њене лепоте, то беше њена с |
| в, светао ваздух, као да је тражила две беле тице.{S} Њихови погледи се сусретоше.</p> <pb n="2 |
| ме је један пример дирнуо.{S} Лете две беле тице једна за другом, као два добра друга; пуче пу |
| вала са истока и падала на варошке куће беле, сивкасте, црвене, црне, <pb n="81" /> ниске, висо |
| чкова у покрету, гомиле радног народа и беле куће, пуне ситне дечице.</p> <p>Нешто се од тога в |
| .</p> <p>У том тренутку студент се сети Беле, и, поред све оргије страсти, начини упоређење изм |
| е мало задовољних људи.{S} Ретки су као беле вране.{S} Садашњица нуди једва предмете за радост. |
| ритовима виделе се усамљене роде, врло беле.{S} Једно јато неких других тица летело је небом.{ |
| не у клупу, професор говори, ко хоће да бележи, он бележи, а ко неће, онда то толико.</p> <p> < |
| професор говори, ко хоће да бележи, он бележи, а ко неће, онда то толико.</p> <p> <hi>Капетан- |
| и.{S} Пролетос је била зелена, а сад се белела од прашине, као да никад није била бојена.{S} Ст |
| .{S} Очи су гледале укочено.{S} Зуби се белели испод згрчених усана.{S} Груди се тресле.</p> <p |
| о суседне баре, а даље, горе, на брегу, белео се један крај вароши под небом сивим као миш.{S} |
| исту нађе забележен јучерањи случај.{S} Белешка је гласила :</p> <quote> <hi>Досадила му самари |
| и.{S} У дневним вестима налазила се ова белешка:</p> <quote> <hi>Венчање</hi>. — Бела, кћи г. Ј |
| , и ово, не треба ми ништа — и бацао је белешке, писма, књиге, фотографије.</p> <p>Уставио се т |
| Бели.{S} То није било у његовој власти; Бели је дуговао бар обзир чувања тајне.{S} Вишња се опе |
| дљивог узбуђења.{S} Њени <pb n="131" /> бели зуби гризли су нервозно један крај њених усана.</p |
| е озбиљан младић, човек од поверења.{S} Бели се јако допада.</p> <p>— Е? — зачуди се министар.< |
| у колима, да призна свој положај према Бели.{S} То није било у његовој власти; Бели је дуговао |
| оварали смо цело јутро.{S} Још удара на бели лук, а већ развезао о Плеханову, Огисту Конту, соц |
| моје дете — рече Матовић, обраћајући се Бели, неприродно умекшаним гласом. — Он није на одмет.{ |
| Понови још једанпут те стихове! — рече Бели, и осети како му цело тело дрхти, а на срце му нав |
| е поздравити као Бранко: „Београде, мој бели лабуде!...{S}" Београд је велики, мислила је тада, |
| дошло врло плаво блудели су облаци час бели, час жути, и губили се лагано у помрчини.</p> <p>— |
| амо главом.{S} Била је права противност Бели.{S} Чедомир натуче шешир на очи, хотећи да одагна |
| олико стаза, које су сами пешаци утрли, белиле су се у озеленелој трави.{S} Општина је била пос |
| а рука гола до лаката, њено млечно лице белило се.{S} Био је бео и њен врат слободан, маљав, ок |
| већ као две капље мастила пале у светло белило између трепавица.{S} Та глава је заводила, бркал |
| еоград може показати.{S} И та варош, са белим именом, представи му се црна као гробље.{S} Доист |
| зе.{S} Пред њим се појави, као у магли, Белина глава, са осмехом размаженог детета и шишкама по |
| ође.{S} На отвореним вратима стајала је Белина мајка још непрестано.</p> <p>Она је била ушла с |
| о!</p> <p>Тада, један уздах издиже целе Белине груди.{S} Она баци у вис обе руке.{S} Широки рук |
| ић, и отворено <pb n="130" /> погледа у Белине очи. — Али на што то питање!{S} Мени је тако леп |
| је.{S} Врвице на раменима прскоше.{S} У белини платна развише се црнпурасте, дозреле груди.{S} |
| ањао да се овакви разговори воде између Белиних родитеља.{S} Он је веровао да су његови односи |
| дговарао је гласу своје савести.</p> <p>Белино понашање га је такође мучило.{S} Једном би с њим |
| на нашли су увек могућности да задовоље Белину жељу: купе јој пајаца са звонким прапорцима, ску |
| не рече ништа.{S} Они су обоје осећали Белину сакатост као своју кривицу — јер је још као дете |
| а саопшти те вечери да је Илић запросио Белину руку и да је она, као мајка, дала свој благослов |
| о?</p> <p>Тада се и по четврти пут глог белио, лале жутеле, славуји певали.{S} Нова трава клија |
| рениле су се разнолике боје, почевши од белих платнених блуза до црне материје мушких капута.{S |
| е, а у солуфима се пресијавало неколико белих власи.{S} Остале су му ипак његове буљаве, црне, |
| е разби облаке.{S} Оно се указа светло, бело, као растопљено сребро, и <pb n="74" /> још високо |
| и у исти мах несташно.{S} Бела је имала бело лице с кожом која се чинила као постављена једва п |
| хаљина у нереду провиривало је румено и бело грло.{S} Руке је забацила.{S} Наслонила се цела на |
| је настајала све већа тишина.{S} Једно бело дрво, које се оцртавало пред њима, губило се све в |
| е ногоступице у отврдлу блату.{S} Једно бело парче неба указивало се на истоку.{S} Звезда било |
| на, љупка — продужи Остојић гледајући у бело платно Моравино. — А видео сам је надошлу, усталас |
| ине био се откопчао, те се видело парче белог веза на кошуљи.{S} Вишњу обли румен.{S} Учини јој |
| адић без журбе, и кад остаде на само са Белом, разви новине.</p> <p>— Пардон за један часак... |
| љубави према Вишњи и његовог љубакања с Белом.</p> <p>Вишњу је волео.{S} С тим је био на чисто. |
| кало, срце готово престајало куцати.{S} Белу није могао оставити.{S} Она је била ту, она му се |
| ј се, готово завидан, усклик кад угледа Белу у њеном нереду.</p> <p>Ипак се она савлада прва, з |
| нца опет на девојку, на њен го врат, на белу руку, спуштену лако на ивицу од канабета.{S} Спуст |
| човек, добије парче хлеба, па нек узме Белу, ако хоће... ја ћу му први честитати.</p> <p>— А д |
| Пре свега, јасно му је било да не воли Белу... не бар оном љубављу, чежњивом и стидљивом, коју |
| о миле воље њену кожу час румену, а час белу.</p> <p>— Куда идемо? — упита га она.</p> <p>Пут с |
| сли враћале су се пут Бумбарева Брда, у белу варош на саставу две велике воде, и изазивале слик |
| е су у зраку пуном кише.{S} Под њима се белуцала црна калдрма.{S} Било је мало пролазника.{S} И |
| м, којој примети само главу, и од главе бео, нежан профил с очима дубоко занесеним у младића.</ |
| , њено млечно лице белило се.{S} Био је бео и њен врат слободан, маљав, округао као у грлице.</ |
| Хајдучка трава диже скромно свој велики бео цвет.{S} Љутићи су жути као очи у мачке.{S} На мрша |
| Имао је нов таман костим, претенциозан бео прсник, полуцилиндер с врло уским ободом како је те |
| нко: „Београде, мој бели лабуде!...{S}" Београд је велики, мислила је тада, он је као море: пут |
| Ћ</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗДАЊЕ ГЕЦЕ КОНА, БЕОГРАД 1914</p> </div> <pb n="ii" /> <div type="titlep |
| ; у њима не постоји Јуче, Данас, Сутра, Београд, Савамала, Петко Стокић или како се оно зваше т |
| "> <p>ШТАМПАРИЈА „ДОСИТИЈЕ ОБРАДОВИЋ“ - БЕОГРАД</p> <p>ДИМИТРИЈА ГАВРИЛОВИЋА</p> </div> <pb n=" |
| измамио уплашен узвик у пролазница.{S} Београд се осмејкивао у изненадној и пролазној топлини |
| олуострва, шибљаци, рибарске колибе.{S} Београд је био близу, одмах иза брда.{S} Девојка прибра |
| ш више истицале небеску илуминацију.{S} Београд је изгледао као лепа циганка кад иде на бал.</p |
| крај вароши под небом сивим као миш.{S} Београд се удаљавао све више.</p> <pb n="205" /> <p>— В |
| </p> <p>Кад се писмо пошаље из Чачка за Београд, одговор се може добити четвртог дана.{S} Лазар |
| ем им ја.{S} То је сувише романтично за Београд.{S} Знао сам ја, велим...{S} Не би ти долазио к |
| у пише.{S} У брзини с којом је оставила Београд није јавила ником о свом одласку.{S} Тада јој ј |
| рошани који су дошли о распусту да виде Београд, беспослени радници, становници предграђа, ситн |
| за часак преживели живот.{S} Вишња виде Београд... у неколико партија, без реда, један по један |
| око ње, и она је била тад уверена да је Београд њено изабрано место.{S} Она долази у њега као с |
| ије.{S} С обе њихове стране протезао се Београд, измешан од палата и чатрља.{S} Једно јато свра |
| .{S} Она је кроз њу гледала свој велики Београд.{S} По неколико пута преко дана излазила је ту |
| пролеће је било врло лепо.{S} Раштркани Београд, који се ломио преко три брда, био је као створ |
| су поред познатих места; час би то био Београд, час Чачак, час село у којем је <pb n="307" /> |
| старе, збијене и раштркане како их само Београд може показати.{S} И та варош, са белим именом, |
| <p>— Нема шта да чекамо.{S} Оставићемо Београд, Србију.{S} Отићи ћемо у Црну Гору, у Бугарску, |
| ах.</p> <p>Од то доба није се враћала у Београд.</p> <p>Живот јој је пролазио без догађаја.{S} |
| ког професора.</p> <p>Брачни пар дође у Београд да присуствује погребу.{S} После се не вратише |
| .</p> <p>— Свуда!{S} Свуда... само не у Београд! — шапутао јој је унутрашњи глас. — Ти си дошла |
| а никакву резерву за себе, и врати се у Београд.{S} Мајка је покушала да се измире.{S} Он јој ј |
| варим задовољство.{S} Него, враћај се у Београд, па гледај своју науку.</p> <pb n="234" /> <p>— |
| ећаја.{S} Он је успео да се она врати у Београд.{S} Али, ево већ неколико часова како су једно |
| ела док су моји пристали да се вратим у Београд.{S} Тата још којекако, али мајка!...{S} Ударила |
| <p>— Шта мислиш да ли да пишем детету у Београд?</p> <p>— Њој ће бити свакако жао ако је не изв |
| ске, млатарао рукама.</p> <p>— Овај наш Београд неће се никад уредити — говорио је. — Ето, ја с |
| јој се мртвац преда на сахрану.</p> <p>Београд, август 1911 — март 1913.</p> </div> </body> </ |
| и пред путницима се указа цела панорама Београда са дунавске стране: варош је почињала нешто да |
| оји звоне као жеља, као чежња.{S} Усред Београда који је дотле познавала: смерне породице у кој |
| ке реке није кварио никакав брод.{S} Од Београда се видела само она стругара и још неколико неј |
| можда био за читав континент далеко од Београда, за стотину векова од присутног тренутка, на у |
| ао је:</p> <p>— А ти, фрајла, остави се Београда у Чачку.</p> <p>По вечери, Вишња је излазила с |
| алазак на Сави.</p> <p>— Ужелела сам се Београда, бога ми — рече при том весело и махну руком к |
| јачала се још више откако се вратила из Београда.{S} Избегавала је његов поглед.{S} Пуштала га |
| у четири кочића.{S} Њихова клупа је из Београда, фабричка, са гвозденим ногама у виду лавовске |
| >XIX</head> <p>Воз је јурио, измицао из Београда, остављао последње куће.</p> <p>На оном месту, |
| није нашло?{S} Можда је и он отишао из Београда?</p> <p>Међутим, Илић је примио писмо, али ниј |
| и и најстаријој кћери штоф за хаљину из Београда; штоф је морао бити по најновијој моди и сувиш |
| ене прозоре допирао је у собу весео шум Београда који се будио пред вече, као одахнувши после в |
| на убијао досаду.</p> <p>— Је ли ти жао Београда? — упита Радоје своју сусетку.</p> <p>Девојка |
| урцима, испуњавала је тај посвећени кут Београда и била његов најбољи украс.{S} Тако слободна, |
| {S} Хтела ју је поздравити као Бранко: „Београде, мој бели лабуде!...{S}" Београд је велики, ми |
| тим прекором мешала се широка жалба за Београдом и младићем кога је тамо оставила.</p> <p>— Шт |
| споро.{S} Жарко јулско сунце пржило је београдске голети, као да је сијало из пакла.{S} Илић ј |
| е била нова грађевина, налик на извесне београдске куће, подигнуте пре двадестину година за ста |
| на мермерном столу у хируршкој дворани београдске болнице.{S} Једна млада, хрома жена успротив |
| олико хлебова од гроша.{S} Тај дућан је београдски специјалитет, једна врста приватне народне к |
| лих догађаја, доносиле јој одјек млаких београдских вечери.{S} Тражила је у њима нешто ново, из |
| новничких и осталих такозваних угледних београдских кућа, зависних од владе, оставиле изненадно |
| не, ниска брда, две три вароши и велико београдско небо.{S} Могло је бити око осам часова.{S} Н |
| примити службе.{S} Доби место у једној београдској гимназији.</p> <p>— По твојој глави не би д |
| в испад, имајући већ извесна искуства о београдском животу, о Београду, где вечито има нечег не |
| пљица и као контраст старом, раскаљаном Београду.{S} Он ју је још једном такву видео: у почетку |
| је лутао по живом, ироничном и борбеном Београду са изгледом залуталог пустињака.{S} На себи је |
| звесна искуства о београдском животу, о Београду, где вечито има нечег непознатог, <pb n="122" |
| тиме да кажеш?</p> <p>— Ти си лутала по Београду, тражила <pb n="270" /> си себе, своје, време |
| штаних свећа.{S} Он је постојао овде, у Београду, као тамо у Чачку... кад је била мало дете и к |
| /> с гумираним точковима, што је тада у Београду била још реткост и што јој сврати пажњу.{S} Он |
| са завишћу да је то најбоља кондиција у Београду: стан, храна, пријатељство великог човека и не |
| „Знам, вели, да их се Вишња зажелела у Београду".</p> <p>Некад јој је све то пријало.{S} Вишња |
| а земљака са човеком кога је оставила у Београду, који је такође имао велика одушевљења за бољи |
| Зарији Ристићу и о великим врућинама у Београду.{S} Ипак, пишући о тим простим стварима, на са |
| </p> <p>— На Духове је наша скупштина у Београду — рече јој Аница. — Хоћеш ли да идемо?</p> <p> |
| још после толикогодишњег аклиматисања у Београду.{S} Младен је био пао у трећем разреду из два |
| пријатељског и још била најлепша кућа у Београду.{S} Помисли и сад <pb n="248" /> да у њу уђе, |
| омиловани робијаш?{S} Па и даље, доле у Београду, зар није видела гомиле још горих од својих су |
| р Илић излазио из куће Матовића.{S} И у Београду је сунце залазило, само другојачије, ћудљиво, |
| хену.{S} Савете, којима су их обасули у Београду, нису имали прилике да употребе.{S} На једном |
| могли купити часовници јевтиније него у Београду.{S} И сама му је радња била другојачија него у |
| па онда друго, треће...</p> <p>— Што у Београду воле ове лимане <pb n="245" /> сандуке — приме |
| три разреда, после ступио у трговину у Београду, па онда прешао у државну службу, добивши за п |
| {S} Међутим, ништа се није догађало.{S} Београђани су се жалили на врућину, на прашину, на вели |
| опијала са нешто релативног успеха . на Берлинском Конгресу, подавала се ласкању извесне диплом |
| војке одломиле грану од трешње, па тако беру и једу.{S} По кафанама се чуо жагор.{S} Деца се вр |
| ад је била млада, описује ми омладинске беседе код <hi>Златног Крста</hi> и тврди да ја личим н |
| е књиге, не пишу ништа, полажу много на беседништво, и живе, скривено, по Палилули и Енглезовцу |
| , мрачних очију ишао је негде далеко, у бескрај.{S} Његов несрећни геније, који је дотле владао |
| о јучерашњом кишом плавило се дубоко, у бескрај.{S} Ваздух је био провидан и благ.{S} Није се о |
| авамалске авлије у чаробни врт, уносила бескрајна одушевљења у младићево срце и била најлепша л |
| е прве узнемирености, девичанске наде и бескрајне снове.{S} Све то има своје време.{S} Опасно ј |
| остаде нема пред Непознатим, Неказатим, Бескрајним.{S} Ја се враћам срцу да осети оно што мисао |
| чини ми се, успем, и тада осетим једно бескрајно задовољство које се не да описати, како каже |
| ва.{S} И други: немиран дух, заљубљен у бескрајност, фантаст који захтева све лепоте од живота, |
| рајевима Париза, Толстој му је откривао бескрајну Русију с њеним дивљим кнежевима, готово идиот |
| ебе.{S} Свет му се чинио празан, шупаљ, бесмислен без Вишње, без њеног милог присуства.{S} Чини |
| p> <p>То је ос зујао у чокоту.</p> <p>— Бесмислице! — рече у себи девојка и одмахну руком.</p> |
| м гласом. — Ти не верујеш, ваљада, у те бесмислице?</p> <p>— Да, не верујем, Радоје — одговори |
| ју срећу, живот ми је кратак, верујем у бесмртност душе.</p> <p>Вишња није била створење које з |
| д опростити.{S} Реакционари су, ваљада, бесни од једа; министри нису чекали ни оставка да им се |
| ласану, помамну: страшна је тада, риче, бесни, ваља храстове, односи ћуприје, <pb n="213" /> ри |
| Слика Чедомира, његовог загрљаја и оног бесног канкана пред толиким светом, није је остављала.{ |
| колико је имала пред свадбу, провела је беспослена, размажена и више мање срећна.{S} Она није б |
| ји су дошли о распусту да виде Београд, беспослени радници, становници предграђа, ситни чиновни |
| њене вике.{S} Време јој је пролазило у беспослицама, неговала је нешто цвећа, везла по коју ма |
| еменим руменилом здравља, њеним изразом беспрекорне чедности, додајући још њене угасите очи.{S} |
| е патријархална кућа образовала по типу беспрекорне врлине, испунила поукама и забранама. — Је |
| на се заиста питала да цео тај рад није бесциљан, питала се шта ће она привредити науци, шта ће |
| како је досад могла бити слепа, водити бесциљан живот, читати бљутаву литературу препоручену з |
| ир изиђе из куће, па је врљао по вароши бесциљно.{S} Око пет сати пут га нанесе поред једне вел |
| јда!{S} Они од којих сам очекивао добра беху неспособни да ми га учине, а они од којих сам очек |
| <pb n="231" /> хиљаде руку, само његове беху као привезане; цела варош радила је око њега, само |
| на таласима.{S} Донесоше чакље, али оне беху кратке.{S} Радоје обеси тада један фењер на чакљу, |
| кораци младог света.{S} Њих двојица се беху примакли прозору што гледа у двориште.{S} По калдр |
| простирки.</p> <pb n="191" /> <p>Они се беху пробудили упола и гледали једно другог усијаним оч |
| а писма, па може бити и више.{S} Јер се беху код њега десили догађаји који су створили непремос |
| , он ју је био готово заборавио.{S} Они беху далеко једно од другог.{S} Он је мислио да се она |
| могуће, да ме више не волиш.</p> <p>Они беху избили на Теразије.</p> <p>— Ја ћу трамвајем... — |
| а му је мало годила.{S} Многи професори беху подетињили силом свакодневног рада с децом.{S} Дру |
| је преклињала...{S} Црте на њеном лицу беху се развукле.{S} Очи се рашириле жалосно.{S} Уста ј |
| , па збаци љутито шал са себе. — Мустра бечка, богаљ је и сам, богаљ, богаљ, богаљ.</p> <p>Лупн |
| у Париз.{S} Задржали су се неко време у Бечу и Минхену.{S} Савете, којима су их обасули у Беогр |
| но са споменом на свог бившег друга.{S} Беше се упутила универзитету, али се <pb n="147" /> пре |
| </quote> <p>Лазаревићева оста сама.{S} Беше набрала пуно наручје цвећа, те потражи какво угодн |
| здрава, још прве године.{S} Мој колега беше дошао такође право из школе.{S} Здрав, млад, ни ру |
| умовима.{S} Кад би време возу, Чедомира беше нестало.{S} Тек у последњем часу појави се с пуном |
| ке цркве, прост и достојанствен.{S} Све беше лепо, као дотле.{S} Тек што му се учини да се Овча |
| а.{S} Падала је из дана у дан.{S} То не беше ситна, јесења киша, већ млаки пљусци као усред лет |
| х готов, и ја те позвах.</p> <p>— То не беше ништа одређено — примети му она, са несакривеним п |
| могаху одвојити од Вишње.</p> <p>Она се беше зауставила, нема, збуњена, укочена, бледа у лицу и |
| болу за домовином.{S} У његовој природи беше јако развијена чежња за оним што нема, што је разл |
| фијакера!</p> <p>Али младој бунтовници беше спремљено још веће изненађење.</p> <p>У колима је |
| нешто мислила.{S} Друго је сад, а друго беше под проклетом реакцијом.{S} Тек, жао ми је, човече |
| ка се опорављала полагано.{S} Њено тело беше изнурено суровим радовима око одржавања куће, бриг |
| допадало у тим тренутцима код Беле, то беше нешто више од њене лепоте, то беше њена симпатија, |
| , то беше нешто више од њене лепоте, то беше њена симпатија, далека, нова, друга љубав која се |
| на позва младића у <hi>салу</hi>.{S} То беше ниска, неизветрена одаја, с навученим завесама.{S} |
| к кад му рука дирну нешто хладно.{S} То беше револвер, онај исти што га је некад показивао Зари |
| оје дело.{S} У соби је било тихо.{S} То беше стан за самца другог реда с најпотребнијим намешта |
| " /> <p>Сунце је било на заласку.{S} То беше онога истог тренутка кад је Чедомир Илић излазио и |
| >На спрату над дућаном седели су.{S} То беше стара паланачка кућа: пространа, удобна, врло стро |
| и украсним биљкама.{S} Међутим, онда то беше празно жалосно поље, покривено спрженом, смрдљивом |
| лазила је преко Батал-џамије.</p> <p>То беше један велики празан простор, зарастао у траву.{S} |
| лу? — изненади га један глас.</p> <p>То беше његова газдарица.{S} Добра <pb n="301" /> жена је |
| само једанпут својом хромом ногом, већ беше у другој соби. — Што су дивне, само да знате!... ч |
| лици са оним нашим ђаком... како ’но му беше име?</p> <p>— Чедомиром?</p> <p>— Јесте.{S} Обоје |
| енергично сама себи.</p> <p>Али та реч беше одвише тешка за њено срце.{S} Она се осети сама ус |
| а савести и попуштања приликама.</p> <p>Беше га дарнуо поклон.{S} Посматрао је румени каранфил, |
| ка не осети кад дођоше до њене куће.{S} Би јој тешко да прекине чар у који су је заносиле те пр |
| оји те окружују...{S} Је ли, Марјане, а би ли ко од богатих?</p> <p>— Они не спадају у моју над |
| љао своју расправу.{S} Неодређена слава би опет залебдела пред његовим очима.{S} Људско срце му |
| а младића који ју је некад волео и кога би она могла волети страсно и одано.{S} Јасно јој је би |
| ваца да би осигурао слободу кретања, да би радио само оно што воли, да буде свој и припада само |
| сни Каја бојажљиво.{S} Затим додаде, да би скренула разговор на другу страну:</p> <p>— Ти си на |
| <p>После ручка прелазило се у салон, да би служавка очистила трпезарију.{S} Стари господин би с |
| рекао једном приликом, <pb n="60" /> да би радо учио нешто практично... за машинисту на пример, |
| ени су милости законодавног тела.{S} Да би остали на свом месту, не могу често имати своје ја, |
| формулише оно што је хтела рећи.{S} Да би пак утишала своју савест, радила је готово претерано |
| оје ступају у најниже слојеве народа да би <pb n="32" /> га проучиле, олакшале му беду, просвет |
| осетио.{S} Он је желео да има новаца да би осигурао слободу кретања, да би радио само оно што в |
| храброст не потраја дуго.{S} Он виде да би му од рукописа остало врло мало, готово ништа.{S} Тр |
| S} Тај тип се буни против власти, не да би је начинио бољом, него да је дочепа у своје шаке.{S} |
| друговима.{S} Седала је у прве клупе да би професора чула што боље.{S} Уписала је и часове који |
| овек.{S} Чинило му <pb n="280" /> се да би у њој нашао оно нешто неодређено што је вечито тражи |
| есвесно, осећао да је он сувише мали да би могао припомоћи тој промени.{S} И још нешто.{S} Млад |
| — поче <pb n="152" /> Илић први, тек да би прекратио мучну тишину.</p> <p>— Је л’? — одговори д |
| слио је озбиљно:</p> <p>— Уверен сам да би га она пољубила само да види како је то кад су брков |
| вка.{S} Један сељак, прљав и исцепан да би га у другој земљи ухапсили, терао је своју кобилу пр |
| Он је видео само себе, те је веровао да би с њим трпело и све друго: његови ближњи, друштво, др |
| и није хтео за длаку попустити, као да би се огрешио о један принцип.{S} Он је био сув доктрин |
| , и он је њоме махао по ваздуху, као да би боље доказао оно што је говорио.{S} Престао је да пи |
| се сав, начинио од себе ругобу само да би био примећен.{S} Нема весеља.{S} Лица се згрчила, бо |
| > жена је била отворила врата лагано да би га што мање узнемирила и гледала у њега сивим, остар |
| предрасудама!</p> <p>Говорила је то да би га казнила.{S} Она је иначе веровала да је он воли ј |
| ити по најновијој моди и сувише скуп да би се продавао у дућану.{S} Газда-Митар имао је среће у |
| коју је осећао, да прати нови покрет да би га могао сузбијати.{S} Филозофи изилазе из леденог о |
| е пружајући му руку, па окрену главу да би сакрила своје узбуђење.</p> <p>— Збогом!... — понови |
| сам... ужасно сам, као у гробу.{S} Тада би бацио књигу, коју је дотле држао у рукама, у гомилу |
| азити, он је бежао даље од њих.{S} Тада би одлазио из вароши, у околне паркове, брда, шуме.{S} |
| аука посисати из прстију.</p> <p>И тада би звао младића у дућан, понудио га да седне за тезгу, |
| ду за брак, није употребљавао.{S} Можда би само једно половно обећање било довољно, па да га он |
| е — синуше плаве очи у девојке. — Можда би боље било да се никад нисмо познали.</p> <p>— То је |
| рса! — смејала се госпа-Матовићка, која би кадгод присуствовала тим разговорима.</p> <p>Никад И |
| .. ти, која би вечито била уза ме, која би се посветила моме делу, била мој добри геније, јер ј |
| ко проста у својој учености... ти, која би вечито била уза ме, која би се посветила моме делу, |
| жељу за нечим потпуним, савршеним, која би хладном мислиоцу била одмах апсурд, а која је њему и |
| није хтео да чује о тој операцији која би га лишила очевине.{S} Он је знао колико је његов ота |
| ротив њене воље као искушење, и девојка би се стресла од неке слатке, несносне језе која ју је |
| и тешки, суморни.{S} Многа жена предала би се судбини на њеном месту, оставила да време реши не |
| ред.{S} На загрејану руку или чело пала би им која кишна капљица.{S} Капље су биле чешће.{S} На |
| рубља.{S} Раније чим би легла, заспала би у исти мах.{S} Сад се превртала са једног краја пост |
| ог сина.</p> <p>Једна нова бора оцртала би му се међу повијама.</p> <p>— Да си тако брз на раду |
| <p>— Немој да ми вређаш мајку — умешала би се Бела. — Иначе...</p> <p>— Иначе?</p> <p>Бела није |
| шка и да не оскудеваш у чему.{S} Волела би да те види, па дођи ако можеш, а ако ти школа не доп |
| дарили порез — продужи Ристић. — А била би грдна штета.{S} Она једина весели наше жалосно доба, |
| зете, ти знаш француски... — приметила би му тада ташта. — Што не почнеш нешто практичније?{S} |
| аздан.</p> <p>— Глупе жеље! — закључила би убрзо затим.</p> <p>Она је била људски створ, завеза |
| p>— Боже мој, да сам ластавица! — рекла би гледајући тако њихове црне тачке у дубинама небесног |
| је уз брдо; електрична светлост севнула би несигурно као муња неке далеке буре.</p> <p>Као сви |
| } Какво дрво, пут, бара каква опоменула би га своје другарице.{S} Њено запаљено лице с мирним у |
| ренутак из тих јадних кровињара, којима би пожар учинио милост, заврнутих рукава, знојава лица, |
| одмахну руком.</p> <p>Тога дана врућина би још јача.{S} Сунце се не види као да се растопило по |
| ли, крутуљаст, са очима као у миша, она би желела да се и њему допадне, јер је она, својом хром |
| оведао мржњу против црвене заставе, она би била њен најљући противник.{S} Овако, она је била ње |
| ијатно, дао би њој све што би имао, она би уживала у њему, он би могао обвити руке око њеног ст |
| х ствари које је имала с Илићем.{S} Она би без њега остала мала паланчанка каква је била.{S} Он |
| гао скалупити у та општа места, и Вишња би пропала ако би пао у туђе руке.{S} Он јој је хтео пи |
| Језовите сенке прекрилиле би земљу, па би се у час изгубиле и уступиле место блиставој светлос |
| а су једна за другим.{S} Толико застора би подигнуто, толико тајна, загонетака решено.{S} Ми см |
| во је, и нашао му логичан закључак; шта би га се тицало што би то било противно његовом новом у |
| орно би радио на започетој тези.{S} Шта би га се тицало што не би постао професор универзитета, |
| </hi>.</p> <p>— Шта је лек томе?{S} Шта би могло заменити парламентаризам?{S} Ниси ваљада нихил |
| војује свога мужа.{S} Она се питала шта би мислио њен отац да је сазнао за посету младићеву!</p |
| је поново мисли о Чедомиру, о томе шта би било кад би постао њен муж, о њој самој.{S} Она је з |
| а сутра другу.{S} Не би осетила, а кућа би била опрана...</p> <p>— Старинске жене, газда-Митре. |
| ен поглед и нервозно угризање усне, кад би га слушала како објашњава Младену какво правило из м |
| ањира.{S} Ручак му је био најслађи, кад би уграбио од своје жене да седне за кујнски сто и једе |
| као вода, како се то каже у Ваљеву, Кад би учитељ испричао лекцију, о шљиви на пример, он ју је |
| испратили Матовићи са кумовима.{S} Кад би време возу, Чедомира беше нестало.{S} Тек у последње |
| ви од месеца кад се прима плата.{S} Кад би она била његова, неуморно би радио на започетој тези |
| ару философске поезије Његошеве.{S} Кад би пак био рђаве воље, жалио се на реуматизам у десном |
| грло и потиљак ћилибарске боје.{S} Кад би је човек видео први пут, помислио би да је горда и н |
| Избегавала је посете, састанке.{S} Кад би се пак и нашла у друштву, о испитима, при излетима, |
| ... његове очи су је избегавале.{S} Кад би је и сусреле, оне су биле далеке, превучене неком се |
| хвалио одличну кујну своје жене.{S} Кад би му, и поред тога, остало слободног времена, он је из |
| је хтео да погледа те одрпанице.{S} Кад би се кола напунила, осећао је са̑м и кретао се без ком |
| јући му до знања да ће га одати.{S} Кад би се њихови погледи сусрели, њене сомотасте очи синуле |
| гореле.{S} Ватра му ломила тело.{S} Кад би га неко ма и очешао, заболело би га до срца.{S} Близ |
| спитачу живот није био ружичаст.{S} Кад би му се досадило све, он је излазио изван вароши и лут |
| му је убијао сваку самосталност.{S} Кад би се ипак уморио, стезао је слепочнице грчевито, шетао |
| S} Стога је јако уважавао школу.{S} Кад би се о просвети повео разговор, био је стално на стран |
| њу воли још, њу једину, њу саму.{S} Кад би тако дошао најзад до решења шта да јој одговори, он |
| воље да мисли на своју породицу.{S} Кад би му ко од пријатеља скренуо пажњу на несташност његов |
| бацује слатке, заношљиве речи.{S} А кад би се пренуо сасвим и мислио на њу, на ту плаву девојку |
| е, док су били сами, попуштала прва кад би се посвађали, добила је сад у мајци сигурну савезниц |
| /p> <p>Још највише би се разонодила кад би отишла својој другарици, Милеви, ћерци једног златар |
| ачињеним од самог миља и заноса, па кад би писмо свршио, написао адресу и залепио завој, дубок, |
| цу.</p> <p>— Ко би играо крајцарица кад би Младен учио! — насмеја се Бела, која у том тренутку |
| к кад има још некога.{S} У варош, и кад би излазила, ишла је у пратњи госпа-Клеопатре.{S} Иначе |
| на дрског човека, као мачка.{S} Али кад би се растали, она је претресала у мислима дуго што јој |
| > су се губили у тричарије, уживали кад би код деце изазвали дивљење, страх, или кад би коме ма |
| д деце изазвали дивљење, страх, или кад би коме малом јаднику успели да напакосте.{S} Било је у |
| исли о Чедомиру, о томе шта би било кад би постао њен муж, о њој самој.{S} Она је зрела као зре |
| еби и пољуби то место очима.</p> <p>Кад би она била његова, мислио је даље, постао би бољи чове |
| је неког дуго грлио, љубио.</p> <p>Кад би се Вишња задржала с одговором, он је откључавао кофе |
| колини дуго, до самог мрака.{S} Понекад би повео са собом Чедомира и онда му објашњавао многе с |
| није решење човечјег живота.{S} Понекад би га обузела нека идеја, којом би решио једно од много |
| етом бори за што више сунца.{S} Понекад би се заборавио и жалио што није више учио школе.{S} У |
| тељу, пушио и очекивао кафу.{S} Понекад би читао новине, а кад њих није било, узео би <hi>Горск |
| инувши качкету до земље.</p> <p>Понекад би се зауставио, ћеретао тако са улице, док је она одго |
| мојој је изби тамно!...“</p> <p>Понекад би помислила да се нађе са Чедомиром, да га поново прид |
| имала ју је нервозна радозналост кадгод би узимала новине откако се вратила у Чачак.{S} Читала |
| га предао и пољубити сто своје собе где би га нашао.{S} Он је сачувао сва та писма, те званичне |
| е... далеко негде, у непознати крај где би почео нов живот.{S} И као да хтеде остварити овај са |
| ој башти натпевали се славуји.{S} Негде би зашкрипао ђерам.{S} Варош тонула, љушкала се, разлив |
| може се подићи по једна централа, чије би струје ноћу осветљавале нашу варош, наша села, путов |
| ко да врати ову љубазност.{S} Њих двоје би могли бити тако задовољни једно другим, тако срећни. |
| сањала често о заљубљеним паровима које би, летимице, кадгод спазила с прозора кад прођу њихово |
| да од кога се стиде, нема казне од које би их ухватио страх.</p> <p>Студент је говорио искрено. |
| ре него и он.{S} Две близнакиње узимале би се за руку и излазиле на улицу, па шврљале око гомил |
| животиње.{S} Језовите сенке прекрилиле би земљу, па би се у час изгубиле и уступиле место блис |
| ге, преводила с руског.{S} Ко зна докле би трајала та тамна грижа да не доби оно писмо од оца.{ |
| ију да гледају <hi>Ткаче</hi>.{S} После би у групама пратили једно друго до куће.{S} И, она је |
| леди сусрели, њене сомотасте очи синуле би најдубљом љубавном ватром, да се одмах после замраче |
| ада ствари, блиских тој девојци, изашле би му пред очи и нагониле га да је опет види.{S} Срео б |
| ло, цео државни буџет <pb n="261" /> не би био довољан да заштити народ од леда и метиља!{S} Ма |
| Београд.{S} Знао сам ја, велим...{S} Не би ти долазио код <hi>Еснафлије</hi>.{S} И ти си погоре |
| једну собу данас, па сутра другу.{S} Не би осетила, а кућа би била опрана...</p> <p>— Старинске |
| едан део своје потпуности.{S} И тада не би био срећан, јер би се осећао крњ, сакат, јадан, недо |
| је друштво.{S} Зашто?{S} Ни она сама не би тачно знала рећи.{S} Тек, заједно с Илићем, мрзела ј |
| не нових ствари, чуда, лепота, какве не би нашао ни у најчувенијој светској бањи.{S} Виктор Иго |
| енично пред разним комисијама док се не би сва распала.{S} Да се тако продужило, цео државни бу |
| и Чедомир се дизао да иде, да му се не би приметило што остаје на само са девојком.{S} Али би |
| гимназији.</p> <p>— По твојој глави не би добио ни Прокупље! — пришила му је ташта поносито. — |
| на?{S} Ко ће то рећи?{S} Ни они сами не би умели казати.{S} Младић се сећао тек доцнијих тренут |
| је, скупо би га платио!</p> <p>Вишњи не би право ова рођачка оцена.{S} Она посумња у искреност |
| и могао од њеног оца и њене куће, он не би смео поверити сву ту изненадну раскош свога срца и ч |
| едно женско тело, готово голо.{S} Он не би био човек да је могао мислити на шта друго.{S} Плима |
| а се тако угњезди да је ни сами ђаво не би могао отуд ишчупати.{S} Ништа на свету није било кад |
| тој тези.{S} Шта би га се тицало што не би постао професор универзитета, славан човек!{S} Он би |
| " /> први пољубац.{S} Сласт те успомене би још јача што су је изазивала уста друге девојке.{S} |
| <p>— Ништа.</p> <p>Она га је волела, те би се други на његовом месту можда знао користити том њ |
| лику студента Илића.</p> <p>Још највише би се разонодила кад би отишла својој другарици, Милеви |
| ахе кише.{S} С времена на време млезеви би ударили о прозор да весело човека опомену како је пр |
| ви Радоја — говорио је грађанима, који би давали наметљиве савете. — Наше је да нађемо новац, |
| ногоструки сплет зелених поточића, који би ова полудивља поља претворила у најлепши врт.{S} А т |
| ма су му расли ефемерни патлиџани, који би се спарушили чим би за педаљ одмакли од земље.{S} Же |
| беђења без резерве.{S} Тешко ономе који би се у том часу бацио љагом на свемоћ слободе и њене з |
| тих очију, дошао неки други младић који би био његова пуна супротност: мали, крутуљаст, са очим |
| 69" /> се надао сваког часа лопову који би му покварио више него што би однео, а бојао се и вед |
| Он је био кадар загрлити писмоношу који би му га предао и пољубити сто своје собе где би га наш |
| виш на земљи...{S} Да постоји рај сваки би се старао да што пре умре... <hi>Карт бланш</hi> има |
| >Она није видела лице у тог човека, али би га познала у хиљаду других по првој ситници.{S} Окре |
| што остаје на само са девојком.{S} Али би га она задржавала понекад <pb n="129" /> занимљивим |
| {S} Да се није знало чији је син, узели би га за странца.</p> <p>Вишњи се допадао тај младић, ж |
| леграфисту, а Миржеови чергаши завршили би на поправци у Топчидеру.</p> <p>— Откуд ти та практи |
| Погађала је да му се допада.{S} То јој би мило, али убрзо одби ташту жељу за каћиперством и ре |
| за педесет година не роди ниједан ипак би их доста било...{S} У програму друга Толстоја само ј |
| е или кад човек не зна куда ће.{S} Увек би се нашло друштва, водили се занимљиви разговори о па |
| овој спољашности, необавештен пролазник би се могао јако преварити.{S} Али оне су крајње присто |
| код куће чека добар ручак, са уживањем би рачунао на први од месеца кад се прима плата.{S} Кад |
| пред Чедомиром о својим сумњама.{S} Чим би га видела, осећала се пред њим разоружана.{S} Он је |
| овинама, ићи краљу на подворење.{S} Чим би он измакао из куће, госпа-Матовићка је одлазила тако |
| при додиру чистог рубља.{S} Раније чим би легла, заспала би у исти мах.{S} Сад се превртала са |
| рни патлиџани, који би се спарушили чим би за педаљ одмакли од земље.{S} Жене се кувале по шупа |
| Понекад би га обузела нека идеја, којом би решио једно од многобројних <hi>питања</hi> што су т |
| понашање га је такође мучило.{S} Једном би с њим, за столом, говорила најпријатније о разним си |
| очистила трпезарију.{S} Стари господин би се извалио поребарке на фотељу, пушио и очекивао каф |
| У погледу који је управљала на њега, он би спазио понос који страда, а можда нешто и неповерења |
| прља, трује.{S} С времена на време, он би се свестио, чупао из срце ту опасну гљиву, а заједно |
| у, и, да је хтео мењати хришћанство, он би место крста набио на олтар гуњ и опанак.{S} Сад, пос |
| што би имао, она би уживала у њему, он би могао обвити руке око њеног струка, завући главу међ |
| вом месту био какав ветеран на перу, он би продужио своје дело такво какво је, и нашао му логич |
| фесор универзитета, славан човек!{S} Он би живео пријатно, дао би њој све што би имао, она би у |
| > <p>— Шта ли сад ради Вишња?</p> <p>Он би се пренуо из својих студија, видео би се у својој со |
| ио истеран из подофицирске школе, Њутон би једва добио за телеграфисту, а Миржеови чергаши завр |
| Долазио би уредно у школу, задовољавао би се дивљењем деце, радовао би се што га код куће чека |
| о што јој и диреке ударише — примећивао би ко у шали. — Пију, једу као на даћи.</p> <p>— Нека и |
| адовољавао би се дивљењем деце, радовао би се што га код куће чека добар ручак, са уживањем би |
| мао читаве потпетице на ципелама, могао би се мерити са свима шеталишним јунацима.</p> <p>Код ј |
| ван човек!{S} Он би живео пријатно, дао би њој све што би имао, она би уживала у њему, он би мо |
| ут мрк.{S} Да је то било ново, изгледао би да се увио у тробојку какве црначке републике.{S} Вр |
| у</hi>.</p> <p>— Добар дан! — прогунђао би Матовић кроз нос с природном и инстинктивном грубошћ |
| преко Саве.{S} Све се запали.{S} Рекао би да се светлост сјури с неба бујицом.{S} Многобројни |
| она била његова, мислио је даље, постао би бољи човек.{S} Чинило му <pb n="280" /> се да би у њ |
| н би се пренуо из својих студија, видео би се у својој соби, сам... ужасно сам, као у гробу.{S} |
| к ћутао усамљен.{S} Тек овде онде видео би се, у том парчету земље у крај Мораве, засађеном врб |
| читао новине, а кад њих није било, узео би <hi>Горски Вијенац</hi>, отворио га насумце, па чита |
| живинче, али бол девојке коју је волео би јачи од његовог сопственог.{S} Видео је да она воли |
| и нагониле га да је опет види.{S} Срео би се с њом.{S} У погледу који је управљала на њега, он |
| игнуо се брзо и отрчао у варош.{S} Срео би тада овог или оног друга.{S} Они су били весели, без |
| залепио завој, дубок, сладак уздах отео би му се из груди, а глава му клонула, као да је неког |
| судио Србију по њеним листовима, добио би страшно уверење о њеним првацима.{S} Реч лажов није |
| ређено што је вечито тражио.{S} Долазио би уредно у школу, задовољавао би се дивљењем деце, рад |
| ад би је човек видео први пут, помислио би да је горда и надута, али, у иоле познатијем <pb n=" |
| авцу Илића. — Ко ме не познаје помислио би да и ја пушим!</p> <p>— Не пушиш никако?</p> <p>— Је |
| политика.{S} Необавештен човек помислио би да се налази на прагу револуције, али се сви ти гово |
| као бакар.{S} По који зрео кестен лупио би о калдрму и измамио уплашен узвик у пролазница.{S} Б |
| ир!</p> <p>— Јуче да сам умро — говорио би какав старији човек — па да су ми рекли да ће неко р |
| Чедомире?</p> <p>— Шта је! —- одговорио би он зловољно, окренутих леђа.</p> <p>— Ништа.</p> <p> |
| трајало неко време.{S} Изненадно осетио би да га нешто вуче к њој.{S} Хиљада ствари, блиских то |
| а камо ли кад је у питању престо.{S} Ко би то могао помислити само јутрос, само данас у подне!{ |
| е затим, милујући га по подбратку. — Ко би помислио да тако уме завртети мозак девојкама!{S} Бо |
| p>Госпођа га загрли поново.</p> <p>— Ко би се надао од овог свеца — рече затим, милујући га по |
| руком и не заврши реченицу.</p> <p>— Ко би играо крајцарица кад би Младен учио! — насмеја се Бе |
| тесногрудости.</p> <pb n="260" /> <p>Ко би тада судио Србију по њеним листовима, добио би страш |
| та општа места, и Вишња би пропала ако би пао у туђе руке.{S} Он јој је хтео писати ради себе |
| 36" /> можда још бољег од њега.{S} Како би иначе могла продужити да живи!{S} У Млави су ретки И |
| ш, труне ми горе на тавану!</p> <p>Тако би и урађено.</p> <p>Илић се у почетку снебивао, осећао |
| си тако брз на раду као на лажи, далеко би отерао! — рече му други пут. — Само на кога се метну |
| ивао у лењом губљењу времена.{S} Колико би ствари видео како лете око њега тако у тишини изгубљ |
| оје треба осудити.</p> <p>Ко зна колико би то трајало, да се стари Матовић не разболе и умре.{S |
| S} Кад би га неко ма и очешао, заболело би га до срца.{S} Близу Калимегдана срете га једна груп |
| ова!{S} Колико пријатних мисли опколило би га као гомила правих пријатеља!{S} Љубазна познанств |
| та.{S} Кад би она била његова, неуморно би радио на започетој тези.{S} Шта би га се тицало што |
| Каја у смех. — Ко га не познаје, скупо би га платио!</p> <p>Вишњи не би право ова рођачка оцен |
| стрпа у њих један део својих књига, што би довољно било другом човеку за цео живот, остави све |
| но што очекујемо од даљег живота, а што би хтели да сазнамо и улепшамо као у бајци.{S} Јесења н |
| читао у некој врло рђавој књизи све што би могао написати.{S} Бацао је перо, полазио к вратима, |
| н би живео пријатно, дао би њој све што би имао, она би уживала у њему, он би могао обвити руке |
| , пред њима, бледи и губи се, и као што би радила мајка, глас целог народа их љушка у њиховим г |
| опову који би му покварио више него што би однео, а бојао се и ведрог неба које му прети сушом |
| гичан закључак; шта би га се тицало што би то било противно његовом новом убеђењу!{S} Али је Ил |
| пак сумња је задржавала сад у свему што би предузео.</p> <p>Избегавао је једну и другу девојку. |
| јом!</p> <p>— Зевзечи се сама! — викнуо би професор.</p> <p>— Геаче!</p> <pb n="267" /> <p>— Ма |
| менима.</p> <p>— Вишња Лазаревна! — чуо би се у том глас неког из њеног друштва, и она је већ з |
| су се разишли.{S} Али се не усуди, јер би онда требало да исприча своје везе у кући министра М |
| уности.{S} И тада не би био срећан, јер би се осећао крњ, сакат, јадан, недостојан да живи.{S} |
| совник је куцао на столу.{S} Његов глас би се утишао по каткад да се једва чује; затим се дизао |
| лапа са општим скептицизмом.{S} Код нас би Наполеон <pb n="286" /> био истеран из подофицирске |
| Пролазили су поред познатих места; час би то био Београд, час Чачак, час село у којем је <pb n |
| ије <pb n="136" /> десило.{S} Други пут би се дурила без раззлога, очито га избегавала, правила |
| ро учим и речи и превод.</p> <p>Матовић би погледао у свог сина.</p> <p>Једна нова бора оцртала |
| отварајући врата на младићевој соби њу би прожмала нека слатка језа, од чукљева на руци, па кр |
| о дућан с намештајем.{S} Вешт посматрач би по тој одаји оценио жену која ју је наместила.{S} Ма |
| Илић се бавио дуго ван куће.{S} Кад се библиотека затварала, он је онда почињао своје шетње, к |
| по школском трему и чекали да се отвори библиотека.{S} Распуст се приближавао крају.{S} Велика |
| о је лагано својим уобичајеним путем из Библиотеке на Теразије, па Крунском улицом на Врачар, г |
| уо је млади муж једном кад се вратио из библиотеке с главом пуном Ламарка, Кеплера, Њутона, Гал |
| зитивистичке философије.{S} Пронашао је библиотеку, израдио кредит код једног великог књижара у |
| ришту изби три сата.</p> <p>— Хајдемо у библиотеку! —рече Илић.</p> <p>— Зар ти није жао овако |
| ао боље видети салон.{S} Примети велику библиотеку, пуну повезаних <pb n="10" /> књига.{S} На в |
| ндидат за министра, седељке после ручка бивале су краће.{S} Стари господин је морао примати ово |
| ри те мисли заједно са споменом на свог бившег друга.{S} Беше се упутила универзитету, али се < |
| народа</hi>, удовицом једног инжињера, бившом дворском дамом своје мајке, старијом од себе дес |
| а њима месеци, године.</p> <p>Спомен на бившу љубав одржавао је девојку у савршеној чедности.{S |
| ење му је налагало бар да извести своју бившу драгану и уштеди јој муку од сазнања, наглих и из |
| ној породици, о њој самој, познанству у Бијарицу, о дуговима и подужицама, помињала непознате љ |
| ежа <pb n="87" /> искуства.{S} Родом из Бијелог Поља у Старој Србији, он је прешао овамо да се |
| је сад њену душу.{S} Као врхунац свега, била је нестрпљива жеља да напакости Илићу, свету, само |
| мајку.</p> <p>Њена другарица, напротив, била је крупна, доста пуна за своје године, дубоких, уг |
| оја је од њега била старија две године, била је већ као дете каћиперка и, у домаћим свађама, ст |
| вала, потписивала свако његово мишљење, била присталица његових убеђења без резерве.{S} Тешко о |
| ђени интелигентни сјај у очима.{S} Тек, била се угојила.{S} Црте на лицу одебљале.{S} Врат јој |
| неверили.{S} Као прво што се очекивало, била је амнестија политичких криваца.</p> <p>Све је то |
| уза ме, која би се посветила моме делу, била мој добри геније, јер је сваки рад... нарочито ова |
| о од живота.{S} Она су му <pb n="91" /> била једини повереник.{S} Он је њима шаптао своје магло |
| а људима замерити, то су <pb n="103" /> била зла времена.{S} Шта су они криви ако су били слаби |
| роси Вићентије Симић, секретар суда.{S} Била је пуна хвале за младог чиновника.{S} Тако исто и |
| ли, нејасно, непотпуно, само главом.{S} Била је права противност Бели.{S} Чедомир натуче шешир |
| — Ја сам била неправична према њему.{S} Била сам охола, горда, па чак и по мало дрска.{S} Ја са |
| и ју је јурио.</p> <p>Она се окрену.{S} Била се зауставила на обасјаном простору једне уличне л |
| ису ударили порез — продужи Ристић. — А била би грдна штета.{S} Она једина весели наше жалосно |
| што није више учио школе.{S} У то доба била се већ увелико развила борба између школованих и н |
| ромољену кроз врата.</p> <p>Та је глава била окружена мирисавом маглом црне косе.{S} Из ње су с |
| к у сваком разреду, четворка је за њега била увреда, никад је није добио.{S} Десио му се несрећ |
| .{S} Чедомирова сестра, која је од њега била старија две године, била је већ као дете каћиперка |
| носи једну орфеумску песму која је тада била у моди.</p> <p>— Овоме је све равно до Косова! — н |
| луд се трудила.{S} Њена права симпатија била је давно оставила домазлук и више се није враћала. |
| жавала бујицу здравља, којим је девојка била обдарена.{S} Румена крв шибала је под њеним округл |
| воју другарицу; брзо се трже, њена рука била је хладна као мртва.{S} Он је поново прихвати и пр |
| увек први ђак.</p> <p>Посебице је Бела била љубазна.{S} Она је разумела да је сиротиња један н |
| о читаво писмо.{S} Па ипак, та су писма била као <pb n="89" /> небесни дар, на тим врућинама; о |
| да затражи та објашњења.{S} Шта је она била сад њему до обична другарица, пријатељица, познани |
| о је доста светлости.{S} Али шта је она била према блеску који пуче пред очима младићевим кад у |
| оново заволи без бојазни.{S} Јер је она била жена, а код жена, кад је муж у питању, начелне раз |
| есеца кад се прима плата.{S} Кад би она била његова, неуморно би радио на започетој тези.{S} Шт |
| ољуби то место очима.</p> <p>Кад би она била његова, мислио је даље, постао би бољи човек.{S} Ч |
| него у Београду.{S} И сама му је радња била другојачија него у осталих.{S} Избио велике прозор |
| е потврдио ово правило, док му је Вишња била изузетак.{S} Она је одржала реч и дошла тачно.{S} |
| спустише низ једну јаругу која је некад била друм, па уђоше у једно пространо двориште, ограђен |
| Вишња?{S} Ти си млађа него што си икад била.</p> <p>— Какав парадокс! — насмеја се девојка нер |
| <p>— У толико боље.{S} Још нисам никад била у сеоској механи.</p> <p>Илић није имао новаца; де |
| х као извор у планини.{S} Њена глава је била плава, прави словенски тип, који се у Србији још м |
| ез њега остала мала паланчанка каква је била.{S} Он ју је пронашао, увео у друштво, показао јој |
| ветови на цвет од кромпира.{S} Одаја је била тако мала да ју је испуњавала уска постеља, на чиј |
| ји је урођен првој младости.{S} Каја је била <pb n="29" /> мала, мршава, жива девојка која је о |
| и времена у којем живим.</p> <p>Каја је била девојка коју живот није мазио.{S} Још од детињства |
| словослагачи.{S} У њихову собу, која је била за <hi>боље госте</hi> и у исти мах служила за кув |
| <pb n="107" /> <p>У тој средини која је била далеко од праве раскоши, али за Илића представљала |
| узбуну.{S} Варош се избуди.{S} Река је била разорила брану, заглавила своје корито одроњеним к |
| ала је право што се журила.{S} Мајка је била опасније болесна него што је отац писао.{S} За вре |
| су потрошили на мене.</p> <p>Девојка је била и сувише озбиљна кад је ово говорила, те се њена д |
| на унела га у ову собу.{S} Простирка је била лепа, али се супленту није допадала; опомињала га |
| ео скрасити на своме месту; до дечка је била једна близнакиња, а преко:{S} Бела са другом сестр |
| нина у дну.{S} С друге стране, обала је била ниска, пошумљена барским дрвећем црног зеленила.{S |
| зговарамо као пријатељи.</p> <p>Бела је била узела судове и пошла вратима да их однесе, па се п |
| дана од ћерпича и дасака, ова чатрља је била тако бедна да се чинило као да је примила од своји |
| ица из девојачке школе.{S} Међу њима је била и Каја.</p> <p>— Лазаревићева! — кликнула је весел |
| у којима се свака разликовала: једна је била гвоздена, друга дрвена, трећа на ногаре.{S} Ту соб |
| дарица.{S} Добра <pb n="301" /> жена је била отворила врата лагано да би га што мање узнемирила |
| прашини сунца на заласку.{S} Долина је била пуна примитивних баштованџиница, где су се уздизал |
| су се у озеленелој трави.{S} Општина је била посадила нешто дрвећа, али као што је то обичај, д |
| ре.{S} Земља се клизала.{S} Помрчина је била велика.{S} На пола улице застаде да предахне.{S} Т |
| 114" /> према њој.{S} И сем тог, она је била болешљива, нервозна девојчица, код које се чежње р |
| " /> чиновничких влада у Србији, она је била вечито за одржавање неке врсте племства, захтевала |
| њен најљући противник.{S} Овако, она је била њена ватрена поборница, није могла да схвати свога |
| је дућан био одмах до њихова.{S} Она је била провела готово цело детињство са њом и њеним брато |
| онога којим је дотле живела.{S} Она је била кћи Митра С. Лазаревића, бакалина.{S} Њен отац је |
| дента да иде својим путевима.{S} Она је била само нешто пролазно... само један ступањ у високим |
| Чедомир обично држао лекције.{S} Она је била испуњена трима постељама, међу којима се свака раз |
| моћ слободе и њене заточнике.{S} Она је била кадра да скочи на дрског човека, као мачка.{S} Али |
| уће осети као код своје куће.{S} Она је била изашла из уског живота, она му више није припадала |
| {S} Белу није могао оставити.{S} Она је била ту, она му се нудила, љубила га без питања, украша |
| во у лице; она не спусти очи.{S} Она је била обучена у матроску блузу од обичне материје.{S} Др |
| н дати овакав или онакав ток.{S} Она је била врло весела, отварала јако своја нешто бледа уста, |
| е тоалете њен најлепши оквир.{S} Она је била као створена за нормална осећања жене.{S} Све је б |
| евићеву како му иде у сусрет.{S} Она је била обучена у хаљине затворено плаве боје, чији је озб |
| г мужа, неће моћи рећи:</p> <p>— Она је била моја драгана.{S} Ја сам је грлио.</p> <p>Стога она |
| , оне лепше, ницале су око ње, и она је била тад уверена да је Београд њено изабрано место.{S} |
| закључила би убрзо затим.</p> <p>Она је била људски створ, завезан за земљу.{S} И још нешто гор |
| ина мајка још непрестано.</p> <p>Она је била ушла с озбиљним изразом неумитног судије, изразом |
| и се свикла на наш живот?</p> <p>Она је била и сад мала, жива женска, још је имала свој урођени |
| е говоре.{S} У доба реакције, штампа је била обамрла. <pb n="63" /> Двоје троје новине које су |
| на клупу пред кућом.{S} Њихова клупа је била најлепша у вароши.{S} Други су седели на сандуцима |
| , да угоди својим гостима.{S} Вечера је била обилата, било је и слаткиша, па и вина.{S} Стари < |
| тко са свим маштаријама.</p> <p>Кућа је била мирна.{S} Напољу се ноћ ширила, ведра и ћутљива.{S |
| з-Михаиловој улици.</p> <p>Ова улица је била још место елегантне шетње.{S} Девојка је волела ту |
| у Београду, као тамо у Чачку... кад је била мало дете и кад се молила свесрдно Богу за своје л |
| што су јој у школи предавали.{S} Кад је била поред Чедомира, она му је потпуно одобравала, потп |
| је златна; прича ми како је било кад је била млада, описује ми омладинске беседе код <hi>Златно |
| се склони у прву капију.{S} Матовиће је била задесила нова несрећа.{S} Младен, који је још нешт |
| показивао се готово узалудан.{S} Док је била мала, за чудо је лепо радила женске послове.{S} Ме |
| глава.</p> <pb n="28" /> <p> С Кајом је била још једна девојка, која одступи неколико корака ка |
| особан за тај напор.{S} Његова мисао је била уморна. срце болесно, воља немоћна.{S} То му откри |
| му је рука висила као мртва; свакако је била парализована.{S} Међутим, лева му је била потпуно |
| која се појављивала из писама.{S} То је била визија неке немогуће жене, о којој сви сањамо, кој |
| ра бити свршено још тог јутра.{S} То је била листа за попис становништва.{S} Газдарица је имала |
| ј вароши пут Крагујевац—Ужице.{S} То је била права трговина, с двокрилним вратима, обојеним фир |
| ење које је купила по околини.{S} То је била њена манија.{S} Лазаревићева ју је помагала.{S} Ни |
| p> <p>Они су били још у кујни.{S} То је била <pb n="8" /> одаја поплочана циглама.{S} У једном |
| у је кућа тек тада пала у очи.{S} То је била нова грађевина, налик на извесне београдске куће, |
| олела ту улицу, веровала у њу.{S} То је била слабост ове учене главе.{S} Она је кроз њу гледала |
| и глас:</p> <p>— Чедомире!</p> <p>То је била Каја, једна његова рођака, која је овде учила дево |
| дне крпе за угрејана чела.</p> <p>То је била соба сиротињски намештена: један гвозден кревет, п |
| p>Ускоро седоше за вечеру.</p> <p>То је била скромна кућа једног државног пушкара у пензији.{S} |
| дговори она са сигурношћу.</p> <p>То је била собица у дну ходника, окренута у башту.{S} Зидови |
| "97" /> којој су седели.{S} Пролетос је била зелена, а сад се белела од прашине, као да никад н |
| зидана чесма на две луле.{S} На зиду је била остављена рупа за чашу или сапун, а изнад ње налаз |
| а је нестало лепог дана.{S} На земљу је била пала нека сенка, живот се повлачио, тице ћутале, а |
| ла парализована.{S} Међутим, лева му је била потпуно здрава, и он је њоме махао по ваздуху, као |
| них очију, згрчених уста.{S} Коса му је била замршена, лепила се по ознојеном челу.{S} Он прову |
| река као из неке чељусти.{S} Иза њих је била варош: један широк друм, низови кућа и кућерака, н |
| лице се сивиле од прашине.{S} Из њих је била још топлина јаке дневне припеке.{S} Ипак се осећал |
| самљени разговори са девојком која није била ружна пријали су му, падали му као неки благ и лаг |
| раку није могао.{S} Његова драгана није била више шипарица какву ју је оставио.{S} То се примећ |
| начио разочарење, и ћутала.{S} Она није била још толико јака да му баци истину у очи, рекавши м |
| змажена и више мање срећна.{S} Она није била спремљена за живот, за борбу, за одрицање.{S} Лака |
| ем у бесмртност душе.</p> <p>Вишња није била створење које завиди, али та срећа дотицала је се |
| здавало суседству, и наравно плата није била довољна.{S} Чедомирова сестра, која је од њега бил |
| подмазује шиваљке.</p> <p>— Штета није била велика — рече јој једном кад је срете и поведе гов |
| ење о њеним првацима.{S} Реч лажов није била довољна, већ се писало архилажов.{S} Реч лопов ниј |
| се белела од прашине, као да никад није била бојена.{S} Студент обриса пажљиво седиште и позва |
| ила грозница нестрпљења; она дотле није била никад осетила ове болове и ове сладости.{S} Чудила |
| дновату лепоту своје маште; јер то није била више Вишња која се појављивала из писама.{S} То је |
| љевог двора, једна школа која је раније била механа, и старо гробље, пуно дудова.{S} Тек са јуж |
| ста! — викну размажена девојка, која се била повратила из првог изненађења, па устурајући длано |
| ји га милује својим крилима, девојка се била већ извила из његовог наручја и побегла к вратима |
| гледа поново своју другарицу.{S} Она се била изгубила у мисли.{S} Тек, једна једва приметна рум |
| уњавала је тај посвећени кут Београда и била његов најбољи украс.{S} Тако слободна, још више <p |
| бескрајна одушевљења у младићево срце и била најлепша лепота његове младости.{S} Он их је чекао |
| дао мржњу против црвене заставе, она би била њен најљући противник.{S} Овако, она је била њена |
| утра другу.{S} Не би осетила, а кућа би била опрана...</p> <p>— Старинске жене, газда-Митре...< |
| о с послом.{S} Оба главна зида на брани била су подигнута.{S} Ништа јаче у граду није било сази |
| е. — Озбиљно сам се уплашила.{S} Где си била по овој киши?{S} Нигде те нисам видела на скупштин |
| атка Вишња — рече јој. — Ја знам где си била.{S} Не покушавај да ми поричеш: ја сам прошла кроз |
| ности сујеверицама.{S} Она је тако рећи била без религије, изложена раном утицају природних нау |
| ростије.</p> <p>Прави разлог тој одлуци била је Бела.{S} Она није могла издржати цео дан на ног |
| е да размишља хладније.</p> <p>— Ја сам била неправична према њему.{S} Била сам охола, горда, п |
| ји га нисмо имали.{S} Знате ли да је то била грдна разлика између робијаша и робијаша, да су се |
| у својој учености... ти, која би вечито била уза ме, која би се посветила моме делу, била мој д |
| е ван себе.</p> <p>Али је газдарица већ била изашла.</p> <p>— И ово, и ово, не треба ми ништа — |
| иркивао служавке.{S} Ћерка, која је већ била на удају, није имала наклоности ни према каквом оз |
| раним точковима, што је тада у Београду била још реткост и што јој сврати пажњу.{S} Она позна д |
| исаја, али даље... права љубав је за њу била забрањена.{S} Као сви људи здрави и природни, она |
| вић, спремајући се да легне.{S} Деца су била већ заспала.{S} Бела тако исто.{S} Кућом је владал |
| у страну.</p> <p>Улица је на том месту била раскопана.{S} Од последњих киша нахватала се читав |
| им, савршеним, која би хладном мислиоцу била одмах апсурд, а која је њему изгледала само немогу |
| имала је још нечега пријатељског и још била најлепша кућа у Београду.{S} Помисли и сад <pb n=" |
| 14"> <pb n="150" /> <head>XIV</head> <p>Била је недеља кад је Вишња пришла Чедомиру.{S} Дан је |
| стављала у причи о својој срећи.</p> <p>Била се обесила о једру мишицу свога мужа и говорила ус |
| да у пола ноћи.{S} По споредним улицама биле су већ угашене светиљке.{S} Кафане су биле затворе |
| је су му представљали Вишњино место, те биле као један део њен и миле младићу као крајеви раја. |
| се није претварао.{S} Његове буљаве очи биле су се повукле дубоко у своје тесне дупље... нестај |
| о јој је преко лица.{S} Њене бистре очи биле су широм отворене, гледале радозналом безазленошћу |
| од неке незнане жалости.{S} Очи су јој биле пуне суза.{S} Ако остане с Чедомиром још за тренут |
| едва приметним руменилом.{S} Очи су јој биле мајчине: црне, живе, маслинасте, очи као у неке ле |
| вено свиленим испустом.{S} Ципеле су му биле потковане.{S} Носио је сваки дан оковратник, и то |
| житом, стоком, шљивама.{S} Код њега су биле најскупље цене, али је купаца било доста, јер се з |
| ли погледом своју земљу.{S} Кириџије су биле зашле за кукуруз, види им се само глава.{S} Поље ј |
| , притиште јако обе слепочнице, које су биле као да хоће да прсну, а прстима затеже косу тако д |
| њи има стотина срца и душа.{S} Марке су биле најновије, укус леп, цене умерене, <pb n="61" /> а |
| а би им која кишна капљица.{S} Капље су биле чешће.{S} На један пут, ветар се претвори у вихор. |
| е су већ угашене светиљке.{S} Кафане су биле затворене, изузев неколико ноћних, на рђавом гласу |
| егавале.{S} Кад би је и сусреле, оне су биле далеке, превучене неком сенком.</p> <p>— Шта ћу му |
| и државе у материнству.{S} Те ствари су биле дотле далеко од Вишње као и сибирска поља.{S} Оне |
| се вреже од бостана и краставаца; ту су биле подигнуте шиљасте земунице, под којим је меланхоли |
| две звезде, две хитре зенице, које нису биле тачно заокругљене, већ као две капље мастила пале |
| на као гробље.{S} Доиста, светиљке нису биле још упаљене, те је владао приличан мрак.{S} Улице, |
| дугим погледима, у нехотичним додирима, били су далеко одмакли од града.{S} Пред њима се указив |
| /> на предмет, мезетили печено кестење, били при добром апетиту, звали једно другог именом и пр |
| е, прекривене плавом, дебелом хартијом, били су наслагани црни тегови до сто кила, каје соли, г |
| видео на робији. <pb n="124" /> Видиш, били смо сви подједнако лишени слободе, осуђени на затв |
| ниво.</p> <p>Илић не одговори ништа.{S} Били су дошли до оног долапа, па се спустише низ једно |
| ам.{S} У том, одузеше му стипендију.{S} Били су пронашли да се вратио без одобрења владе, или т |
| .{S} Радојева сестра и чиновник из суда били су изостали далеко иза њих.{S} Пред њима пак се пр |
| т Србије.{S} Његово биће и његова земља били су у њему везани чврстим спонама, наслеђеним још о |
| м, недовршеним. <pb n="42" /> Међу њима били су и Вишња и Чедомир.{S} Преко зиме виђали су се о |
| <pb n="265" /> другови са универзитета били су се растурили куд који.{S} Друге није стекао.{S} |
| ли кроз самоћу предела.{S} Они су обоје били и сувише озбиљни за своје године.{S} Чедомир је, н |
| ог је био прост; брана и тунел поред ње били су главни радови предузећа; наравно да су онда и с |
| ји су морали волети ову земљу кад су се били за њу.{S} Чедомиров поглед пређе преко главне стаз |
| не, с марамом на глави, чији су крајеви били везани испод браде.{S} На извесном остојању од њих |
| тип своје врсте; док су његови другови били државници, научари, песници <foreign xml:lang="la" |
| писмо или признаницу, јер су му синови били тада мали, а другом коме није волео поверити се.{S |
| ипази на ту твоју шмизлу.{S} Кад смо ми били млади, ми смо знали за љубавне изјаве само из рома |
| оје задовољство.</p> <p>Мајка и укућани били су је размазили, те је желела да и Чедомир буде не |
| квом манастиру, они Ужичани и Црногорци били су врло занимљиви, настављали дискусије о њиховим |
| провели целу младост заједно.{S} Ми смо били везани присним везама једно за друго.{S} Време, ћу |
| штво студената политичара.{S} Они су му били ближи по њиховом једностраном васпитању, по средст |
| згледао јој је излишан.{S} Ради њега су били ти напори, ради њега је хтела бити ослобођена жена |
| се сећао тек доцнијих тренутака, кад су били одмакли далеко од универзитета и кад му је Лазарев |
| први и једини господар!</p> <p>Обоје су били оборили очи и ћутали.{S} Нешто се морало говорити. |
| ходника, окренута у башту.{S} Зидови су били тапетовани оранџастом хартијом, по којој је наслик |
| тву, годинама ни по породици.{S} Сви су били студенти, равни један другоме.{S} Чича с погачицам |
| би тада овог или оног друга.{S} Они су били весели, безбрижни, они су се разговарали о лаким с |
| избегавајући посећена места.{S} Они су били леп пар.{S} Људи су се заустављали да их гледају.{ |
| <pb n="68" /> <head>VI</head> <p>Они су били избили на обалу Мораве.{S} Радојева сестра и чинов |
| пио од једног Јеврејчета.</p> <p>Они су били још у кујни.{S} То је била <pb n="8" /> одаја попл |
| гов отац био рачуноиспитач.{S} Илићи су били пореклом из једног села на граници ваљевског и ужи |
| {S} Његова жена, која је раније, док су били сами, попуштала прва кад би се посвађали, добила ј |
| зла времена.{S} Шта су они криви ако су били слаби или имали противна убеђења?{S} Ја сам о томе |
| иделе су тада многи млади пар.{S} То су били махом ђаци са својим другарицама, радницама или га |
| и муж осећао у самом себи.</p> <p>То су били тешки тренутци.{S} Незадовољан у служби, несрећан |
| зи у ружичасту, с мрким шалонима што су били дискретно спуштени и с фигурама купидона који држе |
| су имали право: ни брат ни сестра нису били на свом месту.{S} Родитељи нису водили о њима прав |
| Уписала је и часове који по уредби нису били обавезни.{S} Хватала је прибелешке.{S} Није разуме |
| не!{S} Батине су из раја изашле.</p> <p>Били су сами у дућану.{S} Калфа је претакао вино у мага |
| тавнике, а ови постављају владу.</p> <p>Били су прешли преко брвна.{S} Ишли су сад заједно.{S} |
| што је имао другова њихових познаника, било најзад да им је био представљен.{S} На његовој тоа |
| са улице, било са позоришних премијера, било што је имао другова њихових познаника, било најзад |
| јим гостима.{S} Вечера је била обилата, било је и слаткиша, па и вина.{S} Стари <pb n="269" /> |
| радила женске послове.{S} Међутим сад, било да кува ручак, јела су испадала недосољена, несавр |
| околине.{S} Било да се с ким сусретне, било да поразговара, очекивала је из првог погледа подс |
| кретао се без команде.{S} Сирото кљусе, било је болесно у обе ноге, свакако од какве неизлечиве |
| о је готово цео тај свет било са улице, било са позоришних премијера, било што је имао другова |
| ки час, било да га не примети на улици, било да се сувише смеје са осталим друговима.{S} Па и т |
| ћ је осећао да ће та срећа било једним, било другим избором изгубити један део своје потпуности |
| закон је био једнак за све.{S} Међутим, било је нас који смо имали новаца и нас који га нисмо и |
| S} Прву забавну књигу коју је прочитао, било је једно старинско издање посрбљеног Робинсона кој |
| било да она не дође на заједнички час, било да га не примети на улици, било да се сувише смеје |
| што је Чедомир знао о овом свом претку, било је да се борио на Засавици, по свој прилици у чети |
| стра Рускиња, што је волела нашу кујну, било је за причу.</p> <p>Вишња је мало јела и говорила |
| ачио је као да је управљен против њега: било да она не дође на заједнички час, било да га не пр |
| да изађу у шетњу до варошког парка.{S} Било је прехладило.{S} У вароши се осећала извесна живо |
| ала недосољена, несаврела, загорела.{S} Било да купи што за кућу, малопродавци варали су је, пр |
| } Под њима се белуцала црна калдрма.{S} Било је мало пролазника.{S} Из оближње кафане избацише |
| е јесен приређивала илузију пролећа.{S} Било је много сунца.{S} По баштама се трава подмладила. |
| ије то више за нас, нисмо више деца.{S} Било и прошло.</p> <p>Он покуша још једанпут.{S} Она за |
| Она је полагала на мишљење околине.{S} Било да се с ким сусретне, било да поразговара, очекива |
| > <pb n="310" /> <p>Вишња се стресе.{S} Било јој је хладно.{S} Пребаци један шал и посади се оп |
| е малом јаднику успели да напакосте.{S} Било је у колегијуму много нечег женског, калуђерског, |
| ла са једног краја постеље на други.{S} Било јој је тешко и пријатно.{S} Тешко, јер је осећала |
| продужи:</p> <p>— Дуго смо причали.{S} Било је говора и о томе ко ће ући у кабинет...</p> <p>— |
| о вукла, изазивали су мисли о смрти.{S} Било је нечег гробног чак и у кућама, из чијих разваљен |
| цу на пролазу и продужила пут с њом.{S} Било му је јасно да га Лазаревићева избегава намерно, п |
| рали на мери, потурали што је рђаво.{S} Било да узме што да закрпи, закрпе су изгледале велике, |
| на Теразије, Илић застаде неодлучно.{S} Било му је још рано за вечеру.{S} Погледа око себе неод |
| је хтела ићи.</p> <p>Погледа на сат.{S} Било је још рано.{S} Обуче своју собну хаљину, подиже ј |
| , јер су сад имали и сувише гостију.{S} Било је међу њима старих, опробаних пријатеља, а било и |
| ала је да су ишли пешке, као у селу.{S} Било је у сватовима много света, где је познавала извес |
| је давао лекције једном гимназисту.{S} Било је око пет сати пред вече.{S} Дан је био као сваки |
| ма да се преместе у једну већу кућу.{S} Било је крајње време, јер су сад имали и сувише гостију |
| еђу њима старих, опробаних пријатеља, а било их је и таквих који су раније обилазили далеко про |
| неба указивало се на истоку.{S} Звезда било мање.</p> <pb n="310" /> <p>Вишња се стресе.{S} Би |
| е све то видео у своме ја; то његово ја било је почетак и свршетак свега.</p> <p>Понекад, у њег |
| као санта леда.{S} И по околним кућама било је доста светлости.{S} Али шта је она била према б |
| срце поново, ударала <pb n="192" /> на било код очију, пљускала у ушима.{S} Обузимали су га чу |
| година не роди ниједан ипак би их доста било...{S} У програму друга Толстоја само је последња т |
| је среће, Илић је осећао да ће та срећа било једним, било другим избором изгубити један део сво |
| а су биле најскупље цене, али је купаца било доста, јер се знало да код њега човек неће бити пр |
| в?{S} Који?{S} Није знао, али му је сад било јасно да није ништа боље судбине од тог коња са пр |
| та на улици.{S} Чинило јој се да је све било весело, шалило се много, на лицима није било умора |
| треперио.{S} А пријатно, јер је то све било њој симпатично, то познанство, дубоко поштовање пр |
| да и наносио по који облак.{S} Света је било пред кафанама, по тротоарима.{S} Врапци се чули на |
| који немају своје куће.</p> <p>Света је било доста у главној улици и пред кафанама.{S} Људи су |
| погледи сусретоше.{S} Ко ће рећи шта је било у одсевима та два пара раширених очију?{S} Љубави, |
| бодно казати своју мисао.{S} Што год је било око ње, уверавало ју је у нови живот: варошка гала |
| њој није давало утисак раскоши ; све је било потребно, чак преко потребно.{S} Што се тиче реда, |
| ена за нормална осећања жене.{S} Све је било ту да та жена постане једног дана срећна мајка, пр |
| стегнутих губица, у лепу долину, где је било тихо и без људи. — Сваког секунда она односи по чи |
| лулу преко гробља Светог Марка, које је било зарасло у подивљало цвеће.{S} Пред њима се појави |
| и — подвуче стара девојка — страх ме је било за тебе.{S} Ово је велика варош, а у њој има злих |
| <head>IV</head> <p>Те године пролеће је било врло лепо.{S} Раштркани Београд, који се ломио пре |
| Радојева душа, и збуни се.{S} Сунце је било дошло према њима.{S} Ствари око њих бацале су вели |
| </p> <milestone unit="*" /> <p>Сунце је било на заласку.{S} То беше онога истог тренутка кад је |
| ладу да буниш.</l> </quote> <p>Сунце је било још високо.{S} Општинска утрина је дрхтала под њег |
| кушао да сврши своје дело.{S} У соби је било тихо.{S} То беше стан за самца другог реда с најпо |
| и од нечијег насртаја.</p> <p>У соби је било све мирно.{S} Часовник је понављао правилно своје |
| S} Али не могаде.{S} У његовој глави је било мутно.{S} Он је био у стању пијана човека који доб |
| гледа празну и усамљену.{S} По стази је било мирно и топло.{S} Једна црвена буба трудила се да |
| што му је за лекцију.{S} У гимназији је било још горе.{S} Из немачког језика, земљописа, физике |
| као лек тој грозници.</p> <p>У школи је било као сваки дан.{S} Другарице су говориле како се ни |
| е још како је неко спавао, по другој је било просуто једно пакло карата; прашина се видела по р |
| твих, опружених руку.{S} У глави јој је било празно.{S} На очи јој се хватала магла.{S} Виде ка |
| и више се не врати.</p> <p>— Жао јој је било свога живота! — примети Вишња полако.</p> <p>Млади |
| е није могла да свикне.{S} Тешко јој је било без мајке.{S} Није знала чиме да се позабави, да п |
| рива за његову несрећу.{S} Тешко јој је било гледати га како иде од куће до куће, те оправља са |
| волети страсно и одано.{S} Јасно јој је било да он није више њен и да то не може бити.{S} Али с |
| ећавало по деловима тоалете, у којој је било нешто срачунатости, по сигурном кораку који је пра |
| {S} Од кућа су већ расле сенке, ипак је било још рано, те по улицама није било много света.{S} |
| скакутали су сунчеви зраци.{S} Небо је било ведро.{S} Тек по неки облак био се зауставио у мор |
| баба... што је златна; прича ми како је било кад је била млада, описује ми омладинске беседе ко |
| ио никада.{S} Госпа-Клеопатра — тако је било крштено име Матовићки — није у свему делила демокр |
| е нечега пријатељског, свога.{S} Оно је било као општа ђачка кућа, непобедан бедем који је прко |
| је Илићу прво писмо од Вишње.{S} Оно је било у једном великом пословном завоју зелене боје, с н |
| нешто живо.{S} То је било велико, то је било страшно, час тишина смрти, час узбуна мртвих ствар |
| о бољег времена, где и раније.{S} То је било тамо, кад се пође са Зеленог Венца ка Варош Капији |
| ила се при врху Крунске улице.{S} То је било код једног гимназијског професора, Јована Матовића |
| г разлога, и вишо се не врати.{S} То је било већ лакше.{S} Ипак се није могао одлучити одмах и |
| на само с министровом ћерком.{S} То је било врло тешко.{S} Становали су под једним кровом, хра |
| спуњавао одају као нешто живо.{S} То је било велико, то је било страшно, час тишина смрти, час |
| ражености, вређао их отворено.{S} То је било неизбежно.{S} Човек који је промашио свој позив не |
| лео.{S} С тим је био на чисто.{S} То је било несумњиво.{S} На само њено име, обузимао га неки ф |
| товати доста лепо:</p> <quote> <l>То је било у пролеће рано,</l> <l>То је било у брезову хладу, |
| То је било у пролеће рано,</l> <l>То је било у брезову хладу,</l> <l>Имала си срце насмејано,</ |
| сами?{S} Нису знали рећи.</p> <p>То је било свакако једног дана, кад је Чедомир пратио, као ув |
| клупу и сели да се одморе.{S} Место је било као створено за састанак пред растанком.{S} Неколи |
| у сматрала је за кривицу.{S} Стид ју је било и од самог Илића, а ради њега и ради својих родите |
| са неким колегиницама.</p> <p>Напољу је било ведро.{S} Само је сунце припицало неприродно, те ј |
| , те сиђе с тротоара.{S} Око срца му је било весело, топло, па и жалосно.{S} Мило му је било шт |
| у.{S} Ту се оженио, подоцкан, кад му је било тридесет година, ћерком једног поштара.{S} Баш одм |
| Он је једва знао срицати, а теже му је било потписати се него отпешачити до Мрчајеваца.{S} Сто |
| ело, топло, па и жалосно.{S} Мило му је било што је реакција падала, слобода се објављивала, шт |
| сећао срећан?{S} Пре свега, јасно му је било да не воли Белу... не бар оном љубављу, чежњивом и |
| х био као у купатилу.{S} По тротоару је било доста света, оно лепог света што празником пре под |
| оју собу, као рањена тица.</p> <p>Ту је било врло мирно.{S} Чуо се тек један женски сатић у пап |
| нувши руком, и уђе у парк.</p> <p>Ту је било света још више.{S} Склони се у крај, где је почиња |
| Зато је сматран за смешног, и ако их је било много луђих.{S} У државној служби није нашао места |
| су је заносиле те приче.{S} Око њих је било лепо јесење вече, сувише топло за то доба, једно о |
| у нека жива, а већина су умрла.{S} Није било девера него је Чедомир ишао поред ње, шапутао јој |
| За њих се није морало спремати.{S} Није било <pb n="100" /> оцена ни прозивања.{S} Већ се седне |
| S} Сви су је гледали са ужасом.{S} Није било ниједног симпатичног покрета.{S} Али им је она прк |
| ри јој девојка молећивим гласом. — Није било намерно...</p> <p>— Нема шта да те извињавам.{S} Т |
| Вишња звала свог драгана.{S} Њега није било више међу живим.{S} Остало је само његово тело, ко |
| м сувим и врелим данима кад никога није било око њега, та су га писма уверавала у све што је не |
| су ницале без везе, никаквог реда није било међу њима.{S} Независно од свега, сети се како је |
| ак је било још рано, те по улицама није било много света.{S} Кад је млада девојка угледала Илић |
| ну реч, ниједну нежност.{S} У њима није било спомена на оно што су заједнички преживели и прожи |
| весело, шалило се много, на лицима није било умора ни брига.</p> <p>Радознало се окретала око с |
| ту остала непоколебљива.{S} Ништа није било кадро изменити дубоко осећање морала који јој је н |
| ши вашом дреком.</p> <p>Од лекције није било наравно ништа.</p> <p>— Показаћу ја сад реакционар |
| ужи му једно парченце хартије које није било веће од цигар-папира.</p> <p>— Па читај! — закључи |
| вот који је изабрала.{S} Али време није било погодно за размишљање.{S} Часови су пролазили, тре |
| ије је сазнао, да владино одобрење није било у питању ни колико лањски снег, него је то госпа-К |
| ло предмете на које је падало, али није било вруће, већ врло благо, меко, глатко, да је ваздух |
| љају велику сметњу.{S} Међутим, то није било могуће.{S} Он није хтео да склапа озбиљније везе, |
| зна свој положај према Бели.{S} То није било у његовој власти; Бели је дуговао бар обзир чувања |
| у којем је говорио.{S} Многима то није било право, па ипак чуле су се ретке замерке, јер је Ра |
| у велеиздајников стан.</p> <p>И то није било све...{S} Верио се са њиховом сусетком, <hi>женом |
| у подигнута.{S} Ништа јаче у граду није било сазидано: све сам цемент и камен, темељ широк неко |
| — Него због чега?</p> <p>— У Чачку није било више школе.{S} Отац није волео да седим докона.{S} |
| на господин-учитеља.{S} Ето, њему није било све потаман, па је увек први ђак.</p> <p>Посебице |
| о отуд ишчупати.{S} Ништа на свету није било кадро спречити га у његовој борби за народ.{S} Њег |
| ршеној чедности.{S} Ништа на свету није било кадро да је скрене са правога пута : мушки поглед |
| ромени.{S} И још нешто.{S} Младићу није било добро.{S} Ваљада, бура која се спремала у ваздуху, |
| уди се упирале о груди.{S} Пољупцу није било краја.</p> <p>Време је пролазило.{S} Њихове очи ни |
| Понекад би читао новине, а кад њих није било, узео би <hi>Горски Вијенац</hi>, отворио га насум |
| не значи да одобравам оно што је раније било.{S} Говорим, јер ме данашње доба боли, јер су се ж |
| ше плаве очи у девојке. — Можда би боље било да се никад нисмо познали.</p> <p>— То је сувише г |
| .{S} Стога се она отимала, кад је време било ручку, да сама трчи и куца на младићева врата, поз |
| р с врло уским ободом како је те године било у моди.{S} Да је још имао читаве потпетице на ципе |
| ма у зраку пуном кише.{S} Све је око ње било сиво, тако сиво да се њена црвена блуза у тој проз |
| {S} Можда би само једно половно обећање било довољно, па да га она поново заволи без бојазни.{S |
| није добио електрику.{S} Преко лета се било далеко одмакло с послом.{S} Оба главна зида на бра |
| p>Пуцањ одјекну.</p> <p>Напољу је иначе било тихо.{S} На обали се видело парче једне шумице: вр |
| поново мисли о Чедомиру, о томе шта би било кад би постао њен муж, о њој самој.{S} Она је зрел |
| е су као свила.{S} Једно дугме на блузи било се откопчало, те се видела кожа бела, истачкана зл |
| огледа неповерљиво.{S} Прво што помисли било је да му златарски занат није занео мозак, те је н |
| а сад мислити на себе.{S} Гриже савести било је нестало.{S} Гледала је на онај догађај с Чедоми |
| у природи.{S} У исти мах, око срца јој било топло, меко, празно.</p> <p>— Тако је мирна, прија |
| иција није смела ући ту; за ђаке је пак било стално отворено.{S} Могло се ту склонити од жандар |
| с мање школе од њега.{S} Дивно је чудо било што поред своје философије није већ умро од глади. |
| јој да рече:</p> <p>— Шта је тако важно било у девојачкој школи?...</p> <pb n="239" /> <p>Ћурка |
| један део својих књига, што би довољно било другом човеку за цео живот, остави све друго.{S} К |
| прошло, сети ме се по ономе што је лепо било у мени“.{S} Али млади студент био је за њу јаче ве |
| , црвен прсник и капут мрк.{S} Да је то било ново, изгледао би да се увио у тробојку какве црна |
| — Боже мој!{S} А мени се чини да је то било тако далеко... даље него детињство.{S} Шта се све |
| то је очекивао.{S} Он задрхта јер је то било веће, много теже него што је његова слутња предвиђ |
| закључак; шта би га се тицало што би то било противно његовом новом убеђењу!{S} Али је Илић био |
| тњу.{S} Познавао је готово цео тај свет било са улице, било са позоришних премијера, било што ј |
| за учитељицу.</p> <p>Како је у том селу било празно место, поставили су је одмах.</p> <p>Од то |
| задоцни.{S} Па и ти часови!{S} Није их било више од два три преко дана.{S} За њих се није мора |
| имати против! — кликну девојка.</p> <p>Било је већ пало вече кад се њих двоје упутише Вишњином |
| пљиво, хладно, као да није жена.</p> <p>Било је пролеће кад је дошла у то село.{S} Трипут је по |
| пита га госпа-Клеопатра свечано.</p> <p>Било му је јасније него икад да не воли ту девојку, па |
| , па жеже.{S} Нигде тице да се чује.{S} Биље зри.{S} Вишња је спустила завесе.{S} У соби је мра |
| азивао му непознато цвеће, које је звао биље, њихове крунице, прашнике, тучкове; на обали какво |
| по којој је насликано неко фантастично биље, чије је лишће подсећало на винову лозу, а цветови |
| S} Међутим, Вишња, здрава као планинска биљка, освести се брзо после првих дана ове муке.</p> < |
| а простирка, два зелена суда с тропским биљкама у врх степеница и најзад унутрашња врата, чија |
| ликих вила, окружених цвећем и украсним биљкама.{S} Међутим, онда то беше празно жалосно поље, |
| .</p> <p>Ударац је дошао тако изненада, био тако јак, суров, да она не осети одмах сву његову т |
| Београд, који се ломио преко три брда, био је као створен за поверљиве састанке.{S} Неколико к |
| ташку класу више него што је волео пук, био горд са својих материјалистичких убеђења и, на демо |
| анораме коју је правио у кутији за фул, био непажљив кад професор предаје и лепио фишеке од хар |
| рији човек; носио је стално црно одело, био је резервни официр, бријао се сваког јутра, имао сп |
| S} Кад би се о просвети повео разговор, био је стално на страни школованих људи, ма они и застр |
| га колеге пањкале, а и сам је био крив: био је лабав, давао је лако добре оцене, помео се једно |
| на добош, јер је он највише настрадао: био је главни акционар.{S} Отишли су они лепи зидни час |
| .{S} Код нас би Наполеон <pb n="286" /> био истеран из подофицирске школе, Њутон би једва добио |
| ности, релативности, уравнотежавања.{S} Био је екстреман, фанатик, непомирљив, напрасит.{S} Што |
| е једног дана изишао са оцем у поље.{S} Био је врло мали; то му је једна од првих успомена.{S} |
| ао изузетно увређен од стране Вишње.{S} Био ју је видео на улици, па кад је хтео прићи, она је |
| лаката, њено млечно лице белило се.{S} Био је бео и њен врат слободан, маљав, округао као у гр |
| не су очврсле његове младићске црте.{S} Био је више човек, више мушкарац.{S} Они остадоше за тр |
| од стана ушла у собу само у кошуљи.{S} Био је у првој години Велике Школе.{S} Дошао је кући ок |
| лице није имало сјај прве младости.{S} Био је измршавео.{S} По убледелом челу повлачиле се бор |
| говарала с прозора на другом спрату.{S} Био је вечито добре воље.{S} Причао је радо о својим по |
| чинио на улици пред самом грађевином, а био је мртав пијан.{S} На саслушању је изјавио да је по |
| је могао.{S} Усред читања, кад је можда био за читав континент далеко од Београда, за стотину в |
| и да их помири.{S} Говор њеног земљака био јој је ближи, јер је био практичнији, опипљивији, з |
| обре оцене, али је у осталим предметима био већином слаб.{S} Из српског језика је имао стално д |
| разваљених вратница и подрума без окана био је туп мрак као из гробнице.</p> <p>Илић стеже срце |
| је том приликом рекао?{S} Да ли је сад био истог мишљења?</p> <p>Његове мисли су ницале без ве |
| <p>Свађе су учестале.{S} Најмањи повод био је довољан да не говоре.{S} Ћуте по неколико дана.{ |
| а се то десило без његовог знања, да је био жртва глупог случаја, и да... на крају крајева, он |
| ћеног здравља и опортунист.{S} Ма да је био висок чиновник, није се могао отрести простачких ск |
| али су радикални клуб.{S} Међу овима је био и Чедомир.</p> <p>Вишња пак остаде даље на барикада |
| ола за свој нови терет.{S} Међу њима је био и арап.{S} Носио је и сад главу оборену и климао де |
| } Сели су у јечам и ужинали.{S} Хлеб је био мек, сир диван, а апетит одличан; слатко је јео и п |
| у хапс.{S} Он се оправда.{S} Разлог је био прост; брана и тунел поред ње били су главни радови |
| е смео рећи.</p> <p>Од оног дана кад је био с Вишњом у њеном стану, трудио се стално да не оста |
| шибљаци, рибарске колибе.{S} Београд је био близу, одмах иза брда.{S} Девојка прибра своју снаг |
| p>Радоје је погледа.{S} Његов поглед је био сама љубав.{S} Хтеде утешити девојку, хтеде јој дат |
| чка фактора, народ и круна.{S} Народ је био под мучним последицама два тешка рата, чији успеси |
| доносило се камење, грање.{S} Радоје је био први и овде.{S} Али га сад нико није слушао.{S} Они |
| ло непрестано о електрици.{S} Радоје је био јунак тих дана.{S} Људи су веровали у њега, сматрал |
| илазили непријатни жмарци.{S} У соби је био још мрак.{S} Часовник је куцао на столу.{S} Његов г |
| у са оближњег рафа један дивит, који је био изгубио своју првашњу боју под многогодишњим <pb n= |
| гомилу геака.{S} Јован Матовић, који је био сишао са пространих, слободних златиборских сувата |
| Она се збиља осећала као човек који је био заспао у неком напредном граду, па се пробудио посл |
| на.{S} Јака му је сметала.{S} У кући је био без капута, са заврнутим рукавима од кошуље.{S} Ниј |
| у крилу. <pb n="52" /> На глави јој је био прост шешир од сламе.{S} Па ипак, младост и здравље |
| орили друштво и ток ствари.{S} Чачак је био њено родно место, град у којем је провела највећи д |
| средства.{S} Отац му је умро још док је био у гимназији, те је од куће добијао врло скромно изд |
| и, јер су га колеге пањкале, а и сам је био крив: био је лабав, давао је лако добре оцене, поме |
| њихових познаника, било најзад да им је био представљен.{S} На његовој тоалети видела се велика |
| лом.</p> <p>Вишњу је волео.{S} С тим је био на чисто.{S} То је било несумњиво.{S} На само њено |
| водили младост и лепо време.{S} Дан је био један од оних жарких дана у сред пролећа, кад се ок |
| ло је око пет сати пред вече.{S} Дан је био као сваки летњи дан.{S} Улице се сивиле од прашине. |
| кад је Вишња пришла Чедомиру.{S} Дан је био ведар.{S} По плавом се небу мицало неколико малих, |
| еђу својим новим друговима.{S} Један је био већ господин, циничан, наметљив, извештачено безбри |
| њала да се удаје за Чедомира.{S} Сан је био тако јак, да се пробудила сва уздрхтала, и није мог |
| г аклиматисања у Београду.{S} Младен је био пао у трећем разреду из два предмета — освета реакц |
| ла као последња реч науке.{S} Дарвин је био Илићев изабрани писац.{S} Он је био његов божански |
| ђалом оградом.</p> <p>Стари господин је био већ ту.{S} Он је био човек ситних, живих очију, вел |
| братом, Радојем.</p> <p>Златарев син је био нешто старији од своје сусетке.{S} Долазио је у њих |
| њега волела.{S} Поред свих мана, он је био њој најбољи, највреднији, најмилији.{S} Он ју је гл |
| вега социјализма, он је постојао, он је био примамљив, велики, са својим златним вратима, мрамо |
| о и тај сан за идеалном драганом: он је био само сиромашан ђак, без родбине, без сигурног прихо |
| } Брзо се нашао у првим редовима; он је био сјајан полемичар, писао је врло <pb n="117" /> течн |
| ки роман индивидуа и фамилија.{S} Он је био обратио сву пажњу само на спољашност, на изглед ств |
| ="24" /> агитационо предавање.{S} Он је био верна гласачка војска по ђачким зборовима, где се д |
| а срећу девојку коју је волео.{S} Он је био добар као Христос, а мало је људи _ко]и су починили |
| јку, с којом се Чедомир возио.{S} Он је био леп човек, он се морао допадати тој госпођици.{S} И |
| У његовој глави је било мутно.{S} Он је био у стању пијана човека који добро види да прави глуп |
| би се огрешио о један принцип.{S} Он је био сув доктринар.{S} Заборављао је да поред науке пост |
| о ће изменити цео његов живот.{S} Он је био дубоко заузет самим собом и видео у том тренутку це |
| мо у правцу планина на западу.{S} Он је био миран.{S} Ништа на њему није издавало узбуђење.{S} |
| исто толико колико и њу саму.{S} Он је био кадар загрлити писмоношу који би му га предао и пољ |
| >Стари господин је био већ ту.{S} Он је био човек ситних, живих очију, великог чела са дубоким |
| је био Илићев изабрани писац.{S} Он је био његов божански учитељ, у кога је веровао као Турчин |
| одир тога девојчета.{S} Најзад, и он је био млад, и он је имао у срцу нежности.</p> <p>У природ |
| че смо роб ропства његова.</p> <p>Он је био пун ових фраза.{S} Девојка га је слушала погледом з |
| — насмеја се Илић у себи.</p> <p>Он је био студент философије, врло <pb n="2" /> висок, готово |
| осуђени на затвор по апсанама; закон је био једнак за све.{S} Међутим, било је нас који смо има |
| ти у минуле године.</p> <p>Отпутовао је био са женом у Париз.{S} Задржали су се неко време у Бе |
| нису имале стиха ни слика.{S} Смисао је био редак гост његове музе.{S} Авет лудила се помаљала |
| задрхташе опет, и стегоше.{S} Предео је био пуст.{S} Влажна пољана дисала је новом, великом над |
| новом плишу и свежим бојама.{S} Само је био незграпан са својим великим канабетом, нешто сумора |
| ицом која се отвори пред њима.{S} То је био доста широк сокак, који је, иза леђа Двора, водио п |
| ја га удари песницом по њушци.{S} То је био знак да се крене.{S} И он пође, вукући се, климајућ |
| у Школу као ванредни слушалац.{S} То је био тип своје врсте; док су његови другови били државни |
| јући штапом о њено гвожђе.</p> <p>То је био Вишњи најлепши део дана.{S} С Мораве је пиркао свеж |
| е ове пропалице, као овај официр што је био на румунском двору, као овај глумац што је играо Ки |
| ламентарних режима.</p> <p>Други тип је био великошколац-политичар.{S} Он не пази на спољашњост |
| живота.</p> <p>На том месту тротоар је био узак.{S} Њихова се рамена додирнуше.{S} Чедомира та |
| њеног земљака био јој је ближи, јер је био практичнији, опипљивији, земаљскији.</p> <p>— То је |
| ао сви људи који воле књиге, Чедомир је био склон маштању.{S} Тражио је самоћу; уживао у лењом |
| ти, мучила и патила.</p> <p>Директор је био постарији човек; носио је стално црно одело, био је |
| , диже се са канабета.{S} Тај покрет је био тако снажан, да она посрну својом хромом ногом и је |
| о башти су цветали патлиџани.{S} Рит је био пун зелене трске.{S} Неколико јабланова, посађени у |
| е су видели око језика.{S} Ипак, пут је био пријатан.{S} У Паризу су се настанили у једном панс |
| то треба скромном човеку.{S} Матовић је био пријатан према њему, разговарао се с њим дуго, озби |
| ела и ћаскала по обичају.{S} Остојић је био нека врста старијег брата, пратио их у варош, окопа |
| ба, магацина и скела.</p> <p>Остојић је био главни настојник.{S} Сав каљав, поцрнела лица, опрљ |
| ледала неодређено, преда се.{S} Илић је био полуга на којој је почивала зграда њеног живота.{S} |
| е икад створен на земљи.</p> <p>Илић је био спремио читаво једно предавање о каузалитету воље, |
| врло тешком расположењу.{S} Стид ју је био за онај тренутак заборава који се десио кад је Чедо |
| десило!</p> <p>Блажени егоист, он ју је био готово заборавио.{S} Они беху далеко једно од друго |
| лео многа мењања тањира.{S} Ручак му је био најслађи, кад би уграбио од своје жене да седне за |
| е врло <pb n="117" /> течно, стил му је био популаран и живописан.{S} Кад се каква идеја усади |
| н.</p> <p>Она му је даде.{S} Око њих је био мир, онај дубоки пољски мир који не руши цикање поп |
| вило се дубоко, у бескрај.{S} Ваздух је био провидан и благ.{S} Није се осећало ни најмањег вет |
| позивају на дуге разговоре.{S} Месец је био тек изгрејао.{S} По небу које је дошло врло плаво б |
| најмањи покрет.{S} Он није живео, није био међу живима.{S} Његов поглед из суморних, мрачних о |
| дним ђаволастим осмехом који дотле није био додирнуо њене усне.</p> <p>Сутрадан, Вишња се дигла |
| ене једним новим путем којим дотле није био прошао.{S} У осталом, многи његови другови су већ ч |
| мбиција.{S} Позив сеоске учитељице није био ни њој крајњи идеал.{S} Можда је и она <pb n="39" / |
| рби за народ.{S} Његов радикализам није био више политика, већ једна врста религије.{S} Он је в |
| потребно.{S} Што се тиче реда, он није био за претерану похвалу; по патосу се повлачио један ш |
| мена на њихово познаство.{S} И, он није био никад сигуран да га она озбиљно воли.{S} Он није би |
| уран да га она озбиљно воли.{S} Он није био приметио дубоки утисак који је на њу био учинио.{S} |
| ој мајка с прага велике куће. — Он није био прилика за тебе, геачина ваљевска.{S} Без трага му |
| адно по његовим грудима.{S} Али он није био човек који се подаје првом осећању, па намаче качке |
| бе видео у тој животињи.{S} Зар он није био тако исто од доброг соја?{S} Његов прадед борио се |
| ле.{S} Боја му се променила.{S} То није био више арап.{S} Главу је спустио, очи затворио.{S} Ни |
| ије знао звонке фразе, његов говор није био окићен социолошким и економским терминима, он није |
| оје мајке.{S} Рачуноиспитачу живот није био ружичаст.{S} Кад би му се досадило све, он је излаз |
| ји, која је замењивала салон, Илић није био никада.{S} Госпа-Клеопатра — тако је било крштено и |
| јком дубоко скривени, те је с те стране био миран.{S} Међутим, мучио га је сукоб његових осећај |
| лико га мрзи.{S} Један крај њене хаљине био се откопчао, те се видело парче белог веза на кошуљ |
| {S} Његов <hi>цимер-колега</hi> није се био још вратио са божићњег распуста.{S} Тек што је за с |
| ихова глава није радила.{S} Њихов ум се био онесвестио.</p> <p>Вече се спуштало у собу.{S} Кроз |
| да идемо? — упита га она.</p> <p>Пут се био изгубио.{S} Пред њима је стајала једна железничка п |
| Похитај... доцкан је.</p> <p>Матовић се био упола свукао, па застао, седећи замишљено у једној |
| водили о њима права рачуна.{S} Отац се био бацио сав на политику, није <pb n="127" /> имао вре |
| о четири стране света: код сељачке куће био је север, ниже, преко реке, југ, лево у шљиваку ист |
| адокнади дамама оскудицу у каваљерима и био је заиста диван са својим, нешто застарелим гестови |
| ла од куће.</p> <p>Њен глас је дрхтао и био искрен.{S} Илић осети извесно сажаљење према тој ра |
| сав, начинио од себе ругобу само да би био примећен.{S} Нема весеља.{S} Лица се згрчила, борба |
| цео државни буџет <pb n="261" /> не би био довољан да заштити народ од леда и метиља!{S} Матов |
| н део своје потпуности.{S} И тада не би био срећан, јер би се осећао крњ, сакат, јадан, недосто |
| о женско тело, готово голо.{S} Он не би био човек да је могао мислити на шта друго.{S} Плима ст |
| очију, дошао неки други младић који би био његова пуна супротност: мали, крутуљаст, са очима к |
| тао по Паризу без циља.</p> <p>— Где си био? — предусретала га Бела кад се најзад вратио кући.< |
| /p> <p>Младић не одговори.{S} Причајући био је дигнуо главу и гледао у небо.{S} Девојка је опет |
| опримна о празницима.{S} Вишњин долазак био је наравно читав свечан догађај.{S} Око ње су се ут |
| ебо је било ведро.{S} Тек по неки облак био се зауставио у мору отвореног плаветнила као санта |
| ософске поезије Његошеве.{S} Кад би пак био рђаве воље, жалио се на реуматизам у десном колену, |
| е каријеру у државној служби.{S} Он пак био је први ђак у сваком разреду, четворка је за њега б |
| а за разне врсте.{S} Њен главни задатак био је да допуни свога мужа тиме што ће његове сељачке |
| ку кујну још мање.{S} Пасуљ са пастрмом био је сад њен сан, а киселе паприке њен идеал.{S} Те п |
| ви, ћерци једног златара, чији је дућан био одмах до њихова.{S} Она је била провела готово цело |
| да је он воли јако, јаче него што је он био уопште способан да вели, лудо, смртно.{S} У том тре |
| 06" /> <head>XXVI</head> <p>Да ли је то био случај?{S} Или заиста нека виша сила управља нашим |
| у сакатост пред младићем ?{S} Или је то био само знак захвалности што је Илић имао стално по ко |
| зили су поред познатих места; час би то био Београд, час Чачак, час село у којем је <pb n="307" |
| још нешто слушао док је стари министар био жив, промангупирао се са свим, изгубио право на даљ |
| к заборава који се десио кад је Чедомир био у њеној соби.{S} У њој се бунила наша девојка из ср |
| лепо било у мени“.{S} Али млади студент био је за њу јаче везан него што је сâм мислио.{S} Раск |
| ив научног догматизма.{S} Млади суплент био је принуђен, против све зловоље коју је осећао, да |
| ну госпођа у пола воље. — Онда је живот био лак, јевтин.{S} Данас све има своју цену; симпатије |
| алосним, дубоко уверена да је њен живот био дотле празан, недостојан ње као човека.</p> <p>Код |
| прошло ни неколико минута, а он је већ био на улици, са̑м.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| ци ових присних састанака.{S} Он се већ био навикао на љубак <pb n="53" /> додир тога девојчета |
| о његовом новом убеђењу!{S} Али је Илић био још млад, у добу кад се пише искрено и поштено.{S} |
| ела, народне песме.{S} У сваком разреду био је први ђак, имао је саме петице.{S} У расправи пој |
| материјалног живота.{S} Новац је за њу био као неко средство за прављење поклона, излишних ств |
| ио приметио дубоки утисак који је на њу био учинио.{S} Судио је површно:</p> <p>— У мени је вол |
| прилици у чети Зекиних голаћа, да је ту био рањен, освестио се у неком потоку два дана после би |
| pb n="300" /> <p>Да је на његовом месту био какав ветеран на перу, он би продужио своје дело та |
| одговори он, мало изненађено. — Ја бих био највећи незахвалник кад бих се и најмање пожалио.</ |
| к, па и по који радник.{S} Сваки од њих био је огорчен песимист, сиромах наравно, с отомбољеним |
| врло благо, меко, глатко, да је ваздух био као у купатилу.{S} По тротоару је било доста света, |
| унце припицало неприродно, те је ваздух био тежак.{S} Учитељица скиде свој палто, пребаци га пр |
| године 1878 у Ваљеву, где је његов отац био рачуноиспитач.{S} Илићи су били пореклом из једног |
| .рже...{S} Ето, већ сам пијан. .</p> <p>Био је заиста добро угрејан.{S} Још је више философирао |
| овићу —- умиривала га је студенткиња са биологије.</p> <p>Вишња је слушала те разговоре и осећа |
| свога новог васпитања да млада девојка бира себи мужа потпуно свесно.{S} Она се није правдала |
| дате све грађанске гарантије.{S} Народ бира своје представнике, а ови постављају владу.</p> <p |
| /> друштву, она је говорила много, није бирала речи и пребацивала се.{S} Са нешто урођеног виза |
| је већ изречена пресуда.{S} Ми имамо да бирамо између ово двоје: или да убијемо наше срце па да |
| ..</p> <p>Састављао је писмо у мислима, бирао згодне речи, изналазио утешне разлоге, заклињао с |
| че ми један народни отац да му је један бирач тражио да купи шешир његовој жени.</p> <p>— И он |
| </p> <p>— Народ су бирачи, другарице, а бирачи су људи.{S} Сваки од њих има по један ситан, а з |
| на, народ је суверен.</p> <p>— Народ су бирачи, другарице, а бирачи су људи.{S} Сваки од њих им |
| е није слагао са женом.{S} Ћерка једног бирократе из доба првих <pb n="17" /> чиновничких влада |
| њи грош ради чегртања скупе и некорисне бирократске машине, треба да му га она враћа тиме што ћ |
| а њих обоје.</p> <pb n="161" /> <p>— Ми бисмо могли бити тако срећни, Илићу, врло срећни...</p> |
| талог јасмина.{S} Учини му се као да га биста посматра упорно.{S} Не могаде издржати тај бронза |
| {S} После ове девојке, дошао је Младен, бистар дечко, али ленштина, склон свима слабостима прос |
| <p>На изласку из вароши указа се Морава бистра, умиљата, осенчена зеленим рубом подривене обале |
| е косе падао јој је преко лица.{S} Њене бистре очи биле су широм отворене, гледале радозналом б |
| јки је један облак туге замагљавао њене бистре очи.{S} Најзад Илић <pb n="51" /> прекину тишину |
| д реке.{S} Дим од лађе развијао се кроз бистри ваздух на све стране тога широког пејсажа.{S} Об |
| дине, дубоких, угаситих очију, мирних и бистрих као извор у планини.{S} Њена глава је била плав |
| при сваком даху и покривала божанствену бисту и њене две забрањене руже.</p> <p>— Са своје стра |
| прву сметњу и сад очајаваш.{S} Не треба бити тако осетљив на неприлике у животу.{S} Ти си млад. |
| е.{S} Она се чудила како је досад могла бити слепа, водити бесциљан живот, читати бљутаву литер |
| неко иза њених леђа.</p> <p>Није могла бити другојачија.{S} У тишини сеоске самоће, по којој ј |
| а и ради својих родитеља, она је желела бити најбоља жена на свету.{S} Она није признавала себе |
| а су били ти напори, ради њега је хтела бити ослобођена жена.{S} Нашто онда еманципација, нашто |
| р, каже, жандарм јој наредио да то мора бити свршено још тог јутра.{S} То је била листа за попи |
| децо моја.{S} Ја не марим што ћу од сад бити баба.</p> <p>Илић се осмехну кисело.</p> <p>Госпођ |
| прекину је Илић.</p> <p>— Не знам, може бити.{S} На срећу ретко мислим; она ми се чини сувише н |
| смртног непријатељства ?{S} Свега може бити.</p> <p>Остали су за тренутак једно наспрам другог |
| ера шалу.</p> <p>— Девојачка Школа може бити добра само као припрема.{S} Она није довољна жени |
| рнуло јако, као сва њена писма, па може бити и више.{S} Јер се беху код њега десили догађаји ко |
| елика несумњиво.{S} Другојачије не може бити.</p> <p>— Пиј, проводи се, уживај младост.{S} Вели |
| ило да он није више њен и да то не може бити.{S} Али се она надала да ће наћи неког другог, сли |
| познаје са њеним сродником.{S} Или може бити, рођака завиди рођаку што је великошколац, образов |
| нежењен, па је све ишло како само може бити.</p> <p>Радоје је радио и ван своје радње.{S} Осно |
| и и велико београдско небо.{S} Могло је бити око осам часова.{S} Ноћне паре блуделе су већ кроз |
| називају: хтети и моћи.{S} Зашто дакле бити против онога који нам олакшава борбу између тих не |
| вари, рад за човечанство.{S} Паланка ће бити јача од тебе...{S} Једног дана, ти ћеш се решити з |
| не.</p> <p>— Шта ме сад чека?... шта ће бити од мене?</p> <p>Без Илића, цео њен план за високим |
| пишем детету у Београд?</p> <p>— Њој ће бити свакако жао ако је не известиш.{S} И онда, знаш ка |
| > <p>— Ја мислим да је то могуће, то ће бити врло корисно, и, надам се, наши ће те разумети.</p |
| е што могу други.{S} Оно после... то ће бити плус, Зарија.</p> <p>— Свет је глуп, Илићу, он не |
| рну Гору, у Бугарску, Русију.{S} Наш ће бити цео свет.{S} Правићу шећерлему, продавати переце; |
| та, јер се знало да код њега човек неће бити преварен ни у мери ни у роби.{S} Он се разликовао |
| ти ову љубазност.{S} Њих двоје би могли бити тако задовољни једно другим, тако срећни.{S} На ср |
| </p> <pb n="161" /> <p>— Ми бисмо могли бити тако срећни, Илићу, врло срећни...</p> <p>Али Илић |
| доћи писмо.{S} Какав ће то радостан дан бити за њу!</p> <p>Пред пошту дохрама <hi>новинар</hi>. |
| оф за хаљину из Београда; штоф је морао бити по најновијој моди и сувише скуп да би се продавао |
| /p> <p>— Не, никако... ја нисам престао бити социјалист — говорио је. — Кад бих живео у Белгији |
| езриво:</p> <p>— Којешта!{S} Докле ћемо бити сентиментални!...{S} Је ли, колегинице — рече зати |
| весело човека опомену како је пријатно бити у својој кући.</p> <p>— Шта је то тако важно? — од |
| у га једва држале.</p> <p>— Можда ће то бити једино добро које сам учинио у животу — рече још, |
| Ево ми трамваја — додаде затим. — Ја ћу бити тачна.{S} Збогом.{S} Лаку ноћ.</p> <p>— Лаку ноћ.< |
| ного.{S} Не треба да те је страх да ћеш бити каткад несрећна; то је општи закон; свако је несре |
| нећеш доћи на Велику Школу.{S} Ти нећеш бити довољно јака да извојујеш своје право.</p> <p>Лаза |
| вестио се у неком потоку два дана после битке, па како су Турци већ чували Саву, он није могао |
| ко не поверава ове најдубље тајне свога бића, оне се крију и од сопствених очију, и обујме нас |
| а из њега излива дах неког надприродног бића.{S} Милева отрча на другу страну, где се златила ч |
| евероватно разних прилика у којима живе бића што је Дарвин стрпао све у једну врсту!{S} Позитив |
| спољашност, на изглед ствари и покрете бића.{S} Илићу су горко долазиле на ум Шекспирове речи: |
| бећања узимали су на се изглед стварних бића, рађали се један из другог, гурали се око њега, пр |
| говорило да је она од оних простодушних бића која иду право и чија судбина не зависи од њих сам |
| ти, а нама је свеједно: куд једемо сви, биће и за њега...{S} Можемо му дати и једну собу у авли |
| вали радознало.</p> <p>— Иде... иде.{S} Биће раније свршено него што смо предвидели — одговарао |
| мислио и на будућност Србије.{S} Његово биће и његова земља били су у њему везани чврстим спона |
| постоје славни психолози?“ Цело његово биће вукло га је у том тренутку далеко од науке, тамо у |
| b n="149" /> Осећала је да је њено цело биће везано за њега.{S} Њено срце грчило се у мукама.{S |
| {S} Чини ми се она као неко надприродно биће, као светица, непознато божанство.{S} Наши песници |
| захтева све лепоте од живота, усамљено биће што се ни с ким не да да удружи, идеалиста који ра |
| ој, у другим индустријским државама, ја бих се сав посветио класној борби.{S} Али овде, Вишњо, |
| м онако хрому, мени се срце цепа.{S} Ја бих хтела, опет, да је видим срећну, задовољну, збринут |
| ако лепо говорите — рече му Вишња. — Ја бих то врло радо читала.</p> <p>— Још је рано, треба ми |
| це — одговори он, мало изненађено. — Ја бих био највећи незахвалник кад бих се и најмање пожали |
| ћни сине? — викну му стари.</p> <p>— Ја бих хтео да изучим за златара код тебе.</p> <p>— Какав |
| а, тако чудан да ја не знам сигурно шта бих рекла...</p> <p>— Не, то није могуће, то је апсурд |
| тао бити социјалист — говорио је. — Кад бих живео у Белгији, Енглеској, у другим индустријским |
| о. — Ја бих био највећи незахвалник кад бих се и најмање пожалио.</p> <p>— Заиста? — ускликну д |
| кли да ће неко раскопавати онај крш, не бих му веровао да ми је из очију испао!</p> <p>— Ту смо |
| ...{S} Теби првој о њој казујем, и хтео бих да знам шта ти о том мислиш?</p> <p>Вишњин поглед с |
| иверзитет.</p> <pb n="182" /> <p>— Како бих погледала у очи Илићу! — говорила је немо у себи.</ |
| едног дана кад тако осташе сами. — Тако бих радо побегла од куће.</p> <p>Њен глас је дрхтао и б |
| рову који је стајао укочено и озбиљно с бичем у руци.{S} Споредна капија на Двору зврјала је ши |
| у бескрај.{S} Ваздух је био провидан и благ.{S} Није се осећало ни најмањег ветра.{S} Све око |
| жуборење, њен шум, као уздах простран и благ?{S} Да ли се и теби чини да нас она, кроз ниске гр |
| ружна пријали су му, падали му као неки благ и лаган лек на срце што се крвавило.</p> <p>— Да ј |
| . — Сваког секунда она односи по читава блага.{S} Столећа су прошла од како смо населили њене о |
| Свест јој се губила.{S} У ушима зујала блага музика, отегнути тонови који опијају.{S} Плаве и |
| њиге — додаде весело. — Одмори се, боже благи!{S} Има времена.{S} Ја те волим, много волим, нај |
| је слушала погледом зачуђеним, наивним, благим и жалосним, дубоко уверена да је њен живот био д |
| уздрхталу шаку на ту руку, на оно меко, благо и мирно парче пред лактом.{S} После је узе у обе |
| тачке у дубинама небесног плаветнила. — Благо њима.{S} Узлећу, певају, цвркућу по ваздан.</p> < |
| .{S} Од патриота бежи општим људима: да благо ти будет и да долгољетно поживиш на земљи...{S} Д |
| ачне измаглице, као фине свиле, која је благо и видљиво дрхтала.{S} Плаве боје просипале се на |
| пут, а нарочито кад је на пољу светло и благо време, она је мислила на протекле догађаје са мно |
| е падало, али није било вруће, већ врло благо, меко, глатко, да је ваздух био као у купатилу.{S |
| еваре својом лакоћом и сласти, па опију благо, замагљавајући нашу свест и стварност.{S} Илић је |
| овде у равници, где се киша очекује као благодат небесни, Морава треба да се разлива у многостр |
| ио у трпезарију, док се госпођа смешила благонаклоно, климала угојеном главом и пружала руку, п |
| Чедомиров у црном оделу к мени... очев благослов, прасе на ражњу...</p> <p>Она устрча као дево |
| руку и да је она, као мајка, дала свој благослов, па је погледа подозриво испод ока.</p> <p>— |
| ручивала нову хаљину:</p> <p>— Нека сте благословена, децо моја.{S} Ја не марим што ћу од сад б |
| као море, као ваздух, нешто пространо, благословено, опште, свачије.{S} Он је од ове крилате р |
| ове крилате речи очекивао све: народно благостање, своју сопствену срећу, социјалну правду и у |
| а нешто рапавим гласом.{S} Затим додаде блаже : — До пред вече немам никаквог посла.{S} Можемо |
| се све за то време није десило!</p> <p>Блажени егоист, он ју је био готово заборавио.{S} Они б |
| , али за Илића представљала готово свет блаженства, попуштала су његова начела строгог социјали |
| и се старао да што пре умре... <hi>Карт бланш</hi> имају: деца, лудаци, владари, црквени поглав |
| ла, и откривала широк шор, пун отврдлог блата, накривљене плотове, дивље шибље и један пласт се |
| рамена, <pb n="250" /> испрскан водом и блатом.{S} Године су очврсле његове младићске црте.{S} |
| слику младе Чачанке.{S} Хтео се бацити блатом на све <pb n="112" /> што је прошло, мислити сам |
| руке, па поново паде и праћакаше се по блату.{S} Један шегрт наиђе звиждућући, загледа се у пи |
| знавале се коњске ногоступице у отврдлу блату.{S} Једно бело парче неба указивало се на истоку. |
| p>Осмех је још играо око Вишњиних уста, блед осмех, налик на грч.</p> <p>Она приближи своје лиц |
| к, вечити занесењак, вечити сиромах.{S} Блед и озбиљан, мршав као авет, са занесеним очима, Зар |
| ко корака лево од ње, стајао је Чедомир блед, погнуте главе, намрштених обрва, присебан потпуно |
| еше зауставила, нема, збуњена, укочена, бледа у лицу и мртвих, опружених руку.{S} У глави јој ј |
| едавала се сва, послушна, гипка, нежна, бледа, цвокоћући и згрчена поред њега.</p> <p>Ноћ је ул |
| Да, не верујем, Радоје — одговори она, бледа, жута у лицу, готово као цвеће које је држала у к |
| боље?</p> <p>— Да, да.</p> <p>— Али си бледа?</p> <p>— Не, није ми ништа.{S} Остави ме, мајко. |
| нице? — изненади се Аница. — Ти си тако бледа?{S} Да ниси уморна?</p> <p>— Да, уморна, врло умо |
| врло весела, отварала јако своја нешто бледа уста, заборављала на своју сакатост, храмала око |
| гарица спомињала изгледале тако далеке, бледе, ситне, као да се нису њој десиле, већ их чула из |
| — Како народ погађа шта је лепо!{S} Ове бледе, уздржљиве, свете боје у ивањског цвећа... да ли |
| е се крше руке састављене око паса, очи бледе, а мисао умире у глави.{S} Њему су ти загрљаји па |
| име је најлепше; сва слава, пред њима, бледи и губи се, и као што би радила мајка, глас целог |
| есно плаветнило.{S} Како друга светлост бледи пред њим, јадна, мутна светлост наших, човечански |
| м кафанским <pb n="113" /> ћошковима, у бледим новинарским словима, у комбинацијама домина, у г |
| сто Чедомира, високог, мршавог студента бледих образа и поноситих очију, дошао неки други млади |
| лу, које су сенчиле њено лице претерано бледо, готово слабачко.{S} У тај исти мах појави се и в |
| то неба, с групом осветљених облака око бледог азура.{S} У оближњој касарни веџбали се војници |
| знала само да министар има ћерку... ту бледу девојку, с којом се Чедомир возио.{S} Он је био л |
| , безазлено зачуђено као девица, ситно, бледуњаво цвеће на кривим, ломним гранчицама.{S} То је |
| осио мирис од љубичице, пролетња јагњад блејала, жуборили потоци нови, безимени, брзи.{S} Проле |
| ој униформи, држали су пушке о рамену и бленули неодређено у празнину улице.{S} Кроз широм отво |
| атко пиће, као грех.{S} Помрчину замени блесак јаке светлости.{S} Пред њом се указа гомила свет |
| .{S} Уседелица се збуни.{S} Окретала се блесасто по соби.{S} Кризе су код жена заразне.{S} Она |
| светлости.{S} Али шта је она била према блеску који пуче пред очима младићевим кад угледа своју |
| вцу вароши.{S} Радоје уста.{S} Пред њим блесну опет Морава, осветљена сунцем.</p> <p>— Хајдемо, |
| блузе спадоше до рамена.{S} Голе мишице блеснуше кроз собу.{S} И ово дете, сакато, размажено, п |
| аније и по који усамљен долап, искрпљен блехом.{S} Ниже од њих растао је грашак, са широким зел |
| грала се по коњским сапима, по зарђалом блеху од платформе и по црвеном лицу кондуктерову који |
| уводила у њега.</p> <p>Доиста, салон је блештао у новом плишу и свежим бојама.{S} Само је био н |
| женој девојчици.{S} Она му се учини још ближа што се тога дана осећао изузетно увређен од стран |
| се још од подне шапутала по породицама ближе Двору и министарским канцеларијама.</p> <p>— Краљ |
| мири.{S} Говор њеног земљака био јој је ближи, јер је био практичнији, опипљивији, земаљскији.< |
| студената политичара.{S} Они су му били ближи по њиховом једностраном васпитању, по средствима, |
| да би с њим трпело и све друго: његови ближњи, друштво, држава, човечанство; он је све то виде |
| као очарана.{S} Илић јој се чинио тако близак, тако присан.{S} Није осећала пред њим никаквог |
| цигљане.</p> <p>Девојка је становала у близини, те позва свога пратиоца кући да се одморе.</p> |
| на своме месту; до дечка је била једна близнакиња, а преко:{S} Бела са другом сестрицом.{S} Он |
| родицу допуњавале су још две девојчице, близнакиње, с црвеним тракама у коси, слободне, радозна |
| и кочећи очи.{S} Куварица је стишавала близнакиње да се не деру пред његовом собом.{S} Собариц |
| као и он, можда горе него и он.{S} Две близнакиње узимале би се за руку и излазиле на улицу, п |
| ао последње куће.</p> <p>На оном месту, близу острва Циганлије, где се пруга дели за иностранст |
| ма и очешао, заболело би га до срца.{S} Близу Калимегдана срете га једна група другова, Ужичани |
| о неких других тица летело је небом.{S} Близу Вишњице, Вишња спази једну аду са шумарком од рак |
| довољан што је ту, поред ње, што је она близу њега, што посматра њену уску сукњу, њену плаву ко |
| ече она — а, Бога ми, ни наша кућа није близу.</p> <p>— Не жур’те се, господин Илићу — прихвати |
| аци, рибарске колибе.{S} Београд је био близу, одмах иза брда.{S} Девојка прибра своју снагу, н |
| Илићу залупа срце кад виде девојку тако близу себе.{S} Он не настави говор.{S} Његове очи су се |
| ала једна железничка пруга.</p> <p>— Ту близу, где понекад идем кад сам са̑м.{S} Има једна исто |
| га нешто вуче к њој.{S} Хиљада ствари, блиских тој девојци, изашле би му пред очи и нагониле г |
| д изгуби се у планине које су са запада блиско окружавале Чачак.{S} Обрасле у шуму и бујад, оне |
| а би се у час изгубиле и уступиле место блиставој светлости као од драгог камења.{S} Јата врана |
| је бити око осам часова.{S} Ноћне паре блуделе су већ кроз атмосферу и покушавале да завију у |
| ламенови који су се палили по прозорима блудели су дрхтећи као душе прогнате из раја.{S} Пусти |
| ао.{S} По небу које је дошло врло плаво блудели су облаци час бели, час жути, и губили се лаган |
| и.{S} Испод жакета видела се муселинска блуза; лака материја дрхтала је при сваком даху и покри |
| било сиво, тако сиво да се њена црвена блуза у тој прозрачној сивини причињавала као какав вел |
| нолике боје, почевши од белих платнених блуза до црне материје мушких капута.{S} Преовлађивали |
| ко гомиле пепељавих капута, разнобојних блуза, накићених шешира, разапетих сунцобрана, и задржа |
| аци у вис обе руке.{S} Широки рукави од блузе спадоше до рамена.{S} Голе мишице блеснуше кроз с |
| {S} Кожа се сад руменила испод отворене блузе.{S} Видео се и један мрк младеж.</p> <p>— Ах! как |
| у се погађала под лаком материјом летње блузе, и нежним лицем девојке, чија хромост није допушт |
| и линуше њене сузе, преко образа, преко блузе, преко ивањског цвећа.</p> <p>Радоје хтеде јаукну |
| иловале су као свила.{S} Једно дугме на блузи било се откопчало, те се видела кожа бела, истачк |
| године.{S} Каја, у њеној строгој сивој блузи, са ниском мерџана око врата, седела је у својој |
| иродан струк, неизмучен мидером, затеже блузу, те се показаше њена здрава плећа.{S} Рамена се в |
| очи.{S} Она је била обучена у матроску блузу од обичне материје.{S} Држала је руке у крилу. <p |
| ти слепа, водити бесциљан живот, читати бљутаву литературу препоручену за школску младеж, одуше |
| 62" /> сам се ја, због оног мог лудова, Бог да му душу прости, мучила и патила.</p> <p>Директор |
| бе.</p> <p>— Какав златар на ово време, Бог те видео, кад и ја не могу хлеба да зарадим!</p> <p |
| ва новине.</p> <p>— Остави те глупости, бог с тобом!...{S} Говоримо о нечему веселијем.{S} Ти с |
| :{S} Ја се смејем, морам да се смејем — Бог је реко: морам да се смејем.</p> <p>Ти састанци су |
| е погледа подозриво испод ока.</p> <p>— Бог с тобом, човече — одговори Клеопатра лако. — Они се |
| ла отићи сама до првог дућана.</p> <p>— Бог с тобом! — чула је забрану унапред. — Шта ће рећи с |
| онда без бојазни можеш волети.</p> <p>— Бог с тобом, како говориш, тата — пребаци му ћерка.</p> |
| отварала поново очево писмо и читала га бог зна који пут.{S} Реченица о Радоју допала јој се по |
| и свакојаке прљавштине претвориле су те бог зна чије одеротине у сиву боју која је језиво прили |
| ајка, показујући јој велику дињу. — Дао Бог па родиле, те хоће да и ти окусиш... „Знам, вели, д |
| ар отера ме на место! <pb n="126" /> А, бога ми, добро учим и речи и превод.</p> <p>Матовић би |
| у је још велика врућина — рече она — а, Бога ми, ни наша кућа није близу.</p> <p>— Не жур’те се |
| Сави.</p> <p>— Ужелела сам се Београда, бога ми — рече при том весело и махну руком кроз ваздух |
| /p> <p>— Ти се љутиш?</p> <p>— Мани ме, бога ти, Бела.{S} Теби је само љубав у глави.{S} Љубав, |
| ствар.{S} То се плаћа.{S} Докле ћеш се, бога ти, зевзечити са том твојом философијом!</p> <p>— |
| ву земља изненађења.</p> <p>— Не слути, бога ти — одврати госпођа — ту је устав, Државни Савет, |
| а тако уме завртети мозак девојкама!{S} Бога ми, Бела, пази се доцније, не пуштај га далеко од |
| ут доћи? — пребаци Каја своме рођаку. — Бога ми се љутим.{S} Једног овде имам од својих, па се |
| ала Богу здраво и добро, да јој исто од Бога желимо.{S} Само, кажи, мајка ти је нешто назебла, |
| о ће тебе гледати?</p> <p>— С уздањем у Бога, све ће се урадити — одговори јој он гласом који н |
| аци љутито шал са себе. — Мустра бечка, богаљ је и сам, богаљ, богаљ, богаљ.</p> <p>Лупну пркос |
| ра бечка, богаљ је и сам, богаљ, богаљ, богаљ.</p> <p>Лупну пркосно песницом о песницу и понови |
| есницу и понови:</p> <p>— Богаљ, богаљ, богаљ!...</p> <p>Она је сад презирала свога драгана, то |
| — Мустра бечка, богаљ је и сам, богаљ, богаљ, богаљ.</p> <p>Лупну пркосно песницом о песницу и |
| цом о песницу и понови:</p> <p>— Богаљ, богаљ, богаљ!...</p> <p>Она је сад презирала свога драг |
| а себе. — Мустра бечка, богаљ је и сам, богаљ, богаљ, богаљ.</p> <p>Лупну пркосно песницом о пе |
| о песницом о песницу и понови:</p> <p>— Богаљ, богаљ, богаљ!...</p> <p>Она је сад презирала сво |
| на ми чуда!{S} За њега и јесу којекакви богаљи.{S} Ју, господина — додаде после гласно, па збац |
| ћ је одбијао.{S} Није он водио рачуна о богаству.{S} Не, изгледало му је то пазарлук, као да тр |
| hi>.{S} Потписивао је резолуције, мрзео богаташку класу више него што је волео пук, био горд са |
| } Случајно је добила добро место: једно богатије село у Млави, где је нашла школу по плану, уре |
| ују...{S} Је ли, Марјане, а би ли ко од богатих?</p> <p>— Они не спадају у моју надлежност — од |
| на свадбу ако може.</p> <p>— Нека ти је Богом просто — одговорила му је она, отишла затим у мин |
| {S} Говорио је о науци, политици, жени, Богу, лудници, а кад су изашли из кафане, закључио је т |
| "228" /> мале сељачиће писати и читати, Богу се молити и држати се чисто.{S} Живот јој је текао |
| јући на свакој речи — да смо сви, хвала Богу здраво и добро, да јој исто од Бога желимо.{S} Сам |
| да пара? </p> <p>— Па имамо кућу, хвала Богу — умешала се мајка.</p> <p>Млади човек није хтео д |
| сницу, рече девојци:</p> <p>— Захвалите Богу и идите те се одморите.{S} Опасност је прошла.{S} |
| свеједно који ће поп за то захваљивати Богу.{S} Један део чланова успротиви се том предлогу од |
| о сат, а сат као минут.{S} И ја се само Богу молим да заустави то време, да се не живи тако брз |
| била мало дете и кад се молила свесрдно Богу за своје лутке и болесну мачку.</p> <p>Она покуша |
| не штампе.</p> <pb n="88" /> <p>— То је божанска искра инстинкта, која је човеку остала из прир |
| ићев изабрани писац.{S} Он је био његов божански учитељ, у кога је веровао као Турчин у Мухамед |
| а сања неки ванземаљски сан, тело наго, божанствено у својој невиности, сатанско у својој лепот |
| у, а заокругљену, извајану као од неког божанственог уметника, лепу, лудо лепу, најлепши облик |
| дрхтала је при сваком даху и покривала божанствену бисту и њене две забрањене руже.</p> <p>— С |
| адприродно биће, као светица, непознато божанство.{S} Наши песници певају песме толиким рекама |
| /p> <p>— Ја нисам њихова непријатељица, боже сачувај.{S} Нашем народу треба много да чита, да с |
| те књиге — додаде весело. — Одмори се, боже благи!{S} Има времена.{S} Ја те волим, много волим |
| {S} Ах, како сам гадан, како сам гадан, Боже мој!</p> <p>Вишњине руке додирнуше његове косе.{S} |
| ито, Вишња... ти си још увек тако лепа; Боже мој, не, то није могуће, да ме више не волиш.</p> |
| о ти школа не допушта, а ти немој...{S} Боже здравља, видећемо се.{S} Ја ти шаљем нешто новца к |
| је Јован.</p> <p>— Онда ником ништа.{S} Боже здравља!... остави ти то мени... ви се људи не раз |
| ече у себи Илић кад се трамвај удаљи. — Боже мој!{S} А мени се чини да је то било тако далеко.. |
| ле чудне жудње.</p> <pb n="207" /> <p>— Боже мој, да сам ластавица! — рекла би гледајући тако њ |
| старе дане уз сина господина.</p> <p>— Боже дај здравље — говорио је раније стари Остојић — не |
| >— Говориш као крајњи мрачњак.</p> <p>— Боже сачувај, ја нисам реакционар, ти то знаш.{S} И кад |
| .</p> <p>— Сутра да ми што буде, не дај боже, па да ми дете остане без спреме, као сироче — бра |
| ого брине за тебе, да и ти ниси, не дај боже, болесна, да ти школа није тешка и да не оскудеваш |
| а право!{S} Не треба гојити прасе у очи божића...{S} Све је спремно.{S} Могу се венчати првог п |
| р-колега</hi> није се био још вратио са божићњег распуста.{S} Тек што је за собом притворио вра |
| слепи код очију, утучени у главу, стока божја!“</p> <p>На спрату над дућаном седели су.{S} То б |
| .{S} Дође јој да викне:</p> <p>— За име Божје, погледајте!...{S} Пропадам...{S} Има ли људи!... |
| ној сивини причињавала као какав велики божур у некој чудној земљи гатки.{S} Коса јој је падала |
| ње, и позваше га <hi>код Пеливана</hi>, бозаџије чувеног у то доба у студентским круговима.{S} |
| више сијала.{S} Сапи су му смршале.{S} Боја му се променила.{S} То није био више арап.{S} Глав |
| ваним, просу се нека чаробна неранџаста боја, која се види само код лептирова, а на супротној с |
| {S} Поред борбе за опстанак и свеопштег боја, човек схваћа стање мира и слоге, поред одабирања |
| куповине, питала га за савет при избору боја, <pb n="200" /> говорила му цене појединих набавки |
| p>— Милисав је анархиста — објасни Каја бојажљиво.{S} Затим додаде, да би скренула разговор на |
| сумња, почетци кајања, нека необјашњива бојазан, хладна као језа.</p> <p>— Свуда!{S} Свуда... с |
| S} Новац треба разумети, па га онда без бојазни можеш волети.</p> <p>— Бог с тобом, како говори |
| довољно, па да га она поново заволи без бојазни.{S} Јер је она била жена, а код жена, кад је му |
| је о тој методици, глас јој је дрхтао, бојала се да њена другарица не сазна шта о овом узбуђењ |
| ворењу.{S} Окрену се по соби, као да се бојала да не буде примећена, па се опет загледа у чипку |
| Као сви људи здрави и природни, она се бојала свега што је анормално, болесно, мистериозно.{S} |
| су оне, те жене, те девојке од којих се бојала, јесу ли оне чисте и толико колико она, каква је |
| салон је блештао у новом плишу и свежим бојама.{S} Само је био незграпан са својим великим кана |
| он има од ње да се учи.{S} Поред тога, бојао се да не начини какав испад, имајући већ извесна |
| е питао како ће јој писмо доставити.{S} Бојао се да јој не направи нове непријатности код родит |
| и му покварио више него што би однео, а бојао се и ведрог неба које му прети сушом непрестано.{ |
| о тако да му се лице није видело јер се бојао да јој га покаже.{S} Да ли то Вишња <pb n="282" / |
| ати се кад хоће.{S} Није се морала више бојати својих наставница.{S} Није морала трчати на час |
| зне дужине и дебљине.{S} О багрењу опет бојаџије обесили кануре бојене и небојене вуне, а месар |
| се, зазиру једно од другог, стид их је, боје се.{S} Па опет се деси кадгод, као овај пут, о пок |
| ним гранчицама.{S} То је ивањско цвеће, боје као восак.</p> <p>Друштво загази у ливаду.{S} Иза |
| ја је благо и видљиво дрхтала.{S} Плаве боје просипале се на парк.{S} Из шуме је долазио дах но |
| е била обучена у хаљине затворено плаве боје, чији је озбиљан крој доликовао лепо њеном одмерен |
| Преовлађивали су отворени тонови, јаке боје, које код нас не губе још своје симпатије поред св |
| пролетњег дана шарениле су се разнолике боје, почевши од белих платнених блуза до црне материје |
| ицала очувано грло и потиљак ћилибарске боје.{S} Кад би је човек видео први пут, помислио би да |
| једном великом пословном завоју зелене боје, с натписом радње њеног оца.{S} После је дошла кар |
| је лепо!{S} Ове бледе, уздржљиве, свете боје у ивањског цвећа... да ли има шта умилније од њего |
| ица, осталих дрангулија разног облика и боје.{S} Собу је испуњавао јак мирис на јоргован.</p> < |
| петељкама штрче очајни дивљи каранфили боје као вино.{S} И мириси су разни: на печен хлеб, на |
| лела од прашине, као да никад није била бојена.{S} Студент обриса пажљиво седиште и позва своју |
| О багрењу опет бојаџије обесили кануре бојене и небојене вуне, а месари кожице суве и сирове.{ |
| рече ми да ће се вечерас навратити.{S} Боји се да не пређе у запаљење.</p> <p>— Збиља?{S} Запа |
| фа, <pb n="55" /> а лети сламни шешир у боји и прсник од платна.{S} Тражио је од жене и деце да |
| да је резултат слободног размишљања.{S} Бојим се да младића није засенуо мој положај, а он на т |
| н овда онда.{S} Оно од чега треба да се бојиш јесте да не будеш... као ја, несрећна за увек.{S} |
| смрти, час узбуна мртвих ствари, једно бојно поље у ноћи са свим ужасима који се појављују и о |
| ору и болници, запламтише живом црвеном бојом.{S} По зидовима остарелим и новим, запуштеним и о |
| ста високим сутереном, обојен жућкастом бојом која прелази у ружичасту, с мрким шалонима што су |
| да вам буду мислене именице.{S} Али не бојте се, не бежите од живота; с њим је као и с пливање |
| сматрао је румени каранфил, његову живу боју, његове свилене, рецкасте листиће.{S} Мислио је ка |
| иле су те бог зна чије одеротине у сиву боју која је језиво приличила његовом земљастом лицу.{S |
| их поново диже и укочено гледаше посну боју и редове штампаних слова, која су расла, дебљала, |
| ивит, који је био изгубио своју првашњу боју под многогодишњим <pb n="179" /> крмачама, и наби |
| за пожртвовање, за праву срећу и прави бол.</p> <p>— Што не бријеш бркове ? — рекла му је једн |
| хтеде јаукнути као рањено живинче, али бол девојке коју је волео би јачи од његовог сопственог |
| 0" /> затворише њена уста.{S} Она осети бол, готово физички, онај исти који је осетила кад јој |
| узбуђењу.</p> <p>— Откуд овај сан, овај бол? — питала се у чуду.</p> <p>Напољу се мрак повлачио |
| S} Њено, већ рањено, срце стезало се од бола.{S} Заклињала се да ће се сва предати нези око бол |
| дговори нешто јетко.</p> <p>— Пиши јој, болан, мајка је, а тетки треба мало, па да је заболи гл |
| ла је, као митолошке тице из пепела.{S} Боле (!дуго о) га хиљаде игала душевног нестрпљења.{S} |
