| есело одсијевала, губила се и помаљала, а он је непрестано чекао и тражио погледом, као да има |
| ати топао кревет.{S} Она је то видјела, а још више је то осјећала у себи.</p> <p>И он сигурно в |
| оће, осјећајући да је слаб да се отима, а кукавица да се бори.{S} Само кадикад заигра нешто рас |
| та.</p> <p>Инжињер оде одмах радницима, а они сиђоше доље у хладовину, под једну букву, с густо |
| е и одлазила полагано, кадгод зачуђена, а кадгод ожалошћена.</p> <pb n="68" /> <p>Она је доноси |
| ло: у онај живот није се усудио да уђе, а овај други постао му је неприступан.{S} И он је заста |
| е мислећи касније на њих; гледао ју је, а да ништа у њему није казало да је она боља, љепша и њ |
| >Панек се није много журио да отпутује, а није ни имао разлога да хита; његове су дневнице, и а |
| истражи: половину да пошље у просјаке, а половину на <hi>кондуну</hi>.{S} Па, једног дана, кад |
| зно шумило, тако је био туп шум ријеке, а из куће је било нешто ледено, самртничко; она стајаше |
| нице, и ако се није више радило, расле, а Јандрић довезао из Далмације ново вино, којега се Пан |
| {S} Милан је зато имао тако много воље, а за остале ствари није показивао особитог дара; брат н |
| аљину и тамо изгледале мале и незнатне, а садашњост му се чинила плитка.{S} И замало му не утеч |
| ад воду избија старо, изглачано камење, а поред њега друго под водом, зарасло топлом и меком ма |
| се, као и сваки, дуго памти и спомиње, а још теже заборавља и прашта.{S} Било је, можда, у тој |
| а у мрак, срце немирно удара и одскаче, а мисао збуњено тражи неки предмет.{S} Стотина ствари п |
| окри лице рукама.</p> <p>Дан пробијаше, а у даљини се магла утапала у Уни.</p> <p>Тек касно ују |
| тране: она преврташе у рукама неки вез, а очи јој се бијаху изгубиле на другој страни преко Уне |
| питала се она.{S} Тренутци бијаху дуги, а времена све мање.{S} И те посљедње ноћи она није трен |
| е поново разведри, глас му поста блажи, а очи се добродушно расвијетлише испод ријетких трепави |
| араху да чује ударање сјекира у даљини, а нос му осјећаше мирис паљевине и растопљене јелове см |
| и за собом и успомене и слике и ријечи, а живот ће протјецати поново једнолично и тупо.</p> <p> |
| з <pb n="54" /> воду провиди се шљунак, а над воду избија старо, изглачано камење, а поред њега |
| питао се болно. „Ти нијеси рђав човјек, а нијеси ни добар“, одговорило је нешто у њему.{S} И за |
| ше њој са по којим незнатнијим питањем, а она се осмјехивала и потврђивала.</p> <p>Уђоше на јед |
| својих обала, напунише се јаруге водом, а брдски потоци, носећи лишће, земљу и камење из планин |
| гдје корача преко камења унском обалом, а он хита за њом, не одвајајући поглед са њезиног струк |
| н је умро једном, мучио се само једном, а она ће да се непрестано мучи, то умирање њу ће вјечно |
| има, црвен и узнојен, гдје маше штапом, а ниже, у гају, он видје Ирену, са шеширом поред ње, са |
| ше се на кући пробијати врата за дућан, а унутра, стружући тезге, пјевао столар Талијан пјесму |
| свему: ниједан пањ није бивао однесен, а да он није дознао ко га је посјекао.{S} Палили су му |
| е изреке како му је вријеме скупоцјено, а сједећи тако као да не мисли да се скоро диже.</p> <p |
| једнолично пршташе пијесак испод ногу, а по клупама се виђаху нејасни и зближени парови којима |
| дарају млазови, земља жељно упија воду, а он са скинутом капом пушта нека га бије киша по лицу |
| .{S} Она је уздрхтала, пружила му руку, а ријеч јој се угушила у грлу.{S} Он је напола спавао и |
| еде власи, осјећајући слабост у тијелу, а безвољност у души, кад је сахранио младост пуну нераз |
| > <p>Наједном је опазила неку промјену, а да није знала шта се је догодило; часне сетре биле су |
| у исти мах; Гавре Ђаковић се осмјехну, а она збуњено обори очи.</p> <p>Па и ако му се чинило д |
| тијешњени да су им ноге висиле из кола; а главе им се помаљале, <pb n="142" /> с искривљеним ли |
| дана и да их не пушта да оду тријезни; а кад би они отишли, поново се замрачивало његово лице, |
| е отео по који смијех и брзо се утишао; а све, и звоњавину звона и грају спровода и појање оца |
| по сабљи која се звекетљиво тресла.{S} А он га је само гледао, заваљен у наслоњачу, гледао у њ |
| гласног живота међу његовим гранама.{S} А сада га је гледао како је сув и пуст, остарио, поцрни |
| шуме и планине у снијегу и облацима.{S} А вјетар снаша намете и засипа сњежном прашином у лице. |
| њим полагано отшкринула једна врата.{S} А затим се корио што мисли о <pb n="85" /> таквим глупо |
| конопаља, и шарених бара и кошаница.{S} А жива свјежа пруга Уне испресавијала се као сјајна зми |
| био несретан кад бих радио друкчије.{S} А нашто онда тражити несрећу?{S} Ја волим трку за ужива |
| корацима, и задиркујући се међу се.{S} А кроз то мноштво, лијено и спокојно окретали се точков |
| у овој бијелој, безживотној тишини.{S} А дан тамни и губи се, мећава обузима мах, бура се разб |
| им се перјанице, бљескају бајонети.{S} А пред њима, у крви која се са главе сциједила на кошуљ |
| која застаје, с ријечи која се гуши.{S} А све прелијевале и претапале сузе, јецају пуни горчине |
| сврши тај обични и механични посао.{S} А за њима измијешана поворка људи, жена и дјеце, која в |
| ма, хркаше и љуљаше се тамо и овамо.{S} А у Ирени се нешто проломи и она тихо зајеца и покри ли |
| лека и који звечи разбијено и чудно.{S} А дани пролазе.</p> <pb n="76" /> <p>Једног дана лежао |
| иних плећа на која коса баца сјенку.{S} А она се осврташе с времена на вријеме, осмјехнувши се |
| шумарице испод живица у новом листу.{S} А Уна се ваљала мутна, нагрежбана малим таласима; сунце |
| одушним подсмјехом у кутовима очију?{S} А он тражи, има ли још ишта у њему, и налази пепео и са |
| како она сваки час намијешта столицу, — а да њезина мати која сједи непомично са радом који заб |
| ако да немам? — рече он и погледа је. — А ти?</p> <p>Она се весело насмија и побјеже.</p> <p>Је |
| н.{S} Она каже да је несрећна.</p> <p>— А зар сам ја срећан? — запита се он и луташе очима по т |
| ла: „Ти нијеси ничем крива, чедо моје!“ а Ирена је гледала с дјетињим очима које не разумијевај |
| ма, доносећи је другима: за једне добра а за друге зла; или од земље, скинуте и здеране с огоље |
| за њом нешто јаче од њега, и он хиташе а да није знао шта је то што га носи, не марећи за каме |
| вјека који не зна да се наљути. </p> <p>А они доље причали су о Загребу, о стотину ствари које |
| ико мрачних и непомичних часова.</p> <p>А већ прије зоре чекаху кола пред кућом.</p> <p>Гаве Ђа |
| мисли да имају право да се буне.</p> <p>А у јутро кад је кретао, при праштању са сељаком пред в |
| што му се свиди и буде по ћуди.</p> <p>А увече, док се у старој, жељезној пећи која није била |
| бе, пуна понижења и одвратности.</p> <p>А кад се појави у дну собе старачко лице пуно бора, кад |
| ренце и онако је било на измаку.</p> <p>А у времену се већ осјећала промјена; из кланаца удараш |
| „Она је дакле равнодушна,“ помисли он. „А ја не једем, не пијем, не спавам, без и једног часа м |
| лице пуно весеља и обијесне радости за авантурама и уживањима и све му се то чинило тако празн |
| ог покућства и глоцкање кога миша.{S} У авлији по који пут залаје пас и, од времена на вријеме, |
| ја, кроз који свираше вјетар са цесте у авлију.{S} И уђе у собу, без куцања. <pb n="45" /> Соба |
| пад, видио крв, трзање, мучење и кратку агонију у локви крви која отјече финим, скерлетним млаз |
| а остане сам у соби, хучући како ће му „ајдуци“ потаманити и исјећи шуму за свих тридесет и нек |
| ју да га слушају и да му се покоравају, ако хоће да заслуже коју крваву пару, гледајући само св |
| разлога да хита; његове су дневнице, и ако се није више радило, расле, а Јандрић довезао из Да |
| едмет којим прекраћује вријеме.{S} Па и ако није отишао да се с њом састане, он мишљаше иа њу ц |
| у, а она збуњено обори очи.</p> <p>Па и ако му се чинило да не обраћа довољно пажње игри, ради |
| нојло бити толики душманин да их оптужи ако оздрави.{S} И кад се попалише ракије, одоше кућама |
| S} И поче да хвали шљивовицу; са рђавим акцентом запита, онако немарно, има ли је још много.</p |
| радници узеше поново од сунца угријане алате, кад се инжињер лијено и неспретно кривудајући уз |
| срушише се радничке колибице и однесоше алати с недовршеног и раскаљављеног друма.</p> <p>Панек |
| ћускије, лопате, батови, колица и други алати који су блијештали на сунцу.</p> <p>И послије под |
| ба биле су писане и дизане против њега, али им се није <pb n="61" /> вјеровало нити хтјело да в |
| дгод зарумени, са доста обичних потеза, али пуних једне благе њежности: тек мало замишљености к |
| цем које се изгубило иза густих облака, али које је оставило у ваздуху топлину својих зрака, уп |
| м.{S} Њој би мало криво што је оставља, али га не задржаваше.{S} И он се упути кући.{S} Зачу из |
| ије у њему било никакве срџбе ни злобе, али није то била она добродушна, бујна и густа киша кој |
| поред воза; поља добиваху помало боје, али још бијаху једнолика, непомична и непробуђена.</p> |
| жда, жели да проговори неколико ријечи, али ништа се у њему није кретало, ништа га није потицал |
| лупатање навлачило му је дријем на очи, али му није дало да спава.{S} Гавре Ђаковић тражио је с |
| ко пута по рамену, назва га пријатељем, али му не врати добивени новац.</p> <pb n="145" /> <p>Т |
| b n="88" /> на вријеме и климне главом, али га не слуша.{S} Он гледа поред себе њу, у лакој, пл |
| ну се.{S} Он се испљуска хладном водом, али не могаше да растјера чаму и да заборави пријекор к |
| му је требало од Загреба до куће, дуго, али он би волио да пут још траје, да се још вози негдје |
| гледом; он се трудио да заборави на то, али кадгод је обраћао очи према њој, видио ју је гдје и |
| и он се увјераваше, не вјерујући у то, али ипак допуштајући да она не мари за њега или да мари |
| дозивао је у помоћ своју равнодушност, али узалуд.{S} Он онда бацаше кривицу на своју осамљено |
| да се њезина врата више пута отварају, али он је био непомичан, са закованим тијелом и заспали |
| га је ико волио, осим жене и дјеце му, али сви су стрепили пред њим и бојали га се.{S} Он је д |
| ао и сви се надаху још лијепом времену, али кад се видјело да се дани за рад неће више повраћат |
| паметну и утјешну ријеч, <pb n="100" /> али је не нађе.{S} Па онда лагано пође према вратима.</ |
| Гавре Ђаковић ухватио га је да вара.{S} Али то Панека није смело.{S} Он тек само што се завали |
| нао на памет своје фразе и одговоре.{S} Али чим је она улазила у собу, весела и насмијана, доно |
| ротиви и пустио му да ради што хоће.{S} Али Гавре Ђаковић није много марно за те утегнуте мунди |
| већ ништа друго није могло одољети.{S} Али Манојло Ђаковић није старио, тако се чинило.{S} Он |
| јећи да је одгурне, заборави, угуши.{S} Али она је била јача од њега.{S} Она је казала сухо: „Т |
| иш, говораше Милан, ја те разумијем.{S} Али ја нисам рођен за други живот.{S} Ја бих био несрет |
| то сасвим свеједно, био ко, не био.{S} Али чинило му се да је био неко по страни ко га је глед |
| ирно питаше: „Зашто то она мени прича?“ али није пропустио ни једну ријеч, у једном тренутку ди |
| ужасом чутих ријечи које није схваћала али је осећала њихову тежину; будила се са запрепашћено |
| без празних и неиспунљивих жеља.</p> <p>Али овако кад му је умрла воља за све, кад не може да с |
| Ко зна, рече, можда имаш право.</p> <p>Али Милан сјеђаше с празним очима и лицем без израза.{S |
| поново погледа пркосно у живот.</p> <p>Али то бијаше само у тренуцима заноса, и он осјећаше ка |
| ко се помаљаше из кућа; покривен црним аљинцем по глави или заштићен каквим старинским, црвени |
| , креће их, буни их, са надама, жељама, амбицијама и свим оним немиром који заталасава и гони н |
| екту.</p> <p>Писаху неки сељаци кући из Америке да су видјели Гавру Ђаковића у Валпарезу.</p> < |
| њ, с обореним очима као да дријема и са амом који му поиграваше на врату; на смећу спавао је сл |
| ко дугачких и тијесних кола, покривених асурама, с пијаним кочијашима, вратише неки радници из |
| м.{S} Само што се помоли једна уплакана баба, нека његова рођака, повезана црним рупцем, и позд |
| го да жали, нимало тужна, осим неколико баба које мислећи на своју смрт оплакују туђу; кадгод с |
| ндарма, тресу им се перјанице, бљескају бајонети.{S} А пред њима, у крви која се са главе сције |
| ствено се пењала у кола два жандарми, с бајонетима на пушкама, правећи некоме друштво.{S} Помол |
| дником, држећи у руци мали, позелењели, бакрени свијећњак са накривљеном свијећом која је капал |
| 7" /> немарности, о свему, о лумповању, баловима и женама; изнио пред његове очи један живот ко |
| м чини се да се Манојло био промијенио, бар према жени, откако му је прва умрла, и његова срџба |
| и једно срце; он се увјераваше да треба бар да да стане, да прекине прије него што буде касно; |
| ге жене из своје душе, не трудећи се да бар пред њом покуша да то сакрије, да је бар за неко вр |
| ар пред њом покуша да то сакрије, да је бар за неко вријеме <pb n="124" /> одржи у вјеровању да |
| <pb n="62" /> <p>Сељаци се надаху да ће бар године сломити и учинити да јења сила Манојлова кад |
| тих, сирово зелених конопаља, и шарених бара и кошаница.{S} А жива свјежа пруга Уне испресавија |
| руквицама потковане опанке на смрзнутим барама, веселећи се близој зими и грудању, док их стари |
| к, крупан, глават Босанац који говори у басу, бубња прстима по прозору и сваки час страховито з |
| ударају гвожђе у тврду стијену и ударци бата одјекују у ували; види се четица људи како се <pb |
| мљи која је одњихала господу која су их батинала и тјерала у хајдуке, ударала данке и судила им |
| е једноликом, тешком и потмулом ударању батова и у честим експлозијама.</p> <p>И он се смијаше |
| горе лежале разбацане ћускије, лопате, батови, колица и други алати који су блијештали на сунц |
| одјекну његов љутит глас, кад залупаше батови и ужурбаше се људи, Гавре Ђаковић опрости се с њ |
| заповједничку ноту: јаче и брже лупали батови, чешће се разлијегала експлозија, људи се наглиј |
| рштећи и рушећи се низ брдо.{S} Ударају батови, виде се замахнуте и засукане мишице, мучно се з |
| ћи погледа с њезиних плећа на која коса баца сјенку.{S} А она се осврташе с времена на вријеме, |
| и што их збуњује, смућује, узбуркује и баца по души један страшан вјетар гдје се мијешају, суд |
| во, удара о стијење, зашуми, налијеће и баца се доље наглавце, заједно с његовом мисли која ју |
| како га махнито нападају, боле, жегу и бацају на кољена пред животом који стоји озбиљан и мира |
| ика, сва црна; са широким шеширима који бацају сјенку на лице и праве га тамним; у уским мантиј |
| о страни и гледала кроз отворена врата, бацајући кадгод на њих двојицу по који поглед.{S} Они с |
| смијали се и добацивали досјетке; жене бацале погледе, осмјехе, загледале једне другима хаљине |
| мутна, нагрежбана малим таласима; сунце бацало свјетлост у воду и усијавало је.</p> <pb n="67" |
| ад ње се издизао јаблан, висок и црн, и бацао преко куће своју тешку, преломљену сјенку.{S} И к |
| де, механично се хватао за џеп, пушио и бацао у воду остатке цигарета за које се отимаху рибе, |
| ју равнодушност, али узалуд.{S} Он онда бацаше кривицу на своју осамљеност која потпирује мисли |
| на остави свијећу и изиђе, он га свуче, баци га у кревет, не марећи за његово мумљање, и покри |
| } Није био расположен за читање и он га баци на страну.</p> <pb n="13" /> <p>И коликогод се тру |
| ад хтијаше да се отресе свега, тога, да баци то преко себе као једно бреме са својих леђа, да о |
| усуђиваше се да је погледа у очи.{S} Он баци на њу један поглед са стране: она преврташе у рука |
| дмах отрча натраг.</p> <p>Гавре Ђаковић баци поглед за дјететом, чисто не вјерујући.{S} Ко би т |
| које сакрива гране и огранке.{S} Она је бацила свој шешир на хрпу сувог лишћа, и они сједоше, п |
| да је воли.{S} Он се је на њезину љубав бацио каменом првог дана и он знађаше да сваког дана ка |
| ви, у један мах, са уздахом олакшавања, бацише карте, бришући марамама знојна лица и посиједаше |
| ни сједоше, погледавши се у исти мах, и бацише поглед на више.{S} Одозго се чуо озбиљан пола љу |
| злишног варања самога себе. „И зашто то баш сада долази?“ питао се.{S} Колико дана гледао ју је |
| то је примио ове дошљаке у кућу, што су баш нашли овдје да станују; зар није било за њих стана |
| } Или силази Уни која тече подно његове баште, спуштајући се стрмом обалом, обраслом грмљем и т |
| > <p>Једног дана лежао је у хладовини у башти, под једном старом трешњом са испуцаним деблом и |
| непријатне ноћи.</p> <p>Њу је спазио у башти поред Уне, једног благог јесенског јутра са избли |
| асније изишао, сав уплакан и гологлав у башту.{S} Увијек га, и послије, подузима исто осјећање |
| ет сати, расхлади лице водом и силази у башту, гдје лешкари у хладу, док се сунце ломи кроз гра |
| на прстима.</p> <p>Па кад је силазио у башту, сјећа се да се је нехотице окренуо према њиховом |
| ио, без иједне мисли која би га корила, без иједне жеље која би је тражила; она је нестала и ут |
| ама, сасвим сама, уз неурачунљивог оца, без мајке која се негдје изгубила у свијету и о којој н |
| е, она одмах клону и сва му се предаде, без ријечи.</p> <p>Напољу је пљуштала киша и текла пото |
| уморним и туробнијим гласом него прије, без икакве промјене у расположењу и без веселијег израз |
| кући му се боље свиђала, гдје се јаче, без шешира, истицала њезина коса.{S} Нашао је у њој јед |
| шће к себи.{S} Она му се ропски покори, без воље и без радости.</p> <p>— Ви волите <hi>ову</hi> |
| н. „А ја не једем, не пијем, не спавам, без и једног часа мира и починка, мислећи непрестано на |
| и од саме себе, она рече мирним гласом, без роптања и срџбе:</p> <pb n="122" /> <p>— Шта ћу вам |
| е преспаване ноћи, на то све заборавио, без иједне мисли која би га корила, без иједне жеље кој |
| ојој малој породици срећно и задовољно, без туробних и излишних мисли и без празних и неиспунљи |
| и сагибали вратове, послушно и покорно, без помисли да имају право да се буне.</p> <p>А у јутро |
| тар са цесте у авлију.{S} И уђе у собу, без куцања. <pb n="45" /> Соба је била незагријана, хла |
| а гледајући на њу, ћутљиву и замишљену, без смијеха и без ријечи, он се питаше, шта јој је?{S} |
| пријатну збуњеност и руменило на лицу, без имало зловоље; примио је њезину руку и промрмљао не |
| вему много једне биједне немоћи, нечега без снаге и без воље; киша је цурила с презривим, безво |
| оји се руча или вечера, кад је одлазила без каве у школу, и била тако расијана цијело вријеме; |
| она мишљаше да јој је њезина мама умрла без ње, и то јој би двоструко жао и криво.</p> <p>— Зар |
| и непријатне ноћи, испрекидане сновима без смисла, кад се је, прво јутро, неодморан и неиспава |
| на зајам: „до сутра“.{S} Он му их даде без ријечи, рекавши да иде мало у Карловац.{S} Није ни |
| у падаше по један тежак камен.{S} Он је без мишљења и без оклијевања, мирно и равнодушно, смрви |
| јено мијешале, немарно узимале, бројиле без заимања, погледи падали на друге столове; видјело с |
| а су се срели.</p> <p>И они се руковаше без ријечи, његова рука била је хладна као усред зиме.{ |
| како је туђ на овом мјесту које убијаше без милости његове јутарње илузије.{S} Не враћаше се ни |
| <p>И тако се вукли дани без обиљежја и без узбуђења. </p> <p>Једнога јутра пробудио се касно, |
| идио ју је гдје иде поред оца озбиљна и без ријечи, и он се корио да није требао да је жалости. |
| дан тежак камен.{S} Он је без мишљења и без оклијевања, мирно и равнодушно, смрвио њезино срце |
| њу, ћутљиву и замишљену, без смијеха и без ријечи, он се питаше, шта јој је?{S} Њему би криво |
| едне биједне немоћи, нечега без снаге и без воље; киша је цурила с презривим, безвољним јадом, |
| {S} Она му се ропски покори, без воље и без радости.</p> <p>— Ви волите <hi>ову</hi> у вашој ку |
| анојла у једној увалици, свега у крви и без свијести.{S} И сељаци полако пијуцкаху ракију из ов |
| овољно, без туробних и излишних мисли и без празних и неиспунљивих жеља.</p> <p>Али овако кад м |
| да дуго погледа у небо, глатко, плаво и без облака, са којега се просипа огањ.{S} И кад тамо, и |
| њих очију, игра се око камења, лагано и без страсти, и прави фине, благе боре, заборављајући и |
| ="96" /> гњечи, мучи и сатире, лагано и без журбе, беспрекидно и сигурно.{S} Он није налазио ни |
| је, без икакве промјене у расположењу и без веселијег израза на лицу, и затвори лагано врата за |
| картама, таковима у рукама, заваљених и без мисли; чиновника што доносе са собом задах канцелар |
| а своју осамљеност која потпирује мисли без смисла. — На крају крајева, ко то може да буде? — у |
| е обмањује.</p> <p>И тако се вукли дани без обиљежја и без узбуђења. </p> <p>Једнога јутра проб |
| ао у једној страшној бескрајној пустињи без хоризоната.{S} Гурнули су га у школе да буде господ |
| сам несрећна!“ </p> <p>И у мртвој ноћи без живота и кретања, он непрестано мишљаше на њу и на |
| и Милан сјеђаше с празним очима и лицем без израза.{S} И читав дан остао је тако замишљен и нер |
| ни сам није знао како се обукао, стрчао без доручка низ степенице, јурио станици, шетао немиран |
| таше да јој сузе замијене мисли.</p> <p>Без икакве радости, она је примила вијест да је добила |
| с укрућеним, пуним, дјетињим лицем; са безазленим, озбиљним очима, у кадетској униформи; то је |
| ало у локвицама воде; осјећало се нешто безазлено, с много доброг, дјетињег осмјеха.</p> <p>Он |
| <pb n="125" /> браће и дјетињства, тога безазленог и доброг доба, које га преплави са хиљадом у |
| вријеме, чује се с касе женски смијех, безбојан и вјечно <pb n="10" /> једнак.{S} И та сва гра |
| p> <p>Дани су му били исто тако пусти и безбојни.{S} Диже се око девет сати, расхлади лице водо |
| довине весео врисак дјевојака и лијено, безбојно смијање жена; горе лежале разбацане ћускије, л |
| ната можда са гомилама шарених жена, са безбојном, плаћеном, празном љубављу.{S} Тек иза толико |
| мрачну црквицу, да ће се вратити старо, безбрижно доба, да ће оставити тамо бреме својих мисли |
| ља.{S} Па како је то кратко трајало, то безбрижно и весело доба, како су брзо прошли и пројурил |
| раскрвавио њезину душу, да је у њезину безбрижну младост, пуну сунца и ватре, унио своје мразе |
| , по окићеним ликовима игра одбљесак од безбројних свијећа, оргуље брује, појачане одјеком, кор |
| и без воље; киша је цурила с презривим, безвољним јадом, вазда једнака, и преко мртве ноћи и за |
| самоће; са равнозвучним и сувим гласом, безвољним кретњама и јетким смијехом пред мужем; повуче |
| е власи, осјећајући слабост у тијелу, а безвољност у души, кад је сахранио младост пуну неразум |
| роз мале застрте прозоре, своју јадну и безвољну свјетлост на предмете и на човјека, умртвљавај |
| нзе на коњима и губе се у овој бијелој, безживотној тишини.{S} А дан тамни и губи се, мећава об |
| и са ужасом на затвор и послије тога на безнадан живот у изгледу; из страховања да се сам не ко |
| мио је њезину руку и промрмљао неколико безначајних ријечи.{S} Пошли су заједно, и не питајући |
| кад јој се чинио досадан и плитак, или безобразан и дрзак.{S} Она је уздрхтала толико пута под |
| , рађа силну и крепку вољу, пуну дивље, безумне и слијепе храбрости и ликовања над животом.{S} |
| згледу; из страховања да се сам не кори безутјешно и не каје горко кроз цио свој живот, и из же |
| тви, она са страхом осјећаше грозницу и безциљност топло шапутаних ријечи које се одбијаху од н |
| ану, своје друштво с којим пријатно, уз бермет, проводи зимске вечери код Матковића, у једном у |
| родничко и блиско што их веже.</p> <p>У бесане и празне ноћи, са затвореним очима, тјерајући од |
| рцима песме жетелаца, која се разламала бесконачно: они ту пјесму пјеваху земљи која их држи и |
| едва чекају да се сврши партија која се бесконачно отегла.{S} И сви, у један мах, са уздахом ол |
| одвојен од свега, као у једној страшној бескрајној пустињи без хоризоната.{S} Гурнули су га у ш |
| и је за Гавру Ђаковића био сасвим туђ и бесмислен: са својим сјајним салама, пуним деколтованих |
| ечи, мучи и сатире, лагано и без журбе, беспрекидно и сигурно.{S} Он није налазио ничега у себи |
| <pb n="7" /> <div type="titlepage"> <p>БЕСПУЋЕ</p> </div> <pb n="8" /> </front> <body> <pb n=" |
| ="titlepage"> <p>ВЕЉКО МИЛИЋЕВИЋ</p> <p>БЕСПУЋЕ</p> <p>1912.</p> <p>САРАЈЕВО</p> </div> <pb n=" |
| и на рано прољеће кад се, као несита и бестидна блудница, дрско и бијесно шири, растући и пота |
| обдјелавају њезини потиштени унуци, да би она можда друкчије текла, кад не би, једне године, ч |
| олу и дошао да живи у својим пољима; да би можда боље било да се није одвајао од своје земље, д |
| ћајући да нема права да је вријеђа и да би та увреда исто толико бољела и њега, као и њу, кад б |
| у уплакана и наслоњена на лакат; — онда би Ирена послушно сјела у који ћошак осјећала нешто теш |
| која би га корила, без иједне жеље која би је тражила; она је нестала и утопила се у његовим ус |
| то све заборавио, без иједне мисли која би га корила, без иједне жеље која би је тражила; она ј |
| живот више несреће него благодати која би га, да је дошла прије неколико година, вратила раду, |
| ду.{S} И кад је она долазила, затитрала би она чама која је пунила ову зграду и губила се: у ку |
| о криво што тако брзо памти.</p> <p>Она би сва уздрхтала кад би се, код стола, почињале свађе и |
| по кадкад ту тишину својим јечањем, кад би га пекле, у кишовите дане, његове ране које тешко за |
| сто толико бољела и њега, као и њу, кад би је знала.{S} Он пушташе да га притискује тај сладак |
| војим лудим и суманутим мислима.{S} Кад би им отказао стан?{S} Неће моћи, и шта да им каже?{S} |
| и да их не пушта да оду тријезни; а кад би они отишли, поново се замрачивало његово лице, он је |
| к њој; она се радосно изненађивала кад би осјетила њезину руку на својој глави кад би мати сје |
| памти.</p> <p>Она би сва уздрхтала кад би се, код стола, почињале свађе између њезине матере и |
| ине и растопљене јелове смоле.{S} И кад би се оставио својих зебња и брига о шуми, читаво врије |
| сјетила њезину руку на својој глави кад би мати сјела поред ње, и питала да ли јој је задатак т |
| ни усјеви.{S} Како би он био срећан кад би се овако мокар и покисао могао да врати у кућу.{S} Н |
| мјеха или зажалила и осјетила горко кад би опазила да тај човјек кога је волила има према њој с |
| о у цркву, осјећајући се непријатно кад би се с киме срео који би га могао зауставити и примора |
| свађе између њезине матере и оца, које би трајале дане и недјеље: она се успављивала са ужасом |
| .{S} Не би га се ништа друго тицало, не би можда осјећао оволико празнине и пустоши у животу; у |
| и покисао могао да врати у кућу.{S} Не би га се ништа друго тицало, не би можда осјећао оволик |
| да би она можда друкчије текла, кад не би, једне године, чула ударање српова и пјесму жетелаца |
| е мислим више никако тамо одлазити, — и би му непријатно што га она ово пита.</p> <pb n="114" / |
| n="22" /> <p>Он се спусти на сједиште и би му нешто тешко кад му изиђе пред очи гомила његових |
| не налажаше никад правог одговора који би га умирио, довео његове мисли у склад, унио старо ра |
| е непријатно кад би се с киме срео који би га могао зауставити и приморати на разговор, и труди |
| ико празнине и пустоши у животу; у кући би га чекала жена и полетила у <pb n="78" /> сусрет дје |
| ј је њезина мама умрла без ње, и то јој би двоструко жао и криво.</p> <p>— Зар је моја мама умр |
| Гавре Ђаковић опрости се с њом.{S} Њој би мало криво што је оставља, али га не задржаваше.{S} |
| ила у <pb n="78" /> сусрет дјеца.{S} Он би живио у својој малој породици срећно и задовољно, бе |
| ребало од Загреба до куће, дуго, али он би волио да пут још траје, да се још вози негдје далеко |
| за дјететом, чисто не вјерујући.{S} Ко би то био да га тражи!{S} Да није какав стари пријатељ |
| напојена поља и исушени усјеви.{S} Како би он био срећан кад би се овако мокар и покисао могао |
| задовољно учила заједно с њом, и често би јој било криво што тако брзо памти.</p> <p>Она би св |
| у недостајало <pb n="110" /> нечега што би му можда дало други правац и другу боју, унијело у њ |
| јечи, он се питаше, шта јој је?{S} Њему би криво што је дошао овамо.{S} И кад је хтио нешто да |
| — рече, и осјетивши да му глас дршће и бива слабији, трудио се да га појача и да му даде благу |
| у тренуцима заноса, и он осјећаше како бива слабији, како подлијеже; како се његове мисли руга |
| знајући свој посао и службу у ситнице, бивао сваким даном лукавији и препреденији, довијао се |
| ији, довијао се свему: ниједан пањ није бивао однесен, а да он није дознао ко га је посјекао.{S |
| а, правећи жућкасте локвице по поду.{S} Бијаху чули из свога засеока неку пуцњаву изнад кућа и |
| еврташе у рукама неки вез, а очи јој се бијаху изгубиле на другој страни преко Уне.</p> <pb n=" |
| иско оборену старинску књигу чији повез бијаху изгризли мољци да се, испод коже, на мјестима <p |
| младост ни вјера; ти топли и ведри дани бијаху умрли заједно са Богом из дјетињства.{S} Он сам |
| још <pb n="25" /> већи умор, очни капци бијаху му тешки и запаљени, дуван му није пријао, уста |
| ива у мени?“ питала се она.{S} Тренутци бијаху дуги, а времена све мање.{S} И те посљедње ноћи |
| запаљени, дуван му није пријао, уста му бијаху горка, и оловна малаксалост умртвљаваше му цијел |
| оза; поља добиваху помало боје, али још бијаху једнолика, непомична и непробуђена.</p> </div> < |
| >Она не знађаше што да мисли о њему.{S} Бијаше дана кад јој се чинио близ у мислима и несрећан, |
| о Панек много спријатељио.</p> <p>Ирена бијаше невесела и замишљена, не радујући се одласку.{S} |
| ећаше причања старих људи да та црквица бијаше сазидана на рушевинама једног, од Турака спаљено |
| их зебња и брига о шуми, читаво вријеме бијаше обузет парницом коју је био дигао против неких с |
| , ненавикнуто на то толико година.{S} И бијаше <pb n="128" /> му непоћудно што је овамо дошао.{ |
| ашто му она не рече ништа при одласку и бијаше му тешко при души, као да је из ове куће отишло |
| и, чекајући да дође Панек к себи.{S} Он бијаше задуван, као да је трчао неколико километара, бр |
| ријеке.</p> <p>У извјесним часовима он бијаше сасвим туђ самоме себи.{S} Мјесто једног туробно |
| погледа пркосно у живот.</p> <p>Али то бијаше само у тренуцима заноса, и он осјећаше како бива |
| једно болесно дијете.{S} Гавре Ђаковић бијаше немиран и презаше често, <pb n="44" /> док остал |
| ово, и он јасно видје да у томе погледу бијаше више жалости, више неке мирне, озбиљне туге него |
| внички калуђеров глас.{S} Над главом му бијаше један дрвени полилеј, ручни рад једног побожног |
| из свег грла.</p> <p>Рад на новом друму бијаше застао и сви се надаху још лијепом времену, али |
| рема ствари за пут.{S} Поред ствари, ту бијаше и један боцун домаће ракије од десетину <pb n="1 |
| у, а он са скинутом капом пушта нека га бије киша по лицу и по коси, нека му се циједи низ врат |
| а под љесков грм и гледа у воду од које бије хладовина и која протјече мирно и тихо, бистра и н |
| часови!{S} Осјетила је у себи срце које бије и младост која чезне; срела је једног непознатог ч |
| дна младост која живи и једро срце које бије.</p> <p>— Да се што не љутите на мене? — запитала |
| и нестају у непомичној помрчини из које бије хладноћа што слеђава душу; све чим је она искитила |
| ха биједа која се осјећала у овој кући, биједа пред којом су сви сагибали вратове, послушно и п |
| престравила ова несвјесна, мирна, тиха биједа која се осјећала у овој кући, биједа пред којом |
| љежених муком и потребом, из којих дише биједа и сиротиња; заталаса се понекад у њима нешто муч |
| умове; било је у томе свему много једне биједне немоћи, нечега без снаге и без воље; киша је цу |
| рукама на леђима, осјећајући горко сву биједу и глупост свога положаја.</p> <pb n="79" /> <p>О |
| алик на печурке, у тијесним капутима од бијеле чоје с гајтанима.</p> <p>Облаци се размицали и ц |
| е ријечи, насмија се, показа своје јаке бијеле зубе и оде брзо.{S} Он видје гдје их потрпаше у |
| ошеној младој трави жути се јагорчика и бијеле се шумарице испод живица у новом листу.{S} А Уна |
| аног у биљце, са рупцем преко ушију, са бијелим вуненим рукавицама као чарапе, како преко воље |
| ма у коси, кратким кошуљама до кољена и бијелим чарапама; сељаци с малим <pb n="17" /> шеширићи |
| о се забијеле уздигнути крајеви њихових бијелих капа; са пространом црквом у којој вазда влада |
| са пропланцима на којима овце наличе на бијело камење што се креће; да отисне око низ поља, пун |
| е кораке, пролазили сељаци и сељакиње у бијело с кошарама на глави: сељакиње с тробојкама у кос |
| еда оиспод себе, доље у котлини, између бијелог <pb n="30" /> стијења у које удара сунце, — жив |
| скачу бронзе на коњима и губе се у овој бијелој, безживотној тишини.{S} А дан тамни и губи се, |
| латуњавој коси; лице дугуљасто са фином бијелом пути која се покадгод зарумени, са доста обични |
| како му је прва умрла, и његова срџба и бијес и ударци не падаху више у кући, гдје је све гледа |
| и љут.</p> <p>Он воли њезин запјенушени бијес кад удара љутито на препреке и уставе око млинова |
| да показује своју снагу и да ломи свој бијес на сељачким плећима.</p> <p>Прва жена му је умрла |
| ош више, гризући и уједајући у души, од бијеса, сам себе.{S} И доскора паде опет <pb n="66" /> |
| олтованих дама, кафешантанима са својим бијесним сатирањем живота и новца; женским будоарима, п |
| као несита и бестидна блудница, дрско и бијесно шири, растући и потапајући, док се у њу слијева |
| нда, он је осјећао у себи слабост да их бијесно мрзи, они су га <pb n="15" /> само умарали, као |
| да дише с њом заједно, да с њом и њега бију кише које падају у невријеме, да и њега сатире мра |
| сни; с њом се Гавре Ђаковић није виђао, била је између њих нека распра око насљедства.</p> <p>Н |
| о да не долазе из душе.{S} Њезина слика била је моћнија; Гавре Ђаковић није осјећао довољно сна |
| они се руковаше без ријечи, његова рука била је хладна као усред зиме.{S} И дуго послије тога, |
| о, тако далеко.{S} Страхота пренеражења била је исписана на њезином пожутјелом и потамњелом лиц |
| орчине, јауци пуни крви.{S} Читава кућа била је пуна њезиних суза; јецај се осјећао и титрао у |
| бе.{S} Гушио га је рђав ваздух: соба је била неизвјетрена и одавно неотварана.{S} Он је <pb n=" |
| но, уморнији него што је легао; соба је била мрачна, напољу падала киша, запљускујући прозоре.{ |
| собу, без куцања. <pb n="45" /> Соба је била незагријана, хладна, неспремљена.{S} На столу недо |
| ргла нека лупа, из ходника, око њега је била густа <pb n="97" /> помрчина.{S} Мрзило га је да п |
| или горе, која није била рђава, која је била као и све остале, и све што је донио у себи од тог |
| рета на себи; сиве, оловне чаме која је била страшна, јер је била непомична и грозна, јер је би |
| иста она тишина и једноличност која је била прије тога, враћала се са побједничким ликовањем и |
| Ђаковић није био у друштву.{S} Ирена је била поруменила и гледала у страну, збуњена изазивањем |
| машући рукама око себе.</p> <p>Ирена је била поцрвенила.{S} Гавре Ђаковић одгурну презриво карт |
| ор она страдаше за туђу кривицу, она је била несрећна ради другога, она с ужасавањем гледаше ка |
| одгурне, заборави, угуши.{S} Али она је била јача од њега.{S} Она је казала сухо: „Ти си као др |
| змеђу сиротиње и поноса.{S} Сиротиња је била јача.</p> <p>Мати га није чула, кад, пред подне, с |
| ан у његовом дјетињству.</p> <p>Мати је била слаба и изнемогла и једва корачала, гушећи се у су |
| {S} И прво што је срела у животу, то је била несрећа; прије него што је могла да се нарадује сл |
| е замрачивала његово лице.</p> <p>То је била материна жеља да њезин мезимац буде официр; она је |
| зликујући се од осталих сељакиња што је била вазда чисто обучена.{S} Она му је доносила јело и |
| јер је била непомична и грозна, јер је била неисказана и немилосрдна, јер се није мијењала, ос |
| ловне чаме која је била страшна, јер је била непомична и грозна, јер је била неисказана и немил |
| луђер, у старој црној одежди која му је била прекратка, са раширеним крстом на леђима, држећи у |
| је подсјећало на дјечурлију која их је била пустошила чим су биле почеле да руде.{S} Испред ку |
| свим друкчије, боље или горе, која није била рђава, која је била као и све остале, и све што је |
| ок се у старој, жељезној пећи која није била одавно оцрњена и мјестимице се црвенила гдје је сп |
| ра, кад је одлазила без каве у школу, и била тако расијана цијело вријеме; кад се враћала као п |
| ило никакве срџбе ни злобе, али није то била она добродушна, бујна и густа киша која се слијева |
| свима њезиним џеповима, свака та ствар била је за њу један јецај.{S} Она прелажаше кућом као < |
| ; гране које су се нагињале према путу, биле су обране од пролазника; прођоше редом крошњатих т |
| да стече прилично имање; гомиле тужаба биле су писане и дизане против њега, али им се није <pb |
| а одрече и да све мрзи.{S} Прошле су га биле те ватре и грознице; он је био готово преболио и з |
| ове мисли некуда гдје још нијесу дотада биле.{S} И пред њим као да се рађа нов живот о коме ниј |
| м лагано обавијао гору и очајно дугачке биле драге; пењали се уз влажне и пријатне шуме, са дрв |
| отресло.{S} Успомене на пријатније дане биле су утекле некуд у даљину и тамо изгледале мале и н |
| е знала шта се је догодило; часне сетре биле су према њој усиљене, као по дужности, љубазне, и |
| ма по ниској соби у којој су све ствари биле на истом мјесту, како их је он оставио: и кревет о |
| ћајући се да није ни зашто, мисли су му биле глупе, покрети тешки, погледи празни.{S} Није се с |
| буде више свједок њихових свађа које су биле оштре, и у којима се нису штедиле ријечи, дао ју ј |
| жење: виђале се жене и дјевојке које су биле донијеле јело својим људима, браћи и рођацима; раз |
| лијену свјетлост на њезине косе које су биле напола пале и на фино руменкасто месо лијеве подла |
| овима и изиђе на улицу.</p> <p>Улице су биле блатне и каљаве.{S} Свијет је пажљиво прелазио с ј |
| урлију која их је била пустошила чим су биле почеле да руде.{S} Испред кућа трчкарају <pb n="87 |
| птужени сељаци, ради недовољних доказа, били ослобођени, он се смрачи, увуче у се, погну се још |
| вече је било угодно и свјеже; облаци се били сасвим изгубили; небо било прошарано звијездама.{S |
| има који се мијешали, испреплетавали, и били као срасли са брадом, са проријеђеном, чекињавом к |
| собе.{S} У осталом, и онако су му новци били на измаку; они ће га се мало тицати.{S} Он ће опет |
| } Свјетло је било угашено; ваљда су већ били легли.{S} И он се љутио што је примио ове дошљаке |
| шким, мртвачким сном.</p> <p>Дани су му били исто тако пусти и безбојни.{S} Диже се око девет с |
| чути и чврсто му стисну руку као да су били стари познаници.</p> <pb n="81" /> <p>— Мило ми је |
| вно било, плаши и ужасава.{S} Зидови су били тако <pb n="33" /> хладни, тако нетопли, тако дуго |
| ећи се да не остану иза воза.{S} Они су били пројурили читав перон и враћали се натраг, исто та |
| још више туђи једно другом него што су били првог дана када су се срели.</p> <p>И они се руков |
| један познаник Гавру Ђаковића да играју билијара.{S} Он махну руком и одби.{S} Није осјећао ни |
| ку наручивања и празно ударање кугла на билијару, мијеша се ватрено и гласно расправљање пензио |
| ју.{S} Све што му је полазило за руком, било је да пронађе неку врсту полудријемежа, измијешану |
| ва душу; све чим је она искитила живот, било је страшно у једном тренутку, брутално и грубо.</p |
| њаве воде која залијева каљаве друмове; било је у томе свему много једне биједне немоћи, нечега |
| овора, од вреве, од рада који је видио; било је неизмјерно много умора у ономе једноликом, тешк |
| у њедра загорјелих и окорјелих поља.{S} Било је у тој киши нешто прљаво и јадно, у тим танким и |
| миње, а још теже заборавља и прашта.{S} Било је, можда, у тој успомени и пригушене и притајене |
| могилом, и то га заболи сада кад је све било касно, кад је он био немоћан да ту могилу крене, д |
| о за њега свој обични изглед, као да је било нешто што га је скривало, уљепшавало и на једном и |
| е више заволио то мртво дрво, као да је било између њих нешто сродничко и блиско што их веже.</ |
| ако је био туп шум ријеке, а из куће је било нешто ледено, самртничко; она стајаше ту усамљена, |
| </p> <p>Кад је изишао на перон, вече је било угодно и свјеже; облаци се били сасвим изгубили; н |
| сталом, шта га се то тиче?{S} У кући је било мирно, особито првих дана; он се није ни с ким виђ |
| по простору који се смрзао.{S} Небо је било залеђено и сиво.{S} Свуда наоколо непрегледан дубо |
| е да оде.</p> <p>Међутим, познанство је било обично и случајно.</p> <p>Срео их је једног јутра |
| загријавани ничијим дахом; покућство је било непомично, као урасло у испуцани црни, издерани по |
| биртију.{S} Гаврино буренце и онако је било на измаку.</p> <p>А у времену се већ осјећала пром |
| дах у ком се осјећао јаук.{S} Колико је било несреће и студени, — оне студени која не долази с |
| S} Једно момче из комшилука одјашило је било по доктора у друго село.{S} Доктор дође тек око по |
| е паде на њихове прозоре.{S} Свјетло је било угашено; ваљда су већ били легли.{S} И он се љутио |
| ледаше преда се.{S} Видјело се да му је било неугодно што је то све причао брату.</p> <p>— Игра |
| је.{S} И тако читав дан.{S} Горе му је било кад почивају, кад се згрије и изиђе опет на зиму и |
| јих и најсавјеснијих чиновника, њему је било лако да ради на своју руку и да стече прилично има |
| радника видио је себе.</p> <p>У њему је било нешто уздрхтало и узнемирено послије састанака са |
| нерасположен.</p> <p>Гаври Ђаковићу је било криво што га је озловољио.{S} И у вече он се приси |
| а која даје свему прљав изглед.{S} Није било у томе дану ничега злог, ничега <pb n="95" /> рђав |
| шао је натраг кад већ више мостова није било: у онај живот није се усудио да уђе, а овај други |
| д се на њу сасвим заборављало; оца није било код <pb n="133" /> куће, мати, у јутарњем руху сје |
| зарђалим кандилом испред ње, које није било одавно припаљивано.{S} Са таваница спао креч и црн |
| су баш нашли овдје да станују; зар није било за њих стана нигдје на другом мјесту?{S} Па онда м |
| е.</p> <p>Било је јутро; сунце још није било ојачало и падало је на крошње шљива чији се плод п |
| живи у својим пољима; да би можда боље било да се није одвајао од своје земље, да дише с њом з |
| умње да је њезина искреност и повјерење било можда непотребно, излишно, <pb n="140" /> неумјесн |
| оме је лежао и отресајући труње које се било нахватало по њему.{S} Кад уђе у кућу, нађе у ходни |
| љно учила заједно с њом, и често би јој било криво што тако брзо памти.</p> <p>Она би сва уздрх |
| адала.{S} Видио је да јој је још увијек било жао што ју је оставио тако нагло онога дана.{S} Па |
| е; облаци се били сасвим изгубили; небо било прошарано звијездама.{S} Њега се угодно дојмила лу |
| који је ишчезнуо и гдје га није одавно било, плаши и ужасава.{S} Зидови су били тако <pb n="33 |
| грлу.{S} Он је напола спавао и очевидно било му је непријатно остављати топао кревет.{S} Она је |
| риједи, да не понизи нешто, — што је то било, није знао — да ли себе или оне који су умрли.</p> |
| ичега <pb n="95" /> рђавог, није у њему било никакве срџбе ни злобе, али није то била она добро |
| , не знајући ни сам зашто, пође.</p> <p>Било је јутро; сунце још није било ојачало и падало је |
| лагу која је оставила своје жуте велике биљеге на давно обијељеним зидовима.{S} Сметаху га слик |
| се налажаху по свима њезиним књигама и биљешкама; њу обузеше мале церемоније, испуњавање ситни |
| трогост; неко претресање њезине књиге и биљешке; на исповиједи, свећеник је задржаваше двапут д |
| b n="42" /> кочијаша, свега замотаног у биљце, са рупцем преко ушију, са бијелим вуненим рукави |
| што је донио у себи од тог познанства, био је један миран и равнодушан утисак.{S} И послије по |
| че му се те дјетињарије врзле по глави, био је слаб да надјача самог себе; у једном часу осјети |
| увјеравао да му је то сасвим свеједно, био ко, не био.{S} Али чинило му се да је био неко по с |
| ва.{S} Гавре Ђаковић, на своју несрећу, био је купио једно буренце доброг вина које је Панек од |
| кадгод ни на шта и бојећи се да мисли; био се пустио животу нека га заноси куд хоће, осјећајућ |
| о.{S} И питао се зашто се он окреће?{S} Био је немиран цијело вријеме.</p> <p>Кад се враћао, оп |
| ајмање осјећао за то воље, кад је можда био напола раскрстио са животом, кад осјећаше да ће то |
| на дан ни на ноћ.</p> <p>И он је ваљда био задријемао у својој наслоњачи, јер кад га је тргла |
| и један живот који је за Гавру Ђаковића био сасвим туђ и бесмислен: са својим сјајним салама, п |
| оно тужног весеља над животом, ма какав био; заћуте неродне оранице, зауставе се и престану да |
| о ко, не био.{S} Али чинило му се да је био неко по страни ко га је гледао.{S} Кад је улазио у |
| ло да овдје више нема живота, већ да је био, па умро; и то осјећање живота који је ишчезнуо и г |
| ног сељака који је изучио резање кад је био на робији.{S} Гавре Ђаковић гледаше преда се, љутећ |
| уставио поглед на једном мјесту гдје је био обијен зид, спустио га на прозор који је гледао у в |
| ћи се, мноштво вечерњег свијета који је био изишао у своју обавезну шетњу; људи се гласно поздр |
| му не даду да живи оним животом који је био одабрао.</p> <pb n="120" /> <p>И он помишљаше, да с |
| <pb n="36" /> противност брату који је био немаран, доста неукусно одјевен; често пута необриј |
| </p> <p>Сјећа се, једног дана, Милан је био заборавио да говори њему, и причао је весело, с мно |
| н и сувише потрошио, своме брату, он је био наумно да сврши са животом.{S} Праштао се са братом |
| бити првом приликом кад му дође; он је био промислио ријечи којима да јој то каже, он је знао |
| е су га биле те ватре и грознице; он је био готово преболио и заборавио нешто за што је мислио |
| ина врата више пута отварају, али он је био непомичан, са закованим тијелом и заспалим мислима |
| а; грање је тако празно шумило, тако је био туп шум ријеке, а из куће је било нешто ледено, сам |
| љним очима, у кадетској униформи; то је био он на кога није тако дуго мислио, кога није препозн |
| чију, даје лицу више изражаја.{S} То је био његов први утисак.{S} Он се обраћаше њој са по који |
| пругама.{S} И погледа поново.{S} То је био његов брат Милан, слика одраслог, голобрадог дјечак |
| тног и излишног несклада. </p> <p>То је био погреб његовог оца.</p> <pb n="59" /> <p>И сад, кад |
| ји су одсијевали на сунцу.</p> <p>То је био први страшан дан у његовом дјетињству.</p> <p>Мати |
| иједио, мркији и несноснији него што је био, замишљен и ћутљив, одговарајући љутито и кратко.{S |
| справљен, погибао се; уза све то што је био тврдица, он није жалио да, сваком приликом, почасти |
| самога себе и једне дјетињарије коју је био увртио себи у главу.{S} И журио се кући исто <pb n= |
| вријеме бијаше обузет парницом коју је био дигао против неких сељака на које је сумњао да су г |
| </title> који је редовно читао.{S} Није био расположен за читање и он га баци на страну.</p> <p |
| м за себе.</p> <p>Извјесно, ижињер није био сам.{S} Гавре Ђаковић разабираше још један глас, и |
| могао да прежали што Гавре Ђаковић није био у друштву.{S} Ирена је била поруменила и гледала у |
| да му је то сасвим свеједно, био ко, не био.{S} Али чинило му се да је био неко по страни ко га |
| pb n="91" /> да се сврши.{S} Он је горе био постао сасвим други човјек, не наличећи ни најмање |
| касто месо лијеве подлактице са које се био спустио раскопчан рукав.</p> <p>Он јој лагано приђе |
| с кола, осјећајући слој прашине који се био нахватао и налијепио по њему.</p> <p>И у једном тре |
| едног пензионисаног жандарма с којим се био Панек много спријатељио.</p> <p>Ирена бијаше невесе |
| ресипа, он је брзо заборављао на што се био одлучио.{S} И кад је она одлазила, он се поново кор |
| да се одупре и отме томе злу, он му се био предао са затвореним очима и малаксалим тијелом, пр |
| и ту жељу, заједно са осталима којих се био одрекао.{S} Тек покадшто га нешто запече у срцу јед |
| сли о <pb n="85" /> таквим глупостима и био незадовољан са самим собом.{S} Његова радозналост и |
| ао док се назобе коњи, пио рђаво пиво и био узубијан причањем крчмара и крчмарица.</p> <p>И опе |