| ала, до врелих игала страсти које су му боле и вртеле месо.</p> <p>Девојка понови песму мирно, |
| уке су јој пуцале од сапунице, крста је болела.{S} Ипак је она одговарала:</p> <p>— Али кад ја |
| , сваком видне, да их је хтела сакрити; болеле је.{S} И као да се хтела отрести тих осећаја, ре |
| то што није требала учинити; и то ју је болело.{S} Куд се окрене чинило јој се да је нешто прат |
| почеше да га сврбе, и њега обузе луда, болесна жудња да рашири руке и да завапи гласно.</p> <p |
| ине за тебе, да и ти ниси, не дај боже, болесна, да ти школа није тешка и да не оскудеваш у чем |
| то се журила.{S} Мајка је била опасније болесна него што је отац писао.{S} За време кризе, млад |
| е од трема. — Теби није добро?{S} Ти си болесна ?</p> <p>— Врућина ми је, мајко.</p> <p>— Хоћеш |
| жутим очима, тешка срамотна болест коју болесник крије од света, док му она разједа срце, а њен |
| је остављао свакоме слободан један круг болесних места, а нападао је на оно што је главно, на о |
| лињала се да ће се сва предати нези око болеснице, да неће одмицати од ње дан и ноћ.{S} А кад о |
| </p> <p>Идућег дана, кад лекар прегледа болесницу, рече девојци:</p> <p>— Захвалите Богу и идит |
| } Три дана и четири ноћи није напуштала болесничке собе.</p> <p>Идућег дана, кад лекар прегледа |
| , она се бојала свега што је анормално, болесно, мистериозно.{S} Праву љубав је видела само у б |
| е без команде.{S} Сирото кљусе, било је болесно у обе ноге, свакако од какве неизлечиве болести |
| р.{S} Његова мисао је била уморна. срце болесно, воља немоћна.{S} То му откри његов интимни пор |
| у косу, просто сплетену.{S} Па ипак, по болесној склоности своје душе, он се не даде да га зане |
| е молила свесрдно Богу за своје лутке и болесну мачку.</p> <p>Она покуша да отури те мисли заје |
| мисао је заузимала само њена мајка.{S} Болест <pb n="186" /> је прошла: поменула се, а не врат |
| рви пут прочита не учини јој се мајчина болест много опасна.{S} Што га је више понављала, све ј |
| још истог дана у Чачак.</p> <p>Мајчина болест јој се чинила као казна.{S} Њено, већ рањено, ср |
| страшило са жутим очима, тешка срамотна болест коју болесник крије од света, док му она разједа |
| кући, па сутрадан јави директору да је болестан, те не може долазити у школу за неко време.{S} |
| у обе ноге, свакако од какве неизлечиве болести, па ипак се силило и хтело да сакрије своју нем |
| има око одржавања куће, бригама, ситним болестима које се пате, а не сметају.</p> <p>— Главно ј |
| /> према њој.{S} И сем тог, она је била болешљива, нервозна девојчица, код које се чежње развиј |
| е било.{S} Говорим, јер ме данашње доба боли, јер су се жбири испилили у народне људе, у родољу |
| едомире...{S} Не, то боли, да знаш како боли!...</p> <p>Он је поново прихвати и принесе је к ср |
| , Чедомире... мој Чедомире...{S} Не, то боли, да знаш како боли!...</p> <p>Он је поново прихват |
| се у мукама.{S} У њеној души дубила се болна празнина.{S} Губећи њега, чинило јој се да се губ |
| ргијање природе и ми зажелимо, с једним болним осећањем, да и ми полетимо безбрижно као лептир, |
| ом столу у хируршкој дворани београдске болнице.{S} Једна млада, хрома жена успротивила се изли |
| озори на здањима и чатрљама, на Двору и болници, запламтише живом црвеном бојом.{S} По зидовима |
| p>— Што ми не пише! — чудила се девојка болно. — Бар једну реч да је здрав.</p> <pb n="223" /> |
| жив.</p> <p>— Ах, тај живот! — промуца болно.</p> <p>Он јој се учини одвратан, тако одвратан д |
| косе што јој је падао на чело, и јекну болно:</p> <p>— Шта је ово мени?{S} Ја нећу то.{S} Ја с |
| p>— Ми ступамо посред гомиле безбројних болова, а многи од нас не чује ни једну жалбу — грмио ј |
| ; она дотле није била никад осетила ове болове и ове сладости.{S} Чудила се тој несаници, покуш |
| узе једно јако, немирно осећање, слично болу за домовином.{S} У његовој природи беше јако разви |
| ле, ти кажеш да причекају?</p> <p>— Да, боље да се кају раније него доцније.</p> <pb n="199" /> |
| тима.{S} Положила је испите врло добро, боље него ранијих година.{S} Шта више, добила је наград |
| прихвати Вишња — онда будимо отворени: боље је да не идемо заједно.</p> <p>— Ми нећемо нашкоди |
| аштати, толико мислити, толико тражити; боље је пристати на живот, пустити се у њега.</p> <p>Је |
| га је више понављала, све је разумевала боље народске фразе где се не говори непосредно, обигра |
| у оближњој механи.</p> <p>Посао пође на боље.{S} Код Радоја су се могли купити часовници јевтин |
| доћи и изменити, окренути њен живот на боље.{S} Међутим, ништа се није догађало.{S} Београђани |
| али му је сад било јасно да није ништа боље судбине од тог коња са пропалим ногама.</p> <p>— О |
| се што је нудила.</p> <p>— Је ли ти сад боље?</p> <p>— Да, да.</p> <p>— Али си бледа?</p> <p>— |
| е.{S} Постанеш неки чиновник, шта ти је боље од тога!{S} Иде ти после плата, а кад остариш, пен |
| он је њоме махао по ваздуху, као да би боље доказао оно што је говорио.{S} Престао је да пише |
| синуше плаве очи у девојке. — Можда би боље било да се никад нисмо познали.</p> <p>— То је сув |
| подмладак него што смо ми.{S} Шта ће ти боље еманципације?</p> <p>Ишли су сад по стази посутој |
| вори их обадва.{S} Чедомир је сад могао боље видети салон.{S} Примети велику библиотеку, пуну п |
| а! — одговори полако.</p> <p>— У толико боље.{S} Још нисам никад била у сеоској механи.</p> <p> |
| е у прве клупе да би професора чула што боље.{S} Уписала је и часове који по уредби нису били о |
| купи их и стаде прелиставати да уђе што боље у предмет.{S} Он их је почео у Паризу, пун научног |
| да га својим здравим разумом схвати што боље.</p> <p>Међутим, једном кад је Радоје почео да гов |
| говори се о васкрсењу.{S} Али има нешто боље.{S} По некад живот изведе своје мистериозне путеве |
| сам и ја, па опет кад видим да је нешто боље, што да не радим тако!...{S} Звао сам доктора.{S} |
| .{S} У њихову собу, која је била за <hi>боље госте</hi> и у исти мах служила за кување, долазил |
| одица једног мањег трговца као и једног бољег радника: ништа у њој није давало утисак раскоши ; |
| . <pb n="84" /> Хранио се на кредит, до бољег времена, где и раније.{S} То је било тамо, кад се |
| сличног њему, <pb n="236" /> можда још бољег од њега.{S} Како би иначе могла продужити да живи |
| оји је такође имао велика одушевљења за бољи живот, за нова прегнућа.{S} Својом малом главом, о |
| ласне разговоре.{S} Међу њима видели се бољи чиновници, имућнији трговци, расположени такође, р |
| била његова, мислио је даље, постао би бољи човек.{S} Чинило му <pb n="280" /> се да би у њој |
| омиле кућу више од кафане, нека подигну бољи подмладак него што смо ми.{S} Шта ће ти боље еманц |
| се са својим вршњацима, децом такође из бољих кућа, а поквареном као и он, можда горе него и он |
| буни против власти, не да би је начинио бољом, него да је дочепа у своје шаке.{S} И он не жели |
| ражила мараму да је намирише, нудила му бонбоне, китила га цвећем из саксија, слала по Младену |
| е кутије са шамијама, вештачким цвећем, бонбоном.{S} На фијокама испод њих примећивали се натпи |
| погледао у свог сина.</p> <p>Једна нова бора оцртала би му се међу повијама.</p> <p>— Да си так |
| укућани, суседи, па и отац, намрштених бора на челу и изразитих усана.{S} Свако од њих знао је |
| у те две расцветале руже што се крију у борама муселина и љубити до миле воље њену кожу час рум |
| овић не разболе и умре.{S} Овај народни борац, као и многи други, доживео је пред смрт велика р |
| ен.{S} Нема весеља.{S} Лица се згрчила, борба за опстанак их наружила.{S} Ретко се види један м |
| су ми га учинили.</p> <p>— Бори се.{S} Борба за опстанак усавршава, оплемењава.</p> <p>— Да.{S |
| лектуалног апса.{S} Шта је та Дарвинова борба за опстанак, одабирање, последице наследства?{S} |
| } У то доба била се већ увелико развила борба између школованих и нешколованих чиновника, те је |
| ан за комад насушног хлеба, те га је та борба изоштравала, док његова деца добијају то парче хл |
| сти, који помаже паметне људе у њиховим борбама, он је остајао на истом месту.{S} Упркос дубоки |
| тима, републиканцима, који се у то доба борбе за основна грађанска права нису разликовали један |
| и опанак.{S} Сад, после двадесет година борбе, он је видео краљевство претучено народним бунама |
| анђеља и француске револуције?{S} Поред борбе за опстанак и свеопштег боја, човек схваћа стање |
| његова деца добијају то парче хлеба без борбе, те своју слободу употребљавају на своја задовољс |
| никаква комбинација неће уништити закон борбе који гноји земљу својим жртвама?...{S} Шта то мар |
| але су код двоје заљубљених једну врсту борбе час прикривене, час отворене.{S} Чедомир се љутио |
| , Зарија је лутао по живом, ироничном и борбеном Београду са изгледом залуталог пустињака.{S} Н |
| вег тешког живота у сталној опозицији и борби са властима, стари професор и његова жена нашли с |
| у није било кадро спречити га у његовој борби за народ.{S} Његов радикализам није био више поли |
| ржавама, ја бих се сав посветио класној борби.{S} Али овде, Вишњо, ми још немамо базе; треба пр |
| нски морални закон породичног живота са борбом за испуњење својих сопствених потреба.{S} Њено в |
| кле бити против онога који нам олакшава борбу између тих неједнакости.{S} Новац треба разумети, |
| S} Она није била спремљена за живот, за борбу, за одрицање.{S} Лака и површна, знала је живети |
| ир продужи:</p> <p>— Право претпоставља борбу.{S} А ти си жена... наша жена која не воли живот |
| она нам нуди хиљаде руку, да нам олакша борбу за насушни хлеб.{S} Ево овде у равници, где се ки |
| <p>— Да.{S} Ја то знам.{S} И ја примам борбу.{S} Ја сам наоружан знањем целе наше епохе.</p> < |
| 1" /> је ушла у социјалистичке идеје, у борбу против формалистичког друштва, где диплома замењу |
| ауци.{S} Све снаге је требало уложити у борбу за слободу.{S} После ће доћи остало само по себи, |
| којима се никад није знало за оскудицу, боре се сад за насушни хлеб.{S} Општа чама, вечито јади |
| авео.{S} По убледелом челу повлачиле се боре, а у солуфима се пресијавало неколико белих власи. |
| кшале му беду, просветиле га.{S} Оне се боре с човеком раме уз раме, нема рада од кога се стиде |
| ад нову варош пуну младих људи, који се боре против живота и за живот, мењају садашњост, ред ст |
| зла, најзад су ми га учинили.</p> <p>— Бори се.{S} Борба за опстанак усавршава, оплемењава.</p |
| учитељицу, невољу.{S} Он је имао да се бори из дана у дан за комад насушног хлеба, те га је та |
| преживелих година.{S} Преста брзо да се бори против појаве два женска лица, оба љупка, оба приј |
| у живот природе, где се дрво с дрветом бори за што више сунца.{S} Понекад би се заборавио и жа |
| ен дотадањи живот.{S} Узалуд се девојка борила да се код своје куће осети као код своје куће.{S |
| тате.{S} Министар. који се целог живота борио против реакционарних власти, трудио се да у своје |
| ко исто од доброг соја?{S} Његов прадед борио се јуначки за слободу своје земље, његов дед је к |
| знао о овом свом претку, било је да се борио на Засавици, по свој прилици у чети Зекиних голаћ |
| ли оно какво си га хтео, за какво си се борио.{S} Убијен је краљ тиранин, осигурана је слобода |
| е најбоље, најкорисније, најправедније, борити се против онога за што су уверени да је рђаво и |
| .{S} Из шуме је долазио дах ноћи, мирис боровине, свежина росе, задах трулог лишћа.{S} Један тр |
| готово сиротињске кућице, где народног борца очекује његова породица.{S} Они ће му причати о м |
| далом је стајала Вишња у ноћној кошуљи, боса.{S} Као ван себе, гледала је своју слику, слику не |
| итворио врата, кад их газдарица отвори, боса, само у кошуљи.{S} Носила је један велики формулар |
| зелен здравац планински,</l> <l>На бел’ босиљак градински.</l> </quote> <p>На изласку из вароши |
| знојава лица, раздрљених груди и врата, босих ногу, па радиле нешто по дворишту сагибајући леђа |
| , у дивна округла рамена, у румену кожу босих ногу.</p> <p>— Ево ме... узми ме! — промуца њен г |
| сочан.{S} У низинама виделе се вреже од бостана и краставаца; ту су биле подигнуте шиљасте зему |
| , по једној пијаци, око сандука, гомиле бостана и покроваца скакутали су сунчеви зраци.{S} Небо |
| кроз вечерњу тишину.{S} Две три звезде боцкале су један крај неба.</p> <p>Двоје младих ћутали |
| тако нешто, те пљесну рукама:</p> <p>— Браво, господин-Илићу!{S} Главно је кад се двоје воле.. |
| лави, чији су крајеви били везани испод браде.{S} На извесном остојању од њих корачао је један |
| и он, збуњен, светлих очију, уздрхтале браде, згрчених прстију и с грозницом по целом телу.</p |
| залисцима, пљоснатих ушију, необријане браде и кратких, дебелих бркова, готово суров, сељак у |
| урих, смерних очију, смеђе накострешене браде, ниског раста и великог трбуха, чиновничића с мал |
| и чини, ради у супротном правцу: пушта браду, чупав је, аљкав, носи умашћен шешир и уздигнуту |
| — Хајдете... хајдете.{S} Да вам покажем бразилијанску марку што сам је купио од једног Јеврејче |
| ај бакалин што је увозио вагоне кафе из Бразилије, као овај у ћошку... с великим носем што тера |
| жалосно. — А кад сам ја учио школу, мој брајко!...</p> <p>Застаде, одмахну руком и не заврши ре |
| упака.{S} Живот, смрт, љубав, отаџбина, брак престаће да вам буду мислене именице.{S} Али не бо |
| е нађу користи у својој вези; понављам, брак је на првом месту акт озбиљан, хладан, срачунат да |
| у; симпатије су редак луксуз, а брак... брак је код паметних људи вешт споразум, смишљен ортакл |
| времена, иако сам се бунио против њега: брак ми изгледа вечито нешто севдалијски... уз пратњу Ц |
| мо за нешто што није у нашој власти.{S} Брак ствара од људи силом хипокрите, установљава једну |
| , Клеопатра — примети хладно Матовић. — Брак треба да је резултат слободног размишљања.{S} Боји |
| воју цену; симпатије су редак луксуз, а брак... брак је код паметних људи вешт споразум, смишље |
| оност.{S} Али право средство, понуду за брак, није употребљавао.{S} Можда би само једно половно |
| еву женидбу. — Не могу да схватим такав брак у обичним приликама, а камо ли кад је у питању пре |
| /p> <p>— Управо — додаде Илић — за мене брак не постоји као питање.</p> <p>Бела рђаво разумеде |
| наведе да је парница поведена, да ће се брак раскинути.</p> <p>— Да чекам и да поновимо целу на |
| омисли да он хоће да каже како не двоји брак од љубави, или тако нешто, те пљесну рукама:</p> < |
| ана, ти ћеш се решити за конвенционални брак, и ђаво ће знати да ли ћеш шта сачувати од онога ш |
| } Управо, она за њу није постојала, већ брак, муж.{S} Томе је требало очувати, <pb n="99" /> жр |
| , изговарајући полако њено име из првог брака, давала детаље о њеној породици, о њој самој, поз |
| ећао:</p> <p>— Ја сам одсудан противник брака у опште.{S} Он је неприродан и неморалан.{S} Непр |
| } Износио је нове погледе о породици, о браку, о улози државе у материнству.{S} Те ствари су би |
| риозно.{S} Праву љубав је видела само у браку.{S} Управо, она за њу није постојала, већ брак, м |
| је положио испите, а госпа-Клеопатра је брала лаворике.{S} Она је сад говорила своме мужу:</p> |
| олином:</p> <quote> <l>Девојке су цвеће брале,</l> <l>Цвеће брале, венце виле,</l> <l>Венце вил |
| <l>Девојке су цвеће брале,</l> <l>Цвеће брале, венце виле,</l> <l>Венце виле, говориле:</l> <l> |
| Он се оправда.{S} Разлог је био прост; брана и тунел поред ње били су главни радови предузећа; |
| Радоје. — До јесени имаћемо оба зида на брани.{S} А оно што остане лако је.{S} Још до године у |
| одмакло с послом.{S} Оба главна зида на брани била су подигнута.{S} Ништа јаче у граду није бил |
| n="234" /> <p>— Али, тата — поче да се брани девојка. — Ко ће кућу водити, ко ће децу намирити |
| ти се она, и скочи са постеље као да се брани од нечијег насртаја.</p> <p>У соби је било све ми |
| ми дете остане без спреме, као сироче — бранила је госпођа те трошкове пред министром.</p> <p>Б |
| едне мисли у глави.</p> <p>Бела се није бранила.{S} Зенице су јој се јако шириле.{S} Она је шап |
| устиш, тето, Вишњу са мном?</p> <p>— Не браним — одговори Вишњина мајка. — Ја јој једнако велим |
| кувала запршке.</p> <p>— Остави, дете — бранио јој је отац да то ради.</p> <p>Прљила се око ват |
| пажњу на несташност његовог сина, он се бранио неким руским принципима васпитања деце у слободи |
| и вечито.</p> <p>— Не покушавајте да се браните.{S} Већ ми то причају одавно.{S} Али ја добра, |
| ом месту, не могу често имати своје ја, бранити оно што мисле да је најбоље, најкорисније, најп |
| рих од својих суседа?{S} Она није умела бранити себе помоћу других.{S} Она је осећала просто да |
| ова лепа.{S} Хтела ју је поздравити као Бранко: „Београде, мој бели лабуде!...{S}" Београд је в |
| рош се избуди.{S} Река је била разорила брану, заглавила своје корито одроњеним каменом, ишчупа |
| ика су дјела твоја.</p> <p>— Сад копају брану и јаз.{S} Притиснуо радник, мила мајко, као мрав. |
| </hi> приређује у очи Ивањдана излет на брање ивањског цвећа.{S} Да пустиш, тето, Вишњу са мном |
| о дана?</p> <p>Обоје су имали право: ни брат ни сестра нису били на свом месту.{S} Родитељи нис |
| целе наше фамилије, он ми је тако рећи брат, ја немам другог брата...{S} Најзад, шта ме се тич |
| > <p>— Ћути ти, материна мазо — пребаци брат сестри, и један сјај мушке надмоћности засја у деч |
| абавама.{S} Ту су долазили студенткињин брат, артиљеријски поднаредник, још две три великошколк |
| чарску бању или каква несташност млађег брата испуњавали су по читаво писмо.{S} Па ипак, та су |
| .{S} Остојић је био нека врста старијег брата, пратио их у варош, окопавао им баштице за цвеће, |
| н ми је тако рећи брат, ја немам другог брата...{S} Најзад, шта ме се тиче.{S} Он се можда пром |
| алал! — поклапали су га други. — Раде, брате мој, па све варнице искачу.</p> <p>— Само тако! — |
| е учила девојачку школу.</p> <p>— Море, брате, где си ти?{S} Откад те нисам видела — рече му он |
| ла готово цело детињство са њом и њеним братом, Радојем.</p> <p>Златарев син је био нешто стари |
| ужење кад је младић држао лекцију њеном брату, позивала га на ручак још једнако по свом обичају |
| а због школе.{S} После мене долазе моја браћа.</p> <p>— Не, не гледајте на те ситнице, на новац |
| ивали мајка, млађа <pb n="56" /></p> <p>браћа, укућани, суседи, па и отац, намрштених бора на ч |
| аскало господски, као да вози краљевски брачни пар.</p> <p>— Арап!{S} Арап! — драо се поред њег |
| нзијом средњешколског професора.</p> <p>Брачни пар дође у Београд да присуствује погребу.{S} По |
| а и о њему, Илићу, мислио је; Младен је брбљив, а Бела...</p> <p>На ову реч младић задрхта.{S} |
| е посматрала домаћег учитеља него своје брбљиве сестрице.</p> <p>Стари Матовић није примећавао |
| љају владу.</p> <p>Били су прешли преко брвна.{S} Ишли су сад заједно.{S} Њена плава коса, очеш |
| ава бара.{S} Неки добричина наместио је брвно.{S} Девојка ступи напред.{S} За њом пође Илић и о |
| би одлазио из вароши, у околне паркове, брда, шуме.{S} Ни ту се није осећао срећан.{S} Какво др |
| Њене мисли враћале су се пут Бумбарева Брда, у белу варош на саставу две велике воде, и изазив |
| ибе.{S} Београд је био близу, одмах иза брда.{S} Девојка прибра своју снагу, намршти се, па се |
| д њима се простирале дуге пољане, ниска брда, две три вароши и велико београдско небо.{S} Могло |
| врђаве, чија се платна спуштала од врха брда па до у саме таласе Дунава.</p> <p>Ова слика учини |
| у две куће видело се парче Топчидерског брда, низ јабланова у подножју, грубе фабричке зграде, |
| тркани Београд, који се ломио преко три брда, био је као створен за поверљиве састанке.{S} Неко |
| јка — то је за причу!</p> <p>Брод обиђе брдашце, и пред путницима се указа цела панорама Београ |
| о оног долапа, па се спустише низ једно брдашце.{S} Под њим је жуборила озидана чесма на две лу |
| хлеба и сира. <pb n="302" /> На једном брдашцу отац му је објаснио четири стране света: код се |
| тављали ритови, па се постепено пела уз брдо, прошарана вртовима, попречним улицама и по неком |
| дан трамвај <pb n="79" /> шкрипао је уз брдо; електрична светлост севнула би несигурно као муња |
| ље.</p> <p>Таман да се спусте низ једно брдо, кад ветар скиде Вишњи шешир с главе и понесе га н |
| <pb n="74" /> још високо над зарубљеним брдом преко Саве.{S} Све се запали.{S} Рекао би да се с |
| зеленило суседне баре, а даље, горе, на брегу, белео се један крај вароши под небом сивим као м |
| .{S} Северњаци су нам донели, са својим брезама и саоницама, култ енергији, окрутности, себично |
| ило у пролеће рано,</l> <l>То је било у брезову хладу,</l> <l>Имала си срце насмејано,</l> <l>И |
| и и године пролазе?{S} Јер младост иде, брже него што се мисли, а са њом и сва могућност да буд |
| ишња сврши школске задатке што је могла брже, па се онда свуче и леже.{S} Хладна постеља јој је |
| наслоњен на стуб једне лампе, пошла је брже и пријатељски му пружила своју руку, покапану маст |
| у се међу повијама.</p> <p>— Да си тако брз на раду као на лажи, далеко би отерао! — рече му др |
| лејала, жуборили потоци нови, безимени, брзи.{S} Пролеће освајало, живот се обнављао, на ранама |
| После њих долазили су други, па трећи, брзи, дурновити, као неке фантастичне животиње.{S} Језо |
| од руку и по којим пољупцем... пољупцем брзим, кратким, недовршеним. <pb n="42" /> Међу њима би |
| на се решавала једнако да му пише.{S} У брзини с којом је оставила Београд није јавила ником о |
| ој је пријала угодно.{S} У њеној глави, брзо као у кинематографу, <pb n="34" /> појављивале су |
| нца.{S} Он узе за руку своју другарицу; брзо се трже, њена рука била је хладна као мртва.{S} Он |
| ко се одлучио да приђе првој струји.{S} Брзо се нашао у првим редовима; он је био сјајан полеми |
| и се у ноћ преживелих година.{S} Преста брзо да се бори против појаве два женска лица, оба љупк |
| одајући се своме срцу.{S} После се трже брзо, нагло и одби.</p> <p>— Не, не могу.{S} Журим се.< |
| опуштање од правог пута.{S} Корачала је брзо, али сигурно, и изгуби се не окренувши се.</p> <p> |
| према малим, јаких према слабим, он је брзо постао убеђен у теорије материјалистичке философиј |
| здрава као планинска биљка, освести се брзо после првих дана ове муке.</p> <p>— Ја претерујем. |
| м, Илић се осетио нелагодно.{S} Ипак се брзо прибрао.{S} Имао је прилично кредита, јер је прошл |
| о у рукама, у гомилу осталих, дигнуо се брзо и отрчао у варош.{S} Срео би тада овог или оног др |
| љутито песницом по столу.{S} После рече брзо, усплахирено:</p> <p>— Ево, на, држи — и предаде ј |
| е.</p> <pb n="75" /> <p>Чедомир је ишао брзо, не знајући ни сам зашто хита.{S} Свет му је смета |
| > <p>Матовић није пуштен с робије онако брзо, управо преко ноћ, како су се надали на дому.{S} К |
| а заустави то време, да се не живи тако брзо.{S} Хоћу да грицкам полако <pb n="242" /> своју ср |
| авале.{S} Она је веровала у њих, у њино брзо остварење, у њихов велики принцип: „сваком по спос |
| оспа-Матовићка је одлазила такође, и то брзо, као да је виле гоне, а враћала се тек у вече, пун |
| .</p> <p>И сви троје су тако веровали у брзо и потпуно помиловање Јованово да се његово присуст |
| .</p> <p>Све је то Бела испричала Илићу брзо, без везе, задихано, као да је онај младић Краљ От |
| — одбрани се девојка. — А други?...{S} Брига ме је!</p> <p>— Не, Бела, то није тако.{S} Ти се |
| ситан, а за себе капиталан интерес.{S} Брига за свакидашњим хлебом господари над сваком другом |
| и парк.{S} Весела женскадија, која нема брига око распремања куће, готовљења ручка, водила је г |
| се много, на лицима није било умора ни брига.</p> <p>Радознало се окретала око себе.</p> <p>Са |
| игнуо и очувао.{S} Колико труда, колико брига, колико уздаха око плаћања дуга код Управе Фондов |
| ори она полагано. — Живи се без великих брига.{S} Дужности нису тешке. <pb n="274" /> Има се до |
| но суровим радовима око одржавања куће, бригама, ситним болестима које се пате, а не сметају.</ |
| н је волео своју земљу дубоко.{S} Поред бриге за личну будућност, он је мислио и на будућност С |
| и животи истроше, а душа не оде даље од бриге за насушни хлеб и државни порез.</p> <pb n="142" |
| Оставимо модерне жене нека брину своје бриге, па загледајмо своје јаде.{S} Нека наше жене науч |
| да је њен позив у животу виши од обичне бриге за кујну.{S} На лицу јој је почивао отмен умор, к |
| кораке ослобођеникове који пролази без бриге поред наоружаног стражара што је дотле располагао |
| паште, <pb n="59" /> снег пада, тебе ни бриге.{S} Постанеш неки чиновник, шта ти је боље од тог |
| шњим хлебом господари над сваком другом бригом код највећег броја лица.{S} Њихова мишљења, наро |
| и се да одговори свима дужностима, води бригу о дневним потребама, расподељује своја средства.{ |
| стави пук и друштво нек сами воде своју бригу.{S} Ти ћеш тамо у Чачку наћи довољно посла да тво |
| и и даљим пијацама, организовати сталну бригу за народно и сточно здравље, појачавати принос у |
| стање</hi>, од кога му је пуцало срце и бридела леђа, звониле су му као песма наде, утехе, буне |
| миле младићу као крајеви раја.{S} Он је брижљиво остављао те хартије у дно свог ђачког сандука, |
| ањену девојкину душу.{S} Она се посвети бризи око оца.{S} Труђаше се да накнади домаћицу кући.{ |
| е да власт не изигра ове мере.{S} У тој бризи он је смео с ума реакцију простих маса, те је сад |
| ала је да се неће моћи савладати, да ће бризнути у плач... ту, на улици, пред толиким светом.</ |
| лно црно одело, био је резервни официр, бријао се сваког јутра, имао спокојне очи и замрљан пот |
| глави је имао качкету, пушио на лулу и бријао бркове.{S} Да се није знало чији је син, узели б |
| раву срећу и прави бол.</p> <p>— Што не бријеш бркове ? — рекла му је једном приликом. — Јутрос |
| пупаст трбух.{S} Рекао јој је да се не брине, оставио листу на сто, легао и заспао.</p> <p>Мис |
| мајка ти је нешто назебла, па се много брине за тебе, да и ти ниси, не дај боже, болесна, да т |
| на Првовенчаног.</p> <p>— Ја се озбиљно бринем за ваш опстанак у државној служби — приметио му |
| ба поуке.{S} Оставимо модерне жене нека брину своје бриге, па загледајмо своје јаде.{S} Нека на |
| овима и учтивостима.{S} Пушкарка се већ бринула шта ће сутра лепо скувати за ручак, те је питал |
| {S} За скандалозну страну тога догађаја бринуо се Младен, који је вукао свог учитеља за рукав, |
| р... овде, у овом салону... служавка је брисала трпезарију... ти си се бакћао око новог устава. |
| тео је да је заборави.{S} Њена слика се брисала, срце ћутало.{S} То је трајало неко време.{S} И |
| лику мараму за један крај, као заставу, брисао нос на сав глас и хвалио одличну кујну своје жен |
| је одабирао њихова преимућства, док је брисао <pb n="80" /> са њих све што му се није допадало |
| еђу трепавица.{S} Та глава је заводила, бркала мисли, одвлачила у пропаст.</p> <p>— Љута?{S} За |
| омично над хартијом.{S} Његове мисли се бркале. <pb n="294" /> Чинило му се да је прочитао у не |
| ки флуид, сладак и тежак; у глави му се бркало, срце готово престајало куцати.{S} Белу није мог |
| ју, необријане браде и кратких, дебелих бркова, готово суров, сељак у грађанском оделу, иначе о |
| је имао качкету, пушио на лулу и бријао бркове.{S} Да се није знало чији је син, узели би га за |
| ећу и прави бол.</p> <p>— Што не бријеш бркове ? — рекла му је једном приликом. — Јутрос прође |
| пољубила само да види како је то кад су бркови обријани!</p> <p>Доиста, она није размишљала мно |
| у траку велике реке није кварио никакав брод.{S} Од Београда се видела само она стругара и још |
| стара девојка — то је за причу!</p> <p>Брод обиђе брдашце, и пред путницима се указа цела пано |
| м срцем.{S} Шта сад тражиш опет?</p> <p>Брод је ишао час средином Дунава, час се провлачио изме |
| ро физичка, и он је терао пером, као да броди морем начињеним од самог миља и заноса, па кад би |
| је прикупљала своје сирото искуство као бродоломник на пустом гребену што сабира крте остатке р |
| и над сваком другом бригом код највећег броја лица.{S} Њихова мишљења, нарочито кад се тиче пол |
| или онај час, грдиле своје наставнице и бројале дане до краја школске године.{S} Каја, у њеној |
| </p> <p>— Овој нису вечерас све козе на броју!</p> <p>Вишња сврши школске задатке што је могла |
| матра упорно.{S} Не могаде издржати тај бронзани поглед те саже главу.</p> <p>Мисли му пређоше |
| старина : камене стреле, римске новце, бронзано прстење које је купила по околини.{S} То је би |
| о мало, троше што год имају на новине и брошуре, читају на дохват популарне књиге, не пишу ништ |
| м поветарцу, њихале своје шарене главе, брујале једва чујно и као да су јој давале неки знак, з |
| сту живе геометрије.{S} У науци се чује брујање таласа револуције.{S} Изгледа као да идемо у су |
| заузет једино материјалним интересима, бруји живот где новац господари свима питањима, царује |
| је било мирно и топло.{S} Једна црвена буба трудила се да се успење уз један камичак. <pb n="7 |
| ичак. <pb n="76" /> Стаде посматрати ту бубу и мислити... ко зна на кога!{S} На државни удар... |
| д, Србију.{S} Отићи ћемо у Црну Гору, у Бугарску, Русију.{S} Наш ће бити цео свет.{S} Правићу ш |
| о радник, мила мајко, као мрав.{S} Сева будак, а онај кујунџијин настојава и соколи...</p> <p>У |
| ономе од кога га је узео, поново зграби будак, замахну њиме, поче да копа, па се онда заустави, |
| нданти армија...{S} У Србији има толико будала да се за педесет година не роди ниједан ипак би |
| ми, спремај паре за свадбу.</p> <p>— Не будали! — поново се наљути муж. — Ја ти говорим као мај |
| <pb n="214" /> <quote> <l>Стојане, луда будало,</l> <l>Ухвати сиве волове,</l> <l>Узори равне д |
| тан, врло радан, витак, упечатљив, увек будан, он се ту осећао као риба која је из плитке бариц |
| тања, да би радио само оно што воли, да буде свој и припада самом себи.</p> <p>— Новац је чудна |
| рођеног оца.{S} Та кућа је сазидана да буде уточиште свију њих и да се сваком члану породице н |
| ради на свом образовању и спрема се да буде велика и мила сарадница на препорођају родног крај |
| .{S} Она није довољна жени која хоће да буде на висини свога времена — одговори Вишња и погледа |
| је трошио своје младе године радећи да буде достојан поверења које ће му се некад указати.{S} |
| неразумљив начин.</p> <p>Он је хтео да буде просто мудрац.{S} Своје мисли налазио је шетајући |
| стао одмах, говорећи:</p> <p>— Да, нека буде просто... што простије... колико је могуће простиј |
| е с њом догодило, признати све, па нека буде како она рекне.</p> <p>У тим мислима, Вишња је пре |
| њој звезду пратилицу, он је хтео да она буде једино метеор, који ће се појавити на његовом небу |
| рену се по соби, као да се бојала да не буде примећена, па се опет загледа у чипку, у кошуљу, у |
| нашто све те лепе мисли ако Чедомир не буде њен!</p> <p>Пролеће се расцветавало око девојке, а |
| чку наћи довољно посла да твој живот не буде излишан.{S} А кад ти једног дана твоја срећа допус |
| ка.</p> <p>Споразумели су се да венчање буде на јутрење, у најужем кругу пријатеља.{S} Госпођа |
| ово воле...{S} Шта треба више, па да се буде срећан!{S} И у том слатком расположењу, које не по |
| бав ласкала је његовим жељама да живи и буде срећан.{S} Млади човек се налазио у неразрешљивом |
| н се тек пење врхунцу.{S} Ја хоћу да он буде вредан...</p> <p>— Пуста жеља!{S} Јер само гледају |
| ена срећа <pb n="18" /></p> <p>доћи ако буде што школованији, што начитанији.</p> <p>Шесту годи |
| а под надницу.</p> <p>— Сутра да ми што буде, не дај боже, па да ми дете остане без спреме, као |
| је размазили, те је желела да и Чедомир буде нежан <pb n="114" /> према њој.{S} И сем тог, она |
| <p>— Не! — одби она усиљено. — Зашто да будем невесела?</p> <p>Стара девојка је ухвати за руку. |
| хтеде продужити школу.</p> <p>— Нећу да будем чиновник — рече оцу.</p> <p>— Него шта ћеш, несре |
| ћу да се образујем до краја.{S} Хоћу да будем на висини времена у којем живим.</p> <p>Каја је б |
| ити себе, потврди:</p> <p>— Зашто да не будем задовољна!</p> <p>— То је опет срећа... нека врст |
| е почивке — ако он не дође, Зарија, ако будем морао живети као сваки други...</p> <p>Младић изв |
| о се мисли, а са њом и сва могућност да будемо срећни.</p> <p>Дрхтећи, Вишња је гледала у своју |
| тругане!...{S} Ми смо сувише мали да му будемо пријатељи или непријатељи.</p> <pb n="93" /> <p> |
| атриота бежи општим људима: да благо ти будет и да долгољетно поживиш на земљи...{S} Да постоји |
| S} Бар смисли шта хоћеш.{S} Хоћеш ли да будеш виђен?{S} Онда критикуј туђа дела, не стварај ниш |
| аљско задовољство.</p> <p>— Хоћеш ли да будеш моја жена? — упитао је он.</p> <p>Њене руке задрх |
| треће класе.</p> <p>— Ако пак хоћеш да будеш задовољан — продужи Ристић — онда мораш ићи из љу |
| о од чега треба да се бојиш јесте да не будеш... као ја, несрећна за увек.{S} И упамти, свет је |
| у, продавати переце; шта то мари ако ти будеш моја жена!{S} Ја сам кадар да радим за двоје.</p> |
| ознали.</p> <p>— То је сувише горко.{S} Буди правичнија.{S} Ми смо провели целу младост заједно |
| нутрашњи глас му је довикивао:</p> <p>— Буди храбар.{S} Ради.{S} Реши се.{S} Не клони.</p> <pb |
| ћ конфликта између нужних сила.{S} У то буди уверен.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| , давала опроштај, угушивала себичност, будила све умрле врлине.{S} Илић нађе једва времена да |
| нутра сомотска постава.{S} Дућан му пун будилника, зидних и џепних часовника, па све куца и рад |
| аховине, <pb n="232" /> златни ланчеви, будилници што су свирали војничке маршеве, велосипеди, |
| добри пријатељи — прихвати Вишња — онда будимо отворени: боље је да не идемо заједно.</p> <p>— |
| ао је у собу весео шум Београда који се будио пред вече, као одахнувши после великих врућина.{S |
| усавршавањем, сви инстинкти једне душе будне, упечатљиве и несређене обузели, занели и осудили |
| оргован.</p> <p>— Како ти се допада мој будоар ? — упита га девојка, насмехнувши се.</p> <p>— В |
| ријенталским ресторанима, али никако да буду онакве какве их је госпа-Клеопатра спремала о јесе |
| вници могу шетати до миле воље, а да не буду изненађени непријатним сусретом, подозривим оком.{ |
| , љубав, отаџбина, брак престаће да вам буду мислене именице.{S} Али не бојте се, не бежите од |
| подругљиво на љубазности што се чиниле будућем министарском зету и питао се ћудљиво како ће се |
| налазим у томе ничега чудноватог — рече будући министар. — Ако се воле, зашто да се не узму?</p |
| осила садашњост и чекала нешто друго... будућност, како се то једном речи назива.{S} Мирно, пре |
| чно рећи њена права кад сврши школу.{S} Будућност јој је изгледала неизвесна, тамна, под знаком |
| ије се могао задовољити више чекањем да будућност донесе или не донесе, нови друштвени склоп.{S |
| је остала чиста као кап росе, и чекала будућност и изабраног мужа; чекала их стрпљиво, хладно, |
| ног сокака, пред Вишњом је мисао цртала будућност као неку широку реку са зеленим обалама и неб |
| е за личну будућност, он је мислио и на будућност Србије.{S} Његово биће и његова земља били су |
| вароши.{S} Он је онда гледао у њу кроз будућност која обећава све, а сад је посматра кроз прош |
| песма наде, утехе, буне; њихова вера у будућност и сопствену вредност уносила му је у крв пену |
| ио своју сиротињу.{S} С невином вером у будућност, он је трошио своје младе године радећи да бу |
| е од панталона, сигуран у себе, у своју будућност, у добро које ће чинити својим суграђанима, С |
| у земљу дубоко.{S} Поред бриге за личну будућност, он је мислио и на будућност Србије.{S} Његов |
| укопису видео је узбуркане дубине своје будућности, проналазио је пут својих мисли.{S} Једно же |
| девојку, хтеде јој дати доказа сигурне будућности.{S} Његов глас је дрхтао:</p> <p>— Ја се нис |
| ј <pb n="12" /> политичкој ситуацији, о будућности која чека земљу.</p> <p>— Извол'те, господин |
| у мирису дувана, бунтовничке мисли, дах будућности, све оно нешто неизвесно што очекујемо од да |
| едан пас залаја.</p> <p>Посматрајући то буђење свога села, она покуша да хладније мисли о свом |
| о окружавале Чачак.{S} Обрасле у шуму и бујад, оне су дизале озбиљно своје врхове украшене чипк |
| целу себе, сву раскошну младост која је бујала у њеним грудима и сваког тренутка јој истеривала |
| места допирали су гласови о поплави.{S} Бујице однеле мостове, разориле путеве, укочиле цео сао |
| штала.{S} Са реке је допирао потмуо хук бујице и тежак мирис на одроњену земљу.{S} Грађани, у п |
| S} Рекао би да се светлост сјури с неба бујицом.{S} Многобројни прозори на здањима и чатрљама, |
| а маст није, као по обичају, ублажавала бујицу здравља, којим је девојка била обдарена.{S} Руме |
| м једрима и води је непознатим путем ка бујним предгорјима неке нове земље.{S} Мислећи на ту ре |
| озбиљно своје врхове украшене чипком од букава.{S} По гдегде видело се неко раштркано село.{S} |
| а професора коме у том тренутку скидају букагије с ногу и нуде за министра... на професорову ће |
| сам научио читати и писати из сестриног буквара.{S} Школа му је ишла лако, као вода, како се то |
| два три јасена, широко лишће од ораха и букет процветале зове.{S} Горе, надносило се нешто неба |
| им рубом око крила јурила се око једног букета дуде.{S} Низ кириџија корачао је лагано друмом п |
| адржа се на једном споменику, окруженом букетом прецветалог јасмина.{S} Учини му се као да га б |
| ане, без нарочитог договарања, и весеље букне, у толико јаче у колико је дотле избегавано; момц |
| адна, мутна светлост наших, човечанских буктиња!{S} Како представници школа и секата изгледају |
| уги...</p> <p>Младић извуче један џепни булдог, сав зарђан.</p> <pb n="171" /> <p>— Видиш ли ов |
| 6" /> поклон.{S} И кола одмакоше правим булеваром Краља Александра.</p> <p>Вишња оста тако за ј |
| ела.{S} Он се није претварао.{S} Његове буљаве очи биле су се повукле дубоко у своје тесне дупљ |
| елих власи.{S} Остале су му ипак његове буљаве, црне, мокре очи, нечег детињског у осмеху што м |
| гљав, али млад, пријатних, мушких црта, буљавих очију, које су у тренутцима живости изгледале к |
| падала.{S} Њене мисли враћале су се пут Бумбарева Брда, у белу варош на саставу две велике воде |
| је видео краљевство претучено народним бунама, поразом једног кабинетског рата, сталним сканда |
| де се видела уређена баштица и идилични бунар на точак.{S} Пређоше једну њиву, засађену пшеницо |
| атко и воду?{S} Сад је девојка дошла са бунара.</p> <p>Не чекајући одговор, стара жена донесе ш |
| утицао код општине да се праве вештачки бунари, поправљао женама машине, декорисао кафанске сал |
| а, звониле су му као песма наде, утехе, буне; њихова вера у будућност и сопствену вредност унос |
| ци и старице тапшу рукама, одобравају и буне још више, па се, после, годинама прича како су се |
| талом, мени није ништа право.{S} Све ме буни.{S} Нико ме не воли.{S} Са̑м сам.</p> <p>Хтеде још |
| му угледају нову кравату.{S} Тај тип се буни против власти, не да би је начинио бољом, него да |
| ене младу да лудиш,</l> <l>Ако ти никне буника,</l> <l>За мене младу да буниш.</l> </quote> <p> |
| ?{S} У њој се бунио остатак старе душе, бунила се сва њена ранија наивност против извесних крај |
| душно.</p> <p>— Па што ме је оставио? — бунила се она.</p> <p>— Ко је кога оставио? — одговарал |
| сти као од драгог камења.{S} Јата врана бунила су се по уличном дрвећу, дизала се у вис, кружил |
| ир притрча девојци.{S} Њена слика му је бунила главу.{S} Хтео је да опет под руком осети њено т |
| е Чедомир био у њеној соби.{S} У њој се бунила наша девојка из средњег сталежа, бакалинова ћерк |
| о и све враџбине којих је пун њен крај, бунили <pb n="218" /> су јој главу, мучили је као нешто |
| чео је долазити у сукоб са колегама.{S} Бунио се против неправди које су чинили слабијим од себ |
| ји се напио добра вина.{S} Вишњу пак је бунио тај дан, обузимала ју је час топлина, час зима, и |
| , не усвоје Чедино мишљење?{S} У њој се бунио остатак старе душе, бунила се сва њена ранија наи |
| ам човек из старог времена, иако сам се бунио против њега: брак ми изгледа вечито нешто севдали |
| и никне буника,</l> <l>За мене младу да буниш.</l> </quote> <p>Сунце је било још високо.{S} Опш |
| знемирава то тихо језеро здравих живаца бунтовним мислима нових дана и готово јој хтеде рећи: „ |
| ни државног фијакера!</p> <p>Али младој бунтовници беше спремљено још веће изненађење.</p> <p>У |
| ира пред њом, разговор у мирису дувана, бунтовничке мисли, дах будућности, све оно нешто неизве |
| е ко ће више знати на памет тих његових бунтовничких изрека : „Абдикацијом неких владара није н |
| а иде у помоћ, као поклич на освету, на буну.{S} Што му се допадало у тим тренутцима код Беле, |
| {S} Младићу није било добро.{S} Ваљада, бура која се спремала у ваздуху, уносила му је грозницу |
| , ишчупаним дрвећем, нанетим балванима, бурадима и пластовима сена, па ударила преко поља и бац |
| а, где су се уздизале притке процветале бураније и по који усамљен долап, искрпљен блехом.{S} Н |
| внула би несигурно као муња неке далеке буре.</p> <p>Као сви људи који воле књиге, Чедомир је б |
| афе, пиринча, шећера, канте гаса, једно буре зејтина са мерилицама обешеним о ивицу.{S} Око ваг |
| це, станови за послугу и једно изврнуто буре.</p> <p>Кад прође поред те капије и скрену ка Тера |
| а оста тако за један тренутак.</p> <p>— Буржоа! — рече презриво.</p> <p>На њу навали гомила мис |
| д узбурканих таласа, неугашљив пламен у бури, а пред њим се појављивало сунце, чији је златан с |
| це залазило, само другојачије, ћудљиво, бурно, како то природа може да удеси по каткад над том |
| одушевљавати се да се појави у Чачку са бурским шеширом, подгрејавати бајке о миразу и излазити |
| и изливао свој бакар и злато по зеленом бусењу.{S} Радоје је одбијао кратке димове на својој лу |
| ђинђува, водених чаша, ђачких таблица, бутеља коњака и емаљираних шерпи.{S} Газда-Митар тргова |
| имам осам испита на врату.{S} Глава ми бучи, хоће да прсне.</p> <p>— Знам, знам.{S} Ја мислим |
| а.{S} Да се тако продужило, цео државни буџет <pb n="261" /> не би био довољан да заштити народ |
| оба пројекта озакони у Скупштини.{S} У буџет се унесе довољна сума за почетак.{S} Али оба зако |
| са мерилицама обешеним о ивицу.{S} Око ваге, прекривене плавом, дебелом хартијом, били су насл |
| > <p>Воз је одмицао.{S} Кроз прозоре од вагона виделе се разнолике зграде станичне, гвоздене ма |
| , гвоздене машине ружног облика, низови вагона, зеленило суседне баре, а даље, горе, на брегу, |
| ичка станица.{S} Разни колосеци, низови вагона и остала гвожђарија образовала је црну, зарђалу |
| ао Кина, као овај бакалин што је увозио вагоне кафе из Бразилије, као овај у ћошку... с великим |
| ла с одговором, он је откључавао кофер, вадио стара писма, носио их у најнепосећеније кутове ва |
| ад их јој предаде, викну :</p> <p>— Ево важне... лажне новине! </p> <p>Обузимала ју је нервозна |
| Дође јој да рече:</p> <p>— Шта је тако важно било у девојачкој школи?...</p> <pb n="239" /> <p |
| у својој кући.</p> <p>— Шта је то тако важно? — одговори госпа-Матовићка, већ у постељи.</p> < |
| ићева није давала раније готово никакве важности сујеверицама.{S} Она је тако рећи била без рел |
| аго њима.{S} Узлећу, певају, цвркућу по ваздан.</p> <p>— Глупе жеље! — закључила би убрзо затим |
| иза њих се плаве шајкаче, копорани.{S} Ваздух млак.{S} Стреје капљу; по леду се образују поточ |
| кишом плавило се дубоко, у бескрај.{S} Ваздух је био провидан и благ.{S} Није се осећало ни на |
| и која долази из срца.{S} Ћутали су.{S} Ваздух је трептао око њих позлаћен косим зрацима сунца. |
| ржавама где је оморина, тежак, загушљив ваздух, прво, као најнежнији, умиру владари и чланови д |
| ће, већ врло благо, меко, глатко, да је ваздух био као у купатилу.{S} По тротоару је било доста |
| мо је сунце припицало неприродно, те је ваздух био тежак.{S} Учитељица скиде свој палто, пребац |
| ши део дана.{S} С Мораве је пиркао свеж ваздух.{S} По <pb n="210" /> небу се палиле звезде.{S} |
| оново она опојна музика из сна.{S} Кроз ваздух су се преплетале оне плаве и модре траке.{S} За |
| рече при том весело и махну руком кроз ваздух.</p> <p>Узеше топчидерски трамвај.{S} Код једне |
| {S} Дим од лађе развијао се кроз бистри ваздух на све стране тога широког пејсажа.{S} Обала се |
| ну свемоћ, замишљао ју је као море, као ваздух, нешто пространо, благословено, опште, свачије.{ |
| астим очима!{S} Ипак, оне осећају топао ваздух, светлост, огроман простор, слободу.{S} Њихов си |
| а је опет посматрала рит, Дунав, светао ваздух, као да је тражила две беле тице.{S} Њихови погл |
| него што сам мислила.{S} Ја волим чист ваздух, шуму, свој народ, велике хоризонте, природу јед |
| пушка; тица се изви над Дунав, одлете у ваздух и више се не врати.</p> <p>— Жао јој је било сво |
| вету.{S} Вишња је несвесно пила миље из ваздуха тога дана, опијала се присуством човека који је |
| убоко, жедно, као да се подавала млаком ваздуху који се завлачио под рубље.</p> <pb n="309" /> |
| на тишина као сенка.{S} По дијамантском ваздуху вијало се неколико ластавица.{S} Девојку су обу |
| а потпуно здрава, и он је њоме махао по ваздуху, као да би боље доказао оно што је говорио.{S} |
| бро.{S} Ваљада, бура која се спремала у ваздуху, уносила му је грозницу у крв.{S} Руке су му го |
| као пресечен, једна му половина виси у ваздуху.</p> <p>— Долази ли још ко?</p> <p>— Ретко.{S} |
| младића.{S} Тамно жута чарапа од конца вајала је дивно листове њене здраве ноге.{S} Изнад њено |
| и да створиш коју везу...</p> <p>— Која вајда!{S} Они од којих сам очекивао добра беху неспособ |
| ан гост на министарској трпези, па која вајда: несрећан си као све ове пропалице, као овај офиц |
| осталих трговаца и по томе што се није вајкао.{S} Чак ни на порез.{S} Лепо се носио: зими астр |
| помамну: страшна је тада, риче, бесни, ваља храстове, односи ћуприје, <pb n="213" /> рије њиве |
| онда...</p> <p>— Остави ту пушку.{S} Не ваља је показивати у пијаном друштву — прекину га Зариј |
| лније од његова венца!</p> <p>— Кажу не ваља се уносити у кућу — одговори јој Милева поверљиво. |
| еће никад опростити.{S} Реакционари су, ваљада, бесни од једа; министри нису чекали ни оставка |
| че он сигурним гласом. — Ти не верујеш, ваљада, у те бесмислице?</p> <p>— Да, не верујем, Радој |
| ш нешто.{S} Младићу није било добро.{S} Ваљада, бура која се спремала у ваздуху, уносила му је |
| се разболела.{S} Прала јуче кућу, па је ваљада промаја ударила.{S} И говори ја стоци да се угле |
| и да се вечито повлачи у себе, те му је ваљада због тога чаршија дала надимак:{S} Јеж.{S} Стева |
| могло заменити парламентаризам?{S} Ниси ваљада нихилист?</p> <p>Илић се осмехну;</p> <p>— Не зн |
| де за тим, насмејавши се гласно.</p> <p>Ваљада при том прогута мало дима, те се закашља.{S} Бац |
| уж. — Живот је скуп, а човек ми изгледа ваљан.</p> <p>— И ја сам то нешто мислила.{S} Друго је |
| ке врло сјајних мехурића.{S} Суплент је ваљао у мислима оно што му је другарица рекла и понавља |
| их.</p> <p>То је трајало неко време.{S} Ваљда се девојци досади та игра, те, кад једном закуца |
| — Он није био прилика за тебе, геачина ваљевска.{S} Без трага му глава.</p> <p>Илић махну руко |
| били пореклом из једног села на граници ваљевског и ужичког округа, на дивљачној падини планине |
| <p>Чедомир Илић родио се године 1878 у Ваљеву, где је његов отац био рачуноиспитач.{S} Илићи с |
| државну службу, добивши за преписача у Ваљеву, где је начинио целу своју каријеру.{S} Ту се ож |
| ишла лако, као вода, како се то каже у Ваљеву, Кад би учитељ испричао лекцију, о шљиви на прим |
| ође:</p> <p>— Хајдете... хајдете.{S} Да вам покажем бразилијанску марку што сам је купио од јед |
| лићу ? — рече му једног дана Бела. — Да вам шта не фали код нас?</p> <p>— Код вас?{S} Не, госпо |
| верења и своје особине.</p> <p>— Шта да вам кажем, госпођо!... — рече после неколико тренутака |
| смрт, љубав, отаџбина, брак престаће да вам буду мислене именице.{S} Али не бојте се, не бежите |
| {S} Ја сам увек говорио истину.{S} И ја вам кажем — удари гласом Матовић, као да држи предавање |
| на ногу, упита с врата:</p> <p>— А где вам стоје?</p> <p>Најзад их донесе: малене ножиће за во |
| ле ћете ући право у живот.{S} Држава ће вам поверити један посао.{S} Ваша породица, друштво, ст |
| уштво, странка којој припадате, тражиће вам такође извесне обавезе.{S} Све је то озбиљно.{S} Ва |
| ар се тако враћа гостопримство које смо вам указали!{S} Срамота, млади господине...</p> <p>— Ма |
| луцији... и само у револуцији... и опет вам кажем: у револуцији, па ма како ви решили.</p> <p>П |
| е?</p> <p>Он је видљиво патио.</p> <p>— Вама није добро, господин-Илићу ? — рече му једног дана |
| муке нисте претурили.{S} Тек стоје пред вама оне које су најтеже.</p> <pb n="106" /> <p>— Пазит |
| Мени је тако лепо овде, у вашој кући, с вама... кад можемо да разговарамо као пријатељи.</p> <p |
| ваше друштво.{S} Кад разговарам овако с вама, чини ми се да присуствујем. неком концерту, где х |
| 256" /> басен океана.{S} Јурио је тамо, вамо, испитивао, њушкао, маштао, презао, одмарао се од |
| {S} Здрав, млад, ни ружан ни глуп, тамо вамо, па се ми венчамо пре испита...{S} Красан је мој М |
| еме једне шетње кад их је киша ухватила ван вароши.{S} Он је онда гледао у њу кроз будућност ко |
| у.</p> <p>— Ево, на, ево још — викао је ван себе.</p> <p>Али је газдарица већ била изашла.</p> |
| амо може бити.</p> <p>Радоје је радио и ван своје радње.{S} Основао је велосипедско друштво, ут |
| ала Вишња у ноћној кошуљи, боса.{S} Као ван себе, гледала је своју слику, слику не ње, него дру |
| прохте.{S} Међутим, Илић се бавио дуго ван куће.{S} Кад се библиотека затварала, он је онда по |
| из те убоге речице, за коју зна мало ко ван Србије.</p> <p>— Место да нам користи та река, она |
| ерски трамвај.{S} Код једне механе, већ ван вароши, сиђоше с кола и упутише се обоје полако дру |
| очију стакластих као да душа сања неки ванземаљски сан, тело наго, божанствено у својој невино |
| е положио и похађао је Велику Школу као ванредни слушалац.{S} То је био тип своје врсте; док су |
| могао опазити код ње какву промену или ваншколску мисао.{S} Марљиво је радила, чекала стрпљиво |
| иперством и рече у себи:</p> <p>— Он се вара.{S} Њему треба друга жена... жена која ће се посве |
| анствених гласова у нама самима који не варају никад. „Мени треба један искрен друг“ — хтео је |
| Било да купи што за кућу, малопродавци варали су је, продавали скупље, крали на мери, потурали |
| виле, говориле:</l> <l>Како ћемо момке варат’</l> <l>У те ведре, ладне ноћи,</l> <l>У те сјајн |
| и једно другом.{S} Нашто онда?</p> <p>— Вараш се — синуше плаве очи у девојке. — Можда би боље |
| су га други. — Раде, брате мој, па све варнице искачу.</p> <p>— Само тако! — говорио је Радоје |
| а панорама Београда са дунавске стране: варош је почињала нешто даље од обале, из зеленила које |
| азлегала песма радничка. <pb n="176" /> Варош живахну.{S} Хлебарнице почеше пећи хлеб два пут д |
| спуштале процветале вреже од тикава.{S} Варош се губила.{S} Настајале су њиве.{S} Кожа се сад р |
| лавуји.{S} Негде би зашкрипао ђерам.{S} Варош тонула, љушкала се, разливала у ноћи.{S} Девојчин |
| па улицом општински добош на узбуну.{S} Варош се избуди.{S} Река је била разорила брану, заглав |
| културе једном речи.{S} Кажу да је ова варош по свом положају, после Цариграда и Неапоља, најл |
| о тамо, кад се пође са Зеленог Венца ка Варош Капији, па лево.{S} Ту се види један дућан своје |
| е многе раније непријатности.{S} Велика варош на утоци Саве у Дунав чинила јој се понова лепа.{ |
| ах ме је било за тебе.{S} Ово је велика варош, а у њој има злих људи.{S} Да ти се што непријатн |
| у, само његове беху као привезане; цела варош радила је око њега, само се он осећао неспособан |
| као из неке чељусти.{S} Иза њих је била варош: један широк друм, низови кућа и кућерака, накрив |
| их само Београд може показати.{S} И та варош, са белим именом, представи му се црна као гробље |
| тан човек... ти знаш шта радиш.{S} Наша варош дугује ти већ много, за парк, за...</p> <p>— Не, |
| кад куцне девет сати, време спавању, и варош остаје мирна и <pb n="209" /> иста.{S} Пре тога, |
| етролеума и кутијом палидрваца, обилази варош и пали општинске фењере, истакнуте на тробојним д |
| е у салону тек кад има још некога.{S} У варош, и кад би излазила, ишла је у пратњи госпа-Клеопа |
| ог изговора.</p> <p>— Мајка је изашла у варош — одбрани се девојка. — А други?...{S} Брига ме ј |
| вотом и смрћу, па се слободно упућује у варош.{S} После се сети његовог дома на Врачару, скромн |
| и своју оскудицу.{S} И они се вратише у варош још веселији него што су пошли, трчећи, прескачућ |
| милу осталих, дигнуо се брзо и отрчао у варош.{S} Срео би тада овог или оног друга.{S} Они су б |
| иже нехотице и рече:</p> <p>— Хајдемо у варош.{S} Доцкан је.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| нека врста старијег брата, пратио их у варош, окопавао им баштице за цвеће, позивао њихове дру |
| b n="35" /> у школи, видела је сад нову варош пуну младих људи, који се боре против живота и за |
| привиђало као да иза ње види једну нову варош, испреплетане жице, стотине точкова у покрету, го |
| раћале су се пут Бумбарева Брда, у белу варош на саставу две велике воде, и изазивале слику сту |
| емљу и прети да једног дана збрише целу варош.{S} Међутим, она нам нуди хиљаде руку, да нам ола |
| а, чије би струје ноћу осветљавале нашу варош, наша села, путове, а дању покретале занатлијске |
| му као соко са скрханим крилима.</p> <p>Варош се спасла, али од <hi>електрике</hi> није се више |
| ки дан потукао <pb n="293" /> са једним варошанином и ударио га тако страшно ножем у трбух да г |
| азне ћутале, празнички изглед.{S} Изнад вароши, дизало се безизразно, пространо небо, у којем с |
| у и разговарају преко улице.{S} На сред вароши уздиже се велика, старинска црква са гломазним к |
| орили кућни посао и честа рађања, од те вароши која дрема на пригревици украј Мораве.{S} Покуша |
| дана, кријући се тек форме ради.{S} Из вароши се доносиле трубе платна, разне чипке, конци, св |
| ежао даље од њих.{S} Тада би одлазио из вароши, у околне паркове, брда, шуме.{S} Ни ту се није |
| радински.</l> </quote> <p>На изласку из вароши указа се Морава бистра, умиљата, осенчена зелени |
| тирале дуге пољане, ниска брда, две три вароши и велико београдско небо.{S} Могло је бити око о |
| ље, горе, на брегу, белео се један крај вароши под небом сивим као миш.{S} Београд се удаљавао |
| о дућан у главној улици коју чини у тој вароши пут Крагујевац—Ужице.{S} То је била права тргови |
| т у селу, олакшавати му везе с оближњом вароши и даљим пијацама, организовати сталну бригу за н |
| тисак на Вишњу.{S} Она се мирила са том вароши, заборављала је на рђаве часове које је у њој до |
| природа може да удеси по каткад над том вароши, широм отвореној мађарским пустарама.{S} Црни, в |
| једне шетње кад их је киша ухватила ван вароши.{S} Он је онда гледао у њу кроз будућност која о |
| и трамвај.{S} Код једне механе, већ ван вароши, сиђоше с кола и упутише се обоје полако друмом. |
| му се досадило све, он је излазио изван вароши и лутао по околини дуго, до самог мрака.{S} Поне |
| а ће још дуго падати.</p> <p>— Али и до вароши је дуго — примети она. — Склонимо се негде, ако |
| ра.{S} Изишли су из школе, па врљали по вароши без циља, избегавајући посећена места.{S} Они су |
| , Чедомир изиђе из куће, па је врљао по вароши бесциљно.{S} Око пет сати пут га нанесе поред је |
| соколи...</p> <p>Увече је одјекивало по вароши од пуцњаве лагумова.{S} Парчад од камења дотерив |
| шког парка.{S} Било је прехладило.{S} У вароши се осећала извесна живост. <pb n="64" /> Сељаци |
| } Деци је шила хаљине најскупља шваља у вароши.{S} Сваке <hi>сезоне</hi> т.ј. сваког пролећа и |
| ћом.{S} Њихова клупа је била најлепша у вароши.{S} Други су седели на сандуцима, на даскама зак |
| е лепо да се девојке задржавају доцно у вароши — приговори јој стара жена.</p> <p>— Не знате ви |
| а је узео за руку; у пекарници на крају вароши купили су хлеба и сира. <pb n="302" /> На једном |
| журе.{S} Једни су већ одмицали у правцу вароши.{S} Радоје уста.{S} Пред њим блесну опет Морава, |
| о око ње, уверавало ју је у нови живот: варошка галама, начитани другови, одушевљене другарице, |
| је већ наваљивала са истока и падала на варошке куће беле, сивкасте, црвене, црне, <pb n="81" / |
| {S} Иза једне шумице примећивао се кров варошке цркве, прост и достојанствен.{S} Све беше лепо, |
| дође: научна открића, романе, извештаје варошке штедионице, страначке листове, уџбенике из стар |
| чно са села или, ређе, из какве пропале варошке куће.{S} Они су још у десетој години осетили на |
| у фирму пољопривредних справа, уређивао варошки парк, калемио воће на рационални начин.{S} Шта |
| се палиле звезде.{S} На ћошку светлуцао варошки фењер.{S} У оближњој башти натпевали се славуји |
| света што празником пре подне излази у варошки парк.{S} Весела женскадија, која нема брига око |
| ица чија се имена спомињу, мешала се са варошким девојкама, седала крај прозора и тражила своје |
| исма, носио их у најнепосећеније кутове варошких паркова, и ту их поново читао, разгледао сваку |
| ра за дизање разних споменика, деловође варошких читаоница, хоровође певачких дружина.</p> <p>У |
| позва, њу и Милеву, да изађу у шетњу до варошког парка.{S} Било је прехладило.{S} У вароши се о |
| .{S} Своје мисли налазио је шетајући по варошкој околини коју је називао природом.{S} Потврђења |
| евао друштвени тенор, иначе књиговођа у варошкој штедионици, слободно, као да је у механи;</p> |
| вора, водио поред Батал-џамије право на варошку <pb n="273" /> периферију.{S} Вишњине загасите |
| као што рекох.{S} То је што сам имао да вас посаветујем као млађег колегу... ви разумете?</p> < |
| , о млинари!{S} Спавајте мирно.{S} Нека вас петао узалуд опомиње да је дан свануо...{S} Нимфе ћ |
| p>Он јој приђе.</p> <p>— Ја сам љута на вас — дочека га Бела, држећи непрестано само главу пром |
| а вам шта не фали код нас?</p> <p>— Код вас?{S} Не, госпођице — одговори он, мало изненађено. — |
| да дочекам у својој рођеној кући, гром вас спалио... од човека кога хлебом хранимо...</p> <p>— |
| ницу, с предавања на предавање.{S} Нико вас није питао: шта ћете и кога тражите ?{S} Слобода, д |
| школу и постати јаван радник.{S} Стало вас је скупо док сте дотле дошли.{S} Али још све муке н |
| ћу их се одрећи.{S} Јест... „Одрећи ћу вас се...“ говорила сам им, „јавно, преко новина, да це |
| човечанство.{S} Не могу да примим да је васељена створена ради гомиле глупака.</p> <p>Девојка с |
| ми стојимо још далеко од истине, пошто васељенска загонетка измиче нашем схватању, пошто нико |
| .{S} У осталом, он је тако замишљао час васкрса мртвих, страшни суд, кад је у њега веровао.</p> |
| ана, величанствена визија младе девојке васкрсавала је, као митолошке тице из пепела.{S} Боле ( |
| остима простог народа, као да су у њему васкрсавали <pb n="3" /> претци његове мајке, ћерке цин |
| е.{S} Само у светим књигама говори се о васкрсењу.{S} Али има нешто боље.{S} По некад живот изв |
| а, он се бранио неким руским принципима васпитања деце у слободи.</p> <p>— Нек се развијају по |
| је заборављала прво правило свога новог васпитања да млада девојка бира себи мужа потпуно свесн |
| њење својих сопствених потреба.{S} Њено васпитање, које јој је обезбеђивало срећу у очевој кући |
| ојих вршњака.{S} Оскудевали су му за то васпитање и средства.{S} Отац му је умро још док је био |
| у му били ближи по њиховом једностраном васпитању, по средствима, по темпераменту.{S} Он је међ |
| розницу у крв.{S} Руке су му гореле.{S} Ватра му ломила тело.{S} Кад би га неко ма и очешао, за |
| те вечери.{S} Обузимала ју је нека лака ватра, која се слатко гасила при додиру чистог рубља.{S |
| о је не чу.</p> <p>Девојку је обузимала ватра све више.{S} Слика Чедомира, његовог загрљаја и о |
| у је вејао снег.{S} У пећи је пуцкарала ватра.{S} Човек се ту осећао добро <pb n="140" /> као у |
| ушевљавале друге мисли, обузимала га је ватра, осећао се задовољан што је ту, поред ње, што је |
| риличи ти. </p> <p>Девојка се склони од ватре за тренутак.{S} Онда узе неки други посао.{S} Рад |
| ли му још све нисам рекао...{S} Имаш ли ватре?</p> <p>Илић му пружи кутију с палидрвцима, и упи |
| е отац да то ради.</p> <p>Прљила се око ватре, руке су јој пуцале од сапунице, крста је болела. |
| и противник.{S} Овако, она је била њена ватрена поборница, није могла да схвати свога друга и п |
| не постоје науке, него Наука.{S} Он је ватрени присталица позитивистичке философије.{S} Он при |
| ркве, са златним крстом, који се сија у ватри сунчане светлости.{S} Усред тог великог предела, |
| ве очи <pb n="71" /> сијале оном својом ватром, јако као крст на старинској цркви.</p> <p>Вишња |
| отасте очи синуле би најдубљом љубавном ватром, да се одмах после замраче другим, леденим погле |
| је горело сво, обузето неком унутарњом ватром.{S} Очи су гледале укочено.{S} Зуби се белели ис |
| селу, приређивала је зора величанствен ватромет.{S} Аница потрча хитро да поврати своју другар |
| ема њему.{S} Како је млака вода хладила ватру њених руку, како је поветарац дувао свеж и шапућу |
| че јој мајка кад је виде како потаркује ватру. — Није то за тебе, не приличи ти. </p> <p>Девојк |
| предмета, одушевљавајући се, па падао у ватру и грмео.{S} Онда није штедео никога: свога оца ни |
| то дода, али је већ млади човек падао у ватру грдећи реакцију, реакционаре, цинцарски свет, те |
| чаног.</p> <p>— Ја се озбиљно бринем за ваш опстанак у државној служби — приметио му је директо |
| пације!{S} Ваши хоризонти остаће тесни, ваша схватања плитка.{S} Треба храбро поћи ка идеалу но |
| Држава ће вам поверити један посао.{S} Ваша породица, друштво, странка којој припадате, тражић |
| губите интерес за науком.{S} Али то је ваша лична ствар.{S} Мене се она као директора не може |
| имала у рукама.</p> <p>— Збиља, ја сам ваша пријатељица? — упита затим, притварајући врата.</p |
| родно место.{S} Оно је врло лепо кад је вашар, окружна трка, задушнице... нарочито кад <pb n="3 |
| пањевима.{S} У кафанама је врило као на вашару.</p> <p>— Овим сељацима засја електрика пре него |
| .</p> <p>— И сем тога, мени је пријатно ваше друштво.{S} Кад разговарам овако с вама, чини ми с |
| } Не застаните на путу еманципације!{S} Ваши хоризонти остаће тесни, ваша схватања плитка.{S} Т |
| весне обавезе.{S} Све је то озбиљно.{S} Вашим именом и угледом јамчићете за исправност својих п |
| и широког врата, па рече значајно: — У вашим годинама, сиротиња није зазор,</p> <p>Чедомир поц |
| то питање!{S} Мени је тако лепо овде, у вашој кући, с вама... кад можемо да разговарамо као при |
| </p> <pb n="137" /> <p>— Како је лепо у вашој соби!</p> <p>Без размишљања, Чедомир понуди девој |
| остав’те човека!...{S} Пробисте му уши вашом дреком.</p> <p>Од лекције није било наравно ништа |
| руницом као звезда.{S} У жалфије се пла̑ве длакава, лепљива уста.{S} Хајдучка трава диже скромн |
| је Вишња пришла Чедомиру.{S} Дан је био ведар.{S} По плавом се небу мицало неколико малих, свет |
| је била мирна.{S} Напољу се ноћ ширила, ведра и ћутљива.{S} Та пространа тишина притискивала је |
| > <l>Како ћемо момке варат’</l> <l>У те ведре, ладне ноћи,</l> <l>У те сјајне месечине?</l> </q |
| утали су сунчеви зраци.{S} Небо је било ведро.{S} Тек по неки облак био се зауставио у мору отв |
| ким колегиницама.</p> <p>Напољу је било ведро.{S} Само је сунце припицало неприродно, те је ваз |
| ио више него што би однео, а бојао се и ведрог неба које му прети сушом непрестано.{S} Око плот |
| теби одбио.</p> <p>Сунце је клизило по ведром небу.{S} Морава је жуборила иза једног врбака.{S |
| своје године.{S} Чедомир је, намрштених веђа и суморно, палио своју цигару.{S} Девојки је један |
| ело, као у жандарма, крупну главу, црне веђе, круто држање, набељене образе и офарбану косу; по |
| евици украј Мораве.{S} Покушавала је да веже своје мисли за свакидашње кућне ситнице, трудила с |
| новљава једну врсту ропства.{S} Идеална веза између човека и жене постоји, за мене, једино у сл |
| о се откопчао, те се видело парче белог веза на кошуљи.{S} Вишњу обли румен.{S} Учини јој се да |
| без сигурног прихода, без пријатељских веза и заштитника, права друштвена нула, некористан ник |
| код маловарошана, који не признају овим везама њихову невиност.{S} Додуше, она му је писала, те |
| азговарали о лаким стварима, о интимним везама, и он им није смео прилазити, он је бежао даље о |
| заједно.{S} Ми смо били везани присним везама једно за друго.{S} Време, ћуд или неки глуп несп |
| {S} Али млади студент био је за њу јаче везан него што је сâм мислио.{S} Раскид са породицом му |
| у реч која је тако тесно везана за нас, везана везом најмилијег човека на земљи, оца нашег?</p> |
| да избегавати ту реч која је тако тесно везана за нас, везана везом најмилијег човека на земљи, |
| " /> да посети све те ствари, тако уско везане за њу, да им каже да се вратила, да постоји, да |
| људе <pb n="57" /> и ствари тако тесно везане за њен дотадањи живот.{S} Узалуд се девојка бори |
| ати.{S} Међутим, ми смо за народне масе везани хиљадама многостручних задатака. <pb n="33" /> О |
| марамом на глави, чији су крајеви били везани испод браде.{S} На извесном остојању од њих кора |
| ли целу младост заједно.{S} Ми смо били везани присним везама једно за друго.{S} Време, ћуд или |
| гово биће и његова земља били су у њему везани чврстим спонама, наслеђеним још од његовог праде |
| 149" /> Осећала је да је њено цело биће везано за њега.{S} Њено срце грчило се у мукама.{S} У њ |
| утног тренутка, на ум му је, без икакве везе, долазило питање :</p> <p>— Шта ли сад ради Вишња? |
| ће.{S} Он није хтео да склапа озбиљније везе, он није тражио <pb n="110" /></p> <p>у њој звезду |
| и, јер би онда требало да исприча своје везе у кући министра Матовића, да објасни ону вожњу у к |
| ћи многе железничке пруге, развити јаче везе са иностранством даљим од непосредних суседа.{S} З |
| ве је то Бела испричала Илићу брзо, без везе, задихано, као да је онај младић Краљ Отац или нек |
| во!...{S} Општи ниво! — понављао је без везе.</p> <p>Изнад обале, коју су радници откопавали, п |
| љења?</p> <p>Његове мисли су ницале без везе, никаквог реда није било међу њима.{S} Независно о |
| пустити оно што је недопуштено, укинути везе између оца и сина, мајке и кћери, учитеља и ђака?{ |
| књижара у ђачком кварту, па је ступио у везе и с антикварима на обалама Сене.{S} Затим се дао н |
| гурати безбедност у селу, олакшавати му везе с оближњом вароши и даљим пијацама, организовати с |
| а застрвена домаћом тканином и опкољена везеним јастуцима, орман од лажне ораховине, талијанска |
| у ред, кад обоје нађу користи у својој вези; понављам, брак је на првом месту акт озбиљан, хла |
| вни живот и ми сами налазимо се у уској вези и солидарности са земљом у којој смо рођени, са ра |
| пре отресе куће, за коју га ништа није везивало, и нађе се са својим вршњацима, децом такође и |
| беспослицама, неговала је нешто цвећа, везла по коју мараму, читала, по каткад, сензационе ром |
| опет играла кумаша са Милевом, доцније везла, плела и ћаскала по обичају.{S} Остојић је био не |
| оја је тако тесно везана за нас, везана везом најмилијег човека на земљи, оца нашег?</p> <p>Виш |
| му.{S} Сети се Чедомира.{S} Доведе га у везу с министровом ћерком.{S} Сети се његова ћутања на |
| ер се у органском свету не зна за такву везу; неморалан, јер се обавезујемо за нешто што није у |
| ћеш успети.{S} Треба ти да створиш коју везу...</p> <p>— Која вајда!{S} Они од којих сам очекив |
| умешао.{S} И Чедомир је прекинуо сваку везу са својом породицом.</p> </div> <div type="chapter |
| е обоје на наслоњачу.</p> <p>На пољу је вејао снег.{S} У пећи је пуцкарала ватра.{S} Човек се т |
| а, слобода.{S} Могао је живети неколико векова а да му се не досади.</p> <p>Међутим, Бела се ни |
| еснаест дана, шеснаест година, шеснаест векова требало му је да пређе од уранка на једној падин |
| онтинент далеко од Београда, за стотину векова од присутног тренутка, на ум му је, без икакве в |
| ле недокучивих тајна.{S} Ушло се у прве векове земље.{S} Сазнало се како су планине рођене, как |
| министара, један милионар и тако даље, веле, да су прошли кроз две собе из којих се састоји <p |
| знатог опозиционара, који је осуђен као велеиздајник и сад се налазио у Пожаревцу, на робији.{S |
| јни, у коју се прво ступало при улазу у велеиздајников стан.</p> <p>И то није било све...{S} Ве |
| одиле, те хоће да и ти окусиш... „Знам, вели, да их се Вишња зажелела у Београду".</p> <p>Некад |
| женираш.{S} Тетки си се јако допала.{S} Вели, красна цурица.{S} Него, кажем ти — подвуче стара |
| ију!{S} Бела ми је сад признала све.{S} Вели, заволела је Чедомира још чим га је видела... мног |
| вила, плаче, суза јој сузу не стиже.{S} Вели, ни кошуље му не доноси.</p> <p>— Па, купиће је, с |
| >— И он га је купио?</p> <p>— Купио.{S} Вели ми, тај ми носи педесет гласова.{S} Дао је две бан |
| дан надничар са самаром пуним цигаља. — Вели, неће више да носи цигље... то му је испод достоја |
| е него што је он био уопште способан да вели, лудо, смртно.{S} У том тренутку је имала право.{S |
| рактично... за машинисту на пример, али вели, мора да се иде од куће, можда на страну, па су тр |
| римала без сенке неповерења.{S} Русија, велика, света Русија, матушка словенска, све је у њој м |
| ле ти сад чуда!{S} Хвалимо те, Господе, велика су дјела твоја.</p> <p>— Сад копају брану и јаз. |
| авила је многе раније непријатности.{S} Велика варош на утоци Саве у Дунав чинила јој се понова |
| p>— Пиј, проводи се, уживај младост.{S} Велика дела долазе сама по себи.{S} Живот је дуг, прија |
| ка.{S} Распуст се приближавао крају.{S} Велика Школа почињала је поново да оживљава.{S} По њени |
| ним вратима, обојеним фирнаезом, са два велика прозора, пуна шољица, кутија од <hi>вешплава</hi |
| човека на посао, пружа му подстрека за велика дела; општење са њом даје радости, одмора, утехе |
| } Земља се клизала.{S} Помрчина је била велика.{S} На пола улице застаде да предахне.{S} Тада з |
| азује шиваљке.</p> <p>— Штета није била велика — рече јој једном кад је срете и поведе говор о |
| ан-Машино Зданије</hi>, где се налазила Велика Школа, имало је нечега пријатељског, свога.{S} О |
| кроз ниске гране својих врба, позива на велика дела, узвишен рад.{S} Гледао сам је толико пута. |
| д је да помогнем мајци.{S} Наша је кућа велика.{S} И затим, доста сам потрошила очевих новаца з |
| ња — осмехну се Радоје сажаљиво. — Наша Велика Школа зна само да фабрикује немоћне чиновнике; о |
| на свом образовању и спрема се да буде велика и мила сарадница на препорођају родног краја.{S} |
| дговарао је дечко одсечно. — „Немац" је велика прзница; за најмању ствар отера ме на место! <pb |
| а — страх ме је било за тебе.{S} Ово је велика варош, а у њој има злих људи.{S} Да ти се што не |
| рећан што не плаћа стан.</p> <p>— То је велика рента, као мираз од педесет хиљада — говорила му |
| ашто ми њу заборављају?{S} Зар она није велика, главна наша река ?{S} Од ужичких голија и врањс |
| о дуго, па сам дошао до закључка, да се велика зла не чине намерно, с предумишљајем, већ... она |
| тављен.{S} На његовој тоалети видела се велика разлика.{S} Имао је нов таман костим, претенциоз |
| ту кујну.{S} У једном удубљењу крила се велика постеља, заклоњена црвено мрким завесама са жути |
| а и непросвећене администрације, где се велика смелост не поклапа са општим скептицизмом.{S} Ко |
| реко улице.{S} На сред вароши уздиже се велика, старинска црква са гломазним кубетом од лима.{S |
| вао усамљен сеоски друм, једна механа и велика, пространа шума.{S} Тада духну ветар.{S} Лишће у |
| ика дела...{S} Не знам тачно каква, али велика несумњиво.{S} Другојачије не може бити.</p> <p>— |
| ставила у Београду, који је такође имао велика одушевљења за бољи живот, за нова прегнућа.{S} С |
| S} Пред њом се указа гомила света, тако велика као да се скупио народ са целе планете.{S} Сви с |
| у се налазила гвоздена пећ, несразмерно велика према самој кујни.{S} По зидовима су висиле изри |
| као и многи други, доживео је пред смрт велика разочарења.{S} Расцеп у демократији, који је поч |
| отменом држању, доказује колико је већ велика девојка и да су јој нашли момка.{S} Отац јој је |
| ко.{S} Свет је простран.{S} Мене чекају велика дела...{S} Не знам тачно каква, али велика несум |
| ди да се одмори.</p> <p>— Напољу је још велика врућина — рече она — а, Бога ми, ни наша кућа ни |
| и, позоришта, па онда улице пуне света, велике димензије, ширина, слобода.{S} Могао је живети н |
| Ја волим чист ваздух, шуму, свој народ, велике хоризонте, природу једном речи.</p> <p>Радоју се |
| <p>Нешто се од тога већ остваривало.{S} Велике наднице привлачиле су сељаке из околних села, па |
| Мани се, Бела — викну јој мајка с прага велике куће. — Он није био прилика за тебе, геачина ваљ |
| као дрво под покислом кором.{S} Зграда Велике Школе бацала је дебелу сенку чак преко улице.{S} |
| .{S} Те груди!{S} Чиниле су јој се тада велике, тешке, уочљиве, сваком видне, да их је хтела са |
| су се жалили на врућину, на прашину, на велике цене.{S} Овог пута њен се поглед следи.{S} У дне |
| арева Брда, у белу варош на саставу две велике воде, и изазивале слику студента Илића.</p> <p>Ј |
| дошла опет једна карта, са сликом неке велике зграде и краја улице, која се губила у низини св |
| узме што да закрпи, закрпе су изгледале велике, ружне.{S} Узалуд се трудила.{S} Њена права симп |
| Око пет сати пут га нанесе поред једне велике грађевине, којој су мајстори довршавали трећи сп |
| на крупна сенка спусти се низ степенице велике куће, додирну шимшир, проклати се по калдрми од |
| само у кошуљи.{S} Био је у првој години Велике Школе.{S} Дошао је кући око пет сати из јутра, п |
| а.{S} За то је требало извршити две три велике финансијске операције.{S} Нашло се људи доиста о |
| ла другојачија него у осталих.{S} Избио велике прозоре, ударио једноман окна, метнуо ролетне, н |
| једноман окна, метнуо ролетне, набавио велике ормане, споља лак, а унутра сомотска постава.{S} |
| безазленом радошћу као што деца чекају велике празнике.{S} Он их је волео готово исто толико к |
| стајали су непомични.{S} Сребрну траку велике реке није кварио никакав брод.{S} Од Београда се |
| b n="142" /> <p>Њу пак, одушевљавале су велике идеје.{S} Чинило јој се да је поново рођена.{S} |
| а, он је постојао, он је био примамљив, велики, са својим златним вратима, мраморним стубовима, |
| отвореној мађарским пустарама.{S} Црни, велики летњи облаци извирали су иза Земуна, сакривали с |
| ено. --- Мене чека живот необичан, јак, велики.{S} Он мора доћи.{S} Ја имам времена.{S} Ја не с |
| а крају крајева, јер он хоће живот пун, велики, али чист, јасан, без утишавања савести и попушт |
| ћи нешто романтичније... пролеће, небо, велики празник, долазак Чедомиров у црном оделу к мени. |
| чатрље које дотле није примећивала.{S} Велики женски шешири по најновијој моди, изложени по ду |
| ри земљи, побелео од кише и времена.{S} Велики џбун јоргована надвишавао је ограду и пружао сво |
| г размака... <pb n="289" /> ти си имала велики цвет... на железничкој станици се формирао један |
| прозрачној сивини причињавала као какав велики божур у некој чудној земљи гатки.{S} Коса јој је |
| > <p>Учинило му се да се остварио његов велики сан.{S} Живот многољудног града свидео му се.{S} |
| а у њих, у њино брзо остварење, у њихов велики принцип: „сваком по способности, свакој способно |
| аде, мој бели лабуде!...{S}" Београд је велики, мислила је тада, он је као море: путеви су безб |
| д куће, можда на страну, па су трошкови велики, а...{S} Није довршио реченицу, јер није хтео пр |
| чица уз двориште.{S} У салону се запали велики лустер, а електрично звонце позва собарицу да по |
| е главе.{S} Она је кроз њу гледала свој велики Београд.{S} По неколико пута преко дана излазила |
| та.{S} Хајдучка трава диже скромно свој велики бео цвет.{S} Љутићи су жути као очи у мачке.{S} |
| н за школским клупама, а испуњава један велики део престонице.{S} Њихова љубав?{S} То је управо |
| боса, само у кошуљи.{S} Носила је један велики формулар и молила га да јој то испуни, јер, каже |
| реко Батал-џамије.</p> <p>То беше један велики празан простор, зарастао у траву.{S} Неколико ст |
| према њима.{S} Ствари око њих бацале су велики хлад.{S} Девојка обори главу, и посматраше дуго |
| кидашњости.{S} Ето ти кључа да постанеш велики у очима оних који те окружују...{S} Је ли, Марја |
| то: што год има добила је од тог оца са великим, меснатим носем, од те мајке, коју су изморили |
| више.{S} Међутим, земља је стајала пред великим радовима.{S} Морало се извршити наоружање војск |
| ама.{S} Само је био незграпан са својим великим канабетом, нешто суморан са тешких завеса које |
| пштини, разним министарствима и осталим великим надлештвима, где је рад мањи, а плата већа.{S} |
| рочитаним књигама, о Зарији Ристићу и о великим врућинама у Београду.{S} Ипак, пишући о тим про |
| е, под којим је меланхолични Чачанин, с великим сламним шеширом као мангала, чувао свој мâл сур |
| афе из Бразилије, као овај у ћошку... с великим носем што тера мртвачка кола.{S} Еј, Марјане, к |
| пођама на шеталишту, знају за девојке с великим миразима.{S} Њима је свеједно који режим влада, |
| се будио пред вече, као одахнувши после великих врућина.{S} Прозори су гледали у врт, чије воћк |
| — одговори она полагано. — Живи се без великих брига.{S} Дужности нису тешке. <pb n="274" /> И |
| тојало.{S} Пун рђавог искуства о правди великих према малим, јаких према слабим, он је брзо пос |
| рече готово гласно.</p> <p>Тада се сети великих планова Радојевих и целог његовог говора на Мор |
| тине народа не зна ни читати ни писати, велико знање смета.{S} Довољно је ако се прочита десета |
| </hi>...</p> <p>Том приликом скупило се велико друштво, како је то ретко у паланци.{S} Тамо се |
| ге пољане, ниска брда, две три вароши и велико београдско небо.{S} Могло је бити око осам часов |
| вао одају као нешто живо.{S} То је било велико, то је било страшно, час тишина смрти, час узбун |
| кнеза са својеручним потписом.{S} Једно велико огледало на ногарима попуњавало је празнину изме |
| .</p> <p>Илић осети да је сад дошло оно велико, оно страшно, језиво што је очекивао.{S} Он задр |
| да тако гледа како зора свиће.{S} Нешто велико и утешно долазило јој је из тих коњских ногоступ |
| много одушевљења, воље де се ради нешто велико, смелости да се кида са свиме што је старо, штет |
| ?</p> <p>— Кажу — додаде друга девојка, великог носа и зелених очију — која нагази на вилинско |
| S} Он је био човек ситних, живих очију, великог чела са дубоким залисцима, пљоснатих ушију, нео |
| n="19" /> је себе већ тада прогласио за великог човека.</p> <p>Кад је ступио на Велику Школу, о |
| и су пали за Отаџбину, по речима једног великог песника прошлог столећа, заслужују да на њихове |
| е библиотеку, израдио кредит код једног великог књижара у ђачком кварту, па је ступио у везе и |
| у ватри сунчане светлости.{S} Усред тог великог предела, стајао је Радоје, скромно, готово пони |
| међе накострешене браде, ниског раста и великог трбуха, чиновничића с малим квалификацијама кој |
| ва привиђења.</p> <p>— Матовић ће имати великог утицаја на развитак даљих догађаја.{S} Он ће не |
| а у Београду: стан, храна, пријатељство великог човека и нешто у готову!{S} Она није знала само |
| ешне грешке о основне ствари праштао је великодушно.</p> <p>— Па што ме је оставио? — бунила се |
| сто нечастивих.{S} Јован им је опраштао великодушно, говорећи:</p> <p>— Не треба људима замерит |
| им, стварима које је слушала, читала на Великој Школи.</p> <p>Једном приликом запали јој се кец |
| попа.</p> <p>Вишња се добро осећала на Великој Школи.{S} Академска слобода јој је пријала.{S} |
| о.</p> <p>Идућег дана, Вишња га нађе на Великој Школи по свршетку једног семинара.{S} Изишли су |
| пуст.{S} Влажна пољана дисала је новом, великом надом.</p> <p>— Што ми то раније ниси рекао ? — |
| вртовима, попречним улицама и по неком великом грађевином.{S} Лево се видик губио преко голог |
| писмо од Вишње.{S} Оно је било у једном великом пословном завоју зелене боје, с натписом радње |
| ј пољани усред престонице.</p> <p>У том великом простору видео се само један човек, продавац уш |
| може бити, рођака завиди рођаку што је великошколац, образован човек, виши од ње.{S} И млада д |
| нтарних режима.</p> <p>Други тип је био великошколац-политичар.{S} Он не пази на спољашњост; па |
| У клубу, који је носио звонко име Група Великошколаца Социјалиста, почело је да долази до разми |
| ник, још две три великошколке, неколико великошколаца, један Јеврејин, трговачки помоћник, па и |
| , артиљеријски поднаредник, још две три великошколке, неколико великошколаца, један Јеврејин, т |
| аџбини, по изузетку се представљају као великошколци, праве слатко лице познатијим госпођама на |
| ист другог разреда прочитао је Одисеју, велику, дебелу књигу у зеленим корицама, у преводу неко |
| ено, претвори се у <pb n="133" /> жену, велику, одраслу, снажну, развијену и потпуну.</p> <p>Ил |
| себи.</p> <p>Тек на кондицији дозна за велику новост која се још од подне шапутала по породица |
| није трпео примедбе.</p> <p>Кад дође на Велику Школу, Лазаревићева се баци на студије врло озби |
| ег:</p> <p>— Не... не, ти нећеш доћи на Велику Школу.{S} Ти нећеш бити довољно јака да извојује |
| великог човека.</p> <p>Кад је ступио на Велику Школу, он је тамо нашао два оделита типа међу св |
| чку имао добар апетит, извлачио из џепа велику мараму за један крај, као заставу, брисао нос на |
| рјаша, матуру није положио и похађао је Велику Школу као ванредни слушалац.{S} То је био тип св |
| сад могао боље видети салон.{S} Примети велику библиотеку, пуну повезаних <pb n="10" /> књига.{ |
| да долази тренутак кад ће наука открити велику тајну, одговорити на последње <pb n="266" /><hi> |
| еткова — рече јој мајка, показујући јој велику дињу. — Дао Бог па родиле, те хоће да и ти окуси |
| ... те поређане хартије, ту архиву, већ велику.{S} И уверени присталица материјалистичке филосо |
| питању, начелне разлике не представљају велику сметњу.{S} Међутим, то није било могуће.{S} Он н |
| д је требало да се растану, начинили су велику шетњу, обишли су готово сва места својих састана |
| ародности у Турској вера представља још велику чињеницу.{S} С начелних распра прешло се на личн |
| романтично за Београд.{S} Знао сам ја, велим...{S} Не би ти долазио код <hi>Еснафлије</hi>.{S} |
| и шаљем нешто новца кад и ово писмо.{S} Велим, нек ти се нађе ако се наканиш.{S} Ако ти је то м |
| ече, пара...</p> <pb n="105" /> <p>Него велим, да му кажем нек долази код нас на храну.{S} Њему |
| дговори Вишњина мајка. — Ја јој једнако велим да изађе у друштво, да се разоноди, а она неће, < |
| и раштрканом селу, приређивала је зора величанствен ватромет.{S} Аница потрча хитро да поврати |
| цијама домина, у густом диму од дувана, величанствена визија младе девојке васкрсавала је, као |
| методе тако поуздане; чудни проналасци, величанствена открића долазила су једна за другим.{S} Т |
| итете.{S} Ти очекујеш предусретљивост и величанствене умове, а тебе вреба фарисејство и глупост |
| вога детињства смешећи се љубазно њеним величинама.{S} Ето главне улице њеног родног града: јед |
| ему, више постеље, висио је у природној величини портре Матовићев, рад једног од наших старијих |
| треба помислити на све.</p> <p>— Право велиш — одговори бакалин замишљено. — Де, да ми сачиниш |
| илници што су свирали војничке маршеве, велосипеди, шиваће машине.{S} Оде чак кућа и имање.</p> |
| радио и ван своје радње.{S} Основао је велосипедско друштво, утицао код општине да се праве ве |
| едала је на врата где је синоћ оставила венац.</p> <p>Он је стајао на истом месту, недирнут.{S} |
| жи какво угодно место да седне и сплете венац.{S} Око ње се простирала таласаста равница на дал |
| вори јој Милева поверљиво. — Него обеси венац више капије, па ако га преко ноћ нестане, знај да |
| гледа, <pb n="222" /> посматра њу и њен венац са жаљењем и као хоће да јој каже:</p> <p>— Тако |
| утака. — Празна је, држим само неколико венаца лука.</p> <p>— А шта ћеш му за ствари?</p> <p>— |
| ећа... да ли има шта умилније од његова венца!</p> <p>— Кажу не ваља се уносити у кућу — одгово |
| То је било тамо, кад се пође са Зеленог Венца ка Варош Капији, па лево.{S} Ту се види један дућ |
| олином.</p> <p>— Дај да ти помогнем око венца — рече затим и посади се поред своје комшинке.</p |
| јке су цвеће брале,</l> <l>Цвеће брале, венце виле,</l> <l>Венце виле, говориле:</l> <l>Како ће |
| пуштени и с фигурама купидона који држе венце испод прозора, овај је дом чинио леп и отмен утис |
| </l> <l>Цвеће брале, венце виле,</l> <l>Венце виле, говориле:</l> <l>Како ћемо момке варат’</l> |
| а црвеном, одроњеном земљом и плаветним венцем удаљених планина у дну.{S} С друге стране, обала |
| вним канцеларијама.{S} Према постељи, у венцу од тепсија и шерпи, висила је јевтина слика талиј |
| . Јована Матовића, министра земљорадње, венчала се јутрос у овдашњој Саборној цркви са г. Чедом |
| , ни ружан ни глуп, тамо вамо, па се ми венчамо пре испита...{S} Красан је мој Милисав, видећеш |
| се надали на дому.{S} Краљ му је на дан венчања опростио само пола казне.{S} Доцније, дали су м |
| г празника.</p> <p>Споразумели су се да венчање буде на јутрење, у најужем кругу пријатеља.{S} |
| алазила се ова белешка:</p> <quote> <hi>Венчање</hi>. — Бела, кћи г. Јована Матовића, министра |
| божића...{S} Све је спремно.{S} Могу се венчати првог празника.</p> <p>Споразумели су се да вен |
| тојала пред њим.{S} Њене очи завијао је вео видљивог узбуђења.{S} Њени <pb n="131" /> бели зуби |
| Они су га тешили, превлачећи постепено вео преко младе Чачанке.{S} Да ли се ипак осећао срећан |
| му као песма наде, утехе, буне; њихова вера у будућност и сопствену вредност уносила му је у к |
| специјално српској народности у Турској вера представља још велику чињеницу.{S} С начелних расп |
| о да једемо понајлак.{S} У турском рату Вера Павловна, сестра Рускиња, што је волела нашу кујну |
| к, чудан, изукрштан призор.{S} Обичаји, вере, навике, установе, начини живота, потребе, снови, |
| — Изгледа да се и она свиђа њему...{S} Вере ми, спремај паре за свадбу.</p> <p>— Не будали! — |
| љавао све више.</p> <pb n="205" /> <p>— Вере ти, Бела — рече Илић — прочитај ову вест...</p> <p |
| а ситницама, она их већ виде заљубљене, верене, и пред олтаром.{S} Ах, тај олтар!...{S} Поред с |
| Она је очекивала да је он назове својом вереницом, дâ јој обећања за цео живот, свечано, пред р |
| едињење Српства.{S} Тражио је слободу у вери, књижевности, у науци.{S} Све снаге је требало уло |
| да не причате <pb n="196" /> о оваквој веридби.{S} Ја ћу већ пронаћи нешто романтичније... про |
| в стан.</p> <p>И то није било све...{S} Верио се са њиховом сусетком, <hi>женом из народа</hi>, |
| тарским канцеларијама.</p> <p>— Краљ се верио! — дочекала га је Бела у кујни, у коју се прво ст |
| p>— Знате, отац, да се Миле тетка-Катин верио у Минхену... испросио Швабицу.{S} Тетка-Ката хоће |
| " /> агитационо предавање.{S} Он је био верна гласачка војска по ђачким зборовима, где се драо |
| е шетње.{S} Девојка је волела ту улицу, веровала у њу.{S} То је била слабост ове учене главе.{S |
| риле, подизале, одушевљавале.{S} Она је веровала у њих, у њино брзо остварење, у њихов велики п |
| испуњавала је њену целу душу.{S} Она је веровала у Чедомира, он је воли... они се поново воле.. |
| је то да би га казнила.{S} Она је иначе веровала да је он воли јако, јаче него што је он био уо |
| Он сиромах, а ја хрома!“ — мислила је и веровала да су тако равни једно другом.</p> <pb n="107" |
| ти с робије.</p> <p>И сви троје су тако веровали у брзо и потпуно помиловање Јованово да се њег |
| адоје је био јунак тих дана.{S} Људи су веровали у њега, сматрали га за нешто више од себе.{S} |
| S} Шта то мари!{S} Он је волео слободу, веровао у њену свемоћ, замишљао ју је као море, као ваз |
| крса мртвих, страшни суд, кад је у њега веровао.</p> <p>Изненадно, без икаквог узрока, као што |
| је био његов божански учитељ, у кога је веровао као Турчин у Мухамеда.{S} Дела његових противни |
| леђима.{S} Он је видео само себе, те је веровао да би с њим трпело и све друго: његови ближњи, |
| воде између Белиних родитеља.{S} Он је веровао да су његови односи с девојком дубоко скривени, |
| ика, већ једна врста религије.{S} Он је веровао у народне снаге, Вук Караџић је казао последњу |
| Илић је, безмало, мрзео своју драгану и веровао да га она мрзи.{S} Сваки њен покрет који није и |
| ће неко раскопавати онај крш, не бих му веровао да ми је из очију испао!</p> <p>— Ту смо се кри |
| делу, која ће му омилети кућу, која ће веровати у оно што он верује.</p> <p>Девојка одмахну ру |
| за неко време.{S} Знао је да му се неће веровати.</p> <p>— Шта ме се тиче! — рекао је самом себ |
| ито сносио своју сиротињу.{S} С невином вером у будућност, он је трошио своје младе године раде |
| Жене примају науку која им се предаје, веру која им се проповеда, мужа који им се даје, срећу |
| алидрваца да се упали цигара и давао на веру.{S} Могло се ићи из ходника у ходник, из слушаониц |
| а покуша да не призна истину. </p> <p>— Веруј ми, ми смо све имале доба кад је живот као источњ |
| или бар обећавају, какав добитак.{S} И веруј ми, они <pb n="279" /> добивају.{S} Пре неки дан |
| вна, старинска жена...{S} Ко ће у то да верује!...{S} И то да дочекам у својој рођеној кући, гр |
| ети кућу, која ће веровати у оно што он верује.</p> <p>Девојка одмахну руком.{S} Њу су саму под |
| 42" /> своју срећу, живот ми је кратак, верујем у бесмртност душе.</p> <p>Вишња није била створ |
| уће, Вишња.{S} Сад ти претерујеш.{S} Ја верујем, против свега, у прогрес, у човечанство.{S} Не |
| аљада, у те бесмислице?</p> <p>— Да, не верујем, Радоје — одговори она, бледа, жута у лицу, гот |
| е немам никаквог политичког убеђења, не верујем више у политику.</p> <p>У том тренутку, они су |
| <p>— Не криви време, Чедомире.{S} Ја не верујем у судбоносне неспоразуме.{S} Ако је ко крив, то |
| риче — рече он сигурним гласом. — Ти не верујеш, ваљада, у те бесмислице?</p> <p>— Да, не веруј |
| их, срачунатог држања сукње или цигаре, весела лица, охолог погледа и одела по последњој моди.< |
| ком пре подне излази у варошки парк.{S} Весела женскадија, која нема брига око распремања куће, |
| је унутрашњи глас. — Ти си дошла у њега весела као срна, <pb n="243" /> побегла си с ишчупаним |
| кав или онакав ток.{S} Она је била врло весела, отварала јако своја нешто бледа уста, заборавља |
| — А била би грдна штета.{S} Она једина весели наше жалосно доба, греје те место метресе, одуше |
| ада овог или оног друга.{S} Они су били весели, безбрижни, они су се разговарали о лаким ствари |
| око њега, пролазили поред његових очију весели и шарени као сватови, и губили се у ноћ преживел |
| и, бог с тобом!...{S} Говоримо о нечему веселијем.{S} Ти си волео одавно да идеш у Париз?</p> < |
| кудицу.{S} И они се вратише у варош још веселији него што су пошли, трчећи, прескачући баре, го |
| је се не да описати, како каже чâ Јанко Веселиновић.</p> <p>У оваквом разговору, у дугим поглед |
| в каљав, поцрнела лица, опрљена чела, а веселих, светлих, занесених очију, враћао се увече са р |
| е приметила.{S} Црвенила се, гледала га весело и смешила се.{S} Њени зуби сијали су испод румен |
| p>Она је седела до њега и посматрала га весело, готово безазлено и у исти мах несташно.{S} Бела |
| на време млезеви би ударили о прозор да весело човека опомену како је пријатно бити у својој ку |
| и је уши да им извучем — додаде госпођа весело — где су нашли љубав да изјављују!</p> <pb n="19 |
| а.</p> <p>— Продужите... — рече она, па весело седе на канабе поред њега.</p> <p>Кроз чипкане з |
| да.</p> <p>У чокалиници се живело доста весело.{S} Кад нису критиковали митрополита што им не у |
| учиш.{S} Остави данас те књиге — додаде весело. — Одмори се, боже благи!{S} Има времена.{S} Ја |
| те и позва своју другарицу.{S} Она седе весело тако да јој обе стопале отскочише од земље.</p> |
| а.</p> <p>— Лазаревићева! — кликнула је весело Каја и обесила јој се око врата, па је пољубила |
| о драмски начин, загрли их обоје и рече весело, као да је наручивала нову хаљину:</p> <p>— Нека |
| сам се Београда, бога ми — рече при том весело и махну руком кроз ваздух.</p> <p>Узеше топчидер |
| улици.{S} Чинило јој се да је све било весело, шалило се много, на лицима није било умора ни б |
| сиђе с тротоара.{S} Око срца му је било весело, топло, па и жалосно.{S} Мило му је било што је |
| мачкице која се умиљава, њену несташну веселост; овај профил задахнуо је Вишњиним повременим р |
| ругобу само да би био примећен.{S} Нема весеља.{S} Лица се згрчила, борба за опстанак их наружи |
| , о Сокином прстену.</p> <p>Тако и сад, весеље је плануло неочекивано, још док су се састајали. |
| ед Милеве.{S} Ове песме, Радојеве речи, весеље целог друштва, расцветана ливада и ти мириси зан |
| во састане, без нарочитог договарања, и весеље букне, у толико јаче у колико је дотле избегаван |
| Млади човек не хте покварити ово присно весеље дома, који је последњих година знао само за зле |
| град.{S} Између дрвећа хватао се дуг и весео летњи сумрак у виду танке, прозрачне измаглице, к |
| е таласе Дунава.</p> <p>Ова слика учини весео утисак на Вишњу.{S} Она се мирила са том вароши, |
| иром отворене прозоре допирао је у собу весео шум Београда који се будио пред вече, као одахнув |
| ере ти, Бела — рече Илић — прочитај ову вест...</p> <p>Па као за себе додаде:</p> <p>— Како сва |
| пошалице.{S} Ту су стизале прве дневне вести преко <hi>штампараца</hi>, како су се овде звали |
| пута њен се поглед следи.{S} У дневним вестима налазила се ова белешка:</p> <quote> <hi>Венчањ |
| нио по <pb n="237" /> околним висовима, ветар доносио мирис од љубичице, пролетња јагњад блејал |
| } Капље су биле чешће.{S} На један пут, ветар се претвори у вихор.{S} Облак се провали.{S} Из н |
| јој је падала заводљиво преко лица.{S} Ветар се играо са скутовима њене кратке хаљине и открив |
| дегде видело се неко раштркано село.{S} Ветар је доносио отегнуте сељачке гласове који се нису |
| >Таман да се спусте низ једно брдо, кад ветар скиде Вишњи шешир с главе и понесе га низа страну |
| на јагоде, на младост.{S} Кад планински ветар духне из клисуре, облак од цветне прашине дигне с |
| ално, нешто што је наваљивало на њу као ветар, гушило је и дирало у дубину душе, да јој је свак |
| и велика, пространа шума.{S} Тада духну ветар.{S} Лишће у џбунова заигра у крај пута.{S} Занесе |
| /> <p>Да је на његовом месту био какав ветеран на перу, он би продужио своје дело такво какво |
| и благ.{S} Није се осећало ни најмањег ветра.{S} Све око њих изгледало је као да се унело, упи |
| ке.{S} Ипак се осећало нешто свежине од ветра који се дизао са запада и наносио по који облак.{ |
| практичност?{S} Повијаш се дакле према ветру?{S} Изгубила си све принципе.</p> <p>— Принципе!{ |
| Реч лопов није довољно жигосала човека, већ га звали архилопов.{S} Гомиле ђубрета просипале се |
| гов радикализам није био више политика, већ једна врста религије.{S} Он је веровао у народне сн |
| тако важно? — одговори госпа-Матовићка, већ у постељи.</p> <p>— Похитај... доцкан је.</p> <p>Ма |
| у.{S} Управо, она за њу није постојала, већ брак, муж.{S} Томе је требало очувати, <pb n="99" / |
| S} Уличне лампе нису више на стубовима, већ су обешене о жицу.{S} Па ипак, ово отмено место срп |
| вацима.{S} Реч лажов није била довољна, већ се писало архилажов.{S} Реч лопов није довољно жиго |
| дан.{S} То не беше ситна, јесења киша, већ млаки пљусци као усред лета.{S} По околним планинам |
| ти... нема ни добра ни зла апсолутног, већ конфликта између нужних сила.{S} У то буди уверен.< |
| очекивала од Чедомира љубавне напитке, већ изјаву, ону мало старинску изјаву којом се проси ру |
| леде, ситне, као да се нису њој десиле, већ их чула из прича, из прочитаних књига.{S} Дође јој |
| пчидерски трамвај.{S} Код једне механе, већ ван вароши, сиђоше с кола и упутише се обоје полако |
| нице, које нису биле тачно заокругљене, већ као две капље мастила пале у светло белило између т |
| ао пољубац.{S} Пољубац не паде на усне, већ на ону румен по образу и остави младићу утисак глат |
| на које је падало, али није било вруће, већ врло благо, меко, глатко, да је ваздух био као у ку |
| а зла не чине намерно, с предумишљајем, већ... онако, из људске ограничености.</p> <p>Кућу су р |
| увши само једанпут својом хромом ногом, већ беше у другој соби. — Што су дивне, само да знате!. |
| жак...{S}" Он то не рече.{S} У осталом, већ их пристигоше Милева и њен пратилац.</p> <milestone |
| олест јој се чинила као казна.{S} Њено, већ рањено, срце стезало се од бола.{S} Заклињала се да |
| ва те, опија најбр...р...рже...{S} Ето, већ сам пијан. .</p> <p>Био је заиста добро угрејан.{S} |
| <p>Мајка се не усуди да обнови прекор, већ погледа плашљиво у свога мужа.{S} Али ни Јован не р |
| е златила читава простирка, и њен глас, већ без трунке тајанствености, одјекну долином:</p> <qu |
| казе... те поређане хартије, ту архиву, већ велику.{S} И уверени присталица материјалистичке фи |
| и чија судбина не зависи од њих самих, већ од оних које ће срести и који ће их учинити срећним |
| о <pb n="100" /> оцена ни прозивања.{S} Већ се седне у клупу, професор говори, ко хоће да бележ |
| > <p>— Не покушавајте да се браните.{S} Већ ми то причају одавно.{S} Али ја добра, наивна, стар |
| шнице.{S} Оне падају уз часне посте.{S} Већ је пролеће.{S} Сунце обасја.{S} Снегови што су пада |
| а мајка опорављала се из дана у дан.{S} Већ је по мало напуштала собу, шетала по дворишту, седе |
| уди су се заустављали да их гледају.{S} Већ се примицало вече кад се нађоше на Ћирићевој пољани |
| цело јутро.{S} Још удара на бели лук, а већ развезао о Плеханову, Огисту Конту, социјалној рево |
| b n="120" /> — Није још школу свршио, а већ проси девојку...</p> <p>— Ја не налазим у томе ниче |
| p> <p>Шесту годину је навршио у јуну, а већ у августу молио је оца да га упише у школу.{S} Дотл |
| ада полагано, суво, не гледајући у њега већ у један кут од салона и као враћајући се с неког да |
| е ситне дечице.</p> <p>Нешто се од тога већ остваривало.{S} Велике наднице привлачиле су сељаке |
| милује својим крилима, девојка се била већ извила из његовог наручја и побегла к вратима од тр |
| спремајући се да легне.{S} Деца су била већ заспала.{S} Бела тако исто.{S} Кућом је владала дуб |
| а према његовом успеху у школи, ставила већ толико пута до знања да он има од ње да се учи.{S} |
| омир оженио.{S} Смрт је јако утицала на већ рањену девојкину душу.{S} Она се посвети бризи око |
| ао је ван себе.</p> <p>Али је газдарица већ била изашла.</p> <p>— И ово, и ово, не треба ми ниш |
| кила књига, уби га научни рад, кашљуца већ.{S} Ено Петра Гавриловића, дигнуо десно раме, спуст |
| није се чудио: он <pb n="19" /> је себе већ тада прогласио за великог човека.</p> <p>Кад је сту |
| је ишла као на крилима.{S} Кад се дође већ до немогућности, младић се трже.{S} Жалосна стварно |
| оправити.</p> <pb n="230" /> <p>Вода је већ допирала до бедема.{S} У мокром мраку примећивали с |
| задиркивао служавке.{S} Ћерка, која је већ била на удају, није имала наклоности ни према какво |
| д њега била старија две године, била је већ као дете каћиперка и, у домаћим свађама, стално на |
| :</p> <p>— Најзад, свеједно.{S} Нама је већ изречена пресуда.{S} Ми имамо да бирамо између ово |
| м глас неког из њеног друштва, и она је већ заборављала на свог првог учитеља.</p> <p>То је так |
| једно што је пристизала на снагу, те је већ имала потребу да се допада људима, и друго, што су |
| ого поштовања, скиде свој шешир који је већ губио форму.{S} Вишњине дотле безизразне очи запали |
| > <p>Вишња заусти да нешто дода, али је већ млади човек падао у ватру грдећи реакцију, реакцион |
| видљивог интереса за политику.{S} Он је већ у двадесетој години научио да му живот доноси чист |
| Није прошло ни неколико минута, а он је већ био на улици, са̑м.</p> </div> <div type="chapter" |
| ј на отменом држању, доказује колико је већ велика девојка и да су јој нашли момка.{S} Отац јој |
| ротив! — кликну девојка.</p> <p>Било је већ пало вече кад се њих двоје упутише Вишњином стану.< |
| м и изби на излазак од парка.{S} Ноћ је већ наваљивала са истока и падала на варошке куће беле, |
| млада девојка угледала Илића који ју је већ чекао, наслоњен на стуб једне лампе, пошла је брже |
| ао лекцију, о шљиви на пример, он ју је већ умео поновити целу.{S} Учитељ, који је за свој рачу |
| до било што поред своје философије није већ умро од глади.{S} Свој позив је схватао на старинск |
| гестовима и учтивостима.{S} Пушкарка се већ бринула шта ће сутра лепо скувати за ручак, те је п |
| е више учио школе.{S} У то доба била се већ увелико развила борба између школованих и нешколова |
| министар... министар земљорадње кад се већ тим питањем бави, али јој се учини да поред све кор |
| ла цела њена појава.</p> <p>— Волите се већ целу младост.{S} А ти не видиш, ти ниси видео то те |
| .. на професорову ћерку, око које ће се већ сутра отимати удварачи... на своју љубав: здраву, о |
| ревици ових присних састанака.{S} Он се већ био навикао на љубак <pb n="53" /> додир тога девој |
| {S} Неколико корака од средине града, и већ је човек улазио у споредне улице, непознате квартов |
| за то време семестре на универзитету, и већ знају вредност годинама службе.{S} То су они који к |
| ржава је помогла друштво кредитом.{S} И већ се с пролећа приступило радовима на подизању центра |
| дон...{S} Имам посла.{S} До виђења! — и већ се нађе пред Вишњом, стидљив и он, збуњен, светлих |
| знаш шта радиш.{S} Наша варош дугује ти већ много, за парк, за...</p> <p>— Не, Вишња... — одби |
| ао се да не начини какав испад, имајући већ извесна искуства о београдском животу, о Београду, |
| два дана после битке, па како су Турци већ чували Саву, он није могао пребећи у Аустрију, него |
| атим...</p> <p>— Затим?</p> <p>— Ја сам већ покисла, и...</p> <p>— И?</p> <p>— Свак од нас има |
| да се она врати у Београд.{S} Али, ево већ неколико часова како су једно с другим, а он не усп |
| својим новим друговима.{S} Један је био већ господин, циничан, наметљив, извештачено безбрижан, |
| м оградом.</p> <p>Стари господин је био већ ту.{S} Он је био човек ситних, живих очију, великог |
| лога, и вишо се не врати.{S} То је било већ лакше.{S} Ипак се није могао одлучити одмах и решењ |
| и, њихова личност, њихов џеп, они знају већ вештину опортунитета и хладне крпе за угрејана чела |
| у време које су заказали.{S} Од кућа су већ расле сенке, ипак је било још рано, те по улицама н |
| о осам часова.{S} Ноћне паре блуделе су већ кроз атмосферу и покушавале да завију у помрчину ра |
| а ноћи.{S} По споредним улицама биле су већ угашене светиљке.{S} Кафане су биле затворене, изуз |
| .{S} У осталом, многи његови другови су већ чинили концесију животу.{S} У клубу, који је носио |
| штво их је звало да пожуре.{S} Једни су већ одмицали у правцу вароши.{S} Радоје уста.{S} Пред њ |
| n="196" /> о оваквој веридби.{S} Ја ћу већ пронаћи нешто романтичније... пролеће, небо, велики |
| , које не рачунају са ситницама, она их већ виде заљубљене, верене, и пред олтаром.{S} Ах, тај |
| м надлештвима, где је рад мањи, а плата већа.{S} Они оснивају <hi>таншуле</hi>, састављају пева |
| ости.</p> <p>У природи је настајала све већа тишина.{S} Једно бело дрво, које се оцртавало пред |
| у једно парченце хартије које није било веће од цигар-папира.</p> <p>— Па читај! — закључи само |
| очекивао.{S} Он задрхта јер је то било веће, много теже него што је његова слутња предвиђала.{ |
| ли младој бунтовници беше спремљено још веће изненађење.</p> <p>У колима је седео Илић с једном |
| инцијалац, а изгледа ми да се овде нема већег осећања удобности, лепоте, <pb n="30" /> културе |
| ен глас.</p> <p>Девојка је падала у све већи занос.{S} Скупи кошуљу позади и притеже је.{S} Врв |
| много дебелих, са огромним грудима, још већим бедрима и са поноситим изразом на офарбаном лицу |
| извесна лица, од којих су нека жива, а већина су умрла.{S} Није било девера него је Чедомир иш |
| и кућама: ко у тарницама, ко на коњу, а већина пешке.{S} Ћевапџије изнели роштиље на сокак и за |
| државној управи.{S} Ако је скупштинска већина хомогена, иде се до отвореног деспотизма, а ако |
| ма нечег непознатог, <pb n="122" /> где већина људи крију своја уверења и своје особине.</p> <p |
| пуно дима од јевтиног дувана.</p> <p>— Већином гласова решено је да парламентаризам треба помо |
| оцене, али је у осталим предметима био већином слаб.{S} Из српског језика је имао стално двојк |
| пусти Матовићима да се преместе у једну већу кућу.{S} Било је крајње време, јер су сад имали и |
| готово сва места својих састанака...{S} Вече их је ухватило на Чукарици.</p> <p>Онде где избија |
| г зеленила на острву Циганлији.{S} Пред вече, кад мало прехлади, свет је излазио на Калимегдан: |
| <p>Цео дан су провели у шетњи.{S} Пред вече, кад је сунце нагињало западу, девојка зажеле да в |
| имназисту.{S} Било је око пет сати пред вече.{S} Дан је био као сваки летњи дан.{S} Улице се си |
| асом.{S} Затим додаде блаже : — До пред вече немам никаквог посла.{S} Можемо начинити лепу шетњ |
| у весео шум Београда који се будио пред вече, као одахнувши после великих врућина.{S} Прозори с |
| е приче.{S} Око њих је било лепо јесење вече, сувише топло за то доба, једно од оних чежњивих в |
| да оде онде, па леже...</p> <p>Цело ово вече, Илић је мислио на самоубицу.{S} Па и сутрадан, та |
| кликну девојка.</p> <p>Било је већ пало вече кад се њих двоје упутише Вишњином стану.</p> <p>— |
| љали да их гледају.{S} Већ се примицало вече кад се нађоше на Ћирићевој пољани.{S} Сад се ту ши |
| ате шта је ново? — рече им Милева једно вече. — Мешовити хор <hi>Љубићске Виле</hi> приређује у |
| ао из <hi>Централе</hi>.</p> <p>— Добро вече, комшинка! — поздрављао ју је из далека, скинувши |
| аја сокака, називају свакој клупи добро вече, причају шта су радиле преко дана, шале се на рачу |
| рширала је са стрелишта у касарну.{S} У вече, један чича, с кантом петролеума и кутијом палидрв |
| као да је виле гоне, а враћала се тек у вече, пуна новости.{S} Младен је одлазио такође, у школ |
| .{S} Њихов ум се био онесвестио.</p> <p>Вече се спуштало у собу.{S} Кроз расходоване чипкане за |
| само може, да угоди својим гостима.{S} Вечера је била обилата, било је и слаткиша, па и вина.{ |
| ка.</p> <p>Код куће ју је чекала хладна вечера и љута газдарица.</p> <p>— Није лепо да се девој |
| азни; краљ није успео да састави владу, вечерас нико не влада Србијом.{S} Круна ће морати потра |
| н јој преписа нешто, и рече ми да ће се вечерас навратити.{S} Боји се да не пређе у запаљење.</ |
| ејем вечеру?</p> <p>— Оставите.{S} Имам вечерас много да учим.</p> <p>Газдарица изађе из собе и |
| полако својој мачки:</p> <p>— Овој нису вечерас све козе на броју!</p> <p>Вишња сврши школске з |
| вљивале су се прилике које је видела те вечери.{S} Обузимала ју је нека лака ватра, која се сла |
| — рече министар кад му жена саопшти те вечери да је Илић запросио Белину руку и да је она, као |
| , остави се Београда у Чачку.</p> <p>По вечери, Вишња је излазила с мајком на клупу пред кућом. |
| опло за то доба, једно од оних чежњивих вечери које саме позивају на дуге разговоре.{S} Месец ј |
| , доносиле јој одјек млаких београдских вечери.{S} Тражила је у њима нешто ново, изненадно, доб |
| коле.{S} Четири часа доцније звонила је вечерња.{S} Једна чета војника марширала је са стрелишт |
| оследњим гранама, које су се љушкале на вечерњем поветарцу, спајао слике своје две познанице.{S |
| ош се није знало о скандалу у Двору.{S} Вечерњи листови ћутали су као рибе.</p> <pb n="75" /> < |
| Хорови жаба звонили су уједначено кроз вечерњу тишину.{S} Две три звезде боцкале су један крај |
| тари познаници.</p> <p>Ускоро седоше за вечеру.</p> <p>То је била скромна кућа једног државног |
| де неодлучно.{S} Било му је још рано за вечеру.{S} Погледа око себе неодређено.{S} Затим се упу |
| <p>Илић стеже срце и упути се лагано на вечеру.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19140 |
| онуди се услужно:</p> <p>— Да подгрејем вечеру?</p> <p>— Оставите.{S} Имам вечерас много да учи |
| Остао је још Зарија Ристић, вечити ђак, вечити занесењак, вечити сиромах.{S} Блед и озбиљан, мр |
| а Ристић, вечити ђак, вечити занесењак, вечити сиромах.{S} Блед и озбиљан, мршав као авет, са з |
| стекао.{S} Остао је још Зарија Ристић, вечити ђак, вечити занесењак, вечити сиромах.{S} Блед и |
| се сад за насушни хлеб.{S} Општа чама, вечито јадиковање, стално незадовољство, грабеж, отимањ |
| превиђа споредну, вечито се нечем чуди, вечито се узбуђује; неспособан ма за какву акцију, треб |
| ледајући главну ствар превиђа споредну, вечито се нечем чуди, вечито се узбуђује; неспособан ма |
| м се бунио против њега: брак ми изгледа вечито нешто севдалијски... уз пратњу Цигана и чауша.</ |
| чиновничких влада у Србији, она је била вечито за одржавање неке врсте племства, захтевала је с |
| а о београдском животу, о Београду, где вечито има нечег непознатог, <pb n="122" /> где већина |
| он — Пријатељство које се сматра да је вечито, а које живот распе као плеву!</p> <p>Поред њих |
| а с прозора на другом спрату.{S} Био је вечито добре воље.{S} Причао је радо о својим пословима |
| у њој нашао оно нешто неодређено што је вечито тражио.{S} Долазио би уредно у школу, задовољава |
| ња, да се одриче својих мишљења и да се вечито повлачи у себе, те му је ваљада због тога чаршиј |
| оју најбоље ишло за руком.{S} Учитељ се вечито <pb n="58" /> жалио да Радоје стално трчи напред |
| проста у својој учености... ти, која би вечито била уза ме, која би се посветила моме делу, бил |
| вој део живота и, кад дође време, заспи вечито под обичним крстом, са кога ће киша и невреме сп |
| што се не да избећи и што ће га пратити вечито.</p> <p>— Не покушавајте да се браните.{S} Већ м |
| епеница и сломила ногу.{S} Стога су јој вечито угађали. <pb n="123" /> Поред свег тешког живота |
| ру који је нашла у свом родном крају, о вечито променљивом пејсажу кукурузних поља, о лековитој |
| оставимо плићаке.{S} Јер најзад, нашто вечито трчати за критиком, за рушењем, за духовитошћу, |
| бројни, живот шуми, таласа се, све је у вечитом покрету.{S} Али што се пароброд примицао више т |
| ј ништа, размећи се, другима препоручуј вечиту скрушеност; пењи свој глас за једну ноту више из |
| ође један тренутак, тих, мучан, дуг као вечност.</p> <p>Нико не рече ништа.</p> <p>Бела је уста |
| сабласт из старинских романа.{S} Ћифте веџбају своју памет на теби и дају своје мишљење о твој |
| око бледог азура.{S} У оближњој касарни веџбали се војници и чула се промукла, далека и кратка |
| ика прозора, пуна шољица, кутија од <hi>вешплава</hi>, ђинђува, водених чаша, ђачких таблица, б |
| лија, хладан као дућан с намештајем.{S} Вешт посматрач би по тој одаји оценио жену која ју је н |
| уз, а брак... брак је код паметних људи вешт споразум, смишљен ортаклук, где свака страна уноси |
| ргументима, да су његови закључци често вештачке дедукције, па и софизми, а, с времена на време |
| друштво, утицао код општине да се праве вештачки бунари, поправљао женама машине, декорисао каф |
| пи од фесова, разне кутије са шамијама, вештачким цвећем, бонбоном.{S} На фијокама испод њих пр |
| р то није другим речима: право јачега и вештијега, влада аристократије, ропство слабих ?{S} Зар |
| се зове примењена наука, <pb n="259" /> вештина, политика.{S} Он није знао за обзире, компромис |
| доба, где човечју снагу замењују често вештина и природа.{S} Треба му показати делом, ову држа |
| замењује снагу, и помоћу више или мање вештине са којом се та комедија игра, човек добија симп |
| умевао у коњима, али није требало много вештине па да види да је та животиња одличног соја: вис |
| ођеш?...</p> <p>Млади човек, с прилично вештине, а с много поштовања, скиде свој шешир који је |
| ихова личност, њихов џеп, они знају већ вештину опортунитета и хладне крпе за угрејана чела.</p |
| византинизма, она је имала јединствену вештину да измири у себи жену која господари кућом и же |
| госпа-Клеопатре.{S} Иначе је Бела крила вешто своје маневре од других.{S} Носила је редовно пос |
| га погледа изненађено.</p> <p>— Овај се вешто извлачи — рече у себи.</p> <p>— Управо — додаде И |
| ан комплимент:</p> <p>— Госпођице Бела, ви сте врло љубазни.</p> <p>Једна тица запева у башти.< |
| } Боже здравља!... остави ти то мени... ви се људи не разумете у тим стварима.</p> <p>— Добро.{ |
| да вас посаветујем као млађег колегу... ви разумете?</p> <p>— Не разумем — хтеде рећи нови супл |
| ајем, који није могао тачно одредити. — Ви сте тако љубазни према мени.{S} Зар мислите да ја не |
| Узмите се на ум — рекао му је једном. — Ви више нисте дете.{S} Кроз неколико месеца свршићете ш |
| ва и заруделе кајсије у башти.</p> <p>— Ви волите кајсије? — упита Бела младића, па не сачекавш |
| двоје упутише Вишњином стану.</p> <p>— Ви на лето свршавате школу? — упита Илић нову познаницу |
| мо времена.{S} Мораће се журити...{S} А ви, млади човече, из школе ћете ући право у живот.{S} Д |
| прими онолико колико се даје...{S} Шта ви мислите, господин-Илићу?</p> <p>Чедомир заусти да ка |
| овори јој стара жена.</p> <p>— Не знате ви те ствари — осече се Вишња за први пут. — Ја сам ема |
| помагао газда-Митар.</p> <p>— Оставите ви Радоја — говорио је грађанима, који би давали наметљ |
| о срце желело освете.</p> <p>— Јесте ли ви срећни, господин-Илићу? — пређе Бела изненадно на ње |
| пет вам кажем: у револуцији, па ма како ви решили.</p> <p>Поднаредник тресну чизмом.</p> <pb n= |
| ајући у говору час <hi>ти</hi>, час <hi>ви</hi>, и, кад дођоше до њене куће, раставише се као с |
| се налази наш свет, не треба губити из вида.{S} Јер наш свакодневни живот и ми сами налазимо с |
| у књиге <hi>купусарама</hi>.{S} Најзад, виде да Радоје има право, па му предаде целу радњу, а с |
| зно.{S} На очи јој се хватала магла.{S} Виде како се шешир скину.{S} Још један кратак <pb n="14 |
| че да копа, па се онда заустави, као да виде да је то узалуд, наслони се на дрвену држалицу и и |
| аловарошани који су дошли о распусту да виде Београд, беспослени радници, становници предграђа, |
| јој за часак преживели живот.{S} Вишња виде Београд... у неколико партија, без реда, један по |
| занимали синоћ — примети Вишња, па кад виде да се Каја не подсмехну, продужи пажљиво — он је в |
| од памука.</p> <p>Илићу залупа срце кад виде девојку тако близу себе.{S} Он не настави говор.{S |
| стави то, Вишња — рече јој мајка кад је виде како потаркује ватру. — Није то за тебе, не прилич |
| расположење држало ју је све док се не виде с Кајом.{S} Она хтеде по том да надокнади своју ср |
| и прст на прозор. — Ко ће знати шта оне виде својим мрежастим очима!{S} Ипак, оне осећају топао |
| рану унапред. — Шта ће рећи свет кад те виде саму.</p> <p>Та оскудица слободе падала јој је нај |
| тво, Илић погледа кроз прозор.{S} Да ли виде једну клупу, усађену у обалу чукаричког друма?{S} |
| <p>Ова храброст не потраја дуго.{S} Он виде да би му од рукописа остало врло мало, готово ништ |
| авесама са жутим пафтама, које се данас виде само по државним канцеларијама.{S} Према постељи, |
| ико наваљивао да се <pb n="255" /> опет виде?{S} Шта му је сад девојка поново требала?...{S} Сл |
| је не рачунају са ситницама, она их већ виде заљубљене, верене, и пред олтаром.{S} Ах, тај олта |
| {S} Кроз дим од дувана и испарења, Илић виде једно празно место, па се упути к њему, кад спази |
| , умерене забаве <pb n="35" /> у школи, видела је сад нову варош пуну младих људи, који се боре |
| шећерлема.{S} Кад се спремила за школу, видела је да још има доста времена.{S} Па ипак је готов |
| жалосно.{S} Уста је држала отворена.{S} Видела се оба реда зуба.{S} Усне се згрчише на четири у |
| рпске престонице учини јој се бедно.{S} Видела је по њему рабатне чатрље које дотле није примећ |
| едомиром о својим сумњама.{S} Чим би га видела, осећала се пред њим разоружана.{S} Он је знао т |
| ао њеној плавој појави.{S} Испод жакета видела се муселинска блуза; лака материја дрхтала је пр |
| потражио другу жену!</p> <p>Тек је сад видела колико воли Чедомира. <pb n="149" /> Осећала је |
| ели, заволела је Чедомира још чим га је видела... много јој се допала његова ученост, романтича |
| болесно, мистериозно.{S} Праву љубав је видела само у браку.{S} Управо, она за њу није постојал |
| 4" /> појављивале су се прилике које је видела те вечери.{S} Обузимала ју је нека лака ватра, к |
| улици спази своју жену.{S} Она га није видела, ишла је оборене главе и храмала јаче него икад. |
| /p> <p>Вишња се стресе.</p> <p>Она није видела лице у тог човека, али би га познала у хиљаду др |
| година.{S} Девојка га никад лепшег није видела.{S} Његов поглед ју је заносио, његове речи је о |
| Тада девојка опази нешто што дотле није видела: један готово правилан круг од свежег, росног зе |
| S} Па и даље, доле у Београду, зар није видела гомиле још горих од својих суседа?{S} Она није у |
| кварио никакав брод.{S} Од Београда се видела само она стругара и још неколико неједнаких фабр |
| просуто једно пакло карата; прашина се видела по раму од огледала.{S} У трећој одаји, која је |
| каквом новом приземном кућицом, где се видела уређена баштица и идилични бунар на точак.{S} Пр |
| дугме на блузи било се откопчало, те се видела кожа бела, истачкана златним маљама.{S} Она узбу |
| безизразно, пространо небо, у којем се видела само понека ласта као црна звезда.{S} Усред мртв |
| био представљен.{S} На његовој тоалети видела се велика разлика.{S} Имао је нов таман костим, |
| азаревићева говорила:</p> <p>— Муке сам видела док су моји пристали да се вратим у Београд.{S} |
| стави;</p> <p>— Кад сумирам све што сам видела, познала, искусила, рачун испада врло неповољно |
| рност са илузијом.</p> <p>— Нигде нисам видела оволику потпуност у огледању на води — продужи д |
| ре, брате, где си ти?{S} Откад те нисам видела — рече му она. — Пише ми тетка да јој се ти ника |
| си била по овој киши?{S} Нигде те нисам видела на скупштини.{S} Мислила сам да си се вратила ку |
| а ли се сети да је у тој улици први пут видела свога драгана са његовом доцнијом женом?{S} Да л |
| а.{S} Унутра се светлила чиста калдрма, виделе се коњушнице, станови за послугу и једно изврнут |
| отворена главна врата, на средини куће, виделе се простране степенице, <pb n="5" /> једна сивка |
| за Вишњицу, самоникле улице по Чубури, виделе су тада многи млади пар.{S} То су били махом ђац |
| им је стресла кад је распремала сто.{S} Виделе се разгранате старе шљиве њихове баште.{S} Јабук |
| патлиџан, румен и сочан.{S} У низинама виделе се вреже од бостана и краставаца; ту су биле под |
| дрвећем црног зеленила.{S} По ритовима виделе се усамљене роде, врло беле.{S} Једно јато неких |
| з је одмицао.{S} Кроз прозоре од вагона виделе се разнолике зграде станичне, гвоздене машине ру |
| есма вунице, превучена завесом од тула; видели се калупи од фесова, разне кутије са шамијама, в |
| одила је гласне разговоре.{S} Међу њима видели се бољи чиновници, имућнији трговци, расположени |
| од срца. — Колико има од како се нисмо видели!...{S} Како си?...{S} Шта је с тобом?...{S} Нешт |
| ила им се корпа са стварима.{S} Муке су видели око језика.{S} Ипак, пут је био пријатан.{S} У П |
| он није постојао, као да га никад нису видели.{S} У њему се појављивала љубомора, страшило са |
| уве.{S} Даље, преко разноврсних кровова видело се парче једне улице: пуста калдрма, зарасла у м |
| /p> <p>Кроз чипкане завесе на прозорима видело се једно парче улице, остатак покојног зеленила |
| украшене чипком од букава.{S} По гдегде видело се неко раштркано село.{S} Ветар је доносио отег |
| и сигурну савезницу, те се свађама није видело краја.{S} Губила је и оно мало поштовања што је |
| жути, гипки, пенушави.{S} Даље се није видело ништа.{S} Киша је пљуштала.{S} Са реке је допира |
| се окрену тамо тако да му се лице није видело јер се бојао да јој га покаже.{S} Да ли то Вишња |
| чаробно осветљавало парче неба које се видело, неколико суседних кровова и заруделе кајсије у |
| крај њене хаљине био се откопчао, те се видело парче белог веза на кошуљи.{S} Вишњу обли румен. |
| пољу је иначе било тихо.{S} На обали се видело парче једне шумице: врхови од јела, два три јасе |
| е.</p> <p>Десно од њих, између две куће видело се парче Топчидерског брда, низ јабланова у подн |
| > <p>Он би се пренуо из својих студија, видео би се у својој соби, сам... ужасно сам, као у гро |
| волео би јачи од његовог сопственог.{S} Видео је да она воли несрећно.</p> <pb n="220" /> <p>— |
| е сад руменила испод отворене блузе.{S} Видео се и један мрк младеж.</p> <p>— Ах! како је лепа |
| За њом пође Илић и осмотри је целу.{S} Видео је сад јасно што синоћ у мраку није могао.{S} Њег |
| ћ гледајући у бело платно Моравино. — А видео сам је надошлу, усталасану, помамну: страшна је т |
| затворених очију.{S} Мало даље од њега видео се крвав перорез.</p> <p>— Говори ко те уби! — ре |
| сажаљевао га је искрено.{S} Он је себе видео у тој животињи.{S} Зар он није био тако исто од д |
| је пак ћутао усамљен.{S} Тек овде онде видео би се, у том парчету земље у крај Мораве, засађен |
| и размажено дете.{S} Али, Илић, који је видео свет само кроз књиге, није имао мрве практичног с |
| Сад, после двадесет година борбе, он је видео краљевство претучено народним бунама, поразом јед |
| рема себи самом.{S} Као на слици, он је видео цео свој живот, целог себе.{S} Што је учинио једн |
| вих црнпурастих, замахнутих руку, он је видео визију Вишње, њене главе, њених очију које поздра |
| ега имају свој крст на леђима.{S} Он је видео само себе, те је веровао да би с њим трпело и све |
| о увређен од стране Вишње.{S} Био ју је видео на улици, па кад је хтео прићи, она је зауставила |
| , гледао право све што је сретао и није видео ништа.{S} Тога дана није се ништа нарочито догоди |
| , јадан, недостојан да живи.{S} Он није видео да сви око њега имају свој крст на леђима.{S} Он |
| на кућа сеоског изгледа.{S} Десно од ње видео се низ ситних краварских станова с прозорима до з |
| ај други Илић, онај прави, онај који се видео, коме су припадале крштеница, уверење да није жењ |
| <p>— Какав златар на ово време, Бог те видео, кад и ја не могу хлеба да зарадим!</p> <p>— Онда |
| } Он је био дубоко заузет самим собом и видео у том тренутку цео свој дотадањи живот као једну |
| д говорила своме мужу:</p> <p>— Јеси ли видео да сам имала право!{S} Не треба гојити прасе у оч |
| у врсту!{S} Позитивизам није познао, ни видео, ни разумео, ни волео оно човечанство које је отк |
| ом губљењу времена.{S} Колико би ствари видео како лете око њега тако у тишини изгубљених часов |
| целу младост.{S} А ти не видиш, ти ниси видео то тело — шаптао је у себи — то лепо тело, те чар |
| љак ћилибарске боје.{S} Кад би је човек видео први пут, помислио би да је горда и надута, али, |
| штво, држава, човечанство; он је све то видео у своме ја; то његово ја било је почетак и свршет |
| ласом. — Он није на одмет.{S} Ја сам то видео на робији. <pb n="124" /> Видиш, били смо сви под |
| Београду.{S} Он ју је још једном такву видео: у почетку њиховог познанства, за време једне шет |
| је волео Зарију присно.{S} Он је у њему видео једног сапутника на истом путу, на путу у интелек |
| естонице.</p> <p>У том великом простору видео се само један човек, продавац ушећереног воћа, по |
| љењу.{S} У њиховом неисписаном рукопису видео је узбуркане дубине своје будућности, проналазио |
| ју слаби према јакима.{S} Он је у новцу видео силу која учвршћава живот, пријатеља који одржава |
| а још не знам ништа позитивно.{S} Треба видети у чему је ствар, треба се уверити — говорила је |
| ог човека кога за живу главу није хтела видети.{S} Ипак, корачала је даље.{S} Надала се да ће с |
| их обадва.{S} Чедомир је сад могао боље видети салон.{S} Примети велику библиотеку, пуну повеза |
| светом.</p> <p>— Збогом.{S} Ми ћемо се видети! — <pb n="155" /> додаде пружајући му руку, па о |
| ој се учини да поред све користи што ће видети отуд није отмено говорити за ручком о сељацима, |
| риговори јој он.</p> <p>— Нико нас неће видети — одговори она са сигурношћу.</p> <p>То је била |
| се сама вратити...{S} Ми се нећемо више видети.{S} Никад!{S} Збогом.</p> <pb n="291" /> <p>Пост |
| устити док ми не обећаш да ћемо се опет видети — одговори Илић енергично, и ухвати девојку за р |
| — Ја ћу се вратити, Чедомире.{S} Ти ћеш видети!</p> <pb n="50" /> <p>У очи дана кад је требало |
| вредност.{S} После ових времена ти ћеш видети друга.</p> <p>— А дотле?</p> <p>— Једи задовољно |
| допушта, а ти немој...{S} Боже здравља, видећемо се.{S} Ја ти шаљем нешто новца кад и ово писмо |
| пре испита...{S} Красан је мој Милисав, видећеш.{S} Ах, ево га — додаде млада жена и показа рук |
| ло му се да проведе по неколико дана не видећи своје драгане.{S} Трудио се да не мисли на њу.{S |
| оказаше њена здрава плећа.{S} Рамена се видеше округла, заобљена, као извајана.</p> <p>— Извол’ |
| све је ту, куће, улице, отворена врата, види се намештај, али људи, свет?{S} Нема их, нигде их |
| .{S} Кириџије су биле зашле за кукуруз, види им се само глава.{S} Поље је дисало мирно.{S} Још |
| а животом потпуним.{S} Он је хтео да га види јасно, ту, поред себе, да се сав загњури у њега.{S |
| еде по том да надокнади своју срећу, да види, <pb n="246" /> да посети све те ствари, тако уско |
| а, али није требало много вештине па да види да је та животиња одличног соја: високе ноге, разв |
| устави код огледала.</p> <p>Хтела је да види на њој самој колико га мрзи.{S} Један крај њене ха |
| унце нагињало западу, девојка зажеле да види залазак на Сави.</p> <p>— Ужелела сам се Београда, |
| пољубац у једном тренутку, зажелевши да види своју драгану, да је види целу, разголићену, остав |
| ну, требао је један тренутак, па тек да види где се налази.{S} Ову приземну собицу испуњавао је |
| верен сам да би га она пољубила само да види како је то кад су бркови обријани!</p> <p>Доиста, |
| ракије.{S} На гробљу, које се из далека види, снег окопнео; на сваком гробу по неко; изгледа ка |
| ша, па онда у кола, очекујући да у њима види кога од нових, слободоумних министара.</p> <p>— Од |
| ко.{S} Ти се компромитујеш.{S} Куварица види све из кујне.</p> <p>— Куварица не сме да регне — |
| зажелевши да види своју драгану, да је види целу, разголићену, остављену њему на вољу.</p> <p> |
| је осећао као неку песму, радост што је види, што је ту поред њега, сласт што је заљубљен више |
| ана врућина би још јача.{S} Сунце се не види као да се растопило по целом небу, па жеже.{S} Ниг |
| од улице с тврдим решењем да је више не види.{S} Поглед му се заустави на зеленом тепиху своје |
| у целу, њему се привиђало као да иза ње види једну нову варош, испреплетане жице, стотине точко |
| е нека чаробна неранџаста боја, која се види само код лептирова, а на супротној страни, по кров |
| ба за опстанак их наружила.{S} Ретко се види један мушкарац да се осмејкује.{S} Успети, само ус |
| енца ка Варош Капији, па лево.{S} Ту се види један дућан своје врсте, углављен између једне пап |
| не оскудеваш у чему.{S} Волела би да те види, па дођи ако можеш, а ако ти школа не допушта, а т |
| ио после једног страшног земљотреса; он види око себе саме развалине, непрегледну пустош, ништа |
| је био у стању пијана човека који добро види да прави глупости, а продужава и прави их нове, св |
| Вишњу обли румен.{S} Учини јој се да то види на неком другом створењу.{S} Окрену се по соби, ка |
| м им, „јавно, преко новина, да цео свет види какве имам родитеље“.</p> <p>Цео дан су провели у |
| би му пред очи и нагониле га да је опет види.{S} Срео би се с њом.{S} У погледу који је управља |
| по неком великом грађевином.{S} Лево се видик губио преко голог Тркалишта, па на Седам Кућа све |
| , показао јој нове путеве, отворио нове видике.{S} Њене смешне грешке о основне ствари праштао |
| Пардон за један часак... само нешто да видим.</p> <p>Није се преварио.{S} У једном листу нађе |
| — Старински човек сам и ја, па опет кад видим да је нешто боље, што да не радим тако!...{S} Зва |
| срце цепа.{S} Ја бих хтела, опет, да је видим срећну, задовољну, збринуту.{S} Чедомир је лепа п |
| госпођа, изненадно потресена. — Кад је видим онако хрому, мени се срце цепа.{S} Ја бих хтела, |
| се десило. — Није то за тебе.{S} Ја то видим.{S} Хтео сам ти то рећи још раније.{S} Али нисам |
| сам то видео на робији. <pb n="124" /> Видиш, били смо сви подједнако лишени слободе, осуђени |
| ог, сав зарђан.</p> <pb n="171" /> <p>— Видиш ли овај пиштољ?{S} Купио сам га пред лањску демон |
| акао је с предмета на предмет.</p> <p>— Видиш, ти си петичар, први ђак, сталан гост на министар |
| е,</l> <l>Узори равне долове,</l> <l>Да видиш шта ће да никне.</l> <l>Ако ти никне лудаја,</l> |
| ктичан живот изгледа ти ситничарење, не видиш шта се око тебе догађа, не можеш ништа да избегне |
| Волите се већ целу младост.{S} А ти не видиш, ти ниси видео то тело — шаптао је у себи — то ле |
| .{S} Мене сматрају за мирна човека, али видиш, ја се питам да ли у мени не живи неки скривени ђ |
| да се поново почну послови.{S} Као што видиш, штета је да новац лежи зазидан у темеље.{S} Фирм |
| лико му човек да̑ вредности.{S} Као што видиш, нешто релативно...{S} Доиста, ничега сигурног, н |
| дничко између тебе и мене?</p> <p>Он је видљиво патио.</p> <p>— Вама није добро, господин-Илићу |
| рераду наших сировина.</p> <p>Младић се видљиво заносио.{S} Његово избријано лице грчило се нер |
| аглице, као фине свиле, која је благо и видљиво дрхтала.{S} Плаве боје просипале се на парк.{S} |
| н, наметљив, извештачено безбрижан, без видљивог интереса за политику.{S} Он је већ у двадесето |
| ла пред њим.{S} Њене очи завијао је вео видљивог узбуђења.{S} Њени <pb n="131" /> бели зуби гри |
| се тада велике, тешке, уочљиве, сваком видне, да их је хтела сакрити; болеле је.{S} И као да с |
| ић да ми није шта род.</p> <p>— Гле ти, видре, чак га и то интересује — одврати госпођа на рачу |
| ограда, фабричка, са гвозденим ногама у виду лавовске шапе, и са уским зеленим лествицама.</p> |
| адала у низак басен и враћала се отуд у виду ниске врло сјајних мехурића.{S} Суплент је ваљао у |
| ћа хватао се дуг и весео летњи сумрак у виду танке, прозрачне измаглице, као фине свиле, која ј |
| ћу у гласу — што се Бела <pb n="163" /> виђа по улици са оним нашим ђаком... како ’но му беше и |
| или су и Вишња и Чедомир.{S} Преко зиме виђали су се овда-онда код рођаке; кад су настали топли |
| можда променио.{S} Ми се сад тако ретко виђамо.</p> <p>Кад су се пустиле из школе, Вишња хтеде |
| смисли шта хоћеш.{S} Хоћеш ли да будеш виђен?{S} Онда критикуј туђа дела, не стварај ништа, ра |
| /p> <p>— Пардон...{S} Имам посла.{S} До виђења! — и већ се нађе пред Вишњом, стидљив и он, збуњ |
| и пребацивала се.{S} Са нешто урођеног византинизма, она је имала јединствену вештину да измир |
| се појављивала из писама.{S} То је била визија неке немогуће жене, о којој сви сањамо, коју сви |
| у густом диму од дувана, величанствена визија младе девојке васкрсавала је, као митолошке тице |
| слабачко.{S} У тај исти мах појави се и визија Вишње, тако исто у магли, нејасно, непотпуно, са |
| јама, али, кад угледа своју другарицу у визији природних елемената, он се упита нехотице: „Нашт |
| нпурастих, замахнутих руку, он је видео визију Вишње, њене главе, њених очију које поздрављају |
| а као сенка.{S} По дијамантском ваздуху вијало се неколико ластавица.{S} Девојку су обузимале ч |
| баченим крајевима, простачким кафанама, вијан као неком утваром.</p> <p>Није га се тицало које |
| а кад њих није било, узео би <hi>Горски Вијенац</hi>, отворио га насумце, па читао на глас стих |
| ту аду, аустриску стражару преко пута, вијугав друм и низ телеграфских дирека на нашој страни. |
| ао, као ружу коју је калемио.{S} Његова вика није се дотицала ситних слабости и рачуна.{S} Он ј |
| ка као свила.</p> <p>— Арап!{S} Арап! — викали су умиљато око њега надничари првога дана кад је |
| е под руку.</p> <p>— Ево, на, ево још — викао је ван себе.</p> <p>Али је газдарица већ била иза |
| крајем пута, оборене главе у страну, и викао као по дужности:</p> <p>— Ево лепа воћа!...{S} Та |
| n="128" /> се да се кућа орила од њене вике.{S} Време јој је пролазило у беспослицама, неговал |
| а околне планине падају.{S} Дође јој да викне:</p> <p>— За име Божје, погледајте!...{S} Пропада |
| жена да се покажу љубазне кад их неко нâвикне, понуди се услужно:</p> <p>— Да подгрејем вечеру? |
| лицом.{S} Па и сад, кад их јој предаде, викну :</p> <p>— Ево важне... лажне новине! </p> <p>Обу |
| на тебе, луди створе?</p> <p>— Доста! — викну размажена девојка, која се била повратила из прво |
| ојко!...</l> </quote> <p>— Ево цвећа! — викну један женски глас.</p> <p>Гомила се растури по ут |
| /p> <p>— Него шта ћеш, несрећни сине? — викну му стари.</p> <p>— Ја бих хтео да изучим за злата |
| еће.</p> <p>— Јаој, црна, шта ћеш ту? — викну <pb n="217" /> јој Милева, која се у тај пар приб |
| у наше ствари.</p> <p>— Мани се, Бела — викну јој мајка с прага велике куће. — Он није био прил |
| који се нагађају.{S} Вишња се уплаши и викну своју колегиницу;</p> <p>— Анице...{S} Анице!</p> |
| је за Париз.</p> <p>— Ја у Француску? — викнула је кад јој је муж поменуо пут. — Жива нећу, а м |
| дили.</p> <p>— Доста с тим паприкама! — викнуо је млади муж једном кад се вратио из библиотеке |
| илософијом!</p> <p>— Зевзечи се сама! — викнуо би професор.</p> <p>— Геаче!</p> <pb n="267" /> |
| шао ни у најчувенијој светској бањи.{S} Виктор Иго га је водио по најсјајнијим и најтамнијим кр |
| у шири читава нова насеобина разноликих вила, окружених цвећем и украсним биљкама.{S} Међутим, |
| е одлазила такође, и то брзо, као да је виле гоне, а враћала се тек у вече, пуна новости.{S} Мл |
| једно вече. — Мешовити хор <hi>Љубићске Виле</hi> приређује у очи Ивањдана излет на брање ивањс |
| цвеће брале,</l> <l>Цвеће брале, венце виле,</l> <l>Венце виле, говориле:</l> <l>Како ћемо мом |
| l>Цвеће брале, венце виле,</l> <l>Венце виле, говориле:</l> <l>Како ћемо момке варат’</l> <l>У |
| г камена на коме је изрезан натпис: <hi>Вилина Вода 1848</hi>.{S} Седоше на зид једно према дру |
| тала се она. — Тамо вилинско коло, овде вилинска вода, све неке мађије.</p> <p>Доиста, она се о |
| г носа и зелених очију — која нагази на вилинско коло никад се неће удати.</p> <p>Остојић прште |
| та је ово мени! — питала се она. — Тамо вилинско коло, овде вилинска вода, све неке мађије.</p> |
| колико девојака. — Знаш ли да си села у вилинско коло?</p> <p>— Кажу — додаде друга девојка, ве |
| а имамо што нам треба: пилића, прасади, вина, књига.{S} Дан нам прође као сат, а сат као минут. |
| топлини као старац који се напио добра вина.{S} Вишњу пак је бунио тај дан, обузимала ју је ча |
| била обилата, било је и слаткиша, па и вина.{S} Стари <pb n="269" /> пушкар, који је задржао н |
| а штрче очајни дивљи каранфили боје као вино.{S} И мириси су разни: на печен хлеб, на јагоде, н |
| су сами у дућану.{S} Калфа је претакао вино у магази.{S} Шегрт је стајао пред вратима и куцкао |
| агазе ударала је кисела воња на јеличко вино.{S} Један зрак сунца играо се око гирланда од разн |
| и обујме нас тек кад нас, као неко фино вино, преваре својом лакоћом и сласти, па опију благо, |
| стично биље, чије је лишће подсећало на винову лозу, а цветови на цвет од кромпира.{S} Одаја је |
| ва девојко, ој,</l> <l>Млад Милија млад виноград сади,</l> <l>Лозе сади, равне дворе гради.</l> |
| река ?{S} Од ужичких голија и врањских винограда, она поји целу нашу земљу, држи је моћним сво |
| ереном ходу.{S} Два прамена златне косе вирила су испод простог сламног шешира.{S} У руци је др |
| , разлиставала се стара лоза, пуштала у вис своје сочне пипке, припијала се уз кућу, увијала се |
| ла су се по уличном дрвећу, дизала се у вис, кружила неко време, па опет слетала, и крештала св |
| издиже целе Белине груди.{S} Она баци у вис обе руке.{S} Широки рукави од блузе спадоше до раме |
| ти крила и паде у рит; она друга прну у вис, па се врати, начини два три круга изнад места где |
| упрљаном мувама и масним рукама.{S} Ту висе низови неке врсте кобасица, жути се суд киселих кр |
| изгледа као пресечен, једна му половина виси у ваздуху.</p> <p>— Долази ли још ко?</p> <p>— Рет |
| ма постељи, у венцу од тепсија и шерпи, висила је јевтина слика талијанског издања <pb n="157" |
| вом земљастом лицу.{S} Десна му је рука висила као мртва; свакако је била парализована.{S} Међу |
| ка према самој кујни.{S} По зидовима су висиле изрибане тепсије, тигањи, бакрачићи, тенџере, ло |
| к, са широким зеленим махунама, које су висиле на све стране као фантастичне ресе.{S} По земљи |
| а каже!{S} Дани су пролазили, а перо је висило непомично над хартијом.{S} Његове мисли се бркал |
| пстракт и апсурд, моја мисао недостижне висине...</p> <pb n="170" /> <p>— Којешта.{S} Бар смисл |
| није довољна жени која хоће да буде на висини свога времена — одговори Вишња и погледа плашљив |
| алу нове жене, јер нама требају жене на висини наших дана, жене ослобођене свих предрасуда, жен |
| образујем до краја.{S} Хоћу да будем на висини времена у којем живим.</p> <p>Каја је била девој |
| пружала руку, пуну јевтиног прстења, у висину младићевих уста.</p> <p>И породица је седала за |
| а.{S} На зиду према њему, више постеље, висио је у природној величини портре Матовићев, рад јед |
| вен уским, чипканим застирачем, који је висио на две стране.{S} На њему се усправљало неколико |
| , снег копнио по <pb n="237" /> околним висовима, ветар доносио мирис од љубичице, пролетња јаг |
| о студент философије, врло <pb n="2" /> висок, готово џигљав, али млад, пријатних, мушких црта, |
| г здравља и опортунист.{S} Ма да је био висок чиновник, није се могао отрести простачких склоно |
| овца, она је несвесно осећала колико је висока цена Радојевим чворнатим рукама.{S} Том осећању |
| их острва.{S} С наше стране уздизала се висока обала, са црвеном, одроњеном земљом и плаветним |
| сте, црвене, црне, <pb n="81" /> ниске, високе, нове, старе, збијене и раштркане како их само Б |
| а види да је та животиња одличног соја: високе ноге, развијене сапи, мали трбух, длака као свил |
| супротној страни, по крововима ниским, високим, од олова или просте ћерамиде, с кубетима или т |
| мене?</p> <p>Без Илића, цео њен план за високим студијама изгледао јој је излишан.{S} Ради њега |
| попречном улицом, једноспратан, с доста високим сутереном, обојен жућкастом бојом која прелази |
| а огромним, сељачким шеширом на глави и високим чизмама на ногама. — Еј, Милисаве, ходи да ти п |
| глове су испуњавале неколике столице, с високим правоугаоним наслоном, превучене кожом.{S} Бела |
| о нешто пролазно... само један ступањ у високим степеницама, уз које се пео.</p> <p>Те супротно |
| тапкали по сапима.</p> <p>Арап је држао високо своју лепу главу, и није хтео да погледа те одрп |
| них слабости и рачуна.{S} Он је нишанио високо.{S} Он је остављао свакоме слободан један круг б |
| а, процењивале су сељачке комисије тако високо, као да је њива засађена смоквом и бадемом.{S} Ј |
| плотова су расли сунцокрети.{S} Они су високо дизали своје криве, таште, жутокруне главе и леп |
| растопљено сребро, и <pb n="74" /> још високо над зарубљеним брдом преко Саве.{S} Све се запал |
| униш.</l> </quote> <p>Сунце је било још високо.{S} Општинска утрина је дрхтала под његовом среб |
| тело трошније.{S} Да је место Чедомира, високог, мршавог студента бледих образа и поноситих очи |
| у се.{S} Врло интелигентан, врло радан, витак, упечатљив, увек будан, он се ту осећао као риба |
| трна ни грмења.</l> <l>Само има до две вите јеле.</l> <l>И под јелом заспала девојка.</l> <l>П |
| обе носиле су дугу црну кецељу, просту витицу око главе, сукњу изнад чланака, притискивале по |
| ћи ништа.{S} Под његовом руком увише се витке слабине девојкине.{S} Он пусти.</p> <p>Кад хтеде |
| чини од једног поточића воденицу са два витла, те га цело село прогласи за најдаровитијег човек |
| у.{S} А кад је нађеш, сети се колико је Вићентије узео, па ти тражи двоструко.</p> <p>Илић је о |
| ће.{S} Мајка му рече да му сестру проси Вићентије Симић, секретар суда.{S} Била је пуна хвале з |
| ософске спекулације, а око тебе диже се вихор, заузет једино материјалним интересима, бруји жив |
| е.{S} На један пут, ветар се претвори у вихор.{S} Облак се провали.{S} Из неба осу плаха киша, |
| инистар. — Трице и кучине.{S} Данас нам вичу живео, а сутра, на неколико запаљивих речи каквог |
| ли је то био случај?{S} Или заиста нека виша сила управља нашим мислима?{S} Те исте ноћи Вишња |
| е младићске црте.{S} Био је више човек, више мушкарац.{S} Они остадоше за тренутак забезекнути |
| између прозора.{S} На зиду према њему, више постеље, висио је у природној величини портре Мато |
| ако хоћеш.{S} Измењао сам све идеје.{S} Више немам никаквог политичког убеђења, не верујем више |
| , треба ми још рада, читања, спреме.{S} Више пута узмем перо да забележим идеје које лутају кро |
| ну реч је заглушило пиљарско <hi>ко да̑ више</hi>. <pb n="276" /> Зборови су само позорница, ре |
| и... они се поново воле...{S} Шта треба више, па да се буде срећан!{S} И у том слатком располож |
| ођа сама себе називала — али је девојка више посматрала домаћег учитеља него своје брбљиве сест |
| враћати се кад хоће.{S} Није се морала више бојати својих наставница.{S} Није морала трчати на |
| е пробудила сва уздрхтала, и није могла више заспати.{S} Заман је гонила његове слике.{S} Оне с |
| није могао.{S} Његова драгана није била више шипарица какву ју је оставио.{S} То се примећавало |
| ту лепоту своје маште; јер то није била више Вишња која се појављивала из писама.{S} То је била |
| ше у извесну забезекнутост што је нашла више него што је очекивала.</p> <pb n="193" /> <p>— Ју, |
| женскињу треба поуке.{S} У округу нема више од три четири школе за женску децу.{S} Али шта ће |
| добро, боље него ранијих година.{S} Шта више, добила је награду, једну књигу која је говорила о |
| алемио воће на рационални начин.{S} Шта више, и по спољашности се разликовао од мештана, окорел |
| за ручак, те је питала своје гошће шта више воле: киселу чорбу или супу с кнедлама, ћевап у ду |
| {S} Сад то место стоји празно.{S} Ништа више није остало од <hi>Еснафлије</hi> до две чађаве пр |
| .</p> <p>Девојку је обузимала ватра све више.{S} Слика Чедомира, његовог загрљаја и оног бесног |
| Међутим, последњих година, јачао је све више протест против научног догматизма.{S} Млади суплен |
| сиротињском перверзијом, која даје све више сласти што се ниже пада.{S} Калдрма, куће, кровови |
| маленом колу знанаца, повлачећи се све више у своје књиге и свој свет идеја.</p> <p>Једнога да |
| pb n="44" /> и таман облак ширио се све више изнад њихових глава.{S} Па ипак, они пођоше напред |
| е се оцртавало пред њима, губило се све више у таму.{S} И мрак се спуштао као плаветна платна, |
| на, час зима, и она се журила школи све више, као да ју је тамо чекао лек тој грозници.</p> <p> |
| вим као миш.{S} Београд се удаљавао све више.</p> <pb n="205" /> <p>— Вере ти, Бела — рече Илић |
| ијалном лицу.{S} Тај се израз губио све више у извесну забезекнутост што је нашла више него што |
| тали су без успеха.{S} Јаз се ширио све више.{S} Међутим, земља је стајала пред великим радовим |
| ртоглавице, он је осећао ипак да му све више препрека спутавају корак у напред.</p> <p>Остави р |
| јчина болест много опасна.{S} Што га је више понављала, све је разумевала боље народске фразе г |
| рену се од улице с тврдим решењем да је више не види.{S} Поглед му се заустави на зеленом тепих |
| ћуприје, учитеља, ни лекара.{S} Све је више сиротиње у нашем народу.{S} Села, у којима се ника |
| чврсле његове младићске црте.{S} Био је више човек, више мушкарац.{S} Они остадоше за тренутак |
| >Био је заиста добро угрејан.{S} Још је више философирао него по обичају.{S} Скакао је с предме |
| е сваки рад... нарочито овај који траје више година, врло тежак, огромно тежак...{S}" Он то не |
| откопаном земљом.{S} Његова длака није више сијала.{S} Сапи су му смршале.{S} Боја му се проме |
| о сентименталности ?</p> <p>— Она није више у моди, слатка моја — насмеја се стара девојка. — |
| таром Остојићу.{S} Како кујунџилук није више ишао, одаде се нарочито на часовнике.{S} У слободн |
| одано.{S} Јасно јој је било да он није више њен и да то не може бити.{S} Али се она надала да |
| онекад би се заборавио и жалио што није више учио школе.{S} У то доба била се већ увелико разви |
| па; Боже мој, не, то није могуће, да ме више не волиш.</p> <p>Они беху избили на Теразије.</p> |
| S} Чини ми се да ме избегаваш.{S} Ти ме више не волиш? — стаде да се мази, и набра обрве.</p> < |
| и сви људи који траже од своје судбине више него што она може дати, бежао је од своје среће, м |
| асла, али од <hi>електрике</hi> није се више познавао ни камен.{S} Љубав коју је Остојић уживао |
| n="275" /> збунити, по образима који се више не румене на сваку ситницу, по дивно довршеном тел |
| и другу девојку.{S} Радио је за испите више него што је требало.{S} Читао је књиге, новине, књ |
| 6" /> Публика се стане да надмеће ко ће више знати на памет тих његових бунтовничких изрека : „ |
| р са самаром пуним цигаља. — Вели, неће више да носи цигље... то му је испод достојанства!</p> |
| уствује погребу.{S} После се не вратише више.{S} Бела није хтела да чује за Париз.</p> <p>— Ја |
| >Илић махну руком кочијашу да полази, и више се не врати својој ташти ни својој жени.</p> <p>До |
| дбу, провела је беспослена, размажена и више мање срећна.{S} Она није била спремљена за живот, |
| ако, као сва њена писма, па може бити и више.{S} Јер се беху код њега десили догађаји који су с |
| атија била је давно оставила домазлук и више се није враћала.{S} Њен дух је тежио за науком, ли |
| ца се изви над Дунав, одлете у ваздух и више се не врати.</p> <p>— Жао јој је било свога живота |
| ите се на ум — рекао му је једном. — Ви више нисте дете.{S} Кроз неколико месеца свршићете школ |
| мењује таленат, где парче хартије вреди више него глава.{S} Те су је теорије храбриле, подизале |
| је добро свакоме који од њега не тражи више него што оно може дати — одговори она полагано. — |
| } Анри Поенкаре наслања се у геометрији више на осећање него на разум.{S} Иде се чак до физике, |
| а достојанства; један прост радник воли више смрт него понижење.</p> <p>Бела згужва новине.</p> |
| , прашину, пепео.</p> <p>— Не говори ми више ништа — рече, устајући. — Ја те молим.{S} Не прати |
| ?... ти ћеш оцу дати рачуна.{S} Ти ниси више моја кћи.</p> <p>Младић не одговори ништа.{S} Осећ |
| а студије врло озбиљно.{S} Али не осети више ону сласт студентског живота, коју је осећала прве |
| ег друштва.{S} Није се могао задовољити више чекањем да будућност донесе или не донесе, нови др |
| никаквог политичког убеђења, не верујем више у политику.</p> <p>У том тренутку, они су ишли дуж |
| је ту поред њега, сласт што је заљубљен више него први пут кад су прошетали сами.</p> <p>— Шта |
| ог разговора, он се реши.{S} Није могао више издржати.{S} Поручи једна кола, стрпа у њих један |
| окрету.{S} Али што се пароброд примицао више томе граду, радост се сушила у њеном срцу, обузима |
| за народ.{S} Његов радикализам није био више политика, већ једна врста религије.{S} Он је веров |
| S} Боја му се променила.{S} То није био више арап.{S} Главу је спустио, очи затворио.{S} Није о |
| сваког часа лопову који би му покварио више него што би однео, а бојао се и ведрог неба које м |
| а звала свог драгана.{S} Њега није било више међу живим.{S} Остало је само његово тело, које је |
| о због чега?</p> <p>— У Чачку није било више школе.{S} Отац није волео да седим докона.{S} Знат |
| цни.{S} Па и ти часови!{S} Није их било више од два три преко дана.{S} За њих се није морало сп |
| а ћу се сама вратити...{S} Ми се нећемо више видети.{S} Никад!{S} Збогом.</p> <pb n="291" /> <p |
| гуће, Илићу; није то више за нас, нисмо више деца.{S} Било и прошло.</p> <p>Он покуша још један |
| и романима.{S} Немогуће, Илићу; није то више за нас, нисмо више деца.{S} Било и прошло.</p> <p> |
| роде, где се дрво с дрветом бори за што више сунца.{S} Понекад би се заборавио и жалио што није |
| ош раније него Вишња, да се развије што више, да оде до краја пута који је водио преко девојачк |
| столици.</p> <p>У труду да задовоље што више једно другога, они се готово посвађаше, те најзад |
| , трудио се да у своје законе унесе што више гарантије да власт не изигра ове мере.{S} У тој бр |
| как, где се куће ћушкају да захвате што више улице.{S} Роба из дућана гомила се безбрижно по тр |
| питати несигурне хоризонте за нечим што више није наше?{S} Зашто пустити да дани и године прола |
| њему изузетно дубоких осећаја.{S} Нешто више, она му је изгледала неспособна за праву нежност, |
| у веровали у њега, сматрали га за нешто више од себе.{S} Кад је пролазио улицом, старији су се |
| она није мачји кашаљ, да она има нешто више од те три постеље и бакреног посуђа.{S} Стога она |
| тим тренутцима код Беле, то беше нешто више од њене лепоте, то беше њена симпатија, далека, но |
| ма, вратом и куковима, и, за један глас више, наручивале мокролушким жаргоном:</p> <p>— Стрике, |
| вечане ручкове, у кући се кувало двапут више него што је требало, просипало се, бацало, раздава |
| је била изашла из уског живота, она му више није припадала.{S} Њене мисли враћале су се пут Бу |
| ао је резолуције, мрзео богаташку класу више него што је волео пук, био горд са својих материја |
| а природа и силе које владају њоме нису више имале недокучивих тајна.{S} Ушло се у прве векове |
| и су своје излоге.{S} Уличне лампе нису више на стубовима, већ су обешене о жицу.{S} Па ипак, о |
| крушеност; пењи свој глас за једну ноту више изнад свакидашњости.{S} Ето ти кључа да постанеш в |
| ија; лукавство замењује снагу, и помоћу више или мање вештине са којом се та комедија игра, чов |
| уде луксузу чистоте, нека му омиле кућу више од кафане, нека подигну бољи подмладак него што см |
| ој Милева поверљиво. — Него обеси венац више капије, па ако га преко ноћ нестане, знај да ћеш с |
| ов најбољи украс.{S} Тако слободна, још више <pb n="101" /> је ушла у социјалистичке идеје, у б |
| уђе у парк.</p> <p>Ту је било света још више.{S} Склони се у крај, где је почињала једна според |
| ице тапшу рукама, одобравају и буне још више, па се, после, годинама прича како су се провели н |
| та страха пред младићем појачала се још више откако се вратила из Београда.{S} Избегавала је ње |
| разовале су се плаве сенке, које су још више истицале небеску илуминацију.{S} Београд је изглед |
| у што је великошколац, образован човек, виши од ње.{S} И млада девојка као да је хтела узети у |
| нска права жртвују... да, за два гроша; виши интереси земље ишчезавају у корупцији, у нереду, у |
| ава и виши интереси, до ђавола држава и виши интереси!</p> <p>— Ту је народ, коме његови предст |
| ећи те користи кад је у питању држава и виши интереси, до ђавола држава и виши интереси!</p> <p |
| ну која сматра да је њен позив у животу виши од обичне бриге за кујну.{S} На лицу јој је почива |
| ју садашњост, ред ствари, жуде за нечим вишим од свакодневне егзистенције.{S} Она се чудила как |
| и сталеж има своје муке.</p> <p>И онда, Вишња није волела много прост народ.{S} У њему је позна |
| — Ти си уморна... ти си нешто невесела, Вишња? — примети Илић.</p> <pb n="158" /> <p>— Не, ниса |
| е како она рекне.</p> <p>У тим мислима, Вишња је прекидала паковање ствари, отварала поново оче |
| о, посрћући готово.</p> <p>Идућег дана, Вишња га нађе на Великој Школи по свршетку једног семин |
| ка. — Да ти представим: моја другарица, Вишња Лазаревић...{S} Па како ми живиш, што не дођеш?.. |
| ми га кад ти се допада! — рече, најзад, Вишња, и пружи му цвет.</p> <p>Он га узе.{S} Промуца не |
| Једног малог празника кад жене не раде, Вишња је седела код Остојићевих, кад Радоје дође с једн |
| ећа.</p> <pb n="313" /> <p>— Шта ти је, Вишња? — упита Аница, и погледа у собу неодређено.</p> |
| quote> <pb n="212" /> <p>— Погледај је, Вишња... погледај Мораву — рече Радоје, док један унутр |
| амо.</p> <p>Кад су се пустиле из школе, Вишња хтеде избећи да са Кајом иде кући.{S} Али је она |
| 1" /> <head>XIII</head> <p>За то време, Вишња је уредно похађала предавања, читала руске књиге |
| већ много, за парк, за...</p> <p>— Не, Вишња... — одби младић скромно.</p> <p>— Ја мислим да ј |
| ти дивна момка, разбери се, удаћемо те, Вишња, удаћемо...</p> <pb n="314" /> <p>— Чедомире, ах |
| мудраца или глупака.</p> <p>— Немогуће, Вишња.{S} Сад ти претерујеш.{S} Ја верујем, против свег |
| тица летело је небом.{S} Близу Вишњице, Вишња спази једну аду са шумарком од ракита и одраслим |
| се Београда у Чачку.</p> <p>По вечери, Вишња је излазила с мајком на клупу пред кућом.{S} Њихо |
| ћност да будемо срећни.</p> <p>Дрхтећи, Вишња је гледала у своју другарицу и није речи могла ре |
| реко оближњег моста.</p> <p>— Погледај, Вишња, овог сељака.{S} Он можда нема да купи друге чакш |
| есе мелем на отворене ране.{S} Међутим, Вишња, здрава као планинска биљка, освести се брзо посл |
| ала на капији.</p> <p>— Шта је с тобом, Вишња? — дочека је. — Озбиљно сам се уплашила.{S} Где с |
| ио додирнуо њене усне.</p> <p>Сутрадан, Вишња се дигла из постеље нешто доцније него обично.{S} |
| > <pb n="66" /> <p>— Јадно је то право, Вишња — осмехну се Радоје сажаљиво. — Наша Велика Школа |
| ва, осветљена сунцем.</p> <p>— Хајдемо, Вишња! — зашкрипа младићев глас с дна груди.</p> </div> |
| а помаже око ручка.</p> <p>— Остави то, Вишња — рече јој мајка кад је виде како потаркује ватру |
| има свој пут.</p> <p>— Не говори ми то, Вишња — прихвати Чедомир. — Ми смо још увек добри, стар |
| живи да се заборавимо?{S} Ти нарочито, Вишња... ти си још увек тако лепа; Боже мој, не, то ниј |
| рачао је лагано друмом поред Мораве.{S} Вишња је ћутала.{S} Њене угасите очи мериле су немо зел |
| шавала <pb n="37" /> се из методике.{S} Вишња покуша да заметне разговор с њом; говорила је о т |
| и је дуговао бар обзир чувања тајне.{S} Вишња се опет није осећала у праву да затражи та објашњ |
| г су начинили своје собе за спавање.{S} Вишња је распремала кућу, а Аница кувала.{S} После часо |
| другом коме није волео поверити се.{S} Вишња се опет играла кумаша са Милевом, доцније везла, |
| Нигде тице да се чује.{S} Биље зри.{S} Вишња је спустила завесе.{S} У соби је мрак, али мало ш |
| </p> <p>Некад јој је све то пријало.{S} Вишња се могла радовати дубоко, потпуно, пуним срцем.{S |
| светли јој за часак преживели живот.{S} Вишња виде Београд... у неколико партија, без реда, јед |
| појављују и онима који се нагађају.{S} Вишња се уплаши и викну своју колегиницу;</p> <p>— Аниц |
| ста.</p> <p>Није Радоје мрзео школу.{S} Вишња је то знала.{S} Он јој је рекао једном приликом, |
| заборавимо као чела на каквом цвету.{S} Вишња је несвесно пила миље из ваздуха тога дана, опија |
| а је тражио опроштај што је сиромах.{S} Вишња не замери ништа.{S} Она није знала за та понижења |
| — слегала је девојка раменима.</p> <p>— Вишња Лазаревна! — чуо би се у том глас неког из њеног |
| {S} Кораци су се приближавали.</p> <p>— Вишња! — чу се глас човека који ју је јурио.</p> <p>Она |
| жени, шапташе јој матерински:</p> <p>— Вишња... слатка Вишња, пробуди се, устани; не гледај ме |
| адоје.{S} Затим додаде у шали:</p> <p>— Вишња ће поћи за мене.</p> <p>Девојке примише шалу.{S} |
| младу девојку. </p> <p>— Удај се, драга Вишња — продужи Аница. — Удај се што пре.{S} У животу с |
| руком он је обви око паса.</p> <p>Тада Вишња покуша да се ослободи, стежући му у исти мах руку |
| ст, притиснути је на груди, рећи: „Моја Вишња, моја лепа, моја стара Вишња“.{S} Али се свлада, |
| чи могла рећи.</p> <p>— Удај се, слатка Вишња, не размишљајући сувише, не тражећи много.{S} Не |
| ухвати за руку.</p> <p>— Слушај, слатка Вишња — рече јој. — Ја знам где си била.{S} Не покушава |
| ој матерински:</p> <p>— Вишња... слатка Вишња, пробуди се, устани; не гледај ме тако.{S} Нашла |
| аљину.</p> <p>Пред огледалом је стајала Вишња у ноћној кошуљи, боса.{S} Као ван себе, гледала ј |
| ad>XXII</head> <p>На Скупштини је нашла Вишња неколико својих другарица из девојачке школе.{S} |
| ећи: „Моја Вишња, моја лепа, моја стара Вишња“.{S} Али се свлада, па настави говор о политици:< |
| <pb n="291" /> <p>Постала је она стара Вишња, којој је морал патријархалне куће забрањивао сва |
| иљци.</p> <p>— Добро, да идемо — приста Вишња.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19140_ |
| <pb n="292" /> <head>XXV</head> <p>Кад Вишња оде, Чедомир оста за један тренутак гледајући у п |
| ш једно другом да кажемо? — пркосила је Вишња непрестано.</p> <p>— Имам да ти кажем мој живот з |
| ead>XIV</head> <p>Била је недеља кад је Вишња пришла Чедомиру.{S} Дан је био ведар.{S} По плаво |
| <pb n="54" /> <head>V</head> <p>Кад је Вишња стигла у Чачак, осетила је тек ту сву супротност |
| епа девојка у заносу. ~</p> <p>Заман је Вишња звала свог драгана.{S} Њега није било више међу ж |
| својим старим, мирним током.{S} Тако је Вишња могла сад мислити на себе.{S} Гриже савести било |
| ну лепу, пријатну, ето такву као што је Вишња.{S} Она сигурно има врло лепо тело, познаје се ка |
| ородицом му је оставио празнину коју је Вишња неосетно попуњавала.{S} Његово срце, које је дотл |
| омир је потврдио ово правило, док му је Вишња била изузетак.{S} Она је одржала реч и дошла тачн |
| о?</p> <p>— Не, није ништа — насмеја се Вишња силом. — Разгледала сам престоницу.{S} Ми смо ста |
| се вратимо?</p> <p>— Зашто? — чудила се Вишња.</p> <p>— Киша ће још дуго падати.</p> <p>— Али и |
| имала <pb n="160" /> појма.{S} Дотле се Вишња чинила младићу жена-другарица која диже човека на |
| > <p>— Не знате ви те ствари — осече се Вишња за први пут. — Ја сам еманципована девојка.</p> < |
| ког дуго грлио, љубио.</p> <p>Кад би се Вишња задржала с одговором, он је откључавао кофер, вад |
| арних влада.</p> <p>— Како? — зачуди се Вишња.</p> <p>Она је ишла поред њега лаганим кораком и |
| да и ти окусиш... „Знам, вели, да их се Вишња зажелела у Београду".</p> <p>Некад јој је све то |
| цу.</p> <p>— Не... не, Чедомире! — рече Вишња, и истрже руку.</p> <p>Па и доцније, она је избег |
| поту своје маште; јер то није била више Вишња која се појављивала из писама.{S} То је била визи |
| се могао скалупити у та општа места, и Вишња би пропала ако би пао у туђе руке.{S} Он јој је х |
| дати.</p> <p>Остојић прште у смех.{S} И Вишња се насмеја.</p> <p>— Гатке! — рече она немарно.</ |
| еним. <pb n="42" /> Међу њима били су и Вишња и Чедомир.{S} Преко зиме виђали су се овда-онда к |
| е готово пророчке речи — примети у себи Вишња гледајући расејано у своју давну другарицу која с |
| азило питање :</p> <p>— Шта ли сад ради Вишња?</p> <p>Он би се пренуо из својих студија, видео |
| буде на висини свога времена — одговори Вишња и погледа плашљиво у младића, па после спусти гла |
| школу?</p> <p>— Завршила сам — одговори Вишња гласом који је сад звонио поузданије. — Али не ми |
| о... и ми старимо, ми сами.</p> <p>— Ти Вишња?{S} Ти си млађа него што си икад била.</p> <p>— К |
| Кад смо тако добри пријатељи — прихвати Вишња — онда будимо отворени: боље је да не идемо зајед |
| Жао јој је било свога живота! — примети Вишња полако.</p> <p>Младић не одговори.{S} Причајући б |
| тавници морају положити рачун — примети Вишња. — Народна је реч пресудна, народ је суверен.</p> |
| ло лепо смо се занимали синоћ — примети Вишња, па кад виде да се Каја не подсмехну, продужи паж |
| љине, загрца:</p> <p>— Опрости, опрости Вишња.{S} Ја не знам шта радим.{S} Ти ово ниси заслужил |
| управља нашим мислима?{S} Те исте ноћи Вишња је сањала да се удаје за Чедомира.{S} Сан је био |
| ојаве.</p> <p>— Ти си удата? — рече јој Вишња, осмехнувши се, па покуша да се метне у у њено ра |
| Ти не волиш свога рођака! — пребаци јој Вишња.</p> <p>— Не, Лазаревићева.{S} Ја га волим, он је |
| 39" /> имала жеља, и то још раније него Вишња, да се развије што више, да оде до краја пута кој |
| се бојао да јој га покаже.{S} Да ли то Вишња <pb n="282" /> примети?{S} Да ли покуша да га спр |
| је имао према њој?{S} У сваком случају Вишња није знала дотле шта се дешавало са њеним драгано |
| н је поздрави и хтеде проћи.{S} Тада му Вишња приђе, пруживши руку, не говорећи ништа.</p> <p>— |
| p> <p>— Седи... ту, на канабе — рече му Вишња.</p> <p>Чедомир примети тек тада једно кожно, ста |
| те шта кад тако лепо говорите — рече му Вишња. — Ја бих то врло радо читала.</p> <p>— Још је ра |
| Звезда било мање.</p> <pb n="310" /> <p>Вишња се стресе.{S} Било јој је хладно.{S} Пребаци једа |
| 21"> <pb n="227" /> <head>XXI</head> <p>Вишња је оставила универзитет и отишла за учитељицу.{S} |
| нису вечерас све козе на броју!</p> <p>Вишња сврши школске задатке што је могла брже, па се он |
| м на главу и изгледао као сенка.</p> <p>Вишња се стресе.</p> <p>Она није видела лице у тог чове |
| а три стране јевтиним становима.</p> <p>Вишња притисну кваку на једним од многобројних, зелено |
| рпног злата лежи у тим таласима.</p> <p>Вишња га погледа неповерљиво.{S} Прво што помисли било |
| етеле око ње као мантија у попа.</p> <p>Вишња се добро осећала на Великој Школи.{S} Академска с |
| авим булеваром Краља Александра.</p> <p>Вишња оста тако за један тренутак.</p> <p>— Буржоа! — р |
| сак глатке коже и нечега чистог.</p> <p>Вишња се стресе.{S} Образ је заболе, као да ју је Чедом |
| га је студенткиња са биологије.</p> <p>Вишња је слушала те разговоре и осећала се све неугодни |
| мро као питомац Војне Академије.</p> <p>Вишња је ћутала.</p> <p>Оне обе носиле су дугу црну кец |
| е, знај да ћеш се удати те зиме.</p> <p>Вишња се хтеде подсмехнути својој другарици, али се не |
| машине.{S} Оде чак кућа и имање.</p> <p>Вишња га је избегавала кадгод је могла.{S} Чинило јој с |
| наоружан знањем целе наше епохе.</p> <p>Вишња се промисли да ли да му каже праву истину.{S} Нај |
| атак, верујем у бесмртност душе.</p> <p>Вишња није била створење које завиди, али та срећа доти |
| ко као крст на старинској цркви.</p> <p>Вишња га пусти да говори.</p> <p>— Само треба претворит |
| ке“...{S} Шта да радим, кажи ми.</p> <p>Вишња јој није знала одговорити ништа.{S} Њој се такође |
| <p>Гомила се растури по утрини.</p> <p>Вишња се нађе поред Милеве.{S} Ове песме, Радојеве речи |
| најружнија престоница у Европи.</p> <p>Вишња заусти да нешто дода, али је већ млади човек пада |
| м, да ти изложим што сам наумио.</p> <p>Вишња приста у први мах, подајући се своме срцу.{S} Пос |
| што се свршило како се свршило.</p> <p>Вишња је тако прошла, изгубила се у провинцији као и у |
| {S} Међу овима је био и Чедомир.</p> <p>Вишња пак остаде даље на барикадама.{S} Она није опрашт |
| који најтеже осећају њен терет.</p> <p>Вишња је волела да слуша те говоре.{S} У доба реакције, |
| суда које су мутиле моју савест.</p> <p>Вишња је тада управљала на свог друга горак поглед који |
| ла нашу кујну, било је за причу.</p> <p>Вишња је мало јела и говорила тек колико да не поквари |
| а Чедомира да му пошаље пољубац.</p> <p>Вишња задрхта поново.{S} Узбаци руком један прамен косе |
| ијег човека на земљи, оца нашег?</p> <p>Вишња, лака словенска природа, давала се уверити и овом |
| с ослободи потреба наше природе?</p> <p>Вишња је слушала ове речи, које су се чудно поклапале с |
| у нам професори доказују толико?</p> <p>Вишња задрхта инстиктивно и не одговори ништа.</p> <p>Д |
| о.{S} У тај исти мах појави се и визија Вишње, тако исто у магли, нејасно, непотпуно, само глав |
| али се његове очи не могаху одвојити од Вишње.</p> <p>Она се беше зауставила, нема, збуњена, ук |
| у.{S} Те ствари су биле дотле далеко од Вишње као и сибирска поља.{S} Оне су је одмах заинтерес |
| приликама дошло је Илићу прво писмо од Вишње.{S} Оно је било у једном великом пословном завоју |
| дана осећао изузетно увређен од стране Вишње.{S} Био ју је видео на улици, па кад је хтео прић |
| у се чинио празан, шупаљ, бесмислен без Вишње, без њеног милог присуства.{S} Чинило му се као д |
| балу чукаричког друма?{S} Да ли се сети Вишње Лазаревића и дужности које је имао према њој?{S} |
| их, замахнутих руку, он је видео визију Вишње, њене главе, њених очију које поздрављају својим |
| у девојачкој школи и садашњег тренутка, Вишњи се десило толико догађаја, да су јој успомене кој |
| о одударала од свежег пољског цвећа.{S} Вишњи се учини да нешто живи ту у лози, у влажном хладу |
| је, без њега ништа не може да прође.{S} Вишњи је доносио међу првима новине, пропраћајући их ст |
| оме питању, јер је толико пута говорила Вишњи о својим намерама.{S} Најзад рече:</p> <p>— Ја ћу |
| об његових осећаја: његове љубави према Вишњи и његовог љубакања с Белом.</p> <p>Вишњу је волео |
| и стидљивом, коју је дотле осећао према Вишњи.{S} Затим, чинило му се понекад да ни Бела нема п |
| спусте низ једно брдо, кад ветар скиде Вишњи шешир с главе и понесе га низа страну.{S} Млади ч |
| њену другарицу Милеву, па је даље писао Вишњи да се не љути, да дође на свадбу ако може.</p> <p |
| штапом о њено гвожђе.</p> <p>То је био Вишњи најлепши део дана.{S} С Мораве је пиркао свеж ваз |
| не познаје, скупо би га платио!</p> <p>Вишњи не би право ова рођачка оцена.{S} Она посумња у и |
| ећаш ли се ја сам ти говорила...</p> <p>Вишњи пређе једна сенка преко лица.{S} Та промена не из |
| је син, узели би га за странца.</p> <p>Вишњи се допадао тај младић, жив, окретан, прав.{S} Ћер |
| ана и врло гостопримна о празницима.{S} Вишњин долазак био је наравно читав свечан догађај.{S} |
| ети још једно расхлађење.{S} На предлог Вишњин, он се несвесно ухвати за џеп.</p> <p>— Оно је м |
| бих да знам шта ти о том мислиш?</p> <p>Вишњин поглед сукоби се с Радојевим очима.{S} Тада јој |
| са мном?</p> <p>— Не браним — одговори Вишњина мајка. — Ја јој једнако велим да изађе у друштв |
| 7"> <pb n="185" /> <head>XVII</head> <p>Вишњина мајка опорављала се из дана у дан.{S} Већ је по |
| а варошку <pb n="273" /> периферију.{S} Вишњине загасите очи севнуше изненадним сјајем.{S} Да л |
| свој шешир који је већ губио форму.{S} Вишњине дотле безизразне очи запалише се од задовољства |
| гадан, како сам гадан, Боже мој!</p> <p>Вишњине руке додирнуше његове косе.{S} Она подиже његов |
| ташну веселост; овај профил задахнуо је Вишњиним повременим руменилом здравља, њеним изразом бе |
| раћају у младићеву главу.{S} Он опази у Вишњиним очима један влажан сјај.{S} Светлост се претва |
| огледаше.</p> <p>Осмех је још играо око Вишњиних уста, блед осмех, налик на грч.</p> <p>Она при |
| енутку, наго и покривено платном, као и Вишњино, почивало на мермерном столу у хируршкој дворан |
| назије и пијаце које су му представљали Вишњино место, те биле као један део њен и миле младићу |
| : „Збогом, Дрино водо, ја одо’!“</p> <p>Вишњино срце залупа јаче.{S} Можда ће доћи писмо.{S} Ка |
| већ пало вече кад се њих двоје упутише Вишњином стану.</p> <p>— Ви на лето свршавате школу? — |
| {S} Стаклена врата водила су из кујне у Вишњину собу, која изненади младића многим и лепим наме |
| х других тица летело је небом.{S} Близу Вишњице, Вишња спази једну аду са шумарком од ракита и |
| ом.{S} Доиста, обала поред Саве, пут за Вишњицу, самоникле улице по Чубури, виделе су тада мног |
| је опомене:</p> <p>— Чувај се Чедомира, Вишњо.{S} Он није рђав човек, ја то знам.{S} Он је сјај |
| ав посветио класној борби.{S} Али овде, Вишњо, ми још немамо базе; треба прво створити политичк |
| и луди или подлаци.</p> <p>— Шта ти је, Вишњо? — упита је мајка, која се помоли уз степенице од |
| евојку од даље несреће.</p> <p>— Чујеш, Вишњо — рече јој отац кад сазна шта јој се десило. — Ни |
| е последњег разговора <pb n="304" /> са Вишњом.{S} Она се трудила да се врати на пут којим је и |
| то паланке и њеног главног сокака, пред Вишњом је мисао цртала будућност као неку широку реку с |
| сла.{S} До виђења! — и већ се нађе пред Вишњом, стидљив и он, збуњен, светлих очију, уздрхтале |
| мах, да оде, да се изгуби, да ишчезне с Вишњом у неки свет где га нико не познаје... далеко нег |
| рећи.</p> <p>Од оног дана кад је био с Вишњом у њеном стану, трудио се стално да не остаје на |
| дана, кад је Чедомир пратио, као увек, Вишњу од Кајиног стана до њене куће; он се опоменуо да |
| ање ивањског цвећа.{S} Да пустиш, тето, Вишњу са мном?</p> <p>— Не браним — одговори Вишњина ма |
| као старац који се напио добра вина.{S} Вишњу пак је бунио тај дан, обузимала ју је час топлина |
| е видело парче белог веза на кошуљи.{S} Вишњу обли румен.{S} Учини јој се да то види на неком д |
| лићу гомилу мисли на лањско пролеће, на Вишњу, на њен <pb n="190" /> први пољубац.{S} Сласт те |
| </p> <p>Ова слика учини весео утисак на Вишњу.{S} Она се мирила са том вароши, заборављала је н |
| скивање домаће воде утицали су чудно на Вишњу.{S} Предмети су губили оштре контуре.{S} Нешто за |
| рече. — Сва три су мушкарци.</p> <p>Али Вишњу не остави спомен на оно што јој је Каја рекла пре |
| д својих, па се и он туђи...{S} Испрати Вишњу до куће.</p> <p>— Ако госпођица нема ништа против |
| > <pb n="180" /> <p>То је писмо затекло Вишњу у врло тешком расположењу.{S} Стид ју је био за о |
| ишњи и његовог љубакања с Белом.</p> <p>Вишњу је волео.{S} С тим је био на чисто.{S} То је било |
| <p>Поред њих прохукта један воз</p> <p>Вишњу обузе нека меланхолија без горчине.{S} Она промуц |
| м кондицију из овог или оног разлога, и вишо се не врати.{S} То је било већ лакше.{S} Ипак се н |
| се појавила те године: <hi>Мистицизам у вишој математици</hi>.{S} Анри Поенкаре наслања се у ге |
| оцијализма.{S} Он је сад осећао потребу вишу од те негације данашњег друштва.{S} Није се могао |
| витом времену унео му је тек, са својом влагом, нешто мало светлости у минуле године.</p> <p>От |
| блудно.{S} Осећала се нека јака воња на влагу, зној, на човечје месо.{S} Чула се поново она опо |
| ругим речима: право јачега и вештијега, влада аристократије, ропство слабих ?{S} Зар то није ук |
| "277" /> узбуђење. — Да, извршна власт, влада, треба да представља у суштини целокупан народ, њ |
| ајке, старијом од себе десет година.{S} Влада није одобрила краљев поступак, схватила га као ск |
| тво за експлоатацију Моравине снаге.{S} Влада је одобрила правила.{S} Акције су се добро уписив |
| народне љубави пратили су га улицом.{S} Влада није могла другојачије него му нађе лепо место у |
| уди су неповерљиви.{S} Страх од подвале влада у свима пословима.{S} Изгледа као да у целој земљ |
| успео да састави владу, вечерас нико не влада Србијом.{S} Круна ће морати потражити наслон на н |
| иразима.{S} Њима је свеједно који режим влада, јер им је сваки добар... у свакој партији, групи |
| из доба првих <pb n="17" /> чиновничких влада у Србији, она је била вечито за одржавање неке вр |
| горко преварили у систем парламентарних влада.</p> <p>— Како? — зачуди се Вишња.</p> <p>Она је |
| арној лицитацији која се лажно зове <hi>влада народа</hi>.</p> <p>— Шта је лек томе?{S} Шта би |
| нац.{S} Материјална природа и силе које владају њоме нису више имале недокучивих тајна.{S} Ушло |
| " постаје им једина девиза, а посланици владају, управљају, постављају, мешају се у све гране д |
| заспала.{S} Бела тако исто.{S} Кућом је владала дубока породична тишина.{S} Електрична лампа за |
| адама; чиновници, грабљиви и покварени, владали су земљом као господарска класа, Србија је изгл |
| , светиљке нису биле још упаљене, те је владао приличан мрак.{S} Улице, изроване због неких опш |
| S} Његов несрећни геније, који је дотле владао овом водом, овим планинама, овим људима стискао |
| унтовничких изрека : „Абдикацијом неких владара није ништа поможено народима кад она није у кор |
| hi>Карт бланш</hi> имају: деца, лудаци, владари, црквени поглавари, башибозуци, команданти арми |
| љив ваздух, прво, као најнежнији, умиру владари и чланови династије..."</p> <p>Илић је волео За |
| и су пронашли да се вратио без одобрења владе, или тако нешто.{S} Разлози, објашњења не помогош |
| угледних београдских кућа, зависних од владе, оставиле изненадно, на пречац, демонстративно, ш |
| оца ни председника општине, партију на влади ни друштво у којем је говорио.{S} Многима то није |
| ство приређивало у корист избора Србина владике у Маћедонији.{S} Председништво је предлагало да |
| помогоше.{S} Тек доцније је сазнао, да владино одобрење није било у питању ни колико лањски сн |
| нсвалском рату и, за добре паре, кадиле владу.{S} Истина, Радоје није знао звонке фразе, његов |
| врје празни; краљ није успео да састави владу, вечерас нико не влада Србијом.{S} Круна ће морат |
| је презирао као тиранина чију је сурову владу рано осетио.{S} Он је желео да има новаца да би о |
| ра своје представнике, а ови постављају владу.</p> <p>Били су прешли преко брвна.{S} Ишли су са |
| аву.{S} Он опази у Вишњиним очима један влажан сјај.{S} Светлост се претварала у сузу.{S} И суз |
| т, и стегоше.{S} Предео је био пуст.{S} Влажна пољана дисала је новом, великом надом.</p> <p>— |
| чиле цео саобраћај.</p> <p>Једне од тих влажних, мрачних ноћи, чу се пуцањ, јачи од топа, страш |
| шњи се учини да нешто живи ту у лози, у влажном хладу лозиног зеленила, и да је гледа, <pb n="2 |
| сунце које претходи јесењој хладноћи и влази.{S} Једна камара неисечених дрва рогушила се у се |
| солуфима се пресијавало неколико белих власи.{S} Остале су му ипак његове буљаве, црне, мокре |
| воје законе унесе што више гарантије да власт не изигра ове мере.{S} У тој бризи он је смео с у |
| раже много.{S} Највише, да се, дошав на власт, провезу преко Теразија на фијакеру, који називај |
| и, који је почео још кад је он дошао на власт, развио се до своје потпуности.{S} Неколико покуш |
| истра.{S} Тако се извршна и законодавна власт сукобљавају, укрштају и изопачавају, место да врш |
| <pb n="277" /> узбуђење. — Да, извршна власт, влада, треба да представља у суштини целокупан н |
| је дочепа у своје шаке.{S} И он не жели власт да учини добра себи или другом, него тако... ради |
| верени да је рђаво и опасно. „Остати на власти" постаје им једина девиза, а посланици владају, |
| нову кравату.{S} Тај тип се буни против власти, не да би је начинио бољом, него да је дочепа у |
| себи или другом, него тако... ради саме власти и да је држи у својим рукама, као тврдица златни |
| цање старих пријатеља, кињење од стране власти, свакојаке оскудице и понижења, те одложи час, и |
| ј према Бели.{S} То није било у његовој власти; Бели је дуговао бар обзир чувања тајне.{S} Вишњ |
| е обавезујемо за нешто што није у нашој власти.{S} Брак ствара од људи силом хипокрите, установ |
| реакцију простих маса, те је сад, место власти, народ изигравао законе.{S} Једна њивица овса, к |
| целог живота борио против реакционарних власти, трудио се да у своје законе унесе што више гара |
| г живота у сталној опозицији и борби са властима, стари професор и његова жена нашли су увек мо |
| е капљу; по леду се образују поточићи ; вода струји, жубори, као музика.{S} Звона звоне.{S} Нос |
| а на кљуну према њему.{S} Како је млака вода хладила ватру њених руку, како је поветарац дувао |
| на. — Тамо вилинско коло, овде вилинска вода, све неке мађије.</p> <p>Доиста, она се осећала ка |
| према другом.{S} Између њих је певушила вода кроз луле, падала у низак басен и враћала се отуд |
| а на коме је изрезан натпис: <hi>Вилина Вода 1848</hi>.{S} Седоше на зид једно према другом.{S} |
| буквара.{S} Школа му је ишла лако, као вода, како се то каже у Ваљеву, Кад би учитељ испричао |
| пасти ?{S} Да ли ће допловити до мирних вода каквог гостопримног пристаништа ?</p> <p>На улици |
| е дало поправити.</p> <pb n="230" /> <p>Вода је већ допирала до бедема.{S} У мокром мраку приме |
| образовали су се нови потоци и реке.{S} Воде почеше надолазити.{S} Из горњих места допирали су |
| рда, у белу варош на саставу две велике воде, и изазивале слику студента Илића.</p> <p>Још најв |
| даљини.{S} Заокругљена површина Савине воде беласала се између обала.{S} Пред њима се простира |
| њака.{S} Чудног облика кућица за црпење воде на обали пружала је своју гвоздену руку као нека р |
| немо а час гласно, запљускивање домаће воде утицали су чудно на Вишњу.{S} Предмети су губили о |
| чокалиски пасуљ</hi>, с много паприке и воде, а мало пасуља и пастрме, али за кога тврде да је |
| дошла.{S} Остави пук и друштво нек сами воде своју бригу.{S} Ти ћеш тамо у Чачку наћи довољно п |
| ић није ни сањао да се овакви разговори воде између Белиних родитеља.{S} Он је веровао да су ње |
| а ће ти ова страћара.{S} Иди куд те очи воде и ноге носе, па тражи себи девојку.{S} А кад је на |
| изненадно и нечујно, подигне један стуб водене паре, па, вртећи се око самог себе, као утвара, |
| , кутија од <hi>вешплава</hi>, ђинђува, водених чаша, ђачких таблица, бутеља коњака и емаљирани |
| з суседног <pb n="16" /> села око једне воденице, да је изгубио све што је стекао и пред смрт с |
| ни песник, који је поздравио проналазак воденице, моћи кликнути: „Одморите руке што окрећу млин |
| е целог села, начини од једног поточића воденицу са два витла, те га цело село прогласи за најд |
| зарадим!</p> <p>— Онда ћу ја у село за воденичара! — одговори младић тврдоглаво.</p> <p>И тако |
| труди се да одговори свима дужностима, води бригу о дневним потребама, расподељује своја средс |
| ивидуализам који руши фамилију, државу, води се политика која издиже махом медиокритете.{S} Ти |
| видела оволику потпуност у огледању на води — продужи девојка. — Погледај десно... тамо испод |
| } По кафанама се пуши, млатара рукама и води политика.{S} Необавештен човек помислио би да се н |
| , плови њен чамац с разапетим једрима и води је непознатим путем ка бујним предгорјима неке нов |
| широког пејсажа.{S} Обала се огледала у води тако јасно да је гледалац мешао стварност са илузи |
| ј десно... тамо испод дереглије, доле у води, није ли оно једна тичица.</p> <p>Доиста, Чедомир |
| авила посете, ступала у хумана друштва, водила политику.{S} Она је волела те изласке, при којим |
| а око распремања куће, готовљења ручка, водила је гласне разговоре.{S} Међу њима видели се бољи |
| танак Ромеа и Јулије.{S} Стаклена врата водила су из кујне у Вишњину собу, која изненади младић |
| новирали из основа.{S} Ту је главну реч водила госпа-Клеопатра.{S} Нашла је једног јеврејског т |
| а куда ће.{S} Увек би се нашло друштва, водили се занимљиви разговори о паметним стварима.{S} Н |
| су били на свом месту.{S} Родитељи нису водили о њима права рачуна.{S} Отац се био бацио сав на |
| чи, ударили су другим путем, камо су их водили младост и лепо време.{S} Дан је био један од они |
| спахилук, о народним потребама није се водило рачуна.{S} Демократске теорије о уређењу државе |
| а широк сокак, који је, иза леђа Двора, водио поред Батал-џамије право на варошку <pb n="273" / |
| ијој светској бањи.{S} Виктор Иго га је водио по најсјајнијим и најтамнијим крајевима Париза, Т |
| што више, да оде до краја пута који је водио преко девојачке школе.{S} Али се она морала мирит |
| , очи затворио.{S} Није осетио или није водио рачуна кад се кола напунише.{S} Рабаџија га удари |
| е свештеник певао: „Исајије ликуј...“ и водио их око налоња, он је понављао у себи надничареве |
| уко.</p> <p>Илић је одбијао.{S} Није он водио рачуна о богаству.{S} Не, изгледало му је то паза |
| чудила како је досад могла бити слепа, водити бесциљан живот, читати бљутаву литературу препор |
| поче да се брани девојка. — Ко ће кућу водити, ко ће децу намирити, ко ће тебе гледати?</p> <p |
| сало неједнаким словима: „Збогом, Дрино водо, ја одо’!“</p> <p>Вишњино срце залупа јаче.{S} Мож |
| ици.{S} Још цео један свет њихао се под водом и са оним, над њом, стварао чаробно савршенство.< |
| уљкивала, запљускивала својом пенушавом водом и шапутала јој недопуштене приче, млада девојка з |
| рећни геније, који је дотле владао овом водом, овим планинама, овим људима стискао се у њему ка |
| ченог у рамена, <pb n="250" /> испрскан водом и блатом.{S} Године су очврсле његове младићске ц |
| село равно,</l> <l>Кад си равно, што си водоплавно!...</l> </quote> <pb n="212" /> <p>— Погледа |
| е око самог себе, као утвара, полети уз воду, промакне гвоздени мост и изгуби се негде око оску |
| и је, мајко.</p> <p>— Хоћеш ли слатко и воду?{S} Сад је девојка дошла са бунара.</p> <p>Не чека |
| држалицу и изгуби се, гледајући тупо у воду.{S} Мртвачки сандук њихао се свеједнако.{S} Око мл |
| платно од сребра.</p> <p>— Погледај ову воду — рече младић девојци која је стајала поред њега и |
| <p>Сунце је завијало својим сјајем тиху воду, зарђале шуме и један параброд насред реке.{S} Дим |
| , где се драо и скакао на први знак <hi>вође</hi>.{S} Потписивао је резолуције, мрзео богаташку |
| кући министра Матовића, да објасни ону вожњу у колима, да призна свој положај према Бели.{S} Т |
| сови су пролазили, требало се журити за воз, и она приону око свога кофера.</p> <p>Имала је пра |
| а једном месту погрешно су ушли у други воз.{S} Даље опет, изгубила им се корпа са стварима.{S} |
| плеву!</p> <p>Поред њих прохукта један воз</p> <p>Вишњу обузе нека меланхолија без горчине.{S} |
| а железничкој станици се формирао један воз... ја бејах готов, и ја те позвах.</p> <p>— То не б |
| 19"> <pb n="206" /> <head>XIX</head> <p>Воз је јурио, измицао из Београда, остављао последње ку |
| {S} Повреде су лаке природе.</quote> <p>Воз је одмицао.{S} Кроз прозоре од вагона виделе се раз |
| чки корак или каскало господски, као да вози краљевски брачни пар.</p> <p>— Арап!{S} Арап! — др |
| .. ту бледу девојку, с којом се Чедомир возио.{S} Он је био леп човек, он се морао допадати тој |
| и Матовићи са кумовима.{S} Кад би време возу, Чедомира беше нестало.{S} Тек у последњем часу по |
| на њеног сина који је умро као питомац Војне Академије.</p> <p>Вишња је ћутала.</p> <p>Оне обе |
| д пред једном приватном кућом спази два војника на стражи, с ножем на пушци.{S} Иза њих се шаре |
| цније звонила је вечерња.{S} Једна чета војника марширала је са стрелишта у касарну.{S} У вече, |
| нцу.{S} Илић се ипак окрену и погледа у војнике, у њихове дрвене стражаре, па онда у кућу, али |
| азура.{S} У оближњој касарни веџбали се војници и чула се промукла, далека и кратка команда: „К |
| латни ланчеви, будилници што су свирали војничке маршеве, велосипеди, шиваће машине.{S} Оде чак |
| предавање.{S} Он је био верна гласачка војска по ђачким зборовима, где се драо и скакао на прв |
| ну земљу.{S} Грађани, у пола обучени, и војска пристизали су у гомилама.{S} Журно се копало, на |
| овај глас.{S} Он му је звонио као труба војске која иде у помоћ, као поклич на освету, на буну. |
| довима.{S} Морало се извршити наоружање војске, подићи многе железничке пруге, развити јаче вез |
| p>Млади човек није волео да има посла с војском те пређе на другу страну, где се уздизао неки п |
| давно имају готов план школовања, служе војску одмах по матури, уписују за то време семестре на |
| ву, није крио огорчење на свог сина.{S} Војсци је наређено да чува границу и, под претњом смрти |
| који је задржао нешто од своје службе у војсци, трудио се да надокнади дамама оскудицу у каваље |
| ="164" /> једном приликом: „Кад се деца воле, нека се узму...“</p> <p>— Али ако се не воле? — п |
| сподин-Илићу!{S} Главно је кад се двоје воле...{S} А свет, фамилија, новац?{S} Трице и кучине!. |
| нека се узму...“</p> <p>— Али ако се не воле? — прекиде је Јован.</p> <p>— Онда ником ништа.{S} |
| ече — одговори Клеопатра лако. — Они се воле годину дана пред нашим носем, а ми... слепци код о |
| оватог — рече будући министар. — Ако се воле, зашто да се не узму?</p> <p>— Ама, како да се узм |
| учак, те је питала своје гошће шта више воле: киселу чорбу или супу с кнедлама, ћевап у дунсту |
| е далеке буре.</p> <p>Као сви људи који воле књиге, Чедомир је био склон маштању.{S} Тражио је |
| pb n="21" /> Они нису рђави никако: они воле тај примитиван живот, они често имају љубави за до |
| у Чедомира, он је воли... они се поново воле...{S} Шта треба више, па да се буде срећан!{S} И у |
| друго, треће...</p> <p>— Што у Београду воле ове лимане <pb n="245" /> сандуке — примети заједљ |
| госпа-Клеопатра, која је <pb n="118" /> волела формалности, добар тон, устручавање и <hi>ноблес |
| није тешка и да не оскудеваш у чему.{S} Волела би да те види, па дођи ако можеш, а ако ти школа |
| е још волела Чедомира; она је само њега волела.{S} Поред свих мана, он је био њој најбољи, најв |
| леђа.</p> <p>— Ништа.</p> <p>Она га је волела, те би се други на његовом месту можда знао кори |
| огледа изненађено у овог човека кога је волела.{S} Он се није претварао.{S} Његове буљаве очи б |
| ош место елегантне шетње.{S} Девојка је волела ту улицу, веровала у њу.{S} То је била слабост о |
| ана друштва, водила политику.{S} Она је волела те изласке, при којима јој се давала прилика да |
| теже осећају њен терет.</p> <p>Вишња је волела да слуша те говоре.{S} У доба реакције, штампа ј |
| S} Судио је површно:</p> <p>— У мени је волела слободоумна, учена човека.{S} Љубав је одбијала |
| у Вера Павловна, сестра Рускиња, што је волела нашу кујну, било је за причу.</p> <p>Вишња је ма |
| S} Лазаревићева ју је помагала.{S} Није волела да остаје сама са својим мислима.{S} Храбро је с |
| а своје муке.</p> <p>И онда, Вишња није волела много прост народ.{S} У њему је познавала много |
| есакривеним прекором.</p> <p>Она је још волела Чедомира; она је само њега волела.{S} Поред свих |
| стајала је усамљена.{S} Младићи је нису волели, претпостављали су девојке које хоће да се шале, |
| етке замерке, јер је Радоје волео људе, волео човека као онај часовник који је оправљао, као ру |
| Ужичанина, који је, поред своје струке, волео слободу, желео добро своме народу и имао стила у |
| > <p>— Јест... јест — одговори затим. — Волео сам, много сам волео.</p> </div> <div type="chapt |
| ца успомену на младића који ју је некад волео и кога би она могла волети страсно и одано.{S} Ја |
| риличну дозу епикурејства у себи; он је волео све што је пријатно, лако, ново, лепо.{S} У недос |
| ким кундацима.{S} Шта то мари!{S} Он је волео слободу, веровао у њену свемоћ, замишљао ју је ка |
| неки свој <pb n="77" /> успех.{S} Он је волео своју земљу дубоко.{S} Поред бриге за личну будућ |
| мрзео богаташку класу више него што је волео пук, био горд са својих материјалистичких убеђења |
| се мало ко пача.{S} Млади часовничар је волео нарочито простог човека, изгладнелог грађанина и |
| и чланови династије..."</p> <p>Илић је волео Зарију присно.{S} Он је у њему видео једног сапут |
| рањено живинче, али бол девојке коју је волео би јачи од његовог сопственог.{S} Видео је да она |
| лажни положај према тој девојци коју је волео и која га воли, према другој девојци чије поверењ |
| да неспособном за срећу девојку коју је волео.{S} Он је био добар као Христос, а мало је људи _ |
| говог љубакања с Белом.</p> <p>Вишњу је волео.{S} С тим је био на чисто.{S} То је било несумњив |
| еца чекају велике празнике.{S} Он их је волео готово исто толико колико и њу саму.{S} Он је био |
| етензијама.{S} Осећао је да стари, није волео да му се противуречи и давао је честе савете.</p> |
| а заврнутим рукавима од кошуље.{S} Није волео многа мењања тањира.{S} Ручак му је био најслађи, |
| нови били тада мали, а другом коме није волео поверити се.{S} Вишња се опет играла кумаша са Ми |
| авале тај крај.</p> <p>Млади човек није волео да има посла с војском те пређе на другу страну, |
| ачку није било више школе.{S} Отац није волео да седим докона.{S} Знате, мој отац је прост чове |
| чуле су се ретке замерке, јер је Радоје волео људе, волео човека као онај часовник који је опра |
| м није познао, ни видео, ни разумео, ни волео оно човечанство које је открила психологија народ |
| } Говоримо о нечему веселијем.{S} Ти си волео одавно да идеш у Париз?</p> <p>Младић је погледа |
| одговори затим. — Волео сам, много сам волео.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19140_ |
| и ју је некад волео и кога би она могла волети страсно и одано.{S} Јасно јој је било да он није |
| ојима имена није знао, а који су морали волети ову земљу кад су се били за њу.{S} Чедомиров пог |
| разумети, па га онда без бојазни можеш волети.</p> <p>— Бог с тобом, како говориш, тата — преб |
| ема тој девојци коју је волео и која га воли, према другој девојци чије поверење изиграва и чиј |
| његовог сопственог.{S} Видео је да она воли несрећно.</p> <pb n="220" /> <p>— Никад среће неће |
| у.{S} Она је веровала у Чедомира, он је воли... они се поново воле...{S} Шта треба више, па да |
| ="98" /> девојку, да јој каже колико је воли, да јој открије, поред царства мисли, скровиште ос |
| > <p>Било му је јасније него икад да не воли ту девојку, па ипак он превали:</p> <p>— Да!</p> < |
| н?{S} Пре свега, јасно му је било да не воли Белу... не бар оном љубављу, чежњивом и стидљивом, |
| у.{S} А ти си жена... наша жена која не воли живот одрицања, позитивне ствари, рад за човечанст |
| та право.{S} Све ме буни.{S} Нико ме не воли.{S} Са̑м сам.</p> <p>Хтеде још нешто рећи, али осе |
| ја.</p> <p>— Свет је глуп, Илићу, он не воли паметније од себе.</p> <p>— Ја не мислим тако.{S} |
| Да дивне речи за нашу земљу где нико не воли да се пашти, чак ни за своје задовољство!{S} Препи |
| им мислима и дужним обзирима, онај који воли једну жену и осећа је поред себе живу, пада у гроз |
| {S} Знате, мој отац је прост човек, али воли школу.</p> <p>— Па зар ћете сад пристати да седите |
| ко има достојанства; један прост радник воли више смрт него понижење.</p> <p>Бела згужва новине |
| нила.{S} Она је иначе веровала да је он воли јако, јаче него што је он био уопште способан да в |
| у жену!</p> <p>Тек је сад видела колико воли Чедомира. <pb n="149" /> Осећала је да је њено цел |
| ије био никад сигуран да га она озбиљно воли.{S} Он није био приметио дубоки утисак који је на |
| ободу кретања, да би радио само оно што воли, да буде свој и припада самом себи.</p> <p>— Новац |
| лучаја, и да... на крају крајева, он њу воли још, њу једину, њу саму.{S} Кад би тако дошао најз |
| свим изгубила главу!</p> <p>— Да; ја га волим... ми се волимо; је л’ те, Чедомире? — одговори д |
| ња.</p> <p>— Не, Лазаревићева.{S} Ја га волим, он је понос целе наше фамилије, он ми је тако ре |
| ња. — Лепше него што сам мислила.{S} Ја волим чист ваздух, шуму, свој народ, велике хоризонте, |
| о.{S} Неке Швабе лове по риту.{S} Ја не волим лов.{S} Ономад ме је један пример дирнуо.{S} Лете |
| е, боже благи!{S} Има времена.{S} Ја те волим, много волим, највише волим.</p> <p>Она га присил |
| а.{S} Ја те волим, много волим, највише волим.</p> <p>Она га присили да седне, посади му се у к |
| !{S} Има времена.{S} Ја те волим, много волим, највише волим.</p> <p>Она га присили да седне, п |
| лаву!</p> <p>— Да; ја га волим... ми се волимо; је л’ те, Чедомире? — одговори девојка узбуђено |
| је издавала цела њена појава.</p> <p>— Волите се већ целу младост.{S} А ти не видиш, ти ниси в |
| и заруделе кајсије у башти.</p> <p>— Ви волите кајсије? — упита Бела младића, па не сачекавши о |
| а удари на главну ствар.</p> <p>— Ти га волиш, дакле? — рече меким, поетским гласом. — Ти си са |
| мој, не, то није могуће, да ме више не волиш.</p> <p>Они беху избили на Теразије.</p> <p>— Ја |
| ми се да ме избегаваш.{S} Ти ме више не волиш? — стаде да се мази, и набра обрве.</p> <pb n="18 |
| сталан, неодважан, слаб.</p> <p>— Ти не волиш свога рођака! — пребаци јој Вишња.</p> <p>— Не, Л |
| } Реч се зауставила у грлу.</p> <p>— Ти волиш другога?</p> <p>— Да!</p> <p>Заједно са овом речи |
| тојане, луда будало,</l> <l>Ухвати сиве волове,</l> <l>Узори равне долове,</l> <l>Да видиш шта |
| колико сокака по којима рабаџије шибају волове, а човек не зна кога пре да пожали: те људе или |
| чили су је с обе стране.{S} Шкрипала су волујска кола.{S} Рђаво обучени сељаци трапали су у опа |
| ова мисао је била уморна. срце болесно, воља немоћна.{S} То му откри његов интимни пораз.{S} Сл |
| ан од другог, налазио много одушевљења, воље де се ради нешто велико, смелости да се кида са св |
| добра времена — уздахну госпођа у пола воље. — Онда је живот био лак, јевтин.{S} Данас све има |
| езије Његошеве.{S} Кад би пак био рђаве воље, жалио се на реуматизам у десном колену, који је д |
| 127" /> имао времена, па можда ни праве воље да мисли на своју породицу.{S} Кад би му ко од при |
| n="187" /> десили доиста против његове воље, па ипак се осећао кривим.{S} Поштење му је налага |
| а, где се љубавници могу шетати до миле воље, а да не буду изненађени непријатним сусретом, под |
| рију у борама муселина и љубити до миле воље њену кожу час румену, а час белу.</p> <p>— Куда ид |
| ају нам.{S} Шта онда остаје од слободне воље коју нам професори доказују толико?</p> <p>Вишња з |
| ницале око ње, обузимале је против њене воље као искушење, и девојка би се стресла од неке слат |
| ед нечим непознатим, независним од њене воље, неминовним.{S} Ово цвеће, широка ливада, јаки мир |
| е сретну.{S} Данас је Илић имао најмање воље за то, те се склони у прву капију.{S} Матовиће је |
| а другом спрату.{S} Био је вечито добре воље.{S} Причао је радо о својим пословима.{S} Решавао |
| си озбиљан.</p> <p>Илић је загрли преко воље.</p> <p>— Слушај, Чедо.{S} Ти си нешто охладнео пр |
| ио читаво једно предавање о каузалитету воље, о спору између приврженика детерминизма и пристал |
| о <pb n="226" /> живот.{S} Противила се вољи родитеља.{S} Није слушала савете опробаних пријате |
| жена, женска страна, подјармљена туђој вољи, туђим мишљењима, теретним обичајима које су створ |
| } Могла је уредити свој живот по својој вољи, излазити куд хоће, враћати се кад хоће.{S} Није с |
| чно, који стварају свој живот по својој вољи.{S} Али, кажи ми... молим те, колико је тек мало т |
| ав.{S} Млади човек не поче свој говор о вољи, али се не предаде ни привиђењу који је кишни зрак |
| ди целу, разголићену, остављену њему на вољу.</p> <p>Она је лежала, као дете, изваљена на његов |
| жно, разблудно.{S} Осећала се нека јака воња на влагу, зној, на човечје месо.{S} Чула се поново |
| Из одшкринуте магазе ударала је кисела воња на јеличко вино.{S} Један зрак сунца играо се око |
| ицама.{S} То је ивањско цвеће, боје као восак.</p> <p>Друштво загази у ливаду.{S} Иза ногу је о |
| икао као по дужности:</p> <p>— Ево лепа воћа!...{S} Тазе јабуке, крушке, слатке поморанџе... ’А |
| е само један човек, продавац ушећереног воћа, по којем је падала прашина.{S} Он је ишао полако, |
| > <p>Најзад их донесе: малене ножиће за воће, са оштрицом од месинга и дршком од порцулана, по |
| справа, уређивао варошки парк, калемио воће на рационални начин.{S} Шта више, и по спољашности |
| о њој самој.{S} Она је зрела као зрела воћка, невина као дивља ружа.{S} Зима је попусти.{S} Ње |
| а се учини младићу слатка и мека као та воћка коју му је нудила.</p> <pb n="13" /> <p> Он узе к |
| ћина.{S} Прозори су гледали у врт, чије воћке, још младе, пружале су мршаву сенку по земљи.{S} |
| почну да се краве.{S} Пред дућанима су воштане свеће, обешени светњаци; иза њих се плаве шајка |
| аморним стубовима, мирисом од тамјана и воштаних свећа.{S} Он је постојао овде, у Београду, као |
| и осети да му глас дрхти.{S} Једно јато врабаца крештало је лево у трњаку.{S} Он се окрену тамо |
| светлости као од драгог камења.{S} Јата врана бунила су се по уличном дрвећу, дизала се у вис, |
| о задовољних људи.{S} Ретки су као беле вране.{S} Садашњица нуди једва предмете за радост.{S} Д |
| авна наша река ?{S} Од ужичких голија и врањских винограда, она поји целу нашу земљу, држи је м |
| е било пред кафанама, по тротоарима.{S} Врапци се чули на крововима, у олуцима.{S} Један шегрт |
| е угојила.{S} Црте на лицу одебљале.{S} Врат јој као кифла.{S} Нешто мирно, спокојно и задовољн |
| ановништва.{S} Газдарица је имала жилав врат и пупаст трбух.{S} Рекао јој је да се не брине, ос |
| уке преко рамена и обеси се сва о његов врат.{S} Он осети поново њене усне на својим устима и њ |
| прати у стопу, нешто хладно дува за њен врат и један тајанствен глас јој шапће страшне, неразум |
| чно лице белило се.{S} Био је бео и њен врат слободан, маљав, округао као у грлице.</p> <p>— Ср |
| , а са сунца опет на девојку, на њен го врат, на белу руку, спуштену лако на ивицу од канабета. |
| се појави Чедомир Илић, подигнуте јаке, врата увученог у рамена, <pb n="250" /> испрскан водом |
| ручку, да сама трчи и куца на младићева врата, позивајући га:</p> <p>— Господин-Илићу, ручак је |
| гледајући га нетремице, и изгуби се иза врата лагано, нечујно, неприметно, као привиђење које с |
| ра <pb n="301" /> жена је била отворила врата лагано да би га што мање узнемирила и гледала у њ |
| одељење — скупи сву храброст, закуца на врата и преда се тој голицавој дрхтавици, па док јој он |
| осади та игра, те, кад једном закуца на врата и кад рече уобичајену реченицу: „Господин-Илићу, |
| Па опет, чим је устала, погледала је на врата где је синоћ оставила венац.</p> <p>Он је стајао |
| још једнако по свом обичају куцајући на врата од собе, а не отварајући их.</p> <p>То је трајало |
| ну улице.{S} Кроз широм отворена главна врата, на средини куће, виделе се простране степенице, |
| ља састанак Ромеа и Јулије.{S} Стаклена врата водила су из кујне у Вишњину собу, која изненади |
| на зид, на прозорска окна, на затворена врата, као тица која је тражила да се спасе.</p> <pb n= |
| месту: све је ту, куће, улице, отворена врата, види се намештај, али људи, свет?{S} Нема их, ни |
| кама у врх степеница и најзад унутрашња врата, чија су окна од извезена стакла спречавале погле |
| ја је играла око његовог голог, здравог врата.{S} На глави је имао качкету, пушио на лулу и бри |
| ло њено лице, чак до подвољка и широког врата, па рече значајно: — У вашим годинама, сиротиња н |
| ћи непрестано само главу промољену кроз врата.</p> <p>Та је глава била окружена мирисавом магло |
| укава, знојава лица, раздрљених груди и врата, босих ногу, па радиле нешто по дворишту сагибају |
| p> <p>Ипак се она савлада прва, затвори врата за собом, ступи дубље у собу, стави руке на куков |
| на.</p> <p>— Извол’те — рече кад отвори врата, и пријатељски додирну раме младићу, док један св |
| ријатељица? — упита затим, притварајући врата.</p> <p>— Да, Бела — одговори он, слободно, осећа |
| .</p> <p>Тако куцајући, а не отварајући врата на младићевој соби њу би прожмала нека слатка јез |
| пуста.{S} Тек што је за собом притворио врата, кад их газдарица отвори, боса, само у кошуљи.{S} |
| ићу, извол’те на ручак", ошкрину полако врата, промоли главу кроз отвор и несташно додаде:</p> |
| огој сивој блузи, са ниском мерџана око врата, седела је у својој клупи и преслишавала <pb n="3 |
| дом.{S} Неколико младића стајало је око врата.{S} Изгледали су јој као деца.{S} Она се предомис |
| ула је весело Каја и обесила јој се око врата, па је пољубила с обе стране и од срца. — Колико |
| г Руса.{S} Девојка обави десну руку око врата свога драгана, а левом придржаваше књигу према св |
| о и, клатећи се с ноге на ногу, упита с врата:</p> <p>— А где вам стоје?</p> <p>Најзад их донес |
| ке и да му, уз заслужени прекор, покажу врата.{S} Долазила му је на ум мисао да нађе старог гос |
| ни му се као да чује отварање апсанских врата, читање указа о помиловању, откивање гвожђа и нес |
| једним од многобројних, зелено обојених врата, али се она не отворише.</p> <p>— Газдарица није |
| о на здравој пети, дохвати се отворених врата, и, поклецнувши само једанпут својом хромом ногом |
| оји је стајао у удубљењу неких укинутих врата и продавао погачице, поздрави их по свом обичају. |
| н народ! — говорила је газдарица својој вратарки за њих. — Постеља до постеље, па се не погледа |
| ег човека под небом и помири с оцем.{S} Врати се у Чачак, али не хтеде продужити школу.</p> <p> |
| рецкасте листиће.{S} Мислио је како да врати ову љубазност.{S} Њих двоје би могли бити тако за |
| госпођину изреку.</p> <p>У том се Бела врати с пуним тањиром румених кајсија.</p> <p>— А ножев |
| виште осећаја.{S} Он је успео да се она врати у Београд.{S} Али, ево већ неколико часова како с |
| нечега кобног, надприродног.{S} Радоје врати фењер ономе од кога га је узео, поново зграби буд |
| Оставимо, дакле, прошлост.{S} Она се не врати, ма је звао колико хоћеш.{S} Просто: пиши пропало |
| руком кочијашу да полази, и више се не врати својој ташти ни својој жени.</p> <p>Док је он так |
| над Дунав, одлете у ваздух и више се не врати.</p> <p>— Жао јој је било свога живота! — примети |
| из овог или оног разлога, и вишо се не врати.{S} То је било већ лакше.{S} Ипак се није могао о |
| " /> са Вишњом.{S} Она се трудила да се врати на пут којим је ишла пре него што га је познала.{ |
| обрати своме сину. — Сад ће отац да се врати, па пази, Младене.{S} Немој да се мангупираш.{S} |
| паде у рит; она друга прну у вис, па се врати, начини два три круга изнад места где је пао леш |
| иђење које се расуло.</p> <p>Чедомир се врати у дубину салона, сурва се на канабе, притиште јак |
| у, не задржа никакву резерву за себе, и врати се у Београд.{S} Мајка је покушала да се измире.{ |
| n="186" /> је прошла: поменула се, а не вратила се, како кажу наши стари.{S} И девојка је мисли |
| ако уско везане за њу, да им каже да се вратила, да постоји, да живи, живи...</p> <p>Нађе се у |
| а на скупштини.{S} Мислила сам да си се вратила кући.{S} Тетка ми рече да ниси долазила.{S} Зна |
| лост кадгод би узимала новине откако се вратила у Чачак.{S} Читала их је од почетка до краја.{S |
| младићем појачала се још више откако се вратила из Београда.{S} Избегавала је његов поглед.{S} |
| себе, своје, време што је прошло.{S} И вратила си се несрећнија него кад си пошла.</p> <p>Дево |
| но, и изгуби се не окренувши се.</p> <p>Вратила се одмах у село.{S} Прекинула је на кратко са ц |
| е сам видела док су моји пристали да се вратим у Београд.{S} Тата још којекако, али мајка!...{S |
| p> <p>Бела је била узела судове и пошла вратима да их однесе, па се предомисли, зовну служавку |
| хунац.</p> <p>Тада се зачу један шум на вратима.</p> <p>Два млада створа погледаше се као два з |
| вино у магази.{S} Шегрт је стајао пред вратима и куцкао косом о калдрму.{S} Неколико мува зуја |
| стионица има такође по једну лампу пред вратима.{S} Тако се по улици простиру чаршави несигурне |
| ћ извила из његовог наручја и побегла к вратима од трпезарије.</p> <p>— Шта ли ради служавка? — |
| о написати.{S} Бацао је перо, полазио к вратима, после се враћао, седао поново за посао.{S} Осе |
| м прозорима, државним грбом над сниским вратима.{S} То је пошта.</p> <p>У том се чу лупа точков |
| прими што има да дође.{S} На отвореним вратима стајала је Белина мајка још непрестано.</p> <p> |
| То је била права трговина, с двокрилним вратима, обојеним фирнаезом, са два велика прозора, пун |
| ио примамљив, велики, са својим златним вратима, мраморним стубовима, мирисом од тамјана и вошт |
| готово опоро:</p> <p>— Хоћемо ли да се вратимо?</p> <p>— Зашто? — чудила се Вишња.</p> <p>— Ки |
| III</head> <p>— Знаш ли да се Љуба Ћопа вратио са села — рече Зарија Чедомиру.</p> <p>— Како је |
| о? — предусретала га Бела кад се најзад вратио кући.</p> <p>— Шетао сам, размишљао, мислио на т |
| у стипендију.{S} Били су пронашли да се вратио без одобрења владе, или тако нешто.{S} Разлози, |
| ма! — викнуо је млади муж једном кад се вратио из библиотеке с главом пуном Ламарка, Кеплера, Њ |
| в <hi>цимер-колега</hi> није се био још вратио са божићњег распуста.{S} Тек што је за собом при |
| молим.{S} Не прати ме.{S} Ја ћу се сама вратити...{S} Ми се нећемо више видети.{S} Никад!{S} Зб |
| е и понижења, те одложи час, и хтеде се вратити.{S} Али га госпођа понуди да се одмори.</p> <p> |
| Само нек се не губи време.{S} Све ће се вратити <pb n="175" /> двоструко, јер нам је време најс |
| иговарао јој је друг.</p> <p>— Ја ћу се вратити, Чедомире.{S} Ти ћеш видети!</p> <pb n="50" /> |
| понавља као што се ни јучерањи дан неће вратити никад.{S} Гледајући у књиге, ти живиш затворени |
| на несигурно. — То јест, ја ћу се скоро вратити.</p> <p>Часовничар се трже.{S} Пространа, тиха |
| ебало ићи у Чачак.</p> <p>— Ти се нећеш вратити отуда! — приговарао јој је друг.</p> <p>— Ја ћу |
| да присуствује погребу.{S} После се не вратише више.{S} Бела није хтела да чује за Париз.</p> |
| ни случај и своју оскудицу.{S} И они се вратише у варош још веселији него што су пошли, трчећи, |
| ног чак и у кућама, из чијих разваљених вратница и подрума без окана био је туп мрак као из гро |
| ручак, кокетовале простачки гримасама, вратом и куковима, и, за један глас више, наручивале мо |
| све у животу.{S} Ја имам осам испита на врату.{S} Глава ми бучи, хоће да прсне.</p> <p>— Знам, |
| бирократске машине, треба да му га она враћа тиме што ће му осигурати безбедност у селу, олакш |
| осила ју је носталгија робијаша који се враћа своме крају.</p> <p>Пред сумрак, небо се наоблачи |
| рити поверење наше куће.{S} Зар се тако враћа гостопримство које смо вам указали!{S} Срамота, м |
| огао да ти кварим задовољство.{S} Него, враћај се у Београд, па гледај своју науку.</p> <pb n=" |
| p> <p>Са том мисли почеше и друге да се враћају у младићеву главу.{S} Он опази у Вишњиним очима |
| у њега већ у један кут од салона и као враћајући се с неког далеког пута, по којем је његова м |
| кође, и то брзо, као да је виле гоне, а враћала се тек у вече, пуна новости.{S} Младен је одлаз |
| давно оставила домазлук и више се није враћала.{S} Њен дух је тежио за науком, литературом, по |
| S} По кафанама се чуо жагор.{S} Деца се враћала с купања и дерала у сав глас.{S} Парк је пак ћу |
| су је одмах.</p> <p>Од то доба није се враћала у Београд.</p> <p>Живот јој је пролазио без дог |
| ево се стишавало постепено, свест му се враћала у главу, и он се питао:</p> <p>— Шта сам урадио |
| p>На улици затандрка нешто.{S} То су се враћала празна кола за свој нови терет.{S} Међу њима је |
| вода кроз луле, падала у низак басен и враћала се отуд у виду ниске врло сјајних мехурића.{S} |
| а му више није припадала.{S} Њене мисли враћале су се пут Бумбарева Брда, у белу варош на саста |
| извесна живост. <pb n="64" /> Сељаци се враћали кућама: ко у тарницама, ко на коњу, а већина пе |
| авна стаза разређивала се.{S} Шетачи се враћали у град.{S} Између дрвећа хватао се дуг и весео |
| знатим, Неказатим, Бескрајним.{S} Ја се враћам срцу да осети оно што мисао моја није могла сазн |
| а, а веселих, светлих, занесених очију, враћао се увече са рада.{S} Грађани су га заустављали, |
| n="209" /> иста.{S} Пре тога, Радоје се враћао из <hi>Централе</hi>.</p> <p>— Добро вече, комши |
| ао је перо, полазио к вратима, после се враћао, седао поново за посао.{S} Осећао је инстинктивн |
| ивот по својој вољи, излазити куд хоће, враћати се кад хоће.{S} Није се морала више бојати свој |
| е само повод свога одласка и да се неће враћати до јесени, пошто ће се предавања ускоро завршит |
| теке на Теразије, па Крунском улицом на Врачар, где је давао лекције једном гимназисту.{S} Било |
| другарицу његових младих дана у правцу Врачара.</p> <p>Аница ју је чекала на капији.</p> <p>— |
| трака Дунава.</p> <p>— Ти си одсела на Врачару? — прекиде тишину млади суплент.</p> <p>— Да.{S |
| варош.{S} После се сети његовог дома на Врачару, скромне, готово сиротињске кућице, где народно |
| а ливада, јаки мириси, па то коло и све враџбине којих је пун њен крај, бунили <pb n="218" /> с |
| ивљом травуљином.{S} Кроз уско лишће од врба промицао је по који сунчев зрак и изливао свој бак |
| ини да нас она, кроз ниске гране својих врба, позива на велика дела, узвишен рад.{S} Гледао сам |
| небу.{S} Морава је жуборила иза једног врбака.{S} Поред ње се отезала чачанска котлина зелена, |
| парчету земље у крај Мораве, засађеном врбама и по којом липом, какав полуевропски обучен чино |
| > <p>Доиста, Чедомир угледа слику једне врбе и у њој слику тице како стоји на гранчици.{S} Још |
| ушавале да завију у помрчину разгранате врбе по обали.{S} Са суседног острва долазио је мирис н |
| S} Скупи кошуљу позади и притеже је.{S} Врвице на раменима прскоше.{S} У белини платна развише |
| и тонови који опијају.{S} Плаве и модре врвице њихале се пред њом и око ње.{S} У уста јој је на |
| ретљивост и величанствене умове, а тебе вреба фарисејство и глупост.</p> <pb n="285" /> <p>— Фр |
| тек пење врхунцу.{S} Ја хоћу да он буде вредан...</p> <p>— Пуста жеља!{S} Јер само гледајући у |
| p>— Илићу?</p> <p>— Грађанске гарантије вреде колико пакло дувана, помиловање с робије, највише |
| јући у прошлост, ми можемо знати шта је вредео наш живот.</p> <p>— Ја хоћу најпре да учиним све |
| ома замењује таленат, где парче хартије вреди више него глава.{S} Те су је теорије храбриле, по |
| то је све.{S} Ја познајем живот.{S} Он вреди толико колико му човек да̑ вредности.{S} Као што |
| ожда је узалуд тражити да се животу да̑ вредност у људском смислу речи.</p> <p>Ова храброст не |
| е семестре на универзитету, и већ знају вредност годинама службе.{S} То су они који као ђаци до |
| твојој генерацији.{S} Људи знају твоју вредност.{S} После ових времена ти ћеш видети друга.</p |
| не; њихова вера у будућност и сопствену вредност уносила му је у крв пенушаво одушевљење као од |
| S} Упркос дубоким уверењима у сопствену вредност, он је оклевао.{S} Он је гледао сваки дан толи |
| пак пун наде, дубоко убеђен у сопствену вредност, у дела која ће починити.{S} Почињали су озбиљ |
| {S} Он вреди толико колико му човек да̑ вредности.{S} Као што видиш, нешто релативно...{S} Доис |
| } За њега философски системи нису имали вредности.{S} Нарочито није марио немачке философе.</p> |
| е на Сорбону.{S} Изабрао је тему: <hi>О вредности живота</hi>.{S} Проблем му је изгледао прост: |
| д себе, смејао се њиховој уображености, вређао их отворено.{S} То је било неизбежно.{S} Човек к |
| p>— Матора сулудо!</p> <p>— Немој да ми вређаш мајку — умешала би се Бела. — Иначе...</p> <p>— |
| а, преко кога су се спуштале процветале вреже од тикава.{S} Варош се губила.{S} Настајале су њи |
| румен и сочан.{S} У низинама виделе се вреже од бостана и краставаца; ту су биле подигнуте шиљ |
| о такође имале амбициозну младост, срца врела, слутње прве узнемирености, девичанске наде и бес |
| ске штамбиље и датуме.{S} У тим сувим и врелим данима кад никога није било око њега, та су га п |
| стеричном газдарицом.{S} Обележени овим врелим гвожђем суревњивости, они улазе у политику и губ |
| ти кад су нас њена крила додиривала, до врелих игала страсти које су му боле и вртеле месо.</p> |
| ни, ми смо принуђени примити га.{S} Да, време пролази, и једанпут дође тренутак кад се мора има |
| тражила <pb n="270" /> си себе, своје, време што је прошло.{S} И вратила си се несрећнија него |
| говори свршавају кад куцне девет сати, време спавању, и варош остаје мирна и <pb n="209" /> ис |
| /> се да се кућа орила од њене вике.{S} Време јој је пролазило у беспослицама, неговала је нешт |
| у тробојку какве црначке републике.{S} Време, киша и свакојаке прљавштине претвориле су те бог |
| имену, задржавали дуже руку у руци.{S} Време им је пролазило у чекању једно другог, у састанци |
| езани присним везама једно за друго.{S} Време, ћуд или неки глуп неспоразум, раздвојио нас је.. |
| се судбини на њеном месту, оставила да време реши нерешљиве ствари, донесе мелем на отворене р |
| видео: у почетку њиховог познанства, за време једне шетње кад их је киша ухватила ван вароши.{S |
| е болесна него што је отац писао.{S} За време кризе, млада студенткиња показа се као најизвежба |
| луксуз, још немогућност, чиста штета за време које се на њих потроши.</p> <p>— Објасни то мало |
| аше твој директор.{S} Оне знају само за време, за простор, сисаре, преживаре, за опште ствари.{ |
| едукције, па и софизми, а, с времена на време, упада у противуречности.{S} Она се питала још, ш |
| а њен гној прља, трује.{S} С времена на време, он би се свестио, чупао из срце ту опасну гљиву, |
| допирао хук плахе кише.{S} С времена на време млезеви би ударили о прозор да весело човека опом |
| /> служавка нађе поред ње с времена на време.</p> <p>Лазаревићка се опорављала полагано.{S} Ње |
| о и корисно свој део живота и, кад дође време, заспи вечито под обичним крстом, са кога ће киша |
| ирисом.{S} Стога се она отимала, кад је време било ручку, да сама трчи и куца на младићева врат |
| ти <pb n="175" /> двоструко, јер нам је време најскупље у животу.</p> <p>Он се доиста журио.{S} |
| и бескрајне снове.{S} Све то има своје време.{S} Опасно је дуго маштати, толико мислити, толик |
| те у једну већу кућу.{S} Било је крајње време, јер су сад имали и сувише гостију.{S} Било је ме |
| ли у народне људе, у родољубе, јер наше време није оно што смо хтели, и ми смо се горко превари |
| њену душу.{S} Посао јој се милио.{S} И време је проводила лако, радећи у школи појачано, скупљ |
| пратили Матовићи са кумовима.{S} Кад би време возу, Чедомира беше нестало.{S} Тек у последњем ч |
| n="295" /> није хтео читати да не губи време.</p> <p>Међутим, последњих година, јачао је све в |
| Не жалим новца.{S} Само нек се не губи време.{S} Све ће се вратити <pb n="175" /> двоструко, ј |
| , раздвојио нас је...</p> <p>— Не криви време, Чедомире.{S} Ја не верујем у судбоносне неспораз |
| идеје, у живот који је изабрала.{S} Али време није било погодно за размишљање.{S} Часови су про |
| знала чиме да се позабави, да прекрати време кад остане сама.{S} Француски језик није марила, |
| код тебе.</p> <p>— Какав златар на ово време, Бог те видео, кад и ја не могу хлеба да зарадим! |
| нарочито кад је на пољу светло и благо време, она је мислила на протекле догађаје са много иск |
| ан, те не може долазити у школу за неко време.{S} Знао је да му се неће веровати.</p> <p>— Шта |
| м дрвећу, дизала се у вис, кружила неко време, па опет слетала, и крештала свеједнако и јогунас |
| а женом у Париз.{S} Задржали су се неко време у Бечу и Минхену.{S} Савете, којима су их обасули |
| ала, срце ћутало.{S} То је трајало неко време.{S} Изненадно осетио би да га нешто вуче к њој.{S |
| тварајући их.</p> <p>То је трајало неко време.{S} Ваљда се девојци досади та игра, те, кад једн |
| е главу и задржа је тако уздигнуту цело време, дајући утисак неког од оних наших неписмених држ |
| путем, камо су их водили младост и лепо време.{S} Дан је био један од оних жарких дана у сред п |
| то не ценимо њену снагу.{S} Међутим, то време пролази; централа се подиже, и ја ћу ускоро, као |
| аље него детињство.{S} Шта се све за то време није десило!</p> <p>Блажени егоист, он ју је био |
| е војску одмах по матури, уписују за то време семестре на универзитету, и већ знају вредност го |
| b n="141" /> <head>XIII</head> <p>За то време, Вишња је уредно похађала предавања, читала руске |
| И ја се само Богу молим да заустави то време, да се не живи тако брзо.{S} Хоћу да грицкам пола |
| } Нашли су се у једној побочној улици у време које су заказали.{S} Од кућа су већ расле сенке, |
| уди.{S} Пољупцу није било краја.</p> <p>Време је пролазило.{S} Њихове очи нису гледале.{S} Њихо |
| бавне изјаве само из романа...</p> <p>— Времена се мењају.{S} Све хоће да је модерно...{S} Дакл |
| свршиш школу.{S} Дотле нам иначе треба времена око девојачке спреме...{S} Де, пољуби руку!</p> |
| ла све умрле врлине.{S} Илић нађе једва времена да каже Зарији:</p> <p>— Пардон...{S} Имам посл |
| жени која хоће да буде на висини свога времена — одговори Вишња и погледа плашљиво у младића, |
| замерити, то су <pb n="103" /> била зла времена.{S} Шта су они криви ако су били слаби или имал |
| весело. — Одмори се, боже благи!{S} Има времена.{S} Ја те волим, много волим, највише волим.</p |
| > <p>— Пазите се.{S} Ми прелазимо чудна времена — рекао му је другом приликом. — Изгубили смо м |
| на и чауша.</p> <p>— То су стара, добра времена — уздахну госпођа у пола воље. — Онда је живот |
| ла за школу, видела је да још има доста времена.{S} Па ипак је готово трчала путем.{S} Напољу ј |
| нису тешке. <pb n="274" /> Има се доста времена.{S} Читам, посматрам, размишљам, учим децу, сва |
| n="84" /> Хранио се на кредит, до бољег времена, где и раније.{S} То је било тамо, кад се пође |
| д би му, и поред тога, остало слободног времена, он је износио своја размишљања <pb n="119" /> |
| д њима...{S} Да, ја сам човек из старог времена, иако сам се бунио против њега: брак ми изгледа |
| орише уста да нешто рекну, али немадоше времена јер се на прагу указа госпа-Клеопатра.</p> <p>П |
| вљен, труо при земљи, побелео од кише и времена.{S} Велики џбун јоргована надвишавао је ограду |
| /p> <p>— Хајд', хајд', синовче; не губи времена.</p> <p>Па обраћајући се ћерци додао је:</p> <p |
| ем до краја.{S} Хоћу да будем на висини времена у којем живим.</p> <p>Каја је била девојка коју |
| ке у животу.{S} Ти си млад.{S} Треба ти времена.{S} Ти си познат у твојој генерацији.{S} Људи з |
| ак, велики.{S} Он мора доћи.{S} Ја имам времена.{S} Ја не смем живети обично.{S} Али — прихвати |
| в на политику, није <pb n="127" /> имао времена, па можда ни праве воље да мисли на своју пород |
| , задоцњавао је на часове, трошио много времена на трговање с поштанским маркама, свађао се с ђ |
| роди око нас неће чекати да ми добијемо времена.{S} Мораће се журити...{S} А ви, млади човече, |
| вештачке дедукције, па и софизми, а, с времена на време, упада у противуречности.{S} Она се пи |
| једа срце, а њен гној прља, трује.{S} С времена на време, он би се свестио, чупао из срце ту оп |
| С поља је допирао хук плахе кише.{S} С времена на време млезеви би ударили о прозор да весело |
| <pb n="184" /> служавка нађе поред ње с времена на време.</p> <p>Лазаревићка се опорављала пола |
| ражио је самоћу; уживао у лењом губљењу времена.{S} Колико би ствари видео како лете око њега т |
| уди знају твоју вредност.{S} После ових времена ти ћеш видети друга.</p> <p>— А дотле?</p> <p>— |
| ли.{S} Остављао је, као сви слаби људи, времену, каквој повољној прилици или случају да они реш |
| и.{S} Добро му се плаћа.{S} У слободном времену ради за себе.{S} Све је то он сам израдио.{S} П |
| е нарочито на часовнике.{S} У слободном времену учио је немачки језик, поручивао мустре, катало |
| ...{S} Случајни сусрет по том кишовитом времену унео му је тек, са својом влагом, нешто мало св |
| ну, пуну неказаних ствари, примедбама о времену.</p> <p>У једном тренутку, ИлиН подиже очи и по |
| оћи није могао заспати.{S} Реч Христова врзла му се по памети:</p> <p>— Жено, шта има заједничк |
| о старинским пањевима.{S} У кафанама је врило као на вашару.</p> <p>— Овим сељацима засја елект |
| њао кров пјане кафане.</p> <p>Унутра је врило као у паклу.{S} Смрад од пића, обуће и збијене го |
| у као талас, упи се у њена леђа.{S} Она врисну:</p> <p>— Чедомире, узми ме!</p> <p>И стропошта |
| , угушивала себичност, будила све умрле врлине.{S} Илић нађе једва времена да каже Зарији:</p> |
| лна кућа образовала по типу беспрекорне врлине, испунила поукама и забранама. — Је ли слобода д |
| тара паланачка кућа: пространа, удобна, врло строга обичних дана и врло гостопримна о празницим |
| . нарочито овај који траје више година, врло тежак, огромно тежак...{S}" Он то не рече.{S} У ос |
| S} Да ниси уморна?</p> <p>— Да, уморна, врло уморна... — покуша она да завара знаке свога узбуђ |
| Чедомир још раније запазио једног коња, врло лепог, и чудио се одкуд њега да употребе на тај пр |
| S} По ритовима виделе се усамљене роде, врло беле.{S} Једно јато неких других тица летело је не |
| и.</p> <p>Он је био студент философије, врло <pb n="2" /> висок, готово џигљав, али млад, прија |
| родужи пажљиво — он је врло учен човек, врло паметан... </p> <p>— О чему сте говорили?</p> <p>— |
| ада свидео му се.{S} Врло интелигентан, врло радан, витак, упечатљив, увек будан, он се ту осећ |
| Ми бисмо могли бити тако срећни, Илићу, врло срећни...</p> <p>Али Илић, као и сви људи који тра |
| ивот многољудног града свидео му се.{S} Врло интелигентан, врло радан, витак, упечатљив, увек б |
| ...</p> <p>— Немам ништа против њих.{S} Врло је похвално кад не губите интерес за науком.{S} Ал |
| ођене су сестре.</p> <pb n="38" /> <p>— Врло лепо смо се занимали синоћ — примети Вишња, па кад |
| та га девојка, насмехнувши се.</p> <p>— Врло пријатан! — одговори он, још изненађен.</p> <p>Пос |
| видела, познала, искусила, рачун испада врло неповољно по твој прогрес и човечанство.{S} Ти си |
| {S} Он је сјајна интелигенција, природа врло симпатична, али карактер неодређен, несталан, неод |
| /> <p>Доиста, Лазаревићева је изгледала врло лепа тако у ружичастом сјају уличне лампе, опкољен |
| и овакав или онакав ток.{S} Она је била врло весела, отварала јако своја нешто бледа уста, забо |
| њој самој.</p> <p>Зима јој је пролазила врло пријатно.{S} Имала је доста друштва.{S} Није осећа |
| ву као што је Вишња.{S} Она сигурно има врло лепо тело, познаје се како је села.</p> <p>— Ти ре |
| коса, очешљана на раздељак, правила је врло згодан оквир њеном лепом лицу.{S} Њене очи миловал |
| ада горопадно.</p> <p>У осталом, она је врло мало личила на оне традиционалне младе са обореним |
| д њега имала је зеленкаст жакет који је врло лепо доликовао њеној плавој појави.{S} Испод жакет |
| а не подсмехну, продужи пажљиво — он је врло учен човек, врло паметан... </p> <p>— О чему сте г |
| ала небо.{S} Проблем живота изгледао је врло прост и јасан.{S} Дарвин је дефинисао природне зак |
| ка, земљописа, физике, историје имао је врло добре оцене, али је у осталим предметима био већин |
| а; он је био сјајан полемичар, писао је врло <pb n="117" /> течно, стил му је био популаран и ж |
| г дана изишао са оцем у поље.{S} Био је врло мали; то му је једна од првих успомена.{S} Отац га |
| имала право.{S} Њено одбијање падало је врло тешко младом студенту.{S} Он се трудио многим сред |
| оново скренуше у родно место.{S} Оно је врло лепо кад је вашар, окружна трка, задушнице... наро |
| несрећна за увек.{S} И упамти, свет је врло зао према онима који нису имали среће.</p> <p>Ламп |
| Школу, Лазаревићева се баци на студије врло озбиљно.{S} Али не осети више ону сласт студентско |
| ак басен и враћала се отуд у виду ниске врло сјајних мехурића.{S} Суплент је ваљао у мислима он |
| лским предметима.{S} Положила је испите врло добро, боље него ранијих година.{S} Шта више, доби |
| лимент:</p> <p>— Госпођице Бела, ви сте врло љубазни.</p> <p>Једна тица запева у башти.</p> <p> |
| ма за почетак.{S} Али оба закона дадоше врло рђаве резултате.{S} Министар. који се целог живота |
| е наваљивати.{S} Знала је да јој је муж врло тврдоглав.{S} Стога узе други пут, прими од његово |
| ев озари њено лице.</p> <p>Прођоше кроз врло чисту кујну.{S} У једном удубљењу крила се велика |
| ана, удобна, врло строга обичних дана и врло гостопримна о празницима.{S} Вишњин долазак био је |
| ве године, па <pb n="11" /> су крупне и врло лепе — допуни госпа Клеопатра своју ћерку; затим с |
| у свом детињству, имао једну опаку, али врло сигурну учитељицу, невољу.{S} Он је имао да се бор |
| > <head>VII</head> <p>Дани су пролазили врло споро.{S} Жарко јулско сунце пржило је београдске |
| о и најмања љубавна авантура може имати врло тешких последица.</p> <p>Остави шеталиште, и упути |
| — Ја мислим да је то могуће, то ће бити врло корисно, и, надам се, наши ће те разумети.</p> <p> |
| /> Чинило му се да је прочитао у некој врло рђавој књизи све што би могао написати.{S} Бацао ј |
| био у гимназији, те је од куће добијао врло скромно издржавање.{S} Ипак је имао нечег заједнич |
| на друге, трбушати катихета им се чинио врло знаменита личност, заљубљивале се у своје наставни |
| {S} Он виде да би му од рукописа остало врло мало, готово ништа.{S} Требало је почети све из но |
| >IV</head> <p>Те године пролеће је било врло лепо.{S} Раштркани Београд, који се ломио преко тр |
| амо с министровом ћерком.{S} То је било врло тешко.{S} Становали су под једним кровом, хранили |
| обу, као рањена тица.</p> <p>Ту је било врло мирно.{S} Чуо се тек један женски сатић у папучици |
| тек изгрејао.{S} По небу које је дошло врло плаво блудели су облаци час бели, час жути, и губи |
| о говорите — рече му Вишња. — Ја бих то врло радо читала.</p> <p>— Још је рано, треба ми још ра |
| ве пријатељице.{S} Он јој предаде шешир врло учтиво, и рече хладно, готово опоро:</p> <p>— Хоће |
| претенциозан бео прсник, полуцилиндер с врло уским ободом како је те године било у моди.{S} Да |
| оје је падало, али није било вруће, већ врло благо, меко, глатко, да је ваздух био као у купати |
| "180" /> <p>То је писмо затекло Вишњу у врло тешком расположењу.{S} Стид ју је био за онај трен |
| азивају интовом.{S} Ови млади људи једу врло мало, троше што год имају на новине и брошуре, чит |
| бичног смисла обичним речима и излагању врло разумљивих ствари на неразумљив начин.</p> <p>Он ј |
| астиру, они Ужичани и Црногорци били су врло занимљиви, настављали дискусије о њиховим <hi>пита |
| >.{S} Он је седео на крми и терао чамац врло добро, као да му је то <pb n="244" /> занат, а она |
| ног семинара.{S} Изишли су из школе, па врљали по вароши без циља, избегавајући посећена места. |
| чи свадбе, Чедомир изиђе из куће, па је врљао по вароши бесциљно.{S} Око пет сати пут га нанесе |
| њига, мисли, снова.{S} Место путовања у Врњце и Абацију, он је заједно с Фламарионом посећивао |
| ког свеца и очајника у исти мах.{S} Ова врста страха пред младићем појачала се још више откако |
| ољна!</p> <p>— То је опет срећа... нека врста среће.{S} Данас је мало задовољних људи.{S} Ретки |
| кала по обичају.{S} Остојић је био нека врста старијег брата, пратио их у варош, окопавао им ба |
| дућан је београдски специјалитет, једна врста приватне народне кујне или ресторана без алкохола |
| ава му свако средство, те постаје једна врста модерног дивљака.{S} То су људи обично са села ил |
| лизам није био више политика, већ једна врста религије.{S} Он је веровао у народне снаге, Вук К |
| а лево.{S} Ту се види један дућан своје врсте, углављен између једне папуџинице и трговине са с |
| нредни слушалац.{S} То је био тип своје врсте; док су његови другови били државници, научари, п |
| и, она је била вечито за одржавање неке врсте племства, захтевала је скупоцена одела, свечане р |
| и масним рукама.{S} Ту висе низови неке врсте кобасица, жути се суд киселих краставаца, изложен |
| ала је шесдесет четири рецепта за разне врсте.{S} Њен главни задатак био је да допуни свога муж |
| "22" /> <p> Илић се није дружио с првом врстом својих вршњака.{S} Оскудевали су му за то васпит |
| осећање прогнанства прелазило је у неку врсту фикс-идеје, море, мучног лудила.{S} Осећао се ист |
| људи силом хипокрите, установљава једну врсту ропства.{S} Идеална веза између човека и жене пос |
| о главне стазе, која је описивала једну врсту круга, прелете преко гомиле пепељавих капута, раз |
| ека на један проблем механике, на једну врсту живе геометрије.{S} У науци се чује брујање талас |
| супружанска постеља, претворена у једну врсту дивана, тако распремљена с јастуцима унаоколо и ш |
| е бића што је Дарвин стрпао све у једну врсту!{S} Позитивизам није познао, ни видео, ни разумео |
| одржавале су код двоје заљубљених једну врсту борбе час прикривене, час отворене.{S} Чедомир се |
| претварала савамалске авлије у чаробни врт, уносила бескрајна одушевљења у младићево срце и би |
| ва полудивља поља претворила у најлепши врт.{S} А тамо даље...</p> <p>И Радојев поглед изгуби с |
| еликих врућина.{S} Прозори су гледали у врт, чије воћке, још младе, пружале су мршаву сенку по |
| врелих игала страсти које су му боле и вртеле месо.</p> <p>Девојка понови песму мирно, не слут |
| но, подигне један стуб водене паре, па, вртећи се око самог себе, као утвара, полети уз воду, п |
| стојићев султан дремао у својој кућици, вртио репом и хватао устима муве.{S} Даље, преко разнов |
| па се постепено пела уз брдо, прошарана вртовима, попречним улицама и по неком великом грађевин |
| и, да је пуна релативности, анархизма и вртоглавице, он је осећао ипак да му све више препрека |
| .{S} Трипут се лала зажутела у школском врту.{S} Трипут је славуј пропевао у шипражју поред Мла |
| азиле су оближње раднице да однесу кући врућ ручак, кокетовале простачки гримасама, вратом и ку |
| едмете на које је падало, али није било вруће, већ врло благо, меко, глатко, да је ваздух био к |
| није добро?{S} Ти си болесна ?</p> <p>— Врућина ми је, мајко.</p> <p>— Хоћеш ли слатко и воду?{ |
| е одмори.</p> <p>— Напољу је још велика врућина — рече она — а, Бога ми, ни наша кућа није близ |
| војка и одмахну руком.</p> <p>Тога дана врућина би још јача.{S} Сунце се не види као да се раст |
| имала је жеља да понови балет, несносна врућина пекла ју је из постеље, груди дрхтале, тело се |
| пред вече, као одахнувши после великих врућина.{S} Прозори су гледали у врт, чије воћке, још м |
| м књигама, о Зарији Ристићу и о великим врућинама у Београду.{S} Ипак, пишући о тим простим ств |
| а као <pb n="89" /> небесни дар, на тим врућинама; она су позлаћивала Стрикову чокалиницу, прет |
| догађало.{S} Београђани су се жалили на врућину, на прашину, на велике цене.{S} Овог пута њен с |
| и камен, темељ широк неколико хвати, а врх од зида као колски пут.</p> <pb n="229" /> <p>— Као |
| решити свој проблем. — Изникнуће ми на врх главе.{S} Једи шта ти се донесе.</p> <p>— Ја не мог |
| .</p> <p>И породица је седала за сто: у врх стари господин, с нешто раскораченим ногама као да |
| ић пољубио први пут своју драгану.{S} У врх пута стајала је још она клупа на <pb n="97" /> којо |
| а, два зелена суда с тропским биљкама у врх степеница и најзад унутрашња врата, чија су окна од |
| егове идеалне жене.{S} Тако је гледао у врх једног багрена и у његовим последњим гранама, које |
| хоћете... под какво дрво, у ону кућу у врх пута? ---—</p> <p>Млади човек је и овде морао претр |
| вне тврђаве, чија се платна спуштала од врха брда па до у саме таласе Дунава.</p> <p>Ова слика |
| своје мишљење о твојим поступцима.{S} С врха до дна друштвених степеница одиграва се иста комед |
| не језе која ју је подухватала целу, од врхова прстију па све до чела и главе.</p> <p>Сањала је |
| му и бујад, оне су дизале озбиљно своје врхове украшене чипком од букава.{S} По гдегде видело с |
| На обали се видело парче једне шумице: врхови од јела, два три јасена, широко лишће од ораха и |
| ну повезаних <pb n="10" /> књига.{S} На врху једног ормана стајало је попрсје Вука Караџића с ф |
| лете цели родни крај, па се заустави на врху Овчара.{S} Сети се гомиле радника који у подножју |
| српску тробојку и с дрвеном јабуком на врху.</p> <p>— Шта му је то сад? — упита се Чедомир нес |
| су два скупоцена ормана, изолучена при врху, оштећена употребом на неколико места.{S} Углове с |
| ојој је држао кондицију налазила се при врху Крунске улице.{S} То је било код једног гимназијск |
| доксална љубав чула достизавала је свој врхунац.</p> <p>Тада се зачу један шум на вратима.</p> |
| варао, природне науке достизале су свој врхунац.{S} Материјална природа и силе које владају њом |
| ања испуњавала је сад њену душу.{S} Као врхунац свега, била је нестрпљива жеља да напакости Или |
| ње — одговори Чедомир. — Он се тек пење врхунцу.{S} Ја хоћу да он буде вредан...</p> <p>— Пуста |
| е јој да оде од огледала.{S} Једна суза врцну у њеним очима.{S} Нешто јаче од ње заповедало је |
| авају, укрштају и изопачавају, место да врше функцију прописану законом.{S} Отуд долази стална |
| ић се није дружио с првом врстом својих вршњака.{S} Оскудевали су му за то васпитање и средства |
| ишта није везивало, и нађе се са својим вршњацима, децом такође из бољих кућа, а поквареном као |
| гије.{S} Он је веровао у народне снаге, Вук Караџић је казао последњу реч у питању језика, наро |
| а врху једног ормана стајало је попрсје Вука Караџића с фесом на глави.{S} Десно од ормана, на |
| миле.</p> <p>— Ето, тако, радио с нама, вукао цигљу, па онда баци самарицу, потеже се два пут п |
| тога догађаја бринуо се Младен, који је вукао свог учитеља за рукав, шапутао му нешто пропињући |
| моквом и бадемом.{S} Једна липсала коза вукла се из села у село и процењивала се наизменично пр |
| али неку обалу.{S} Мршава, јадна кљусад вукла су земљу у арабама.{S} Међу њима је Чедомир још р |
| ек овде-онде која прилика што се лагано вукла, изазивали су мисли о смрти.{S} Било је нечег гро |
| гове речи је опијале, његове руке су је вукле к себи.</p> <p>— Шта је ово мени! — питала се она |
| оје славни психолози?“ Цело његово биће вукло га је у том тренутку далеко од науке, тамо у ту с |
| ли отиди код мојих пријатеља и земљака, Вуксановића и Компаније, стаклара на Сави до Малих Степ |
| је био знак да се крене.{S} И он пође, вукући се, климајући десно-лево.</p> <p>— Спустио се на |
| јаџије обесили кануре бојене и небојене вуне, а месари кожице суве и сирове.{S} Пред кућама, на |
| зора.{S} У рафовима се шаренила повесма вунице, превучена завесом од тула; видели се калупи од |
| окаменотина.{S} Ено Гаврила Петровића, вуче пет кила књига, уби га научни рад, кашљуца већ.{S} |
| еме.{S} Изненадно осетио би да га нешто вуче к њој.{S} Хиљада ствари, блиских тој девојци, изаш |
| се јутрос у овдашњој Саборној цркви са г. Чедомиром Илићем, свршеним философом.{S} Честитамо м |
| > <quote> <hi>Венчање</hi>. — Бела, кћи г. Јована Матовића, министра земљорадње, венчала се јут |
| лошке тице из пепела.{S} Боле (!дуго о) га хиљаде игала душевног нестрпљења.{S} Није знао шта д |
| ниже слојеве народа да би <pb n="32" /> га проучиле, олакшале му беду, просветиле га.{S} Оне се |
| треба научити читању и писању.{S} Треба га увести у тајне нашега доба, где човечју снагу замењу |
| у.{S} Млади човек потрча за њим и једва га ухвати у једном трњаку.{S} Кад се окренуо и пошао ка |
| ог.{S} Радоје врати фењер ономе од кога га је узео, поново зграби будак, замахну њиме, поче да |
| и помислила да се нађе са Чедомиром, да га поново придобије за црвену заставу, да подели с њим |
| је по том Милева. — Радоје пије.{S} Да га свет не опази, попије на једном месту само једну чаш |
| остави.{S} Једанпут се толико задржа да га газда-Митар опомену:</p> <p>— Хајд', хајд', синовче; |
| есницу.{S} Презао је сваког тренутка да га не дочека љутито лице њеног оца или мајке и да му, у |
| стру за жену.{S} Мајка је покушавала да га умири, приволи.</p> <p>— Одреци се наследства — гово |
| погађала његову мисао.{S} Није хтела да га понизи.{S} Она је преклињала...{S} Црте на њеном лиц |
| дно половно обећање било довољно, па да га она поново заволи без бојазни.{S} Јер је она била же |
| у јуну, а већ у августу молио је оца да га упише у школу.{S} Дотле је сам научио читати и писат |
| n="282" /> примети?{S} Да ли покуша да га спречи и да му улије храбрости, кад му примети:</p> |
| склоности своје душе, он се не даде да га занесе та струја нових нада, него исприча другарици |
| роко о примени електрике, трудећи се да га својим здравим разумом схвати што боље.</p> <p>Међут |
| сети да му се гуша стеже, очи почеше да га сврбе, и њега обузе луда, болесна жудња да рашири ру |
| о неко време.{S} Изненадно осетио би да га нешто вуче к њој.{S} Хиљада ствари, блиских тој дево |
| азио улицом, старији су се утркивали да га поздраве, а деца се загледала у њега, као у чудо.{S} |
| тво.{S} И, он није био никад сигуран да га она озбиљно воли.{S} Он није био приметио дубоки ути |
| змало, мрзео своју драгану и веровао да га она мрзи.{S} Сваки њен покрет који није ишао у прило |
| ву главу и гледаше га кроз сузе, као да га је жалила, као да је жалила себе, као да је жалила њ |
| с њом, као да он није постојао, као да га никад нису видели.{S} У њему се појављивала љубомора |
| па онда у кућу, али испод ока... као да га се то ништа не тиче.{S} Редови, млади момци у озбиљн |
| цветалог јасмина.{S} Учини му се као да га биста посматра упорно.{S} Не могаде издржати тај бро |
| милог присуства.{S} Чинило му се као да га је цео свет напустио, као да му нема најбољега што ј |
| круга изнад места где је пао леш као да га тражи; пуче друга пушка; тица се изви над Дунав, одл |
| , за животом потпуним.{S} Он је хтео да га види јасно, ту, поред себе, да се сав загњури у њега |
| она не дође на заједнички час, било да га не примети на улици, било да се сувише смеје са оста |
| ужила пут с њом.{S} Било му је јасно да га Лазаревићева избегава намерно, па и да му пркоси.{S} |
| оју.{S} Газда-Митар га је звао често да га што послуша, напише му писмо или признаницу, јер су |
| ударио га тако страшно ножем у трбух да га је послао на онај свет, па после умакао и успео да п |
| њу.{S} Да ли се Чедомир дурио?{S} Можда га писмо није нашло?{S} Можда је и он отишао из Београд |
| >Илић се осмехну кисело.</p> <p>Госпођа га загрли поново.</p> <p>— Ко би се надао од овог свеца |
| сасвим изгубила главу!</p> <p>— Да; ја га волим... ми се волимо; је л’ те, Чедомире? — одговор |
| Вишња.</p> <p>— Не, Лазаревићева.{S} Ја га волим, он је понос целе наше фамилије, он ми је тако |
| ачуна кад се кола напунише.{S} Рабаџија га удари песницом по њушци.{S} То је био знак да се кре |
| а, али стварна, жива <pb n="23" /> која га је пратила, легала и дизала се с њим из постеље, и с |
| према тој девојци коју је волео и која га воли, према другој девојци чије поверење изиграва и |
| S} Та кљусина учини му се као авет која га гони, као живот који му остаје, као он са̑м.{S} Окре |
| е.</p> <p>— Ја сам љута на вас — дочека га Бела, држећи непрестано само главу промољену кроз вр |
| {S} У кући су настајале свађе.{S} Мајка га је грдила, клела.{S} Сестра је претила да се обеси.{ |
| <p>Он је био пун ових фраза.{S} Девојка га је слушала погледом зачуђеним, наивним, благим и жал |
| првим цртама зрелих година.{S} Девојка га никад лепшег није видела.{S} Његов поглед ју је зано |
| и су трзали штит од качкете.{S} Девојка га је слушала с пажњом и, у исти мах, са извесним страх |
| о питање нисам мислио.</p> <p>Матовићка га погледа изненађено.</p> <p>— Овај се вешто извлачи — |
| дић држао лекцију њеном брату, позивала га на ручак још једнако по свом обичају куцајући на вра |
| ите чаја, Иване Јосифовићу —- умиривала га је студенткиња са биологије.</p> <p>Вишња је слушала |
| кође приметила.{S} Црвенила се, гледала га весело и смешила се.{S} Њени зуби сијали су испод ру |
| је одушке у цвећу, сагињала се, кидала га, мирисала, стезала његов сноп уз груди.{S} Те груди! |
| колико је излагао појединости, освајала га је чама, досада, мрзовоља.</p> <p>— Ето тако — закљу |
| ама.</p> <p>— Краљ се верио! — дочекала га је Бела у кујни, у коју се прво ступало при улазу у |
| ="25" /> <p> — То није много — дочекала га је сестра — млад је, леп је, образован, има плате дв |
| сад одушевљавале друге мисли, обузимала га је ватра, осећао се задовољан што је ту, поред ње, ш |
| ли се супленту није допадала; опомињала га је сувише шара на зиду у девојачкој соби његове жене |
| > <p>Она је седела до њега и посматрала га весело, готово безазлено и у исти мах несташно.{S} Б |
| ља.</p> <p>— Где си био? — предусретала га Бела кад се најзад вратио кући.</p> <p>— Шетао сам, |
| посвећивала Илића у те куповине, питала га за савет при избору боја, <pb n="200" /> говорила му |
| и, отварала поново очево писмо и читала га бог зна који пут.{S} Реченица о Радоју допала јој се |
| Избегавала је његов поглед.{S} Пуштала га да говори, и тек тако, гледајући у страну, осећала с |
| , кад јој је мајка отишла од куће, Бела га позва у своју собу.</p> <p>— Пропали смо ако нас при |
| рица купила ту скоро и сва срећна унела га у ову собу.{S} Простирка је била лепа, али се суплен |
| на је била ту, она му се нудила, љубила га без питања, украшавала му живот многобројним нежност |
| је дотле имала према свом мужу, грдила га, понижавала, рушила му свако уважење, па и онај поно |
| осила је један велики формулар и молила га да јој то испуни, јер, каже, жандарм јој наредио да |
| није одобрила краљев поступак, схватила га као скандал и поднела оставку.{S} Председник кабинет |
| аласка за зелени зид Јелице.{S} Пратила га чамотна тишина као сенка.{S} По дијамантском ваздуху |
| је намирише, нудила му бонбоне, китила га цвећем из саксија, слала по Младену какву гравуру ил |
| о што предузме какав даљи корак.{S} Она га је избегавала свеједнако, намерно и пркосно.{S} Оста |
| карата и писама које је добијао.{S} Она га је такође приметила.{S} Црвенила се, гледала га весе |
| празној улици спази своју жену.{S} Она га није видела, ишла је оборене главе и храмала јаче не |
| ла кад јој је узео први пољубац.{S} Она га одгурну инстинктивно.</p> <p>— Доцкан, Илићу — рече |
| енутих леђа.</p> <p>— Ништа.</p> <p>Она га је волела, те би се други на његовом месту можда зна |
| цвет на подугачкој гранчици.</p> <p>Она га спази такође и заклони лице оним цветом, као да је х |
| много волим, највише волим.</p> <p>Она га присили да седне, посади му се у крило, па поче да б |
| рћући готово.</p> <p>Идућег дана, Вишња га нађе на Великој Школи по свршетку једног семинара.{S |
| злата лежи у тим таласима.</p> <p>Вишња га погледа неповерљиво.{S} Прво што помисли било је да |
| .{S} Оде чак кућа и имање.</p> <p>Вишња га је избегавала кадгод је могла.{S} Чинило јој се да ј |
| крст на старинској цркви.</p> <p>Вишња га пусти да говори.</p> <p>— Само треба претворити речн |
| очекивао је нову годину с друговима, па га пиће преварило.{S} Његов <hi>цимер-колега</hi> није |
| једнакости.{S} Новац треба разумети, па га онда без бојазни можеш волети.</p> <p>— Бог с тобом, |
| p> <p>Њене руке задрхташе у његовим, па га стегоше, задрхташе опет, и стегоше.{S} Предео је био |
| слио на самоубицу.{S} Па и сутрадан, та га мисао није остављала.{S} Док је свештеник певао: „Ис |
| — Што ми то раније ниси рекао ? — упита га она дрхтаво.</p> <p>— Не знам да ли се сећаш... оног |
| Како ти се допада мој будоар ? — упита га девојка, насмехнувши се.</p> <p>— Врло пријатан! — о |
| Ти рече да долазиш чешће овде? — упита га она.</p> <p>— Да.{S} Навратим који пут.{S} Овде је п |
| p>— Је ли то истина, господине? — упита га госпа-Клеопатра свечано.</p> <p>Било му је јасније н |
| час белу.</p> <p>— Куда идемо? — упита га она.</p> <p>Пут се био изгубио.{S} Пред њима је стај |
| му пружи кутију с палидрвцима, и упита га, пола у шали, пола озбиљно:</p> <p>— Откад ти поста |
| хартије по таваници учионице.{S} Најзад га истераше из гимназије што је доказивао катихети да п |
| ижа да не доби оно писмо од оца.{S} Кад га први пут прочита не учини јој се мајчина болест мног |
| би, да ишчезне с Вишњом у неки свет где га нико не познаје... далеко негде, у непознати крај гд |
| албуму.{S} Сети се Чедомира.{S} Доведе га у везу с министровом ћерком.{S} Сети се његова ћутањ |
| к тог кабинетског социјализма — прекиде га поднаредник, у чизмама, са шапком забаченом на теме |
| бинет...</p> <p>— Је ли, тата — прекиде га Младен — хоћеш ли и ти постати министар?</p> <p>— Зи |
| ској радиности, стари Лазаревић прекиде га, рекавши му тмурно:</p> <p>— Није ми глава сад за то |
| шава код нервно раздражених људи, обузе га једна дубока одвратност према свету, према свему, а |
| а, вијан као неком утваром.</p> <p>Није га се тицало које је доба дана.</p> <p>Ти заборави су м |
| војци, изашле би му пред очи и нагониле га да је опет види.{S} Срео би се с њом.{S} У погледу к |
| проучиле, олакшале му беду, просветиле га.{S} Оне се боре с човеком раме уз раме, нема рада од |
| а не тиче.</p> <p>Ова издаја сна заболе га као удар у срце.{S} Он се диже с клупе, прође стазом |
| у своје савести.</p> <p>Белино понашање га је такође мучило.{S} Једном би с њим, за столом, гов |
| етар скиде Вишњи шешир с главе и понесе га низа страну.{S} Млади човек потрча за њим и једва га |
| дана у дан за комад насушног хлеба, те га је та борба изоштравала, док његова деца добијају то |
| дног поточића воденицу са два витла, те га цело село прогласи за најдаровитијег човека под небо |
| ета реакције! како је смело тврдио — те га је Илић поучавао за скромну награду.{S} Ову платицу |
| га до срца.{S} Близу Калимегдана срете га једна група другова, Ужичани и Црногорци, с којима с |
| ене фразе, стављајући му до знања да ће га одати.{S} Кад би се њихови погледи сусрели, њене сом |
| , кажњавао га опоменом, претио му да ће га казнити озбиљније.{S} Ни ђаци га нису много поштовал |
| злога што је пролетеру свеједно који ће га капиталист експлоатисати, Србин или Турчин, свеједно |
| еде, нешто што се не да избећи и што ће га пратити вечито.</p> <p>— Не покушавајте да се бранит |
| ића да чују и његово мишљење, и позваше га <hi>код Пеливана</hi>, бозаџије чувеног у то доба у |
| е.{S} Она подиже његову главу и гледаше га кроз сузе, као да га је жалила, као да је жалила себ |
| ести и попуштања приликама.</p> <p>Беше га дарнуо поклон.{S} Посматрао је румени каранфил, њего |
| рену се у мржњу против њега.{S} Обедише га чак да је несавесно руковао с друштвеном имовином, ј |
| у, готово све потрошило.</p> <p>Пустише га из затвора.{S} Част му се поврати, али цело његово и |
| о је озбиљно:</p> <p>— Уверен сам да би га она пољубила само да види како је то кад су бркови о |
| .{S} Један сељак, прљав и исцепан да би га у другој земљи ухапсили, терао је своју кобилу преко |
| ена је била отворила врата лагано да би га што мање узнемирила и гледала у њега сивим, остарели |
| едрасудама!</p> <p>Говорила је то да би га казнила.{S} Она је иначе веровала да је он воли јако |
| у је осећао, да прати нови покрет да би га могао сузбијати.{S} Филозофи изилазе из леденог обла |
| је хтео да чује о тој операцији која би га лишила очевине.{S} Он је знао колико је његов отац и |
| акво дрво, пут, бара каква опоменула би га своје другарице.{S} Њено запаљено лице с мирним угас |
| је, и нашао му логичан закључак; шта би га се тицало што би то било противно његовом новом убеђ |
| о би радио на започетој тези.{S} Шта би га се тицало што не би постао професор универзитета, сл |
| поглед и нервозно угризање усне, кад би га слушала како објашњава Младену какво правило из мате |
| еле.{S} Ватра му ломила тело.{S} Кад би га неко ма и очешао, заболело би га до срца.{S} Близу К |
| е решење човечјег живота.{S} Понекад би га обузела нека идеја, којом би решио једно од многобро |
| предао и пољубити сто своје собе где би га нашао.{S} Он је сачувао сва та писма, те званичне ка |
| а није видела лице у тог човека, али би га познала у хиљаду других по првој ситници.{S} Окрену |
| о остаје на само са девојком.{S} Али би га она задржавала понекад <pb n="129" /> занимљивим раз |
| Да се није знало чији је син, узели би га за странца.</p> <p>Вишњи се допадао тај младић, жив, |
| д Чедомиром о својим сумњама.{S} Чим би га видела, осећала се пред њим разоружана.{S} Он је зна |
| Кад би га неко ма и очешао, заболело би га до срца.{S} Близу Калимегдана срете га једна група д |
| !{S} Колико пријатних мисли опколило би га као гомила правих пријатеља!{S} Љубазна познанства, |
| ја у смех. — Ко га не познаје, скупо би га платио!</p> <p>Вишњи не би право ова рођачка оцена.{ |
| ила Петровића, вуче пет кила књига, уби га научни рад, кашљуца већ.{S} Ено Петра Гавриловића, д |
| p> <p>Једнога дана, те јесени, заустави га нечији девојачки глас:</p> <p>— Чедомире!</p> <p>То |
| ије?{S} Треба ми за потпалу? — изненади га један глас.</p> <p>То беше његова газдарица.{S} Добр |
| у се подаје, тог неслућеног анђела који га милује својим крилима, девојка се била већ извила из |
| је нас који смо имали новаца и нас који га нисмо имали.{S} Знате ли да је то била грдна разлика |
| е.{S} Радоје је био први и овде.{S} Али га сад нико није слушао.{S} Они који су му се дотле див |
| одложи час, и хтеде се вратити.{S} Али га госпођа понуди да се одмори.</p> <p>— Напољу је још |
| дали су га сад попреко, мрко, осуђивали га гласно, претили му.</p> <p>У једном тренутку, неко п |
| а.{S} Људи су веровали у њега, сматрали га за нешто више од себе.{S} Кад је пролазио улицом, ст |
| ам очекивао добра беху неспособни да ми га учине, а они од којих сам очекивао зла, најзад су ми |
| од којих сам очекивао зла, најзад су ми га учинили.</p> <p>— Бори се.{S} Борба за опстанак усав |
| алдрму и гледао преда се.</p> <p>— Узми га кад ти се допада! — рече, најзад, Вишња, и пружи му |
| разговор живље. — Није ли оно какво си га хтео, за какво си се борио.{S} Убијен је краљ тирани |
| и да удари на главну ствар.</p> <p>— Ти га волиш, дакле? — рече меким, поетским гласом. — Ти си |
| у несрећу.{S} Тешко јој је било гледати га како иде од куће до куће, те оправља сатове, леми ми |
| се појавити на његовом небу, осветлити га чаробно за који тренутак, па се после изгубити, оста |
| војој суштини, ми смо принуђени примити га.{S} Да, време пролази, и једанпут дође тренутак кад |
| Ништа на свету није било кадро спречити га у његовој борби за народ.{S} Његов радикализам није |
| срце.{S} Они су му ласкали, уверавајући га о срећи, о љубави и забораву.{S} Они су га тешили, п |
| и и куца на младићева врата, позивајући га:</p> <p>— Господин-Илићу, ручак је готов.</p> <p>Так |
| че ништа, повуче се натрашке, гледајући га нетремице, и изгуби се иза врата лагано, нечујно, не |
| ао од овог свеца — рече затим, милујући га по подбратку. — Ко би помислио да тако уме завртети |
| ести, дочепа чаршав са постеље, пребаци га преко своје другарице, клече поред ње, подиже јој гл |
| {S} Учитељица скиде свој палто, пребаци га преко руке, изви рамена, рашири груди и дубоко дахну |
| да ће га казнити озбиљније.{S} Ни ђаци га нису много поштовали, јер су га колеге пањкале, а и |
| га ми, Бела, пази се доцније, не пуштај га далеко од себе!</p> <p>Бела се церила ђаволасто.</p> |
| се лице није видело јер се бојао да јој га покаже.{S} Да ли то Вишња <pb n="282" /> примети?{S} |
| је шта род.</p> <p>— Гле ти, видре, чак га и то интересује — одврати госпођа на рачун Поповића, |
| орда, па чак и по мало дрска.{S} Ја сам га одбијала...{S} Какво чудо ако је потражио другу жену |
| <p>— Видиш ли овај пиштољ?{S} Купио сам га пред лањску демонстрацију.{S} Жандарми су ме измлати |
| .{S} Вели, заволела је Чедомира још чим га је видела... много јој се допала његова ученост, ром |
| женске жеље за допадањем.</p> <p>Младен га је позивао такође:</p> <p>— Хајдете... хајдете.{S} Д |
| тора који дарива права и користи.{S} Он га није имао, он му се чинио као његов лични непријатељ |
| и непријатељ кога треба савладати, и он га је презирао као тиранина чију је сурову владу рано о |
| купи шешир његовој жени.</p> <p>— И он га је купио?</p> <p>— Купио.{S} Вели ми, тај ми носи пе |
| јзад, Вишња, и пружи му цвет.</p> <p>Он га узе.{S} Промуца неколико речи захвалности, па стаде. |
| ање према утврђеним правилима, кажњавао га опоменом, претио му да ће га казнити озбиљније.{S} Н |
| </p> <p>Није се смејао арапу, сажаљевао га је искрено.{S} Он је себе видео у тој животињи.{S} З |
| свој рачун учио немачки језик, називао га је <foreign xml:lang="de">Wunderkind</foreign>.{S} П |
| мље, излагао геолошке теорије, упућивао га у живот природе, где се дрво с дрветом бори за што в |
| окојне очи и замрљан потпис.{S} Дочекао га је с одмереном љубазношћу и одредио му да предаје ла |
| есумњиво.{S} На само њено име, обузимао га неки флуид, сладак и тежак; у глави му се бркало, ср |
| али неки пркос против самог себе терао га је да се излије пред својом старом пријатељицом, ма |
| сан је мој Милисав, видећеш.{S} Ах, ево га — додаде млада жена и показа руком на једног развије |
| јчувенијој светској бањи.{S} Виктор Иго га је водио по најсјајнијим и најтамнијим крајевима Пар |
| .</p> <p>Илић је пак мрзео новац, мрзео га оном мржњом, помешаном са нешто зависти, коју осећај |
| е наљутио због тога на свог сина и хтео га убити.{S} Занат није ишао никако.{S} Јела се стара м |
| И тада би звао младића у дућан, понудио га да седне за тезгу, до саме касе, поручио кафе, па он |
| "293" /> са једним варошанином и ударио га тако страшно ножем у трбух да га је послао на онај с |
| зео би <hi>Горски Вијенац</hi>, отворио га насумце, па читао на глас стихове, предајући се чару |
| те стране био миран.{S} Међутим, мучио га је сукоб његових осећаја: његове љубави према Вишњи |
| еманципација! — прште Каја у смех. — Ко га не познаје, скупо би га платио!</p> <p>Вишњи не би п |
| да остане <pb n="233" /> сатима.{S} Ако га ко упита шта ће ту, он одговара: „Пун сам електрике“ |
| — Него обеси венац више капије, па ако га преко ноћ нестане, знај да ћеш се удати те зиме.</p> |
| <p>Хтела је да види на њој самој колико га мрзи.{S} Један крај њене хаљине био се откопчао, те |
| глави трубу од фонографа и певао колико га грло доноси једну орфеумску песму која је тада била |
| ен.{S} Ћаскање пијаног мудраца занимало га.{S} Он оста до зоре пијуцкајући <pb n="172" /> шљиво |
| а реч заустави на уснама.{S} Изненадило га је што га госпођа пита за мишљење... она, која му је |
| авни психолози?“ Цело његово биће вукло га је у том тренутку далеко од науке, тамо у ту сивину, |
| , али није знао шта да одговори.{S} Оно га је дирнуло јако, као сва њена писма, па може бити и |
| ги пут би се дурила без раззлога, очито га избегавала, правила двосмислене фразе, стављајући му |
| се мајчина болест много опасна.{S} Што га је више понављала, све је разумевала боље народске ф |
| тави на уснама.{S} Изненадило га је што га госпођа пита за мишљење... она, која му је, поред св |
| би се дивљењем деце, радовао би се што га код куће чека добар ручак, са уживањем би рачунао на |
| дно.{S} То беше револвер, онај исти што га је некад показивао Зарији Ристићу.{S} Да ли се сети |
| врати на пут којим је ишла пре него што га је познала.{S} Она је прикупљала своје сирото искуст |
| њихову кућу као у своју.{S} Газда-Митар га је звао често да га што послуша, напише му писмо или |
| н пати, а патња рађа злоћу.{S} Директор га је звао, саветовао да подеси своје понашање према ут |
| по вароши бесциљно.{S} Око пет сати пут га нанесе поред једне велике грађевине, којој су мајсто |
| лопов није довољно жигосала човека, већ га звали архилопов.{S} Гомиле ђубрета просипале се из р |
| ни ради којих тај дућан постоји познају га на први поглед по његовом прозору, упрљаном мувама и |
| ано, да се што пре отресе куће, за коју га ништа није везивало, и нађе се са својим вршњацима, |
| корисне бирократске машине, треба да му га она враћа тиме што ће му осигурати безбедност у селу |
| био кадар загрлити писмоношу који би му га предао и пољубити сто своје собе где би га нашао.{S} |
| ре очи, нечег детињског у осмеху што му га је извајала добра нада и што се чудно мешало са први |