| да је он сам свему томе крив, да је он био увијек несрећа за самог себе са својим лудим и сума |
| и сада кад је све било касно, кад је он био немоћан да ту могилу крене, да је испод ње ослободи |
| на поља и исушени усјеви.{S} Како би он био срећан кад би се овако мокар и покисао могао да вра |
| чну смрт; међутим чини се да се Манојло био промијенио, бар према жени, откако му је прва умрла |
| ететом, чисто не вјерујући.{S} Ко би то био да га тражи!{S} Да није какав стари пријатељ који ј |
| а нисам рођен за други живот.{S} Ја бих био несретан кад бих радио друкчије.{S} А нашто онда тр |
| жећи новац у пруженој руци, борећи се и бирајући између сиротиње и поноса.{S} Сиротиња је била |
| Стари се досађиваше и излажаше увече у биртију.{S} Гаврино буренце и онако је било на измаку.< |
| хладовина и која протјече мирно и тихо, бистра и невина као плаветнило дјетињих очију, игра се |
| изађе из куће, ма да је знао да ће она бити поред Уне, јер ју је чуо кад је изишла и видио куд |
| дрво још тога јутра; неће ваљда Манојло бити толики душманин да их оптужи ако оздрави.{S} И кад |
| ао, заклињао, давао себи ријеч да ће то бити првом приликом кад му дође; он је био промислио ри |
| му у души.</p> <p>Послије се покаја.{S} Биће узнемирен.{S} Можда има још неко с њим кад је узео |
| тао: „Откуда ово мени?{S} Кад се је ово биће уселило у мене?{S} Откуда је дошло?{S} Шта хоће та |
| н налажаше и себи једно чудновато ружно биће, пуно злобе према свијету и животу, себично и јадн |
| , Гавро Ђаковић, да он носи годинама то биће у себи, да га годинама крије, ућуткује, претрпава |
| његову снагу; он је осјетио како је то биће уско срасло с њим, како га оно и сачињава, да то н |
| ли ја нисам рођен за други живот.{S} Ја бих био несретан кад бих радио друкчије.{S} А нашто онд |
| други живот.{S} Ја бих био несретан кад бих радио друкчије.{S} А нашто онда тражити несрећу?{S} |
| зде по којима се хвата снијег и не диже бич на коње.{S} Гавре Ђаковић се сав увукао у шубу, сам |
| од камења, уз труцкање кола и пуцкетање бича.{S} Спустио се с кола, осјећајући слој прашине кој |
| сипала кишу варница које су се гасиле; бјеласале се ријеке, с ломљавом се прелазили мостови; з |
| дрвеће у цвијету подсјећа на невјесте у бјелини; киша расула цвјетне латице по трави; ода свуда |
| испуцаним деблом и гледао кроз грање у бјеличасто плаво небо; од Уне ударао лак вјетар и донос |
| ња, лагано и без страсти, и прави фине, благе боре, заборављајући и на касну јесен и на рано пр |
| а доста обичних потеза, али пуних једне благе њежности: тек мало замишљености која се тренутно |
| оварао.{S} Он се љутио на законе што су благи, што су прошла времена кад се могло на муке удара |
| ио сам.{S} Опрости.</p> <p>И погледа га благим погледом који моли.</p> <p>Гавре Ђаковић ћуташе. |
| помоли његово ведро, насмијано лице са благим, добрим погледом; вазда избријан, дотјеран, намј |
| у; јављала се <hi>она</hi> са сјајним и благим очима, и у трену кад хтједе да остави Јеку, јави |
| утра са изблиједјелим небом и уморним и благим сунцем које позлаћиваше пожутјелу, старачку, пре |
| грезле у зеленило.{S} Иза куће одсијева благо Уна у даљини.{S} Чују се и виде витлови како се л |
| кроз које се провиди блистава вода која благо шуми не реметећи кротку тишину свечаног дана, ког |
| Не, није ми мрско, — рече и погледа је благо. — Ја волим да ти долазиш.</p> <p>Она се насмија |
| </p> <p>Он јој лагано приђе и ухвати је благо за подлактицу.</p> <p>— Не плачите, — рече, и осј |
| >Њу је спазио у башти поред Уне, једног благог јесенског јутра са изблиједјелим небом и уморним |
| унијети у његов живот више несреће него благодати која би га, да је дошла прије неколико година |
| ји, трудио се да га појача и да му даде благу мирноћу, — не плачите, — рече поново са непогођен |
| ш нешто да му каже, тражећи само у себи блаже ријечи.</p> <p>— Видиш, говораше Милан, ја те раз |
| се лице поново разведри, глас му поста блажи, а очи се добродушно расвијетлише испод ријетких |
| но немоћно, са раширеним рукама, пунима блата из јаруга.{S} И он љутито, не пазећи гдје га хват |
| на другу, обилазећи локве воде и гомиле блата које се згртало; жене показивале доње сукње, упрс |
| вилом.{S} И дан се теглио прљав, кишан, блатан и туробан, не наличећи ни на дан ни на ноћ.</p> |
| илама на челу, са замуљеним рукама, сав блатан и мокар од кише.{S} Поред њега клечала је кћи, п |
| и изиђе на улицу.</p> <p>Улице су биле блатне и каљаве.{S} Свијет је пажљиво прелазио с једне |
| угих, прљавих јарећих длака кожуна и из блатних, каљавих опанака, који су остављали за собом ши |
| е квасе и губе у немирним локвама жуте, блатњаве воде која залијева каљаве друмове; било је у т |
| о; жене показивале доње сукње, упрскане блатом.{S} Средином улице, правећи велике кораке, прола |
| има него обично, са крвавим, избуљеним, блесавим, пијаним очима, са набреклим жилама на челу, с |
| а челик у цијелац камен.{S} И прилазећи ближе, они могу да виде у непрекидном послу људе са раз |
| о њему.{S} Бијаше дана кад јој се чинио близ у мислима и несрећан, и дана кад јој се чинио доса |
| десна на лијево кад је пуцало у његовој близини, враћао се сав задуван на старо мјесто, потичућ |
| опанке на смрзнутим барама, веселећи се близој зими и грудању, док их старији не погнају у кућу |
| сједе на канапе.{S} И он касније сједе близу ње и обоје гледаху на прозор о који удараше и луп |
| е завјесу и отвара прозор.</p> <p>Мала, блиједа свјетлост расипа се по соби; млаз свјежине и хл |
| док танка јутарња свјетлост не почне да блиједи ноћ; кад затитра магла, кад стану да се јасније |
| вљаваше му цијело тијело.</p> <p>Ноћ је блиједила, звијезде се трнуле, помаљале се телеграфске |
| е, батови, колица и други алати који су блијештали на сунцу.</p> <p>И послије подне, кад су низ |
| јутро послије кише: по трави и по лишћу блијеште капљице и лако се, с једним угодним и топлим ш |
| нце ударало у прозоре, улазећи у собу и блијештећи вани у мутној води која је полако отјецала.{ |
| ни пожњевена глатка поља, ни воду која блијешти, већ само њу, прегибе њезиног тијела, њезине п |
| , са страховитим и јаким бојама које су блијештиле, и жалобно старкељино појање и громовнички к |
| да је било између њих нешто сродничко и блиско што их веже.</p> <p>У бесане и празне ноћи, са з |
| та, пуног шупљина, кроз које се провиди блистава вода која благо шуми не реметећи кротку тишину |
| о прољеће кад се, као несита и бестидна блудница, дрско и бијесно шири, растући и потапајући, д |
| их витких, зеленкастих шибљика, његовог бљедуњавог, уског лишћа, његовог звиског шума под вјетр |
| чизме жандарма, тресу им се перјанице, бљескају бајонети.{S} А пред њима, у крви која се са гл |
| е сура брда, разријеђене сеоске кућице; бљескутају звијезде.{S} Ријека успављиво и задовољно шу |
| и тјерало га даље, даље отуда, из тога бљутавог живота у коме се гушио више од осам година.</p |
| г дјетињег времена, мало снаге, вјеру у Бога и весеља за животом, па предавши се сав слатким сн |
| ли и ведри дани бијаху умрли заједно са Богом из дјетињства.{S} Он сам себи чини се смијешан и |
| етно у очи.</p> <p>— Како сам несрећна, Боже мој, како сам несрећна! — рече и клону челом о го, |
| , тешког као олово: „Како сам несрећна, Боже мој, како сам несрећна!“ </p> <p>И у мртвој ноћи б |
| да не мисли да се скоро диже.</p> <p>— Боже мој, шта хоће овај човјек од мене? — питаше се оча |
| у навлачила се она једнака, мирна, сива боја која даје свему прљав изглед.{S} Није било у томе |
| и мјестимице се црвенила гдје је спала боја, разгарао и пиштао сиров пањ, Гавре Ђаковић дао се |
| црквице, са кога се мјестимице сљуштила боја и голи лим упијао сунце и заслијепљивао очи.{S} Он |
| се креће; да отисне око низ поља, пуна боја, изрезана и испресијецана међама, пуна јечма што с |
| јеце му, али сви су стрепили пред њим и бојали га се.{S} Он је добро знао да га мрзе и да га се |
| е на иконостасу, са страховитим и јаким бојама које су блијештиле, и жалобно старкељино појање |
| не.{S} Јуче није смио да се тога стиди, бојао се да не увриједи, да не понизи нешто, — што је т |
| им другим плановима из инжињерова џепа; бојао се као живе ватре Јана Хуса и Жишке, увјеравао се |
| <p>Он је страховао од тога првог јутра; бојао се будалаштина, суза.{S} Јуче му се те дјетињариј |
| Он је добро знао да га мрзе и да га се боје; њему је та мржња годила и он се с њом поносио, го |
| јетало поред воза; поља добиваху помало боје, али још бијаху једнолика, непомична и непробуђена |
| кржљавији, са својим преплашеним очима, бојећи се вјечно нечега.{S} И кадгод је Гавре Ђаковић д |
| живот? упита.</p> <p>Милан га прекиде, бојећи се да он не настави своја питања.</p> <p>— Немој |
| е упињаше да разумије то ново осјећање, бојећи се да га назове једним именом, и преврташе га, и |
| ушну и просту забуну, сметајући пролаз, бојећи се да не остану иза воза.{S} Они су били пројури |
| а страну, не мислећи кадгод ни на шта и бојећи се да мисли; био се пустио животу нека га заноси |
| са свију страна, не вјерујући ничему и бојећи се обмане и излишног варања самога себе. „И зашт |
| плашено, његови кораци.{S} Он се кадгод боји да корача гласније да не узнемири некога што спава |
| милама изговора, обмана, лажи, да га се боји и да поштује, и да му се са тајним уживањем ропски |
| ање.{S} Гавре Ђаковић осјећаше да га се боји, да стријепи пред њим и да уступа кад покуша да му |
| грчевито се ухватио за ову кућу; он се боји да га он не нађе са својим помамним, пламеним вјет |
| о би му можда дало други правац и другу боју, унијело у њега више младости и више свјетла.{S} О |
| је смрт.</p> <p>И та залеђена материна бол касније са кравила, дошле су сузе које не пресушују |
| амење њезине жалобне ријечи, пуне суза, бола, срамоте и једног јада, тешког као олово: „Како са |
| ге што не може да помогне, и сажаљења и бола и пријекора, он се трза и стреса као шибљика, уста |
| риво развукоше.{S} Као други!{S} Колико бола, понижења и истине!</p> </div> <pb n="72" /> <pb n |
| о.{S} Како му је срце ударало, с колико бола зарио је главу у јастук, тражећи мало топлине у св |
| м чудним погледом.{S} Само се чуо њезин болан, брз дах у ком се осјећао јаук.{S} Колико је било |
| угају с њиме, како га махнито нападају, боле, жегу и бацају на кољена пред животом који стоји о |
| имила и дим гризао за очи, причао нешто болежљивим гласом: очевидно се тужио на времена, што ни |
| е-трије овце, и цијелу ноћ јечало једно болесно дијете.{S} Гавре Ђаковић бијаше немиран и преза |
| ијеме, да и њега сатире мраз, да и њега боли ударање ледених зрна, да и њега пржи суша и изгара |
| естано мучи, то умирање њу ће вјечно да боли, њезина рана вјечно да крвави, страшније него њему |
| јом љубављу, осјећајући једном страшном боли његову рану, <pb n="46" /> преживљујући стотину пу |
| а путује неколико дана.{S} Лагано га је болила глава.{S} Он осјећаше по себи нешто тешко што га |
| а, и у души остајаше послије тога једна болна празнина, или тихо и немоћно очајање. </p> <miles |
| „Зашто сам ја такав подлац?“ запитао се болно. „Ти нијеси рђав човјек, а нијеси ни добар“, одго |
| заигра нешто растргано у њему, нешто се болно потресе; зачује један сухи, пјесковити смијех кој |
| мраку и чинило му се да још чује њезино болно и уздрхтало јецање; и кад је легао, чинило му се |
| <pb n="66" /> у постељу.{S} Умрије, иза боловања од осамнаест мјесеци, једнога јутра у мају.</p |
| то запече у срцу једним оштрим и јетким болом, и он само <pb n="111" /> осјећа како пролази неч |
| а да ништа у њему није казало да је она боља, љепша и њему милија од других.{S} Он се увјераваш |
| ју је наравно замишљао сасвим друкчије, боље или горе, која није била рђава, која је била као и |
| 41" /> се озбиљно и тужно његово писмо, боље је и глупо умријети него глупо живјети.</p> <p>Гав |
| ао да живи у својим пољима; да би можда боље било да се није одвајао од своје земље, да дише с |
| , дао ју је у самостан гдје се осјећала боље него код куће: у тој мирној, старинској, крупној в |
| слоњени на своја врата.{S} У кући му се боље свиђала, гдје се јаче, без шешира, истицала њезина |
| сваком приликом, почасти и погости што боље може старију господу од себе и да их напије најбољ |
| да на сат, осјећао се послије сна нешто боље; мисли су текле лакше, није га тиштао умор.{S} И п |
| е вријеђа и да би та увреда исто толико бољела и њега, као и њу, кад би је знала.{S} Он пушташе |
| се појави у дну собе старачко лице пуно бора, кад се засребрени њезина <pb n="51" /> сиједа кос |
| <p>На пошљетку њега поче да замара ова борба, ово превртање мисли и непрекидна збуњеност; он с |
| своју снагу; бочи се и носи с њом, — у борби <pb n="56" /> која замара, раздире руке, откида н |
| оре, враћајући поново у њега сву његову борбу са мислима узбурканих дана кад се отимаше од једн |
| гано и без страсти, и прави фине, благе боре, заборављајући и на касну јесен и на рано прољеће |
| пожутјелом и потамњелом лицу у које се боре дубље и гушће урезале; очи изгориле од ватре и изг |
| ; ужасавајући се од срамоте и понижења, борећи се са питањем части, мислећи са ужасом на затвор |
| ед кућом, држећи новац у пруженој руци, борећи се и бирајући између сиротиње и поноса.{S} Сирот |
| а је слаб да се отима, а кукавица да се бори.{S} Само кадикад заигра нешто растргано у њему, не |
| ом која стрши, са љутитим погледом и са бором која не избива имеђу очију, увијек у чизмама и у |
| кију која се нашла у кући, док је један бос старац, поред ватре од сирових дрва која се димила |
| S} До њега, један висок, крупан, глават Босанац који говори у басу, бубња прстима по прозору и |
| ; застаје код бродова куд се прелази на босанску страну: кроз <pb n="54" /> воду провиди се шљу |
| удноват немир у кући.{S} Они су скочили боси и необучени из кревета.{S} У другој соби, при свје |
| , сваке друге недјеље, један калуђер из Босне да служи литургију.</p> <p>Звоно застаде у тренут |
| , удала за некаквог канцелисту негдје у Босни; с њом се Гавре Ђаковић није виђао, била је измеђ |
| редстави му се, хватајући се за шешир: „Бохуслав Панек, инжињер“, изговорено тако као да је он |
| метима. <pb n="43" /> Заједнички натежу боцу рума; коњи се једва вуку кроз мрак засипан снијего |
| пут.{S} Поред ствари, ту бијаше и један боцун домаће ракије од десетину <pb n="146" /> литара, |
| зноју, сатире свој живот и своју снагу; бочи се и носи с њом, — у борби <pb n="56" /> која зама |
| јекнула стара, зарђала и дуго недирана брава, он је осјетио зиму гдје му се прелијева по цијел |
| за сутра.{S} Једном руком држала је за браву и гледала га својим великим очима.</p> <p>Гавре Ђ |
| а,. запуштених, необријаних, зараслих у браде, с наочарима што падају ниско по носу, са својим |
| и, испреплетавали, и били као срасли са брадом, са проријеђеном, чекињавом косом која стрши, са |
| човјека са мрком, неједнаком, гривастом брадом, у коју су већ године убацивале сједину, с повиј |
| евен; често пута необријан и зарастао у браду која је још више замрачивала његово лице.</p> <p> |
| ући, и сипао их у дугу, неуредну сиједу браду, корачао незграпним великим корацима, пожуривајућ |
| е и мршаве коње који су споро одмицали, бранећи се дугачким реповима од мува.{S} И Гавре Ђакови |
| одрасли њихови дједови, вјечно радећи и бранећи је с пушком у руци, сахрањујући у њу све своје |
| и пружи руку, као да моли или као да се брани. — Немој да ме кориш.{S} Ја знам што ти хоћеш да |
| ле ствари није показивао особитог дара; брат није имао разлога да се противи и пустио му да рад |
| S} И погледа поново.{S} То је био његов брат Милан, слика одраслог, голобрадог дјечака, с укрућ |
| и преклињање, поздравља га радосно као брата или пријатеља, с уживањем га прати како расте као |
| падале чешће, и поштовао и волио у њему брата који је старији и паметнији.</p> <p>Сјећа се, јед |
| едно писмо из Угарске, на коме је видио братов рукопис, он није ни слутио што ће у њему да проч |
| т одрађа!{S} И кроз кућу као да одјекну братов звонки глас, као да се разлијеже његов весели см |
| ћао,, не бунећи се никад против оштрих, братовљевих ријечи које су падале чешће, и поштовао и в |
| о да сврши са животом.{S} Праштао се са братом, молио га да утјеши јадну матер, нека му опросте |
| од кога је он и сувише потрошио, своме брату, он је био наумно да сврши са животом.{S} Праштао |
| у је било неугодно што је то све причао брату.</p> <p>— Игранке, трке, кафешантани, жене, — реч |
| образ — сушта <pb n="36" /> противност брату који је био немаран, доста неукусно одјевен; чест |
| ти, који га сјети мајке, <pb n="125" /> браће и дјетињства, тога безазленог и доброг доба, које |
| је су биле донијеле јело својим људима, браћи и рођацима; разлијегао се подаље из хладовине вес |
| итлови како се лијено замачу у воду.{S} Брашњави људи изилазе из млинова и скидају капе; сретну |
| ега се просипа огањ.{S} И кад тамо, иза брда, почима да се рађа облак, он у свој поглед меће и |
| прекрива поље и ријеку; назиру се сура брда, разријеђене сеоске кућице; бљескутају звијезде.{S |
| ом, пролазили расута села, дохватали се брда; друм лагано обавијао гору и очајно дугачке биле д |
| се у пјени на све стране, ни пуцкање с брда, и лом рада, ни поклици, ни свађе.{S} Пред њим се |
| не експлозије динамита, која долажаше с брда, њему се створише пред очима гомиле радника, Панек |
| мразних и пустих поља, преко замрачених брда у којима извире бура.{S} Смрзнуто и ледено звекћу |
| челичне шипке; доље, испод њих, зарасла брдо букова шума, пуна хладовине и свјежине.{S} Већ су |
| а, склањао се колима која су јурила низ брдо, узвитлавајући густу прашину; немарно поново сијед |
| мења које пада, прштећи и рушећи се низ брдо.{S} Ударају батови, виде се замахнуте и засукане м |
| како му је поглед вратоломно слетио низ брдо, изударан о дрвеће које смета, упијао се жељно у в |
| нцу.</p> <p>И послије подне, кад су низ брдо силазиле гомиле жена, кад радници узеше поново од |
| вља.{S} Њихове саонице полако узлазе уз брдо и муњевито слијећу низа страну.{S} Окупани у зноју |
| људи који дижу грају, усијецајући пут у брдо, једни ваљају камење и слажу га на путу, други уда |
| ојих обала, напунише се јаруге водом, а брдски потоци, носећи лишће, земљу и камење из планине, |
| пандура.{S} Заустављао се по осамљеним брдским крчмама пред којима закрчивала цесту високо нат |
| тају, губе пут, усред каквог таласастог брдског пољица, скученог и стегнутог изблиза планинама. |
| ена поља, пуна кукуруза, обавија се око брежуљака, засијаних златуњавим јечмом, ниском и ријетк |
| а преко поља, изгубљена покадкад између брежуљака, заустављана <pb n="16" /> млиновима, рушећи |
| ро, безбрижно доба, да ће оставити тамо бреме својих мисли и брига, вјерујући да ће се родити у |
| , тога, да баци то преко себе као једно бреме са својих леђа, да одгурне ногом, да раскине рука |
| е је дуже молила, <pb n="139" /> тим се брже рушила њезина вјера са њезиним надама, и у души ос |
| едну оштру и заповједничку ноту: јаче и брже лупали батови, чешће се разлијегала експлозија, љу |
| м погледом.{S} Само се чуо њезин болан, брз дах у ком се осјећао јаук.{S} Колико је било несрећ |
| Ја волим трку за уживањима, мене опија брзина којом јурим.{S} Ја се држим само површине.{S} Је |
| самостан, нерасположена, и заборављала брзо на то у гомили другарица, рада, церемонија.</p> <p |
| се, показа своје јаке бијеле зубе и оде брзо.{S} Он видје гдје их потрпаше у један други воз ко |
| и једноличан шум буквика.{S} И подне је брзо дошло у причању тих ситница кад је инжињер сишао к |
| ивота и младости која се пресипа, он је брзо заборављао на што се био одлучио.{S} И кад је она |
| налик на спровод.</p> <p>Посвршавао је брзо све послове: спремио мало ствари; рекао газдарици |
| и се о голе, оштре, тврде кршеве и тече брзо, срдито и немоћно, збијена и стијешњена, док стије |
| е и упутио се цркви.</p> <p>Он корачаше брзо, као да га нешто гони, као да хита да скине један |
| ћа извири која жена, повезана рупцем, и брзо се склања.{S} Пси на ланцу трзају се и лају.{S} Ви |
| у туђу; кадгод се отео по који смијех и брзо се утишао; а све, и звоњавину звона и грају спрово |
| њом, и често би јој било криво што тако брзо памти.</p> <p>Она би сва уздрхтала кад би се, код |
| ло, то безбрижно и весело доба, како су брзо прошли и пројурили ти <pb n="147" /> ведри часови! |
| дарици да иде на извјесно вријеме кући; брзојавио да му се код куће спреми соба.{S} И већ се сп |
| не појави једна трудна жена, обучена на брзу руку, која им свари каву.{S} Пили су полако рум ко |
| .{S} И кад би се оставио својих зебња и брига о шуми, читаво вријеме бијаше обузет парницом кој |
| а ће оставити тамо бреме својих мисли и брига, вјерујући да ће се родити у њему нешто што је ум |
| у земљу он сахрањује своје мисли, наде, бриге и стрепње, и он је не да, јер је воли себичном, г |
| тог дана, она удвостручи своју пажњу и бригу, мислећи и старајући се о њему; доносила му цвије |
| а од мастила и са много испревлачених и брижљиво замазаних редова и ријечи под којима се скрива |
| моте.{S} Кад угледа Гавру Ђаковића, она бризну у гласан плач и сакри лице рукама.</p> <p>— Госп |
| се узвици.{S} Они почињу да са пењу уз бријег једним старим, разрованим путем, пуним вододерин |
| је доносила јело и касније почела да се брине за неке ствари по кући, старајући се да му угоди, |
| н, као да је трчао неколико километара, брисаше великом, плавом марамом зној са чела и одахну г |
| х, са уздахом олакшавања, бацише карте, бришући марамама знојна лица и посиједаше око прозора.< |
| црвена лица, забрекао подвољак, црвене бркове, све под једним простим сламнатим шеширом; преко |
| мукло и затворено зеленило; застаје код бродова куд се прелази на босанску страну: кроз <pb n=" |
| ко мјесеци, и извуче из џепа неки стари број новина у којима се тражила кућа и земљиште на прод |
| те се лијено мијешале, немарно узимале, бројиле без заимања, погледи падали на друге столове; в |
| ви кас коња и звецкала сјецкајући звека бронза; још непрестано као да одскачу точкови од камења |
| егом; од часа до часа лијено се затресу бронзе и њихова звека смрзава се у пустој тишини.</p> < |
| .{S} Смрзнуто и ледено звекћу и одскачу бронзе на коњима и губе се у овој бијелој, безживотној |
| ивала <pb n="19" /> остала, губила се у брујању великих звона и плачно се поново истицала.</p> |
| одбљесак од безбројних свијећа, оргуље брује, појачане одјеком, кор женских гласова у заносу п |
| ени уши и носеве дјечурлији која дераше бруквицама потковане опанке на смрзнутим барама, веселе |
| вот, било је страшно у једном тренутку, брутално и грубо.</p> <p>Узалуд је тражила утјехе у мол |
| лад, штркљаст, голобрад ђак, вјероватно бруцош и на сваки начин један нов гост каване, који нос |
| еуредним, накостријешеним <pb n="23" /> брцима који су улазили у уста, са жутим лицем и ситним |
| ћ године убацивале сједину, с повијеним брцима који се мијешали, испреплетавали, и били као сра |
| пан, глават Босанац који говори у басу, бубња прстима по прозору и сваки час страховито зијева; |
| страховао од тога првог јутра; бојао се будалаштина, суза.{S} Јуче му се те дјетињарије врзле п |
| на и угрија, насмија се презирно на све будалаштине и црне мисли с којима се гонио неколико мје |
| исла. — На крају крајева, ко то може да буде? — узвикнуо је. — Једна буцмаста и здепаста Чехиња |
| хоризоната.{S} Гурнули су га у школе да буде господин, одвојили га од земље и народа, спријечил |
| вољио.{S} И у вече он се присиљаваше да буде весео и разговоран, преко свога обичаја.{S} Напосљ |
| да отац, вазда да избјегне да дијете не буде више свједок њихових свађа које су биле оштре, и у |
| ћи га да јој каже све што му се свиди и буде по ћуди.</p> <p>А увече, док се у старој, жељезној |
| да да стане, да прекине прије него што буде касно; он се стотину пута одлучивао, заклињао, дав |
| је била материна жеља да њезин мезимац буде официр; она је у својој простодушности, сјећајући |
| чимљу да се чују гласови живота који се буди, кад, поред његових прозора, са лијеном шкрипом пр |
| споља, узбуђује, потреса, уноси немир и буди сјене.{S} Он воли те полумрачне собе са спуштеним |
| схваћала али је осећала њихову тежину; будила се са запрепашћеношћу мислећи на дан који долази |
| то мрзило.</p> <p>Ипак, кућа се полако будила, осјећали се животи у њој, живот је јаче кроз њу |
| ера чаму и да заборави пријекор који се будио у њему.{S} Он осјећаше сву студен овог неразумљив |
| есним сатирањем живота и новца; женским будоарима, пуним парфема и страсти.{S} И Милан се забор |
| <p>Инжињер нешто прича о своме послу и будућим радовима у овој околини; Гавре Ђаковић погледа |
| оплину младости; он осјећа његов здрав, бујан мирис и још више опажа како је он за све то туђ, |
| а, са сочним и свјежим зеленилом, у тај бујан живот који својом крепкошћу и пуноћом презираше и |
| ући и потапајући, док се у њу слијевају бујице јесенских киша или прољетних вода; кад јури прља |
| злобе, али није то била она добродушна, бујна и густа киша која се слијева с уживањем и кликом, |
| док напољу непрестано пљушташе густа и бујна киша, тргао је дјецу иза сна неки чудноват немир |
| нуту, испечену и испуцалу земљу, јаче и бујније ударају млазови, земља жељно упија воду, а он с |
| рном и непробојном крошњом и обилатим и бујним <pb n="90" /> лишћем које сакрива гране и огранк |
| е у цвијету носи на себи нешто снажно и бујно као живот у рађању; по орошеној младој трави жути |
| а сједе међу његовим рашљама, ради оног бујног и гласног живота међу његовим гранама.{S} А сада |
| насмијана, доносећи са собом тако много бујног живота и младости која се пресипа, он је брзо за |
| амнатим флорентинским шеширом, на јакој бујној, златуњавој коси; лице дугуљасто са фином бијело |
| м, ниском и ријетком пшеницом и зеленом бујном зоби, вијуга преко поља, с обалама зараслим у вр |
| идано мијешао се у пун и једноличан шум буквика.{S} И подне је брзо дошло у причању тих ситница |
| они сиђоше доље у хладовину, под једну букву, с густом, непрозирном и непробојном крошњом и об |
| не шипке; доље, испод њих, зарасла брдо букова шума, пуна хладовине и свјежине.{S} Већ су могли |
| /p> <p>И онда му се очи саме отварају и буље некуда у мрак, срце немирно удара и одскаче, а мис |
| корно, без помисли да имају право да се буне.</p> <p>А у јутро кад је кретао, при праштању са с |
| знату даљину, <pb n="24" /> пуну мрака, бунећи својом тупом ломљавином мртвачку тишину заспалих |
| у од земље.{S} Милан је то осјећао,, не бунећи се никад против оштрих, братовљевих ријечи које |
| м који улази у душе, диже их, креће их, буни их, са надама, жељама, амбицијама и свим оним неми |
| ћи кротку тишину свечаног дана, кога не буни бучно окретање витлова с водом, која пршти и расип |
| ије ма чим то осјећање против којега се буни.</p> <p>— Не волим ја њу, — рече нагло Гавре Ђаков |
| д својим теретом.{S} Све га је сметало, бунило, узрујавало.{S} Он је већ толико пута, и нехотиц |
| као да тамо нешто тражи.{S} Како га је бунило њезино: „Зашто?“ „Она је дакле равнодушна,“ поми |
| е мишљаше на њу.</p> <p>Ништа више није бунило његове мисли; он је често није ни примјећавао.{S |
| ан тамни и губи се, мећава обузима мах, бура се разбија о кланце и хучи у њима.{S} Они застају, |
| , преко замрачених брда у којима извире бура.{S} Смрзнуто и ледено звекћу и одскачу бронзе на к |
| ћ осјећала промјена; из кланаца удараше бура и натјериваше Уну о обалу, повијаше косимице кишне |
| очијаш таре сијеном задахтале коње, док бура хоће да стрга с рамена и да однесе шубу; они траже |
| о натоварена кола са робом, сандуцима и бурадима; сијено и трава <pb n="29" /> прострта испред |
| не донесе свјежине, кретања, струјања, буре, међу ове занијемјеле зидове.</p> <pb n="35" /> <p |
| ћ, на своју несрећу, био је купио једно буренце доброг вина које је Панек одмах прогласио као л |
| и излажаше увече у биртију.{S} Гаврино буренце и онако је било на измаку.</p> <p>А у времену с |
| етар и доносио оштар и јак мирис воде и буркање валова; негдје у даљини сијао се један срп воде |
| то може да буде? — узвикнуо је. — Једна буцмаста и здепаста Чехиња, — и насмија се.</p> <p>Пало |
| pb n="55" /> шуми кроз сјеновите шуме и бучи разбијајући се о голе, оштре, тврде кршеве и тече |
| отку тишину свечаног дана, кога не буни бучно окретање витлова с водом, која пршти и расипа се |
| Гавре Ђаковић дизао очи, видио је њега, вазда једнаког, са истим држањем, истим преплашеним очи |
| је цурила с презривим, безвољним јадом, вазда једнака, и преко мртве ноћи и замрлог јутра и дан |
| код тетке да руча.</p> <p>И онда отац, вазда да избјегне да дијете не буде више свједок њихови |
| свему, увијек заборављена и понижавана; вазда неки надзор, нека сувишна строгост; неко претреса |
| мијано лице са благим, добрим погледом; вазда избријан, дотјеран, намјештен, утегнут; са намаза |
| ас, намијештајући се и преврћући се.{S} Вазда, кад је отварао очи, видио је, у другом, најудаље |
| е му тијело, притискује мозак и води га вазда у једном истом уском кругу; меће му своје велике |
| т слику свога оца, она излази пред њега вазда жива и свјежа; он гледа пред собом тога крупног и |
| јући се од осталих сељакиња што је била вазда чисто обучена.{S} Она му је доносила јело и касни |
| са дебелом цигаром у зубима која му се вазда гаси, са изгледом човјека који не зна да се наљут |
| авали су, његов јак, космат врат, иначе вазда усправљен, погибао се; уза све то што је био тврд |
| гласом.{S} Њу је придобила механичка и вазда иста љубазност часних сестара, она је волила мног |
| , с високом крагном, црвеним прслуком и вазда тијесним панталонама, шара једном оловчицом по мр |
| елих капа; са пространом црквом у којој вазда влада сутон са потумњелих фреска помаљају се глав |
| неког времена, с оцем, који је остајао вазда исти и <pb n="112" /> непромјенљив као и његова о |
| јури преко мртвих предјела, кроз једну вазда исту ноћ, као да дражи пута кога нема.</p> <p>Гав |
| о, залупи прозор и оде да спава.</p> <p>Вазда те мисли налијетаху на њега и он не налажаше ника |
| рата од своје собе.{S} Гушио га је рђав ваздух: соба је била неизвјетрена и одавно неотварана.{ |
| одбочен лактом о прозор, он удише свјеж ваздух, док вјетрић долази од ријеке, удара по лицу и, |
| абадају у земљу.{S} Он је удисао свјежи ваздух полумрачних шума, губио се погледом у крошњама к |
| р ударао је вјетар и уносио оштар ноћни ваздух; машина сипала кишу варница које су се гасиле; б |
| ивила у њега. </p> <p>Њега је гушио тај ваздух. </p> <p>Чинило му се да ће да одахне кад угледа |
| > покадкад дебелу прашину, завитла је у ваздух и с њом нагло пројури, у неколико махова, улицу; |
| рале <hi>Здраву Марију</hi> и проламаху ваздух својим пуним и широком звуком.{S} За час се огла |
| ашњавају, смирују се, гасе се, под овим ваздухом <pb n="34" /> који не трпи живота.{S} Неугодно |
| аци мијешају се немарно и смућено.{S} У ваздуху нешто тешко што заражава чамом и малаксалошћу. |
| зиних суза; јецај се осјећао и титрао у ваздуху, упио се у зидове, долазио с вјетром; та ужасна |
| а густих облака, али које је оставило у ваздуху топлину својих зрака, упијену у плочник и у зем |
| оносио оштар и јак мирис воде и буркање валова; негдје у даљини сијао се један срп воде; однеку |
| Америке да су видјели Гавру Ђаковића у Валпарезу.</p> <quote>Лондон 1905 и 1906, и Париз 1907. |
| падала у кућу као лагани вјетар који се ваља на ситним таласима и игра у тромом љесковом лишћу |
| зна сваки вир у њој, зна пругу којом се ваља матица.{S} Или иде дуж обале, дерући ципеле о оштр |
| жу грају, усијецајући пут у брдо, једни ваљају камење и слажу га на путу, други ударају гвожђе |
| испод живица у новом листу.{S} А Уна се ваљала мутна, нагрежбана малим таласима; сунце бацало с |
| мисли, јуре, дигну се као облак прашине ваљан вјетром, и опет сплашњавају, смирују се, гасе се, |
| осећи лишће, земљу и камење из планине, ваљаху се низ водојаже и слијеваху се с хуком у Уну.{S} |
| изразом задовољства на лицу: снивао је, ваљда, нешто лијепо.</p> <p>Гавре Ђаковић се тада тргао |
| ве прозоре.{S} Свјетло је било угашено; ваљда су већ били легли.{S} И он се љутио што је примио |
| n="84" /> то, чинило му се, женски.{S} Ваљда је ожењен, помислио је; у осталом, шта га се то т |
| ећи ни на дан ни на ноћ.</p> <p>И он је ваљда био задријемао у својој наслоњачи, јер кад га је |
| усијеку које дрво још тога јутра; неће ваљда Манојло бити толики душманин да их оптужи ако озд |
| у.</p> <p>Један сељак, црквењак, послат ваљда за то од калуђера, понуди га да оде за пијевницу. |
| — јер не диваните никад са мном.{S} Да вам није <pb n="69" /> мрско што долазим? рече и окрену |
| и срџбе:</p> <pb n="122" /> <p>— Шта ћу вам ја више?{S} Ви мене више не волите.{S} Ви волите ов |
| ошћу.</p> <p>— Ви немате никога да се о вама стара, рекла је.</p> <p>— Како да немам? — рече он |
| у прозоре, улазећи у собу и блијештећи вани у мутној води која је полако отјецала.{S} Он ју је |
| риликом, Гавре Ђаковић ухватио га је да вара.{S} Али то Панека није смело.{S} Он тек само што с |
| ја од других.{S} Он се увјераваше да се вара, да је то само један дан младости, као што их има |
| јечито <pb n="31" /> извирује мати коју варају уши, која од сваког шума, чује зврјање кола и то |
| ћи ничему и бојећи се обмане и излишног варања самога себе. „И зашто то баш сада долази?“ питао |
| у ријетко сјекира забада; уши га вјечно вараху да чује ударање сјекира у даљини, а нос му осјећ |
| оштар ноћни ваздух; машина сипала кишу варница које су се гасиле; бјеласале се ријеке, с ломља |
| шину; немарно поново сиједао, пролазећи варошице, пуне дућана, дјечурлије и пандура.{S} Заустав |
| сли и погледа је у очи.</p> <p>— Чекати вас да дођете овамо до године, — каза он лагано и тихо, |
| им вратима, кроз која се црвени дрхтава ватра на огњишту.</p> <p>Гавре Ђаковић се диже, рукова |
| е.{S} На њезином лицу у које је ударила ватра, огледало се нешто страшно и запрепашћено, с очим |
| аше око огњишта, чекајући да се разгори ватра, уз лојану свијећу, задјевену у чашу са кукурузом |
| у кући, док је један бос старац, поред ватре од сирових дрва која се димила и дим гризао за оч |
| дубље и гушће урезале; очи изгориле од ватре и изгубиле сјај; ко зна колико времена сједи она |
| а из инжињерова џепа; бојао се као живе ватре Јана Хуса и Жишке, увјеравао се да онај зна још с |
| и да све мрзи.{S} Прошле су га биле те ватре и грознице; он је био готово преболио и заборавио |
| њезину безбрижну младост, пуну сунца и ватре, унио своје мразеве и зиме, да је мирно и хладнок |
| лушао.{S} И задријемали су, сједећи око ватре; у другом ћошку се мицале двије-трије овце, и циј |
| дгод се, с једне стране, зачује кратка, ватрена ђачка свађа и утиша се; звекне која сабља и заз |
| но ударање кугла на билијару, мијеша се ватрено и гласно расправљање пензионираца о народним пи |
| е, видјели се погнути људи; играло се с ватром и занимањем; с лупом падале карте по зеленој чој |
| а голих грана и узбуркиваше кроз димњак ватру у пећи.{S} Па кад кише стадоше, испод сивог неба |
| агано чежња у њему, тјешећи се обичном, вашарском љубављу; гасила се непримјетно младост коју ј |
| ости.</p> <p>— Ви волите <hi>ову</hi> у вашој кући, — каза она поново одлазећи, уморним и туроб |
| мене више не волите.{S} Ви волите ову у вашој кући.</p> <p>И хтједе да му скине руку са себе.</ |
| шивало женино кукање и запијевка; у тај ведар дан, пун свјетлости, младог лишћа и нових трава, |
| , спустио га на прозор који је гледао у ведар дан, пун модрине и свјетла, увјерио се да се нала |
| зо прошли и пројурили ти <pb n="147" /> ведри часови!{S} Осјетила је у себи срце које бије и мл |
| ћаше се ни младост ни вјера; ти топли и ведри дани бијаху умрли заједно са Богом из дјетињства. |
| вари које су добро знали, сјећали се са ведрим и веселим смијехом малих догађаја; њихов говор л |
| рађаше.</p> <p>И ујутру, кад преломише ведрину сунчаног дана звона с манастира, томе звуку ода |
| много уживања, као да се помоли његово ведро, насмијано лице са благим, добрим погледом; вазда |
| еђу њих нешто сродничко и блиско што их веже.</p> <p>У бесане и празне ноћи, са затвореним очим |
| са стране: она преврташе у рукама неки вез, а очи јој се бијаху изгубиле на другој страни прек |
| вено.{S} Занесен једном махнитом женом, везан дуговима, узнемириван вјеровницима који су пријет |
| лом, из џепа на прсима помаљао се један велик и прљав цолшток.</p> <p>Он га уведе у собу и изне |
| једном истом уском кругу; меће му своје велике дланове пред очи и заклања му видике, говорећи м |
| ећаше влагу која је оставила своје жуте велике биљеге на давно обијељеним зидовима.{S} Сметаху |
| кане блатом.{S} Средином улице, правећи велике кораке, пролазили сељаци и сељакиње у бијело с к |
| што је посматрао сваку жену, не правећи велике разлике између једних и других и не мислећи касн |
| колици.{S} И потеже из доњег џепа један велики план, рашири га по столу и поче да му све потанк |
| ти уза страну.{S} Инжињер, држећи један велики <pb n="150" /> кишобран међу кољенима, хркаше и |
| ствари и дрвене мале сандуке; други, са великим шеширима, искривљених крила, у прљавим, широким |
| ноштво: сељаци и сељакиње, с кошарама и великим завежљајима, гурајући се, спотичући се, сударај |
| држала је за браву и гледала га својим великим очима.</p> <p>Гавре Ђаковић, подиже очи и зачуд |
| рави, пође; који га је обухватио својим великим, неприродним рукама и стеже му тијело, притиску |
| уредну сиједу браду, корачао незграпним великим корацима, пожуривајући спровод да што прије свр |
| н, згурен, збијен уз дрво, непомичан, с великим рукама које држаше неспретно на кољенима, с јед |
| амјешташе га сваки час, огледајући се у великим огледалима уоколо, очито с допадањем.</p> <p>Са |
| о сто, док је комадић свијеће изгарао у великим и немирним пламеновима, он луташе очима по ниск |
| b n="19" /> остала, губила се у брујању великих звона и плачно се поново истицала.</p> <p>Он ве |
| х нека распра око насљедства.</p> <p>На велико чудо свију, Манојло се поново оженио, двије три |
| а је трчао неколико километара, брисаше великом, плавом марамом зној са чела и одахну гласно не |
| <pb n="3" /> <div type="titlepage"> <p>ВЕЉКО МИЛИЋЕВИЋ</p> <p>БЕСПУЋЕ</p> <p>1912.</p> <p>САРА |
| једном ишчезнуло; као да се здерао неки вео с тих лица која је он научио да виђа гдје улазе у к |
| воре.{S} Али чим је она улазила у собу, весела и насмијана, доносећи са собом тако много бујног |
| а потковане опанке на смрзнутим барама, веселећи се близој зими и грудању, док их старији не по |
| звонки глас, као да се разлијеже његов весели смијех, као да зазвекета његова сабља коју је он |
| учење и пребијање по туђини.{S} Чују се весели, храпави гласови гдје се довикују, под сунцем ко |
| без икакве промјене у расположењу и без веселијег израза на лицу, и затвори лагано врата за соб |
| на се осмјехну, погледа га и засмија се веселим и звонким смијехом.{S} И за час нестаде између |
| су добро знали, сјећали се са ведрим и веселим смијехом малих догађаја; њихов говор лагано и и |
| > <p>Она се дигла и пошла му у сусрет с веселим и добрим осмјехом, и пружила му пријатељску рук |
| е смета, упијао се жељно у воду која је весело одсијевала, губила се и помаљала, а он је непрес |
| о заборавио да говори њему, и причао је весело, с много вјетрењасте, лакомислене <pb n="37" /> |
| он и погледа је. — А ти?</p> <p>Она се весело насмија и побјеже.</p> <p>Једнога дана пљусну ки |
| смјехом у очима, они су причали много и весело, као пријатељи који се познају годинама, док је |
| ко је то кратко трајало, то безбрижно и весело доба, како су брзо прошли и пројурили ти <pb n=" |
| расти.{S} И Милан се заборављао, причао весело, ударао пуном руком по столу који се дрмао, и по |
| {S} Зачу иза себе глас инжињера који му весело довикиваше нешто, машући штапом.{S} Гавре Ђакови |
| оне тражаху њу и налажаху је и добру и веселу и са тужним сјећањем оне вечери кад ју је видио |
| екује помоћи од њих; замре и оно тужног весеља над животом, ма какав био; заћуте неродне ораниц |
| њег времена, мало снаге, вјеру у Бога и весеља за животом, па предавши се сав слатким сновима и |
| у наслоњачу, гледао у његово лице пуно весеља и обијесне радости за авантурама и уживањима и с |
| егова гласа, поново се разлијегао његов весео и звучан смијех кроз читаву кућу, са топлом и дје |
| .{S} И у вече он се присиљаваше да буде весео и разговоран, преко свога обичаја.{S} Напосљетку |
| цима; разлијегао се подаље из хладовине весео врисак дјевојака и лијено, безбојно смијање жена; |
| и, — оне студени која не долази с поља, већ из душе, и која је још страшнија и леденија, — у то |
| као да није долазила овамо сваког дана, већ се одједном показала изненада.{S} Он је није посљед |
| е подсјећало да овдје више нема живота, већ да је био, па умро; и то осјећање живота који је иш |
| а се није ни макла, није отворила уста, већ дигла само очи и погледала га једним чудним погледо |
| аљине по тијелу; он не осјећаше да иде, већ да га вуче за њом нешто јаче од њега, и он хиташе а |
| ена глатка поља, ни воду која блијешти, већ само њу, прегибе њезиног тијела, њезине покрете, уп |
| чна и нијема, не осјећајући свој живот, већ само несрећу у себи, запрепашћена и сатрта једна ма |
| ова шума, пуна хладовине и свјежине.{S} Већ су могли да спазе мноштво људи који дижу грају, уси |
| о мрачних и непомичних часова.</p> <p>А већ прије зоре чекаху кола пред кућом.</p> <p>Гаве Ђако |
| дласка Панекова приближавао се, и Ирена већ почимаше да спрема ствари за пут.{S} Поред ствари, |
| а, вратила раду, младости и животу; кад већ налажаше у проријеђеним косама сиједе власи, осјећа |
| аснуо, тргнуо.{S} И пошао је натраг кад већ више мостова није било: у онај живот није се усудио |
| се сељак снебивао да га прими.{S} И кад већ пођоше саонице, он још видје њега гдје стоји пред к |
| е сметало, бунило, узрујавало.{S} Он је већ толико пута, и нехотице, прочитао натписе у колима |
| о је имала посла; на сваки начин, то је већ толико пута мислила да запита и, не усуђавајући се, |
| е се у десетину околних кућа, одкуда се већ људи журе на посао да тамо стигну <pb n="104" /> пр |
| стара ђачка соба, пуна нереда, која се већ уживила у њега. </p> <p>Њега је гушио тај ваздух. < |
| е било на измаку.</p> <p>А у времену се већ осјећала промјена; из кланаца удараше бура и натјер |
| вио да му се код куће спреми соба.{S} И већ се спуштао сутон, са небом на западу још свјеже окр |
| цу што му је овог објесио о врат.{S} Он већ помишљаше да се с њим завади и тражаше само коју ри |
| инжињер“, изговорено тако као да је он већ морао то име стотину пута чути и чврсто му стисну р |
| то осјећала у себи.</p> <p>И он сигурно већ поново спаваше кад изађоше кола из села и почеше се |
| и учинити да јења сила Манојлова кад му већ ништа друго није могло одољети.{S} Али Манојло Ђако |
| е.{S} Свјетло је било угашено; ваљда су већ били легли.{S} И он се љутио што је примио ове дошљ |
| неједнаком, гривастом брадом, у коју су већ године убацивале сједину, с повијеним брцима који с |
| Пред освит, он осјети још <pb n="25" /> већи умор, очни капци бијаху му тешки и запаљени, дуван |
| ; у уским мантијама, са црним појасима; већина са дугачким, испијеним, избријаним лицима, са на |
| имједбе.</p> <p>Кад је изишао на перон, вече је било угодно и свјеже; облаци се били сасвим изг |
| де.</p> <p>Куњаше читавог дана.{S} Пред вече напи се вина и угрија, насмија се презирно на све |
| планине, с голим главицама на којима у вече умире сунце; суре шуме са пропланцима на којима ов |
| било криво што га је озловољио.{S} И у вече он се присиљаваше да буде весео и разговоран, прек |
| зи: кад се незна сат у који се руча или вечера, кад је одлазила без каве у школу, и била тако р |
| и плачно се поново истицала.</p> <p>Он вечераше на станици и, ишчекујући воз, досађивао се, пу |
| јим пријатно, уз бермет, проводи зимске вечери код Матковића, у једном угодном, малом „пајзлу“ |
| добру и веселу и са тужним сјећањем оне вечери кад ју је видио уплакану и несрећну, и онда гдје |
| еком, овај се сам доброћудно сјетио оне вечери и почео да се слатко смије: по образима му се тр |
| ом комешало се, мимоилазећи се, мноштво вечерњег свијета који је био изишао у своју обавезну ше |
| еминар који је пролазио Илицом, правећи вечерњу шетњу: дугачка поворка младих клерика, сва црна |
| " /> чула, пропио и живио са својом <hi>вешерком</hi>, мислећи да је најбоље да његова кћи пров |
| ја више?{S} Ви мене више не волите.{S} Ви волите ову у вашој кући.</p> <p>И хтједе да му скине |
| n="122" /> <p>— Шта ћу вам ја више?{S} Ви мене више не волите.{S} Ви волите ову у вашој кући.< |
| рани преко Уне.</p> <pb n="113" /> <p>— Ви се љутите? — запита он. </p> <p>— Зашто? — рече она |
| е и глупе, незгодне и излишне.</p> <p>— Ви ћете скоро у Загреб? — запита га она.{S} Он не очеки |
| окори, без воље и без радости.</p> <p>— Ви волите <hi>ову</hi> у вашој кући, — каза она поново |
| једном искреном добродушношћу.</p> <p>— Ви немате никога да се о вама стара, рекла је.</p> <p>— |
| рушећи се низ брдо.{S} Ударају батови, виде се замахнуте и засукане мишице, мучно се забада че |
| а.{S} Пси на ланцу трзају се и лају.{S} Виде се разваљени плотови, густе и збијене живице, огре |
| амен.{S} И прилазећи ближе, они могу да виде у непрекидном послу људе са раздрљеним кошуљама кр |
| сијева благо Уна у даљини.{S} Чују се и виде витлови како се лијено замачу у воду.{S} Брашњави |
| момчићи и пси чувају стоку.{S} У даљини виде се коњи како облијећу по гувнима и чују се узвици. |
| који је лила у сузе, и он се стресаше, видећи је како дршће, са врелим челом на хладном столу, |
| одморе, да се напију угријане воде, пе видећи у њима људе него раднике који морају да га слуша |
| стијену и ударци бата одјекују у ували; види се четица људи како се <pb n="89" /> распрши у тре |
| само му, покадкад, провири нос и око да види гдје је.{S} И тако читав дан.{S} Горе му је било к |
| оје сијеку воду.{S} И он осјети жељу да види оне високе, крупне, поцрњеле људе, да им стисне њи |
| језе, увијек га потреса иста гроза кад види сунчано прољећње јутро послије кише: по трави и по |
| кратко вријеме, свраћао је и отац да је види, једино, преко празника, кад је одлазила кући, ма |
| оде, да утече од њих, да их не чује, не види, не мисли на њих.{S} Па онда, он је осјећао у себи |
| ед њим ничега што вриједи да се гледа и види, да нема ничега за чим треба да се тежи, ни циљева |
| арјела, храпава стабла.{S} И као да још види кад је, између старог, крупног дрвећа уз које ново |
| и кад је легао, чинило му се да је још види сатрвену и сломљену, пуну неизрецивог јада који је |
| је велике дланове пред очи и заклања му видике, говорећи му да нема пред њим ничега што вриједи |
| ањ са зрном које пробија чело; чуо пад, видио крв, трзање, мучење и кратку агонију у локви крви |
| </p> <pb n="80" /> <p>Кад је дигао очи, видио је гдје према њему иде једно сељачко дијете коме |
| S} И кадгод је Гавре Ђаковић дизао очи, видио је њега, вазда једнаког, са истим држањем, истим |
| рћући се.{S} Вазда, кад је отварао очи, видио је, у другом, најудаљенијем ћошку кола, у прљавој |
| о, али кадгод је обраћао очи према њој, видио ју је гдје иде поред оца озбиљна и без ријечи, и |
| у која му <pb n="94" /> се допадала.{S} Видио је да јој је још увијек било жао што ју је остави |
| розор о који удараше и лупкаше киша.{S} Видио се комад сивкастог неба.{S} Грање је грозничаво д |
| и пакосно та слика, само мјесто радника видио је себе.</p> <p>У њему је било нешто уздрхтало и |
| у Гајевој улици.{S} Застидио се кад је видио ту жену која је препатила сву грозоту смрти синов |
| арао једно писмо из Угарске, на коме је видио братов рукопис, он није ни слутио што ће у њему д |
| од разговора, од вреве, од рада који је видио; било је неизмјерно много умора у ономе једнолико |
| са тужним сјећањем оне вечери кад ју је видио уплакану и несрећну, и онда гдје лагано махаше но |
| ди која је полако отјецала.{S} Он ју је видио кроз прозор гдје се жури, са зажагреним очима и с |
| о у њему за увијек.</p> <p>Нико га није видио кад га је нестало из села.{S} Тек послије петнаес |
| .{S} Он није гледао гдје стаје, он није видио ништа око себе, ни пожњевена глатка поља, ни воду |
| аглије и ужурбаније кретали.{S} Горе се видио он, црвен, са испупченим трбухом, са шеширом који |
| оред Уне, јер ју је чуо кад је изишла и видио куда је пошла; ма да је знао да ће га чекати, мис |
| ку, њему се учини као да је није одавно видио, као да није долазила овамо сваког дана, већ се о |
| полагано и неопажено.{S} Гавре Ђаковић видио га је и осјетио га је.{S} И тај призор не раздвај |
| о дана иза тога кад се је Гавре Ђаковић видио с Панеком, овај се сам доброћудно сјетио оне вече |
| жећи само у себи блаже ријечи.</p> <p>— Видиш, говораше Милан, ја те разумијем.{S} Али ја нисам |
| затвореним очима.</p> <p>Кад тога дана видје Јеку, њему се учини као да је није одавно видио, |
| ама.</p> <p>Њега прође некаква језа кад видје њезин плач тугу и срамоту; њему дође жеља да удар |
| {S} Гавре Ђаковић отшкрину мало шешир и видје Панека како се одмах упутно једној гомили радника |
| н, гдје маше штапом, а ниже, у гају, он видје Ирену, са шеширом поред ње, са погледом упртим у |
| воје јаке бијеле зубе и оде брзо.{S} Он видје гдје их потрпаше у један други воз који оде прије |
| главом и погледа га поново, и он јасно видје да у томе погледу бијаше више жалости, више неке |
| ми.{S} И кад већ пођоше саонице, он још видје њега гдје стоји пред кућом, држећи новац у пружен |
| аше да јој дође отац или мати које није видјела дуже времена, да их испита, да сазна то што је |
| но остављати топао кревет.{S} Она је то видјела, а још више је то осјећала у себи.</p> <p>И он |
| обнаженој десној нози до изнад кољена, видјеле се ране с којих отјецаше крв коју му жена зауст |
| грудима.</p> <p>За столовима за играње, видјели се погнути људи; играло се с ватром и занимањем |
| ушношћу.</p> <p>Тада су се посљедњи пут видјели.</p> <p>Кад је у Загребу једног зимског јутра, |
| исаху неки сељаци кући из Америке да су видјели Гавру Ђаковића у Валпарезу.</p> <quote>Лондон 1 |
| имања, погледи падали на друге столове; видјело се да сви једва чекају да се сврши партија која |
| иде.{S} Он ућута и гледаше преда се.{S} Видјело се да му је било неугодно што је то све причао |
| надаху још лијепом времену, али кад се видјело да се дани за рад неће више повраћати те године |
| е над њиховим главама и око њих, док се видјело ужурбано мноштво радника и чула лупњава рада.{S |
| еки вео с тих лица која је он научио да виђа гдје улазе у кавану у стално вријеме, гдје сједају |
| у га та непромјенљива лица која редовно виђа, улице којима сваки дан пролази, као и његова стар |
| код радника, јављало живље расположење: виђале се жене и дјевојке које су биле донијеле јело св |
| је у Босни; с њом се Гавре Ђаковић није виђао, била је између њих нека распра око насљедства.</ |
| особито првих дана; он се није ни с ким виђао, јер га је то мрзило.</p> <p>Ипак, кућа се полако |
| аше пијесак испод ногу, а по клупама се виђаху нејасни и зближени парови којима нијесу много см |
| нешто омршавио и потамнио од пошљедњег виђења, мало погнут, са рукама међу кољенима, и са шеши |
| у старог, крупног дрвећа уз које ново и вижљаво стабље дјетињски трепећи младим лишћем, угледа |
| е растанка од неколико мјесеци, година, вијекова.</p> <p>Његов поглед паде на њезино мирно лице |
| > <p>Без икакве радости, она је примила вијест да је добила мјесто учитељице у једном селу у По |
| дуну</hi>.{S} Па, једног дана, кад доби вијест да се оптужени сељаци, ради недовољних доказа, б |
| ијетком пшеницом и зеленом бујном зоби, вијуга преко поља, с обалама зараслим у врбе које натап |
| свога засеока неку пуцњаву изнад кућа и викање за помоћ, заметнули се пушкама и повели псе.{S} |
| ицу и стаде пред њега.</p> <p>— Гавре — викну — тражи те некакав господин, — и одмах отрча натр |
| и на послужавницима шоље и чаше воде; у вику наручивања и празно ударање кугла на билијару, миј |
| нута, овелику <pb n="144" /> чашу црног вина и опет је сам налијева.{S} Гавре Ђаковић, на своју |
| рећу, био је купио једно буренце доброг вина које је Панек одмах прогласио као лијек од костобо |
| њаше читавог дана.{S} Пред вече напи се вина и угрија, насмија се презирно на све будалаштине и |
| ле, а Јандрић довезао из Далмације ново вино, којега се Панек није могао довољно нахвалити ни н |
| ао дебео, златан ланац.{S} Он је хвалио вино код Јандрића и није могао да прежали што Гавре Ђак |
| господу од себе и да их напије најбољим вином и подвори најслађом пршутом, да покоље десетеро п |
| њу.{S} Тако је добро познаје, зна сваки вир у њој, зна пругу којом се ваља матица.{S} Или иде д |
| е, <pb n="53" /> ливаде и поља из којих вири поцрњела кукурузовина; окрећући млинове, носи лишћ |
| " /> пунима смећа и ђубрета, из кога је вирила једна прљава лопата; таљиге вукао један крупан, |
| ело, збијени и стијешњени да су им ноге висиле из кола; а главе им се помаљале, <pb n="142" /> |
| ијом руком.{S} Накривљене слике тако су висиле да је изгледало да могу сваки час да се срозају |
| а, укочена; изнад ње се издизао јаблан, висок и црн, и бацао преко куће своју тешку, преломљену |
| су тада ушле у моду.{S} До њега, један висок, крупан, глават Босанац који говори у басу, бубња |
| у воду.{S} И он осјети жељу да види оне високе, крупне, поцрњеле људе, да им стисне њихову тврд |
| м, пуним вододерина; иза леђа остају им високе, голе планине, са сурим и стрмим стијенама у кој |
| орчићима, неједнако изрезаним у дрвету, високим праговима, отвореним вратима, кроз која се црве |
| је много марно за те утегнуте мундире с високим оковратницима и сјајним пуцима, ни за сабље кој |
| реног гроба који је зјапио између двију високих хрпа свјеже и масне иловаче по којој се познава |
| ласови се сударали и разбијали; ситно и високо пиштала звона с једне капелице, надглашивала <pb |
| им крчмама пред којима закрчивала цесту високо натоварена кола са робом, сандуцима и бурадима; |
| куће: у тој мирној, старинској, крупној високој згради, са стотинама прозора, одаја, полумрачно |
| мазаном, пажљиво раздијељеном косом, са високом крагном која засијеца у образ — сушта <pb n="36 |
| један Сријемац, ситан, плав и кицош, с високом крагном, црвеним прслуком и вазда тијесним пант |
| и воли још из дјетињства, ради његових витких, зеленкастих шибљика, његовог бљедуњавог, уског |
| ина, поново спазио и нашао као израслу, витку дјевојку, с црним очима, разликујући се од остали |
| овић посматраше њу пред собом, свјежу и витку, са шеширом у руци, гледајући како њезина нога ид |
| чаног дана, кога не буни бучно окретање витлова с водом, која пршти и расипа се у пјени на све |
| а благо Уна у даљини.{S} Чују се и виде витлови како се лијено замачу у воду.{S} Брашњави људи |
| це, зауставе се и престану да се окрећу витлови, док Уна пролази мирно и спокојно.</p> <p>Или у |
| изали галаму својим гласним разговором, вичући, дозивајући се, смијући се из свега гласа, понек |
| ењање ни за одупирање господина Панека, више вукући него носећи, уведе га у другу собу, праћен |
| да у томе погледу бијаше више жалости, више неке мирне, озбиљне туге него пријекора.{S} Гавре |
| уги правац и другу боју, унијело у њега више младости и више свјетла.{S} Он се не сјећаше да је |
| :</p> <pb n="122" /> <p>— Шта ћу вам ја више?{S} Ви мене више не волите.{S} Ви волите ову у ваш |
| м спокојним животом; обилазила је мајка више пута, задржавајући се кратко вријеме, свраћао је и |
| јеце, која води разговор, која је дошла више из обичаја или радозналости него да жали, нимало т |
| умрла.{S} Да, она је умрла.{S} Ње нема више ни за мене ни за тебе, она нас је оставила.</p> <p |
| давши се у исти мах, и бацише поглед на више.{S} Одозго се чуо озбиљан пола љутит и одсјечан ин |
| не кораке у ходнику, да се њезина врата више пута отварају, али он је био непомичан, са закован |
| н више и не мишљаше на њу.</p> <p>Ништа више није бунило његове мисли; он је често није ни прим |
| ац, вазда да избјегне да дијете не буде више свједок њихових свађа које су биле оштре, и у који |
| Он је сазнао у једном трену да не може више да живи међу њима; узрујавала су га та непромјенљи |
| мало на врх језика и показа лицем да је више него задовољан и кад испи, он добаци Гаври Ђаковић |
| о причања разговорног кочијаша, који је више волио да прича него да ошине мале и мршаве коње ко |
| по дужности, љубазне, и не призиваху је више к себи; она осјећаше на себи погледе и сажаљења и |
| 10" /> једнак.{S} И та сва граја још је више повећавала спарину у кавани, пуној дима који је пр |
| н“! рекао је и замислио се.{S} И још је више заволио то мртво дрво, као да је било између њих н |
| ине, гробља; све је подсјећало да овдје више нема живота, већ да је био, па умро; и то осјећање |
| опажао, нити је говорно с њом; она није више постојала за њега, и сада му се чињаше као да је г |
| дним пољупцем.</p> <p>До године је није више нашао.</p> </div> <pb n="49" /> <div type="chapter |
| хита; његове су дневнице, и ако се није више радило, расле, а Јандрић довезао из Далмације ново |
| /> <p>— Шта ћу вам ја више?{S} Ви мене више не волите.{S} Ви волите ову у вашој кући.</p> <p>И |
| га је.{S} И тај призор не раздвајаше се више од њега, он га је прогонио свуда: кадгод је заглед |
| је заједно <pb n="92" /> с њима, док се више њих, код радника, јављало живље расположење: виђал |
| и кад се видјело да се дани за рад неће више повраћати те године, срушише се радничке колибице |
| /p> <p>И он крадом убриса сузе, не рече више ништа, нагло се диже и оде, као да се плаши даљих |
| он јасно видје да у томе погледу бијаше више жалости, више неке мирне, озбиљне туге него пријек |
| и посматрала његове карте; он осјећаше више пута њези дах на своме лицу и губљаше игру; једном |
| је.{S} Гавре Ђаковић се малко замисли и више да га скине с врата него да му учини услугу, обећа |
| гу боју, унијело у њега више младости и више свјетла.{S} Он се не сјећаше да је волио икада у с |
| ћути, која се не миче, с погледом који више ништа не схваћа; за коју је с њезиним сином умро ч |
| у, — понављаше она кроз сузе, не могући више ништа да каже, сва уздрхтала и узбуђена, гушећи се |
| веника, круница, светих слика; немајући више да стријепи пред оштрим, мрачним и испитивачким по |
| ак с мишјим очима и огромним завежљајем више главе.{S} Пред освит, он осјети још <pb n="25" /> |
| у ићи ове године.{S} То јест, не мислим више никако тамо одлазити, — и би му непријатно што га |
| репњом кад је опазио да се стари јаблан више куће осушио.{S} Он га памти и воли још из дјетињст |
| ушан утисак.{S} И послије пола сата, он више и не мишљаше на њу.</p> <p>Ништа више није бунило |
| /p> <p>— Нема.</p> <p>— Нема! — рече он више него жалосно. — Штета, штета! — мрмљаше он.{S} И и |
| че изречено и одређено у њему, са много више пријекора него до тада.{S} И кад се потресе поље и |
| екиде играње, и Гавре Ђаковић није хтио више никада од тога доба да попусти толиким молбама Пан |
| из тога бљутавог живота у коме се гушио више од осам година.</p> <p>И његове очи гледаху са зап |
| ше да ће то можда унијети у његов живот више несреће него благодати која би га, да је дошла при |
| о, тргнуо.{S} И пошао је натраг кад већ више мостова није било: у онај живот није се усудио да |
| добио за то одликовање.{S} Палили су му више пута сијена, не знајући да су добро осигурана, и о |
| његова срџба и бијес и ударци не падаху више у кући, гдје је све гледало да само њему по вољи у |
| нутно јавља из њезиних очију, даје лицу више изражаја.{S} То је био његов први утисак.{S} Он се |
| че несигурним гласом:</p> <p>— Ти немаш више маме.</p> <p>Њој грунуше сузе, она мишљаше да јој |
| о од другога, као нечим раздвојени, још више туђи једно другом него што су били првог дана када |
| пао кревет.{S} Она је то видјела, а још више је то осјећала у себи.</p> <p>И он сигурно већ пон |
| еобријан и зарастао у браду која је још више замрачивала његово лице.</p> <p>То је била материн |
| он се смрачи, увуче у се, погну се још више, гризући и уједајући у души, од бијеса, сам себе.{ |
| н осјећа његов здрав, бујан мирис и још више опажа како је он за све то туђ, престарио; како је |
| ва жена му је умрла неколико година иза вјенчања (кажу да је премлатио и пребио живот у њој), о |
| pb n="139" /> тим се брже рушила њезина вјера са њезиним надама, и у души остајаше послије тога |
| илузије.{S} Не враћаше се ни младост ни вјера; ти топли и ведри дани бијаху умрли заједно са Бо |
| је умрло, дати му полета, крила и топле вјере што препорађа срце, улијева снагу, рађа силну и к |
| отив њега, али им се није <pb n="61" /> вјеровало нити хтјело да вјерује, док се он стоструко с |
| за неко вријеме <pb n="124" /> одржи у вјеровању да је воли.{S} Он се је на њезину љубав бацио |
| још један млад, штркљаст, голобрад ђак, вјероватно бруцош и на сваки начин један нов гост каван |
| огледе и сажаљења и презрења; другарице вјероватно по заповиједи, уздржаваху се од њезина друшт |
| ених ствари, долажаху јој часови кад не вјероваше да оставља ову кућу и ово мјесто.{S} Чинило ј |
| ти, као што их има много у животу; и он вјероваше да ће и тај дан проћи, као што су прошли и иш |
| итом женом, везан дуговима, узнемириван вјеровницима који су пријетили да ће изнијети цијелу ст |
| ивост у учењу и у вршењу <pb n="136" /> вјерских дужности; то није помогло.{S} Са једним нејаки |
| ме из тог дјетињег времена, мало снаге, вјеру у Бога и весеља за животом, па предавши се сав сл |
| и Ирене поред себе, — опет није хтио да вјерује да је тако хрђав играч, да губи партију иза пар |
| <pb n="61" /> вјеровало нити хтјело да вјерује, док се он стоструко светио онима на које је су |
| тавити тамо бреме својих мисли и брига, вјерујући да ће се родити у њему нешто што је умрло, да |
| аше га, испитујући, са свију страна, не вјерујући ничему и бојећи се обмане и излишног варања с |
| е уједе за срце, и он се увјераваше, не вјерујући у то, али ипак допуштајући да она не мари за |
| он стајаше ту, неодлучан, преплашен, не вјерујући својим очима да је то његова кућа; грање је т |
| радите? — рече она чисто зачуђено и не вјерујући.</p> <p>Он се мало замисли и погледа је у очи |
| ковић баци поглед за дјететом, чисто не вјерујући.{S} Ко би то био да га тражи!{S} Да није кака |
| се немоћно испиње својим сурим стаблом; вјетар чудновато шуми у његовим гранама које клепћу туп |
| ме и планине у снијегу и облацима.{S} А вјетар снаша намете и засипа сњежном прашином у лице.{S |
| . </p> <p>Кроз отворен прозор ударао је вјетар и уносио оштар ноћни ваздух; машина сипала кишу |
| ом и стакло се расу по плочнику; некоме вјетар понесе шешир.{S} Тмасти облаци мијешају се немар |
| вратима са оба краја, кроз који свираше вјетар са цесте у авлију.{S} И уђе у собу, без куцања. |
| их обала Уне; упадала у кућу као лагани вјетар који се ваља на ситним таласима и игра у тромом |
| јеличасто плаво небо; од Уне ударао лак вјетар и доносио оштар и јак мирис воде и буркање валов |
| узбуркује и баца по души један страшан вјетар гдје се мијешају, сударају, сатиру једна другу, |
| ице, како је резала зима, како је шибао вјетар, сух и хладан, по простору који се смрзао.{S} Не |
| , упијену у плочник и у земљу.{S} Топао вјетар дигне <pb n="11" /> покадкад дебелу прашину, зав |
| рма прозоре; негдје у сусједству тресну вјетар прозором и стакло се расу по плочнику; некоме вј |
| испод сивог неба остаде сам оштар и сух вјетар, који замрзну воде и одрвени уши и носеве дјечур |
| аласава и гони напријед; он страхује од вјетра који пролази дрско и извиднички кроз собе, да му |
| овори њему, и причао је весело, с много вјетрењасте, лакомислене <pb n="37" /> немарности, о св |
| ом о прозор, он удише свјеж ваздух, док вјетрић долази од ријеке, удара по лицу и, на махове, п |
| , уског лишћа, његовог звиског шума под вјетром, ради гнијезда која сједе међу његовим рашљама, |
| ма које клепћу тупим и сувим звуком под вјетром и откидају се и падају, ломећи се о тврду земљу |
| он не нађе са својим помамним, пламеним вјетром који улази у душе, диже их, креће их, буни их, |
| јуре, дигну се као облак прашине ваљан вјетром, и опет сплашњавају, смирују се, гасе се, под о |
| у ваздуху, упио се у зидове, долазио с вјетром; та ужасна несрећа једне матере завијала је у ц |
| повијала се похабана црквена литија на вјетру и заносила носача; ситно и жалобно звонила два з |
| хаљини, са врпцама које се лепршају на вјетру, са широким, сламнатим флорентинским шеширом, на |
| уну нестрпљивости и ишчекивања, из које вјечито <pb n="31" /> извирује мати коју варају уши, ко |
| мљи на којој су одрасли њихови дједови, вјечно радећи и бранећи је с пушком у руци, сахрањујући |
| се у њу ријетко сјекира забада; уши га вјечно вараху да чује ударање сјекира у даљини, а нос м |
| ирање њу ће вјечно да боли, њезина рана вјечно да крвави, страшније него њему.</p> <p>— Убио! — |
| таласа, да и она воли своје обале које вјечно обдјелавају њезини потиштени унуци, да би она мо |
| са својим преплашеним очима, бојећи се вјечно нечега.{S} И кадгод је Гавре Ђаковић дизао очи, |
| да се непрестано мучи, то умирање њу ће вјечно да боли, њезина рана вјечно да крвави, страшније |
| д суза, притискују лице: њега прожимаше вјечно њезин тужан, заплакан поглед, њега притискиваху |
| ује се с касе женски смијех, безбојан и вјечно <pb n="10" /> једнак.{S} И та сва граја још је в |
| лосрдна, јер се није мијењала, остајући вјечно иста.{S} Он се осјећао спутан од ње, од нечега н |
| кчији чешки радник; и кад дође на своју вјечну омиљену тему, Чешку, његово се лице поново разве |
| поћудно што је овамо дошао.{S} Осјећаше влагу која је оставила своје жуте велике биљеге на давн |
| апа; са пространом црквом у којој вазда влада сутон са потумњелих фреска помаљају се главе и ру |
| , како јој играју груди, како јој руке, влажне од суза, притискују лице: њега прожимаше вјечно |
| очајно дугачке биле драге; пењали се уз влажне и пријатне шуме, са дрвећем које показује своје |
| ; у једном часу осјетио је да су му очи влажне.{S} Јуче није смио да се тога стиди, бојао се да |
| оди године у самостану, у тој огромној, влажној, старинској и непријатној згради. </p> <p>И за |
| ћ налажаше у проријеђеним косама сиједе власи, осјећајући слабост у тијелу, а безвољност у души |
| шупљина, кроз које се провиди блистава вода која благо шуми не реметећи кротку тишину свечаног |
| ом широке трагове, циједила се и цурила вода, правећи жућкасте локвице по поду.{S} Бијаху чули |
| ају годинама, док је вријеме јурило као вода испод њихових ногу.{S} И обоје се осјећаху тешко и |
| но с његовом мисли која ју прати и коју вода у себи заноси и утапа.{S} И онда, он је гледа гдје |
| ају бујице јесенских киша или прољетних вода; кад јури прљава, широка и жута, прелијева и прета |
| нило неба; сунце одсијевало у локвицама воде; осјећало се нешто безазлено, с много доброг, дјет |
| аже, ни путева који <pb n="119" /> њима воде.{S} Он убија жеље, сужује мисли, затвара очи, загл |
| губе у немирним локвама жуте, блатњаве воде која залијева каљаве друмове; било је у томе свему |
| једне стране на другу, обилазећи локве воде и гомиле блата које се згртало; жене показивале до |
| ну, да се одморе, да се напију угријане воде, пе видећи у њима људе него раднике који морају да |
| е, њишући на послужавницима шоље и чаше воде; у вику наручивања и празно ударање кугла на билиј |
| роз оквир од прозора цурио је мали млаз воде у собу.</p> <p>— Да хоће скоро да престане, — каза |
| да лута сама обалом Уне и да удише шум воде и да се одмара у сјени лиснатог грмља.{S} Па како |
| оје је гутао и са собом носио мирни шум воде, механично се хватао за џеп, пушио и бацао у воду |
| ова; негдје у даљини сијао се један срп воде; однекуд из поља долазили одломци једне снажне пје |
| лак вјетар и доносио оштар и јак мирис воде и буркање валова; негдје у даљини сијао се један с |
| де сам оштар и сух вјетар, који замрзну воде и одрвени уши и носеве дјечурлији која дераше брук |
| им и лијеним пличинама, пунима шевара и водених трава, гдје се скривају дивље патке, чапље и пл |
| јешана поворка људи, жена и дјеце, која води разговор, која је дошла више из обичаја или радозн |
| а и стеже му тијело, притискује мозак и води га вазда у једном истом уском кругу; меће му своје |
| азећи у собу и блијештећи вани у мутној води која је полако отјецала.{S} Он ју је видио кроз пр |
| а и црна, пуна питања и сумње: „Куда то води?“ И он се упињаше да разумије то ново осјећање, бо |
| <p>Она му причаше са утопљеним очима у води, све што је преживела, сву своју тиху несрећу, све |
| своје сјене и повијене, погнуте гране у води, <pb n="55" /> шуми кроз сјеновите шуме и бучи раз |
| једним старим, разрованим путем, пуним вододерина; иза леђа остају им високе, голе планине, са |
| емљу и камење из планине, ваљаху се низ водојаже и слијеваху се с хуком у Уну.{S} Село се смири |
| у, и онда гдје лагано махаше ногама над водом, и гдје корача преко камења унском обалом, а он х |
| спусти поред ње.</p> <p>И с ногама над водом, с осмјехом у очима, они су причали много и весел |
| зглачано камење, а поред њега друго под водом, зарасло топлом и меком маховином.{S} И он је јед |
| преко својих обала, напунише се јаруге водом, а брдски потоци, носећи лишће, земљу и камење из |
| } Диже се око девет сати, расхлади лице водом и силази у башту, гдје лешкари у хладу, док се су |
| и ужасну се.{S} Он се испљуска хладном водом, али не могаше да растјера чаму и да заборави при |
| , кога не буни бучно окретање витлова с водом, која пршти и расипа се у пјени на све стране, ни |
| на босанску страну: кроз <pb n="54" /> воду провиди се шљунак, а над воду избија старо, изглач |
| није ударају млазови, земља жељно упија воду, а он са скинутом капом пушта нека га бије киша по |
| n="54" /> воду провиди се шљунак, а над воду избија старо, изглачано камење, а поред њега друго |
| врбиним крошњама које су се надвиле над воду.{S} И кад је она долазила, затитрала би она чама к |
| око себе, ни пожњевена глатка поља, ни воду која блијешти, већ само њу, прегибе њезиног тијела |
| трњем, сиједа под љесков грм и гледа у воду од које бије хладовина и која протјече мирно и тих |
| кад се прихваташе за њега да не стане у воду и да прескочи на суво; гледа Уну разливену на умор |
| ан дане, да лута сам око Уне, да зури у воду, у планине, у плавичасту даљину, да га носе његови |
| нично се хватао за џеп, пушио и бацао у воду остатке цигарета за које се отимаху рибе, остављај |
| изнуо с глатког камена и запао дубоко у воду.{S} Вратио се тада кући сав мокар и љут.</p> <p>Он |
| о дрвеће које смета, упијао се жељно у воду која је весело одсијевала, губила се и помаљала, а |
| алим таласима; сунце бацало свјетлост у воду и усијавало је.</p> <pb n="67" /> <p>Давно су пото |
| и виде витлови како се лијено замачу у воду.{S} Брашњави људи изилазе из млинова и скидају кап |
| у стрмих, одсјечених литица које сијеку воду.{S} И он осјети жељу да види оне високе, крупне, п |
| стим словима.{S} Њега то све умараше, и вожња, и мисли, и натписи, и онај непомични човјечуљак |
| е згрије и изиђе опет на зиму и наставе вожњу преко мразних и пустих поља, преко замрачених брд |
| иђе пред очи гомила његових земљака.{S} Воз се међутим уздрма и крену.{S} Он се пружи, зари гла |
| е у оној ломљави и метежу.</p> <p>Његов воз пројури и стаде одједном; из њега куљну мноштво сви |
| ру, у пуним, густим и дебелим душцима и воз се поново кретао у таму, у непознату даљину, <pb n= |
| Он видје гдје их потрпаше у један други воз који оде прије његовог.{S} Они пројурише поред њега |
| <p>Он вечераше на станици и, ишчекујући воз, досађивао се, пушио и посматрао једно друштво офиц |
| м који су вукли, не могући да нађу свој воз, запиткивајући чиновнике, који су се на њих отресал |
| сат који је милио и, најзад, попео се у воз који је тако споро одмицао.</p> <p>И кад је сио у с |
| руком очи, трудећи се да заспи.</p> <p>Воз се љуљао, трескао и тутњао; кондуктер пролажаше, лу |
| јући пролаз, бојећи се да не остану иза воза.{S} Они су били пројурили читав перон и враћали се |
| жице, нејасно дрвеће пролијетало поред воза; поља добиваху помало боје, али још бијаху једноли |
| он би волио да пут још траје, да се још вози негдје далеко у ноћи, да замишља, и нехотице, свој |
| дама.{S} Њега се угодно дојмила лупњава возова и машина које су јуриле поред њега, уз нервозно |
| се да што прије ухвате мјесто; неколико војника натоварених телећацима који су их тиштали, с пу |
| убура кремењача.{S} И ударају цестом по војнички чизме жандарма, тресу им се перјанице, бљескај |
| ке и судила им, затварајући их и шиљући војску да их пушкара.{S} Њему се чињаше да Уна памти ст |
| она <pb n="148" /> није знала да ли га воли, презире или мрзи, и пушташе да јој сузе замијене |
| понавља жамором својих таласа, да и она воли своје обале које вјечно обдјелавају њезини потиште |
| <pb n="124" /> одржи у вјеровању да је воли.{S} Он се је на њезину љубав бацио каменом првог д |
| бриге и стрепње, и он је не да, јер је воли себичном, грубом љубављу, што је његова.{S} Обневи |
| аможивост једног ситног човјека који не воли да се узнемирује у невријеме; да оставља топлу соб |
| блан више куће осушио.{S} Он га памти и воли још из дјетињства, ради његових витких, зеленкасти |
| отреса, уноси немир и буди сјене.{S} Он воли те полумрачне собе са спуштеним завјесама, гдје са |
| се тада кући сав мокар и љут.</p> <p>Он воли њезин запјенушени бијес кад удара љутито на препре |
| ко кад би опазила да тај човјек кога је волила има према њој само једну ниску жељу.{S} И често |
| а иста љубазност часних сестара, она је волила многобројне сличице светаца и светица са побожни |
| и, знајући да ови часови које је дијете волило, долазе тако ријетко; да ће проћи мјесеци да она |
| {S} А нашто онда тражити несрећу?{S} Ја волим трку за уживањима, мене опија брзина којом јурим. |
| мрско, — рече и погледа је благо. — Ја волим да ти долазиш.</p> <p>Она се насмија радосно, ста |
| под грм. </p> <p>- Ово је место које ја волим, — рече она.{S} Он се спусти поред ње.</p> <p>И с |
| ћање против којега се буни.</p> <p>— Не волим ја њу, — рече нагло Гавре Ђаковић, рапавим и ружн |
| ећаше да је волио икада у своме животу, волио на онај начин како је он љубав замишљао, и чекао |
| више свјетла.{S} Он се не сјећаше да је волио икада у своме животу, волио на онај начин како је |
| је мрзио да, га нетко узнемирује, он је волио да остане сам у соби, хучући како ће му „ајдуци“ |
| одбијаше увијек његове позиве, јер није волио да се упознаје с новим људима и да одговара на њи |
| чања разговорног кочијаша, који је више волио да прича него да ошине мале и мршаве коње који су |
| јечи које су падале чешће, и поштовао и волио у њему брата који је старији и паметнији.</p> <p> |
| ало од Загреба до куће, дуго, али он би волио да пут још траје, да се још вози негдје далеко у |
| авре Ђаковић не сјећаше се да га је ико волио, осим жене и дјеце му, али сви су стрепили пред њ |
| Шта ћу вам ја више?{S} Ви мене више не волите.{S} Ви волите ову у вашој кући.</p> <p>И хтједе |
| више?{S} Ви мене више не волите.{S} Ви волите ову у вашој кући.</p> <p>И хтједе да му скине ру |
| ри, без воље и без радости.</p> <p>— Ви волите <hi>ову</hi> у вашој кући, — каза она поново одл |
| и што сам ти говорио о стварима које не волиш.{S} Заборавио сам.{S} Опрости.</p> <p>И погледа г |
| гових прозора, са лијеном шкрипом прођу воловска <pb n="52" /> кола на којима сељак напола спав |
| жеља.</p> <p>Али овако кад му је умрла воља за све, кад не може да се снађе, кад нема снаге да |
| уком и одби.{S} Није осјећао ни најмање воље за игру.{S} Узе у руке <title xml:lang="LA"> Simpl |
| сумњао.{S} И касније нико нити имађаше воље нити се усуђиваше да га тужи.{S} Он је остао увије |
| к себи.{S} Она му се ропски покори, без воље и без радости.</p> <p>— Ви волите <hi>ову</hi> у в |
| биједне немоћи, нечега без снаге и без воље; киша је цурила с презривим, безвољним јадом, вазд |
| дства.{S} Милан је зато имао тако много воље, а за остале ствари није показивао особитог дара; |
| учајно једну малу слику.{S} Он се преко воље и љутито сагнуо — зар га и ти људи, објешени на зи |
| p> <p>И она га посматраше, радећи преко воље свој посао, на столици поред себе, гдје пуши цигар |
| неним рукавицама као чарапе, како преко воље држи узде по којима се хвата снијег и не диже бич |
| очекивао, кад је најмање осјећао за то воље, кад је можда био напола раскрстио са животом, кад |
| ћи, гдје је све гледало да само њему по вољи уради и угоди.</p> <pb n="62" /> <p>Сељаци се нада |
| у промјена, ствара новог човјека и рађа вољу, младост и снагу. </p> <p>Ипак, на махове, снажно |
| часу, он осјећаше у себи нешто рђаво и вољу да учини неко мало зло и злобну жељу да је уједе з |
| И он је једном осјетио неку луду жељу и вољу да је прегази, као некад у дјетињству, дошао до ср |
| рце, улијева снагу, рађа силну и крепку вољу, пуну дивље, безумне и слијепе храбрости и ликовањ |
| рајући се о њему; доносила му цвијећа и воћа које је сама узбирала, са једном искреном добродуш |
| м зобницама, док им се кокоши, пилићи и врапци врзу испод ногу; у крчми грајали киријаши, пијућ |
| о лицу и по коси, нека му се циједи низ врат и низ прси, он жудно ужива у њој као жедна, одавно |
| је малог Илицу што му је овог објесио о врат.{S} Он већ помишљаше да се с њим завади и тражаше |
| окрети омекшавали су, његов јак, космат врат, иначе вазда усправљен, погибао се; уза све то што |
| ; људи који се мимоилазе и поздрављају; врата која се отварају и затварају треском; момци што ж |
| ом на ходнику: обоје наслоњени на своја врата.{S} У кући му се боље свиђала, гдје се јаче, без |
| као преплашена птица, плашљиво отварала врата, и налазила собе ненамијештене, и сто од ручка не |
| су се за њим полагано отшкринула једна врата.{S} А затим се корио што мисли о <pb n="85" /> та |
| азећи поред њега, ишчезаваше кроз једна врата.{S} Он се попе у кола и стајаше на прозору.</p> < |
| кад он ступи <pb n="127" /> на црквена врата, скинувши шешир с главе, и његови кораци одјекива |
| мало по страни и гледала кроз отворена врата, бацајући кадгод на њих двојицу по који поглед.{S |
| о њезине кораке у ходнику, да се њезина врата више пута отварају, али он је био непомичан, са з |
| и мирис цигаре продре кроз пукотине од врата; зачује се још једном испод прозора његово кашљањ |
| зање.</p> <p>Он запали свијећу и отвори врата.</p> <p>На каменим плочама ходника лежао је потрб |
| истог дана почеше се на кући пробијати врата за дућан, а унутра, стружући тезге, пјевао столар |
| вијећом која је капала, и отворио нагло врата од своје собе.{S} Гушио га је рђав ваздух: соба ј |
| елијег израза на лицу, и затвори лагано врата за собом и изгуби се.</p> <pb n="123" /> <p>Он ос |
| ћ се малко замисли и више да га скине с врата него да му учини услугу, обећа му.{S} Може да се |
| он помишљаше, да се, ма на који начин, врати староме начину живљења, да поново потражи своју с |
| ад би се овако мокар и покисао могао да врати у кућу.{S} Не би га се ништа друго тицало, не би |
| јом женом, да поздрави кога или да коме врати поздрав.{S} Заустави га семинар који је пролазио |
| рамену, назва га пријатељем, али му не врати добивени новац.</p> <pb n="145" /> <p>Тако се пре |
| од ње ослободи и да покуша да је поново врати младости и животу.</p> <p>Он се успава са осјећај |
| га, да је дошла прије неколико година, вратила раду, младости и животу; кад већ налажаше у про |
| е не нађе.{S} Па онда лагано пође према вратима.</p> <p>— Лаку ноћ! — рече.</p> <p>Она га не чу |
| је кретао, при праштању са сељаком пред вратима, он му гурну у шаку нешто новца, док се сељак с |
| ојури, у неколико махова, улицу; тресне вратима каване, здрма прозоре; негдје у сусједству трес |
| и тутњао; кондуктер пролажаше, лупајући вратима, са фењером у руци.{S} То једнолично лупатање н |
| у дрвету, високим праговима, отвореним вратима, кроз која се црвени дрхтава ватра на огњишту.< |
| по снијегу и уђе у ходник, с отвореним вратима са оба краја, кроз који свираше вјетар са цесте |
| латког камена и запао дубоко у воду.{S} Вратио се тада кући сав мокар и љут.</p> <p>Он воли њез |
| не кад стане у мрачну црквицу, да ће се вратити старо, безбрижно доба, да ће оставити тамо брем |
| кривених асурама, с пијаним кочијашима, вратише неки радници из туђине и уз пјесму полетише кро |
| кући, биједа пред којом су сви сагибали вратове, послушно и покорно, без помисли да имају право |
| пругу Уне.{S} Он зна, како му је поглед вратоломно слетио низ брдо, изударан о дрвеће које смет |
| и задовољно шуми.</p> <p>С разголићеним вратом, подбочен лактом о прозор, он удише свјеж ваздух |
| дријема и са амом који му поиграваше на врату; на смећу спавао је слатко млад радник, са црвени |
| и све се то наједном изгуби и у кућу се враћа стари мир.</p> <p>Неколико дана иза тога кад се ј |
| јелу и по изобличеним, рђавим шеширима, враћајући се са посла тешким и уморним корацима, и зади |
| ов мозак, изазивајући ријечи и призоре, враћајући поново у њега сву његову борбу са мислима узб |
| и једноличност која је била прије тога, враћала се са побједничким ликовањем и падала заједно с |
| ања из дјетињства и стару сјету, она се враћала натраг у <pb n="135" /> самостан, нерасположена |
| ла тако расијана цијело вријеме; кад се враћала као преплашена птица, плашљиво отварала врата, |
| {S} Они су били пројурили читав перон и враћали се натраг, исто тако згужвани, смијешани, смуће |
| лијево кад је пуцало у његовој близини, враћао се сав задуван на старо мјесто, потичући рад све |
| е немиран цијело вријеме.</p> <p>Кад се враћао, опазио је да нема никога на прозору.{S} И онда |
| е ни једне ријечи да јој каже, и они се враћаху ћутећи преко дјетелине, подалеко једно од друго |
| з милости његове јутарње илузије.{S} Не враћаше се ни младост ни вјера; ти топли и ведри дани б |
| слије пола сата, између свијета који се враћаше из цркве, пројаха калуђер, са излињалом камилав |
| вијуга преко поља, с обалама зараслим у врбе које натапају своје сјене и повијене, погнуте гран |
| сима и игра у тромом љесковом лишћу и у врбиним крошњама које су се надвиле над воду.{S} И кад |
| толико од хода колико од разговора, од вреве, од рада који је видио; било је неизмјерно много |
| д њих одјекује од њиховог посла, њихове вреве и експлозије динамита.</p> <p>Инжињер оде одмах р |
| оштри гласови жетелаца, пјесме грубе и вреле као и сунце које их пржи, под којим жању, полегли |
| н се стресаше, видећи је како дршће, са врелим челом на хладном столу, како јој играју груди, к |
| читав живот изван ње, која је пригрлила врелу и крваву успомену у своје груди, створила у себи |
| тала се она.{S} Тренутци бијаху дуги, а времена све мање.{S} И те посљедње ноћи она није тренул |
| о на законе што су благи, што су прошла времена кад се могло на муке ударати, или кад је сам чо |
| болежљивим гласом: очевидно се тужио на времена, што нико није слушао.{S} И задријемали су, сје |
| осјети потребу да узме из тог дјетињег времена, мало снаге, вјеру у Бога и весеља за животом, |
| м.</p> <p>Кад ју је срео, послије неког времена, с оцем, који је остајао вазда исти и <pb n="11 |
| } У авлији по који пут залаје пас и, од времена на вријеме, закукуријечу пијевци.{S} Старински |
| звекне која сабља и зазвекћу мамузе; од времена на вријеме, чује се с касе женски смијех, безбо |
| ој околини; Гавре Ђаковић погледа га од времена <pb n="88" /> на вријеме и климне главом, али г |
| е говорећи ништа, слијежући раменима од времена на вријеме.{S} Мишљаху да усијеку које дрво још |
| ком падао који пут новац на земљу; и од времена на вријеме дизала се свађа.</p> <p>Једно ђачко |
| ђе отац или мати које није видјела дуже времена, да их испита, да сазна то што је мучи, и да се |
| црни, издерани под, немицано тако дуго времена и запрашено; таванице се пружале изнад главе, ц |
| од ватре и изгубиле сјај; ко зна колико времена сједи она тако непомична и нијема, не осјећајућ |
| је добар и пун среће.</p> <p>И оно мало времена што јој је преостајало, она раздијели у хиљаде |
| оса баца сјенку.{S} А она се осврташе с времена на вријеме, осмјехнувши се и казавши му коју ри |
| јаше застао и сви се надаху још лијепом времену, али кад се видјело да се дани за рад неће више |
| е и онако је било на измаку.</p> <p>А у времену се већ осјећала промјена; из кланаца удараше бу |
| ма, с црвеним капицама на глави, вукући вреће својих ствари и дрвене мале сандуке; други, са ве |
| ина, суза.{S} Јуче му се те дјетињарије врзле по глави, био је слаб да надјача самог себе; у је |
| цама, док им се кокоши, пилићи и врапци врзу испод ногу; у крчми грајали киријаши, пијући ракиј |
| говорећи му да нема пред њим ничега што вриједи да се гледа и види, да нема ничега за чим треба |
| ружно, — осјећајући да нема права да је вријеђа и да би та увреда исто толико бољела и њега, ка |
| сваки час да се пробуди.{S} Њега дира и вријеђа у мозгу кад зашкрипе, под његовом тежином, стар |
| погледа га од времена <pb n="88" /> на вријеме и климне главом, али га не слуша.{S} Он гледа п |
| по који пут залаје пас и, од времена на вријеме, закукуријечу пијевци.{S} Старински сат шета и |
| сабља и зазвекћу мамузе; од времена на вријеме, чује се с касе женски смијех, безбојан и вјечн |
| ништа, слијежући раменима од времена на вријеме.{S} Мишљаху да усијеку које дрво још тога јутра |
| оји пут новац на земљу; и од времена на вријеме дизала се свађа.</p> <p>Једно ђачко друштво очи |
| енку.{S} А она се осврташе с времена на вријеме, осмјехнувши се и казавши му коју ријеч, осјећа |
| јатељи који се познају годинама, док је вријеме јурило као вода испод њихових ногу.{S} И обоје |
| јући иза сваке десете изреке како му је вријеме скупоцјено, а сједећи тако као да не мисли да с |
| њу само један предмет којим прекраћује вријеме.{S} Па и ако није отишао да се с њом састане, о |
| казала изненада.{S} Он је није посљедње вријеме примјећивао ни опажао, нити је говорно с њом; о |
| вио својих зебња и брига о шуми, читаво вријеме бијаше обузет парницом коју је био дигао против |
| оде за пијевницу.{S} Он одби, и читаво вријеме сметаше га један млаз сунца који падаше кроз пр |
| стајао тако, не скидајући капута, неко вријеме, са затвореним очима.</p> <p>И кад је затворио |
| покуша да то сакрије, да је бар за неко вријеме <pb n="124" /> одржи у вјеровању да је воли.{S} |
| ни.</p> <p>И Гавре Ђаковић застаде неко вријеме замишљен, уздиже обрве, слеже раменима и, осјет |
| ћи се као трска.</p> <p>Он стајаше неко вријеме поред ње, тражећи једну паметну и утјешну ријеч |
| Она се снебивала и стајала мислећи неко вријеме, па најпослије сједе на канапе.{S} И он касније |
| на се насмија радосно, стајаше још неко вријеме и оде сва задовољна.</p> <p>И од тог дана, она |
| мајка више пута, задржавајући се кратко вријеме, свраћао је и отац да је види, једино, преко пр |
| ве у школу, и била тако расијана цијело вријеме; кад се враћала као преплашена птица, плашљиво |
| се он окреће?{S} Био је немиран цијело вријеме.</p> <p>Кад се враћао, опазио је да нема никога |
| ио да виђа гдје улазе у кавану у стално вријеме, гдје сједају на своја мјеста, читају исте нови |
| ари; рекао газдарици да иде на извјесно вријеме кући; брзојавио да му се код куће спреми соба.{ |
| стрпљењем, док се осјећаше млађи, да то вријеме дође; успављивао је с тешким срцем своју чежњу |
| разлијегао се подаље из хладовине весео врисак дјевојака и лијено, безбојно смијање жена; горе |
| Чинило му се да ће да одахне кад угледа врлетне планине, с голим главицама на којима у вече уми |
| мијехом пред мужем; повучену у себе; са врло ријетким тренутцима резњежености кад ју је узимала |
| ебе њу, у лакој, плавичастој хаљини, са врпцама које се лепршају на вјетру, са широким, сламнат |
| азило за руком, било је да пронађе неку врсту полудријемежа, измијешану са полусном, пуним стра |
| </head> <p>Сјећао се предвечерја једног врућег љетног дана, пуног загушљиве прашине и сухе жеге |
| а очигледно задовољаваше, сркну мало на врх језика и показа лицем да је више него задовољан и к |
| стручила је своју марљивост у учењу и у вршењу <pb n="136" /> вјерских дужности; то није помогл |
| а је вирила једна прљава лопата; таљиге вукао један крупан, стар и лијен коњ, с обореним очима |
| м лицима од плача.{S} Спровод се лијено вукао кроз село, застајући да се одморе људи који носе |
| ило га да се обмањује.</p> <p>И тако се вукли дани без обиљежја и без узбуђења. </p> <p>Једнога |
| вањем, једва дишућу под теретом који су вукли, не могући да нађу свој воз, запиткивајући чиновн |
| еднички натежу боцу рума; коњи се једва вуку кроз мрак засипан снијегом; од часа до часа лијено |
| их живота које они тако мучно и напорно вуку, и лијено, оловно мртвило њихових душа.{S} Он је с |
| пцем, и поздрави га.{S} Он сиђе с кола, вукући предугачку шубу по снијегу и уђе у ходник, с отв |
| опанцима, с црвеним капицама на глави, вукући вреће својих ствари и дрвене мале сандуке; други |
| ни за одупирање господина Панека, више вукући него носећи, уведе га у другу собу, праћен Ирено |
| иљце, са рупцем преко ушију, са бијелим вуненим рукавицама као чарапе, како преко воље држи узд |
| гдје се, као сјенка неког црног облака, вуче кроз кућу, подупирајући се на дебео дренов штап и |
| ијелу; он не осјећаше да иде, већ да га вуче за њом нешто јаче од њега, и он хиташе а да није з |
| га је осјећао у себи као терет који га вуче земљи, који му не дâ да се крене, исправи, пође; к |
| шко зацјељиваху.</p> <p>Он је мрзио да, га нетко узнемирује, он је волио да остане сам у соби, |
| Ђаковића неколико пута по рамену, назва га пријатељем, али му не врати добивени новац.</p> <pb |
| ривају, да се свуда на њих подстиче, да га они гурају у страну и да му не даду да живи оним жив |
| да он носи годинама то биће у себи, да га годинама крије, ућуткује, претрпава гомилама изговор |
| ава гомилама изговора, обмана, лажи, да га се боји и да поштује, и да му се са тајним уживањем |
| .{S} Па кад је покушао да га ухвати, да га ишчупа, он је осјетио његову снагу; он је осјетио ка |
| оду, у планине, у плавичасту даљину, да га носе његови снови као једна широка ријека с лаганим |
| ли, као што су ушли и у његову кућу, да га свуда сметају, узнемиривају, да се свуда на њих подс |
| Он јој је честитао.{S} Она је хтјела да га омрзне у томе тренутку.{S} Није могла.</p> <p>Па пор |
| кћи, покушавајући, мучећи се узалуд да га крене и да му помогне да се дигне.{S} На њезином лиц |
| .</p> <p>Гавре Ђаковић не сјећаше се да га је ико волио, осим жене и дјеце му, али сви су стреп |
| разумије то ново осјећање, бојећи се да га назове једним именом, и преврташе га, испитујући, са |
| глас дршће и бива слабији, трудио се да га појача и да му даде благу мирноћу, — не плачите, — р |
| нити имађаше воље нити се усуђиваше да га тужи.{S} Он је остао увијек исти, силан и јак, да по |
| ог осјећања које, у часу кад мишљаше да га угуши и поништи, јављаше се још јаче изречено и одре |
| и њу, кад би је знала.{S} Он пушташе да га притискује тај сладак <pb n="109" /> терет што пада |
| но дисање.{S} Гавре Ђаковић осјећаше да га се боји, да стријепи пред њим и да уступа кад покуша |
| авре Ђаковић се малко замисли и више да га скине с врата него да му учини услугу, обећа му.{S} |
| се.{S} Он је добро знао да га мрзе и да га се боје; њему је та мржња годила и он се с њом понос |
| о се ухватио за ову кућу; он се боји да га он не нађе са својим помамним, пламеним вјетром који |
| а позва да пође с њима, покушавајући да га одушеви за свој посао.{S} Он хтједе да мало размисли |
| у нешто новца, док се сељак снебивао да га прими.{S} И кад већ пођоше саонице, он још видје њег |
| цркви.</p> <p>Он корачаше брзо, као да га нешто гони, као да хита да скине један терет с душе, |
| и бојали га се.{S} Он је добро знао да га мрзе и да га се боје; њему је та мржња годила и он с |
| гом мјесту?{S} Па онда му дође мисао да га они ни мало не сметају, да је он сам свему томе крив |
| и, погледи празни.{S} Није се сјећао да га је одавно толико убијала чама кишног дана, то немоћн |
| езриву гримасу.{S} Па кад је покушао да га ухвати, да га ишчупа, он је осјетио његову снагу; он |
| чисто не вјерујући.{S} Ко би то био да га тражи!{S} Да није какав стари пријатељ који је овамо |
| о залутао и сјетио се њега?{S} Зашто да га узнемирује тај свијет?</p> <p>И он лијено устаде и п |
| о тијелу; он не осјећаше да иде, већ да га вуче за њом нешто јаче од њега, и он хиташе а да ниј |
| у њима људе него раднике који морају да га слушају и да му се покоравају, ако хоће да заслуже к |
| живота међу његовим гранама.{S} А сада га је гледао како је сув и пуст, остарио, поцрнио и оро |
| године.</p> <p>Она се осмјехну, погледа га и засмија се веселим и звонким смијехом.{S} И за час |
| положај с рукама испред лица, и погледа га тужно и паметно у очи.</p> <p>— Како сам несрећна, Б |
| . </p> <p>— Зашто? — рече она и погледа га зачуђено.</p> <p>— Ја сам мислио... — каза он збуњен |
| рди, она лагано климну главом и погледа га поново, и он јасно видје да у томе погледу бијаше ви |
| равио сам.{S} Опрости.</p> <p>И погледа га благим погледом који моли.</p> <p>Гавре Ђаковић ћута |
| а у овој околини; Гавре Ђаковић погледа га од времена <pb n="88" /> на вријеме и климне главом, |
| з дјетињства једну тужну успомену, која га је, и касније кад је могао да разумије њихове јаде и |
| воду, а он са скинутом капом пушта нека га бије киша по лицу и по коси, нека му се циједи низ в |
| се да мисли; био се пустио животу нека га заноси куд хоће, осјећајући да је слаб да се отима, |
| дном руком држала је за браву и гледала га својим великим очима.</p> <p>Гавре Ђаковић, подиже о |
| ла уста, већ дигла само очи и погледала га једним чудним погледом.{S} Само се чуо њезин болан, |
| могила камења на његове груди, убијала га, притискивала, мрвила му мозак, и он једва дочека да |
| а, заборављених ријечи, милошта; завила га својом љубављу, осјећајући једном страшном боли њего |
| ворила у себи слику свога сина, оживила га са хиљаду успомена, заборављених ријечи, милошта; за |
| љубав, и молбу, и преклињање, поздравља га радосно као брата или пријатеља, с уживањем га прати |
| з кућу.{S} Па онда се присјети и упозна га са својом кћери која је стајала мало по страни и гле |
| вре Ђаковић се спреми за Загреб.{S} Она га није задржавала и опростила се од њега једним хладни |
| матер својом шалом и разговором, и она га је гутала својим добрим и милим погледом.{S} И понов |
| неприступачан и затворен. </p> <p>И она га посматраше, радећи преко воље свој посао, на столици |
| .</p> <p>— Лаку ноћ! — рече.</p> <p>Она га не чу и не макну се.</p> <p>Он пође сав узбуђен и уз |
| азмисли и не одговори одмах.</p> <p>Она га погледа.{S} Њему се учини да је прочитао у њезином о |
| > <p>— Ви ћете скоро у Загреб? — запита га она.{S} Он не очекиваше њезино питање и трже се.</p> |
| је ожењен, помислио је; у осталом, шта га се то тиче?{S} У кући је било мирно, особито првих д |
| али ништа се у њему није кретало, ништа га није потицало да се дигне из своје наслоњаче, према |
| а се тражи ни смјелости да се држи, кад га је укочила и скаменила мемла и чама једне плитке сре |
| а увијек.</p> <p>Нико га није видио кад га је нестало из села.{S} Тек послије петнаест дана доп |
| задријемао у својој наслоњачи, јер кад га је тргла нека лупа, из ходника, око њега је била гус |
| ње.{S} Она је свршила сав посао, узалуд га отезала и прегледавала једну исту ствар десет пута, |
| рима који бацају сјенку на лице и праве га тамним; у уским мантијама, са црним појасима; већина |
| то га сажима под својим теретом.{S} Све га је сметало, бунило, узрујавало.{S} Он је већ толико |
| Панека, више вукући него носећи, уведе га у другу собу, праћен Иреном са свијећом у руци која |
| осјећање живота који је ишчезнуо и гдје га није одавно било, плаши и ужасава.{S} Зидови су били |
| јаруга.{S} И он љутито, не пазећи гдје га хвата, не марећи за стењање ни за одупирање господин |
| нешто боље; мисли су текле лакше, није га тиштао умор.{S} И поново му допираше до ушију неки ш |
| нађе разлог зашто је нерасположен, није га налазио.{S} Није изгубио на картама, имао је пара, н |
| а има нешто да јој каже.</p> <p>Касније га ухвати сан.{S} Кад стадоше коњи пред кућом, тргао се |
| ва, тога безазленог и доброг доба, које га преплави са хиљадом успомена, — и у њему се јави жељ |
| ну глатку стаклену пут.</p> <p>Запљусне га кадгод млаз сељачког живота из тих малих, неједнаких |