| оја уђу у наш живот једног дана, заузму га и помету; због њих променимо своје навике, укусе, ид |
| оја једног дана уђу у наш живот, заузму га и помету.{S} Због њих променимо своје навике, укусе, |
| далека, тамна, једва схватљива, опомену га радости са којом је газдарица унела ту простирку.</p |
| Радоје... не, молим те, не... — прекину га девојка.</p> <p>Она је погађала његову мисао.{S} Ниј |
| p> <p>— Ово је државна служба — прекину га директор суво — има, на првом месту, да се пређе про |
| <p>— Куварица не сме да регне — прекину га девојка. — ’Ајд, загрли ме... не стоји ти лепо кад с |
| показивати у пијаном друштву — прекину га Зарија, па испи чокањ до дна и, не одвајајући још ст |
| ма кад никога није било око њега, та су га писма уверавала у све што је несвесно хтео, што је т |
| сти друштвеног живота онаквог каквог су га створили закони, нарави, навике.{S} Он је стајао на |
| асно.</p> <p>Диже се полако.{S} Ноге су га једва држале.</p> <p>— Можда ће то бити једино добро |
| гледали су му немогућни.{S} Походиле су га честе сумње, малодушности, горка сазнања сопствене н |
| одрицао се досадањих доглавника који су га изневерили.{S} Као прво што се очекивало, била је ам |
| првога дана кад је доведен; миловали су га по њушци, тапкали по сапима.</p> <p>Арап је држао ви |
| му се дотле дивили највише, гледали су га сад попреко, мрко, осуђивали га гласно, претили му.< |
| чију, пљускала у ушима.{S} Обузимали су га чудни осећаји да цепа, да мучи, да се свети на тој д |
| p> <p>— Нека им је алал! — поклапали су га други. — Раде, брате мој, па све варнице искачу.</p> |
| ана.{S} Знаци народне љубави пратили су га улицом.{S} Влада није могла другојачије него му нађе |
| враћао се увече са рада.{S} Грађани су га заустављали, запиткивали радознало.</p> <p>— Иде... |
| о срећи, о љубави и забораву.{S} Они су га тешили, превлачећи постепено вео преко младе Чачанке |
| в.{S} Јако је љут на реакционаре што су га изневерили приликом његове женидбе.</p> <p>Испи чашу |
| Ни ђаци га нису много поштовали, јер су га колеге пањкале, а и сам је био крив: био је лабав, д |
| вршио је прве две године.{S} О распусту га је чекало једно изненађење код куће.{S} Мајка му реч |
| му је једна од првих успомена.{S} Отац га је узео за руку; у пекарници на крају вароши купили |
| далек, хладан, као окаменотина.{S} Ено Гаврила Петровића, вуче пет кила књига, уби га научни р |
| Е ОБРАДОВИЋ“ - БЕОГРАД</p> <p>ДИМИТРИЈА ГАВРИЛОВИЋА</p> </div> <pb n="iii" /> <div type="limina |
| а научни рад, кашљуца већ.{S} Ено Петра Гавриловића, дигнуо десно раме, спустио лево, искривио |
| и ђаво.{S} Ах, како сам гадан, како сам гадан, Боже мој!</p> <p>Вишњине руке додирнуше његове к |
| иви неки скривени ђаво.{S} Ах, како сам гадан, како сам гадан, Боже мој!</p> <p>Вишњине руке до |
| /p> <pb n="305" /> <p>— Арапе! стрвино! гаде! липсотино шинтерска! — грдио је поново рабаџија.< |
| ширених очију?{S} Љубави, мржње, чежње, гађења, дубоке симпатије или смртног непријатељства ?{S |
| била опрана...</p> <p>— Старинске жене, газда-Митре...</p> <p>— Старински човек сам и ја, па оп |
| а, бутеља коњака и емаљираних шерпи.{S} Газда-Митар трговао је још са житом, стоком, шљивама.{S |
| олазио је у њихову кућу као у своју.{S} Газда-Митар га је звао често да га што послуша, напише |
| ише скуп да би се продавао у дућану.{S} Газда-Митар имао је среће у трговини.{S} Послови су ишл |
| ави.{S} Једанпут се толико задржа да га газда-Митар опомену:</p> <p>— Хајд', хајд', синовче; не |
| > <p>— Као на Калимегдану! — говорио је газда-Митар, куцкајући штапом о њено гвожђе.</p> <p>То |
| еп, цене умерене, <pb n="61" /> а млади газда нежењен, па је све ишло како само може бити.</p> |
| иним плавим мастилом, које је можда сам газда-Митар правио.{S} Затим је дошла опет једна карта, |
| ку.</p> <p>Остојића је нарочито помагао газда-Митар.</p> <p>— Оставите ви Радоја — говорио је г |
| је била листа за попис становништва.{S} Газдарица је имала жилав врат и пупаст трбух.{S} Рекао |
| врата, али се она не отворише.</p> <p>— Газдарица није код куће — рече она, па се саже да узме |
| ди га један глас.</p> <p>То беше његова газдарица.{S} Добра <pb n="301" /> жена је била отворил |
| <p>Затим му паде на ум како му је једна газдарица од стана ушла у собу само у кошуљи.{S} Био је |
| куће ју је чекала хладна вечера и љута газдарица.</p> <p>— Није лепо да се девојке задржавају |
| ли.</p> <p>— Чудан народ! — говорила је газдарица својој вратарки за њих. — Постеља до постеље, |
| још — викао је ван себе.</p> <p>Али је газдарица већ била изашла.</p> <p>— И ово, и ово, не тр |
| ватљива, опомену га радости са којом је газдарица унела ту простирку.</p> <p>— Штета је упрљати |
| Под је покривала нова простирка коју је газдарица купила ту скоро и сва срећна унела га у ову с |
| е паприке!{S} Шта нису радили њен муж и газдарица од пансиона да дођу до њих: тражили их по пиј |
| у простирку.</p> <p>У предсобљу чу како газдарица ради нешто у кујни.{S} Ухвати за кваку и изађ |
| што је за собом притворио врата, кад их газдарица отвори, боса, само у кошуљи.{S} Носила је јед |
| . — Ја сам еманципована девојка.</p> <p>Газдарица је не разумеде добро, те је погледа изненађен |
| .{S} Имам вечерас много да учим.</p> <p>Газдарица изађе из собе и рече полако својој мачки:</p> |
| лули и Енглезовцу, с каквом хистеричном газдарицом.{S} Обележени овим врелим гвожђем суревњивос |
| мало у шпацир.</p> <p>Обе девојке узму газдарицу испод руке, шетају до краја сокака, називају |
| ића многим и лепим намештајем.</p> <p>— Газдаричин муж је столар — објасни девојка. — Ради у је |
| ци са својим другарицама, радницама или газдаричиним ћеркама, млад свет који живи неопажен за ш |
| /p> <p>— Збиља?{S} Запаљење није лако у газдаричиним годинама.{S} И кад се преболи, остане увек |
| спресавијаним, дугачким тефтерима њеног газде, неког малог, трбушастог Маћедонца, кисело насмеј |
| года и одроњене земље, о отегнутој јеци гајда по механама где свраћају сељаци.{S} Али писмо исп |
| ећи у Аустрију, него се крио по околним гајевима, повлачећи се дубље у земљу, док се није задрж |
| , уверавало ју је у нови живот: варошка галама, начитани другови, одушевљене другарице, ђачки с |
| ли револуционарне песме и ишли на трећу галерију да гледају <hi>Ткаче</hi>.{S} После би у група |
| главом пуном Ламарка, Кеплера, Њутона, Галилеа, Дрепера, Хемхолца, Спенсера, Ренана, Герхарта, |
| згради, чије су темеље ударили Кеплер и Галилео, Њутон и Декарт.{S} Један од озбиљних млађих фи |
| ецу.</p> <p>— Илићу?</p> <p>— Грађанске гарантије вреде колико пакло дувана, помиловање с робиј |
| а штампе, уставом су дате све грађанске гарантије.{S} Народ бира своје представнике, а ови пост |
| дио се да у своје законе унесе што више гарантије да власт не изигра ове мере.{S} У тој бризи о |
| су џакови кафе, пиринча, шећера, канте гаса, једно буре зејтина са мерилицама обешеним о ивицу |
| а ју је нека лака ватра, која се слатко гасила при додиру чистог рубља.{S} Раније чим би легла, |
| у смех.{S} И Вишња се насмеја.</p> <p>— Гатке! — рече она немарно.</p> <p>— Нагваждања — одобри |
| какав велики божур у некој чудној земљи гатки.{S} Коса јој је падала заводљиво преко лица.{S} В |
| та, читање указа о помиловању, откивање гвожђа и несигурне кораке ослобођеникове који пролази б |
| Разни колосеци, низови вагона и остала гвожђарија образовала је црну, зарђалу масу.{S} На неко |
| што раскораченим ногама као да још носи гвожђе, десно његова госпођа, лево Чедомир, са ногама у |
| је газда-Митар, куцкајући штапом о њено гвожђе.</p> <p>То је био Вишњи најлепши део дана.{S} С |
| дали су му удобнију ћелију, скинули му гвожђе с ногу, допуштали посете пријатеља.{S} Тек под з |
| ом газдарицом.{S} Обележени овим врелим гвожђем суревњивости, они улазе у политику и губе своје |
| е била соба сиротињски намештена: један гвозден кревет, проваљен миндерлук, прозорске завесе на |
| има се свака разликовала: једна је била гвоздена, друга дрвена, трећа на ногаре.{S} Ту собу је |
| циглама.{S} У једном крају се налазила гвоздена пећ, несразмерно велика према самој кујни.{S} |
| на виделе се разнолике зграде станичне, гвоздене машине ружног облика, низови вагона, зеленило |
| е, као утвара, полети уз воду, промакне гвоздени мост и изгуби се негде око оскудног зеленила н |
| материјалистичко схватање на делу: њен гвоздени закон конкуренције оправдава му свако средство |
| хова клупа је из Београда, фабричка, са гвозденим ногама у виду лавовске шапе, и са уским зелен |
| ани црни тегови до сто кила, каје соли, гвоздено посуђе.{S} Из одшкринуте магазе ударала је кис |
| а црпење воде на обали пружала је своју гвоздену руку као нека ружна добричина.{S} Небо опрано |
| p> <p> <hi>Капетан-Машино Зданије</hi>, где се налазила Велика Школа, имало је нечега пријатељс |
| S} Треба га увести у тајне нашега доба, где човечју снагу замењују често вештина и природа.{S} |
| у борбу против формалистичког друштва, где диплома замењује таленат, где парче хартије вреди в |
| се правила готово два засебна сталежа, где је осуђеник с новцем заповедао за паклић дувана осу |
| ољупци где тело дише дахом другог тела, где се крше руке састављене око паса, очи бледе, а миса |
| на гласачка војска по ђачким зборовима, где се драо и скакао на први знак <hi>вође</hi>.{S} Пот |
| арствима и осталим великим надлештвима, где је рад мањи, а плата већа.{S} Они оснивају <hi>танш |
| Хранио се на кредит, до бољег времена, где и раније.{S} То је било тамо, кад се пође са Зелено |
| лу.{S} Било је у сватовима много света, где је познавала извесна лица, од којих су нека жива, а |
| ло друштво по моди руских универзитета, где се негује она двострука камарадерија у политици и ч |
| це, непознате квартове, усамљена места, где се љубавници могу шетати до миле воље, а да не буду |
| е била пуна примитивних баштованџиница, где су се уздизале притке процветале бураније и по који |
| где је живот сина наличио на живот оца, где се снови не пењу ни донде докле се диже дим домаћег |
| е теорије, упућивао га у живот природе, где се дрво с дрветом бори за што више сунца.{S} Понека |
| >На оном месту, близу острва Циганлије, где се пруга дели за иностранство, Илић погледа кроз пр |
| кратизма и непросвећене администрације, где се велика смелост не поклапа са општим скептицизмом |
| ао месец, звезде, целе сунчане системе, где је откривао милионе нових ствари, чуда, лепота, как |
| девојачку школу.</p> <p>— Море, брате, где си ти?{S} Откад те нисам видела — рече му она. — Пи |
| ерка, послушно дете патријархалне куће, где је живот сина наличио на живот оца, где се снови не |
| љеном ћилеру какве сиротињске кафанице, где је један од њих држао <pb n="24" /> агитационо пред |
| ару, скромне, готово сиротињске кућице, где народног борца очекује његова породица.{S} Они ће м |
| бро место: једно богатије село у Млави, где је нашла школу по плану, уређену башту и колегиницу |
| ратки, дуги, испрекидани и продужавани, где душа само додирне душу, па је остави да сања започе |
| еривала су до првих кућа.{S} У клисури, где је дотле расло дивље трње и аптовина, а мртву тишин |
| pb n="208" /> се црвене уски јастучићи, где се жене налакћују и разговарају преко улице.{S} На |
| за насушни хлеб.{S} Ево овде у равници, где се киша очекује као благодат небесни, Морава треба |
| ло света још више.{S} Склони се у крај, где је почињала једна споредна стаза.{S} Начини још нек |
| ог родног града: један дуг, прав сокак, где се куће ћушкају да захвате што више улице.{S} Роба |
| х људи вешт споразум, смишљен ортаклук, где свака страна уноси одређене користи: положај, мираз |
| де онде каквом новом приземном кућицом, где се видела уређена баштица и идилични бунар на точак |
| Теразије, па Крунском улицом на Врачар, где је давао лекције једном гимназисту.{S} Било је око |
| друштва, где диплома замењује таленат, где парче хартије вреди више него глава.{S} Те су је те |
| емаља.{S} Из кујне се иде у дечју собу, где је Чедомир обично држао лекције.{S} Она је била исп |
| мир Илић родио се године 1878 у Ваљеву, где је његов отац био рачуноиспитач.{S} Илићи су били п |
| службу, добивши за преписача у Ваљеву, где је начинио целу своју каријеру.{S} Ту се оженио, по |
| уства о београдском животу, о Београду, где вечито има нечег непознатог, <pb n="122" /> где већ |
| на железничка пруга.</p> <p>— Ту близу, где понекад идем кад сам са̑м.{S} Има једна историска ч |
| бића.{S} Милева отрча на другу страну, где се златила читава простирка, и њен глас, већ без тр |
| сла с војском те пређе на другу страну, где се уздизао неки плот, накривљен, труо при земљи, по |
| едала, стегнутих губица, у лепу долину, где је било тихо и без људи. — Сваког секунда она однос |
| ми се да присуствујем. неком концерту, где хиљаде пријатних и хармоничних гласова звоне око на |
| то има нечег непознатог, <pb n="122" /> где већина људи крију своја уверења и своје особине.</p |
| очека је. — Озбиљно сам се уплашила.{S} Где си била по овој киши?{S} Нигде те нисам видела на с |
| стирала таласаста равница на далеко.{S} Где се окрене, ливада јој је нудила меке, миришљаве про |
| да им извучем — додаде госпођа весело — где су нашли љубав да изјављују!</p> <pb n="198" /> <p> |
| , па лутао по Паризу без циља.</p> <p>— Где си био? — предусретала га Бела кад се најзад вратио |
| ко Чедомира.{S} Она се питала:</p> <p>— Где је он сад?{S} Шта ли ради?</p> <p>— Он је за мене м |
| где се морао одржавати известан ранг, а где се грцало од дугова; рано је познао понижења, тако |
| ака?{S} Ја чујем само право... право, а где је реч дужност?{S} Говори се само о сељаку.{S} Али |
| ноге на ногу, упита с врата:</p> <p>— А где вам стоје?</p> <p>Најзад их донесе: малене ножиће з |
| дстава, и у опште претпостављати, свуда где му је то место, материјалну културу нематеријалној. |
| узе за одбеглим пленом...{S} У државама где је оморина, тежак, загушљив ваздух, прво, као најне |
| мље, о отегнутој јеци гајда по механама где свраћају сељаци.{S} Али писмо испаде кратко, баналн |
| розору, као да је хтео себи дати рачуна где се налази и шта се десило.</p> <p>Једна крупна сенк |
| т, чим је устала, погледала је на врата где је синоћ оставила венац.</p> <p>Он је стајао на ист |
| врати, начини два три круга изнад места где је пао леш као да га тражи; пуче друга пушка; тица |
| еке, југ, лево у шљиваку исток, а запад где су пасла говеда.{S} Сели су у јечам и ужинали.{S} Х |
| му га предао и пољубити сто своје собе где би га нашао.{S} Он је сачувао сва та писма, те зван |
| о њега.{S} Девојка притисну руком онде где јој је срце, не рече ништа, повуче се натрашке, гле |
| их је ухватило на Чукарици.</p> <p>Онде где избија топчидерски трамвај на друм за Обреновац, на |
| , све је разумевала боље народске фразе где се не говори непосредно, обиграва се око ствари и п |
| која је сама попуњавала своје потребе и где је требало новца само нешто за порез или молитву. < |
| ребао је један тренутак, па тек да види где се налази.{S} Ову приземну собицу испуњавао је једа |
| во.{S} Није то за наше жене!{S} У земљи где три четвртине народа не зна ни читати ни писати, ве |
| је провео скучено детињство у тој кући где се морао одржавати известан ранг, а где се грцало о |
| остави да сања започети сан, и пољупци где тело дише дахом другог тела, где се крше руке саста |
| знаје... далеко негде, у непознати крај где би почео нов живот.{S} И као да хтеде остварити ова |
| шај, слатка Вишња — рече јој. — Ја знам где си била.{S} Не покушавај да ми поричеш: ја сам прош |
| Радоје побеже од очеве куће у неко село где су имали родбине.{S} Ту је остао неколико месеца.{S |
| ве окамењене у ћилибару.{S} Ми не знамо где идемо, ми знамо само да смо на путу...{S} Можда све |
| и: те људе или ту стоку.{S} Јадно место где се цели животи истроше, а душа не оде даље од бриге |
| изгуби, да ишчезне с Вишњом у неки свет где га нико не познаје... далеко негде, у непознати кра |
| но материјалним интересима, бруји живот где новац господари свима питањима, царује индивидуализ |
| ција!...{S} Да дивне речи за нашу земљу где нико не воли да се пашти, чак ни за своје задовољст |
| та за један тренутак гледајући у правцу где се она изгубила.{S} Затим се окрену око себе, као ч |
| врхове украшене чипком од букава.{S} По гдегде видело се неко раштркано село.{S} Ветар је донос |
| утизма и на народ гледала као на гомилу геака.{S} Јован Матовић, који је био сишао са пространи |
| се сама! — викнуо би професор.</p> <p>— Геаче!</p> <pb n="267" /> <p>— Матора сулудо!</p> <p>— |
| ке куће. — Он није био прилика за тебе, геачина ваљевска.{S} Без трага му глава.</p> <p>Илић ма |
| ба ти времена.{S} Ти си познат у твојој генерацији.{S} Људи знају твоју вредност.{S} После ових |
| де далеко, у бескрај.{S} Његов несрећни геније, који је дотле владао овом водом, овим планинама |
| се посветила моме делу, била мој добри геније, јер је сваки рад... нарочито овај који траје ви |
| ума показивао му слојеве земље, излагао геолошке теорије, упућивао га у живот природе, где се д |
| н проблем механике, на једну врсту живе геометрије.{S} У науци се чује брујање таласа револуциј |
| ици</hi>.{S} Анри Поенкаре наслања се у геометрији више на осећање него на разум.{S} Иде се чак |
| а, Дрепера, Хемхолца, Спенсера, Ренана, Герхарта, Ампера, <pb n="257" /> Огиста Конта и осталих |
| аиста диван са својим, нешто застарелим гестовима и учтивостима.{S} Пушкарка се већ бринула шта |
| ЧЕДОМИР ИЛИЋ</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗДАЊЕ ГЕЦЕ КОНА, БЕОГРАД 1914</p> </div> <pb n="ii" /> <div t |
| S} Министар се осмехну.</p> <p>— Баш си геџа! — пребаци Матовићка <pb n="204" /> своме зету. — |
| тренутку, неко примети да се нешто црно гиба на таласима.{S} Донесоше чакље, али оне беху кратк |
| ешао овамо да се школује, потуцао се од гимназије до гимназије, стално одушевљен, стално без ма |
| с унакарађеним лицем краљевим, те слике гимназије и пијаце које су му представљали Вишњино мест |
| ници учионице.{S} Најзад га истераше из гимназије што је доказивао катихети да природне науке п |
| се школује, потуцао се од гимназије до гимназије, стално одушевљен, стално без марјаша, матуру |
| жбе.{S} Доби место у једној београдској гимназији.</p> <p>— По твојој глави не би добио ни Прок |
| а не зна оно што му је за лекцију.{S} У гимназији је било још горе.{S} Из немачког језика, земљ |
| ва.{S} Отац му је умро још док је био у гимназији, те је од куће добијао врло скромно издржавањ |
| Како јој је сад изгледао јадан живот у гимназији... живот са свима дужностима а без иједног пр |
| ови суплент; поклони се и изађе.</p> <p>Гимназијска средина му је мало годила.{S} Многи професо |
| једнака својим друговима.{S} Није имала гимназијске матуре, недостајала јој је мушка дубина, ја |
| Крунске улице.{S} То је било код једног гимназијског професора, Јована Матовића, познатог опози |
| еоску школу, па је покушавао да продужи гимназију, свршио два три разреда, после ступио у тргов |
| ког пристаништа укрцава на море.{S} Као гимназист другог разреда прочитао је Одисеју, велику, д |
| на Врачар, где је давао лекције једном гимназисту.{S} Било је око пет сати пред вече.{S} Дан ј |
| ="298" /> ужетима за таљиге, правило је гимнастички корак или каскало господски, као да вози кр |
| з протеста, предавала се сва, послушна, гипка, нежна, бледа, цвокоћући и згрчена поред њега.</p |
| {S} Тада се изви из Милевина грла песма гипка као та река:</p> <quote> <l>Ој Мораво, моје село |
| имећивали се њени прљави таласићи жути, гипки, пенушави.{S} Даље се није видело ништа.{S} Киша |
| вино.{S} Један зрак сунца играо се око гирланда од разнобојне хартије, којим је калфа украсио |
| ту.{S} Ја имам осам испита на врату.{S} Глава ми бучи, хоће да прсне.</p> <p>— Знам, знам.{S} Ј |
| сладак уздах отео би му се из груди, а глава му клонула, као да је неког дуго грлио, љубио.</p |
| Изнад њеног рамена се дизала Чедомирова глава, унезверених очију, згрчених уста.{S} Коса му је |
| .{S} Њихове очи нису гледале.{S} Њихова глава није радила.{S} Њихов ум се био онесвестио.</p> < |
| Ти се појављујеш међу нама као усијана глава, као сабласт из старинских романа.{S} Ћифте веџба |
| рхтао пред сјајем њених зеница.{S} Њена глава клону.{S} Он се наже и потражи њена уста.{S} Уста |
| и бистрих као извор у планини.{S} Њена глава је била плава, прави словенски тип, који се у Срб |
| Пред њим се појави, као у магли, Белина глава, са осмехом размаженог детета и шишкама по челу, |
| у светло белило између трепавица.{S} Та глава је заводила, бркала мисли, одвлачила у пропаст.</ |
| лаву промољену кроз врата.</p> <p>Та је глава била окружена мирисавом маглом црне косе.{S} Из њ |
| је, а тетки треба мало, па да је заболи глава.</p> <pb n="28" /> <p> С Кајом је била још једна |
| га, рекавши му тмурно:</p> <p>— Није ми глава сад за то.{S} Жена ми се разболела.{S} Прала јуче |
| енат, где парче хартије вреди више него глава.{S} Те су је теорије храбриле, подизале, одушевља |
| биле зашле за кукуруз, види им се само глава.{S} Поље је дисало мирно.{S} Још се јурила она дв |
| тебе, геачина ваљевска.{S} Без трага му глава.</p> <p>Илић махну руком кочијашу да полази, и ви |
| н облак ширио се све више изнад њихових глава.{S} Па ипак, они пођоше напред.{S} На загрејану р |
| евојком, којој примети само главу, и од главе бео, нежан профил с очима дубоко занесеним у млад |
| омоли наврата: збрчканог лица, повезане главе, згурених плећа.</p> <pb n="313" /> <p>— Шта ти ј |
| их руку, он је видео визију Вишње, њене главе, њених очију које поздрављају својим топлим погле |
| ма лаком поветарцу, њихале своје шарене главе, брујале једва чујно и као да су јој давале неки |
| Он је ишао полако, крајем пута, оборене главе у страну, и викао као по дужности:</p> <p>— Ево л |
| {S} Она га није видела, ишла је оборене главе и храмала јаче него икад.{S} Дотле су пркосили је |
| а у њу.{S} То је била слабост ове учене главе.{S} Она је кроз њу гледала свој велики Београд.{S |
| угог усијаним очима.</p> <p>С девојкине главе пале су укоснице.{S} Миришљава коса просула се ка |
| ко дизали своје криве, таште, жутокруне главе и лепо се повијали према поветарцу који је пиркао |
| од ње, стајао је Чедомир блед, погнуте главе, намрштених обрва, присебан потпуно и спреман да |
| ике оне две девојке нису му излазиле из главе, тако магловите, обвијене димом, сенкама и супрот |
| ости изгледале као да хоће да искоче из главе, обучен нешто немарно, са краватом која се пела у |
| елу, од врхова прстију па све до чела и главе.</p> <p>Сањала је да су ишли пешке, као у селу.{S |
| ратко човек с дугачким носем, не дижући главе са свога длана.</p> <p>— Не учи толико, разумеш? |
| } Узе двоје младих за руке, приближи им главе, на нешто драмски начин, загрли их обоје и рече в |
| ични, ови млади људи су, доцније, махом главе парламентарних режима.</p> <p>Други тип је био ве |
| миров звонио у њеним ушима, облетао око главе, додиривао јој запаљене образе и лепио њене усне |
| су дугу црну кецељу, просту витицу око главе, сукњу изнад чланака, притискивале по један свежа |
| дно брдо, кад ветар скиде Вишњи шешир с главе и понесе га низа страну.{S} Млади човек потрча за |
| ити свој проблем. — Изникнуће ми на врх главе.{S} Једи шта ти се донесе.</p> <p>— Ја не могу ов |
| ржала је руке у крилу. <pb n="52" /> На глави јој је био прост шешир од сламе.{S} Па ипак, млад |
| око његовог голог, здравог врата.{S} На глави је имао качкету, пушио на лулу и бријао бркове.{S |
| стране, ишле су две жене, с марамом на глави, чији су крајеви били везани испод браде.{S} На и |
| ерана, са огромним, сељачким шеширом на глави и високим чизмама на ногама. — Еј, Милисаве, ходи |
| ало је попрсје Вука Караџића с фесом на глави.{S} Десно од ормана, на сточићу уметничке израде, |
| шегрт је ишао средином улице, носио на глави трубу од фонографа и певао колико га грло доноси |
| то рећи.{S} Али не могаде.{S} У његовој глави је било мутно.{S} Он је био у стању пијана човека |
| оградској гимназији.</p> <p>— По твојој глави не би добио ни Прокупље! — пришила му је ташта по |
| стеља јој је пријала угодно.{S} У њеној глави, брзо као у кинематографу, <pb n="34" /> појављив |
| не мисли које су јој од синоћ лутале по глави.{S} Она заћута, и тек пошто се први час сврши, уп |
| узимао га неки флуид, сладак и тежак; у глави му се бркало, срце готово престајало куцати.{S} Б |
| а у лицу и мртвих, опружених руку.{S} У глави јој је било празно.{S} На очи јој се хватала магл |
| бога ти, Бела.{S} Теби је само љубав у глави.{S} Љубав, љубав... није она све у животу.{S} Ја |
| и.{S} Јесења ноћ ју је опијала, слике у глави обавијале се као паучина; у крв улазила грозница |
| не око паса, очи бледе, а мисао умире у глави.{S} Њему су ти загрљаји падали слатко на срце.{S} |
| кта, оборених очију, без иједне мисли у глави.</p> <p>Бела се није бранила.{S} Зенице су јој се |
| њу заборављају?{S} Зар она није велика, главна наша река ?{S} Од ужичких голија и врањских вино |
| се било далеко одмакло с послом.{S} Оба главна зида на брани била су подигнута.{S} Ништа јаче у |
| вршавала су у Србији своје стварање два главна политичка фактора, народ и круна.{S} Народ је би |
| празнину улице.{S} Кроз широм отворена главна врата, на средини куће, виделе се простране степ |
| кама и супротностима, као у сну.</p> <p>Главна стаза разређивала се.{S} Шетачи се враћали у гра |
| за њу.{S} Чедомиров поглед пређе преко главне стазе, која је описивала једну врсту круга, прел |
| ећи се љубазно њеним величинама.{S} Ето главне улице њеног родног града: један дуг, прав сокак, |
| о здравог морала, расуло и нерад, то су главне одлике данашњег народног живота.</p> <p>Једног м |
| ош, јер је он највише настрадао: био је главни акционар.{S} Отишли су они лепи зидни часовници |
| к у земљу.{S} Реакција је пала.{S} Њени главни стубови скрхали <pb n="6" /> се као од стакла.{S |
| т четири рецепта за разне врсте.{S} Њен главни задатак био је да допуни свога мужа тиме што ће |
| магацина и скела.</p> <p>Остојић је био главни настојник.{S} Сав каљав, поцрнела лица, опрљена |
| о прост; брана и тунел поред ње били су главни радови предузећа; наравно да су онда и скупо ста |
| ве Фондова сазида лепу кућу у једној од главних улица.{S} Чедомир је провео скучено детињство у |
| уботу 9 јула 1900 године, Чедомир Илић, главно лице овог романа, корачао је лагано својим уобич |
| ама:</p> <p>— Браво, господин-Илићу!{S} Главно је кад се двоје воле...{S} А свет, фамилија, нов |
| ма које се пате, а не сметају.</p> <p>— Главно је да јој је срце здраво — рече лекар на последњ |
| есних места, а нападао је на оно што је главно, на основе и темеље, у које се мало ко пача.{S} |
| дељом на пиво.{S} Место паланке и њеног главног сокака, пред Вишњом је мисао цртала будућност к |
| но помиловање.{S} Странка му даде место главног уредника свога органа.{S} Знаци народне љубави |
| воје куће.</p> <p>Света је било доста у главној улици и пред кафанама.{S} Људи су гласно разгов |
| бакалина.{S} Њен отац је држао дућан у главној улици коју чини у тој вароши пут Крагујевац—Ужи |
| му други обрт, те се одважи да удари на главну ствар.</p> <p>— Ти га волиш, дакле? — рече меким |
| >Кућу су реновирали из основа.{S} Ту је главну реч водила госпа-Клеопатра.{S} Нашла је једног ј |
| ста који ради само на крупно; гледајући главну ствар превиђа споредну, вечито се нечем чуди, ве |
| <p>— Добро.{S} Мени је иначе доста моје главобоље.{S} Само знај, нећу скандала у кући — заврши |
| у роде, с претенциозном <pb n="311" /> главом и превртљивом душом.{S} Што јој се некад допадал |
| И под јелом заспала девојка.</l> <l>Под главом јој снопак детелине —</l> <l>Ој убава, убава дев |
| ивот, за нова прегнућа.{S} Својом малом главом, она је обухватала ове обадве широке царевине ми |
| смешила благонаклоно, климала угојеном главом и пружала руку, пуну јевтиног прстења, у висину |
| исто у магли, нејасно, непотпуно, само главом.{S} Била је права противност Бели.{S} Чедомир на |
| уж једном кад се вратио из библиотеке с главом пуном Ламарка, Кеплера, Њутона, Галилеа, Дрепера |
| е?{S} Корачала је тешко, леђа је сагла, главу оборила ниско; није журила, а није, управо, знала |
| променила.{S} То није био више арап.{S} Главу је спустио, очи затворио.{S} Није осетио или није |
| ало на огледалу.{S} Затим се дохвати за главу и растрже плетеницу.{S} Плава, свилена коса се пр |
| е око раздрљеног грла.{S} Она је губила главу, као гуска коју појуре са две стране.{S} Неколико |
| оетским гласом. — Ти си сасвим изгубила главу!</p> <p>— Да; ја га волим... ми се волимо; је л’ |
| рча девојци.{S} Њена слика му је бунила главу.{S} Хтео је да опет под руком осети њено тело, да |
| човек ћутке, с кишобраном натученим на главу и изгледао као сенка.</p> <p>Вишња се стресе.</p> |
| у њима је био и арап.{S} Носио је и сад главу оборену и климао десно-лево.{S} Чедомир задрхта.{ |
| де издржати тај бронзани поглед те саже главу.</p> <p>Мисли му пређоше опет на професора.{S} Уч |
| ме што ће се написати.{S} Затим, подиже главу и задржа је тако уздигнуту цело време, дајући ути |
| пошто свршиш школу?</p> <p>Каја подиже главу и погледа своју другарицу расејано.{S} Чудила се |
| ка се осети донекле увређена, те подиже главу.{S} Њен поглед се сусрете с младићевим.{S} Његове |
| акође своју другарицу, покуша да окрене главу на другу страну, али се његове очи не могаху одво |
| ипе бацају густе сенке око њих и заносе главу својим тешким мирисом.{S} Стога се она отимала, к |
| l> <l>Имала си срце насмејано,</l> <l>И главу си оборила младу.</l> <l>Ко̑ одговор на сву љубав |
| а ручак", ошкрину полако врата, промоли главу кроз отвор и несташно додаде:</p> <pb n="137" /> |
| бацале су велики хлад.{S} Девојка обори главу, и посматраше дуго своју сенку која је расла поре |
| оде својом неприродном логиком; пуне ти главу својим непроменљивим законима; говоре ти о људима |
| еда плашљиво у младића, па после спусти главу и доврши као по дужности : — Наша модерна жена из |
| е домаће прилике и неприлике, и сагнути главу пред потребама породице.{S} Стога млада девојка н |
| ао обвити руке око њеног струка, завући главу међу те две расцветале руже што се крију у борама |
| а с канабета као кривац.{S} И заронивши главу у крајеве девојкине хаљине, загрца:</p> <p>— Опро |
| е другарице, клече поред ње, подиже јој главу својим изанђалим рукама, и обузета оним присним с |
| њен крај, бунили <pb n="218" /> су јој главу, мучили је као нешто живо, гушили, давили.{S} Јез |
| е своје постеље.</p> <p>Младић је дизао главу на овај глас.{S} Он му је звонио као труба војске |
| .{S} Један путник је промаљао радознало главу кроз отвор на колима.{S} Платно позади лепршало с |
| ћ с једном девојком, којој примети само главу, и од главе бео, нежан профил с очима дубоко зане |
| дочека га Бела, држећи непрестано само главу промољену кроз врата.</p> <p>Та је глава била окр |
| не одговори.{S} Причајући био је дигнуо главу и гледао у небо.{S} Девојка је опет посматрала ри |
| ред њом, загрлио је око паса, притиснуо главу на њене груди, на тело.{S} Осетила је тај загрљај |
| шавало постепено, свест му се враћала у главу, и он се питао:</p> <p>— Шта сам урадио!</p> <p>Т |
| вао; „Ми смо слепи код очију, утучени у главу, стока божја!“</p> <p>На спрату над дућаном седел |
| ба да слуша мужа.{S} То му се увртило у главу и није хтео за длаку попустити, као да би се огре |
| к јој она <pb n="115" /> уноси забуну у главу, претрчи поново преко дворишта, упадне у своју со |
| очеше и друге да се враћају у младићеву главу.{S} Он опази у Вишњиним очима један влажан сјај.{ |
| да не сретне једног човека кога за живу главу није хтела видети.{S} Ипак, корачала је даље.{S} |
| рнуше његове косе.{S} Она подиже његову главу и гледаше га кроз сузе, као да га је жалила, као |
| н.{S} Кад се каква идеја усади у његову главу, она се тако угњезди да је ни сами ђаво не би мог |
| а забележим идеје које лутају кроз моју главу и изгледају ми сјајне; кадгод, чини ми се, успем, |
| развијену и потпуну.</p> <p>Илић погну главу и спреми се на пљусак грдњи.</p> <p>У том тренутк |
| као деца.{S} Она се предомисли, окрену главу и продужи даље.</p> <p>Имала је утисак као да лут |
| /> додаде пружајући му руку, па окрену главу да би сакрила своје узбуђење.</p> <p>— Збогом!... |
| развијено тело, као у жандарма, крупну главу, црне веђе, круто држање, набељене образе и офарб |
| </p> <p>Арап је држао високо своју лепу главу, и није хтео да погледа те одрпанице.{S} Кад би с |
| а је теби?{S} Куд си нагао?{S} Ти губиш главу.</p> <p>У том, на часовнику у трпезарији изби два |
| ђаво разумео?</p> <p>— Да.{S} Ти чекаш, гладан и жедан, награду за твоје философске спекулације |
| ног класичног магарца који је скапао од глади између две гомиле сена, не могући да се реши коју |
| поред своје философије није већ умро од глади.{S} Свој позив је схватао на старински начин.{S} |
| и и губи се, и као што би радила мајка, глас целог народа их љушка у њиховим гробовима.</hi> </ |
| човек добија симпатије или антипатије, глас мудраца или глупака.</p> <p>— Немогуће, Вишња.{S} |
| овор с њом; говорила је о тој методици, глас јој је дрхтао, бојала се да њена другарица не сазн |
| д толиким светом, није је остављала.{S} Глас часовника наносио јој оне опојне тонове, шапутао п |
| ц</hi>, отворио га насумце, па читао на глас стихове, предајући се чару философске поезије Њего |
| хвати и Бела, мећући у свој мало пискав глас нешто природне женске жеље за допадањем.</p> <p>Мл |
| ан крај, као заставу, брисао нос на сав глас и хвалио одличну кујну своје жене.{S} Кад би му, и |
| Деца се враћала с купања и дерала у сав глас.{S} Парк је пак ћутао усамљен.{S} Тек овде онде ви |
| лан — трже је из тог размишљања Радојев глас, округао у томе тренутку, мек, треперав, као да се |
| кроз њу као њен крвоток.</p> <p>Радојев глас и, час немо а час гласно, запљускивање домаће воде |
| p>— Хајдемо, Вишња! — зашкрипа младићев глас с дна груди.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| ати доказа сигурне будућности.{S} Његов глас је дрхтао:</p> <p>— Ја се нисам шалио.{S} Часна ре |
| S} Часовник је куцао на столу.{S} Његов глас би се утишао по каткад да се једва чује; затим се |
| у одбрану свога новог познаника, подиже глас и рече изазивачки својој другарици:</p> <p>— Он ме |
| те опробаних пријатеља.{S} Угушивала је глас савести.{S} И, он је сад оставља...</p> <p>— Без ј |
| b n="36" /> која ју је опседала, али је глас Чедомиров звонио у њеним ушима, облетао око главе, |
| е приближавали.</p> <p>— Вишња! — чу се глас човека који ју је јурио.</p> <p>Она се окрену.{S} |
| е на тле.</p> <p>— Колегинице ? — чу се глас из друге собе.</p> <p>Стара девојка понови још јед |
| јука, њему се чинило да слуша њен љупки глас, који му добацује слатке, заношљиве речи.{S} А кад |
| умре.</p> <p>— Пријо? — закрешта женски глас однекле.</p> <p>— Пријо, Маро! — одговори јој друг |
| e> <p>— Ево цвећа! — викну један женски глас.</p> <p>Гомила се растури по утрини.</p> <p>Вишња |
| те јесени, заустави га нечији девојачки глас:</p> <p>— Чедомире!</p> <p>То је била Каја, једна |
| е у Београд! — шапутао јој је унутрашњи глас. — Ти си дошла у њега весела као срна, <pb n="243" |
| приливи одлучности.{S} Један унутрашњи глас му је довикивао:</p> <p>— Буди храбар.{S} Ради.{S} |
| е.</p> <p>Младић је дизао главу на овај глас.{S} Он му је звонио као труба војске која иде у по |
| препоручуј вечиту скрушеност; пењи свој глас за једну ноту више изнад свакидашњости.{S} Ето ти |
| <p>— Вишња Лазаревна! — чуо би се у том глас неког из њеног друштва, и она је већ заборављала н |
| о му се кожа одваја од лубање.{S} Један глас из најтамније дубине његове душе проговори узнемир |
| реба ми за потпалу? — изненади га један глас.</p> <p>То беше његова газдарица.{S} Добра <pb n=" |
| имасама, вратом и куковима, и, за један глас више, наручивале мокролушким жаргоном:</p> <p>— Ст |
| дно дува за њен врат и један тајанствен глас јој шапће страшне, неразумљиве речи.</p> <p>Избега |
| ивне, само да знате!... чу се отуда њен глас, јасан сад као од чистог метала.</p> <p>— Нису мно |
| > <p>— Ево ме... узми ме! — промуца њен глас.</p> <p>Девојка је падала у све већи занос.{S} Ску |
| где се златила читава простирка, и њен глас, већ без трунке тајанствености, одјекну долином:</ |
| Зато што сте ме пољубили — одговори њен глас, а њена насмејана уста, зајапурени образи, њен ђав |
| ко бих радо побегла од куће.</p> <p>Њен глас је дрхтао и био искрен.{S} Илић осети извесно сажа |
| о да говори... полако, дижући постепено глас, према значају предмета, одушевљавајући се, па пад |
| е такође придруживала ћерци, говорила у глас, причала о повој краљици, изговарајући полако њено |
| p>Хтеде још нешто рећи, али осети да му глас дрхти.{S} Једно јато врабаца крештало је лево у тр |
| ав човек, испупчене јабучице, промуклог гласа и светлих очију. — Јер еволуцијом треба припремит |
| анке за шешир.</p> <p>— По два гроша од гласа!</p> <p>— Тако се грађанска права жртвују... да, |
| се стално налазе у недоумици: да ли да гласају по свом убеђењу, <pb n="278" /> па да оборе мин |
| инистра који не дели то мишљење, или да гласају против свога убеђења па да сачувају министра.{S |
| гитационо предавање.{S} Он је био верна гласачка војска по ђачким зборовима, где се драо и скак |
| абележен јучерањи случај.{S} Белешка је гласила :</p> <quote> <hi>Досадила му самарица.</hi> — |
| ремања куће, готовљења ручка, водила је гласне разговоре.{S} Међу њима видели се бољи чиновници |
| и су га сад попреко, мрко, осуђивали га гласно, претили му.</p> <p>У једном тренутку, неко прим |
| богаљи.{S} Ју, господина — додаде после гласно, па збаци љутито шал са себе. — Мустра бечка, бо |
| а цигара — додаде за тим, насмејавши се гласно.</p> <p>Ваљада при том прогута мало дима, те се |
| тета је упрљати тако скупу ствар — рече гласно.</p> <p>Диже се полако.{S} Ноге су га једва држа |
| олесна жудња да рашири руке и да завапи гласно.</p> <p>— Имате ли мало хартије?{S} Треба ми за |
| о младенцима — понови она последње речи гласно.</p> <p>Ударац је дошао тако изненада, био тако |
| и!...{S} Је ли, колегинице — рече затим гласно — шта ти мислиш о сентименталности ?</p> <p>— Он |
| <p>— Баш је красан момак! — рече готово гласно.</p> <p>Тада се сети великих планова Радојевих и |
| .</p> <p>Радојев глас и, час немо а час гласно, запљускивање домаће воде утицали су чудно на Ви |
| траве.</p> <p>— Да дивна кола! — кликну гласно, потрча тамо, посади се у његову средину и стаде |
| авној улици и пред кафанама.{S} Људи су гласно разговарали.{S} Најчешће се помињале речи о I</p |
| ма од јевтиног дувана.</p> <p>— Већином гласова решено је да парламентаризам треба помоћи — гов |
| Купио.{S} Вели ми, тај ми носи педесет гласова.{S} Дао је две банке за шешир.</p> <p>— По два |
| примедбом, једним од оних тајанствених гласова у нама самима који не варају никад. „Мени треба |
| рту, где хиљаде пријатних и хармоничних гласова звоне око нас.</p> <p>Бела је стојала пред њим. |
| о.{S} Ветар је доносио отегнуте сељачке гласове који се нису разбирали: да ли су песма или запе |
| олазити.{S} Из горњих места допирали су гласови о поплави.{S} Бујице однеле мостове, разориле п |
| </p> <p>— Завршила сам — одговори Вишња гласом који је сад звонио поузданије. — Али не мислим д |
| ворио истину.{S} И ја вам кажем — удари гласом Матовић, као да држи предавање — истину не треба |
| рома млада! — говорила је девојка мајци гласом у којем је одјекивала жалба и прекор. — Тако ми |
| Куда хоћеш — одговори она нешто рапавим гласом.{S} Затим додаде блаже : — До пред вече немам ни |
| гинице — одговори јој девојка молећивим гласом. — Није било намерно...</p> <p>— Нема шта да те |
| га волиш, дакле? — рече меким, поетским гласом. — Ти си сасвим изгубила главу!</p> <p>— Да; ја |
| браћајући се Бели, неприродно умекшаним гласом. — Он није на одмет.{S} Ја сам то видео на робиј |
| , па ослови студента нешто извештаченим гласом:</p> <p>— Лепа парада, господин-Илићу!...{S} Нис |
| <p>— Простачке приче — рече он сигурним гласом. — Ти не верујеш, ваљада, у те бесмислице?</p> < |
| отврди његова жена, па настави одлучним гласом: — Изгледа да се и она свиђа њему...{S} Вере ми, |
| га, све ће се урадити — одговори јој он гласом који није трпео примедбе.</p> <p>Кад дође на Вел |
| тра... сутра, а не данас — одговарао је гласу своје савести.</p> <p>Белино понашање га је такођ |
| .</p> <pb n="166" /> <p>Али упркос томе гласу одлучности, који помаже паметне људе у њиховим бо |
| линица, ова је најстарија и на најбољем гласу.{S} Читаве бајке причају се о људима који су јели |
| рене, изузев неколико ноћних, на рђавом гласу. <pb n="167" /> Он изабра најгору, <hi>Еснафлију< |
| срдачност, која је звонила у девојкином гласу, чинили су своје дејство.{S} Илић је заборављао н |
| с природном и инстинктивном грубошћу у гласу, кад је Илић улазио у трпезарију, док се госпођа |
| ада ми се — рече најзад, са строгошћу у гласу — што се Бела <pb n="163" /> виђа по улици са они |
| румен по образу и остави младићу утисак глатке коже и нечега чистог.</p> <p>Вишња се стресе.{S} |
| није било вруће, већ врло благо, меко, глатко, да је ваздух био као у купатилу.{S} По тротоару |
| е су се почињале поверљиво оцртавати на глаткој материји кецеље; оне обе имале су у цртама на л |
| та Поповић да ми није шта род.</p> <p>— Гле ти, видре, чак га и то интересује — одврати госпођа |
| крили од Турака — додавао је други — а гле ти сад чуда!{S} Хвалимо те, Господе, велика су дјел |
| влажном хладу лозиног зеленила, и да је гледа, <pb n="222" /> посматра њу и њен венац са жаљење |
| дан: миран студент из унутрашњости који гледа своје књиге, труди се да одговори свима дужностим |
| крај прозора.{S} Пријало јој је да тако гледа како зора свиће.{S} Нешто велико и утешно долазил |
| итала је књиге, седела крај прозора што гледа на сокак и посматрала земљу свога детињства смеше |
| их двојица се беху примакли прозору што гледа у двориште.{S} По калдрми је играло суво и топло |
| љство.{S} Него, враћај се у Београд, па гледај своју науку.</p> <pb n="234" /> <p>— Али, тата — |
| .. слатка Вишња, пробуди се, устани; не гледај ме тако.{S} Нашла сам ти дивна момка, разбери се |
| мене долазе моја браћа.</p> <p>— Не, не гледајте на те ситнице, на новац.{S} Погрешићете — рече |
| не говоре.{S} Ћуте по неколико дана.{S} Гледају једно друго хладно као сто, као столицу.{S} Јед |
| нарне песме и ишли на трећу галерију да гледају <hi>Ткаче</hi>.{S} После би у групама пратили ј |
| еп пар.{S} Људи су се заустављали да их гледају.{S} Већ се примицало вече кад се нађоше на Ћири |
| S} Кад је у клисури надзиравао раднике, гледајући хиљаде њихових црнпурастих, замахнутих руку, |
| рце, не рече ништа, повуче се натрашке, гледајући га нетремице, и изгуби се иза врата лагано, н |
| лони се на дрвену држалицу и изгуби се, гледајући тупо у воду.{S} Мртвачки сандук њихао се свеј |
| д.{S} Пуштала га да говори, и тек тако, гледајући у страну, осећала се сигурна у његовом присус |
| ро које сам учинио у животу — рече још, гледајући у простирку.</p> <p>У предсобљу чу како газда |
| жи, идеалиста који ради само на крупно; гледајући главну ствар превиђа споредну, вечито се нече |
| ни јучерањи дан неће вратити никад.{S} Гледајући у књиге, ти живиш затворених очију, практичан |
| во пророчке речи — примети у себи Вишња гледајући расејано у своју давну другарицу која се није |
| — говорио му је тада полагано, суво, не гледајући у њега већ у један кут од салона и као враћај |
| Боже мој, да сам ластавица! — рекла би гледајући тако њихове црне тачке у дубинама небесног пл |
| шња оде, Чедомир оста за један тренутак гледајући у правцу где се она изгубила.{S} Затим се окр |
| озора и тражила своје старо задовољство гледајући људе <pb n="57" /> и ствари тако тесно везане |
| дан...</p> <p>— Пуста жеља!{S} Јер само гледајући у прошлост, ми можемо знати шта је вредео наш |
| ирна, пријатна, љупка — продужи Остојић гледајући у бело платно Моравино. — А видео сам је надо |
| у ноћној кошуљи, боса.{S} Као ван себе, гледала је своју слику, слику не ње, него друге жене, н |
| га је такође приметила.{S} Црвенила се, гледала га весело и смешила се.{S} Њени зуби сијали су |
| е.{S} Гриже савести било је нестало.{S} Гледала је на онај догађај с Чедомиром у њеној соби мир |
| јама просвећеног апсолутизма и на народ гледала као на гомилу геака.{S} Јован Матовић, који је |
| у папучици, обешеној о зиду.{S} Она је гледала неодређено, преда се.{S} Илић је био полуга на |
| будемо срећни.</p> <p>Дрхтећи, Вишња је гледала у своју другарицу и није речи могла рећи.</p> < |
| одговарала, ма да ју нико није питао, и гледала младића задивљено, угризнуте усне, истурених гр |
| ић девојци која је стајала поред њега и гледала, стегнутих губица, у лепу долину, где је било т |
| а лагано да би га што мање узнемирила и гледала у њега сивим, остарелим очима које су цуриле.</ |
| Двором.{S} Ишла је одмереним кораком и гледала преда се.{S} На пола растојања она подиже очи и |
| бост ове учене главе.{S} Она је кроз њу гледала свој велики Београд.{S} По неколико пута преко |
| ала се огледала у води тако јасно да је гледалац мешао стварност са илузијом.</p> <p>— Нигде ни |
| Њене бистре очи биле су широм отворене, гледале радозналом безазленошћу у једну утврђену тачку, |
| се сусрете с младићевим.{S} Његове очи гледале су је из својих дупља загонетно.{S} Она признад |
| е његове сјајне, проницаве очи, које су гледале из својих дупља нешто унезверено, као да је душ |
| узето неком унутарњом ватром.{S} Очи су гледале укочено.{S} Зуби се белели испод згрчених усана |
| >Време је пролазило.{S} Њихове очи нису гледале.{S} Њихова глава није радила.{S} Њихов ум се би |
| Они који су му се дотле дивили највише, гледали су га сад попреко, мрко, осуђивали га гласно, п |
| пио народ са целе планете.{S} Сви су је гледали са ужасом.{S} Није било ниједног симпатичног по |
| 91" /> <p>Они се беху пробудили упола и гледали једно другог усијаним очима.</p> <p>С девојкине |
| ши после великих врућина.{S} Прозори су гледали у врт, чије воћке, још младе, пружале су мршаву |
| ен рад.{S} Гледао сам је толико пута... гледам је и сад, а никад је се нећу нагледати.{S} Чини |
| тог, неодређеног.{S} Корачао је улицом, гледао право све што је сретао и није видео ништа.{S} Т |
| поред ње, шапутао јој нешто поверљиво, гледао ју је нетремице, жељно.{S} Пролазили су поред по |
| одизањем електричне индустрије у Чачку, гледао је остварење своје љубави према бакалиновој ћерц |
| ошлост црта у игри пролетњега сунца.{S} Гледао ју је; у срцу је осећао као неку песму, радост ш |
| позива на велика дела, узвишен рад.{S} Гледао сам је толико пута... гледам је и сад, а никад ј |
| киша ухватила ван вароши.{S} Он је онда гледао у њу кроз будућност која обећава све, а сад је п |
| з.{S} Слично разоружаном ратнику, он је гледао својим сопственим очима, како све иде у пропаст. |
| твену вредност, он је оклевао.{S} Он је гледао сваки дан толико људи који се бацају у живот с ч |
| рмонију његове идеалне жене.{S} Тако је гледао у врх једног багрена и у његовим последњим грана |
| обраслом у травуљину.</p> <p>Чедомир је гледао право пред собом.{S} Позвао је ову девојку да јо |
| љи, највреднији, најмилији.{S} Он ју је гледао занесеним очима.{S} Његово лице није имало сјај |
| > <p>— Универзитет?</p> <p>Младић ју је гледао својим чудним сјајним очима и као да се питао да |
| готово понизно, с лулом у левој руци и гледао тамо у правцу планина на западу.{S} Он је био ми |
| ори.{S} Причајући био је дигнуо главу и гледао у небо.{S} Девојка је опет посматрала рит, Дунав |
| .{S} Младић је куцао штапом о калдрму и гледао преда се.</p> <p>— Узми га кад ти се допада! — р |
| водити, ко ће децу намирити, ко ће тебе гледати?</p> <p>— С уздањем у Бога, све ће се урадити — |
| а ако неће, значи да није за њу, па ће гледати друга посла.{S} Шта је мени шкодила слобода, ка |
| за његову несрећу.{S} Тешко јој је било гледати га како иде од куће до куће, те оправља сатове, |
| негде да је љубав слађа кад је мрак.{S} Гледаћемо звезде...</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| ори.{S} Не радиш снагом него мозгом.{S} Гледаш кроз прозор: људи се паште, <pb n="59" /> снег п |
| гове косе.{S} Она подиже његову главу и гледаше га кроз сузе, као да га је жалила, као да је жа |
| под.{S} Затим их поново диже и укочено гледаше посну боју и редове штампаних слова, која су ра |
| .{S} Иде се чак до физике, појављују се гледишта која, ако се усвоје, прете донекле целој зград |
| чке спекулације и ставити се потпуно на гледиште позитивистичке философије.{S} Пронашао је библ |
| је дошла у то село.{S} Трипут је потом глог обелио.{S} Трипут се лала зажутела у школском врту |
| идемо?</p> <p>Тада се и по четврти пут глог белио, лале жутеле, славуји певали.{S} Нова трава |
| ши уздиже се велика, старинска црква са гломазним кубетом од лима.{S} Око ње су ситне куће на ј |
| што је био на румунском двору, као овај глумац што је играо Кина, као овај бакалин што је увози |
| вде по кога свог представника.{S} Поред глумца седео је трговац, поред студента официр, поред ч |
| ће бити плус, Зарија.</p> <p>— Свет је глуп, Илићу, он не воли паметније од себе.</p> <p>— Ја |
| једно за друго.{S} Време, ћуд или неки глуп неспоразум, раздвојио нас је...</p> <p>— Не криви |
| о из школе.{S} Здрав, млад, ни ружан ни глуп, тамо вамо, па се ми венчамо пре испита...{S} Крас |
| х, паметних, поштених људи прави бедне, глупаве, непоштене канцеларијске слуге, чији је живот п |
| мим да је васељена створена ради гомиле глупака.</p> <p>Девојка стеже усне, као да тражи снаге, |
| патије или антипатије, глас мудраца или глупака.</p> <p>— Немогуће, Вишња.{S} Сад ти претерујеш |
| ћу, певају, цвркућу по ваздан.</p> <p>— Глупе жеље! — закључила би убрзо затим.</p> <p>Она је б |
| о новаца; десило се <pb n="46" /> тако, глупо, остао је без марјаша, а није мислио да ће му што |
| сило без његовог знања, да је био жртва глупог случаја, и да... на крају крајева, он њу воли јо |
| твене умове, а тебе вреба фарисејство и глупост.</p> <pb n="285" /> <p>— Фразе!</p> <p>— И фраз |
| дствено и његовој жени.{S} У противном, глупости које треба осудити.</p> <p>Ко зна колико би то |
| >Бела згужва новине.</p> <p>— Остави те глупости, бог с тобом!...{S} Говоримо о нечему веселије |
| пијана човека који добро види да прави глупости, а продужава и прави их нове, све му изгледа л |
| између два пољупца.</p> <p>— Не говори глупости...</p> <p>— Читала сам негде да је љубав слађа |
| би се свестио, чупао из срце ту опасну гљиву, а заједно са њом и слику младе Чачанке.{S} Хтео |
| сећао добро <pb n="140" /> као у топлом гнезду.{S} Дубока тишина је повећавала чаробност тренут |
| д света, док му она разједа срце, а њен гној прља, трује.{S} С времена на време, он би се свест |
| бинација неће уништити закон борбе који гноји земљу својим жртвама?...{S} Шта то мари нешто мал |
| та је ово мени?{S} Ја нећу то.{S} Ја се гнушам тога сна.</p> <p>Девојка се уједе за усну.{S} Кр |
| ици, а са сунца опет на девојку, на њен го врат, на белу руку, спуштену лако на ивицу од канабе |
| о у шљиваку исток, а запад где су пасла говеда.{S} Сели су у јечам и ужинали.{S} Хлеб је био ме |
| се да их разуме обе и да их помири.{S} Говор њеног земљака био јој је ближи, јер је био практи |
| а, Радоје није знао звонке фразе, његов говор није био окићен социолошким и економским терминим |
| — рече јој једном кад је срете и поведе говор о електричном предузећу. — Само је тунел затрпан |
| орског села чији се отегнути нагласак и говор кроз нос одржавао још после толикогодишњег аклима |
| ра Вишња“.{S} Али се свлада, па настави говор о политици:</p> <p>— Слобода штампе је изиграна.{ |
| војку тако близу себе.{S} Он не настави говор.{S} Његове очи су се наизменично кретале са девој |
| ен заборав.{S} Млади човек не поче свој говор о вољи, али се не предаде ни привиђењу који је ки |
| ликих планова Радојевих и целог његовог говора на Моравиној обали.{S} Погађала је да му се допа |
| } Стога узе други пут, прими од његовог говора што је ишло у корист њеног плана и рече Чедомиру |
| :</p> <p>— Дуго смо причали.{S} Било је говора и о томе ко ће ући у кабинет...</p> <p>— Је ли, |
| ти главу својим непроменљивим законима; говоре ти о људима само <pb n="283" /> као о одвојеним |
| , Матовића.{S} Слушала је од другова да говоре са завишћу да је то најбоља кондиција у Београду |
| .{S} Најмањи повод био је довољан да не говоре.{S} Ћуте по неколико дана.{S} Гледају једно друг |
| а се, и, између осталих ситница које се говоре међу девојкама, рече јој:</p> <p>— Синоћ сам чит |
| рет.</p> <p>Вишња је волела да слуша те говоре.{S} У доба реакције, штампа је била обамрла. <pb |
| што су пошли, трчећи, прескачући баре, говорећи задихано, мешајући у говору час <hi>ти</hi>, ч |
| х.{S} Јован им је опраштао великодушно, говорећи:</p> <p>— Не треба људима замерити, то су <pb |
| штрапац.</p> <p>Илић је пристао одмах, говорећи:</p> <p>— Да, нека буде просто... што простије |
| Тада му Вишња приђе, пруживши руку, не говорећи ништа.</p> <p>— Како је леп тај каранфил! — по |
| поседа пред кућом.{S} Млађи шетају.{S} Говори се много.{S} Госпође носе дуго своје хаљине.{S} |
| раво... право, а где је реч дужност?{S} Говори се само о сељаку.{S} Али он није све у земљи; ни |
| д њега видео се крвав перорез.</p> <p>— Говори ко те уби! — рече неко из гомиле.</p> <p>Радник |
| авала је његов поглед.{S} Пуштала га да говори, и тек тако, гледајући у страну, осећала се сигу |
| ринској цркви.</p> <p>Вишња га пусти да говори.</p> <p>— Само треба претворити речну снагу у ел |
| >Међутим, једном кад је Радоје почео да говори о лакој дељивости електричне <pb n="177" /> снаг |
| суству.</p> <p>А Радоје је умео лепо да говори... полако, дижући постепено глас, према значају |
| разумевши се.{S} Само у светим књигама говори се о васкрсењу.{S} Али има нешто боље.{S} По нек |
| му она између два пољупца.</p> <p>— Не говори глупости...</p> <p>— Читала сам негде да је љуба |
| су остатке, прашину, пепео.</p> <p>— Не говори ми више ништа — рече, устајући. — Ја те молим.{S |
| — Свак од нас има свој пут.</p> <p>— Не говори ми то, Вишња — прихвати Чедомир. — Ми смо још ув |
| ез горчине.{S} Она промуца:</p> <p>— Не говори тако, Чедомире.{S} Наше пријатељство је искрено, |
| азумевала боље народске фразе где се не говори непосредно, обиграва се око ствари и причају се |
| .{S} Седиш у топлој соби и пазиш шта се говори.{S} Не радиш снагом него мозгом.{S} Гледаш кроз |
| ућу, па је ваљада промаја ударила.{S} И говори ја стоци да се угледа на ову Швабицу преко пута, |
| лази на прагу револуције, али се сви ти говори свршавају кад куцне девет сати, време спавању, и |
| клопи очи поново.</p> <p>— Три дана нам говори да хоће да се убије — умеша се један надничар са |
| вања.{S} Већ се седне у клупу, професор говори, ко хоће да бележи, он бележи, а ко неће, онда т |
| а Матовић се такође придруживала ћерци, говорила у глас, причала о повој краљици, изговарајући |
| мучило.{S} Једном би с њим, за столом, говорила најпријатније о разним ситницама, као са прави |
| Вишња покуша да заметне разговор с њом; говорила је о тој методици, глас јој је дрхтао, бојала |
| а савет при избору боја, <pb n="200" /> говорила му цене појединих набавки.{S} Младић је одобра |
| свет смеје: хрома млада, хрома млада! — говорила је девојка мајци гласом у којем је одјекивала |
| ец проговорили.</p> <p>— Чудан народ! — говорила је газдарица својој вратарки за њих. — Постеља |
| тко.</p> <p>— Само још фале прангије! — говорила је нова баба и певуцкала неку популарну арију. |
| <p>— Како бих погледала у очи Илићу! — говорила је немо у себи.</p> <p>По целе дане проводила |
| риволи.</p> <p>— Одреци се наследства — говорила је — па ће ти се осигурати издржавање све док |
| ка рента, као мираз од педесет хиљада — говорила му је самоуверено.</p> <p>Тако сад Илић није и |
| и скандала.</p> <p>— Остани, Чедомире — говорила му је жалосно и нежно. — Ја ћу то изгладити.{S |
| ети у чему је ствар, треба се уверити — говорила је себи.</p> <p>Али како?</p> <p>И на ово пита |
| <p>— Радоје није заслужио ону увреду — говорила је у себи.</p> <p>С тим прекором мешала се шир |
| дрећи.{S} Јест... „Одрећи ћу вас се...“ говорила сам им, „јавно, преко новина, да цео свет види |
| д универзитета и кад му је Лазаревићева говорила:</p> <p>— Муке сам видела док су моји пристали |
| дила се томе питању, јер је толико пута говорила Вишњи о својим намерама.{S} Најзад рече:</p> < |
| опатра је брала лаворике.{S} Она је сад говорила своме мужу:</p> <p>— Јеси ли видео да сам имал |
| добила је награду, једну књигу која је говорила о неговању поврћа.</p> <p>Сад је требало ићи у |
| знатијем <pb n="104" /> друштву, она је говорила много, није бирала речи и пребацивала се.{S} С |
| се обесила о једру мишицу свога мужа и говорила усхићено:</p> <p>— Наша је кућа једна мала реп |
| е за причу.</p> <p>Вишња је мало јела и говорила тек колико да не поквари расположење двоје ста |
| истицала пред децом младићеву ученост и говорила:</p> <p>— Угледајте се на господин-учитеља.{S} |
| /> није тако?{S} Сећаш ли се ја сам ти говорила...</p> <p>Вишњи пређе једна сенка преко лица.{ |
| јка је била и сувише озбиљна кад је ово говорила, те се њена другарица не усуди да се успротиви |
| ти се... и смејати предрасудама!</p> <p>Говорила је то да би га казнила.{S} Она је иначе верова |
| е брале, венце виле,</l> <l>Венце виле, говориле:</l> <l>Како ћемо момке варат’</l> <l>У те вед |
| очиту пажњу на салон.</p> <p>— Дивно! — говориле су гошће кад их је Матовићка уводила у њега.</ |
| је било као сваки дан.{S} Другарице су говориле како се нису спремиле за овај или онај час, гр |
| p> <p>Они су седели тако, јели кајсије, говорили о професору Матовићу, о новој <pb n="12" /> по |
| к, врло паметан... </p> <p>— О чему сте говорили?</p> <p>— О еманципацији жена.</p> <p>— Чеда и |
| </p> <p>— Поред пука постоји отаџбина — говорило је нешто у њој. — Зашто онда избегавати ту реч |
| е певачких дружина.</p> <p>У чаршији се говорило непрестано о електрици.{S} Радоје је био јунак |
| али то је само допуњавало њену лепоту и говорило да је она од оних простодушних бића која иду п |
| оја се приближава.{S} Ипак нешто у души говорило му је да спречи мисао да не иде тим правцем, т |
| да одобравам оно што је раније било.{S} Говорим, јер ме данашње доба боли, јер су се жбири испи |
| у под Овчаром.{S} Ускоро ћу отпочети да говорим с неким пријатељима...{S} Теби првој о њој казу |
| ш, тата — пребаци му ћерка.</p> <p>— Ја говорим оно што осећам.{S} Ја сам увек говорио истину.{ |
| будали! — поново се наљути муж. — Ја ти говорим као мајци, а ти тераш шегу...{S} Каква свадба!{ |
| сам реакционар, ти то знаш.{S} И кад ти говорим овако, не значи да одобравам оно што је раније |
| Остави те глупости, бог с тобом!...{S} Говоримо о нечему веселијем.{S} Ти си волео одавно да и |
| овским мангупима, носио шешир на криво, говорио шатровачким језиком, задиркивао служавке.{S} Ће |
| уживај младост.{S} Ја сам ти то, Илићу, говорио одавно, али ти имаш дух романтичан.{S} Ти мисли |
| овицу.{S} Ристић се није заустављао.{S} Говорио је о науци, политици, жени, Богу, лудници, а ка |
| ад реакционарима коме се дају двојке! — говорио је дечко самоуверено, циљајући на професоре кој |
| > <pb n="229" /> <p>— Као Себастопољ! — говорио је пензионисани казначеј.</p> <p>Река стешњена, |
| е варнице искачу.</p> <p>— Само тако! — говорио је Радоје. — До јесени имаћемо оба зида на бран |
| твицама.</p> <p>— Као на Калимегдану! — говорио је газда-Митар, куцкајући штапом о њено гвожђе. |
| свога сина.</p> <p>— Шта је с тобом? — говорио му је тада полагано, суво, не гледајући у њега |
| да-Митар.</p> <p>— Оставите ви Радоја — говорио је грађанима, који би давали наметљиве савете. |
| господина.</p> <p>— Боже дај здравље — говорио је раније стари Остојић — нек ми дете изучи шко |
| мало правде у друштвеној конституцији — говорио је — пошто никаква комбинација неће уништити за |
| вај наш Београд неће се никад уредити — говорио је. — Ето, ја сам провинцијалац, а изгледа ми д |
| но је да парламентаризам треба помоћи — говорио је Петар Зечевић, омален, сувоњав човек, испупч |
| >— Као сир!</p> <p>— Јуче да сам умро — говорио би какав старији човек — па да су ми рекли да ћ |
| о... ја нисам престао бити социјалист — говорио је. — Кад бих живео у Белгији, Енглеској, у дру |
| p> <p>— Нек се развијају по инстинкту — говорио је самоуверено. — Утицај старијих може да изопа |
| партију на влади ни друштво у којем је говорио.{S} Многима то није било право, па ипак чуле су |
| духу, као да би боље доказао оно што је говорио.{S} Престао је да пише афоризме, па се дао на п |
| би их ухватио страх.</p> <p>Студент је говорио искрено.{S} Износио је нове погледе о породици, |
| их апстракција; он је стојао на земљи и говорио просто;</p> <p>— У народу је стање одиста очајн |
| ли ћеш шта сачувати од онога што сам ти говорио?</p> <p>— Ми ћемо остати увек пријатељи — одгов |
| говорим оно што осећам.{S} Ја сам увек говорио истину.{S} И ја вам кажем — удари гласом Матови |
| гим, леденим погледом, који му је јасно говорио:</p> <p>— Ниткове!</p> <p>Илић се ломио између |
| стало је недирнуто.{S} Ја сам и онда то говорио.{S} Али се свет препаде, и ето...</p> <p>Радоје |
| етресала у мислима дуго што јој је Илић говорио.{S} Није јој тада измицало да он оскудева понек |
| <p>— Зашто не пишете шта кад тако лепо говорите — рече му Вишња. — Ја бих то врло радо читала. |
| речи као лавину!{S} Она није умела тако говорити, наћи у тренутку реч која јој је требала.{S} К |
| борили очи и ћутали.{S} Нешто се морало говорити.{S} И двоје драгих испунише ту тишину, пуну не |
| користи што ће видети отуд није отмено говорити за ручком о сељацима, те једва дочека кад се Б |
| можда какво чиновничко место.</p> <p>— Говориш као крајњи мрачњак.</p> <p>— Боже сачувај, ја н |
| ожеш волети.</p> <p>— Бог с тобом, како говориш, тата — пребаци му ћерка.</p> <p>— Ја говорим о |
| ном језику тако фамилијарне да им често говорник готово не схваћа прави смисао.{S} Још се није |
| динари, па онда псовке, које су у нашем говорном језику тако фамилијарне да им често говорник г |
| ући баре, говорећи задихано, мешајући у говору час <hi>ти</hi>, час <hi>ви</hi>, и, кад дођоше |
| тија.{S} Приговарала је себи за то: што год има добила је од тог оца са великим, меснатим носем |
| во, слободно казати своју мисао.{S} Што год је било око ње, уверавало ју је у нови живот: варош |
| ви млади људи једу врло мало, троше што год имају на новине и брошуре, читају на дохват популар |
| твори фијоку од стола и поче бацати што год му дође под руку.</p> <p>— Ево, на, ево још — викао |
| .</p> <p>Гимназијска средина му је мало годила.{S} Многи професори беху подетињили силом свакод |
| је навалице срећу.{S} Опасности су јој годиле.</p> <p>Једног дана, кад јој је мајка отишла од |
| ичком осигурању.</p> <p>Његовој жени је годило јако да постане министерка, т.ј. да јој муж пост |
| да јој је још осамнаест <pb n="178" /> година — настави да се љути против жене. — Батине!{S} Б |
| ки рад... нарочито овај који траје више година, врло тежак, огромно тежак...{S}" Он то не рече. |
| писати сам, за стоком; кметовао је дуго година, парничио се још дуже са сељацима из суседног <p |
| своје земље, његов дед је кметовао дуго година у свом селу, његов отац, са нешто мало школе, на |
| 54" /> <head>XXIII</head> <p>— Неколико година како смо се растали — рече у себи Илић кад се тр |
| на оно што јој је Каја рекла пре толико година. „Има“, рекла јој је тада између осталог, „има с |
| мом своје мајке, старијом од себе десет година.{S} Влада није одобрила краљев поступак, схватил |
| ар гуњ и опанак.{S} Сад, после двадесет година борбе, он је видео краљевство претучено народним |
| бији има толико будала да се за педесет година не роди ниједан ипак би их доста било...{S} У пр |
| енио, подоцкан, кад му је било тридесет година, ћерком једног поштара.{S} Баш одмâх после његов |
| нзији.{S} Домаћица, жена преко шесдесет година, још дурашна, трудила се, како само може, да уго |
| овим церемонијама кад се има седамнаест година.</p> <p>— Хајде, испрати нас донекле, — чаврљала |
| старија литература.{S} Својих осамнаест година, колико је имала пред свадбу, провела је беспосл |
| наест сати него шеснаест дана, шеснаест година, шеснаест векова требало му је да пређе од уранк |
| ерку, Параскеву, која је имала шеснаест година, храмала на леву ногу и којој су њено необично и |
| оградске куће, подигнуте пре двадестину година за становање једне отменије породице.{S} На углу |
| је испите врло добро, боље него ранијих година.{S} Шта више, добила је награду, једну књигу кој |
| о сватови, и губили се у ноћ преживелих година.{S} Преста брзо да се бори против појаве два жен |
| се чудно мешало са првим цртама зрелих година.{S} Девојка га никад лепшег није видела.{S} Њего |
| е губи време.</p> <p>Међутим, последњих година, јачао је све више протест против научног догмат |
| о присно весеље дома, који је последњих година знао само за зле стране живота: одрицање старих |
| ако пребројавао своје несреће последњих година, електрични трамвај <pb n="268" /> је носио друг |
| упио је у политику почетком Осамдесетих година.{S} У то доба, довршавала су у Србији своје ства |
| обравају и буне још више, па се, после, годинама прича како су се провели на Ђаковића љуљашци, |
| ије се правила разлика по старешинству, годинама ни по породици.{S} Сви су били студенти, равни |
| тварао се у нежног љубавника: у његовим годинама човек је сав одушевљење, сав топлина, сав љуба |
| а?{S} Запаљење није лако у газдаричиним годинама.{S} И кад се преболи, остане увек нешто.</p> < |
| оког врата, па рече значајно: — У вашим годинама, сиротиња није зазор,</p> <p>Чедомир поцрвене |
| е на универзитету, и већ знају вредност годинама службе.{S} То су они који као ђаци добијају ме |
| И дани су пролазили, а за њима месеци, године.</p> <p>Спомен на бившу љубав одржавао је девојк |
| <pb n="252" /> <p>— Да, пиши пропало... године су прошле од како смо се растали, ја то знам — п |
| <head>I</head> <p>У суботу 9 јула 1900 године, Чедомир Илић, главно лице овог романа, корачао |
| а погинулим Србима у ратовима 1912 и 13 године, јер они који су пали за Отаџбину, по речима јед |
| n="250" /> испрскан водом и блатом.{S} Године су очврсле његове младићске црте.{S} Био је више |
| вом сребрнастом светлошћу.{S} У то доба године ливада је најлепша.{S} Зрела трава злати се, пре |
| естра, која је од њега била старија две године, била је већ као дете каћиперка и, у домаћим сва |
| /p> <p>У тим идејама свршио је прве две године.{S} О распусту га је чекало једно изненађење код |
| је прилично кредита, јер је прошлих две године плаћао уредно.{S} Доцније нађе две три лекције и |
| метала.</p> <p>— Нису много родиле ове године, па <pb n="11" /> су крупне и врло лепе — допуни |
| тудентског живота, коју је осећала прве године.{S} Чинило јој се да је не предусрећу са збиљом |
| </p> <p>— Да си жива и здрава, још прве године.{S} Мој колега беше дошао такође право из школе. |
| м у будућност, он је трошио своје младе године радећи да буде достојан поверења које ће му се н |
| ив, била је крупна, доста пуна за своје године, дубоких, угаситих очију, мирних и бистрих као и |
| су обоје били и сувише озбиљни за своје године.{S} Чедомир је, намрштених веђа и суморно, палио |
| тавнице и бројале дане до краја школске године.{S} Каја, у њеној строгој сивој блузи, са ниском |
| је радила, чекала стрпљиво крај школске године и спремала се за последње испите.{S} Али никад н |
| м влагом, нешто мало светлости у минуле године.</p> <p>Отпутовао је био са женом у Париз.{S} За |
| м да ти кажем мој живот за ове последње године, да ти кажем: шта сам желео, а шта сам добио, шт |
| head>II</head> <p>Чедомир Илић родио се године 1878 у Ваљеву, где је његов отац био рачуноиспит |
| закључити из књиге која се појавила те године: <hi>Мистицизам у вишој математици</hi>.{S} Анри |
| цилиндер с врло уским ободом како је те године било у моди.{S} Да је још имао читаве потпетице |
| 4"> <pb n="41" /> <head>IV</head> <p>Те године пролеће је било врло лепо.{S} Раштркани Београд, |
| е није наше?{S} Зашто пустити да дани и године пролазе?{S} Јер младост иде, брже него што се ми |
| {S} А оно што остане лако је.{S} Још до године у ово доба можемо имати електрику.</p> <p>Остоји |
| у собу само у кошуљи.{S} Био је у првој години Велике Школе.{S} Дошао је кући око пет сати из ј |
| е варошке куће.{S} Они су још у десетој години осетили наличје живота.{S} Култура им је показал |
| за политику.{S} Он је већ у двадесетој години научио да му живот доноси чист приход.{S} Његова |
| воду неке латинске реченице, погрешио у години смрти Стевана Првовенчаног.</p> <p>— Ја се озбиљ |
| одговори Клеопатра лако. — Они се воле годину дана пред нашим носем, а ми... слепци код очију! |
| } На срце су му навирала осећања од пре годину дана, меке, наивне мисли по мало меланхоличне, к |
| и из јутра, пијан.{S} Дочекивао је нову годину с друговима, па га пиће преварило.{S} Његов <hi> |
| као свака пијаница.{S} Тако је пре неку годину и свршила: једног јутра се срушила.{S} Никоме ни |
| олованији, што начитанији.</p> <p>Шесту годину је навршио у јуну, а већ у августу молио је оца |
| и видео да сам имала право!{S} Не треба гојити прасе у очи божића...{S} Све је спремно.{S} Могу |
| азивала се кроз широке рукаве њена рука гола до лаката, њено млечно лице белило се.{S} Био је б |
| нама, наслеђеним још од његовог прадеде голаћа, а можда још и даље, од предака којима имена ниј |
| асавици, по свој прилици у чети Зекиних голаћа, да је ту био рањен, освестио се у неком потоку |
| и рукави од блузе спадоше до рамена.{S} Голе мишице блеснуше кроз собу.{S} И ово дете, сакато, |
| Жарко јулско сунце пржило је београдске голети, као да је сијало из пакла.{S} Илић је имао стан |
| елика, главна наша река ?{S} Од ужичких голија и врањских винограда, она поји целу нашу земљу, |
| раброст, закуца на врата и преда се тој голицавој дрхтавици, па док јој она <pb n="115" /> унос |
| рвипут, девојка се подаде томе осећају, голицавом, узбудљивом, слађем од свега што је дотле оку |
| ају меком, по потиљку, само оним што је голо од <pb n="134" /> руке, да осети њу целу, обешену |
| творење, цело једно женско тело, готово голо.{S} Он не би био човек да је могао мислити на шта |
| ом краватом, која је играла око његовог голог, здравог врата.{S} На глави је имао качкету, пуши |
| рађевином.{S} Лево се видик губио преко голог Тркалишта, па на Седам Кућа све до планинског скл |
| лежао још један албум, повезан у плиш, гомила посетница и карата са сликама.{S} До зида се нал |
| ак јаке светлости.{S} Пред њом се указа гомила света, тако велика као да се скупио народ са цел |
| хвате што више улице.{S} Роба из дућана гомила се безбрижно по тротоару.{S} По прозорима <pb n= |
| а! — рече презриво.</p> <p>На њу навали гомила мисли, најпре нејасних, лаких, безбрижних, па св |
| лико пријатних мисли опколило би га као гомила правих пријатеља!{S} Љубазна познанства, ласкаве |
| е, и она раскопча хаљину до дна.</p> <p>Гомила разних осећања испуњавала је сад њену душу.{S} К |
| већа! — викну један женски глас.</p> <p>Гомила се растури по утрини.</p> <p>Вишња се нађе поред |
| пола обучени, и војска пристизали су у гомилама.{S} Журно се копало, набацивала се земља, поби |
| е од ње, по једној пијаци, око сандука, гомиле бостана и покроваца скакутали су сунчеви зраци.{ |
| летане жице, стотине точкова у покрету, гомиле радног народа и беле куће, пуне ситне дечице.</p |
| личиле су на низове ископаних рака.{S} Гомиле иловаче у помрчини давале су утисак гробних хумк |
| сала човека, већ га звали архилопов.{S} Гомиле ђубрета просипале се из редакције сваког дана на |
| даље, доле у Београду, зар није видела гомиле још горих од својих суседа?{S} Она није умела бр |
| ђе такође.</p> <p>У једном крају, поред гомиле цигаља лежао је један радник, затворених очију.{ |
| у помрчини.</p> <p>— Ми ступамо посред гомиле безбројних болова, а многи од нас не чује ни јед |
| арца који је скапао од глади између две гомиле сена, не могући да се реши коју да изабере.</p> |
| аклу.{S} Смрад од пића, обуће и збијене гомиле давио је.{S} Гостима није то сметало.{S} Они су |
| се заустави на врху Овчара.{S} Сети се гомиле радника који у подножју те планине зидају центра |
| /p> <p>— А како се уби? — упита онај из гомиле.</p> <p>— Ето, тако, радио с нама, вукао цигљу, |
| > <p>— Говори ко те уби! — рече неко из гомиле.</p> <p>Радник отвори очи, погледа зловољно у пр |
| да примим да је васељена створена ради гомиле глупака.</p> <p>Девојка стеже усне, као да тражи |
| сивала једну врсту круга, прелете преко гомиле пепељавих капута, разнобојних блуза, накићених ш |
| уку и излазиле на улицу, па шврљале око гомиле песка, кафанских столова, по суседним авлијама, |
| ска утвара, на свакој окуци од пута, на гомили сувог лишћа, у облацима... облацима што полако ј |
| и, с којима се хранио.{S} Они су ишли у гомили, грајали и препирали се о неком <hi>питању</hi>. |
| овај је дом чинио леп и отмен утисак у гомили других рабатних кућица, које су тада испуњавале |
| вршавали трећи спрат.</p> <p>Ту примети гомилицу света која се искупљала љубопитно.{S} Он приђе |
| учинила увиђај и очистила њене остатке, гомилу земље и дасака.{S} Сад то место стоји празно.{S} |
| г апсолутизма и на народ гледала као на гомилу геака.{S} Јован Матовић, који је био сишао са пр |
| ња, на себе самог...{S} Ко ће рећи икад гомилу осећаја, мисли, слика, успомена, које се прегоне |
| књигу, коју је дотле држао у рукама, у гомилу осталих, дигнуо се брзо и отрчао у варош.{S} Сре |
| !</l> </quote> <p>Та песма узбуди Илићу гомилу мисли на лањско пролеће, на Вишњу, на њен <pb n= |
| азила такође, и то брзо, као да је виле гоне, а враћала се тек у вече, пуна новости.{S} Младен |
| Та кљусина учини му се као авет која га гони, као живот који му остаје, као он са̑м.{S} Окрену |
| и није могла више заспати.{S} Заман је гонила његове слике.{S} Оне су се јављале поново, ницал |
| p>Вишња је тада управљала на свог друга горак поглед који је значио разочарење, и ћутала.{S} Он |
| у класу више него што је волео пук, био горд са својих материјалистичких убеђења и, на демонстр |
| правична према њему.{S} Била сам охола, горда, па чак и по мало дрска.{S} Ја сам га одбијала... |
| човек видео први пут, помислио би да је горда и надута, али, у иоле познатијем <pb n="104" /> д |
| вагона, зеленило суседне баре, а даље, горе, на брегу, белео се један крај вароши под небом си |
| <pb n="174" /> је ишао, место у цркву, горе у клисуру и дивио се како се стене секу...</p> <p> |
| ће од ораха и букет процветале зове.{S} Горе, надносило се нешто неба, с групом осветљених обла |
| ољих кућа, а поквареном као и он, можда горе него и он.{S} Две близнакиње узимале би се за руку |
| ла се церила ђаволасто.</p> <p>— Хај’те горе, на послужење — додаде госпођа. — Само, никоме да |
| Има старог мебла колико хоћеш, труне ми горе на тавану!</p> <p>Тако би и урађено.</p> <p>Илић с |
| ри ништа.{S} Осећао је да ће доћи нешто горе, нешто страшније од увреде, нешто што се не да изб |
| створ, завезан за земљу.{S} И још нешто горе: жена, женска страна, подјармљена туђој вољи, туђи |
| за лекцију.{S} У гимназији је било још горе.{S} Из немачког језика, земљописа, физике, историј |
| .{S} Језа ју је подузимала.{S} Руке јој гореле.</p> <p>Њена мисао осветли јој за часак преживел |
| ила му је грозницу у крв.{S} Руке су му гореле.{S} Ватра му ломила тело.{S} Кад би га неко ма и |
| димове на својој луши.{S} Његове очи су гореле као жишка у дувана.</p> <p>— Наш народ треба про |
| се окрену натраг у салон, њено лице је горело сво, обузето неком унутарњом ватром.{S} Очи су г |
| у Београду, зар није видела гомиле још горих од својих суседа?{S} Она није умела бранити себе |
| ходиле су га честе сумње, малодушности, горка сазнања сопствене немоћи.{S} Почео је долазити у |
| д сељака, радника, грађана чују се само горке речи.{S} Алкохолизам, политичка убиства, зеленашт |
| еме није оно што смо хтели, и ми смо се горко преварили у систем парламентарних влада.</p> <p>— |
| ад нисмо познали.</p> <p>— То је сувише горко.{S} Буди правичнија.{S} Ми смо провели целу младо |
| глед ствари и покрете бића.{S} Илићу су горко долазиле на ум Шекспирове речи: „Има много ствари |
| реке.{S} Воде почеше надолазити.{S} Из горњих места допирали су гласови о поплави.{S} Бујице о |
| , ако ти можеш — одговарала му је млада горопадно.</p> <p>У осталом, она је врло мало личила на |
| овине, а кад њих није било, узео би <hi>Горски Вијенац</hi>, отворио га насумце, па читао на гл |
| о Београд, Србију.{S} Отићи ћемо у Црну Гору, у Бугарску, Русију.{S} Наш ће бити цео свет.{S} П |
| /p> <p>Вишњу обузе нека меланхолија без горчине.{S} Она промуца:</p> <p>— Не говори тако, Чедом |
| вање, побегао са два заната.{S} Најзад, госпа-Клеопатра израдила му је место практиканта у Рачи |
| одворење.{S} Чим би он измакао из куће, госпа-Матовићка је одлазила такође, и то брзо, као да ј |
| ењивала салон, Илић није био никада.{S} Госпа-Клеопатра — тако је било крштено име Матовићки — |
| тила на његов прозор саксију резеде.{S} Госпа-Матовићка слала министарске цигарете.{S} Бела дол |
| спехом.{S} Чедомир је положио испите, а госпа-Клеопатра је брала лаворике.{S} Она је сад говори |
| Је ли то истина, господине? — упита га госпа-Клеопатра свечано.</p> <p>Било му је јасније него |
| немадоше времена јер се на прагу указа госпа-Клеопатра.</p> <p>Прође један тренутак, тих, муча |
| ли му је то задовољство ретко допуштала госпа-Клеопатра, која је <pb n="118" /> волела формално |
| и из основа.{S} Ту је главну реч водила госпа-Клеопатра.{S} Нашла је једног јеврејског трговца |
| >— Не на мене, у сваком случају — упаде госпа-Клеопатра.</p> <p>Стари господин као да не чу шта |
| аграду.{S} Ову платицу надокнађавала је госпа-Матовићка у пажљивом опхођењу, у слатком и кафи, |
| нџере, лонци старинског облика, које је госпа-Матовић наследила од своје мајке.{S} С овим посуђ |
| , али никако да буду онакве какве их је госпа-Клеопатра спремала о јесени, жуте, па накиселе, с |
| мир као да је пао с Марса! — смејала се госпа-Матовићка, која би кадгод присуствовала тим разго |
| ="11" /> су крупне и врло лепе — допуни госпа Клеопатра своју ћерку; затим се обрати своме сину |
| ош, и кад би излазила, ишла је у пратњи госпа-Клеопатре.{S} Иначе је Бела крила вешто своје ман |
| > <p>— Шта је то тако важно? — одговори госпа-Матовићка, већ у постељи.</p> <p>— Похитај... доц |
| не!...</p> <p>— Бела! — прекори је лако госпа-Матовићка.</p> <p>— Јест, јест, трице и кучине! — |
| итању ни колико лањски снег, него је то госпа-Клеопатра урадила на своју руку код колеге свога |
| одсечно: — Илић није крив ништа.</p> <p>Госпа-Матовићка се зарумени у лицу као да је обузе изне |
| личне ствари којима је он први и једини господар!</p> <p>Обоје су били оборили очи и ћутали.{S} |
| ту.{S} Она није признавала себе за свог господара.{S} Она је заборављала прво правило свога нов |
| вену вештину да измири у себи жену која господари кућом и жену која сматра да је њен позив у жи |
| интерес.{S} Брига за свакидашњим хлебом господари над сваком другом бригом код највећег броја л |
| алним интересима, бруји живот где новац господари свима питањима, царује индивидуализам који ру |
| } Ти ово ниси заслужила.{S} Ја често не господарим собом.{S} Ја нисам на чисто са собом.{S} Как |
| љиви и покварени, владали су земљом као господарска класа, Србија је изгледала њихов спахилук, |
| уги — а гле ти сад чуда!{S} Хвалимо те, Господе, велика су дјела твоја.</p> <p>— Сад копају бра |
| ештаченим гласом:</p> <p>— Лепа парада, господин-Илићу!...{S} Нисам се надала да ћете тако изне |
| кућа није близу.</p> <p>— Не жур’те се, господин Илићу — прихвати и Бела, мећући у свој мало пи |
| сти која чека земљу.</p> <p>— Извол'те, господин Илићу — нудила је Бела кајсију коју је сама ис |
| ко колико се даје...{S} Шта ви мислите, господин-Илићу?</p> <p>Чедомир заусти да каже онако как |
| историју Срба.</p> <p>— Зашто латински, господин директоре?</p> <p>— Нема ко други, млади госпо |
| ло освете.</p> <p>— Јесте ли ви срећни, господин-Илићу? — пређе Бела изненадно на њега, скупљај |
| ешто, те пљесну рукама:</p> <p>— Браво, господин-Илићу!{S} Главно је кад се двоје воле...{S} А |
| идљиво патио.</p> <p>— Вама није добро, господин-Илићу ? — рече му једног дана Бела. — Да вам ш |
| ладићева врата, позивајући га:</p> <p>— Господин-Илићу, ручак је готов.</p> <p>Тако куцајући, а |
| ст и говорила:</p> <p>— Угледајте се на господин-учитеља.{S} Ето, њему није било све потаман, п |
| во ћемо те на занат...{S} Угледај се на господин - Чедомира.{S} Он је сиромах ђак... пардон, го |
| е после ручка бивале су краће.{S} Стари господин је морао примати овог или оног политичара, одл |
| служавка очистила трпезарију.{S} Стари господин би се извалио поребарке на фотељу, пушио и оче |
| д...</p> <p>— А он ? — прекиде је стари господин, стално неповерљив.</p> <p>— Он јој је изјавио |
| <p>— Зини да ти кажем! — трже се стари господин, па пређе на своје дело о земљорадничком осигу |
| породица је седала за сто: у врх стари господин, с нешто раскораченим ногама као да још носи г |
| у — упаде госпа-Клеопатра.</p> <p>Стари господин као да не чу шта му жена рече.</p> <p>— Све им |
| ограђене зарђалом оградом.</p> <p>Стари господин је био већ ту.{S} Он је био човек ситних, живи |
| ог повода:</p> <p>— По чему ти је рођак господин Илић?</p> <p>Каја се опет изненади, али се узд |
| е ту усели неки Нишлија само за то, што господин саизвољава узети његову сестру за жену.{S} Мај |
| им новим друговима.{S} Један је био већ господин, циничан, наметљив, извештачено безбрижан, без |
| врата и кад рече уобичајену реченицу: „Господин-Илићу, извол’те на ручак", ошкрину полако врат |
| За њега и јесу којекакви богаљи.{S} Ју, господина — додаде после гласно, па збаци љутито шал са |
| а да проведе на миру старе дане уз сина господина.</p> <p>— Боже дај здравље — говорио је раниј |
| лазила му је на ум мисао да нађе старог господина, па да му каже све.{S} За то није имао довољн |
| p> <pb n="195" /> <p>— Је ли то истина, господине? — упита га госпа-Клеопатра свечано.</p> <p>Б |
| домира.{S} Он је сиромах ђак... пардон, господине Илићу — поправи се госпођа с нешто старинске |
| које смо вам указали!{S} Срамота, млади господине...</p> <p>— Мама! — промуца девојка у одбрану |
| иректоре?</p> <p>— Нема ко други, млади господине.</p> <p>— Моја је струка...</p> <p>— Ово је д |
| равило је гимнастички корак или каскало господски, као да вози краљевски брачни пар.</p> <p>— А |
| егове сељачке склоности парирати својим господским понашањем.{S} Редовно је ишла по славама, пр |
| последњој посети. — Ако се тако одржи, госпођа ће живети још толико колико је живела.</p> </di |
| се одморите.{S} Опасност је прошла.{S} Госпођа ће сад много да спава.{S} Довољно је ако се <pb |
| јутрење, у најужем кругу пријатеља.{S} Госпођа је то објаснила младићу разлогом: </p> <pb n="2 |
| ма као да још носи гвожђе, десно његова госпођа, лево Чедомир, са ногама учтиво подвученим под |
| ложи час, и хтеде се вратити.{S} Али га госпођа понуди да се одмори.</p> <p>— Напољу је још вел |
| и на уснама.{S} Изненадило га је што га госпођа пита за мишљење... она, која му је, поред свог |
| <p>— Хај’те горе, на послужење — додаде госпођа. — Само, никоме да не причате <pb n="196" /> о |
| му дати и једну собу у авлији — додаде госпођа после неколико тренутака. — Празна је, држим са |
| ци, да ми је уши да им извучем — додаде госпођа весело — где су нашли љубав да изјављују!</p> < |
| ане без спреме, као сироче — бранила је госпођа те трошкове пред министром.</p> <p>Бела је посв |
| ша посао <hi>јадне мајке</hi> — како је госпођа сама себе називала — али је девојка више посмат |
| .. пардон, господине Илићу — поправи се госпођа с нешто старинске грације и с ласкавим осмехом, |
| кад је Илић улазио у трпезарију, док се госпођа смешила благонаклоно, климала угојеном главом и |
| цу?</p> <p>— Замисли дерана! — прихвати госпођа. <pb n="120" /> — Није још школу свршио, а већ |
| Бела ми је терет на грудима — прихвати госпођа, изненадно потресена. — Кад је видим онако хром |
| видре, чак га и то интересује — одврати госпођа на рачун Поповића, па додаде: — Чедомир је озби |
| а.</p> <p>— Не слути, бога ти — одврати госпођа — ту је устав, Државни Савет, народна љубав.</p |
| >— То су стара, добра времена — уздахну госпођа у пола воље. — Онда је живот био лак, јевтин.{S |
| доћи... је л’ те да ће доћи?...</p> <p>Госпођа Матовић се такође придруживала ћерци, говорила |
| .</p> <p>Илић се осмехну кисело.</p> <p>Госпођа га загрли поново.</p> <p>— Ко би се надао од ов |
| у, за исмевањем и скептицизмом ?</p> <p>Госпођа је истицала пред децом младићеву ученост и гово |
| икошколци, праве слатко лице познатијим госпођама на шеталишту, знају за девојке с великим мира |
| S} Млађи шетају.{S} Говори се много.{S} Госпође носе дуго своје хаљине.{S} Понекад се иде у поз |
| S} Онда је мислио да напише једно писмо госпођи, одрекно им кондицију из овог или оног разлога, |
| p> <p>Чедомир поцрвене и збуњено одобри госпођину изреку.</p> <p>У том се Бела врати с пуним та |
| {S} Испрати Вишњу до куће.</p> <p>— Ако госпођица нема ништа против? — уздржа се философ свечан |
| фали код нас?</p> <p>— Код вас?{S} Не, госпођице — одговори он, мало изненађено. — Ја бих био |
| ичније.</p> <pb n="194" /> <p>— Красно, госпођице — обрати се Матовићка својој кћерци. — Дивно, |
| чини девојци један комплимент:</p> <p>— Госпођице Бела, ви сте врло љубазни.</p> <p>Једна тица |
| био леп човек, он се морао допадати тој госпођици.{S} И као код свих природа које мисле право, |
| ама на смрт.</p> <p>Млади човек погледа госпођицу Матовић.</p> <p>Она је седела до њега и посма |
| оје особине.</p> <p>— Шта да вам кажем, госпођо!... — рече после неколико тренутака оклевања. — |
| стиха ни слика.{S} Смисао је био редак гост његове музе.{S} Авет лудила се помаљала кроз њих.{ |
| Видиш, ти си петичар, први ђак, сталан гост на министарској трпези, па која вајда: несрећан си |
| У њихову собу, која је била за <hi>боље госте</hi> и у исти мах служила за кување, долазиле су |
| лица и кривих ногу.{S} Њега сви његови гости зову <hi>Стрика</hi>, па по њему и његову гостион |
| крајње време, јер су сад имали и сувише гостију.{S} Било је међу њима старих, опробаних пријате |
| ћа, обуће и збијене гомиле давио је.{S} Гостима није то сметало.{S} Они су седели око столова н |
| ила се, како само може, да угоди својим гостима.{S} Вечера је била обилата, било је и слаткиша, |
| обојним дирецима по ћошковима.{S} Свака гостионица има такође по једну лампу пред вратима.{S} Т |
| ву <hi>Стрика</hi>, па по њему и његову гостионицу: <hi>код Стрике</hi>, те јој је то име остал |
| удобна, врло строга обичних дана и врло гостопримна о празницима.{S} Вишњин долазак био је нара |
| а ли ће допловити до мирних вода каквог гостопримног пристаништа ?</p> <p>На улици затандрка не |
| оверење наше куће.{S} Зар се тако враћа гостопримство које смо вам указали!{S} Срамота, млади г |
| и га:</p> <p>— Господин-Илићу, ручак је готов.</p> <p>Тако куцајући, а не отварајући врата на м |
| рилично.{S} То су они који одавно имају готов план школовања, служе војску одмах по матури, упи |
| аници се формирао један воз... ја бејах готов, и ја те позвах.</p> <p>— То не беше ништа одређе |
| а, која нема брига око распремања куће, готовљења ручка, водила је гласне разговоре.{S} Међу њи |
| ријане браде и кратких, дебелих бркова, готово суров, сељак у грађанском оделу, иначе обичан, м |
| крајну Русију с њеним дивљим кнежевима, готово идиотским алтруизмом, са сељацима — светцима, и |
| љству узорану њиву, и народ се формира, готово као један човек, у једну странку, која изнесе за |
| сети његовог дома на Врачару, скромне, готово сиротињске кућице, где народног борца очекује ње |
| 193" /> <p>— Ју, роспије! — оте јој се, готово завидан, усклик кад угледа Белу у њеном нереду.< |
| нт философије, врло <pb n="2" /> висок, готово џигљав, али млад, пријатних, мушких црта, буљави |
| затворише њена уста.{S} Она осети бол, готово физички, онај исти који је осетила кад јој је уз |
| о новинарски и књишки, излагала строго, готово суво, обичне прилике, начин живота и живљења јед |
| е су сенчиле њено лице претерано бледо, готово слабачко.{S} У тај исти мах појави се и визија В |
| да би му од рукописа остало врло мало, готово ништа.{S} Требало је почети све из нова.{S} Али |
| седела до њега и посматрала га весело, готово безазлено и у исти мах несташно.{S} Бела је имал |
| енско створење, цело једно женско тело, готово голо.{S} Он не би био човек да је могао мислити |
| едаде шешир врло учтиво, и рече хладно, готово опоро:</p> <p>— Хоћемо ли да се вратимо?</p> <p> |
| ког предела, стајао је Радоје, скромно, готово понизно, с лулом у левој руци и гледао тамо у пр |
| ло скупити у једном покрајинском месту, готово све потрошило.</p> <p>Пустише га из затвора.{S} |
| оје — одговори она, бледа, жута у лицу, готово као цвеће које је држала у крилу. — Али је живот |
| раве раскоши, али за Илића представљала готово свет блаженства, попуштала су његова начела стро |
| и троје несрећни?...{S} Улица је остала готово иста.{S} Два низа сниских дућана и неугледних ка |
| одмах до њихова.{S} Она је била провела готово цело детињство са њом и њеним братом, Радојем.</ |
| у робијаша и робијаша, да су се правила готово два засебна сталежа, где је осуђеник с новцем за |
| би пак утишала своју савест, радила је готово претерано на школским предметима.{S} Положила је |
| у је одмах заинтересовале, одушевиле је готово, јер их је примала без сенке неповерења.{S} Руси |
| да још има доста времена.{S} Па ипак је готово трчала путем.{S} Напољу је јесен приређивала илу |
| ита, да се просвећује, да се учи; он је готово цео неписмен.{S} Ето то, тај факт, то жалосно ст |
| S} И он је ишао у шетњу.{S} Познавао је готово цео тај свет било са улице, било са позоришних п |
| ead> <p>Лазаревићева није давала раније готово никакве важности сујеверицама.{S} Она је тако ре |
| задовоље што више једно другога, они се готово посвађаше, те најзад седоше обоје.</p> <p>Девојц |
| Њен напор да замени мајку показивао се готово узалудан.{S} Док је била мала, за чудо је лепо р |
| малих, разнобојних, без спрата да су се готово губиле у овој пољани усред престонице.</p> <p>У |
| .</p> <p>— Како су се чудно испуниле те готово пророчке речи — примети у себи Вишња гледајући р |
| дак и тежак; у глави му се бркало, срце готово престајало куцати.{S} Белу није могао оставити.{ |
| 83" /> <p>— Баш је красан момак! — рече готово гласно.</p> <p>Тада се сети великих планова Радо |
| х живаца бунтовним мислима нових дана и готово јој хтеде рећи: „Хајде, срећна душо, поново у ти |
| азивала уста друге девојке.{S} Он осети готово перверзан занос од те смеше поезије, успомена и |
| е удаљи, корачајући несигурно, посрћући готово.</p> <p>Идућег дана, Вишња га нађе на Великој Шк |
| у тако фамилијарне да им често говорник готово не схваћа прави смисао.{S} Још се није знало о с |
| су се <pb n="83" /> под усијаним сунцем готово у дијамантском сјају, те давали улицама, које су |
| пази нешто што дотле није видела: један готово правилан круг од свежег, росног зеленила по сред |
| држати се чисто.{S} Живот јој је текао готово спокојно и монотоно, као оближњи поток, што је м |
| једва чује; затим се дизао јаче, лупао готово, и челичним звуком испуњавао одају као нешто жив |
| иловање Јованово да се његово присуство готово осећало у кући.{S} Млади човек не хте покварити |
| кају велике празнике.{S} Он их је волео готово исто толико колико и њу саму.{S} Он је био кадар |
| ло!</p> <p>Блажени егоист, он ју је био готово заборавио.{S} Они беху далеко једно од другог.{S |
| ну, начинили су велику шетњу, обишли су готово сва места својих састанака...{S} Вече их је ухва |
| , пријатељство великог човека и нешто у готову!{S} Она није знала само да министар има ћерку... |
| по скувати за ручак, те је питала своје гошће шта више воле: киселу чорбу или супу с кнедлама, |
| на салон.</p> <p>— Дивно! — говориле су гошће кад их је Матовићка уводила у њега.</p> <p>Доиста |
| ечито јадиковање, стално незадовољство, грабеж, отимање, хајдучија, одсуство здравог морала, ра |
| ручку пређе на трем.{S} Пролетња пилад грабила су се у дворишту око мрва које им је стресла ка |
| у одговорили његовим надама; чиновници, грабљиви и покварени, владали су земљом као господарска |
| ећем из саксија, слала по Младену какву гравуру или други украс за његову собу.</p> <p>— И сем |
| вари.{S} Чачак је био њено родно место, град у којем је провела највећи део свога живота, сваки |
| ударила преко поља и бацала се право на град.{S} Срећом за Чачак, са те стране налазио се неки |
| хартијама и осталим сметлиштем које је град избацивао на своју периферију.{S} На северу, уздиз |
| разређивала се.{S} Шетачи се враћали у град.{S} Између дрвећа хватао се дуг и весео летњи сумр |
| инама.{S} Ето главне улице њеног родног града: један дуг, прав сокак, где се куће ћушкају да за |
| његов велики сан.{S} Живот многољудног града свидео му се.{S} Врло интелигентан, врло радан, в |
| законски пројекат о осигурању сељака од града и стоке од помора.{S} Успео је да оба пројекта оз |
| ним додирима, били су далеко одмакли од града.{S} Пред њима се указивао усамљен сеоски друм, је |
| састанке.{S} Неколико корака од средине града, и већ је човек улазио у споредне улице, непознат |
| рад сади,</l> <l>Лозе сади, равне дворе гради.</l> <l>Дан градио, а два се кајао —</l> <l>Ој, у |
| равац планински,</l> <l>На бел’ босиљак градински.</l> </quote> <p>На изласку из вароши указа с |
| озе сади, равне дворе гради.</l> <l>Дан градио, а два се кајао —</l> <l>Ој, убава, убава девојк |
| Али што се пароброд примицао више томе граду, радост се сушила у њеном срцу, обузимала је нека |
| ек који је био заспао у неком напредном граду, па се пробудио после једног страшног земљотреса; |
| рани била су подигнута.{S} Ништа јаче у граду није било сазидано: све сам цемент и камен, темељ |
| своја обећања.{S} Код сељака, радника, грађана чују се само горке речи.{S} Алкохолизам, полити |
| ених очију, враћао се увече са рада.{S} Грађани су га заустављали, запиткивали радознало.</p> < |
| ице и тежак мирис на одроњену земљу.{S} Грађани, у пола обучени, и војска пристизали су у гомил |
| ки бедем, те је сад полиција наређивала грађанима да поправљају што се дало поправити.</p> <pb |
| p> <p>— Оставите ви Радоја — говорио је грађанима, који би давали наметљиве савете. — Наше је д |
| зграпним, сламним шеширима цењкали се с грађанима.{S} Око дванаест сати пуштале се школе.{S} Че |
| ео нарочито простог човека, изгладнелог грађанина и одрпаног сељака, оно управо што држи целу п |
| има, који се у то доба борбе за основна грађанска права нису разликовали један од другог, налаз |
| По два гроша од гласа!</p> <p>— Тако се грађанска права жртвују... да, за два гроша; виши интер |
| слон на народ... мораће дати нов устав, грађанске слободе.{S} Наше идеје иду у сусрет победи.</ |
| ла своју децу.</p> <p>— Илићу?</p> <p>— Грађанске гарантије вреде колико пакло дувана, помилова |
| је слобода штампе, уставом су дате све грађанске гарантије.{S} Народ бира своје представнике, |
| странку, која изнесе захтеве за најшире грађанске слободе.{S} С друге стране, круна се опијала |
| , дебелих бркова, готово суров, сељак у грађанском оделу, иначе обичан, могао је личити на друм |
| ће група учествовати у митингу које је грађанство приређивало у корист избора Србина владике у |
| е је нестало.{S} Зидови су попуцали.{S} Грађевина се срушила.{S} Она се збиља осећала као човек |
| тек тада пала у очи.{S} То је била нова грађевина, налик на извесне београдске куће, подигнуте |
| т сати пут га нанесе поред једне велике грађевине, којој су мајстори довршавали трећи спрат.</p |
| тал-џамије копани су темељи једне јавне грађевине.</p> <p>Девојка не помену ништа.{S} Чедомир с |
| асова, Мића Живковић, надничар на новој грађевини Привредне Банке, ударио се неколико пута перо |
| а, попречним улицама и по неком великом грађевином.{S} Лево се видик губио преко голог Тркалишт |
| е.{S} Ово је учинио на улици пред самом грађевином, а био је мртав пијан.{S} На саслушању је из |
| има се хранио.{S} Они су ишли у гомили, грајали и препирали се о неком <hi>питању</hi>.{S} Заус |
| го је скакало око прозора, по калдрми и гранама једне оголеле липе.{S} Иза дрвета затезао се кр |
| рх једног багрена и у његовим последњим гранама, које су се љушкале на вечерњем поветарцу, спај |
| управљају, постављају, мешају се у све гране државног живота.</p> <p>На том месту тротоар је б |
| ана надвишавао је ограду и пружао своје гране, са широким лишћем, ка улици и сунцу.{S} Илић се |
| и се и теби чини да нас она, кроз ниске гране својих врба, позива на велика дела, узвишен рад.{ |
| о.{S} Својим прохтевима није постављала границе. <pb n="139" /> Тражила је навалице срећу.{S} О |
| лићи су били пореклом из једног села на граници ваљевског и ужичког округа, на дивљачној падини |
| вог сина.{S} Војсци је наређено да чува границу и, под претњом смрти, да не допусти краљевом оц |
| за сниских дућана и неугледних кафаница граничили су је с обе стране.{S} Шкрипала су волујска к |
| њак у свему.{S} С тим уверењем, које се граничило с анархизмом, решавао је сваки проблем.</p> < |
| Иза једног плота, неке девојке одломиле грану од трешње, па тако беру и једу.{S} По кафанама се |
| е имала тепелук од дуката и дијамантску грану.{S} Деци је шила хаљине најскупља шваља у вароши. |
| итно, бледуњаво цвеће на кривим, ломним гранчицама.{S} То је ивањско цвеће, боје као восак.</p> |
| е врбе и у њој слику тице како стоји на гранчици.{S} Још цео један свет њихао се под водом и са |
| држала један крупан цвет на подугачкој гранчици.</p> <p>Она га спази такође и заклони лице они |
| мља, побијало коље, доносило се камење, грање.{S} Радоје је био први и овде.{S} Али га сад нико |
| — поправи се госпођа с нешто старинске грације и с ласкавим осмехом, који прели цело њено лице |
| крпљен блехом.{S} Ниже од њих растао је грашак, са широким зеленим махунама, које су висиле на |
| решицом, изолученим прозорима, државним грбом над сниским вратима.{S} То је пошта.</p> <p>У том |
| а, али је већ млади човек падао у ватру грдећи реакцију, реакционаре, цинцарски свет, те она пр |
| ања што је дотле имала према свом мужу, грдила га, понижавала, рушила му свако уважење, па и он |
| кући су настајале свађе.{S} Мајка га је грдила, клела.{S} Сестра је претила да се обеси.{S} Кад |
| се нису спремиле за овај или онај час, грдиле своје наставнице и бројале дане до краја школске |
| ! стрвино! гаде! липсотино шинтерска! — грдио је поново рабаџија.</p> <p>Пуцањ одјекну.</p> <p> |
| путао му нешто пропињући се на прсте, и грдио мајку и сестру: <pb n="7" /></p> <p>— Та остав’те |
| сном колену, који је добио на робији, и грдио свога сина.</p> <p>— Шта је с тобом? — говорио му |
| нисмо имали.{S} Знате ли да је то била грдна разлика између робијаша и робијаша, да су се прав |
| или порез — продужи Ристић. — А била би грдна штета.{S} Она једина весели наше жалосно доба, гр |
| их распра прешло се на личне зађевице и грдње.{S} Клуб се поцепа.{S} Један мањи део остао је у |
| >Илић погну главу и спреми се на пљусак грдњи.</p> <p>У том тренутку, девојка полете у правцу њ |
| снату руку, па после првих поздрава осу грдњу на режим:</p> <p>— Парламентаризам није испунио с |
| рото искуство као бродоломник на пустом гребену што сабира крте остатке разбијене лађе да од њи |
| тње, купио је печених марона који су му грејали џеп, па лутао по Паризу без циља.</p> <p>— Где |
| S} Она једина весели наше жалосно доба, греје те место метресе, одушевљава те, опија најбр...р. |
| јој је навирало једно слатко пиће, као грех.{S} Помрчину замени блесак јаке светлости.{S} Пред |
| овом узбуђењу које је рило по њој, као грех.{S} Најзад се охрабри и рече:</p> <p>— Шта ти мисл |
| м жртвама?...{S} Шта то мари нешто мало грешака у Науци, пошто ми стојимо још далеко од истине, |
| шира, споредне стазе и силуете барни за грешење простирки.</p> <pb n="191" /> <p>Они се беху пр |
| чисте и толико колико она, каква је та грешка коју је учинила и, најзад, ко саставља то поштов |
| ве, отворио нове видике.{S} Њене смешне грешке о основне ствари праштао је великодушно.</p> <p> |
| ово њен није ју могла утешити.{S} Своју грешку сматрала је за кривицу.{S} Стид ју је било и од |
| ог.{S} Ко зна докле би трајала та тамна грижа да не доби оно писмо од оца.{S} Кад га први пут п |
| је Вишња могла сад мислити на себе.{S} Гриже савести било је нестало.{S} Гледала је на онај до |
| ане панталоне, а еманциповане другарице гризле переце поред најпомоднијег света на улици.{S} Чи |
| уђења.{S} Њени <pb n="131" /> бели зуби гризли су нервозно један крај њених усана.</p> <p>— Про |
| биства, зеленаштво, корупција, све губе гризу све класе.{S} Свак се жали на своје стање.{S} Ниг |
| у кући врућ ручак, кокетовале простачки гримасама, вратом и куковима, и, за један глас више, на |
| ? — примети младић нешто ауторитативно, грицкајући цигару.</p> <p>Ово питање није се дотле пост |
| кушаше да не кажу истину.{S} Девојка је грицкала доњу усну, као да је хтела савладати изненадну |
| ме, да се не живи тако брзо.{S} Хоћу да грицкам полако <pb n="242" /> своју срећу, живот ми је |
| игу у зеленим корицама, у преводу неког Грка, чије је име, и доцније, с муком изговарао.{S} Чит |
| вене обале.{S} Тада се изви из Милевина грла песма гипка као та река:</p> <quote> <l>Ој Мораво, |
| расуте косе падао јој је око раздрљеног грла.{S} Она је губила главу, као гуска коју појуре са |
| Она је била моја драгана.{S} Ја сам је грлио.</p> <p>Стога она није очекивала од Чедомира љуба |
| глава му клонула, као да је неког дуго грлио, љубио.</p> <p>Кад би се Вишња задржала с одговор |
| њен врат слободан, маљав, округао као у грлице.</p> <p>— Срећан?{S} Та реч звони чудно у наше д |
| ви трубу од фонографа и певао колико га грло доноси једну орфеумску песму која је тада била у м |
| а у нереду провиривало је румено и бело грло.{S} Руке је забацила.{S} Наслонила се цела на млад |
| рбану косу; посебно је истицала очувано грло и потиљак ћилибарске боје.{S} Кад би је човек виде |
| ала је како јој је тешко у души.</p> <p>Грло ју је стезало од неке незнане жалости.{S} Очи су ј |
| на четири угла.{S} Реч се зауставила у грлу.</p> <p>— Ти волиш другога?</p> <p>— Да!</p> <p>За |
| арева ливада</l> <l>На њој нема трна ни грмења.</l> <l>Само има до две вите јеле.</l> <l>И под |
| , одушевљавајући се, па падао у ватру и грмео.{S} Онда није штедео никога: свога оца ни председ |
| а многи од нас не чује ни једну жалбу — грмио је Илић, опијајући се сопственим речима. — Наша и |
| .{S} После се спустише у Палилулу преко гробља Светог Марка, које је било зарасло у подивљало ц |
| сваком гробу по неко; изгледа као да је гробље оживело, као да су мртви малочас устали из гробо |
| белим именом, представи му се црна као гробље.{S} Доиста, светиљке нису биле још упаљене, те ј |
| ола која је раније била механа, и старо гробље, пуно дудова.{S} Тек са јужне стране налазио се |
| звоне.{S} Носе се бардаци ракије.{S} На гробљу, које се из далека види, снег окопнео; на сваком |
| иле иловаче у помрчини давале су утисак гробних хумки.{S} Усамљени пламенови који су се палили |
| одрума без окана био је туп мрак као из гробнице.</p> <p>Илић стеже срце и упути се лагано на в |
| вали су мисли о смрти.{S} Било је нечег гробног чак и у кућама, из чијих разваљених вратница и |
| вело, као да су мртви малочас устали из гробова, да још не знају да се нађу.{S} У осталом, он ј |
| а, глас целог народа их љушка у њиховим гробовима.</hi> </quote> </p> <p> <hi>М. У.</hi> </p> < |
| из далека види, снег окопнео; на сваком гробу по неко; изгледа као да је гробље оживело, као да |
| у својој соби, сам... ужасно сам, као у гробу.{S} Тада би бацио књигу, коју је дотле држао у ру |
| обавијале се као паучина; у крв улазила грозница нестрпљења; она дотле није била никад осетила |
| е више, као да ју је тамо чекао лек тој грозници.</p> <p>У школи је било као сваки дан.{S} Друг |
| од додира: његови прсти су пекли као у грозници.</p> <p>Тек после дуге ћутње, уста се отворише |
| , уздрхтале браде, згрчених прстију и с грозницом по целом телу.</p> <pb n="96" /> <p>Шта су он |
| ја се спремала у ваздуху, уносила му је грозницу у крв.{S} Руке су му гореле.{S} Ватра му ломил |
| жену и осећа је поред себе живу, пада у грозницу пожуде.{S} Подивљао, као звер што погледа свој |
| , као да је душа стално у послу, зенице грозничаве, занесене, нестрпљиве, <pb n="62" /> као у н |
| И то да дочекам у својој рођеној кући, гром вас спалио... од човека кога хлебом хранимо...</p> |
| од којих је састављено.{S} Укротила је гром и разоружала небо.{S} Проблем живота изгледао је в |
| уштво, кад је Зарија Ристић писао своје гром-мисли, лепи Млађа носио кариране панталоне, а еман |
| а и нуди на продају свешчице својих <hi>Гром-мисли</hi>. <pb n="86" /> Публика се стане да надм |
| чу се пуцањ, јачи од топа, страшнији од грома, као да се земља прецепи.{S} Ускоро затим залупа |
| И место што му држава одузима последњи грош ради чегртања скупе и некорисне бирократске машине |
| е грађанска права жртвују... да, за два гроша; виши интереси земље ишчезавају у корупцији, у не |
| је две банке за шешир.</p> <p>— По два гроша од гласа!</p> <p>— Тако се грађанска права жртвуј |
| нија обичног сира и неколико хлебова од гроша.{S} Тај дућан је београдски специјалитет, једна в |
| дух романтичан.{S} Ти мислиш да сам ја груб.{S} Ја нисам груб.{S} Ја имам искуства, и то је св |
| } Ти мислиш да сам ја груб.{S} Ја нисам груб.{S} Ја имам искуства, и то је све.{S} Ја познајем |
| дерског брда, низ јабланова у подножју, грубе фабричке зграде, светла трака од Саве, једна зеле |
| најновијој моди, изложени по дућанима, грубо су одскакали од тарница што су се дрмале и <pb n= |
| ечег женског, калуђерског, лицемерног и грубо себичног.{S} Илић се осећао понижен у свом осећањ |
| ић кроз нос с природном и инстинктивном грубошћу у гласу, кад је Илић улазио у трпезарију, док |
| есносна врућина пекла ју је из постеље, груди дрхтале, тело се знојило и под кожу јој подилазил |
| Зуби се белели испод згрчених усана.{S} Груди се тресле.</p> <p>Чедомир притрча девојци.{S} Њен |
| има.{S} Руке су се стезале грчевито.{S} Груди се упирале о груди.{S} Пољупцу није било краја.</ |
| заборавити садашњост, притиснути је на груди, рећи: „Моја Вишња, моја лепа, моја стара Вишња“. |
| , Вишња! — зашкрипа младићев глас с дна груди.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19140_ |
| искивале по један свежањ књига на своје груди које су се почињале поверљиво оцртавати на глатко |
| и платна развише се црнпурасте, дозреле груди.{S} Она се насмеја.{S} Оштар смех зацика по соби. |
| ио је око паса, притиснуо главу на њене груди, на тело.{S} Осетила је тај загрљај као жив.{S} С |
| оново њене усне на својим устима и њене груди утиснуте у његове.{S} Он је стеже снажно, грчевит |
| <p>Тада, један уздах издиже целе Белине груди.{S} Она баци у вис обе руке.{S} Широки рукави од |
| , те кад изађе од њих, осети како му се груди надимају од неког осећања непознатог, неодређеног |
| ала, стезала његов сноп уз груди.{S} Те груди!{S} Чиниле су јој се тада велике, тешке, уочљиве, |
| ј, дубок, сладак уздах отео би му се из груди, а глава му клонула, као да је неког дуго грлио, |
| ала га, мирисала, стезала његов сноп уз груди.{S} Те груди!{S} Чиниле су јој се тада велике, те |
| баци га преко руке, изви рамена, рашири груди и дубоко дахну.</p> <p>Кад се решила, искрено се |
| стезале грчевито.{S} Груди се упирале о груди.{S} Пољупцу није било краја.</p> <p>Време је прол |
| , младо тело, забачених руку, набреклих груди, устрепталих слабина и очију стакластих као да ду |
| рнутих рукава, знојава лица, раздрљених груди и врата, босих ногу, па радиле нешто по дворишту |
| ћа задивљено, угризнуте усне, истурених груди.</p> <p>Мајка уздахну, и то овог пута искрено.{S} |
| још дете.</p> <p>— Бела ми је терет на грудима — прихвати госпођа, изненадно потресена. — Кад |
| мњи дан, рашири се изненадно по његовим грудима.{S} Али он није био човек који се подаје првом |
| раскошну младост која је бујала у њеним грудима и сваког тренутка јој истеривала стид на образе |
| не којих има много дебелих, са огромним грудима, још већим бедрима и са поноситим изразом на оф |
| , али је његово срце уздрхтано лупало у грудима, као да се дешавало нешто што ће изменити цео њ |
| ца.{S} Близу Калимегдана срете га једна група другова, Ужичани и Црногорци, с којима се хранио. |
| у.{S} У клубу, који је носио звонко име Група Великошколаца Социјалиста, почело је да долази до |
| а дође.{S} Имало се да се реши да ли ће група учествовати у митингу које је грађанство приређив |
| а гледају <hi>Ткаче</hi>.{S} После би у групама пратили једно друго до куће.{S} И, она је легал |
| им је сваки добар... у свакој партији, групи или кући од утицаја, они имају својих људи и фами |
| се поцепа.{S} Један мањи део остао је у Групи.{S} Остали пак основали су радикални клуб.{S} Међ |
| ве.{S} Горе, надносило се нешто неба, с групом осветљених облака око бледог азура.{S} У оближњо |
| морао одржавати известан ранг, а где се грцало од дугова; рано је познао понижења, тако уз тог |
| око Вишњиних уста, блед осмех, налик на грч.</p> <p>Она приближи своје лице његовом.{S} Он осет |
| иснуте у његове.{S} Он је стеже снажно, грчевито, не мислећи ништа.{S} Под његовом руком увише |
| авила с раменима.{S} Руке су се стезале грчевито.{S} Груди се упирале о груди.{S} Пољупцу није |
| би се ипак уморио, стезао је слепочнице грчевито, шетао по соби или бежао... по забаченим краје |
| бе, она се заустави као задржана једним грчем.{S} Пред њом је лежало наго, младо тело, забачени |
| дљиво заносио.{S} Његово избријано лице грчило се нервозно, а прсти су трзали штит од качкете.{ |
| цело биће везано за њега.{S} Њено срце грчило се у мукама.{S} У њеној души дубила се болна пра |
| чка убиства, зеленаштво, корупција, све губе гризу све класе.{S} Свак се жали на своје стање.{S |
| рени тонови, јаке боје, које код нас не губе још своје симпатије поред свег дискретног <pb n="1 |
| ем суревњивости, они улазе у политику и губе своје илузије.{S} Тесногруди, амбициозни, напрасит |
| њеној души дубила се болна празнина.{S} Губећи њега, чинило јој се да се губи све око ње.{S} И |
| ену:</p> <p>— Хајд', хајд', синовче; не губи времена.</p> <p>Па обраћајући се ћерци додао је:</ |
| а <pb n="295" /> није хтео читати да не губи време.</p> <p>Међутим, последњих година, јачао је |
| но. — Не жалим новца.{S} Само нек се не губи време.{S} Све ће се вратити <pb n="175" /> двостру |
| на.{S} Губећи њега, чинило јој се да се губи све око ње.{S} И она сама се губи, нестаје је, тон |
| да се губи све око ње.{S} И она сама се губи, нестаје је, тоне.</p> <p>— Шта ме сад чека?... шт |
| најлепше; сва слава, пред њима, бледи и губи се, и као што би радила мајка, глас целог народа и |
| атим се окрену око себе, као човек који губи равнотежу и тражи да се за шта ухвати.{S} Жабе су |
| цу, те се свађама није видело краја.{S} Губила је и оно мало поштовања што је дотле имала према |
| није правдала пред самом собом, она је губила присуство <pb n="181" /> духа и питала се шта др |
| о јој је око раздрљеног грла.{S} Она је губила главу, као гуска коју појуре са две стране.{S} Н |
| ке велике зграде и краја улице, која се губила у низини својих простих, неугледних кућа.{S} И о |
| је тај загрљај као жив.{S} Свест јој се губила.{S} У ушима зујала блага музика, отегнути тонови |
| процветале вреже од тикава.{S} Варош се губила.{S} Настајале су њиве.{S} Кожа се сад руменила и |
| не обале, кривудала по широком кориту и губила се на хоризонту као разастрто платно од сребра.< |
| разнобојних, без спрата да су се готово губиле у овој пољани усред престонице.</p> <p>У том вел |
| с децом.{S} Други <pb n="263" /> су се губили у тричарије, уживали кад би код деце изазвали ди |
| их очију весели и шарени као сватови, и губили се у ноћ преживелих година.{S} Преста брзо да се |
| блудели су облаци час бели, час жути, и губили се лагано у помрчини.</p> <p>— Ми ступамо посред |
| ицали су чудно на Вишњу.{S} Предмети су губили оштре контуре.{S} Нешто загонетно осећало се у п |
| бело дрво, које се оцртавало пред њима, губило се све више у таму.{S} И мрак се спуштао као пла |
| но најмљени рабаџија.</p> <p>То уважење губило се из дана у дан.{S} Надничари су се навикивали |
| ском небу.{S} Одлазио је тада у кафану, губио се у читање новина, у пушење, у играње домина с п |
| њеном жовијалном лицу.{S} Тај се израз губио све више у извесну забезекнутост што је нашла виш |
| ом великом грађевином.{S} Лево се видик губио преко голог Тркалишта, па на Седам Кућа све до пл |
| поштовања, скиде свој шешир који је већ губио форму.{S} Вишњине дотле безизразне очи запалише с |
| против њих.{S} Врло је похвално кад не губите интерес за науком.{S} Али то је ваша лична ствар |
| ње у којем се налази наш свет, не треба губити из вида.{S} Јер наш свакодневни живот и ми сами |
| стајала поред њега и гледала, стегнутих губица, у лепу долину, где је било тихо и без људи. — С |
| Њени зуби сијали су испод румене, свеже губице као дрво под покислом кором.{S} Зграда Велике Шк |
| {S} Шта је теби?{S} Куд си нагао?{S} Ти губиш главу.</p> <p>У том, на часовнику у трпезарији из |
| њу.{S} Тражио је самоћу; уживао у лењом губљењу времена.{S} Колико би ствари видео како лете ок |
| ојка угледа једна кола <pb n="145" /> с гумираним точковима, што је тада у Београду била још ре |
| оснивале на материјалистичком схватању, гунђајући;</p> <p>— Можда различним путевима може се до |
| нство, он би место крста набио на олтар гуњ и опанак.{S} Сад, после двадесет година борбе, он ј |
| варних бића, рађали се један из другог, гурали се око њега, пролазили поред његових очију весел |
| љеног грла.{S} Она је губила главу, као гуска коју појуре са две стране.{S} Неколико корака лев |
| ховом улицом, док општинске липе бацају густе сенке око њих и заносе главу својим тешким мирисо |
| ским словима, у комбинацијама домина, у густом диму од дувана, величанствена визија младе девој |
| ако све иде у пропаст.{S}Осети да му се гуша стеже, очи почеше да га сврбе, и њега обузе луда, |
| су јој главу, мучили је као нешто живо, гушили, давили.{S} Језа ју је подузимала.{S} Руке јој г |
| ешто што је наваљивало на њу као ветар, гушило је и дирало у дубину душе, да јој је сваки живац |
| ивала да је он назове својом вереницом, дâ јој обећања за цео живот, свечано, пред родитељима и |
| да су мртви малочас устали из гробова, да још не знају да се нађу.{S} У осталом, он је тако за |
| } Покушавао је да се метне изнад свега, да живи повучено, за свој рачун, у себи, међу својим књ |
| се напреже и рече поново:</p> <p>— Да, да.</p> <p>— Да! — понови фаталну реч још неко у соби.< |
| p> <p>— Је ли ти сад боље?</p> <p>— Да, да.</p> <p>— Али си бледа?</p> <p>— Не, није ми ништа.{ |
| ивала потребу да промени себе, да кида, да се разведе са самим собом.{S} С пуном збиљом, као да |
| нутка, Вишњи се десило толико догађаја, да су јој успомене које је другарица спомињала изгледал |
| змишљао дуго, па сам дошао до закључка, да се велика зла не чине намерно, с предумишљајем, већ. |
| везане за њу, да им каже да се вратила, да постоји, да живи, живи...</p> <p>Нађе се у Кнез-Миха |
| атовића, да објасни ону вожњу у колима, да призна свој положај према Бели.{S} То није било у ње |
| н оскудева понекад у јаким аргументима, да су његови закључци често вештачке дедукције, па и со |
| утопи у разблудни осмејак њених усана, да се заборави и преда њеном загрљају меком, по потиљку |
| разлог; наведе да је парница поведена, да ће се брак раскинути.</p> <p>— Да чекам и да поновим |
| говорила сам им, „јавно, преко новина, да цео свет види какве имам родитеље“.</p> <p>Цео дан с |
| а мука.{S} Мајстор се надао бар у сина, да ће изаћи на пут, свршити школу, добити државну служб |
| бе, да и ти ниси, не дај боже, болесна, да ти школа није тешка и да не оскудеваш у чему.{S} Вол |
| о се да се то десило без његовог знања, да је био жртва глупог случаја, и да... на крају крајев |
| новаца да би осигурао слободу кретања, да би радио само оно што воли, да буде свој и припада с |
| ваким старијим, да крије своја осећања, да се одриче својих мишљења и да се вечито повлачи у се |
| имала жеља, и то још раније него Вишња, да се развије што више, да оде до краја пута који је во |
| Обузимали су га чудни осећаји да цепа, да мучи, да се свети на тој девојци која му се предавал |
| се сроза низ мишице, обеси се о бедра, да се после склиза на под.{S} Девојка подиже руке као д |
| Она није умела, и поред својих лектира, да измири старински морални закон породичног живота са |
| румског механџију као и на митрополита, да није око његових сувих уста, око тих ситних очију, п |
| ј.{S} Нашем народу треба много да чита, да се просвећује, да се учи; он је готово цео неписмен. |
| по свој прилици у чети Зекиних голаћа, да је ту био рањен, освестио се у неком потоку два дана |
| ча своје везе у кући министра Матовића, да објасни ону вожњу у колима, да призна свој положај п |
| дна разлика између робијаша и робијаша, да су се правила готово два засебна сталежа, где је осу |
| се провали.{S} Из неба осу плаха киша, да се за час начини поток поред њиних ногу.{S} Они су и |
| шао тако изненада, био тако јак, суров, да она не осети одмах сву његову тежину, не схвати сву |
| , сталних оправки и поправки.{S} И сад, да се ту усели неки Нишлија само за то, што господин са |
| хтео да га види јасно, ту, поред себе, да се сав загњури у њега.{S} Он је толико очекивао ову |
| е му изазивала потребу да промени себе, да кида, да се разведе са самим собом.{S} С пуном збиљо |
| што назебла, па се много брине за тебе, да и ти ниси, не дај боже, болесна, да ти школа није те |
| лиш — одговори бакалин замишљено. — Де, да ми сачиниш једно писмо.{S} Нек дете зна...{S} И каже |
| бјасни Каја бојажљиво.{S} Затим додаде, да би скренула разговор на другу страну:</p> <p>— Ти си |
| домир.{S} Па и Чедомир се дизао да иде, да му се не би приметило што остаје на само са девојком |
| једним потезом, сад, ту, одмах, да оде, да се изгуби, да ишчезне с Вишњом у неки свет где га ни |
| о је наћи по коју лепу реч да јој каже, да јој честита на положеним испитима, ласка јој на отме |
| ош дурашна, трудила се, како само може, да угоди својим гостима.{S} Вечера је била обилата, бил |
| треба много да чита, да се просвећује, да се учи; он је готово цео неписмен.{S} Ето то, тај фа |
| ним што је голо од <pb n="134" /> руке, да осети њу целу, обешену о њега.{S} Девојка притисну р |
| тара, један милионар и тако даље, веле, да су прошли кроз две собе из којих се састоји <pb n="8 |
| е само Богу молим да заустави то време, да се не живи тако брзо.{S} Хоћу да грицкам полако <pb |
| Да, мени је потребно да ме неко разуме, да ме охрабри ако сустанем.{S} Наши људи су прости.{S} |
| па радост, па жеља нека да је нестане, да се истопи полако, као комад леда.{S} Чедомир ју је у |
| а велике, тешке, уочљиве, сваком видне, да их је хтела сакрити; болеле је.{S} И као да се хтела |
| њиге.{S} Једва је чекала да дође подне, да претрчи преко дворишта, предахне на прагу Мале куће |
| кажем мој живот за ове последње године, да ти кажем: шта сам желео, а шта сам добио, шта сам оч |
| уједе за срце.{S} Учини јој се да тоне, да се земља сурвава под њом, да околне планине падају.{ |
| оје срце као дрво своје олистале круне, да се и ми страсно заборавимо као чела на каквом цвету. |
| убазно лице да се разговори, да одахне, да живи.{S} Његови стари <pb n="265" /> другови са унив |
| <hi>отлично</hi> порекло, фине манире, да покаже како је права срећа за земљу и Матовића што ј |
| ако лепа; Боже мој, не, то није могуће, да ме више не волиш.</p> <p>Они беху избили на Теразије |
| <pb n="16" /> села око једне воденице, да је изгубио све што је стекао и пред смрт сачувао јед |
| а ће се сва предати нези око болеснице, да неће одмицати од ње дан и ноћ.{S} А кад оздрави, она |
| ије него Вишња, да се развије што више, да оде до краја пута који је водио преко девојачке школ |
| а себе, они не траже много.{S} Највише, да се, дошав на власт, провезу преко Теразија на фијаке |
| етар, гушило је и дирало у дубину душе, да јој је сваки живац треперио.{S} А пријатно, јер је т |
| једини добар узор уметничком певању, и, да је хтео мењати хришћанство, он би место крста набио |
| , сад, ту, одмах, да оде, да се изгуби, да ишчезне с Вишњом у неки свет где га нико не познаје. |
| јке.{S} Није знала чиме да се позабави, да прекрати време кад остане сама.{S} Француски језик н |
| , да им каже да се вратила, да постоји, да живи, живи...</p> <p>Нађе се у Кнез-Михаиловој улици |
| те хоће да и ти окусиш... „Знам, вели, да их се Вишња зажелела у Београду".</p> <p>Некад јој ј |
| мире... мој Чедомире...{S} Не, то боли, да знаш како боли!...</p> <p>Он је поново прихвати и пр |
| /> девојку, да јој каже колико је воли, да јој открије, поред царства мисли, скровиште осећаја. |
| кретања, да би радио само оно што воли, да буде свој и припада самом себи.</p> <p>— Новац је чу |
| а изгледала да се отима свакој формули, да је пуна релативности, анархизма и вртоглавице, он је |
| жећи које љубазно лице да се разговори, да одахне, да живи.{S} Његови стари <pb n="265" /> друг |
| , осећала је да се неће моћи савладати, да ће бризнути у плач... ту, на улици, пред толиким све |
| а, као тврдица златнике, и да се свети, да руши, да обара.{S} Заставници прогреса, они су његов |
| {S} Запретила сам им да ћу их оставити, да ћу их се одрећи.{S} Јест... „Одрећи ћу вас се...“ го |
| о да чува границу и, под претњом смрти, да не допусти краљевом оцу улазак у земљу.{S} Реакција |
| , па је даље писао Вишњи да се не љути, да дође на свадбу ако може.</p> <p>— Нека ти је Богом п |
| ћао око новог устава.{S} Ју, обешењаци, да ми је уши да им извучем — додаде госпођа весело — гд |
| и су га чудни осећаји да цепа, да мучи, да се свети на тој девојци која му се предавала сва.{S} |
| рдица златнике, и да се свети, да руши, да обара.{S} Заставници прогреса, они су његови најљући |
| удње.</p> <pb n="207" /> <p>— Боже мој, да сам ластавица! — рекла би гледајући тако њихове црне |
| је за Чедомира.{S} Сан је био тако јак, да се пробудила сва уздрхтала, и није могла више заспат |
| зати томе ђаку да она није мачји кашаљ, да она има нешто више од те три постеље и бакреног посу |
| едно!{S} Имам много ствари да ти кажем, да ти изложим што сам наумио.</p> <p>Вишња приста у прв |
| ми зажелимо, с једним болним осећањем, да и ми полетимо безбрижно као лептир, да раширимо <pb |
| орао да крши леђа пред сваким старијим, да крије своја осећања, да се одриче својих мишљења и д |
| ра...</p> <pb n="105" /> <p>Него велим, да му кажем нек долази код нас на храну.{S} Њему ће се |
| е да тоне, да се земља сурвава под њом, да околне планине падају.{S} Дође јој да викне:</p> <p> |
| д би помислила да се нађе са Чедомиром, да га поново придобије за црвену заставу, да подели с њ |
| чи синуле би најдубљом љубавном ватром, да се одмах после замраче другим, леденим погледом, кој |
| бета.{S} Тај покрет је био тако снажан, да она посрну својом хромом ногом и једва се заустави н |
| d> <p>После ручка прелазило се у салон, да би служавка очистила трпезарију.{S} Стари господин б |
| приближити природи и животињама.{S} О, да знаш колико ми мало поштујемо животињски свет!{S} Те |
| ина.</p> <p>Само је Матовић заборављао, да је он, у свом детињству, имао једну опаку, али врло |
| не помогоше.{S} Тек доцније је сазнао, да владино одобрење није било у питању ни колико лањски |
| ђен, против све зловоље коју је осећао, да прати нови покрет да би га могао сузбијати.{S} Филоз |
| а јој једнако велим да изађе у друштво, да се разоноди, а она неће, <hi>штудира</hi>...</p> <p> |
| потанко <pb n="281" /> како се оженио, да јој објасни како се то десило, да олакша себи све не |
| ло вруће, већ врло благо, меко, глатко, да је ваздух био као у купатилу.{S} По тротоару је било |
| ти.</p> <p>Ко зна колико би то трајало, да се стари Матовић не разболе и умре.{S} Овај народни |
| од чукљева на руци, па кроз цело тело, да јој и колена задрхте, као кад је читала забрањене књ |
| о је да опет под руком осети њено тело, да се утопи у разблудни осмејак њених усана, да се забо |
| енио, да јој објасни како се то десило, да олакша себи све несреће које су му притискивале срце |
| ладен је одлазио такође, у школу, рано, да се што пре отресе куће, за коју га ништа није везива |
| нама се хватали ожиљци.</p> <p>— Добро, да идемо — приста Вишња.</p> </div> <div type="chapter" |
| да смо сви, хвала Богу здраво и добро, да јој исто од Бога желимо.{S} Само, кажи, мајка ти је |
| да и ми полетимо безбрижно као лептир, да раширимо <pb n="43" /> своје срце као дрво своје оли |
| ни се срце цепа.{S} Ја бих хтела, опет, да је видим срећну, задовољну, збринуту.{S} Чедомир је |
| га поново придобије за црвену заставу, да подели с њим ову срећу.{S} Али... његове очи су је и |
| иком из суда, те их позва, њу и Милеву, да изађу у шетњу до варошког парка.{S} Било је прехлади |
| ико очекивао ову <pb n="98" /> девојку, да јој каже колико је воли, да јој открије, поред царст |
| .{S} Међутим, она нам нуди хиљаде руку, да нам олакша борбу за насушни хлеб.{S} Ево овде у равн |
| е она отимала, кад је време било ручку, да сама трчи и куца на младићева врата, позивајући га:< |
| нутку, зажелевши да види своју драгану, да је види целу, разголићену, остављену њему на вољу.</ |
| ти свет у огромну, мртву, парну машину, да је свео човека на један проблем механике, на једну в |
| му други пут. — Само на кога се метну, да ми је да знам?</p> <p>— Не на мене, у сваком случају |
| све те ствари, тако уско везане за њу, да им каже да се вратила, да постоји, да живи, живи...< |
| га директор суво — има, на првом месту, да се пређе прописан програм.</p> <p>— Моје студије...< |
| хтеде по том да надокнади своју срећу, да види, <pb n="246" /> да посети све те ствари, тако у |
| ложајем једним потезом, сад, ту, одмах, да оде, да се изгуби, да ишчезне с Вишњом у неки свет г |
| ла умеша, и рече:</p> <p>— Знате, отац, да се Миле тетка-Катин верио у Минхену... испросио Шваб |
| ић се осмехну скептички.</p> <p>— Да... да, пријатељи!... — примети он — Пријатељство које се с |
| држљиве, свете боје у ивањског цвећа... да ли има шта умилније од његова венца!</p> <p>— Кажу н |
| ме тиште и које могу рећи само теби... да ти кажем, ето ако хоћеш... колико сам ниско пао, нај |
| <p>— Тако се грађанска права жртвују... да, за два гроша; виши интереси земље ишчезавају у кору |
| годило јако да постане министерка, т.ј. да јој муж постане министар... министар земљорадње кад |
| е...{S} Од патриота бежи општим људима: да благо ти будет и да долгољетно поживиш на земљи...{S |