| одговарајући љутито и кратко.{S} Гавре га је добро запамтио у тим данима гдје се, као сјенка н |
| идио куда је пошла; ма да је знао да ће га чекати, мислити на њега, да ће јој можда учинити на |
| нако су му новци били на измаку; они ће га се мало тицати.{S} Он ће опет да живи сам за себе.</ |
| се растадоше.{S} Гавре Ђаковић гледаше га како се љуља цестом, поштапајући се на један дебели, |
| у.{S} Он одби, и читаво вријеме сметаше га један млаз сунца који падаше кроз прозор на његову г |
| да га назове једним именом, и преврташе га, испитујући, са свију страна, не вјерујући ничему и |
| и носаше с уживањем цвикер и намјешташе га сваки час, огледајући се у великим огледалима уоколо |
| све заборавио, без иједне мисли која би га корила, без иједне жеље која би је тражила; она је н |
| вот више несреће него благодати која би га, да је дошла прије неколико година, вратила раду, мл |
| кадкад ту тишину својим јечањем, кад би га пекле, у кишовите дане, његове ране које тешко зацје |
| покисао могао да врати у кућу.{S} Не би га се ништа друго тицало, не би можда осјећао оволико п |
| налажаше никад правог одговора који би га умирио, довео његове мисли у склад, унио старо распо |
| епријатно кад би се с киме срео који би га могао зауставити и приморати на разговор, и трудио с |
| празнине и пустоши у животу; у кући би га чекала жена и полетила у <pb n="78" /> сусрет дјеца. |
| јело, склони се мало у страну, поздрави га с осмјехом и изиђе.</p> <p>Он се сјећаше ње као мало |
| ђака, повезана црним рупцем, и поздрави га.{S} Он сиђе с кола, вукући предугачку шубу по снијег |
| или да коме врати поздрав.{S} Заустави га семинар који је пролазио Илицом, правећи вечерњу шет |
| теже му тијело, притискује мозак и води га вазда у једном истом уском кругу; меће му своје вели |
| послат ваљда за то од калуђера, понуди га да оде за пијевницу.{S} Он одби, и читаво вријеме см |
| овој души један одјек из младости, који га сјети мајке, <pb n="125" /> браће и дјетињства, тога |
| не дâ да се крене, исправи, пође; који га је обухватио својим великим, неприродним рукама и ст |
| са испупченим трбухом, са шеширом који га поклапа, машући, показујући и упирући својим штапом |
| Он га је осјећао у себи као терет који га вуче земљи, који му не дâ да се крене, исправи, пође |
| > <p>Он се чуђаше тренутном нагону који га је овамо довео, љутио се на се у исти мах и стидио с |
| ута она <pb n="148" /> није знала да ли га воли, презире или мрзи, и пушташе да јој сузе замије |
| } Њој би мало криво што је оставља, али га не задржаваше.{S} И он се упути кући.{S} Зачу иза се |
| "88" /> на вријеме и климне главом, али га не слуша.{S} Он гледа поред себе њу, у лакој, плавич |
| , али сви су стрепили пред њим и бојали га се.{S} Он је добро знао да га мрзе и да га се боје; |
| у га у школе да буде господин, одвојили га од земље и народа, спријечили га да ухвати корјена у |
| војили га од земље и народа, спријечили га да ухвати корјена у земљи из које је изникао, гурнул |
| ена у земљи из које је изникао, гурнули га у један живот у који кад је загледао, он се згрозио, |
| он се присили на један осмијак и удари га руком по рамену.</p> <p>— Ко зна, рече, можда имаш п |
| из доњег џепа један велики план, рашири га по столу и поче да му све потанко објашњава.{S} Гавр |
| т, не марећи за његово мумљање, и покри га.{S} Он одмах поче да хрче.</p> <p>У другој соби, на |
| .{S} Сиротиња је била јача.</p> <p>Мати га није чула, кад, пред подне, стадоше његова кола пред |
| ма у својој кући довољно мјеста, молећи га да му уступи двије собе, јер нема гдје да станује.{S |
| уши, не казујући га никоме, сакривајући га од свијета, од њега па и од саме себе, она рече мирн |
| n="126" /> црвене капице поздрављајући га, ни на жене ни дјевојке које му се уклањаху с пута и |
| је она само чудно погледала, пуштајући га да јој каже све што му се свиди и буде по ћуди.</p> |
| да ли је носила јад у души, не казујући га никоме, сакривајући га од свијета, од њега па и од с |
| тави свијећу и изиђе, он га свуче, баци га у кревет, не марећи за његово мумљање, и покри га.{S |
| иже главу и нађе његов поглед, сљубивши га са својим, и само што дубоко уздахну и стресе се.</p |
| ако се у њу ријетко сјекира забада; уши га вјечно вараху да чује ударање сјекира у даљини, а но |
| је, подузима исто осјећање језе, увијек га потреса иста гроза кад види сунчано прољећње јутро п |
| в уплакан и гологлав у башту.{S} Увијек га, и послије, подузима исто осјећање језе, увијек га п |
| је тражио да је дирне којом ријечи, док га је она само чудно погледала, пуштајући га да јој каж |
| сно као брата или пријатеља, с уживањем га прати како расте као и његово срце у грудима, како м |
| ачињава твој живот? упита.</p> <p>Милан га прекиде, бојећи се да он не настави своја питања.</p |
| ризор не раздвајаше се више од њега, он га је прогонио свуда: кадгод је загледао у свој живот, |
| ници.{S} Она остави свијећу и изиђе, он га свуче, баци га у кревет, не марећи за његово мумљање |
| аостао, хитајући да достигне остале, он га запита:</p> <p>— Докле идете?</p> <p>— Преко мора, о |
| тајним уживањем ропски покорава.{S} Он га је осјећао у себи као терет који га вуче земљи, који |
| се стари јаблан више куће осушио.{S} Он га памти и воли још из дјетињства, ради његових витких, |
| абљи која се звекетљиво тресла.{S} А он га је само гледао, заваљен у наслоњачу, гледао у његово |
| живи од зла из којега је изникао?“ И он га загледаваше, посматраше и налажаше на њему своје црт |
| .{S} Није био расположен за читање и он га баци на страну.</p> <pb n="13" /> <p>И коликогод се |
| један велик и прљав цолшток.</p> <p>Он га уведе у собу и изнесе ракију.</p> <p>Инжињер се љуба |
| ано и неопажено.{S} Гавре Ђаковић видио га је и осјетио га је.{S} И тај призор не раздвајаше се |
| животом.{S} Праштао се са братом, молио га да утјеши јадну матер, нека му опросте, забораве на |
| е <pb n="32" /> пришао прозору, отворио га и стајао тако, не скидајући капута, неко вријеме, са |
| једном приликом, Гавре Ђаковић ухватио га је да вара.{S} Али то Панека није смело.{S} Он тек с |
| {S} Гавре Ђаковић видио га је и осјетио га је.{S} И тај призор не раздвајаше се више од њега, о |
| мјесту гдје је био обијен зид, спустио га на прозор који је гледао у ведар дан, пун модрине и |
| рио нагло врата од своје собе.{S} Гушио га је рђав ваздух: соба је била неизвјетрена и одавно н |
| инило му се да је био неко по страни ко га је гледао.{S} Кад је улазио у кућу учинило му се да |
| е бивао однесен, а да он није дознао ко га је посјекао.{S} Палили су му шуме да му нашкоде: он |
| ако се његове мисли ругају с њиме, како га махнито нападају, боле, жегу и бацају на кољена пред |
| како је то биће уско срасло с њим, како га оно и сачињава, да то није нитко други до он, Гавро |
| ли, кад се ухвати с њиме у коштац, како га онај слама, мрви, сатире и обара, показујући своју с |
| аљину, као да тамо нешто тражи.{S} Како га је бунило њезино: „Зашто?“ „Она је дакле равнодушна, |
| што умрло у њему за увијек.</p> <p>Нико га није видио кад га је нестало из села.{S} Тек послије |
| ило га, стегло га, стресло га и тјерало га даље, даље отуда, из тога бљутавог живота у коме се |
| о у њему, заиграло, заболило га, стегло га, стресло га и тјерало га даље, даље отуда, из тога б |
| а даје мислима извјестан правац; мрзило га да се обмањује.</p> <p>И тако се вукли дани без обиљ |
| густа <pb n="97" /> помрчина.{S} Мрзило га је да пали свијећу и гледа на сат, осјећао се послиј |
| ало се нешто у њему, заиграло, заболило га, стегло га, стресло га и тјерало га даље, даље отуда |
| играло, заболило га, стегло га, стресло га и тјерало га даље, даље отуда, из тога бљутавог живо |
| као да путује неколико дана.{S} Лагано га је болила глава.{S} Он осјећаше по себи нешто тешко |
| 34" /> који не трпи живота.{S} Неугодно га је дирао глас живота који долази споља, узбуђује, по |
| трану да избјегне његов поглед, и мирно га послуживала.</p> <pb n="121" /> <p>У њезиној мирноћи |
| 19121_C3"> <head>III</head> <p>Необично га је нешто дирнуло у души и читаво тијело стресло му с |
| ио њезино срце под једном могилом, и то га заболи сада кад је све било касно, кад је он био нем |
| спутан од ње, од нечега невидљивог што га <pb n="96" /> гњечи, мучи и сатире, лагано и без жур |
| /p> <p>Гаври Ђаковићу је било криво што га је озловољио.{S} И у вече он се присиљаваше да буде |
| {S} Он осјећаше по себи нешто тешко што га сажима под својим теретом.{S} Све га је сметало, бун |
| тамо одлазити, — и би му непријатно што га она ово пита.</p> <pb n="114" /> <p>— Остајете овдје |
| он хиташе а да није знао шта је то што га носи, не марећи за камење које запиње за ципеле, ни |
| цу се опажаше нешто плашљиво, нешто што га тишти и смета.</p> <p>— Шта ради мама? — запита она |
| обични изглед, као да је било нешто што га је скривало, уљепшавало и на једном ишчезнуло; као д |
| о у Карловац.{S} Није ни сам знао зашто га је слагао.{S} И он слеже раменима.{S} Свеједно.</p> |
| а којих се био одрекао.{S} Тек покадшто га нешто запече у срцу једним оштрим и јетким болом, и |
| Он се преко воље и љутито сагнуо — зар га и ти људи, објешени на зидове и затворени у оквире, |
| их дана; он се није ни с ким виђао, јер га је то мрзило.</p> <p>Ипак, кућа се полако будила, ос |
| се за шешир и хтио да прође.{S} Инжињер га заустави, поздрави се с њим <pb n="86" /> и диже чит |
| осмјехнуше и руковаше. </p> <p>Инжињер га позва да пође с њима, покушавајући да га одушеви за |
| јеха, најприје примириса чашицу и мирис га очигледно задовољаваше, сркну мало на врх језика и п |
| он лагано приближавао станици.{S} Успут га срете један његов колега, узе му цигарету дувана и д |
| пут у брдо, једни ваљају камење и слажу га на путу, други ударају гвожђе у тврду стијену и удар |
| ни једну ријеч, у једном тренутку дирну га њезино причање, но он се свлада и остаде равнодушан. |
| ив неких сељака на које је сумњао да су га ранили из пушака.{S} О томе је он са собом гласно ра |
| е више да живи међу њима; узрујавала су га та непромјенљива лица која редовно виђа, улице којим |
| аним тијелом и заспалим мислима које су га убијале својим мртвилом.{S} И дан се теглио прљав, к |
| вега одрече и да све мрзи.{S} Прошле су га биле те ватре и грознице; он је био готово преболио |
| ј пустињи без хоризоната.{S} Гурнули су га у школе да буде господин, одвојили га од земље и нар |
| себи слабост да их бијесно мрзи, они су га <pb n="15" /> само умарали, као да се на њега сручио |
| езуби старкеља; неколико дјеце помагаху га пиштавим и нескладним гласом, и утјецаху му напријед |
| а давно обијељеним зидовима.{S} Сметаху га слике на иконостасу, са страховитим и јаким бојама к |
| ије зоре чекаху кола пред кућом.</p> <p>Гаве Ђаковић, полубунован и дремован, загрнут једним ду |
| утници ријетки; тек што, покадгод, јато гавранова зацрни снијег, једини живот што се јавља.{S} |
| да никад толико до тада, као ових дана, Гавре Ђаковић није осјећао да је у његовом животу недос |
| ти лелекање и писку закрвављене матере, Гавре Ђаковић се спреми за Загреб.{S} Она га није задрж |
| кад залупаше батови и ужурбаше се људи, Гавре Ђаковић опрости се с њом.{S} Њој би мало криво шт |
| p> <p>Тек касно ујутру, кад отвори очи, Гавре Ђаковић осјети, пустош и мртвило око себе као нек |
| сваке јесени.</p> <p>И једном приликом, Гавре Ђаковић ухватио га је да вара.{S} Али то Панека н |
| пала боја, разгарао и пиштао сиров пањ, Гавре Ђаковић дао се склонити од Панека да играју карте |
| душе.{S} Њезина слика била је моћнија; Гавре Ђаковић није осјећао довољно снаге да покуша одлу |
| ослу и будућим радовима у овој околини; Гавре Ђаковић погледа га од времена <pb n="88" /> на вр |
| кољена и обоје се погледаше у исти мах; Гавре Ђаковић се осмјехну, а она збуњено обори очи.</p> |
| и поче да му све потанко објашњава.{S} Гавре Ђаковић се запрепастио и постајаше нервозан.</p> |
| м на очи, али му није дало да спава.{S} Гавре Ђаковић тражио је силом сна да се одмори, да све |
| у црног вина и опет је сам налијева.{S} Гавре Ђаковић, на своју несрећу, био је купио једно бур |
| бе.</p> <p>Ирена је била поцрвенила.{S} Гавре Ђаковић одгурну презриво карте и примакну столицу |
| мирне, озбиљне туге него пријекора.{S} Гавре Ђаковић пушташе старог да му прича, не слушајући |
| вије собе, јер нема гдје да станује.{S} Гавре Ђаковић се малко замисли и више да га скине с вра |
| јећа у себи његово задовољно дисање.{S} Гавре Ђаковић осјећаше да га се боји, да стријепи пред |
| хвата снијег и не диже бич на коње.{S} Гавре Ђаковић се сав увукао у шубу, само му, покадкад, |
| елу ноћ јечало једно болесно дијете.{S} Гавре Ђаковић бијаше немиран и презаше често, <pb n="44 |
| кад хоће.</p> <p>И они се растадоше.{S} Гавре Ђаковић гледаше га како се љуља цестом, поштапају |
| изучио резање кад је био на робији.{S} Гавре Ђаковић гледаше преда се, љутећи се што сви гледа |
| е могао довољно нахвалити ни напити.{S} Гавре Ђаковић одбијаше увијек његове позиве, јер није в |
| шима пуним њезиног смијеха и ријечи.{S} Гавре Ђаковић осјећаше у себи нешто необично и ново што |
| којим је проговорио неколико ријечи.{S} Гавре Ђаковић се силом осмјехну и махну руком.</p> <pb |
| p> <p>Извјесно, ижињер није био сам.{S} Гавре Ђаковић разабираше још један глас, и <pb n="84" / |
| ело довикиваше нешто, машући штапом.{S} Гавре Ђаковић отшкрину мало шешир и видје Панека како с |
| утљив, одговарајући љутито и кратко.{S} Гавре га је добро запамтио у тим данима гдје се, као сј |
| који пролажаше полагано и неопажено.{S} Гавре Ђаковић видио га је и осјетио га је.{S} И тај при |
| , и не питајући се, низ стрму обалу.{S} Гавре Ђаковић посматраше њу пред собом, свјежу и витку, |
| вену капицу и стаде пред њега.</p> <p>— Гавре — викну — тражи те некакав господин, — и одмах от |
| арски.{S} Кад један Личанин прође поред Гавре Ђаковића, заостао, хитајући да достигне остале, о |
| бојећи се вјечно нечега.{S} И кадгод је Гавре Ђаковић дизао очи, видио је њега, вазда једнаког, |
| /p> <p>Неколико дана иза тога кад се је Гавре Ђаковић видио с Панеком, овај се сам доброћудно с |
| ари каву.{S} Пили су полако рум који је Гавре Ђаковић имао уза се, и ракију која се нашла у кућ |
| вог канцелисту негдје у Босни; с њом се Гавре Ђаковић није виђао, била је између њих нека распр |
| <p>„Шта је то са мном?“ питао се увече Гавре Ђаковић, кад стајаше у мраку крај отвореног прозо |
| /> <p>— Мило ми је, мило ми је, — рече Гавре Ђаковић, прогунђавши своје име и питаше се: „Шта |
| гранке, трке, кафешантани, жене, — рече Гавре Ђаковић, заустављајући <pb n="38" /> се иза сваке |
| Стари оде радницима и остави их саме, и Гавре Ђаковић не усуђиваше се да је погледа у очи.{S} О |
| n="145" /> <p>Тако се прекиде играње, и Гавре Ђаковић није хтио више никада од тога доба да поп |
| Па кад читав свијет поче да се крсти, и Гавре Ђаковић се прекрсти и учини му се да је то урадио |
| нећи се дугачким реповима од мува.{S} И Гавре Ђаковић стрпљиво силажаше с кола кад су коњи ишли |
| <p>Давно су потонули ти дани.</p> <p>И Гавре Ђаковић застаде неко вријеме замишљен, уздиже обр |
| ви и пустио му да ради што хоће.{S} Али Гавре Ђаковић није много марно за те утегнуте мундире с |
| .</p> <p>— Не волим ја њу, — рече нагло Гавре Ђаковић, рапавим и ружним гласом, — то се теби са |
| овај човјек од мене? — питаше се очајно Гавре Ђаковић који се досађивао.{S} И он посла у себи д |
| од Јандрића и није могао да прежали што Гавре Ђаковић није био у друштву.{S} Ирена је била пору |
| оћ, као да дражи пута кога нема.</p> <p>Гавре Ђаковић осјећаше се сав раздрман, изломљен, изуби |
| гледала га својим великим очима.</p> <p>Гавре Ђаковић, подиже очи и зачуди се.</p> <p>— Не, — р |
| налазећи једва и с муком мјеста.</p> <p>Гавре Ђаковић, мали, крупан, црн, наслонио се, заваљен |
| осподин, — и одмах отрча натраг.</p> <p>Гавре Ђаковић баци поглед за дјететом, чисто не вјерују |
| да га благим погледом који моли.</p> <p>Гавре Ђаковић ћуташе.{S} Он хтједе још нешто да му каже |
| ику, као што се носе сви шумари.</p> <p>Гавре Ђаковић не сјећаше се да га је ико волио, осим же |
| упо умријети него глупо живјети.</p> <p>Гавре Ђаковић ни сам није знао како се обукао, стрчао б |
| снивао је, ваљда, нешто лијепо.</p> <p>Гавре Ђаковић се тада тргао.{S} Свијет који је пролазио |
| пљуску, мислећи на нешто десето.</p> <p>Гавре Ђаковић не одговори ништа.{S} Он осјећаше поред с |
| т мјесеци, једнога јутра у мају.</p> <p>Гавре Ђаковић памтио је како је њих дјецу пробудила мат |
| сурвавају под своје ноге у Уну.</p> <p>Гавре Ђаковић не обраћаше пажње на људе који смицаху с |
| црвени дрхтава ватра на огњишту.</p> <p>Гавре Ђаковић се диже, рукова се хладно с друговима и и |
| >Једна мрачна сјенка прелети преко лица Гаври Ђаковићу; нешто затитра у његовој души, жеља и мо |
| сјетила срце пуно јада.</p> <p>Рекла је Гаври Ђаковићу да ће отпутовати сутрадан с оцем.{S} Он |
| послије подне поред Уне, Ирена причаше Гаври Ђаковићу свој живот на одломке: о својој мајци ка |
| ијетких трепавица.</p> <p>Они не дадоше Гаври Ђаковићу да иде кући на ручак.{S} Ручао је заједн |
| ше него задовољан и кад испи, он добаци Гаври Ђаковићу један љубазан поглед.{S} И поче да хвали |
| је тако замишљен и нерасположен.</p> <p>Гаври Ђаковићу је било криво што га је озловољио.{S} И |
| сађиваше и излажаше увече у биртију.{S} Гаврино буренце и онако је било на измаку.</p> <p>А у в |
| сачињава, да то није нитко други до он, Гавро Ђаковић, да он носи годинама то биће у себи, да г |
| 8" /> дио његове срамоте.{S} Кад угледа Гавру Ђаковића, она бризну у гласан плач и сакри лице р |
| пред његове очи један живот који је за Гавру Ђаковића био сасвим туђ и бесмислен: са својим сј |
| дахну гласно неколико пута.{S} Потрапка Гавру Ђаковића неколико пута по рамену, назва га пријат |
| у свему <pb n="143" /> за право, што је Гавру Ђаковића љутило.{S} Он је тражио да је дирне којо |
| ки сељаци кући из Америке да су видјели Гавру Ђаковића у Валпарезу.</p> <quote>Лондон 1905 и 19 |
| <p>Са другог стола зовну један познаник Гавру Ђаковића да играју билијара.{S} Он махну руком и |
| а, навикама; њихови гласови долазили му гадни, њихове кретње одвратне, њихови погледи глупави.{ |
| веним кишобраном који је мијењао толико газда.{S} Једног јединог дана, село мало оживи и узбурк |
| све послове: спремио мало ствари; рекао газдарици да иде на извјесно вријеме кући; брзојавио да |
| <pb n="75" /> једну младост и подлачки гази једно срце; он се увјераваше да треба бар да да ст |
| ића, у једном угодном, малом „пајзлу“ у Гајевој улици.{S} Застидио се кад је видио ту жену која |
| е, у тијесним капутима од бијеле чоје с гајтанима.</p> <p>Облаци се размицали и цијепали.{S} По |
| и узнојен, гдје маше штапом, а ниже, у гају, он видје Ирену, са шеширом поред ње, са погледом |
| јурише поред њега, са пјесмом, грајом и галамом, надвикивајући лупњаву жељезничких кола.{S} Са |
| иду и које су лупале.{S} Они су дизали галаму својим гласним разговором, вичући, дозивајући се |
| ви се с њим <pb n="86" /> и диже читаву галаму својим говором, смијехом, гласом који је одјекив |
| јетром, и опет сплашњавају, смирују се, гасе се, под овим ваздухом <pb n="34" /> који не трпи ж |
| белом цигаром у зубима која му се вазда гаси, са изгледом човјека који не зна да се наљути. </p |
| тјешећи се обичном, вашарском љубављу; гасила се непримјетно младост коју је остављао у мрачни |
| ; машина сипала кишу варница које су се гасиле; бјеласале се ријеке, с ломљавом се прелазили мо |
| уљама кроз које се црне прса, у прљавим гаћама, закриљене од сунца различитим шеширима који при |
| збркана, неспретна, шарена; једни још у гаћама и опанцима, с црвеним капицама на глави, вукући |
| ијете коме су тек негдје одскора обукли гаће кад је пошло у школу, скиде с много муке своју црв |
| амење и слажу га на путу, други ударају гвожђе у тврду стијену и ударци бата одјекују у ували; |
| убом шареницом, тканом код куће; и мала гвоздена пећ са излизаним стријелцем; растурене фотогра |
| тјеране љубзности; његови <pb n="60" /> гвоздени и чврсти покрети омекшавали су, његов јак, кос |
| ичинама, пунима шевара и водених трава, гдје се скривају дивље патке, чапље и плиске; пролази п |
| ољашњи свијет, гдје све само њега чека, гдје се мјесец дана мисли и говори о његовом доласку, с |
| ја врата.{S} У кући му се боље свиђала, гдје се јаче, без шешира, истицала њезина коса.{S} Наша |
| полумрачне собе са спуштеним завјесама, гдје само одјекују, празно и поплашено, његови кораци.{ |
| воље свој посао, на столици поред себе, гдје пуши цигарету за цигаретом, игра се с димом и доба |
| а гдје улазе у кавану у стално вријеме, гдје сједају на своја мјеста, читају исте новине, и опе |
| ој усамљеној кући на коју се намјерише, гдје их прими један мршав, распас сељак.{S} Посиједаше |
| и бијес и ударци не падаху више у кући, гдје је све гледало да само њему по вољи уради и угоди. |
| дника, Панек над њима, црвен и узнојен, гдје маше штапом, а ниже, у гају, он видје Ирену, са ше |
| — кућу које се не тиче спољашњи свијет, гдје све само њега чека, гдје се мјесец дана мисли и го |
| , расхлади лице водом и силази у башту, гдје лешкари у хладу, док се сунце ломи кроз грање шљив |
| д већ пођоше саонице, он још видје њега гдје стоји пред кућом, држећи новац у пруженој руци, бо |
| заноси и утапа.{S} И онда, он је гледа гдје шета као мирна, поносна госпођа кроз тамнозелена п |
| ју је видио уплакану и несрећну, и онда гдје лагано махаше ногама над водом, и гдје корача прек |
| испуњава је, и носи његове мисли некуда гдје још нијесу дотада биле.{S} И пред њим као да се ра |
| ео с тих лица која је он научио да виђа гдје улазе у кавану у стално вријеме, гдје сједају на с |
| одавно оцрњена и мјестимице се црвенила гдје је спала боја, разгарао и пиштао сиров пањ, Гавре |
| ћи га да му уступи двије собе, јер нема гдје да станује.{S} Гавре Ђаковић се малко замисли и ви |
| Гавре га је добро запамтио у тим данима гдје се, као сјенка неког црног облака, вуче кроз кућу, |
| опажа у њему пустош гдје се шири, наде гдје се ломе.{S} И кад све застане и замре, кад настане |
| n="80" /> <p>Кад је дигао очи, видио је гдје према њему иде једно сељачко дијете коме су тек не |
| д је обраћао очи према њој, видио ју је гдје иде поред оца озбиљна и без ријечи, и он се корио |
| аке бијеле зубе и оде брзо.{S} Он видје гдје их потрпаше у један други воз који оде прије његов |
| гдје лагано махаше ногама над водом, и гдје корача преко камења унском обалом, а он хита за њо |
| и то осјећање живота који је ишчезнуо и гдје га није одавно било, плаши и ужасава.{S} Зидови су |
| ини.{S} Чују се весели, храпави гласови гдје се довикују, под сунцем које се диже и које почима |
| му, покадкад, провири нос и око да види гдје је.{S} И тако читав дан.{S} Горе му је било кад по |
| та из јаруга.{S} И он љутито, не пазећи гдје га хвата, не марећи за стењање ни за одупирање гос |
| су штедиле ријечи, дао ју је у самостан гдје се осјећала боље него код куће: у тој мирној, стар |
| ја изгара за човјеком; он осјећаше огањ гдје му пржи лице и запаљује мозак.{S} Он је погледа: о |
| трње које зауставља.{S} Он није гледао гдје стаје, он није видио ништа око себе, ни пожњевена |
| ује и баца по души један страшан вјетар гдје се мијешају, сударају, сатиру једна другу, у једно |
| отјецала.{S} Он ју је видио кроз прозор гдје се жури, са зажагреним очима и са зајапуреним лице |
| заборави, да преспава овај познати пут гдје зна и имена станица и којим редом долазе и како из |
| дуго недирана брава, он је осјетио зиму гдје му се прелијева по цијелом тијелу.{S} Прешао је ус |
| соби, зауставио поглед на једном мјесту гдје је био обијен зид, спустио га на прозор који је гл |
| и.{S} Он кликће кад опажа у њему пустош гдје се шири, наде гдје се ломе.{S} И кад све застане и |
| аде и зноје, земљи из које су се родили генерали који су заборављали и своје куће и свој језик |
| ину звона и грају спровода и појање оца Герасима са свађалачким гласом, надмашивало женино кука |
| е неколико дана.{S} Лагано га је болила глава.{S} Он осјећаше по себи нешто тешко што га сажима |
| говор мијешао се жамор шуме над њиховим главама и око њих, док се видјело ужурбано мноштво радн |
| > док остали сјеђаху и климаху обореним главама; њега је престравила ова несвјесна, мирна, тиха |
| " /> прострта испред коња који одмахују главама са натакнутим зобницама, док им се кокоши, пили |
| моду.{S} До њега, један висок, крупан, глават Босанац који говори у басу, бубња прстима по про |
| јешњени да су им ноге висиле из кола; а главе им се помаљале, <pb n="142" /> с искривљеним лици |
| нети.{S} А пред њима, у крви која се са главе сциједила на кошуљу, с рукама у тврдим лисичинама |
| и запрашено; таванице се пружале изнад главе, црне и чудновате; завјесе на прозорима остарјеле |
| с једним големим завежљајем изнад своје главе, испод којега изгледаше још ситнији, јаднији, крж |
| у тврдим лисичинама, послушно, оборене главе, корача сељак.</p> <p>Чудновато, он је имао још и |
| сутон са потумњелих фреска помаљају се главе и руке, по окићеним ликовима игра одбљесак од без |
| мишјим очима и огромним завежљајем више главе.{S} Пред освит, он осјети још <pb n="25" /> већи |
| " /> на црквена врата, скинувши шешир с главе, и његови кораци одјекиваху по каменитим плочама, |
| е обраћаше пажње на људе који смицаху с главе своје <pb n="126" /> црвене капице поздрављајући |
| ељаци и сељакиње у бијело с кошарама на глави: сељакиње с тробојкама у коси, кратким кошуљама д |
| аћама и опанцима, с црвеним капицама на глави, вукући вреће својих ствари и дрвене мале сандуке |
| аха калуђер, са излињалом камилавком на глави, на осамареном коњчету, са подсавијеним ногама ко |
| а кад би осјетила њезину руку на својој глави кад би мати сјела поред ње, и питала да ли јој је |
| .{S} Јуче му се те дјетињарије врзле по глави, био је слаб да надјача самог себе; у једном часу |
| љаше из кућа; покривен црним аљинцем по глави или заштићен каквим старинским, црвеним кишобрано |
| мјесецом који се помаља; још му табао у глави кас коња и звецкала сјецкајући звека бронза; још |
| хне кад угледа врлетне планине, с голим главицама на којима у вече умире сунце; суре шуме са пр |
| жеге, док се сунце спуштало и слабило: главном улицом комешало се, мимоилазећи се, мноштво веч |
| еним очима, тјерајући од себе мисли, са главом дубоко упалом у мекани јастук, он је тражио мира |
| ње и громовнички калуђеров глас.{S} Над главом му бијаше један дрвени полилеј, ручни рад једног |
| емена <pb n="88" /> на вријеме и климне главом, али га не слуша.{S} Он гледа поред себе њу, у л |
| би с очију, он иђаше лагано, с обореном главом, с очима пуним њезине слике, с ушима пуним њезин |
| тним млазовима.</p> <p>Он климну лагано главом и окрену се у страну и тихо заплака, што није ра |
| е лагано мицао и пријатељски им климнуо главом.</p> <pb n="18" /> <p>Они су пролазили ћутећи, л |
| дренов штап и застајући да се одмори, с главом погнутом и очима упртим у земљу; тек кадгод само |
| да му нешто потврди, она лагано климну главом и погледа га поново, и он јасно видје да у томе |
| прича по неколико сати и да му пробија главу како су Чеси први словенски народ.{S} И не смједе |
| ипијала се уз њезино крило, и наслањала главу на њезине груди, знајући да ови часови које је ди |
| } И у њој се збивало нешто.{S} Она диже главу и нађе његов поглед, сљубивши га са својим, и сам |
| је срце ударало, с колико бола зарио је главу у јастук, тражећи мало топлине у својим успоменам |
| нжињер, гологлав, покушавајући да дигне главу, са још црвенијим меснатим образима него обично, |
| у земљу; тек кадгод само нагло подигне главу и простријели очима све око себе.{S} У кући се хо |
| им уздрма и крену.{S} Он се пружи, зари главу у кожни јастук и притисну руком очи, трудећи се д |
| да кида зубима, — па да исправи поново главу и да поново погледа пркосно у живот.</p> <p>Али т |
| е дјетињарије коју је био увртио себи у главу.{S} И журио се кући исто <pb n="129" /> онако как |
| сунца који падаше кроз прозор на његову главу.{S} Па кад читав свијет поче да се крсти, и Гавре |
| учинило му се да је спазио једну женску главу које је убрзо нестало.{S} И питао се зашто се он |
| туђини јављају да нема посла: рад стао, глад притисла; запомажу да им се од куће штогод пошље, |
| диже обрве, слеже раменима и, осјетивши глад, пође на ручак.</p> <p>Нашао је ручак на столу, пр |
| мажу да им се од куће штогод пошље, док гладна кућа ишчекује помоћи од њих; замре и оно тужног |
| Чешку, његово се лице поново разведри, глас му поста блажи, а очи се добродушно расвијетлише и |
| аркељино појање и громовнички калуђеров глас.{S} Над главом му бијаше један дрвени полилеј, руч |
| озбиљан пола љутит и одсјечан инжињеров глас који је давао раду једну оштру и заповједничку нот |
| S} И он се упути кући.{S} Зачу иза себе глас инжињера који му весело довикиваше нешто, машући ш |
| кроз кућу као да одјекну братов звонки глас, као да се разлијеже његов весели смијех, као да з |
| сијена и незасићене куће.{S} Уживајући глас да је један од најстрожијих и најсавјеснијих чинов |
| је ово несрећник! — дрекну у њему један глас. — Упропастиће ме. <pb n="83" /> Изгубићу и ово ма |
| .{S} Гавре Ђаковић разабираше још један глас, и <pb n="84" /> то, чинило му се, женски.{S} Ваљд |
| не трпи живота.{S} Неугодно га је дирао глас живота који долази споља, узбуђује, потреса, уноси |
| , кад у поље поново одјекну његов љутит глас, кад залупаше батови и ужурбаше се људи, Гавре Ђак |
| — Не плачите, — рече, и осјетивши да му глас дршће и бива слабији, трудио се да га појача и да |
| дом.{S} И поново звонила соба од његова гласа, поново се разлијегао његов весео и звучан смијех |
| потреса се кућа из темеља од инжињерова гласа, који чисти грло, и његов кашаљ чује се у десетин |
| ући, дозивајући се, смијући се из свега гласа, понеки мало напити и загрљени, хитајући да сједн |
| ите, — рече поново са непогођеним тоном гласа, — није то ништа тако страшно, то је доста обична |
| Кад угледа Гавру Ђаковића, она бризну у гласан плач и сакри лице рукама.</p> <p>— Господине Ђак |
| је мисли, затвара очи, заглушује својом гласином све што се око њега чује, збива, гласно живи и |
| кораци.{S} Он се кадгод боји да корача гласније да не узнемири некога што спава и који може св |
| лупале.{S} Они су дизали галаму својим гласним разговором, вичући, дозивајући се, смијући се и |
| асином све што се око њега чује, збива, гласно живи и ори.{S} Он кликће кад опажа у њему пустош |
| изишао у своју обавезну шетњу; људи се гласно поздрављали, застајкивали, смијали се и добацива |
| кугла на билијару, мијеша се ватрено и гласно расправљање пензионираца о народним питањима, пр |
| или из пушака.{S} О томе је он са собом гласно разговарао.{S} Он се љутио на законе што су благ |
| м, плавом марамом зној са чела и одахну гласно неколико пута.{S} Потрапка Гавру Ђаковића неколи |
| посматрао једно друштво официра који су гласно разговарали њемачки и грохотом се смијали, гледа |
| еђу његовим рашљама, ради оног бујног и гласног живота међу његовим гранама.{S} А сада га је гл |
| ље брује, појачане одјеком, кор женских гласова у заносу пење се у небо и слама се о старинске, |
| ласише звона с других цркава; несложно, гласови се сударали и разбијали; ситно и високо пиштала |
| е по туђини.{S} Чују се весели, храпави гласови гдје се довикују, под сунцем које се диже и кој |
| по одијелу, шеширима, навикама; њихови гласови долазили му гадни, њихове кретње одвратне, њихо |
| е пјесме коју су пјевали чврсти и оштри гласови жетелаца, пјесме грубе и вреле као и сунце које |
| разабиру куће, кад започимљу да се чују гласови живота који се буди, кад, поред његових прозора |
| читаву галаму својим говором, смијехом, гласом који је одјекивао и ломио се кроз кућу.{S} Па он |
| атинске ријечи свештеника са јектичавим гласом.{S} Њу је придобила механичка и вазда иста љубаз |
| гризао за очи, причао нешто болежљивим гласом: очевидно се тужио на времена, што нико није слу |
| асовима самоће; са равнозвучним и сувим гласом, безвољним кретњама и јетким смијехом пред мужем |
| а поново одлазећи, уморним и туробнијим гласом него прије, без икакве промјене у расположењу и |
| ући рад све живље својим оштрим, реским гласом, не дајући људима да дахну, да се одморе, да се |
| да и појање оца Герасима са свађалачким гласом, надмашивало женино кукање и запијевка; у тај ве |
| дјеце помагаху га пиштавим и нескладним гласом, и утјецаху му напријед што је старога љутило.{S |
| е нагло Гавре Ђаковић, рапавим и ружним гласом, — то се теби само чини. — И привину је чвршће к |
| њега па и од саме себе, она рече мирним гласом, без роптања и срџбе:</p> <pb n="122" /> <p>— Шт |
| пуна сумње, он јој само рече несигурним гласом:</p> <p>— Ти немаш више маме.</p> <p>Њој грунуше |
| није видио ништа око себе, ни пожњевена глатка поља, ни воду која блијешти, већ само њу, прегиб |
| еће пред кућу и да дуго погледа у небо, глатко, плаво и без облака, са којега се просипа огањ.{ |
| њству, дошао до средине Уне, склизнуо с глатког камена и запао дубоко у воду.{S} Вратио се тада |
| се отимаху рибе, остављајући кругове на глаткој површини.</p> <p>Он се немирно питаше: „Зашто т |
| ара и реже својим оштрим ртовима њезину глатку стаклену пут.</p> <p>Запљусне га кадгод млаз сељ |
| не стане у воду и да прескочи на суво; гледа Уну разливену на уморним и лијеним пличинама, пун |
| јући у очи њезину слику, као да је сада гледа по први <pb n="106" /> пут, не скидајући погледа |
| за њега, и сада му се чињаше као да је гледа послије растанка од неколико мјесеци, година, виј |
| у себи заноси и утапа.{S} И онда, он је гледа гдје шета као мирна, поносна госпођа кроз тамнозе |
| нема пред њим ничега што вриједи да се гледа и види, да нема ничега за чим треба да се тежи, н |
| е.</p> <p>Сједи он кадгод читаве сате и гледа у њу.{S} Тако је добро познаје, зна сваки вир у њ |
| грмљем и трњем, сиједа под љесков грм и гледа у воду од које бије хладовина и која протјече мир |
| чина.{S} Мрзило га је да пали свијећу и гледа на сат, осјећао се послије сна нешто боље; мисли |
| злази пред њега вазда жива и свјежа; он гледа пред собом тога крупног и чврстог човјека са мрко |
| и климне главом, али га не слуша.{S} Он гледа поред себе њу, у лакој, плавичастој хаљини, са вр |
| на кад му није ни падало на памет да ју гледа, прозбори коју љубазну ријеч, погледа с осмјехом, |
| вић гледаше преда се, љутећи се што сви гледају на њега, и осјети како је туђ на овом мјесту ко |
| p> <p>— Ја сам мислила, — говораше она, гледајући у противни зид, — јер не диваните никад са мн |
| равнодушну примједбу или обично питање, гледајући у оно што она ради.</p> <p>Она не знађаше што |
| говарали њемачки и грохотом се смијали, гледајући изазивачки жене које су пролазиле и правећи г |
| бом, свјежу и витку, са шеширом у руци, гледајући како њезина нога иде с камена на камен, како |
| , ако хоће да заслуже коју крваву пару, гледајући само свој посао пред собом који треба <pb n=" |
| а, мислећи непрестано на њу.“</p> <p>Па гледајући на њу, ћутљиву и замишљену, без смијеха и без |
| радознала питања.{S} Он провођаше дане гледајући на прозор у сиво небо и слушајући успављиво и |
| ама неколико пута, намијештајући косу и гледајући преда се, још сва уздрхтала и узбуђена, пуна |
| еси ничем крива, чедо моје!“ а Ирена је гледала с дјетињим очима које не разумијевају припијала |
| друштву.{S} Ирена је била поруменила и гледала у страну, збуњена изазивањем успомена оне непри |
| кћери која је стајала мало по страни и гледала кроз отворена врата, бацајући кадгод на њих дво |
| а.{S} Једном руком држала је за браву и гледала га својим великим очима.</p> <p>Гавре Ђаковић, |
| разбијали се о прозор кроз који су они гледали, и циједили се низ стакло.{S} Људи с уздигнутим |
| арци не падаху више у кући, гдје је све гледало да само њему по вољи уради и угоди.</p> <pb n=" |
| га је само гледао, заваљен у наслоњачу, гледао у његово лице пуно весеља и обијесне радости за |
| х и других и не мислећи касније на њих; гледао ју је, а да ништа у њему није казало да је она б |
| сада долази?“ питао се.{S} Колико дана гледао ју је, као што је посматрао сваку жену, не праве |
| а међу његовим гранама.{S} А сада га је гледао како је сув и пуст, остарио, поцрнио и оронуо, к |
| му се да је био неко по страни ко га је гледао.{S} Кад је улазио у кућу учинило му се да чује к |
| бијен зид, спустио га на прозор који је гледао у ведар дан, пун модрине и свјетла, увјерио се д |
| , ни за трње које зауставља.{S} Он није гледао гдје стаје, он није видио ништа око себе, ни пож |
| тргао.{S} Свијет који је пролазио није гледао ту поспрдну слику свога живљења, није примјећива |
| ом старом трешњом са испуцаним деблом и гледао кроз грање у бјеличасто плаво небо; од Уне удара |
| е звекетљиво тресла.{S} А он га је само гледао, заваљен у наслоњачу, гледао у његово лице пуно |
| {S} И он касније сједе близу ње и обоје гледаху на прозор о који удараше и лупкаше киша.{S} Вид |
| ише од осам година.</p> <p>И његове очи гледаху са запрепашћењем сав овај свијет у кавани, који |
| е се: „Шта хоће овај човјек од мене?“ и гледаше његова набрекла црвена лица, забрекао подвољак, |
| е заврши, готово прекиде.{S} Он ућута и гледаше преда се.{S} Видјело се да му је било неугодно |
| несрећна ради другога, она с ужасавањем гледаше како тону сви њезини снови и нестају у непомичн |
| нијег и мучно се извлаче из њега.{S} Он гледаше пред собом <pb n="42" /> кочијаша, свега замота |
| <p>И они се растадоше.{S} Гавре Ђаковић гледаше га како се љуља цестом, поштапајући се на један |
| кад је био на робији.{S} Гавре Ђаковић гледаше преда се, љутећи се што сви гледају на њега, и |
| љући, неумољивији, не жалећи да товари глобе на сељаке, да их оптужује и пуни њима затворе и о |
| ао пуцкање расушеног старог покућства и глоцкање кога миша.{S} У авлији по који пут залаје пас |
| ства.{S} Он сам себи чини се смијешан и глуп, и не чекајући краја, изиђе, праћен погледима свиј |
| ивачки жене које су пролазиле и правећи глупаве и дрске примједбе.</p> <p>Кад је изишао на перо |
| њихове кретње одвратне, њихови погледи глупави.{S} И он, за један тренутак, нађе у себи само с |
| и се да није ни зашто, мисли су му биле глупе, покрети тешки, погледи празни.{S} Није се сјећао |
| се натуриваху, чиниле му се неспретне и глупе, незгодне и излишне.</p> <p>— Ви ћете скоро у Заг |
| озбиљно и тужно његово писмо, боље је и глупо умријети него глупо живјети.</p> <p>Гавре Ђаковић |
| во писмо, боље је и глупо умријети него глупо живјети.</p> <p>Гавре Ђаковић ни сам није знао ка |
| а леђима, осјећајући горко сву биједу и глупост свога положаја.</p> <pb n="79" /> <p>О, како се |
| корио што мисли о <pb n="85" /> таквим глупостима и био незадовољан са самим собом.{S} Његова |
| утрадан оде к њима и одмах је то назвао глупошћу.{S} Плашио се планом пута и различитим другим |
| његовог звиског шума под вјетром, ради гнијезда која сједе међу његовим рашљама, ради оног буј |
| са сурим и стрмим стијенама у којима се гнијезде орлови.{S} Кроз један кланац пробија се Уна.</ |
| друго, једна грозна мјешавина светиње и гнусобе, пуна понижења и одвратности.</p> <p>А кад се п |
| нечега невидљивог што га <pb n="96" /> гњечи, мучи и сатире, лагано и без журбе, беспрекидно и |
| ко сам несрећна! — рече и клону челом о го, дрвен сто и зајеца, тресући се као трска.</p> <p>Он |
| веселим смијехом малих догађаја; њихов говор лагано и испрекидано мијешао се у пун и једнолича |
| мо у себи блаже ријечи.</p> <p>— Видиш, говораше Милан, ја те разумијем.{S} Али ја нисам рођен |
| да се љутим.</p> <p>— Ја сам мислила, — говораше она, гледајући у противни зид, — јер не дивани |
| е дланове пред очи и заклања му видике, говорећи му да нема пред њим ничега што вриједи да се г |
| аше раднике, псујући их и пријетећи им, говорећи како је сасвим друкчији чешки радник; и кад до |
| та мржња годила и он се с њом поносио, говорећи о њој са ријетким задовољством, при чему се на |
| о пијуцкаху ракију из овеликих чаша, не говорећи ништа, слијежући раменима од времена на вријем |
| ним очима пријекор.{S} Он настављаше да говори са старим, осјећајући што му она каже својим ниј |
| једног дана, Милан је био заборавио да говори њему, и причао је весело, с много вјетрењасте, л |
| њега чека, гдје се мјесец дана мисли и говори о његовом доласку, спрема за њега, постоји за ње |
| едан висок, крупан, глават Босанац који говори у басу, бубња прстима по прозору и сваки час стр |
| г да му прича, не слушајући шта му овај говори.</p> <p>Стари оде радницима и остави их саме, и |
| зимала поред себе, и љубила међу очи, и говорила: „Ти нијеси ничем крива, чедо моје!“ а Ирена ј |
| себе.{S} У кући се ходило на прстима и говорило шапатом; тек он проламаше по кадкад ту тишину |
| к је задржаваше двапут дуже од осталих, говорио јој је озбиљно и строго о стварима које је могл |
| и хоћеш да кажеш.{S} Опрости што сам ти говорио о стварима које не волиш.{S} Заборавио сам.{S} |
| вријеме примјећивао ни опажао, нити је говорно с њом; она није више постојала за њега, и сада |
| b n="86" /> и диже читаву галаму својим говором, смијехом, гласом који је одјекивао и ломио се |
| о и његова одјећа, ријечи и погрјешке у говору, он је спазио у њезиним очима пријекор.{S} Он на |
| е, мучећи, прогонећи, кињећи.{S} О чему год почимаше да мисли, увијек се утискивала у ту мисао |
| мрзе и да га се боје; њему је та мржња годила и он се с њом поносио, говорећи о њој са ријетки |
| а послије растанка од неколико мјесеци, година, вијекова.</p> <p>Његов поглед паде на њезино ми |
| свих тридесет и неколико <pb n="65" /> година како је он чува и како се у њу ријетко сјекира з |
| {S} Њему се чињаше да Уна памти стотине година ту пјесму, да ју је у себе упила, да је она добр |
| вог живота у коме се гушио више од осам година.</p> <p>И његове очи гледаху са запрепашћењем са |
| .</p> <p>Прва жена му је умрла неколико година иза вјенчања (кажу да је премлатио и пребио живо |
| која би га, да је дошла прије неколико година, вратила раду, младости и животу; кад већ налажа |
| о; зачудио се кад ју је, послије толико година, поново спазио и нашао као израслу, витку дјевој |
| S} И у томе свијету он је провео толико година, умирао, трунуо заједно с њима, живећи као и они |
| дио неспретно, ненавикнуто на то толико година.{S} И бијаше <pb n="128" /> му непоћудно што је |
| он носи годинама то биће у себи, да га годинама крије, ућуткује, претрпава гомилама изговора, |
| други до он, Гавро Ђаковић, да он носи годинама то биће у себи, да га годинама крије, ућуткује |
| и весело, као пријатељи који се познају годинама, док је вријеме јурило као вода испод њихових |
| </p> <p>— У Загреб?{S} Не, нећу ићи ове године.{S} То јест, не мислим више никако тамо одлазити |
| је дирали до плача.</p> <p>Готово двије године, она је живила тим спокојним животом; обилазила |
| можда друкчије текла, кад не би, једне године, чула ударање српова и пјесму жетелаца.{S} Ко зн |
| а се дани за рад неће више повраћати те године, срушише се радничке колибице и однесоше алати с |
| јећа како пролази нечујним кораком кроз године, мрзовољан, са рукама чврсто притиснутим на груд |
| ећи да је најбоље да његова кћи проводи године у самостану, у тој огромној, влажној, старинској |
| утова у овој околици трајати двије, три године.</p> <p>Она се осмјехну, погледа га и засмија се |
| ју, Манојло се поново оженио, двије три године касније; читави свијет сажали младу дјевојку кој |
| </p> <p>— Чекати вас да дођете овамо до године, — каза он лагано и тихо, отежући ријечи; присје |
| њега једним хладним пољупцем.</p> <p>До године је није више нашао.</p> </div> <pb n="49" /> <di |
| n="62" /> <p>Сељаци се надаху да ће бар године сломити и учинити да јења сила Манојлова кад му |
| днаком, гривастом брадом, у коју су већ године убацивале сједину, с повијеним брцима који се ми |
| овјек на све навикава.{S} Послије му је годио онај студени дах који је провејавао кроз замрлу к |
| вододерина; иза леђа остају им високе, голе планине, са сурим и стрмим стијенама у којима се г |
| сјеновите шуме и бучи разбијајући се о голе, оштре, тврде кршеве и тече брзо, срдито и немоћно |
| држаше неспретно на кољенима, с једним големим завежљајем изнад своје главе, испод којега изгл |
| м, истим преплашеним очима, испод истог големог завежљаја. </p> <p>Кроз отворен прозор ударао ј |
| , са кога се мјестимице сљуштила боја и голи лим упијао сунце и заслијепљивао очи.{S} Он се сје |
| да одахне кад угледа врлетне планине, с голим главицама на којима у вече умире сунце; суре шуме |
| есаше заостало, жуто и самотно лишће са голих грана и узбуркиваше кроз димњак ватру у пећи.{S} |
| ву налазио се још један млад, штркљаст, голобрад ђак, вјероватно бруцош и на сваки начин један |
| е био његов брат Милан, слика одраслог, голобрадог дјечака, с укрућеним, пуним, дјетињим лицем; |
| дника лежао је потрбушке пијан инжињер, гологлав, покушавајући да дигне главу, са још црвенијим |
| , како је касније изишао, сав уплакан и гологлав у башту.{S} Увијек га, и послије, подузима ист |
| злозима; средином улице пролажаше једна гомила зидарских раддника пуних креча по одијелу и по и |
| а, правећи некоме друштво.{S} Помоли се гомила Личана, збркана, неспретна, шарена; једни још у |
| би му нешто тешко кад му изиђе пред очи гомила његових земљака.{S} Воз се међутим уздрма и крен |
| га годинама крије, ућуткује, претрпава гомилама изговора, обмана, лажи, да га се боји и да пош |
| његовим успоменама, изравната можда са гомилама шарених жена, са безбојном, плаћеном, празном |
| а своју руку и да стече прилично имање; гомиле тужаба биле су писане и дизане против њега, али |
| аше с брда, њему се створише пред очима гомиле радника, Панек над њима, црвен и узнојен, гдје м |
| послије подне, кад су низ брдо силазиле гомиле жена, кад радници узеше поново од сунца угријане |
| стране на другу, обилазећи локве воде и гомиле блата које се згртало; жене показивале доње сукњ |
| идје Панека како се одмах упутно једној гомили радника, почимајући да их псује.</p> <pb n="93" |
| расположена, и заборављала брзо на то у гомили другарица, рада, церемонија.</p> <p>Наједном је |
| њег осмјеха.</p> <p>Он се журио кроз ту гомилу свијета, не марећи да опази икога, да се осврне |
| о му се питање не скидаше с ума.{S} Шта гони његове мисли и што их збуњује, смућује, узбуркује |
| а и свим оним немиром који заталасава и гони напријед; он страхује од вјетра који пролази дрско |
| p> <p>Он корачаше брзо, као да га нешто гони, као да хита да скине један терет с душе, као да ћ |
| ве будалаштине и црне мисли с којима се гонио неколико мјесеци, и извуче из џепа неки стари бро |
| овјека који је убио: трзао се немирно и гонио привиђења; цијеле ноћи падала једна могила камења |
| војака и лијено, безбојно смијање жена; горе лежале разбацане ћускије, лопате, батови, колица и |
| уди се наглије и ужурбаније кретали.{S} Горе се видио он, црвен, са испупченим трбухом, са шеши |
| а види гдје је.{S} И тако читав дан.{S} Горе му је било кад почивају, кад се згрије и изиђе опе |
| не заустављајући се да плаче.</p> <p>— Горе него умрла.{S} Да, она је умрла.{S} Ње нема више н |
| еба <pb n="91" /> да се сврши.{S} Он је горе био постао сасвим други човјек, не наличећи ни нај |
| авно замишљао сасвим друкчије, боље или горе, која није била рђава, која је била као и све оста |
| и, дуван му није пријао, уста му бијаху горка, и оловна малаксалост умртвљаваше му цијело тијел |
| тренутака, пуних натегнутог очекивања, горке, зебње и слатке наде да ће се то све свршити онак |
| , сва уздрхтала и узбуђена, гушећи се у горким и несрећним сузама.</p> <p>Њега прође некаква је |
| говог подсмјеха или зажалила и осјетила горко кад би опазила да тај човјек кога је волила има п |
| да се сам не кори безутјешно и не каје горко кроз цио свој живот, и из жеље да сачува остатак |
| а себи, са рукама на леђима, осјећајући горко сву биједу и глупост свога положаја.</p> <pb n="7 |
| дохватали се брда; друм лагано обавијао гору и очајно дугачке биле драге; пењали се уз влажне и |
| елијевале и претапале сузе, јецају пуни горчине, јауци пуни крви.{S} Читава кућа била је пуна њ |
| и тако сладак.{S} Па нашто онда тражити горчине?{S} Ја тражим задовољства.</p> <pb n="39" /> <p |
| > <p>— Гавре — викну — тражи те некакав господин, — и одмах отрча натраг.</p> <p>Гавре Ђаковић |
| оната.{S} Гурнули су га у школе да буде господин, одвојили га од земље и народа, спријечили га |
| а, не марећи за стењање ни за одупирање господина Панека, више вукући него носећи, уведе га у д |
| це рукама.</p> <p>— Господине Ђаковићу, господине Ђаковићу, — понављаше она кроз сузе, не могућ |
| асан плач и сакри лице рукама.</p> <p>— Господине Ђаковићу, господине Ђаковићу, — понављаше она |
| ку, и словенску солидарност, заједно са господином инжињером и његовим Златним Прагом.</p> <p>З |
| ла и обожавала униформу као знак правог господства.{S} Милан је зато имао тако много воље, а за |
| оце и Кенигреца; земљи која је одњихала господу која су их батинала и тјерала у хајдуке, ударал |
| почасти и погости што боље може старију господу од себе и да их напије најбољим вином и подвори |
| н је гледа гдје шета као мирна, поносна госпођа кроз тамнозелена поља, пуна кукуруза, обавија с |
| <pb n="5" /> <div type="titlepage"> <p>Госпођици О. С.</p> </div> <pb n="6" /> <pb n="7" /> <d |
| ватно бруцош и на сваки начин један нов гост каване, који носаше с уживањем цвикер и намјешташе |
| он је засио у тој соби, као да је стари гост куће, слободно се кретао, смијао, причао на дуго и |
| коло, на својим сталним мјестима, стари гости каване, заваљени, заклоњени новинама које су прош |
| ље десетеро пилића, јагње, прасе, да их гости по неколико дана и да их не пушта да оду тријезни |
| та сметено и збуњено и нагло се заврши, готово прекиде.{S} Он ућута и гледаше преда се.{S} Видј |
| е млатараху подбадајући лијено кљусе, и готово додириваху земљу.</p> </div> <pb n="130" /> <pb |
| га биле те ватре и грознице; он је био готово преболио и заборавио нешто за што је мислио да с |
| це, прочитао натписе у колима и знао их готово на памет; неке фразе, грозне и сакате, урезале м |
| зоре који су је дирали до плача.</p> <p>Готово двије године, она је живила тим спокојним живото |
| јечно <pb n="10" /> једнак.{S} И та сва граја још је више повећавала спарину у кавани, пуној ди |
| илићи и врапци врзу испод ногу; у крчми грајали киријаши, пијући ракију.{S} Он је чекао док се |
| } Они пројурише поред њега, са пјесмом, грајом и галамом, надвикивајући лупњаву жељезничких кол |
| о згужвани, смијешани, смућени, с истом грајом, довикивањем, једва дишућу под теретом који су в |
| о се утишао; а све, и звоњавину звона и грају спровода и појање оца Герасима са свађалачким гла |
| у могли да спазе мноштво људи који дижу грају, усијецајући пут у брдо, једни ваљају камење и сл |
| заостало, жуто и самотно лишће са голих грана и узбуркиваше кроз димњак ватру у пећи.{S} Па кад |
| тврду земљу.{S} И у томе ударању умрлих грана, он је наслућивао један самртнички ропац. </p> <p |
| таблом; вјетар чудновато шуми у његовим гранама које клепћу тупим и сувим звуком под вјетром и |
| ог бујног и гласног живота међу његовим гранама.{S} А сада га је гледао како је сув и пуст, ост |
| ошње шљива чији се плод плавио у грању; гране које су се нагињале према путу, биле су обране од |
| ујним <pb n="90" /> лишћем које сакрива гране и огранке.{S} Она је бацила свој шешир на хрпу су |
| еке, удара по лицу и, на махове, повија гране и шушти лишћем.</p> <p>Тако он стоји непомично, п |
| атапају своје сјене и повијене, погнуте гране у води, <pb n="55" /> шуми кроз сјеновите шуме и |
| јући својим очима да је то његова кућа; грање је тако празно шумило, тако је био туп шум ријеке |
| а.{S} Видио се комад сивкастог неба.{S} Грање је грозничаво дрхтало. <pb n="70" /> Кроз оквир о |
| лешкари у хладу, док се сунце ломи кроз грање шљива и јабука.{S} Или силази Уни која тече подно |
| ешњом са испуцаним деблом и гледао кроз грање у бјеличасто плаво небо; од Уне ударао лак вјетар |
| е на крошње шљива чији се плод плавио у грању; гране које су се нагињале према путу, биле су об |
| ким путником који заступа неку фирму из Граца.{S} Тако немарно и равнодушно ју је оставила и пр |
| и широко о своме Прагу, о чешком пиву, грдио Нијемце, развезао о Јану Хусу и о Жишки, о словен |
| ио, тако се чинило.{S} Он је постао још грђи, знајући свој посао и службу у ситнице, бивао свак |
| са неједнаким и кривим редовима и пуно грешака; испрекидано, са збуњеним, поплашеним, потискив |
| и чврстог човјека са мрком, неједнаком, гривастом брадом, у коју су већ године убацивале сједин |
| ре од сирових дрва која се димила и дим гризао за очи, причао нешто болежљивим гласом: очевидно |
| смрачи, увуче у се, погну се још више, гризући и уједајући у души, од бијеса, сам себе.{S} И д |
| је овај у њему направио једну презриву гримасу.{S} Па кад је покушао да га ухвати, да га ишчуп |
| м лицима од пјесме коју пјеваху из свег грла.</p> <p>Рад на новом друму бијаше застао и сви се |
| темеља од инжињерова гласа, који чисти грло, и његов кашаљ чује се у десетину околних кућа, од |
| ужила му руку, а ријеч јој се угушила у грлу.{S} Он је напола спавао и очевидно било му је непр |
| аслом грмљем и трњем, сиједа под љесков грм и гледа у воду од које бије хладовина и која протје |
| она се заустави, окрену се и сједе под грм. </p> <p>- Ово је место које ја волим, — рече она.{ |
| ум воде и да се одмара у сјени лиснатог грмља.{S} Па како је то кратко трајало, то безбрижно и |
| , спуштајући се стрмом обалом, обраслом грмљем и трњем, сиједа под љесков грм и гледа у воду од |
| гајући по земљи; дигне се облачић дима, грмне и одјекне неколико пута потмуо пуцањ с кишом каме |
| сао која је прати.{S} Кад дођоше једном грму она се заустави, окрену се и сједе под грм. </p> < |
| ала од тих људи; њих је раздвајао један гроб, који се, као и сваки, дуго памти и спомиње, а још |
| вљених суза и страхоте једног отвореног гроба који је зјапио између двију високих хрпа свјеже и |
| еној соби.{S} Осјећао се задах старине, гробља; све је подсјећало да овдје више нема живота, ве |
| и између неједнаких каменитих крстова и гробних плоча.{S} Манастир је оставио цркви само своје |
| о осјећање језе, увијек га потреса иста гроза кад види сунчано прољећње јутро послије кише: по |
| која се слијевају једна у друго, једна грозна мјешавина светиње и гнусобе, пуна понижења и одв |
| е била страшна, јер је била непомична и грозна, јер је била неисказана и немилосрдна, јер се ни |
| и знао их готово на памет; неке фразе, грозне и сакате, урезале му се у памет и непрестано се |
| чима и малаксалим тијелом, проживљујући грозне часове, очајне у својој празнини.</p> <p>Знао је |
| е мрзи.{S} Прошле су га биле те ватре и грознице; он је био готово преболио и заборавио нешто з |
| руци која је дрхтала и тресла се као у грозници.{S} Она остави свијећу и изиђе, он га свуче, б |
| јехе у молитви, она са страхом осјећаше грозницу и безциљност топло шапутаних ријечи које се од |
| ио се комад сивкастог неба.{S} Грање је грозничаво дрхтало. <pb n="70" /> Кроз оквир од прозора |
| је видио ту жену која је препатила сву грозоту смрти синовљеве; <pb n="47" /> Милан је умро је |
| олицу, зажмири мало и стаде да се смије громким смијехом да се потресала кућа и узбунили сви пс |
| ијештиле, и жалобно старкељино појање и громовнички калуђеров глас.{S} Над главом му бијаше јед |
| ра који су гласно разговарали њемачки и грохотом се смијали, гледајући изазивачки жене које су |
| чврсти и оштри гласови жетелаца, пјесме грубе и вреле као и сунце које их пржи, под којим жању, |
| е страшно у једном тренутку, брутално и грубо.</p> <p>Узалуд је тражила утјехе у молитви, она с |
| ахну и стресе се.</p> <p>И кад он метну грубо руку на њезино раме, она одмах клону и сва му се |
| е, и он је не да, јер је воли себичном, грубом љубављу, што је његова.{S} Обневиде очи и узаври |
| рви мах.{S} Пришао је прозору, застртом грубом завјесом са плавим пругама.{S} И погледа поново. |
| : и кревет од старе ораховине, покривен грубом шареницом, тканом код куће; и мала гвоздена пећ |
| нутим барама, веселећи се близој зими и грудању, док их старији не погнају у кућу да не кваре у |
| овољан, са рукама чврсто притиснутим на груди, са стиснутим зубима и са згрченим песницама, као |
| ћи падала једна могила камења на његове груди, убијала га, притискивала, мрвила му мозак, и он |
| игрлила врелу и крваву успомену у своје груди, створила у себи слику свога сина, оживила га са |
| зино крило, и наслањала главу на њезине груди, знајући да ови часови које је дијете волило, дол |
| пушкама, са савијеним кабаницама преко груди, путујући на одређено мјесто; достојанствено се п |
| челом на хладном столу, како јој играју груди, како јој руке, влажне од суза, притискују лице: |
| м очима и јечећи; на раздрљеним рутавим грудима и на обнаженој десној нози до изнад кољена, вид |
| с лицем у које је ударила крв, с облим грудима које су поигравале.{S} Она се давала својим дис |
| га прати како расте као и његово срце у грудима, како мало по мало прекрива небо, како се прими |
| аглицу, дизао се према стропу и гушио у грудима.</p> <p>За столовима за играње, видјели се погн |
| /p> <p>— Ти немаш више маме.</p> <p>Њој грунуше сузе, она мишљаше да јој је њезина мама умрла б |
| снажне, чворновите жиле, испреплетане, грчевито обавијене око камења поред којега се забадају |
| S} Он је утекао и сакрио се од живота и грчевито се ухватио за ову кућу; он се боји да га он не |
| о кланце и хучи у њима.{S} Они застају, губе пут, усред каквог таласастог брдског пољица, скуче |
| ено звекћу и одскачу бронзе на коњима и губе се у овој бијелој, безживотној тишини.{S} А дан та |
| анким и уским млазовима који се квасе и губе у немирним локвама жуте, блатњаве воде која залије |
| који прскају и шире хладноћу око себе, губи се у кланце кроз које се провлачи стијешњена и изу |
| о да вјерује да је тако хрђав играч, да губи партију иза партије.{S} Играло се у новац.{S} Инжи |
| ј, безживотној тишини.{S} А дан тамни и губи се, мећава обузима мах, бура се разбија о кланце и |
| жељно у воду која је весело одсијевала, губила се и помаљала, а он је непрестано чекао и тражио |
| ице, надглашивала <pb n="19" /> остала, губила се у брујању великих звона и плачно се поново ис |
| би она чама која је пунила ову зграду и губила се: у кући се осјећала једна младост која живи и |
| у се тресло црвено месо, мале плаве очи губиле се и ишчезавале у салу, поигравала куља и на њој |
| удисао свјежи ваздух полумрачних шума, губио се погледом у крошњама које су улазиле једна у др |
| ћаше више пута њези дах на своме лицу и губљаше игру; једном, кад сјеђаху упоредо, дотакнуше се |
| У даљини виде се коњи како облијећу по гувнима и чују се узвици.{S} Они почињу да са пењу уз б |
| "> <head>I</head> <p>Обична и свакидања гунгула у кавани; људи који се мимоилазе и поздрављају; |
| да се свуда на њих подстиче, да га они гурају у страну и да му не даду да живи оним животом ко |
| киње, с кошарама и великим завежљајима, гурајући се, спотичући се, сударајући се, журећи се да |
| оплашеним, потискиваним мислима које се гурале под перо; са пуно мрља од мастила и са много исп |
| праштању са сељаком пред вратима, он му гурну у шаку нешто новца, док се сељак снебивао да га п |
| ати корјена у земљи из које је изникао, гурнули га у један живот у који кад је загледао, он се |
| ј бескрајној пустињи без хоризоната.{S} Гурнули су га у школе да буде господин, одвојили га од |
| нека лупа, из ходника, око њега је била густа <pb n="97" /> помрчина.{S} Мрзило га је да пали с |
| свитање, док напољу непрестано пљушташе густа и бујна киша, тргао је дјецу иза сна неки чуднова |
| ли није то била она добродушна, бујна и густа киша која се слијева с уживањем и кликом, у пуним |
| е и лају.{S} Виде се разваљени плотови, густе и збијене живице, огрезле у зеленило.{S} Иза куће |
| ацивала снажно и дахтаво пару, у пуним, густим и дебелим душцима и воз се поново кретао у таму, |
| днимљена руком, док се слијевао сутон у густим млазевима, она непрестано осјећаше у својој руци |
| , ријетких, малих црвенкастих кукуруза, густих, сирово зелених конопаља, и шарених бара и кошан |
| поподне, са сунцем које се изгубило иза густих облака, али које је оставило у ваздуху топлину с |
| ој се чуо пун звук српа кад се забада у густо, пожутјело класје и та пјесма, испрекидана, донос |
| ше доље у хладовину, под једну букву, с густом, непрозирном и непробојном крошњом и обилатим и |
| која су јурила низ брдо, узвитлавајући густу прашину; немарно поново сиједао, пролазећи вароши |
| својом шалом и разговором, и она га је гутала својим добрим и милим погледом.{S} И поново звон |
| мјестима <pb n="58" /> провидјело дрво, гутао, и давио се у ријечима, прескачући их и скраћивај |
| слушаше непомично њезине ријечи које је гутао и са собом носио мирни шум воде, механично се хва |
| ила слаба и изнемогла и једва корачала, гушећи се у сузама, тресући се и посрћући; њих троје дј |
| ишта да каже, сва уздрхтала и узбуђена, гушећи се у горким и несрећним сузама.</p> <p>Њега прођ |
| с мишљу која застаје, с ријечи која се гуши.{S} А све прелијевале и претапале сузе, јецају пун |
| и отворио нагло врата од своје собе.{S} Гушио га је рђав ваздух: соба је била неизвјетрена и од |
| се већ уживила у њега. </p> <p>Њега је гушио тај ваздух. </p> <p>Чинило му се да ће да одахне |
| туда, из тога бљутавог живота у коме се гушио више од осам година.</p> <p>И његове очи гледаху |
| правио маглицу, дизао се према стропу и гушио у грудима.</p> <p>За столовима за играње, видјели |
| потамњелом лицу у које се боре дубље и гушће урезале; очи изгориле од ватре и изгубиле сјај; к |
| ао терет који га вуче земљи, који му не дâ да се крене, исправи, пође; који га је обухватио сво |
| да ће се вратити старо, безбрижно доба, да ће оставити тамо бреме својих мисли и брига, вјерују |
| о срасло с њим, како га оно и сачињава, да то није нитко други до он, Гавро Ђаковић, да он носи |
| више несреће него благодати која би га, да је дошла прије неколико година, вратила раду, младос |
| знао да ће га чекати, мислити на њега, да ће јој можда учинити на жао.{S} У томе часу, он осје |
| милу свијета, не марећи да опази икога, да се осврне за којом женом, да поздрави кога или да ко |
| и кад хтијаше да се отресе свега, тога, да баци то преко себе као једно бреме са својих леђа, д |
| ко себе као једно бреме са својих леђа, да одгурне ногом, да раскине рукама, <pb n="117" /> да |
| , да и њега пржи суша и изгара припека, да хлепти <pb n="77" /> као спржена поља за једном кишо |
| угарице да је њезина мама рђава женска, да је побјегла од мужа с неким лајтнантом који је <hi>к |
| одина ту пјесму, да ју је у себе упила, да је она добродушно понавља жамором својих таласа, да |
| свим друкчија у души него што је дошла, да се је измијенило нешто у њој, да јој је Уна у чији т |
| ли мати које није видјела дуже времена, да их испита, да сазна то што је мучи, и да се потужи.{ |
| з, да и њега боли ударање ледених зрна, да и њега пржи суша и изгара припека, да хлепти <pb n=" |
| ји начин, врати староме начину живљења, да поново потражи своју стару наслоњачу, своје старе сн |
| других.{S} Он се увјераваше да се вара, да је то само један дан младости, као што их има много |
| бродушно понавља жамором својих таласа, да и она воли своје обале које вјечно обдјелавају њезин |
| ије видјела дуже времена, да их испита, да сазна то што је мучи, и да се потужи.{S} И кад је по |
| сметају, да је он сам свему томе крив, да је он био увијек несрећа за самог себе са својим луд |
| амо за то што нема овдје никога другог, да је он за њу само један предмет којим прекраћује вриј |
| и пролази дрско и извиднички кроз собе, да му не однесе тај замрли живот, да не донесе свјежине |
| } Он осјећаше неодољиву потребу да оде, да утече од њих, да их не чује, не види, не мисли на њи |
| види оне високе, крупне, поцрњеле људе, да им стисне њихову тврду, жуљевиту руку, да угледа сит |
| дуго, али он би волио да пут још траје, да се још вози негдје далеко у ноћи, да замишља, и нехо |
| е да бар пред њом покуша да то сакрије, да је бар за неко вријеме <pb n="124" /> одржи у вјеров |
| и, не жалећи да товари глобе на сељаке, да их оптужује и пуни њима затворе и оставља за њима не |
| мисли једне петнаестогодишње дјевојке, да пронађе шта је томе криво.{S} Удвостручила је своју |
| било да се није одвајао од своје земље, да дише с њом заједно, да с њом и њега бију кише које п |
| њега бију кише које падају у невријеме, да и њега сатире мраз, да и њега боли ударање ледених з |
| нца и ватре, унио своје мразеве и зиме, да је мирно и хладнокрвно, послије једне преспаване ноћ |
| оби, да проживљује напола успаван дане, да лута сам око Уне, да зури у воду, у планине, у плави |
| се увјераваше да треба бар да да стане, да прекине прије него што буде касно; он се стотину пут |
| д је он био немоћан да ту могилу крене, да је испод ње ослободи и да покуша да је поново врати |
| пола успаван дане, да лута сам око Уне, да зури у воду, у планине, у плавичасту даљину, да га н |
| е дајући људима да дахну, да се одморе, да се напију угријане воде, пе видећи у њима људе него |
| а покоље десетеро пилића, јагње, прасе, да их гости по неколико дана и да их не пушта да оду тр |
| /p> <p>Знао је да је она сама код куће, да је инжињер још у јутро некуд отишао, да се и она мож |
| емиривају, да се свуда на њих подстиче, да га они гурају у страну и да му не даду да живи оним |
| .</p> <pb n="120" /> <p>И он помишљаше, да се, ма на који начин, врати староме начину живљења, |
| ају у невријеме, да и њега сатире мраз, да и њега боли ударање ледених зрна, да и њега пржи суш |
| ић, да он носи годинама то биће у себи, да га годинама крије, ућуткује, претрпава гомилама изго |
| , своје старе снове у полумрачној соби, да проживљује напола успаван дане, да лута сам око Уне, |
| илом сна да се одмори, да све заборави, да преспава овај познати пут гдје зна и имена станица и |
| се тога стиди, бојао се да не увриједи, да не понизи нешто, — што је то било, није знао — да ли |
| ничега што вриједи да се гледа и види, да нема ничега за чим треба да се тежи, ни циљева који |
| , с нестрпљењем, док се осјећаше млађи, да то вријеме дође; успављивао је с тешким срцем своју |
| трпава гомилама изговора, обмана, лажи, да га се боји и да поштује, и да му се са тајним уживањ |
| } Гавре Ђаковић осјећаше да га се боји, да стријепи пред њим и да уступа кад покуша да му се от |
| се то све свршити онако како она жели, да ће њезину срећу повећати једна казана ријеч у посљед |
| ковић тражио је силом сна да се одмори, да све заборави, да преспава овај познати пут гдје зна |
| асу.{S} Па кад је покушао да га ухвати, да га ишчупа, он је осјетио његову снагу; он је осјетио |
| е, да се још вози негдје далеко у ноћи, да замишља, и нехотице, своју кућу освијетљену, пуну не |
| чно обдјелавају њезини потиштени унуци, да би она можда друкчије текла, кад не би, једне године |
| шао, да се и она можда досађује и мучи, да можда, жели да проговори неколико ријечи, али ништа |
| дошла, да се је измијенило нешто у њој, да јој је Уна у чији ток је она тако често утапала очи |
| } Он је остао увијек исти, силан и јак, да показује своју снагу и да ломи свој бијес на сељачки |
| ирно у свом ћошку свој школски задатак, да <pb n="132" /> шкрипи перо и да се чује како она сва |
| бреме са својих леђа, да одгурне ногом, да раскине рукама, <pb n="117" /> да кида зубима, — па |
| ази икога, да се осврне за којом женом, да поздрави кога или да коме врати поздрав.{S} Заустави |
| ољим вином и подвори најслађом пршутом, да покоље десетеро пилића, јагње, прасе, да их гости по |
| 7" /> као спржена поља за једном кишом, да излијеће пред кућу и да дуго погледа у небо, глатко, |
| да је инжињер још у јутро некуд отишао, да се и она можда досађује и мучи, да можда, жели да пр |
| од своје земље, да дише с њом заједно, да с њом и њега бију кише које падају у невријеме, да и |
| ивотињско и сурово, као да рикну нешто, да угуши, убије ма чим то осјећање против којега се бун |
| собе, да му не однесе тај замрли живот, да не донесе свјежине, кретања, струјања, буре, међу ов |
| није нитко други до он, Гавро Ђаковић, да он носи годинама то биће у себи, да га годинама криј |
| ућу, да га свуда сметају, узнемиривају, да се свуда на њих подстиче, да га они гурају у страну |
| ође мисао да га они ни мало не сметају, да је он сам свему томе крив, да је он био увијек несре |
| у се да је чуо њезине кораке у ходнику, да се њезина врата више пута отварају, али он је био не |
| им стисне њихову тврду, жуљевиту руку, да угледа ситне кућице, са црном иструлом шимлом, малим |
| да Уна памти стотине година ту пјесму, да ју је у себе упила, да је она добродушно понавља жам |
| у воду, у планине, у плавичасту даљину, да га носе његови снови као једна широка ријека с лаган |
| ским гласом, не дајући људима да дахну, да се одморе, да се напију угријане воде, пе видећи у њ |
| мисли, као што су ушли и у његову кућу, да га свуда сметају, узнемиривају, да се свуда на њих п |
| му одлахне кад стане у мрачну црквицу, да ће се вратити старо, безбрижно доба, да ће оставити |
| осјећаше да је раскрвавио њезину душу, да је у њезину безбрижну младост, пуну сунца и ватре, у |
| дољиву потребу да оде, да утече од њих, да их не чује, не види, не мисли на њих.{S} Па онда, он |
| хтио да вјерује да је тако хрђав играч, да губи партију иза партије.{S} Играло се у новац.{S} И |
| школу и дошао да живи у својим пољима; да би можда боље било да се није одвајао од своје земље |
| и не воли да се узнемирује у невријеме; да оставља топлу собу, кавану, своје друштво с којим пр |
| е наличе на бијело камење што се креће; да отисне око низ поља, пуна боја, изрезана и испресије |
| је дијете волило, долазе тако ријетко; да ће проћи мјесеци да она ради мирно у свом ћошку свој |
| а да осјети природу, слободу и младост; да лута сама обалом Уне и да удише шум воде и да се одм |
| сао пред собом који треба <pb n="91" /> да се сврши.{S} Он је горе био постао сасвим други човј |
| огом, да раскине рукама, <pb n="117" /> да кида зубима, — па да исправи поново главу и да понов |
| рујући.{S} Ко би то био да га тражи!{S} Да није какав стари пријатељ који је овамо случајно зал |
| да плаче.</p> <p>— Горе него умрла.{S} Да, она је умрла.{S} Ње нема више ни за мене ни за тебе |
| ид, — јер не диваните никад са мном.{S} Да вам није <pb n="69" /> мрско што долазим? рече и окр |
| терет који га вуче земљи, који му не дâ да се крене, исправи, пође; који га је обухватио својим |
| ида нокте и набија жуљеве на дланове, — да извади, отме, истргне из ње комад сувог, мршавог кру |
| зи нешто, — што је то било, није знао — да ли себе или оне који су умрли.</p> <p>Читав дан се д |
| а живи и једро срце које бије.</p> <p>— Да се што не љутите на мене? — запитала је она плашљиво |
| урио је мали млаз воде у собу.</p> <p>— Да хоће скоро да престане, — каза она тихо о пљуску, ми |
| мислећи касније на њих; гледао ју је, а да ништа у њему није казало да је она боља, љепша и њем |
| вему: ниједан пањ није бивао однесен, а да он није дознао ко га је посјекао.{S} Палили су му шу |
| <p>Наједном је опазила неку промјену, а да није знала шта се је догодило; часне сетре биле су п |
| ко она сваки час намијешта столицу, — а да њезина мати која сједи непомично са радом који забав |
| а њом нешто јаче од њега, и он хиташе а да није знао шта је то што га носи, не марећи за камење |
| еда и види, да нема ничега за чим треба да се тежи, ни циљева који требају да се траже, ни путе |
| то затитра у његовој души, жеља и молба да не скрнави једно ново осјећање у своме зачетку; јављ |
| овић није хтио више никада од тога доба да попусти толиким молбама Панековим да отпочну поново. |
| ђаво, ружно, — осјећајући да нема права да је вријеђа и да би та увреда исто толико бољела и ње |
| ше и руковаше. </p> <p>Инжињер га позва да пође с њима, покушавајући да га одушеви за свој поса |
| слат ваљда за то од калуђера, понуди га да оде за пијевницу.{S} Он одби, и читаво вријеме смета |
| или га од земље и народа, спријечили га да ухвати корјена у земљи из које је изникао, гурнули г |
| у својој кући довољно мјеста, молећи га да му уступи двије собе, јер нема гдје да станује.{S} Г |
| она само чудно погледала, пуштајући га да јој каже све што му се свиди и буде по ћуди.</p> <p> |
| отом.{S} Праштао се са братом, молио га да утјеши јадну матер, нека му опросте, забораве на ово |
| аје мислима извјестан правац; мрзило га да се обмањује.</p> <p>И тако се вукли дани без обиљежј |
| крвавећи руке кад се прихваташе за њега да не стане у воду и да прескочи на суво; гледа Уну раз |
| обродушношћу.</p> <p>— Ви немате никога да се о вама стара, рекла је.</p> <p>— Како да немам? — |
| о особитог дара; брат није имао разлога да се противи и пустио му да ради што хоће.{S} Али Гавр |
| рио да отпутује, а није ни имао разлога да хита; његове су дневнице, и ако се није више радило, |
| срце; он се увјераваше да треба бар да да стане, да прекине прије него што буде касно; он се с |
| етке да руча.</p> <p>И онда отац, вазда да избјегне да дијете не буде више свједок њихових свађ |
| Гавре Ђаковић дао се склонити од Панека да играју карте.{S} Ирена је сједила, радећи, иза његов |
| ала, мрвила му мозак, и он једва дочека да прође та страховита ноћ и са искреном радошћу поздра |
| есто пута она <pb n="148" /> није знала да ли га воли, презире или мрзи, и пушташе да јој сузе |
| ви кад би мати сјела поред ње, и питала да ли јој је задатак тежак; она је тако задовољно учила |
| из молитвеника.</p> <p>Тек је осјећала да се је догодило нешто страшно за њу; она једва очекив |
| он могаше да посумња да ли је она могла да осјети његову равнодушност и да ли је носила јад у д |
| е била несрећа; прије него што је могла да се нарадује слободи, она је осјетила срце пуно јада. |
| чким погледом калуђерица; кад је смјела да осјети природу, слободу и младост; да лута сама обал |
| S} Он јој је честитао.{S} Она је хтјела да га омрзне у томе тренутку.{S} Није могла.</p> <p>Па |
| >Једнога дана пљусну киша кад је хтјела да полази.{S} Он јој рече нека причека.{S} Она се снеби |
| на му је доносила јело и касније почела да се брине за неке ствари по кући, старајући се да му |
| ажалила и осјетила горко кад би опазила да тај човјек кога је волила има према њој само једну н |
| ки начин, то је већ толико пута мислила да запита и, не усуђавајући се, остављала за сутра.{S} |
| о лице.</p> <p>То је била материна жеља да њезин мезимац буде официр; она је у својој простодуш |
| зин плач тугу и срамоту; њему дође жеља да удари ногом ово пијано створење, изваљено немоћно, с |
| >Он ипак сјутрадан не изађе из куће, ма да је знао да ће она бити поред Уне, јер ју је чуо кад |
| реко празника, кад је одлазила кући, ма да се родитељи сада уздржаваху пред њом од свађе, она о |
| кад је изишла и видио куда је пошла; ма да је знао да ће га чекати, мислити на њега, да ће јој |
| ражећи мало топлине у својим успоменама да њима мало разгали, загрије, оживи ову туробну, леден |
| оштрим, реским гласом, не дајући људима да дахну, да се одморе, да се напију угријане воде, пе |
| дође; он је био промислио ријечи којима да јој то каже, он је знао на памет своје фразе и одгов |
| н, преплашен, не вјерујући својим очима да је то његова кућа; грање је тако празно шумило, тако |
| а огањ.{S} И кад тамо, иза брда, почима да се рађа облак, он у свој поглед меће и љубав, и молб |
| , под сунцем које се диже и које почима да шиба својим зракама.{S} Из шикаре, на трњу, плаве се |
| Чинило јој се све као сан, док она зна да ће да се пробуди и да се радује животу који је добар |
| а гаси, са изгледом човјека који не зна да се наљути. </p> <p>А они доље причали су о Загребу, |
| а.{S} Гавре Ђаковић тражио је силом сна да се одмори, да све заборави, да преспава овај познати |
| безнадан живот у изгледу; из страховања да се сам не кори безутјешно и не каје горко кроз цио с |
| } И прије него што он могаше да посумња да ли је она могла да осјети његову равнодушност и да л |
| ма, <pb n="117" /> да кида зубима, — па да исправи поново главу и да поново погледа пркосно у ж |
| мете с ума и кад се превари да је упита да му нешто потврди, она лагано климну главом и погледа |
| брзо, као да га нешто гони, као да хита да скине један терет с душе, као да ће да му одлахне ка |
| n="114" /> <p>— Остајете овдје?{S} Шта да радите? — рече она чисто зачуђено и не вјерујући.</p |
| би им отказао стан?{S} Неће моћи, и шта да им каже?{S} Не иде, није лијепо ни поштено да их ист |
| аше она кроз сузе, не могући више ништа да каже, сва уздрхтала и узбуђена, гушећи се у горким и |
| гости по неколико дана и да их не пушта да оду тријезни; а кад би они отишли, поново се замрачи |
| ола зовну један познаник Гавру Ђаковића да играју билијара.{S} Он махну руком и одби.{S} Није о |
| јући да је слаб да се отима, а кукавица да се бори.{S} Само кадикад заигра нешто растргано у ње |
| ер из олтара, не пуштајући никад старца да започето доврши, журећи се крају.</p> <p>Један сељак |
| не, да је испод ње ослободи и да покуша да је поново врати младости и животу.</p> <p>Он се успа |
| тријепи пред њим и да уступа кад покуша да му се отме или, кад се ухвати с њиме у коштац, како |
| е, не трудећи се да бар пред њом покуша да то сакрије, да је бар за неко вријеме <pb n="124" /> |
| заноси куд хоће, осјећајући да је слаб да се отима, а кукавица да се бори.{S} Само кадикад заи |
| дјетињарије врзле по глави, био је слаб да надјача самог себе; у једном часу осјетио је да су м |
| јекора.{S} Гавре Ђаковић пушташе старог да му прича, не слушајући шта му овај говори.</p> <p>Ст |
| великим корацима, пожуривајући спровод да што прије сврши тај обични и механични посао.{S} А з |
| је кћи, покушавајући, мучећи се узалуд да га крене и да му помогне да се дигне.{S} На њезином |
| кад не може да се снађе, кад нема снаге да се тражи ни смјелости да се држи, кад га је укочила |
| авре Ђаковић није осјећао довољно снаге да покуша одлучно да је избрише или да јој дода нешто н |
| г очекивања, горке, зебње и слатке наде да ће се то све свршити онако како она жели, да ће њези |
| завали на столицу, зажмири мало и стаде да се смије громким смијехом да се потресала кућа и узб |
| си први словенски народ.{S} И не смједе да оде.</p> <p>Међутим, познанство је било обично и слу |
| им и благим очима, и у трену кад хтједе да остави Јеку, јави се у њему нешто животињско и суров |
| олите ову у вашој кући.</p> <p>И хтједе да му скине руку са себе.</p> <p>Једна мрачна сјенка пр |
| га одушеви за свој посао.{S} Он хтједе да мало размисли и не одговори одмах.</p> <p>Она га пог |
| из њих, скупи чело, залупи прозор и оде да спава.</p> <p>Вазда те мисли налијетаху на њега и он |
| урно још плаче, мишљаше он.{S} Она каже да је несрећна.</p> <p>— А зар сам ја срећан? — запита |
| шум из ходника, као да се неко напреже да дигне нешто тешко; једном му се учини да чује нечије |
| о да му учини услугу, обећа му.{S} Може да се усели кад хоће.</p> <p>И они се растадоше.{S} Гав |
| ај зна још стотину ствари о којима може да прича по неколико сати и да му пробија главу како су |
| ад му је умрла воља за све, кад не може да се снађе, кад нема снаге да се тражи ни смјелости да |
| а њега, у којима има и туге што не може да помогне, и сажаљења и бола и пријекора, он се трза и |
| смисла. — На крају крајева, ко то може да буде? — узвикнуо је. — Једна буцмаста и здепаста Чех |
| м приликом, Гавре Ђаковић ухватио га је да вара.{S} Али то Панека није смело.{S} Он тек само шт |
| <pb n="97" /> помрчина.{S} Мрзило га је да пали свијећу и гледа на сат, осјећао се послије сна |
| чајне у својој празнини.</p> <p>Знао је да је она сама код куће, да је инжињер још у јутро неку |
| <pb n="94" /> се допадала.{S} Видио је да јој је још увијек било жао што ју је оставио тако на |
| ријеме.</p> <p>Кад се враћао, опазио је да нема никога на прозору.{S} И онда се увјеравао да му |
| ча самог себе; у једном часу осјетио је да су му очи влажне.{S} Јуче није смио да се тога стиди |
| ве што му је полазило за руком, било је да пронађе неку врсту полудријемежа, измијешану са полу |
| инжињер му каза зашто је дошао; чуо је да он има у својој кући довољно мјеста, молећи га да му |
| .{S} Он се само зачудио.{S} Рекла му је да је добила мјесто.{S} Он јој је честитао.{S} Она је х |
| дошљаке у кућу, што су баш нашли овдје да станују; зар није било за њих стана нигдје на другом |
| да му уступи двије собе, јер нема гдје да станује.{S} Гавре Ђаковић се малко замисли и више да |
| м и погледа га поново, и он јасно видје да у томе погледу бијаше више жалости, више неке мирне, |
| S} Он се кадгод боји да корача гласније да не узнемири некога што спава и који може сваки час д |
| поред себе, — опет није хтио да вјерује да је тако хрђав играч, да губи партију иза партије.{S} |
| аше да његове мисли нијесу довољно јаке да се отресу ње; он их осјећаше испретрзане, натегнуте, |
| > <p>Писаху неки сељаци кући из Америке да су видјели Гавру Ђаковића у Валпарезу.</p> <quote>Ло |
| марала се плачући, и одлазила код тетке да руча.</p> <p>И онда отац, вазда да избјегне да дијет |
| их је била пустошила чим су биле почеле да руде.{S} Испред кућа трчкарају <pb n="87" /> неумиве |
| ком.{S} Накривљене слике тако су висиле да је изгледало да могу сваки час да се срозају низа зи |
| ез хоризоната.{S} Гурнули су га у школе да буде господин, одвојили га од земље и народа, сприје |
| је горко кроз цио свој живот, и из жеље да сачува остатак имања од кога је он и сувише потрошио |
| hi>вешерком</hi>, мислећи да је најбоље да његова кћи проводи године у самостану, у тој огромно |
| ко га је посјекао.{S} Палили су му шуме да му нашкоде: он је нашао кривце и послао их на дугу р |
| исли, наде, бриге и стрепње, и он је не да, јер је воли себичном, грубом љубављу, што је његова |
| .</p> <p>И онда отац, вазда да избјегне да дијете не буде више свједок њихових свађа које су би |
| и се узалуд да га крене и да му помогне да се дигне.{S} На њезином лицу у које је ударила ватра |
| е друге недјеље, један калуђер из Босне да служи литургију.</p> <p>Звоно застаде у тренутку кад |
| и, док танка јутарња свјетлост не почне да блиједи ноћ; кад затитра магла, кад стану да се јасн |
| глед, она се збуни и покаја, пуна сумње да је њезина искреност и повјерење било можда непотребн |
| <p>Па кад је силазио у башту, сјећа се да се је нехотице окренуо према њиховом прозору и учини |
| х саме, и Гавре Ђаковић не усуђиваше се да је погледа у очи.{S} Он баци на њу један поглед са с |
| ари.</p> <p>Гавре Ђаковић не сјећаше се да га је ико волио, осим жене и дјеце му, али сви су ст |
| зао живот и мучну смрт; међутим чини се да се Манојло био промијенио, бар према жени, откако му |
| кад се удари о једну столицу, сјети се да је заборавио свијећу у инжињеровој соби.{S} Он се св |
| јастук и притисну руком очи, трудећи се да заспи.</p> <p>Воз се љуљао, трескао и тутњао; кондук |
| друге жене из своје душе, не трудећи се да бар пред њом покуша да то сакрије, да је бар за неко |
| са уживањем својој чами, не трудећи се да даје мислима извјестан правац; мрзило га да се обмањ |
| ита.</p> <p>Милан га прекиде, бојећи се да он не настави своја питања.</p> <p>— Немој, рече и п |
| да разумије то ново осјећање, бојећи се да га назове једним именом, и преврташе га, испитујући, |
| сту забуну, сметајући пролаз, бојећи се да не остану иза воза.{S} Они су били пројурили читав п |
| не мислећи кадгод ни на шта и бојећи се да мисли; био се пустио животу нека га заноси куд хоће, |
| спотичући се, сударајући се, журећи се да што прије ухвате мјесто; неколико војника натоварени |
| Пушташе се мислима, не присиљавајући се да их управља, и оне тражаху њу и налажаху је и добру и |
| умрла? — запита она не заустављајући се да плаче.</p> <p>— Горе него умрла.{S} Да, она је умрла |
| не за неке ствари по кући, старајући се да му угоди, не разумијевајући његово мрко лице ни ћута |
| ре.{S} Он се тешко дигао, осјећајући се да није ни зашто, мисли су му биле глупе, покрети тешки |
| е радујући се одласку.{S} Чинило јој се да одлази одовуд сасвим друкчија у души него што је дош |
| е ватре Јана Хуса и Жишке, увјеравао се да онај зна још стотину ствари о којима може да прича п |
| че није смио да се тога стиди, бојао се да не увриједи, да не понизи нешто, — што је то било, н |
| му глас дршће и бива слабији, трудио се да га појача и да му даде благу мирноћу, — не плачите, |
| ти и приморати на разговор, и трудио се да заборави на оно што је учинио у једном сумњивом часу |
| дан, пун модрине и свјетла, увјерио се да се налазио у својој кући, понављао ту ријеч, наглаша |
| ући са себе мрак и прашину: осјећало се да живот долази полако и нечујно, као на прстима.</p> < |
| еди падали на друге столове; видјело се да сви једва чекају да се сврши партија која се бескона |
| ућута и гледаше преда се.{S} Видјело се да му је било неугодно што је то све причао брату.</p> |
| Гавре Ђаковић се прекрсти и учини му се да је то урадио неспретно, ненавикнуто на то толико год |
| ло јецање; и кад је легао, чинило му се да је још види сатрвену и сломљену, пуну неизрецивог ја |
| гарета и другим смећем.{S} Чинило му се да је прегорио и ту жељу, заједно са осталима којих се |
| тајао је тврд и хладан.{S} Чинило му се да је чуо њезине кораке у ходнику, да се њезина врата в |
| S} Он се свлачио у мраку и чинило му се да још чује њезино болно и уздрхтало јецање; и кад је л |
| но, био ко, не био.{S} Али чинило му се да је био неко по страни ко га је гледао.{S} Кад је ула |
| гушио тај ваздух. </p> <p>Чинило му се да ће да одахне кад угледа врлетне планине, с голим гла |
| о према њиховом прозору и учинило му се да је спазио једну женску главу које је убрзо нестало.{ |
| .{S} Кад је улазио у кућу учинило му се да чује како су се за њим полагано отшкринула једна вра |
| о јој се све као сан, док она зна да ће да се пробуди и да се радује животу који је добар и пун |
| тај ваздух. </p> <p>Чинило му се да ће да одахне кад угледа врлетне планине, с голим главицама |
| да скине један терет с душе, као да ће да му одлахне кад стане у мрачну црквицу, да ће се врат |
| једном, мучио се само једном, а она ће да се непрестано мучи, то умирање њу ће вјечно да боли, |
| плашљиво једног дана, прије него што ће да пође, пошто је двапут дуже остала него што је имала |
| е сијеном задахтале коње, док бура хоће да стрга с рамена и да однесе шубу; они траже пут, поду |
| слушају и да му се покоравају, ако хоће да заслуже коју крваву пару, гледајући само свој посао |
| јој казале злобно неке њезине другарице да је њезина мама рђава женска, да је побјегла од мужа |
| адмоћност.</p> <p>На пошљетку њега поче да замара ова борба, ово превртање мисли и непрекидна з |
| аковићу један љубазан поглед.{S} И поче да хвали шљивовицу; са рђавим акцентом запита, онако не |
| велики план, рашири га по столу и поче да му све потанко објашњава.{S} Гавре Ђаковић се запреп |
| гову главу.{S} Па кад читав свијет поче да се крсти, и Гавре Ђаковић се прекрсти и учини му се |
| о мумљање, и покри га.{S} Он одмах поче да хрче.</p> <p>У другој соби, на столици, са лактовима |
| зловољио.{S} И у вече он се присиљаваше да буде весео и разговоран, преко свога обичаја.{S} Нап |
| лачки гази једно срце; он се увјераваше да треба бар да да стане, да прекине прије него што буд |
| у милија од других.{S} Он се увјераваше да се вара, да је то само један дан младости, као што и |
| ико нити имађаше воље нити се усуђиваше да га тужи.{S} Он је остао увијек исти, силан и јак, да |
| ешто страшно за њу; она једва очекиваше да јој дође отац или мати које није видјела дуже времен |
| и, долажаху јој часови кад не вјероваше да оставља ову кућу и ово мјесто.{S} Чинило јој се све |
| о их има много у животу; и он вјероваше да ће и тај дан проћи, као што су прошли и ишчезнули <p |
| /> с једне стране на другу и не могаше да заспи.{S} Она сигурно још плаче, мишљаше он.{S} Она |
| е испљуска хладном водом, али не могаше да растјера чаму и да заборави пријекор који се будио у |
| ад се задуби у њезине очи, он не могаше да у њима ишта прочита до нечега што се скаменило.{S} И |
| каменило.{S} И прије него што он могаше да посумња да ли је она могла да осјети његову равнодуш |
| в бацио каменом првог дана и он знађаше да сваког дана кад му није ни падало на памет да ју гле |
| p> <p>И долажаху му тренуци кад хтијаше да се отресе свега, тога, да баци то преко себе као јед |
| езиним очима пријекор.{S} Он настављаше да говори са старим, осјећајући што му она каже својим |
| е.</p> <p>Њој грунуше сузе, она мишљаше да јој је њезина мама умрла без ње, и то јој би двостру |
| едног осјећања које, у часу кад мишљаше да га угуши и поништи, јављаше се још јаче изречено и о |
| вог објесио о врат.{S} Он већ помишљаше да се с њим завади и тражаше само коју ријеч.</p> <p>Је |
| огонећи, кињећи.{S} О чему год почимаше да мисли, увијек се утискивала у ту мисао она саката и |
| ва приближавао се, и Ирена већ почимаше да спрема ствари за пут.{S} Поред ствари, ту бијаше и ј |
| сумње: „Куда то води?“ И он се упињаше да разумије то ново осјећање, бојећи се да га назове је |
| војску да их пушкара.{S} Њему се чињаше да Уна памти стотине година ту пјесму, да ју је у себе |
| ли га воли, презире или мрзи, и пушташе да јој сузе замијене мисли.</p> <p>Без икакве радости, |
| ао и њу, кад би је знала.{S} Он пушташе да га притискује тај сладак <pb n="109" /> терет што па |
| једва чекајући да оздрави; он пријећаше да их истражи: половину да пошље у просјаке, а половину |
| сти и више свјетла.{S} Он се не сјећаше да је волио икада у своме животу, волио на онај начин к |
| која се провиде.</p> <p>И он се сјећаше да његове мисли нијесу довољно јаке да се отресу ње; он |
| пола раскрстио са животом, кад осјећаше да ће то можда унијети у његов живот више несреће него |
| њезине хаљине по тијелу; он не осјећаше да иде, већ да га вуче за њом нешто јаче од њега, и он |
| наслућиваше један тихи јад; он осјећаше да је раскрвавио њезину душу, да је у њезину безбрижну |
| послије састанака са Јеком; он осјећаше да равнодушно упропашћује <pb n="75" /> једну младост и |
| вољно дисање.{S} Гавре Ђаковић осјећаше да га се боји, да стријепи пред њим и да уступа кад пок |
| на зидове и затворени у оквире, почеше да сметају? — и загледао се у њу.{S} Није ју распознао |
| е сазнао у једном трену да не може више да живи међу њима; узрујавала су га та непромјенљива ли |
| } Гавре Ђаковић се малко замисли и више да га скине с врата него да му учини услугу, обећа му.{ |
| а, круница, светих слика; немајући више да стријепи пред оштрим, мрачним и испитивачким погледо |
| на, лажи, да га се боји и да поштује, и да му се са тајним уживањем ропски покорава.{S} Он га ј |
| а их испита, да сазна то што је мучи, и да се потужи.{S} И кад је позваше једног дана из учиони |
| сјећајући да нема права да је вријеђа и да би та увреда исто толико бољела и њега, као и њу, ка |
| е волио да се упознаје с новим људима и да одговара на њихова радознала питања.{S} Он провођаше |
| , прасе, да их гости по неколико дана и да их не пушта да оду тријезни; а кад би они отишли, по |
| коње, док бура хоће да стрга с рамена и да однесе шубу; они траже пут, подупиру заједно својим |
| бива слабији, трудио се да га појача и да му даде благу мирноћу, — не плачите, — рече поново с |
| то све долази само да убрза његов пад и да покаже његову маљушност, ускоту и ништавило.</p> <p> |
| што боље може старију господу од себе и да их напије најбољим вином и подвори најслађом пршутом |
| кад је могао да разумије њихове јаде и да оправда дјела из очајања, и нехотице одбијала од тих |
| а сама обалом Уне и да удише шум воде и да се одмара у сјени лиснатог грмља.{S} Па како је то к |
| га се.{S} Он је добро знао да га мрзе и да га се боје; њему је та мржња годила и он се с њом по |
| авајући, мучећи се узалуд да га крене и да му помогне да се дигне.{S} На њезином лицу у које је |
| ду и младост; да лута сама обалом Уне и да удише шум воде и да се одмара у сјени лиснатог грмља |
| јек који је наумио да се свега одрече и да све мрзи.{S} Прошле су га биле те ватре и грознице; |
| могилу крене, да је испод ње ослободи и да покуша да је поново врати младости и животу.</p> <p> |
| сан, док она зна да ће да се пробуди и да се радује животу који је добар и пун среће.</p> <p>И |
| изговора, обмана, лажи, да га се боји и да поштује, и да му се са тајним уживањем ропски покора |
| којима може да прича по неколико сати и да му пробија главу како су Чеси први словенски народ.{ |
| е да га се боји, да стријепи пред њим и да уступа кад покуша да му се отме или, кад се ухвати с |
| е то туђ, престарио; како је закаснио и да то све долази само да убрза његов пад и да покаже ње |
| адатак, да <pb n="132" /> шкрипи перо и да се чује како она сваки час намијешта столицу, — а да |
| а могла да осјети његову равнодушност и да ли је носила јад у души, не казујући га никоме, сакр |
| зубима, — па да исправи поново главу и да поново погледа пркосно у живот.</p> <p>Али то бијаше |
| силан и јак, да показује своју снагу и да ломи свој бијес на сељачким плећима.</p> <p>Прва жен |
| прихваташе за њега да не стане у воду и да прескочи на суво; гледа Уну разливену на уморним и л |
| его раднике који морају да га слушају и да му се покоравају, ако хоће да заслуже коју крваву па |
| му је било лако да ради на своју руку и да стече прилично имање; гомиле тужаба биле су писане и |
| водом, али не могаше да растјера чаму и да заборави пријекор који се будио у њему.{S} Он осјећа |
| х подстиче, да га они гурају у страну и да му не даду да живи оним животом који је био одабрао. |
| а једном кишом, да излијеће пред кућу и да дуго погледа у небо, глатко, плаво и без облака, са |
| гурно.{S} Он није налазио ничега у себи да се одупре и отме томе злу, он му се био предао са за |
| му да нема пред њим ничега што вриједи да се гледа и види, да нема ничега за чим треба да се т |
| и.{S} Он се сјећаше причања старих људи да та црквица бијаше сазидана на рушевинама једног, од |
| но, његови кораци.{S} Он се кадгод боји да корача гласније да не узнемири некога што спава и ко |
| вито се ухватио за ову кућу; он се боји да га он не нађе са својим помамним, пламеним вјетром к |
| а и тешким ципелама у којима нису знали да иду и које су лупале.{S} Они су дизали галаму својим |
| а хладовине и свјежине.{S} Већ су могли да спазе мноштво људи који дижу грају, усијецајући пут |
| а можда досађује и мучи, да можда, жели да проговори неколико ријечи, али ништа се у њему није |
| допуштајући да она не мари за њега или да мари само за то што нема овдје никога другог, да је |
| не за којом женом, да поздрави кога или да коме врати поздрав.{S} Заустави га семинар који је п |
| аге да покуша одлучно да је избрише или да јој дода нешто не добро, рђаво, ружно, — осјећајући |
| аборави за часак своје мрачне мисли или да истисне слику друге жене из своје душе, не трудећи с |
| емириван вјеровницима који су пријетили да ће изнијети цијелу ствар на јавност и пред суд; ужас |
| вост једног ситног човјека који не воли да се узнемирује у невријеме; да оставља топлу собу, ка |
| поцјено, а сједећи тако као да не мисли да се скоро диже.</p> <p>— Боже мој, шта хоће овај човј |
| ратове, послушно и покорно, без помисли да имају право да се буне.</p> <p>А у јутро кад је крет |
| олетише кроз село, збијени и стијешњени да су им ноге висиле из кола; а главе им се помаљале, < |
| а дигне нешто тешко; једном му се учини да чује нечије стењање и нечије задахтало напрезање.</p |
| /p> <p>Она га погледа.{S} Њему се учини да је прочитао у њезином оку: „Хајдете!“ И он, не знају |
| .{S} И кад смете с ума и кад се превари да је упита да му нешто потврди, она лагано климну глав |
| даху да ће бар године сломити и учинити да јења сила Манојлова кад му већ ништа друго није могл |
| о нешто што није требао ни смио пустити да оде.</p> <p>Куњаше читавог дана.{S} Пред вече напи с |
| мијаше самоме себи, својој радозналости да се упозна с том дјевојком коју је наравно замишљао с |
| кад нема снаге да се тражи ни смјелости да се држи, кад га је укочила и скаменила мемла и чама |
| ши мисао која му се наметала, настојећи да је одгурне, заборави, угуши.{S} Али она је била јача |
| још тврђи, љући, неумољивији, не жалећи да товари глобе на сељаке, да их оптужује и пуни њима з |
| ио са својом <hi>вешерком</hi>, мислећи да је најбоље да његова кћи проводи године у самостану, |