| сељачке гласове који се нису разбирали: да ли су песма или запевка.{S} Из планинског склопа изб |
| еделе јер се стално налазе у недоумици: да ли да гласају по свом убеђењу, <pb n="278" /> па да |
| Треба да се нађемо, па да се објаснимо; да се разговоримо као пријатељи.</p> </div> <div type=" |
| је рекао једном приликом, <pb n="60" /> да би радо учио нешто практично... за машинисту на прим |
| на тефериџу, патарицама, <pb n="211" /> да се друштво састане, без нарочитог договарања, и весе |
| ди своју срећу, да види, <pb n="246" /> да посети све те ствари, тако уско везане за њу, да им |
| ограду.{S} Помисли и сад <pb n="248" /> да у њу уђе, као у свој дом.{S} Неколико младића стајал |
| анципацији жена.{S} Еманципација!...{S} Да дивне речи за нашу земљу где нико не воли да се пашт |
| разнице, знаш ми ти шта је љубав!...{S} Да, ја нисам противна љубави, она управо долази сама по |
| Млади су; цео је живот пред њима...{S} Да, ја сам човек из старог времена, иако сам се бунио п |
| и да долгољетно поживиш на земљи...{S} Да постоји рај сваки би се старао да што пре умре... <h |
| уштини, ми смо принуђени примити га.{S} Да, време пролази, и једанпут дође тренутак кад се мора |
| комисијама док се не би сва распала.{S} Да се тако продужило, цео државни буџет <pb n="261" /> |
| ављени су милости законодавног тела.{S} Да би остали на свом месту, не могу често имати своје ј |
| њдана излет на брање ивањског цвећа.{S} Да пустиш, тето, Вишњу са мном?</p> <p>— Не браним — од |
| е да од њих начини спасоносан сплав.{S} Да ли ће се спасти ?{S} Да ли ће допловити до мирних во |
| кету, пушио на лулу и бријао бркове.{S} Да се није знало чији је син, узели би га за странца.</ |
| идело јер се бојао да јој га покаже.{S} Да ли то Вишња <pb n="282" /> примети?{S} Да ли покуша |
| аче, у колико је њено тело трошније.{S} Да је место Чедомира, високог, мршавог студента бледих |
| ађе је по том Милева. — Радоје пије.{S} Да га свет не опази, попије на једном месту само једну |
| и постепено вео преко младе Чачанке.{S} Да ли се ипак осећао срећан?{S} Пре свега, јасно му је |
| Она је ишла у крајност као све жене.{S} Да јој је Илић у почетку проповедао мржњу против црвене |
| такође:</p> <p>— Хајдете... хајдете.{S} Да вам покажем бразилијанску марку што сам је купио од |
| бодом како је те године било у моди.{S} Да је још имао читаве потпетице на ципелама, могао би с |
| велика варош, а у њој има злих људи.{S} Да ти се што непријатно није десило?</p> <p>— Не, није |
| он формулише оно што је хтела рећи.{S} Да би пак утишала своју савест, радила је готово претер |
| панталоне, црвен прсник и капут мрк.{S} Да је то било ново, изгледао би да се увио у тробојку к |
| асите очи севнуше изненадним сјајем.{S} Да ли се сети да је у тој улици први пут видела свога д |
| ала је рођака. — Не станујем далеко.{S} Да само знаш како ми је леп стан, па баба... што је зла |
| странство, Илић погледа кроз прозор.{S} Да ли виде једну клупу, усађену у обалу чукаричког друм |
| тизао.{S} Она се чудила томе ћутању.{S} Да ли се Чедомир дурио?{S} Можда га писмо није нашло?{S |
| а је некад показивао Зарији Ристићу.{S} Да ли се сети речи које му је том приликом рекао?{S} Да |
| носан сплав.{S} Да ли ће се спасти ?{S} Да ли ће допловити до мирних вода каквог гостопримног п |
| ненади се Аница. — Ти си тако бледа?{S} Да ниси уморна?</p> <p>— Да, уморна, врло уморна... — п |
| у, усађену у обалу чукаричког друма?{S} Да ли се сети Вишње Лазаревића и дужности које је имао |
| њен шум, као уздах простран и благ?{S} Да ли се и теби чини да нас она, кроз ниске гране своји |
| ли то Вишња <pb n="282" /> примети?{S} Да ли покуша да га спречи и да му улије храбрости, кад |
| >Шта су они тада рекли једно другом?{S} Да ли су застали или ударили лево? десно?{S} Шта су тад |
| а драгана са његовом доцнијом женом?{S} Да ли осети жеђ за осветом или свирепо задовољство што |
| речи које му је том приликом рекао?{S} Да ли је сад био истог мишљења?</p> <p>Његове мисли су |
| Иначе, жена испадне ученија од мужа, — да извиниш Милисаве!...{S} Зар <pb n="241" /> није тако |
| не заборавих... — присети се рођака. — Да ти представим: моја другарица, Вишња Лазаревић...{S} |
| н-Илићу ? — рече му једног дана Бела. — Да вам шта не фали код нас?</p> <p>— Код вас?{S} Не, го |
| кри он своје <pb n="277" /> узбуђење. — Да, извршна власт, влада, треба да представља у суштини |
| каже она одрешито старој Лазаревићки — да идемо мало у шпацир.</p> <p>Обе девојке узму газдари |
| ј — рече, застајкујући на свакој речи — да смо сви, хвала Богу здраво и добро, да јој исто од Б |
| : пиши пропало.</p> <pb n="252" /> <p>— Да, пиши пропало... године су прошле од како смо се рас |
| <pb n="197" /> <head>XVIII</head> <p>— Да то није нека твоја комбинација? — рече министар кад |
| — Ти си сасвим изгубила главу!</p> <p>— Да; ја га волим... ми се волимо; је л’ те, Чедомире? — |
| пстанак усавршава, оплемењава.</p> <p>— Да.{S} Ја то знам.{S} И ја примам борбу.{S} Ја сам наор |
| рече поново:</p> <p>— Да, да.</p> <p>— Да! — понови фаталну реч још неко у соби.</p> <p>То је |
| иза жена цивилизованих народа.</p> <p>— Да.{S} Нашем женскињу треба поуке.{S} У округу нема виш |
| цртала би му се међу повијама.</p> <p>— Да си тако брз на раду као на лажи, далеко би отерао! — |
| иш чешће овде? — упита га она.</p> <p>— Да.{S} Навратим који пут.{S} Овде је пријатан залазак с |
| ита затим, притварајући врата.</p> <p>— Да, Бела — одговори он, слободно, осећајући да му се ср |
| ила по сред суве, зреле траве.</p> <p>— Да дивна кола! — кликну гласно, потрча тамо, посади се |
| се метне у у њено расположење.</p> <p>— Да си жива и здрава, још прве године.{S} Мој колега беш |
| <p>Илић се осмехну скептички.</p> <p>— Да... да, пријатељи!... — примети он — Пријатељство кој |
| ш увек добри, стари пријатељи.</p> <p>— Да, стари свакако... и ми старимо, ми сами.</p> <p>— Ти |
| надам се, наши ће те разумети.</p> <p>— Да, мени је потребно да ме неко разуме, да ме охрабри а |
| дена, да ће се брак раскинути.</p> <p>— Да чекам и да поновимо целу нашу историју из почетка!</ |
| н лек на срце што се крвавило.</p> <p>— Да је и мени да изађем некуд — рече му Бела једног дана |
| <p>— Е? — зачуди се министар.</p> <p>— Да — потврди његова жена, па настави одлучним гласом: — |
| прекиде тишину млади суплент.</p> <p>— Да.{S} Код тетке моје колегинице.</p> <p>— Колегинице и |
| ? — упита Илић нову познаницу.</p> <p>— Да.</p> <p>— Шта мислите после? — настави он даље, зате |
| у девојку, па ипак он превали:</p> <p>— Да!</p> <p>Та се реч чу једва; он се напреже и рече пон |
| као у неки сан, и хтеле рећи:</p> <p>— Да дивног сна!{S} Оставите ме да сањам.</p> <p>У том тр |
| ић је пристао одмах, говорећи:</p> <p>— Да, нека буде просто... што простије... колико је могућ |
| ; он се напреже и рече поново:</p> <p>— Да, да.</p> <p>— Да! — понови фаталну реч још неко у со |
| ко нâвикне, понуди се услужно:</p> <p>— Да подгрејем вечеру?</p> <p>— Оставите.{S} Имам вечерас |
| лу.</p> <p>— Ти волиш другога?</p> <p>— Да!</p> <p>Заједно са овом речи линуше њене сузе, преко |
| тако бледа?{S} Да ниси уморна?</p> <p>— Да, уморна, врло уморна... — покуша она да завара знаке |
| а.</p> <p>— Је ли ти сад боље?</p> <p>— Да, да.</p> <p>— Али си бледа?</p> <p>— Не, није ми ниш |
| ујеш, ваљада, у те бесмислице?</p> <p>— Да, не верујем, Радоје — одговори она, бледа, жута у ли |
| живиш.</p> <p>— Рђаво разумео?</p> <p>— Да.{S} Ти чекаш, гладан и жедан, награду за твоје филос |
| Дакле, ти кажеш да причекају?</p> <p>— Да, боље да се кају раније него доцније.</p> <pb n="199 |
| станак људи долазе увек нешто раније, а да жене задоцне стално.{S} Чедомир је потврдио ово прав |
| е љубавници могу шетати до миле воље, а да не буду изненађени непријатним сусретом, подозривим |
| ви; оно је могло путовати и отворено, а да нико не нађе у њему чега другог до другарских саопшт |
| таште, која није пропуштала прилику, а да своме зету не покаже колико је срећан што не плаћа с |
| а.{S} Могао је живети неколико векова а да му се не досади.</p> <p>Међутим, Бела се није могла |
| е, Бог те видео, кад и ја не могу хлеба да зарадим!</p> <p>— Онда ћу ја у село за воденичара! — |
| ђење. — Да, извршна власт, влада, треба да представља у суштини целокупан народ, његове сталне |
| е и некорисне бирократске машине, треба да му га она враћа тиме што ће му осигурати безбедност |
| ражећи помоћна средства:</p> <p>— Треба да се нађемо, па да се објаснимо; да се разговоримо као |
| кује као благодат небесни, Морава треба да се разлива у многоструки сплет зелених поточића, кој |
| есрећан овда онда.{S} Оно од чега треба да се бојиш јесте да не будеш... као ја, несрећна за ув |
| ову играчку коју је добила и која треба да је поред ње кадгод јој се прохте.{S} Међутим, Илић с |
| ичног смисла.{S} Читао је да жена треба да слуша мужа.{S} То му се увртило у главу и није хтео |
| елнер, један полић!{S} Ето, такав треба да си.{S} У природу, у природу!...</p> <p>— Моје је мес |
| и сувише, не тражећи много.{S} Не треба да те је страх да ћеш бити каткад несрећна; то је општи |
| асенуо мој положај, а он на то не треба да рачуна ни колико ја.{S} Нико у Србији није сигуран ш |
| о њеном мишљењу један сиромах ђак треба да је задовољан што улази и у дечју собу; <pb n="9" /> |
| — примети хладно Матовић. — Брак треба да је резултат слободног размишљања.{S} Бојим се да мла |
| како су једно с другим, а он не успева да јој каже једне речи која долази из срца.{S} Ћутали с |
| тра, Матовића.{S} Слушала је од другова да говоре са завишћу да је то најбоља кондиција у Беогр |
| бегавала је његов поглед.{S} Пуштала га да говори, и тек тако, гледајући у страну, осећала се с |
| ла је један велики формулар и молила га да јој то испуни, јер, каже, жандарм јој наредио да то |
| ци, изашле би му пред очи и нагониле га да је опет види.{S} Срео би се с њом.{S} У погледу који |
| ада би звао младића у дућан, понудио га да седне за тезгу, до саме касе, поручио кафе, па онда |
| а седељке; нико није умео лепше од њега да начини сунцобран од тиквена листа ни да састави моно |
| коња, врло лепог, и чудио се одкуд њега да употребе на тај простачки посао.{S} Није се разумева |
| одна, као код своје куће.{S} Немаш чега да се женираш.{S} Тетки си се јако допала.{S} Вели, кра |
| позитивизам оптужује се с много разлога да је хтео претворити свет у огромну, мртву, парну маши |
| та, усамљено биће што се ни с ким не да да удружи, идеалиста који ради само на крупно; гледајућ |
| а пута изјавио како се озбиљно решио да да̑ земљи нов, либералан устав.{S} Јако је љут на реакц |
| , па настави одлучним гласом: — Изгледа да се и она свиђа њему...{S} Вере ми, спремај паре за с |
| , које ступају у најниже слојеве народа да би <pb n="32" /> га проучиле, олакшале му беду, прос |
| Ко зна докле би трајала та тамна грижа да не доби оно писмо од оца.{S} Кад га први пут прочита |
| је остави.{S} Једанпут се толико задржа да га газда-Митар опомену:</p> <p>— Хајд', хајд', синов |
| трча у двориште и стаде преклињати мужа да не прави скандала.</p> <p>— Остани, Чедомире — говор |
| о.{S} Нек дете зна...{S} И кажем јој ја да се чува.{S} Мисли да јој је још осамнаест <pb n="178 |
| своје потпуности.{S} Неколико покушаја да се завађена крила опет сједине остали су без успеха. |
| утала.{S} Она није била још толико јака да му баци истину у очи, рекавши му:</p> <p>— Ренегат!< |
| ку Школу.{S} Ти нећеш бити довољно јака да извојујеш своје право.</p> <p>Лазаревићева не одгово |
| д једа; министри нису чекали ни оставка да им се уважи; њихови кабинети зврје празни; краљ није |
| обузимао стид, па радост, па жеља нека да је нестане, да се истопи полако, као комад леда.{S} |
| ласке, при којима јој се давала прилика да истакне своје <hi>отлично</hi> порекло, фине манире, |
| м видела — рече му она. — Пише ми тетка да јој се ти никако не јављаш.{S} Не зна да ли си жив и |
| аучесницу.{S} Презао је сваког тренутка да га не дочека љутито лице њеног оца или мајке и да му |
| г издања <pb n="157" /> која је требала да представља састанак Ромеа и Јулије.{S} Стаклена врат |
| са другом сестрицом.{S} Она је требала да држи под присмотром обе девојчице те да тако олакша |
| вога покојног мужа, јер није одобравала да се Чедомир удаљава од своје жене.{S} Морао се примит |
| .{S} Чудила се тој несаници, покушавала да се отресе те узбуђености.{S} Њу дотле нису походили |
| сестру за жену.{S} Мајка је покушавала да га умири, приволи.</p> <p>— Одреци се наследства — г |
| оси рука у девојке.{S} Она је очекивала да је он назове својом вереницом, дâ јој обећања за цео |
| би га казнила.{S} Она је иначе веровала да је он воли јако, јаче него што је он био уопште спос |
| х, а ја хрома!“ — мислила је и веровала да су тако равни једно другом.</p> <pb n="107" /> <p>У |
| а то не може бити.{S} Али се она надала да ће наћи неког другог, сличног њему, <pb n="236" /> м |
| , господин-Илићу!...{S} Нисам се надала да ћете тако изневерити поверење наше куће.{S} Зар се т |
| ова нова критика позитивизма изгледала да се отима свакој формули, да је пуна релативности, ан |
| армија...{S} У Србији има толико будала да се за педесет година не роди ниједан ипак би их дост |
| {S} Окрену се по соби, као да се бојала да не буде примећена, па се опет загледа у чипку, у кош |
| ала забрањене књиге.{S} Једва је чекала да дође подне, да претрчи преко дворишта, предахне на п |
| од кромпира.{S} Одаја је била тако мала да ју је испуњавала уска постеља, на чијим се плеханим |
| тежих, страшнијих.{S} Девојка је знала да Илић даје лекције сину новог министра, Матовића.{S} |
| шта други мисле о њој.{S} Она је знала да је неко од њених суседа морао приметити кад је ушла |
| ислима?{S} Те исте ноћи Вишња је сањала да се удаје за Чедомира.{S} Сан је био тако јак, да се |
| знаком питања.{S} Она се заиста питала да цео тај рад није бесциљан, питала се шта ће она прив |
| S} Срце јој се кидало.{S} Она се питала да ли су људи луди или подлаци.</p> <p>— Шта ти је, Виш |
| егавала ова миловања, као да је осећала да се цела љубав не састоји од пољубаца.{S} Она је ту о |
| рати се у Београд.{S} Мајка је покушала да се измире.{S} Он јој је одговорио једним увредљивим |
| била њена ватрена поборница, није могла да схвати свога друга и питала се откуд долази ова пром |
| ади.</p> <p>Међутим, Бела се није могла да свикне.{S} Тешко јој је било без мајке.{S} Није знал |
| ћани били су је размазили, те је желела да и Чедомир буде нежан <pb n="114" /> према њој.{S} И |
| аст, са очима као у миша, она би желела да се и њему допадне, јер је она, својом хромошћу завез |
| ећају њен терет.</p> <p>Вишња је волела да слуша те говоре.{S} У доба реакције, штампа је била |
| ревићева ју је помагала.{S} Није волела да остаје сама са својим мислима.{S} Храбро је сносила |
| е Бела била љубазна.{S} Она је разумела да је сиротиња један недостатак. „Он сиромах, а ја хром |
| што оно њено подигравање којим је хтела да сакрије своју сакатост пред младићем ?{S} Или је то |
| је погађала његову мисао.{S} Није хтела да га понизи.{S} Она је преклињала...{S} Црте на њеном |
| се не вратише више.{S} Бела није хтела да чује за Париз.</p> <p>— Ја у Француску? — викнула је |
| би се судбини на њеном месту, оставила да време реши нерешљиве ствари, донесе мелем на отворен |
| n="304" /> са Вишњом.{S} Она се трудила да се врати на пут којим је ишла пре него што га је поз |
| творена врата, као тица која је тражила да се спасе.</p> <pb n="195" /> <p>— Је ли то истина, г |
| отишла затим у министарство и затражила да је поставе за учитељицу.</p> <p>Како је у том селу б |
| тамно!...“</p> <p>Понекад би помислила да се нађе са Чедомиром, да га поново придобије за црве |
| ко је она трчала за њим.{S} Није марила да ли ће то ко приметити, шта ће ко рећи и како ће се с |
| дањи живот.{S} Узалуд се девојка борила да се код своје куће осети као код своје куће.{S} Она ј |
| је грдила, клела.{S} Сестра је претила да се обеси.{S} Кад му се то једног дана досади, он оде |
| — Дивно, девојко!{S} Од кога си научила да заказујеш састанке, реци!{S} На кога се метну, несре |
| пезом.{S} Поред тога, Бела није навикла да јој се задовољства ускраћују: колико се младић склањ |
| Ти ћеш тамо у Чачку наћи довољно посла да твој живот не буде излишан.{S} А кад ти једног дана |
| врхунац свега, била је нестрпљива жеља да напакости Илићу, свету, самој себи.</p> <p>Једним по |
| и ју је јастук жуљао, обузимала је жеља да понови балет, несносна врућина пекла ју је из постељ |
| соби.</p> <p>То је Бела одговарала, ма да ју нико није питао, и гледала младића задивљено, угр |
| поремећеног здравља и опортунист.{S} Ма да је био висок чиновник, није се могао отрести простач |
| а; њена љубав ласкала је његовим жељама да живи и буде срећан.{S} Млади човек се налазио у нера |
| душа су тако уједињени и збркани у нама да упркос лепим мислима и дужним обзирима, онај који во |
| ј, Вишња, овог сељака.{S} Он можда нема да купи друге чакшире.{S} Али зашто их не закрпи?...{S} |
| скуством да Србија, за све што има, има да захвали само своме сељаку, лако се одлучио да приђе |
| г човека немилосрдно као лекар који има да постави диагнозу, као философ који се користи туђим |
| ебан потпуно и спреман да прими што има да дође.{S} На отвореним вратима стајала је Белина мајк |
| енту.{S} Он се трудио многим средствима да придобије њену стару наклоност.{S} Али право средств |
| те је сад полиција наређивала грађанима да поправљају што се дало поправити.</p> <pb n="230" /> |
| ла је била узела судове и пошла вратима да их однесе, па се предомисли, зовну служавку и предад |
| жавној служби.{S} То допусти Матовићима да се преместе у једну већу кућу.{S} Било је крајње вре |
| авршена без свега мога знања, без појма да и постоје славни психолози?“ Цело његово биће вукло |
| /> рођеног оца.{S} Та кућа је сазидана да буде уточиште свију њих и да се сваком члану породиц |
| и дасака, ова чатрља је била тако бедна да се чинило као да је примила од својих посетилаца нав |
| да изненађено, па по обичају наших жена да се покажу љубазне кад их неко нâвикне, понуди се усл |
| мрле врлине.{S} Илић нађе једва времена да каже Зарији:</p> <p>— Пардон...{S} Имам посла.{S} До |
| ле су око ње, и она је била тад уверена да је Београд њено изабрано место.{S} Она долази у њега |
| вним, благим и жалосним, дубоко уверена да је њен живот био дотле празан, недостојан ње као чов |
| а јој се ти никако не јављаш.{S} Не зна да ли си жив или мртав.</p> <p>Младић се намршти.</p> < |
| змиче нашем схватању, пошто нико не зна да нас ослободи потреба наше природе?</p> <p>Вишња је с |
| ст и што јој сврати пажњу.{S} Она позна да је то државни фијакер по кочијашу, који је носио уни |
| Да, уморна, врло уморна... — покуша она да завара знаке свога узбуђења.</p> <p>Познавала је доб |
| радили њен муж и газдарица од пансиона да дођу до њих: тражили их по пијаци, киселили сами, ку |
| ми повољне услове.{S} Држава има рачуна да нам опет притекне у помоћ...{S} Ми морамо успети.</p |
| ам неке старе панталоне, па имам рачуна да те частим.</p> <p>Чедомир се осећао уморан, сметен, |
| му је писала, те тиме стављала до знања да јој може одговорити.{S} Али њено писмо није садржава |
| школи, ставила већ толико пута до знања да он има од ње да се учи.{S} Поред тога, бојао се да н |
| осмислене фразе, стављајући му до знања да ће га одати.{S} Кад би се њихови погледи сусрели, ње |
| љала прво правило свога новог васпитања да млада девојка бира себи мужа потпуно свесно.{S} Она |
| сврбе, и њега обузе луда, болесна жудња да рашири руке и да завапи гласно.</p> <p>— Имате ли ма |
| а ум мисао да нађе старог господина, па да му каже све.{S} За то није имао довољно одважности.{ |
| се угледа на ову Швабицу преко пута, па да пере једну собу данас, па сутра другу.{S} Не би осет |
| — Сутра да ми што буде, не дај боже, па да ми дете остане без спреме, као сироче — бранила је г |
| средини.{S} Чекало се само пролеће, па да се и то зазида, те цела Морава окрене на јаз.{S} Али |
| се поново воле...{S} Шта треба више, па да се буде срећан!{S} И у том слатком расположењу, које |
| а није мислио да ће му што требати, па да узајми.{S} Он то призна, и осмејкиваше се стидљиво, |
| свечано, пред родитељима и публиком, па да му преда целу себе, сву раскошну младост која је буј |
| болан, мајка је, а тетки треба мало, па да је заболи глава.</p> <pb n="28" /> <p> С Кајом је би |
| едства:</p> <p>— Треба да се нађемо, па да се објаснимо; да се разговоримо као пријатељи.</p> < |
| једно половно обећање било довољно, па да га она поново заволи без бојазни.{S} Јер је она била |
| вршити школу, добити државну службу, па да проведе на миру старе дане уз сина господина.</p> <p |
| сају по свом убеђењу, <pb n="278" /> па да оборе министра који не дели то мишљење, или да гласа |
| о — говорио би какав старији човек — па да су ми рекли да ће неко раскопавати онај крш, не бих |
| или да гласају против свога убеђења па да сачувају министра.{S} Тако се извршна и законодавна |
| њима, али није требало много вештине па да види да је та животиња одличног соја: високе ноге, р |
| ово двоје: или да убијемо наше срце па да живимо као старци, или да умремо млади слушајући сво |
| и њене заточнике.{S} Она је била кадра да скочи на дрског човека, као мачка.{S} Али кад би се |
| ла се у балету и тражила очима Чедомира да му пошаље пољубац.</p> <p>Вишња задрхта поново.{S} У |
| за машинисту на пример, али вели, мора да се иде од куће, можда на страну, па су трошкови вели |
| која господари кућом и жену која сматра да је њен позив у животу виши од обичне бриге за кујну. |
| римети он — Пријатељство које се сматра да је вечито, а које живот распе као плеву!</p> <p>Поре |
| је најмљена под надницу.</p> <p>— Сутра да ми што буде, не дај боже, па да ми дете остане без с |
| из кућа, малих, разнобојних, без спрата да су се готово губиле у овој пољани усред престонице.< |
| зи с једне стране из човечјег инстинкта да тражи своју сопствену срећу, пошто-пото, и с <pb n=" |
| се после изгубити, остављајући студента да иде својим путевима.{S} Она је била само нешто прола |
| е се као два злочинца.{S} Отворише уста да нешто рекну, али немадоше времена јер се на прагу ук |
| одговара: „Пун сам електрике“...{S} Шта да радим, кажи ми.</p> <p>Вишња јој није знала одговори |
| а уверења и своје особине.</p> <p>— Шта да вам кажем, госпођо!... — рече после неколико тренута |
| оћ...{S} Ми морамо успети.</p> <p>— Шта да радим ? — нађе је по том Милева. — Радоје пије.{S} Д |
| историју из почетка!</p> <p>— Нема шта да чекамо.{S} Оставићемо Београд, Србију.{S} Отићи ћемо |
| Није било намерно...</p> <p>— Нема шта да те извињавам.{S} Ти си овде слободна, као код своје |
| Кад би тако дошао најзад до решења шта да јој одговори, он се питао како ће јој писмо доставит |
| а душевног нестрпљења.{S} Није знао шта да ради од себе.{S} Свет му се чинио празан, шупаљ, бес |
| Илић је примио писмо, али није знао шта да одговори.{S} Оно га је дирнуло јако, као сва њена пи |
| шта се око тебе догађа, не можеш ништа да избегнеш, све ти се дешава, ништа ти не иде у корист |
| ом <hi>питању</hi>.{S} Зауставише Илића да чују и његово мишљење, и позваше га <hi>код Пеливана |
| но осетио.{S} Он је желео да има новаца да би осигурао слободу кретања, да би радио само оно шт |
| стално учтиво, имао при себи палидрваца да се упали цигара и давао на веру.{S} Могло се ићи из |
| сити ; нигде није тачнија она пословица да се не зна шта носи дан, а шта ноћ.{S} Странци нас зо |
| ио у јуну, а већ у августу молио је оца да га упише у школу.{S} Дотле је сам научио читати и пи |
| ше изнад свакидашњости.{S} Ето ти кључа да постанеш велики у очима оних који те окружују...{S} |
| , као да то само од њега зависи, покуша да од те две девојке начини једну.{S} Пажљиво је одабир |
| Он спази такође своју другарицу, покуша да окрене главу на другу страну, али се његове очи не м |
| его кад си пошла.</p> <p>Девојка покуша да не призна истину. </p> <p>— Веруј ми, ми смо све има |
| рајући то буђење свога села, она покуша да хладније мисли о свом узбуђењу.</p> <p>— Откуд овај |
| утке и болесну мачку.</p> <p>Она покуша да отури те мисли заједно са споменом на свог бившег др |
| "37" /> се из методике.{S} Вишња покуша да заметне разговор с њом; говорила је о тој методици, |
| обви око паса.</p> <p>Тада Вишња покуша да се ослободи, стежући му у исти мах руку јако.</p> <p |
| ече јој Вишња, осмехнувши се, па покуша да се метне у у њено расположење.</p> <p>— Да си жива и |
| ну, затвори очи <pb n="308" /> и покуша да поново заспи, као дотле, мирно, не мислећи ни на шта |
| {S} Стога продужи правим путем и покуша да одвоји стране што су се оснивале на материјалистичко |
| <pb n="282" /> примети?{S} Да ли покуша да га спречи и да му улије храбрости, кад му примети:</ |
| оја жена је још твоја.</p> <p>Он покуша да оспори њен разлог; наведе да је парница поведена, да |
| аде госпођа весело — где су нашли љубав да изјављују!</p> <pb n="198" /> <p>— Слушај, Клеопатра |
| от, пустити се у њега.</p> <p>Јер какав да је, живот постоји, он се не може мењати у својој суш |
| /> сам се ја, због оног мог лудова, Бог да му душу прости, мучила и патила.</p> <p>Директор је |
| другова њихових познаника, било најзад да им је био представљен.{S} На његовој тоалети видела |
| а Вишњи.{S} Затим, чинило му се понекад да ни Бела нема према њему изузетно дубоких осећаја.{S} |
| но.</p> <p>Било му је јасније него икад да не воли ту девојку, па ипак он превали:</p> <p>— Да! |
| у.{S} Његов глас би се утишао по каткад да се једва чује; затим се дизао јаче, лупао готово, и |
| есора.</p> <p>Брачни пар дође у Београд да присуствује погребу.{S} После се не вратише више.{S} |
| на од извезена стакла спречавале поглед да продре даље.</p> <p>— Можда је какво посланство! — о |
| 68" /> то није истина.{S} Тврде за тебе да си срећан човек.{S} Причају да се у тебе заљубљују м |
| ање.</p> <p>Са том мисли почеше и друге да се враћају у младићеву главу.{S} Он опази у Вишњиним |
| ној склоности своје душе, он се не даде да га занесе та струја нових нада, него исприча другари |
| егаваш.{S} Ти ме више не волиш? — стаде да се мази, и набра обрве.</p> <pb n="189" /> <p>Младић |
| е била велика.{S} На пола улице застаде да предахне.{S} Тада зачу познате кораке.{S} Један пото |
| и глупости...</p> <p>— Читала сам негде да је љубав слађа кад је мрак.{S} Гледаћемо звезде...</ |
| >Он покуша да оспори њен разлог; наведе да је парница поведена, да ће се брак раскинути.</p> <p |
| је метално тика-так, така-тик.{S} Хтеде да пробуди Аницу.{S} После се застиде.{S} Како да јој о |
| евојкине.{S} Он пусти.</p> <p>Кад хтеде да загрли поново тај дивни створ што му се подаје, тог |
| ге <hi>купусарама</hi>.{S} Најзад, виде да Радоје има право, па му предаде целу радњу, а сам по |
| копа, па се онда заустави, као да виде да је то узалуд, наслони се на дрвену држалицу и изгуби |
| мали синоћ — примети Вишња, па кад виде да се Каја не подсмехну, продужи пажљиво — он је врло у |
| ва храброст не потраја дуго.{S} Он виде да би му од рукописа остало врло мало, готово ништа.{S} |
| ало пасуља и пастрме, али за кога тврде да је најукуснији од свих српских пасуља.{S} Један проф |
| што сабира крте остатке разбијене лађе да од њих начини спасоносан сплав.{S} Да ли ће се спаст |
| ари, тако уско везане за њу, да им каже да се вратила, да постоји, да живи, живи...</p> <p>Нађе |
| ца није код куће — рече она, па се саже да узме кључ испод простирке од прага.</p> <p>При том ц |
| о руча, купи жени папуче.{S} Јест, може да <pb n="287" /> има жену лепу, пријатну, ето такву ка |
| е, ћудљиво, бурно, како то природа може да удеси по каткад над том вароши, широм отвореној мађа |
| узета оним присним сажаљењем, које може да осети само жена према жени, шапташе јој матерински:< |
| акат млад човек, који без штака не може да макне, а иначе скакуће, свуд јури, трчи, код свију ј |
| није опоравио још од робије, па не може да издржи тај штрапац.</p> <p>Илић је пристао одмах, го |
| р.{S} Мене се она као директора не може да тиче.{S} Државна служба долази на прво место...{S} П |
| и, код свију је, без њега ништа не може да прође.{S} Вишњи је доносио међу првима новине, пропр |
| Њихов ситан <pb n="94" /> мозак не може да појми како та невидљива материја, то стакло, спречав |
| је самоуверено. — Утицај старијих може да изопачи праве дечје наклоности.{S} Ако хоће да учи ш |
| еки пркос против самог себе терао га је да се излије пред својом старом пријатељицом, ма по цен |
| неразумљиве речи.</p> <p>Избегавала је да иде на универзитет.</p> <pb n="182" /> <p>— Како бих |
| игревици украј Мораве.{S} Покушавала је да веже своје мисли за свакидашње кућне ситнице, трудил |
| је позива Кајин рођак.{S} Покушавала је да се отресе те мисли, <pb n="36" /> која ју је опседал |
| вора на Моравиној обали.{S} Погађала је да му се допада.{S} То јој би мило, али убрзо одби ташт |
| овићка не хтеде наваљивати.{S} Знала је да јој је муж врло тврдоглав.{S} Стога узе други пут, п |
| а све до чела и главе.</p> <p>Сањала је да су ишли пешке, као у селу.{S} Било је у сватовима мн |
| S} Поред све равноправности, осећала је да ипак није једнака својим друговима.{S} Није имала ги |
| с Чедомиром још за тренутак, осећала је да се неће моћи савладати, да ће бризнути у плач... ту, |
| оли Чедомира. <pb n="149" /> Осећала је да је њено цело биће везано за њега.{S} Њено срце грчил |
| {S} Кад се спремила за школу, видела је да још има доста времена.{S} Па ипак је готово трчала п |
| ла пред њим никаквог стида.{S} Хтела је да му се преда одмах, ту, на тој пространој пољани.{S} |
| заустави код огледала.</p> <p>Хтела је да види на њој самој колико га мрзи.{S} Један крај њене |
| чну послови.{S} Као што видиш, штета је да новац лежи зазидан у темеље.{S} Фирма за машине даје |
| она одмах не одговори.</p> <p>— Ред је да помогнем мајци.{S} Наша је кућа велика.{S} И затим, |
| и Вишња — онда будимо отворени: боље је да не идемо заједно.</p> <p>— Ми нећемо нашкодити једно |
| и би давали наметљиве савете. — Наше је да нађемо новац, а остало: то је његово.{S} Не може се |
| пут. — Само на кога се метну, да ми је да знам?</p> <p>— Не на мене, у сваком случају — упаде |
| ав врат и пупаст трбух.{S} Рекао јој је да се не брине, оставио листу на сто, легао и заспао.</ |
| се опет крај прозора.{S} Пријало јој је да тако гледа како зора свиће.{S} Нешто велико и утешно |
| авали и одобровољавали.{S} Покушавао је да се метне изнад свега, да живи повучено, за свој рачу |
| је био сув доктринар.{S} Заборављао је да поред науке постоји оно што се зове примењена наука, |
| азити у школу за неко време.{S} Знао је да му се неће веровати.</p> <p>— Шта ме се тиче! — река |
| мао мрве практичног смисла.{S} Читао је да жена треба да слуша мужа.{S} То му се увртило у глав |
| казао оно што је говорио.{S} Престао је да пише афоризме, па се дао на поезију.</p> <p>— Наука |
| ло с научним претензијама.{S} Осећао је да стари, није волео да му се противуречи и давао је че |
| >Младић не одговори ништа.{S} Осећао је да ће доћи нешто горе, нешто страшније од увреде, нешто |
| јачи од његовог сопственог.{S} Видео је да она воли несрећно.</p> <pb n="220" /> <p>— Никад сре |
| од града и стоке од помора.{S} Успео је да оба пројекта озакони у Скупштини.{S} У буџет се унес |
| на слика му је бунила главу.{S} Хтео је да опет под руком осети њено тело, да се утопи у разблу |
| Трудио се да не мисли на њу.{S} Хтео је да је заборави.{S} Њена слика се брисала, срце ћутало.{ |
| зне врсте.{S} Њен главни задатак био је да допуни свога мужа тиме што ће његове сељачке склонос |
| па Великошколаца Социјалиста, почело је да долази до размимоилажења у питањима тактике, настаја |
| едомир знао о овом свом претку, било је да се борио на Засавици, по свој прилици у чети Зекиних |
| еповерљиво.{S} Прво што помисли било је да му златарски занат није занео мозак, те је намислио |
| пате, а не сметају.</p> <p>— Главно је да јој је срце здраво — рече лекар на последњој посети. |
| ана.</p> <p>— Већином гласова решено је да парламентаризам треба помоћи — говорио је Петар Зече |
| т година, шеснаест векова требало му је да пређе од уранка на једној падини Рудника, па до зала |
| ва.{S} Ипак нешто у души говорило му је да спречи мисао да не иде тим правцем, те је ударао крс |
| у своје законе унесе што више гарантије да власт не изигра ове мере.{S} У тој бризи он је смео |
| од озбиљних млађих философа прокламује да разум даје само карикатуру стварности.{S} Нове цитад |
| ојој другарици:</p> <p>— Он ме саветује да продужим школу и ступим на философију.{S} Ја сам се |
| обасули у Београду, нису имали прилике да употребе.{S} На једном месту погрешно су ушли у друг |
| ављив.{S} Напротив, ја сам имао прилике да се уверим да је он диван материјал, ја сам сигуран д |
| деле су већ кроз атмосферу и покушавале да завију у помрчину разгранате врбе по обали.{S} Са су |
| е сунце нагињало западу, девојка зажеле да види залазак на Сави.</p> <p>— Ужелела сам се Београ |
| онтрасте и наду на потпуност.{S} Пожеле да раскрсти са својим несређеним положајем једним потез |
| арене тоалете, усред тих људи што мисле да од њих зависи круг земаљске планете.{S} Она се сети |
| о имати своје ја, бранити оно што мисле да је најбоље, најкорисније, најправедније, борити се п |
| и кажеш да причекају?</p> <p>— Да, боље да се кају раније него доцније.</p> <pb n="199" /> <p>М |
| /> имао времена, па можда ни праве воље да мисли на своју породицу.{S} Кад би му ко од пријатељ |
| </p> <p>— Да дивног сна!{S} Оставите ме да сањам.</p> <p>У том тренутку студент се сети Беле, и |
| роз твоје доба.</p> <p>— Шта хоћеш тиме да кажеш?</p> <p>— Ти си лутала по Београду, тражила <p |
| ј је било без мајке.{S} Није знала чиме да се позабави, да прекрати време кад остане сама.{S} Ф |
| лужење — додаде госпођа. — Само, никоме да не причате <pb n="196" /> о оваквој веридби.{S} Ја ћ |
| све из кујне.</p> <p>— Куварица не сме да регне — прекину га девојка. — ’Ајд, загрли ме... не |
| у.{S} Тај тип се буни против власти, не да би је начинио бољом, него да је дочепа у своје шаке. |
| једно бескрајно задовољство које се не да описати, како каже чâ Јанко Веселиновић.</p> <p>У ов |
| то страшније од увреде, нешто што се не да избећи и што ће га пратити вечито.</p> <p>— Не покуш |
| ивота, усамљено биће што се ни с ким не да да удружи, идеалиста који ради само на крупно; гледа |
| ли</hi>. <pb n="86" /> Публика се стане да надмеће ко ће више знати на памет тих његових бунтов |
| најслађи, кад би уграбио од своје жене да седне за кујнски сто и једе што прво дохвати.{S} Али |
| елосипедско друштво, утицао код општине да се праве вештачки бунари, поправљао женама машине, д |
| нашем говорном језику тако фамилијарне да им често говорник готово не схваћа прави смисао.{S} |
| ећ толико пута до знања да он има од ње да се учи.{S} Поред тога, бојао се да не начини какав и |
| о, коме су припадале крштеница, уверење да није жењен, остале сведоџбе, радио марљиво за своје |
| за какву акцију, треба му читаво решење да уђе у дућан и купи какву ситницу, а прелази преко ос |
| чи.{S} Куварица је стишавала близнакиње да се не деру пред његовом собом.{S} Собарица је намест |
| мирно.{S} Нека вас петао узалуд опомиње да је дан свануо...{S} Нимфе ће радити посао робова!"</ |
| им друговима.{S} Седала је у прве клупе да би професора чула што боље.{S} Уписала је и часове к |
| шибају волове, а човек не зна кога пре да пожали: те људе или ту стоку.{S} Јадно место где се |
| едео наш живот.</p> <p>— Ја хоћу најпре да учиним све што могу други.{S} Оно после... то ће бит |
| и човек.{S} Чинило му <pb n="280" /> се да би у њој нашао оно нешто неодређено што је вечито тр |
| што је хтела, свађала <pb n="128" /> се да се кућа орила од њене вике.{S} Време јој је пролазил |
| S} Ипак, корачала је даље.{S} Надала се да ће се сакрити.{S} Подржавала ју је храброст лопова, |
| методици, глас јој је дрхтао, бојала се да њена другарица не сазна шта о овом узбуђењу које је |
| рце стезало се од бола.{S} Заклињала се да ће се сва предати нези око болеснице, да неће одмица |
| за свакидашње кућне ситнице, трудила се да се сети лица чија се имена спомињу, мешала се са вар |
| топло.{S} Једна црвена буба трудила се да се успење уз један камичак. <pb n="76" /> Стаде посм |
| адве широке царевине мисли и трудила се да их разуме обе и да их помири.{S} Говор њеног земљака |
| ика ради на свом образовању и спрема се да буде велика и мила сарадница на препорођају родног к |
| искреност своје другарице.{S} Упита се да Каја није суревњива што се она познаје са њеним срод |
| се посвети бризи око оца.{S} Труђаше се да накнади домаћицу кући.{S} Мела је собе, пропирала ру |
| шњости који гледа своје књиге, труди се да одговори свима дужностима, води бригу о дневним потр |
| да ће се вечерас навратити.{S} Боји се да не пређе у запаљење.</p> <p>— Збиља?{S} Запаљење ниј |
| Кад разговарам овако с вама, чини ми се да присуствујем. неком концерту, где хиљаде пријатних и |
| ешто охладнео према мени.{S} Чини ми се да ме избегаваш.{S} Ти ме више не волиш? — стаде да се |
| чену за школску младеж, одушевљавати се да се појави у Чачку са бурским шеширом, подгрејавати б |
| широко о примени електрике, трудећи се да га својим здравим разумом схвати што боље.</p> <p>Ме |
| .{S} И две се жене загрлише, трудећи се да утеше једна другу.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| за, живела са децом, скромно, тешећи се да то неће увек тако трајати.{S} Имала је четири детета |
| жем, жено — рече Матовић, спремајући се да легне.{S} Деца су била већ заспала.{S} Бела тако ист |
| ају се многе излишности.</p> <p>Реши се да отпутује још истог дана у Чачак.</p> <p>Мајчина боле |
| ао, чак и кровови од кућа чинили јој се да је поздрављају пријатељски, а она није могла отићи с |
| Сумња је уједе за срце.{S} Учини јој се да тоне, да се земља сурвава под њом, да околне планине |
| и.{S} Вишњу обли румен.{S} Учини јој се да то види на неком другом створењу.{S} Окрену се по со |
| шта.{S} У једном тренутку учини јој се да ће се успавати.{S} Али ју је јастук жуљао, обузимала |
| празнина.{S} Губећи њега, чинило јој се да се губи све око ње.{S} И она сама се губи, нестаје ј |
| авала кадгод је могла.{S} Чинило јој се да је она крива за његову несрећу.{S} Тешко јој је било |
| авале су велике идеје.{S} Чинило јој се да је поново рођена.{S} Слободно је могла доћи кући, сл |
| е осећала прве године.{S} Чинило јој се да је не предусрећу са збиљом коју је она донела.{S} Ђа |
| днијег света на улици.{S} Чинило јој се да је све било весело, шалило се много, на лицима није |
| болело.{S} Куд се окрене чинило јој се да је нешто прати у стопу, нешто хладно дува за њен вра |
| ултат слободног размишљања.{S} Бојим се да младића није засенуо мој положај, а он на то не треб |
| д ње да се учи.{S} Поред тога, бојао се да не начини какав испад, имајући већ извесна искуства |
| ако ће јој писмо доставити.{S} Бојао се да јој не направи нове непријатности код родитеља, код |
| , изналазио утешне разлоге, заклињао се да се то десило без његовог знања, да је био жртва глуп |
| против реакционарних власти, трудио се да у своје законе унесе што више гарантије да власт не |
| што од своје службе у војсци, трудио се да надокнади дамама оскудицу у каваљерима и био је заис |
| а не видећи своје драгане.{S} Трудио се да не мисли на њу.{S} Хтео је да је заборави.{S} Њена с |
| е ми је пошло наопако.</p> <p>Трудио се да не изгледа бедан, али неки пркос против самог себе т |
| расцеп.{S} Та прилика дође.{S} Имало се да се реши да ли ће група учествовати у митингу које је |
| {S} Чедомир се љутио.{S} Дешавало му се да проведе по неколико дана не видећи своје драгане.{S} |
| се бркале. <pb n="294" /> Чинило му се да је прочитао у некој врло рђавој књизи све што би мог |
| м се дао на посао.</p> <p>Учинило му се да се остварио његов велики сан.{S} Живот многољудног г |
| рвог празника.</p> <p>Споразумели су се да венчање буде на јутрење, у најужем кругу пријатеља.{ |
| ата ће доћи... тата ће доћи... је л’ те да ће доћи?...</p> <p>Госпођа Матовић се такође придруж |
| да држи под присмотром обе девојчице те да тако олакша посао <hi>јадне мајке</hi> — како је гос |
| . — Али нисам ја ко је ко.{S} Нећу дете да ми се мучи по паланкама.{S} Доста <pb n="262" /> сам |
| тако љубазни према мени.{S} Зар мислите да ја не умем ценити толике пријатељске услуге, поклоне |
| пратити вечито.</p> <p>— Не покушавајте да се браните.{S} Већ ми то причају одавно.{S} Али ја д |
| {S} Оно од чега треба да се бојиш јесте да не будеш... као ја, несрећна за увек.{S} И упамти, с |
| ри равне долове,</l> <l>Да видиш шта ће да никне.</l> <l>Ако ти никне лудаја,</l> <l>За мене мл |
| т, смрт, љубав, отаџбина, брак престаће да вам буду мислене именице.{S} Али не бојте се, не беж |
| е све то срушило јер „тај зликовац неће да учи“.</p> <p>Радоје побеже од очеве куће у неко село |
| испита на врату.{S} Глава ми бучи, хоће да прсне.</p> <p>— Знам, знам.{S} Ја мислим на твоје ис |
| о.</p> <p>— Три дана нам говори да хоће да се убије — умеша се један надничар са самаром пуним |
| ренутцима живости изгледале као да хоће да искоче из главе, обучен нешто немарно, са краватом к |
| бе слепочнице, које су биле као да хоће да прсну, а прстима затеже косу тако да осети како му с |
| ема.{S} Она није довољна жени која хоће да буде на висини свога времена — одговори Вишња и погл |
| .. испросио Швабицу.{S} Тетка-Ката хоће да се изеде од муке.</p> <p>— Што је узео Швабицу?</p> |
| /p> <p>— Времена се мењају.{S} Све хоће да је модерно...{S} Дакле, ти кажеш да причекају?</p> < |
| ли, претпостављали су девојке које хоће да се шале, које допуштају да се задиркују.</p> <p>— Хл |
| лику дињу. — Дао Бог па родиле, те хоће да и ти окусиш... „Знам, вели, да их се Вишња зажелела |
| разумеде младића.{S} Помисли да он хоће да каже како не двоји брак од љубави, или тако нешто, т |
| ра њу и њен венац са жаљењем и као хоће да јој каже:</p> <p>— Тако ћеш и ти свенути, неудата, о |
| седне у клупу, професор говори, ко хоће да бележи, он бележи, а ко неће, онда то толико.</p> <p |
| ачи праве дечје наклоности.{S} Ако хоће да учи школу, нека учи, а ако неће, значи да није за њу |
| од платна.{S} Тражио је од жене и деце да пазе на одело.{S} Жена му је имала тепелук од дуката |
| олакша себи, тражећи које љубазно лице да се разговори, да одахне, да живи.{S} Његови стари <p |
| за кување, долазиле су оближње раднице да однесу кући врућ ручак, кокетовале простачки гримаса |
| о по целом небу, па жеже.{S} Нигде тице да се чује.{S} Биље зри.{S} Вишња је спустила завесе.{S |
| да си се вратила кући.{S} Тетка ми рече да ниси долазила.{S} Знаш ли колико је сати?</p> <p>— И |
| знаје се како је села.</p> <p>— Ти рече да долазиш чешће овде? — упита га она.</p> <p>— Да.{S} |
| о изненађење код куће.{S} Мајка му рече да му сестру проси Вићентије Симић, секретар суда.{S} Б |
| поново зграби будак, замахну њиме, поче да копа, па се онда заустави, као да виде да је то узал |
| .</p> <p>Пошто је распремила собу, поче да помаже око ручка.</p> <p>— Остави то, Вишња — рече ј |
| p> <pb n="234" /> <p>— Али, тата — поче да се брани девојка. — Ко ће кућу водити, ко ће децу на |
| пространо као свет.</p> <p>Девојка поче да размишља хладније.</p> <p>— Ја сам била неправична п |
| да седне, посади му се у крило, па поче да барата по његовом столу.{S} Под руку јој дође свеска |
| се пролеће не дочека.{S} С јесени поче да пада киша.{S} Падала је из дана у дан.{S} То не беше |
| о, па му предаде целу радњу, а сам поче да сади лук преко лета, зими пак да зева у оближњој мех |
| тварала у сузу.{S} И суза за сузом поче да се ниже, као ђердан, низ образе девојкине, лагано, к |
| секу...</p> <p>— Као сир!</p> <p>— Јуче да сам умро — говорио би какав старији човек — па да су |
| јој уз лице.</p> <p>Они обоје покушаше да не кажу истину.{S} Девојка је грицкала доњу усну, ка |
| S}Осети да му се гуша стеже, очи почеше да га сврбе, и њега обузе луда, болесна жудња да рашири |
| самаром пуним цигаља. — Вели, неће више да носи цигље... то му је испод достојанства!</p> <p>— |
| >Тек после дуге ћутње, уста се отворише да изговоре неколико баналних речи.</p> <p>— Ти си без |
| нања, да је био жртва глупог случаја, и да... на крају крајева, он њу воли још, њу једину, њу с |
| зи, у влажном хладу лозиног зеленила, и да је гледа, <pb n="222" /> посматра њу и њен венац са |
| својим рукама, као тврдица златнике, и да се свети, да руши, да обара.{S} Заставници прогреса, |
| доказује колико је већ велика девојка и да су јој нашли момка.{S} Отац јој је поклонио часовник |
| Јавила му је само повод свога одласка и да се неће враћати до јесени, пошто ће се предавања уск |
| боже, болесна, да ти школа није тешка и да не оскудеваш у чему.{S} Волела би да те види, па дођ |
| угог.{S} Он је мислио да се она удала и да није ништа сачувала од спомена на њихово познаство.{ |
| усуди да се успротиви њеним разлозима и да наведе противне мисли које су јој од синоћ лутале по |
| осећања, да се одриче својих мишљења и да се вечито повлачи у себе, те му је ваљада због тога |
| га Лазаревићева избегава намерно, па и да му пркоси.{S} Његова је душа патила, његов понос је |
| е мисли и трудила се да их разуме обе и да их помири.{S} Говор њеног земљака био јој је ближи, |
| очека љутито лице њеног оца или мајке и да му, уз заслужени прекор, покажу врата.{S} Долазила м |
| зе луда, болесна жудња да рашири руке и да завапи гласно.</p> <p>— Имате ли мало хартије?{S} Тр |
| другом, него тако... ради саме власти и да је држи у својим рукама, као тврдица златнике, и да |
| примети?{S} Да ли покуша да га спречи и да му улије храбрости, кад му примети:</p> <p>— Ти прет |
| се брак раскинути.</p> <p>— Да чекам и да поновимо целу нашу историју из почетка!</p> <p>— Нем |
| Јасно јој је било да он није више њен и да то не може бити.{S} Али се она надала да ће наћи нек |
| бежи општим људима: да благо ти будет и да долгољетно поживиш на земљи...{S} Да постоји рај сва |
| ечери да је Илић запросио Белину руку и да је она, као мајка, дала свој благослов, па је поглед |
| мрзети <pb n="49" /> девојачку школу и да ће пред Чедомиром прокритиковати његове идеје.</p> < |
| е сазидана да буде уточиште свију њих и да се сваком члану породице нађе на невољи.{S} Али млад |
| и да не оскудеваш у чему.{S} Волела би да те види, па дођи ако можеш, а ако ти школа не допушт |
| мрк.{S} Да је то било ново, изгледао би да се увио у тробојку какве црначке републике.{S} Време |
| еко Саве.{S} Све се запали.{S} Рекао би да се светлост сјури с неба бујицом.{S} Многобројни про |
| би је човек видео први пут, помислио би да је горда и надута, али, у иоле познатијем <pb n="104 |
| у Илића. — Ко ме не познаје помислио би да и ја пушим!</p> <p>— Не пушиш никако?</p> <p>— Једна |
| итика.{S} Необавештен човек помислио би да се налази на прагу револуције, али се сви ти говори |
| јало неко време.{S} Изненадно осетио би да га нешто вуче к њој.{S} Хиљада ствари, блиских тој д |
| половином своје душе, и обећавала себи да неће мрзети <pb n="49" /> девојачку школу и да ће пр |
| амнаест <pb n="178" /> година — настави да се љути против жене. — Батине!{S} Батине!{S} Батине |
| де душа само додирне душу, па је остави да сања започети сан, и пољупци где тело дише дахом дру |
| заборављају своје мртве, а зар ми живи да се заборавимо?{S} Ти нарочито, Вишња... ти си још ув |
| ади у његову главу, она се тако угњезди да је ни сами ђаво не би могао отуд ишчупати.{S} Ништа |
| и није требало много вештине па да види да је та животиња одличног соја: високе ноге, развијене |
| о у стању пијана човека који добро види да прави глупости, а продужава и прави их нове, све му |
| чизмама на ногама. — Еј, Милисаве, ходи да ти представим моју најмилију другарицу...</p> <pb n= |
| седе код <hi>Златног Крста</hi> и тврди да ја личим на њеног сина који је умро као питомац Војн |
| де се вратити.{S} Али га госпођа понуди да се одмори.</p> <p>— Напољу је још велика врућина — р |
| говорила, те се њена другарица не усуди да се успротиви њеним разлозима и да наведе противне ми |
| и лањски снег!</p> <p>Мајка се не усуди да обнови прекор, већ погледа плашљиво у свога мужа.{S} |
| гађаји не узму други обрт, те се одважи да удари на главну ствар.</p> <p>— Ти га волиш, дакле? |
| , као човек који губи равнотежу и тражи да се за шта ухвати.{S} Жабе су крекетале, попци и скак |
| — Тата нема ништа против.{S} Само тражи да свршиш школу.{S} Дотле нам иначе треба времена око д |
| p> <p>— Синоћ сам читала у једној књизи да има створења која уђу у наш живот једног дана, заузм |
| ушима.{S} Обузимали су га чудни осећаји да цепа, да мучи, да се свети на тој девојци која му се |
| јер се стално налазе у недоумици: да ли да гласају по свом убеђењу, <pb n="278" /> па да оборе |
| е епохе.</p> <p>Вишња се промисли да ли да му каже праву истину.{S} Најзад рече:</p> <p>— То ни |
| е увек нешто.</p> <p>— Шта мислиш да ли да пишем детету у Београд?</p> <p>— Њој ће бити свакако |
| и нас који га нисмо имали.{S} Знате ли да је то била грдна разлика између робијаша и робијаша, |
| ладно, готово опоро:</p> <p>— Хоћемо ли да се вратимо?</p> <p>— Зашто? — чудила се Вишња.</p> < |
| ојем и још неколико девојака. — Знаш ли да си села у вилинско коло?</p> <p>— Кажу — додаде друг |
| ="90" /> <head>VIII</head> <p>— Знаш ли да се Љуба Ћопа вратио са села — рече Зарија Чедомиру.< |
| а.{S} Бар смисли шта хоћеш.{S} Хоћеш ли да будеш виђен?{S} Онда критикуј туђа дела, не стварај |
| кога се метну, несрећнице?{S} Хоћеш ли да свет показује прстом на тебе, луди створе?</p> <p>— |
| у Београду — рече јој Аница. — Хоћеш ли да идемо?</p> <p>Тада се и по четврти пут глог белио, л |
| земаљско задовољство.</p> <p>— Хоћеш ли да будеш моја жена? — упитао је он.</p> <p>Њене руке за |
| ролазио улицом, старији су се утркивали да га поздраве, а деца се загледала у њега, као у чудо. |
| <p>Шетали су по школском трему и чекали да се отвори библиотека.{S} Распуст се приближавао крај |
| били леп пар.{S} Људи су се заустављали да их гледају.{S} Већ се примицало вече кад се нађоше н |
| а несвесно, осећао да је он сувише мали да би могао припомоћи тој промени.{S} И још нешто.{S} М |
| ткве стругане!...{S} Ми смо сувише мали да му будемо пријатељи или непријатељи.</p> <pb n="93" |
| >— Муке сам видела док су моји пристали да се вратим у Београд.{S} Тата још којекако, али мајка |
| х, или кад би коме малом јаднику успели да напакосте.{S} Било је у колегијуму много нечег женск |
| Обреновац, нашли су једну клупу и сели да се одморе.{S} Место је било као створено за састанак |
| екујемо од даљег живота, а што би хтели да сазнамо и улепшамо као у бајци.{S} Јесења ноћ ју је |
| е министра који не дели то мишљење, или да гласају против свога убеђења па да сачувају министра |
| наше срце па да живимо као старци, или да умремо млади слушајући своје срце.{S} Ја сам изабрао |
| и имамо да бирамо између ово двоје: или да убијемо наше срце па да живимо као старци, или да ум |
| а, загонетака решено.{S} Ми смо мислили да долази тренутак кад ће наука открити велику тајну, о |
| м, највише волим.</p> <p>Она га присили да седне, посади му се у крило, па поче да барата по ње |
| несени у своју лепоту, они нису осетили да је нестало лепог дана.{S} На земљу је била пала нека |
| какав старији човек — па да су ми рекли да ће неко раскопавати онај крш, не бих му веровао да м |
| вне речи за нашу земљу где нико не воли да се пашти, чак ни за своје задовољство!{S} Препирали |
| {S} И кажем јој ја да се чува.{S} Мисли да јој је још осамнаест <pb n="178" /> година — настави |
| Бела рђаво разумеде младића.{S} Помисли да он хоће да каже како не двоји брак од љубави, или та |
| ле наше епохе.</p> <p>Вишња се промисли да ли да му каже праву истину.{S} Најзад рече:</p> <p>— |
| зеше му стипендију.{S} Били су пронашли да се вратио без одобрења владе, или тако нешто.{S} Раз |
| Ето, ја сам провинцијалац, а изгледа ми да се овде нема већег осећања удобности, лепоте, <pb n= |
| ора.{S} Он јој преписа нешто, и рече ми да ће се вечерас навратити.{S} Боји се да не пређе у за |
| да начини сунцобран од тиквена листа ни да састави монограм за мараму.{S} У осталом, то је Радо |
| ојих сам очекивао добра беху неспособни да ми га учине, а они од којих сам очекивао зла, најзад |
| што се крвавило.</p> <p>— Да је и мени да изађем некуд — рече му Бела једног дана кад тако ост |
| орити се против онога за што су уверени да је рђаво и опасно. „Остати на власти" постаје им јед |
| ли и ти постати министар?</p> <p>— Зини да ти кажем! — трже се стари господин, па пређе на свој |
| ај удаљи. — Боже мој!{S} А мени се чини да је то било тако далеко... даље него детињство.{S} Шт |
| ростран и благ?{S} Да ли се и теби чини да нас она, кроз ниске гране својих врба, позива на вел |
| свежег пољског цвећа.{S} Вишњи се учини да нешто живи ту у лози, у влажном хладу лозиног зелени |
| већ тим питањем бави, али јој се учини да поред све користи што ће видети отуд није отмено гов |
| лепо, као дотле.{S} Тек што му се учини да се Овчар и Каблар завијају неком маглом.</p> <p>Друш |
| ругарицу Милеву, па је даље писао Вишњи да се не љути, да дође на свадбу ако може.</p> <p>— Нек |
| емо негде заједно!{S} Имам много ствари да ти кажем, да ти изложим што сам наумио.</p> <p>Вишња |
| , умочио перо.{S} Имао је толико ствари да каже!{S} Дани су пролазили, а перо је висило непомич |
| док се није задржао у Повлену, у намери да хајдукује, али се ту оженио и окућио.{S} Илићев деда |
| рио се неколико пута перорезом у намери да се убије.{S} Ово је учинио на улици пред самом грађе |
| министар кад му жена саопшти те вечери да је Илић запросио Белину руку и да је она, као мајка, |
| чи поново.</p> <p>— Три дана нам говори да хоће да се убије — умеша се један надничар са самаро |
| ћи пре него што зађе.{S} Каткад се деси да његова кугла пада баш за оним димњаком од стругаре, |
| стрпљења.{S} Ти ћеш успети.{S} Треба ти да створиш коју везу...</p> <p>— Која вајда!{S} Они од |
| ругаш?</p> <p>— Не, Илићу.{S} Кажем ти да имаш стрпљења.{S} Ти ћеш успети.{S} Треба ти да ство |
| ји месец свршиће школу.{S} Неће требати да се мучимо око мираза.{S} А што су млади?...{S} Шта и |
| аница.{S} Скупи их и стаде прелиставати да уђе што боље у предмет.{S} Он их је почео у Паризу, |
| м трвењу.{S} Народи око нас неће чекати да ми добијемо времена.{S} Мораће се журити...{S} А ви, |
| за конвенционални брак, и ђаво ће знати да ли ћеш шта сачувати од онога што сам ти говорио?</p> |
| тивника <pb n="295" /> није хтео читати да не губи време.</p> <p>Међутим, последњих година, јач |
| колу.</p> <p>— Па зар ћете сад пристати да седите докона? — примети младић нешто ауторитативно, |
| </p> <p>У једном тренутку, неко примети да се нешто црно гиба на таласима.{S} Донесоше чакље, а |
| оси <pb n="70" /> најбољу земљу и прети да једног дана збрише целу варош.{S} Међутим, она нам н |
| уше изненадним сјајем.{S} Да ли се сети да је у тој улици први пут видела свога драгана са њего |
| </p> <p>Хтеде још нешто рећи, али осети да му глас дрхти.{S} Једно јато врабаца крештало је лев |
| ори девојка узбуђено.</p> <p>Илић осети да је сад дошло оно велико, оно страшно, језиво што је |
| очима, како све иде у пропаст.{S}Осети да му се гуша стеже, очи почеше да га сврбе, и њега обу |
| из гимназије што је доказивао катихети да природне науке побијају науку хришћанску.</p> <p>Њег |
| ралу под Овчаром.{S} Ускоро ћу отпочети да говорим с неким пријатељима...{S} Теби првој о њој к |
| имају право.{S} Можда је узалуд тражити да се животу да̑ вредност у људском смислу речи.</p> <p |
| њега.{S} Како би иначе могла продужити да живи!{S} У Млави су ретки Илићи.{S} И дани су пролаз |
| им што више није наше?{S} Зашто пустити да дани и године пролазе?{S} Јер младост иде, брже него |
| воље де се ради нешто велико, смелости да се кида са свиме што је старо, штетно, устојало.{S} |
| је нечег новог, разонођења, могућности да се крене једним новим путем којим дотле није био про |
| и његова жена нашли су увек могућности да задовоље Белину жељу: купе јој пајаца са звонким пра |
| <p>Радоју се свиде тај одговор, заусти да то каже, кад песма одјекну поново.{S} То су се надпе |
| рестоница у Европи.</p> <p>Вишња заусти да нешто дода, али је већ млади човек падао у ватру грд |
| , господин-Илићу?</p> <p>Чедомир заусти да каже онако како је осећао:</p> <p>— Ја сам одсудан п |
| старинској цркви.</p> <p>Вишња га пусти да говори.</p> <p>— Само треба претворити речну снагу у |
| кад ти једног дана твоја срећа допусти да мислиш и на оно што је прошло, сети ме се по ономе ш |
| се пустиле из школе, Вишња хтеде избећи да са Кајом иде кући.{S} Али је она не пусти испреда се |
| он је трошио своје младе године радећи да буде достојан поверења које ће му се некад указати.{ |
| отиви се том предлогу одлучно, наводећи да социјализам не пориче <pb n="108" /> народност, а сп |
| дати, бежао је од своје среће, мислећи да трчи за њом.{S} Није прошло ни неколико минута, а он |
| {S} Чедомир натуче шешир на очи, хотећи да одагна ова привиђења.</p> <p>— Матовић ће имати вели |
| ећан у кући, он је лутао по читаве ноћи да олакша себи, тражећи које љубазно лице да се разгово |
| глади између две гомиле сена, не могући да се реши коју да изабере.</p> <p>Идеални егоист који |
| рављака? — па продужи пут, настављајући да звижди.</p> <p>По тротоару, с друге стране, ишле су |
| Бела — одговори он, слободно, осећајући да му се срце пуни неким осећајем, који није могао тачн |
| е у кочијаша, па онда у кола, очекујући да у њима види кога од нових, слободоумних министара.</ |
| у близини, те позва свога пратиоца кући да се одморе.</p> <p>Они пређоше пољану у косо, прођоше |
| школе, те предложио својој пријатељици да изађу у шетњу негде даље него што се то могло после |
| шлошћу.{S} Дала је реч својој другарици да јој проводаџише за прву прилику која им се допадне.{ |
| а промаја ударила.{S} И говори ја стоци да се угледа на ову Швабицу преко пута, па да пере једн |
| То разочарење ју је утврђивало у одлуци да не допусти свом обожаваоцу задовољство љубакања.</p> |
| учи школу, нека учи, а ако неће, значи да није за њу, па ће гледати друга посла.{S} Шта је мен |
| аш.{S} И кад ти говорим овако, не значи да одобравам оно што је раније било.{S} Говорим, јер ме |
| че и девојче —</l> <l>Дај, девојче, очи да ти љубим!</l> </quote> <p>— Како је лепа наша народн |
| де пољубац у једном тренутку, зажелевши да види своју драгану, да је види целу, разголићену, ос |
| Ђавоље Острво.</p> <p>Илић се тада реши да оде сам.{S} У том, одузеше му стипендију.{S} Били су |
| Та прилика дође.{S} Имало се да се реши да ли ће група учествовати у митингу које је грађанство |
| ка игра жмурке с њим.{S} Најзад се реши да се с њом објасни, пре него што предузме какав даљи к |
| устава.{S} Ју, обешењаци, да ми је уши да им извучем — додаде госпођа весело — где су нашли љу |
| ринесе је к срцу са једном жељом у души да сам поцрвене.{S} Ко зна колико осташе тако загрљени! |
| — Ја знам где си била.{S} Не покушавај да ми поричеш: ја сам прошла кроз твоје доба.</p> <p>— |
| ашан смех одјекну долином.</p> <p>— Дај да ти помогнем око венца — рече затим и посади се поред |
| пије, па ако га преко ноћ нестане, знај да ћеш се удати те зиме.</p> <p>Вишња се хтеде подсмехн |
| прича, из прочитаних књига.{S} Дође јој да рече:</p> <p>— Шта је тако важно било у девојачкој ш |
| ла и спуштала испод платна.{S} Дође јој да оде од огледала.{S} Једна суза врцну у њеним очима.{ |
| , да околне планине падају.{S} Дође јој да викне:</p> <p>— За име Божје, погледајте!...{S} Проп |
| клара на Сави до Малих Степеница; немој да се стидиш.{S} А сад прими много поздрава од твојих д |
| да се врати, па пази, Младене.{S} Немој да се мангупираш.{S} Него учи.{S} Иначе, право ћемо те |
| " /> <p>— Матора сулудо!</p> <p>— Немој да ми вређаш мајку — умешала би се Бела. — Иначе...</p> |
| ри песницом по њушци.{S} То је био знак да се крене.{S} И он пође, вукући се, климајући десно-л |
| м поче да сади лук преко лета, зими пак да зева у оближњој механи.</p> <p>Посао пође на боље.{S |
| рхизма и вртоглавице, он је осећао ипак да му све више препрека спутавају корак у напред.</p> < |
| девојци у истом уздржаном тону.{S} Чак да је и могао од њеног оца и њене куће, он не би смео п |
| у мржњу против њега.{S} Обедише га чак да је несавесно руковао с друштвеном имовином, јер се у |
| ело, готово голо.{S} Он не би био човек да је могао мислити на шта друго.{S} Плима страсти плав |
| вот.{S} Он вреди толико колико му човек да̑ вредности.{S} Као што видиш, нешто релативно...{S} |
| ослобођене свих предрасуда, жена-човек да се тако изразим.{S} Угледајте се на Рускиње, које су |
| л! — поче <pb n="152" /> Илић први, тек да би прекратио мучну тишину.</p> <p>— Је л’? — одговор |
| Љута?{S} Зашто? — упита је младић, тек да се нешто каже.</p> <p>— Зато што сте ме пољубили — о |
| рчину, требао је један тренутак, па тек да види где се налази.{S} Ову приземну собицу испуњавао |
| ли девојка, лево од њих, у фабрику тек да се сакрије од полицијског надзора ?{S} Није ли сусед |
| за сељаке.{S} Та црква је једини сведок да је Чачак постојао пре нас.{S} Чуо се топот опанака, |
| сила је Вишња непрестано.</p> <p>— Имам да ти кажем мој живот за ове последње године, да ти каж |
| упита га она дрхтаво.</p> <p>— Не знам да ли се сећаш... оног дана кад смо се састали после ду |
| {S} Он је певао:{S} Ја се смејем, морам да се смејем — Бог је реко: морам да се смејем.</p> <p> |
| морам да се смејем — Бог је реко: морам да се смејем.</p> <p>Ти састанци су Илића разнежавали и |
| сам видела на скупштини.{S} Мислила сам да си се вратила кући.{S} Тетка ми рече да ниси долазил |
| омислио је озбиљно:</p> <p>— Уверен сам да би га она пољубила само да види како је то кад су бр |
| за мирна човека, али видиш, ја се питам да ли у мени не живи неки скривени ђаво.{S} Ах, како са |
| } Није се могао задовољити више чекањем да будућност донесе или не донесе, нови друштвени склоп |
| {S} Окрену се од улице с тврдим решењем да је више не види.{S} Поглед му се заустави на зеленом |
| Ја нисам попуштала.{S} Запретила сам им да ћу их оставити, да ћу их се одрећи.{S} Јест... „Одре |
| поља, најлепша на свету, а ја се кладим да је она најружнија престоница у Европи.</p> <p>Вишња |
| пали лулу, па додаде:</p> <p>— Ја радим да убедим људе у потребу да се поново почну послови.{S} |
| ински човек сам и ја, па опет кад видим да је нешто боље, што да не радим тако!...{S} Звао сам |
| и Вишњина мајка. — Ја јој једнако велим да изађе у друштво, да се разоноди, а она неће, <hi>шту |
| т као минут.{S} И ја се само Богу молим да заустави то време, да се не живи тако брзо.{S} Хоћу |
| pb n="72" /> од самог срца. — Ја мислим да подигнем једну такву централу под Овчаром.{S} Ускоро |
| одби младић скромно.</p> <p>— Ја мислим да је то могуће, то ће бити врло корисно, и, надам се, |
| сад звонио поузданије. — Али не мислим да се ту зауставим.</p> <p>— А шта можеш друго?</p> <p> |
| ознат онај Ибзенов јунак, Улфхај мислим да се зове...{S} Келнер, један полић!{S} Ето, такав тре |
| ес, у човечанство.{S} Не могу да примим да је васељена створена ради гомиле глупака.</p> <p>Дев |
| ротив, ја сам имао прилике да се уверим да је он диван материјал, ја сам сигуран да је наш свет |
| орских сувата и са наслеђеним искуством да Србија, за све што има, има да захвали само своме се |
| </p> <p>— Шта ми имамо још једно другом да кажемо? — пркосила је Вишња непрестано.</p> <p>— Има |
| својим пословима.{S} Решавао се с муком да је остави.{S} Једанпут се толико задржа да га газда- |
| н, тако одвратан да склопи очи са жељом да умре.</p> <p>— Пријо? — закрешта женски глас однекле |
| осек који не смемо напуштати под казном да се не преврнемо.{S} Као што не можемо неговати помор |
| се не виде с Кајом.{S} Она хтеде по том да надокнади своју срећу, да види, <pb n="246" /> да по |
| озрење, осуду.{S} Њој није падало на ум да се запита: какве су оне, те жене, те девојке од који |
| а се срушила.{S} Никоме није пало на ум да је диже.{S} Полиција је само дошла, учинила увиђај и |
| јаче него што је он био уопште способан да вели, лудо, смртно.{S} У том тренутку је имала право |
| Али је живот чудан, комшија, тако чудан да ја не знам сигурно шта бих рекла...</p> <p>— Не, то |
| се осећао крњ, сакат, јадан, недостојан да живи.{S} Он није видео да сви око њега имају свој кр |
| естале.{S} Најмањи повод био је довољан да не говоре.{S} Ћуте по неколико дана.{S} Гледају једн |
| буџет <pb n="261" /> не би био довољан да заштити народ од леда и метиља!{S} Матовић признаде |
| ногу.{S} Они су ишли даље.</p> <p>Таман да се спусте низ једно брдо, кад ветар скиде Вишњи шеши |
| тених обрва, присебан потпуно и спреман да прими што има да дође.{S} На отвореним вратима стаја |
| псовка.{S} Један сељак, прљав и исцепан да би га у другој земљи ухапсили, терао је своју кобилу |
| наство.{S} И, он није био никад сигуран да га она озбиљно воли.{S} Он није био приметио дубоки |
| а је он диван материјал, ја сам сигуран да је наш свет добра раса.{S} Само му треба поуке.{S} О |
| Он јој се учини одвратан, тако одвратан да склопи очи са жељом да умре.</p> <p>— Пријо? — закре |
| ј је почивао отмен умор, који је требао да покаже свету колико сирота жена има посла око спреме |
| изучио је сеоску школу, па је покушавао да продужи гимназију, свршио два три разреда, после сту |
| ва промена.</p> <p>Чедомир је покушавао да се објасне.</p> <p>— Не, никако... ја нисам престао |
| је скинуо шешир и нагнут лако, очекивао да му девојка пружи руку.{S} Она му је пружи, па стрецн |
| помену.{S} Што је онда толико наваљивао да се <pb n="255" /> опет виде?{S} Шта му је сад девојк |
| S} Он је видео само себе, те је веровао да би с њим трпело и све друго: његови ближњи, друштво, |
| међу Белиних родитеља.{S} Он је веровао да су његови односи с девојком дубоко скривени, те је с |
| безмало, мрзео своју драгану и веровао да га она мрзи.{S} Сваки њен покрет који није ишао у пр |
| раскопавати онај крш, не бих му веровао да ми је из очију испао!</p> <p>— Ту смо се крили од Ту |
| лоћу.{S} Директор га је звао, саветовао да подеси своје понашање према утврђеним правилима, каж |
| то рећи још раније.{S} Али нисам могао да ти кварим задовољство.{S} Него, враћај се у Београд, |
| свога стола, уредио краватну, погледао да ли су му нокти како треба, па одлазио на ручак, пењу |
| ела и Чедомир.{S} Па и Чедомир се дизао да иде, да му се не би приметило што остаје на само са |
| да му се лице није видело јер се бојао да јој га покаже.{S} Да ли то Вишња <pb n="282" /> прим |
| он свима слабостима простог народа, као да су у њему васкрсавали <pb n="3" /> претци његове мај |
| га кроз сузе, као да га је жалила, као да је жалила себе, као да је жалила њих обоје.</p> <pb |
| му се из груди, а глава му клонула, као да је неког дуго грлио, љубио.</p> <p>Кад би се Вишња з |
| ских столова, по суседним авлијама, као да су и оне хтеле побећи од куће.{S} У салону су остаја |
| во срце уздрхтано лупало у грудима, као да се дешавало нешто што ће изменити цео његов живот.{S |
| , јачи од топа, страшнији од грома, као да се земља прецепи.{S} Ускоро затим залупа улицом општ |
| је, она је избегавала ова миловања, као да је осећала да се цела љубав не састоји од пољубаца.{ |
| тни.</p> <p>Не чу се реч објашњења, као да све обузе језа од нечега кобног, надприродног.{S} Ра |
| гао у томе тренутку, мек, треперав, као да се одваљивао <pb n="72" /> од самог срца. — Ја мисли |
| а је жалила, као да је жалила себе, као да је жалила њих обоје.</p> <pb n="161" /> <p>— Ми бисм |
| егову главу и гледаше га кроз сузе, као да га је жалила, као да је жалила себе, као да је жалил |
| ишња се стресе.{S} Образ је заболе, као да ју је Чедомир ујео.{S} Она се диже нехотице и рече:< |
| зелена, а сад се белела од прашине, као да никад није била бојена.{S} Студент обриса пажљиво се |
| глупака.</p> <p>Девојка стеже усне, као да тражи снаге, па настави;</p> <p>— Кад сумирам све шт |
| згледале тако далеке, бледе, ситне, као да се нису њој десиле, већ их чула из прича, из прочита |
| ма, и она се журила школи све више, као да ју је тамо чекао лек тој грозници.</p> <p>У школи је |
| књигу, баци је у угао иза себе, и, као да је хтео утопити своје мисли, он се предаде загрљају |
| гом створењу.{S} Окрену се по соби, као да се бојала да не буде примећена, па се опет загледа у |
| поче да копа, па се онда заустави, као да виде да је то узалуд, наслони се на дрвену држалицу |
| пних часовника, па све куца и ради, као да у радњи има стотина срца и душа.{S} Марке су биле на |
| стички корак или каскало господски, као да вози краљевски брачни пар.</p> <p>— Арап!{S} Арап! — |
| за један тренутак, чврсто загрљени, као да су хтели задржати срећу коју су нашли.</p> <p>Из трп |
| год је имао посла с писаном ствари, као да је знао читати и писати.{S} Он је на тај начин давао |
| сунце пржило је београдске голети, као да је сијало из пакла.{S} Илић је имао стан, управо кре |
| аву и није хтео за длаку попустити, као да би се огрешио о један принцип.{S} Он је био сув докт |
| оставља...</p> <p>— Без једне речи, као да нисам жива! — размишљаше девојка, повукавши се из тр |
| S} Не, изгледало му је то пазарлук, као да тргује са кожом свог <pb n="26" /> рођеног оца.{S} Т |
| итницама, као са правим пријатељем, као да се ништа није <pb n="136" /> десило.{S} Други пут би |
| са самим собом.{S} С пуном збиљом, као да то само од њега зависи, покуша да од те две девојке |
| ала с њима, они се забављали с њом, као да он није постојао, као да га никад нису видели.{S} У |
| скоро физичка, и он је терао пером, као да броди морем начињеним од самог миља и заноса, па кад |
| такође и заклони лице оним цветом, као да је хтела сакрити руменило које јој заплами образе.{S |
| али с њом, као да он није постојао, као да га никад нису видели.{S} У њему се појављивала љубом |
| призна, и осмејкиваше се стидљиво, као да је тражио опроштај што је сиромах.{S} Вишња не замер |
| ићка је одлазила такође, и то брзо, као да је виле гоне, а враћала се тек у вече, пуна новости. |
| се као да га је цео свет напустио, као да му нема најбољега што је имао.{S} То осећање прогнан |
| ле су сељачке комисије тако високо, као да је њива засађена смоквом и бадемом.{S} Једна липсала |
| ; изгледа као да је гробље оживело, као да су мртви малочас устали из гробова, да још не знају |
| чин, загрли их обоје и рече весело, као да је наручивала нову хаљину:</p> <p>— Нека сте благосл |
| ала Илићу брзо, без везе, задихано, као да је онај младић Краљ Отац или неки активни политичар, |
| г мужа; чекала их стрпљиво, хладно, као да није жена.</p> <p>Било је пролеће кад је дошла у то |
| луоткривена и дишући дубоко, жедно, као да се подавала млаком ваздуху који се завлачио под рубљ |
| ђа у варошкој штедионици, слободно, као да је у механи;</p> <quote> <l>Ој убава, убава девојко, |
| посвећено цвеће тако силно, чудно, као да се доиста из њега излива дах неког надприродног бића |
| е из својих дупља нешто унезверено, као да је душа стално у послу, зенице грозничаве, занесене, |
| за свадбу у кући Матовићевих мирно, као да се то тиче неке сасвим друге личности; радознало, <p |
| о на крми и терао чамац врло добро, као да му је то <pb n="244" /> занат, а она седела на кљуну |
| а вам кажем — удари гласом Матовић, као да држи предавање — истину не треба крити; треба је пос |
| још једанпут.{S} Она затвори шаку, као да стеже нешто тврдо; затим је отвори полагано, па извр |
| е зна ништа о мени, а ни ја о њему, као да смо туђини.{S} Свакако ми замера јер не зна разлога |
| атим је отвори полагано, па изврну, као да просу остатке, прашину, пепео.</p> <p>— Не говори ми |
| .{S} Девојка је грицкала доњу усну, као да је хтела савладати изненадну жалост која је обузе.{S |
| на темену и управи поглед прозору, као да је хтео себи дати рачуна где се налази и шта се деси |
| ава, и он је њоме махао по ваздуху, као да би боље доказао оно што је говорио.{S} Престао је да |
| сматрала рит, Дунав, светао ваздух, као да је тражила две беле тице.{S} Њихови погледи се сусре |
| е, па онда у кућу, али испод ока... као да га се то ништа не тиче.{S} Редови, млади момци у озб |
| личности; радознало, <pb n="201" /> као да је хтео сазнати како се те ствари догађају.{S} Ослуш |
| усетку.</p> <p>Девојка поцрвене сва као да ју је неко ухватио у нечему недопуштеном.</p> <p>— Н |
| о; на сваком гробу по неко; изгледа као да је гробље оживело, као да су мртви малочас устали из |
| влада у свима пословима.{S} Изгледа као да у целој земљи постоји као осећање општег банкроства. |
| ујање таласа револуције.{S} Изгледа као да идемо у сусрет новог хаоса.{S} Шта се дешава међу ма |
| се указа гомила света, тако велика као да се скупио народ са целе планете.{S} Сви су је гледал |
| век, виши од ње.{S} И млада девојка као да је хтела узети у одбрану свога новог познаника, поди |
| сподин, с нешто раскораченим ногама као да још носи гвожђе, десно његова госпођа, лево Чедомир, |
| уће, а морао је сносити пребацивања као да се њему учинило не знам какво добро.{S} Његова жена, |
| ати му жена. — Дошла Ката данас, па као да се у црно завила, плаче, суза јој сузу не стиже.{S} |
| довољна у сваком случају.</p> <p>Па као да хтеде уверити себе, потврди:</p> <p>— Зашто да не бу |
| и ово, она погледа значајно у Илића као да је хтела сазнати какав су утисак учиниле на њега те |
| рилог његове себичности, тумачио је као да је управљен против њега: било да она не дође на заје |
| положени, измешани.{S} Изгледало је као да су сви српски сталежи послали овде по кога свог пред |
| ветра.{S} Све око њих изгледало је као да се унело, упило у неко надземаљско задовољство.</p> |
| лиза на под.{S} Девојка подиже руке као да се предаје цела безбожном привиђењу које се јављало |
| е су у тренутцима живости изгледале као да хоће да искоче из главе, обучен нешто немарно, са кр |
| е јако обе слепочнице, које су биле као да хоће да прсну, а прстима затеже косу тако да осети к |
| освести се она, и скочи са постеље као да се брани од нечијег насртаја.</p> <p>У соби је било |
| строга.{S} Њеном пратиоцу чинило се као да ти кораци не додирују земљу; украшена многим успомен |
| прецветалог јасмина.{S} Учини му се као да га биста посматра упорно.{S} Не могаде издржати тај |
| е опет на професора.{S} Учини му се као да чује отварање апсанских врата, читање указа о помило |
| ог милог присуства.{S} Чинило му се као да га је цео свет напустио, као да му нема најбољега шт |
| х је хтела сакрити; болеле је.{S} И као да се хтела отрести тих осећаја, рече својој другарици; |
| налетише црне мисли као осице.{S} И као да се хтеде одбранити од њих, он поново обгрли погледом |
| и крај где би почео нов живот.{S} И као да хтеде остварити овај сан, он се обрати девојци, нежн |
| ледао својим чудним сјајним очима и као да се питао да она не тера шалу.</p> <p>— Девојачка Шко |
| шарене главе, брујале једва чујно и као да су јој давале неки знак, звале је к себи.{S} Тада де |
| на би још јача.{S} Сунце се не види као да се растопило по целом небу, па жеже.{S} Нигде тице д |
| и је роваш.{S} Мој ма̑л се развлачи као да је Алајбегова слама.{S} Деца <pb n="235" /> су ми не |
| родужи даље.</p> <p>Имала је утисак као да лута по неком напуштеном месту: све је ту, куће, ули |
| па-Клеопатра.</p> <p>Стари господин као да не чу шта му жена рече.</p> <p>— Све имаш што ти тре |
| разе, на њу целу, њему се привиђало као да иза ње види једну нову варош, испреплетане жице, сто |
| рља је била тако бедна да се чинило као да је примила од својих посетилаца навику да пије, па с |
| , несхватљиве.</p> <p>— Наш Чедомир као да је пао с Марса! — смејала се госпа-Матовићка, која б |
| начинивши десном руком један покрет као да хтеде истргнути нешто. — На сваком кораку, тако рећи |
| д Илић <pb n="51" /> прекину тишину као да се присећао нечег:</p> <p>— Не... не, ти нећеш доћи |
| >Госпа-Матовићка се зарумени у лицу као да је обузе изненадни страх да догађаји не узму други о |
| репталих слабина и очију стакластих као да душа сања неки ванземаљски сан, тело наго, божанстве |
| ри круга изнад места где је пао леш као да га тражи; пуче друга пушка; тица се изви над Дунав, |
| .</p> <p>И овог тренутка, арап је чекао да се кола напуне откопаном земљом.{S} Његова длака ниј |
| игурну учитељицу, невољу.{S} Он је имао да се бори из дана у дан за комад насушног хлеба, те га |
| м, као што рекох.{S} То је што сам имао да вас посаветујем као млађег колегу... ви разумете?</p |
| — заврши он.</p> <p>Илић није ни сањао да се овакви разговори воде између Белиних родитеља.{S} |
| његов сан и мисли.{S} Поново је почињао да живи.</p> <p>— Је ли, зете, ти знаш француски... — п |
| ..{S} Да постоји рај сваки би се старао да што пре умре... <hi>Карт бланш</hi> имају: деца, луд |
| а с малим квалификацијама који је морао да крши леђа пред сваким старијим, да крије своја осећа |
| посету младићеву!</p> <p>Ни сама мисао да је Чедомир поново њен није ју могла утешити.{S} Свој |
| о у души говорило му је да спречи мисао да не иде тим правцем, те је ударао крст на страни на к |
| жу врата.{S} Долазила му је на ум мисао да нађе старог господина, па да му каже све.{S} За то н |
| и о тим простим стварима, на саму мисао да то пише љубљеној девојци, њега је обузимала нека чар |
| чудним сјајним очима и као да се питао да она не тера шалу.</p> <p>— Девојачка Школа може бити |
| А мучно, што је, можда несвесно, осећао да је он сувише мали да би могао припомоћи тој промени. |
| целокупност своје среће, Илић је осећао да ће та срећа било једним, било другим избором изгубит |
| } На саслушању је изјавио да је покушао да изврши самоубиство због тога што му се досадио живот |
| збројани.</p> <p>Сео је затим и покушао да сврши своје дело.{S} У соби је било тихо.{S} То беше |
| .{S} Све је око ње било сиво, тако сиво да се њена црвена блуза у тој прозрачној сивини причиња |
| ли у брзо и потпуно помиловање Јованово да се његово присуство готово осећало у кући.{S} Млади |
| ају.{S} Велика Школа почињала је поново да оживљава.{S} По њеним просторијама су одјекивали раз |
| власти, не да би је начинио бољом, него да је дочепа у своје шаке.{S} И он не жели власт да учи |
| то име остало у публици, сигурније него да је фирма протоколисана код суда.</p> <p>У чокалиници |
| же сачувај.{S} Нашем народу треба много да чита, да се просвећује, да се учи; он је готово цео |
| ност је прошла.{S} Госпођа ће сад много да спава.{S} Довољно је ако се <pb n="184" /> служавка |
| p> <p>— Оставите.{S} Имам вечерас много да учим.</p> <p>Газдарица изађе из собе и рече полако с |
| н, недостојан да живи.{S} Он није видео да сви око њега имају свој крст на леђима.{S} Он је вид |
| рила своме мужу:</p> <p>— Јеси ли видео да сам имала право!{S} Не треба гојити прасе у очи божи |
| урову владу рано осетио.{S} Он је желео да има новаца да би осигурао слободу кретања, да би рад |
| јама.{S} Осећао је да стари, није волео да му се противуречи и давао је честе савете.</p> <p>— |
| тај крај.</p> <p>Млади човек није волео да има посла с војском те пређе на другу страну, где се |
| ије било више школе.{S} Отац није волео да седим докона.{S} Знате, мој отац је прост човек, али |
| е спреме.{S} Стога је и Чедомир разумео да ће његова сопствена срећа <pb n="18" /></p> <p>доћи |
| исли, скровиште осећаја.{S} Он је успео да се она врати у Београд.{S} Али, ево већ неколико час |
| d>XVI</head> <p>Радоје Остојић је успео да оснује акционарско друштво за експлоатацију Моравине |
| кабинети зврје празни; краљ није успео да састави владу, вечерас нико не влада Србијом.{S} Кру |
| о на онај свет, па после умакао и успео да пребегне у Турску.</p> <p>Илић стиже доцкан кући, па |
| > <p>у њој звезду пратилицу, он је хтео да она буде једино метеор, који ће се појавити на његов |
| том, за животом потпуним.{S} Он је хтео да га види јасно, ту, поред себе, да се сав загњури у њ |
| на неразумљив начин.</p> <p>Он је хтео да буде просто мудрац.{S} Своје мисли налазио је шетају |
| ао високо своју лепу главу, и није хтео да погледа те одрпанице.{S} Кад би се кола напунила, ос |
| се мајка.</p> <p>Млади човек није хтео да чује о тој операцији која би га лишила очевине.{S} О |
| м, то није било могуће.{S} Он није хтео да склапа озбиљније везе, он није тражио <pb n="110" /> |
| — викну му стари.</p> <p>— Ја бих хтео да изучим за златара код тебе.</p> <p>— Какав златар на |
| <p>Међутим, једном кад је Радоје почео да говори о лакој дељивости електричне <pb n="177" /> с |
| у ноћ преживелих година.{S} Преста брзо да се бори против појаве два женска лица, оба љупка, об |
| мртав пијан.{S} На саслушању је изјавио да је покушао да изврши самоубиство због тога што му се |
| испуни, јер, каже, жандарм јој наредио да то мора бити свршено још тог јутра.{S} То је била ли |
| ародни отац да му је један бирач тражио да купи шешир његовој жени.</p> <p>— И он га је купио?< |
| S} Учитељ се вечито <pb n="58" /> жалио да Радоје стално трчи напред: научи лекцију која није ј |
| о довољно одважности.{S} Онда је мислио да напише једно писмо госпођи, одрекно им кондицију из |
| далеко једно од другог.{S} Он је мислио да се она удала и да није ништа сачувала од спомена на |
| по, остао је без марјаша, а није мислио да ће му што требати, па да узајми.{S} Он то призна, и |
| х чиновника, те је рачуноиспитач мислио да је цела његова несрећа долазила од његове ниске школ |
| занат није занео мозак, те је намислио да црпе злато из те убоге речице, за коју зна мало ко в |
| ујући га по подбратку. — Ко би помислио да тако уме завртети мозак девојкама!{S} Бога ми, Бела, |
| поред те зграде, а никад није приметио да у њој <pb n="4" /> седи неко кога треба чувати.{S} У |
| .</p> <p>Чедомир је још раније наслутио да девојка није равнодушна према њему.{S} Јер нашто онд |
| S} Он је већ у двадесетој години научио да му живот доноси чист приход.{S} Његова је девиза: уж |
| вали само своме сељаку, лако се одлучио да приђе првој струји.{S} Брзо се нашао у првим редовим |
| > <p>У том је изненади отац да се решио да се жени.</p> <p>— У кући ми је роваш.{S} Мој ма̑л се |
| два пута изјавио како се озбиљно решио да да̑ земљи нов, либералан устав.{S} Јако је љут на ре |
| > <p>— Имаш ли коју паприку?{S} Нема ко да ми купи.</p> <p>На улици се чу тресак тарница.{S} То |
| Јавну реч је заглушило пиљарско <hi>ко да̑ више</hi>. <pb n="276" /> Зборови су само позорница |
| ању.</p> <p>Његовој жени је годило јако да постане министерка, т.ј. да јој муж постане министар |
| зашто да се не узму?</p> <p>— Ама, како да се узму, човече? — одврати му жена. — Дошла Ката дан |
| а драгана.</p> <p>— Ћути ти, ти... како да те назовем?... ти ћеш оцу дати рачуна.{S} Ти ниси ви |
| уди Аницу.{S} После се застиде.{S} Како да јој објасни то што је крила од саме себе?{S} Ипак у |
| не, рецкасте листиће.{S} Мислио је како да врати ову љубазност.{S} Њих двоје би могли бити тако |
| о оријенталским ресторанима, али никако да буду онакве какве их је госпа-Клеопатра спремала о ј |
| што опредељено, она се решавала једнако да му пише.{S} У брзини с којом је оставила Београд ниј |
| pb n="99" /> жртвовати све, живети тако да нико, осем њеног мужа, неће моћи рећи:</p> <p>— Она |
| ушати, рећи је увек, и увек радити тако да је човек може рећи.</p> </div> <div type="chapter" x |
| воју другарицу.{S} Она седе весело тако да јој обе стопале отскочише од земље.</p> <p>— Како је |
| ево у трњаку.{S} Он се окрену тамо тако да му се лице није видело јер се бојао да јој га покаже |
| ће да прсну, а прстима затеже косу тако да осети како му се кожа одваја од лубање.{S} Један гла |
| а појма твоја философија".{S} Ма колико да му је ова нова критика позитивизма изгледала да се о |
| после иде плата, није много али колико да се храниш.{S} А занатлија?{S} Рано се дигни, доцно л |
| ишња је мало јела и говорила тек колико да не поквари расположење двоје старих.{S} Аница ју је |
| ад дођоше до њене куће.{S} Би јој тешко да прекине чар у који су је заносиле те приче.{S} Око њ |
| S} Али се не усуди, јер би онда требало да исприча своје везе у кући министра Матовића, да обја |
| n="50" /> <p>У очи дана кад је требало да се растану, начинили су велику шетњу, обишли су гото |
| еком маглом.</p> <p>Друштво их је звало да пожуре.{S} Једни су већ одмицали у правцу вароши.{S} |
| едонији.{S} Председништво је предлагало да се клуб уздржи од те патриотске манифестације с разл |
| о првих праменова косе, те је изгледало да се девојка стиди без икаквог нарочитог повода.{S} По |
| али је купаца било доста, јер се знало да код њега човек неће бити преварен ни у мери ни у роб |
| Илић говорио.{S} Није јој тада измицало да он оскудева понекад у јаким аргументима, да су његов |
| чиве болести, па ипак се силило и хтело да сакрије своју немоћ.{S} Упрегнуто <pb n="298" /> уже |
| ла женске послове.{S} Међутим сад, било да кува ручак, јела су испадала недосољена, несаврела, |
| ине.{S} Било да се с ким сусретне, било да поразговара, очекивала је из првог погледа подсмех, |
| с, било да га не примети на улици, било да се сувише смеје са осталим друговима.{S} Па и ти дру |
| да она не дође на заједнички час, било да га не примети на улици, било да се сувише смеје са о |
| је као да је управљен против њега: било да она не дође на заједнички час, било да га не примети |
| едосољена, несаврела, загорела.{S} Било да купи што за кућу, малопродавци варали су је, продава |
| је полагала на мишљење околине.{S} Било да се с ким сусретне, било да поразговара, очекивала је |
| на мери, потурали што је рђаво.{S} Било да узме што да закрпи, закрпе су изгледале велике, ружн |
| и страсно и одано.{S} Јасно јој је било да он није више њен и да то не може бити.{S} Али се она |
| срећан?{S} Пре свега, јасно му је било да не воли Белу... не бар оном љубављу, чежњивом и стид |
| аве очи у девојке. — Можда би боље било да се никад нисмо познали.</p> <p>— То је сувише горко. |
| Слушајући звуке пијука, њему се чинило да слуша њен љупки глас, који му добацује слатке, занош |
| само допуњавало њену лепоту и говорило да је она од оних простодушних бића која иду право и чи |
| творке, сама петица.{S} Није се памтило да је неко положио с таквим успехом.{S} Чедомир је поло |
| оља у Старој Србији, он је прешао овамо да се школује, потуцао се од гимназије до гимназије, ст |
| екретници и није се могао одлучити камо да претегне.{S} Интелектуални живот је одвојен од практ |
| ма је већ изречена пресуда.{S} Ми имамо да бирамо између ово двоје: или да убијемо наше срце па |
| еше у другој соби. — Што су дивне, само да знате!... чу се отуда њен глас, јасан сад као од чис |
| нешто у готову!{S} Она није знала само да министар има ћерку... ту бледу девојку, с којом се Ч |
| — Уверен сам да би га она пољубила само да види како је то кад су бркови обријани!</p> <p>Доист |
| сажаљиво. — Наша Велика Школа зна само да фабрикује немоћне чиновнике; она од младих, паметних |
| руги посао.{S} Радила је двоструко само да не остане на само са својим мислима.</p> <p>— Радоје |
| S} Ми не знамо где идемо, ми знамо само да смо на путу...{S} Можда све ове мисли нису долазиле |
| вио се сав, начинио од себе ругобу само да би био примећен.{S} Нема весеља.{S} Лица се згрчила, |
| вде, у вашој кући, с вама... кад можемо да разговарамо као пријатељи.</p> <p>Бела је била узела |
| ено питање. — Нико нас не тера, па ћемо да једемо понајлак.{S} У турском рату Вера Павловна, се |
| " /> жена је била отворила врата лагано да би га што мање узнемирила и гледала у њега сивим, ос |
| разумети.</p> <p>— Да, мени је потребно да ме неко разуме, да ме охрабри ако сустанем.{S} Наши |
| нечему веселијем.{S} Ти си волео одавно да идеш у Париз?</p> <p>Младић је погледа расејано.</p> |
| или су главни радови предузећа; наравно да су онда и скупо стали, те се оно мало новаца колико |
| ово за посао.{S} Осећао је инстинктивно да му је тај рад једини ослонац што му је остао.</p> <p |
| ење на свог сина.{S} Војсци је наређено да чува границу и, под претњом смрти, да не допусти кра |
| Вишњом у њеном стану, трудио се стално да не остаје на само с министровом ћерком.{S} То је бил |
| је дефинисао природне законе тако силно да је његова философија изгледала као последња реч наук |
| родужила пут с њом.{S} Било му је јасно да га Лазаревићева избегава намерно, па и да му пркоси. |
| {S} Обала се огледала у води тако јасно да је гледалац мешао стварност са илузијом.</p> <p>— Ни |
| {S} Није знао, али му је сад било јасно да није ништа боље судбине од тог коња са пропалим нога |
| ју је закон наређивао и тражила одлучно да јој се мртвац преда на сахрану.</p> <p>Београд, авгу |
| ра и љута газдарица.</p> <p>— Није лепо да се девојке задржавају доцно у вароши — приговори јој |
| присуству.</p> <p>А Радоје је умео лепо да говори... полако, дижући постепено глас, према знача |
| е другарице.{S} Само, она нађе за добро да је опомене:</p> <p>— Чувај се Чедомира, Вишњо.{S} Он |
| ости.{S} Ништа на свету није било кадро да је скрене са правога пута : мушки поглед ни рђав при |
| читања, спреме.{S} Више пута узмем перо да забележим идеје које лутају кроз моју главу и изглед |
| анствен ватромет.{S} Аница потрча хитро да поврати своју другарицу.{S} Али, на пола собе, она с |
| ати предрасудама!</p> <p>Говорила је то да би га казнила.{S} Она је иначе веровала да је он вол |
| ...{S} Ко ће у то да верује!...{S} И то да дочекам у својој рођеној кући, гром вас спалио... од |
| наивна, старинска жена...{S} Ко ће у то да верује!...{S} И то да дочекам у својој рођеној кући, |
| обљавају, укрштају и изопачавају, место да врше функцију прописану законом.{S} Отуд долази стал |
| зна мало ко ван Србије.</p> <p>— Место да нам користи та река, она нам плави поља, засипа усев |
| је цвећа, те потражи какво угодно место да седне и сплете венац.{S} Око ње се простирала таласа |
| своју.{S} Газда-Митар га је звао често да га што послуша, напише му писмо или признаницу, јер |
| помоћу других.{S} Она је осећала просто да је урадила нешто што није требала учинити; и то ју ј |
| па опет кад видим да је нешто боље, што да не радим тако!...{S} Звао сам доктора.{S} Он јој пре |
| урали што је рђаво.{S} Било да узме што да закрпи, закрпе су изгледале велике, ружне.{S} Узалуд |
| завесе.{S} У соби је мрак, али мало што да је свежије.{S} Из чамовине на прозору цури смола.</p |
| е будући министар. — Ако се воле, зашто да се не узму?</p> <p>— Ама, како да се узму, човече? — |
| отпуно, до краја, систематски.{S} Зашто да то право имају само мушкарци?</p> <pb n="66" /> <p>— |
| p> <p>— Не! — одби она усиљено. — Зашто да будем невесела?</p> <p>Стара девојка је ухвати за ру |
| е уверити себе, потврди:</p> <p>— Зашто да не будем задовољна!</p> <p>— То је опет срећа... нек |
| /> <head>XV</head> <p>— Хтео сам нешто да ти кажем, жено — рече Матовић, спремајући се да легн |
| p>— Пардон за један часак... само нешто да видим.</p> <p>Није се преварио.{S} У једном листу на |
| иног стана до њене куће; он се опоменуо да је сутрадан неки празник, кад се нема школе, те пред |
| о бити по најновијој моди и сувише скуп да би се продавао у дућану.{S} Газда-Митар имао је срећ |
| о кривим.{S} Поштење му је налагало бар да извести своју бившу драгану и уштеди јој муку од саз |
| ако ти будеш моја жена!{S} Ја сам кадар да радим за двоје.</p> <p>— Ти заборављаш опет стварнос |
| о добар Словен, прими радо овај изговор да не ради ништа, и приста.{S} Они пређоше трем.{S} Јед |
| на на време млезеви би ударили о прозор да весело човека опомену како је пријатно бити у својој |
| ђе постављало исто питање.{S} Њен напор да замени мајку показивао се готово узалудан.{S} Док је |
| аставница.{S} Није морала трчати на час да не задоцни.{S} Па и ти часови!{S} Није их било више |
| је као повреду тога закона њен потхват да сама извојује свога мужа.{S} Она се питала шта би ми |
| вом месту акт озбиљан, хладан, срачунат да се прими онолико колико се даје...{S} Шта ви мислите |
| ље коју је осећао, да прати нови покрет да би га могао сузбијати.{S} Филозофи изилазе из ледено |
| епа у своје шаке.{S} И он не жели власт да учини добра себи или другом, него тако... ради саме |
| што се мисли, а са њом и сва могућност да будемо срећни.</p> <p>Дрхтећи, Вишња је гледала у св |
| упротности, не помишљајући на могућност да се размажена девојка игра жмурке с њим.{S} Најзад се |
| {S} Баш ме данас у седници пита Поповић да ми није шта род.</p> <p>— Гле ти, видре, чак га и то |
| пе, збора и договора — трудио се младић да скрене правац својих мисли на конкретне ствари, али |
| {S} Књиге су суво знање.{S} Дају ти моћ да разумеш ствари, али те заводе својом неприродном лог |
| бог њега самог, те му изазивала потребу да промени себе, да кида, да се разведе са самим собом. |
| изала на снагу, те је већ имала потребу да се допада људима, и друго, што су је другарице, ћерк |
| <p>— Ја радим да убедим људе у потребу да се поново почну послови.{S} Као што видиш, штета је |
| вали митрополита што им не услиши молбу да се преко лета прехране у каквом манастиру, они Ужича |
| даде пружајући му руку, па окрену главу да би сакрила своје узбуђење.</p> <p>— Збогом!... — пон |
| .{S} Вишња се опет није осећала у праву да затражи та објашњења.{S} Шта је она била сад њему до |
| а, у прогрес, у човечанство.{S} Не могу да примим да је васељена створена ради гомиле глупака.< |
| циљајући на краљеву женидбу. — Не могу да схватим такав брак у обичним приликама, а камо ли ка |
| жи он, упркос свега — посланици не могу да се определе јер се стално налазе у недоумици: да ли |
| о ти никне лудаја,</l> <l>За мене младу да лудиш,</l> <l>Ако ти никне буника,</l> <l>За мене мл |
| о ти никне буника,</l> <l>За мене младу да буниш.</l> </quote> <p>Сунце је било још високо.{S} |
| и је добро и на столици.</p> <p>У труду да задовоље што више једно другога, они се готово посва |
| n="30" /> културе једном речи.{S} Кажу да је ова варош по свом положају, после Цариграда и Неа |
| pb n="272" /> <head>XXIV</head> <p>Кажу да на састанак људи долазе увек нешто раније, а да жене |
| ан дуг, прав сокак, где се куће ћушкају да захвате што више улице.{S} Роба из дућана гомила се |
| очас устали из гробова, да још не знају да се нађу.{S} У осталом, он је тако замишљао час васкр |
| ке које хоће да се шале, које допуштају да се задиркују.</p> <p>— Хладна је као тестија! — река |
| за тебе да си срећан човек.{S} Причају да се у тебе заљубљују министарке или њихове ћерке...{S |
| ну, каквој повољној прилици или случају да они реше његову судбину.</p> <p>Једном се дигнуо с р |
| ционарне песме и ишли на трећу галерију да гледају <hi>Ткаче</hi>.{S} После би у групама пратил |
| гомиле сена, не могући да се реши коју да изабере.</p> <p>Идеални егоист који тражи целокупнос |
| иког песника прошлог столећа, заслужују да на њихове хумке долази свет и молитве чита; међу нај |
| ћног дана, она хтеде показати томе ђаку да она није мачји кашаљ, да она има нешто више од те тр |
| је примила од својих посетилаца навику да пије, па се пропила и од пића посрнула, па продужила |
| >Без размишљања, Чедомир понуди девојку да ступи унутра.</p> <p>— Нећу — занећка се она детињас |
| во пред собом.{S} Позвао је ову девојку да јој исприча потанко <pb n="281" /> како се оженио, д |
| буњивала се и допуштала своме пријатељу да он формулише оно што је хтела рећи.{S} Да би пак ути |
| је с одмереном љубазношћу и одредио му да предаје латински језик и историју Срба.</p> <p>— Заш |
| вилима, кажњавао га опоменом, претио му да ће га казнити озбиљније.{S} Ни ђаци га нису много по |
| >Доиста, она му је често тражила мараму да је намирише, нудила му бонбоне, китила га цвећем из |
| и се <pb n="147" /> предомисли и окрену да нађе своје друштво.{S} Зашто?{S} Ни она сама не би т |
| својом старом пријатељицом, ма по цену да се понизи.</p> <p>— У осталом, мени није ништа право |
| низма, она је имала јединствену вештину да измири у себи жену која господари кућом и жену која |
| } Снегови што су падали целе зиме почну да се краве.{S} Пред дућанима су воштане свеће, обешени |
| за телеграфски дирек.{S} Ту је у стању да остане <pb n="233" /> сатима.{S} Ако га ко упита шта |
| цијалне суревњивости.{S} Они су у стању да омрзну човека кад на њему угледају нову кравату.{S} |
| мократских рефорама, а они нису у стању да се одрекну ни државног фијакера!</p> <p>Али младој б |
| доцкан кући, па сутрадан јави директору да је болестан, те не може долазити у школу за неко вре |
| ормална осећања жене.{S} Све је било ту да та жена постане једног дана срећна мајка, проживи ми |
| S} Можда је узалуд тражити да се животу да̑ вредност у људском смислу речи.</p> <p>Ова храброст |
| и маловарошани који су дошли о распусту да виде Београд, беспослени радници, становници предгра |
| грања... нарочито играња.</p> <p>— Нећу да ми се свет смеје: хрома млада, хрома млада! — говори |
| не хтеде продужити школу.</p> <p>— Нећу да будем чиновник — рече оцу.</p> <p>— Него шта ћеш, не |
| Ја мислим на твоје испите.{S} Али нећу да се преучиш.{S} Остави данас те књиге — додаде весело |
| д тихе носталгије што смо пустили срећу да одлети кад су нас њена крила додиривала, до врелих и |
| хоћу да се образујем до краја.{S} Хоћу да будем на висини времена у којем живим.</p> <p>Каја ј |
| време, да се не живи тако брзо.{S} Хоћу да грицкам полако <pb n="242" /> своју срећу, живот ми |
| р. — Он се тек пење врхунцу.{S} Ја хоћу да он буде вредан...</p> <p>— Пуста жеља!{S} Јер само г |
| етно.{S} Она признаде:</p> <p>— Ја хоћу да се образујем потпуно, до краја, систематски.{S} Зашт |
| тивна знања модерној жени.{S} А ја хоћу да се образујем до краја.{S} Хоћу да будем на висини вр |
| шала је од другова да говоре са завишћу да је то најбоља кондиција у Београду: стан, храна, при |
| тер, а електрично звонце позва собарицу да послужи слатко.</p> <p>— Само још фале прангије! — г |
| затим, Бескрајним.{S} Ја се враћам срцу да осети оно што мисао моја није могла сазнати.</p> <p> |
| глава.</p> <p>Илић махну руком кочијашу да полази, и више се не врати својој ташти ни својој же |
| о томе осећању празнине, обузе је страх да не сретне једног човека кога за живу главу није хтел |
| ажећи много.{S} Не треба да те је страх да ћеш бити каткад несрећна; то је општи закон; свако ј |
| у лицу као да је обузе изненадни страх да догађаји не узму други обрт, те се одважи да удари н |
| S} Теби првој о њој казујем, и хтео бих да знам шта ти о том мислиш?</p> <p>Вишњин поглед сукоб |
| и ударио га тако страшно ножем у трбух да га је послао на онај свет, па после умакао и успео д |
| ружила.{S} Ретко се види један мушкарац да се осмејкује.{S} Успети, само успети, успети по свак |
| <p>— Остави, дете — бранио јој је отац да то ради.</p> <p>Прљила се око ватре, руке су јој пуц |
| тим се обрати своме сину. — Сад ће отац да се врати, па пази, Младене.{S} Немој да се мангупира |
| ити њој ?</p> <p>У том је изненади отац да се решио да се жени.</p> <p>— У кући ми је роваш.{S} |
| Пре неки дан рече ми један народни отац да му је један бирач тражио да купи шешир његовој жени. |
| S} Она се питала шта би мислио њен отац да је сазнао за посету младићеву!</p> <p>Ни сама мисао |
| удила се девојка болно. — Бар једну реч да је здрав.</p> <pb n="223" /> <p>По ручку пређе на тр |
| ко од њих знао је наћи по коју лепу реч да јој каже, да јој честита на положеним испитима, ласк |
| Не, ја те нећу пустити док ми не обећаш да ћемо се опет видети — одговори Илић енергично, и ухв |
| оће да је модерно...{S} Дакле, ти кажеш да причекају?</p> <p>— Да, боље да се кају раније него |
| гни, доцно лежи, а кад остариш не можеш да радиш, па куд ћеш него у просјаке.</p> <p>Сад се све |
| ола треће класе.</p> <p>— Ако пак хоћеш да будеш задовољан — продужи Ристић — онда мораш ићи из |
| остане увек нешто.</p> <p>— Шта мислиш да ли да пишем детету у Београд?</p> <p>— Њој ће бити с |
| ли ти имаш дух романтичан.{S} Ти мислиш да сам ја груб.{S} Ја нисам груб.{S} Ја имам искуства, |
| p> <p>— Чисти се из наше куће...{S} Још да трпим којекакве трутове!</p> <p>На крају једног такв |
| лове,</l> <l>Узори равне долове,</l> <l>Да видиш шта ће да никне.</l> <l>Ако ти никне лудаја,</ |
| е требао Дарвин ?</p> <pb n="300" /> <p>Да је на његовом месту био какав ветеран на перу, он би |
| 6"> <pb n="306" /> <head>XXVI</head> <p>Да ли је то био случај?{S} Или заиста нека виша сила уп |
| ?</p> <p>Вишња, лака словенска природа, давала се уверити и овом половином своје душе, и обећав |
| арајући полако њено име из првог брака, давала детаље о њеној породици, о њој самој, познанству |
| .{S} Та је слика препоручивала молитву, давала опроштај, угушивала себичност, будила све умрле |
| утку реч која јој је требала.{S} Кад је давала своја мишљења, реченице су јој остајале недоврше |
| /> <head>XX</head> <p>Лазаревићева није давала раније готово никакве важности сујеверицама.{S} |
| је волела те изласке, при којима јој се давала прилика да истакне своје <hi>отлично</hi> порекл |
| аних рака.{S} Гомиле иловаче у помрчини давале су утисак гробних хумки.{S} Усамљени пламенови к |
| ве, брујале једва чујно и као да су јој давале неки знак, звале је к себи.{S} Тада девојка опаз |
| сунцем готово у дијамантском сјају, те давали улицама, које су празне ћутале, празнички изглед |
| Радоја — говорио је грађанима, који би давали наметљиве савете. — Наше је да нађемо новац, а о |
| једног бољег радника: ништа у њој није давало утисак раскоши ; све је било потребно, чак преко |
| е као талас.{S} Њено данашње одушевљење давало јој је израз пуноће, савршенства.{S} Са заокругљ |
| Њихова се наука састоји — тврдио је — у давању необичног смисла обичним речима и излагању врло |
| але, а и сам је био крив: био је лабав, давао је лако добре оцене, помео се једном у преводу не |
| е, па Крунском улицом на Врачар, где је давао лекције једном гимназисту.{S} Било је око пет сат |
| ри себи палидрваца да се упали цигара и давао на веру.{S} Могло се ићи из ходника у ходник, из |
| тари, није волео да му се противуречи и давао је честе савете.</p> <p>— Узмите се на ум — рекао |
| читати и писати.{S} Он је на тај начин давао свечаности томе раду, сређености својим мислима и |
| лаву, мучили је као нешто живо, гушили, давили.{S} Језа ју је подузимала.{S} Руке јој гореле.</ |
| } Смрад од пића, обуће и збијене гомиле давио је.{S} Гостима није то сметало.{S} Они су седели |
| домиром у њеној соби мирно, као на неки давни несрећни случај.{S} Нека топла нада, која се у њо |
| рудила.{S} Њена права симпатија била је давно оставила домазлук и више се није враћала.{S} Њен |
| у себи Вишња гледајући расејано у своју давну другарицу која се није заустављала у причи о свој |
| орено своју погрешку, укиде оба закона, даде оставку на свој положај и премину са скромном пенз |
| твоју руку — рече он.</p> <p>Она му је даде.{S} Око њих је био мир, онај дубоки пољски мир кој |
| болесној склоности своје душе, он се не даде да га занесе та струја нових нада, него исприча др |
| доби потпуно помиловање.{S} Странка му даде место главног уредника свога органа.{S} Знаци наро |
| ољна сума за почетак.{S} Али оба закона дадоше врло рђаве резултате.{S} Министар. који се целог |
| многих државних, окружних и општинских дажбина.{S} Свет даје и последњу цркавицу, а нема ни пу |
| и се сусретоше.</p> <pb n="288" /> <p>— Дај ми твоју руку — рече он.</p> <p>Она му је даде.{S} |
| несташан смех одјекну долином.</p> <p>— Дај да ти помогнем око венца — рече затим и посади се п |
| е дане уз сина господина.</p> <p>— Боже дај здравље — говорио је раније стари Остојић — нек ми |
| ницу.</p> <p>— Сутра да ми што буде, не дај боже, па да ми дете остане без спреме, као сироче — |
| е много брине за тебе, да и ти ниси, не дај боже, болесна, да ти школа није тешка и да не оскуд |
| <l>До кладенца момче и девојче —</l> <l>Дај, девојче, очи да ти љубим!</l> </quote> <p>— Како ј |
| циничном сиротињском перверзијом, која даје све више сласти што се ниже пада.{S} Калдрма, куће |
| Ја сам се решила.{S} Девојачка школа не даје позитивна знања модерној жени.{S} А ја хоћу да се |
| уска, непрактична, несавремена; она не даје позитивна знања.{S} Не застаните на путу еманципац |
| жи зазидан у темеље.{S} Фирма за машине даје ми повољне услове.{S} Држава има рачуна да нам опе |
| у која им се проповеда, мужа који им се даје, срећу ако је сретну, несрећу много чешће, и судби |
| срачунат да се прими онолико колико се даје...{S} Шта ви мислите, господин-Илићу?</p> <p>Чедом |
| лектричне <pb n="177" /> снаге, што јој даје преимућство над паром при употреби у ситној, па и |
| одстрека за велика дела; општење са њом даје радости, одмора, утехе, а не нове невоље и морално |
| них млађих философа прокламује да разум даје само карикатуру стварности.{S} Нове цитаделе роман |
| што се нема прилике или што се овде то даје тешко сакрити или најзад што и најмања љубавна ава |
| окружних и општинских дажбина.{S} Свет даје и последњу цркавицу, а нема ни пута, ни ћуприје, у |
| страшнијих.{S} Девојка је знала да Илић даје лекције сину новог министра, Матовића.{S} Слушала |
| S} Пропадам...{S} Има ли људи!...{S} Не дајте ме.</p> <p>Савлада се.</p> <p>Младић, поред ње, п |
| ије довољно.{S} Књиге су суво знање.{S} Дају ти моћ да разумеш ствари, али те заводе својом неп |
| — Показаћу ја сад реакционарима коме се дају двојке! — говорио је дечко самоуверено, циљајући н |
| {S} Ћифте веџбају своју памет на теби и дају своје мишљење о твојим поступцима.{S} С врха до дн |
| има који их фаворизују, помажу, који им дају, или бар обећавају, какав добитак.{S} И веруј ми, |
| и задржа је тако уздигнуту цело време, дајући утисак неког од оних наших неписмених државника |
| ери, наше неједнаке тежње.{S} Оставимо, дакле, прошлост.{S} Она се не врати, ма је звао колико |
| на главну ствар.</p> <p>— Ти га волиш, дакле? — рече меким, поетским гласом. — Ти си сасвим из |
| мењају.{S} Све хоће да је модерно...{S} Дакле, ти кажеш да причекају?</p> <p>— Да, боље да се к |
| м.{S} Он то сад зна, зна позитивно, има дакле сигурне доказе... те поређане хартије, ту архиву, |
| Откуд ти та практичност?{S} Повијаш се дакле према ветру?{S} Изгубила си све принципе.</p> <p> |
| оји се називају: хтети и моћи.{S} Зашто дакле бити против онога који нам олакшава борбу између |
| сио Белину руку и да је она, као мајка, дала свој благослов, па је погледа подозриво испод ока. |
| ула је на кратко са целом прошлошћу.{S} Дала је реч својој другарици да јој проводаџише за прву |
| себе, те му је ваљада због тога чаршија дала надимак:{S} Јеж.{S} Стеван се није слагао са женом |
| зиономије.{S} Кога и позна, чини јој се далек, хладан, као окаменотина.{S} Ено Гаврила Петровић |
| од њене лепоте, то беше њена симпатија, далека, нова, друга љубав која се приближава.{S} Ипак н |
| веџбали се војници и чула се промукла, далека и кратка команда: „К нози!“</p> </div> <div type |
| еном тепиху своје собе.{S} Једна мисао, далека, тамна, једва схватљива, опомену га радости са к |
| о вече, комшинка! — поздрављао ју је из далека, скинувши качкету до земље.</p> <p>Понекад би се |
| ардаци ракије.{S} На гробљу, које се из далека види, снег окопнео; на сваком гробу по неко; изг |
| а.{S} Те ствари му се чиниле непознате, далеке, туђе, несхватљиве.</p> <p>— Наш Чедомир као да |
| лост севнула би несигурно као муња неке далеке буре.</p> <p>Као сви људи који воле књиге, Чедом |
| ле.{S} Кад би је и сусреле, оне су биле далеке, превучене неком сенком.</p> <p>— Шта ћу му ја! |
| е је другарица спомињала изгледале тако далеке, бледе, ситне, као да се нису њој десиле, већ их |
| p>— Да си тако брз на раду као на лажи, далеко би отерао! — рече му други пут. — Само на кога с |
| м у неки свет где га нико не познаје... далеко негде, у непознати крај где би почео нов живот.{ |
| ми, Бела, пази се доцније, не пуштај га далеко од себе!</p> <p>Бела се церила ђаволасто.</p> <p |
| је љубави према бакалиновој ћерци, која далеко тамо иза Рудника ради на свом образовању и спрем |
| ="107" /> <p>У тој средини која је била далеко од праве раскоши, али за Илића представљала гото |
| о ње се простирала таласаста равница на далеко.{S} Где се окрене, ливада јој је нудила меке, ми |
| з суморних, мрачних очију ишао је негде далеко, у бескрај.{S} Његов несрећни геније, који је до |
| ности : — Наша модерна жена изостала је далеко иза жена цивилизованих народа.</p> <p>— Да.{S} Н |
| материнству.{S} Те ствари су биле дотле далеко од Вишње као и сибирска поља.{S} Оне су је одмах |
| тра и чиновник из суда били су изостали далеко иза њих.{S} Пред њима пак се пружала усталасана |
| их је и таквих који су раније обилазили далеко професоров дом као место нечастивих.{S} Јован им |
| доцнијих тренутака, кад су били одмакли далеко од универзитета и кад му је Лазаревићева говорил |
| ле, — чаврљала је рођака. — Не станујем далеко.{S} Да само знаш како ми је леп стан, па баба... |
| ј!{S} А мени се чини да је то било тако далеко... даље него детињство.{S} Шта се све за то врем |
| добио електрику.{S} Преко лета се било далеко одмакло с послом.{S} Оба главна зида на брани би |
| ња, кад је можда био за читав континент далеко од Београда, за стотину векова од присутног трен |
| његово биће вукло га је у том тренутку далеко од науке, тамо у ту сивину, ка његовој другарици |
| гледима, у нехотичним додирима, били су далеко одмакли од града.{S} Пред њима се указивао усамљ |
| ју је био готово заборавио.{S} Они беху далеко једно од другог.{S} Он је мислио да се она удала |
| о грешака у Науци, пошто ми стојимо још далеко од истине, пошто васељенска загонетка измиче наш |
| ут од салона и као враћајући се с неког далеког пута, по којем је његова мисао дуго лутала. — О |
| а опростио само пола казне.{S} Доцније, дали су му удобнију ћелију, скинули му гвожђе с ногу, д |
| ерено, циљајући на професоре који су му дали слабе оцене. — Само док се мој ћаћа пусти с робије |
| у који је правила, по очима што се нису дали <pb n="275" /> збунити, по образима који се више н |
| е посрбљеног Робинсона који се из неког далматинског пристаништа укрцава на море.{S} Као гимназ |
| ређивала грађанима да поправљају што се дало поправити.</p> <pb n="230" /> <p>Вода је већ допир |
| ни се чини да је то било тако далеко... даље него детињство.{S} Шта се све за то време није дес |
| и, вртио репом и хватао устима муве.{S} Даље, преко разноврсних кровова видело се парче једне у |
| ала је дебелу сенку чак преко улице.{S} Даље од ње, по једној пијаци, око сандука, гомиле боста |
| месту погрешно су ушли у други воз.{S} Даље опет, изгубила им се корпа са стварима.{S} Муке су |
| љави таласићи жути, гипки, пенушави.{S} Даље се није видело ништа.{S} Киша је пљуштала.{S} Са р |
| авилна и крупна, дрхтала је на зиду.{S} Даље мало, пузала је, разлиставала се стара лоза, пушта |
| низови вагона, зеленило суседне баре, а даље, горе, на брегу, белео се један крај вароши под не |
| ичаст сноп првих сунчевих зракова.{S} А даље, по шору, поцрнелим крововима и раштрканом селу, п |
| тресак тарница.{S} То је пошта одлазила даље.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19140_C |
| мангупирао се са свим, изгубио право на даље школовање, побегао са два заната.{S} Најзад, госпа |
| , и само срећан случај спасе девојку од даље несреће.</p> <p>— Чујеш, Вишњо — рече јој отац кад |
| ?{S} Она је ишла уморно, тромо, али све даље.{S} Можда је ипак нешто остало од ње?{S} Можда ће |
| био и Чедомир.</p> <p>Вишња пак остаде даље на барикадама.{S} Она није опраштала своме другу т |
| ојој пријатељици да изађу у шетњу негде даље него што се то могло после школских часова.{S} Наш |
| а машта не задовољи се тиме.{S} Она оде даље, и стаде му цртати положај те своје творевине прем |
| е се цели животи истроше, а душа не оде даље од бриге за насушни хлеб и државни порез.</p> <pb |
| није хтела видети.{S} Ипак, корачала је даље.{S} Надала се да ће се сакрити.{S} Подржавала ју ј |
| спросио је њену другарицу Милеву, па је даље писао Вишњи да се не љути, да дође на свадбу ако м |
| p> <p>Кад би она била његова, мислио је даље, постао би бољи човек.{S} Чинило му <pb n="280" /> |
| зена стакла спречавале поглед да продре даље.</p> <p>— Можда је какво посланство! — одговори мл |
| ти се по калдрми од дворишта, па замаче даље, у мрак.</p> <p>Илић угледа ову сенку.{S} Хтеде не |
| чиле су сељаке из околних села, па и из даље.{S} Задовољно срце је замахивало снажно пијуком.{S |
| припремити револуцију...</p> <p>— Ја и даље остајем противник тог кабинетског социјализма — пр |
| преко пута помиловани робијаш?{S} Па и даље, доле у Београду, зар није видела гомиле још горих |
| .{S} Опијао се њиховим фикцијама, пио и даље тај опасни напитак који му је убијао сваку самоста |
| д његовог прадеде голаћа, а можда још и даље, од предака којима имена није знао, а који су мора |
| а се предомисли, окрену главу и продужи даље.</p> <p>Имала је утисак као да лута по неком напуш |
| ема младићу, љубав речи и уздисаја, али даље... права љубав је за њу била забрањена.{S} Као сви |
| иза Земуна, сакривали сунце, па бежали даље.{S} После њих долазили су други, па трећи, брзи, д |
| поток поред њиних ногу.{S} Они су ишли даље.</p> <p>Таман да се спусте низ једно брдо, кад вет |
| е не зауставити на том месту, зашто ићи даље и питати несигурне хоризонте за нечим што више ниј |
| p> <p>— Шта мислите после? — настави он даље, затежући капут рукама у џепу. — У учитељице?</p> |
| он им није смео прилазити, он је бежао даље од њих.{S} Тада би одлазио из вароши, у околне пар |
| колико министара, један милионар и тако даље, веле, да су прошли кроз две собе из којих се саст |
| један радник, затворених очију.{S} Мало даље од њега видео се крвав перорез.</p> <p>— Говори ко |
| ља претворила у најлепши врт.{S} А тамо даље...</p> <p>И Радојев поглед изгуби се у планине кој |
| унавске стране: варош је почињала нешто даље од обале, из зеленила које су састављали ритови, п |
| ма до земље, осенчени шљивацима.{S} Још даље, указивала се црвена силуета једне цигљане.</p> <p |
| ве оно нешто неизвесно што очекујемо од даљег живота, а што би хтели да сазнамо и улепшамо као |
| ом објасни, пре него што предузме какав даљи корак.{S} Она га је избегавала свеједнако, намерно |
| олакшавати му везе с оближњом вароши и даљим пијацама, организовати сталну бригу за народно и |
| уге, развити јаче везе са иностранством даљим од непосредних суседа.{S} За то је требало изврши |
| укрштали су се овде и изазивали мисли о даљини.{S} Заокругљена површина Савине воде беласала се |
| е у метафизику, изгуби се у апсурдности даљих дедукција.</p> <p>На часовнику у дворишту изби тр |
| ић ће имати великог утицаја на развитак даљих догађаја.{S} Он ће несумњиво привести у дело прог |
| службе у војсци, трудио се да надокнади дамама оскудицу у каваљерима и био је заиста диван са с |
| овицом једног инжињера, бившом дворском дамом своје мајке, старијом од себе десет година.{S} Вл |
| треба: пилића, прасади, вина, књига.{S} Дан нам прође као сат, а сат као минут.{S} И ја се само |
| о су их водили младост и лепо време.{S} Дан је био један од оних жарких дана у сред пролећа, ка |
| .{S} Било је око пет сати пред вече.{S} Дан је био као сваки летњи дан.{S} Улице се сивиле од п |
| недеља кад је Вишња пришла Чедомиру.{S} Дан је био ведар.{S} По плавом се небу мицало неколико |
| су се надали на дому.{S} Краљ му је на дан венчања опростио само пола казне.{S} Доцније, дали |
| {S} Нека вас петао узалуд опомиње да је дан свануо...{S} Нимфе ће радити посао робова!"</p> <p> |
| и око болеснице, да неће одмицати од ње дан и ноћ.{S} А кад оздрави, она ће јој испричати шта с |
| посматрам, размишљам, учим децу, сваки дан испуним корисно.</p> <p>— И ти си срећна? — прекину |
| су му биле потковане.{S} Носио је сваки дан оковратник, и то оборен, с лептирастом краватом, ко |
| т, он је оклевао.{S} Он је гледао сваки дан толико људи који се бацају у живот с чудним поверењ |
| зници.</p> <p>У школи је било као сваки дан.{S} Другарице су говориле како се нису спремиле за |
| ни <pb n="279" /> добивају.{S} Пре неки дан рече ми један народни отац да му је један бирач тра |
| у Рачи крагујевачкој.{S} Ту се пре неки дан потукао <pb n="293" /> са једним варошанином и удар |
| живот не понавља као што се ни јучерањи дан неће вратити никад.{S} Гледајући у књиге, ти живиш |
| рже.{S} Пространа, тиха туга, као зимњи дан, рашири се изненадно по његовим грудима.{S} Али он |
| ред вече.{S} Дан је био као сваки летњи дан.{S} Улице се сивиле од прашине.{S} Из њих је била ј |
| ија она пословица да се не зна шта носи дан, а шта ноћ.{S} Странци нас зову земља изненађења.</ |
| Проналазио је масу задовољстава радећи дан и ноћ.{S} Учење му је изгледало најрадије, најсретн |
| о добра вина.{S} Вишњу пак је бунио тај дан, обузимала ју је час топлина, час зима, и она се жу |
| ће доћи писмо.{S} Какав ће то радостан дан бити за њу!</p> <p>Пред пошту дохрама <hi>новинар</ |
| је Бела.{S} Она није могла издржати цео дан на ногама, подносити сва она трчкарања, представљањ |
| т види какве имам родитеље“.</p> <p>Цео дан су провели у шетњи.{S} Пред вече, кад је сунце наги |
| вање и <hi>ноблесу</hi>.</p> <p>— Добар дан! — прогунђао би Матовић кроз нос с природном и инст |
| че да пада киша.{S} Падала је из дана у дан.{S} То не беше ситна, јесења киша, већ млаки пљусци |
| p>Вишњина мајка опорављала се из дана у дан.{S} Већ је по мало напуштала собу, шетала по двориш |
| .</p> <p>То уважење губило се из дана у дан.{S} Надничари су се навикивали на арапа.{S} Средина |
| ољу.{S} Он је имао да се бори из дана у дан за комад насушног хлеба, те га је та борба изоштрав |
| пуст колико и она архива коју из дана у дан испуњавају.</p> <p>У том се зачу нека псовка.{S} Је |
| <l>Лозе сади, равне дворе гради.</l> <l>Дан градио, а два се кајао —</l> <l>Ој, убава, убава де |
| .</p> <p>Није га се тицало које је доба дана.</p> <p>Ти заборави су му пријали.{S} Остављао је, |
| о рањен, освестио се у неком потоку два дана после битке, па како су Турци већ чували Саву, он |
| ли су умиљато око њега надничари првога дана кад је доведен; миловали су га по њушци, тапкали п |
| књиге и свој свет идеја.</p> <p>Једнога дана, те јесени, заустави га нечији девојачки глас:</p> |
| о је сретао и није видео ништа.{S} Тога дана није се ништа нарочито догодило лично њему, али је |
| а је несвесно пила миље из ваздуха тога дана, опијала се присуством човека који је ишао поред њ |
| } Она му се учини још ближа што се тога дана осећао изузетно увређен од стране Вишње.{S} Био ју |
| би девојка и одмахну руком.</p> <p>Тога дана врућина би још јача.{S} Сунце се не види као да се |
| е јој он кад му рупи у собу, усред бела дана и без икаквог изговора.</p> <p>— Мајка је изашла у |
| очију.{S} У јасној светлости пролетњег дана шарениле су се разнолике боје, почевши од белих пл |
| апуштала болесничке собе.</p> <p>Идућег дана, кад лекар прегледа болесницу, рече девојци:</p> < |
| сигурно, посрћући готово.</p> <p>Идућег дана, Вишња га нађе на Великој Школи по свршетку једног |
| речи назива.{S} Мирно, предано, сваког дана, она је учила <pb n="228" /> мале сељачиће писати |
| убрета просипале се из редакције сваког дана на Теразије, па се после разносиле широм Србије и |
| лазили су чешће са њом, па после сваког дана, и најзад без ње.{S} Како се Каја изгубила из њихо |
| S} Пољупци су се понављали после сваког дана... пољупци <pb n="138" /> кратки, дуги, испрекидан |
| ланка ће бити јача од тебе...{S} Једног дана, ти ћеш се решити за конвенционални брак, и ђаво ћ |
| "70" /> најбољу земљу и прети да једног дана збрише целу варош.{S} Међутим, она нам нуди хиљаде |
| међу осталог, „има створења која једног дана уђу у наш живот, заузму га и помету.{S} Због њих п |
| и да изађем некуд — рече му Бела једног дана кад тако осташе сами. — Тако бих радо побегла од к |
| ависно од свега, сети се како је једног дана изишао са оцем у поље.{S} Био је врло мали; то му |
| ве је било ту да та жена постане једног дана срећна мајка, проживи мирно и корисно свој део жив |
| сазнао у поверењу.{S} Тако рече једног дана:</p> <p>— Краљ ми је два пута изјавио како се озби |
| вот не буде излишан.{S} А кад ти једног дана твоја срећа допусти да мислиш и на оно што је прош |
| рећи.</p> <p>То је било свакако једног дана, кад је Чедомир пратио, као увек, Вишњу од Кајиног |
| ила да се обеси.{S} Кад му се то једног дана досади, он оде у суд, сврши све формалности око пр |
| ма створења која уђу у наш живот једног дана, заузму га и помету; због њих променимо своје нави |
| обро, господин-Илићу ? — рече му једног дана Бела. — Да вам шта не фали код нас?</p> <p>— Код в |
| Опасности су јој годиле.</p> <p>Једног дана, кад јој је мајка отишла од куће, Бела га позва у |
| /p> <p>— Не знам да ли се сећаш... оног дана кад смо се састали после дугог размака... <pb n="2 |
| м другом није смео рећи.</p> <p>Од оног дана кад је био с Вишњом у њеном стану, трудио се сталн |
| тињи место у кујни.{S} Али овог срећног дана, она хтеде показати томе ђаку да она није мачји ка |
| ћ.</p> <p>— Зар ти није жао овако лепог дана? — одговори му философ. — Књига природе је широм о |
| у, они нису осетили да је нестало лепог дана.{S} На земљу је била пала нека сенка, живот се пов |
| еоград, одговор се може добити четвртог дана.{S} Лазаревићева причека још неколико дана.{S} Одг |
| и.</p> <p>Реши се да отпутује још истог дана у Чачак.</p> <p>Мајчина болест јој се чинила као к |
| ту написано... па читај!“</p> <p>Истог дана отпутовали су у Париз.</p> <p>На станицу су их исп |
| сени поче да пада киша.{S} Падала је из дана у дан.{S} То не беше ситна, јесења киша, већ млаки |
| head> <p>Вишњина мајка опорављала се из дана у дан.{S} Већ је по мало напуштала собу, шетала по |
| абаџија.</p> <p>То уважење губило се из дана у дан.{S} Надничари су се навикивали на арапа.{S} |
| цу, невољу.{S} Он је имао да се бори из дана у дан за комад насушног хлеба, те га је та борба и |
| азан и пуст колико и она архива коју из дана у дан испуњавају.</p> <p>У том се зачу нека псовка |
| за се као најизвежбанија нудиља.{S} Три дана и четири ноћи није напуштала болесничке собе.</p> |
| убица и склопи очи поново.</p> <p>— Три дана нам говори да хоће да се убије — умеша се један на |
| ћеш видети!</p> <pb n="50" /> <p>У очи дана кад је требало да се растану, начинили су велику ш |
| ђе.</p> <p>То је био Вишњи најлепши део дана.{S} С Мораве је пиркао свеж ваздух.{S} По <pb n="2 |
| лики Београд.{S} По неколико пута преко дана излазила је ту у шетњу у доба кад је мислила рефор |
| добро вече, причају шта су радиле преко дана, шале се на рачун првог који наиђе.</p> <p>— Знате |
| ажи само колико поједеш шећерлеме преко дана?</p> <p>Обоје су имали право: ни брат ни сестра ни |
| цигарете.{S} Бела долазила чешће преко дана, кријући се тек форме ради.{S} Из вароши се доноси |
| !{S} Није их било више од два три преко дана.{S} За њих се није морало спремати.{S} Није било < |
| /> <head>XII</head> <p>Прођоше неколико дана.</p> <p>Илић се кајао искрено због догађаја који с |
| } Дешавало му се да проведе по неколико дана не видећи своје драгане.{S} Трудио се да не мисли |
| вољан да не говоре.{S} Ћуте по неколико дана.{S} Гледају једно друго хладно као сто, као столиц |
| а.{S} Лазаревићева причека још неколико дана.{S} Одговор није стизао.{S} Она се чудила томе ћут |
| неба.{S} Не шеснаест сати него шеснаест дана, шеснаест година, шеснаест векова требало му је да |
| ри Клеопатра лако. — Они се воле годину дана пред нашим носем, а ми... слепци код очију!{S} Бел |
| це су му навирала осећања од пре годину дана, меке, наивне мисли по мало меланхоличне, као <pb |
| здравих живаца бунтовним мислима нових дана и готово јој хтеде рећи: „Хајде, срећна душо, поно |
| нска биљка, освести се брзо после првих дана ове муке.</p> <p>— Ја претерујем.{S} Ја још не зна |
| 8" /> је носио другарицу његових младих дана у правцу Врачара.</p> <p>Аница ју је чекала на кап |
| еме.{S} Дан је био један од оних жарких дана у сред пролећа, кад се око нас осећа оргијање прир |
| пространа, удобна, врло строга обичних дана и врло гостопримна о празницима.{S} Вишњин долазак |
| о електрици.{S} Радоје је био јунак тих дана.{S} Људи су веровали у њега, сматрали га за нешто |
| , јер нама требају жене на висини наших дана, жене ослобођене свих предрасуда, жена-човек да се |
| јеним типовима; у њима не постоји Јуче, Данас, Сутра, Београд, Савамала, Петко Стокић или како |
| мехну се министар. — Трице и кучине.{S} Данас нам вичу живео, а сутра, на неколико запаљивих ре |
| о је опет срећа... нека врста среће.{S} Данас је мало задовољних људи.{S} Ретки су као беле вра |
| ље. — Онда је живот био лак, јевтин.{S} Данас све има своју цену; симпатије су редак луксуз, а |
| пркосили једно другом кад се сретну.{S} Данас је Илић имао најмање воље за то, те се склони у п |
| човече? — одврати му жена. — Дошла Ката данас, па као да се у црно завила, плаче, суза јој сузу |
| одлучити одмах и решење је остављао од данас до сутра.</p> <p>— Сутра... сутра, а не данас — о |
| лади, а знаш какав је свет...{S} Баш ме данас у седници пита Поповић да ми није шта род.</p> <p |
| до сутра.</p> <p>— Сутра... сутра, а не данас — одговарао је гласу своје савести.</p> <p>Белино |
| рким завесама са жутим пафтама, које се данас виде само по државним канцеларијама.{S} Према пос |
| е.{S} Али нећу да се преучиш.{S} Остави данас те књиге — додаде весело. — Одмори се, боже благи |
| би то могао помислити само јутрос, само данас у подне!{S} Краљ Милан му неће никад опростити.{S |
| д — рече младић с пуним уверењем. — Бар данас је то јасно.{S} Нема неба.{S} Постоји <pb n="219" |
| абицу преко пута, па да пере једну собу данас, па сутра другу.{S} Не би осетила, а кућа би била |
| ачка кола.{S} Еј, Марјане, колико си их данас сахранио?</p> <pb n="169" /> <p>— Осам — одговори |
| шњица нуди једва предмете за радост.{S} Данашње доба...{S} Пардон, изволи напред — додаде он и |
| што је раније било.{S} Говорим, јер ме данашње доба боли, јер су се жбири испилили у народне љ |
| ужавала је њено лице као талас.{S} Њено данашње одушевљење давало јој је израз пуноће, савршенс |
| и кутове...</p> <p>— Шта ти имаш против данашњег доба? — настави она разговор живље. — Није ли |
| сад осећао потребу вишу од те негације данашњег друштва.{S} Није се могао задовољити више чека |
| ла, расуло и нерад, то су главне одлике данашњег народног живота.</p> <p>Једног малог празника |
| е мазио.{S} Још од детињства је познала дане скомрачења и увреде незадовољених амбиција.{S} Поз |
| час, грдиле своје наставнице и бројале дане до краја школске године.{S} Каја, у њеној строгој |
| говорила је немо у себи.</p> <p>По целе дане проводила је у својој соби, читала прибелешке, раз |
| вну службу, па да проведе на миру старе дане уз сина господина.</p> <p>— Боже дај здравље — гов |
| о.{S} Имао је толико ствари да каже!{S} Дани су пролазили, а перо је висило непомично над харти |
| Чачку и стално чекала његов одговор.{S} Дани су јој пролазили полако.{S} Сунце је милело преко |
| што више није наше?{S} Зашто пустити да дани и године пролазе?{S} Јер младост иде, брже него шт |
| ао је самом себи. — Моме месту су иначе дани избројани.</p> <p>Сео је затим и покушао да сврши |
| а живи!{S} У Млави су ретки Илићи.{S} И дани су пролазили, а за њима месеци, године.</p> <p>Спо |
| а-онда код рођаке; кад су настали топли дани, излазили су чешће са њом, па после сваког дана, и |
| евојке, али су њој ти светли, разнежени дани, изгледали тешки, суморни.{S} Многа жена предала б |
| _C7"> <pb n="82" /> <head>VII</head> <p>Дани су пролазили врло споро.{S} Жарко јулско сунце прж |
| ање: јадан, невесео свет који се другим данима не опажа у присуству жена и људи, лепих, задовољ |
| мбиље и датуме.{S} У тим сувим и врелим данима кад никога није било око њега, та су га писма ув |
| ичају се о људима који су јели у њој, у данима своје младости, њен пасуљ с пастрмом, скуван на |
| љавале нашу варош, наша села, путове, а дању покретале занатлијске машине, стругаре, штампарије |
| славан човек!{S} Он би живео пријатно, дао би њој све што би имао, она би уживала у њему, он б |
| ели ми, тај ми носи педесет гласова.{S} Дао је две банке за шешир.</p> <p>— По два гроша од гла |
| ој мајка, показујући јој велику дињу. — Дао Бог па родиле, те хоће да и ти окусиш... „Знам, вел |
| ла је једног јеврејског трговца који је дао намештај на отплату.{S} При избору, поклонила је на |
| .{S} Престао је да пише афоризме, па се дао на поезију.</p> <p>— Наука ме није задовољила — обј |
| нтикварима на обалама Сене.{S} Затим се дао на посао.</p> <p>Учинило му се да се остварио његов |
| су писма била као <pb n="89" /> небесни дар, на тим врућинама; она су позлаћивала Стрикову чока |
| ја изгледала као последња реч науке.{S} Дарвин је био Илићев изабрани писац.{S} Он је био његов |
| вота изгледао је врло прост и јасан.{S} Дарвин је дефинисао природне законе тако силно да је ње |
| азних прилика у којима живе бића што је Дарвин стрпао све у једну врсту!{S} Позитивизам није по |
| о сам се у Дарвина.{S} Шта ми је требао Дарвин ?</p> <pb n="300" /> <p>Да је на његовом месту б |
| е то што сам хтео.{S} Преварио сам се у Дарвина.{S} Шта ми је требао Дарвин ?</p> <pb n="300" / |
| неког интелектуалног апса.{S} Шта је та Дарвинова борба за опстанак, одабирање, последице насле |
| одржава човека, моћног протектора који дарива права и користи.{S} Он га није имао, он му се чи |
| и и попуштања приликама.</p> <p>Беше га дарнуо поклон.{S} Посматрао је румени каранфил, његову |
| их се шарениле две покретне стражаре од дасака, обојене у српску тробојку и с дрвеном јабуком н |
| пи унутра.</p> <p>Сазидана од ћерпича и дасака, ова чатрља је била тако бедна да се чинило као |
| и очистила њене остатке, гомилу земље и дасака.{S} Сад то место стоји празно.{S} Ништа више ниј |
| ши.{S} Други су седели на сандуцима, на даскама закуцаним на ногаре или у четири кочића.{S} Њих |
| осигурана је слобода штампе, уставом су дате све грађанске гарантије.{S} Народ бира своје предс |
| у је нудила што му она друга није могла дати.</p> <p>— Понови још једанпут те стихове! — рече Б |
| од своје судбине више него што она може дати, бежао је од своје среће, мислећи да трчи за њом.{ |
| од њега не тражи више него што оно може дати — одговори она полагано. — Живи се без великих бри |
| ати потражити наслон на народ... мораће дати нов устав, грађанске слободе.{S} Наше идеје иду у |
| ави поглед прозору, као да је хтео себи дати рачуна где се налази и шта се десило.</p> <p>Једна |
| ав.{S} Хтеде утешити девојку, хтеде јој дати доказа сигурне будућности.{S} Његов глас је дрхтао |
| какав фактор тих догађаја којима ће он дати овакав или онакав ток.{S} Она је била врло весела, |
| .{S} Младић је одобравао.{S} Није могао дати једног личног мишљења.{S} Те ствари му се чиниле н |
| емо сви, биће и за њега...{S} Можемо му дати и једну собу у авлији — додаде госпођа после некол |
| ти... како да те назовем?... ти ћеш оцу дати рачуна.{S} Ти ниси више моја кћи.</p> <p>Младић не |
| агледао у марке, у поштанске штамбиље и датуме.{S} У тим сувим и врелим данима кад никога није |
| ћивао би ко у шали. — Пију, једу као на даћи.</p> <p>— Нека им је алал! — поклапали су га други |
| вор у мирису дувана, бунтовничке мисли, дах будућности, све оно нешто неизвесно што очекујемо о |
| чудно, као да се доиста из њега излива дах неког надприродног бића.{S} Милева отрча на другу с |
| ипале се на парк.{S} Из шуме је долазио дах ноћи, мирис боровине, свежина росе, задах трулог ли |
| уке, изви рамена, рашири груди и дубоко дахну.</p> <p>Кад се решила, искрено се радовала што ид |
| а започети сан, и пољупци где тело дише дахом другог тела, где се крше руке састављене око паса |
| за; лака материја дрхтала је при сваком даху и покривала божанствену бисту и њене две забрањене |
| дна сивкаста, уска, луксузна простирка, два зелена суда с тропским биљкама у врх степеница и на |
| ело парче једне шумице: врхови од јела, два три јасена, широко лишће од ораха и букет процветал |
| пасуља.{S} Један професор универзитета, два посланика на страни, неколико министара, један мили |
| калдрма, зарасла у модро-зелену траву, два низа плотова, неколико ниских кућа, остатци змаја н |
| ?...{S} Улица је остала готово иста.{S} Два низа сниских дућана и неугледних кафаница граничили |
| S} Ливадом је звонило певање попаца.{S} Два црна лептира с црвеним рубом око крила јурила се ок |
| доликовао лепо њеном одмереном ходу.{S} Два прамена златне косе вирила су испод простог сламног |
| равне дворе гради.</l> <l>Дан градио, а два се кајао —</l> <l>Ој, убава, убава девојко, ој!</l> |
| ко се грађанска права жртвују... да, за два гроша; виши интереси земље ишчезавају у корупцији, |
| {S} Народ је био под мучним последицама два тешка рата, чији успеси нису одговорили његовим над |
| иле.{S} Поделиле су државне квартире на два одељења.{S} У једном су наместили кујну и собу за п |
| е је дисало мирно.{S} Још се јурила она два лептира.{S} Иза једне шумице примећивао се кров вар |
| крилним вратима, обојеним фирнаезом, са два велика прозора, пуна шољица, кутија од <hi>вешплава |
| био право на даље школовање, побегао са два заната.{S} Најзад, госпа-Клеопатра израдила му је м |
| , начини од једног поточића воденицу са два витла, те га цело село прогласи за најдаровитијег ч |
| S} Ко ће рећи шта је било у одсевима та два пара раширених очију?{S} Љубави, мржње, чежње, гађе |
| живахну.{S} Хлебарнице почеше пећи хлеб два пут дневно.{S} Печење је мирисало по старинским пањ |
| Па и ти часови!{S} Није их било више од два три преко дана.{S} За њих се није морало спремати.{ |
| S} Преста брзо да се бори против појаве два женска лица, оба љупка, оба пријатељска.{S} У остал |
| о рече једног дана:</p> <p>— Краљ ми је два пута изјавио како се озбиљно решио да да̑ земљи нов |
| , довршавала су у Србији своје стварање два главна политичка фактора, народ и круна.{S} Народ ј |
| цигљу, па онда баци самарицу, потеже се два пут перорезом у прса и онда оде онде, па леже...</p |
| } Младен је био пао у трећем разреду из два предмета — освета реакције! како је смело тврдио — |
| p>У том, на часовнику у трпезарији изби два сата.{S} Метални звук је одјекивао потмуло по празн |
| љ кад пред једном приватном кућом спази два војника на стражи, с ножем на пушци.{S} Иза њих се |
| шким жаргоном:</p> <p>— Стрике, сипи ми два’ес’ пара пасуља.</p> <p>Понекад наврати и Зарија Ри |
| а друга прну у вис, па се врати, начини два три круга изнад места где је пао леш као да га траж |
| Лете две беле тице једна за другом, као два добра друга; пуче пушка; једна од њих опусти крила |
| p> <p>Два млада створа погледаше се као два злочинца.{S} Отворише уста да нешто рекну, али нема |
| тупио на Велику Школу, он је тамо нашао два оделита типа међу својим новим друговима.{S} Један |
| аша и робијаша, да су се правила готово два засебна сталежа, где је осуђеник с новцем заповедао |
| .</p> <p>Никад Илић није јасније осетио два човека који су живели у њему; један: миран студент |
| покушавао да продужи гимназију, свршио два три разреда, после ступио у трговину у Београду, па |
| ну песму!{S} Остала су је у памети само два три стиха из средине: ...{S}И мислио тада — Ко зна |
| Дао је две банке за шешир.</p> <p>— По два гроша од гласа!</p> <p>— Тако се грађанска права жр |
| па се опет загледа у чипку, у кошуљу, у два округла таласа која су се дизала и спуштала испод п |
| Дођи ми једне ноћи — рече му она између два пољупца.</p> <p>— Не говори глупости...</p> <p>— Чи |
| сигурна ствар.{S} Човек се троши између два акта који се називају: хтети и моћи.{S} Зашто дакле |
| у био рањен, освестио се у неком потоку два дана после битке, па како су Турци већ чували Саву, |
| Према постељи, опет до зида стајала су два скупоцена ормана, изолучена при врху, оштећена упот |
| та десетак књига, научи се на памет још два'естак наслова, славних имена и мудрих мисли.{S} Ина |
| да се зачу један шум на вратима.</p> <p>Два млада створа погледаше се као два злочинца.{S} Отво |
| ио на олтар гуњ и опанак.{S} Сад, после двадесет година борбе, он је видео краљевство претучено |
| ог интереса за политику.{S} Он је већ у двадесетој години научио да му живот доноси чист приход |
| извесне београдске куће, подигнуте пре двадестину година за становање једне отменије породице. |
| шеширима цењкали се с грађанима.{S} Око дванаест сати пуштале се школе.{S} Четири часа доцније |
| дела, свечане ручкове, у кући се кувало двапут више него што је требало, просипало се, бацало, |
| ане хронолошким редом; закључавао их по двапут, тресао катанцем још ради сваке сигурности.</p> |
| се простирале дуге пољане, ниска брда, две три вароши и велико београдско небо.{S} Могло је би |
| .{S} Из ње су светлеле, као две звезде, две хитре зенице, које нису биле тачно заокругљене, већ |
| еном као и он, можда горе него и он.{S} Две близнакиње узимале би се за руку и излазиле на улиц |
| и су уједначено кроз вечерњу тишину.{S} Две три звезде боцкале су један крај неба.</p> <p>Двоје |
| ва сестра, која је од њега била старија две године, била је већ као дете каћиперка и, у домаћим |
| Дунав, светао ваздух, као да је тражила две беле тице.{S} Њихови погледи се сусретоше.</p> <pb |
| S} Под њим је жуборила озидана чесма на две луле.{S} На зиду је била остављена рупа за чашу или |
| , чипканим застирачем, који је висио на две стране.{S} На њему се усправљало неколико фотографи |
| губила главу, као гуска коју појуре са две стране.{S} Неколико корака лево од ње, стајао је Че |
| ћи!</p> <p>У тим идејама свршио је прве две године.{S} О распусту га је чекало једно изненађење |
| е године плаћао уредно.{S} Доцније нађе две три лекције и живљаше скромно, у маленом колу знана |
| тај ми носи педесет гласова.{S} Дао је две банке за шешир.</p> <p>— По два гроша од гласа!</p> |
| вечерњем поветарцу, спајао слике своје две познанице.{S} Од Беле је узимао њене ситне префињен |
| ножем на пушци.{S} Иза њих се шарениле две покретне стражаре од дасака, обојене у српску тробо |
| ху и покривала божанствену бисту и њене две забрањене руже.</p> <p>— Са своје стране — продужи |
| исли на конкретне ствари, али слике оне две девојке нису му излазиле из главе, тако магловите, |
| то само од њега зависи, покуша да од те две девојке начини једну.{S} Пажљиво је одабирао њихова |
| око њеног струка, завући главу међу те две расцветале руже што се крију у борама муселина и љу |
| ије страсти, начини упоређење између те две девојке.{S} Бела је тражила задовољство не по осећа |
| — млад је, леп је, образован, има плате две хиљаде, отвориће адвокатску канцеларију...</p> <p>И |
| омад ме је један пример дирнуо.{S} Лете две беле тице једна за другом, као два добра друга; пуч |
| ар и тако даље, веле, да су прошли кроз две собе из којих се састоји <pb n="85" /> ова чокалини |
| ста један тренутак потпуне тишине.{S} И две се жене загрлише, трудећи се да утеше једна другу.< |
| их суседа.{S} За то је требало извршити две три велике финансијске операције.{S} Нашло се људи |
| ом црне косе.{S} Из ње су светлеле, као две звезде, две хитре зенице, које нису биле тачно заок |
| је нису биле тачно заокругљене, већ као две капље мастила пале у светло белило између трепавица |
| ше није остало од <hi>Еснафлије</hi> до две чађаве пруге на зиду суседне куће, на коју се ослањ |
| нема трна ни грмења.</l> <l>Само има до две вите јеле.</l> <l>И под јелом заспала девојка.</l> |
| Бумбарева Брда, у белу варош на саставу две велике воде, и изазивале слику студента Илића.</p> |
| поред себе.</p> <p>Десно од њих, између две куће видело се парче Топчидерског брда, низ јаблано |
| магарца који је скапао од глади између две гомиле сена, не могући да се реши коју да изабере.< |
| <p>По тротоару, с друге стране, ишле су две жене, с марамом на глави, чији су крајеви били веза |
| мао је прилично кредита, јер је прошлих две године плаћао уредно.{S} Доцније нађе две три лекци |
| њин брат, артиљеријски поднаредник, још две три великошколке, неколико великошколаца, један Јев |
| озиционарску породицу допуњавале су још две девојчице, близнакиње, с црвеним тракама у коси, сл |
| се много променила.{S} Подигнуте су још две три нове куће.{S} Неколико трговина улепшали су сво |
| ли млади човек је залуд наводио разлоге двема женама, које су се занеле у свој план до лудила.{ |
| , штампа је била обамрла. <pb n="63" /> Двоје троје новине које су излазиле писале су само о ук |
| моја жена!{S} Ја сам кадар да радим за двоје.</p> <p>— Ти заборављаш опет стварност.{S} То се |
| /p> <p>Те супротности подржавале су код двоје заљубљених једну врсту борбе час прикривене, час |
| уздахну, и то овог пута искрено.{S} Узе двоје младих за руке, приближи им главе, на нешто драмс |
| ла тек колико да не поквари расположење двоје старих.{S} Аница ју је посматрала испод ока, па ј |
| во, господин-Илићу!{S} Главно је кад се двоје воле...{S} А свет, фамилија, новац?{S} Трице и ку |
| тали.{S} Нешто се морало говорити.{S} И двоје драгих испунише ту тишину, пуну неказаних ствари, |
| ђају родног краја.{S} Управо, он је ово двоје мешао.{S} Кад је у клисури надзиравао раднике, гл |
| есуда.{S} Ми имамо да бирамо између ово двоје: или да убијемо наше срце па да живимо као старци |
| је како да врати ову љубазност.{S} Њих двоје би могли бити тако задовољни једно другим, тако с |
| /p> <p>Било је већ пало вече кад се њих двоје упутише Вишњином стану.</p> <p>— Ви на лето сврша |
| су створили непремостиви јаз између њих двоје.{S} Они су се <pb n="187" /> десили доиста против |
| езде боцкале су један крај неба.</p> <p>Двоје младих ћутали су, тако седећи.{S} Свако од њих пр |
| .{S} Помисли да он хоће да каже како не двоји брак од љубави, или тако нешто, те пљесну рукама: |
| вори и живи кораци младог света.{S} Њих двојица се беху примакли прозору што гледа у двориште.{ |
| јем је његова мисао дуго лутала. — Опет двојке?{S} Та сад ти бар реакционари нису криви?</p> <p |
| азаћу ја сад реакционарима коме се дају двојке! — говорио је дечко самоуверено, циљајући на про |
| аб.{S} Из српског језика је имао стално двојку.{S} Осим тога, задоцњавао је на часове, трошио м |
| —Ужице.{S} То је била права трговина, с двокрилним вратима, обојеним фирнаезом, са два велика п |
| ио доста широк сокак, који је, иза леђа Двора, водио поред Батал-џамије право на варошку <pb n= |
| есто су ограничавале ограда од краљевог двора, једна школа која је раније била механа, и старо |
| почивало на мермерном столу у хируршкој дворани београдске болнице.{S} Једна млада, хрома жена |
| виноград сади,</l> <l>Лозе сади, равне дворе гради.</l> <l>Дан градио, а два се кајао —</l> <l |
| дирну шимшир, проклати се по калдрми од дворишта, па замаче даље, у мрак.</p> <p>Илић угледа ов |
| и прихода, повукла се у једну кућицу из дворишта, и ту, од оног што јој је остало од мираза, жи |
| чекала да дође подне, да претрчи преко дворишта, предахне на прагу Мале куће — како су звали т |
| си забуну у главу, претрчи поново преко дворишта, упадне у своју собу и зарони зајапурено лице |
| у...</p> <p>Она устрча као девојчица уз двориште.{S} У салону се запали велики лустер, а електр |
| е чипкане завесе примећивало се с муком двориште.{S} Сумрак је купао џбунове шимшира, споредне |
| д била друм, па уђоше у једно пространо двориште, ограђено са три стране јевтиним становима.</p |
| ца се беху примакли прозору што гледа у двориште.{S} По калдрми је играло суво и топло сунце ко |
| се кола хтедоше кренути, Бела истрча у двориште и стаде преклињати мужа да не прави скандала.< |
| , управо кревет, изгубљен у сокачићима, двориштима, баракама, степеницама и рупама Савамале.{S} |
| ећ је по мало напуштала собу, шетала по дворишту, седела у башти.{S} Ствари су у кући пошле опе |
| и врата, босих ногу, па радиле нешто по дворишту сагибајући леђа, ширећи ноге, избацујући своја |
| трем.{S} Пролетња пилад грабила су се у дворишту око мрва које им је стресла кад је распремала |
| даљих дедукција.</p> <p>На часовнику у дворишту изби три сата.</p> <p>— Хајдемо у библиотеку! |
| радње показаше три, она се појави пред Двором.{S} Ишла је одмереним кораком и гледала преда се |
| </hi>, удовицом једног инжињера, бившом дворском дамом своје мајке, старијом од себе десет годи |
| ројни прозори на здањима и чатрљама, на Двору и болници, запламтише живом црвеном бојом.{S} По |
| о с бичем у руци.{S} Споредна капија на Двору зврјала је широм отворена.{S} Унутра се светлила |
| кабинетског рата, сталним скандалима на двору.{S} Међутим, ни Јован није остао читав.{S} Изишао |
| ш од подне шапутала по породицама ближе Двору и министарским канцеларијама.</p> <p>— Краљ се ве |
| као овај официр што је био на румунском двору, као овај глумац што је играо Кина, као овај бака |
| исао.{S} Још се није знало о скандалу у Двору.{S} Вечерњи листови ћутали су као рибе.</p> <pb n |
| раззлога, очито га избегавала, правила двосмислене фразе, стављајући му до знања да ће га одат |
| рафској жици и, у дну, једна старинска, двоспратна зграда у источњачком стилу, с кровом као зве |
| руских универзитета, где се негује она двострука камарадерија у политици и честитим забавама.{ |
| ме.{S} Све ће се вратити <pb n="175" /> двоструко, јер нам је време најскупље у животу.</p> <p> |
| Онда узе неки други посао.{S} Радила је двоструко само да не остане на само са својим мислима.< |
| е колико је Вићентије узео, па ти тражи двоструко.</p> <p>Илић је одбијао.{S} Није он водио рач |
| реба времена око девојачке спреме...{S} Де, пољуби руку!</p> <p>Ствари су се мењале у кући пола |
| о велиш — одговори бакалин замишљено. — Де, да ми сачиниш једно писмо.{S} Нек дете зна...{S} И |
| другог, налазио много одушевљења, воље де се ради нешто велико, смелости да се кида са свиме ш |
| а.{S} Под уличним дрвећем простирали се дебели теписи од лишћа црвеног као бакар.{S} По који зр |
| атих ушију, необријане браде и кратких, дебелих бркова, готово суров, сељак у грађанском оделу, |
| о још занима, јесу жене којих има много дебелих, са огромним грудима, још већим бедрима и са по |
| ивицу.{S} Око ваге, прекривене плавом, дебелом хартијом, били су наслагани црни тегови до сто |
| ог разреда прочитао је Одисеју, велику, дебелу књигу у зеленим корицама, у преводу неког Грка, |
| ту.{S} Старинска зграда бацала је и сад дебелу сенку преко улице, имала је још нечега пријатељс |
| кором.{S} Зграда Велике Школе бацала је дебелу сенку чак преко улице.{S} Даље од ње, по једној |
| редове штампаних слова, која су расла, дебљала, удвајала се, одлепљивала се са хартије, играла |
| о зиду извешали кобасице разне дужине и дебљине.{S} О багрењу опет бојаџије обесили кануре боје |
| а жива, а већина су умрла.{S} Није било девера него је Чедомир ишао поред ње, шапутао јој нешто |
| ли се сви ти говори свршавају кад куцне девет сати, време спавању, и варош остаје мирна и <pb n |
| о. „Остати на власти" постаје им једина девиза, а посланици владају, управљају, постављају, меш |
| живот доноси чист приход.{S} Његова је девиза: уживати и успети.{S} Понекад пада у севдах, и т |
| Тада се открије, безазлено зачуђено као девица, ситно, бледуњаво цвеће на кривим, ломним гранчи |
| срца врела, слутње прве узнемирености, девичанске наде и бескрајне снове.{S} Све то има своје |
| бацајући по каткад кришом свој дрхтав, девичански поглед на рођака своје другарице.</p> <p>Зау |
| крио, мешала се у друштво младих људи и девојака, подражавала мушкарцима, презирала моду, читал |
| р приближавала с Радојем и још неколико девојака. — Знаш ли да си села у вилинско коло?</p> <p> |
| {S} Она се осети сама усред тих занетих девојака занемарене тоалете, усред тих људи што мисле д |
| на философију.{S} Ја сам се решила.{S} Девојачка школа не даје позитивна знања модерној жени.{ |
| даношћу која је урођена његовом добу. — Девојачка школа није довољна модерној жени.{S} Она је у |
| се питао да она не тера шалу.</p> <p>— Девојачка Школа може бити добра само као припрема.{S} О |
| ашла Вишња неколико својих другарица из девојачке школе.{S} Међу њима је била и Каја.</p> <p>— |
| а оде до краја пута који је водио преко девојачке школе.{S} Али се она морала мирити са стањем |
| у.{S} Дотле нам иначе треба времена око девојачке спреме...{S} Де, пољуби руку!</p> <p>Ствари с |
| ога дана, те јесени, заустави га нечији девојачки глас:</p> <p>— Чедомире!</p> <p>То је била Ка |
| исно и свесрдно.</p> <p>Између живота у девојачкој школи и садашњег тренутка, Вишњи се десило т |
| рече:</p> <p>— Шта је тако важно било у девојачкој школи?...</p> <pb n="239" /> <p>Ћуркасте дев |
| ; опомињала га је сувише шара на зиду у девојачкој соби његове жене.</p> <p>Исекао је хартију н |
| авала себи да неће мрзети <pb n="49" /> девојачку школу и да ће пред Чедомиром прокритиковати њ |
| једна његова рођака, која је овде учила девојачку школу.</p> <p>— Море, брате, где си ти?{S} От |
| поред те капије и скрену ка Теразијама, девојка угледа једна кола <pb n="145" /> с гумираним то |
| г анђела који га милује својим крилима, девојка се била већ извила из његовог наручја и побегла |
| оне плаве и модре траке.{S} За првипут, девојка се подаде томе осећају, голицавом, узбудљивом, |
| ред вече, кад је сунце нагињало западу, девојка зажеле да види залазак на Сави.</p> <p>— Ужелел |
| на пљусак грдњи.</p> <p>У том тренутку, девојка полете у правцу њега, пребаци му руке преко рам |
| Ко зна колико осташе тако загрљени!{S} Девојка се покоравала без речи, без протеста, предавала |
| е, да осети њу целу, обешену о њега.{S} Девојка притисну руком онде где јој је срце, не рече ни |
| еоград је био близу, одмах иза брда.{S} Девојка прибра своју снагу, намршти се, па се осмехну п |
| ва.</p> <p>Он је био пун ових фраза.{S} Девојка га је слушала погледом зачуђеним, наивним, благ |
| ешало са првим цртама зрелих година.{S} Девојка га никад лепшег није видела.{S} Његов поглед ју |
| ира такну у срце надземаљска милина.{S} Девојка поред њега имала је зеленкаст жакет који је врл |
| и у њој преведена песма неког Руса.{S} Девојка обави десну руку око врата свога драгана, а лев |
| твари око њих бацале су велики хлад.{S} Девојка обори главу, и посматраше дуго своју сенку која |
| о бедра, да се после склиза на под.{S} Девојка подиже руке као да се предаје цела безбожном пр |
| а је била још место елегантне шетње.{S} Девојка је волела ту улицу, веровала у њу.{S} То је бил |
| , а прсти су трзали штит од качкете.{S} Девојка га је слушала с пажњом и, у исти мах, са извесн |
| био је дигнуо главу и гледао у небо.{S} Девојка је опет посматрала рит, Дунав, светао ваздух, к |
| S} Неки добричина наместио је брвно.{S} Девојка ступи напред.{S} За њом пође Илић и осмотри је |
| Неколико певаца кречало је по селу.{S} Девојка се осети слободнијом у присуству ове стварности |
| ни обоје покушаше да не кажу истину.{S} Девојка је грицкала доњу усну, као да је хтела савладат |
| па све светлијих, тежих, страшнијих.{S} Девојка је знала да Илић даје лекције сину новог минист |
| е била <pb n="29" /> мала, мршава, жива девојка која је обећавала практичну жену и срећну мајку |
| ко ти се допада мој будоар ? — упита га девојка, насмехнувши се.</p> <p>— Врло пријатан! — одго |
| оје... не, молим те, не... — прекину га девојка.</p> <p>Она је погађала његову мисао.{S} Није х |
| — Куварица не сме да регне — прекину га девојка. — ’Ајд, загрли ме... не стоји ти лепо кад си о |
| нско коло?</p> <p>— Кажу — додаде друга девојка, великог носа и зелених очију — која нагази на |
| p> <p>Чедомир је још раније наслутио да девојка није равнодушна према њему.{S} Јер нашто онда о |
| и шапутала јој недопуштене приче, млада девојка заспа са једним ђаволастим осмехом који дотле н |
| могуће, све је у њој по руски!{S} Млада девојка не осети кад дођоше до њене куће.{S} Би јој теш |
| пред потребама породице.{S} Стога млада девојка не исмеја план своје другарице.{S} Само, она на |
| правило свога новог васпитања да млада девојка бира себи мужа потпуно свесно.{S} Она се није п |
| а првог угла појављивала се једна млада девојка у коректној мушкој јаки; плав прамен косе сакри |
| није било много света.{S} Кад је млада девојка угледала Илића који ју је већ чекао, наслоњен н |
| образован човек, виши од ње.{S} И млада девојка као да је хтела узети у одбрану свога новог поз |
| але неки знак, звале је к себи.{S} Тада девојка опази нешто што дотле није видела: један готово |
| м држању, доказује колико је већ велика девојка и да су јој нашли момка.{S} Отац јој је поклони |
| е вите јеле.</l> <l>И под јелом заспала девојка.</l> <l>Под главом јој снопак детелине —</l> <l |
| мена у којем живим.</p> <p>Каја је била девојка коју живот није мазио.{S} Још од детињства је п |
| ишња за први пут. — Ја сам еманципована девојка.</p> <p>Газдарица је не разумеде добро, те је п |
| n="28" /> <p> С Кајом је била још једна девојка, која одступи неколико корака кад рођаци пређош |
| омишљајући на могућност да се размажена девојка игра жмурке с њим.{S} Најзад се реши да се с њо |
| воре?</p> <p>— Доста! — викну размажена девојка, која се била повратила из првог изненађења, па |
| >— Чедомире, ах мој Чедомире! — протепа девојка у заносу. ~</p> <p>Заман је Вишња звала свог др |
| сова остајале су дуго заједно.{S} Стара девојка је уређивала збирке разних старина : камене стр |
| у моди, слатка моја — насмеја се стара девојка. — Она је одвише чедо наших крајева, јужног сун |
| рица.{S} Него, кажем ти — подвуче стара девојка — страх ме је било за тебе.{S} Ово је велика ва |
| 5" /> сандуке — примети заједљиво стара девојка — то је за причу!</p> <p>Брод обиђе брдашце, и |
| чу се глас из друге собе.</p> <p>Стара девојка понови још једанпут:</p> <p>— Колегинице?</p> < |
| — Зашто да будем невесела?</p> <p>Стара девојка је ухвати за руку.</p> <p>— Слушај, слатка Вишњ |
| азови како хоћеш — једва чујно прошапта девојка — али ја осећам нешто јаче од мене, нешто непра |
| и господине...</p> <p>— Мама! — промуца девојка у одбрану свога драгана.</p> <p>— Ћути ти, ти.. |
| о у њеној соби.{S} У њој се бунила наша девојка из средњег сталежа, бакалинова ћерка, послушно |
| n="255" /> опет виде?{S} Шта му је сад девојка поново требала?...{S} Случајни сусрет по том ки |
| ом.</p> <p>— Шта ћу му ја! — слегала је девојка раменима.</p> <p>— Вишња Лазаревна! — чуо би се |
| хрома млада, хрома млада! — говорила је девојка мајци гласом у којем је одјекивала жалба и прек |
| <p>— Хоћеш ли слатко и воду?{S} Сад је девојка дошла са бунара.</p> <p>Не чекајући одговор, ст |
| је госпођа сама себе називала — али је девојка више посматрала домаћег учитеља него своје брбљ |
| ју, ублажавала бујицу здравља, којим је девојка била обдарена.{S} Румена крв шибала је под њени |
| х праменова косе, те је изгледало да се девојка стиди без икаквог нарочитог повода.{S} Повучена |
| .</p> <p>— Какав парадокс! — насмеја се девојка нервозно.</p> <p>— Парадокс зацело, али је исти |
| а.</p> <p>— Што ми не пише! — чудила се девојка болно. — Бар једну реч да је здрав.</p> <pb n=" |
| ане за њен дотадањи живот.{S} Узалуд се девојка борила да се код своје куће осети као код своје |
| ебаци јој мајка.</p> <p>— Ју! — трже се девојка. — Младене донеси.</p> <p>Дечко устаде лењо и, |
| >— Мајка је изашла у варош — одбрани се девојка. — А други?...{S} Брига ме је!</p> <p>— Не, Бел |
| е речи, као да нисам жива! — размишљаше девојка, повукавши се из трема у своју собу, као рањена |
| але је против њене воље као искушење, и девојка би се стресла од неке слатке, несносне језе кој |
| вратила се, како кажу наши стари.{S} И девојка је мислила поново на свог пријатеља:</p> <p>— О |
| и!</p> <p>— Није потребно, Илићу — одби девојка. — Пролетње кише нису опасне.{S} Затим...</p> < |
| оту.</p> <p>— Бесмислице! — рече у себи девојка и одмахну руком.</p> <p>Тога дана врућина би јо |
| >— Јест, јест, трице и кучине! — понови девојка јогунасто и искрено. — На што онда љубав кад се |
| потпуност у огледању на води — продужи девојка. — Погледај десно... тамо испод дереглије, доле |
| жена човеку са којим живи?{S} Не иде ли девојка, лево од њих, у фабрику тек да се сакрије од по |
| 4" /> <p>— Али, тата — поче да се брани девојка. — Ко ће кућу водити, ко ће децу намирити, ко ћ |
| <p>— Газдаричин муж је столар — објасни девојка. — Ради у једној оближњој фабрици.{S} Добро му |
| учну тишину.</p> <p>— Је л’? — одговори девојка у истом тону.</p> <p>Један нов пламен црвенила |
| волимо; је л’ те, Чедомире? — одговори девојка узбуђено.</p> <p>Илић осети да је сад дошло оно |
| и ћемо остати увек пријатељи — одговори девојка.</p> <p>Илић се осмехну скептички.</p> <p>— Да. |
| .</p> <p>— Ја ћу трамвајем... — примети девојка.</p> <p>— Не, ја те нећу пустити док ми не обећ |
| <p>— Извини, колегинице — одговори јој девојка молећивим гласом. — Није било намерно...</p> <p |
| нуо шешир и нагнут лако, очекивао да му девојка пружи руку.{S} Она му је пружи, па стрецну од д |
| p> <p>— Шта могу имати против! — кликну девојка.</p> <p>Било је већ пало вече кад се њих двоје |
| ње пожалио.</p> <p>— Заиста? — ускликну девојка, не кријући своје задовољство.</p> <p>Мајка и у |
| Није то за тебе, не приличи ти. </p> <p>Девојка се склони од ватре за тренутак.{S} Онда узе нек |
| рже се сајџија из ових сањарија.</p> <p>Девојка поцрвене до ушију без разлога.</p> <p>— Лепо! — |
| на створена ради гомиле глупака.</p> <p>Девојка стеже усне, као да тражи снаге, па настави;</p> |
| се несрећнија него кад си пошла.</p> <p>Девојка покуша да не призна истину. </p> <p>— Веруј ми, |
| ћу то.{S} Ја се гнушам тога сна.</p> <p>Девојка се уједе за усну.{S} Крв осоли њену пљувачку.{S |
| .. колико сам ниско пао, најзад.</p> <p>Девојка погледа изненађено у овог човека кога је волела |
| ће веровати у оно што он верује.</p> <p>Девојка одмахну руком.{S} Њу су саму подгризале сумње у |
| се црвена силуета једне цигљане.</p> <p>Девојка је становала у близини, те позва свога пратиоца |
| етку, који су потрошили на мене.</p> <p>Девојка је била и сувише озбиљна кад је ово говорила, т |
| су темељи једне јавне грађевине.</p> <p>Девојка не помену ништа.{S} Чедомир се свакако не сети. |
| и које су му боле и вртеле месо.</p> <p>Девојка понови песму мирно, не слутећи осећаје које је |
| ... узми ме! — промуца њен глас.</p> <p>Девојка је падала у све већи занос.{S} Скупи кошуљу поз |
| , а широко и пространо као свет.</p> <p>Девојка поче да размишља хладније.</p> <p>— Ја сам била |
| врдоглаво је настојавао Остојић.</p> <p>Девојка се осети донекле увређена, те подиже главу.{S} |
| а? — упита Радоје своју сусетку.</p> <p>Девојка поцрвене сва као да ју је неко ухватио у нечему |
| би помислио да тако уме завртети мозак девојкама!{S} Бога ми, Бела, пази се доцније, не пуштај |
| се имена спомињу, мешала се са варошким девојкама, седала крај прозора и тражила своје старо за |
| еђу осталих ситница које се говоре међу девојкама, рече јој:</p> <p>— Синоћ сам читала у једној |
| је дотле избегавано; момци су духовити, девојке приступачне, младе жене несташне, а старци и ст |
| те смеше поезије, успомена и присуства девојке која му је нудила што му она друга није могла д |
| атијим госпођама на шеталишту, знају за девојке с великим миразима.{S} Њима је свеједно који ре |
| Његове очи су се наизменично кретале са девојке на игру сунца на улици, а са сунца опет на дево |
| ки — да идемо мало у шпацир.</p> <p>Обе девојке узму газдарицу испод руке, шетају до краја сока |
| на конкретне ствари, али слике оне две девојке нису му излазиле из главе, тако магловите, обви |
| амо од њега зависи, покуша да од те две девојке начини једну.{S} Пажљиво је одабирао њихова пре |
| страсти, начини упоређење између те две девојке.{S} Бела је тражила задовољство не по осећању н |
| ли, тепајући јој:{S} Бела.{S} После ове девојке, дошао је Младен, бистар дечко, али ленштина, с |
| још јача што су је изазивала уста друге девојке.{S} Он осети готово перверзан занос од те смеше |
| у од дувана, величанствена визија младе девојке васкрсавала је, као митолошке тице из пепела.{S |
| ало женскиње.{S} Иза једног плота, неке девојке одломиле грану од трешње, па тако беру и једу.{ |
| е прилике, начин живота и живљења једне девојке у паланци.{S} Опис једног излета у Овчарску бањ |
| т и оне ће пропасти тако, остати маторе девојке, умрети као те муве ако им не отвориш прозор.</ |
| ута газдарица.</p> <p>— Није лепо да се девојке задржавају доцно у вароши — приговори јој стара |
| да се запита: какве су оне, те жене, те девојке од којих се бојала, јесу ли оне чисте и толико |
| јој се приближи.{S} Удисао је мирис те девојке и дрхтао пред сјајем њених зеница.{S} Њена глав |
| коли?...</p> <pb n="239" /> <p>Ћуркасте девојке, деца која немају никаквог искуства, правиле су |
| његово поштење усправи се између њега и девојке.{S} Он се сроза с канабета као кривац.{S} И зар |
| ао сив траг превијене траве.{S} Момци и девојке певали су, сустижући се:</p> <pb n="215" /> <qu |
| у поново.{S} То су се надпевали момци и девојке.{S} Момци су певали:</p> <quote> <l>Испод села |
| де јаукнути као рањено живинче, али бол девојке коју је волео би јачи од његовог сопственог.{S} |
| м материјом летње блузе, и нежним лицем девојке, чија хромост није допуштала честе изласке на о |
| у маглу дијамантског праха, пред сликом девојке скромне, лепе, стидљиве и природне.{S} Та је сл |
| њен!</p> <p>Пролеће се расцветавало око девојке, али су њој ти светли, разнежени дани, изгледал |
| старинску изјаву којом се проси рука у девојке.{S} Она је очекивала да је он назове својом вер |
| </p> <p>— Вараш се — синуше плаве очи у девојке. — Можда би боље било да се никад нисмо познали |
| адићи је нису волели, претпостављали су девојке које хоће да се шале, које допуштају да се зади |
| ености, одјекну долином:</p> <quote> <l>Девојке су цвеће брале,</l> <l>Цвеће брале, венце виле, |
| посади се поред своје комшинке.</p> <p>Девојке се удалише.{S} Ливадом је звонило певање попаца |
| </p> <p>— Вишња ће поћи за мене.</p> <p>Девојке примише шалу.{S} Њихов несташан смех одјекну до |
| та, а све каже, дирне те у жицу.</p> <p>Девојке одговорише :</p> <pb n="214" /> <quote> <l>Стој |
| веђа и суморно, палио своју цигару.{S} Девојки је један облак туге замагљавао њене бистре очи. |
| кривац.{S} И заронивши главу у крајеве девојкине хаљине, загрца:</p> <p>— Опрости, опрости Виш |
| поче да се ниже, као ђердан, низ образе девојкине, лагано, коврљајући се, не сусрећући једна др |
| од његовом руком увише се витке слабине девојкине.{S} Он пусти.</p> <p>Кад хтеде да загрли поно |
| и једно другог усијаним очима.</p> <p>С девојкине главе пале су укоснице.{S} Миришљава коса про |
| ј пламен и срдачност, која је звонила у девојкином гласу, чинили су своје дејство.{S} Илић је з |
| .{S} Смрт је јако утицала на већ рањену девојкину душу.{S} Она се посвети бризи око оца.{S} Тру |
| ти се Матовићка својој кћерци. — Дивно, девојко!{S} Од кога си научила да заказујеш састанке, р |
| два се кајао —</l> <l>Ој, убава, убава девојко, ој!</l> </quote> <p>Друштво прихвати:</p> <quo |
| механи;</p> <quote> <l>Ој убава, убава девојко, ој,</l> <l>Млад Милија млад виноград сади,</l> |
| нопак детелине —</l> <l>Ој убава, убава девојко!...</l> </quote> <p>— Ево цвећа! — викну један |
| је остајао.{S} Ти усамљени разговори са девојком која није била ружна пријали су му, падали му |
| е не би приметило што остаје на само са девојком.{S} Али би га она задржавала понекад <pb n="12 |
| </p> <p>У колима је седео Илић с једном девојком, којој примети само главу, и од главе бео, неж |
| {S} Он је веровао да су његови односи с девојком дубоко скривени, те је с те стране био миран.{ |
| лић имао стално по коју лепу реч за њу, девојку која је своју ману осећала све дубље једно што |
| Он је толико очекивао ову <pb n="98" /> девојку, да јој каже колико је воли, да јој открије, по |
| аздуху вијало се неколико ластавица.{S} Девојку су обузимале чудне жудње.</p> <pb n="207" /> <p |
| ка њеној мајци, па онда паде поново на девојку, а одатле на сто, на зид, на прозорска окна, на |
| игру сунца на улици, а са сунца опет на девојку, на њен го врат, на белу руку, спуштену лако на |
| ла? — рече младић, наднесе кишобран над девојку и додаде:</p> <p>— Допусти!</p> <p>— Није потре |
| мука.</p> <p>Илићу залупа срце кад виде девојку тако близу себе.{S} Он не настави говор.{S} Њег |
| p> <p>Спомен на бившу љубав одржавао је девојку у савршеној чедности.{S} Ништа на свету није би |
| ред огњишта, и само срећан случај спасе девојку од даље несреће.</p> <p>— Чујеш, Вишњо — рече ј |
| те очи воде и ноге носе, па тражи себи девојку.{S} А кад је нађеш, сети се колико је Вићентије |
| !</p> <p>Без размишљања, Чедомир понуди девојку да ступи унутра.</p> <p>— Нећу — занећка се она |
| /> — Није још школу свршио, а већ проси девојку...</p> <p>— Ја не налазим у томе ничега чуднова |
| ети — одговори Илић енергично, и ухвати девојку за руку.</p> <p>— Шта ми имамо још једно другом |
| лед је био сама љубав.{S} Хтеде утешити девојку, хтеде јој дати доказа сигурне будућности.{S} Њ |
| је представио девојци, он је представио девојку њима.{S} А сад, она се забављала с њима, они се |
| није привредио ништа.{S} Није задовољио девојку коју је узео за жену.{S} Начинио је за свагда н |
| енуо сасвим и мислио на њу, на ту плаву девојку, на њене косе, на њене образе, на њу целу, њему |
| едао право пред собом.{S} Позвао је ову девојку да јој исприча потанко <pb n="281" /> како се о |
| узео.</p> <p>Избегавао је једну и другу девојку.{S} Радио је за испите више него што је требало |
| пространа тишина притискивала је младу девојку. </p> <p>— Удај се, драга Вишња — продужи Аница |
| само да министар има ћерку... ту бледу девојку, с којом се Чедомир возио.{S} Он је био леп чов |
| уређену башту и колегиницу, једну стару девојку, по имену Аница.{S} Лепо су се сложиле.{S} Поде |
| о му је јасније него икад да не воли ту девојку, па ипак он превали:</p> <p>— Да!</p> <p>Та се |
| чинио је за свагда неспособном за срећу девојку коју је волео.{S} Он је био добар као Христос, |
| {S} Анице!</p> <p>Нико је не чу.</p> <p>Девојку је обузимала ватра све више.{S} Слика Чедомира, |
| Груди се тресле.</p> <p>Чедомир притрча девојци.{S} Њена слика му је бунила главу.{S} Хтео је д |
| и сваке сигурности.</p> <p>Одговарао је девојци у истом уздржаном тону.{S} Чак да је и могао од |
| p>То је трајало неко време.{S} Ваљда се девојци досади та игра, те, кад једном закуца на врата |
| ана, кад лекар прегледа болесницу, рече девојци:</p> <p>— Захвалите Богу и идите те се одморите |
| <p> Он узе кајсију и, нехотице, начини девојци један комплимент:</p> <p>— Госпођице Бела, ви с |
| хтеде остварити овај сан, он се обрати девојци, нежно као жена:</p> <p>— Куд си пошла?...{S} Х |
| он се упита нехотице: „Нашто пунити уши девојци тим страним речима кад је она лепа и без њих, с |
| у је волео и која га воли, према другој девојци чије поверење изиграва и чијом се слабошћу кори |
| рима, на саму мисао да то пише љубљеној девојци, њега је обузимала нека чар, скоро физичка, и о |
| је осећао свој лажни положај према тој девојци коју је волео и која га воли, према другој дево |
| ји да цепа, да мучи, да се свети на тој девојци која му се предавала сва.{S} Парадоксална љубав |
| че к њој.{S} Хиљада ствари, блиских тој девојци, изашле би му пред очи и нагониле га да је опет |
| али су му мрски.{S} Он их је представио девојци, он је представио девојку њима.{S} А сад, она с |
| <p>Ово питање није се дотле постављало девојци, те она одмах не одговори.</p> <p>— Ред је да п |
| p> <p>— Погледај ову воду — рече младић девојци која је стајала поред њега и гледала, стегнутих |
| свађаше, те најзад седоше обоје.</p> <p>Девојци се оте један уздах.</p> <p>— Ти си уморна... ти |
| кладенца момче и девојче —</l> <l>Дај, девојче, очи да ти љубим!</l> </quote> <p>— Како је леп |
| ни кладенац,</l> <l>До кладенца момче и девојче —</l> <l>Дај, девојче, очи да ти љубим!</l> </q |
| викао на љубак <pb n="53" /> додир тога девојчета.{S} Најзад, и он је био млад, и он је имао у |
| онула, љушкала се, разливала у ноћи.{S} Девојчино срце се опијало том идилом.</p> <p>Обично при |
| ем тог, она је била болешљива, нервозна девојчица, код које се чежње развијају рано и, у толико |
| прасе на ражњу...</p> <p>Она устрча као девојчица уз двориште.{S} У салону се запали велики лус |
| а је требала да држи под присмотром обе девојчице те да тако олакша посао <hi>јадне мајке</hi> |
| ионарску породицу допуњавале су још две девојчице, близнакиње, с црвеним тракама у коси, слобод |
| и извесно сажаљење према тој размаженој девојчици.{S} Она му се учини још ближа што се тога дан |
| е јуначки за слободу своје земље, његов дед је кметовао дуго година у свом селу, његов отац, са |
| е, али се ту оженио и окућио.{S} Илићев деда, који се такође звао Чедомир, научио је читати и п |
| мислио си на мене колико на смрт свога деде!</p> <p>Свађе су учестале.{S} Најмањи повод био је |
| тафизику, изгуби се у апсурдности даљих дедукција.</p> <p>На часовнику у дворишту изби три сата |
| а, да су његови закључци често вештачке дедукције, па и софизми, а, с времена на време, упада у |
| ила у девојкином гласу, чинили су своје дејство.{S} Илић је заборављао незгодни случај и своју |
| емеље ударили Кеплер и Галилео, Њутон и Декарт.{S} Један од озбиљних млађих философа прокламује |
| штачки бунари, поправљао женама машине, декорисао кафанске сале за забаве, заступао једну мађар |
| га је веровао као Турчин у Мухамеда.{S} Дела његових противника <pb n="295" /> није хтео читати |
| џбенике из старијег разреда, Пелагићева дела, народне песме.{S} У сваком разреду био је први ђа |
| и да будеш виђен?{S} Онда критикуј туђа дела, не стварај ништа, размећи се, другима препоручуј |
| , проводи се, уживај младост.{S} Велика дела долазе сама по себи.{S} Живот је дуг, пријатељу, а |
| на посао, пружа му подстрека за велика дела; општење са њом даје радости, одмора, утехе, а не |
| ске гране својих врба, позива на велика дела, узвишен рад.{S} Гледао сам је толико пута... глед |
| Свет је простран.{S} Мене чекају велика дела...{S} Не знам тачно каква, али велика несумњиво.{S |
| то се позивају на енглеска и талијанска дела.</p> <p>Осећала се слободна, зрела, цела.{S} Како |
| е удари нови државни друм преко његовог дела очевине, те са сумом коју је отуда добио и кредито |
| , дубоко убеђен у сопствену вредност, у дела која ће починити.{S} Почињали су озбиљне разговоре |
| ка својих формула, крхају баријере које деле науку од живота, литературе и уметности.{S} Матери |
| у, близу острва Циганлије, где се пруга дели за иностранство, Илић погледа кроз прозор.{S} Да л |
| n="278" /> па да оборе министра који не дели то мишљење, или да гласају против свога убеђења па |
| 151" /> укуса што нам долази са финог и деликатног Запада.</p> <p>Млади студент корачао је сам. |
| ло крштено име Матовићки — није у свему делила демократска убеђења свога мужа; по њеном мишљењу |
| же се стари господин, па пређе на своје дело о земљорадничком осигурању.</p> <p>Његовој жени је |
| p>Сео је затим и покушао да сврши своје дело.{S} У соби је било тихо.{S} То беше стан за самца |
| в ветеран на перу, он би продужио своје дело такво какво је, и нашао му логичан закључак; шта б |
| за пушење.{S} Није ли читаво уметничко дело?...{S} Ево, па пуши — продужи она, помакнувши сто |
| ичком осигурању, о којем је писао једно дело с научним претензијама.{S} Осећао је да стари, ниј |
| догађаја.{S} Он ће несумњиво привести у дело програм странке, озаконити слободу штампе, збора и |
| ју је оставио.{S} То се примећавало по деловима тоалете, у којој је било нешто срачунатости, п |
| ници одбора за дизање разних споменика, деловође варошких читаоница, хоровође певачких дружина. |
| вештина и природа.{S} Треба му показати делом, ову државу у ствари начинити његовом.{S} И место |
| ењује њено материјалистичко схватање на делу: њен гвоздени закон конкуренције оправдава му свак |
| била уза ме, која би се посветила моме делу, била мој добри геније, јер је сваки рад... нарочи |
| жена која ће се посветити цела његовом делу, која ће му омилети кућу, која ће веровати у оно ш |
| ер, нишадор, алеву паприку.{S} У другом делу дућана, поплочаном циглама, стојали су џакови кафе |
| м кад је Радоје почео да говори о лакој дељивости електричне <pb n="177" /> снаге, што јој даје |
| он је дрзак у речима.{S} Он је радикал, демократ, социјалист, републиканац, револуционар.{S} Он |
| и свађи.{S} Ми живимо у земљи уситњеног демократизма и непросвећене администрације, где се вели |
| ред смрт велика разочарења.{S} Расцеп у демократији, који је почео још кад је он дошао на власт |
| ено име Матовићки — није у свему делила демократска убеђења свога мужа; по њеном мишљењу један |
| ним потребама није се водило рачуна.{S} Демократске теорије о уређењу државе које су стизале са |
| горчено — извођење целог једног система демократских рефорама, а они нису у стању да се одрекну |
| д владе, оставиле изненадно, на пречац, демонстративно, што јој је отац проглашен као противник |
| својих материјалистичких убеђења и, на демонстрацијама, фанатички излагао леђа жандармским кун |
| те младе људе, што праве манифестације, демонстрације, резолуције на туђ рачун, а чим дођу у пи |
| вај пиштољ?{S} Купио сам га пред лањску демонстрацију.{S} Жандарми су ме измлатили, ја се нисам |
| олским клупама, а испуњава један велики део престонице.{S} Њихова љубав?{S} То је управо једна |
| грдње.{S} Клуб се поцепа.{S} Један мањи део остао је у Групи.{S} Остали пак основали су радикал |
| место, град у којем је провела највећи део свога живота, сваки ју је познавао, чак и кровови о |
| гвожђе.</p> <p>То је био Вишњи најлепши део дана.{S} С Мораве је пиркао свеж ваздух.{S} По <pb |
| ћна мајка, проживи мирно и корисно свој део живота и, кад дође време, заспи вечито под обичним |
| застала, покривши очи рукама.{S} Један део расуте косе падао јој је око раздрљеног грла.{S} Он |
| ће поп за то захваљивати Богу.{S} Један део чланова успротиви се том предлогу одлучно, наводећи |
| ним, било другим избором изгубити један део своје потпуности.{S} И тада не би био срећан, јер б |
| ављали Вишњино место, те биле као један део њен и миле младићу као крајеви раја.{S} Он је брижљ |
| S} Поручи једна кола, стрпа у њих један део својих књига, што би довољно било другом човеку за |
| ти.{S} Ћутали су.{S} Прођоше тако добар део улице.{S} После се спустише у Палилулу преко гробља |
| уо жагор.{S} Деца се враћала с купања и дерала у сав глас.{S} Парк је пак ћутао усамљен.{S} Тек |
| ена и показа руком на једног развијеног дерана, са огромним, сељачким шеширом на глави и високи |
| — Што је узео Швабицу?</p> <p>— Замисли дерана! — прихвати госпођа. <pb n="120" /> — Није још ш |
| девојка. — Погледај десно... тамо испод дереглије, доле у води, није ли оно једна тичица.</p> < |
| варица је стишавала близнакиње да се не деру пред његовом собом.{S} Собарица је наместила на ње |
| ком дамом своје мајке, старијом од себе десет година.{S} Влада није одобрила краљев поступак, с |
| Илић је прекину</p> <p>— А откуд теби и десет хиљада пара? </p> <p>— Па имамо кућу, хвала Богу |
| о и сестра.{S} Само, рекле су му, тражи десет хиљада динара мираза.</p> <p>— Ништа мање! — подс |
| ање смета.{S} Довољно је ако се прочита десетак књига, научи се на памет још два'естак наслова, |
| е пропале варошке куће.{S} Они су још у десетој години осетили наличје живота.{S} Култура им је |
| ко рећи пре него што зађе.{S} Каткад се деси да његова кугла пада баш за оним димњаком од струг |
| гог, стид их је, боје се.{S} Па опет се деси кадгод, као овај пут, о покладима, на тефериџу, па |
| алеке, бледе, ситне, као да се нису њој десиле, већ их чула из прича, из прочитаних књига.{S} Д |
| њих двоје.{S} Они су се <pb n="187" /> десили доиста против његове воље, па ипак се осећао кри |
| же бити и више.{S} Јер се беху код њега десили догађаји који су створили непремостиви јаз измеђ |
| ј механи.</p> <p>Илић није имао новаца; десило се <pb n="46" /> тако, глупо, остао је без марја |
| ем, као да се ништа није <pb n="136" /> десило.{S} Други пут би се дурила без раззлога, очито г |
| тињство.{S} Шта се све за то време није десило!</p> <p>Блажени егоист, он ју је био готово забо |
| х људи.{S} Да ти се што непријатно није десило?</p> <p>— Не, није ништа — насмеја се Вишња сило |
| себи дати рачуна где се налази и шта се десило.</p> <p>Једна крупна сенка спусти се низ степени |
| кој школи и садашњег тренутка, Вишњи се десило толико догађаја, да су јој успомене које је друг |
| њо — рече јој отац кад сазна шта јој се десило. — Није то за тебе.{S} Ја то видим.{S} Хтео сам |
| сприча другарици у кратко све шта му се десило од како су се растали.{S} У колико је излагао по |
| ио утешне разлоге, заклињао се да се то десило без његовог знања, да је био жртва глупог случај |
| нисам на чисто са собом.{S} Како се то десило?{S} Ја то нисам хтео.{S} Мене сматрају за мирна |
| ко се оженио, да јој објасни како се то десило, да олакша себи све несреће које су му притискив |
| га била увреда, никад је није добио.{S} Десио му се несрећан случај.{S} Какав?{S} Који?{S} Није |
| е био за онај тренутак заборава који се десио кад је Чедомир био у њеној соби.{S} У њој се буни |
| се кајао искрено због догађаја који се десио.{S} Избегавао је своју саучесницу.{S} Презао је с |
| >— А дотле?</p> <p>-— Дотле се може све десити.{S} У сваком случају припази на ту твоју шмизлу. |
| у Србији није сигуран шта се сутра може десити ; нигде није тачнија она пословица да се не зна |
| Он ју је жалио.{S} Погађао је шта ће се десити у њеној доброј души, кад сазна све.{S} Погађао ј |
| во приличила његовом земљастом лицу.{S} Десна му је рука висила као мртва; свакако је била пара |
| ораченим ногама као да још носи гвожђе, десно његова госпођа, лево Чедомир, са ногама учтиво по |
| ?{S} Да ли су застали или ударили лево? десно?{S} Шта су тада осетили?{S} Ко то зна?{S} Ко ће т |
| немалтерисана кућа сеоског изгледа.{S} Десно од ње видео се низ ситних краварских станова с пр |
| до планинског склопа око Кумодраже.{S} Десно, посматрачево око заустављало се на поцрнелим зид |
| рсје Вука Караџића с фесом на глави.{S} Десно од ормана, на сточићу уметничке израде, налазила |
| штовано јавно мњење?{S} Није ли сусетка десно од њих невенчана жена човеку са којим живи?{S} Не |
| ене.{S} И он пође, вукући се, климајући десно-лево.</p> <p>— Спустио се на општи ниво! — осмехн |
| у на води — продужи девојка. — Погледај десно... тамо испод дереглије, доле у води, није ли оно |
| } Носио је и сад главу оборену и климао десно-лево.{S} Чедомир задрхта.{S} Та кљусина учини му |
| а већ.{S} Ено Петра Гавриловића, дигнуо десно раме, спустио лево, искривио се сав, начинио од с |
| подиже очи и погледа поред себе.</p> <p>Десно од њих, између две куће видело се парче Топчидерс |
| продужи доиста млади сајџија, начинивши десном руком један покрет као да хтеде истргнути нешто. |
| ио рђаве воље, жалио се на реуматизам у десном колену, који је добио на робији, и грдио свога с |
| дена песма неког Руса.{S} Девојка обави десну руку око врата свога драгана, а левом придржаваше |
| ка већина хомогена, иде се до отвореног деспотизма, а ако се образује коалиција, свака фракција |
| полако њено име из првог брака, давала детаље о њеној породици, о њој самој, познанству у Бија |
| оврће, кувала запршке.</p> <p>— Остави, дете — бранио јој је отац да то ради.</p> <p>Прљила се |
| би.</p> <p>— Новац је чудна ствар, моје дете — рече Матовић, обраћајући се Бели, неприродно уме |
| м — рекао му је једном. — Ви више нисте дете.{S} Кроз неколико месеца свршићете школу и постати |
| а да ми што буде, не дај боже, па да ми дете остане без спреме, као сироче — бранила је госпођа |
| оворио је раније стари Остојић — нек ми дете изучи школе.{S} Школа ти је најблагословенија.{S} |
| — Де, да ми сачиниш једно писмо.{S} Нек дете зна...{S} И кажем јој ја да се чува.{S} Мисли да ј |
| њему на вољу.</p> <p>Она је лежала, као дете, изваљена на његову мишицу.{S} Прамен плаве косе п |
| на та непосвећена места, смешећи се као дете.</p> <p>У тим приликама дошло је Илићу прво писмо |
| ила старија две године, била је већ као дете каћиперка и, у домаћим свађама, стално на страни с |
| тост као своју кривицу — јер је још као дете, због недовољног надзора, пала са степеница и слом |
| оле мишице блеснуше кроз собу.{S} И ово дете, сакато, размажено, претвори се у <pb n="133" /> ж |
| у, као тамо у Чачку... кад је била мало дете и кад се молила свесрдно Богу за своје лутке и бол |
| и, кад је потребно, уразумити размажено дете.{S} Али, Илић, који је видео свет само кроз књиге, |
| њег сталежа, бакалинова ћерка, послушно дете патријархалне куће, где је живот сина наличио на ж |
| осито. — Али нисам ја ко је ко.{S} Нећу дете да ми се мучи по паланкама.{S} Доста <pb n="262" / |
| дић није ни школу свршио, а Бела је још дете.</p> <p>— Бела ми је терет на грудима — прихвати г |
| а девојка.</l> <l>Под главом јој снопак детелине —</l> <l>Ој убава, убава девојко!...</l> </quo |
| литету воље, о спору између приврженика детерминизма и присталица индетерминизма, напунио се св |
| ли, Белина глава, са осмехом размаженог детета и шишкама по челу, које су сенчиле њено лице пре |
| е увек тако трајати.{S} Имала је четири детета: најстарију ћерку, Параскеву, која је имала шесн |
| што.</p> <p>— Шта мислиш да ли да пишем детету у Београд?</p> <p>— Њој ће бити свакако жао ако |
| унутра.</p> <p>— Нећу — занећка се она детињасто, па, после нешто оклевања, прошапта поверљиво |
| к његове буљаве, црне, мокре очи, нечег детињског у осмеху што му га је извајала добра нада и ш |
| гледа на сокак и посматрала земљу свога детињства смешећи се љубазно њеним величинама.{S} Ето г |
| евојка коју живот није мазио.{S} Још од детињства је познала дане скомрачења и увреде незадовољ |
| да је то било тако далеко... даље него детињство.{S} Шта се све за то време није десило!</p> < |
| ова.{S} Она је била провела готово цело детињство са њом и њеним братом, Радојем.</p> <p>Златар |
| них улица.{S} Чедомир је провео скучено детињство у тој кући где се морао одржавати известан ра |
| је Матовић заборављао, да је он, у свом детињству, имао једну опаку, али врло сигурну учитељицу |
| дао је врло прост и јасан.{S} Дарвин је дефинисао природне законе тако силно да је његова филос |
| /p> <pb n="239" /> <p>Ћуркасте девојке, деца која немају никаквог искуства, правиле су пошалице |
| пре умре... <hi>Карт бланш</hi> имају: деца, лудаци, владари, црквени поглавари, башибозуци, к |
| развлачи као да је Алајбегова слама.{S} Деца <pb n="235" /> су ми неочешљана, неумивена — навод |
| ече Матовић, спремајући се да легне.{S} Деца су била већ заспала.{S} Бела тако исто.{S} Кућом ј |
| и једу.{S} По кафанама се чуо жагор.{S} Деца се враћала с купања и дерала у сав глас.{S} Парк ј |
| арији су се утркивали да га поздраве, а деца се загледала у њега, као у чудо.{S} Недељом и праз |
| га је та борба изоштравала, док његова деца добијају то парче хлеба без борбе, те своју слобод |
| <pb n="164" /> једном приликом: „Кад се деца воле, нека се узму...“</p> <p>— Али ако се не воле |
| Илићу; није то више за нас, нисмо више деца.{S} Било и прошло.</p> <p>Он покуша још једанпут.{ |
| о је око врата.{S} Изгледали су јој као деца.{S} Она се предомисли, окрену главу и продужи даље |
| х је чекао с безазленом радошћу као што деца чекају велике празнике.{S} Он их је волео готово и |
| ранио неким руским принципима васпитања деце у слободи.</p> <p>— Нек се развијају по инстинкту |
| губили у тричарије, уживали кад би код деце изазвали дивљење, страх, или кад би коме малом јад |
| оју школу, на децу.</p> <p>— Имам троје деце — рече. — Сва три су мушкарци.</p> <p>Али Вишњу не |
| рсник од платна.{S} Тражио је од жене и деце да пазе на одело.{S} Жена му је имала тепелук од д |
| сирота жена има посла око спреме куће и деце.{S} Млађи су дрхтали пред њом.{S} У мешењу колача |
| дно у школу, задовољавао би се дивљењем деце, радовао би се што га код куће чека добар ручак, с |
| пелук од дуката и дијамантску грану.{S} Деци је шила хаљине најскупља шваља у вароши.{S} Сваке |
| ног живота.{S} Те циљеве треба оставити деци срећнијих народа.{S} Они су за нас још луксуз, још |
| хаљину:</p> <p>— Нека сте благословена, децо моја.{S} Ја не марим што ћу од сад бити баба.</p> |
| езивало, и нађе се са својим вршњацима, децом такође из бољих кућа, а поквареном као и он, можд |
| што јој је остало од мираза, живела са децом, скромно, тешећи се да то неће увек тако трајати. |
| измом ?</p> <p>Госпођа је истицала пред децом младићеву ученост и говорила:</p> <p>— Угледајте |
| ху подетињили силом свакодневног рада с децом.{S} Други <pb n="263" /> су се губили у тричарије |
| е.</p> <p>— Принципе!{S} Принципи су за децу, за школске клупе.{S} Изузетци, маленкости, против |
| чи на други предмет, на своју школу, на децу.</p> <p>— Имам троје деце — рече. — Сва три су муш |
| ани девојка. — Ко ће кућу водити, ко ће децу намирити, ко ће тебе гледати?</p> <p>— С уздањем у |
| а.{S} Читам, посматрам, размишљам, учим децу, сваки дан испуним корисно.</p> <p>— И ти си срећн |
| же одобрити.{S} Слобода је појела своју децу.</p> <p>— Илићу?</p> <p>— Грађанске гарантије вред |
| нема више од три четири школе за женску децу.{S} Али шта ће теби универзитет? — тврдоглаво је н |
| е радног народа и беле куће, пуне ситне дечице.</p> <p>Нешто се од тога већ остваривало.{S} Вел |
| — Утицај старијих може да изопачи праве дечје наклоности.{S} Ако хоће да учи школу, нека учи, а |
| д земље или емаља.{S} Из кујне се иде у дечју собу, где је Чедомир обично држао лекције.{S} Она |
| ђак треба да је задовољан што улази и у дечју собу; <pb n="9" /> иначе је сиротињи место у кујн |
| о није хтео скрасити на своме месту; до дечка је била једна близнакиња, а преко:{S} Бела са дру |
| ?</p> <p>— Збунио сам се — одговарао је дечко одсечно. — „Немац" је велика прзница; за најмању |
| арима коме се дају двојке! — говорио је дечко самоуверено, циљајући на професоре који су му дал |
| ле ове девојке, дошао је Младен, бистар дечко, али ленштина, склон свима слабостима простог нар |
| же се девојка. — Младене донеси.</p> <p>Дечко устаде лењо и, клатећи се с ноге на ногу, упита с |
| и један сјај мушке надмоћности засја у дечковим очима. — Кажи само колико поједеш шећерлеме пр |
| нешто дрвећа, али као што је то обичај, дечурлија и пуштена стока поломили <pb n="144" /> су мл |
| а идемо у сусрет новог хаоса.{S} Шта се дешава међу математичарима, Илић је могао закључити из |
| , не можеш ништа да избегнеш, све ти се дешава, ништа ти не иде у корист.</p> <p>Илић погледа з |
| адно, без икаквог узрока, као што се то дешава код нервно раздражених људи, обузе га једна дубо |
| , час отворене.{S} Чедомир се љутио.{S} Дешавало му се да проведе по неколико дана не видећи св |
| е уздрхтано лупало у грудима, као да се дешавало нешто што ће изменити цео његов живот.{S} Он ј |
| м случају Вишња није знала дотле шта се дешавало са њеним драганом.{S} Она је седела у Чачку и |
| милосрдно као лекар који има да постави диагнозу, као философ који се користи туђим искуством.{ |
| а оскудицу у каваљерима и био је заиста диван са својим, нешто застарелим гестовима и учтивости |
| сам имао прилике да се уверим да је он диван материјал, ја сам сигуран да је наш свет добра ра |
| ечам и ужинали.{S} Хлеб је био мек, сир диван, а апетит одличан; слатко је јео и преслишавао се |
| анска постеља, претворена у једну врсту дивана, тако распремљена с јастуцима унаоколо и широком |
| ке.{S} Није разумевала многе ствари.{S} Дивила се наставницима што почињу предмет из средине... |
| није слушао.{S} Они који су му се дотле дивили највише, гледали су га сад попреко, мрко, осуђив |
| е ишао, место у цркву, горе у клисуру и дивио се како се стене секу...</p> <p>— Као сир!</p> <p |
| вадратима, скину са оближњег рафа један дивит, који је био изгубио своју првашњу боју под много |
| растао са̑м, ненагледан ни од кога, као дивља травуљина.</p> <p>Само је Матовић заборављао, да |
| на је зрела као зрела воћка, невина као дивља ружа.{S} Зима је попусти.{S} Њени се образи запла |
| едство, те постаје једна врста модерног дивљака.{S} То су људи обично са села или, ређе, из как |
| граници ваљевског и ужичког округа, на дивљачној падини планине Повлена.{S} Ту се населио њего |
| пун отврдлог блата, накривљене плотове, дивље шибље и један пласт сена усред мокре ливаде.{S} Н |
| у теорије материјалистичке философије; дивље мржње његових другова на <hi>постојеће стање</hi> |
| кућа.{S} У клисури, где је дотле расло дивље трње и аптовина, а мртву тишину оживљавао тек шум |
| арије, уживали кад би код деце изазвали дивљење, страх, или кад би коме малом јаднику успели да |
| ио би уредно у школу, задовољавао би се дивљењем деце, радовао би се што га код куће чека добар |
| е.{S} На мршавим петељкама штрче очајни дивљи каранфили боје као вино.{S} И мириси су разни: на |
| му је откривао бескрајну Русију с њеним дивљим кнежевима, готово идиотским алтруизмом, са сељац |
| ост народ.{S} У њему је познавала много дивљих, рђавих, лукавих, ружних људи.</p> <p>— Поред пу |
| е мешало засађено цвеће <pb n="67" /> с дивљом травуљином.{S} Кроз уско лишће од врба промицао |
| по сред суве, зреле траве.</p> <p>— Да дивна кола! — кликну гласно, потрча тамо, посади се у њ |
| ани; не гледај ме тако.{S} Нашла сам ти дивна момка, разбери се, удаћемо те, Вишња, удаћемо...< |
| е <pb n="312" /> се у чипкану кошуљу, у дивна округла рамена, у румену кожу босих ногу.</p> <p> |
| ипацији жена.{S} Еманципација!...{S} Да дивне речи за нашу земљу где нико не воли да се пашти, |
| ногом, већ беше у другој соби. — Што су дивне, само да знате!... чу се отуда њен глас, јасан са |
| .</p> <p>Кад хтеде да загрли поново тај дивни створ што му се подаје, тог неслућеног анђела кој |
| остављани људи с мање школе од њега.{S} Дивно је чудо било што поред своје философије није већ |
| — обрати се Матовићка својој кћерци. — Дивно, девојко!{S} Од кога си научила да заказујеш саст |
| ла је нарочиту пажњу на салон.</p> <p>— Дивно! — говориле су гошће кад их је Матовићка уводила |
| S} Тамно жута чарапа од конца вајала је дивно листове њене здраве ноге.{S} Изнад њеног рамена с |
| се више не румене на сваку ситницу, по дивно довршеном телу које је издавала цела њена појава. |
| о у неки сан, и хтеле рећи:</p> <p>— Да дивног сна!{S} Оставите ме да сањам.</p> <p>У том трену |
| шапућући, како је Чедомир певушио једну дивну песму!{S} Остала су је у памети само два три стих |
| ја само је последња тачка добра, јер је дигао руку од свега и почео бежати од својих...{S} Наји |
| уо њене усне.</p> <p>Сутрадан, Вишња се дигла из постеље нешто доцније него обично.{S} Журно се |
| хне из клисуре, облак од цветне прашине дигне се изнад ливаде.{S} Траве полегну.{S} Тада се отк |
| а се храниш.{S} А занатлија?{S} Рано се дигни, доцно лежи, а кад остариш не можеш да радиш, па |
| кашљуца већ.{S} Ено Петра Гавриловића, дигнуо десно раме, спустио лево, искривио се сав, начин |
| дотле држао у рукама, у гомилу осталих, дигнуо се брзо и отрчао у варош.{S} Срео би тада овог и |
| Младић не одговори.{S} Причајући био је дигнуо главу и гледао у небо.{S} Девојка је опет посмат |
| и реше његову судбину.</p> <p>Једном се дигнуо с рада у пола ноћи.{S} По споредним улицама биле |
| Бела се прва одвоји и, једним покретом, диже се са канабета.{S} Тај покрет је био тако снажан, |
| лакава, лепљива уста.{S} Хајдучка трава диже скромно свој велики бео цвет.{S} Љутићи су жути ка |
| ишња чинила младићу жена-другарица која диже човека на посао, пружа му подстрека за велика дела |
| воје философске спекулације, а око тебе диже се вихор, заузет једино материјалним интересима, б |
| рушила.{S} Никоме није пало на ум да је диже.{S} Полиција је само дошла, учинила увиђај и очист |
| е, као да ју је Чедомир ујео.{S} Она се диже нехотице и рече:</p> <p>— Хајдемо у варош.{S} Доцк |
| где се снови не пењу ни донде докле се диже дим домаћег димњака.{S} Она није умела, и поред св |
| сна заболе га као удар у срце.{S} Он се диже с клупе, прође стазом и изби на излазак од парка.{ |
| Баци новине на под.{S} Затим их поново диже и укочено гледаше посну боју и редове штампаних сл |
| тако скупу ствар — рече гласно.</p> <p>Диже се полако.{S} Ноге су га једва држале.</p> <p>— Мо |
| бично приђе Милева Остојићева.</p> <p>— Дижи се, тето -— каже она одрешито старој Лазаревићки — |
| стварности.{S} Нове цитаделе романтизма дижу се против освештаних <pb n="296" /> истина као про |
| адоје је умео лепо да говори... полако, дижући постепено глас, према значају предмета, одушевља |
| овори кратко човек с дугачким носем, не дижући главе са свога длана.</p> <p>— Не учи толико, ра |
| а врана бунила су се по уличном дрвећу, дизала се у вис, кружила неко време, па опет слетала, и |
| е здраве ноге.{S} Изнад њеног рамена се дизала Чедомирова глава, унезверених очију, згрчених ус |
| кошуљу, у два округла таласа која су се дизала и спуштала испод платна.{S} Дође јој да оде од о |
| n="23" /> која га је пратила, легала и дизала се с њим из постеље, и са којом је живео као са |
| Напољу је свитало.{S} Кратка летња ноћ дизала се лагано, као магла, и откривала широк шор, пун |
| њихао се свеједнако.{S} Око младића се дизале <pb n="231" /> хиљаде руку, само његове беху као |
| ачак.{S} Обрасле у шуму и бујад, оне су дизале озбиљно своје врхове украшене чипком од букава.{ |
| а су расли сунцокрети.{S} Они су високо дизали своје криве, таште, жутокруне главе и лепо се по |
| але, празнички изглед.{S} Изнад вароши, дизало се безизразно, пространо небо, у којем се видела |
| вакој новој књизи, повереници одбора за дизање разних споменика, деловође варошких читаоница, х |
| јастуке своје постеље.</p> <p>Младић је дизао главу на овај глас.{S} Он му је звонио као труба |
| је осветљавала рђаво.{S} По кутовима се дизао мрак.{S} Наста један тренутак потпуне тишине.{S} |
| осећало нешто свежине од ветра који се дизао са запада и наносио по који облак.{S} Света је би |
| ао по каткад да се једва чује; затим се дизао јаче, лупао готово, и челичним звуком испуњавао о |
| само Бела и Чедомир.{S} Па и Чедомир се дизао да иде, да му се не би приметило што остаје на са |
| потону у неку сребрну прашину, у маглу дијамантског праха, пред сликом девојке скромне, лепе, |
| тила га чамотна тишина као сенка.{S} По дијамантском ваздуху вијало се неколико ластавица.{S} Д |
| n="83" /> под усијаним сунцем готово у дијамантском сјају, те давали улицама, које су празне ћ |
| S} Жена му је имала тепелук од дуката и дијамантску грану.{S} Деци је шила хаљине најскупља шва |
| е шуме и један параброд насред реке.{S} Дим од лађе развијао се кроз бистри ваздух на све стран |
| се снови не пењу ни донде докле се диже дим домаћег димњака.{S} Она није умела, и поред својих |
| ирни <pb n="154" /> пејзаж.{S} И док је дим пузио у модрим трубама ка чистом плаветнилу осветље |
| официр, поред чиновника обућар.{S} Кроз дим од дувана и испарења, Илић виде једно празно место, |
| сно.</p> <p>Ваљада при том прогута мало дима, те се закашља.{S} Баци цигару и рече презриво:</p |
| на алке, нешто цвећа у саксијама и пуно дима од јевтиног дувана.</p> <p>— Већином гласова решен |
| ришта, па онда улице пуне света, велике димензије, ширина, слобода.{S} Могао је живети неколико |
| А „ДОСИТИЈЕ ОБРАДОВИЋ“ - БЕОГРАД</p> <p>ДИМИТРИЈА ГАВРИЛОВИЋА</p> </div> <pb n="iii" /> <div ty |
| да баш за оним димњаком од стругаре, па димњак изгледа као пресечен, једна му половина виси у в |
| пењу ни донде докле се диже дим домаћег димњака.{S} Она није умела, и поред својих лектира, да |
| ара и још неколико неједнаких фабричких димњака.{S} Чудног облика кућица за црпење воде на обал |
| е деси да његова кугла пада баш за оним димњаком од стругаре, па димњак изгледа као пресечен, ј |
| просте ћерамиде, с кубетима или турским димњацима образовале су се плаве сенке, које су још виш |
| ном бусењу.{S} Радоје је одбијао кратке димове на својој луши.{S} Његове очи су гореле као жишк |
| зиле из главе, тако магловите, обвијене димом, сенкама и супротностима, као у сну.</p> <p>Главн |
| овима, у комбинацијама домина, у густом диму од дувана, величанствена визија младе девојке васк |
| } Само, рекле су му, тражи десет хиљада динара мираза.</p> <p>— Ништа мање! — подсмехнуо се Чед |
| ешће се помињале речи о I</p> <p>новцу, динари, па онда псовке, које су у нашем говорном језику |
| а, орман од лажне ораховине, талијанска династија на дувару и умиваоник од лима.{S} Под је покр |
| као најнежнији, умиру владари и чланови династије..."</p> <p>Илић је волео Зарију присно.{S} Он |
| — рече јој мајка, показујући јој велику дињу. — Дао Бог па родиле, те хоће да и ти окусиш... „З |
| орбу против формалистичког друштва, где диплома замењује таленат, где парче хартије вреди више |
| м Конгресу, подавала се ласкању извесне дипломатије, заносила се идејама просвећеног апсолутизм |
| е користи: положај, мираз, фамилију или диплому.</p> <p>Рекавши ово, она погледа значајно у Или |
| наваљивало на њу као ветар, гушило је и дирало у дубину душе, да јој је сваки живац треперио.{S |
| Кад се напије, ухвати се за телеграфски дирек.{S} Ту је у стању да остане <pb n="233" /> сатима |
| о пута, вијугав друм и низ телеграфских дирека на нашој страни.{S} Колико је пута ишла тим путе |
| цима засја електрика пре него што јој и диреке ударише — примећивао би ко у шали. — Пију, једу |
| ћан је, он пати, а патња рађа злоћу.{S} Директор га је звао, саветовао да подеси своје понашање |
| <p>— Ово је државна служба — прекину га директор суво — има, на првом месту, да се пређе пропис |
| анак у државној служби — приметио му је директор.</p> <pb n="264" /> <p>Бела је сад имала кисел |
| Петко Стокић или како се оно зваше твој директор.{S} Оне знају само за време, за простор, сисар |
| му душу прости, мучила и патила.</p> <p>Директор је био постарији човек; носио је стално црно о |
| је ваша лична ствар.{S} Мене се она као директора не може да тиче.{S} Државна служба долази на |
| Срба.</p> <p>— Зашто латински, господин директоре?</p> <p>— Нема ко други, млади господине.</p> |
| лић стиже доцкан кући, па сутрадан јави директору да је болестан, те не може долазити у школу з |
| пштинске фењере, истакнуте на тробојним дирецима по ћошковима.{S} Свака гостионица има такође п |
| — примети Радоје. — Проста, а све каже, дирне те у жицу.</p> <p>Девојке одговорише :</p> <pb n= |
| фије.</p> <p>Уставио се тек кад му рука дирну нешто хладно.{S} То беше револвер, онај исти што |
| није знао шта да одговори.{S} Оно га је дирнуло јако, као сва њена писма, па може бити и више.{ |
| волим лов.{S} Ономад ме је један пример дирнуо.{S} Лете две беле тице једна за другом, као два |
| S} Предео је био пуст.{S} Влажна пољана дисала је новом, великом надом.</p> <p>— Што ми то рани |
| уруз, види им се само глава.{S} Поље је дисало мирно.{S} Још се јурила она два лептира.{S} Иза |
| а.{S} Нешто мирно, спокојно и задовољно дисало је из целе њене појаве.</p> <p>— Ти си удата? — |
| ружичасту, с мрким шалонима што су били дискретно спуштени и с фигурама купидона који држе венц |
| не губе још своје симпатије поред свег дискретног <pb n="151" /> укуса што нам долази са финог |
| орци били су врло занимљиви, настављали дискусије о њиховим <hi>питањима</hi>, правили пошалице |
| а сања започети сан, и пољупци где тело дише дахом другог тела, где се крше руке састављене око |
| тако, изваљена на леђа, полуоткривена и дишући дубоко, жедно, као да се подавала млаком ваздуху |
| чуда!{S} Хвалимо те, Господе, велика су дјела твоја.</p> <p>— Сад копају брану и јаз.{S} Притис |
| исоке ноге, развијене сапи, мали трбух, длака као свила.</p> <p>— Арап!{S} Арап! — викали су ум |
| кола напуне откопаном земљом.{S} Његова длака није више сијала.{S} Сапи су му смршале.{S} Боја |
| ицом као звезда.{S} У жалфије се пла̑ве длакава, лепљива уста.{S} Хајдучка трава диже скромно с |
| То му се увртило у главу и није хтео за длаку попустити, као да би се огрешио о један принцип.{ |
| угачким носем, не дижући главе са свога длана.</p> <p>— Не учи толико, разумеш? — прихвати Зари |
| тила из првог изненађења, па устурајући дланом своју косу, додаде одсечно: — Илић није крив ниш |
| шљење о твојим поступцима.{S} С врха до дна друштвених степеница одиграва се иста комедија; лук |
| у — прекину га Зарија, па испи чокањ до дна и, не одвајајући још стакло од уста, продужи:</p> < |
| о је сад њоме, и она раскопча хаљину до дна.</p> <p>Гомила разних осећања испуњавала је сад њен |
| демо, Вишња! — зашкрипа младићев глас с дна груди.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| у, песмама омиљених песника, у чланцима дневне штампе.</p> <pb n="88" /> <p>— То је божанска ис |
| правили пошалице.{S} Ту су стизале прве дневне вести преко <hi>штампараца</hi>, како су се овде |
| ине.{S} Из њих је била још топлина јаке дневне припеке.{S} Ипак се осећало нешто свежине од вет |
| одговори свима дужностима, води бригу о дневним потребама, расподељује своја средства.{S} И дру |
| {S} Овог пута њен се поглед следи.{S} У дневним вестима налазила се ова белешка:</p> <quote> <h |
| {S} Хлебарнице почеше пећи хлеб два пут дневно.{S} Печење је мирисало по старинским пањевима.{S |
| S} Он је брижљиво остављао те хартије у дно свог ђачког сандука, поређане хронолошким редом; за |
| остатци змаја на телеграфској жици и, у дну, једна старинска, двоспратна зграда у источњачком с |
| е удаје, она је, против свега, носила у дну срца успомену на младића који ју је некад волео и к |
| м и плаветним венцем удаљених планина у дну.{S} С друге стране, обала је била ниска, пошумљена |
| сигурношћу.</p> <p>То је била собица у дну ходника, окренута у башту.{S} Зидови су били тапето |
| длети кад су нас њена крила додиривала, до врелих игала страсти које су му боле и вртеле месо.< |
| кад је у питању држава и виши интереси, до ђавола држава и виши интереси!</p> <p>— Ту је народ, |
| о изван вароши и лутао по околини дуго, до самог мрака.{S} Понекад би повео са собом Чедомира и |
| > <p>— Ја хоћу да се образујем потпуно, до краја, систематски.{S} Зашто да то право имају само |
| игу. <pb n="84" /> Хранио се на кредит, до бољег времена, где и раније.{S} То је било тамо, кад |
| у дућан, понудио га да седне за тезгу, до саме касе, поручио кафе, па онда с њим разговарао на |
| како није хтео скрасити на своме месту; до дечка је била једна близнакиња, а преко:{S} Бела са |
| више није остало од <hi>Еснафлије</hi> до две чађаве пруге на зиду суседне куће, на коју се ос |
| и:</p> <p>— Пардон...{S} Имам посла.{S} До виђења! — и већ се нађе пред Вишњом, стидљив и он, з |
| омила посетница и карата са сликама.{S} До зида се налазила једна постеља, од ораховине као и с |
| огама учтиво подвученим под столицу.{S} До њега је седео Младен, који се никако није хтео скрас |
| <p>— Само тако! — говорио је Радоје. — До јесени имаћемо оба зида на брани.{S} А оно што остан |
| павим гласом.{S} Затим додаде блаже : — До пред вече немам никаквог посла.{S} Можемо начинити л |
| би га неко ма и очешао, заболело би га до срца.{S} Близу Калимегдана срете га једна група друг |
| м месту само једну чашу, па тако изређа до тридесет кафана...{S} Кад се напије, ухвати се за те |
| боје, почевши од белих платнених блуза до црне материје мушких капута.{S} Преовлађивали су отв |
| ила у Чачак.{S} Читала их је од почетка до краја.{S} Оне су је опомињале мутно познатих места, |
| уше, она му је писала, те тиме стављала до знања да јој може одговорити.{S} Али њено писмо није |
| <pb n="230" /> <p>Вода је већ допирала до бедема.{S} У мокром мраку примећивали се њени прљави |
| госпођицу Матовић.</p> <p>Она је седела до њега и посматрала га весело, готово безазлено и у ис |
| ла се кроз широке рукаве њена рука гола до лаката, њено млечно лице белило се.{S} Био је бео и |
| арица својој вратарки за њих. — Постеља до постеље, па се не погледају.</p> <p>— <foreign xml:l |
| ријатељски, а она није могла отићи сама до првог дућана.</p> <p>— Бог с тобом! — чула је забран |
| ој нема трна ни грмења.</l> <l>Само има до две вите јеле.</l> <l>И под јелом заспала девојка.</ |
| з ситних краварских станова с прозорима до земље, осенчени шљивацима.{S} Још даље, указивала се |
| ратио, као увек, Вишњу од Кајиног стана до њене куће; он се опоменуо да је сутрадан неки празни |
| од уранка на једној падини Рудника, па до заласка за зелени зид Јелице.{S} Пратила га чамотна |
| в од најфинијег швајцарског фондана, па до најпростијег турског суџука.</p> <p>Откако Матовић п |
| чија се платна спуштала од врха брда па до у саме таласе Дунава.</p> <p>Ова слика учини весео у |
| пијаног мудраца занимало га.{S} Он оста до зоре пијуцкајући <pb n="172" /> шљивовицу.{S} Ристић |
| успеху у школи, ставила већ толико пута до знања да он има од ње да се учи.{S} Поред тога, боја |
| мишљење о твојим поступцима.{S} С врха до дна друштвених степеница одиграва се иста комедија; |
| о, а да нико не нађе у њему чега другог до другарских саопштења.{S} Његов одговор пак није се м |
| у, њу саму.{S} Кад би тако дошао најзад до решења шта да јој одговори, он се питао како ће јој |
| увих уста, око тих ситних очију, па све до природно намрсканог чела играо један <pb n="116" /> |
| ухватала целу, од врхова прстију па све до чела и главе.</p> <p>Сањала је да су ишли пешке, као |
| о голог Тркалишта, па на Седам Кућа све до планинског склопа око Кумодраже.{S} Десно, посматрач |
| о Вишња, да се развије што више, да оде до краја пута који је водио преко девојачке школе.{S} А |
| да се школује, потуцао се од гимназије до гимназије, стално одушевљен, стално без марјаша, мат |
| грдиле своје наставнице и бројале дане до краја школске године.{S} Каја, у њеној строгој сивој |
| ових сањарија.</p> <p>Девојка поцрвене до ушију без разлога.</p> <p>— Лепо! — одговори после м |
| је скупштинска већина хомогена, иде се до отвореног деспотизма, а ако се образује коалиција, с |
| још кад је он дошао на власт, развио се до своје потпуности.{S} Неколико покушаја да се завађен |
| јој је било гледати га како иде од куће до куће, те оправља сатове, леми минђуше, подмазује шив |
| руке.{S} Широки рукави од блузе спадоше до рамена.{S} Голе мишице блеснуше кроз собу.{S} И ово |
| ти</hi>, час <hi>ви</hi>, и, кад дођоше до њене куће, раставише се као стари пријатељи.</p> <p> |
| и!{S} Млада девојка не осети кад дођоше до њене куће.{S} Би јој тешко да прекине чар у који су |
| Киша ће још дуго падати.</p> <p>— Али и до вароши је дуго — примети она. — Склонимо се негде, а |
| ксановића и Компаније, стаклара на Сави до Малих Степеница; немој да се стидиш.{S} А сад прими |
| хартијом, били су наслагани црни тегови до сто кила, каје соли, гвоздено посуђе.{S} Из одшкрину |
| колаца Социјалиста, почело је да долази до размимоилажења у питањима тактике, настајали су озби |
| лић не одговори ништа.{S} Били су дошли до оног долапа, па се спустише низ једно брдашце.{S} По |
| ена места, где се љубавници могу шетати до миле воље, а да не буду изненађени непријатним сусре |
| овод свога одласка и да се неће враћати до јесени, пошто ће се предавања ускоро завршити.</p> < |
| што се крију у борама муселина и љубити до миле воље њену кожу час румену, а час белу.</p> <p>— |
| ли ће се спасти ?{S} Да ли ће допловити до мирних вода каквог гостопримног пристаништа ?</p> <p |
| му је било потписати се него отпешачити до Мрчајеваца.{S} Стога је јако уважавао школу.{S} Кад |
| <p>— Иначе?</p> <p>Бела није смела ићи до краја своје претње, те ју је мајка допуњавала:</p> < |
| — Можда различним путевима може се доћи до истине.{S} Можда метафизичари имају право.{S} Можда |
| ; плав прамен косе сакривао је њене уши до половине.</p> <pb n="95" /> <p>Он задрхта кад примет |
| осмехом, који прели цело њено лице, чак до подвољка и широког врата, па рече значајно: — У ваши |
| бала је под њеним округлим образима чак до првих праменова косе, те је изгледало да се девојка |
| ла усталасана долина Западне Мораве чак до ибарских планина, чије се заокругљене линије назирал |
| на осећање него на разум.{S} Иде се чак до физике, појављују се гледишта која, ако се усвоје, п |
| рној жени.{S} А ја хоћу да се образујем до краја.{S} Хоћу да будем на висини времена у којем жи |
| Колико је пута ишла тим путем с Илићем до тог села, које је он називао њеним, правећи илузију |
| а женама, које су се занеле у свој план до лудила.{S} У кући су настајале свађе.{S} Мајка га је |
| ла зелена ливада,</l> <l>У ливади селен до колена,</l> <l>У селену студени кладенац,</l> <l>До |
| штву — прекину га Зарија, па испи чокањ до дна и, не одвајајући још стакло од уста, продужи:</p |
| оме у апсу размишљао дуго, па сам дошао до закључка, да се велика зла не чине намерно, с предум |
| После би у групама пратили једно друго до куће.{S} И, она је легала сва срећна, певушећи своју |
| рвог учитеља.</p> <p>То је тако трајало до једног пролетњег поподнева.</p> <p>Прелазила је прек |
| ила у моди.</p> <p>— Овоме је све равно до Косова! — насмеја се Илић у себи.</p> <p>Он је био с |
| ити одмах и решење је остављао од данас до сутра.</p> <p>— Сутра... сутра, а не данас — одговар |
| пиротске израде.{S} Према постељи, опет до зида стајала су два скупоцена ормана, изолучена при |
| ишла као на крилима.{S} Кад се дође већ до немогућности, младић се трже.{S} Жалосна стварност п |
| вима њене кратке хаљине и откривао ногу до колена, ногу младу, а развијену, ногу танку, а заокр |
| њен муж и газдарица од пансиона да дођу до њих: тражили их по пијаци, киселили сами, куповали и |
| војке узму газдарицу испод руке, шетају до краја сокака, називају свакој клупи добро вече, прич |
| равила двосмислене фразе, стављајући му до знања да ће га одати.{S} Кад би се њихови погледи су |
| муком изговарао.{S} Читао је све што му до руке дође: научна открића, романе, извештаје варошке |
| објашњења.{S} Шта је она била сад њему до обична другарица, пријатељица, познаница чак!{S} Как |
| дало је сад њоме, и она раскопча хаљину до дна.</p> <p>Гомила разних осећања испуњавала је сад |
| их позва, њу и Милеву, да изађу у шетњу до варошког парка.{S} Било је прехладило.{S} У вароши с |
| их, па се и он туђи...{S} Испрати Вишњу до куће.</p> <p>— Ако госпођица нема ништа против? — уз |
| мова.{S} Парчад од камења дотеривала су до првих кућа.{S} У клисури, где је дотле расло дивље т |
| ављао ју је из далека, скинувши качкету до земље.</p> <p>Понекад би се зауставио, ћеретао тако |
| мље.{S} Жене се кувале по шупама, одмах до помијара и ђубришта.{S} Оне су излазиле за тренутак |
| једног златара, чији је дућан био одмах до њихова.{S} Она је била провела готово цело детињство |
| осоли њену пљувачку.{S} Навуче покривач до уста, окрену се на другу страну, затвори очи <pb n=" |
| ни.{S} А оно што остане лако је.{S} Још до године у ово доба можемо имати електрику.</p> <p>Ост |
| l> <l>У селену студени кладенац,</l> <l>До кладенца момче и девојче —</l> <l>Дај, девојче, очи |
| сању.{S} Треба га увести у тајне нашега доба, где човечју снагу замењују често вештина и природ |
| ..</p> <p>— Шта ти имаш против данашњег доба? — настави она разговор живље. — Није ли оно какво |
| е се као стари пријатељи.</p> <p>Од тог доба звали су се по имену, задржавали дуже руку у руци. |
| варом.</p> <p>Није га се тицало које је доба дана.</p> <p>Ти заборави су му пријали.{S} Оставља |
| да ми поричеш: ја сам прошла кроз твоје доба.</p> <p>— Шта хоћеш тиме да кажеш?</p> <p>— Ти си |
| у. </p> <p>— Веруј ми, ми смо све имале доба кад је живот као источњачка принцеза пред судом ри |
| ди једва предмете за радост.{S} Данашње доба...{S} Пардон, изволи напред — додаде он и склони с |
| раније било.{S} Говорим, јер ме данашње доба боли, јер су се жбири испилили у народне људе, у р |
| >— Срећан?{S} Та реч звони чудно у наше доба — одговори младић, и отворено <pb n="130" /> погле |
| г од оних наших неписмених државника из доба ослобођења.</p> <p>— Пиши јој — рече, застајкујући |
| са женом.{S} Ћерка једног бирократе из доба првих <pb n="17" /> чиновничких влада у Србији, он |
| остане лако је.{S} Још до године у ово доба можемо имати електрику.</p> <p>Остојића је нарочит |
| нешто чега се човек може одрећи у свако доба.</p> <p>Илић је пак мрзео новац, мрзео га оном мрж |
| тета.{S} Она једина весели наше жалосно доба, греје те место метресе, одушевљава те, опија најб |
| ло лепо јесење вече, сувише топло за то доба, једно од оних чежњивих вечери које саме позивају |
| то, поставили су је одмах.</p> <p>Од то доба није се враћала у Београд.</p> <p>Живот јој је про |
| ку почетком Осамдесетих година.{S} У то доба, довршавала су у Србији своје стварање два главна |
| жалио што није више учио школе.{S} У то доба била се већ увелико развила борба између школовани |
| његовом сребрнастом светлошћу.{S} У то доба године ливада је најлепша.{S} Зрела трава злати се |
| од Пеливана</hi>, бозаџије чувеног у то доба у студентским круговима.{S} Али он одби позив ћутк |
| јалистима, републиканцима, који се у то доба борбе за основна грађанска права нису разликовали |
| ћена Чедомиром Илићем у оно што се у то доба звало реални правац у животу.{S} Па опет, чим је у |
| ишња је волела да слуша те говоре.{S} У доба реакције, штампа је била обамрла. <pb n="63" /> Дв |
| ута преко дана излазила је ту у шетњу у доба кад је мислила реформисати друштво, кад је Зарија |
| а је <pb n="118" /> волела формалности, добар тон, устручавање и <hi>ноблесу</hi>.</p> <p>— Доб |
| стручавање и <hi>ноблесу</hi>.</p> <p>— Добар дан! — прогунђао би Матовић кроз нос с природном |
| еце, радовао би се што га код куће чека добар ручак, са уживањем би рачунао на први од месеца к |
| једно који режим влада, јер им је сваки добар... у свакој партији, групи или кући од утицаја, о |
| питању језика, народне песме су једини добар узор уметничком певању, и, да је хтео мењати хриш |
| а, хајде у природу!</p> <p>Чедомир, као добар Словен, прими радо овај изговор да не ради ништа, |
| имећавао ништа.{S} Он је при ручку имао добар апетит, извлачио из џепа велику мараму за један к |
| ећу девојку коју је волео.{S} Он је био добар као Христос, а мало је људи _ко]и су починили тол |
| не сети.{S} Ћутали су.{S} Прођоше тако добар део улице.{S} После се спустише у Палилулу преко |
| толико рђав колико се прича, ни толико добар колико се мисли.{S} Али има једна сигурна ствар.{ |
| чинило да слуша њен љупки глас, који му добацује слатке, заношљиве речи.{S} А кад би се пренуо |
| је жене.{S} Морао се примити службе.{S} Доби место у једној београдској гимназији.</p> <p>— По |
| а докле би трајала та тамна грижа да не доби оно писмо од оца.{S} Кад га први пут прочита не уч |
| осете пријатеља.{S} Тек под зиму, Јован доби потпуно помиловање.{S} Странка му даде место главн |
| итак.{S} И веруј ми, они <pb n="279" /> добивају.{S} Пре неки дан рече ми један народни отац да |
| граду, па онда прешао у државну службу, добивши за преписача у Ваљеву, где је начинио целу свој |
| ине са којом се та комедија игра, човек добија симпатије или антипатије, глас мудраца или глупа |
| е та борба изоштравала, док његова деца добијају то парче хлеба без борбе, те своју слободу упо |
| нама службе.{S} То су они који као ђаци добијају места по Скупштини, разним министарствима и ос |
| ј наручила дугу хаљину; из суседства је добијала колача, разног цвећа.</p> <p>— Ово ти послала |
| ене, него нечије наготе.{S} Њене очи су добијале чудан сјај и упијале <pb n="312" /> се у чипка |
| сца свих драгих карата и писама које је добијао.{S} Она га је такође приметила.{S} Црвенила се, |
| ш док је био у гимназији, те је од куће добијао врло скромно издржавање.{S} Ипак је имао нечег |
| младић сврши школу, постане свој човек, добије парче хлеба, па нек узме Белу, ако хоће... ја ћу |
| рији.{S} Он је за сва права, бар док не добије своје право.{S} Невин у ствари, он је дрзак у ре |
| њу.{S} Народи око нас неће чекати да ми добијемо времена.{S} Мораће се журити...{S} А ви, млади |
| боље него ранијих година.{S} Шта више, добила је награду, једну књигу која је говорила о негов |
| ми, попуштала прва кад би се посвађали, добила је сад у мајци сигурну савезницу, те се свађама |
| Приговарала је себи за то: што год има добила је од тог оца са великим, меснатим носем, од те |
| т и отишла за учитељицу.{S} Случајно је добила добро место: једно богатије село у Млави, где је |
| ужа сматрала је за нову играчку коју је добила и која треба да је поред ње кадгод јој се прохте |
| о његов прадеда Илија, по коме су и име добили.{S} Све што је Чедомир знао о овом свом претку, |
| и тада судио Србију по њеним листовима, добио би страшно уверење о њеним првацима.{S} Реч лажов |
| н из подофицирске школе, Њутон би једва добио за телеграфисту, а Миржеови чергаши завршили би н |
| дела очевине, те са сумом коју је отуда добио и кредитом од Управе Фондова сазида лепу кућу у ј |
| на реуматизам у десном колену, који је добио на робији, и грдио свога сина.</p> <p>— Шта је с |
| а је за њега била увреда, никад је није добио.{S} Десио му се несрећан случај.{S} Какав?{S} Кој |
| ад ја нећу, па ко ће!</p> <p>Чачак није добио електрику.{S} Преко лета се било далеко одмакло с |
| мназији.</p> <p>— По твојој глави не би добио ни Прокупље! — пришила му је ташта поносито. — Ал |
| , да ти кажем: шта сам желео, а шта сам добио, шта сам очекивао, а шта дочекао, многе ствари ко |
| који им дају, или бар обећавају, какав добитак.{S} И веруј ми, они <pb n="279" /> добивају.{S} |
| ина, да ће изаћи на пут, свршити школу, добити државну службу, па да проведе на миру старе дане |
| ље из Чачка за Београд, одговор се може добити четвртог дана.{S} Лазаревићева причека још некол |
| е поврати, али цело његово имање оде на добош, јер је он највише настрадао: био је главни акцио |
| S} Ускоро затим залупа улицом општински добош на узбуну.{S} Варош се избуди.{S} Река је била ра |
| у Цигана и чауша.</p> <p>— То су стара, добра времена — уздахну госпођа у пола воље. — Онда је |
| ас.</p> <p>То беше његова газдарица.{S} Добра <pb n="301" /> жена је била отворила врата лагано |
| две беле тице једна за другом, као два добра друга; пуче пушка; једна од њих опусти крила и па |
| {S} Већ ми то причају одавно.{S} Али ја добра, наивна, старинска жена...{S} Ко ће у то да веруј |
| у друга Толстоја само је последња тачка добра, јер је дигао руку од свега и почео бежати од сво |
| етињског у осмеху што му га је извајала добра нада и што се чудно мешало са првим цртама зрелих |
| ам са̑м.{S} Има једна историска чесма и добра ладовина.{S} Ето је одмах кад се пређе ова баштов |
| јан:</p> <p>— Јест, кажем ти... нема ни добра ни зла апсолутног, већ конфликта између нужних си |
| је шаке.{S} И он не жели власт да учини добра себи или другом, него тако... ради саме власти и |
| алу.</p> <p>— Девојачка Школа може бити добра само као припрема.{S} Она није довољна жени која |
| оја вајда!{S} Они од којих сам очекивао добра беху неспособни да ми га учине, а они од којих са |
| лазној топлини као старац који се напио добра вина.{S} Вишњу пак је бунио тај дан, обузимала ју |
| атеријал, ја сам сигуран да је наш свет добра раса.{S} Само му треба поуке.{S} Оставимо модерне |
| а!{S} Љубазна познанства, ласкаве речи, добре наде и обећања узимали су на се изглед стварних б |
| пним друштвима, трансвалском рату и, за добре паре, кадиле владу.{S} Истина, Радоје није знао з |
| е био крив: био је лабав, давао је лако добре оцене, помео се једном у преводу неке латинске ре |
| емљописа, физике, историје имао је врло добре оцене, али је у осталим предметима био већином сл |
| зора на другом спрату.{S} Био је вечито добре воље.{S} Причао је радо о својим пословима.{S} Ре |
| оја би се посветила моме делу, била мој добри геније, јер је сваки рад... нарочито овај који тр |
| а — прихвати Чедомир. — Ми смо још увек добри, стари пријатељи.</p> <p>— Да, стари свакако... и |
| пруженим рукама.</p> <p>— Кад смо тако добри пријатељи — прихвати Вишња — онда будимо отворени |
| ло простије.</p> <p>— Ето, нама требају добри радници, занатлије, агрономи, учитељи, официри, п |
| а је своју гвоздену руку као нека ружна добричина.{S} Небо опрано јучерашњом кишом плавило се д |
| киша нахватала се читава бара.{S} Неки добричина наместио је брвно.{S} Девојка ступи напред.{S |
| ме на место! <pb n="126" /> А, бога ми, добро учим и речи и превод.</p> <p>Матовић би погледао |
| S} Наше пријатељство је искрено, топло, добро.</p> <p>Млади човек погледа своју другарицу право |
| ражила је у њима нешто ново, изненадно, добро, нешто што ће доћи и изменити, окренути њен живот |
| а. — Ради у једној оближњој фабрици.{S} Добро му се плаћа.{S} У слободном времену ради за себе. |
| е враћао из <hi>Централе</hi>.</p> <p>— Добро вече, комшинка! — поздрављао ју је из далека, ски |
| ди не разумете у тим стварима.</p> <p>— Добро.{S} Мени је иначе доста моје главобоље.{S} Само з |
| ветови очајника и самоубилаца.</p> <p>— Добро — приста она и пружи му руку. — Сутра на овом мес |
| , на ранама се хватали ожиљци.</p> <p>— Добро, да идемо — приста Вишња.</p> </div> <div type="c |
| н своје другарице.{S} Само, она нађе за добро да је опомене:</p> <p>— Чувај се Чедомира, Вишњо. |
| итиван живот, они често имају љубави за добро и изврсних намера.{S} Али, њима је нови живот убр |
| шла за учитељицу.{S} Случајно је добила добро место: једно богатије село у Млави, где је нашла |
| , већ сам пијан. .</p> <p>Био је заиста добро угрејан.{S} Још је више философирао него по обича |
| евојка.</p> <p>Газдарица је не разумеде добро, те је погледа изненађено, па по обичају наших же |
| аке свога узбуђења.</p> <p>Познавала је добро ту аду, аустриску стражару преко пута, вијугав др |
| ... ти си уморнија — одби он. — Мени је добро и на столици.</p> <p>У труду да задовоље што више |
| } Како ти је у селу?</p> <p>— У селу је добро свакоме који од њега не тражи више него што оно м |
| Он је видљиво патио.</p> <p>— Вама није добро, господин-Илићу ? — рече му једног дана Бела. — Д |
| моли уз степенице од трема. — Теби није добро?{S} Ти си болесна ?</p> <p>— Врућина ми је, мајко |
| ње као мантија у попа.</p> <p>Вишња се добро осећала на Великој Школи.{S} Академска слобода јо |
| да је одобрила правила.{S} Акције су се добро уписивале.{S} Држава је помогла друштво кредитом. |
| речи — да смо сви, хвала Богу здраво и добро, да јој исто од Бога желимо.{S} Само, кажи, мајка |
| S} Он је био у стању пијана човека који добро види да прави глупости, а продужава и прави их но |
| је среће у трговини.{S} Послови су ишли добро.{S} Ипак је нешто пекло овог маловарошког првака. |
| до краја сокака, називају свакој клупи добро вече, причају шта су радиле преко дана, шале се н |
| пуцкарала ватра.{S} Човек се ту осећао добро <pb n="140" /> као у топлом гнезду.{S} Дубока тиш |
| ња као да се њему учинило не знам какво добро.{S} Његова жена, која је раније, док су били сами |
| оред своје струке, волео слободу, желео добро своме народу и имао стила у чланцима што их је пи |
| и.{S} И још нешто.{S} Младићу није било добро.{S} Ваљада, бура која се спремала у ваздуху, унос |
| предметима.{S} Положила је испите врло добро, боље него ранијих година.{S} Шта више, добила је |
| Он је седео на крми и терао чамац врло добро, као да му је то <pb n="244" /> занат, а она седе |
| ржале.</p> <p>— Можда ће то бити једино добро које сам учинио у животу — рече још, гледајући у |
| а, сигуран у себе, у своју будућност, у добро које ће чинити својим суграђанима, Србији, можда |
| вотињи.{S} Зар он није био тако исто од доброг соја?{S} Његов прадед борио се јуначки за слобод |
| S} А сад прими много поздрава од твојих доброжелећих ти родитеља... и Радоја који ти ово писмо |
| {S} Погађао је шта ће се десити у њеној доброј души, кад сазна све.{S} Погађао је сву одвратнос |
| дмет, мезетили печено кестење, били при добром апетиту, звали једно другог именом и презименом, |
| тезала чачанска котлина зелена, питома, доброћудна.{S} По њивама су класали кукурузи.{S} Младић |
| здрављају својим топлим погледом рад на добру народа.{S} Слушајући звуке пијука, њему се чинило |
| р с поузданошћу која је урођена његовом добу. — Девојачка школа није довољна модерној жени.{S} |
| убеђењу!{S} Али је Илић био још млад, у добу кад се пише искрено и поштено.{S} Стога продужи пр |
| , као у албуму.{S} Сети се Чедомира.{S} Доведе га у везу с министровом ћерком.{S} Сети се његов |
| о око њега надничари првога дана кад је доведен; миловали су га по њушци, тапкали по сапима.</p |
| право долази сама по себи кад се ствари доведу у ред, кад обоје нађу користи у својој вези; пон |
| ти, противуречности, слабости, погрешке довеле су ме на једну тачнију оцену света и саме себе: |
| лучности.{S} Један унутрашњи глас му је довикивао:</p> <p>— Буди храбар.{S} Ради.{S} Реши се.{S |
| ђе су учестале.{S} Најмањи повод био је довољан да не говоре.{S} Ћуте по неколико дана.{S} Глед |
| државни буџет <pb n="261" /> не би био довољан да заштити народ од леда и метиља!{S} Матовић п |
| ло суседству, и наравно плата није била довољна.{S} Чедомирова сестра, која је од њега била ста |
| њеним првацима.{S} Реч лажов није била довољна, већ се писало архилажов.{S} Реч лопов није дов |
| на његовом добу. — Девојачка школа није довољна модерној жени.{S} Она је уска, непрактична, нес |
| ти добра само као припрема.{S} Она није довољна жени која хоће да буде на висини свога времена |
| закони у Скупштини.{S} У буџет се унесе довољна сума за почетак.{S} Али оба закона дадоше врло |
| а.{S} Госпођа ће сад много да спава.{S} Довољно је ако се <pb n="184" /> служавка нађе поред ње |
| итати ни писати, велико знање смета.{S} Довољно је ако се прочита десетак књига, научи се на па |
| се писало архилажов.{S} Реч лопов није довољно жигосала човека, већ га звали архилопов.{S} Гом |
| стину.{S} Најзад рече:</p> <p>— То није довољно.{S} Књиге су суво знање.{S} Дају ти моћ да разу |
| па у њих један део својих књига, што би довољно било другом човеку за цео живот, остави све дру |
| доћи на Велику Школу.{S} Ти нећеш бити довољно јака да извојујеш своје право.</p> <p>Лазаревић |
| воју бригу.{S} Ти ћеш тамо у Чачку наћи довољно посла да твој живот не буде излишан.{S} А кад т |
| , па да му каже све.{S} За то није имао довољно одважности.{S} Онда је мислио да напише једно п |
| ожда би само једно половно обећање било довољно, па да га она поново заволи без бојазни.{S} Јер |
| е, припијала се уз кућу, увијала се око довратака, јака, снажна, жилава, па чудно одударала од |
| етком Осамдесетих година.{S} У то доба, довршавала су у Србији своје стварање два главна полити |
| дне велике грађевине, којој су мајстори довршавали трећи спрат.</p> <p>Ту примети гомилицу свет |
| ше не румене на сваку ситницу, по дивно довршеном телу које је издавала цела њена појава.</p> < |
| ека.{S} Планови о повратку на страну, о довршетку студија, изгледали су му немогућни.{S} Походи |
| љиво у младића, па после спусти главу и доврши као по дужности : — Наша модерна жена изостала ј |
| то погледа своју жртву пре него што јој доврши живот, Чедомир прекиде пољубац у једном тренутку |
| ну, па су трошкови велики, а...{S} Није довршио реченицу, јер није хтео причати о сиротињи свог |
| и ситничарење, не видиш шта се око тебе догађа, не можеш ништа да избегнеш, све ти се дешава, н |
| Ти заборављаш опет стварност.{S} То се догађа у драмама и романима.{S} Немогуће, Илићу; није т |
| било је нестало.{S} Гледала је на онај догађај с Чедомиром у њеној соби мирно, као на неки дав |
| њин долазак био је наравно читав свечан догађај.{S} Око ње су се утркивали мајка, млађа <pb n=" |
| о жене...{S} За скандалозну страну тога догађаја бринуо се Младен, који је вукао свог учитеља з |
| дана.</p> <p>Илић се кајао искрено због догађаја који се десио.{S} Избегавао је своју саучесниц |
| оград.</p> <p>Живот јој је пролазио без догађаја.{S} Избегавала је посете, састанке.{S} Кад би |
| дашњег тренутка, Вишњи се десило толико догађаја, да су јој успомене које је другарица спомињал |
| а, изазивале слику за сликом преживелих догађаја, доносиле јој одјек млаких београдских вечери. |
| имати великог утицаја на развитак даљих догађаја.{S} Он ће несумњиво привести у дело програм ст |
| еки активни политичар, какав фактор тих догађаја којима ће он дати овакав или онакав ток.{S} Он |
| благо време, она је мислила на протекле догађаје са много искреног сажаљења за друге, а са пуно |
| лицу као да је обузе изненадни страх да догађаји не узму други обрт, те се одважи да удари на г |
| и више.{S} Јер се беху код њега десили догађаји који су створили непремостиви јаз између њих д |
| размишљања <pb n="119" /> о приликама, догађајима и људима, па се понекад пребацивао и открива |
| и стварност.{S} Илић је писао о ситним догађајима, прочитаним књигама, о Зарији Ристићу и о ве |
| ао да је хтео сазнати како се те ствари догађају.{S} Ослушкивао је челични хук шиваће машине, с |
| ивот на боље.{S} Међутим, ништа се није догађало.{S} Београђани су се жалили на врућину, на пра |
| ду, чинио обећања, одрицао се досадањих доглавника који су га изневерили.{S} Као прво што се оч |
| ачао је све више протест против научног догматизма.{S} Млади суплент био је принуђен, против св |
| /> да се друштво састане, без нарочитог договарања, и весеље букне, у толико јаче у колико је д |
| анке, озаконити слободу штампе, збора и договора — трудио се младић да скрене правац својих мис |
| такође, испричати јој све онако како се догодило, све појединости, све... све... што ником друг |
| рави, она ће јој испричати шта се с њом догодило, признати све, па нека буде како она рекне.</p |
| та.{S} Тога дана није се ништа нарочито догодило лично њему, али је његово срце уздрхтано лупал |
| у Европи.</p> <p>Вишња заусти да нешто дода, али је већ млади човек падао у ватру грдећи реакц |
| о!</p> <p>— Ту смо се крили од Турака — додавао је други — а гле ти сад чуда!{S} Хвалимо те, Го |
| ју је случајно негде начуо, а у себи је додавао; „Ми смо слепи код очију, утучени у главу, сток |
| ађења, па устурајући дланом своју косу, додаде одсечно: — Илић није крив ништа.</p> <p>Госпа-Ма |
| {S} Ми ћемо се видети! — <pb n="155" /> додаде пружајући му руку, па окрену главу да би сакрила |
| е мој Милисав, видећеш.{S} Ах, ево га — додаде млада жена и показа руком на једног развијеног д |
| Ти си слободан?...{S} Ево ми трамваја — додаде затим. — Ја ћу бити тачна.{S} Збогом.{S} Лаку но |
| су којекакви богаљи.{S} Ју, господина — додаде после гласно, па збаци љутито шал са себе. — Мус |
| рна...{S} Пхи, али је љута ова цигара — додаде за тим, насмејавши се гласно.</p> <p>Ваљада при |
| ашње доба...{S} Пардон, изволи напред — додаде он и склони се у страну.</p> <p>Улица је на том |
| ш што ти треба, па опет ништа од тебе — додаде жалосно. — А кад сам ја учио школу, мој брајко!. |
| се преучиш.{S} Остави данас те књиге — додаде весело. — Одмори се, боже благи!{S} Има времена. |
| о.</p> <p>— Хај’те горе, на послужење — додаде госпођа. — Само, никоме да не причате <pb n="196 |
| Можемо му дати и једну собу у авлији — додаде госпођа после неколико тренутака. — Празна је, д |
| обешењаци, да ми је уши да им извучем — додаде госпођа весело — где су нашли љубав да изјављују |
| звлачи — рече у себи.</p> <p>— Управо — додаде Илић — за мене брак не постоји као питање.</p> < |
| и села у вилинско коло?</p> <p>— Кажу — додаде друга девојка, великог носа и зелених очију — ко |
| — одврати госпођа на рачун Поповића, па додаде: — Чедомир је озбиљан младић, човек од поверења. |
| и качкету јаче на очи, распали лулу, па додаде:</p> <p>— Ја радим да убедим људе у потребу да с |
| читај ову вест...</p> <p>Па као за себе додаде:</p> <p>— Како свако има достојанства; један про |
| младић, наднесе кишобран над девојку и додаде:</p> <p>— Допусти!</p> <p>— Није потребно, Илићу |
| >— Нагваждања — одобри Радоје.{S} Затим додаде у шали:</p> <p>— Вишња ће поћи за мене.</p> <p>Д |
| вори она нешто рапавим гласом.{S} Затим додаде блаже : — До пред вече немам никаквог посла.{S} |
| иста — објасни Каја бојажљиво.{S} Затим додаде, да би скренула разговор на другу страну:</p> <p |
| та, промоли главу кроз отвор и несташно додаде:</p> <pb n="137" /> <p>— Како је лепо у вашој со |
| ља, њеним изразом беспрекорне чедности, додајући још њене угасите очи.{S} Његова машта не задов |
| времена.</p> <p>Па обраћајући се ћерци додао је:</p> <p>— А ти, фрајла, остави се Београда у Ч |
| већ био навикао на љубак <pb n="53" /> додир тога девојчета.{S} Најзад, и он је био млад, и он |
| руку.{S} Она му је пружи, па стрецну од додира: његови прсти су пекли као у грозници.</p> <p>Те |
| и срећу да одлети кад су нас њена крила додиривала, до врелих игала страсти које су му боле и в |
| вонио у њеним ушима, облетао око главе, додиривао јој запаљене образе и лепио њене усне као шећ |
| говору, у дугим погледима, у нехотичним додирима, били су далеко одмакли од града.{S} Пред њима |
| спрекидани и продужавани, где душа само додирне душу, па је остави да сања започети сан, и пољу |
| ...</p> <pb n="240" /> <p>Учитељ приђе, додирну се шешира церемонијално, пружи своју меснату ру |
| ка спусти се низ степенице велике куће, додирну шимшир, проклати се по калдрми од дворишта, па |
| — рече кад отвори врата, и пријатељски додирну раме младићу, док један светао, чедан одсев оза |
| ђаволастим осмехом који дотле није био додирнуо њене усне.</p> <p>Сутрадан, Вишња се дигла из |
| ротоар је био узак.{S} Њихова се рамена додирнуше.{S} Чедомира такну у срце надземаљска милина. |
| ам гадан, Боже мој!</p> <p>Вишњине руке додирнуше његове косе.{S} Она подиже његову главу и гле |
| је толико избегавао.{S} Њихове усне се додирнуше.{S} Рамена се саставила с раменима.{S} Руке с |
| а лака ватра, која се слатко гасила при додиру чистог рубља.{S} Раније чим би легла, заспала би |
| пратиоцу чинило се као да ти кораци не додирују земљу; украшена многим успоменама, она се изми |
| ризнају овим везама њихову невиност.{S} Додуше, она му је писала, те тиме стављала до знања да |
| чула из прича, из прочитаних књига.{S} Дође јој да рече:</p> <p>— Шта је тако важно било у дев |
| у се дизала и спуштала испод платна.{S} Дође јој да оде од огледала.{S} Једна суза врцну у њени |
| а под њом, да околне планине падају.{S} Дође јој да викне:</p> <p>— За име Божје, погледајте!.. |
| а је даље писао Вишњи да се не љути, да дође на свадбу ако може.</p> <p>— Нека ти је Богом прос |
| забрањене књиге.{S} Једва је чекала да дође подне, да претрчи преко дворишта, предахне на праг |
| н потпуно и спреман да прими што има да дође.{S} На отвореним вратима стајала је Белина мајка ј |
| ивао се неминован расцеп.{S} Та прилика дође.{S} Имало се да се реши да ли ће група учествовати |
| мирно и корисно свој део живота и, кад дође време, заспи вечито под обичним крстом, са кога ће |
| ом који није трпео примедбе.</p> <p>Кад дође на Велику Школу, Лазаревићева се баци на студије в |
| а је седела код Остојићевих, кад Радоје дође с једним својим пријатељем, млађим чиновником из с |
| говарао.{S} Читао је све што му до руке дође: научна открића, романе, извештаје варошке штедион |
| је управљен против њега: било да она не дође на заједнички час, било да га не примети на улици, |
| рихвати после једне почивке — ако он не дође, Зарија, ако будем морао живети као сваки други... |
| Машта је ишла као на крилима.{S} Кад се дође већ до немогућности, младић се трже.{S} Жалосна ст |
| арата по његовом столу.{S} Под руку јој дође свеска једног омладинског листа и у њој преведена |
| а се нисам користио њим.{S} Али ако оно дође што ти рекох, онда...</p> <p>— Остави ту пушку.{S} |
| њешколског професора.</p> <p>Брачни пар дође у Београд да присуствује погребу.{S} После се не в |
| ти га.{S} Да, време пролази, и једанпут дође тренутак кад се мора имати храбрости и прекинути н |
| ијоку од стола и поче бацати што год му дође под руку.</p> <p>— Ево, на, ево још — викао је ван |
| азаревић...{S} Па како ми живиш, што не дођеш?...</p> <p>Млади човек, с прилично вештине, а с м |
| повећавала чаробност тренутка.</p> <p>— Дођи ми једне ноћи — рече му она између два пољупца.</p |
| ваш у чему.{S} Волела би да те види, па дођи ако можеш, а ако ти школа не допушта, а ти немој.. |
| ас <hi>ти</hi>, час <hi>ви</hi>, и, кад дођоше до њене куће, раставише се као стари пријатељи.< |
| по руски!{S} Млада девојка не осети кад дођоше до њене куће.{S} Би јој тешко да прекине чар у к |
| дили њен муж и газдарица од пансиона да дођу до њих: тражили их по пијаци, киселили сами, купов |
| трације, резолуције на туђ рачун, а чим дођу у питање они, њихова личност, њихов џеп, они знају |
| ављала је на рђаве часове које је у њој доживела; успомене, оне лепше, ницале су око ње, и она |
| Овај народни борац, као и многи други, доживео је пред смрт велика разочарења.{S} Расцеп у дем |
| ром Србије и Српства.</p> <p>Матовић је доживео и један лични пораз.{S} Саставио је законски пр |
| дић самом себи.</p> <p>Тек на кондицији дозна за велику новост која се још од подне шапутала по |
| У белини платна развише се црнпурасте, дозреле груди.{S} Она се насмеја.{S} Оштар смех зацика |
| аједничког с њима, јер је имао приличну дозу епикурејства у себи; он је волео све што је пријат |
| S} Као што видиш, нешто релативно...{S} Доиста, ничега сигурног, ничега стварног.{S} Само илузи |
| аучног оптимизма, донетог из Србије.{S} Доиста, кад се његов дух стварао, природне науке достиз |
| ом, представи му се црна као гробље.{S} Доиста, светиљке нису биле још упаљене, те је владао пр |
| пријатним сусретом, подозривим оком.{S} Доиста, обала поред Саве, пут за Вишњицу, самоникле ули |
| ћено цвеће тако силно, чудно, као да се доиста из њега излива дах неког надприродног бића.{S} М |
| време најскупље у животу.</p> <p>Он се доиста журио.{S} У успеху свога плана за подизањем елек |
| јој је природно, младићски, ђачки.{S} И доиста, ово их приближи.{S} Она се одушевљавала тој пов |
| финансијске операције.{S} Нашло се људи доиста озбиљних, исправних, који разумеју свој посао, а |
| ти речну снагу у електрицитет — продужи доиста млади сајџија, начинивши десном руком један покр |
| оје.{S} Они су се <pb n="187" /> десили доиста против његове воље, па ипак се осећао кривим.{S} |
| о, али је истина.</p> <pb n="251" /> <p>Доиста, Лазаревићева је изгледала врло лепа тако у ружи |
| ко је то кад су бркови обријани!</p> <p>Доиста, она није размишљала много.{S} Својим прохтевима |
| их је Матовићка уводила у њега.</p> <p>Доиста, салон је блештао у новом плишу и свежим бојама. |
| води, није ли оно једна тичица.</p> <p>Доиста, Чедомир угледа слику једне врбе и у њој слику т |
| вилинска вода, све неке мађије.</p> <p>Доиста, она се осећала као очарана.{S} Илић јој се чини |
| е, поклоне које сте ми учинили ?</p> <p>Доиста, она му је често тражила мараму да је намирише, |
| Пажљиво је одабирао њихова преимућства, док је брисао <pb n="80" /> са њих све што му се није д |
| г хлеба, те га је та борба изоштравала, док његова деца добијају то парче хлеба без борбе, те с |
| на болест коју болесник крије од света, док му она разједа срце, а њен гној прља, трује.{S} С в |
| добро.{S} Његова жена, која је раније, док су били сами, попуштала прва кад би се посвађали, д |
| Вишња... погледај Мораву — рече Радоје, док један унутрашњи сјај озари његове непокретне очи. — |
| би се зауставио, ћеретао тако са улице, док је она одговарала с прозора на другом спрату.{S} Би |
| ила с прозора кад прођу њиховом улицом, док општинске липе бацају густе сенке око њих и заносе |
| но.{S} Чедомир је потврдио ово правило, док му је Вишња била изузетак.{S} Она је одржала реч и |
| гласу, кад је Илић улазио у трпезарију, док се госпођа смешила благонаклоно, климала угојеном г |
| м гајевима, повлачећи се дубље у земљу, док се није задржао у Повлену, у намери да хајдукује, а |
| та, и пријатељски додирну раме младићу, док један светао, чедан одсев озари њено лице.</p> <p>П |
| слушалац.{S} То је био тип своје врсте; док су његови другови били државници, научари, песници |
| утрадан, та га мисао није остављала.{S} Док је свештеник певао: „Исајије ликуј...“ и водио их о |
| мајку показивао се готово узалудан.{S} Док је била мала, за чудо је лепо радила женске послове |
| ћева говорила:</p> <p>— Муке сам видела док су моји пристали да се вратим у Београд.{S} Тата јо |
| а се наизменично пред разним комисијама док се не би сва распала.{S} Да се тако продужило, цео |
| и преда се тој голицавој дрхтавици, па док јој она <pb n="115" /> уноси забуну у главу, претрч |
| <p>То ново расположење држало ју је све док се не виде с Кајом.{S} Она хтеде по том да надокнад |
| — па ће ти се осигурати издржавање све док не свршиш школу, као и мени удовички ужитак.{S} А к |
| је знао колико је његов отац имао муке док је ту кућу подигнуо и очувао.{S} Колико труда, коли |
| м тај мирни <pb n="154" /> пејзаж.{S} И док је дим пузио у модрим трубама ка чистом плаветнилу |
| евојка.</p> <p>— Не, ја те нећу пустити док ми не обећаш да ћемо се опет видети — одговори Илић |
| ћа.{S} Младен, који је још нешто слушао док је стари министар био жив, промангупирао се са свим |
| оре који су му дали слабе оцене. — Само док се мој ћаћа пусти с робије.</p> <p>И сви троје су т |
| ати јаван радник.{S} Стало вас је скупо док сте дотле дошли.{S} Али још све муке нисте претурил |
| р у теорији.{S} Он је за сва права, бар док не добије своје право.{S} Невин у ствари, он је дрз |
| сад, весеље је плануло неочекивано, још док су се састајали.{S} На пијаци је запевао друштвени |
| тање и средства.{S} Отац му је умро још док је био у гимназији, те је од куће добијао врло скро |
| ати својој ташти ни својој жени.</p> <p>Док је он тако пребројавао своје несреће последњих годи |
| } Хтеде утешити девојку, хтеде јој дати доказа сигурне будућности.{S} Његов глас је дрхтао:</p> |
| тајале недовршене, није се могла сетити доказа који је хтела навести, збуњивала се и допуштала |
| е њоме махао по ваздуху, као да би боље доказао оно што је говорио.{S} Престао је да пише афори |
| д зна, зна позитивно, има дакле сигурне доказе... те поређане хартије, ту архиву, већ велику.{S |
| Најзад га истераше из гимназије што је доказивао катихети да природне науке побијају науку хри |
| испитима, ласка јој на отменом држању, доказује колико је већ велика девојка и да су јој нашли |
| аје од слободне воље коју нам професори доказују толико?</p> <p>Вишња задрхта инстиктивно и не |
| осмехну презриво:</p> <p>— Којешта!{S} Докле ћемо бити сентиментални!...{S} Је ли, колегинице |
| кву занимљиву ствар.{S} То се плаћа.{S} Докле ћеш се, бога ти, зевзечити са том твојом философи |
| ости Илићевог схватања ствари.</p> <p>— Докле иде та свемоћна слобода? — питала ју је савест, ј |
| не књиге, преводила с руског.{S} Ко зна докле би трајала та тамна грижа да не доби оно писмо од |
| ивот оца, где се снови не пењу ни донде докле се диже дим домаћег димњака.{S} Она није умела, и |
| <p>— Па зар ћете сад пристати да седите докона? — примети младић нешто ауторитативно, грицкајућ |
| више школе.{S} Отац није волео да седим докона.{S} Знате, мој отац је прост човек, али воли шко |
| е, што да не радим тако!...{S} Звао сам доктора.{S} Он јој преписа нешто, и рече ми да ће се ве |
| решио о један принцип.{S} Он је био сув доктринар.{S} Заборављао је да поред науке постоји оно |
| ти црквене администрације око потребних докумената, осмејкивао се подругљиво на љубазности што |
| чније... пролеће, небо, велики празник, долазак Чедомиров у црном оделу к мени... очев благосло |
| рло гостопримна о празницима.{S} Вишњин долазак био је наравно читав свечан догађај.{S} Око ње |
| води се, уживај младост.{S} Велика дела долазе сама по себи.{S} Живот је дуг, пријатељу, а млад |
| очевих новаца због школе.{S} После мене долазе моја браћа.</p> <p>— Не, не гледајте на те ситни |
| XXIV</head> <p>Кажу да на састанак људи долазе увек нешто раније, а да жене задоцне стално.{S} |
| на му половина виси у ваздуху.</p> <p>— Долази ли још ко?</p> <p>— Ретко.{S} Неке Швабе лове по |
| тора не може да тиче.{S} Државна служба долази на прво место...{S} Прописан програм, као што ре |
| Великошколаца Социјалиста, почело је да долази до размимоилажења у питањима тактике, настајали |
| загонетака решено.{S} Ми смо мислили да долази тренутак кад ће наука открити велику тајну, одго |
| н не успева да јој каже једне речи која долази из срца.{S} Ћутали су.{S} Ваздух је трептао око |
| је Београд њено изабрано место.{S} Она долази у њега као стара познаница.{S} Њу чекају многи п |
| да схвати свога друга и питала се откуд долази ова промена.</p> <p>Чедомир је покушавао да се о |
| рше функцију прописану законом.{S} Отуд долази стална пометња, анархија, јаловост у државној уп |
| г столећа, заслужују да на њихове хумке долази свет и молитве чита; међу најлепшим именима њихо |
| се налазио у неразрешљивом сукобу који долази с једне стране из човечјег инстинкта да тражи св |
| "105" /> <p>Него велим, да му кажем нек долази код нас на храну.{S} Њему ће се познати, а нама |
| дискретног <pb n="151" /> укуса што нам долази са финог и деликатног Запада.</p> <p>Млади студе |
| а, ја нисам противна љубави, она управо долази сама по себи кад се ствари доведу у ред, кад обо |
| , уз заслужени прекор, покажу врата.{S} Долазила му је на ум мисао да нађе старог господина, па |
| ћка слала министарске цигарете.{S} Бела долазила чешће преко дана, кријући се тек форме ради.{S |
| спитач мислио да је цела његова несрећа долазила од његове ниске школске спреме.{S} Стога је и |
| чудни проналасци, величанствена открића долазила су једна за другим.{S} Толико застора би подиг |
| вратила кући.{S} Тетка ми рече да ниси долазила.{S} Знаш ли колико је сати?</p> <p>— Извини, к |
| те</hi> и у исти мах служила за кување, долазиле су оближње раднице да однесу кући врућ ручак, |
| твари и покрете бића.{S} Илићу су горко долазиле на ум Шекспирове речи: „Има много ствари <pb n |
| на путу...{S} Можда све ове мисли нису долазиле на ум младом човеку, али сличне свакако.{S} Је |
| политици и честитим забавама.{S} Ту су долазили студенткињин брат, артиљеријски поднаредник, ј |
| али сунце, па бежали даље.{S} После њих долазили су други, па трећи, брзи, дурновити, као неке |
| тренутка, на ум му је, без икакве везе, долазило питање :</p> <p>— Шта ли сад ради Вишња?</p> < |
| ко зора свиће.{S} Нешто велико и утешно долазило јој је из тих коњских ногоступица и разлистале |
| био нешто старији од своје сусетке.{S} Долазио је у њихову кућу као у своју.{S} Газда-Митар га |
| што неодређено што је вечито тражио.{S} Долазио би уредно у школу, задовољавао би се дивљењем д |
| те врбе по обали.{S} Са суседног острва долазио је мирис на покошену траву.{S} На оближњим фабр |
| оје просипале се на парк.{S} Из шуме је долазио дах ноћи, мирис боровине, свежина росе, задах т |
| палио њене мирне, невине очи и који је долазио право из срца.{S} Тај пламен и срдачност, која |
| д.{S} Знао сам ја, велим...{S} Не би ти долазио код <hi>Еснафлије</hi>.{S} И ти си погорелац на |
| ви директору да је болестан, те не може долазити у школу за неко време.{S} Знао је да му се нећ |
| а сазнања сопствене немоћи.{S} Почео је долазити у сукоб са колегама.{S} Бунио се против неправ |
| је се како је села.</p> <p>— Ти рече да долазиш чешће овде? — упита га она.</p> <p>— Да.{S} Нав |
| е процветале бураније и по који усамљен долап, искрпљен блехом.{S} Ниже од њих растао је грашак |
| д се пређе ова баштованџиница, код оног долапа, под обалом.</p> <p>Пређоше преко пруге и упутиш |
| дговори ништа.{S} Били су дошли до оног долапа, па се спустише низ једно брдашце.{S} Под њим је |
| и општим људима: да благо ти будет и да долгољетно поживиш на земљи...{S} Да постоји рај сваки |
| Погледај десно... тамо испод дереглије, доле у води, није ли оно једна тичица.</p> <p>Доиста, Ч |
| пута помиловани робијаш?{S} Па и даље, доле у Београду, зар није видела гомиле још горих од св |
| ивих речи каквог дрипца, заурликаће ти; доле с њим!...{S} Него нека младић сврши школу, постане |
| ворено плаве боје, чији је озбиљан крој доликовао лепо њеном одмереном ходу.{S} Два прамена зла |
| ла је зеленкаст жакет који је врло лепо доликовао њеној плавој појави.{S} Испод жакета видела с |
| назирале у прашини сунца на заласку.{S} Долина је била пуна примитивних баштованџиница, где су |
| {S} Пред њима пак се пружала усталасана долина Западне Мораве чак до ибарских планина, чије се |
| већ без трунке тајанствености, одјекну долином:</p> <quote> <l>Девојке су цвеће брале,</l> <l> |
| ше шалу.{S} Њихов несташан смех одјекну долином.</p> <p>— Дај да ти помогнем око венца — рече з |
| ега и гледала, стегнутих губица, у лепу долину, где је било тихо и без људи. — Сваког секунда о |
| >Ухвати сиве волове,</l> <l>Узори равне долове,</l> <l>Да видиш шта ће да никне.</l> <l>Ако ти |
| и су раније обилазили далеко професоров дом као место нечастивих.{S} Јован им је опраштао велик |
| који држе венце испод прозора, овај је дом чинио леп и отмен утисак у гомили других рабатних к |
| <pb n="248" /> да у њу уђе, као у свој дом.{S} Неколико младића стајало је око врата.{S} Изгле |
| ућује у варош.{S} После се сети његовог дома на Врачару, скромне, готово сиротињске кућице, где |
| овек не хте покварити ово присно весеље дома, који је последњих година знао само за зле стране |
| права симпатија била је давно оставила домазлук и више се није враћала.{S} Њен дух је тежио за |
| а стањем ствари, како је називала своје домаће прилике и неприлике, и сагнути главу пред потреб |
| и, час немо а час гласно, запљускивање домаће воде утицали су чудно на Вишњу.{S} Предмети су г |
| зивала — али је девојка више посматрала домаћег учитеља него своје брбљиве сестрице.</p> <p>Ста |
| нови не пењу ни донде докле се диже дим домаћег димњака.{S} Она није умела, и поред својих лект |
| S} Послуга се обазривије понашала према домаћем учитељу.{S} Жандарм, на служби у министровој ку |
| не, била је већ као дете каћиперка и, у домаћим свађама, стално на страни своје мајке.{S} Рачун |
| прозор, и са одсуства присних ситница, домаћих успомена и дрангулија, хладан као дућан с намеш |
| а једног државног пушкара у пензији.{S} Домаћица, жена преко шесдесет година, још дурашна, труд |
| бризи око оца.{S} Труђаше се да накнади домаћицу кући.{S} Мела је собе, пропирала рубље, требил |
| а, агитујући међу сељанкама за отварање домаћичке школе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| амештајем и луксузом: постеља застрвена домаћом тканином и опкољена везеним јастуцима, орман од |
| им новинарским словима, у комбинацијама домина, у густом диму од дувана, величанствена визија м |
| се у читање новина, у пушење, у играње домина с првим кога сретне.{S} Али и ту, у тамним кафан |
| арица, захтевала је раскош министарских домова што се слабо поклапало са скромном суплентском п |
| о јако, немирно осећање, слично болу за домовином.{S} У његовој природи беше јако развијена чеж |
| управо преко ноћ, како су се надали на дому.{S} Краљ му је на дан венчања опростио само пола к |
| о на живот оца, где се снови не пењу ни донде докле се диже дим домаћег димњака.{S} Она није ум |
| се гледишта која, ако се усвоје, прете донекле целој згради, чије су темеље ударили Кеплер и Г |
| ојавао Остојић.</p> <p>Девојка се осети донекле увређена, те подиже главу.{S} Њен поглед се сус |
| ест година.</p> <p>— Хајде, испрати нас донекле, — чаврљала је рођака. — Не станујем далеко.{S} |
| је не предусрећу са збиљом коју је она донела.{S} Ђаци су се често шегачили са најсветијим ств |
| јевтине шљивовице.{S} Северњаци су нам донели, са својим брезама и саоницама, култ енергији, о |
| ставила да време реши нерешљиве ствари, донесе мелем на отворене ране.{S} Међутим, Вишња, здрав |
| </p> <p>Не чекајући одговор, стара жена донесе што је нудила.</p> <p>— Је ли ти сад боље?</p> < |
| више чекањем да будућност донесе или не донесе, нови друштвени склоп.{S} Требало му је нечег но |
| нуће ми на врх главе.{S} Једи шта ти се донесе.</p> <p>— Ја не могу ове француске сплачине, ако |
| ао задовољити више чекањем да будућност донесе или не донесе, нови друштвени склоп.{S} Требало |
| — насмеја се Бела, која у том тренутку донесе кафу.</p> <p>— Ћути ти, материна мазо — пребаци |
| <p>— А где вам стоје?</p> <p>Најзад их донесе: малене ножиће за воће, са оштрицом од месинга и |
| > <p>— Ју! — трже се девојка. — Младене донеси.</p> <p>Дечко устаде лењо и, клатећи се с ноге н |
| и да се нешто црно гиба на таласима.{S} Донесоше чакље, али оне беху кратке.{S} Радоје обеси та |
| почео у Паризу, пун научног оптимизма, донетог из Србије.{S} Доиста, кад се његов дух стварао, |
| /> Зборови су само позорница, решења се доносе иза кулиса; образована су удружења која ниједан |
| сузу не стиже.{S} Вели, ни кошуље му не доноси.</p> <p>— Па, купиће је, стара му мајка!{S} Чове |
| убу од фонографа и певао колико га грло доноси једну орфеумску песму која је тада била у моди.< |
| у двадесетој години научио да му живот доноси чист приход.{S} Његова је девиза: уживати и успе |
| ле слику за сликом преживелих догађаја, доносиле јој одјек млаких београдских вечери.{S} Тражил |
| јући се тек форме ради.{S} Из вароши се доносиле трубе платна, разне чипке, конци, свила, модни |
| изиономије трговачких помоћника који су доносили робу на избор, чудио се сложености црквене адм |
| ло, набацивала се земља, побијало коље, доносило се камење, грање.{S} Радоје је био први и овде |
| зоне</hi> т.ј. сваког пролећа и јесени, доносио је Лазаревић својој жени и најстаријој кћери шт |
| ега ништа не може да прође.{S} Вишњи је доносио међу првима новине, пропраћајући их стално какв |
| ело се неко раштркано село.{S} Ветар је доносио отегнуте сељачке гласове који се нису разбирали |
| <pb n="237" /> околним висовима, ветар доносио мирис од љубичице, пролетња јагњад блејала, жуб |
| не кажу истину.{S} Девојка је грицкала доњу усну, као да је хтела савладати изненадну жалост к |
| у једној старој наслоњачи.</p> <p>— Не допада ми се — рече најзад, са строгошћу у гласу — што |
| на снагу, те је већ имала потребу да се допада људима, и друго, што су је другарице, ћерке чино |
| ао преда се.</p> <p>— Узми га кад ти се допада! — рече, најзад, Вишња, и пружи му цвет.</p> <p> |
| мирис на јоргован.</p> <p>— Како ти се допада мој будоар ? — упита га девојка, насмехнувши се. |
| оравиној обали.{S} Погађала је да му се допада.{S} То јој би мило, али убрзо одби ташту жељу за |