| — И предаде се својој судбини, мислећи да избије малог Илицу што му је овог објесио о врат.{S} |
| журио кроз ту гомилу свијета, не марећи да опази икога, да се осврне за којом женом, да поздрав |
| ћу под теретом који су вукли, не могући да нађу свој воз, запиткивајући чиновнике, који су се н |
| р га позва да пође с њима, покушавајући да га одушеви за свој посао.{S} Он хтједе да мало разми |
| е пијан инжињер, гологлав, покушавајући да дигне главу, са још црвенијим меснатим образима него |
| а једну исту ствар десет пута, чекајући да јој он нешто каже и одлазила полагано, кадгод зачуђе |
| ак.{S} Посиједаше око огњишта, чекајући да се разгори ватра, уз лојану свијећу, задјевену у чаш |
| рте и примакну столицу к пећи, чекајући да дође Панек к себи.{S} Он бијаше задуван, као да је т |
| шну освету читавом селу, једва чекајући да оздрави; он пријећаше да их истражи: половину да пош |
| путно једној гомили радника, почимајући да их псује.</p> <pb n="93" /> <p>Кад је стигао кући за |
| о њих у рукаве и оптјече их, почимајући да их подире, руши, разноси и прождире.</p> <p>Сједи он |
| аслањала главу на њезине груди, знајући да ови часови које је дијете волило, долазе тако ријетк |
| лили су му више пута сијена, не знајући да су добро осигурана, и он је тај палеж радосно дочека |
| понеки мало напити и загрљени, хитајући да сједну, сметени далеким путем на који се спремају, < |
| поред Гавре Ђаковића, заостао, хитајући да достигне остале, он га запита:</p> <p>— Докле идете? |
| од се лијено вукао кроз село, застајући да се одморе људи који носе лијес; повијала се похабана |
| ући се на дебео дренов штап и застајући да се одмори, с главом погнутом и очима упртим у земљу; |
| не вјерујући у то, али ипак допуштајући да она не мари за њега или да мари само за то што нема |
| оту нека га заноси куд хоће, осјећајући да је слаб да се отима, а кукавица да се бори.{S} Само |
| то не добро, рђаво, ружно, — осјећајући да нема права да је вријеђа и да би та увреда исто толи |
| нешто у њему.{S} И застаде, не хтијући да доврши мисао која му се наметала, настојећи да је од |
| о бреме својих мисли и брига, вјерујући да ће се родити у њему нешто што је умрло, дати му поле |
| олазе тако ријетко; да ће проћи мјесеци да она ради мирно у свом ћошку свој школски задатак, да |
| е: спремио мало ствари; рекао газдарици да иде на извјесно вријеме кући; брзојавио да му се код |
| књигу чији повез бијаху изгризли мољци да се, испод коже, на мјестима <pb n="58" /> провидјело |
| есно.{S} Он не налазаше ни једне ријечи да јој каже, и они се враћаху ћутећи преко дјетелине, п |
| “.{S} Он му их даде без ријечи, рекавши да иде мало у Карловац.{S} Није ни сам знао зашто га је |
| о да се плаши даљих питања, заборавивши да се с њом пољуби при одласку.</p> <p>Послије су јој к |
| p> <p>— Не плачите, — рече, и осјетивши да му глас дршће и бива слабији, трудио се да га појача |
| ао да моли или као да се брани. — Немој да ме кориш.{S} Ја знам што ти хоћеш да кажеш.{S} Опрос |
| о и строго о стварима које је могла тек да слути, или о којима није имала појма, и прописивао ј |
| а се држим само површине.{S} Јер сумњам да је живот у својој дубини тако сладак.{S} Па нашто он |
| сркну мало на врх језика и показа лицем да је више него задовољан и кад испи, он добаци Гаври Ђ |
| јећајући се из разговора с њезиним оцем да ће радови око путова у овој околици трајати двије, т |
| ба да попусти толиким молбама Панековим да отпочну поново.{S} Стари се досађиваше и излажаше ув |
| , — рече и погледа је благо. — Ја волим да ти долазиш.</p> <p>Она се насмија радосно, стајаше ј |
| атро, служећи се њом само као средством да заборави за часак своје мрачне мисли или да истисне |
| ло и стаде да се смије громким смијехом да се потресала кућа и узбунили сви пси у комшилуку, и |
| е све било касно, кад је он био немоћан да ту могилу крене, да је испод ње ослободи и да покуша |
| неће ваљда Манојло бити толики душманин да их оптужи ако оздрави.{S} И кад се попалише ракије, |
| ез ријечи, и он се корио да није требао да је жалости.{S} И кад смете с ума и кад се превари да |
| кога на прозору.{S} И онда се увјеравао да му је то сасвим свеједно, био ко, не био.{S} Али чин |
| шаку нешто новца, док се сељак снебивао да га прими.{S} И кад већ пођоше саонице, он још видје |
| о старом познанику.{S} Он није очекивао да ће се с њом срести и осјећаше малу, пријатну збуњено |
| ену, која га је, и касније кад је могао да разумије њихове јаде и да оправда дјела из очајања, |
| е хвалио вино код Јандрића и није могао да прежали што Гавре Ђаковић није био у друштву.{S} Ире |
| н кад би се овако мокар и покисао могао да врати у кућу.{S} Не би га се ништа друго тицало, не |
| симпатије, заузео њезине мисли, показао да му није равнодушна, и остао једнако мрк, неприступач |
| ираше до ушију неки шум из ходника, као да се неко напреже да дигне нешто тешко; једном му се у |
| је он пасао са тако много уживања, као да се помоли његово ведро, насмијано лице са благим, до |
| дом, осјећајући понижење свога оца, као да и на њу пада један <pb n="98" /> дио његове срамоте. |
| изгубио за њега свој обични изглед, као да је било нешто што га је скривало, уљепшавало и на је |
| че више ништа, нагло се диже и оде, као да се плаши даљих питања, заборавивши да се с њом пољуб |
| их осјећаше испретрзане, натегнуте, као да не долазе из душе.{S} Њезина слика била је моћнија; |
| а хита да скине један терет с душе, као да ће да му одлахне кад стане у мрачну црквицу, да ће с |
| 82" /> <p>И он је засио у тој соби, као да је стари гост куће, слободно се кретао, смијао, прич |
| и су га <pb n="15" /> само умарали, као да се на њега сручио сав терет њихових живота које они |
| орачаше брзо, као да га нешто гони, као да хита да скине један терет с душе, као да ће да му од |
| <pb n="38" /> се иза сваке ријечи, као да изазива њихову слику. — И зар само то сачињава твој |
| одласку и бијаше му тешко при души, као да је из ове куће отишло нешто што није требао ни смио |
| непрестано чекао и тражио погледом, као да има нешто да јој каже.</p> <p>Касније га ухвати сан. |
| Панек к себи.{S} Он бијаше задуван, као да је трчао неколико километара, брисаше великом, плаво |
| е сав раздрман, изломљен, изубијан, као да путује неколико дана.{S} Лагано га је болила глава.{ |
| е у њему нешто животињско и сурово, као да рикну нешто, да угуши, убије ма чим то осјећање прот |
| још је више заволио то мртво дрво, као да је било између њих нешто сродничко и блиско што их в |
| се цркви.</p> <p>Он корачаше брзо, као да га нешто гони, као да хита да скине један терет с ду |
| учини као да је није одавно видио, као да није долазила овамо сваког дана, већ се одједном пок |
| као да одјекну братов звонки глас, као да се разлијеже његов весели смијех, као да зазвекета њ |
| редјела, кроз једну вазда исту ноћ, као да дражи пута кога нема.</p> <p>Гавре Ђаковић осјећаше |
| рете, упијајући у очи њезину слику, као да је сада гледа по први <pb n="106" /> пут, не скидају |
| </p> <p>— Немој, рече и пружи руку, као да моли или као да се брани. — Немој да ме кориш.{S} Ја |
| је питање и погледа очима у даљину, као да тамо нешто тражи.{S} Како га је бунило њезино: „Зашт |
| а се разлијеже његов весели смијех, као да зазвекета његова сабља коју је он пасао са тако мног |
| , уљепшавало и на једном ишчезнуло; као да се здерао неки вео с тих лица која је он научио да в |
| стар и лијен коњ, с обореним очима као да дријема и са амом који му поиграваше на врату; на см |
| тојала за њега, и сада му се чињаше као да је гледа послије растанка од неколико мјесеци, годин |
| ла, остарјела, храпава стабла.{S} И као да још види кад је, између старог, крупног дрвећа уз ко |
| рече и пружи руку, као да моли или као да се брани. — Немој да ме кориш.{S} Ја знам што ти хоћ |
| тога дана видје Јеку, њему се учини као да је није одавно видио, као да није долазила овамо сва |
| ш нијесу дотада биле.{S} И пред њим као да се рађа нов живот о коме није никада мислио ни снива |
| вријеме скупоцјено, а сједећи тако као да не мисли да се скоро диже.</p> <p>— Боже мој, шта хо |
| ав Панек, инжињер“, изговорено тако као да је он већ морао то име стотину пута чути и чврсто му |
| кајући звека бронза; још непрестано као да одскачу точкови од камења, уз труцкање кола и пуцкет |
| у пута чути и чврсто му стисну руку као да су били стари познаници.</p> <pb n="81" /> <p>— Мило |
| о; како смрт одрађа!{S} И кроз кућу као да одјекну братов звонки глас, као да се разлијеже њего |
| утрадан не изађе из куће, ма да је знао да ће она бити поред Уне, јер ју је чуо кад је изишла и |
| ла и видио куда је пошла; ма да је знао да ће га чекати, мислити на њега, да ће јој можда учини |
| њим и бојали га се.{S} Он је добро знао да га мрзе и да га се боје; њему је та мржња годила и о |
| о против неких сељака на које је сумњао да су га ранили из пушака.{S} О томе је он са собом гла |
| другом мјесту?{S} Па онда му дође мисао да га они ни мало не сметају, да је он сам свему томе к |
| кућа, одкуда се већ људи журе на посао да тамо стигну <pb n="104" /> прије њега.{S} И онда про |
| је се ни с ким посвађао, није се сјећао да му се десило нешто неугодно.{S} Осјећао је само у се |
| ешки, погледи празни.{S} Није се сјећао да га је одавно толико убијала чама кишног дана, то нем |
| о ових дана, Гавре Ђаковић није осјећао да је у његовом животу недостајало <pb n="110" /> нечег |
| раћује вријеме.{S} Па и ако није отишао да се с њом састане, он мишљаше иа њу цијелог дана.</p> |
| је раније тргао и оставио школу и дошао да живи у својим пољима; да би можда боље било да се ни |
| презриву гримасу.{S} Па кад је покушао да га ухвати, да га ишчупа, он је осјетио његову снагу; |
| о и покорно, без помисли да имају право да се буне.</p> <p>А у јутро кад је кретао, при праштањ |
| замисли и више да га скине с врата него да му учини услугу, обећа му.{S} Може да се усели кад х |
| ијаша, који је више волио да прича него да ошине мале и мршаве коње који су споро одмицали, бра |
| а више из обичаја или радозналости него да жали, нимало тужна, осим неколико баба које мислећи |
| ам доброћудно сјетио оне вечери и почео да се слатко смије: по образима му се тресло црвено мес |
| ом, чисто не вјерујући.{S} Ко би то био да га тражи!{S} Да није какав стари пријатељ који је ов |
| иде на извјесно вријеме кући; брзојавио да му се код куће спреми соба.{S} И већ се спуштао суто |
| се, једног дана, Милан је био заборавио да говори њему, и причао је весело, с много вјетрењасте |
| <pb n="13" /> <p>И коликогод се трудио да нађе разлог зашто је нерасположен, није га налазио.{ |
| е својим нијемим погледом; он се трудио да заборави на то, али кадгод је обраћао очи према њој, |
| им узвицима и псовкама.{S} Он се трудио да не мисли ништа.{S} Тек само једном натисну му се мис |
| није било: у онај живот није се усудио да уђе, а овај други постао му је неприступан.{S} И он |
| Гавру Ђаковића љутило.{S} Он је тражио да је дирне којом ријечи, док га је она само чудно погл |
| есло му се неком стрепњом кад је опазио да се стари јаблан више куће осушио.{S} Он га памти и в |
| е тешко зацјељиваху.</p> <p>Он је мрзио да, га нетко узнемирује, он је волио да остане сам у со |
| ве то што је био тврдица, он није жалио да, сваком приликом, почасти и погости што боље може ст |
| ио да, га нетко узнемирује, он је волио да остане сам у соби, хучући како ће му „ајдуци“ потама |
| ше увијек његове позиве, јер није волио да се упознаје с новим људима и да одговара на њихова р |
| азговорног кочијаша, који је више волио да прича него да ошине мале и мршаве коње који су споро |
| Загреба до куће, дуго, али он би волио да пут још траје, да се још вози негдје далеко у ноћи, |
| олио и заборавио нешто за што је мислио да се можда није за њега ни с њим родило.</p> <p>И кад |
| да су му очи влажне.{S} Јуче није смио да се тога стиди, бојао се да не увриједи, да не понизи |
| уке ударати, или кад је сам човјек смио да суди.{S} И он се заклињаше својим крсним именом на с |
| им песницама, као човјек који је наумио да се свега одрече и да све мрзи.{S} Прошле су га биле |
| оца озбиљна и без ријечи, и он се корио да није требао да је жалости.{S} И кад смете с ума и ка |
| друма.</p> <p>Панек се није много журио да отпутује, а није ни имао разлога да хита; његове су |
| ради Ирене поред себе, — опет није хтио да вјерује да је тако хрђав играч, да губи партију иза |
| тра у ходнику, машио се за шешир и хтио да прође.{S} Инжињер га заустави, поздрави се с њим <pb |
| о неки вео с тих лица која је он научио да виђа гдје улазе у кавану у стално вријеме, гдје сјед |
| е о вама стара, рекла је.</p> <p>— Како да немам? — рече он и погледа је. — А ти?</p> <p>Она се |
| авјеснијих чиновника, њему је било лако да ради на своју руку и да стече прилично имање; гомиле |
| у, само му, покадкад, провири нос и око да види гдје је.{S} И тако читав дан.{S} Горе му је бил |
| његова положаја и свега што је требало да остане скривено.{S} Занесен једном махнитом женом, в |
| о му је дријем на очи, али му није дало да спава.{S} Гавре Ђаковић тражио је силом сна да се од |
| падаху више у кући, гдје је све гледало да само њему по вољи уради и угоди.</p> <pb n="62" /> < |
| не слике тако су висиле да је изгледало да могу сваки час да се срозају низа зид.{S} Све пуно п |
| ао ју је, а да ништа у њему није казало да је она боља, љепша и њему милија од других.{S} Он се |
| адах старине, гробља; све је подсјећало да овдје више нема живота, већ да је био, па умро; и то |
| му није кретало, ништа га није потицало да се дигне из своје наслоњаче, према свему остајао је |
| још лијепом времену, али кад се видјело да се дани за рад неће више повраћати те године, срушиш |
| ије <pb n="61" /> вјеровало нити хтјело да вјерује, док се он стоструко светио онима на које је |
| у својим пољима; да би можда боље било да се није одвајао од своје земље, да дише с њом заједн |
| обори очи.</p> <p>Па и ако му се чинило да не обраћа довољно пажње игри, ради Ирене поред себе, |
| ако је закаснио и да то све долази само да убрза његов пад и да покаже његову маљушност, ускоту |
| каже?{S} Не иде, није лијепо ни поштено да их истјера из куће; нијесу му ништа скривили и учини |
| потрошио, своме брату, он је био наумно да сврши са животом.{S} Праштао се са братом, молио га |
| у ће вјечно да боли, њезина рана вјечно да крвави, страшније него њему.</p> <p>— Убио! — тупо и |
| епрестано мучи, то умирање њу ће вјечно да боли, њезина рана вјечно да крвави, страшније него њ |
| осјећао довољно снаге да покуша одлучно да је избрише или да јој дода нешто не добро, рђаво, ру |
| лаз воде у собу.</p> <p>— Да хоће скоро да престане, — каза она тихо о пљуску, мислећи на нешто |
| што она ради.</p> <p>Она не знађаше што да мисли о њему.{S} Бијаше дана кад јој се чинио близ у |
| ајно залутао и сјетио се њега?{S} Зашто да га узнемирује тај свијет?</p> <p>И он лијено устаде |
| се.</p> <p>— Не, — рече он, немам зашто да се љутим.</p> <p>— Ја сам мислила, — говораше она, г |
| као и тражио погледом, као да има нешто да јој каже.</p> <p>Касније га ухвати сан.{S} Кад стадо |
| је дошао овамо.{S} И кад је хтио нешто да каже, све ријечи које му се натуриваху, чиниле му се |
| Ђаковић ћуташе.{S} Он хтједе још нешто да му каже, тражећи само у себи блаже ријечи.</p> <p>— |
| дно срце; он се увјераваше да треба бар да да стане, да прекине прије него што буде касно; он с |
| и погледа је у очи.</p> <p>— Чекати вас да дођете овамо до године, — каза он лагано и тихо, оте |
| на и незасићене куће.{S} Уживајући глас да је један од најстрожијих и најсавјеснијих чиновника, |
| некога што спава и који може сваки час да се пробуди.{S} Њега дира и вријеђа у мозгу кад зашкр |
| исиле да је изгледало да могу сваки час да се срозају низа зид.{S} Све пуно прашине и мрака, тм |
| насмија се.</p> <p>Пало му је на намет да сутрадан оде к њима и одмах је то назвао глупошћу.{S |
| ког дана кад му није ни падало на памет да ју гледа, прозбори коју љубазну ријеч, погледа с осм |
| они ће га се мало тицати.{S} Он ће опет да живи сам за себе.</p> <p>Извјесно, ижињер није био с |
| з икакве радости, она је примила вијест да је добила мјесто учитељице у једном селу у Посавини. |
| i>.{S} Па, једног дана, кад доби вијест да се оптужени сељаци, ради недовољних доказа, били осл |
| } Па онда, он је осјећао у себи слабост да их бијесно мрзи, они су га <pb n="15" /> само умарал |
| дсјећало да овдје више нема живота, већ да је био, па умро; и то осјећање живота који је ишчезн |
| е по тијелу; он не осјећаше да иде, већ да га вуче за њом нешто јаче од њега, и он хиташе а да |
| и у њему се јави жеља и осјети потребу да узме из тог дјетињег времена, мало снаге, вјеру у Бо |
| себе.{S} Он осјећаше неодољиву потребу да оде, да утече од њих, да их не чује, не види, не мис |
| ц камен.{S} И прилазећи ближе, они могу да виде у непрекидном послу људе са раздрљеним кошуљама |
| га они гурају у страну и да му не даду да живи оним животом који је био одабрао.</p> <pb n="12 |
| мрла неколико година иза вјенчања (кажу да је премлатио и пребио живот у њој), оставивши му јед |
| осла: рад стао, глад притисла; запомажу да им се од куће штогод пошље, док гладна кућа ишчекује |
| реба да се тежи, ни циљева који требају да се траже, ни путева који <pb n="119" /> њима воде.{S |
| столове; видјело се да сви једва чекају да се сврши партија која се бесконачно отегла.{S} И сви |
| учно што дави; радници у туђини јављају да нема посла: рад стао, глад притисла; запомажу да им |
| ћи у њима људе него раднике који морају да га слушају и да му се покоравају, ако хоће да заслуж |
| дила им, затварајући их и шиљући војску да их пушкара.{S} Њему се чињаше да Уна памти стотине г |
| а које сијеку воду.{S} И он осјети жељу да види оне високе, крупне, поцрњеле људе, да им стисне |
| љу да учини неко мало зло и злобну жељу да је уједе за срце, и он се увјераваше, не вјерујући у |
| се јасније разабиру куће, кад започимљу да се чују гласови живота који се буди, кад, поред њего |
| , он осјећаше у себи нешто рђаво и вољу да учини неко мало зло и злобну жељу да је уједе за срц |
| је једном осјетио неку луду жељу и вољу да је прегази, као некад у дјетињству, дошао до средине |
| ед очи и заклања му видике, говорећи му да нема пред њим ничега што вриједи да се гледа и види, |
| имао разлога да се противи и пустио му да ради што хоће.{S} Али Гавре Ђаковић није много марно |
| укопис, он није ни слутио што ће у њему да прочита.{S} Писмо дуго, згужвано, на оцијепљеном ком |
| једино што је сврнула мало очи у страну да избјегне његов поглед, и мирно га послуживала.</p> < |
| иједи ноћ; кад затитра магла, кад стану да се јасније разабиру куће, кад започимљу да се чују г |
| неродне оранице, зауставе се и престану да се окрећу витлови, док Уна пролази мирно и спокојно. |
| их душа.{S} Он је сазнао у једном трену да не може више да живи међу њима; узрујавала су га та |
| и; он пријећаше да их истражи: половину да пошље у просјаке, а половину на <hi>кондуну</hi>.{S} |
| ријеме <pb n="124" /> одржи у вјеровању да је воли.{S} Он се је на њезину љубав бацио каменом п |
| гувнима и чују се узвици.{S} Они почињу да са пењу уз бријег једним старим, разрованим путем, п |
| но јада.</p> <p>Рекла је Гаври Ђаковићу да ће отпутовати сутрадан с оцем.{S} Он се само зачудио |
| ца.</p> <p>Они не дадоше Гаври Ђаковићу да иде кући на ручак.{S} Ручао је заједно <pb n="92" /> |
| удању, док их старији не погнају у кућу да не кваре у лудо обуће.</p> <p>Дан одласка Панекова п |
| .</p> <pb n="62" /> <p>Сељаци се надаху да ће бар године сломити и учинити да јења сила Манојло |
| енима од времена на вријеме.{S} Мишљаху да усијеку које дрво још тога јутра; неће ваљда Манојло |
| ко сјекира забада; уши га вјечно вараху да чује ударање сјекира у даљини, а нос му осјећаше мир |
| ћи се кратко вријеме, свраћао је и отац да је види, једино, преко празника, кад је одлазила кућ |
| а одлучивао, заклињао, давао себи ријеч да ће то бити првом приликом кад му дође; он је био про |
| ој да ме кориш.{S} Ја знам што ти хоћеш да кажеш.{S} Опрости што сам ти говорио о стварима које |
| живљаја, и одговарала на његова питања, давајући му увијек у свему <pb n="143" /> за право, што |
| м грудима које су поигравале.{S} Она се давала својим дисањем и ноздрвама које се шире, и ћутањ |
| он се стотину пута одлучивао, заклињао, давао себи ријеч да ће то бити првом приликом кад му до |
| љутит и одсјечан инжињеров глас који је давао раду једну оштру и заповједничку ноту: јаче и брж |
| аласа се понекад у њима нешто мучно што дави; радници у туђини јављају да нема посла: рад стао, |
| <pb n="58" /> провидјело дрво, гутао, и давио се у ријечима, прескачући их и скраћивајући, и си |
| је оставила своје жуте велике биљеге на давно обијељеним зидовима.{S} Сметаху га слике на иконо |
| ду и усијавало је.</p> <pb n="67" /> <p>Давно су потонули ти дани.</p> <p>И Гавре Ђаковић заста |
| слабији, трудио се да га појача и да му даде благу мирноћу, — не плачите, — рече поново са непо |
| круне на зајам: „до сутра“.{S} Он му их даде без ријечи, рекавши да иде мало у Карловац.{S} Ниј |
| испод ријетких трепавица.</p> <p>Они не дадоше Гаври Ђаковићу да иде кући на ручак.{S} Ручао је |
| е, да га они гурају у страну и да му не даду да живи оним животом који је био одабрао.</p> <pb |
| оја се тренутно јавља из њезиних очију, даје лицу више изражаја.{S} То је био његов први утисак |
| уживањем својој чами, не трудећи се да даје мислима извјестан правац; мрзило га да се обмањује |
| а се она једнака, мирна, сива боја која даје свему прљав изглед.{S} Није било у томе дану ничег |
| pb n="107" /> његове мисли, потискује и даје друге правце његовом дотадањем животу, разгони мра |
| живље својим оштрим, реским гласом, не дајући људима да дахну, да се одморе, да се напију угри |
| о га је бунило њезино: „Зашто?“ „Она је дакле равнодушна,“ помисли он. „А ја не једем, не пијем |
| амртнички ропац. </p> <pb n="50" /> <p>„Дакле и он“! рекао је и замислио се.{S} И још је више з |
| сухи, пјесковити смијех који долази из далека и који звечи разбијено и чудно.{S} А дани пролаз |
| и загрљени, хитајући да сједну, сметени далеким путем на који се спремају, <pb n="21" /> уносећ |
| да пут још траје, да се још вози негдје далеко у ноћи, да замишља, и нехотице, своју кућу освиј |
| ње и што се то десило тако далеко, тако далеко.{S} Страхота пренеражења била је исписана на њез |
| није јача од ње и што се то десило тако далеко, тако далеко.{S} Страхота пренеражења била је ис |
| ише радило, расле, а Јандрић довезао из Далмације ново вино, којега се Панек није могао довољно |
| о <pb n="110" /> нечега што би му можда дало други правац и другу боју, унијело у њега више мла |
| лачило му је дријем на очи, али му није дало да спава.{S} Гавре Ђаковић тражио је силом сна да |
| тегло га, стресло га и тјерало га даље, даље отуда, из тога бљутавог живота у коме се гушио виш |
| га, стегло га, стресло га и тјерало га даље, даље отуда, из тога бљутавог живота у коме се гуш |
| ваљени момчићи и пси чувају стоку.{S} У даљини виде се коњи како облијећу по гувнима и чују се |
| лице рукама.</p> <p>Дан пробијаше, а у даљини се магла утапала у Уни.</p> <p>Тек касно ујутру, |
| енило.{S} Иза куће одсијева благо Уна у даљини.{S} Чују се и виде витлови како се лијено замачу |
| вјечно вараху да чује ударање сјекира у даљини, а нос му осјећаше мирис паљевине и растопљене ј |
| к мирис воде и буркање валова; негдје у даљини сијао се један срп воде; однекуд из поља долазил |
| од ситних, збијених млазова предмете у даљини; и на његову душу навлачила се она једнака, мирн |
| љутит на своје питање и погледа очима у даљину, као да тамо нешто тражи.{S} Како га је бунило њ |
| пријатније дане биле су утекле некуд у даљину и тамо изгледале мале и незнатне, а садашњост му |
| шеширом поред ње, са погледом упртим у даљину према његовој кући.</p> <p>И онда мишљаше на ову |
| оз се поново кретао у таму, у непознату даљину, <pb n="24" /> пуну мрака, бунећи својом тупом л |
| да зури у воду, у планине, у плавичасту даљину, да га носе његови снови као једна широка ријека |
| а, нагло се диже и оде, као да се плаши даљих питања, заборавивши да се с њом пољуби при одласк |
| ојим сјајним салама, пуним деколтованих дама, кафешантанима са својим бијесним сатирањем живота |
| овој бијелој, безживотној тишини.{S} А дан тамни и губи се, мећава обузима мах, бура се разбиј |
| ан, блатан и туробан, не наличећи ни на дан ни на ноћ.</p> <p>И он је ваљда био задријемао у св |
| будила се са запрепашћеношћу мислећи на дан који долази: кад се незна сат у који се руча или ве |
| им очима и лицем без израза.{S} И читав дан остао је тако замишљен и нерасположен.</p> <p>Гаври |
| и око да види гдје је.{S} И тако читав дан.{S} Горе му је било кад почивају, кад се згрије и и |
| ебе или оне који су умрли.</p> <p>Читав дан се дрмао колима, слушао причања разговорног кочијаш |
| оје су га убијале својим мртвилом.{S} И дан се теглио прљав, кишан, блатан и туробан, не наличе |
| вита ноћ и са искреном радошћу поздрави дан који се рађаше.</p> <p>И ујутру, кад преломише ведр |
| а која редовно виђа, улице којима сваки дан пролази, као и његова стара ђачка соба, пуна нереда |
| мјеле зидове.</p> <pb n="35" /> <p>Неки дан, једном неспретном кретњом оборио је случајно једну |
| ново корио и остављао ствар за сутрашњи дан.</p> <p>Па послије остави и те мисли на страну, не |
| го у животу; и он вјероваше да ће и тај дан проћи, као што су прошли и ишчезнули <pb n="108" /> |
| њао.</p> <p>Како је он тешко сносио тај дан, пун потиштене нејасности и нечега скривеног, на св |
| ераваше да се вара, да је то само један дан младости, као што их има много у животу; и он вјеро |
| на сунцу.</p> <p>То је био први страшан дан у његовом дјетињству.</p> <p>Мати је била слаба и и |
| женино кукање и запијевка; у тај ведар дан, пун свјетлости, младог лишћа и нових трава, са соч |
| тио га на прозор који је гледао у ведар дан, пун модрине и свјетла, увјерио се да се налазио у |
| тихо зајеца и покри лице рукама.</p> <p>Дан пробијаше, а у даљини се магла утапала у Уни.</p> < |
| у кућу да не кваре у лудо обуће.</p> <p>Дан одласка Панекова приближавао се, и Ирена већ почима |
| есело насмија и побјеже.</p> <p>Једнога дана пљусну киша кад је хтјела да полази.{S} Он јој реч |
| жао што ју је оставио тако нагло онога дана.{S} Па послије разговора, он је опет постајао стар |
| и са затвореним очима.</p> <p>Кад тога дана видје Јеку, њему се учини као да је није одавно ви |
| и чула лупњава рада.{S} И тога читавог дана не раздвјаху се.</p> <p>„Шта је то са мном?“ питао |
| о пустити да оде.</p> <p>Куњаше читавог дана.{S} Пред вече напи се вина и угрија, насмија се пр |
| уђи једно другом него што су били првог дана када су се срели.</p> <p>И они се руковаше без риј |
| је на њезину љубав бацио каменом првог дана и он знађаше да сваког дана кад му није ни падало |
| меном првог дана и он знађаше да сваког дана кад му није ни падало на памет да ју гледа, прозбо |
| идио, као да није долазила овамо сваког дана, већ се одједном показала изненада.{S} Он је није |
| с њом састане, он мишљаше иа њу цијелог дана.</p> <p>Можда никад толико до тада, као ових дана, |
| шуми не реметећи кротку тишину свечаног дана, кога не буни бучно окретање витлова с водом, која |
| ујутру, кад преломише ведрину сунчаног дана звона с манастира, томе звуку одазва се негдје дуб |
| вину на <hi>кондуну</hi>.{S} Па, једног дана, кад доби вијест да се оптужени сељаци, ради недов |
| ји и паметнији.</p> <p>Сјећа се, једног дана, Милан је био заборавио да говори њему, и причао ј |
| а се потужи.{S} И кад је позваше једног дана из учионице, она сиђе у собу за разговор: на столи |
| вјечна.</p> <p>Па и она се сломи једног дана.</p> <p>Једног јесенског јутра, пред свитање, док |
| мене? — запитала је она плашљиво једног дана, прије него што ће да пође, пошто је двапут дуже о |
| ни пролазе.</p> <pb n="76" /> <p>Једног дана лежао је у хладовини у башти, под једном старом тр |
| мијењао толико газда.{S} Једног јединог дана, село мало оживи и узбурка се, кад се на неколико |
| ћао се предвечерја једног врућег љетног дана, пуног загушљиве прашине и сухе жеге, док се сунце |
| га је одавно толико убијала чама кишног дана, то немоћно мртвило, испрекидано шиштавим шумом ки |
| ме и оде сва задовољна.</p> <p>И од тог дана, она удвостручи своју пажњу и бригу, мислећи и ста |
| тан и ћосав Шваба, откључа кућу и истог дана почеше се на кући пробијати врата за дућан, а унут |
| знађаше што да мисли о њему.{S} Бијаше дана кад јој се чинио близ у мислима и несрећан, и дана |
| , па предавши се сав слатким сновима из дана што су прошли, облачио се, изишао из куће и упутио |
| ј се чинио близ у мислима и несрећан, и дана кад јој се чинио досадан и плитак, или безобразан |
| а, и преко мртве ноћи и замрлог јутра и дана који је куњао.</p> <p>Како је он тешко сносио тај |
| о баш сада долази?“ питао се.{S} Колико дана гледао ју је, као што је посматрао сваку жену, не |
| омљен, изубијан, као да путује неколико дана.{S} Лагано га је болила глава.{S} Он осјећаше по с |
| , јагње, прасе, да их гости по неколико дана и да их не пушта да оду тријезни; а кад би они оти |
| ућу се враћа стари мир.</p> <p>Неколико дана иза тога кад се је Гавре Ђаковић видио с Панеком, |
| естало из села.{S} Тек послије петнаест дана допутова неки ситан и ћосав Шваба, откључа кућу и |
| адом и кукањем.</p> <p>Послије петнаест дана, пошто је уредио ствари, нерасположен и нервозан, |
| <p>Можда никад толико до тада, као ових дана, Гавре Ђаковић није осјећао да је у његовом животу |
| {S} У кући је било мирно, особито првих дана; он се није ни с ким виђао, јер га је то мрзило.</ |
| ним звуцима, послије сушних, изгорјелих дана, у њедра загорјелих и окорјелих поља.{S} Било је у |
| сву његову борбу са мислима узбурканих дана кад се отимаше од једног осјећања које, у часу кад |
| гдје све само њега чека, гдје се мјесец дана мисли и говори о његовом доласку, спрема за њега, |
| ло, потресло.{S} Успомене на пријатније дане биле су утекле некуд у даљину и тамо изгледале мал |
| ђу њезине матере и оца, које би трајале дане и недјеље: она се успављивала са ужасом чутих рије |
| им јечањем, кад би га пекле, у кишовите дане, његове ране које тешко зацјељиваху.</p> <p>Он је |
| ихова радознала питања.{S} Он провођаше дане гледајући на прозор у сиво небо и слушајући успављ |
| чној соби, да проживљује напола успаван дане, да лута сам око Уне, да зури у воду, у планине, у |
| ка и који звечи разбијено и чудно.{S} А дани пролазе.</p> <pb n="76" /> <p>Једног дана лежао је |
| јепом времену, али кад се видјело да се дани за рад неће више повраћати те године, срушише се р |
| да се обмањује.</p> <p>И тако се вукли дани без обиљежја и без узбуђења. </p> <p>Једнога јутра |
| е ни младост ни вјера; ти топли и ведри дани бијаху умрли заједно са Богом из дјетињства.{S} Он |
| > <pb n="67" /> <p>Давно су потонули ти дани.</p> <p>И Гавре Ђаковић застаде неко вријеме замиш |
| и спава тешким, мртвачким сном.</p> <p>Дани су му били исто тако пусти и безбојни.{S} Диже се |
| не осјећаше код своје куће, као у првим данима; њега је љутило што други улазе у његове мисли, |
| ко.{S} Гавре га је добро запамтио у тим данима гдје се, као сјенка неког црног облака, вуче кро |
| х батинала и тјерала у хајдуке, ударала данке и судила им, затварајући их и шиљући војску да их |
| посао и службу у ситнице, бивао сваким даном лукавији и препреденији, довијао се свему: ниједа |
| ла заједно са новом прашином и суморним даном, који је стрмоглављао као у понор, кроз мале заст |
| свему прљав изглед.{S} Није било у томе дану ничега злог, ничега <pb n="95" /> рђавог, није у њ |
| тре, и у којима се нису штедиле ријечи, дао ју је у самостан гдје се осјећала боље него код кућ |
| унио старо расположење у његов живот и дао свима стварима обичан ток.{S} Зашто је срео ту жену |
| гарао и пиштао сиров пањ, Гавре Ђаковић дао се склонити од Панека да играју карте.{S} Ирена је |
| а остале ствари није показивао особитог дара; брат није имао разлога да се противи и пустио му |
| околним таљигама, прљавим и слупаним од дасака, <pb n="74" /> пунима смећа и ђубрета, из кога ј |
| ад зашкрипе, под његовом тежином, старе даске на поду; кад помакне са лупом столицу; кад обори |
| ће се родити у њему нешто што је умрло, дати му полета, крила и топле вјере што препорађа срце, |
| гледом.{S} Само се чуо њезин болан, брз дах у ком се осјећао јаук.{S} Колико је било несреће и |
| доносила у кућу мирис и свјежину поља и дах изапираних обала Уне; упадала у кућу као лагани вје |
| егове карте; он осјећаше више пута њези дах на своме лицу и губљаше игру; једном, кад сјеђаху у |
| ва.{S} Послије му је годио онај студени дах који је провејавао кроз замрлу кућу.{S} И он у њој |
| рим, реским гласом, не дајући људима да дахну, да се одморе, да се напију угријане воде, пе вид |
| етопли, тако дуго незагријавани ничијим дахом; покућство је било непомично, као урасло у испуца |
| узвицима.{S} Машина избацивала снажно и дахтаво пару, у пуним, густим и дебелим душцима и воз с |
| а <pb n="51" /> сиједа коса, кад угледа два ока, пуна суза, упрта на њега, у којима има и туге |
| аносила носача; ситно и жалобно звонила два звонца у дјечјим рукама; испрекидано и ломно мијеша |
| мјесто; достојанствено се пењала у кола два жандарми, с бајонетима на пушкама, правећи некоме д |
| ти мале лампе, <pb n="63" /> стајала су два сељака, мокри и покисли, са извраћеним дугим кожуни |
| на, прије него што ће да пође, пошто је двапут дуже остала него што је имала посла; на сваки на |
| ; на исповиједи, свећеник је задржаваше двапут дуже од осталих, говорио јој је озбиљно и строго |
| о чудо свију, Манојло се поново оженио, двије три године касније; читави свијет сажали младу дј |
| ећи око ватре; у другом ћошку се мицале двије-трије овце, и цијелу ноћ јечало једно болесно диј |
| његов колега, узе му цигарету дувана и двије круне на зајам: „до сутра“.{S} Он му их даде без |
| довољно мјеста, молећи га да му уступи двије собе, јер нема гдје да станује.{S} Гавре Ђаковић |
| адови око путова у овој околици трајати двије, три године.</p> <p>Она се осмјехну, погледа га и |
| ји су је дирали до плача.</p> <p>Готово двије године, она је живила тим спокојним животом; обил |
| S} Можда има још неко с њим кад је узео двије собе.{S} У осталом, и онако су му новци били на и |
| г отвореног гроба који је зјапио између двију високих хрпа свјеже и масне иловаче по којој се п |
| отворена врата, бацајући кадгод на њих двојицу по који поглед.{S} Они се осмјехнуше и руковаше |
| ијено и спокојно окретали се точкови на двоколним таљигама, прљавим и слупаним од дасака, <pb n |
| е њезина мама умрла без ње, и то јој би двоструко жао и криво.</p> <p>— Зар је моја мама умрла? |
| су улазиле једна у другу и приближавале дебела, остарјела, храпава стабла.{S} И као да још види |
| не шуме, са дрвећем које показује своје дебеле снажне, чворновите жиле, испреплетане, грчевито |
| се љуља цестом, поштапајући се на један дебели, прости штап, и одлану му у души.</p> <p>Послије |
| нажно и дахтаво пару, у пуним, густим и дебелим душцима и воз се поново кретао у таму, у непозн |
| што доносе са собом задах канцеларије и дебелих протокола; утегнутих и намирисаних официра; сиј |
| бушка, са лицем за шалу и за смијех, са дебелом цигаром у зубима која му се вазда гаси, са изгл |
| пао вјетар дигне <pb n="11" /> покадкад дебелу прашину, завитла је у ваздух и с њом нагло проју |
| ака, вуче кроз кућу, подупирајући се на дебео дренов штап и застајући да се одмори, с главом по |
| сламнатим шеширом; преко куље му један дебео златан ланац са завинутим црвеним коралом, из џеп |
| лу, поигравала куља и на њој поскакивао дебео, златан ланац.{S} Он је хвалио вино код Јандрића |
| под једном старом трешњом са испуцаним деблом и гледао кроз грање у бјеличасто плаво небо; од |
| о тако пусти и безбојни.{S} Диже се око девет сати, расхлади лице водом и силази у башту, гдје |
| е у кућу, нађе у ходнику једног омањег, дежмекастог и постаријег човјека који му пође у сусрет |
| мислен: са својим сјајним салама, пуним деколтованих дама, кафешантанима са својим бијесним сат |
| и одрвени уши и носеве дјечурлији која дераше бруквицама потковане опанке на смрзнутим барама, |
| м се ваља матица.{S} Или иде дуж обале, дерући ципеле о оштро камење, запињући и цијепајући оди |
| отезала и прегледавала једну исту ствар десет пута, чекајући да јој он нешто каже и одлазила по |
| нској солидарности, причајући иза сваке десете изреке како му је вријеме скупоцјено, а сједећи |
| и подвори најслађом пршутом, да покоље десетеро пилића, јагње, прасе, да их гости по неколико |
| у бијаше и један боцун домаће ракије од десетину <pb n="146" /> литара, поклон Панеку од једног |
| оји чисти грло, и његов кашаљ чује се у десетину околних кућа, одкуда се већ људи журе на посао |
| аза она тихо о пљуску, мислећи на нешто десето.</p> <p>Гавре Ђаковић не одговори ништа.{S} Он о |
| с ким посвађао, није се сјећао да му се десило нешто неугодно.{S} Осјећао је само у себи нешто |
| ломљено, сатрвено, тјескобно; кад се то десило и зашто је дошло тако изненада, у једном тренутк |
| авајући што није јача од ње и што се то десило тако далеко, тако далеко.{S} Страхота пренеражењ |
| еспретно, љуљајући се и заваљујући се с десна на лијево кад је пуцало у његовој близини, враћао |
| здрљеним рутавим грудима и на обнаженој десној нози до изнад кољена, видјеле се ране с којих от |
| ђа кад она није у соби као и оно што се дешава док ње нема код куће, и то јој је изазивало у па |
| и тезге, пјевао столар Талијан пјесму у диалекту.</p> <p>Писаху неки сељаци кући из Америке да |
| она, гледајући у противни зид, — јер не диваните никад са мном.{S} Да вам није <pb n="69" /> мр |
| /> куће, мати, у јутарњем руху сједи на дивану уплакана и наслоњена на лакат; — онда би Ирена п |
| евара и водених трава, гдје се скривају дивље патке, чапље и плиске; пролази поред дубина које |
| а снагу, рађа силну и крепку вољу, пуну дивље, безумне и слијепе храбрости и ликовања над живот |
| } Ко зна...</p> <pb n="80" /> <p>Кад је дигао очи, видио је гдје према њему иде једно сељачко д |
| јеме бијаше обузет парницом коју је био дигао против неких сељака на које је сумњао да су га ра |
| а, запљускујући прозоре.{S} Он се тешко дигао, осјећајући се да није ни зашто, мисли су му биле |
| лу траву. </p> <pb n="105" /> <p>Она се дигла и пошла му у сусрет с веселим и добрим осмјехом, |
| није ни макла, није отворила уста, већ дигла само очи и погледала га једним чудним погледом.{S |
| а иа све стране, полијегајући по земљи; дигне се облачић дима, грмне и одјекне неколико пута по |
| м из ходника, као да се неко напреже да дигне нешто тешко; једном му се учини да чује нечије ст |
| ијан инжињер, гологлав, покушавајући да дигне главу, са још црвенијим меснатим образима него об |
| залуд да га крене и да му помогне да се дигне.{S} На њезином лицу у које је ударила ватра, огле |
| е кретало, ништа га није потицало да се дигне из своје наслоњаче, према свему остајао је тврд и |
| ну у плочник и у земљу.{S} Топао вјетар дигне <pb n="11" /> покадкад дебелу прашину, завитла је |
| лако.{S} Кадгод се пробуде мисли, јуре, дигну се као облак прашине ваљан вјетром, и опет сплашњ |
| им, пламеним вјетром који улази у душе, диже их, креће их, буни их, са надама, жељама, амбиција |
| , устаје и, у папучама, облачећи капут, диже завјесу и отвара прозор.</p> <p>Мала, блиједа свје |
| му били исто тако пусти и безбојни.{S} Диже се око девет сати, расхлади лице водом и силази у |
| гу.{S} И у њој се збивало нешто.{S} Она диже главу и нађе његов поглед, сљубивши га са својим, |
| ржи узде по којима се хвата снијег и не диже бич на коње.{S} Гавре Ђаковић се сав увукао у шубу |
| ви гдје се довикују, под сунцем које се диже и које почима да шиба својим зракама.{S} Из шикаре |
| риса сузе, не рече више ништа, нагло се диже и оде, као да се плаши даљих питања, заборавивши д |
| тра на огњишту.</p> <p>Гавре Ђаковић се диже, рукова се хладно с друговима и изиђе на улицу.</p |
| тави, поздрави се с њим <pb n="86" /> и диже читаву галаму својим говором, смијехом, гласом кој |
| једећи тако као да не мисли да се скоро диже.</p> <p>— Боже мој, шта хоће овај човјек од мене? |
| новине, и опет, у сталан час, крећу се, дижу и излазе.{S} И он с чуђењем посматраше <pb n="14" |
| Већ су могли да спазе мноштво људи који дижу грају, усијецајући пут у брдо, једни ваљају камење |
| новац на земљу; и од времена на вријеме дизала се свађа.</p> <p>Једно ђачко друштво очито се до |
| нали да иду и које су лупале.{S} Они су дизали галаму својим гласним разговором, вичући, дозива |
| о имање; гомиле тужаба биле су писане и дизане против њега, али им се није <pb n="61" /> вјеров |
| ани, пуној дима који је правио маглицу, дизао се према стропу и гушио у грудима.</p> <p>За стол |
| но нечега.{S} И кадгод је Гавре Ђаковић дизао очи, видио је њега, вазда једнаког, са истим држа |
| здеране с огољелих поља, прави оточиће, дијели се око њих у рукаве и оптјече их, почимајући да |
| p> <p>И онда отац, вазда да избјегне да дијете не буде више свједок њихових свађа које су биле |
| не груди, знајући да ови часови које је дијете волило, долазе тако ријетко; да ће проћи мјесеци |
| ио је гдје према њему иде једно сељачко дијете коме су тек негдје одскора обукли гаће кад је по |
| овце, и цијелу ноћ јечало једно болесно дијете.{S} Гавре Ђаковић бијаше немиран и презаше често |
| ватре од сирових дрва која се димила и дим гризао за очи, причао нешто болежљивим гласом: очев |
| више повећавала спарину у кавани, пуној дима који је правио маглицу, дизао се према стропу и гу |
| полијегајући по земљи; дигне се облачић дима, грмне и одјекне неколико пута потмуо пуцањ с кишо |
| ац, поред ватре од сирових дрва која се димила и дим гризао за очи, причао нешто болежљивим гла |
| лишће са голих грана и узбуркиваше кроз димњак ватру у пећи.{S} Па кад кише стадоше, испод сиво |
| е пуши цигарету за цигаретом, игра се с димом и добаци јој по коју равнодушну примједбу или оби |
| потресе поље и село од једне експлозије динамита, која долажаше с брда, њему се створише пред о |
| иховог посла, њихове вреве и експлозије динамита.</p> <p>Инжињер оде одмах радницима, а они сиђ |
| као да и на њу пада један <pb n="98" /> дио његове срамоте.{S} Кад угледа Гавру Ђаковића, она б |
| и може сваки час да се пробуди.{S} Њега дира и вријеђа у мозгу кад зашкрипе, под његовом тежино |
| хирено дјетињство, и призоре који су је дирали до плача.</p> <p>Готово двије године, она је жив |
| који не трпи живота.{S} Неугодно га је дирао глас живота који долази споља, узбуђује, потреса, |
| Ђаковића љутило.{S} Он је тражио да је дирне којом ријечи, док га је она само чудно погледала, |
| ц не одговори ништа у први мах, и то је дирну и узруја; и кад се сретоше њихови погледи, оба пу |
| устио ни једну ријеч, у једном тренутку дирну га њезино причање, но он се свлада и остаде равно |
| head>III</head> <p>Необично га је нешто дирнуло у души и читаво тијело стресло му се неком стре |
| ојно спавале и она чула њихово одмјерио дисање, она тихо шапуташе научене молитве, и успављиваш |
| шина, он осјећа у себи његово задовољно дисање.{S} Гавре Ђаковић осјећаше да га се боји, да стр |
| су поигравале.{S} Она се давала својим дисањем и ноздрвама које се шире, и ћутањем и очима кој |
| о да се није одвајао од своје земље, да дише с њом заједно, да с њом и њега бију кише које пада |
| , обиљежених муком и потребом, из којих дише биједа и сиротиња; заталаса се понекад у њима нешт |
| ени, с истом грајом, довикивањем, једва дишућу под теретом који су вукли, не могући да нађу сво |
| гао се подаље из хладовине весео врисак дјевојака и лијено, безбојно смијање жена; горе лежале |
| ривеном шареним, куповним столњаком.{S} Дјевојка која му је донијела јело, склони се мало у стр |
| неразумљиве чежње, — јављала се она, та дјевојка коју је упознао једним обичним и простим случа |
| све своје мисли једне петнаестогодишње дјевојке, да пронађе шта је томе криво.{S} Удвостручила |
| ало живље расположење: виђале се жене и дјевојке које су биле донијеле јело својим људима, браћ |
| капице поздрављајући га, ни на жене ни дјевојке које му се уклањаху с пута и шаптаху нешто за |
| својој радозналости да се упозна с том дјевојком коју је наравно замишљао сасвим друкчије, бољ |
| ине касније; читави свијет сажали младу дјевојку која пође за њега, проричући јој зао живот и м |
| оново спазио и нашао као израслу, витку дјевојку, с црним очима, разликујући се од осталих сеља |
| и.</p> <p>И онда мишљаше на ову сељачку дјевојку чију је душу он сатро, служећи се њом само као |
| храни, земљи на којој су одрасли њихови дједови, вјечно радећи и бранећи је с пушком у руци, са |
| ао да разумије њихове јаде и да оправда дјела из очајања, и нехотице одбијала од тих људи; њих |
| нека му опросте, забораве на ово очајно дјело, јер, завршавало <pb n="41" /> се озбиљно и тужно |
| јој каже, и они се враћаху ћутећи преко дјетелине, подалеко једно од другога, као нечим раздвој |
| зиђе.</p> <p>Он се сјећаше ње као малог дјетета које ју касније заборавио; зачудио се кад ју је |
| аг.</p> <p>Гавре Ђаковић баци поглед за дјететом, чисто не вјерујући.{S} Ко би то био да га тра |
| сти мах и стидио се самога себе и једне дјетињарије коју је био увртио себи у главу.{S} И журио |
| се будалаштина, суза.{S} Јуче му се те дјетињарије врзле по глави, био је слаб да надјача само |
| ало се нешто безазлено, с много доброг, дјетињег осмјеха.</p> <p>Он се журио кроз ту гомилу сви |
| ви жеља и осјети потребу да узме из тог дјетињег времена, мало снаге, вјеру у Бога и весеља за |
| голобрадог дјечака, с укрућеним, пуним, дјетињим лицем; са безазленим, озбиљним очима, у кадетс |
| крива, чедо моје!“ а Ирена је гледала с дјетињим очима које не разумијевају припијала се уз њез |
| и тихо, бистра и невина као плаветнило дјетињих очију, игра се око камења, лагано и без страст |
| ог дрвећа уз које ново и вижљаво стабље дјетињски трепећи младим лишћем, угледа оиспод себе, до |
| ан смијех кроз читаву кућу, са топлом и дјетињском добродушношћу.</p> <p>Тада су се посљедњи пу |
| зазивало у памети непријатна сјећања из дјетињства и стару сјету, она се враћала натраг у <pb n |
| и дани бијаху умрли заједно са Богом из дјетињства.{S} Он сам себи чини се смијешан и глуп, и н |
| ће осушио.{S} Он га памти и воли још из дјетињства, ради његових витких, зеленкастих шибљика, њ |
| ак.</p> <p>Чудновато, он је имао још из дјетињства једну тужну успомену, која га је, и касније |
| га сјети мајке, <pb n="125" /> браће и дјетињства, тога безазленог и доброг доба, које га преп |
| гарица, заборављајући своје усплахирено дјетињство, и призоре који су је дирали до плача.</p> < |
| <p>То је био први страшан дан у његовом дјетињству.</p> <p>Мати је била слаба и изнемогла и јед |
| жељу и вољу да је прегази, као некад у дјетињству, дошао до средине Уне, склизнуо с глатког ка |
| кућа трчкарају <pb n="87" /> неумивена дјеца.{S} Из кућа извири која жена, повезана рупцем, и |
| жена и полетила у <pb n="78" /> сусрет дјеца.{S} Он би живио у својој малој породици срећно и |
| узама, тресући се и посрћући; њих троје дјеце савило се око ње, са прљавим лицима од плача.{S} |
| за њима измијешана поворка људи, жена и дјеце, која води разговор, која је дошла више из обичај |
| ћаше се да га је ико волио, осим жене и дјеце му, али сви су стрепили пред њим и бојали га се.{ |
| ла слијепи и крезуби старкеља; неколико дјеце помагаху га пиштавим и нескладним гласом, и утјец |
| е комад сувог, мршавог круха за се и за дјецу; у ту земљу он сахрањује своје мисли, наде, бриге |
| о пљушташе густа и бујна киша, тргао је дјецу иза сна неки чудноват немир у кући.{S} Они су ско |
| <p>Гавре Ђаковић памтио је како је њих дјецу пробудила мати у зору, плачући и љубећи их, како |
| брат Милан, слика одраслог, голобрадог дјечака, с укрућеним, пуним, дјетињим лицем; са безазле |
| а; ситно и жалобно звонила два звонца у дјечјим рукама; испрекидано и ломно мијешала се звона с |
| једао, пролазећи варошице, пуне дућана, дјечурлије и пандура.{S} Заустављао се по осамљеним брд |
| оји замрзну воде и одрвени уши и носеве дјечурлији која дераше бруквицама потковане опанке на с |
| ранцима испод њих, што је подсјећало на дјечурлију која их је била пустошила чим су биле почеле |
| гим кожунима; са дугих, прљавих јарећих длака кожуна и из блатних, каљавих опанака, који су ост |
| е руке, откида нокте и набија жуљеве на дланове, — да извади, отме, истргне из ње комад сувог, |
| истом уском кругу; меће му своје велике дланове пред очи и заклања му видике, говорећи му да не |
| руку.</p> <p>Она само што мало отклони дланове с очију, задржавајући свој положај с рукама исп |
| није ни имао разлога да хита; његове су дневнице, и ако се није више радило, расле, а Јандрић д |
| и одвратности.</p> <p>А кад се појави у дну собе старачко лице пуно бора, кад се засребрени њез |
| једном натисну му се мисао: „Куд ја то, до ђавола, идем?“ и изгуби се у оној ломљави и метежу.< |
| им сликама које су тада ушле у моду.{S} До њега, један висок, крупан, глават Босанац који говор |
| ечега.{S} Дуго му је требало од Загреба до куће, дуго, али он би волио да пут још траје, да се |
| е с тробојкама у коси, кратким кошуљама до кољена и бијелим чарапама; сељаци с малим <pb n="17" |
| уку кроз мрак засипан снијегом; од часа до часа лијено се затресу бронзе и њихова звека смрзава |
| чи, он не могаше да у њима ишта прочита до нечега што се скаменило.{S} И прије него што он мога |
| га тиштао умор.{S} И поново му допираше до ушију неки шум из ходника, као да се неко напреже да |
| који се досађивао.{S} И он посла у себи до ђавола и Јана Хуса, и Жишку, и словенску солидарност |
| оно и сачињава, да то није нитко други до он, Гавро Ђаковић, да он носи годинама то биће у себ |
| авим грудима и на обнаженој десној нози до изнад кољена, видјеле се ране с којих отјецаше крв к |
| дјетињство, и призоре који су је дирали до плача.</p> <p>Готово двије године, она је живила тим |
| мрт, спровод не унашаше ни мало жалости до једног непријатног и излишног несклада. </p> <p>То ј |
| прегази, као некад у дјетињству, дошао до средине Уне, склизнуо с глатког камена и запао дубок |
| но у њему, са много више пријекора него до тада.{S} И кад се потресе поље и село од једне експл |
| у страну и тихо заплака, што није радио до тада, осјетивши, у томе тренутку, што је смрт.</p> < |
| цијелог дана.</p> <p>Можда никад толико до тада, као ових дана, Гавре Ђаковић није осјећао да ј |
| чи.</p> <p>— Чекати вас да дођете овамо до године, — каза он лагано и тихо, отежући ријечи; при |
| од њега једним хладним пољупцем.</p> <p>До године је није више нашао.</p> </div> <pb n="49" /> |
| игарету дувана и двије круне на зајам: „до сутра“.{S} Он му их даде без ријечи, рекавши да иде |
| е Ђаковић није хтио више никада од тога доба да попусти толиким молбама Панековим да отпочну по |
| и дјетињства, тога безазленог и доброг доба, које га преплави са хиљадом успомена, — и у њему |
| о кратко трајало, то безбрижно и весело доба, како су брзо прошли и пројурили ти <pb n="147" /> |
| вицу, да ће се вратити старо, безбрижно доба, да ће оставити тамо бреме својих мисли и брига, в |
| е пробуди и да се радује животу који је добар и пун среће.</p> <p>И оно мало времена што јој је |
| но. „Ти нијеси рђав човјек, а нијеси ни добар“, одговорило је нешто у њему.{S} И застаде, не хт |
| игарету за цигаретом, игра се с димом и добаци јој по коју равнодушну примједбу или обично пита |
| а је више него задовољан и кад испи, он добаци Гаври Ђаковићу један љубазан поглед.{S} И поче д |
| поздрављали, застајкивали, смијали се и добацивали досјетке; жене бацале погледе, осмјехе, загл |
| i>кондуну</hi>.{S} Па, једног дана, кад доби вијест да се оптужени сељаци, ради недовољних дока |
| , живот је јаче кроз њу струјао, ствари добивале нови изглед, стресајући са себе мрак и прашину |
| сно дрвеће пролијетало поред воза; поља добиваху помало боје, али још бијаху једнолика, непомич |
| у, назва га пријатељем, али му не врати добивени новац.</p> <pb n="145" /> <p>Тако се прекиде и |
| н се само зачудио.{S} Рекла му је да је добила мјесто.{S} Он јој је честитао.{S} Она је хтјела |
| ве радости, она је примила вијест да је добила мјесто учитељице у једном селу у Посавини.{S} Он |
| шао кривце и послао их на дугу робију и добио за то одликовање.{S} Палили су му више пута сијен |
| тај палеж радосно дочекао и наплатио са добитком.{S} Његова сила не малаксаваше, изгледајући јо |
| једнима, доносећи је другима: за једне добра а за друге зла; или од земље, скинуте и здеране с |
| његово ведро, насмијано лице са благим, добрим погледом; вазда избријан, дотјеран, намјештен, у |
| е дигла и пошла му у сусрет с веселим и добрим осмјехом, и пружила му пријатељску руку, као ста |
| и разговором, и она га је гутала својим добрим и милим погледом.{S} И поново звонила соба од ње |
| арајући љутито и кратко.{S} Гавре га је добро запамтио у тим данима гдје се, као сјенка неког ц |
| епили пред њим и бојали га се.{S} Он је добро знао да га мрзе и да га се боје; њему је та мржња |
| од читаве сате и гледа у њу.{S} Тако је добро познаје, зна сваки вир у њој, зна пругу којом се |
| да је избрише или да јој дода нешто не добро, рђаво, ружно, — осјећајући да нема права да је в |
| у му више пута сијена, не знајући да су добро осигурана, и он је тај палеж радосно дочекао и на |
| су о Загребу, о стотину ствари које су добро знали, сјећали се са ведрим и веселим смијехом ма |
| оју несрећу, био је купио једно буренце доброг вина које је Панек одмах прогласио као лијек од |
| > браће и дјетињства, тога безазленог и доброг доба, које га преплави са хиљадом успомена, — и |
| е; осјећало се нешто безазлено, с много доброг, дјетињег осмјеха.</p> <p>Он се журио кроз ту го |
| ве срџбе ни злобе, али није то била она добродушна, бујна и густа киша која се слијева с уживањ |
| јесму, да ју је у себе упила, да је она добродушно понавља жамором својих таласа, да и она воли |
| разведри, глас му поста блажи, а очи се добродушно расвијетлише испод ријетких трепавица.</p> < |
| роз читаву кућу, са топлом и дјетињском добродушношћу.</p> <p>Тада су се посљедњи пут видјели.< |
| је је сама узбирала, са једном искреном добродушношћу.</p> <p>— Ви немате никога да се о вама с |
| мају, <pb n="21" /> уносећи међу свијет добродушну и просту забуну, сметајући пролаз, бојећи се |
| зином љубави, пуном страсти, младости и доброте.</p> <p>И у једном тренутку огорчи се на себе, |
| ина коса.{S} Нашао је у њој једну мирну доброту која му <pb n="94" /> се допадала.{S} Видио је |
| ете?</p> <p>— Преко мора, одговори онај доброћудно и празно, не појимајући значење те ријечи, н |
| ре Ђаковић видио с Панеком, овај се сам доброћудно сјетио оне вечери и почео да се слатко смије |
| равља, и оне тражаху њу и налажаху је и добру и веселу и са тужним сјећањем оне вечери кад ју ј |
| о се није више радило, расле, а Јандрић довезао из Далмације ново вино, којега се Панек није мо |
| едној неразумљивој забуни?{S} Или је њу довело пред њега искушење живота, са лукавим, малим сми |
| икад правог одговора који би га умирио, довео његове мисли у склад, унио старо расположење у ње |
| уђаше тренутном нагону који га је овамо довео, љутио се на се у исти мах и стидио се самога себ |
| о сваким даном лукавији и препреденији, довијао се свему: ниједан пањ није бивао однесен, а да |
| ни, смијешани, смућени, с истом грајом, довикивањем, једва дишућу под теретом који су вукли, не |
| у иза себе глас инжињера који му весело довикиваше нешто, машући штапом.{S} Гавре Ђаковић отшкр |
| Чују се весели, храпави гласови гдје се довикују, под сунцем које се диже и које почима да шиба |
| > <p>Па и ако му се чинило да не обраћа довољно пажње игри, ради Ирене поред себе, — опет није |
| е дошао; чуо је да он има у својој кући довољно мјеста, молећи га да му уступи двије собе, јер |
| е ново вино, којега се Панек није могао довољно нахвалити ни напити.{S} Гавре Ђаковић одбијаше |
| је моћнија; Гавре Ђаковић није осјећао довољно снаге да покуша одлучно да је избрише или да јо |
| >И он се сјећаше да његове мисли нијесу довољно јаке да се отресу ње; он их осјећаше испретрзан |
| што у њему.{S} И застаде, не хтијући да доврши мисао која му се наметала, настојећи да је одгур |
| , не пуштајући никад старца да започето доврши, журећи се крају.</p> <p>Један сељак, црквењак, |
| д њом од свађе, она осјећаше све шта се догађа кад она није у соби као и оно што се дешава док |
| RP19121_C5"> <head>V</head> <p>Ива тога догађаја који је, за часак, пробудио и потресао ову мир |
| и се са ведрим и веселим смијехом малих догађаја; њихов говор лагано и испрекидано мијешао се у |
| веника.</p> <p>Тек је осјећала да се је догодило нешто страшно за њу; она једва очекиваше да јо |
| еку промјену, а да није знала шта се је догодило; часне сетре биле су према њој усиљене, као по |
| покуша одлучно да је избрише или да јој дода нешто не добро, рђаво, ружно, — осјећајући да нема |
| раху подбадајући лијено кљусе, и готово додириваху земљу.</p> </div> <pb n="130" /> <pb n="131" |
| и примакну столицу к пећи, чекајући да дође Панек к себи.{S} Он бијаше задуван, као да је трча |
| је сасвим друкчији чешки радник; и кад дође на своју вјечну омиљену тему, Чешку, његово се лиц |
| м, док се осјећаше млађи, да то вријеме дође; успављивао је с тешким срцем своју чежњу и лутао |
| рашно за њу; она једва очекиваше да јој дође отац или мати које није видјела дуже времена, да и |
| било по доктора у друго село.{S} Доктор дође тек око подне.</p> <p>Стари одлежа у постељи нека |
| нигдје на другом мјесту?{S} Па онда му дође мисао да га они ни мало не сметају, да је он сам с |
| јеч да ће то бити првом приликом кад му дође; он је био промислио ријечи којима да јој то каже, |
| д видје њезин плач тугу и срамоту; њему дође жеља да удари ногом ово пијано створење, изваљено |
| огледа је у очи.</p> <p>— Чекати вас да дођете овамо до године, — каза он лагано и тихо, отежућ |
| тећи његову мисао која је прати.{S} Кад дођоше једном грму она се заустави, окрену се и сједе п |
| о, причајући му штогод из својих ситних доживљаја, и одговарала на његова питања, давајући му у |
| ог оца.</p> <pb n="59" /> <p>И сад, кад дозива себи у памет слику свога оца, она излази пред ње |
| ламу својим гласним разговором, вичући, дозивајући се, смијући се из свега гласа, понеки мало н |
| лост изгледала му чудновата и смијешна, дозивао је у помоћ своју равнодушност, али узалуд.{S} О |
| ан пањ није бивао однесен, а да он није дознао ко га је посјекао.{S} Палили су му шуме да му на |
| прошарано звијездама.{S} Њега се угодно дојмила лупњава возова и машина које су јуриле поред ње |
| као пријатељи који се познају годинама, док је вријеме јурило као вода испод њихових ногу.{S} И |
| махују главама са натакнутим зобницама, док им се кокоши, пилићи и врапци врзу испод ногу; у кр |
| ма, по мрачним и сјеновитим дрворедима, док му једнолично пршташе пијесак испод ногу, а по клуп |
| Ручао је заједно <pb n="92" /> с њима, док се више њих, код радника, јављало живље расположење |
| срдито и немоћно, збијена и стијешњена, док стијење пара и реже својим оштрим ртовима њезину гл |
| ратима, он му гурну у шаку нешто новца, док се сељак снебивао да га прими.{S} И кад већ пођоше |
| а, пуног загушљиве прашине и сухе жеге, док се сунце спуштало и слабило: главном улицом комешал |
| 1" /> вјеровало нити хтјело да вјерује, док се он стоструко светио онима на које је сумњао.{S} |
| запомажу да им се од куће штогод пошље, док гладна кућа ишчекује помоћи од њих; замре и оно туж |
| еколико ноћи које се чињаху непролазне, док је она тихо плакала, угушујући своје јецање у јасту |
| p>Једног јесенског јутра, пред свитање, док напољу непрестано пљушташе густа и бујна киша, трга |
| а, кочијаш таре сијеном задахтале коње, док бура хоће да стрга с рамена и да однесе шубу; они т |
| е свиди и буде по ћуди.</p> <p>А увече, док се у старој, жељезној пећи која није била одавно оц |
| аве се и престану да се окрећу витлови, док Уна пролази мирно и спокојно.</p> <p>Или у прољеће, |
| ко он стоји непомично, празан од мисли, док танка јутарња свјетлост не почне да блиједи ноћ; ка |
| прашне осјећаје и уморне, млаке мисли, док живот хуји око њега и шири мирис прољећа и меку топ |
| <pb n="71" /> <p>Растали су се ћутећи, док је сунце ударало у прозоре, улазећи у собу и блијеш |
| о и бијесно шири, растући и потапајући, док се у њу слијевају бујице јесенских киша или прољетн |
| уза се, и ракију која се нашла у кући, док је један бос старац, поред ватре од сирових дрва ко |
| Он је тражио да је дирне којом ријечи, док га је она само чудно погледала, пуштајући га да јој |
| овања над животом.{S} Он убрзава корак, док непрестано јечи звоно, односи звукове у кланце, кој |
| јесам то ја!“ рекао је он с ужасавањем, док је овај у њему направио једну презриву гримасу.{S} |
| ав замишљао, и чекао је, с нестрпљењем, док се осјећаше млађи, да то вријеме дође; успављивао ј |
| свијећу, задјевену у чашу са кукурузом, док се из неког мрачног кута не појави једна трудна жен |
| једила у својој соби, поднимљена руком, док се слијевао сутон у густим млазевима, она непрестан |
| о мјесто.{S} Чинило јој се све као сан, док она зна да ће да се пробуди и да се радује животу к |
| но се окренуо, сио и налактио се о сто, док је комадић свијеће изгарао у великим и немирним пла |
| и силази у башту, гдје лешкари у хладу, док се сунце ломи кроз грање шљива и јабука.{S} Или сил |
| ама, веселећи се близој зими и грудању, док их старији не погнају у кућу да не кваре у лудо обу |
| мор шуме над њиховим главама и око њих, док се видјело ужурбано мноштво радника и чула лупњава |
| лактом о прозор, он удише свјеж ваздух, док вјетрић долази од ријеке, удара по лицу и, на махов |
| немиран и презаше често, <pb n="44" /> док остали сјеђаху и климаху обореним главама; њега је |
| она није у соби као и оно што се дешава док ње нема код куће, и то јој је изазивало у памети не |
| ањем, она се мољаше пред жртвеницима, и док су њезине другарице спокојно спавале и она чула њих |
| ише; послије ручка разговараше с Иреном док је она радила неки ручни посао, причајући му штогод |
| киријаши, пијући ракију.{S} Он је чекао док се назобе коњи, пио рђаво пиво и био узубијан прича |
| да се оптужени сељаци, ради недовољних доказа, били ослобођени, он се смрачи, увуче у се, погн |
| достигне остале, он га запита:</p> <p>— Докле идете?</p> <p>— Преко мора, одговори онај доброћу |
| ило је било по доктора у друго село.{S} Доктор дође тек око подне.</p> <p>Стари одлежа у постељ |
| момче из комшилука одјашило је било по доктора у друго село.{S} Доктор дође тек око подне.</p> |
| /p> <p>Па поред свих спремљених ствари, долажаху јој часови кад не вјероваше да оставља ову кућ |
| маљушност, ускоту и ништавило.</p> <p>И долажаху му тренуци кад хтијаше да се отресе свега, тог |
| село од једне експлозије динамита, која долажаше с брда, њему се створише пред очима гомиле рад |
| је оставио цркви само своје име и у њу долажаше, сваке друге недјеље, један калуђер из Босне д |
| ћи да ови часови које је дијете волило, долазе тако ријетко; да ће проћи мјесеци да она ради ми |
| ећаше испретрзане, натегнуте, као да не долазе из душе.{S} Њезина слика била је моћнија; Гавре |
| гдје зна и имена станица и којим редом долазе и како изгледају.{S} Све што му је полазило за р |
| арања самога себе. „И зашто то баш сада долази?“ питао се.{S} Колико дана гледао ју је, као што |
| престарио; како је закаснио и да то све долази само да убрза његов пад и да покаже његову маљуш |
| есреће и студени, — оне студени која не долази с поља, већ из душе, и која је још страшнија и л |
| } Неугодно га је дирао глас живота који долази споља, узбуђује, потреса, уноси немир и буди сје |
| са запрепашћеношћу мислећи на дан који долази: кад се незна сат у који се руча или вечера, кад |
| чује један сухи, пјесковити смијех који долази из далека и који звечи разбијено и чудно.{S} А д |
| бе мрак и прашину: осјећало се да живот долази полако и нечујно, као на прстима.</p> <p>Па кад |
| зор, он удише свјеж ваздух, док вјетрић долази од ријеке, удара по лицу и, на махове, повија гр |
| су се надвиле над воду.{S} И кад је она долазила, затитрала би она чама која је пунила ову згра |
| ао да је није одавно видио, као да није долазила овамо сваког дана, већ се одједном показала из |
| ијао се један срп воде; однекуд из поља долазили одломци једне снажне пјесме коју су пјевали чв |
| елу, шеширима, навикама; њихови гласови долазили му гадни, њихове кретње одвратне, њихови погле |
| {S} Да вам није <pb n="69" /> мрско што долазим? рече и окрену очи према њему.</p> <p>Он се мал |
| о и титрао у ваздуху, упио се у зидове, долазио с вјетром; та ужасна несрећа једне матере завиј |
| че и погледа је благо. — Ја волим да ти долазиш.</p> <p>Она се насмија радосно, стајаше још нек |
| се мјесец дана мисли и говори о његовом доласку, спрема за њега, постоји за њега.</p> <p>Синоћ |
| пећи младим лишћем, угледа оиспод себе, доље у котлини, између бијелог <pb n="30" /> стијења у |
| се познају обли трагови челичне шипке; доље, испод њих, зарасла брдо букова шума, пуна хладови |
| а о стијење, зашуми, налијеће и баца се доље наглавце, заједно с његовом мисли која ју прати и |
| жињер оде одмах радницима, а они сиђоше доље у хладовину, под једну букву, с густом, непрозирно |
| који не зна да се наљути. </p> <p>А они доље причали су о Загребу, о стотину ствари које су доб |
| } Поред ствари, ту бијаше и један боцун домаће ракије од десетину <pb n="146" /> литара, поклон |
| да му не однесе тај замрли живот, да не донесе свјежине, кретања, струјања, буре, међу ове зани |
| овним столњаком.{S} Дјевојка која му је донијела јело, склони се мало у страну, поздрави га с о |
| виђале се жене и дјевојке које су биле донијеле јело својим људима, браћи и рођацима; разлијег |
| ешку, преломљену сјенку.{S} И кад су му донијели кључ и кад је са шкрипом јекнула стара, зарђал |
| је била као и све остале, и све што је донио у себи од тог познанства, био је један миран и ра |
| а, заваљених и без мисли; чиновника што доносе са собом задах канцеларије и дебелих протокола; |
| одроњује, откида и отима земљу једнима, доносећи је другима: за једне добра а за друге зла; или |
| она улазила у собу, весела и насмијана, доносећи са собом тако много бујног живота и младости к |
| животу, разгони мрак, уноси свјетлост, доноси стотину промјена, ствара новог човјека и рађа во |
| утјело класје и та пјесма, испрекидана, доносила је са собом ритам ударања српова и падање јечм |
| и бригу, мислећи и старајући се о њему; доносила му цвијећа и воћа које је сама узбирала, са је |
| ожалошћена.</p> <pb n="68" /> <p>Она је доносила у кућу мирис и свјежину поља и дах изапираних |
| била вазда чисто обучена.{S} Она му је доносила јело и касније почела да се брине за неке ства |
| плаво небо; од Уне ударао лак вјетар и доносио оштар и јак мирис воде и буркање валова; негдје |
| блата које се згртало; жене показивале доње сукње, упрскане блатом.{S} Средином улице, правећи |
| ји прави у овој околици.{S} И потеже из доњег џепа један велики план, рашири га по столу и поче |
| мирну доброту која му <pb n="94" /> се допадала.{S} Видио је да јој је још увијек било жао што |
| се у великим огледалима уоколо, очито с допадањем.</p> <p>Са другог стола зовну један познаник |
| плочама, угушујући слабашно појање које допираше из пијевнице.{S} Он стаде недалеко од улаза, и |
| ше, није га тиштао умор.{S} И поново му допираше до ушију неки шум из ходника, као да се неко н |
| о из села.{S} Тек послије петнаест дана допутова неки ситан и ћосав Шваба, откључа кућу и истог |
| увјераваше, не вјерујући у то, али ипак допуштајући да она не мари за њега или да мари само за |
| ам није знао како се обукао, стрчао без доручка низ степенице, јурио станици, шетао немиран и у |
| има и несрећан, и дана кад јој се чинио досадан и плитак, или безобразан и дрзак.{S} Она је узд |
| ђа.</p> <p>Једно ђачко друштво очито се досађивало.{S} Карте се лијено мијешале, немарно узимал |
| вечераше на станици и, ишчекујући воз, досађивао се, пушио и посматрао једно друштво официра к |
| ла је једног непознатог човјека који се досађивао и имао настране мисли, који јој се приближио, |
| питаше се очајно Гавре Ђаковић који се досађивао.{S} И он посла у себи до ђавола и Јана Хуса, |
| анековим да отпочну поново.{S} Стари се досађиваше и излажаше увече у биртију.{S} Гаврино бурен |
| у јутро некуд отишао, да се и она можда досађује и мучи, да можда, жели да проговори неколико р |
| , застајкивали, смијали се и добацивали досјетке; жене бацале погледе, осмјехе, загледале једне |
| ајући у души, од бијеса, сам себе.{S} И доскора паде опет <pb n="66" /> у постељу.{S} Умрије, и |
| > противност брату који је био немаран, доста неукусно одјевен; често пута необријан и зарастао |
| елом пути која се покадгод зарумени, са доста обичних потеза, али пуних једне благе њежности: т |
| са, — није то ништа тако страшно, то је доста обична ствар.</p> <p>И пусти њезину руку.</p> <p> |
| ед Гавре Ђаковића, заостао, хитајући да достигне остале, он га запита:</p> <p>— Докле идете?</p |
| еко груди, путујући на одређено мјесто; достојанствено се пењала у кола два жандарми, с бајонет |
| оси његове мисли некуда гдје још нијесу дотада биле.{S} И пред њим као да се рађа нов живот о к |
| , потискује и даје друге правце његовом дотадањем животу, разгони мрак, уноси свјетлост, доноси |
| љаше игру; једном, кад сјеђаху упоредо, дотакнуше се њихова кољена и обоје се погледаше у исти |
| лагим, добрим погледом; вазда избријан, дотјеран, намјештен, утегнут; са намазаном, пажљиво раз |
| аменитом цестом, пролазили расута села, дохватали се брда; друм лагано обавијао гору и очајно д |
| учинио у једном сумњивом часу.{S} Једва дочека кад стиже кући, сав у зноју, збаци са себе капут |
| итискивала, мрвила му мозак, и он једва дочека да прође та страховита ноћ и са искреном радошћу |
| ро осигурана, и он је тај палеж радосно дочекао и наплатио са добитком.{S} Његова сила не малак |
| да је прегази, као некад у дјетињству, дошао до средине Уне, склизнуо с глатког камена и запао |
| ше, шта јој је?{S} Њему би криво што је дошао овамо.{S} И кад је хтио нешто да каже, све ријечи |
| >Једва једном, инжињер му каза зашто је дошао; чуо је да он има у својој кући довољно мјеста, м |
| се није раније тргао и оставио школу и дошао да живи у својим пољима; да би можда боље било да |
| pb n="128" /> му непоћудно што је овамо дошао.{S} Осјећаше влагу која је оставила своје жуте ве |
| есреће него благодати која би га, да је дошла прије неколико година, вратила раду, младости и ж |
| на и дјеце, која води разговор, која је дошла више из обичаја или радозналости него да жали, ни |
| овуд сасвим друкчија у души него што је дошла, да се је измијенило нешто у њој, да јој је Уна у |
| леђена материна бол касније са кравила, дошле су сузе које не пресушују; свака ствар сјећала је |
| е ово биће уселило у мене?{S} Откуда је дошло?{S} Шта хоће тај човјек који мрзи себе и друге, к |
| тјескобно; кад се то десило и зашто је дошло тако изненада, у једном тренутку, није знао.{S} Т |
| ноличан шум буквика.{S} И подне је брзо дошло у причању тих ситница кад је инжињер сишао к њима |
| гли.{S} И он се љутио што је примио ове дошљаке у кућу, што су баш нашли овдје да станују; зар |
| ано обавијао гору и очајно дугачке биле драге; пењали се уз влажне и пријатне шуме, са дрвећем |
| јела, кроз једну вазда исту ноћ, као да дражи пута кога нема.</p> <p>Гавре Ђаковић осјећаше се |
| едан бос старац, поред ватре од сирових дрва која се димила и дим гризао за очи, причао нешто б |
| ам несрећна! — рече и клону челом о го, дрвен сто и зајеца, тресући се као трска.</p> <p>Он ста |
| на глави, вукући вреће својих ствари и дрвене мале сандуке; други, са великим шеширима, искрив |
| ров глас.{S} Над главом му бијаше један дрвени полилеј, ручни рад једног побожног сељака који ј |
| .{S} Он пријеђе преко једног полутрулог дрвеног моста, пуног шупљина, кроз које се провиди блис |
| лим прозорчићима, неједнако изрезаним у дрвету, високим праговима, отвореним вратима, кроз која |
| још види кад је, између старог, крупног дрвећа уз које ново и вижљаво стабље дјетињски трепећи |
| едним угодним и топлим шумом, стресају; дрвеће у цвијету подсјећа на невјесте у бјелини; киша р |
| мље напојене кишом што издише свјежину; дрвеће у цвијету носи на себи нешто снажно и бујно као |
| вратоломно слетио низ брдо, изударан о дрвеће које смета, упијао се жељно у воду која је весел |
| кога се издиже, поред друма, оголићено дрвеће, прозирне шуме и планине у снијегу и облацима.{S |
| , помаљале се телеграфске жице, нејасно дрвеће пролијетало поред воза; поља добиваху помало бој |
| косимице кишне млазеве, погињаше пусто дрвеће и стресаше заостало, жуто и самотно лишће са гол |
| пењали се уз влажне и пријатне шуме, са дрвећем које показује своје дебеле снажне, чворновите ж |
| на вријеме.{S} Мишљаху да усијеку које дрво још тога јутра; неће ваљда Манојло бити толики душ |
| о.{S} Са таваница спао креч и црнило се дрво.</p> <p>Њега је тиштала тјескоба у овој полумрачно |
| тним очима; шћућурен, згурен, збијен уз дрво, непомичан, с великим рукама које држаше неспретно |
| о се.{S} И још је више заволио то мртво дрво, као да је било између њих нешто сродничко и блиск |
| е, на мјестима <pb n="58" /> провидјело дрво, гутао, и давио се у ријечима, прескачући их и скр |
| буђеним ноћима, по мрачним и сјеновитим дрворедима, док му једнолично пршташе пијесак испод ног |
| зан.</p> <p>— Какав је ово несрећник! — дрекну у њему један глас. — Упропастиће ме. <pb n="83" |
| ћом.</p> <p>Гаве Ђаковић, полубунован и дремован, загрнут једним дугачким капутом, опростио се |
| уче кроз кућу, подупирајући се на дебео дренов штап и застајући да се одмори, с главом погнутом |
| се, остављала за сутра.{S} Једном руком држала је за браву и гледала га својим великим очима.</ |
| видио је њега, вазда једнаког, са истим држањем, истим преплашеним очима, испод истог големог з |
| дрво, непомичан, с великим рукама које држаше неспретно на кољенима, с једним големим завежљај |
| екратка, са раширеним крстом на леђима, држећи у кошчатој руци ниско оборену старинску књигу чи |
| ом тијелу.{S} Прешао је уским ходником, држећи у руци мали, позелењели, бакрени свијећњак са на |
| н још видје њега гдје стоји пред кућом, држећи новац у пруженој руци, борећи се и бирајући изме |
| почеше се пети уза страну.{S} Инжињер, држећи један велики <pb n="150" /> кишобран међу кољени |
| рукавицама као чарапе, како преко воље држи узде по којима се хвата снијег и не диже бич на ко |
| ма снаге да се тражи ни смјелости да се држи, кад га је укочила и скаменила мемла и чама једне |
| но: они ту пјесму пјеваху земљи која их држи и храни, земљи на којој су одрасли њихови дједови, |
| мене опија брзина којом јурим.{S} Ја се држим само површине.{S} Јер сумњам да је живот у својој |
| инио досадан и плитак, или безобразан и дрзак.{S} Она је уздрхтала толико пута под његовим рије |
| То једнолично лупатање навлачило му је дријем на очи, али му није дало да спава.{S} Гавре Ђако |
| ар и лијен коњ, с обореним очима као да дријема и са амом који му поиграваше на врату; на смећу |
| у Загребу једног зимског јутра, још сав дрјемован и у кревету, отварао једно писмо из Угарске, |
| ло, ударао пуном руком по столу који се дрмао, и по сабљи која се звекетљиво тресла.{S} А он га |
| оне који су умрли.</p> <p>Читав дан се дрмао колима, слушао причања разговорног кочијаша, који |
| е које су пролазиле и правећи глупаве и дрске примједбе.</p> <p>Кад је изишао на перон, вече је |
| кад се, као несита и бестидна блудница, дрско и бијесно шири, растући и потапајући, док се у њу |
| јед; он страхује од вјетра који пролази дрско и извиднички кроз собе, да му не однесе тај замрл |
| камење, запињући и цијепајући одијело о дрско, црно трње, крвавећи руке кад се прихваташе за ње |
| жена, и заборављала брзо на то у гомили другарица, рада, церемонија.</p> <p>Наједном је опазила |
| сјећаше мирна и задовољна међу мноштвом другарица, заборављајући своје усплахирено дјетињство, |
| на себи погледе и сажаљења и презрења; другарице вјероватно по заповиједи, уздржаваху се од ње |
| ослије су јој казале злобно неке њезине другарице да је њезина мама рђава женска, да је побјегл |
| ољаше пред жртвеницима, и док су њезине другарице спокојно спавале и она чула њихово одмјерио д |
| оносећи је другима: за једне добра а за друге зла; или од земље, скинуте и здеране с огољелих п |
| бројиле без заимања, погледи падали на друге столове; видјело се да сви једва чекају да се свр |
| "107" /> његове мисли, потискује и даје друге правце његовом дотадањем животу, разгони мрак, ун |
| и само своје име и у њу долажаше, сваке друге недјеље, један калуђер из Босне да служи литургиј |
| S} Шта хоће тај човјек који мрзи себе и друге, који се подсмијева свему и себи, који живи од зл |
| своје мрачне мисли или да истисне слику друге жене из своје душе, не трудећи се да бар пред њом |
| једни ваљају камење и слажу га на путу, други ударају гвожђе у тврду стијену и ударци бата одје |
| ће својих ствари и дрвене мале сандуке; други, са великим шеширима, искривљених крила, у прљави |
| те разумијем.{S} Али ја нисам рођен за други живот.{S} Ја бих био несретан кад бих радио друкч |
| ацане ћускије, лопате, батови, колица и други алати који су блијештали на сунцу.</p> <p>И посли |
| прошли и ишчезнули <pb n="108" /> многи други, и однијети за собом и успомене и слике и ријечи, |
| нај живот није се усудио да уђе, а овај други постао му је неприступан.{S} И он је застао, оста |
| сврши.{S} Он је горе био постао сасвим други човјек, не наличећи ни најмање на онога трбушка, |
| о.{S} Он видје гдје их потрпаше у један други воз који оде прије његовог.{S} Они пројурише поре |
| гове се усне презриво развукоше.{S} Као други!{S} Колико бола, понижења и истине!</p> </div> <p |
| њега.{S} Она је казала сухо: „Ти си као други“.{S} И његове се усне презриво развукоше.{S} Као |
| ако га оно и сачињава, да то није нитко други до он, Гавро Ђаковић, да он носи годинама то биће |
| n="110" /> нечега што би му можда дало други правац и другу боју, унијело у њега више младости |
| као у првим данима; њега је љутило што други улазе у његове мисли, као што су ушли и у његову |
| овима кавана, међу остатцима цигарета и другим смећем.{S} Чинило му се да је прегорио и ту жељу |
| .{S} Плашио се планом пута и различитим другим плановима из инжињерова џепа; бојао се као живе |
| кида и отима земљу једнима, доносећи је другима: за једне добра а за друге зла; или од земље, с |
| ацале погледе, осмјехе, загледале једне другима хаљине и огледале се у излозима; средином улице |
| да је она боља, љепша и њему милија од других.{S} Он се увјераваше да се вара, да је то само ј |
| залуд застајаше у празној цркви послије других, на подножју жртвеника са склопљеним рукама, чим |
| правећи велике разлике између једних и других и не мислећи касније на њих; гледао ју је, а да |
| м звуком.{S} За час се огласише звона с других цркава; несложно, гласови се сударали и разбијал |
| а старо, изглачано камење, а поред њега друго под водом, зарасло топлом и меком маховином.{S} И |
| о да врати у кућу.{S} Не би га се ништа друго тицало, не би можда осјећао оволико празнине и пу |
| да јења сила Манојлова кад му већ ништа друго није могло одољети.{S} Али Манојло Ђаковић није с |
| те, чудовишта која се слијевају једна у друго, једна грозна мјешавина светиње и гнусобе, пуна п |
| комшилука одјашило је било по доктора у друго село.{S} Доктор дође тек око подне.</p> <p>Стари |
| вре Ђаковић се диже, рукова се хладно с друговима и изиђе на улицу.</p> <p>Улице су биле блатне |
| а мари само за то што нема овдје никога другог, да је он за њу само један предмет којим прекраћ |
| ма уоколо, очито с допадањем.</p> <p>Са другог стола зовну један познаник Гавру Ђаковића да игр |
| тећи преко дјетелине, подалеко једно од другога, као нечим раздвојени, још више туђи једно друг |
| ховом разговору и удаљавало их једно од другога.{S} У њихов разговор мијешао се жамор шуме над |
| туђу кривицу, она је била несрећна ради другога, она с ужасавањем гледаше како тону сви њезини |
| ки вез, а очи јој се бијаху изгубиле на другој страни преко Уне.</p> <pb n="113" /> <p>— Ви се |
| очили боси и необучени из кревета.{S} У другој соби, при свјетлости мале лампе, <pb n="63" /> с |
| га.{S} Он одмах поче да хрче.</p> <p>У другој соби, на столици, са лактовима о столу и рукама |
| у; зар није било за њих стана нигдје на другом мјесту?{S} Па онда му дође мисао да га они ни ма |
| о нечим раздвојени, још више туђи једно другом него што су били првог дана када су се срели.</p |
| Вазда, кад је отварао очи, видио је, у другом, најудаљенијем ћошку кола, у прљавој свјетлости |
| И задријемали су, сједећи око ватре; у другом ћошку се мицале двије-трије овце, и цијелу ноћ ј |
| врташе <pb n="101" /> с једне стране на другу и не могаше да заспи.{S} Она сигурно још плаче, м |
| т је пажљиво прелазио с једне стране на другу, обилазећи локве воде и гомиле блата које се згрт |
| дје се мијешају, сударају, сатиру једна другу, у једној неразумљивој забуни?{S} Или је њу довел |
| ега што би му можда дало други правац и другу боју, унијело у њега више младости и више свјетла |
| ка, више вукући него носећи, уведе га у другу собу, праћен Иреном са свијећом у руци која је др |
| едом у крошњама које су улазиле једна у другу и приближавале дебела, остарјела, храпава стабла. |
| оје су подрхтавале и упијале се једна у другу.{S} И у њој се збивало нешто.{S} Она диже главу и |
| } Чинило јој се да одлази одовуд сасвим друкчија у души него што је дошла, да се је измијенило |
| њезини потиштени унуци, да би она можда друкчије текла, кад не би, једне године, чула ударање с |
| евојком коју је наравно замишљао сасвим друкчије, боље или горе, која није била рђава, која је |
| т.{S} Ја бих био несретан кад бих радио друкчије.{S} А нашто онда тражити несрећу?{S} Ја волим |
| и пријетећи им, говорећи како је сасвим друкчији чешки радник; и кад дође на своју вјечну омиље |
| олазили расута села, дохватали се брда; друм лагано обавијао гору и очајно дугачке биле драге; |
| оше алати с недовршеног и раскаљављеног друма.</p> <p>Панек се није много журио да отпутује, а |
| н дубок снијег из кога се издиже, поред друма, оголићено дрвеће, прозирне шуме и планине у сниј |
| уте, блатњаве воде која залијева каљаве друмове; било је у томе свему много једне биједне немоћ |
| еваху из свег грла.</p> <p>Рад на новом друму бијаше застао и сви се надаху још лијепом времену |
| по која колица која се тешко одмичу по друму, скоро насутим оштрим и крупним камењем.{S} Они п |
| по заповиједи, уздржаваху се од њезина друштва.{S} И она се осјети осамљена, пошљедња у свему, |
| е; да оставља топлу собу, кавану, своје друштво с којим пријатно, уз бермет, проводи зимске веч |
| с бајонетима на пушкама, правећи некоме друштво.{S} Помоли се гомила Личана, збркана, неспретна |
| еме дизала се свађа.</p> <p>Једно ђачко друштво очито се досађивало.{S} Карте се лијено мијешал |
| , досађивао се, пушио и посматрао једно друштво официра који су гласно разговарали њемачки и гр |
| расан састанак у Тушканцу.{S} У њиховом друштву налазио се још један млад, штркљаст, голобрад ђ |
| да прежали што Гавре Ђаковић није био у друштву.{S} Ирена је била поруменила и гледала у страну |
| отвореним вратима, кроз која се црвени дрхтава ватра на огњишту.</p> <p>Гавре Ђаковић се диже, |
| која пљушти, заклањајући својим финим, дрхтавим платнима од ситних, збијених млазова предмете |
| нешто траже, и ломљењем прстију и којим дрхтајем и трзајем свога тијела, и уснама које су подрх |
| раћен Иреном са свијећом у руци која је дрхтала и тресла се као у грозници.{S} Она остави свије |
| сивкастог неба.{S} Грање је грозничаво дрхтало. <pb n="70" /> Кроз оквир од прозора цурио је м |
| на казана ријеч у посљедњем часу, и она дрхташе при помисли на то. „Зна ли тај човјек шта се зб |
| сузе, и он се стресаше, видећи је како дршће, са врелим челом на хладном столу, како јој играј |
| плачите, — рече, и осјетивши да му глас дршће и бива слабији, трудио се да га појача и да му да |
| ље патке, чапље и плиске; пролази поред дубина које покрива подмукло и затворено зеленило; заст |
| е него њему.</p> <p>— Убио! — тупо и из дубине, с невјероватном тешкоћом у изговарању, каза она |
| ине.{S} Јер сумњам да је живот у својој дубини тако сладак.{S} Па нашто онда тражити горчине?{S |
| тјелом и потамњелом лицу у које се боре дубље и гушће урезале; очи изгориле од ватре и изгубиле |
| но и сиво.{S} Свуда наоколо непрегледан дубок снијег из кога се издиже, поред друма, оголићено |
| манастира, томе звуку одазва се негдје дубоко у његовој души један одјек из младости, који га |
| чарима, скидајући у један мах, лагано и дубоко, шешире, опазивши једног каноника, малог, забрек |
| има, тјерајући од себе мисли, са главом дубоко упалом у мекани јастук, он је тражио мира и сна, |
| Уне, склизнуо с глатког камена и запао дубоко у воду.{S} Вратио се тада кући сав мокар и љут.< |
| глед, сљубивши га са својим, и само што дубоко уздахну и стресе се.</p> <p>И кад он метну грубо |
| трану.{S} Окупани у зноју, коњи упадају дубоко у снијег и мучно се извлаче из њега.{S} Он гледа |
| очни капци бијаху му тешки и запаљени, дуван му није пријао, уста му бијаху горка, и оловна ма |
| ете један његов колега, узе му цигарету дувана и двије круне на зајам: „до сутра“.{S} Он му их |
| пролазио Илицом, правећи вечерњу шетњу: дугачка поворка младих клерика, сва црна; са широким ше |
| рда; друм лагано обавијао гору и очајно дугачке биле драге; пењали се уз влажне и пријатне шуме |
| мантијама, са црним појасима; већина са дугачким, испијеним, избријаним лицима, са наочарима, с |
| коње који су споро одмицали, бранећи се дугачким реповима од мува.{S} И Гавре Ђаковић стрпљиво |
| полубунован и дремован, загрнут једним дугачким капутом, опростио се од њих обичним поздравом. |
| оживи и узбурка се, кад се на неколико дугачких и тијесних кола, покривених асурама, с пијаним |
| ени?“ питала се она.{S} Тренутци бијаху дуги, а времена све мање.{S} И те посљедње ноћи она ниј |
| сељака, мокри и покисли, са извраћеним дугим кожунима; са дугих, прљавих јарећих длака кожуна |
| кисли, са извраћеним дугим кожунима; са дугих, прљавих јарећих длака кожуна и из блатних, каљав |
| Дуго му је требало од Загреба до куће, дуго, али он би волио да пут још траје, да се још вози |
| вајао један гроб, који се, као и сваки, дуго памти и спомиње, а још теже заборавља и прашта.{S} |
| м тренутку застријепио је од нечега.{S} Дуго му је требало од Загреба до куће, дуго, али он би |
| едном кишом, да излијеће пред кућу и да дуго погледа у небо, глатко, плаво и без облака, са кој |
| , слободно се кретао, смијао, причао на дуго и широко о своме Прагу, о чешком пиву, грдио Нијем |
| ука била је хладна као усред зиме.{S} И дуго послије тога, кад је она сједила у својој соби, по |
| је са шкрипом јекнула стара, зарђала и дуго недирана брава, он је осјетио зиму гдје му се прел |
| pb n="33" /> хладни, тако нетопли, тако дуго незагријавани ничијим дахом; покућство је било неп |
| ниформи; то је био он на кога није тако дуго мислио, кога није препознао; како смрт одрађа!{S} |
| уцани црни, издерани под, немицано тако дуго времена и запрашено; таванице се пружале изнад гла |
| утио што ће у њему да прочита.{S} Писмо дуго, згужвано, на оцијепљеном комаду <pb n="40" /> хар |
| S} Занесен једном махнитом женом, везан дуговима, узнемириван вјеровницима који су пријетили да |
| ва сила не малаксаваше, изгледајући још дуговјечна.</p> <p>Па и она се сломи једног дана.</p> < |
| метнули се пушкама и повели псе.{S} Иза дугог тражења, нађоше Манојла у једној увалици, свега у |
| коде: он је нашао кривце и послао их на дугу робију и добио за то одликовање.{S} Палили су му в |
| скачући их и скраћивајући, и сипао их у дугу, неуредну сиједу браду, корачао незграпним великим |
| на јакој бујној, златуњавој коси; лице дугуљасто са фином бијелом пути која се покадгод заруме |
| пругу којом се ваља матица.{S} Или иде дуж обале, дерући ципеле о оштро камење, запињући и циј |
| ој дође отац или мати које није видјела дуже времена, да их испита, да сазна то што је мучи, и |
| твеника са склопљеним рукама, чим се је дуже молила, <pb n="139" /> тим се брже рушила њезина в |
| је него што ће да пође, пошто је двапут дуже остала него што је имала посла; на сваки начин, то |
| повиједи, свећеник је задржаваше двапут дуже од осталих, говорио јој је озбиљно и строго о ства |
| сетре биле су према њој усиљене, као по дужности, љубазне, и не призиваху је више к себи; она о |
| чењу и у вршењу <pb n="136" /> вјерских дужности; то није помогло.{S} Са једним нејаким очајање |
| на почеше се на кући пробијати врата за дућан, а унутра, стружући тезге, пјевао столар Талијан |
| оново сиједао, пролазећи варошице, пуне дућана, дјечурлије и пандура.{S} Заустављао се по осамљ |
| вуку, и лијено, оловно мртвило њихових душа.{S} Он је сазнао у једном трену да не може више да |
| ли да истисне слику друге жене из своје душе, не трудећи се да бар пред њом покуша да то сакриј |
| а очи и мисли, однијела нешто из њезине душе и оставила празнину, замишљеност и чаму.</p> <p>С |
| етрзане, натегнуте, као да не долазе из душе.{S} Њезина слика била је моћнија; Гавре Ђаковић ни |
| е студени која не долази с поља, већ из душе, и која је још страшнија и леденија, — у тој хладн |
| они, као да хита да скине један терет с душе, као да ће да му одлахне кад стане у мрачну црквиц |
| помамним, пламеним вјетром који улази у душе, диже их, креће их, буни их, са надама, жељама, ам |
| ништа при одласку и бијаше му тешко при души, као да је из ове куће отишло нешто што није треба |
| Гаври Ђаковићу; нешто затитра у његовој души, жеља и молба да не скрнави једно ново осјећање у |
| звуку одазва се негдје дубоко у његовој души један одјек из младости, који га сјети мајке, <pb |
| ејасности и нечега скривеног, на својој души.{S} Он је осјећао толико терета на себи; сиве, оло |
| х збуњује, смућује, узбуркује и баца по души један страшан вјетар гдје се мијешају, сударају, с |
| ј се да одлази одовуд сасвим друкчија у души него што је дошла, да се је измијенило нешто у њој |
| ву равнодушност и да ли је носила јад у души, не казујући га никоме, сакривајући га од свијета, |
| ила њезина вјера са њезиним надама, и у души остајаше послије тога једна болна празнина, или ти |
| недјеља, он осјети у себи неправду и у души оптужбу.</p> <p>И кад се једним наглим покретом ма |
| огну се још више, гризући и уједајући у души, од бијеса, сам себе.{S} И доскора паде опет <pb n |
| head> <p>Необично га је нешто дирнуло у души и читаво тијело стресло му се неком стрепњом кад ј |
| ћајући слабост у тијелу, а безвољност у души, кад је сахранио младост пуну неразумљиве чежње, — |
| едан дебели, прости штап, и одлану му у души.</p> <p>Послије се покаја.{S} Биће узнемирен.{S} М |
| а јутра; неће ваљда Манојло бити толики душманин да их оптужи ако оздрави.{S} И кад се попалише |
| рчини из које бије хладноћа што слеђава душу; све чим је она искитила живот, било је страшно у |
| мишљаше на ову сељачку дјевојку чију је душу он сатро, служећи се њом само као средством да заб |
| ећу, све своје зебње које су јој мрзеле душу и огорчавале њезину сјетну младост.{S} Он слушаше |
| <pb n="109" /> терет што пада на његову душу, испуњава је, и носи његове мисли некуда гдје још |
| млазова предмете у даљини; и на његову душу навлачила се она једнака, мирна, сива боја која да |
| ну ријеч, погледа с осмјехом, на њезину душу падаше по један тежак камен.{S} Он је без мишљења |
| ад; он осјећаше да је раскрвавио њезину душу, да је у њезину безбрижну младост, пуну сунца и ва |
| дахтаво пару, у пуним, густим и дебелим душцима и воз се поново кретао у таму, у непознату даљи |
| ном натисну му се мисао: „Куд ја то, до ђавола, идем?“ и изгуби се у оној ломљави и метежу.</p> |
| и се досађивао.{S} И он посла у себи до ђавола и Јана Хуса, и Жишку, и словенску солидарност, з |
| о се још један млад, штркљаст, голобрад ђак, вјероватно бруцош и на сваки начин један нов гост |
| оре чекаху кола пред кућом.</p> <p>Гаве Ђаковић, полубунован и дремован, загрнут једним дугачки |
| ад толико до тада, као ових дана, Гавре Ђаковић није осјећао да је у његовом животу недостајало |
| екање и писку закрвављене матере, Гавре Ђаковић се спреми за Загреб.{S} Она га није задржавала |
| лупаше батови и ужурбаше се људи, Гавре Ђаковић опрости се с њом.{S} Њој би мало криво што је о |
| Тек касно ујутру, кад отвори очи, Гавре Ђаковић осјети, пустош и мртвило око себе као некада, и |
| јесени.</p> <p>И једном приликом, Гавре Ђаковић ухватио га је да вара.{S} Али то Панека није см |
| оја, разгарао и пиштао сиров пањ, Гавре Ђаковић дао се склонити од Панека да играју карте.{S} И |
| {S} Њезина слика била је моћнија; Гавре Ђаковић није осјећао довољно снаге да покуша одлучно да |
| будућим радовима у овој околини; Гавре Ђаковић погледа га од времена <pb n="88" /> на вријеме |
| и обоје се погледаше у исти мах; Гавре Ђаковић се осмјехну, а она збуњено обори очи.</p> <p>Па |
| е да му све потанко објашњава.{S} Гавре Ђаковић се запрепастио и постајаше нервозан.</p> <p>— К |
| чи, али му није дало да спава.{S} Гавре Ђаковић тражио је силом сна да се одмори, да све забора |
| г вина и опет је сам налијева.{S} Гавре Ђаковић, на своју несрећу, био је купио једно буренце д |
| > <p>Ирена је била поцрвенила.{S} Гавре Ђаковић одгурну презриво карте и примакну столицу к пећ |
| , озбиљне туге него пријекора.{S} Гавре Ђаковић пушташе старог да му прича, не слушајући шта му |
| обе, јер нема гдје да станује.{S} Гавре Ђаковић се малко замисли и више да га скине с врата нег |
| себи његово задовољно дисање.{S} Гавре Ђаковић осјећаше да га се боји, да стријепи пред њим и |
| снијег и не диже бич на коње.{S} Гавре Ђаковић се сав увукао у шубу, само му, покадкад, провир |
| ћ јечало једно болесно дијете.{S} Гавре Ђаковић бијаше немиран и презаше често, <pb n="44" /> д |
| ће.</p> <p>И они се растадоше.{S} Гавре Ђаковић гледаше га како се љуља цестом, поштапајући се |
| о резање кад је био на робији.{S} Гавре Ђаковић гледаше преда се, љутећи се што сви гледају на |
| о довољно нахвалити ни напити.{S} Гавре Ђаковић одбијаше увијек његове позиве, јер није волио д |
| уним њезиног смијеха и ријечи.{S} Гавре Ђаковић осјећаше у себи нешто необично и ново што улази |
| је проговорио неколико ријечи.{S} Гавре Ђаковић се силом осмјехну и махну руком.</p> <pb n="22" |
| Извјесно, ижињер није био сам.{S} Гавре Ђаковић разабираше још један глас, и <pb n="84" /> то, |
| викиваше нешто, машући штапом.{S} Гавре Ђаковић отшкрину мало шешир и видје Панека како се одма |
| ролажаше полагано и неопажено.{S} Гавре Ђаковић видио га је и осјетио га је.{S} И тај призор не |
| питајући се, низ стрму обалу.{S} Гавре Ђаковић посматраше њу пред собом, свјежу и витку, са ше |
| се вјечно нечега.{S} И кадгод је Гавре Ђаковић дизао очи, видио је њега, вазда једнаког, са ис |
| >Неколико дана иза тога кад се је Гавре Ђаковић видио с Панеком, овај се сам доброћудно сјетио |
| ву.{S} Пили су полако рум који је Гавре Ђаковић имао уза се, и ракију која се нашла у кући, док |
| нцелисту негдје у Босни; с њом се Гавре Ђаковић није виђао, била је између њих нека распра око |
| та је то са мном?“ питао се увече Гавре Ђаковић, кад стајаше у мраку крај отвореног прозора. „Н |
| >— Мило ми је, мило ми је, — рече Гавре Ђаковић, прогунђавши своје име и питаше се: „Шта хоће о |
| , трке, кафешантани, жене, — рече Гавре Ђаковић, заустављајући <pb n="38" /> се иза сваке ријеч |
| оде радницима и остави их саме, и Гавре Ђаковић не усуђиваше се да је погледа у очи.{S} Он баци |
| " /> <p>Тако се прекиде играње, и Гавре Ђаковић није хтио више никада од тога доба да попусти т |
| читав свијет поче да се крсти, и Гавре Ђаковић се прекрсти и учини му се да је то урадио неспр |
| е дугачким реповима од мува.{S} И Гавре Ђаковић стрпљиво силажаше с кола кад су коњи ишли уза с |
| вно су потонули ти дани.</p> <p>И Гавре Ђаковић застаде неко вријеме замишљен, уздиже обрве, сл |
| устио му да ради што хоће.{S} Али Гавре Ђаковић није много марно за те утегнуте мундире с висок |