| дић, човек од поверења.{S} Бели се јако допада.</p> <p>— Е? — зачуди се министар.</p> <p>— Да — |
| ирка је била лепа, али се супленту није допадала; опомињала га је сувише шара на зиду у девојач |
| превртљивом душом.{S} Што јој се некад допадало код њега, чинило јој се овог пута ружно, себич |
| <pb n="80" /> са њих све што му се није допадало, све што је кварило хармонију његове идеалне ж |
| поклич на освету, на буну.{S} Што му се допадало у тим тренутцима код Беле, то беше нешто више |
| к, непомирљив, напрасит.{S} Што се њему допадало, морало се допасти целом свету, па следствено |
| скав глас нешто природне женске жеље за допадањем.</p> <p>Младен га је позивао такође:</p> <p>— |
| узели би га за странца.</p> <p>Вишњи се допадао тај младић, жив, окретан, прав.{S} Ћерка једног |
| ио.{S} Он је био леп човек, он се морао допадати тој госпођици.{S} И као код свих природа које |
| проводаџише за прву прилику која им се допадне.{S} Ниједна мучна мисао није мутила њену душу.{ |
| као у миша, она би желела да се и њему допадне, јер је она, својом хромошћу завезана за кућу, |
| ра још чим га је видела... много јој се допала његова ученост, романтичан изглед...</p> <p>— А |
| чега да се женираш.{S} Тетки си се јако допала.{S} Вели, красна цурица.{S} Него, кажем ти — под |
| бог зна који пут.{S} Реченица о Радоју допала јој се посебице.{S} Осећала је дубоку захвалност |
| сит.{S} Што се њему допадало, морало се допасти целом свету, па следствено и његовој жени.{S} У |
| вити.</p> <pb n="230" /> <p>Вода је већ допирала до бедема.{S} У мокром мраку примећивали се ње |
| е почеше надолазити.{S} Из горњих места допирали су гласови о поплави.{S} Бујице однеле мостове |
| коју су нашли.</p> <p>Из трпезарије је допирало звецкање тањира и ножева.{S} После се чуше уда |
| амештају супружанске собе.{S} С поља је допирао хук плахе кише.{S} С времена на време млезеви б |
| шта.{S} Киша је пљуштала.{S} Са реке је допирао потмуо хук бујице и тежак мирис на одроњену зем |
| ара.</p> <p>Кроз широм отворене прозоре допирао је у собу весео шум Београда који се будио пред |
| После је дошла карта, обична поштанска дописница, испуњена јевтиним плавим мастилом, које је м |
| ав.{S} Да ли ће се спасти ?{S} Да ли ће допловити до мирних вода каквог гостопримног пристаништ |
| а <pb n="11" /> су крупне и врло лепе — допуни госпа Клеопатра своју ћерку; затим се обрати сво |
| врсте.{S} Њен главни задатак био је да допуни свога мужа тиме што ће његове сељачке склоности |
| и до краја своје претње, те ју је мајка допуњавала:</p> <p>— Чисти се из наше куће...{S} Још да |
| {S} Ту повучену опозиционарску породицу допуњавале су још две девојчице, близнакиње, с црвеним |
| гледала нешто неспретна, али то је само допуњавало њену лепоту и говорило да је она од оних про |
| кишобран над девојку и додаде:</p> <p>— Допусти!</p> <p>— Није потребно, Илићу — одби девојка. |
| ан.{S} А кад ти једног дана твоја срећа допусти да мислиш и на оно што је прошло, сети ме се по |
| ува границу и, под претњом смрти, да не допусти краљевом оцу улазак у земљу.{S} Реакција је пал |
| очарење ју је утврђивало у одлуци да не допусти свом обожаваоцу задовољство љубакања.</p> <p>— |
| ађе лепо место у државној служби.{S} То допусти Матовићима да се преместе у једну већу кућу.{S} |
| ла поукама и забранама. — Је ли слобода допустити оно што је недопуштено, укинути везе између о |
| и, па дођи ако можеш, а ако ти школа не допушта, а ти немој...{S} Боже здравља, видећемо се.{S} |
| и су девојке које хоће да се шале, које допуштају да се задиркују.</p> <p>— Хладна је као тести |
| нежним лицем девојке, чија хромост није допуштала честе изласке на отворено поље и сунце, она с |
| а који је хтела навести, збуњивала се и допуштала своме пријатељу да он формулише оно што је хт |
| вати.{S} Али му је то задовољство ретко допуштала госпа-Клеопатра, која је <pb n="118" /> волел |
| бнију ћелију, скинули му гвожђе с ногу, допуштали посете пријатеља.{S} Тек под зиму, Јован доби |
| S} Прочитане књиге и живот у престоници допуштали су јој по коју симпатију, пријатељство према |
| {S} Журно се облачила, спремала књиге и доручковала стојећи, а све је мислила о једном: о униве |
| егзистенције.{S} Она се чудила како је досад могла бити слепа, водити бесциљан живот, читати б |
| лагао појединости, освајала га је чама, досада, мрзовоља.</p> <p>— Ето тако — закључи — од како |
| раћао народу, чинио обећања, одрицао се досадањих доглавника који су га изневерили.{S} Као прво |
| а се обеси.{S} Кад му се то једног дана досади, он оде у суд, сврши све формалности око преноса |
| је живети неколико векова а да му се не досади.</p> <p>Међутим, Бела се није могла да свикне.{S |
| трајало неко време.{S} Ваљда се девојци досади та игра, те, кад једном закуца на врата и кад ре |
| S} Белешка је гласила :</p> <quote> <hi>Досадила му самарица.</hi> — Јуче око пет часова, Мића |
| ивот није био ружичаст.{S} Кад би му се досадило све, он је излазио изван вароши и лутао по око |
| изврши самоубиство због тога што му се досадио живот.{S} Повреде су лаке природе.</quote> <p>В |
| чиновник који је цигаром дувана убијао досаду.</p> <p>— Је ли ти жао Београда? — упита Радоје |
| > <div type="titlepage"> <p>ШТАМПАРИЈА „ДОСИТИЈЕ ОБРАДОВИЋ“ - БЕОГРАД</p> <p>ДИМИТРИЈА ГАВРИЛОВ |
| сећао као риба која је из плитке барице доспела изненада у непрегледни <pb n="256" /> басен оке |
| на другарица, напротив, била је крупна, доста пуна за своје године, дубоких, угаситих очију, ми |
| ци.{S} Наша је кућа велика.{S} И затим, доста сам потрошила очевих новаца због школе.{S} После |
| реко излокане калдрме.{S} Свет измешан, доста сељака, а нарочито полусељака што су амали, таљиг |
| ећу дете да ми се мучи по паланкама.{S} Доста <pb n="262" /> сам се ја, због оног мог лудова, Б |
| г њих су се први пут завадили.</p> <p>— Доста с тим паприкама! — викнуо је млади муж једном кад |
| е прстом на тебе, луди створе?</p> <p>— Доста! — викну размажена девојка, која се била повратил |
| спремила за школу, видела је да још има доста времена.{S} Па ипак је готово трчала путем.{S} На |
| је пролазила врло пријатно.{S} Имала је доста друштва.{S} Није осећала Чедомирово одсуство.{S} |
| та леда.{S} И по околним кућама било је доста светлости.{S} Али шта је она била према блеску ко |
| ности нису тешке. <pb n="274" /> Има се доста времена.{S} Читам, посматрам, размишљам, учим дец |
| арима.</p> <p>— Добро.{S} Мени је иначе доста моје главобоље.{S} Само знај, нећу скандала у кућ |
| гу према светлости, па стаде рецитовати доста лепо:</p> <quote> <l>То је било у пролеће рано,</ |
| <pb n="179" /> крмачама, и наби на очи доста фин цвикер.{S} Он је метао те наочари кадгод је и |
| која се отвори пред њима.{S} То је био доста широк сокак, који је, иза леђа Двора, водио поред |
| код суда.</p> <p>У чокалиници се живело доста весело.{S} Кад нису критиковали митрополита што и |
| биле најскупље цене, али је купаца било доста, јер се знало да код њега човек неће бити преваре |
| немају своје куће.</p> <p>Света је било доста у главној улици и пред кафанама.{S} Људи су гласн |
| као у купатилу.{S} По тротоару је било доста света, оно лепог света што празником пре подне из |
| ругом попречном улицом, једноспратан, с доста високим сутереном, обојен жућкастом бојом која пр |
| десет година не роди ниједан ипак би их доста било...{S} У програму друга Толстоја само је посл |
| одговори, он се питао како ће јој писмо доставити.{S} Бојао се да јој не направи нове непријатн |
| едавала сва.{S} Парадоксална љубав чула достизавала је свој врхунац.</p> <p>Тада се зачу један |
| ад се његов дух стварао, природне науке достизале су свој врхунац.{S} Материјална природа и сил |
| рошио своје младе године радећи да буде достојан поверења које ће му се некад указати.{S} Од ле |
| за себе додаде:</p> <p>— Како свако има достојанства; један прост радник воли више смрт него по |
| ће више да носи цигље... то му је испод достојанства!</p> <p>— А како се уби? — упита онај из г |
| имећивао се кров варошке цркве, прост и достојанствен.{S} Све беше лепо, као дотле.{S} Тек што |
| м собом и видео у том тренутку цео свој дотадањи живот као једну слику, као једну представу.</p |
| 7" /> и ствари тако тесно везане за њен дотадањи живот.{S} Узалуд се девојка борила да се код с |
| д пуцњаве лагумова.{S} Парчад од камења дотеривала су до првих кућа.{S} У клисури, где је дотле |
| била створење које завиди, али та срећа дотицала је се неугодно.{S} Срце јој се стезало, њена д |
| коју је калемио.{S} Његова вика није се дотицала ситних слабости и рачуна.{S} Он је нишанио вис |
| она није имала <pb n="160" /> појма.{S} Дотле се Вишња чинила младићу жена-другарица која диже |
| рене главе и храмала јаче него икад.{S} Дотле су пркосили једно другом кад се сретну.{S} Данас |
| е ћудљиво како ће се то све свршити.{S} Дотле је онај други Илић, онај прави, онај који се виде |
| ту молио је оца да га упише у школу.{S} Дотле је сам научио читати и писати из сестриног буквар |
| отив.{S} Само тражи да свршиш школу.{S} Дотле нам иначе треба времена око девојачке спреме...{S |
| честитати.</p> <p>— А дотле?</p> <p>-— Дотле се може све десити.{S} У сваком случају припази н |
| времена ти ћеш видети друга.</p> <p>— А дотле?</p> <p>— Једи задовољно државни хлеб.</p> <p>— Т |
| ... ја ћу му први честитати.</p> <p>— А дотле?</p> <p>-— Дотле се може све десити.{S} У сваком |
| ј?{S} У сваком случају Вишња није знала дотле шта се дешавало са њеним драганом.{S} Она је седе |
| у крв улазила грозница нестрпљења; она дотле није била никад осетила ове болове и ове сладости |
| су до првих кућа.{S} У клисури, где је дотле расло дивље трње и аптовина, а мртву тишину оживљ |
| тно попуњавала.{S} Његово срце, које је дотле живело пустињачким животом идеала из књига, ужива |
| крај.{S} Његов несрећни геније, који је дотле владао овом водом, овим планинама, овим људима ст |
| а, као чежња.{S} Усред Београда који је дотле познавала: смерне породице у којим је наставала, |
| та који је предузимала и онога којим је дотле живела.{S} Она је била кћи Митра С. Лазаревића, б |
| весеље букне, у толико јаче у колико је дотле избегавано; момци су духовити, девојке приступачн |
| вом, узбудљивом, слађем од свега што је дотле окусила.{S} Сколише је поново мисли о Чедомиру, о |
| } Губила је и оно мало поштовања што је дотле имала према свом мужу, грдила га, понижавала, руш |
| бриге поред наоружаног стражара што је дотле располагао његовим животом и смрћу, па се слободн |
| љубављу, чежњивом и стидљивом, коју је дотле осећао према Вишњи.{S} Затим, чинило му се понека |
| гробу.{S} Тада би бацио књигу, коју је дотле држао у рукама, у гомилу осталих, дигнуо се брзо |
| } Видела је по њему рабатне чатрље које дотле није примећивала.{S} Велики женски шешири по најн |
| аве у материнству.{S} Те ствари су биле дотле далеко од Вишње као и сибирска поља.{S} Оне су је |
| шир који је већ губио форму.{S} Вишњине дотле безизразне очи запалише се од задовољства које се |
| ајући цигару.</p> <p>Ово питање није се дотле постављало девојци, те она одмах не одговори.</p> |
| нико није слушао.{S} Они који су му се дотле дивили највише, гледали су га сад попреко, мрко, |
| н радник.{S} Стало вас је скупо док сте дотле дошли.{S} Али још све муке нисте претурили.{S} Те |
| заспа са једним ђаволастим осмехом који дотле није био додирнуо њене усне.</p> <p>Сутрадан, Виш |
| ост њихових имена!{S} Једанпут су дошли дотле чамцем, који су најмили од неких рибара пред кафа |
| ти да се крене једним новим путем којим дотле није био прошао.{S} У осталом, многи његови друго |
| ="308" /> и покуша да поново заспи, као дотле, мирно, не мислећи ни на шта.{S} У једном тренутк |
| и достојанствен.{S} Све беше лепо, као дотле.{S} Тек што му се учини да се Овчар и Каблар зави |
| ним, дубоко уверена да је њен живот био дотле празан, недостојан ње као човека.</p> <p>Код куће |
| к себи.{S} Тада девојка опази нешто што дотле није видела: један готово правилан круг од свежег |
| вала да се отресе те узбуђености.{S} Њу дотле нису походили ти осећаји прижељкивања; у њеним пр |
| је поново рођена.{S} Слободно је могла доћи кући, слободно отићи од куће.{S} Слободно изабрати |
| живот необичан, јак, велики.{S} Он мора доћи.{S} Ја имам времена.{S} Ја не смем живети обично.{ |
| је ко тада у опште мислио шта ће после доћи!</p> <p>У тим идејама свршио је прве две године.{S |
| > <p>— Можда различним путевима може се доћи до истине.{S} Можда метафизичари имају право.{S} М |
| ћ не одговори ништа.{S} Осећао је да ће доћи нешто горе, нешто страшније од увреде, нешто што с |
| доћи... тата ће доћи... је л’ те да ће доћи?...</p> <p>Госпођа Матовић се такође придруживала |
| p>Вишњино срце залупа јаче.{S} Можда ће доћи писмо.{S} Какав ће то радостан дан бити за њу!</p> |
| вљала:</p> <p>— Тата ће доћи... тата ће доћи... је л’ те да ће доћи?...</p> <p>Госпођа Матовић |
| и нарочито понављала:</p> <p>— Тата ће доћи... тата ће доћи... је л’ те да ће доћи?...</p> <p> |
| уложити у борбу за слободу.{S} После ће доћи остало само по себи, ако је ко тада у опште мислио |
| то ново, изненадно, добро, нешто што ће доћи и изменити, окренути њен живот на боље.{S} Међутим |
| капије.</p> <p>— Па кад ћеш ми једанпут доћи? — пребаци Каја своме рођаку. — Бога ми се љутим.{ |
| ећао нечег:</p> <p>— Не... не, ти нећеш доћи на Велику Школу.{S} Ти нећеш бити довољно јака да |
| ва сопствена срећа <pb n="18" /></p> <p>доћи ако буде што школованији, што начитанији.</p> <p>Ш |
| од имају на новине и брошуре, читају на дохват популарне књиге, не пишу ништа, полажу много на |
| овора, окрену се нагло на здравој пети, дохвати се отворених врата, и, поклецнувши само једанпу |
| оје се јављало на огледалу.{S} Затим се дохвати за главу и растрже плетеницу.{S} Плава, свилена |
| и осећаје које је изазивала.{S} Тада он дохвати књигу, баци је у угао иза себе, и, као да је хт |
| да седне за кујнски сто и једе што прво дохвати.{S} Али му је то задовољство ретко допуштала го |
| поздрави их по свом обичају.{S} Они се дохватише шешира и изађоше на улицу.{S} Али тек што се |
| остан дан бити за њу!</p> <p>Пред пошту дохрама <hi>новинар</hi>.{S} Тако се у Чачку зове разно |
| ћка, већ у постељи.</p> <p>— Похитај... доцкан је.</p> <p>Матовић се био упола свукао, па заста |
| це и рече:</p> <p>— Хајдемо у варош.{S} Доцкан је.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| } Она га одгурну инстинктивно.</p> <p>— Доцкан, Илићу — рече затим. — Твоја жена је још твоја.< |
| да пребегне у Турску.</p> <p>Илић стиже доцкан кући, па сутрадан јави директору да је болестан, |
| Вишња се опет играла кумаша са Милевом, доцније везла, плела и ћаскала по обичају.{S} Остојић ј |
| дружљиви и безлични, ови млади људи су, доцније, махом главе парламентарних режима.</p> <p>Друг |
| ан венчања опростио само пола казне.{S} Доцније, дали су му удобнију ћелију, скинули му гвожђе |
| је прошлих две године плаћао уредно.{S} Доцније нађе две три лекције и живљаше скромно, у мален |
| т сати пуштале се школе.{S} Четири часа доцније звонила је вечерња.{S} Једна чета војника марши |
| ак девојкама!{S} Бога ми, Бела, пази се доцније, не пуштај га далеко од себе!</p> <p>Бела се це |
| ханџије на цариградском друму, који се доцније обогатио, и оца, родом из једног златиборског с |
| а, у преводу неког Грка, чије је име, и доцније, с муком изговарао.{S} Читао је све што му до р |
| шавао се ко је југ, а ко је север.{S} И доцније није никад заборавио што је ту научио.</p> <p>З |
| рече Вишња, и истрже руку.</p> <p>Па и доцније, она је избегавала ова миловања, као да је осећ |
| Разлози, објашњења не помогоше.{S} Тек доцније је сазнао, да владино одобрење није било у пита |
| p> <p>— Да, боље да се кају раније него доцније.</p> <pb n="199" /> <p>Матовићка не хтеде наваљ |
| традан, Вишња се дигла из постеље нешто доцније него обично.{S} Журно се облачила, спремала књи |
| би умели казати.{S} Младић се сећао тек доцнијих тренутака, кад су били одмакли далеко од униве |
| рви пут видела свога драгана са његовом доцнијом женом?{S} Да ли осети жеђ за осветом или свире |
| аниш.{S} А занатлија?{S} Рано се дигни, доцно лежи, а кад остариш не можеш да радиш, па куд ћеш |
| <p>— Није лепо да се девојке задржавају доцно у вароши — приговори јој стара жена.</p> <p>— Не |
| пији.</p> <p>— Шта је с тобом, Вишња? — дочека је. — Озбиљно сам се уплашила.{S} Где си била по |
| ој приђе.</p> <p>— Ја сам љута на вас — дочека га Бела, држећи непрестано само главу промољену |
| говорити за ручком о сељацима, те једва дочека кад се Бела умеша, и рече:</p> <p>— Знате, отац, |
| .{S} Презао је сваког тренутка да га не дочека љутито лице њеног оца или мајке и да му, уз засл |
| ава окрене на јаз.{S} Али се пролеће не дочека.{S} С јесени поче да пада киша.{S} Падала је из |
| фане избацише једног пијаницу.{S} Он се дочека <pb n="249" /> на руке, па поново паде и праћака |
| анцеларијама.</p> <p>— Краљ се верио! — дочекала га је Бела у кујни, у коју се прво ступало при |
| /p> <pb n="25" /> <p> — То није много — дочекала га је сестра — млад је, леп је, образован, има |
| {S} Ко ће у то да верује!...{S} И то да дочекам у својој рођеној кући, гром вас спалио... од чо |
| имао спокојне очи и замрљан потпис.{S} Дочекао га је с одмереном љубазношћу и одредио му да пр |
| шта сам добио, шта сам очекивао, а шта дочекао, многе ствари које ме тиште и које могу рећи са |
| е кући око пет сати из јутра, пијан.{S} Дочекивао је нову годину с друговима, па га пиће превар |
| апреже све што јој је остало од свести, дочепа чаршав са постеље, пребаци га преко своје другар |
| , не да би је начинио бољом, него да је дочепа у своје шаке.{S} И он не жели власт да учини доб |
| они не траже много.{S} Највише, да се, дошав на власт, провезу преко Теразија на фијакеру, кој |
| ући јој:{S} Бела.{S} После ове девојке, дошао је Младен, бистар дечко, али ленштина, склон свим |
| удента бледих образа и поноситих очију, дошао неки други младић који би био његова пуна супротн |
| Био је у првој години Велике Школе.{S} Дошао је кући око пет сати из јутра, пијан.{S} Дочекива |
| последње речи гласно.</p> <p>Ударац је дошао тако изненада, био тако јак, суров, да она не осе |
| ва, још прве године.{S} Мој колега беше дошао такође право из школе.{S} Здрав, млад, ни ружан н |
| ам о томе у апсу размишљао дуго, па сам дошао до закључка, да се велика зла не чине намерно, с |
| емократији, који је почео још кад је он дошао на власт, развио се до своје потпуности.{S} Некол |
| још, њу једину, њу саму.{S} Кад би тако дошао најзад до решења шта да јој одговори, он се питао |
| а се узму, човече? — одврати му жена. — Дошла Ката данас, па као да се у црно завила, плаче, су |
| ћеш ли слатко и воду?{S} Сад је девојка дошла са бунара.</p> <p>Не чекајући одговор, стара жена |
| ије жена.</p> <p>Било је пролеће кад је дошла у то село.{S} Трипут је потом глог обелио.{S} Три |
| с натписом радње њеног оца.{S} После је дошла карта, обична поштанска дописница, испуњена јевти |
| жда сам газда-Митар правио.{S} Затим је дошла опет једна карта, са сликом неке велике зграде и |
| њавао је разлог што су зрнца философије дошла на та непосвећена места, смешећи се као дете.</p> |
| на душо, поново у тих живот одакле си и дошла.{S} Остави пук и друштво нек сами воде своју бриг |
| била изузетак.{S} Она је одржала реч и дошла тачно.{S} Баш кад сказаљке на сату једне оближње |
| шапутао јој је унутрашњи глас. — Ти си дошла у њега весела као срна, <pb n="243" /> побегла си |
| о на ум да је диже.{S} Полиција је само дошла, учинила увиђај и очистила њене остатке, гомилу з |
| ик.{S} Стало вас је скупо док сте дотле дошли.{S} Али још све муке нисте претурили.{S} Тек стој |
| сеоске учитељице и маловарошани који су дошли о распусту да виде Београд, беспослени радници, с |
| > <p>Илић не одговори ништа.{S} Били су дошли до оног долапа, па се спустише низ једно брдашце. |
| сличност њихових имена!{S} Једанпут су дошли дотле чамцем, који су најмили од неких рибара пре |
| ећи се као дете.</p> <p>У тим приликама дошло је Илићу прво писмо од Вишње.{S} Оно је било у је |
| а узбуђено.</p> <p>Илић осети да је сад дошло оно велико, оно страшно, језиво што је очекивао.{ |
| је био тек изгрејао.{S} По небу које је дошло врло плаво блудели су облаци час бели, час жути, |
| јева душа, и збуни се.{S} Сунце је било дошло према њима.{S} Ствари око њих бацале су велики хл |
| : шта ћете и кога тражите ?{S} Слобода, драга, мила слобода, пун идеал тога појма, тако присног |
| ла је младу девојку. </p> <p>— Удај се, драга Вишња — продужи Аница. — Удај се што пре.{S} У жи |
| што синоћ у мраку није могао.{S} Његова драгана није била више шипарица какву ју је оставио.{S} |
| љ!...</p> <p>Она је сад презирала свога драгана, тога човека са ногама као у роде, с претенциоз |
| да је у тој улици први пут видела свога драгана са његовом доцнијом женом?{S} Да ли осети жеђ з |
| евојка обави десну руку око врата свога драгана, а левом придржаваше књигу према светлости, па |
| Мама! — промуца девојка у одбрану свога драгана.</p> <p>— Ћути ти, ти... како да те назовем?... |
| ће моћи рећи:</p> <p>— Она је била моја драгана.{S} Ја сам је грлио.</p> <p>Стога она није очек |
| осу. ~</p> <p>Заман је Вишња звала свог драгана.{S} Њега није било више међу живим.{S} Остало ј |
| роведе по неколико дана не видећи своје драгане.{S} Трудио се да не мисли на њу.{S} Хтео је да |
| је знала дотле шта се дешавало са њеним драганом.{S} Она је седела у Чачку и стално чекала њего |
| сто тако лако као и тај сан за идеалном драганом: он је био само сиромашан ђак, без родбине, бе |
| пред очима младићевим кад угледа своју драгану!{S} Све се изгуби, потону у неку сребрну прашин |
| едном тренутку, зажелевши да види своју драгану, да је види целу, разголићену, остављену њему н |
| ренуцима, Илић је, безмало, мрзео своју драгану и веровао да га она мрзи.{S} Сваки њен покрет к |
| на којем је Илић пољубио први пут своју драгану.{S} У врх пута стајала је још она клупа на <pb |
| је налагало бар да извести своју бившу драгану и уштеди јој муку од сазнања, наглих и из друге |
| S} Нешто се морало говорити.{S} И двоје драгих испунише ту тишину, пуну неказаних ствари, приме |
| паланчанку пуну одушевљења, писца свих драгих карата и писама које је добијао.{S} Она га је та |
| тупиле место блиставој светлости као од драгог камења.{S} Јата врана бунила су се по уличном др |
| ављаш опет стварност.{S} То се догађа у драмама и романима.{S} Немогуће, Илићу; није то више за |
| их за руке, приближи им главе, на нешто драмски начин, загрли их обоје и рече весело, као да је |
| тва присних ситница, домаћих успомена и дрангулија, хладан као дућан с намештајем.{S} Вешт посм |
| а, флакона, кутијица, укосница, осталих дрангулија разног облика и боје.{S} Собу је испуњавао ј |
| и брачни пар.</p> <p>— Арап!{S} Арап! — драо се поред њега поносно најмљени рабаџија.</p> <p>То |
| ачка војска по ђачким зборовима, где се драо и скакао на први знак <hi>вође</hi>.{S} Потписивао |
| оћи и влази.{S} Једна камара неисечених дрва рогушила се у сенци коју је правило крило универзи |
| ликовала: једна је била гвоздена, друга дрвена, трећа на ногаре.{S} Ту собу је могла обитавати |
| ак окрену и погледа у војнике, у њихове дрвене стражаре, па онда у кућу, али испод ока... као д |
| о селу мотиве са чарапа, ускршњих јаја, дрвених кашика, агитујући међу сељанкама за отварање до |
| д дасака, обојене у српску тробојку и с дрвеном јабуком на врху.</p> <p>— Шта му је то сад? — у |
| да виде да је то узалуд, наслони се на дрвену држалицу и изгуби се, гледајући тупо у воду.{S} |
| ми и гранама једне оголеле липе.{S} Иза дрвета затезао се крајичак неба, по чијем је плаветнилу |
| ћивао га у живот природе, где се дрво с дрветом бори за што више сунца.{S} Понекад би се забора |
| рави.{S} Општина је била посадила нешто дрвећа, али као што је то обичај, дечурлија и пуштена с |
| {S} Шетачи се враћали у град.{S} Између дрвећа хватао се дуг и весео летњи сумрак у виду танке, |
| обала је била ниска, пошумљена барским дрвећем црног зеленила.{S} По ритовима виделе се усамље |
| оје корито одроњеним каменом, ишчупаним дрвећем, нанетим балванима, бурадима и пластовима сена, |
| ле око телефонских жица.{S} Под уличним дрвећем простирали се дебели теписи од лишћа црвеног ка |
| пријатна заклоништа, засађена лиснатим дрвећем, испод којих се налазе клупе за одмор.{S} Зашто |
| .{S} Јата врана бунила су се по уличном дрвећу, дизала се у вис, кружила неко време, па опет сл |
| је, упућивао га у живот природе, где се дрво с дрветом бори за што више сунца.{S} Понекад би се |
| ијали су испод румене, свеже губице као дрво под покислом кором.{S} Зграда Велике Школе бацала |
| а раширимо <pb n="43" /> своје срце као дрво своје олистале круне, да се и ми страсно заборавим |
| } Ни ту се није осећао срећан.{S} Какво дрво, пут, бара каква опоменула би га своје другарице.{ |
| онимо се негде, ако хоћете... под какво дрво, у ону кућу у врх пута? ---—</p> <p>Млади човек је |
| астајала све већа тишина.{S} Једно бело дрво, које се оцртавало пред њима, губило се све више у |
| ’те човека!...{S} Пробисте му уши вашом дреком.</p> <p>Од лекције није било наравно ништа.</p> |
| посао и честа рађања, од те вароши која дрема на пригревици украј Мораве.{S} Покушавала је да в |
| , заруделим плодом.{S} Остојићев султан дремао у својој кућици, вртио репом и хватао устима мув |
| уном Ламарка, Кеплера, Њутона, Галилеа, Дрепера, Хемхолца, Спенсера, Ренана, Герхарта, Ампера, |
| ло и све друго: његови ближњи, друштво, држава, човечанство; он је све то видео у своме ја; то |
| ма за машине даје ми повољне услове.{S} Држава има рачуна да нам опет притекне у помоћ...{S} Ми |
| ла.{S} Акције су се добро уписивале.{S} Држава је помогла друштво кредитом.{S} И већ се с проле |
| че, из школе ћете ући право у живот.{S} Држава ће вам поверити један посао.{S} Ваша породица, д |
| итању држава и виши интереси, до ђавола држава и виши интереси!</p> <p>— Ту је народ, коме њего |
| ари начинити његовом.{S} И место што му држава одузима последњи грош ради чегртања скупе и неко |
| ли се одрећи те користи кад је у питању држава и виши интереси, до ђавола држава и виши интерес |
| гији, Енглеској, у другим индустријским државама, ја бих се сав посветио класној борби.{S} Али |
| ер лију сузе за одбеглим пленом...{S} У државама где је оморина, тежак, загушљив ваздух, прво, |
| ве погледе о породици, о браку, о улози државе у материнству.{S} Те ствари су биле дотле далеко |
| 48" /> од њега, они од којих зависи ток државе и друштвеног живота, не усвоје Чедино мишљење?{S |
| политике, о народу, задацима Србије као државе и земљорадничком осигурању, о којем је писао јед |
| ачуна.{S} Демократске теорије о уређењу државе које су стизале са Запада нађоше у том незадовољ |
| е она као директора не може да тиче.{S} Државна служба долази на прво место...{S} Прописан прог |
| <p>— Моја је струка...</p> <p>— Ово је државна служба — прекину га директор суво — има, на прв |
| .{S} Лепо су се сложиле.{S} Поделиле су државне квартире на два одељења.{S} У једном су намести |
| ога ти — одврати госпођа — ту је устав, Државни Савет, народна љубав.</p> <p>— Народна љубав!.. |
| бубу и мислити... ко зна на кога!{S} На државни удар... на професора коме у том тренутку скидај |
| не оде даље од бриге за насушни хлеб и државни порез.</p> <pb n="142" /> <p>Њу пак, одушевљава |
| аш одмâх после његове свадбе удари нови државни друм преко његовог дела очевине, те са сумом ко |
| а распала.{S} Да се тако продужило, цео државни буџет <pb n="261" /> не би био довољан да зашти |
| > <p>— А дотле?</p> <p>— Једи задовољно државни хлеб.</p> <p>— Ти ми се ругаш?</p> <p>— Не, Или |
| јој сврати пажњу.{S} Она позна да је то државни фијакер по кочијашу, који је носио униформу сас |
| и утисак неког од оних наших неписмених државника из доба ослобођења.</p> <p>— Пиши јој — рече, |
| оком настрешицом, изолученим прозорима, државним грбом над сниским вратима.{S} То је пошта.</p> |
| тим пафтама, које се данас виде само по државним канцеларијама.{S} Према постељи, у венцу од те |
| бе од неродице, од учмалости, од многих државних, окружних и општинских дажбина.{S} Свет даје и |
| своје врсте; док су његови другови били државници, научари, песници <foreign xml:lang="la">in < |
| .</p> <p>То је била скромна кућа једног државног пушкара у пензији.{S} Домаћица, жена преко шес |
| љају, постављају, мешају се у све гране државног живота.</p> <p>На том месту тротоар је био уза |
| ма, а они нису у стању да се одрекну ни државног фијакера!</p> <p>Али младој бунтовници беше сп |
| о и откривао и оно што је у партији или државној служби сазнао у поверењу.{S} Тако рече једног |
| ног, и ако их је било много луђих.{S} У државној служби није нашао места, и ако су тамо постављ |
| Ја се озбиљно бринем за ваш опстанак у државној служби — приметио му је директор.</p> <pb n="2 |
| а другојачије него му нађе лепо место у државној служби.{S} То допусти Матовићима да се премест |
| зи стална пометња, анархија, јаловост у државној управи.{S} Ако је скупштинска већина хомогена, |
| е, начинио <pb n="299" /> је каријеру у државној служби.{S} Он пак био је први ђак у сваком раз |
| ће изаћи на пут, свршити школу, добити државну службу, па да проведе на миру старе дане уз син |
| у трговину у Београду, па онда прешао у државну службу, добивши за преписача у Ваљеву, где је н |
| рује индивидуализам који руши фамилију, државу, води се политика која издиже махом медиокритете |
| рирода.{S} Треба му показати делом, ову државу у ствари начинити његовом.{S} И место што му држ |
| е оријенталне сатрапије начинити правну државу.{S} Ја се чудим како на то нисмо раније мислили. |
| у матроску блузу од обичне материје.{S} Држала је руке у крилу. <pb n="52" /> На глави јој је б |
| {S} Очи се рашириле жалосно.{S} Уста је држала отворена.{S} Видела се оба реда зуба.{S} Усне се |
| , жута у лицу, готово као цвеће које је држала у крилу. — Али је живот чудан, комшија, тако чуд |
| од простог сламног шешира.{S} У руци је држала један крупан цвет на подугачкој гранчици.</p> <p |
| <p>Диже се полако.{S} Ноге су га једва држале.</p> <p>— Можда ће то бити једино добро које сам |
| лади момци у озбиљној, плавој униформи, држали су пушке о рамену и бленули неодређено у празнин |
| е да је то узалуд, наслони се на дрвену држалицу и изгуби се, гледајући тупо у воду.{S} Мртвачк |
| нешто од ње.</p> <p>То ново расположење држало ју је све док се не виде с Кајом.{S} Она хтеде п |
| а и људи, лепих, задовољних, срачунатог држања сукње или цигаре, весела лица, охолог погледа и |
| андарма, крупну главу, црне веђе, круто држање, набељене образе и офарбану косу; посебно је ист |
| једна дуга шетња, испрекидана часовитим држањем под руку и по којим пољупцем... пољупцем брзим, |
| оложеним испитима, ласка јој на отменом држању, доказује колико је већ велика девојка и да су ј |
| лом човечанству.</p> <p>Кућа у којој је држао кондицију налазила се при врху Крунске улице.{S} |
| ушци, тапкали по сапима.</p> <p>Арап је држао високо своју лепу главу, и није хтео да погледа т |
| С. Лазаревића, бакалина.{S} Њен отац је држао дућан у главној улици коју чини у тој вароши пут |
| .{S} Тада би бацио књигу, коју је дотле држао у рукама, у гомилу осталих, дигнуо се брзо и отрч |
| иде у дечју собу, где је Чедомир обично држао лекције.{S} Она је била испуњена трима постељама, |
| сила је редовно послужење кад је младић држао лекцију њеном брату, позивала га на ручак још јед |
| иротињске кафанице, где је један од њих држао <pb n="24" /> агитационо предавање.{S} Он је био |
| звезди своје место и пут којега се мора држати.{S} Измерила је сунце, пронашла материје од који |
| ачиће писати и читати, Богу се молити и држати се чисто.{S} Живот јој је текао готово спокојно |
| тно спуштени и с фигурама купидона који држе венце испод прозора, овај је дом чинио леп и отмен |
| >— Ја сам љута на вас — дочека га Бела, држећи непрестано само главу промољену кроз врата.</p> |
| че брзо, усплахирено:</p> <p>— Ево, на, држи — и предаде јој све од свог рукописа што је рукама |
| их винограда, она поји целу нашу земљу, држи је моћним својим жилама као нераздељиву целину, ст |
| другом сестрицом.{S} Она је требала да држи под присмотром обе девојчице те да тако олакша пос |
| ам кажем — удари гласом Матовић, као да држи предавање — истину не треба крити; треба је послуш |
| , него тако... ради саме власти и да је држи у својим рукама, као тврдица златнике, и да се све |
| анина и одрпаног сељака, оно управо што држи целу пирамиду друштва и који најтеже осећају њен т |
| после неколико тренутака. — Празна је, држим само неколико венаца лука.</p> <p>— А шта ћеш му |
| е своје право.{S} Невин у ствари, он је дрзак у речима.{S} Он је радикал, демократ, социјалист, |
| је писало неједнаким словима: „Збогом, Дрино водо, ја одо’!“</p> <p>Вишњино срце залупа јаче.{ |
| утра, на неколико запаљивих речи каквог дрипца, заурликаће ти; доле с њим!...{S} Него нека млад |
| грубо су одскакали од тарница што су се дрмале и <pb n="247" /> тресле преко излокане калдрме.{ |
| Била сам охола, горда, па чак и по мало дрска.{S} Ја сам га одбијала...{S} Какво чудо ако је по |
| чнике.{S} Она је била кадра да скочи на дрског човека, као мачка.{S} Али кад би се растали, она |
| ећеш вратити отуда! — приговарао јој је друг.</p> <p>— Ја ћу се вратити, Чедомире.{S} Ти ћеш ви |
| ња могао му је позавидети многи старији друг; чак и понеки професор није имао те ширине у образ |
| варају никад. „Мени треба један искрен друг“ — хтео је рећи — <pb n="73" /> „једна жена као шт |
| , то беше њена симпатија, далека, нова, друга љубав која се приближава.{S} Ипак нешто у души го |
| ка разликовала: једна је била гвоздена, друга дрвена, трећа на ногаре.{S} Ту собу је могла обит |
| еби:</p> <p>— Он се вара.{S} Њему треба друга жена... жена која ће се посветити цела његовом де |
| а поборница, није могла да схвати свога друга и питала се откуд долази ова промена.</p> <p>Чедо |
| се одушевљавала тој поверљивости свога друга оним унутарњим пламеном, који је палио њене мирне |
| а од њих опусти крила и паде у рит; она друга прну у вис, па се врати, начини два три круга изн |
| ва девојке која му је нудила што му она друга није могла дати.</p> <p>— Понови још једанпут те |
| еле тице једна за другом, као два добра друга; пуче пушка; једна од њих опусти крила и паде у р |
| исли заједно са споменом на свог бившег друга.{S} Беше се упутила универзитету, али се <pb n="1 |
| </p> <p>Вишња је тада управљала на свог друга горак поглед који је значио разочарење, и ћутала. |
| у варош.{S} Срео би тада овог или оног друга.{S} Они су били весели, безбрижни, они су се разг |
| у вилинско коло?</p> <p>— Кажу — додаде друга девојка, великог носа и зелених очију — која нага |
| та где је пао леш као да га тражи; пуче друга пушка; тица се изви над Дунав, одлете у ваздух и |
| еће, значи да није за њу, па ће гледати друга посла.{S} Шта је мени шкодила слобода, кад сам ра |
| ст.{S} После ових времена ти ћеш видети друга.</p> <p>— А дотле?</p> <p>— Једи задовољно државн |
| ј оживљавао небесно плаветнило.{S} Како друга светлост бледи пред њим, јадна, мутна светлост на |
| ипак би их доста било...{S} У програму друга Толстоја само је последња тачка добра, јер је диг |
| ети се рођака. — Да ти представим: моја другарица, Вишња Лазаревић...{S} Па како ми живиш, што |
| , глас јој је дрхтао, бојала се да њена другарица не сазна шта о овом узбуђењу које је рило по |
| озбиљна кад је ово говорила, те се њена другарица не усуди да се успротиви њеним разлозима и да |
| ктичну жену и срећну мајку.</p> <p>Њена другарица, напротив, била је крупна, доста пуна за свој |
| .{S} Шта је она била сад њему до обична другарица, пријатељица, познаница чак!{S} Како се она м |
| ко догађаја, да су јој успомене које је другарица спомињала изгледале тако далеке, бледе, ситне |
| уплент је ваљао у мислима оно што му је другарица рекла и понављао у себи:</p> <p>— Општи ниво. |
| купштини је нашла Вишња неколико својих другарица из девојачке школе.{S} Међу њима је била и Ка |
| ће, али, пренета у ситне интриге удатих другарица, захтевала је раскош министарских домова што |
| .{S} Дотле се Вишња чинила младићу жена-другарица која диже човека на посао, пружа му подстрека |
| пар.{S} То су били махом ђаци са својим другарицама, радницама или газдаричиним ћеркама, млад с |
| д је суверен.</p> <p>— Народ су бирачи, другарице, а бирачи су људи.{S} Сваки од њих има по јед |
| p> <p>У школи је било као сваки дан.{S} Другарице су говориле како се нису спремиле за овај или |
| вао им баштице за цвеће, позивао њихове другарице на седељке; нико није умео лепше од њега да н |
| да се допада људима, и друго, што су је другарице, ћерке чиновничких и осталих такозваних углед |
| , пут, бара каква опоменула би га своје другарице.{S} Њено запаљено лице с мирним угаситим очим |
| хтав, девичански поглед на рођака своје другарице.</p> <p>Зауставише се код Кајине капије.</p> |
| тога млада девојка не исмеја план своје другарице.{S} Само, она нађе за добро да је опомене:</p |
| ршав са постеље, пребаци га преко своје другарице, клече поред ње, подиже јој главу својим изан |
| оцена.{S} Она посумња у искреност своје другарице.{S} Упита се да Каја није суревњива што се он |
| > <p>Каја није примећавала забуну своје другарице.{S} Узела ју је за обе руке, и понављала:</p> |
| осио кариране панталоне, а еманциповане другарице гризле переце поред најпомоднијег света на ул |
| одсуство.{S} Нарочито је ишла код једне другарице, код које се скупљало друштво по моди руских |
| ка галама, начитани другови, одушевљене другарице, ђачки скупови, дуга бдења, па и саме ноћне с |
| инстиктивно и не одговори ништа.</p> <p>Другарице избише на Теразије.{S} С обе њихове стране пр |
| несе та струја нових нада, него исприча другарици у кратко све шта му се десило од како су се р |
| од науке, тамо у ту сивину, ка његовој другарици, у њен заборав.{S} Млади човек не поче свој г |
| ку.{S} Кад се окренуо и пошао ка својој другарици, она је стајала сама у зраку пуном кише.{S} С |
| е би се разонодила кад би отишла својој другарици, Милеви, ћерци једног златара, чији је дућан |
| хтела отрести тих осећаја, рече својој другарици;</p> <p>— Како народ погађа шта је лепо!{S} О |
| а, подиже глас и рече изазивачки својој другарици:</p> <p>— Он ме саветује да продужим школу и |
| p> <p>Вишња се хтеде подсмехнути својој другарици, али се не усуди.{S} У њеном <pb n="216" /> к |
| целом прошлошћу.{S} Дала је реч својој другарици да јој проводаџише за прву прилику која им се |
| а, и тек пошто се први час сврши, упита другарицу без неког нарочитог повода:</p> <p>— По чему |
| ктрични трамвај <pb n="268" /> је носио другарицу његових младих дана у правцу Врачара.</p> <p> |
| е, ходи да ти представим моју најмилију другарицу...</p> <pb n="240" /> <p>Учитељ приђе, додирн |
| нт обриса пажљиво седиште и позва своју другарицу.{S} Она седе весело тако да јој обе стопале о |
| p> <p>Каја подиже главу и погледа своју другарицу расејано.{S} Чудила се томе питању, јер је то |
| добро.</p> <p>Млади човек погледа своју другарицу право у лице; она не спусти очи.{S} Она је би |
| /> апстракцијама, али, кад угледа своју другарицу у визији природних елемената, он се упита нех |
| у младића.</p> <p>Он спази такође своју другарицу, покуша да окрене главу на другу страну, али |
| {S} Аница потрча хитро да поврати своју другарицу.{S} Али, на пола собе, она се заустави као за |
| отпочети присан разговор, упитати своју другарицу како је провела тих неколико месеци од како с |
| не.</p> <p>Чедомир погледа поново своју другарицу.{S} Она се била изгубила у мисли.{S} Тек, јед |
| p> <p>Дрхтећи, Вишња је гледала у своју другарицу и није речи могла рећи.</p> <p>— Удај се, сла |
| т.</p> <p>Илић погледа зачуђено у своју другарицу.</p> <p>— Откад ти поста таква непријатељица |
| зрацима сунца.{S} Он узе за руку своју другарицу; брзо се трже, њена рука била је хладна као м |
| Вишња гледајући расејано у своју давну другарицу која се није заустављала у причи о својој сре |
| тац као разлог.</p> <p>Испросио је њену другарицу Милеву, па је даље писао Вишњи да се не љути, |
| а да нико не нађе у њему чега другог до другарских саопштења.{S} Његов одговор пак није се мога |
| у срећу, пошто-пото, и с <pb n="165" /> друге стране нужности друштвеног живота онаквог каквог |
| итета били су се растурили куд који.{S} Друге није стекао.{S} Остао је још Зарија Ристић, вечит |
| догађаје са много искреног сажаљења за друге, а са пуно дубоке жалости за себе.</p> <p>Мајка ј |
| тва, правиле су пошалице на рачун једна друге, трбушати катихета им се чинио врло знаменита лич |
| не би још јача што су је изазивала уста друге девојке.{S} Он осети готово перверзан занос од те |
| о рећи.{S} Али су њега сад одушевљавале друге мисли, обузимала га је ватра, осећао се задовољан |
| уштеди јој муку од сазнања, наглих и из друге руке.{S} Он ју је жалио.{S} Погађао је шта ће се |
| .</p> <p>— Колегинице ? — чу се глас из друге собе.</p> <p>Стара девојка понови још једанпут:</ |
| пропадање.</p> <p>Са том мисли почеше и друге да се враћају у младићеву главу.{S} Он опази у Ви |
| , овог сељака.{S} Он можда нема да купи друге чакшире.{S} Али зашто их не закрпи?...{S} Бар то |
| их мирно, као да се то тиче неке сасвим друге личности; радознало, <pb n="201" /> као да је хте |
| едала је своју слику, слику не ње, него друге жене, не жене, него нечије наготе.{S} Њене очи су |
| љајући да звижди.</p> <p>По тротоару, с друге стране, ишле су две жене, с марамом на глави, чиј |
| теве за најшире грађанске слободе.{S} С друге стране, круна се опијала са нешто релативног успе |
| ним венцем удаљених планина у дну.{S} С друге стране, обала је била ниска, пошумљена барским др |
| ова клупа је била најлепша у вароши.{S} Други су седели на сандуцима, на даскама закуцаним на н |
| или силом свакодневног рада с децом.{S} Други <pb n="263" /> су се губили у тричарије, уживали |
| се ништа није <pb n="136" /> десило.{S} Други пут би се дурила без раззлога, очито га избегавал |
| во. — Али, ми смо још ту, ми живимо.{S} Други не заборављају своје мртве, а зар ми живи да се з |
| зашла у варош — одбрани се девојка. — А други?...{S} Брига ме је!</p> <p>— Не, Бела, то није та |
| <p>— Нека им је алал! — поклапали су га други. — Раде, брате мој, па све варнице искачу.</p> <p |
| ћем, селидбама с једног краја Србије на други, отпуштањима из службе, бежањем у иностранство, с |
| се превртала са једног краја постеље на други.{S} Било јој је тешко и пријатно.{S} Тешко, јер ј |
| мена не измаче младој жени, те скочи на други предмет, на своју школу, на децу.</p> <p>— Имам т |
| тво <pb n="181" /> духа и питала се шта други мисле о њој.{S} Она је знала да је неко од њених |
| јој је муж врло тврдоглав.{S} Стога узе други пут, прими од његовог говора што је ишло у корист |
| Ту смо се крили од Турака — додавао је други — а гле ти сад чуда!{S} Хвалимо те, Господе, вели |
| ишта.</p> <p>Она га је волела, те би се други на његовом месту можда знао користити том њеном с |
| ебама, расподељује своја средства.{S} И други: немиран дух, заљубљен у бескрајност, фантаст кој |
| мре.{S} Овај народни борац, као и многи други, доживео је пред смрт велика разочарења.{S} Расце |
| арија, ако будем морао живети као сваки други...</p> <p>Младић извуче један џепни булдог, сав з |
| од ватре за тренутак.{S} Онда узе неки други посао.{S} Радила је двоструко само да не остане н |
| их образа и поноситих очију, дошао неки други младић који би био његова пуна супротност: мали, |
| ија, слала по Младену какву гравуру или други украс за његову собу.</p> <p>— И сем тога, мени ј |
| ће се то све свршити.{S} Дотле је онај други Илић, онај прави, онај који се видео, коме су при |
| е.</p> <p>— Пријо, Маро! — одговори јој други.</p> <p>— Имаш ли коју паприку?{S} Нема ко да ми |
| и, господин директоре?</p> <p>— Нема ко други, млади господине.</p> <p>— Моја је струка...</p> |
| .{S} На једном месту погрешно су ушли у други воз.{S} Даље опет, изгубила им се корпа са ствари |
| — Ја хоћу најпре да учиним све што могу други.{S} Оно после... то ће бити плус, Зарија.</p> <p> |
| ао на лажи, далеко би отерао! — рече му други пут. — Само на кога се метну, да ми је да знам?</ |
| узе изненадни страх да догађаји не узму други обрт, те се одважи да удари на главну ствар.</p> |
| а бежали даље.{S} После њих долазили су други, па трећи, брзи, дурновити, као неке фантастичне |
| хом главе парламентарних режима.</p> <p>Други тип је био великошколац-политичар.{S} Он не пази |
| ичанствена открића долазила су једна за другим.{S} Толико застора би подигнуто, толико тајна, з |
| ти таште човечје спомене, као и многима другим.{S} И млади човек осети се крив што узнемирава т |
| доше за тренутак забезекнути једно пред другим.{S} Чедомир је скинуо шешир и нагнут лако, очеки |
| е, последице наследства?{S} Зар то није другим речима: право јачега и вештијега, влада аристокр |
| ићи у бање: јадан, невесео свет који се другим данима не опажа у присуству жена и људи, лепих, |
| авном ватром, да се одмах после замраче другим, леденим погледом, који му је јасно говорио:</p> |
| осећао да ће та срећа било једним, било другим избором изгубити један део своје потпуности.{S} |
| воје би могли бити тако задовољни једно другим, тако срећни.{S} На срце су му навирала осећања |
| ево већ неколико часова како су једно с другим, а он не успева да јој каже једне речи која дола |
| — Кад бих живео у Белгији, Енглеској, у другим индустријским државама, ја бих се сав посветио к |
| у мастилом.</p> <p>Без речи, ударили су другим путем, камо су их водили младост и лепо време.{S |
| уђа дела, не стварај ништа, размећи се, другима препоручуј вечиту скрушеност; пењи свој глас за |
| че је Бела крила вешто своје маневре од других.{S} Носила је редовно послужење кад је младић др |
| е дом чинио леп и отмен утисак у гомили других рабатних кућица, које су тада испуњавале тај кра |
| тог човека, али би га познала у хиљаду других по првој ситници.{S} Окрену се око себе.{S} На н |
| ?{S} Она није умела бранити себе помоћу других.{S} Она је осећала просто да је урадила нешто шт |
| не роде, врло беле.{S} Једно јато неких других тица летело је небом.{S} Близу Вишњице, Вишња сп |
| </p> <p>— И ја сам то нешто мислила.{S} Друго је сад, а друго беше под проклетом реакцијом.{S} |
| ам то нешто мислила.{S} Друго је сад, а друго беше под проклетом реакцијом.{S} Тек, жао ми је, |
| прво једно кубе сумњиве лепоте, па онда друго, треће...</p> <p>— Што у Београду воле ове лимане |
| смо били везани присним везама једно за друго.{S} Време, ћуд или неки глуп неспоразум, раздвоји |
| би био човек да је могао мислити на шта друго.{S} Плима страсти плавила му је срце поново, удар |
| те је веровао да би с њим трпело и све друго: његови ближњи, друштво, држава, човечанство; он |
| другом човеку за цео живот, остави све друго.{S} Кад се кола хтедоше кренути, Бела истрча у дв |
| ећ имала потребу да се допада људима, и друго, што су је другарице, ћерке чиновничких и осталих |
| и ћурче на подварку.</p> <p>— И једно и друго — одговарао је старац на постављено питање. — Ник |
| p>— Али?</p> <p>— Одвратно је и једно и друго кад није искрено.</p> <p>У том разговору појави с |
| ајући своје срце.{S} Ја сам изабрао ово друго, а и ти ћеш... сигуран сам.{S} Пиј, проводи се, у |
| i>.{S} После би у групама пратили једно друго до куће.{S} И, она је легала сва срећна, певушећи |
| Ћуте по неколико дана.{S} Гледају једно друго хладно као сто, као столицу.{S} Једном нису читав |
| бро је сносила садашњост и чекала нешто друго... будућност, како се то једном речи назива.{S} М |
| а се ту зауставим.</p> <p>— А шта можеш друго?</p> <p>— Универзитет.</p> <p>— Универзитет?</p> |
| Близу Калимегдана срете га једна група другова, Ужичани и Црногорци, с којима се хранио.{S} Он |
| ог министра, Матовића.{S} Слушала је од другова да говоре са завишћу да је то најбоља кондиција |
| позоришних премијера, било што је имао другова њихових познаника, било најзад да им је био пре |
| истичке философије; дивље мржње његових другова на <hi>постојеће стање</hi>, од кога му је пуца |
| да живи.{S} Његови стари <pb n="265" /> другови са универзитета били су се растурили куд који.{ |
| био прошао.{S} У осталом, многи његови другови су већ чинили концесију животу.{S} У клубу, кој |
| о је био тип своје врсте; док су његови другови били државници, научари, песници <foreign xml:l |
| у нови живот: варошка галама, начитани другови, одушевљене другарице, ђачки скупови, дуга бдењ |
| смеје са осталим друговима.{S} Па и ти другови, изгледали су му мрски.{S} Он их је представио |
| ашао два оделита типа међу својим новим друговима.{S} Један је био већ господин, циничан, намет |
| осећала је да ипак није једнака својим друговима.{S} Није имала гимназијске матуре, недостајал |
| ици, било да се сувише смеје са осталим друговима.{S} Па и ти другови, изгледали су му мрски.{S |
| итала руске књиге и подражавала идејним друговима.{S} Седала је у прве клупе да би професора чу |
| а, пијан.{S} Дочекивао је нову годину с друговима, па га пиће преварило.{S} Његов <hi>цимер-кол |
| отворено, а да нико не нађе у њему чега другог до другарских саопштења.{S} Његов одговор пак ни |
| је било тихо.{S} То беше стан за самца другог реда с најпотребнијим намештајем и луксузом: пос |
| .{S} Али се она надала да ће наћи неког другог, сличног њему, <pb n="236" /> можда још бољег од |
| м.</p> <p>Претпостављао је друштво оног другог типа својих колега, друштво студената политичара |
| наместили кујну и собу за примање, а од другог су начинили своје собе за спавање.{S} Вишња је р |
| ађанска права нису разликовали један од другог, налазио много одушевљења, воље де се ради нешто |
| поновни састанци.{S} И затим, једно од другог растаје се, не разумевши се.{S} Само у светим књ |
| заборавио.{S} Они беху далеко једно од другог.{S} Он је мислио да се она удала и да није ништа |
| уђе заједнице, либе се, зазиру једно од другог, стид их је, боје се.{S} Па опет се деси кадгод, |
| зглед стварних бића, рађали се један из другог, гурали се око њега, пролазили поред његових очи |
| лије, он ми је тако рећи брат, ја немам другог брата...{S} Најзад, шта ме се тиче.{S} Он се мож |
| <p>Остали су за тренутак једно наспрам другог, неми, без речи.</p> <p>Срце младићево се стишав |
| чети сан, и пољупци где тело дише дахом другог тела, где се крше руке састављене око паса, очи |
| е, били при добром апетиту, звали једно другог именом и презименом, певали револуционарне песме |
| се беху пробудили упола и гледали једно другог усијаним очима.</p> <p>С девојкине главе пале су |
| S} Време им је пролазило у чекању једно другог, у састанцима по угловима од улица, у претераним |
| ништа укрцава на море.{S} Као гимназист другог разреда прочитао је Одисеју, велику, дебелу књиг |
| > <p>У труду да задовоље што више једно другога, они се готово посвађаше, те најзад седоше обој |
| се зауставила у грлу.</p> <p>— Ти волиш другога?</p> <p>— Да!</p> <p>Заједно са овом речи линуш |
| јци коју је волео и која га воли, према другој девојци чије поверење изиграва и чијом се слабош |
| ознавало се још како је неко спавао, по другој је било просуто једно пакло карата; прашина се в |
| Један сељак, прљав и исцепан да би га у другој земљи ухапсили, терао је своју кобилу преко обли |
| еданпут својом хромом ногом, већ беше у другој соби. — Што су дивне, само да знате!... чу се от |
| у Београду.{S} И сама му је радња била другојачија него у осталих.{S} Избио велике прозоре, уд |
| иза њених леђа.</p> <p>Није могла бити другојачија.{S} У тишини сеоске самоће, по којој ју је |
| м тачно каква, али велика несумњиво.{S} Другојачије не може бити.</p> <p>— Пиј, проводи се, ужи |
| атили су га улицом.{S} Влада није могла другојачије него му нађе лепо место у државној служби.{ |
| S} И у Београду је сунце залазило, само другојачије, ћудљиво, бурно, како то природа може да уд |
| ме.{S} Она се стресе; не рече ништа.{S} Другом руком он је обви око паса.</p> <p>Тада Вишња пок |
| ицу, јер су му синови били тада мали, а другом коме није волео поверити се.{S} Вишња се опет иг |
| планине рођене, како су живеле једна за другом популације које је планета хранила.{S} Наука је |
| дирнуо.{S} Лете две беле тице једна за другом, као два добра друга; пуче пушка; једна од њих о |
| 1848</hi>.{S} Седоше на зид једно према другом.{S} Између њих је певушила вода кроз луле, падал |
| ице, док је она одговарала с прозора на другом спрату.{S} Био је вечито добре воље.{S} Причао ј |
| а једна близнакиња, а преко:{S} Бела са другом сестрицом.{S} Она је требала да држи под присмот |
| углу, који је правила Крунска улица са другом попречном улицом, једноспратан, с доста високим |
| и прелазимо чудна времена — рекао му је другом приликом. — Изгубили смо много у нераду, у јалов |
| н не жели власт да учини добра себи или другом, него тако... ради саме власти и да је држи у св |
| свакидашњим хлебом господари над сваком другом бригом код највећег броја лица.{S} Њихова мишљењ |
| ен.{S} Учини јој се да то види на неком другом створењу.{S} Окрену се по соби, као да се бојала |
| ве појединости, све... све... што ником другом није смео рећи.</p> <p>Од оног дана кад је био с |
| н део својих књига, што би довољно било другом човеку за цео живот, остави све друго.{S} Кад се |
| е него икад.{S} Дотле су пркосили једно другом кад се сретну.{S} Данас је Илић имао најмање вољ |
| ="96" /> <p>Шта су они тада рекли једно другом?{S} Да ли су застали или ударили лево? десно?{S} |
| ла је и веровала да су тако равни једно другом.</p> <pb n="107" /> <p>У тој средини која је бил |
| дно.</p> <p>— Ми нећемо нашкодити једно другом.{S} Нашто онда?</p> <p>— Вараш се — синуше плаве |
| а руку.</p> <p>— Шта ми имамо још једно другом да кажемо? — пркосила је Вишња непрестано.</p> < |
| за лорбер, нишадор, алеву паприку.{S} У другом делу дућана, поплочаном циглама, стојали су џако |
| ивала стид на образе.{S} Иначе, у свему другом, мењала се ка идеалу који јој је Илић открио, ме |
| и.{S} Сви су били студенти, равни један другоме.{S} Чича с погачицама поздрављао је стално учти |
| опаца, крештање жаба.{S} Он је узе и за другу руку.{S} По башти су цветали патлиџани.{S} Рит је |
| г надприродног бића.{S} Милева отрча на другу страну, где се златила читава простирка, и њен гл |
| олео да има посла с војском те пређе на другу страну, где се уздизао неки плот, накривљен, труо |
| рио поред ње.{S} Она загази, и пређе на другу страну.{S} Кораци су се приближавали.</p> <p>— Ви |
| } Навуче покривач до уста, окрену се на другу страну, затвори очи <pb n="308" /> и покуша да по |
| атим додаде, да би скренула разговор на другу страну:</p> <p>— Ти си напустила универзитет?</p> |
| ју другарицу, покуша да окрене главу на другу страну, али се његове очи не могаху одвојити од В |
| ене загрлише, трудећи се да утеше једна другу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19140_ |
| гано, коврљајући се, не сусрећући једна другу.</p> <p>Илић се освести потпуно пред том сликом.{ |
| , па да пере једну собу данас, па сутра другу.{S} Не би осетила, а кућа би била опрана...</p> < |
| барикадама.{S} Она није опраштала своме другу ту издају заједничких убеђења.{S} Она је ишла у к |
| и предузео.</p> <p>Избегавао је једну и другу девојку.{S} Радио је за испите више него што је т |
| бијала...{S} Какво чудо ако је потражио другу жену!</p> <p>Тек је сад видела колико воли Чедоми |
| е варошких читаоница, хоровође певачких дружина.</p> <p>У чаршији се говорило непрестано о елек |
| ари.</p> <pb n="22" /> <p> Илић се није дружио с првом врстом својих вршњака.{S} Оскудевали су |
| ише низ једну јаругу која је некад била друм, па уђоше у једно пространо двориште, ограђено са |
| >Онде где избија топчидерски трамвај на друм за Обреновац, нашли су једну клупу и сели да се од |
| аустриску стражару преко пута, вијугав друм и низ телеграфских дирека на нашој страни.{S} Коли |
| S} Пред њима се указивао усамљен сеоски друм, једна механа и велика, пространа шума.{S} Тада ду |
| после његове свадбе удари нови државни друм преко његовог дела очевине, те са сумом коју је от |
| .{S} Иза њих је била варош: један широк друм, низови кућа и кућерака, накривљени плотови, некол |
| ице, прашнике, тучкове; на обали каквог друма показивао му слојеве земље, излагао геолошке теор |
| једну клупу, усађену у обалу чукаричког друма?{S} Да ли се сети Вишње Лазаревића и дужности кој |
| сиђоше с кола и упутише се обоје полако друмом.{S} После неколико минута, нађоше се пред Циганл |
| дуде.{S} Низ кириџија корачао је лагано друмом поред Мораве.{S} Вишња је ћутала.{S} Њене угасит |
| оделу, иначе обичан, могао је личити на друмског механџију као и на митрополита, да није око ње |
| ерке цинцарина, ханџије на цариградском друму, који се доцније обогатио, и оца, родом из једног |
| ју <hi>таншуле</hi>, састављају певачка друштва, приређују концерте по отаџбини, по изузетку се |
| авама, правила посете, ступала у хумана друштва, водила политику.{S} Она је волела те изласке, |
| лазила врло пријатно.{S} Имала је доста друштва.{S} Није осећала Чедомирово одсуство.{S} Нарочи |
| ао потребу вишу од те негације данашњег друштва.{S} Није се могао задовољити више чекањем да бу |
| ње.{S} Како се Каја изгубила из њиховог друштва?{S} Откад су почели шетати сами?{S} Нису знали |
| дужи Ристић — онда мораш ићи из људског друштва, мораш се приближити природи и животињама.{S} О |
| ке идеје, у борбу против формалистичког друштва, где диплома замењује таленат, где парче хартиј |
| Ове песме, Радојеве речи, весеље целог друштва, расцветана ливада и ти мириси заносили су је.{ |
| ! — чуо би се у том глас неког из њеног друштва, и она је већ заборављала на свог првог учитеља |
| их епоха, опозиције у срцу једног истог друштва, противуречности у карактеру једног истог човек |
| век не зна куда ће.{S} Увек би се нашло друштва, водили се занимљиви разговори о паметним ствар |
| љака, оно управо што држи целу пирамиду друштва и који најтеже осећају њен терет.</p> <p>Вишња |
| з пријатељских веза и заштитника, права друштвена нула, некористан никоме и који се никога не т |
| да будућност донесе или не донесе, нови друштвени склоп.{S} Требало му је нечег новог, разонође |
| у се састајали.{S} На пијаци је запевао друштвени тенор, иначе књиговођа у варошкој штедионици, |
| е о твојим поступцима.{S} С врха до дна друштвених степеница одиграва се иста комедија; лукавст |
| њега, они од којих зависи ток државе и друштвеног живота, не усвоје Чедино мишљење?{S} У њој с |
| с <pb n="165" /> друге стране нужности друштвеног живота онаквог каквог су га створили закони, |
| /> <p>— Шта то мари нешто мало правде у друштвеној конституцији — говорио је — пошто никаква ко |
| бедише га чак да је несавесно руковао с друштвеном имовином, јер се у каси не нађе онолико нова |
| је су излазиле писале су само о укопним друштвима, трансвалском рату и, за добре паре, кадиле в |
| друштво оног другог типа својих колега, друштво студената политичара.{S} Они су му били ближи п |
| поверити један посао.{S} Ваша породица, друштво, странка којој припадате, тражиће вам такође из |
| њим трпело и све друго: његови ближњи, друштво, држава, човечанство; он је све то видео у свом |
| е добро уписивале.{S} Држава је помогла друштво кредитом.{S} И већ се с пролећа приступило радо |
| ао са метресом.</p> <p>Претпостављао је друштво оног другог типа својих колега, друштво студена |
| 7" /> предомисли и окрену да нађе своје друштво.{S} Зашто?{S} Ни она сама не би тачно знала рећ |
| ићи од куће.{S} Слободно изабрати своје друштво, слободно казати своју мисао.{S} Што год је бил |
| ериџу, патарицама, <pb n="211" /> да се друштво састане, без нарочитог договарања, и весеље бук |
| <p>— И сем тога, мени је пријатно ваше друштво.{S} Кад разговарам овако с вама, чини ми се да |
| ивот одакле си и дошла.{S} Остави пук и друштво нек сами воде своју бригу.{S} Ти ћеш тамо у Чач |
| ма, теретним обичајима које су створили друштво и ток ствари.{S} Чачак је био њено родно место, |
| редседника општине, партију на влади ни друштво у којем је говорио.{S} Многима то није било пра |
| шетњу у доба кад је мислила реформисати друштво, кад је Зарија Ристић писао своје гром-мисли, л |
| .</p> <p>Том приликом скупило се велико друштво, како је то ретко у паланци.{S} Тамо се сви поз |
| своје радње.{S} Основао је велосипедско друштво, утицао код општине да се праве вештачки бунари |
| аца колико се очекивало.{S} Акционарско друштво <hi>Рад и Светлост</hi> паде под стечај, а Радо |
| Остојић је успео да оснује акционарско друштво за експлоатацију Моравине снаге.{S} Влада је од |
| д једне другарице, код које се скупљало друштво по моди руских универзитета, где се негује она |
| ајка. — Ја јој једнако велим да изађе у друштво, да се разоноди, а она неће, <hi>штудира</hi>.. |
| лу који јој је Илић открио, мешала се у друштво младих људи и девојака, подражавала мушкарцима, |
| а је била.{S} Он ју је пронашао, увео у друштво, показао јој нове путеве, отворио нове видике.{ |
| ава, убава девојко, ој!</l> </quote> <p>Друштво прихвати:</p> <quote> <l>Милији душа мирише</l> |
| е ивањско цвеће, боје као восак.</p> <p>Друштво загази у ливаду.{S} Иза ногу је остајао сив тра |
| и Каблар завијају неком маглом.</p> <p>Друштво их је звало да пожуре.{S} Једни су већ одмицали |
| , али, у иоле познатијем <pb n="104" /> друштву, она је говорила много, није бирала речи и преб |
| шку.{S} Не ваља је показивати у пијаном друштву — прекину га Зарија, па испи чокањ до дна и, не |
| p> <p>— Једна цигара с мене на уштап, у друштву, не шкоди...</p> <p>Упалише по цигарету.</p> <p |
| оложај те своје творевине према њему, у друштву, у животу једном речи.{S} Машта је ишла као на |
| е, састанке.{S} Кад би се пак и нашла у друштву, о испитима, при излетима, месним скупштинама, |
| чцима тражио је у обичним разговорима у друштву, песмама омиљених песника, у чланцима дневне шт |
| ужи ићи, бацајући по каткад кришом свој дрхтав, девичански поглед на рођака своје другарице.</p |
| акуца на врата и преда се тој голицавој дрхтавици, па док јој она <pb n="115" /> уноси забуну у |
| и то раније ниси рекао ? — упита га она дрхтаво.</p> <p>— Не знам да ли се сећаш... оног дана к |
| .{S} Његова сенка, неправилна и крупна, дрхтала је на зиду.{S} Даље мало, пузала је, разлистава |
| дела се муселинска блуза; лака материја дрхтала је при сваком даху и покривала божанствену бист |
| било још високо.{S} Општинска утрина је дрхтала под његовом сребрнастом светлошћу.{S} У то доба |
| авијало јој се на срце.{S} Њена душа је дрхтала од страха пред нечим непознатим, независним од |
| као фине свиле, која је благо и видљиво дрхтала.{S} Плаве боје просипале се на парк.{S} Из шуме |
| а врућина пекла ју је из постеље, груди дрхтале, тело се знојило и под кожу јој подилазили непр |
| сла око спреме куће и деце.{S} Млађи су дрхтали пред њом.{S} У мешењу колача се одликовала: има |
| говорила је о тој методици, глас јој је дрхтао, бојала се да њена другарица не сазна шта о овом |
| за сигурне будућности.{S} Његов глас је дрхтао:</p> <p>— Ја се нисам шалио.{S} Часна реч ми је |
| адо побегла од куће.</p> <p>Њен глас је дрхтао и био искрен.{S} Илић осети извесно сажаљење пре |
| иближи.{S} Удисао је мирис те девојке и дрхтао пред сјајем њених зеница.{S} Њена глава клону.{S |
| ји су се палили по прозорима блудели су дрхтећи као душе прогнате из раја.{S} Пусти простори, п |
| сва могућност да будемо срећни.</p> <p>Дрхтећи, Вишња је гледала у своју другарицу и није речи |
| очима.{S} Тада јој се учини како у њима дрхти цела Радојева душа, и збуни се.{S} Сунце је било |
| — рече Бели, и осети како му цело тело дрхти, а на срце му наваљују разнолики осећаји, од тихе |
| де још нешто рећи, али осети да му глас дрхти.{S} Једно јато врабаца крештало је лево у трњаку. |
| ожиће за воће, са оштрицом од месинга и дршком од порцулана, по којем су се плеле плаветне шаре |
| рце грчило се у мукама.{S} У њеној души дубила се болна празнина.{S} Губећи њега, чинило јој се |
| зијске матуре, недостајала јој је мушка дубина, јасност у плану.{S} Професори су се обраћали ск |
| а би гледајући тако њихове црне тачке у дубинама небесног плаветнила. — Благо њима.{S} Узлећу, |
| од лубање.{S} Један глас из најтамније дубине његове душе проговори узнемирено:</p> <p>— Шта ј |
| неисписаном рукопису видео је узбуркане дубине своје будућности, проналазио је пут својих мисли |
| је се расуло.</p> <p>Чедомир се врати у дубину салона, сурва се на канабе, притиште јако обе сл |
| о на њу као ветар, гушило је и дирало у дубину душе, да јој је сваки живац треперио.{S} А прија |
| девојку која је своју ману осећала све дубље једно што је пристизала на снагу, те је већ имала |
| крио по околним гајевима, повлачећи се дубље у земљу, док се није задржао у Повлену, у намери |
| ада прва, затвори врата за собом, ступи дубље у собу, стави руке на кукове, па ослови студента |
| свршио, написао адресу и залепио завој, дубок, сладак уздах отео би му се из груди, а глава му |
| <pb n="140" /> као у топлом гнезду.{S} Дубока тишина је повећавала чаробност тренутка.</p> <p> |
| {S} Бела тако исто.{S} Кућом је владала дубока породична тишина.{S} Електрична лампа заклоњена |
| нервно раздражених људи, обузе га једна дубока одвратност према свету, према свему, а највише п |
| очију?{S} Љубави, мржње, чежње, гађења, дубоке симпатије или смртног непријатељства ?{S} Свега |
| о искреног сажаљења за друге, а са пуно дубоке жалости за себе.</p> <p>Мајка јој је умрла оног |
| му је даде.{S} Око њих је био мир, онај дубоки пољски мир који не руши цикање попаца, крештање |
| а озбиљно воли.{S} Он није био приметио дубоки утисак који је на њу био учинио.{S} Судио је пов |
| ек ситних, живих очију, великог чела са дубоким залисцима, пљоснатих ушију, необријане браде и |
| он је остајао на истом месту.{S} Упркос дубоким уверењима у сопствену вредност, он је оклевао.{ |
| је крупна, доста пуна за своје године, дубоких, угаситих очију, мирних и бистрих као извор у п |
| кад да ни Бела нема према њему изузетно дубоких осећаја.{S} Нешто више, она му је изгледала нес |
| с отомбољеним лицем, па ипак пун наде, дубоко убеђен у сопствену вредност, у дела која ће почи |
| зачуђеним, наивним, благим и жалосним, дубоко уверена да је њен живот био дотле празан, недост |
| све било њој симпатично, то познанство, дубоко поштовање при скидању шешира пред њом, разговор |
| во у себи, нешто јаче од ње, непознато, дубоко и фатално, нешто што је наваљивало на њу као вет |
| у, и од главе бео, нежан профил с очима дубоко занесеним у младића.</p> <p>Он спази такође свој |
| S} Његове буљаве очи биле су се повукле дубоко у своје тесне дупље... нестајало их је, а на њих |
| Небо опрано јучерашњом кишом плавило се дубоко, у бескрај.{S} Ваздух је био провидан и благ.{S} |
| преко руке, изви рамена, рашири груди и дубоко дахну.</p> <p>Кад се решила, искрено се радовала |
| то пријало.{S} Вишња се могла радовати дубоко, потпуно, пуним срцем.{S} Сад пак, примала је хл |
| љива.{S} Ништа није било кадро изменити дубоко осећање морала који јој је несвесно улила старин |
| зваљена на леђа, полуоткривена и дишући дубоко, жедно, као да се подавала млаком ваздуху који с |
| веровао да су његови односи с девојком дубоко скривени, те је с те стране био миран.{S} Међути |
| изменити цео његов живот.{S} Он је био дубоко заузет самим собом и видео у том тренутку цео св |
| ња, учио на памет поједине фразе, зурио дубоко у ноћ у неподгрејаном и полуосветљеном ћилеру ка |
| 7" /> успех.{S} Он је волео своју земљу дубоко.{S} Поред бриге за личну будућност, он је мислио |
| у допала јој се посебице.{S} Осећала је дубоку захвалност према младом земљаку који се тако наш |
| да је нешто прати у стопу, нешто хладно дува за њен врат и један тајанствен глас јој шапће стра |
| рече презриво:</p> <p>— Не, нисам ја за дуван!</p> <p>И Илић се смејао.{S} Њихови се осмеси сус |
| ао је стан; остајало му је још нешто за дуван, ситан трошак и по коју књигу. <pb n="84" /> Хран |
| ећа у саксијама и пуно дима од јевтиног дувана.</p> <p>— Већином гласова решено је да парламент |
| поред чиновника обућар.{S} Кроз дим од дувана и испарења, Илић виде једно празно место, па се |
| комбинацијама домина, у густом диму од дувана, величанствена визија младе девојке васкрсавала |
| вропски обучен чиновник који је цигаром дувана убијао досаду.</p> <p>— Је ли ти жао Београда? — |
| Грађанске гарантије вреде колико пакло дувана, помиловање с робије, највише можда какво чиновн |
| е осуђеник с новцем заповедао за паклић дувана осуђенику без новца.{S} На крају крајева, новац |
| ши.{S} Његове очи су гореле као жишка у дувана.</p> <p>— Наш народ треба просветити.{S} Сељака |
| дању шешира пред њом, разговор у мирису дувана, бунтовничке мисли, дах будућности, све оно нешт |
| ила ватру њених руку, како је поветарац дувао свеж и шапућући, како је Чедомир певушио једну ди |
| ажне ораховине, талијанска династија на дувару и умиваоник од лима.{S} Под је покривала нова пр |
| p> <p>Прође један тренутак, тих, мучан, дуг као вечност.</p> <p>Нико не рече ништа.</p> <p>Бела |
| а дела долазе сама по себи.{S} Живот је дуг, пријатељу, а младост кратка.</p> <p>— Срце ми хоће |
| ћали у град.{S} Између дрвећа хватао се дуг и весео летњи сумрак у виду танке, прозрачне измагл |
| главне улице њеног родног града: један дуг, прав сокак, где се куће ћушкају да захвате што виш |
| и, одушевљене другарице, ђачки скупови, дуга бдења, па и саме ноћне светиљке, које су расипале |
| {S} Њихова љубав?{S} То је управо једна дуга шетња, испрекидана часовитим држањем под руку и по |
| колико брига, колико уздаха око плаћања дуга код Управе Фондова, пореза, осигурања од пожара, с |
| умашћеним и у крајевима испресавијаним, дугачким тефтерима њеног газде, неког малог, трбушастог |
| /> <p>— Осам — одговори кратко човек с дугачким носем, не дижући главе са свога длана.</p> <p> |
| ручио кафе, па онда с њим разговарао на дугачко и на широко о примени електрике, трудећи се да |
| је нудила меке, миришљаве простирке.{S} Дуге, танке травке повијале се према лаком поветарцу, њ |
| х чежњивих вечери које саме позивају на дуге разговоре.{S} Месец је био тек изгрејао.{S} По неб |
| змеђу обала.{S} Пред њима се простирале дуге пољане, ниска брда, две три вароши и велико београ |
| пекли као у грозници.</p> <p>Тек после дуге ћутње, уста се отворише да изговоре неколико банал |
| дана... пољупци <pb n="138" /> кратки, дуги, испрекидани и продужавани, где душа само додирне |
| природом, савршена слобода, ускраћивана дугим ропством под Турцима, испуњавала је тај посвећени |
| елиновић.</p> <p>У оваквом разговору, у дугим погледима, у нехотичним додирима, били су далеко |
| ене очи миловале су као свила.{S} Једно дугме на блузи било се откопчало, те се видела кожа бел |
| </p> <p>Испи чашу, па продужи:</p> <p>— Дуго смо причали.{S} Било је говора и о томе ко ће ући |
| лу речи.</p> <p>Ова храброст не потраја дуго.{S} Он виде да би му од рукописа остало врло мало, |
| се растали, она је претресала у мислима дуго што јој је Илић говорио.{S} Није јој тада измицало |
| ди, а глава му клонула, као да је неког дуго грлио, љубио.</p> <p>Кад би се Вишња задржала с од |
| уго падати.</p> <p>— Али и до вароши је дуго — примети она. — Склонимо се негде, ако хоћете... |
| ти и писати сам, за стоком; кметовао је дуго година, парничио се још дуже са сељацима из суседн |
| S} Све то има своје време.{S} Опасно је дуго маштати, толико мислити, толико тражити; боље је п |
| своје задовољство!{S} Препирали смо се дуго, али му још све нисам рекао...{S} Имаш ли ватре?</ |
| ју.{S} Говори се много.{S} Госпође носе дуго своје хаљине.{S} Понекад се иде у позориште, кад о |
| д.{S} Девојка обори главу, и посматраше дуго своју сенку која је расла поред ње.{S} Најзад рече |
| излазио изван вароши и лутао по околини дуго, до самог мрака.{S} Понекад би повео са собом Чедо |
| моме одласку.</p> <p>Хтела му је писати дуго, опширно о себи, о својима, о миру који је нашла у |
| ријатан према њему, разговарао се с њим дуго, озбиљно, о крупним стварима из политике, о народу |
| боду своје земље, његов дед је кметовао дуго година у свом селу, његов отац, са нешто мало школ |
| ђења?{S} Ја сам о томе у апсу размишљао дуго, па сам дошао до закључка, да се велика зла не чин |
| далеког пута, по којем је његова мисао дуго лутала. — Опет двојке?{S} Та сад ти бар реакционар |
| ој се прохте.{S} Међутим, Илић се бавио дуго ван куће.{S} Кад се библиотека затварала, он је он |
| ица кувала.{S} После часова остајале су дуго заједно.{S} Стара девојка је уређивала збирке разн |
| — чудила се Вишња.</p> <p>— Киша ће још дуго падати.</p> <p>— Али и до вароши је дуго — примети |
| као митолошке тице из пепела.{S} Боле (!дуго о) га хиљаде игала душевног нестрпљења.{S} Није зн |
| авати известан ранг, а где се грцало од дугова; рано је познао понижења, тако уз тог оца сурих, |
| То није било у његовој власти; Бели је дуговао бар обзир чувања тајне.{S} Вишња се опет није о |
| , о њој самој, познанству у Бијарицу, о дуговима и подужицама, помињала непознате људе и жене, |
| ш... оног дана кад смо се састали после дугог размака... <pb n="289" /> ти си имала велики цвет |
| ио часовник и ланац, мајка јој наручила дугу хаљину; из суседства је добијала колача, разног цв |
| шња је ћутала.</p> <p>Оне обе носиле су дугу црну кецељу, просту витицу око главе, сукњу изнад |
| век... ти знаш шта радиш.{S} Наша варош дугује ти већ много, за парк, за...</p> <p>— Не, Вишња. |
| м око крила јурила се око једног букета дуде.{S} Низ кириџија корачао је лагано друмом поред Мо |
| аније била механа, и старо гробље, пуно дудова.{S} Тек са јужне стране налазио се низ кућа, мал |
| ику.</p> <p>У том тренутку, они су ишли дуж некога зида, преко кога су се спуштале процветале в |
| г доба звали су се по имену, задржавали дуже руку у руци.{S} Време им је пролазило у чекању јед |
| метовао је дуго година, парничио се још дуже са сељацима из суседног <pb n="16" /> села око јед |
| мили, а по зиду извешали кобасице разне дужине и дебљине.{S} О багрењу опет бојаџије обесили ка |
| е задовољити мањим.{S} То знање премаша дужину једног живота.{S} Те циљеве треба оставити деци |
| 85" /> ова чокалиница, и остали понешто дужни по умашћеним и у крајевима испресавијаним, дугачк |
| бркани у нама да упркос лепим мислима и дужним обзирима, онај који воли једну жену и осећа је п |
| чујем само право... право, а где је реч дужност?{S} Говори се само о сељаку.{S} Али он није све |
| лагано. — Живи се без великих брига.{S} Дужности нису тешке. <pb n="274" /> Има се доста времен |
| ма?{S} Да ли се сети Вишње Лазаревића и дужности које је имао према њој?{S} У сваком случају Ви |
| , па после спусти главу и доврши као по дужности : — Наша модерна жена изостала је далеко иза ж |
| оборене главе у страну, и викао као по дужности:</p> <p>— Ево лепа воћа!...{S} Тазе јабуке, кр |
| ереса, тешких одговорности и неизбежних дужности, она није имала <pb n="160" /> појма.{S} Дотле |
| дан живот у гимназији... живот са свима дужностима а без иједног права, интелектуални подрум, д |
| своје књиге, труди се да одговори свима дужностима, води бригу о дневним потребама, расподељује |
| а одело.{S} Жена му је имала тепелук од дуката и дијамантску грану.{S} Деци је шила хаљине најс |
| ебо.{S} Девојка је опет посматрала рит, Дунав, светао ваздух, као да је тражила две беле тице.{ |
| ажи; пуче друга пушка; тица се изви над Дунав, одлете у ваздух и више се не врати.</p> <p>— Жао |
| тности.{S} Велика варош на утоци Саве у Дунав чинила јој се понова лепа.{S} Хтела ју је поздрав |
| ће.{S} Пред њима се појави широка трака Дунава.</p> <p>— Ти си одсела на Врачару? — прекиде тиш |
| уштала од врха брда па до у саме таласе Дунава.</p> <p>Ова слика учини весео утисак на Вишњу.{S |
| опет?</p> <p>Брод је ишао час средином Дунава, час се провлачио између ненасељених острва.{S} |
| цима се указа цела панорама Београда са дунавске стране: варош је почињала нешто даље од обале, |
| селу чорбу или супу с кнедлама, ћевап у дунсту или ћурче на подварку.</p> <p>— И једно и друго |
| .{S} Његове очи гледале су је из својих дупља загонетно.{S} Она признаде:</p> <p>— Ја хоћу да с |
| роницаве очи, које су гледале из својих дупља нешто унезверено, као да је душа стално у послу, |
| биле су се повукле дубоко у своје тесне дупље... нестајало их је, а на њиховим местима <pb n="2 |
| маћица, жена преко шесдесет година, још дурашна, трудила се, како само може, да угоди својим го |
| b n="136" /> десило.{S} Други пут би се дурила без раззлога, очито га избегавала, правила двосм |
| чудила томе ћутању.{S} Да ли се Чедомир дурио?{S} Можда га писмо није нашло?{S} Можда је и он о |
| њих долазили су други, па трећи, брзи, дурновити, као неке фантастичне животиње.{S} Језовите с |
| поља лак, а унутра сомотска постава.{S} Дућан му пун будилника, зидних и џепних часовника, па с |
| , Милеви, ћерци једног златара, чији је дућан био одмах до њихова.{S} Она је била провела готов |
| ира и неколико хлебова од гроша.{S} Тај дућан је београдски специјалитет, једна врста приватне |
| ту може наћи.{S} Али они ради којих тај дућан постоји познају га на први поглед по његовом проз |
| ош Капији, па лево.{S} Ту се види један дућан своје врсте, углављен између једне папуџинице и т |
| аревића, бакалина.{S} Њен отац је држао дућан у главној улици коју чини у тој вароши пут Крагуј |
| маћих успомена и дрангулија, хладан као дућан с намештајем.{S} Вешт посматрач би по тој одаји о |
| рстију.</p> <p>И тада би звао младића у дућан, понудио га да седне за тезгу, до саме касе, пору |
| акцију, треба му читаво решење да уђе у дућан и купи какву ситницу, а прелази преко остварених |
| и, а она није могла отићи сама до првог дућана.</p> <p>— Бог с тобом! — чула је забрану унапред |
| у да захвате што више улице.{S} Роба из дућана гомила се безбрижно по тротоару.{S} По прозорима |
| ишадор, алеву паприку.{S} У другом делу дућана, поплочаном циглама, стојали су џакови кафе, пир |
| остала готово иста.{S} Два низа сниских дућана и неугледних кафаница граничили су је с обе стра |
| ли целе зиме почну да се краве.{S} Пред дућанима су воштане свеће, обешени светњаци; иза њих се |
| шешири по најновијој моди, изложени по дућанима, грубо су одскакали од тарница што су се дрмал |
| аву, стока божја!“</p> <p>На спрату над дућаном седели су.{S} То беше стара паланачка кућа: про |
| рму.{S} Неколико мува зујало је око оба дућанска прозора.{S} У рафовима се шаренила повесма вун |
| у из раја изашле.</p> <p>Били су сами у дућану.{S} Калфа је претакао вино у магази.{S} Шегрт је |
| моди и сувише скуп да би се продавао у дућану.{S} Газда-Митар имао је среће у трговини.{S} Пос |
| ога оца.{S} Место тога, он је прионуо у дућану и лепо помогао старом Остојићу.{S} Како кујунџил |
| етог из Србије.{S} Доиста, кад се његов дух стварао, природне науке достизале су свој врхунац.{ |
| ја задовољства, а задовољства не челиче дух.</p> <p>Син је растао слободно, тумарао са свим ква |
| ује своја средства.{S} И други: немиран дух, заљубљен у бескрајност, фантаст који захтева све л |
| домазлук и више се није враћала.{S} Њен дух је тежио за науком, литературом, политиком и тако н |
| то, Илићу, говорио одавно, али ти имаш дух романтичан.{S} Ти мислиш да сам ја груб.{S} Ја ниса |
| она је губила присуство <pb n="181" /> духа и питала се шта други мисле о њој.{S} Она је знала |
| оде, на младост.{S} Кад планински ветар духне из клисуре, облак од цветне прашине дигне се изна |
| ехана и велика, пространа шума.{S} Тада духну ветар.{S} Лишће у џбунова заигра у крај пута.{S} |
| вао у шипражју поред Млаве.</p> <p>— На Духове је наша скупштина у Београду — рече јој Аница. — |
| у колико је дотле избегавано; момци су духовити, девојке приступачне, младе жене несташне, а с |
| чито трчати за критиком, за рушењем, за духовитошћу, за исмевањем и скептицизмом ?</p> <p>Госпо |
| вршинама леда и снега.{S} Живео је само духом.{S} Проналазио је масу задовољстава радећи дан и |
| дно место где се цели животи истроше, а душа не оде даље од бриге за насушни хлеб и државни пор |
| е учини како у њима дрхти цела Радојева душа, и збуни се.{S} Сунце је било дошло према њима.{S} |
| талих слабина и очију стакластих као да душа сања неки ванземаљски сан, тело наго, божанствено |
| неугодно.{S} Срце јој се стезало, њена душа је плакала, а она се морала смешити.{S} Стога побе |
| сећање савијало јој се на срце.{S} Њена душа је дрхтала од страха пред нечим непознатим, незави |
| и, дуги, испрекидани и продужавани, где душа само додирне душу, па је остави да сања започети с |
| амерно, па и да му пркоси.{S} Његова је душа патила, његов понос је страдао, његово срце желело |
| војих дупља нешто унезверено, као да је душа стално у послу, зенице грозничаве, занесене, нестр |
| ради, као да у радњи има стотина срца и душа.{S} Марке су биле најновије, укус леп, цене умерен |
| оз прозор.</p> <pb n="159" /> <p>Тело и душа су тако уједињени и збркани у нама да упркос лепим |
| Друштво прихвати:</p> <quote> <l>Милији душа мирише</l> <l>На свакојаке травице,</l> <l>На зеле |
| Један глас из најтамније дубине његове душе проговори узнемирено:</p> <p>— Шта је?{S} Шта је т |
| S} Па ипак, по болесној склоности своје душе, он се не даде да га занесе та струја нових нада, |
| авала се уверити и овом половином своје душе, и обећавала себи да неће мрзети <pb n="49" /> дев |
| еђ за усавршавањем, сви инстинкти једне душе будне, упечатљиве и несређене обузели, занели и ос |
| ишљење?{S} У њој се бунио остатак старе душе, бунила се сва њена ранија наивност против извесни |
| или по прозорима блудели су дрхтећи као душе прогнате из раја.{S} Пусти простори, по којима се |
| ивот ми је кратак, верујем у бесмртност душе.</p> <p>Вишња није била створење које завиди, али |
| као ветар, гушило је и дирало у дубину душе, да јој је сваки живац треперио.{S} А пријатно, је |
| ез иједног права, интелектуални подрум, душевна касапница!{S} Како јој се бедно чинило њено род |
| пела.{S} Боле (!дуго о) га хиљаде игала душевног нестрпљења.{S} Није знао шта да ради од себе.{ |
| ено срце грчило се у мукама.{S} У њеној души дубила се болна празнина.{S} Губећи њега, чинило ј |
| ађао је шта ће се десити у њеној доброј души, кад сазна све.{S} Погађао је сву одвратност која |
| и и принесе је к срцу са једном жељом у души да сам поцрвене.{S} Ко зна колико осташе тако загр |
| .</p> <p>Осећала је како јој је тешко у души.</p> <p>Грло ју је стезало од неке незнане жалости |
| бав која се приближава.{S} Ипак нешто у души говорило му је да спречи мисао да не иде тим правц |
| и готово јој хтеде рећи: „Хајде, срећна душо, поново у тих живот одакле си и дошла.{S} Остави п |
| ном <pb n="311" /> главом и превртљивом душом.{S} Што јој се некад допадало код њега, чинило јо |
| ни и продужавани, где душа само додирне душу, па је остави да сања започети сан, и пољупци где |
| оним нечим новим што јој је надирало у душу.{S} Она их је памтила све, и несвесно упоређивала |
| вршетак свега.</p> <p>Понекад, у његову душу су запљускивали и приливи одлучности.{S} Један уну |
| ла без разлога, испуњавала је њену целу душу.{S} Она је веровала у Чедомира, он је воли... они |
| се ја, због оног мог лудова, Бог да му душу прости, мучила и патила.</p> <p>Директор је био по |
| S} Ниједна мучна мисао није мутила њену душу.{S} Посао јој се милио.{S} И време је проводила ла |
| а разних осећања испуњавала је сад њену душу.{S} Као врхунац свега, била је нестрпљива жеља да |
| је јако утицала на већ рањену девојкину душу.{S} Она се посвети бризи око оца.{S} Труђаше се да |
| ћеш се решити за конвенционални брак, и ђаво ће знати да ли ћеш шта сачувати од онога што сам т |
| лаву, она се тако угњезди да је ни сами ђаво не би могао отуд ишчупати.{S} Ништа на свету није |
| итам да ли у мени не живи неки скривени ђаво.{S} Ах, како сам гадан, како сам гадан, Боже мој!< |
| таризам, еволуција, проституција, један ђаво!{S} Спас радног народа је у револуцији... и само у |
| је у питању држава и виши интереси, до ђавола држава и виши интереси!</p> <p>— Ту је народ, ко |
| насмејана уста, зајапурени образи, њен ђаволасти поглед понављали су немо, а јасно: — Пољуби м |
| не приче, млада девојка заспа са једним ђаволастим осмехом који дотле није био додирнуо њене ус |
| а далеко од себе!</p> <p>Бела се церила ђаволасто.</p> <p>— Хај’те горе, на послужење — додаде |
| ознале и пуне прича о мачки, кокошима и ђаволу.</p> <p>Ту, у Крунској улици, изненади се импров |
| Жива нећу, а мртву ме можеш однети и на Ђавоље Острво.</p> <p>Илић се тада реши да оде сам.{S} |
| ет.</p> <p>— Видиш, ти си петичар, први ђак, сталан гост на министарској трпези, па која вајда: |
| државној служби.{S} Он пак био је први ђак у сваком разреду, четворка је за њега била увреда, |
| песме.{S} У сваком разреду био је први ђак, имао је саме петице.{S} У расправи појединих питањ |
| није било све потаман, па је увек први ђак.</p> <p>Посебице је Бела била љубазна.{S} Она је ра |
| .{S} Остао је још Зарија Ристић, вечити ђак, вечити занесењак, вечити сиромах.{S} Блед и озбиља |
| лном драганом: он је био само сиромашан ђак, без родбине, без сигурног прихода, без пријатељски |
| а господин - Чедомира.{S} Он је сиромах ђак... пардон, господине Илићу — поправи се госпођа с н |
| га мужа; по њеном мишљењу један сиромах ђак треба да је задовољан што улази и у дечју собу; <pb |
| ђу оца и сина, мајке и кћери, учитеља и ђака?{S} Ја чујем само право... право, а где је реч дуж |
| цији.{S} Полиција није смела ући ту; за ђаке је пак било стално отворено.{S} Могло се ту склони |
| е, годинама прича како су се провели на Ђаковића љуљашци, о Сокином прстену.</p> <p>Тако и сад, |
| n="163" /> виђа по улици са оним нашим ђаком... како ’но му беше име?</p> <p>— Чедомиром?</p> |
| г срећног дана, она хтеде показати томе ђаку да она није мачји кашаљ, да она има нешто више од |
| усрећу са збиљом коју је она донела.{S} Ђаци су се често шегачили са најсветијим стварима.{S} П |
| ио му да ће га казнити озбиљније.{S} Ни ђаци га нису много поштовали, јер су га колеге пањкале, |
| да многи млади пар.{S} То су били махом ђаци са својим другарицама, радницама или газдаричиним |
| годинама службе.{S} То су они који као ђаци добијају места по Скупштини, разним министарствима |
| овање с поштанским маркама, свађао се с ђацима око панораме коју је правио у кутији за фул, био |
| вао прибелешке, писао изводе, као сваки ђачић.</p> <p>Као што се предвиђало, свршио је школу од |
| ељског, свога.{S} Оно је било као општа ђачка кућа, непобедан бедем који је пркосио свакој реак |
| начитани другови, одушевљене другарице, ђачки скупови, дуга бдења, па и саме ноћне светиљке, ко |
| : изгледало јој је природно, младићски, ђачки.{S} И доиста, ово их приближи.{S} Она се одушевља |
| ла просто, једном речи: „Чедо!“ и, мало ђачки, мало новинарски и књишки, излагала строго, готов |
| .{S} Он је био верна гласачка војска по ђачким зборовима, где се драо и скакао на први знак <hi |
| i>вешплава</hi>, ђинђува, водених чаша, ђачких таблица, бутеља коњака и емаљираних шерпи.{S} Га |
| брижљиво остављао те хартије у дно свог ђачког сандука, поређане хронолошким редом; закључавао |
| дио кредит код једног великог књижара у ђачком кварту, па је ступио у везе и с антикварима на о |
| уству ове стварности.{S} Негде зашкрипа ђерам.{S} Један пас залаја.</p> <p>Посматрајући то буђе |
| евали се славуји.{S} Негде би зашкрипао ђерам.{S} Варош тонула, љушкала се, разливала у ноћи.{S |
| S} И суза за сузом поче да се ниже, као ђердан, низ образе девојкине, лагано, коврљајући се, не |
| на шољица, кутија од <hi>вешплава</hi>, ђинђува, водених чаша, ђачких таблица, бутеља коњака и |
| века, већ га звали архилопов.{S} Гомиле ђубрета просипале се из редакције сваког дана на Терази |
| е кувале по шупама, одмах до помијара и ђубришта.{S} Оне су излазиле за тренутак из тих јадних |
| ерења.{S} Бели се јако допада.</p> <p>— Е? — зачуди се министар.</p> <p>— Да — потврди његова ж |
| год му дође под руку.</p> <p>— Ево, на, ево још — викао је ван себе.</p> <p>Али је газдарица ве |
| спео да се она врати у Београд.{S} Али, ево већ неколико часова како су једно с другим, а он не |
| Красан је мој Милисав, видећеш.{S} Ах, ево га — додаде млада жена и показа руком на једног раз |
| у, у три сата.{S} Ти си слободан?...{S} Ево ми трамваја — додаде затим. — Ја ћу бити тачна.{S} |
| S} Није ли читаво уметничко дело?...{S} Ево, па пуши — продужи она, помакнувши сто у правцу Или |
| да нам олакша борбу за насушни хлеб.{S} Ево овде у равници, где се киша очекује као благодат не |
| p>— Ко ме уби?...{S} Ја сам се убио.{S} Ево на̑!...{S} Све је ту написано...</p> <p>И пружи му |
| ва, убава девојко!...</l> </quote> <p>— Ево цвећа! — викну један женски глас.</p> <p>Гомила се |
| ена, у румену кожу босих ногу.</p> <p>— Ево ме... узми ме! — промуца њен глас.</p> <p>Девојка ј |
| цати што год му дође под руку.</p> <p>— Ево, на, ево још — викао је ван себе.</p> <p>Али је газ |
| д, кад их јој предаде, викну :</p> <p>— Ево важне... лажне новине! </p> <p>Обузимала ју је нерв |
| рану, и викао као по дужности:</p> <p>— Ево лепа воћа!...{S} Тазе јабуке, крушке, слатке помора |
| После рече брзо, усплахирено:</p> <p>— Ево, на, држи — и предаде јој све од свог рукописа што |
| н је понављао у себи надничареве речи: „Ево на̑!{S} Све је ту написано... па читај!“</p> <p>Ист |
| сабљом преко колена. — Парламентаризам, еволуција, проституција, један ђаво!{S} Спас радног нар |
| промуклог гласа и светлих очију. — Јер еволуцијом треба припремити револуцију...</p> <p>— Ја и |
| иње, које су преплавиле универзитете по Европи, које ступају у најниже слојеве народа да би <pb |
| ладим да је она најружнија престоница у Европи.</p> <p>Вишња заусти да нешто дода, али је већ м |
| ари, жуде за нечим вишим од свакодневне егзистенције.{S} Она се чудила како је досад могла бити |
| за то време није десило!</p> <p>Блажени егоист, он ју је био готово заборавио.{S} Они беху дале |
| се реши коју да изабере.</p> <p>Идеални егоист који тражи целокупност своје среће, Илић је осећ |
| еликим носем што тера мртвачка кола.{S} Еј, Марјане, колико си их данас сахранио?</p> <pb n="16 |
| на глави и високим чизмама на ногама. — Еј, Милисаве, ходи да ти представим моју најмилију друг |
| гов говор није био окићен социолошким и економским терминима, он није умео ићи у облаке тананих |
| успео да оснује акционарско друштво за експлоатацију Моравине снаге.{S} Влада је одобрила прав |
| ролетеру свеједно који ће га капиталист експлоатисати, Србин или Турчин, свеједно који ће поп з |
| о се образује коалиција, свака фракција експлоатише у своју корист парламентарну свемоћ.{S} Тре |
| релативности, уравнотежавања.{S} Био је екстреман, фанатик, непомирљив, напрасит.{S} Што се њем |
| ици.</p> <p>Ова улица је била још место елегантне шетње.{S} Девојка је волела ту улицу, веровал |
| на вашару.</p> <p>— Овим сељацима засја електрика пре него што јој и диреке ударише — примећива |
| оварао на дугачко и на широко о примени електрике, трудећи се да га својим здравим разумом схва |
| упита шта ће ту, он одговара: „Пун сам електрике“...{S} Шта да радим, кажи ми.</p> <p>Вишња јо |
| има.</p> <p>Варош се спасла, али од <hi>електрике</hi> није се више познавао ни камен.{S} Љубав |
| } Још до године у ово доба можемо имати електрику.</p> <p>Остојића је нарочито помагао газда-Ми |
| нећу, па ко ће!</p> <p>Чачак није добио електрику.{S} Преко лета се било далеко одмакло с посло |
| > <p>У чаршији се говорило непрестано о електрици.{S} Радоје је био јунак тих дана.{S} Људи су |
| p>— Само треба претворити речну снагу у електрицитет — продужи доиста млади сајџија, начинивши |
| амвај <pb n="79" /> шкрипао је уз брдо; електрична светлост севнула би несигурно као муња неке |
| је владала дубока породична тишина.{S} Електрична лампа заклоњена шеширом од зелене свиле, раз |
| адоје почео да говори о лакој дељивости електричне <pb n="177" /> снаге, што јој даје преимућст |
| о.{S} У успеху свога плана за подизањем електричне индустрије у Чачку, гледао је остварење свој |
| ројавао своје несреће последњих година, електрични трамвај <pb n="268" /> је носио другарицу ње |
| села.{S} Тек, коњски трамвај замењен је електричним, а на пољани Батал-џамије копани су темељи |
| {S} У салону се запали велики лустер, а електрично звонце позва собарицу да послужи слатко.</p> |
| ој једном кад је срете и поведе говор о електричном предузећу. — Само је тунел затрпан и збриса |
| леда своју другарицу у визији природних елемената, он се упита нехотице: „Нашто пунити уши дево |
| а мешали се модерни судови од земље или емаља.{S} Из кујне се иде у дечју собу, где је Чедомир |
| х чаша, ђачких таблица, бутеља коњака и емаљираних шерпи.{S} Газда-Митар трговао је још са жито |
| рзалној слободи и еманципацији жена.{S} Еманципација!...{S} Да дивне речи за нашу земљу где ник |
| ела бити ослобођена жена.{S} Нашто онда еманципација, нашто социјализам, нашто све те лепе мисл |
| >— О еманципацији жена.</p> <p>— Чеда и еманципација! — прште Каја у смех. — Ко га не познаје, |
| адак него што смо ми.{S} Шта ће ти боље еманципације?</p> <p>Ишли су сад по стази посутој шљунк |
| озитивна знања.{S} Не застаните на путу еманципације!{S} Ваши хоризонти остаће тесни, ваша схва |
| и, Карлу Марксу, универзалној слободи и еманципацији жена.{S} Еманципација!...{S} Да дивне речи |
| p> <p>— О чему сте говорили?</p> <p>— О еманципацији жена.</p> <p>— Чеда и еманципација! — пршт |
| — осече се Вишња за први пут. — Ја сам еманципована девојка.</p> <p>Газдарица је не разумеде д |
| лепи Млађа носио кариране панталоне, а еманциповане другарице гризле переце поред најпомодније |
| ништво, и живе, скривено, по Палилули и Енглезовцу, с каквом хистеричном газдарицом.{S} Обележе |
| редмет из средине... што се позивају на енглеска и талијанска дела.</p> <p>Осећала се слободна, |
| говорио је. — Кад бих живео у Белгији, Енглеској, у другим индустријским државама, ја бих се с |
| фера, планете, сунчев систем, материја, енергија.</p> <p>— Назови како хоћеш — једва чујно прош |
| ли, са својим брезама и саоницама, култ енергији, окрутности, себичности.{S} Али...</p> <p>— Ал |
| анимо...</p> <p>— Мама! — умеша се Бела енергичније.</p> <pb n="194" /> <p>— Красно, госпођице |
| p> <p>— Он је за мене мртав! — одговори енергично сама себи.</p> <p>Али та реч беше одвише тешк |
| да ћемо се опет видети — одговори Илић енергично, и ухвати девојку за руку.</p> <p>— Шта ми им |
| ије ми ништа.{S} Остави ме, мајко...{S} Ено, зове те служавка.</p> <p>Она је због Чедомира пром |
| ј се далек, хладан, као окаменотина.{S} Ено Гаврила Петровића, вуче пет кила књига, уби га науч |
| ига, уби га научни рад, кашљуца већ.{S} Ено Петра Гавриловића, дигнуо десно раме, спустио лево, |
| ичког с њима, јер је имао приличну дозу епикурејства у себи; он је волео све што је пријатно, л |
| протности између разних народа и разних епоха, опозиције у срцу једног истог друштва, противуре |
| тако се не можемо оружати „знањем целе епохе“, како ти хоћеш.{S} Морамо се задовољити мањим.{S |
| бу.{S} Ја сам наоружан знањем целе наше епохе.</p> <p>Вишња се промисли да ли да му каже праву |
| жаргоном:</p> <p>— Стрике, сипи ми два’ес’ пара пасуља.</p> <p>Понекад наврати и Зарија Ристић |
| разно.{S} Ништа више није остало од <hi>Еснафлије</hi> до две чађаве пруге на зиду суседне куће |
| а, велим...{S} Не би ти долазио код <hi>Еснафлије</hi>.{S} И ти си погорелац на свој начин, је |
| . <pb n="167" /> Он изабра најгору, <hi>Еснафлију</hi>, па ступи унутра.</p> <p>Сазидана од ћер |
| есетак књига, научи се на памет још два'естак наслова, славних имена и мудрих мисли.{S} Иначе, |
| оје могу рећи само теби... да ти кажем, ето ако хоћеш... колико сам ниско пао, најзад.</p> <p>Д |
| <pb n="287" /> има жену лепу, пријатну, ето такву као што је Вишња.{S} Она сигурно има врло леп |
| а се зове...{S} Келнер, један полић!{S} Ето, такав треба да си.{S} У природу, у природу!...</p> |
| шевљава те, опија најбр...р...рже...{S} Ето, већ сам пијан. .</p> <p>Био је заиста добро угреја |
| >— Угледајте се на господин-учитеља.{S} Ето, њему није било све потаман, па је увек први ђак.</ |
| смешећи се љубазно њеним величинама.{S} Ето главне улице њеног родног града: један дуг, прав со |
| на историска чесма и добра ладовина.{S} Ето је одмах кад се пређе ова баштованџиница, код оног |
| једну ноту више изнад свакидашњости.{S} Ето ти кључа да постанеш велики у очима оних који те ок |
| а се учи; он је готово цео неписмен.{S} Ето то, тај факт, то жалосно стање у којем се налази на |
| д неће се никад уредити — говорио је. — Ето, ја сам провинцијалац, а изгледа ми да се овде нема |
| га је чама, досада, мрзовоља.</p> <p>— Ето тако — закључи — од како смо се растали, тера ме не |
| <p>— Објасни то мало простије.</p> <p>— Ето, нама требају добри радници, занатлије, агрономи, у |
| е уби? — упита онај из гомиле.</p> <p>— Ето, тако, радио с нама, вукао цигљу, па онда баци сама |
| а то говорио.{S} Али се свет препаде, и ето...</p> <p>Радоје наби качкету јаче на очи, распали |
| Савамале.{S} Под прозорима су му расли ефемерни патлиџани, који би се спарушили чим би за педа |
| ир који не руши цикање попаца, крештање жаба.{S} Он је узе и за другу руку.{S} По башти су цвет |
| фабрикама палиле су се лампе.{S} Хорови жаба звонили су уједначено кроз вечерњу тишину.{S} Две |
| внотежу и тражи да се за шта ухвати.{S} Жабе су крекетале, попци и скакавци зрикали.{S} Он се у |
| тако беру и једу.{S} По кафанама се чуо жагор.{S} Деца се враћала с купања и дерала у сав глас. |
| } Девојка поред њега имала је зеленкаст жакет који је врло лепо доликовао њеној плавој појави.{ |
| доликовао њеној плавој појави.{S} Испод жакета видела се муселинска блуза; лака материја дрхтал |
| </p> <p>С тим прекором мешала се широка жалба за Београдом и младићем кога је тамо оставила.</p |
| ојка мајци гласом у којем је одјекивала жалба и прекор. — Тако ми ружно стоји кад играм!</p> <p |
| болова, а многи од нас не чује ни једну жалбу — грмио је Илић, опијајући се сопственим речима. |
| а, све губе гризу све класе.{S} Свак се жали на своје стање.{S} Нигде нема никаквог ауторитета. |
| ву и гледаше га кроз сузе, као да га је жалила, као да је жалила себе, као да је жалила њих обо |
| оз сузе, као да га је жалила, као да је жалила себе, као да је жалила њих обоје.</p> <pb n="161 |
| алила, као да је жалила себе, као да је жалила њих обоје.</p> <pb n="161" /> <p>— Ми бисмо могл |
| а се није догађало.{S} Београђани су се жалили на врућину, на прашину, на велике цене.{S} Овог |
| двидели — одговарао им је убеђено. — Не жалим новца.{S} Само нек се не губи време.{S} Све ће се |
| Његошеве.{S} Кад би пак био рђаве воље, жалио се на реуматизам у десном колену, који је добио н |
| уком.{S} Учитељ се вечито <pb n="58" /> жалио да Радоје стално трчи напред: научи лекцију која |
| ња, наглих и из друге руке.{S} Он ју је жалио.{S} Погађао је шта ће се десити у њеној доброј ду |
| ише сунца.{S} Понекад би се заборавио и жалио што није више учио школе.{S} У то доба била се ве |
| већ до немогућности, младић се трже.{S} Жалосна стварност приказа му се тада исто тако лако као |
| а погледом зачуђеним, наивним, благим и жалосним, дубоко уверена да је њен живот био дотле праз |
| и треба, па опет ништа од тебе — додаде жалосно. — А кад сам ја учио школу, мој брајко!...</p> |
| сти поглед на свој рукопис, он признаде жалосно:</p> <p>— Залутао сам.{S} Није то што сам хтео. |
| <p>— Остани, Чедомире — говорила му је жалосно и нежно. — Ја ћу то изгладити.{S} Мајка се не с |
| цу беху се развукле.{S} Очи се рашириле жалосно.{S} Уста је држала отворена.{S} Видела се оба р |
| грдна штета.{S} Она једина весели наше жалосно доба, греје те место метресе, одушевљава те, оп |
| Око срца му је било весело, топло, па и жалосно.{S} Мило му је било што је реакција падала, сло |
| иљкама.{S} Међутим, онда то беше празно жалосно поље, покривено спрженом, смрдљивом травом, раз |
| о цео неписмен.{S} Ето то, тај факт, то жалосно стање у којем се налази наш свет, не треба губи |
| ну, као да је хтела савладати изненадну жалост која је обузе.{S} Младић је куцао штапом о калдр |
| ног сажаљења за друге, а са пуно дубоке жалости за себе.</p> <p>Мајка јој је умрла оног лета ка |
| > <p>Грло ју је стезало од неке незнане жалости.{S} Очи су јој биле пуне суза.{S} Ако остане с |
| модри слез са круницом као звезда.{S} У жалфије се пла̑ве длакава, лепљива уста.{S} Хајдучка тр |
| b n="222" /> посматра њу и њен венац са жаљењем и као хоће да јој каже:</p> <p>— Тако ћеш и ти |
| молила га да јој то испуни, јер, каже, жандарм јој наредио да то мора бити свршено још тог јут |
| вије понашала према домаћем учитељу.{S} Жандарм, на служби у министровој кући, одавао му је пот |
| атовићка је имала развијено тело, као у жандарма, крупну главу, црне веђе, круто држање, набеље |
| ио сам га пред лањску демонстрацију.{S} Жандарми су ме измлатили, ја се нисам користио њим.{S} |
| но отворено.{S} Могло се ту склонити од жандармске потере, испред кише или кад човек не зна куд |
| демонстрацијама, фанатички излагао леђа жандармским кундацима.{S} Шта то мари!{S} Он је волео с |
| о беше под проклетом реакцијом.{S} Тек, жао ми је, човече, пара...</p> <pb n="105" /> <p>Него в |
| е у ваздух и више се не врати.</p> <p>— Жао јој је било свога живота! — примети Вишња полако.</ |
| отеку! —рече Илић.</p> <p>— Зар ти није жао овако лепог дана? — одговори му философ. — Књига пр |
| дувана убијао досаду.</p> <p>— Је ли ти жао Београда? — упита Радоје своју сусетку.</p> <p>Дево |
| у Београд?</p> <p>— Њој ће бити свакако жао ако је не известиш.{S} И онда, знаш како је, чича-М |
| један глас више, наручивале мокролушким жаргоном:</p> <p>— Стрике, сипи ми два’ес’ пара пасуља. |
| лепо време.{S} Дан је био један од оних жарких дана у сред пролећа, кад се око нас осећа оргија |
| ad> <p>Дани су пролазили врло споро.{S} Жарко јулско сунце пржило је београдске голети, као да |
| им, јер ме данашње доба боли, јер су се жбири испилили у народне људе, у родољубе, јер наше вре |
| мео?</p> <p>— Да.{S} Ти чекаш, гладан и жедан, награду за твоје философске спекулације, а око т |
| на леђа, полуоткривена и дишући дубоко, жедно, као да се подавала млаком ваздуху који се завлач |
| е нуди, непомирљив идеализам, неутољива жеђ за усавршавањем, сви инстинкти једне душе будне, уп |
| његовом доцнијом женом?{S} Да ли осети жеђ за осветом или свирепо задовољство што су сад сви т |
| и као да се растопило по целом небу, па жеже.{S} Нигде тице да се чује.{S} Биље зри.{S} Вишња ј |
| ака од Саве, једна зелена ливада и цела железничка станица.{S} Разни колосеци, низови вагона и |
| изгубио.{S} Пред њима је стајала једна железничка пруга.</p> <p>— Ту близу, где понекад идем к |
| извршити наоружање војске, подићи многе железничке пруге, развити јаче везе са иностранством да |
| ="289" /> ти си имала велики цвет... на железничкој станици се формирао један воз... ја бејах г |
| ади њега и ради својих родитеља, она је желела бити најбоља жена на свету.{S} Она није признава |
| а и укућани били су је размазили, те је желела да и Чедомир буде нежан <pb n="114" /> према њој |
| крутуљаст, са очима као у миша, она би желела да се и њему допадне, јер је она, својом хромошћ |
| ла, његов понос је страдао, његово срце желело освете.</p> <p>— Јесте ли ви срећни, господин-Ил |
| је, поред своје струке, волео слободу, желео добро своме народу и имао стила у чланцима што их |
| у је сурову владу рано осетио.{S} Он је желео да има новаца да би осигурао слободу кретања, да |
| е последње године, да ти кажем: шта сам желео, а шта сам добио, шта сам очекивао, а шта дочекао |
| о да је дочепа у своје шаке.{S} И он не жели власт да учини добра себи или другом, него тако... |
| огу здраво и добро, да јој исто од Бога желимо.{S} Само, кажи, мајка ти је нешто назебла, па се |
| } Као врхунац свега, била је нестрпљива жеља да напакости Илићу, свету, самој себи.</p> <p>Једн |
| .{S} Можда је и она <pb n="39" /> имала жеља, и то још раније него Вишња, да се развије што виш |
| .{S} Њу је обузимао стид, па радост, па жеља нека да је нестане, да се истопи полако, као комад |
| оћу да он буде вредан...</p> <p>— Пуста жеља!{S} Јер само гледајући у прошлост, ми можемо знати |
| S} Али ју је јастук жуљао, обузимала је жеља да понови балет, несносна врућина пекла ју је из п |
| ма нису се чули ти удари који звоне као жеља, као чежња.{S} Усред Београда који је дотле познав |
| жностима; њена љубав ласкала је његовим жељама да живи и буде срећан.{S} Млади човек се налазио |
| мало пискав глас нешто природне женске жеље за допадањем.</p> <p>Младен га је позивао такође:< |
| вају, цвркућу по ваздан.</p> <p>— Глупе жеље! — закључила би убрзо затим.</p> <p>Она је била љу |
| ска.{S} У осталом, он је у том тренутку жељкао једну неостварену жељу за променом садашњице, не |
| ешто поверљиво, гледао ју је нетремице, жељно.{S} Пролазили су поред познатих места; час би то |
| двратан, тако одвратан да склопи очи са жељом да умре.</p> <p>— Пријо? — закрешта женски глас о |
| прихвати и принесе је к срцу са једном жељом у души да сам поцрвене.{S} Ко зна колико осташе т |
| у том тренутку жељкао једну неостварену жељу за променом садашњице, нејасну жељу за нечим потпу |
| и су увек могућности да задовоље Белину жељу: купе јој пајаца са звонким прапорцима, скупоцен ш |
| ену жељу за променом садашњице, нејасну жељу за нечим потпуним, савршеним, која би хладном мисл |
| S} То јој би мило, али убрзо одби ташту жељу за каћиперством и рече у себи:</p> <p>— Он се вара |
| дана, жене ослобођене свих предрасуда, жена-човек да се тако изразим.{S} Угледајте се на Руски |
| ржавног пушкара у пензији.{S} Домаћица, жена преко шесдесет година, још дурашна, трудила се, ка |
| славних имена и мудрих мисли.{S} Иначе, жена испадне ученија од мужа, — да извиниш Милисаве!... |
| Он се вара.{S} Њему треба друга жена... жена која ће се посветити цела његовом делу, која ће му |
| завезан за земљу.{S} И још нешто горе: жена, женска страна, подјармљена туђој вољи, туђим мишљ |
| гова газдарица.{S} Добра <pb n="301" /> жена је била отворила врата лагано да би га што мање уз |
| је од жене и деце да пазе на одело.{S} Жена му је имала тепелук од дуката и дијамантску грану. |
| о:</p> <p>— Није ми глава сад за то.{S} Жена ми се разболела.{S} Прала јуче кућу, па је ваљада |
| лазио у Пожаревцу, на робији.{S} Његова жена, кад се тако нашла изненада без мужа и прихода, по |
| учинило не знам какво добро.{S} Његова жена, која је раније, док су били сами, попуштала прва |
| би са властима, стари професор и његова жена нашли су увек могућности да задовоље Белину жељу: |
| министар.</p> <p>— Да — потврди његова жена, па настави одлучним гласом: — Изгледа да се и она |
| ани, изгледали тешки, суморни.{S} Многа жена предала би се судбини на њеном месту, оставила да |
| p> <p>— Он се вара.{S} Њему треба друга жена... жена која ће се посветити цела његовом делу, ко |
| мрве практичног смисла.{S} Читао је да жена треба да слуша мужа.{S} То му се увртило у главу и |
| , видећеш.{S} Ах, ево га — додаде млада жена и показа руком на једног развијеног дерана, са огр |
| аша модерна жена изостала је далеко иза жена цивилизованих народа.</p> <p>— Да.{S} Нашем женски |
| p>— Доцкан, Илићу — рече затим. — Твоја жена је још твоја.</p> <p>Он покуша да оспори њен разло |
| ољство.</p> <p>— Хоћеш ли да будеш моја жена? — упитао је он.</p> <p>Њене руке задрхташе у њего |
| и переце; шта то мари ако ти будеш моја жена!{S} Ја сам кадар да радим за двоје.</p> <p>— Ти за |
| вно.{S} Али ја добра, наивна, старинска жена...{S} Ко ће у то да верује!...{S} И то да дочекам |
| заволи без бојазни.{S} Јер је она била жена, а код жена, кад је муж у питању, начелне разлике |
| их родитеља, она је желела бити најбоља жена на свету.{S} Она није признавала себе за свог госп |
| оградске болнице.{S} Једна млада, хрома жена успротивила се излишној секцији коју је закон наре |
| Није ли сусетка десно од њих невенчана жена човеку са којим живи?{S} Не иде ли девојка, лево о |
| “ — хтео је рећи — <pb n="73" /> „једна жена као што си ти, тако учена у својој простоти, тако |
| ори, ради њега је хтела бити ослобођена жена.{S} Нашто онда еманципација, нашто социјализам, на |
| доврши као по дужности : — Наша модерна жена изостала је далеко иза жена цивилизованих народа.< |
| нара.</p> <p>Не чекајући одговор, стара жена донесе што је нудила.</p> <p>— Је ли ти сад боље?< |
| ју доцно у вароши — приговори јој стара жена.</p> <p>— Не знате ви те ствари — осече се Вишња з |
| а осећања жене.{S} Све је било ту да та жена постане једног дана срећна мајка, проживи мирно и |
| је требао да покаже свету колико сирота жена има посла око спреме куће и деце.{S} Млађи су дрхт |
| поставља борбу.{S} А ти си жена... наша жена која не воли живот одрицања, позитивне ствари, рад |
| бојазни.{S} Јер је она била жена, а код жена, кад је муж у питању, начелне разлике не представљ |
| ла се блесасто по соби.{S} Кризе су код жена заразне.{S} Она напреже све што јој је остало од с |
| чекала их стрпљиво, хладно, као да није жена.</p> <p>Било је пролеће кад је дошла у то село.{S} |
| су, универзалној слободи и еманципацији жена.{S} Еманципација!...{S} Да дивне речи за нашу земљ |
| у сте говорили?</p> <p>— О еманципацији жена.</p> <p>— Чеда и еманципација! — прште Каја у смех |
| >— Право претпоставља борбу.{S} А ти си жена... наша жена која не воли живот одрицања, позитивн |
| ај сан, он се обрати девојци, нежно као жена:</p> <p>— Куд си пошла?...{S} Хајдемо негде заједн |
| сним сажаљењем, које може да осети само жена према жени, шапташе јој матерински:</p> <p>— Вишња |
| и се другим данима не опажа у присуству жена и људи, лепих, задовољних, срачунатог држања сукње |
| > <p>Стари господин као да не чу шта му жена рече.</p> <p>— Све имаш што ти треба, па опет ништ |
| оја комбинација? — рече министар кад му жена саопшти те вечери да је Илић запросио Белину руку |
| , како да се узму, човече? — одврати му жена. — Дошла Ката данас, па као да се у црно завила, п |
| појма.{S} Дотле се Вишња чинила младићу жена-другарица која диже човека на посао, пружа му подс |
| ... молим те, колико је тек мало таквих жена!{S} Жене примају науку која им се предаје, веру ко |
| погледа изненађено, па по обичају наших жена да се покажу љубазне кад их неко нâвикне, понуди с |
| ди човек је залуд наводио разлоге двема женама, које су се занеле у свој план до лудила.{S} У к |
| да се праве вештачки бунари, поправљао женама машине, декорисао кафанске сале за забаве, засту |
| нама требају жене на висини наших дана, жене ослобођене свих предрасуда, жена-човек да се тако |
| те, колико је тек мало таквих жена!{S} Жене примају науку која им се предаје, веру која им се |
| ли чим би за педаљ одмакли од земље.{S} Жене се кувале по шупама, одмах до помијара и ђубришта. |
| нак људи долазе увек нешто раније, а да жене задоцне стално.{S} Чедомир је потврдио ово правило |
| е била као створена за нормална осећања жене.{S} Све је било ту да та жена постане једног дана |
| " /> година — настави да се љути против жене. — Батине!{S} Батине!{S} Батине су из раја изашле. |
| ивота.</p> <p>Једног малог празника кад жене не раде, Вишња је седела код Остојићевих, кад Радо |
| оји и прсник од платна.{S} Тражио је од жене и деце да пазе на одело.{S} Жена му је имала тепел |
| о тротоару, с друге стране, ишле су две жене, с марамом на глави, чији су крајеви били везани и |
| е шара на зиду у девојачкој соби његове жене.</p> <p>Исекао је хартију на полутабаке, начинио п |
| ка.{S} Треба храбро поћи ка идеалу нове жене, јер нама требају жене на висини наших дана, жене |
| ђења.{S} Она је ишла у крајност као све жене.{S} Да јој је Илић у почетку проповедао мржњу прот |
| је своју слику, слику не ње, него друге жене, не жене, него нечије наготе.{S} Њене очи су добиј |
| су духовити, девојке приступачне, младе жене несташне, а старци и старице тапшу рукама, одобрав |
| Заман је ожењени колега, иза леђа своје жене, правио слатко лице.{S} Узалуд је општински ћата и |
| обравала да се Чедомир удаљава од своје жене.{S} Морао се примити службе.{S} Доби место у једно |
| е био најслађи, кад би уграбио од своје жене да седне за кујнски сто и једе што прво дохвати.{S |
| а сав глас и хвалио одличну кујну своје жене.{S} Кад би му, и поред тога, остало слободног врем |
| ћа би била опрана...</p> <p>— Старинске жене, газда-Митре...</p> <p>— Старински човек сам и ја, |
| слику, слику не ње, него друге жене, не жене, него нечије наготе.{S} Њене очи су добијале чудан |
| што је кварило хармонију његове идеалне жене.{S} Тако је гледао у врх једног багрена и у његови |
| амо му треба поуке.{S} Оставимо модерне жене нека брину своје бриге, па загледајмо своје јаде.{ |
| ан тренутак потпуне тишине.{S} И две се жене загрлише, трудећи се да утеше једна другу.</p> </d |
| 08" /> се црвене уски јастучићи, где се жене налакћују и разговарају преко улице.{S} На сред ва |
| ло на ум да се запита: какве су оне, те жене, те девојке од којих се бојала, јесу ли оне чисте |
| ама.{S} То је била визија неке немогуће жене, о којој сви сањамо, коју сви очекујемо кроз цео с |
| <p>— Имала си право.{S} Није то за наше жене!{S} У земљи где три четвртине народа не зна ни чит |
| па загледајмо своје јаде.{S} Нека наше жене науче своје људе луксузу чистоте, нека му омиле ку |
| опства.{S} Идеална веза између човека и жене постоји, за мене, једино у слободној љубави.</p> < |
| и подужицама, помињала непознате људе и жене, нарочито жене...{S} За скандалозну страну тога до |
| акло, спречава њихов лет.{S} Такве су и жене које примами сунце слободе.{S} Оне му полете, без |
| омињала непознате људе и жене, нарочито жене...{S} За скандалозну страну тога догађаја бринуо с |
| и ка идеалу нове жене, јер нама требају жене на висини наших дана, жене ослобођене свих предрас |
| сваку цену!...{S} Што још занима, јесу жене којих има много дебелих, са огромним грудима, још |
| ављао.{S} Говорио је о науци, политици, жени, Богу, лудници, а кад су изашли из кафане, закључи |
| њем, које може да осети само жена према жени, шапташе јој матерински:</p> <p>— Вишња... слатка |
| само као припрема.{S} Она није довољна жени која хоће да буде на висини свога времена — одгово |
| пиће је, стара му мајка!{S} Човек се не жени због кошуље.{S} Млади су; цео је живот пред њима.. |
| том је изненади отац да се решио да се жени.</p> <p>— У кући ми је роваш.{S} Мој ма̑л се развл |
| Човек има своју кућу, слатко руча, купи жени папуче.{S} Јест, може да <pb n="287" /> има жену л |
| ти целом свету, па следствено и његовој жени.{S} У противном, глупости које треба осудити.</p> |
| едан бирач тражио да купи шешир његовој жени.</p> <p>— И он га је купио?</p> <p>— Купио.{S} Вел |
| емљорадничком осигурању.</p> <p>Његовој жени је годило јако да постане министерка, т.ј. да јој |
| ко лица.{S} Та промена не измаче младој жени, те скочи на други предмет, на своју школу, на дец |
| више се не врати својој ташти ни својој жени.</p> <p>Док је он тако пребројавао своје несреће п |
| а и јесени, доносио је Лазаревић својој жени и најстаријој кћери штоф за хаљину из Београда; шт |
| — Девојачка школа није довољна модерној жени.{S} Она је уска, непрактична, несавремена; она не |
| школа не даје позитивна знања модерној жени.{S} А ја хоћу да се образујем до краја.{S} Хоћу да |
| ре што су га изневерили приликом његове женидбе.</p> <p>Испи чашу, па продужи:</p> <p>— Дуго см |
| ћ у себи изненадно, циљајући на краљеву женидбу. — Не могу да схватим такав брак у обичним прил |
| као код своје куће.{S} Немаш чега да се женираш.{S} Тетки си се јако допала.{S} Вели, красна цу |
| /head> <p>— Хтео сам нешто да ти кажем, жено — рече Матовић, спремајући се да легне.{S} Деца су |
| ристова врзла му се по памети:</p> <p>— Жено, шта има заједничко између тебе и мене?</p> <p>Он |
| ак:{S} Јеж.{S} Стеван се није слагао са женом.{S} Ћерка једног бирократе из доба првих <pb n="1 |
| нуле године.</p> <p>Отпутовао је био са женом у Париз.{S} Задржали су се неко време у Бечу и Ми |
| идела свога драгана са његовом доцнијом женом?{S} Да ли осети жеђ за осветом или свирепо задово |
| ..{S} Верио се са њиховом сусетком, <hi>женом из народа</hi>, удовицом једног инжињера, бившом |
| ан за земљу.{S} И још нешто горе: жена, женска страна, подјармљена туђој вољи, туђим мишљењима, |
| реста брзо да се бори против појаве два женска лица, оба љупка, оба пријатељска.{S} У осталом, |
| от?</p> <p>Она је била и сад мала, жива женска, још је имала свој урођени интелигентни сјај у о |
| подне излази у варошки парк.{S} Весела женскадија, која нема брига око распремања куће, готовљ |
| ок је била мала, за чудо је лепо радила женске послове.{S} Међутим сад, било да кува ручак, јел |
| у свој мало пискав глас нешто природне женске жеље за допадањем.</p> <p>Младен га је позивао т |
| љом да умре.</p> <p>— Пријо? — закрешта женски глас однекле.</p> <p>— Пријо, Маро! — одговори ј |
| које дотле није примећивала.{S} Велики женски шешири по најновијој моди, изложени по дућанима, |
| је било врло мирно.{S} Чуо се тек један женски сатић у папучици, обешеној о зиду.{S} Она је гле |
| </quote> <p>— Ево цвећа! — викну један женски глас.</p> <p>Гомила се растури по утрини.</p> <p |
| ма, на клупи или по сандуцима, поседало женскиње.{S} Иза једног плота, неке девојке одломиле гр |
| лизованих народа.</p> <p>— Да.{S} Нашем женскињу треба поуке.{S} У округу нема више од три чети |
| роналазио је пут својих мисли.{S} Једно женско срце куцало је за њим.{S} Он то сад зна, зна поз |
| ипило једно женско створење, цело једно женско тело, готово голо.{S} Он не би био човек да је м |
| гледа лако.{S} Уз њега се припило једно женско створење, цело једно женско тело, готово голо.{S |
| те.{S} Било је у колегијуму много нечег женског, калуђерског, лицемерног и грубо себичног.{S} И |
| округу нема више од три четири школе за женску децу.{S} Али шта ће теби универзитет? — тврдогла |
| размажено, претвори се у <pb n="133" /> жену, велику, одраслу, снажну, развијену и потпуну.</p> |
| Није задовољио девојку коју је узео за жену.{S} Начинио је за свагда неспособном за срећу дево |
| подин саизвољава узети његову сестру за жену.{S} Мајка је покушавала да га умири, приволи.</p> |
| че.{S} Јест, може да <pb n="287" /> има жену лепу, пријатну, ето такву као што је Вишња.{S} Она |
| мири у себи жену која господари кућом и жену која сматра да је њен позив у животу виши од обичн |
| ла јединствену вештину да измири у себи жену која господари кућом и жену која сматра да је њен |
| } Вешт посматрач би по тој одаји оценио жену која ју је наместила.{S} Матовићка је имала развиј |
| ...{S} Какво чудо ако је потражио другу жену!</p> <p>Тек је сад видела колико воли Чедомира. <p |
| .{S} У једној празној улици спази своју жену.{S} Она га није видела, ишла је оборене главе и хр |
| и дужним обзирима, онај који воли једну жену и осећа је поред себе живу, пада у грозницу пожуде |
| ива девојка која је обећавала практичну жену и срећну мајку.</p> <p>Њена другарица, напротив, б |
| овима усамљености!</p> <p>— Куд нађе ту жену: плебејку, старију од себе, удовицу — рече Илић у |
| су припадале крштеница, уверење да није жењен, остале сведоџбе, радио марљиво за своје испите, |
| ца.</p> <p>Вишњи се допадао тај младић, жив, окретан, прав.{S} Ћерка једног трговца, она је нес |
| ти никако не јављаш.{S} Не зна да ли си жив или мртав.</p> <p>Младић се намршти.</p> <p>— Њена |
| на тело.{S} Осетила је тај загрљај као жив.{S} Свест јој се губила.{S} У ушима зујала блага му |
| нешто слушао док је стари министар био жив, промангупирао се са свим, изгубио право на даље шк |
| што је јуче још постојало, а он је још жив.</p> <p>— Ах, тај живот! — промуца болно.</p> <p>Он |
| аја је била <pb n="29" /> мала, мршава, жива девојка која је обећавала практичну жену и срећну |
| ш живот?</p> <p>Она је била и сад мала, жива женска, још је имала свој урођени интелигентни сја |
| мисао магловита, нејасна, али стварна, жива <pb n="23" /> која га је пратила, легала и дизала |
| ека кога су интелектуалне радозналости, жива младост, сумња у радост која се нуди, непомирљив и |
| икнула је кад јој је муж поменуо пут. — Жива нећу, а мртву ме можеш однети и на Ђавоље Острво.< |
| ознавала извесна лица, од којих су нека жива, а већина су умрла.{S} Није било девера него је Че |
| не у у њено расположење.</p> <p>— Да си жива и здрава, још прве године.{S} Мој колега беше доша |
| .</p> <p>— Без једне речи, као да нисам жива! — размишљаше девојка, повукавши се из трема у сво |
| ла песма радничка. <pb n="176" /> Варош живахну.{S} Хлебарнице почеше пећи хлеб два пут дневно. |
| и дирало у дубину душе, да јој је сваки живац треперио.{S} А пријатно, јер је то све било њој с |
| в што узнемирава то тихо језеро здравих живаца бунтовним мислима нових дана и готово јој хтеде |
| илом.{S} Очи су јој биле мајчине: црне, живе, маслинасте, очи као у неке лепе животиње.{S} Коса |
| ико невероватно разних прилика у којима живе бића што је Дарвин стрпао све у једну врсту!{S} По |
| у ништа, полажу много на беседништво, и живе, скривено, по Палилули и Енглезовцу, с каквом хист |
| један проблем механике, на једну врсту живе геометрије.{S} У науци се чује брујање таласа рево |
| у, од оног што јој је остало од мираза, живела са децом, скромно, тешећи се да то неће увек так |
| чак, час село у којем је <pb n="307" /> живела.{S} После се та сцена променила.{S} Настао мрак. |
| госпођа ће живети још толико колико је живела.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19140 |
| и је предузимала и онога којим је дотле живела.{S} Она је била кћи Митра С. Лазаревића, бакалин |
| нало се како су планине рођене, како су живеле једна за другом популације које је планета храни |
| није јасније осетио два човека који су живели у њему; један: миран студент из унутрашњости кој |
| пуњавала.{S} Његово срце, које је дотле живело пустињачким животом идеала из књига, уживало је |
| лисана код суда.</p> <p>У чокалиници се живело доста весело.{S} Кад нису критиковали митрополит |
| епрегледним површинама леда и снега.{S} Живео је само духом.{S} Проналазио је масу задовољстава |
| зала се с њим из постеље, и са којом је живео као са метресом.</p> <p>Претпостављао је друштво |
| еспособан за најмањи покрет.{S} Он није живео, није био међу живима.{S} Његов поглед из суморни |
| ор универзитета, славан човек!{S} Он би живео пријатно, дао би њој све што би имао, она би ужив |
| ар. — Трице и кучине.{S} Данас нам вичу живео, а сутра, на неколико запаљивих речи каквог дрипц |
| бити социјалист — говорио је. — Кад бих живео у Белгији, Енглеској, у другим индустријским држа |
| о очувати, <pb n="99" /> жртвовати све, живети тако да нико, осем њеног мужа, неће моћи рећи:</ |
| а одрицање.{S} Лака и површна, знала је живети само за своје задовољство и мислити једино на он |
| димензије, ширина, слобода.{S} Могао је живети неколико векова а да му се не досади.</p> <p>Међ |
| посети. — Ако се тако одржи, госпођа ће живети још толико колико је живела.</p> </div> <div typ |
| доћи.{S} Ја имам времена.{S} Ја не смем живети обично.{S} Али — прихвати после једне почивке — |
| ако он не дође, Зарија, ако будем морао живети као сваки други...</p> <p>Младић извуче један џе |
| аже да се вратила, да постоји, да живи, живи...</p> <p>Нађе се у Кнез-Михаиловој улици.</p> <p> |
| но може дати — одговори она полагано. — Живи се без великих брига.{S} Дужности нису тешке. <pb |
| окушавао је да се метне изнад свега, да живи повучено, за свој рачун, у себи, међу својим књига |
| зно лице да се разговори, да одахне, да живи.{S} Његови стари <pb n="265" /> другови са универз |
| а им каже да се вратила, да постоји, да живи, живи...</p> <p>Нађе се у Кнез-Михаиловој улици.</ |
| њена љубав ласкала је његовим жељама да живи и буде срећан.{S} Млади човек се налазио у неразре |
| га.{S} Како би иначе могла продужити да живи!{S} У Млави су ретки Илићи.{S} И дани су пролазили |
| осећао крњ, сакат, јадан, недостојан да живи.{S} Он није видео да сви око њега имају свој крст |
| ов сан и мисли.{S} Поново је почињао да живи.</p> <p>— Је ли, зете, ти знаш француски... — прим |
| гу молим да заустави то време, да се не живи тако брзо.{S} Хоћу да грицкам полако <pb n="242" / |
| али видиш, ја се питам да ли у мени не живи неки скривени ђаво.{S} Ах, како сам гадан, како са |
| просторијама су одјекивали разговори и живи кораци младог света.{S} Њих двојица се беху примак |
| ли газдаричиним ћеркама, млад свет који живи неопажен за школским клупама, а испуњава један вел |
| ги не заборављају своје мртве, а зар ми живи да се заборавимо?{S} Ти нарочито, Вишња... ти си ј |
| о од њих невенчана жена човеку са којим живи?{S} Не иде ли девојка, лево од њих, у фабрику тек |
| љског цвећа.{S} Вишњи се учини да нешто живи ту у лози, у влажном хладу лозиног зеленила, и да |
| Хоћу да будем на висини времена у којем живим.</p> <p>Каја је била девојка коју живот није мази |
| ог драгана.{S} Њега није било више међу живим.{S} Остало је само његово тело, које је у том тре |
| покрет.{S} Он није живео, није био међу живима.{S} Његов поглед из суморних, мрачних очију ишао |
| о двоје: или да убијемо наше срце па да живимо као старци, или да умремо млади слушајући своје |
| ић тврдоглаво. — Али, ми смо још ту, ми живимо.{S} Други не заборављају своје мртве, а зар ми ж |
| и цео наш живот у немиру и свађи.{S} Ми живимо у земљи уситњеног демократизма и непросвећене ад |
| /p> <p>Радоје хтеде јаукнути као рањено живинче, али бол девојке коју је волео би јачи од његов |
| био већ ту.{S} Он је био човек ситних, живих очију, великог чела са дубоким залисцима, пљоснат |
| арица, Вишња Лазаревић...{S} Па како ми живиш, што не дођеш?...</p> <p>Млади човек, с прилично |
| вратити никад.{S} Гледајући у књиге, ти живиш затворених очију, практичан живот изгледа ти ситн |
| {S} Ти си рђаво разумео околину у којој живиш.</p> <p>— Рђаво разумео?</p> <p>— Да.{S} Ти чекаш |
| арица.</hi> — Јуче око пет часова, Мића Живковић, надничар на новој грађевини Привредне Банке, |
| едно.{S} Доцније нађе две три лекције и живљаше скромно, у маленом колу знанаца, повлачећи се с |
| в данашњег доба? — настави она разговор живље. — Није ли оно какво си га хтео, за какво си се б |
| во суво, обичне прилике, начин живота и живљења једне девојке у паланци.{S} Опис једног излета |
| 8" /> су јој главу, мучили је као нешто живо, гушили, давили.{S} Језа ју је подузимала.{S} Руке |
| ивао потмуло по празној одаји као нешто живо и претеће.</p> <p>Он побеже из куће.</p> </div> <d |
| личним звуком испуњавао одају као нешто живо.{S} То је било велико, то је било страшно, час тиш |
| атрљама, на Двору и болници, запламтише живом црвеном бојом.{S} По зидовима остарелим и новим, |
| са занесеним очима, Зарија је лутао по живом, ироничном и борбеном Београду са изгледом залута |
| 7" /> течно, стил му је био популаран и живописан.{S} Кад се каква идеја усади у његову главу, |
| хладило.{S} У вароши се осећала извесна живост. <pb n="64" /> Сељаци се враћали кућама: ко у та |
| та, буљавих очију, које су у тренутцима живости изгледале као да хоће да искоче из главе, обуче |
| а.{S} На земљу је била пала нека сенка, живот се повлачио, тице ћутале, а једноставан <pb n="44 |
| тити се у њега.</p> <p>Јер какав да је, живот постоји, он се не може мењати у својој суштини, м |
| а, он је као море: путеви су безбројни, живот шуми, таласа се, све је у вечитом покрету.{S} Али |
| и, безимени, брзи.{S} Пролеће освајало, живот се обнављао, на ранама се хватали ожиљци.</p> <p> |
| цкам полако <pb n="242" /> своју срећу, живот ми је кратак, верујем у бесмртност душе.</p> <p>В |
| сад изгледао јадан живот у гимназији... живот са свима дужностима а без иједног права, интелект |
| г Чедомира променила цео <pb n="226" /> живот.{S} Противила се вољи родитеља.{S} Није слушала с |
| ћете за исправност својих поступака.{S} Живот, смрт, љубав, отаџбина, брак престаће да вам буду |
| {S} Велика дела долазе сама по себи.{S} Живот је дуг, пријатељу, а младост кратка.</p> <p>— Срц |
| се да се остварио његов велики сан.{S} Живот многољудног града свидео му се.{S} Врло интелиген |
| и, Богу се молити и држати се чисто.{S} Живот јој је текао готово спокојно и монотоно, као обли |
| у сви очекујемо кроз цео свој живот.{S} Живот <pb n="90" /> пролази, а она се никад не појави, |
| оучава Младена — рече јој једном муж. — Живот је скуп, а човек ми изгледа ваљан.</p> <p>— И ја |
| Он је у новцу видео силу која учвршћава живот, пријатеља који одржава човека, моћног протектора |
| е срећна.{S} Она није била спремљена за живот, за борбу, за одрицање.{S} Лака и површна, знала |
| х људи, који се боре против живота и за живот, мењају садашњост, ред ствари, жуде за нечим виши |
| у — рече Чедомир уверено. --- Мене чека живот необичан, јак, велики.{S} Он мора доћи.{S} Ја има |
| ти, толико тражити; боље је пристати на живот, пустити се у њега.</p> <p>Јер какав да је, живот |
| алне куће, где је живот сина наличио на живот оца, где се снови не пењу ни донде докле се диже |
| ешавало нешто што ће изменити цео његов живот.{S} Он је био дубоко заузет самим собом и видео у |
| егде, у непознати крај где би почео нов живот.{S} И као да хтеде остварити овај сан, он се обра |
| ењу.{S} Али има нешто боље.{S} По некад живот изведе своје мистериозне путеве <pb n="271" /> на |
| уздахну госпођа у пола воље. — Онда је живот био лак, јевтин.{S} Данас све има своју цену; сим |
| Веруј ми, ми смо све имале доба кад је живот као источњачка принцеза пред судом римских легион |
| ослушно дете патријархалне куће, где је живот сина наличио на живот оца, где се снови не пењу н |
| непоштене канцеларијске слуге, чији је живот празан и пуст колико и она архива коју из дана у |
| цвеће које је држала у крилу. — Али је живот чудан, комшија, тако чудан да ја не знам сигурно |
| е жени због кошуље.{S} Млади су; цео је живот пред њима...{S} Да, ја сам човек из старог времен |
| тво које се сматра да је вечито, а које живот распе као плеву!</p> <p>Поред њих прохукта један |
| пређени пут, а ни корака унапред јер се живот не понавља као што се ни јучерањи дан неће вратит |
| еби самом на крају крајева, јер он хоће живот пун, велики, али чист, јасан, без утишавања савес |
| ка кућа њеног оца.{S} Прочитане књиге и живот у престоници допуштали су јој по коју симпатију, |
| и изврсних намера.{S} Али, њима је нови живот убризгао сталешке мржње и понижења.{S} Њих разјед |
| је било око ње, уверавало ју је у нови живот: варошка галама, начитани другови, одушевљене дру |
| је састављена од контраста као човечији живот: супротности између разних народа и разних епоха, |
| т једино материјалним интересима, бруји живот где новац господари свима питањима, царује индиви |
| на мисао осветли јој за часак преживели живот.{S} Вишња виде Београд... у неколико партија, без |
| А ти си жена... наша жена која не воли живот одрицања, позитивне ствари, рад за човечанство.{S |
| е такође имао велика одушевљења за бољи живот, за нова прегнућа.{S} Својом малом главом, она је |
| губити из вида.{S} Јер наш свакодневни живот и ми сами налазимо се у уској вези и солидарности |
| чити камо да претегне.{S} Интелектуални живот је одвојен од практичног.{S} Илић није имао никак |
| на истом путу, на путу у интелектуални живот, човека кога су интелектуалне радозналости, жива |
| видео у том тренутку цео свој дотадањи живот као једну слику, као једну представу.</p> </div> |
| твари тако тесно везане за њен дотадањи живот.{S} Узалуд се девојка борила да се код своје куће |
| еда своју жртву пре него што јој доврши живот, Чедомир прекиде пољубац у једном тренутку, зажел |
| јало, а он је још жив.</p> <p>— Ах, тај живот! — промуца болно.</p> <p>Он јој се учини одвратан |
| ој је пријала.{S} Могла је уредити свој живот по својој вољи, излазити куд хоће, враћати се кад |
| ањамо, коју сви очекујемо кроз цео свој живот.{S} Живот <pb n="90" /> пролази, а она се никад н |
| .{S} Као на слици, он је видео цео свој живот, целог себе.{S} Што је учинио једну услугу својој |
| е обраћајући Илићу. — Ја сам решио свој живот размишљањем, философијом, па ме они нису ни исхра |
| што се мисли обично, који стварају свој живот по својој вољи.{S} Али, кажи ми... молим те, коли |
| тамо у Чачку наћи довољно посла да твој живот не буде излишан.{S} А кад ти једног дана твоја ср |
| е они нису ни исхранили...</p> <p>— Мој живот тек почиње — одговори Чедомир. — Он се тек пење в |
| престано.</p> <p>— Имам да ти кажем мој живот за ове последње године, да ти кажем: шта сам желе |
| м искуства, и то је све.{S} Ја познајем живот.{S} Он вреди толико колико му човек да̑ вредности |
| у рђави никако: они воле тај примитиван живот, они често имају љубави за добро и изврсних намер |
| цела.{S} Како јој је сад изгледао јадан живот у гимназији... живот са свима дужностима а без иј |
| досад могла бити слепа, водити бесциљан живот, читати бљутаву литературу препоручену за школску |
| е, ти живиш затворених очију, практичан живот изгледа ти ситничарење, не видиш шта се око тебе |
| им и жалосним, дубоко уверена да је њен живот био дотле празан, недостојан ње као човека.</p> < |
| то што ће доћи и изменити, окренути њен живот на боље.{S} Међутим, ништа се није догађало.{S} Б |
| учини му се као авет која га гони, као живот који му остаје, као он са̑м.{S} Окрену се од улиц |
| својом вереницом, дâ јој обећања за цео живот, свечано, пред родитељима и публиком, па да му пр |
| то би довољно било другом човеку за цео живот, остави све друго.{S} Кад се кола хтедоше кренути |
| самоубиство због тога што му се досадио живот.{S} Повреде су лаке природе.</quote> <p>Воз је од |
| сумње у њен јавни рад, у њене идеје, у живот који је изабрала.{S} Али време није било погодно |
| излагао геолошке теорије, упућивао га у живот природе, где се дрво с дрветом бори за што више с |
| удбину.{S} Они су нас од нашег уласка у живот наместили на колосек који не смемо напуштати под |
| млади човече, из школе ћете ући право у живот.{S} Држава ће вам поверити један посао.{S} Ваша п |
| сваки дан толико људи који се бацају у живот с чудним поверењем у себе.{S} Њега пак сумња је з |
| живим.</p> <p>Каја је била девојка коју живот није мазио.{S} Још од детињства је познала дане с |
| је већ у двадесетој години научио да му живот доноси чист приход.{S} Његова је девиза: уживати |
| ла, љубила га без питања, украшавала му живот многобројним нежностима; њена љубав ласкала је ње |
| а страни своје мајке.{S} Рачуноиспитачу живот није био ружичаст.{S} Кад би му се досадило све, |
| рећи: „Хајде, срећна душо, поново у тих живот одакле си и дошла.{S} Остави пук и друштво нек са |
| радиш ?...{S} Јеси ли се свикла на наш живот?</p> <p>Она је била и сад мала, жива женска, још |
| лост, ми можемо знати шта је вредео наш живот.</p> <p>— Ја хоћу најпре да учиним све што могу д |
| јући због чега, и ми ћемо проћи цео наш живот у немиру и свађи.{S} Ми живимо у земљи уситњеног |
| ој књизи да има створења која уђу у наш живот једног дана, заузму га и помету; због њих промени |
| има створења која једног дана уђу у наш живот, заузму га и помету.{S} Због њих променимо своје |
| доба није се враћала у Београд.</p> <p>Живот јој је пролазио без догађаја.{S} Избегавала је по |
| ад у којем је провела највећи део свога живота, сваки ју је познавао, чак и кровови од кућа чин |
| е врати.</p> <p>— Жао јој је било свога живота! — примети Вишња полако.</p> <p>Младић не одгово |
| ш пуну младих људи, који се боре против живота и за живот, мењају садашњост, ред ствари, жуде з |
| најрадије, најсретније решење човечјег живота.{S} Понекад би га обузела нека идеја, којом би р |
| нешто неизвесно што очекујемо од даљег живота, а што би хтели да сазнамо и улепшамо као у бајц |
| Али не осети више ону сласт студентског живота, коју је осећала прве године.{S} Чинило јој се д |
| је куће.{S} Она је била изашла из уског живота, она му више није припадала.{S} Њене мисли враћа |
| ађали. <pb n="123" /> Поред свег тешког живота у сталној опозицији и борби са властима, стари п |
| е резултате.{S} Министар. који се целог живота борио против реакционарних власти, трудио се да |
| тављају, мешају се у све гране државног живота.</p> <p>На том месту тротоар је био узак.{S} Њих |
| ањим.{S} То знање премаша дужину једног живота.{S} Те циљеве треба оставити деци срећнијих наро |
| , то су главне одлике данашњег народног живота.</p> <p>Једног малог празника кад жене не раде, |
| од којих зависи ток државе и друштвеног живота, не усвоје Чедино мишљење?{S} У њој се бунио ост |
| 65" /> друге стране нужности друштвеног живота онаквог каквог су га створили закони, нарави, на |
| олуга на којој је почивала зграда њеног живота.{S} Полуге је нестало.{S} Зидови су попуцали.{S} |
| није никад осетила муку од материјалног живота.{S} Новац је за њу био као неко средство за прав |
| мири старински морални закон породичног живота са борбом за испуњење својих сопствених потреба. |
| енице.{S} Али не бојте се, не бежите од живота; с њим је као и с пливањем; научи се кад куражно |
| ост, фантаст који захтева све лепоте од живота, усамљено биће што се ни с ким не да да удружи, |
| што је несвесно хтео, што је тражио од живота.{S} Она су му <pb n="91" /> била једини поверени |
| ула, крхају баријере које деле науку од живота, литературе и уметности.{S} Материјалистички поз |
| су још у десетој години осетили наличје живота.{S} Култура им је показала само своје зле стране |
| оследњих година знао само за зле стране живота: одрицање старих пријатеља, кињење од стране вла |
| ење поклона, излишних ствари, за шарање живота као ускршњих јаја, нешто чега се човек може одре |
| Обичаји, вере, навике, установе, начини живота, потребе, снови, амбиције, толико невероватно ра |
| ну.{S} Изабрао је тему: <hi>О вредности живота</hi>.{S} Проблем му је изгледао прост: одбацити |
| а и стварају романтику посред обичности живота.</p> <p>— Зашто не пишете шта кад тако лепо гово |
| а је гром и разоружала небо.{S} Проблем живота изгледао је врло прост и јасан.{S} Дарвин је деф |
| ого, готово суво, обичне прилике, начин живота и живљења једне девојке у паланци.{S} Опис једно |
| мајка, проживи мирно и корисно свој део живота и, кад дође време, заспи вечито под обичним крст |
| осетила је тек ту сву супротност између живота који је предузимала и онога којим је дотле живел |
| и опет присно и свесрдно.</p> <p>Између живота у девојачкој школи и садашњег тренутка, Вишњи се |
| 44" /> су младице.{S} Оно што је остало животарило је, само, искривљено, мршаво и напуштено, на |
| твоје спустила си тајно...</l> <l>— Ој животе!{S} О шумо, покоју!</l> <l>О младости!{S} О ти с |
| ли ту стоку.{S} Јадно место где се цели животи истроше, а душа не оде даље од бриге за насушни |
| ебало много вештине па да види да је та животиња одличног соја: високе ноге, развијене сапи, ма |
| друштва, мораш се приближити природи и животињама.{S} О, да знаш колико ми мало поштујемо живо |
| , брзи, дурновити, као неке фантастичне животиње.{S} Језовите сенке прекрилиле би земљу, па би |
| , живе, маслинасте, очи као у неке лепе животиње.{S} Коса, још црња од очију, окружавала је њен |
| бежати од својих...{S} Најискреније су животиње крокодили јер лију сузе за одбеглим пленом...{ |
| а је искрено.{S} Он је себе видео у тој животињи.{S} Зар он није био тако исто од доброг соја?{ |
| {S} О, да знаш колико ми мало поштујемо животињски свет!{S} Теби је, без сумње, познат онај Ибз |
| <p>Чедомир Илић је жудио за животом, за животом потпуним.{S} Он је хтео да га види јасно, ту, п |
| енство.</p> <p>Чедомир Илић је жудио за животом, за животом потпуним.{S} Он је хтео да га види |
| тражара што је дотле располагао његовим животом и смрћу, па се слободно упућује у варош.{S} Пос |
| срце, које је дотле живело пустињачким животом идеала из књига, уживало је сад слатко на пригр |
| право.{S} Можда је узалуд тражити да се животу да̑ вредност у људском смислу речи.</p> <p>Ова х |
| ом и тражила још, још, још.{S} О правом животу са стотинама озбиљних питања, укрштених интереса |
| јући већ извесна искуства о београдском животу, о Београду, где вечито има нечег непознатог, <p |
| а и прекидала причу своје мајке о њеном животу с Матовићем, селидбама с једног краја Србије на |
| воје творевине према њему, у друштву, у животу једном речи.{S} Машта је ишла као на крилима.{S} |
| продужи Аница. — Удај се што пре.{S} У животу су ретки поновни састанци.{S} И затим, једно од |
| Матовића што је она његова сапутница у животу.</p> <p>— Клеопатра, треба повисити плату том мл |
| ом и жену која сматра да је њен позив у животу виши од обичне бриге за кујну.{S} На лицу јој је |
| лави.{S} Љубав, љубав... није она све у животу.{S} Ја имам осам испита на врату.{S} Глава ми бу |
| треба бити тако осетљив на неприлике у животу.{S} Ти си млад.{S} Треба ти времена.{S} Ти си по |
| двоструко, јер нам је време најскупље у животу.</p> <p>Он се доиста журио.{S} У успеху свога пл |
| то бити једино добро које сам учинио у животу — рече још, гледајући у простирку.</p> <p>У пред |
| што се у то доба звало реални правац у животу.{S} Па опет, чим је устала, погледала је на врат |
| његови другови су већ чинили концесију животу.{S} У клубу, који је носио звонко име Група Вели |
| трах да не сретне једног човека кога за живу главу није хтела видети.{S} Ипак, корачала је даље |
| и воли једну жену и осећа је поред себе живу, пада у грозницу пожуде.{S} Подивљао, као звер што |
| S} Посматрао је румени каранфил, његову живу боју, његове свилене, рецкасте листиће.{S} Мислио |
| ло архилажов.{S} Реч лопов није довољно жигосала човека, већ га звали архилопов.{S} Гомиле ђубр |
| пис становништва.{S} Газдарица је имала жилав врат и пупаст трбух.{S} Рекао јој је да се не бри |
| увијала се око довратака, јака, снажна, жилава, па чудно одударала од свежег пољског цвећа.{S} |
| целу нашу земљу, држи је моћним својим жилама као нераздељиву целину, струји кроз њу као њен к |
| шерпи.{S} Газда-Митар трговао је још са житом, стоком, шљивама.{S} Код њега су биле најскупље ц |
| .{S} Ласте су цвркутале око телефонских жица.{S} Под уличним дрвећем простирали се дебели тепис |
| ње види једну нову варош, испреплетане жице, стотине точкова у покрету, гомиле радног народа и |
| ких кућа, остатци змаја на телеграфској жици и, у дну, једна старинска, двоспратна зграда у ист |
| ису више на стубовима, већ су обешене о жицу.{S} Па ипак, ово отмено место српске престонице уч |
| адоје. — Проста, а све каже, дирне те у жицу.</p> <p>Девојке одговорише :</p> <pb n="214" /> <q |
| војој луши.{S} Његове очи су гореле као жишка у дувана.</p> <p>— Наш народ треба просветити.{S} |
| ло и под кожу јој подилазили непријатни жмарци.{S} У соби је био још мрак.{S} Часовник је куцао |
| могућност да се размажена девојка игра жмурке с њим.{S} Најзад се реши да се с њом објасни, пр |
| зразом који није пристајао згодно њеном жовијалном лицу.{S} Тај се израз губио све више у извес |
| то десило без његовог знања, да је био жртва глупог случаја, и да... на крају крајева, он њу в |
| ити закон борбе који гноји земљу својим жртвама?...{S} Шта то мари нешто мало грешака у Науци, |
| Томе је требало очувати, <pb n="99" /> жртвовати све, живети тако да нико, осем њеног мужа, не |
| S} Подивљао, као звер што погледа своју жртву пре него што јој доврши живот, Чедомир прекиде по |
| гласа!</p> <p>— Тако се грађанска права жртвују... да, за два гроша; виши интереси земље ишчеза |
| ве непокретне очи. — Чујеш ли њено тихо жуборење, њен шум, као уздах простран и благ?{S} Да ли |
| еду се образују поточићи ; вода струји, жубори, као музика.{S} Звона звоне.{S} Носе се бардаци |
| је клизило по ведром небу.{S} Морава је жуборила иза једног врбака.{S} Поред ње се отезала чача |
| устише низ једно брдашце.{S} Под њим је жуборила озидана чесма на две луле.{S} На зиду је била |
| с од љубичице, пролетња јагњад блејала, жуборили потоци нови, безимени, брзи.{S} Пролеће осваја |
| за живот, мењају садашњост, ред ствари, жуде за нечим вишим од свакодневне егзистенције.{S} Она |
| бно савршенство.</p> <p>Чедомир Илић је жудио за животом, за животом потпуним.{S} Он је хтео да |
| е ишао поред ње, слушала је радознало и жудно његове речи... речи школованог човека, које потсе |
| да га сврбе, и њега обузе луда, болесна жудња да рашири руке и да завапи гласно.</p> <p>— Имате |
| аставица.{S} Девојку су обузимале чудне жудње.</p> <pb n="207" /> <p>— Боже мој, да сам ластави |
| да ће се успавати.{S} Али ју је јастук жуљао, обузимала је жеља да понови балет, несносна врућ |
| и, ни наша кућа није близу.</p> <p>— Не жур’те се, господин Илићу — прихвати и Бела, мећући у с |
| што ме интересује — одговори младић без журбе, и кад остаде на само са Белом, разви новине.</p> |
| еђа је сагла, главу оборила ниско; није журила, а није, управо, знала куда иде.</p> <p>На неком |
| а ју је час топлина, час зима, и она се журила школи све више, као да ју је тамо чекао лек тој |
| га кофера.</p> <p>Имала је право што се журила.{S} Мајка је била опасније болесна него што је о |
| нагло и одби.</p> <p>— Не, не могу.{S} Журим се.</p> <p>Осећала је како јој је тешко у души.</ |
| најскупље у животу.</p> <p>Он се доиста журио.{S} У успеху свога плана за подизањем електричне |
| ти да ми добијемо времена.{S} Мораће се журити...{S} А ви, млади човече, из школе ћете ући прав |
| ање.{S} Часови су пролазили, требало се журити за воз, и она приону око свога кофера.</p> <p>Им |
| латна, разне чипке, конци, свила, модни журнали.{S} Једна шваља је најмљена под надницу.</p> <p |
| , и војска пристизали су у гомилама.{S} Журно се копало, набацивала се земља, побијало коље, до |
| з постеље нешто доцније него обично.{S} Журно се облачила, спремала књиге и доручковала стојећи |
| верујем, Радоје — одговори она, бледа, жута у лицу, готово као цвеће које је држала у крилу. — |
| Наслонила се цела на младића.{S} Тамно жута чарапа од конца вајала је дивно листове њене здрав |
| х је госпа-Клеопатра спремала о јесени, жуте, па накиселе, с нешто бела лука.{S} Због њих су се |
| да се и по четврти пут глог белио, лале жутеле, славуји певали.{S} Нова трава клијала је испод |
| {S} Ту висе низови неке врсте кобасица, жути се суд киселих краставаца, изложена је чинија обич |
| аку примећивали се њени прљави таласићи жути, гипки, пенушави.{S} Даље се није видело ништа.{S} |
| о плаво блудели су облаци час бели, час жути, и губили се лагано у помрчини.</p> <p>— Ми ступам |
| омно свој велики бео цвет.{S} Љутићи су жути као очи у мачке.{S} На мршавим петељкама штрче оча |
| еља, заклоњена црвено мрким завесама са жутим пафтама, које се данас виде само по државним канц |
| му се појављивала љубомора, страшило са жутим очима, тешка срамотна болест коју болесник крије |
| ни су високо дизали своје криве, таште, жутокруне главе и лепо се повијали према поветарцу који |
| Јутарње сунце пресијавало се на његовим жутоликим цветићима, нешто свелим.{S} Његова сенка, неп |
| атан, с доста високим сутереном, обојен жућкастом бојом која прелази у ружичасту, с мрким шалон |
| ву видео: у почетку њиховог познанства, за време једне шетње кад их је киша ухватила ван вароши |
| Тако се грађанска права жртвују... да, за два гроша; виши интереси земље ишчезавају у корупциј |
| за читав континент далеко од Београда, за стотину векова од присутног тренутка, на ум му је, б |
| та и са наслеђеним искуством да Србија, за све што има, има да захвали само своме сељаку, лако |
| е готово узалудан.{S} Док је била мала, за чудо је лепо радила женске послове.{S} Међутим сад, |
| ј директор.{S} Оне знају само за време, за простор, сисаре, преживаре, за опште ствари.{S} Оне |
| собна за праву нежност, за пожртвовање, за праву срећу и прави бол.</p> <p>— Што не бријеш брко |
| а време, за простор, сисаре, преживаре, за опште ствари.{S} Оне су као фењер обешен позади лађе |
| школу, рано, да се што пре отресе куће, за коју га ништа није везивало, и нађе се са својим врш |
| ислио да црпе злато из те убоге речице, за коју зна мало ко ван Србије.</p> <p>— Место да нам к |
| стачки гримасама, вратом и куковима, и, за један глас више, наручивале мокролушким жаргоном:</p |
| укопним друштвима, трансвалском рату и, за добре паре, кадиле владу.{S} Истина, Радоје није зна |
| ална веза између човека и жене постоји, за мене, једино у слободној љубави.</p> <p>Али се његов |
| о за прављење поклона, излишних ствари, за шарање живота као ускршњих јаја, нешто чега се човек |
| аша варош дугује ти већ много, за парк, за...</p> <p>— Не, Вишња... — одби младић скромно.</p> |
| Чедомир, научио је читати и писати сам, за стоком; кметовао је дуго година, парничио се још дуж |
| вечито трчати за критиком, за рушењем, за духовитошћу, за исмевањем и скептицизмом ?</p> <p>Го |
| а је такође мучило.{S} Једном би с њим, за столом, говорила најпријатније о разним ситницама, к |
| ајзад, нашто вечито трчати за критиком, за рушењем, за духовитошћу, за исмевањем и скептицизмом |
| p> <p>Чедомир Илић је жудио за животом, за животом потпуним.{S} Он је хтео да га види јасно, ту |
| диш.{S} Наша варош дугује ти већ много, за парк, за...</p> <p>— Не, Вишња... — одби младић скро |
| живље. — Није ли оно какво си га хтео, за какво си се борио.{S} Убијен је краљ тиранин, осигур |
| се прилепише за његове, и осташе тако, за један тренутак, слатке, топле, уздрхтале.{S} Пољупци |
| се метне изнад свега, да живи повучено, за свој рачун, у себи, међу својим књигама.{S} Седао је |
| а.{S} Она није била спремљена за живот, за борбу, за одрицање.{S} Лака и површна, знала је живе |
| е имао велика одушевљења за бољи живот, за нова прегнућа.{S} Својом малом главом, она је обухва |
| изгледала неспособна за праву нежност, за пожртвовање, за праву срећу и прави бол.</p> <p>— Шт |
| није била спремљена за живот, за борбу, за одрицање.{S} Лака и површна, знала је живети само за |
| на фамилијарне зачкољице.</p> <p>— Ју, за мало не заборавих... — присети се рођака. — Да ти пр |
| а критиком, за рушењем, за духовитошћу, за исмевањем и скептицизмом ?</p> <p>Госпођа је истицал |
| <p>— Принципе!{S} Принципи су за децу, за школске клупе.{S} Изузетци, маленкости, противуречно |
| Најзад рече:</p> <p>— Ја ћу на село... за учитељицу.{S} Ја немам мираза.{S} Ово школе, то је с |
| " /> да би радо учио нешто практично... за машинисту на пример, али вели, мора да се иде од кућ |
| о одсечно. — „Немац" је велика прзница; за најмању ствар отера ме на место! <pb n="126" /> А, б |
| еакцији.{S} Полиција није смела ући ту; за ђаке је пак било стално отворено.{S} Могло се ту скл |
| /p> <p>— И Чедомир... чудна ми чуда!{S} За њега и јесу којекакви богаљи.{S} Ју, господина — дод |
| ознате људе и жене, нарочито жене...{S} За скандалозну страну тога догађаја бринуо се Младен, к |
| анством даљим од непосредних суседа.{S} За то је требало извршити две три велике финансијске оп |
| S} Идеал му је што и свака комедија.{S} За њега не постоје науке, него Наука.{S} Он је ватрени |
| их било више од два три преко дана.{S} За њих се није морало спремати.{S} Није било <pb n="100 |
| о је брвно.{S} Девојка ступи напред.{S} За њом пође Илић и осмотри је целу.{S} Видео је сад јас |
| старог господина, па да му каже све.{S} За то није имао довољно одважности.{S} Онда је мислио д |
| преплетале оне плаве и модре траке.{S} За првипут, девојка се подаде томе осећају, голицавом, |
| позив је схватао на старински начин.{S} За њега философски системи нису имали вредности.{S} Нар |
| није болесна него што је отац писао.{S} За време кризе, млада студенткиња показа се као најизве |
| у себи.</p> <p>— Управо — додаде Илић — за мене брак не постоји као питање.</p> <p>Бела рђаво р |
| падају.{S} Дође јој да викне:</p> <p>— За име Божје, погледајте!...{S} Пропадам...{S} Има ли љ |
| ретки Илићи.{S} И дани су пролазили, а за њима месеци, године.</p> <p>Спомен на бившу љубав од |
| .{S} Сваки од њих има по један ситан, а за себе капиталан интерес.{S} Брига за свакидашњим хлеб |
| p>С тим прекором мешала се широка жалба за Београдом и младићем кога је тамо оставила.</p> <p>— |
| Нема весеља.{S} Лица се згрчила, борба за опстанак их наружила.{S} Ретко се види један мушкара |
| га учинили.</p> <p>— Бори се.{S} Борба за опстанак усавршава, оплемењава.</p> <p>— Да.{S} Ја т |
| лног апса.{S} Шта је та Дарвинова борба за опстанак, одабирање, последице наследства?{S} Зар то |
| могла.{S} Чинило јој се да је она крива за његову несрећу.{S} Тешко јој је било гледати га како |
| нешто прати у стопу, нешто хладно дува за њен врат и један тајанствен глас јој шапће страшне, |
| већивала Илића у те куповине, питала га за савет при избору боја, <pb n="200" /> говорила му це |
| се није знало чији је син, узели би га за странца.</p> <p>Вишњи се допадао тај младић, жив, ок |
| S} Људи су веровали у њега, сматрали га за нешто више од себе.{S} Кад је пролазио улицом, стари |
| , а за себе капиталан интерес.{S} Брига за свакидашњим хлебом господари над сваком другом бриго |
| е страх да не сретне једног човека кога за живу главу није хтела видети.{S} Ипак, корачала је д |
| , најправедније, борити се против онога за што су уверени да је рђаво и опасно. „Остати на влас |
| дбину која им се одреди.{S} Реч слобода за њих је смисао зла.{S} Оне иначе не знају за њу.{S} А |
| ветлост се претварала у сузу.{S} И суза за сузом поче да се ниже, као ђердан, низ образе девојк |
| и рече презриво:</p> <p>— Не, нисам ја за дуван!</p> <p>И Илић се смејао.{S} Њихови се осмеси |
| иже човека на посао, пружа му подстрека за велика дела; општење са њом даје радости, одмора, ут |
| рага велике куће. — Он није био прилика за тебе, геачина ваљевска.{S} Без трага му глава.</p> < |
| на једној падини Рудника, па до заласка за зелени зид Јелице.{S} Пратила га чамотна тишина као |
| ти.</p> <p>Кад се писмо пошаље из Чачка за Београд, одговор се може добити четвртог дана.{S} Ла |
| би.</p> <p>Али та реч беше одвише тешка за њено срце.{S} Она се осети сама усред тих занетих де |
| ћевих уста.</p> <p>И породица је седала за сто: у врх стари господин, с нешто раскораченим нога |
| ишња не замери ништа.{S} Она није знала за та понижења.{S} Чак јој се то свиде: изгледало јој ј |
| се младић склањао, толико је она трчала за њим.{S} Није марила да ли ће то ко приметити, шта ће |
| слагачи.{S} У њихову собу, која је била за <hi>боље госте</hi> и у исти мах служила за кување, |
| hi>боље госте</hi> и у исти мах служила за кување, долазиле су оближње раднице да однесу кући в |
| усне као шећерлема.{S} Кад се спремила за школу, видела је да још има доста времена.{S} Па ипа |
| нешто.{S} То су се враћала празна кола за свој нови терет.{S} Међу њима је био и арап.{S} Носи |
| >Вишња је оставила универзитет и отишла за учитељицу.{S} Случајно је добила добро место: једно |
| о се Младен, који је вукао свог учитеља за рукав, шапутао му нешто пропињући се на прсте, и грд |
| чуди, вечито се узбуђује; неспособан ма за какву акцију, треба му читаво решење да уђе у дућан |
| рвених кашика, агитујући међу сељанкама за отварање домаћичке школе.</p> </div> <div type="chap |
| не потиче из одређених ствари нити има за циљ нешто опредељено, она се решавала једнако да му |
| оћ.{S} Упрегнуто <pb n="298" /> ужетима за таљиге, правило је гимнастички корак или каскало гос |
| а новац лежи зазидан у темеље.{S} Фирма за машине даје ми повољне услове.{S} Држава има рачуна |
| штини.{S} У буџет се унесе довољна сума за почетак.{S} Али оба закона дадоше врло рђаве резулта |
| гавати ту реч која је тако тесно везана за нас, везана везом најмилијег човека на земљи, оца на |
| е, јер је она, својом хромошћу завезана за кућу, сањала често о заљубљеним паровима које би, ле |
| е доиста журио.{S} У успеху свога плана за подизањем електричне индустрије у Чачку, гледао је о |
| то више, она му је изгледала неспособна за праву нежност, за пожртвовање, за праву срећу и прав |
| су планине рођене, како су живеле једна за другом популације које је планета хранила.{S} Наука |
| мер дирнуо.{S} Лете две беле тице једна за другом, као два добра друга; пуче пушка; једна од њи |
| величанствена открића долазила су једна за другим.{S} Толико застора би подигнуто, толико тајна |
| мање срећна.{S} Она није била спремљена за живот, за борбу, за одрицање.{S} Лака и површна, зна |
| епши оквир.{S} Она је била као створена за нормална осећања жене.{S} Све је било ту да та жена |
| иродан, јер се у органском свету не зна за такву везу; неморалан, јер се обавезујемо за нешто ш |
| мом себи.</p> <p>Тек на кондицији дозна за велику новост која се још од подне шапутала по пород |
| е куће, подигнуте пре двадестину година за становање једне отменије породице.{S} На углу, који |
| је видела само у браку.{S} Управо, она за њу није постојала, већ брак, муж.{S} Томе је требало |
| ш јесте да не будеш... као ја, несрећна за увек.{S} И упамти, свет је врло зао према онима који |
| а, напротив, била је крупна, доста пуна за своје године, дубоких, угаситих очију, мирних и бист |
| илику за свој лични интерес.{S} Кампања за кампањом низала се.{S} Уносило се сувише јужног темп |
| назове својом вереницом, дâ јој обећања за цео живот, свечано, пред родитељима и публиком, па д |
| кле догађаје са много искреног сажаљења за друге, а са пуно дубоке жалости за себе.</p> <p>Мајк |
| , који је такође имао велика одушевљења за бољи живот, за нова прегнућа.{S} Својом малом главом |
| говој природи беше јако развијена чежња за оним што нема, што је различно од њега, што ствара к |
| Не знате ви те ствари — осече се Вишња за први пут. — Ја сам еманципована девојка.</p> <p>Газд |
| луле.{S} На зиду је била остављена рупа за чашу или сапун, а изнад ње налазио се узидан крст од |
| е свакој новој књизи, повереници одбора за дизање разних споменика, деловође варошких читаоница |
| тачено безбрижан, без видљивог интереса за политику.{S} Он је већ у двадесетој години научио да |
| Ипак се она савлада прва, затвори врата за собом, ступи дубље у собу, стави руке на кукове, па |
| ош луксуз, још немогућност, чиста штета за време које се на њих потроши.</p> <p>— Објасни то ма |
| ривреди увођењем земљорадничког кредита за набавку савршенијих справа и средстава, и у опште пр |
| S} Изненадило га је што га госпођа пита за мишљење... она, која му је, поред свог уважења према |
| овала: имала је шесдесет четири рецепта за разне врсте.{S} Њен главни задатак био је да допуни |
| златно обојене лопте.{S} Нашло се места за једну постарију наслоњачу и један сточић, препун чет |
| шено још тог јутра.{S} То је била листа за попис становништва.{S} Газдарица је имала жилав врат |
| V</head> <p>Кад Вишња оде, Чедомир оста за један тренутак гледајући у правцу где се она изгубил |
| е манире, да покаже како је права срећа за земљу и Матовића што је она његова сапутница у живот |
| ричких димњака.{S} Чудног облика кућица за црпење воде на обали пружала је своју гвоздену руку |
| е га низа страну.{S} Млади човек потрча за њим и једва га ухвати у једном трњаку.{S} Кад се окр |
| и живот одрицања, позитивне ствари, рад за човечанство.{S} Паланка ће бити јача од тебе...{S} Ј |
| и му тмурно:</p> <p>— Није ми глава сад за то.{S} Жена ми се разболела.{S} Прала јуче кућу, па |
| кад није знало за оскудицу, боре се сад за насушни хлеб.{S} Општа чама, вечито јадиковање, стал |
| ди, непомирљив идеализам, неутољива жеђ за усавршавањем, сви инстинкти једне душе будне, упечат |
| овом доцнијом женом?{S} Да ли осети жеђ за осветом или свирепо задовољство што су сад сви троје |
| а на свету.{S} Она није признавала себе за свог господара.{S} Она је заборављала прво правило с |
| ање, а од другог су начинили своје собе за спавање.{S} Вишња је распремала кућу, а Аница кувала |
| републиканцима, који се у то доба борбе за основна грађанска права нису разликовали један од др |
| и француске револуције?{S} Поред борбе за опстанак и свеопштег боја, човек схваћа стање мира и |
| министарство и затражила да је поставе за учитељицу.</p> <p>Како је у том селу било празно мес |
| к, у једну странку, која изнесе захтеве за најшире грађанске слободе.{S} С друге стране, круна |
| о... даље него детињство.{S} Шта се све за то време није десило!</p> <p>Блажени егоист, он ју ј |
| олео своју земљу дубоко.{S} Поред бриге за личну будућност, он је мислио и на будућност Србије. |
| ти истроше, а душа не оде даље од бриге за насушни хлеб и државни порез.</p> <pb n="142" /> <p> |
| њен позив у животу виши од обичне бриге за кујну.{S} На лицу јој је почивао отмен умор, који је |
| S} Пхи, али је љута ова цигара — додаде за тим, насмејавши се гласно.</p> <p>Ваљада при том про |
| ћутања на њено писмо.{S} Сумња је уједе за срце.{S} Учини јој се да тоне, да се земља сурвава п |
| нушам тога сна.</p> <p>Девојка се уједе за усну.{S} Крв осоли њену пљувачку.{S} Навуче покривач |
| <pb n="168" /> то није истина.{S} Тврде за тебе да си срећан човек.{S} Причају да се у тебе заљ |
| вот, мењају садашњост, ред ствари, жуде за нечим вишим од свакодневне егзистенције.{S} Она се ч |
| тренутку скидају букагије с ногу и нуде за министра... на професорову ћерку, око које ће се већ |
| план своје другарице.{S} Само, она нађе за добро да је опомене:</p> <p>— Чувај се Чедомира, Виш |
| здржати од једног покрета.{S} Он је узе за руку.{S} Она се не трже.{S} Он продужи свој нагиб и |
| позлаћен косим зрацима сунца.{S} Он узе за руку своју другарицу; брзо се трже, њена рука била ј |
| ије су животиње крокодили јер лију сузе за одбеглим пленом...{S} У државама где је оморина, теж |
| први ђак у сваком разреду, четворка је за њега била увреда, никад је није добио.{S} Десио му с |
| је пријатно.{S} Свога мужа сматрала је за нову играчку коју је добила и која треба да је поред |
| ла утешити.{S} Своју грешку сматрала је за кривицу.{S} Стид ју је било и од самог Илића, а ради |
| и уздисаја, али даље... права љубав је за њу била забрањена.{S} Као сви људи здрави и природни |
| умео поновити целу.{S} Учитељ, који је за свој рачун учио немачки језик, називао га је <foreig |
| је слободоуман, бар у теорији.{S} Он је за сва права, бар док не добије своје право.{S} Невин у |
| он сад?{S} Шта ли ради?</p> <p>— Он је за мене мртав! — одговори енергично сама себи.</p> <p>А |
| ло у мени“.{S} Али млади студент био је за њу јаче везан него што је сâм мислио.{S} Раскид са п |
| о је једну и другу девојку.{S} Радио је за испите више него што је требало.{S} Читао је књиге, |
| јку коју је узео за жену.{S} Начинио је за свагда неспособном за срећу девојку коју је волео.{S |
| х мисли.{S} Једно женско срце куцало је за њим.{S} Он то сад зна, зна позитивно, има дакле сигу |
| киња, што је волела нашу кујну, било је за причу.</p> <p>Вишња је мало јела и говорила тек коли |
| примети заједљиво стара девојка — то је за причу!</p> <p>Брод обиђе брдашце, и пред путницима с |
| тио са божићњег распуста.{S} Тек што је за собом притворио врата, кад их газдарица отвори, боса |
| забуну своје другарице.{S} Узела ју је за обе руке, и понављала:</p> <p>— Па како си ми још?{S |
| није још задата, а не зна оно што му је за лекцију.{S} У гимназији је било још горе.{S} Из нема |
| уку од материјалног живота.{S} Новац је за њу био као неко средство за прављење поклона, излишн |
| е исте ноћи Вишња је сањала да се удаје за Чедомира.{S} Сан је био тако јак, да се пробудила св |
| ђе са Чедомиром, да га поново придобије за црвену заставу, да подели с њим ову срећу.{S} Али... |
| лу, нека учи, а ако неће, значи да није за њу, па ће гледати друга посла.{S} Шта је мени шкодил |
| хартију на полутабаке, начинио превоје за исправке, умочио перо.{S} Имао је толико ствари да к |
| ратише више.{S} Бела није хтела да чује за Париз.</p> <p>— Ја у Француску? — викнула је кад јој |
| не, стругаре, штампарије, разне фабрике за прераду наших сировина.</p> <p>Младић се видљиво зан |
| си педесет гласова.{S} Дао је две банке за шешир.</p> <p>— По два гроша од гласа!</p> <p>— Тако |
| ћ, секретар суда.{S} Била је пуна хвале за младог чиновника.{S} Тако исто и сестра.{S} Само, ре |
| женама машине, декорисао кафанске сале за забаве, заступао једну мађарску фирму пољопривредних |
| помијара и ђубришта.{S} Оне су излазиле за тренутак из тих јадних кровињара, којима би пожар уч |
| арице су говориле како се нису спремиле за овај или онај час, грдиле своје наставнице и бројале |
| У округу нема више од три четири школе за женску децу.{S} Али шта ће теби универзитет? — тврдо |
| своју земљу.{S} Кириџије су биле зашле за кукуруз, види им се само глава.{S} Поље је дисало ми |
| пискав глас нешто природне женске жеље за допадањем.</p> <p>Младен га је позивао такође:</p> < |
| тну.{S} Данас је Илић имао најмање воље за то, те се склони у прву капију.{S} Матовиће је била |
| посети све те ствари, тако уско везане за њу, да им каже да се вратила, да постоји, да живи, ж |
| pb n="57" /> и ствари тако тесно везане за њен дотадањи живот.{S} Узалуд се девојка борила да с |
| е су ситне куће на један спрат и механе за сељаке.{S} Та црква је једини сведок да је Чачак пос |
| ао младића у дућан, понудио га да седне за тезгу, до саме касе, поручио кафе, па онда с њим раз |
| , кад би уграбио од своје жене да седне за кујнски сто и једе што прво дохвати.{S} Али му је то |
| ти је нешто назебла, па се много брине за тебе, да и ти ниси, не дај боже, болесна, да ти школ |
| вом.{S} Тај човек је посматрао спремање за свадбу у кући Матовићевих мирно, као да се то тиче н |
| већ вештину опортунитета и хладне крпе за угрејана чела.</p> <p>То је била соба сиротињски нам |
| им дрвећем, испод којих се налазе клупе за одмор.{S} Зашто се не зауставити на том месту, зашто |
| свиђа њему...{S} Вере ми, спремај паре за свадбу.</p> <p>— Не будали! — поново се наљути муж. |
| ти. </p> <p>Девојка се склони од ватре за тренутак.{S} Онда узе неки други посао.{S} Радила је |
| овали.{S} Из неба осу плаха киша, да се за час начини поток поред њиних ногу.{S} Они су ишли да |
| ...{S} У Србији има толико будала да се за педесет година не роди ниједан ипак би их доста било |
| човек који губи равнотежу и тражи да се за шта ухвати.{S} Жабе су крекетале, попци и скакавци з |
| пљиво крај школске године и спремала се за последње испите.{S} Али никад не поведе разговора пр |
| о и он.{S} Две близнакиње узимале би се за руку и излазиле на улицу, па шврљале око гомиле песк |
| новали су под једним кровом, хранили се за истом трпезом.{S} Поред тога, Бела није навикла да ј |
| т кафана...{S} Кад се напије, ухвати се за телеграфски дирек.{S} Ту је у стању да остане <pb n= |
| ћка <pb n="204" /> своме зету. — Зар се за свадбени пут купују новине?</p> <p>— Нешто ме интере |
| вране.{S} Садашњица нуди једва предмете за радост.{S} Данашње доба...{S} Пардон, изволи напред |
| но.{S} Вашим именом и угледом јамчићете за исправност својих поступака.{S} Живот, смрт, љубав, |
| о ићи даље и питати несигурне хоризонте за нечим што више није наше?{S} Зашто пустити да дани и |
| </p> <p>Најзад их донесе: малене ножиће за воће, са оштрицом од месинга и дршком од порцулана, |
| пратио их у варош, окопавао им баштице за цвеће, позивао њихове другарице на седељке; нико ниј |
| анима.{S} Немогуће, Илићу; није то више за нас, нисмо више деца.{S} Било и прошло.</p> <p>Он по |
| ац на насмејане усне, које се прилепише за његове, и осташе тако, за један тренутак, слатке, то |
| реч својој другарици да јој проводаџише за прву прилику која им се допадне.{S} Ниједна мучна ми |
| е човек, више мушкарац.{S} Они остадоше за тренутак забезекнути једно пред другим.{S} Чедомир ј |
| о стари познаници.</p> <p>Ускоро седоше за вечеру.</p> <p>То је била скромна кућа једног државн |
| адих људи, који се боре против живота и за живот, мењају садашњост, ред ствари, жуде за нечим в |
| е попаца, крештање жаба.{S} Он је узе и за другу руку.{S} По башти су цветали патлиџани.{S} Рит |
| ама је свеједно: куд једемо сви, биће и за њега...{S} Можемо му дати и једну собу у авлији — до |
| патлиџани, који би се спарушили чим би за педаљ одмакли од земље.{S} Жене се кувале по шупама, |
| ачких симпатија.{S} Приговарала је себи за то: што год има добила је од тог оца са великим, мес |
| било кадро спречити га у његовој борби за народ.{S} Његов радикализам није био више политика, |
| римитиван живот, они често имају љубави за добро и изврсних намера.{S} Али, њима је нови живот |
| а калдрма, виделе се коњушнице, станови за послугу и једно изврнуто буре.</p> <p>Кад прође поре |
| у се плаћа.{S} У слободном времену ради за себе.{S} Све је то он сам израдио.{S} Погледај овај |
| ма око панораме коју је правио у кутији за фул, био непажљив кад професор предаје и лепио фишек |
| — говорила је газдарица својој вратарки за њих. — Постеља до постеље, па се не погледају.</p> < |
| соја?{S} Његов прадед борио се јуначки за слободу своје земље, његов дед је кметовао дуго годи |
| ке и воде, а мало пасуља и пастрме, али за кога тврде да је најукуснији од свих српских пасуља. |
| ја је била далеко од праве раскоши, али за Илића представљала готово свет блаженства, попуштала |
| {S} Кад смо ми били млади, ми смо знали за љубавне изјаве само из романа...</p> <p>— Времена се |
| 1912 и 13 године, јер они који су пали за Отаџбину, по речима једног великог песника прошлог с |
| изу острва Циганлије, где се пруга дели за иностранство, Илић погледа кроз прозор.{S} Да ли вид |
| морали волети ову земљу кад су се били за њу.{S} Чедомиров поглед пређе преко главне стазе, ко |
| е.{S} Покушавала је да веже своје мисли за свакидашње кућне ситнице, трудила се да се сети лица |
| <p>— Имате ли мало хартије?{S} Треба ми за потпалу? — изненади га један глас.</p> <p>То беше ње |
| љу где нико не воли да се пашти, чак ни за своје задовољство!{S} Препирали смо се дуго, али му |
| .{S} Они су обоје били и сувише озбиљни за своје године.{S} Чедомир је, намрштених веђа и сумор |
| шимшира, споредне стазе и силуете барни за грешење простирки.</p> <pb n="191" /> <p>Они се беху |
| вот природе, где се дрво с дрветом бори за што више сунца.{S} Понекад би се заборавио и жалио ш |
| са два витла, те га цело село прогласи за најдаровитијег човека под небом и помири с оцем.{S} |
| јокама испод њих примећивали се натписи за лорбер, нишадор, алеву паприку.{S} У другом делу дућ |
| е већ бринула шта ће сутра лепо скувати за ручак, те је питала своје гошће шта више воле: кисел |
| ављало на огледалу.{S} Затим се дохвати за главу и растрже плетеницу.{S} Плава, свилена коса се |
| газдарица ради нешто у кујни.{S} Ухвати за кваку и изађе.</p> <pb n="305" /> <p>— Арапе! стрвин |
| евесела?</p> <p>Стара девојка је ухвати за руку.</p> <p>— Слушај, слатка Вишња — рече јој. — Ја |
| а предлог Вишњин, он се несвесно ухвати за џеп.</p> <p>— Оно је механа! — одговори полако.</p> |
| аке.{S} Јер најзад, нашто вечито трчати за критиком, за рушењем, за духовитошћу, за исмевањем и |
| писмо.{S} Какав ће то радостан дан бити за њу!</p> <p>Пред пошту дохрама <hi>новинар</hi>.{S} Т |
| је прошло, мислити само на себе, радити за своје испите и не осећати ништа.{S} Али није могао.{ |
| што ће видети отуд није отмено говорити за ручком о сељацима, те једва дочека кад се Бела умеша |
| Часови су пролазили, требало се журити за воз, и она приону око свога кофера.</p> <p>Имала је |
| ебе...{S} Једног дана, ти ћеш се решити за конвенционални брак, и ђаво ће знати да ли ћеш шта с |
| љења за друге, а са пуно дубоке жалости за себе.</p> <p>Мајка јој је умрла оног лета кад се Чед |
| м додаде у шали:</p> <p>— Вишња ће поћи за мене.</p> <p>Девојке примише шалу.{S} Њихов несташан |
| а.{S} Еманципација!...{S} Да дивне речи за нашу земљу где нико не воли да се пашти, чак ни за с |
| ежао је од своје среће, мислећи да трчи за њом.{S} Није прошло ни неколико минута, а он је већ |
| а онда прешао у државну службу, добивши за преписача у Ваљеву, где је начинио целу своју карије |
| ј гореле.</p> <p>Њена мисао осветли јој за часак преживели живот.{S} Вишња виде Београд... у не |
| затвор по апсанама; закон је био једнак за све.{S} Међутим, било је нас који смо имали новаца и |
| од тиквена листа ни да састави монограм за мараму.{S} У осталом, то је Радоју најбоље ишло за р |
| венчаног.</p> <p>— Ја се озбиљно бринем за ваш опстанак у државној служби — приметио му је дире |
| деш моја жена!{S} Ја сам кадар да радим за двоје.</p> <p>— Ти заборављаш опет стварност.{S} То |
| у стари.</p> <p>— Ја бих хтео да изучим за златара код тебе.</p> <p>— Какав златар на ово време |
| рални закон породичног живота са борбом за испуњење својих сопствених потреба.{S} Њено васпитањ |
| ну.{S} Начинио је за свагда неспособном за срећу девојку коју је волео.{S} Он је био добар као |
| ља и бацала се право на град.{S} Срећом за Чачак, са те стране налазио се неки старински бедем, |
| где избија топчидерски трамвај на друм за Обреновац, нашли су једну клупу и сели да се одморе. |
| из нова.{S} Али се он осећао неспособан за тај напор.{S} Његова мисао је била уморна. срце боле |
| око њега, само се он осећао неспособан за најмањи покрет.{S} Он није живео, није био међу живи |
| {S} Он је имао да се бори из дана у дан за комад насушног хлеба, те га је та борба изоштравала, |
| p> <p>Она је била људски створ, завезан за земљу.{S} И још нешто горе: жена, женска страна, под |
| од мене?</p> <p>Без Илића, цео њен план за високим студијама изгледао јој је излишан.{S} Ради њ |
| осветио за философа.{S} Зато је сматран за смешног, и ако их је било много луђих.{S} У државној |
| му се тада исто тако лако као и тај сан за идеалном драганом: он је био само сиромашан ђак, без |
| S} У соби је било тихо.{S} То беше стан за самца другог реда с најпотребнијим намештајем и лукс |
| м ћеркама, млад свет који живи неопажен за школским клупама, а испуњава један велики део престо |
| омио преко три брда, био је као створен за поверљиве састанке.{S} Неколико корака од средине гр |
| са Белом, разви новине.</p> <p>— Пардон за један часак... само нешто да видим.</p> <p>Није се п |
| е смело тврдио — те га је Илић поучавао за скромну награду.{S} Ову платицу надокнађавала је гос |
| ежа, где је осуђеник с новцем заповедао за паклић дувана осуђенику без новца.{S} На крају краје |
| ко је лепо овде! — рече она лагано, као за себе.</p> <p>Сунце је завијало својим сјајем тиху во |
| >— Шта ли ради служавка? — рече она као за себе, па повири у предњу одају.</p> <p>Кад се окрену |
| ић — прочитај ову вест...</p> <p>Па као за себе додаде:</p> <p>— Како свако има достојанства; ј |
| " /> вештина, политика.{S} Он није знао за обзире, компромисе, сходности, релативности, уравнот |
| ала шта би мислио њен отац да је сазнао за посету младићеву!</p> <p>Ни сама мисао да је Чедомир |
| е жењен, остале сведоџбе, радио марљиво за своје испите, прелиставао многобројне уџбенике, проч |
| међу својим књигама.{S} Седао је поново за свој сто и настављао своју расправу.{S} Неодређена с |
| вратима, после се враћао, седао поново за посао.{S} Осећао је инстинктивно да му је тај рад је |
| S} Новац је за њу био као неко средство за прављење поклона, излишних ствари, за шарање живота |
| је успео да оснује акционарско друштво за експлоатацију Моравине снаге.{S} Влада је одобрила п |
| а од првих успомена.{S} Отац га је узео за руку; у пекарници на крају вароши купили су хлеба и |
| , као комад леда.{S} Чедомир ју је узео за обе руке, привлачио ју је к себи, клекнуо је пред њо |
| {S} Није задовољио девојку коју је узео за жену.{S} Начинио је за свагда неспособном за срећу д |
| S} То му се увртило у главу и није хтео за длаку попустити, као да би се огрешио о један принци |
| огао.{S} Усред читања, кад је можда био за читав континент далеко од Београда, за стотину веков |
| о тешком расположењу.{S} Стид ју је био за онај тренутак заборава који се десио кад је Чедомир |
| ребно.{S} Што се тиче реда, он није био за претерану похвалу; по патосу се повлачио један шал, |
| одофицирске школе, Њутон би једва добио за телеграфисту, а Миржеови чергаши завршили би на попр |
| вршенство.</p> <p>Чедомир Илић је жудио за животом, за животом потпуним.{S} Он је хтео да га ви |
| ше се није враћала.{S} Њен дух је тежио за науком, литературом, политиком и тако нечим, стварим |
| pb n="19" /> је себе већ тада прогласио за великог човека.</p> <p>Кад је ступио на Велику Школу |
| "la">in </foreign>, он је себе посветио за философа.{S} Зато је сматран за смешног, и ако их је |
| раља Александра.</p> <p>Вишња оста тако за један тренутак.</p> <p>— Буржоа! — рече презриво.</p |
| S} Руке се укрстише.{S} Они осташе тако за један тренутак, чврсто загрљени, као да су хтели зад |
| ма.{S} Људско срце му изгледало преуско за његов сан и мисли.{S} Поново је почињао да живи.</p> |
| .{S} Села, у којима се никад није знало за оскудицу, боре се сад за насушни хлеб.{S} Општа чама |
| да зарадим!</p> <p>— Онда ћу ја у село за воденичара! — одговори младић тврдоглаво.</p> <p>И т |
| одвуче стара девојка — страх ме је било за тебе.{S} Ово је велика варош, а у њој има злих људи. |
| ву сенку по земљи.{S} Сунце је залазило за један облак, бацало зраке и чаробно осветљавало парч |
| је било лепо јесење вече, сувише топло за то доба, једно од оних чежњивих вечери које саме поз |
| S} У осталом, то је Радоју најбоље ишло за руком.{S} Учитељ се вечито <pb n="58" /> жалио да Ра |
| И сад, да се ту усели неки Нишлија само за то, што господин саизвољава узети његову сестру за ж |
| S} Лака и површна, знала је живети само за своје задовољство и мислити једино на оно што је при |
| ома, који је последњих година знао само за зле стране живота: одрицање старих пријатеља, кињење |
| зваше твој директор.{S} Оне знају само за време, за простор, сисаре, преживаре, за опште ствар |
| кву везу; неморалан, јер се обавезујемо за нешто што није у нашој власти.{S} Брак ствара од људ |
| од народа који пати.{S} Међутим, ми смо за народне масе везани хиљадама многостручних задатака. |
| Осећала је да је њено цело биће везано за њега.{S} Њено срце грчило се у мукама.{S} У њеној ду |
| стаде неодлучно.{S} Било му је још рано за вечеру.{S} Погледа око себе неодређено.{S} Затим се |
| и на његовом небу, осветлити га чаробно за који тренутак, па се после изгубити, остављајући сту |
| Ми смо били везани присним везама једно за друго.{S} Време, ћуд или неки глуп неспоразум, раздв |
| забрала.{S} Али време није било погодно за размишљање.{S} Часови су пролазили, требало се журит |
| е одморе.{S} Место је било као створено за састанак пред растанком.{S} Неколико путова и странп |
| су његови најљући противници.{S} Лично за себе, они не траже много.{S} Највише, да се, дошав н |
| кажем им ја.{S} То је сувише романтично за Београд.{S} Знао сам ја, велим...{S} Не би ти долази |
| но.</p> <p>— Имала си право.{S} Није то за наше жене!{S} У земљи где три четвртине народа не зн |
| кад сазна шта јој се десило. — Није то за тебе.{S} Ја то видим.{S} Хтео сам ти то рећи још ран |
| је виде како потаркује ватру. — Није то за тебе, не приличи ти. </p> <p>Девојка се склони од ва |
| чких влада у Србији, она је била вечито за одржавање неке врсте племства, захтевала је скупоцен |
| есаврела, загорела.{S} Било да купи што за кућу, малопродавци варали су је, продавали скупље, к |
| требе и где је требало новца само нешто за порез или молитву. <pb n="21" /> Они нису рђави ника |
| лаћао је стан; остајало му је још нешто за дуван, ситан трошак и по коју књигу. <pb n="84" /> Х |
| Србин или Турчин, свеједно који ће поп за то захваљивати Богу.{S} Један део чланова успротиви |
| ручуј вечиту скрушеност; пењи свој глас за једну ноту више изнад свакидашњости.{S} Ето ти кључа |
| о Младену какву гравуру или други украс за његову собу.</p> <p>— И сем тога, мени је пријатно в |
| Врло је похвално кад не губите интерес за науком.{S} Али то је ваша лична ствар.{S} Мене се он |
| а.</p> <p>Откако Матовић поста кандидат за министра, седељке после ручка бивале су краће.{S} Ст |
| но.</p> <p>— Имам да ти кажем мој живот за ове последње године, да ти кажем: шта сам желео, а ш |
| оком.{S} Доиста, обала поред Саве, пут за Вишњицу, самоникле улице по Чубури, виделе су тада м |
| он сам израдио.{S} Погледај овај сточић за пушење.{S} Није ли читаво уметничко дело?...{S} Ево, |
| .{S} У једном су наместили кујну и собу за примање, а од другог су начинили своје собе за спава |
| м нуди хиљаде руку, да нам олакша борбу за насушни хлеб.{S} Ево овде у равници, где се киша оче |
| S} Све снаге је требало уложити у борбу за слободу.{S} После ће доћи остало само по себи, ако ј |
| своју сестру, не задржа никакву резерву за себе, и врати се у Београд.{S} Мајка је покушала да |
| љим пијацама, организовати сталну бригу за народно и сточно здравље, појачавати принос у пољопр |
| мало дете и кад се молила свесрдно Богу за своје лутке и болесну мачку.</p> <p>Она покуша да от |
| а.{S} Ти чекаш, гладан и жедан, награду за твоје философске спекулације, а око тебе диже се вих |
| аклоност.{S} Али право средство, понуду за брак, није употребљавао.{S} Можда би само једно поло |
| ознатијим госпођама на шеталишту, знају за девојке с великим миразима.{S} Њима је свеједно који |
| их је смисао зла.{S} Оне иначе не знају за њу.{S} А оне које је назру, оне су као ове муве што |
| ?{S} Ја то нисам хтео.{S} Мене сматрају за мирна човека, али видиш, ја се питам да ли у мени не |
| , служе војску одмах по матури, уписују за то време семестре на универзитету, и већ знају вредн |
| њига, што би довољно било другом човеку за цео живот, остави све друго.{S} Кад се кола хтедоше |
| и су хтели употребити ту згодну прилику за свој лични интерес.{S} Кампања за кампањом низала се |
| е мутно познатих места, изазивале слику за сликом преживелих догађаја, доносиле јој одјек млаки |
| говори Илић енергично, и ухвати девојку за руку.</p> <p>— Шта ми имамо још једно другом да каже |
| да једино на свету, куца у том тренутку за њега... на своје лектире, убеђења, на себе самог...{ |
| едно јако, немирно осећање, слично болу за домовином.{S} У његовој природи беше јако развијена |
| е болестан, те не може долазити у школу за неко време.{S} Знао је да му се неће веровати.</p> < |
| тренутку жељкао једну неостварену жељу за променом садашњице, нејасну жељу за нечим потпуним, |
| ељу за променом садашњице, нејасну жељу за нечим потпуним, савршеним, која би хладном мислиоцу |
| јој би мило, али убрзо одби ташту жељу за каћиперством и рече у себи:</p> <p>— Он се вара.{S} |
| том својих вршњака.{S} Оскудевали су му за то васпитање и средства.{S} Отац му је умро још док |
| лико венаца лука.</p> <p>— А шта ћеш му за ствари?</p> <p>— Има старог мебла колико хоћеш, трун |
| апетит, извлачио из џепа велику мараму за један крај, као заставу, брисао нос на сав глас и хв |
| , читати бљутаву литературу препоручену за школску младеж, одушевљавати се да се појави у Чачку |
| господин саизвољава узети његову сестру за жену.{S} Мајка је покушавала да га умири, приволи.</ |
| ?{S} Свега може бити.</p> <p>Остали су за тренутак једно наспрам другог, неми, без речи.</p> < |
| тавити деци срећнијих народа.{S} Они су за нас још луксуз, још немогућност, чиста штета за врем |
| ципе.</p> <p>— Принципе!{S} Принципи су за децу, за школске клупе.{S} Изузетци, маленкости, про |
| ић својој жени и најстаријој кћери штоф за хаљину из Београда; штоф је морао бити по најновијој |
| овог пута искрено.{S} Узе двоје младих за руке, приближи им главе, на нешто драмски начин, заг |
| то је Илић имао стално по коју лепу реч за њу, девојку која је своју ману осећала све дубље јед |
| Каткад се деси да његова кугла пада баш за оним димњаком од стругаре, па димњак изгледа као пре |
| уне суза.{S} Ако остане с Чедомиром још за тренутак, осећала је да се неће моћи савладати, да ћ |
| кне.</l> <l>Ако ти никне лудаја,</l> <l>За мене младу да лудиш,</l> <l>Ако ти никне буника,</l> |
| диш,</l> <l>Ако ти никне буника,</l> <l>За мене младу да буниш.</l> </quote> <p>Сунце је било ј |
| 3"> <pb n="141" /> <head>XIII</head> <p>За то време, Вишња је уредно похађала предавања, читала |
| рука камарадерија у политици и честитим забавама.{S} Ту су долазили студенткињин брат, артиљери |
| нама машине, декорисао кафанске сале за забаве, заступао једну мађарску фирму пољопривредних сп |
| породице у којим је наставала, умерене забаве <pb n="35" /> у школи, видела је сад нову варош |
| едставио девојку њима.{S} А сад, она се забављала с њима, они се забављали с њом, као да он ниј |
| А сад, она се забављала с њима, они се забављали с њом, као да он није постојао, као да га ник |
| lang="de">Wunderkind</foreign>.{S} Прву забавну књигу коју је прочитао, било је једно старинско |
| ивало је румено и бело грло.{S} Руке је забацила.{S} Наслонила се цела на младића.{S} Тамно жут |
| који се у Србији још може наћи само по забаченијим селима, као неким чудом сачуван од укрштава |
| грчевито, шетао по соби или бежао... по забаченим крајевима, простачким кафанама, вијан као нек |
| S} Пред њом је лежало наго, младо тело, забачених руку, набреклих груди, устрепталих слабина и |
| гледа око себе.{S} Налазила се у једној забаченој улици.{S} Ноћне светиљке чкиљеле су у зраку п |
| де га поднаредник, у чизмама, са шапком забаченом на теме и сабљом преко колена. — Парламентари |
| е мушкарац.{S} Они остадоше за тренутак забезекнути једно пред другим.{S} Чедомир је скинуо шеш |
| } Тај се израз губио све више у извесну забезекнутост што је нашла више него што је очекивала.< |
| ије се преварио.{S} У једном листу нађе забележен јучерањи случај.{S} Белешка је гласила :</p> |
| ања, спреме.{S} Више пута узмем перо да забележим идеје које лутају кроз моју главу и изгледају |
| е никога не тиче.</p> <p>Ова издаја сна заболе га као удар у срце.{S} Он се диже с клупе, прође |
| ог.</p> <p>Вишња се стресе.{S} Образ је заболе, као да ју је Чедомир ујео.{S} Она се диже нехот |
| ла тело.{S} Кад би га неко ма и очешао, заболело би га до срца.{S} Близу Калимегдана срете га ј |
| мајка је, а тетки треба мало, па да је заболи глава.</p> <pb n="28" /> <p> С Кајом је била још |
| ту сивину, ка његовој другарици, у њен заборав.{S} Млади човек не поче свој говор о вољи, али |
| ењу.{S} Стид ју је био за онај тренутак заборава који се десио кад је Чедомир био у њеној соби. |
| се да не мисли на њу.{S} Хтео је да је заборави.{S} Њена слика се брисала, срце ћутало.{S} То |
| у разблудни осмејак њених усана, да се заборави и преда њеном загрљају меком, по потиљку, само |
| се тицало које је доба дана.</p> <p>Ти заборави су му пријали.{S} Остављао је, као сви слаби љ |
| но се радовала што иде у престоницу.{S} Заборавила је многе раније непријатности.{S} Велика вар |
| ављају своје мртве, а зар ми живи да се заборавимо?{S} Ти нарочито, Вишња... ти си још увек так |
| воје олистале круне, да се и ми страсно заборавимо као чела на каквом цвету.{S} Вишња је несвес |
| а ко је север.{S} И доцније није никад заборавио што је ту научио.</p> <p>Затим му паде на ум |
| ори за што више сунца.{S} Понекад би се заборавио и жалио што није више учио школе.{S} У то доб |
| <p>Блажени егоист, он ју је био готово заборавио.{S} Они беху далеко једно од другог.{S} Он је |
| } Она узбуди цело његово срце, он хтеде заборавити садашњост, притиснути је на груди, рећи: „Мо |
| арне зачкољице.</p> <p>— Ју, за мало не заборавих... — присети се рођака. — Да ти представим: м |
| , ми смо још ту, ми живимо.{S} Други не заборављају своје мртве, а зар ми живи да се заборавимо |
| толиким рекама српским.{S} Зашто ми њу заборављају?{S} Зар она није велика, главна наша река ? |
| , отварала јако своја нешто бледа уста, заборављала на своју сакатост, храмала око студента, пљ |
| Вишњу.{S} Она се мирила са том вароши, заборављала је на рђаве часове које је у њој доживела; |
| авала себе за свог господара.{S} Она је заборављала прво правило свога новог васпитања да млада |
| ас неког из њеног друштва, и она је већ заборављала на свог првог учитеља.</p> <p>То је тако тр |
| принцип.{S} Он је био сув доктринар.{S} Заборављао је да поред науке постоји оно што се зове пр |
| су, чинили су своје дејство.{S} Илић је заборављао незгодни случај и своју оскудицу.{S} И они с |
| дивља травуљина.</p> <p>Само је Матовић заборављао, да је он, у свом детињству, имао једну опак |
| ам кадар да радим за двоје.</p> <p>— Ти заборављаш опет стварност.{S} То се догађа у драмама и |
| али, уверавајући га о срећи, о љубави и забораву.{S} Они су га тешили, превлачећи постепено вео |
| беспрекорне врлине, испунила поукама и забранама. — Је ли слобода допустити оно што је недопуш |
| дућана.</p> <p>— Бог с тобом! — чула је забрану унапред. — Шта ће рећи свет кад те виде саму.</ |
| , али даље... права љубав је за њу била забрањена.{S} Као сви људи здрави и природни, она се бо |
| јој и колена задрхте, као кад је читала забрањене књиге.{S} Једва је чекала да дође подне, да п |
| покривала божанствену бисту и њене две забрањене руже.</p> <p>— Са своје стране — продужи он, |
| ишња, којој је морал патријархалне куће забрањивао свако попуштање од правог пута.{S} Корачала |
| л суревњиво и забринуто.{S} Суревњиво и забринуто <pb n="69" /> се надао сваког часа лопову кој |
| као мангала, чувао свој мâл суревњиво и забринуто.{S} Суревњиво и забринуто <pb n="69" /> се на |
| схвати сву своју несрећу.{S} После прве забуне, обузе је љутња.{S} Баци новине на под.{S} Затим |
| аставнице.</p> <p>Каја није примећавала забуну своје другарице.{S} Узела ју је за обе руке, и п |
| ци, па док јој она <pb n="115" /> уноси забуну у главу, претрчи поново преко дворишта, упадне у |
| о бела лука.{S} Због њих су се први пут завадили.</p> <p>— Доста с тим паприкама! — викнуо је м |
| потпуности.{S} Неколико покушаја да се завађена крила опет сједине остали су без успеха.{S} Ја |
| луда, болесна жудња да рашири руке и да завапи гласно.</p> <p>— Имате ли мало хартије?{S} Треба |
| уморна, врло уморна... — покуша она да завара знаке свога узбуђења.</p> <p>Познавала је добро |
| затим.</p> <p>Она је била људски створ, завезан за земљу.{S} И још нешто горе: жена, женска стр |
| му допадне, јер је она, својом хромошћу завезана за кућу, сањала често о заљубљеним паровима ко |
| иким канабетом, нешто суморан са тешких завеса које су стајале као прилепљене уз прозор, и са о |
| велика постеља, заклоњена црвено мрким завесама са жутим пафтама, које се данас виде само по д |
| е ниска, неизветрена одаја, с навученим завесама.{S} Чедомиру, који пређе нагло из светлости у |
| чује.{S} Биље зри.{S} Вишња је спустила завесе.{S} У соби је мрак, али мало што да је свежије.{ |
| воју собну хаљину, подиже један крај од завесе, и посади се крај прозора.{S} Напољу је свитало. |
| н кревет, проваљен миндерлук, прозорске завесе на алке, нешто цвећа у саксијама и пуно дима од |
| ало у собу.{S} Кроз расходоване чипкане завесе примећивало се с муком двориште.{S} Сумрак је ку |
| канабе поред њега.</p> <p>Кроз чипкане завесе на прозорима видело се једно парче улице, остата |
| а се шаренила повесма вунице, превучена завесом од тула; видели се калупи од фесова, разне кути |
| <p>— Ју, роспије! — оте јој се, готово завидан, усклик кад угледа Белу у њеном нереду.</p> <p> |
| ним сродником.{S} Или може бити, рођака завиди рођаку што је великошколац, образован човек, виш |
| е.</p> <p>Вишња није била створење које завиди, али та срећа дотицала је се неугодно.{S} Срце ј |
| ек што му се учини да се Овчар и Каблар завијају неком маглом.</p> <p>Друштво их је звало да по |
| на лагано, као за себе.</p> <p>Сунце је завијало својим сјајем тиху воду, зарђале шуме и један |
| p>Бела је стојала пред њим.{S} Њене очи завијао је вео видљивог узбуђења.{S} Њени <pb n="131" / |
| е су већ кроз атмосферу и покушавале да завију у помрчину разгранате врбе по обали.{S} Са сусед |
| — Дошла Ката данас, па као да се у црно завила, плаче, суза јој сузу не стиже.{S} Вели, ни кошу |
| мишљења, нарочито кад се тиче политике, зависе од њиховог материјалног положаја.{S} Њихове симп |
| С пуном збиљом, као да то само од њега зависи, покуша да од те две девојке начини једну.{S} Па |
| х бића која иду право и чија судбина не зависи од њих самих, већ од оних које ће срести и који |
| ији <pb n="48" /> од њега, они од којих зависи ток државе и друштвеног живота, не усвоје Чедино |
| ете, усред тих људи што мисле да од њих зависи круг земаљске планете.{S} Она се сети много лепи |
| х такозваних угледних београдских кућа, зависних од владе, оставиле изненадно, на пречац, демон |
| рзео га оном мржњом, помешаном са нешто зависти, коју осећају слаби према јакима.{S} Он је у но |
| .{S} Слушала је од другова да говоре са завишћу да је то најбоља кондиција у Београду: стан, хр |
| о да се подавала млаком ваздуху који се завлачио под рубље.</p> <pb n="309" /> <p>— Шта ја ово |
| } Дају ти моћ да разумеш ствари, али те заводе својом неприродном логиком; пуне ти главу својим |
| белило између трепавица.{S} Та глава је заводила, бркала мисли, одвлачила у пропаст.</p> <p>— Љ |
| дној земљи гатки.{S} Коса јој је падала заводљиво преко лица.{S} Ветар се играо са скутовима ње |
| писмо свршио, написао адресу и залепио завој, дубок, сладак уздах отео би му се из груди, а гл |
| Оно је било у једном великом пословном завоју зелене боје, с натписом радње њеног оца.{S} Посл |
| } Бела ми је сад признала све.{S} Вели, заволела је Чедомира још чим га је видела... много јој |
| ећање било довољно, па да га она поново заволи без бојазни.{S} Јер је она била жена, а код жена |
| метала.{S} У кући је био без капута, са заврнутим рукавима од кошуље.{S} Није волео многа мењањ |
| овињара, којима би пожар учинио милост, заврнутих рукава, знојава лица, раздрљених груди и врат |
| подбратку. — Ко би помислио да тако уме завртети мозак девојкама!{S} Бога ми, Бела, пази се доц |
| е.{S} Само знај, нећу скандала у кући — заврши он.</p> <p>Илић није ни сањао да се овакви разго |
| !...</p> <p>Застаде, одмахну руком и не заврши реченицу.</p> <p>— Ко би играо крајцарица кад би |
| p>— Па зар ниси свршила школу?</p> <p>— Завршила сам — одговори Вишња гласом који је сад звонио |
| био за телеграфисту, а Миржеови чергаши завршили би на поправци у Топчидеру.</p> <p>— Откуд ти |
| до јесени, пошто ће се предавања ускоро завршити.</p> <p>Кад се писмо пошаље из Чачка за Београ |
| би могао обвити руке око њеног струка, завући главу међу те две расцветале руже што се крију у |
| краватом која се пела уз потиљак, руку завучених у џепове од панталона, сигуран у себе, у свој |
| } Један поток је јурио поред ње.{S} Она загази, и пређе на другу страну.{S} Кораци су се прибли |
| о цвеће, боје као восак.</p> <p>Друштво загази у ливаду.{S} Иза ногу је остајао сив траг превиј |
| у <pb n="273" /> периферију.{S} Вишњине загасите очи севнуше изненадним сјајем.{S} Да ли се сет |
| избуди.{S} Река је била разорила брану, заглавила своје корито одроњеним каменом, ишчупаним дрв |
| блату.{S} Један шегрт наиђе звиждућући, загледа се у пијаницу и рече му озбиљно:</p> <p>— Ти из |
| бојала да не буде примећена, па се опет загледа у чипку, у кошуљу, у два округла таласа која су |
| модерне жене нека брину своје бриге, па загледајмо своје јаде.{S} Нека наше жене науче своје љу |
| се утркивали да га поздраве, а деца се загледала у њега, као у чудо.{S} Недељом и празником св |
| у их поново читао, разгледао сваку реч, загледао у марке, у поштанске штамбиље и датуме.{S} У т |
| се уселили у њен храм.{S} Јавну реч је заглушило пиљарско <hi>ко да̑ више</hi>. <pb n="276" /> |
| а види јасно, ту, поред себе, да се сав загњури у њега.{S} Он је толико очекивао ову <pb n="98" |
| S} Стога побеже са седнице, чим се Каја заговорила са неким колегиницама.</p> <p>Напољу је било |
| ико застора би подигнуто, толико тајна, загонетака решено.{S} Ми смо мислили да долази тренутак |
| још далеко од истине, пошто васељенска загонетка измиче нашем схватању, пошто нико не зна да н |
| егове очи гледале су је из својих дупља загонетно.{S} Она признаде:</p> <p>— Ја хоћу да се обра |
| дмети су губили оштре контуре.{S} Нешто загонетно осећало се у природи.{S} У исти мах, око срца |
| јела су испадала недосољена, несаврела, загорела.{S} Било да купи што за кућу, малопродавци вар |
| ову реч младић задрхта.{S} Један пламен загреја му образе.{S} Пред њим се појави, као у магли, |
| а.{S} Па ипак, они пођоше напред.{S} На загрејану руку или чело пала би им која кишна капљица.{ |
| да регне — прекину га девојка. — ’Ајд, загрли ме... не стоји ти лепо кад си озбиљан.</p> <p>Ил |
| ближи им главе, на нешто драмски начин, загрли их обоје и рече весело, као да је наручивала нов |
| ић се осмехну кисело.</p> <p>Госпођа га загрли поново.</p> <p>— Ко би се надао од овог свеца — |
| јкине.{S} Он пусти.</p> <p>Кад хтеде да загрли поново тај дивни створ што му се подаје, тог нес |
| аш ли се наше школе!...</p> <p>И она је загрли опет присно и свесрдно.</p> <p>Између живота у д |
| ти лепо кад си озбиљан.</p> <p>Илић је загрли преко воље.</p> <p>— Слушај, Чедо.{S} Ти си нешт |
| ачио ју је к себи, клекнуо је пред њом, загрлио је око паса, притиснуо главу на њене груди, на |
| ко колико и њу саму.{S} Он је био кадар загрлити писмоношу који би му га предао и пољубити сто |
| енутак потпуне тишине.{S} И две се жене загрлише, трудећи се да утеше једна другу.</p> </div> < |
| њене груди, на тело.{S} Осетила је тај загрљај као жив.{S} Свест јој се губила.{S} У ушима зуј |
| ра све више.{S} Слика Чедомира, његовог загрљаја и оног бесног канкана пред толиким светом, ниј |
| е, а мисао умире у глави.{S} Њему су ти загрљаји падали слатко на срце.{S} Они су му ласкали, у |
| хтео утопити своје мисли, он се предаде загрљају који је толико избегавао.{S} Њихове усне се до |
| них усана, да се заборави и преда њеном загрљају меком, по потиљку, само оним што је голо од <p |
| поцрвене.{S} Ко зна колико осташе тако загрљени!{S} Девојка се покоравала без речи, без протес |
| и осташе тако за један тренутак, чврсто загрљени, као да су хтели задржати срећу коју су нашли. |
| нивши главу у крајеве девојкине хаљине, загрца:</p> <p>— Опрости, опрости Вишња.{S} Ја не знам |
| ..{S} У државама где је оморина, тежак, загушљив ваздух, прво, као најнежнији, умиру владари и |
| рчи напред: научи лекцију која није још задата, а не зна оно што му је за лекцију.{S} У гимнази |
| и рецепта за разне врсте.{S} Њен главни задатак био је да допуни свога мужа тиме што ће његове |
| одне масе везани хиљадама многостручних задатака. <pb n="33" /> Отворимо очи, размахнимо рукама |
| зе на броју!</p> <p>Вишња сврши школске задатке што је могла брже, па се онда свуче и леже.{S} |
| дах ноћи, мирис боровине, свежина росе, задах трулог лишћа.{S} Један трамвај <pb n="79" /> шкри |
| ва, њену несташну веселост; овај профил задахнуо је Вишњиним повременим руменилом здравља, њени |
| крупним стварима из политике, о народу, задацима Србије као државе и земљорадничком осигурању, |
| лони у прву капију.{S} Матовиће је била задесила нова несрећа.{S} Младен, који је још нешто слу |
| према њему.{S} Јер нашто онда онај њен задивљен поглед и нервозно угризање усне, кад би га слу |
| а ју нико није питао, и гледала младића задивљено, угризнуте усне, истурених груди.</p> <p>Мајк |
| {S} Ћевапџије изнели роштиље на сокак и задимили, а по зиду извешали кобасице разне дужине и де |
| на криво, говорио шатровачким језиком, задиркивао служавке.{S} Ћерка, која је већ била на удај |
| е хоће да се шале, које допуштају да се задиркују.</p> <p>— Хладна је као тестија! — рекао је о |
| то Бела испричала Илићу брзо, без везе, задихано, као да је онај младић Краљ Отац или неки акти |
| ошли, трчећи, прескачући баре, говорећи задихано, мешајући у говору час <hi>ти</hi>, час <hi>ви |
| о тражио.{S} Долазио би уредно у школу, задовољавао би се дивљењем деце, радовао би се што га к |
| м мишљењу један сиромах ђак треба да је задовољан што улази и у дечју собу; <pb n="9" /> иначе |
| ду је стање одиста очајно.{S} Нико није задовољан и нико сигуран.{S} Најако се осећају тегобе о |
| мисли, обузимала га је ватра, осећао се задовољан што је ту, поред ње, што је она близу њега, ш |
| класе.</p> <p>— Ако пак хоћеш да будеш задовољан — продужи Ристић — онда мораш ићи из људског |
| његова жена нашли су увек могућности да задовоље Белину жељу: купе јој пајаца са звонким прапор |
| е добро и на столици.</p> <p>У труду да задовоље што више једно другога, они се готово посвађаш |
| ош њене угасите очи.{S} Његова машта не задовољи се тиме.{S} Она оде даље, и стаде му цртати по |
| дао на поезију.</p> <p>— Наука ме није задовољила — објаснио је Илићу. — Крајем последњег стол |
| S} Никоме није привредио ништа.{S} Није задовољио девојку коју је узео за жену.{S} Начинио је з |
| еле епохе“, како ти хоћеш.{S} Морамо се задовољити мањим.{S} То знање премаша дужину једног жив |
| ције данашњег друштва.{S} Није се могао задовољити више чекањем да будућност донесе или не доне |
| Али сам задовољна — замуца учитељица — задовољна у сваком случају.</p> <p>Па као да хтеде увер |
| } Али...</p> <p>— Али?</p> <p>— Али сам задовољна — замуца учитељица — задовољна у сваком случа |
| бе, потврди:</p> <p>— Зашто да не будем задовољна!</p> <p>— То је опет срећа... нека врста срећ |
| азност.{S} Њих двоје би могли бити тако задовољни једно другим, тако срећни.{S} На срце су му н |
| е опажа у присуству жена и људи, лепих, задовољних, срачунатог држања сукње или цигаре, весела |
| овци, расположени такође, румена лица и задовољних очију.{S} У јасној светлости пролетњег дана |
| а... нека врста среће.{S} Данас је мало задовољних људи.{S} Ретки су као беле вране.{S} Садашњи |
| ељаке из околних села, па и из даље.{S} Задовољно срце је замахивало снажно пијуком.{S} По план |
| ј као кифла.{S} Нешто мирно, спокојно и задовољно дисало је из целе њене појаве.</p> <p>— Ти си |
| друга.</p> <p>— А дотле?</p> <p>— Једи задовољно државни хлеб.</p> <p>— Ти ми се ругаш?</p> <p |
| Ја бих хтела, опет, да је видим срећну, задовољну, збринуту.{S} Чедомир је лепа прилика.{S} Ист |
| ео је само духом.{S} Проналазио је масу задовољстава радећи дан и ноћ.{S} Учење му је изгледало |
| кву ситницу, а прелази преко остварених задовољстава са слегањем рамена, посматра оног првог чо |
| у употребљавају на своја задовољства, а задовољства не челиче дух.</p> <p>Син је растао слободн |
| те своју слободу употребљавају на своја задовољства, а задовољства не челиче дух.</p> <p>Син је |
| ине дотле безизразне очи запалише се од задовољства које се налази у овим церемонијама кад се и |
| Поред тога, Бела није навикла да јој се задовољства ускраћују: колико се младић склањао, толико |
| међу те две девојке.{S} Бела је тражила задовољство не по осећању него по памети, изазивала ове |
| ко не воли да се пашти, чак ни за своје задовољство!{S} Препирали смо се дуго, али му још све н |
| површна, знала је живети само за своје задовољство и мислити једино на оно што је пријатно.{S} |
| а? — ускликну девојка, не кријући своје задовољство.</p> <p>Мајка и укућани били су је размазил |
| раније.{S} Али нисам могао да ти кварим задовољство.{S} Него, враћај се у Београд, па гледај св |
| о да се унело, упило у неко надземаљско задовољство.</p> <p>— Хоћеш ли да будеш моја жена? — уп |
| е, успем, и тада осетим једно бескрајно задовољство које се не да описати, како каже чâ Јанко В |
| Да ли осети жеђ за осветом или свирепо задовољство што су сад сви троје несрећни?...{S} Улица |
| дала крај прозора и тражила своје старо задовољство гледајући људе <pb n="57" /> и ствари тако |
| једе што прво дохвати.{S} Али му је то задовољство ретко допуштала госпа-Клеопатра, која је <p |
| у одлуци да не допусти свом обожаваоцу задовољство љубакања.</p> <p>— Тако ћеш, једном, и мене |
| уди долазе увек нешто раније, а да жене задоцне стално.{S} Чедомир је потврдио ово правило, док |
| ица.{S} Није морала трчати на час да не задоцни.{S} Па и ти часови!{S} Није их било више од два |
| ка је имао стално двојку.{S} Осим тога, задоцњавао је на часове, трошио много времена на тргова |
| преноса наследства на своју сестру, не задржа никакву резерву за себе, и врати се у Београд.{S |
| кићених шешира, разапетих сунцобрана, и задржа се на једном споменику, окруженом букетом прецве |
| е се написати.{S} Затим, подиже главу и задржа је тако уздигнуту цело време, дајући утисак неко |
| ком да је остави.{S} Једанпут се толико задржа да га газда-Митар опомену:</p> <p>— Хајд', хајд' |
| арица.</p> <p>— Није лепо да се девојке задржавају доцно у вароши — приговори јој стара жена.</ |
| овина.{S} Без успеха је и кмет уцењивао задржавајући учитељичину сиротињу.{S} Лазаревићева је о |
| е на само са девојком.{S} Али би га она задржавала понекад <pb n="129" /> занимљивим разговором |
| поверењем у себе.{S} Њега пак сумња је задржавала сад у свему што би предузео.</p> <p>Избегава |
| p> <p>Од тог доба звали су се по имену, задржавали дуже руку у руци.{S} Време им је пролазило у |
| го грлио, љубио.</p> <p>Кад би се Вишња задржала с одговором, он је откључавао кофер, вадио ста |
| p>Отпутовао је био са женом у Париз.{S} Задржали су се неко време у Бечу и Минхену.{S} Савете, |
| е старинске зграде, кад Илић заста, као задржан нечијом снажном руком.{S} Иза првог угла појављ |
| Али, на пола собе, она се заустави као задржана једним грчем.{S} Пред њом је лежало наго, млад |
| S} Стари <pb n="269" /> пушкар, који је задржао нешто од своје службе у војсци, трудио се да на |
| повлачећи се дубље у земљу, док се није задржао у Повлену, у намери да хајдукује, али се ту оже |
| нутак, чврсто загрљени, као да су хтели задржати срећу коју су нашли.</p> <p>Из трпезарије је д |
| мира да му пошаље пољубац.</p> <p>Вишња задрхта поново.{S} Узбаци руком један прамен косе што ј |
| професори доказују толико?</p> <p>Вишња задрхта инстиктивно и не одговори ништа.</p> <p>Другари |
| страшно, језиво што је очекивао.{S} Он задрхта јер је то било веће, много теже него што је њег |
| ши до половине.</p> <pb n="95" /> <p>Он задрхта кад примети своју пријатељицу, малу паланчанку |
| оборену и климао десно-лево.{S} Чедомир задрхта.{S} Та кљусина учини му се као авет која га гон |
| љив, а Бела...</p> <p>На ову реч младић задрхта.{S} Један пламен загреја му образе.{S} Пред њим |
| уке задрхташе у његовим, па га стегоше, задрхташе опет, и стегоше.{S} Предео је био пуст.{S} Вл |
| жена? — упитао је он.</p> <p>Њене руке задрхташе у његовим, па га стегоше, задрхташе опет, и с |
| уци, па кроз цело тело, да јој и колена задрхте, као кад је читала забрањене књиге.{S} Једва је |
| е врло лепо кад је вашар, окружна трка, задушнице... нарочито кад <pb n="303" /> су задушнице.{ |
| шнице... нарочито кад <pb n="303" /> су задушнице.{S} Оне падају уз часне посте.{S} Већ је прол |
| Сунце се изгуби тако рећи пре него што зађе.{S} Каткад се деси да његова кугла пада баш за они |
| S} С начелних распра прешло се на личне зађевице и грдње.{S} Клуб се поцепа.{S} Један мањи део |
| , кад је сунце нагињало западу, девојка зажеле да види залазак на Сави.</p> <p>— Ужелела сам се |
| омир прекиде пољубац у једном тренутку, зажелевши да види своју драгану, да је види целу, разго |
| и окусиш... „Знам, вели, да их се Вишња зажелела у Београду".</p> <p>Некад јој је све то пријал |
| се око нас осећа оргијање природе и ми зажелимо, с једним болним осећањем, да и ми полетимо бе |
| је потом глог обелио.{S} Трипут се лала зажутела у школском врту.{S} Трипут је славуј пропевао |
| } Чекало се само пролеће, па да се и то зазида, те цела Морава окрене на јаз.{S} Али се пролеће |
| } Као што видиш, штета је да новац лежи зазидан у темеље.{S} Фирма за машине даје ми повољне ус |
| ознају, али се туђе заједнице, либе се, зазиру једно од другог, стид их је, боје се.{S} Па опет |
| ајно: — У вашим годинама, сиротиња није зазор,</p> <p>Чедомир поцрвене и збуњено одобри госпођи |
| S} Тада духну ветар.{S} Лишће у џбунова заигра у крај пута.{S} Занесени у своју лепоту, они нис |
| као и сибирска поља.{S} Оне су је одмах заинтересовале, одушевиле је готово, јер их је примала |
| кад бих се и најмање пожалио.</p> <p>— Заиста? — ускликну девојка, не кријући своје задовољств |
| и дамама оскудицу у каваљерима и био је заиста диван са својим, нешто застарелим гестовима и уч |
| {S} Ето, већ сам пијан. .</p> <p>Био је заиста добро угрејан.{S} Још је више философирао него п |
| на, тамна, под знаком питања.{S} Она се заиста питала да цео тај рад није бесциљан, питала се ш |
| head> <p>Да ли је то био случај?{S} Или заиста нека виша сила управља нашим мислима?{S} Те исте |
| говори њен глас, а њена насмејана уста, зајапурени образи, њен ђаволасти поглед понављали су не |
| дворишта, упадне у своју собу и зарони зајапурено лице у хладовите јастуке своје постеље.</p> |
| лимане <pb n="245" /> сандуке — примети заједљиво стара девојка — то је за причу!</p> <p>Брод о |
| е опет изненади, али се уздржа од сваке заједљивости, и одговори мирно:</p> <p>— Његова мајка и |
| ци.{S} Тамо се сви познају, али се туђе заједнице, либе се, зазиру једно од другог, стид их је, |
| љен против њега: било да она не дође на заједнички час, било да га не примети на улици, било да |
| У њима није било спомена на оно што су заједнички преживели и проживели.{S} Она су почињала пр |
| на није опраштала своме другу ту издају заједничких убеђења.{S} Она је ишла у крајност као све |
| му се по памети:</p> <p>— Жено, шта има заједничко између тебе и мене?</p> <p>Он је видљиво пат |
| ромно издржавање.{S} Ипак је имао нечег заједничког с њима, јер је имао приличну дозу епикурејс |
| на сама не би тачно знала рећи.{S} Тек, заједно с Илићем, мрзела је сад и остале студенте, те м |
| естио, чупао из срце ту опасну гљиву, а заједно са њом и слику младе Чачанке.{S} Хтео се бацити |
| и су прешли преко брвна.{S} Ишли су сад заједно.{S} Њена плава коса, очешљана на раздељак, прав |
| <p>— Куд си пошла?...{S} Хајдемо негде заједно!{S} Имам много ствари да ти кажем, да ти изложи |
| Место путовања у Врњце и Абацију, он је заједно с Фламарионом посећивао месец, звезде, целе сун |
| ку.</p> <p>Она покуша да отури те мисли заједно са споменом на свог бившег друга.{S} Беше се уп |
| увала.{S} После часова остајале су дуго заједно.{S} Стара девојка је уређивала збирке разних ст |
| да будимо отворени: боље је да не идемо заједно.</p> <p>— Ми нећемо нашкодити једно другом.{S} |
| вичнија.{S} Ми смо провели целу младост заједно.{S} Ми смо били везани присним везама једно за |
| — Ти волиш другога?</p> <p>— Да!</p> <p>Заједно са овом речи линуше њене сузе, преко образа, пр |
| у једној побочној улици у време које су заказали.{S} Од кућа су већ расле сенке, ипак је било ј |
| ивно, девојко!{S} Од кога си научила да заказујеш састанке, реци!{S} На кога се метну, несрећни |
| Ваљада при том прогута мало дима, те се закашља.{S} Баци цигару и рече презриво:</p> <p>— Не, н |
| већ рањено, срце стезало се од бола.{S} Заклињала се да ће се сва предати нези око болеснице, д |
| згодне речи, изналазио утешне разлоге, заклињао се да се то десило без његовог знања, да је би |
| гранчици.</p> <p>Она га спази такође и заклони лице оним цветом, као да је хтела сакрити румен |
| првих сунчевих зрака.{S} То су пријатна заклоништа, засађена лиснатим дрвећем, испод којих се н |
| едном удубљењу крила се велика постеља, заклоњена црвено мрким завесама са жутим пафтама, које |
| а породична тишина.{S} Електрична лампа заклоњена шеширом од зелене свиле, разливала је са̑но с |
| ог сандука, поређане хронолошким редом; закључавао их по двапут, тресао катанцем још ради сваке |
| дело такво какво је, и нашао му логичан закључак; шта би га се тицало што би то било противно њ |
| е од цигар-папира.</p> <p>— Па читај! — закључи самоубица и склопи очи поново.</p> <p>— Три дан |
| , досада, мрзовоља.</p> <p>— Ето тако — закључи — од како смо се растали, тера ме нека несрећа, |
| ркућу по ваздан.</p> <p>— Глупе жеље! — закључила би убрзо затим.</p> <p>Она је била људски ств |
| гу, лудници, а кад су изашли из кафане, закључио је трештен пијан:</p> <p>— Јест, кажем ти... н |
| шава међу математичарима, Илић је могао закључити из књиге која се појавила те године: <hi>Мист |
| у апсу размишљао дуго, па сам дошао до закључка, да се велика зла не чине намерно, с предумишљ |
| некад у јаким аргументима, да су његови закључци често вештачке дедукције, па и софизми, а, с в |
| е називао природом.{S} Потврђења својим закључцима тражио је у обичним разговорима у друштву, п |
| слободе, осуђени на затвор по апсанама; закон је био једнак за све.{S} Међутим, било је нас кој |
| успротивила се излишној секцији коју је закон наређивао и тражила одлучно да јој се мртвац пред |
| листичко схватање на делу: њен гвоздени закон конкуренције оправдава му свако средство, те пост |
| их лектира, да измири старински морални закон породичног живота са борбом за испуњење својих со |
| пошто никаква комбинација неће уништити закон борбе који гноји земљу својим жртвама?...{S} Шта |
| а ћеш бити каткад несрећна; то је општи закон; свако је несрећан овда онда.{S} Оно од чега треб |
| са; образована су удружења која ниједан закон не може одобрити.{S} Слобода је појела своју децу |
| наде отворено своју погрешку, укиде оба закона, даде оставку на свој положај и премину са скром |
| есе довољна сума за почетак.{S} Али оба закона дадоше врло рђаве резултате.{S} Министар. који с |
| ј кући, обележавало је као повреду тога закона њен потхват да сама извојује свога мужа.{S} Она |
| Интереси упливних појединаца јачи су од закона и реда.{S} Свет се занима политиком једино ради |
| кционарних власти, трудио се да у своје законе унесе што више гарантије да власт не изигра ове |
| јасан.{S} Дарвин је дефинисао природне законе тако силно да је његова философија изгледала као |
| е је сад, место власти, народ изигравао законе.{S} Једна њивица овса, коју је нешто оштетила ту |
| ог живота онаквог каквог су га створили закони, нарави, навике.{S} Он је стајао на прекретници |
| ком; пуне ти главу својим непроменљивим законима; говоре ти о људима само <pb n="283" /> као о |
| сачувају министра.{S} Тако се извршна и законодавна власт сукобљавају, укрштају и изопачавају, |
| солидног ослонца, остављени су милости законодавног тела.{S} Да би остали на свом месту, не мо |
| авају, место да врше функцију прописану законом.{S} Отуд долази стална пометња, анархија, јалов |
| вео и један лични пораз.{S} Саставио је законски пројекат о осигурању сељака од града и стоке о |
| очи са жељом да умре.</p> <p>— Пријо? — закрешта женски глас однекле.</p> <p>— Пријо, Маро! — о |
| е рђаво.{S} Било да узме што да закрпи, закрпе су изгледале велике, ружне.{S} Узалуд се трудила |
| ли што је рђаво.{S} Било да узме што да закрпи, закрпе су изгледале велике, ружне.{S} Узалуд се |
| купи друге чакшире.{S} Али зашто их не закрпи?...{S} Бар то не стаје ништа.{S} Међутим, њему т |
| звали то одељење — скупи сву храброст, закуца на врата и преда се тој голицавој дрхтавици, па |
| девојци досади та игра, те, кад једном закуца на врата и кад рече уобичајену реченицу: „Господ |
| руги су седели на сандуцима, на даскама закуцаним на ногаре или у четири кочића.{S} Њихова клуп |
| нагињало западу, девојка зажеле да види залазак на Сави.</p> <p>— Ужелела сам се Београда, бога |
| Навратим који пут.{S} Овде је пријатан залазак сунца.{S} Ружичаста прашина обујми предео.{S} С |
| е су мршаву сенку по земљи.{S} Сунце је залазило за један облак, бацало зраке и чаробно осветља |
| куће Матовића.{S} И у Београду је сунце залазило, само другојачије, ћудљиво, бурно, како то при |
| .{S} Негде зашкрипа ђерам.{S} Један пас залаја.</p> <p>Посматрајући то буђење свога села, она п |
| уранка на једној падини Рудника, па до заласка за зелени зид Јелице.{S} Пратила га чамотна тиш |
| љене линије назирале у прашини сунца на заласку.{S} Долина је била пуна примитивних баштованџин |
| lestone unit="*" /> <p>Сунце је било на заласку.{S} То беше онога истог тренутка кад је Чедомир |
| у расправу.{S} Неодређена слава би опет залебдела пред његовим очима.{S} Људско срце му изгледа |
| а кад би писмо свршио, написао адресу и залепио завој, дубок, сладак уздах отео би му се из гру |
| ада!...</p> <p>Промицале су окуке, мали заливи, полуострва, шибљаци, рибарске колибе.{S} Београ |
| х, живих очију, великог чела са дубоким залисцима, пљоснатих ушију, необријане браде и кратких, |
| е нађе на невољи.{S} Али млади човек је залуд наводио разлоге двема женама, које су се занеле у |
| ино водо, ја одо’!“</p> <p>Вишњино срце залупа јаче.{S} Можда ће доћи писмо.{S} Какав ће то рад |
| ао да се земља прецепи.{S} Ускоро затим залупа улицом општински добош на узбуну.{S} Варош се из |
| ића као прамење од памука.</p> <p>Илићу залупа срце кад виде девојку тако близу себе.{S} Он не |
| оничном и борбеном Београду са изгледом залуталог пустињака.{S} На себи је имао окраћале, зелен |
| рукопис, он признаде жалосно:</p> <p>— Залутао сам.{S} Није то што сам хтео.{S} Преварио сам с |
| воја средства.{S} И други: немиран дух, заљубљен у бескрајност, фантаст који захтева све лепоте |
| иди, што је ту поред њега, сласт што је заљубљен више него први пут кад су прошетали сами.</p> |
| рачунају са ситницама, она их већ виде заљубљене, верене, и пред олтаром.{S} Ах, тај олтар!... |
| омошћу завезана за кућу, сањала често о заљубљеним паровима које би, летимице, кадгод спазила с |
| >Те супротности подржавале су код двоје заљубљених једну врсту борбе час прикривене, час отворе |
| ета им се чинио врло знаменита личност, заљубљивале се у своје наставнице.</p> <p>Каја није при |
| и срећан човек.{S} Причају да се у тебе заљубљују министарке или њихове ћерке...{S} Седи.{S} Ба |
| војом лакоћом и сласти, па опију благо, замагљавајући нашу свест и стварност.{S} Илић је писао |
| ник! — оте јој се узвик.</p> <p>Сузе су замагљавале њене очи.{S} Срце јој се кидало.{S} Она се |
| цигару.{S} Девојки је један облак туге замагљавао њене бистре очи.{S} Најзад Илић <pb n="51" / |
| имер, сеоска чама ни саблазна књига.{S} Заман је ожењени колега, иза леђа своје жене, правио сл |
| здрхтала, и није могла више заспати.{S} Заман је гонила његове слике.{S} Оне су се јављале поно |
| е! — протепа девојка у заносу. ~</p> <p>Заман је Вишња звала свог драгана.{S} Њега није било ви |
| ела, па и из даље.{S} Задовољно срце је замахивало снажно пијуком.{S} По планини се разлегала п |
| д кога га је узео, поново зграби будак, замахну њиме, поче да копа, па се онда заустави, као да |
| , гледајући хиљаде њихових црнпурастих, замахнутих руку, он је видео визију Вишње, њене главе, |
| проклати се по калдрми од дворишта, па замаче даље, у мрак.</p> <p>Илић угледа ову сенку.{S} Х |
| постављало исто питање.{S} Њен напор да замени мајку показивао се готово узалудан.{S} Док је би |
| едно слатко пиће, као грех.{S} Помрчину замени блесак јаке светлости.{S} Пред њом се указа гоми |
| > <p>— Шта је лек томе?{S} Шта би могло заменити парламентаризам?{S} Ниси ваљада нихилист?</p> |
| као посред села.{S} Тек, коњски трамвај замењен је електричним, а на пољани Батал-џамије копани |
| од огледала.{S} У трећој одаји, која је замењивала салон, Илић није био никада.{S} Госпа-Клеопа |
| тив формалистичког друштва, где диплома замењује таленат, где парче хартије вреди више него гла |
| ца одиграва се иста комедија; лукавство замењује снагу, и помоћу више или мање вештине са којом |
| у тајне нашега доба, где човечју снагу замењују често вештина и природа.{S} Треба му показати |
| њему, као да смо туђини.{S} Свакако ми замера јер не зна разлога моме одласку.</p> <p>Хтела му |
| ио опроштај што је сиромах.{S} Вишња не замери ништа.{S} Она није знала за та понижења.{S} Чак |
| шно, говорећи:</p> <p>— Не треба људима замерити, то су <pb n="103" /> била зла времена.{S} Шта |
| је било право, па ипак чуле су се ретке замерке, јер је Радоје волео људе, волео човека као она |
| " /> се из методике.{S} Вишња покуша да заметне разговор с њом; говорила је о тој методици, гла |
| </p> <p>— Што је узео Швабицу?</p> <p>— Замисли дерана! — прихвати госпођа. <pb n="120" /> — Ни |
| политичке слободе, без којих се не могу замислити поједине организације; треба од ове оријентал |
| е волео слободу, веровао у њену свемоћ, замишљао ју је као море, као ваздух, нешто пространо, б |
| ју да се нађу.{S} У осталом, он је тако замишљао час васкрса мртвих, страшни суд, кад је у њега |
| се био упола свукао, па застао, седећи замишљено у једној старој наслоњачи.</p> <p>— Не допада |
| /p> <p>— Право велиш — одговори бакалин замишљено. — Де, да ми сачиниш једно писмо.{S} Нек дете |
| бљом љубавном ватром, да се одмах после замраче другим, леденим погледом, који му је јасно гово |
| ао се сваког јутра, имао спокојне очи и замрљан потпис.{S} Дочекао га је с одмереном љубазношћу |
| чију, згрчених уста.{S} Коса му је била замршена, лепила се по ознојеном челу.{S} Он провуче пр |
| <p>— Али?</p> <p>— Али сам задовољна — замуца учитељица — задовољна у сваком случају.</p> <p>П |
| о добро, као да му је то <pb n="244" /> занат, а она седела на кљуну према њему.{S} Како је мла |
| г тога на свог сина и хтео га убити.{S} Занат није ишао никако.{S} Јела се стара мука.{S} Мајст |
| S} Него учи.{S} Иначе, право ћемо те на занат...{S} Угледај се на господин - Чедомира.{S} Он је |
| рво што помисли било је да му златарски занат није занео мозак, те је намислио да црпе злато из |
| право на даље школовање, побегао са два заната.{S} Најзад, госпа-Клеопатра израдила му је место |
| ије много али колико да се храниш.{S} А занатлија?{S} Рано се дигни, доцно лежи, а кад остариш |
| > <p>— Ето, нама требају добри радници, занатлије, агрономи, учитељи, официри, професори.{S} Ме |
| ош, наша села, путове, а дању покретале занатлијске машине, стругаре, штампарије, разне фабрике |
| о над паром при употреби у ситној, па и занатској радиности, стари Лазаревић прекиде га, рекавш |
| иће, свесно и прибрано, као пијаница по занату.{S} Она је сматрала пољупце као шећерлему, пуцал |
| аводио разлоге двема женама, које су се занеле у свој план до лудила.{S} У кући су настајале св |
| будне, упечатљиве и несређене обузели, занели и осудили на најтежа <pb n="87" /> искуства.{S} |
| е осети сама усред тих занетих девојака занемарене тоалете, усред тих људи што мисле да од њих |
| исли било је да му златарски занат није занео мозак, те је намислио да црпе злато из те убоге р |
| лоности своје душе, он се не даде да га занесе та струја нових нада, него исприча другарици у к |
| душа стално у послу, зенице грозничаве, занесене, нестрпљиве, <pb n="62" /> као у неког свеца и |
| илује наше усијано чело, не пољуби наше занесене очи.{S} Нико не поверава ове најдубље тајне св |
| Лишће у џбунова заигра у крај пута.{S} Занесени у своју лепоту, они нису осетили да је нестало |
| .{S} Блед и озбиљан, мршав као авет, са занесеним очима, Зарија је лутао по живом, ироничном и |
| вреднији, најмилији.{S} Он ју је гледао занесеним очима.{S} Његово лице није имало сјај прве мл |
| главе бео, нежан профил с очима дубоко занесеним у младића.</p> <p>Он спази такође своју друга |
| лица, опрљена чела, а веселих, светлих, занесених очију, враћао се увече са рада.{S} Грађани су |
| е још Зарија Ристић, вечити ђак, вечити занесењак, вечити сиромах.{S} Блед и озбиљан, мршав као |
| но срце.{S} Она се осети сама усред тих занетих девојака занемарене тоалете, усред тих људи што |
| евојку да ступи унутра.</p> <p>— Нећу — занећка се она детињасто, па, после нешто оклевања, про |
| ца јачи су од закона и реда.{S} Свет се занима политиком једино ради ћара.{S} У међусобним одно |
| ти, успети по сваку цену!...{S} Што још занима, јесу жене којих има много дебелих, са огромним |
| ногобројних <hi>питања</hi> што су тада занимали интелектуалну младеж, мисао магловита, нејасна |
| /p> <pb n="38" /> <p>— Врло лепо смо се занимали синоћ — примети Вишња, па кад виде да се Каја |
| ен, изнурен.{S} Ћаскање пијаног мудраца занимало га.{S} Он оста до зоре пијуцкајући <pb n="172" |
| {S} Увек би се нашло друштва, водили се занимљиви разговори о паметним стварима.{S} Није се пра |
| у, они Ужичани и Црногорци били су врло занимљиви, настављали дискусије о њиховим <hi>питањима< |
| а она задржавала понекад <pb n="129" /> занимљивим разговором, па и молбом.{S} Младић је остаја |
| неш нешто практичније?{S} Преведи какву занимљиву ствар.{S} То се плаћа.{S} Докле ћеш се, бога |
| ас.</p> <p>Девојка је падала у све већи занос.{S} Скупи кошуљу позади и притеже је.{S} Врвице н |
| е девојке.{S} Он осети готово перверзан занос од те смеше поезије, успомена и присуства девојке |
| а броди морем начињеним од самог миља и заноса, па кад би писмо свршио, написао адресу и залепи |
| инске липе бацају густе сенке око њих и заносе главу својим тешким мирисом.{S} Стога се она оти |
| и.{S} Подржавала ју је храброст лопова, заносила ју је носталгија робијаша који се враћа своме |
| одавала се ласкању извесне дипломатије, заносила се идејама просвећеног апсолутизма и на народ |
| и јој тешко да прекине чар у који су је заносиле те приче.{S} Око њих је било лепо јесење вече, |
| друштва, расцветана ливада и ти мириси заносили су је.{S} Своме препуном срцу налазила је одуш |
| пшег није видела.{S} Његов поглед ју је заносио, његове речи је опијале, његове руке су је вукл |
| аших сировина.</p> <p>Младић се видљиво заносио.{S} Његово избријано лице грчило се нервозно, а |
| снове.{S} Њине просте речи певале су му заносне мелодије, у којима је налазио извор своме одуше |
| е, ах мој Чедомире! — протепа девојка у заносу. ~</p> <p>Заман је Вишња звала свог драгана.{S} |
| ен љупки глас, који му добацује слатке, заношљиве речи.{S} А кад би се пренуо сасвим и мислио н |
| ећна за увек.{S} И упамти, свет је врло зао према онима који нису имали среће.</p> <p>Лампа у с |
| >И на ово питање она одговори право, не заобилазећи, не тражећи помоћна средства:</p> <p>— Треб |
| ава плећа.{S} Рамена се видеше округла, заобљена, као извајана.</p> <p>— Извол’те — рече кад от |
| се овде и изазивали мисли о даљини.{S} Заокругљена површина Савине воде беласала се између оба |
| Мораве чак до ибарских планина, чије се заокругљене линије назирале у прашини сунца на заласку. |
| две хитре зенице, које нису биле тачно заокругљене, већ као две капље мастила пале у светло бе |
| јој је израз пуноће, савршенства.{S} Са заокругљеним раменима, која су се погађала под лаком ма |
| ногу младу, а развијену, ногу танку, а заокругљену, извајану као од неког божанственог уметник |
| реко реке, југ, лево у шљиваку исток, а запад где су пасла говеда.{S} Сели су у јечам и ужинали |
| ије о уређењу државе које су стизале са Запада нађоше у том незадовољству узорану њиву, и народ |
| нешто свежине од ветра који се дизао са запада и наносио по који облак.{S} Света је било пред к |
| в поглед изгуби се у планине које су са запада блиско окружавале Чачак.{S} Обрасле у шуму и буј |
| са што нам долази са финог и деликатног Запада.</p> <p>Млади студент корачао је сам.{S} И он је |
| д њима пак се пружала усталасана долина Западне Мораве чак до ибарских планина, чије се заокруг |
| руци и гледао тамо у правцу планина на западу.{S} Он је био миран.{S} Ништа на њему није издав |
| њи.{S} Пред вече, кад је сунце нагињало западу, девојка зажеле да види залазак на Сави.</p> <p> |
| ама.{S} Међу њима је Чедомир још раније запазио једног коња, врло лепог, и чудио се одкуд њега |
| зарубљеним брдом преко Саве.{S} Све се запали.{S} Рекао би да се светлост сјури с неба бујицом |
| о девојчица уз двориште.{S} У салону се запали велики лустер, а електрично звонце позва собариц |
| а Великој Школи.</p> <p>Једном приликом запали јој се кецеља поред огњишта, и само срећан случа |
| форму.{S} Вишњине дотле безизразне очи запалише се од задовољства које се налази у овим церемо |
| ушима, облетао око главе, додиривао јој запаљене образе и лепио њене усне као шећерлема.{S} Кад |
| поменула би га своје другарице.{S} Њено запаљено лице с мирним угаситим очима појављивало се, к |
| не пређе у запаљење.</p> <p>— Збиља?{S} Запаљење није лако у газдаричиним годинама.{S} И кад се |
| рас навратити.{S} Боји се да не пређе у запаљење.</p> <p>— Збиља?{S} Запаљење није лако у газда |
| ас нам вичу живео, а сутра, на неколико запаљивих речи каквог дрипца, заурликаће ти; доле с њим |
| ви сте врло љубазни.</p> <p>Једна тица запева у башти.</p> <p>Чедомир је још раније наслутио д |
| ош док су се састајали.{S} На пијаци је запевао друштвени тенор, иначе књиговођа у варошкој ште |
| и се нису разбирали: да ли су песма или запевка.{S} Из планинског склопа избијала је река као и |
| , осуду.{S} Њој није падало на ум да се запита: какве су оне, те жене, те девојке од којих се б |
| са рада.{S} Грађани су га заустављали, запиткивали радознало.</p> <p>— Иде... иде.{S} Биће ран |
| о да је хтела сакрити руменило које јој заплами образе.{S} Он је поздрави и хтеде проћи.{S} Тад |
| .{S} Зима је попусти.{S} Њени се образи запламише.{S} У срцу осети топлину.{S} Успи уснама и ре |
| здањима и чатрљама, на Двору и болници, запламтише живом црвеном бојом.{S} По зидовима остарели |
| лећи на ту реку, која ју је уљуљкивала, запљускивала својом пенушавом водом и шапутала јој недо |
| свега.</p> <p>Понекад, у његову душу су запљускивали и приливи одлучности.{S} Један унутрашњи г |
| >Радојев глас и, час немо а час гласно, запљускивање домаће воде утицали су чудно на Вишњу.{S} |
| тају наши саветодавци, управљају нама и заповедају нам.{S} Шта онда остаје од слободне воље кој |
| тају наши саветодавци, управљају нама и заповедају нам“.</p> <p>— Како су се чудно испуниле те |
| рцну у њеним очима.{S} Нешто јаче од ње заповедало је сад њоме, и она раскопча хаљину до дна.</ |
| себна сталежа, где је осуђеник с новцем заповедао за паклић дувана осуђенику без новца.{S} На к |
| ко, али мајка!...{S} Ударила у плач, па запомаже по кући.{S} Ја нисам попуштала.{S} Запретила с |
| т по непознатим престоничким кућама, по запосленим људским приликама, по њој самој.</p> <p>Зима |
| само додирне душу, па је остави да сања започети сан, и пољупци где тело дише дахом другог тела |
| и она била његова, неуморно би радио на започетој тези.{S} Шта би га се тицало што не би постао |
| маже по кући.{S} Ја нисам попуштала.{S} Запретила сам им да ћу их оставити, да ћу их се одрећи. |
| ад му жена саопшти те вечери да је Илић запросио Белину руку и да је она, као мајка, дала свој |
| пропирала рубље, требила поврће, кувала запршке.</p> <p>— Остави, дете — бранио јој је отац да |
| } А тај сељак то је наш народ.{S} Он је запуштен, прост, прљав, смрдљив.{S} Ипак, он није непоп |
| ојом.{S} По зидовима остарелим и новим, запуштеним и очуваним, просу се нека чаробна неранџаста |
| робијаш?{S} Па и даље, доле у Београду, зар није видела гомиле још горих од својих суседа?{S} О |
| а од мужа, — да извиниш Милисаве!...{S} Зар <pb n="241" /> није тако?{S} Сећаш ли се ја сам ти |
| тако изневерити поверење наше куће.{S} Зар се тако враћа гостопримство које смо вам указали!{S |
| и. — Ви сте тако љубазни према мени.{S} Зар мислите да ја не умем ценити толике пријатељске усл |
| {S} Он је себе видео у тој животињи.{S} Зар он није био тако исто од доброг соја?{S} Његов прад |
| лада аристократије, ропство слабих ?{S} Зар то није укидање свих принципа јеванђеља и француске |
| ак, одабирање, последице наследства?{S} Зар то није другим речима: право јачега и вештијега, вл |
| српским.{S} Зашто ми њу заборављају?{S} Зар она није велика, главна наша река ?{S} Од ужичких г |
| Матовићка <pb n="204" /> своме зету. — Зар се за свадбени пут купују новине?</p> <p>— Нешто ме |
| демо у библиотеку! —рече Илић.</p> <p>— Зар ти није жао овако лепог дана? — одговори му философ |
| {S} Други не заборављају своје мртве, а зар ми живи да се заборавимо?{S} Ти нарочито, Вишња... |
| ерено, упита:</p> <pb n="65" /> <p>— Па зар ниси свршила школу?</p> <p>— Завршила сам — одговор |
| рост човек, али воли школу.</p> <p>— Па зар ћете сад пристати да седите докона? — примети млади |
| Бог те видео, кад и ја не могу хлеба да зарадим!</p> <p>— Онда ћу ја у село за воденичара! — од |
| блесасто по соби.{S} Кризе су код жена заразне.{S} Она напреже све што јој је остало од свести |
| ло се парче једне улице: пуста калдрма, зарасла у модро-зелену траву, два низа плотова, неколик |
| преко гробља Светог Марка, које је било зарасло у подивљало цвеће.{S} Пред њима се појави широк |
| <p>То беше један велики празан простор, зарастао у траву.{S} Неколико стаза, које су сами пешац |
| це је завијало својим сјајем тиху воду, зарђале шуме и један параброд насред реке.{S} Дим од ла |
| е уз кратке, камене степенице, ограђене зарђалом оградом.</p> <p>Стари господин је био већ ту.{ |
| ветлост играла се по коњским сапима, по зарђалом блеху од платформе и по црвеном лицу кондуктер |
| и остала гвожђарија образовала је црну, зарђалу масу.{S} На неколико места пушило се.{S} Младић |
| p>Младић извуче један џепни булдог, сав зарђан.</p> <pb n="171" /> <p>— Видиш ли овај пиштољ?{S |
| ан, мршав као авет, са занесеним очима, Зарија је лутао по живом, ироничном и борбеном Београду |
| и после једне почивке — ако он не дође, Зарија, ако будем морао живети као сваки други...</p> < |
| други.{S} Оно после... то ће бити плус, Зарија.</p> <p>— Свет је глуп, Илићу, он не воли паметн |
| казивати у пијаном друштву — прекину га Зарија, па испи чокањ до дна и, не одвајајући још стакл |
| је мислила реформисати друштво, кад је Зарија Ристић писао своје гром-мисли, лепи Млађа носио |
| и да се Љуба Ћопа вратио са села — рече Зарија Чедомиру.</p> <p>— Како је он?</p> <p>— Можеш ми |
| ’ пара пасуља.</p> <p>Понекад наврати и Зарија Ристић, следбеник класичних философа и нуди на п |
| <p>— Не учи толико, разумеш? — прихвати Зарија поново се обраћајући Илићу. — Ја сам решио свој |
| њ ракије.</p> <p>— Сервус — одговори му Зарија и понуди столицу. — Јест, знао сам ја <pb n="168 |
| .{S} Друге није стекао.{S} Остао је још Зарија Ристић, вечити ђак, вечити занесењак, вечити сир |
| о мисао моја није могла сазнати.</p> <p>Зарија му показа један свежањ песама.{S} Разгледао је н |
| е муве ако им не отвориш прозор.</p> <p>Зарија пређе на илузију слободе, оде у метафизику, изгу |
| ине.{S} Илић нађе једва времена да каже Зарији:</p> <p>— Пардон...{S} Имам посла.{S} До виђења! |
| итним догађајима, прочитаним књигама, о Зарији Ристићу и о великим врућинама у Београду.{S} Ипа |
| ер, онај исти што га је некад показивао Зарији Ристићу.{S} Да ли се сети речи које му је том пр |
| а се упути к њему, кад спази поред себе Зарију Ристића како испија чокањ ракије.</p> <p>— Серву |
| нови династије..."</p> <p>Илић је волео Зарију присно.{S} Он је у њему видео једног сапутника н |
| о преко дворишта, упадне у своју собу и зарони зајапурено лице у хладовите јастуке своје постељ |
| Он се сроза с канабета као кривац.{S} И заронивши главу у крајеве девојкине хаљине, загрца:</p> |
| сребро, и <pb n="74" /> још високо над зарубљеним брдом преко Саве.{S} Све се запали.{S} Рекао |
| се видело, неколико суседних кровова и заруделе кајсије у башти.</p> <p>— Ви волите кајсије? — |
| {S} Јабука шећерлија китила се руменим, заруделим плодом.{S} Остојићев султан дремао у својој к |
| е крив ништа.</p> <p>Госпа-Матовићка се зарумени у лицу као да је обузе изненадни страх да дога |
| вом свом претку, било је да се борио на Засавици, по свој прилици у чети Зекиних голаћа, да је |
| их зрака.{S} То су пријатна заклоништа, засађена лиснатим дрвећем, испод којих се налазе клупе |
| ке комисије тако високо, као да је њива засађена смоквом и бадемом.{S} Једна липсала коза вукла |
| рака, накривљени плотови, неколико липа засађених пред каквом кафаном, и широко незграпно кубе |
| и посутој шљунком.{S} Око њих се мешало засађено цвеће <pb n="67" /> с дивљом травуљином.{S} Кр |
| се, у том парчету земље у крај Мораве, засађеном врбама и по којом липом, какав полуевропски о |
| бунар на точак.{S} Пређоше једну њиву, засађену пшеницом.{S} Затим се спустише низ једну јаруг |
| и робијаша, да су се правила готово два засебна сталежа, где је осуђеник с новцем заповедао за |
| размишљања.{S} Бојим се да младића није засенуо мој положај, а он на то не треба да рачуна ни к |
| ам користи та река, она нам плави поља, засипа усеве, односи <pb n="70" /> најбољу земљу и прет |
| о као на вашару.</p> <p>— Овим сељацима засја електрика пре него што јој и диреке ударише — при |
| сестри, и један сјај мушке надмоћности засја у дечковим очима. — Кажи само колико поједеш шеће |
| то лице њеног оца или мајке и да му, уз заслужени прекор, покажу врата.{S} Долазила му је на ум |
| S} Ја не знам шта радим.{S} Ти ово ниси заслужила.{S} Ја често не господарим собом.{S} Ја нисам |
| са својим мислима.</p> <p>— Радоје није заслужио ону увреду — говорила је у себи.</p> <p>С тим |
| једног великог песника прошлог столећа, заслужују да на њихове хумке долази свет и молитве чита |
| пособности, свакој способности по њеној заслузи“.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
| ла јој недопуштене приче, млада девојка заспа са једним ђаволастим осмехом који дотле није био |
| у чистог рубља.{S} Раније чим би легла, заспала би у исти мах.{S} Сад се превртала са једног кр |
| ма до две вите јеле.</l> <l>И под јелом заспала девојка.</l> <l>Под главом јој снопак детелине |
| мајући се да легне.{S} Деца су била већ заспала.{S} Бела тако исто.{S} Кућом је владала дубока |
| не брине, оставио листу на сто, легао и заспао.</p> <p>Мисли му поново скренуше у родно место.{ |
| се збиља осећала као човек који је био заспао у неком напредном граду, па се пробудио после је |
| будила сва уздрхтала, и није могла више заспати.{S} Заман је гонила његове слике.{S} Оне су се |
| трошен, утучен; по целе ноћи није могао заспати.{S} Реч Христова врзла му се по памети:</p> <p> |
| исно свој део живота и, кад дође време, заспи вечито под обичним крстом, са кога ће киша и невр |
| и очи <pb n="308" /> и покуша да поново заспи, као дотле, мирно, не мислећи ни на шта.{S} У јед |
| не степенице старинске зграде, кад Илић заста, као задржан нечијом снажном руком.{S} Иза првог |
| почетку проповедао мржњу против црвене заставе, она би била њен најљући противник.{S} Овако, о |
| е, и да се свети, да руши, да обара.{S} Заставници прогреса, они су његови најљући противници.{ |
| з џепа велику мараму за један крај, као заставу, брисао нос на сав глас и хвалио одличну кујну |
| миром, да га поново придобије за црвену заставу, да подели с њим ову срећу.{S} Али... његове оч |
| мрчина је била велика.{S} На пола улице застаде да предахне.{S} Тада зачу познате кораке.{S} Је |
| бал.</p> <p>Кад изби на Теразије, Илић застаде неодлучно.{S} Било му је још рано за вечеру.{S} |
| ам ја учио школу, мој брајко!...</p> <p>Застаде, одмахну руком и не заврши реченицу.</p> <p>— К |
| а ослобођења.</p> <p>— Пиши јој — рече, застајкујући на свакој речи — да смо сви, хвала Богу зд |
| неколико корака ка углу од собе, и онда застала, покривши очи рукама.{S} Један део расуте косе |
| ни тада рекли једно другом?{S} Да ли су застали или ударили лево? десно?{S} Шта су тада осетили |
| ена; она не даје позитивна знања.{S} Не застаните на путу еманципације!{S} Ваши хоризонти остаћ |
| </p> <p>Матовић се био упола свукао, па застао, седећи замишљено у једној старој наслоњачи.</p> |
| и био је заиста диван са својим, нешто застарелим гестовима и учтивостима.{S} Пушкарка се већ |
| ликовао од мештана, окорелих у навике и застарелу моду.{S} Имао је на себи плишано одело, црно |
| {S} Хтеде да пробуди Аницу.{S} После се застиде.{S} Како да јој објасни то што је крила од саме |
| кругао сточић, застрвен уским, чипканим застирачем, који је висио на две стране.{S} На њему се |
| долазила су једна за другим.{S} Толико застора би подигнуто, толико тајна, загонетака решено.{ |
| лно на страни школованих људи, ма они и застрањивали.</p> <p>— Знање је светлост, знање је моћ |
| бицу испуњавао је један округао сточић, застрвен уским, чипканим застирачем, који је висио на д |
| ребнијим намештајем и луксузом: постеља застрвена домаћом тканином и опкољена везеним јастуцима |
| ине, декорисао кафанске сале за забаве, заступао једну мађарску фирму пољопривредних справа, ур |
| топримног пристаништа ?</p> <p>На улици затандрка нешто.{S} То су се враћала празна кола за сво |
| вио дуго ван куће.{S} Кад се библиотека затварала, он је онда почињао своје шетње, купио је печ |
| и подједнако лишени слободе, осуђени на затвор по апсанама; закон је био једнак за све.{S} Међу |
| ово све потрошило.</p> <p>Пустише га из затвора.{S} Част му се поврати, али цело његово имање о |
| Јован није остао читав.{S} Изишао је из затвора остарео, поремећеног здравља и опортунист.{S} М |
| е на сто, на зид, на прозорска окна, на затворена врата, као тица која је тражила да се спасе.< |
| већ угашене светиљке.{S} Кафане су биле затворене, изузев неколико ноћних, на рђавом гласу. <pb |
| ед гомиле цигаља лежао је један радник, затворених очију.{S} Мало даље од њега видео се крвав п |
| и никад.{S} Гледајући у књиге, ти живиш затворених очију, практичан живот изгледа ти ситничарењ |
| сусрет.{S} Она је била обучена у хаљине затворено плаве боје, чији је озбиљан крој доликовао ле |
| ереду.</p> <p>Ипак се она савлада прва, затвори врата за собом, ступи дубље у собу, стави руке |
| вач до уста, окрену се на другу страну, затвори очи <pb n="308" /> и покуша да поново заспи, ка |
| .</p> <p>Он покуша још једанпут.{S} Она затвори шаку, као да стеже нешто тврдо; затим је отвори |
| превидео, ти си изгубио меру, претерао, затворио си се у кулу од слонове кости.{S} Ти си рђаво |
| био више арап.{S} Главу је спустио, очи затворио.{S} Није осетио или није водио рачуна кад се к |
| ј пољани.{S} Његове усне <pb n="290" /> затворише њена уста.{S} Она осети бол, готово физички, |
| Њен природан струк, неизмучен мидером, затеже блузу, те се показаше њена здрава плећа.{S} Раме |
| су биле као да хоће да прсну, а прстима затеже косу тако да осети како му се кожа одваја од луб |
| — Шта мислите после? — настави он даље, затежући капут рукама у џепу. — У учитељице?</p> <pb n= |
| анама једне оголеле липе.{S} Иза дрвета затезао се крајичак неба, по чијем је плаветнилу пловил |
| лази.</p> <pb n="180" /> <p>То је писмо затекло Вишњу у врло тешком расположењу.{S} Стид ју је |
| и се утишао по каткад да се једва чује; затим се дизао јаче, лупао готово, и челичним звуком ис |
| затвори шаку, као да стеже нешто тврдо; затим је отвори полагано, па изврну, као да просу остат |
| е — допуни госпа Клеопатра своју ћерку; затим се обрати своме сину. — Сад ће отац да се врати, |
| дајући у правцу где се она изгубила.{S} Затим се окрену око себе, као човек који губи равнотежу |
| узе је љутња.{S} Баци новине на под.{S} Затим их поново диже и укочено гледаше посну боју и ред |
| /p> <p>— Нагваждања — одобри Радоје.{S} Затим додаде у шали:</p> <p>— Вишња ће поћи за мене.</p |
| езе и с антикварима на обалама Сене.{S} Затим се дао на посао.</p> <p>Учинило му се да се оства |
| евојка. — Пролетње кише нису опасне.{S} Затим...</p> <p>— Затим?</p> <p>— Ја сам већ покисла, и |
| м, коју је дотле осећао према Вишњи.{S} Затим, чинило му се понекад да ни Бела нема према њему |
| ма и пажње ономе што ће се написати.{S} Затим, подиже главу и задржа је тако уздигнуту цело вре |
| — одговори она нешто рапавим гласом.{S} Затим додаде блаже : — До пред вече немам никаквог посл |
| еђоше једну њиву, засађену пшеницом.{S} Затим се спустише низ једну јаругу која је некад била д |
| анархиста — објасни Каја бојажљиво.{S} Затим додаде, да би скренула разговор на другу страну:< |
| оје је можда сам газда-Митар правио.{S} Затим је дошла опет једна карта, са сликом неке велике |
| еру.{S} Погледа око себе неодређено.{S} Затим се упути ка Калимегдану, камо иду, у његовом расп |
| ивиђењу које се јављало на огледалу.{S} Затим се дохвати за главу и растрже плетеницу.{S} Плава |
| кише нису опасне.{S} Затим...</p> <p>— Затим?</p> <p>— Ја сам већ покисла, и...</p> <p>— И?</p |
| м просто — одговорила му је она, отишла затим у министарство и затражила да је поставе за учите |
| Збиља, ја сам ваша пријатељица? — упита затим, притварајући врата.</p> <p>— Да, Бела — одговори |
| лободан?...{S} Ево ми трамваја — додаде затим. — Ја ћу бити тачна.{S} Збогом.{S} Лаку ноћ.</p> |
| су иначе дани избројани.</p> <p>Сео је затим и покушао да сврши своје дело.{S} У соби је било |
| p>— Ко би се надао од овог свеца — рече затим, милујући га по подбратку. — Ко би помислио да та |
| p>— Дај да ти помогнем око венца — рече затим и посади се поред своје комшинке.</p> <p>Девојке |
| ентални!...{S} Је ли, колегинице — рече затим гласно — шта ти мислиш о сентименталности ?</p> < |
| инктивно.</p> <p>— Доцкан, Илићу — рече затим. — Твоја жена је још твоја.</p> <p>Он покуша да о |
| нем мајци.{S} Наша је кућа велика.{S} И затим, доста сам потрошила очевих новаца због школе.{S} |
| животу су ретки поновни састанци.{S} И затим, једно од другог растаје се, не разумевши се.{S} |
| ејано.</p> <p>— Јест... јест — одговори затим. — Волео сам, много сам волео.</p> </div> <div ty |
| > <p>— Глупе жеље! — закључила би убрзо затим.</p> <p>Она је била људски створ, завезан за земљ |
| ома, као да се земља прецепи.{S} Ускоро затим залупа улицом општински добош на узбуну.{S} Варош |
| икад заборавио што је ту научио.</p> <p>Затим му паде на ум како му је једна газдарица од стана |
| n>, он је себе посветио за философа.{S} Зато је сматран за смешног, и ако их је било много луђи |
| младић, тек да се нешто каже.</p> <p>— Зато што сте ме пољубили — одговори њен глас, а њена на |
| су бацио љагом на свемоћ слободе и њене заточнике.{S} Она је била кадра да скочи на дрског чове |
| } Вишња се опет није осећала у праву да затражи та објашњења.{S} Шта је она била сад њему до об |
| у је она, отишла затим у министарство и затражила да је поставе за учитељицу.</p> <p>Како је у |
| електричном предузећу. — Само је тунел затрпан и збрисана спољна постројења.{S} Оно што је нај |
| су јој од синоћ лутале по глави.{S} Она заћута, и тек пошто се први час сврши, упита другарицу |
| ј.</p> <p>Река стешњена, пенушава и као зауздана, пробијала се још кроз отвор на средини.{S} Че |
| спекулације, а око тебе диже се вихор, заузет једино материјалним интересима, бруји живот где |
| ти цео његов живот.{S} Он је био дубоко заузет самим собом и видео у том тренутку цео свој дота |
| је то изгледало природно: њену мисао је заузимала само њена мајка.{S} Болест <pb n="186" /> је |
| орења која уђу у наш живот једног дана, заузму га и помету; због њих променимо своје навике, ук |
| орења која једног дана уђу у наш живот, заузму га и помету.{S} Због њих променимо своје навике, |
| неколико запаљивих речи каквог дрипца, заурликаће ти; доле с њим!...{S} Него нека младић сврши |
| идеја.</p> <p>Једнога дана, те јесени, заустави га нечији девојачки глас:</p> <p>— Чедомире!</ |
| ао минут.{S} И ја се само Богу молим да заустави то време, да се не живи тако брзо.{S} Хоћу да |
| замахну њиме, поче да копа, па се онда заустави, као да виде да је то узалуд, наслони се на др |
| а посрну својом хромом ногом и једва се заустави на половини салона.</p> <p>И Чедомир устаде.</ |
| другарицу.{S} Али, на пола собе, она се заустави као задржана једним грчем.{S} Пред њом је лежа |
| са свог места, пређе преко собе, па се заустави код огледала.</p> <p>Хтела је да види на њој с |
| в поглед прелете цели родни крај, па се заустави на врху Овчара.{S} Сети се гомиле радника који |
| њем да је више не види.{S} Поглед му се заустави на зеленом тепиху своје собе.{S} Једна мисао, |
| S} Мени треба...</p> <p>Овде се Остојић заустави као опоменут једном унутрашњом примедбом, једн |
| бодној љубави.</p> <p>Али се његова реч заустави на уснама.{S} Изненадило га је што га госпођа |
| на улици, па кад је хтео прићи, она је зауставила неку своју познаницу на пролазу и продужила |
| јурио.</p> <p>Она се окрену.{S} Била се зауставила на обасјаном простору једне уличне лампе.{S} |
| не се згрчише на четири угла.{S} Реч се зауставила у грлу.</p> <p>— Ти волиш другога?</p> <p>— |
| у одвојити од Вишње.</p> <p>Она се беше зауставила, нема, збуњена, укочена, бледа у лицу и мртв |
| ио поузданије. — Али не мислим да се ту зауставим.</p> <p>— А шта можеш друго?</p> <p>— Универз |
| качкету до земље.</p> <p>Понекад би се зауставио, ћеретао тако са улице, док је она одговарала |
| те је ударао крст на страни на којој се зауставио, склопио књигу, оставио је у крај свога стола |
| било ведро.{S} Тек по неки облак био се зауставио у мору отвореног плаветнила као санта леда.{S |
| е налазе клупе за одмор.{S} Зашто се не зауставити на том месту, зашто ићи даље и питати несигу |
| репирали се о неком <hi>питању</hi>.{S} Зауставише Илића да чују и његово мишљење, и позваше га |
| оглед на рођака своје другарице.</p> <p>Зауставише се код Кајине капије.</p> <p>— Па кад ћеш ми |
| но у своју давну другарицу која се није заустављала у причи о својој срећи.</p> <p>Била се обес |
| аћао се увече са рада.{S} Грађани су га заустављали, запиткивали радознало.</p> <p>— Иде... иде |
| .{S} Они су били леп пар.{S} Људи су се заустављали да их гледају.{S} Већ се примицало вече кад |
| о Кумодраже.{S} Десно, посматрачево око заустављало се на поцрнелим зидинама средњевековне тврђ |
| n="172" /> шљивовицу.{S} Ристић се није заустављао.{S} Говорио је о науци, политици, жени, Богу |
| чи.</p> <p>Радоју се свиде тај одговор, заусти да то каже, кад песма одјекну поново.{S} То су с |
| жнија престоница у Европи.</p> <p>Вишња заусти да нешто дода, али је већ млади човек падао у ва |
| мислите, господин-Илићу?</p> <p>Чедомир заусти да каже онако како је осећао:</p> <p>— Ја сам од |
| ством да Србија, за све што има, има да захвали само своме сељаку, лако се одлучио да приђе прв |
| гледа болесницу, рече девојци:</p> <p>— Захвалите Богу и идите те се одморите.{S} Опасност је п |
| а јој се посебице.{S} Осећала је дубоку захвалност према младом земљаку који се тако нашао у не |
| <p>Он га узе.{S} Промуца неколико речи захвалности, па стаде.{S} Он је осећао свој лажни полож |
| д младићем ?{S} Или је то био само знак захвалности што је Илић имао стално по коју лепу реч за |
| или Турчин, свеједно који ће поп за то захваљивати Богу.{S} Један део чланова успротиви се том |
| дуг, прав сокак, где се куће ћушкају да захвате што више улице.{S} Роба из дућана гомила се без |
| шећи своју омиљену песму: „Сунце ходи и заходи, а у мојој је изби тамно!...“</p> <p>Понекад би |
| х, заљубљен у бескрајност, фантаст који захтева све лепоте од живота, усамљено биће што се ни с |
| ечито за одржавање неке врсте племства, захтевала је скупоцена одела, свечане ручкове, у кући с |
| енета у ситне интриге удатих другарица, захтевала је раскош министарских домова што се слабо по |
| дан човек, у једну странку, која изнесе захтеве за најшире грађанске слободе.{S} С друге стране |
| се девојка нервозно.</p> <p>— Парадокс зацело, али је истина.</p> <pb n="251" /> <p>Доиста, Ла |
| груди.{S} Она се насмеја.{S} Оштар смех зацика по соби.{S} Насмеја се и оно тело у огледалу раз |
| орака кад рођаци пређоше на фамилијарне зачкољице.</p> <p>— Ју, за мало не заборавих... — присе |
| пола улице застаде да предахне.{S} Тада зачу познате кораке.{S} Један поток је јурио поред ње.{ |
| изавала је свој врхунац.</p> <p>Тада се зачу један шум на вратима.</p> <p>Два млада створа погл |
| дана у дан испуњавају.</p> <p>У том се зачу нека псовка.{S} Један сељак, прљав и исцепан да би |
| .{S} Бели се јако допада.</p> <p>— Е? — зачуди се министар.</p> <p>— Да — потврди његова жена, |
| парламентарних влада.</p> <p>— Како? — зачуди се Вишња.</p> <p>Она је ишла поред њега лаганим |
| раза.{S} Девојка га је слушала погледом зачуђеним, наивним, благим и жалосним, дубоко уверена д |
| ти не иде у корист.</p> <p>Илић погледа зачуђено у своју другарицу.</p> <p>— Откад ти поста так |
| полегну.{S} Тада се открије, безазлено зачуђено као девица, ситно, бледуњаво цвеће на кривим, |
| љена сунцем.</p> <p>— Хајдемо, Вишња! — зашкрипа младићев глас с дна груди.</p> </div> <div typ |
| ом у присуству ове стварности.{S} Негде зашкрипа ђерам.{S} Један пас залаја.</p> <p>Посматрајућ |
| башти натпевали се славуји.{S} Негде би зашкрипао ђерам.{S} Варош тонула, љушкала се, разливала |
| гледом своју земљу.{S} Кириџије су биле зашле за кукуруз, види им се само глава.{S} Поље је дис |
| џет <pb n="261" /> не би био довољан да заштити народ од леда и метиља!{S} Матовић признаде отв |
| гурног прихода, без пријатељских веза и заштитника, права друштвена нула, некористан никоме и к |
| — рече будући министар. — Ако се воле, зашто да се не узму?</p> <p>— Ама, како да се узму, чов |
| S} Зашто се не зауставити на том месту, зашто ићи даље и питати несигурне хоризонте за нечим шт |
| ујем потпуно, до краја, систематски.{S} Зашто да то право имају само мушкарци?</p> <pb n="66" / |
| акта који се називају: хтети и моћи.{S} Зашто дакле бити против онога који нам олакшава борбу и |
| певају песме толиким рекама српским.{S} Зашто ми њу заборављају?{S} Зар она није велика, главна |
| исли и окрену да нађе своје друштво.{S} Зашто?{S} Ни она сама не би тачно знала рећи.{S} Тек, з |
| спод којих се налазе клупе за одмор.{S} Зашто се не зауставити на том месту, зашто ићи даље и п |
| одвлачила у пропаст.</p> <p>— Љута?{S} Зашто? — упита је младић, тек да се нешто каже.</p> <p> |
| ризонте за нечим што више није наше?{S} Зашто пустити да дани и године пролазе?{S} Јер младост |
| и отаџбина — говорило је нешто у њој. — Зашто онда избегавати ту реч која је тако тесно везана |
| ева?</p> <p>— Не! — одби она усиљено. — Зашто да будем невесела?</p> <p>Стара девојка је ухвати |
| атински језик и историју Срба.</p> <p>— Зашто латински, господин директоре?</p> <p>— Нема ко др |
| нтику посред обичности живота.</p> <p>— Зашто не пишете шта кад тако лепо говорите — рече му Ви |
| а хтеде уверити себе, потврди:</p> <p>— Зашто да не будем задовољна!</p> <p>— То је опет срећа. |
| <p>— Хоћемо ли да се вратимо?</p> <p>— Зашто? — чудила се Вишња.</p> <p>— Киша ће још дуго пад |
| тада — Ко зна каква судбина те чека — И зашто си тако срећна сада!...</p> <p>Промицале су окуке |
| ожда нема да купи друге чакшире.{S} Али зашто их не закрпи?...{S} Бар то не стаје ништа.{S} Међ |
| Чедомир је ишао брзо, не знајући ни сам зашто хита.{S} Свет му је сметао, т |