| <p>— Не волим ја њу, — рече нагло Гавре Ђаковић, рапавим и ружним гласом, — то се теби само чин |
| овјек од мене? — питаше се очајно Гавре Ђаковић који се досађивао.{S} И он посла у себи до ђаво |
| дрића и није могао да прежали што Гавре Ђаковић није био у друштву.{S} Ирена је била поруменила |
| о да дражи пута кога нема.</p> <p>Гавре Ђаковић осјећаше се сав раздрман, изломљен, изубијан, к |
| а га својим великим очима.</p> <p>Гавре Ђаковић, подиже очи и зачуди се.</p> <p>— Не, — рече он |
| ћи једва и с муком мјеста.</p> <p>Гавре Ђаковић, мали, крупан, црн, наслонио се, заваљен на кан |
| н, — и одмах отрча натраг.</p> <p>Гавре Ђаковић баци поглед за дјететом, чисто не вјерујући.{S} |
| благим погледом који моли.</p> <p>Гавре Ђаковић ћуташе.{S} Он хтједе још нешто да му каже, траж |
| ао што се носе сви шумари.</p> <p>Гавре Ђаковић не сјећаше се да га је ико волио, осим жене и д |
| ријети него глупо живјети.</p> <p>Гавре Ђаковић ни сам није знао како се обукао, стрчао без дор |
| о је, ваљда, нешто лијепо.</p> <p>Гавре Ђаковић се тада тргао.{S} Свијет који је пролазио није |
| , мислећи на нешто десето.</p> <p>Гавре Ђаковић не одговори ништа.{S} Он осјећаше поред себе њу |
| еци, једнога јутра у мају.</p> <p>Гавре Ђаковић памтио је како је њих дјецу пробудила мати у зо |
| вају под своје ноге у Уну.</p> <p>Гавре Ђаковић не обраћаше пажње на људе који смицаху с главе |
| дрхтава ватра на огњишту.</p> <p>Гавре Ђаковић се диже, рукова се хладно с друговима и изиђе н |
| руго није могло одољети.{S} Али Манојло Ђаковић није старио, тако се чинило.{S} Он је постао јо |
| ва, да то није нитко други до он, Гавро Ђаковић, да он носи годинама то биће у себи, да га годи |
| {S} Кад један Личанин прође поред Гавре Ђаковића, заостао, хитајући да достигне остале, он га з |
| дио његове срамоте.{S} Кад угледа Гавру Ђаковића, она бризну у гласан плач и сакри лице рукама. |
| његове очи један живот који је за Гавру Ђаковића био сасвим туђ и бесмислен: са својим сјајним |
| гласно неколико пута.{S} Потрапка Гавру Ђаковића неколико пута по рамену, назва га пријатељем, |
| у <pb n="143" /> за право, што је Гавру Ђаковића љутило.{S} Он је тражио да је дирне којом рије |
| аци кући из Америке да су видјели Гавру Ђаковића у Валпарезу.</p> <quote>Лондон 1905 и 1906, и |
| другог стола зовну један познаник Гавру Ђаковића да играју билијара.{S} Он махну руком и одби.{ |
| </p> <p>— Господине Ђаковићу, господине Ђаковићу, — понављаше она кроз сузе, не могући више ниш |
| и сакри лице рукама.</p> <p>— Господине Ђаковићу, господине Ђаковићу, — понављаше она кроз сузе |
| мрачна сјенка прелети преко лица Гаври Ђаковићу; нешто затитра у његовој души, жеља и молба да |
| а срце пуно јада.</p> <p>Рекла је Гаври Ђаковићу да ће отпутовати сутрадан с оцем.{S} Он се сам |
| је подне поред Уне, Ирена причаше Гаври Ђаковићу свој живот на одломке: о својој мајци како ју |
| х трепавица.</p> <p>Они не дадоше Гаври Ђаковићу да иде кући на ручак.{S} Ручао је заједно <pb |
| о задовољан и кад испи, он добаци Гаври Ђаковићу један љубазан поглед.{S} И поче да хвали шљиво |
| о замишљен и нерасположен.</p> <p>Гаври Ђаковићу је било криво што га је озловољио.{S} И у вече |
| с једне стране, зачује кратка, ватрена ђачка свађа и утиша се; звекне која сабља и зазвекћу ма |
| а сваки дан пролази, као и његова стара ђачка соба, пуна нереда, која се већ уживила у њега. </ |
| уђењем посматраше <pb n="14" /> мноштво ђачких лица, с картама, таковима у рукама, заваљених и |
| а вријеме дизала се свађа.</p> <p>Једно ђачко друштво очито се досађивало.{S} Карте се лијено м |
| од дасака, <pb n="74" /> пунима смећа и ђубрета, из кога је вирила једна прљава лопата; таљиге |
| рже лупали батови, чешће се разлијегала експлозија, људи се наглије и ужурбаније кретали.{S} Го |
| ом и потмулом ударању батова и у честим експлозијама.</p> <p>И он се смијаше самоме себи, својо |
| } И кад се потресе поље и село од једне експлозије динамита, која долажаше с брда, њему се ство |
| јекује од њиховог посла, њихове вреве и експлозије динамита.</p> <p>Инжињер оде одмах радницима |
| стајао још тврђи, љући, неумољивији, не жалећи да товари глобе на сељаке, да их оптужује и пуни |
| ише из обичаја или радозналости него да жали, нимало тужна, осим неколико баба које мислећи на |
| уза све то што је био тврдица, он није жалио да, сваком приликом, почасти и погости што боље м |
| ед, њега притискиваху као камење њезине жалобне ријечи, пуне суза, бола, срамоте и једног јада, |
| им и јаким бојама које су блијештиле, и жалобно старкељино појање и громовнички калуђеров глас. |
| ја на вјетру и заносила носача; ситно и жалобно звонила два звонца у дјечјим рукама; испрекидан |
| и очима.{S} За пијевницом појао јадно и жаловито неки напола слијепи и крезуби старкеља; неколи |
| ема.</p> <p>— Нема! — рече он више него жалосно. — Штета, штета! — мрмљаше он.{S} И искапи нову |
| ечи, и он се корио да није требао да је жалости.{S} И кад смете с ума и кад се превари да је уп |
| сно видје да у томе погледу бијаше више жалости, више неке мирне, озбиљне туге него пријекора.{ |
| јаваше смрт, спровод не унашаше ни мало жалости до једног непријатног и излишног несклада. </p> |
| другога.{S} У њихов разговор мијешао се жамор шуме над њиховим главама и око њих, док се видјел |
| ебе упила, да је она добродушно понавља жамором својих таласа, да и она воли своје обале које в |
| , поклон Панеку од једног пензионисаног жандарма с којим се био Панек много спријатељио.</p> <p |
| .{S} И ударају цестом по војнички чизме жандарма, тресу им се перјанице, бљескају бајонети.{S} |
| то; достојанствено се пењала у кола два жандарми, с бајонетима на пушкама, правећи некоме друшт |
| еле као и сунце које их пржи, под којим жању, полегли по послу и окупани у зноју; у њој се чуо |
| ; нијесу му ништа скривили и учинили на жао.{S} Он не сврши никако те мисли и не нађе изласка и |
| ити на њега, да ће јој можда учинити на жао.{S} У томе часу, он осјећаше у себи нешто рђаво и в |
| ама умрла без ње, и то јој би двоструко жао и криво.</p> <p>— Зар је моја мама умрла? — запита |
| .{S} Видио је да јој је још увијек било жао што ју је оставио тако нагло онога дана.{S} Па посл |
| ог дана, пуног загушљиве прашине и сухе жеге, док се сунце спуштало и слабило: главном улицом к |
| с њиме, како га махнито нападају, боле, жегу и бацају на кољена пред животом који стоји озбиљан |
| ат и низ прси, он жудно ужива у њој као жедна, одавно ненапојена поља и исушени усјеви.{S} Како |
| и она можда досађује и мучи, да можда, жели да проговори неколико ријечи, али ништа се у њему |
| да ће се то све свршити онако како она жели, да ће њезину срећу повећати једна казана ријеч у |
| Ђаковићу; нешто затитра у његовој души, жеља и молба да не скрнави једно ново осјећање у своме |
| његово лице.</p> <p>То је била материна жеља да њезин мезимац буде официр; она је у својој прос |
| је њезин плач тугу и срамоту; њему дође жеља да удари ногом ово пијано створење, изваљено немоћ |
| са хиљадом успомена, — и у њему се јави жеља и осјети потребу да узме из тог дјетињег времена, |
| шних мисли и без празних и неиспунљивих жеља.</p> <p>Али овако кад му је умрла воља за све, кад |
| диже их, креће их, буни их, са надама, жељама, амбицијама и свим оним немиром који заталасава |
| и <pb n="119" /> њима воде.{S} Он убија жеље, сужује мисли, затвара очи, заглушује својом гласи |
| дне мисли која би га корила, без иједне жеље која би је тражила; она је нестала и утопила се у |
| не каје горко кроз цио свој живот, и из жеље да сачува остатак имања од кога је он и сувише пот |
| грајом и галамом, надвикивајући лупњаву жељезничких кола.{S} Са прозора му махну руком онај с к |
| ћуди.</p> <p>А увече, док се у старој, жељезној пећи која није била одавно оцрњена и мјестимиц |
| , јаче и бујније ударају млазови, земља жељно упија воду, а он са скинутом капом пушта нека га |
| изударан о дрвеће које смета, упијао се жељно у воду која је весело одсијевала, губила се и пом |
| литица које сијеку воду.{S} И он осјети жељу да види оне високе, крупне, поцрњеле људе, да им с |
| ом.{S} И он је једном осјетио неку луду жељу и вољу да је прегази, као некад у дјетињству, доша |
| е волила има према њој само једну ниску жељу.{S} И често пута она <pb n="148" /> није знала да |
| и вољу да учини неко мало зло и злобну жељу да је уједе за срце, и он се увјераваше, не вјеруј |
| ем.{S} Чинило му се да је прегорио и ту жељу, заједно са осталима којих се био одрекао.{S} Тек |
| .{S} А за њима измијешана поворка људи, жена и дјеце, која води разговор, која је дошла више из |
| бијес на сељачким плећима.</p> <p>Прва жена му је умрла неколико година иза вјенчања (кажу да |
| неумивена дјеца.{S} Из кућа извири која жена, повезана рупцем, и брзо се склања.{S} Пси на ланц |
| и пустоши у животу; у кући би га чекала жена и полетила у <pb n="78" /> сусрет дјеца.{S} Он би |
| ког мрачног кута не појави једна трудна жена, обучена на брзу руку, која им свари каву.{S} Пили |
| подне, кад су низ брдо силазиле гомиле жена, кад радници узеше поново од сунца угријане алате, |
| ак дјевојака и лијено, безбојно смијање жена; горе лежале разбацане ћускије, лопате, батови, ко |
| ле се ране с којих отјецаше крв коју му жена заустављаше, <pb n="64" /> испирајући ране ракијом |
| ма, изравната можда са гомилама шарених жена, са безбојном, плаћеном, празном љубављу.{S} Тек и |
| ности, о свему, о лумповању, баловима и женама; изнио пред његове очи један живот који је за Га |
| у.</p> <p>— Игранке, трке, кафешантани, жене, — рече Гавре Ђаковић, заустављајући <pb n="38" /> |
| вали, смијали се и добацивали досјетке; жене бацале погледе, осмјехе, загледале једне другима х |
| ве воде и гомиле блата које се згртало; жене показивале доње сукње, упрскане блатом.{S} Средино |
| > црвене капице поздрављајући га, ни на жене ни дјевојке које му се уклањаху с пута и шаптаху н |
| мрачне мисли или да истисне слику друге жене из своје душе, не трудећи се да бар пред њом покуш |
| а, јављало живље расположење: виђале се жене и дјевојке које су биле донијеле јело својим људим |
| стакло.{S} Људи с уздигнутим јакама, и жене, прихватајући сукње, журили се, трчећи и тражећи з |
| охотом се смијали, гледајући изазивачки жене које су пролазиле и правећи глупаве и дрске примје |
| не сјећаше се да га је ико волио, осим жене и дјеце му, али сви су стрепили пред њим и бојали |
| да се Манојло био промијенио, бар према жени, откако му је прва умрла, и његова срџба и бијес и |
| — у тој хладној неуређеној соби, у тој жени, згуреној у куту, која ћути, која се не миче, с по |
| сима са свађалачким гласом, надмашивало женино кукање и запијевка; у тај ведар дан, пун свјетло |
| и да опази икога, да се осврне за којом женом, да поздрави кога или да коме врати поздрав.{S} З |
| не скривено.{S} Занесен једном махнитом женом, везан дуговима, узнемириван вјеровницима који су |
| езине другарице да је њезина мама рђава женска, да је побјегла од мужа с неким лајтнантом који |
| глас, и <pb n="84" /> то, чинило му се, женски.{S} Ваљда је ожењен, помислио је; у осталом, шта |
| ; од времена на вријеме, чује се с касе женски смијех, безбојан и вјечно <pb n="10" /> једнак.{ |
| ојим бијесним сатирањем живота и новца; женским будоарима, пуним парфема и страсти.{S} И Милан |
| ћа, оргуље брује, појачане одјеком, кор женских гласова у заносу пење се у небо и слама се о ст |
| зору и учинило му се да је спазио једну женску главу које је убрзо нестало.{S} И питао се зашто |
| ледао ју је, као што је посматрао сваку жену, не правећи велике разлике између једних и других |
| тварима обичан ток.{S} Зашто је срео ту жену и шта има у њој?{S} Шта је она за њега и <pb n="11 |
| ј улици.{S} Застидио се кад је видио ту жену која је препатила сву грозоту смрти синовљеве; <pb |
| како се он стресаше под ударцима песме жетелаца, која се разламала бесконачно: они ту пјесму п |
| коју су пјевали чврсти и оштри гласови жетелаца, пјесме грубе и вреле као и сунце које их пржи |
| не године, чула ударање српова и пјесму жетелаца.{S} Ко зна...</p> <pb n="80" /> <p>Кад је дига |
| нопаља, и шарених бара и кошаница.{S} А жива свјежа пруга Уне испресавијала се као сјајна змија |
| у свога оца, она излази пред њега вазда жива и свјежа; он гледа пред собом тога крупног и чврст |
| новима из инжињерова џепа; бојао се као живе ватре Јана Хуса и Жишке, увјеравао се да онај зна |
| година, умирао, трунуо заједно с њима, живећи као и они.{S} Познавао је те људе по одијелу, ше |
| азнао у једном трену да не може више да живи међу њима; узрујавала су га та непромјенљива лица |
| раније тргао и оставио школу и дошао да живи у својим пољима; да би можда боље било да се није |
| ће га се мало тицати.{S} Он ће опет да живи сам за себе.</p> <p>Извјесно, ижињер није био сам. |
| они гурају у страну и да му не даду да живи оним животом који је био одабрао.</p> <pb n="120" |
| : у кући се осјећала једна младост која живи и једро срце које бије.</p> <p>— Да се што не љути |
| , који се подсмијева свему и себи, који живи од зла из којега је изникао?“ И он га загледаваше, |
| све што се око њега чује, збива, гласно живи и ори.{S} Он кликће кад опажа у њему пустош гдје с |
| ача.</p> <p>Готово двије године, она је живила тим спокојним животом; обилазила је мајка више п |
| ао што је <pb n="138" /> чула, пропио и живио са својом <hi>вешерком</hi>, мислећи да је најбољ |
| у <pb n="78" /> сусрет дјеца.{S} Он би живио у својој малој породици срећно и задовољно, без т |
| се јагорчика и бијеле се шумарице испод живица у новом листу.{S} А Уна се ваљала мутна, нагрежб |
| е се разваљени плотови, густе и збијене живице, огрезле у зеленило.{S} Иза куће одсијева благо |
| мо, боље је и глупо умријети него глупо живјети.</p> <p>Гавре Ђаковић ни сам није знао како се |
| дуван на старо мјесто, потичући рад све живље својим оштрим, реским гласом, не дајући људима да |
| , док се више њих, код радника, јављало живље расположење: виђале се жене и дјевојке које су би |
| зио није гледао ту поспрдну слику свога живљења, није примјећивао тај нијеми подсмјех живота, к |
| ма на који начин, врати староме начину живљења, да поново потражи своју стару наслоњачу, своје |
| олако будила, осјећали се животи у њој, живот је јаче кроз њу струјао, ствари добивале нови изг |
| за собом и успомене и слике и ријечи, а живот ће протјецати поново једнолично и тупо.</p> <p>Пу |
| са себе мрак и прашину: осјећало се да живот долази полако и нечујно, као на прстима.</p> <p>П |
| о слеђава душу; све чим је она искитила живот, било је страшно у једном тренутку, брутално и гр |
| ; за коју је с њезиним сином умро читав живот изван ње, која је пригрлила врелу и крваву успоме |
| и ново што улази, не питајући, у његов живот, крчећи себи пут моћно и силно, одбацује <pb n="1 |
| у склад, унио старо расположење у његов живот и дао свима стварима обичан ток.{S} Зашто је срео |
| осјећаше да ће то можда унијети у његов живот више несреће него благодати која би га, да је дош |
| биле.{S} И пред њим као да се рађа нов живот о коме није никада мислио ни снивао, млад, свјеж |
| ржим само површине.{S} Јер сумњам да је живот у својој дубини тако сладак.{S} Па нашто онда тра |
| оје јецање у јастуку она осјети како је живот неправедан и опор она страдаше за туђу кривицу, о |
| зумијем.{S} Али ја нисам рођен за други живот.{S} Ја бих био несретан кад бих радио друкчије.{S |
| и кроз собе, да му не однесе тај замрли живот, да не донесе свјежине, кретања, струјања, буре, |
| д, јато гавранова зацрни снијег, једини живот што се јавља.{S} Њихове саонице полако узлазе уз |
| кад већ више мостова није било: у онај живот није се усудио да уђе, а овај други постао му је |
| ак, огрезао у тешком зноју, сатире свој живот и своју снагу; бочи се и носи с њом, — у борби <p |
| непомична и нијема, не осјећајући свој живот, већ само несрећу у себи, запрепашћена и сатрта ј |
| езутјешно и не каје горко кроз цио свој живот, и из жеље да сачува остатак имања од кога је он |
| огонио свуда: кадгод је загледао у свој живот, јављала се у њему злобно и пакосно та слика, сам |
| Уне, Ирена причаше Гаври Ђаковићу свој живот на одломке: о својој мајци како ју је она запамти |
| ву слику. — И зар само то сачињава твој живот? упита.</p> <p>Милан га прекиде, бојећи се да он |
| шне осјећаје и уморне, млаке мисли, док живот хуји око њега и шири мирис прољећа и меку топлину |
| ом на затвор и послије тога на безнадан живот у изгледу; из страховања да се сам не кори безутј |
| а и женама; изнио пред његове очи један живот који је за Гавру Ђаковића био сасвим туђ и бесмис |
| из које је изникао, гурнули га у један живот у који кад је загледао, он се згрозио, ужаснуо, т |
| сочним и свјежим зеленилом, у тај бујан живот који својом крепкошћу и пуноћом презираше и исмиј |
| ку која пође за њега, проричући јој зао живот и мучну смрт; међутим чини се да се Манојло био п |
| у носи на себи нешто снажно и бујно као живот у рађању; по орошеној младој трави жути се јагорч |
| вјенчања (кажу да је премлатио и пребио живот у њој), оставивши му једну кћер која се касније, |
| ово главу и да поново погледа пркосно у живот.</p> <p>Али то бијаше само у тренуцима заноса, и |
| а; све је подсјећало да овдје више нема живота, већ да је био, па умро; и то осјећање живота ко |
| о га даље, даље отуда, из тога бљутавог живота у коме се гушио више од осам година.</p> <p>И ње |
| јеже предвечерје, пуно смијеха и младог живота, нешто мрачно и туробно, налик на спровод.</p> < |
| /p> <p>Запљусне га кадгод млаз сељачког живота из тих малих, неједнаких кућа, обиљежених муком |
| на, доносећи са собом тако много бујног живота и младости која се пресипа, он је брзо заборавља |
| вим рашљама, ради оног бујног и гласног живота међу његовим гранама.{S} А сада га је гледао как |
| астрепи.{S} Он је утекао и сакрио се од живота и грчевито се ухватио за ову кућу; он се боји да |
| , већ да је био, па умро; и то осјећање живота који је ишчезнуо и гдје га није одавно било, пла |
| {S} Или је њу довело пред њега искушење живота, са лукавим, малим смијехом на танким испијеним |
| несрећна!“ </p> <p>И у мртвој ноћи без живота и кретања, он непрестано мишљаше на њу и на њези |
| куће, кад започимљу да се чују гласови живота који се буди, кад, поред његових прозора, са лиј |
| вим ваздухом <pb n="34" /> који не трпи живота.{S} Неугодно га је дирао глас живота који долази |
| ешантанима са својим бијесним сатирањем живота и новца; женским будоарима, пуним парфема и стра |
| пи живота.{S} Неугодно га је дирао глас живота који долази споља, узбуђује, потреса, уноси неми |
| а, није примјећивао тај нијеми подсмјех живота, који пролажаше полагано и неопажено.{S} Гавре Ђ |
| да се на њега сручио сав терет њихових живота које они тако мучно и напорно вуку, и лијено, ол |
| пак, кућа се полако будила, осјећали се животи у њој, живот је јаче кроз њу струјао, ствари доб |
| де да остави Јеку, јави се у њему нешто животињско и сурово, као да рикну нешто, да угуши, убиј |
| лих поља; наличио на немирну и несрећну животињу која јури преко мртвих предјела, кроз једну ва |
| а, мало снаге, вјеру у Бога и весеља за животом, па предавши се сав слатким сновима из дана што |
| оме брату, он је био наумно да сврши са животом.{S} Праштао се са братом, молио га да утјеши ја |
| е, кад је можда био напола раскрстио са животом, кад осјећаше да ће то можда унијети у његов жи |
| и од њих; замре и оно тужног весеља над животом, ма какав био; заћуте неродне оранице, зауставе |
| умне и слијепе храбрости и ликовања над животом.{S} Он убрзава корак, док непрестано јечи звоно |
| ају, боле, жегу и бацају на кољена пред животом који стоји озбиљан и миран, сав у ноћи, изнад ш |
| ије године, она је живила тим спокојним животом; обилазила је мајка више пута, задржавајући се |
| у у страну и да му не даду да живи оним животом који је био одабрао.</p> <pb n="120" /> <p>И он |
| зна да ће да се пробуди и да се радује животу који је добар и пун среће.</p> <p>И оно мало вре |
| се не сјећаше да је волио икада у своме животу, волио на онај начин како је он љубав замишљао, |
| колико година, вратила раду, младости и животу; кад већ налажаше у проријеђеним косама сиједе в |
| да покуша да је поново врати младости и животу.</p> <p>Он се успава са осјећајима човјека који |
| ружно биће, пуно злобе према свијету и животу, себично и јадно у своме рођеном злу.{S} Он се з |
| е и даје друге правце његовом дотадањем животу, разгони мрак, уноси свјетлост, доноси стотину п |
| ре Ђаковић није осјећао да је у његовом животу недостајало <pb n="110" /> нечега што би му можд |
| шта и бојећи се да мисли; био се пустио животу нека га заноси куд хоће, осјећајући да је слаб д |
| је ништа чула.{S} И прво што је срела у животу, то је била несрећа; прије него што је могла да |
| да осјећао оволико празнине и пустоши у животу; у кући би га чекала жена и полетила у <pb n="78 |
| ан дан младости, као што их има много у животу; и он вјероваше да ће и тај дан проћи, као што с |
| n="30" /> стијења у које удара сунце, — живу, свјежу, зелену пругу Уне.{S} Он зна, како му је п |
| , блесавим, пијаним очима, са набреклим жилама на челу, са замуљеним рукама, сав блатан и мокар |
| оказује своје дебеле снажне, чворновите жиле, испреплетане, грчевито обавијене око камења поред |
| к у чизмама и у зеленкастом одијелу, са жировима на оковратнику, као што се носе сви шумари.</p |
| езде се трнуле, помаљале се телеграфске жице, нејасно дрвеће пролијетало поред воза; поља добив |
| па; бојао се као живе ватре Јана Хуса и Жишке, увјеравао се да онај зна још стотину ствари о ко |
| грдио Нијемце, развезао о Јану Хусу и о Жишки, о словенској солидарности, причајући иза сваке д |
| н посла у себи до ђавола и Јана Хуса, и Жишку, и словенску солидарност, заједно са господином и |
| азној цркви послије других, на подножју жртвеника са склопљеним рукама, чим се је дуже молила, |
| им нејаким очајањем, она се мољаше пред жртвеницима, и док су њезине другарице спокојно спавале |
| ка му се циједи низ врат и низ прси, он жудно ужива у њој као жедна, одавно ненапојена поља и и |
| ра, раздире руке, откида нокте и набија жуљеве на дланове, — да извади, отме, истргне из ње ком |
| црњеле људе, да им стисне њихову тврду, жуљевиту руку, да угледа ситне кућице, са црном иструло |
| " /> гњечи, мучи и сатире, лагано и без журбе, беспрекидно и сигурно.{S} Он није налазио ничега |
| сетину околних кућа, одкуда се већ људи журе на посао да тамо стигну <pb n="104" /> прије њега. |
| рајући се, спотичући се, сударајући се, журећи се да што прије ухвате мјесто; неколико војника |
| тајући никад старца да започето доврши, журећи се крају.</p> <p>Један сељак, црквењак, послат в |
| .{S} Он ју је видио кроз прозор гдје се жури, са зажагреним очима и са зајапуреним лицем преко |
| тим јакама, и жене, прихватајући сукње, журили се, трчећи и тражећи заклона.{S} У кавану јурну |
| доброг, дјетињег осмјеха.</p> <p>Он се журио кроз ту гомилу свијета, не марећи да опази икога, |
| е коју је био увртио себи у главу.{S} И журио се кући исто <pb n="129" /> онако како је хитао у |
| љеног друма.</p> <p>Панек се није много журио да отпутује, а није ни имао разлога да хита; њего |
| отварају и затварају треском; момци што журно пролазе, њишући на послужавницима шоље и чаше вод |
| ољетних вода; кад јури прљава, широка и жута, прелијева и претапа оранице, <pb n="53" /> ливаде |
| који се квасе и губе у немирним локвама жуте, блатњаве воде која залијева каљаве друмове; било |
| } Осјећаше влагу која је оставила своје жуте велике биљеге на давно обијељеним зидовима.{S} Сме |
| испресијецана међама, пуна јечма што се жути, зоби што се зелени, ријетких, малих црвенкастих к |
| ивот у рађању; по орошеној младој трави жути се јагорчика и бијеле се шумарице испод живица у н |
| 3" /> брцима који су улазили у уста, са жутим лицем и ситним очима; шћућурен, згурен, збијен уз |
| ињаше пусто дрвеће и стресаше заостало, жуто и самотно лишће са голих грана и узбуркиваше кроз |
| ове, циједила се и цурила вода, правећи жућкасте локвице по поду.{S} Бијаху чули из свога засео |
| >V</head> <p>Ива тога догађаја који је, за часак, пробудио и потресао ову мирну кућу, све се по |
| ратне, њихови погледи глупави.{S} И он, за један тренутак, нађе у себи само страшну мржњу за њи |
| има земљу једнима, доносећи је другима: за једне добра а за друге зла; или од земље, скинуте и |
| , с погледом који више ништа не схваћа; за коју је с њезиним сином умро читав живот изван ње, к |
| вајући му увијек у свему <pb n="143" /> за право, што је Гавру Ђаковића љутило.{S} Он је тражио |
| ивао кадионицом, стријељајући очима.{S} За пијевницом појао јадно и жаловито неки напола слијеп |
| аздух својим пуним и широком звуком.{S} За час се огласише звона с других цркава; несложно, гла |
| } Милан је зато имао тако много воље, а за остале ствари није показивао особитог дара; брат ниј |
| врши тај обични и механични посао.{S} А за њима измијешана поворка људи, жена и дјеце, која вод |
| , доносећи је другима: за једне добра а за друге зла; или од земље, скинуте и здеране с огољели |
| једи да се гледа и види, да нема ничега за чим треба да се тежи, ни циљева који требају да се т |
| <p>Један сељак, црквењак, послат ваљда за то од калуђера, понуди га да оде за пијевницу.{S} Он |
| која се касније, иза очеве смрти, удала за некаквог канцелисту негдје у Босни; с њом се Гавре Ђ |
| говорно с њом; она није више постојала за њега, и сада му се чињаше као да је гледа послије ра |
| запита и, не усуђавајући се, остављала за сутра.{S} Једном руком држала је за браву и гледала |
| оптужује и пуни њима затворе и оставља за њима непоорана поља, непокошене ливаде, несадјевена |
| мена, мало снаге, вјеру у Бога и весеља за животом, па предавши се сав слатким сновима из дана |
| .</p> <p>Али овако кад му је умрла воља за све, кад не може да се снађе, кад нема снаге да се т |
| а хлепти <pb n="77" /> као спржена поља за једном кишом, да излијеће пред кућу и да дуго поглед |
| исли и говори о његовом доласку, спрема за њега, постоји за њега.</p> <p>Синоћ он стајаше ту, н |
| и гушио у грудима.</p> <p>За столовима за играње, видјели се погнути људи; играло се с ватром |
| ту жену и шта има у њој?{S} Шта је она за њега и <pb n="116" /> шта је он њој?{S} То му се пит |
| ед себе њу, свјежу и младу, која изгара за човјеком; он осјећаше огањ гдје му пржи лице и запаљ |
| дана почеше се на кући пробијати врата за дућан, а унутра, стружући тезге, пјевао столар Талиј |
| израза на лицу, и затвори лагано врата за собом и изгуби се.</p> <pb n="123" /> <p>Он оста сам |
| , пушио и бацао у воду остатке цигарета за које се отимаху рибе, остављајући кругове на глаткој |
| а преко камења унском обалом, а он хита за њом, не одвајајући поглед са њезиног струка, ни са п |
| томе крив, да је он био увијек несрећа за самог себе са својим лудим и суманутим мислима.{S} К |
| стргне из ње комад сувог, мршавог круха за се и за дјецу; у ту земљу он сахрањује своје мисли, |
| атраг.</p> <p>Гавре Ђаковић баци поглед за дјететом, чисто не вјерујући.{S} Ко би то био да га |
| неко мало зло и злобну жељу да је уједе за срце, и он се увјераваше, не вјерујући у то, али ипа |
| љда за то од калуђера, понуди га да оде за пијевницу.{S} Он одби, и читаво вријеме сметаше га ј |
| свијет сажали младу дјевојку која пође за њега, проричући јој зао живот и мучну смрт; међутим |
| ала за сутра.{S} Једном руком држала је за браву и гледала га својим великим очима.</p> <p>Гавр |
| езиним џеповима, свака та ствар била је за њу један јецај.{S} Она прелажаше кућом као <pb n="48 |
| нио пред његове очи један живот који је за Гавру Ђаковића био сасвим туђ и бесмислен: са својим |
| нешто за што је мислио да се можда није за њега ни с њим родило.</p> <p>И кад је најмање то оче |
| егове очи на себи, чујући његове кораке за собом, слутећи његову мисао која је прати.{S} Кад до |
| и одби.{S} Није осјећао ни најмање воље за игру.{S} Узе у руке <title xml:lang="LA"> Simpliciss |
| осила јело и касније почела да се брине за неке ствари по кући, старајући се да му угоди, не ра |
| не марећи да опази икога, да се осврне за којом женом, да поздрави кога или да коме врати позд |
| асеока неку пуцњаву изнад кућа и викање за помоћ, заметнули се пушкама и повели псе.{S} Иза дуг |
| а носи, не марећи за камење које запиње за ципеле, ни за трње које зауставља.{S} Он није гледао |
| сусрет и представи му се, хватајући се за шешир: „Бохуслав Панек, инжињер“, изговорено тако ка |
| их је једног јутра у ходнику, машио се за шешир и хтио да прође.{S} Инжињер га заустави, поздр |
| у кућу учинило му се да чује како су се за њим полагано отшкринула једна врата.{S} А затим се к |
| ; он не осјећаше да иде, већ да га вуче за њом нешто јаче од њега, и он хиташе а да није знао ш |
| је живот неправедан и опор она страдаше за туђу кривицу, она је била несрећна ради другога, она |
| о трње, крвавећи руке кад се прихваташе за њега да не стане у воду и да прескочи на суво; гледа |
| ија се веселим и звонким смијехом.{S} И за час нестаде између њих свега што је сметало њиховом |
| з ње комад сувог, мршавог круха за се и за дјецу; у ту земљу он сахрањује своје мисли, наде, бр |
| ње на онога трбушка, са лицем за шалу и за смијех, са дебелом цигаром у зубима која му се вазда |
| ринској и непријатној згради. </p> <p>И за неколико ноћи које се чињаху непролазне, док је она |
| и се њом само као средством да заборави за часак своје мрачне мисли или да истисне слику друге |
| пође с њима, покушавајући да га одушеви за свој посао.{S} Он хтједе да мало размисли и не одгов |
| еговом доласку, спрема за њега, постоји за њега.</p> <p>Синоћ он стајаше ту, неодлучан, преплаш |
| них, каљавих опанака, који су остављали за собом широке трагове, циједила се и цурила вода, пра |
| вављене матере, Гавре Ђаковић се спреми за Загреб.{S} Она га није задржавала и опростила се од |
| оким оковратницима и сјајним пуцима, ни за сабље које звецкају и одскачу од земље.{S} Милан је |
| ећи за камење које запиње за ципеле, ни за трње које зауставља.{S} Он није гледао гдје стаје, о |
| је умрла.{S} Ње нема више ни за мене ни за тебе, она нас је оставила.</p> <p>И он крадом убриса |
| гдје га хвата, не марећи за стењање ни за одупирање господина Панека, више вукући него носећи, |
| S} Да, она је умрла.{S} Ње нема више ни за мене ни за тебе, она нас је оставила.</p> <p>И он кр |
| времену, али кад се видјело да се дани за рад неће више повраћати те године, срушише се раднич |
| , и Ирена већ почимаше да спрема ствари за пут.{S} Поред ствари, ту бијаше и један боцун домаће |
| то, али ипак допуштајући да она не мари за њега или да мари само за то што нема овдје никога др |
| <pb n="108" /> многи други, и однијети за собом и успомене и слике и ријечи, а живот ће протје |
| ово лице пуно весеља и обијесне радости за авантурама и уживањима и све му се то чинило тако пр |
| ито, не пазећи гдје га хвата, не марећи за стењање ни за одупирање господина Панека, више вукућ |
| е знао шта је то што га носи, не марећи за камење које запиње за ципеле, ни за трње које зауста |
| н га свуче, баци га у кревет, не марећи за његово мумљање, и покри га.{S} Он одмах поче да хрче |
| мало тицати.{S} Он ће опет да живи сам за себе.</p> <p>Извјесно, ижињер није био сам.{S} Гавре |
| и ни најмање на онога трбушка, са лицем за шалу и за смијех, са дебелом цигаром у зубима која м |
| ја те разумијем.{S} Али ја нисам рођен за други живот.{S} Ја бих био несретан кад бих радио др |
| е редовно читао.{S} Није био расположен за читање и он га баци на страну.</p> <pb n="13" /> <p> |
| што нема овдје никога другог, да је он за њу само један предмет којим прекраћује вријеме.{S} П |
| бујан мирис и још више опажа како је он за све то туђ, престарио; како је закаснио и да то све |
| ирових дрва која се димила и дим гризао за очи, причао нешто болежљивим гласом: очевидно се туж |
| сио мирни шум воде, механично се хватао за џеп, пушио и бацао у воду остатке цигарета за које с |
| ање то очекивао, кад је најмање осјећао за то воље, кад је можда био напола раскрстио са живото |
| p>Он јој лагано приђе и ухвати је благо за подлактицу.</p> <p>— Не плачите, — рече, и осјетивши |
| ивце и послао их на дугу робију и добио за то одликовање.{S} Палили су му више пута сијена, не |
| авани, који је, у једном трену, изгубио за њега свој обични изглед, као да је било нешто што га |
| крио се од живота и грчевито се ухватио за ову кућу; он се боји да га он не нађе са својим пома |
| ш нашли овдје да станују; зар није било за њих стана нигдје на другом мјесту?{S} Па онда му дођ |
| ко изгледају.{S} Све што му је полазило за руком, било је да пронађе неку врсту полудријемежа, |
| да она не мари за њега или да мари само за то што нема овдје никога другог, да је он за њу само |
| .{S} Али Гавре Ђаковић није много марно за те утегнуте мундире с високим оковратницима и сјајни |
| сјећала да се је догодило нешто страшно за њу; она једва очекиваше да јој дође отац или мати ко |
| е био готово преболио и заборавио нешто за што је мислио да се можда није за њега ни с њим роди |
| е му се уклањаху с пута и шаптаху нешто за њим.{S} Он пријеђе преко једног полутрулог дрвеног м |
| ред њом покуша да то сакрије, да је бар за неко вријеме <pb n="124" /> одржи у вјеровању да је |
| ла, он се поново корио и остављао ствар за сутрашњи дан.</p> <p>Па послије остави и те мисли на |
| амо страшну мржњу за њих и низак презир за себе.{S} Он осјећаше неодољиву потребу да оде, да ут |
| едног дана из учионице, она сиђе у собу за разговор: на столици сједио је њезин отац нешто омрш |
| онда тражити несрећу?{S} Ја волим трку за уживањима, мене опија брзина којом јурим.{S} Ја се д |
| <p>И осјети како је нешто умрло у њему за увијек.</p> <p>Нико га није видио кад га је нестало |
| ће му „ајдуци“ потаманити и исјећи шуму за свих тридесет и неколико <pb n="65" /> година како ј |
| ренутак, нађе у себи само страшну мржњу за њих и низак презир за себе.{S} Он осјећаше неодољиву |
| столици поред себе, гдје пуши цигарету за цигаретом, игра се с димом и добаци јој по коју равн |
| према стропу и гушио у грудима.</p> <p>За столовима за играње, видјели се погнути људи; играло |
| мати која сједи непомично са радом који забавља руке, не прилази к њој; она се радосно изненађи |
| он чува и како се у њу ријетко сјекира забада; уши га вјечно вараху да чује ударање сјекира у |
| ноју; у њој се чуо пун звук српа кад се забада у густо, пожутјело класје и та пјесма, испрекида |
| е замахнуте и засукане мишице, мучно се забада челик у цијелац камен.{S} И прилазећи ближе, они |
| то обавијене око камења поред којега се забадају у земљу.{S} Он је удисао свјежи ваздух полумра |
| удновати предмет који је случајно овамо забасао.{S} Само у зору потреса се кућа из темеља од ин |
| мичу часне сестре као сјенке, и само се забијеле уздигнути крајеви њихових бијелих капа; са про |
| њезино срце под једном могилом, и то га заболи сада кад је све било касно, кад је он био немоћа |
| ек завитлало се нешто у њему, заиграло, заболило га, стегло га, стресло га и тјерало га даље, д |
| да утјеши јадну матер, нека му опросте, забораве на ово очајно дјело, јер, завршавало <pb n="41 |
| у се наметала, настојећи да је одгурне, заборави, угуши.{S} Али она је била јача од њега.{S} Он |
| и приморати на разговор, и трудио се да заборави на оно што је учинио у једном сумњивом часу.{S |
| ом, али не могаше да растјера чаму и да заборави пријекор који се будио у њему.{S} Он осјећаше |
| о, служећи се њом само као средством да заборави за часак своје мрачне мисли или да истисне сли |
| војим нијемим погледом; он се трудио да заборави на то, али кадгод је обраћао очи према њој, ви |
| ражио је силом сна да се одмори, да све заборави, да преспава овај познати пут гдје зна и имена |
| же и оде, као да се плаши даљих питања, заборавивши да се с њом пољуби при одласку.</p> <p>Посл |
| ти говорио о стварима које не волиш.{S} Заборавио сам.{S} Опрости.</p> <p>И погледа га благим п |
| ослије једне преспаване ноћи, на то све заборавио, без иједне мисли која би га корила, без ијед |
| е удари о једну столицу, сјети се да је заборавио свијећу у инжињеровој соби.{S} Он се свлачио |
| ше ње као малог дјетета које ју касније заборавио; зачудио се кад ју је, послије толико година, |
| и грознице; он је био готово преболио и заборавио нешто за што је мислио да се можда није за ње |
| <p>Сјећа се, једног дана, Милан је био заборавио да говори њему, и причао је весело, с много в |
| сваки, дуго памти и спомиње, а још теже заборавља и прашта.{S} Било је, можда, у тој успомени и |
| на и задовољна међу мноштвом другарица, заборављајући своје усплахирено дјетињство, и призоре к |
| без страсти, и прави фине, благе боре, заборављајући и на касну јесен и на рано прољеће кад се |
| b n="135" /> самостан, нерасположена, и заборављала брзо на то у гомили другарица, рада, церемо |
| и из које су се родили генерали који су заборављали и своје куће и свој језик и своју народност |
| ручка нераспремљен; кад се на њу сасвим заборављало; оца није било код <pb n="133" /> куће, мат |
| пуним парфема и страсти.{S} И Милан се заборављао, причао весело, ударао пуном руком по столу |
| и младости која се пресипа, он је брзо заборављао на што се био одлучио.{S} И кад је она одлаз |
| јети осамљена, пошљедња у свему, увијек заборављена и понижавана; вазда неки надзор, нека сувиш |
| га сина, оживила га са хиљаду успомена, заборављених ријечи, милошта; завила га својом љубављу, |
| и гледаше његова набрекла црвена лица, забрекао подвољак, црвене бркове, све под једним прости |
| ешире, опазивши једног каноника, малог, забреклог у сало, с набубреним, руменим, чистим лицем, |
| менима.{S} Свеједно.</p> <p>У том часу, забрујаше звона са катедрале <hi>Здраву Марију</hi> и п |
| тиру једна другу, у једној неразумљивој забуни?{S} Или је њу довело пред њега искушење живота, |
| уносећи међу свијет добродушну и просту забуну, сметајући пролаз, бојећи се да не остану иза во |
| о врат.{S} Он већ помишљаше да се с њим завади и тражаше само коју ријеч.</p> <p>Једва једном, |
| анека није смело.{S} Он тек само што се завали на столицу, зажмири мало и стаде да се смије гро |
| аковић, мали, крупан, црн, наслонио се, заваљен на канапе од црвене кадифе, с опруженим ногама, |
| ог задовољства.{S} Он је сједио у соби, заваљен и опружен, још разигран њезином љубави, пуном с |
| љиво тресла.{S} А он га је само гледао, заваљен у наслоњачу, гледао у његово лице пуно весеља и |
| м сталним мјестима, стари гости каване, заваљени, заклоњени новинама које су прошаране празним, |
| ких лица, с картама, таковима у рукама, заваљених и без мисли; чиновника што доносе са собом за |
| њао се и трчао неспретно, љуљајући се и заваљујући се с десна на лијево кад је пуцало у његовој |
| преплашеним очима, испод истог големог завежљаја. </p> <p>Кроз отворен прозор ударао је вјетар |
| неспретно на кољенима, с једним големим завежљајем изнад своје главе, испод којега изгледаше јо |
| ни човјечуљак с мишјим очима и огромним завежљајем више главе.{S} Пред освит, он осјети још <pb |
| сељаци и сељакиње, с кошарама и великим завежљајима, гурајући се, спотичући се, сударајући се, |
| вјетром; та ужасна несрећа једне матере завијала је у црно све око себе својим јадом и кукањем. |
| успомена, заборављених ријечи, милошта; завила га својом љубављу, осјећајући једном страшном бо |
| еко куље му један дебео златан ланац са завинутим црвеним коралом, из џепа на прсима помаљао се |
| <pb n="11" /> покадкад дебелу прашину, завитла је у ваздух и с њом нагло пројури, у неколико м |
| а, у једном тренутку, није знао.{S} Тек завитлало се нешто у њему, заиграло, заболило га, стегл |
| Он воли те полумрачне собе са спуштеним завјесама, гдје само одјекују, празно и поплашено, њего |
| пружале изнад главе, црне и чудновате; завјесе на прозорима остарјеле, неразмицане ничијом рук |
| .{S} Пришао је прозору, застртом грубом завјесом са плавим пругама.{S} И погледа поново.{S} То |
| аје и, у папучама, облачећи капут, диже завјесу и отвара прозор.</p> <p>Мала, блиједа свјетлост |
| екао је и замислио се.{S} И још је више заволио то мртво дрво, као да је било између њих нешто |
| сте, забораве на ово очајно дјело, јер, завршавало <pb n="41" /> се озбиљно и тужно његово писм |
| чање поста сметено и збуњено и нагло се заврши, готово прекиде.{S} Он ућута и гледаше преда се. |
| и од зла из којега је изникао?“ И он га загледаваше, посматраше и налажаше на њему своје црте. |
| досјетке; жене бацале погледе, осмјехе, загледале једне другима хаљине и огледале се у излозима |
| гурнули га у један живот у који кад је загледао, он се згрозио, ужаснуо, тргнуо.{S} И пошао је |
| ега, он га је прогонио свуда: кадгод је загледао у свој живот, јављала се у њему злобно и пакос |
| ворени у оквире, почеше да сметају? — и загледао се у њу.{S} Није ју распознао у први мах.{S} П |
| убија жеље, сужује мисли, затвара очи, заглушује својом гласином све што се око њега чује, зби |
| ослије сушних, изгорјелих дана, у њедра загорјелих и окорјелих поља.{S} Било је у тој киши нешт |
| љене матере, Гавре Ђаковић се спреми за Загреб.{S} Она га није задржавала и опростила се од њег |
| аше њезино питање и трже се.</p> <p>— У Загреб?{S} Не, нећу ићи ове године.{S} То јест, не мисл |
| дне и излишне.</p> <p>— Ви ћете скоро у Загреб? — запита га она.{S} Он не очекиваше њезино пита |
| је од нечега.{S} Дуго му је требало од Загреба до куће, дуго, али он би волио да пут још траје |
| наљути. </p> <p>А они доље причали су о Загребу, о стотину ствари које су добро знали, сјећали |
| е посљедњи пут видјели.</p> <p>Кад је у Загребу једног зимског јутра, још сав дрјемован и у кре |
| својим успоменама да њима мало разгали, загрије, оживи ову туробну, ледену, мртвачку кућу...</p |
| се из свега гласа, понеки мало напити и загрљени, хитајући да сједну, сметени далеким путем на |
| ајући појца у половини започете пјесме, загрми калуђер из олтара, не пуштајући никад старца да |
| p>Гаве Ђаковић, полубунован и дремован, загрнут једним дугачким капутом, опростио се од њих оби |
| ечерја једног врућег љетног дана, пуног загушљиве прашине и сухе жеге, док се сунце спуштало и |
| и сјела поред ње, и питала да ли јој је задатак тежак; она је тако задовољно учила заједно с њо |
| на ради мирно у свом ћошку свој школски задатак, да <pb n="132" /> шкрипи перо и да се чује как |
| умрачној и укоченој соби.{S} Осјећао се задах старине, гробља; све је подсјећало да овдје више |
| ез мисли; чиновника што доносе са собом задах канцеларије и дебелих протокола; утегнутих и нами |
| ју, силазе с кола, кочијаш таре сијеном задахтале коње, док бура хоће да стрга с рамена и да од |
| е учини да чује нечије стењање и нечије задахтало напрезање.</p> <p>Он запали свијећу и отвори |
| е са посла тешким и уморним корацима, и задиркујући се међу се.{S} А кроз то мноштво, лијено и |
| да се разгори ватра, уз лојану свијећу, задјевену у чашу са кукурузом, док се из неког мрачног |
| ближио, зауставио је у њезином уживању, задобио њезине симпатије, заузео њезине мисли, показао |
| е примириса чашицу и мирис га очигледно задовољаваше, сркну мало на врх језика и показа лицем д |
| Играло се у новац.{S} Инжињер, црвен и задовољан, натеже и искапљује, сваких пет минута, овели |
| х језика и показа лицем да је више него задовољан и кад испи, он добаци Гаври Ђаковићу један љу |
| сно, стајаше још неко вријеме и оде сва задовољна.</p> <p>И од тог дана, она удвостручи своју п |
| них обреда, — и она се осјећаше мирна и задовољна међу мноштвом другарица, заборављајући своје |
| скутају звијезде.{S} Ријека успављиво и задовољно шуми.</p> <p>С разголићеним вратом, подбочен |
| живио у својој малој породици срећно и задовољно, без туробних и излишних мисли и без празних |
| а мртва тишина, он осјећа у себи његово задовољно дисање.{S} Гавре Ђаковић осјећаше да га се бо |
| да ли јој је задатак тежак; она је тако задовољно учила заједно с њом, и често би јој било крив |
| о, с набубреним, руменим, чистим лицем, задовољног и спокојног, који се лагано мицао и пријатељ |
| хтала и узбуђена, пуна неког чудноватог задовољства.{S} Он је сједио у соби, заваљен и опружен, |
| ашто онда тражити горчине?{S} Ја тражим задовољства.</p> <pb n="39" /> <p>И он се присили на је |
| и са широм опруженим рукама, са изразом задовољства на лицу: снивао је, ваљда, нешто лијепо.</p |
| њом поносио, говорећи о њој са ријетким задовољством, при чему се на његовом лицу јављао један |
| животом; обилазила је мајка више пута, задржавајући се кратко вријеме, свраћао је и отац да је |
| само што мало отклони дланове с очију, задржавајући свој положај с рукама испред лица, и погле |
| вић се спреми за Загреб.{S} Она га није задржавала и опростила се од њега једним хладним пољупц |
| е и биљешке; на исповиједи, свећеник је задржаваше двапут дуже од осталих, говорио јој је озбиљ |
| би мало криво што је оставља, али га не задржаваше.{S} И он се упути кући.{S} Зачу иза себе гла |
| на времена, што нико није слушао.{S} И задријемали су, сједећи око ватре; у другом ћошку се ми |
| дан ни на ноћ.</p> <p>И он је ваљда био задријемао у својој наслоњачи, јер кад га је тргла нека |
| зине мишице и привуче је к себи, кад се задуби у њезине очи, он не могаше да у њима ишта прочит |
| кад је инжињер сишао к њима, сав црвен, задуван, узрујан и промукао, тужећи се на наше раднике, |
| пуцало у његовој близини, враћао се сав задуван на старо мјесто, потичући рад све живље својим |
| јући да дође Панек к себи.{S} Он бијаше задуван, као да је трчао неколико километара, брисаше в |
| у је видио кроз прозор гдје се жури, са зажагреним очима и са зајапуреним лицем преко кога је п |
| акала у себи ради његовог подсмјеха или зажалила и осјетила горко кад би опазила да тај човјек |
| } Он тек само што се завали на столицу, зажмири мало и стаде да се смије громким смијехом да се |
| е разлијеже његов весели смијех, као да зазвекета његова сабља коју је он пасао са тако много у |
| а свађа и утиша се; звекне која сабља и зазвекћу мамузе; од времена на вријеме, чује се с касе |
| а кукавица да се бори.{S} Само кадикад заигра нешто растргано у њему, нешто се болно потресе; |
| шавао је, и ништа се у њему није макло, заиграло, потресло.{S} Успомене на пријатније дане биле |
| знао.{S} Тек завитлало се нешто у њему, заиграло, заболило га, стегло га, стресло га и тјерало |
| мијешале, немарно узимале, бројиле без заимања, погледи падали на друге столове; видјело се да |
| узе му цигарету дувана и двије круне на зајам: „до сутра“.{S} Он му их даде без ријечи, рекавши |
| гдје се жури, са зажагреним очима и са зајапуреним лицем преко кога је прешла рукама неколико |
| цесту, скривену наметима. <pb n="43" /> Заједнички натежу боцу рума; коњи се једва вуку кроз мр |
| шуми, налијеће и баца се доље наглавце, заједно с његовом мисли која ју прати и коју вода у себ |
| Хуса, и Жишку, и словенску солидарност, заједно са господином инжињером и његовим Златним Праго |
| Чинило му се да је прегорио и ту жељу, заједно са осталима којих се био одрекао.{S} Тек покадш |
| а се са побједничким ликовањем и падала заједно са новом прашином и суморним даном, који је стр |
| атак тежак; она је тако задовољно учила заједно с њом, и често би јој било криво што тако брзо |
| овићу да иде кући на ручак.{S} Ручао је заједно <pb n="92" /> с њима, док се више њих, код радн |
| ера; ти топли и ведри дани бијаху умрли заједно са Богом из дјетињства.{S} Он сам себи чини се |
| ујући стотину пута његову смрт, умирући заједно с њим тешком и мучном смрћу, очајавајући што ни |
| е одвајао од своје земље, да дише с њом заједно, да с њом и њега бију кише које падају у невриј |
| је провео толико година, умирао, трунуо заједно с њима, живећи као и они.{S} Познавао је те људ |
| да однесе шубу; они траже пут, подупиру заједно својим плећима саонице и извлаче их на цесту, с |
| еколико безначајних ријечи.{S} Пошли су заједно, и не питајући се, низ стрму обалу.{S} Гавре Ђа |
| — рече и клону челом о го, дрвен сто и зајеца, тресући се као трска.</p> <p>Он стајаше неко вр |
| } А у Ирени се нешто проломи и она тихо зајеца и покри лице рукама.</p> <p>Дан пробијаше, а у д |
| је он за све то туђ, престарио; како је закаснио и да то све долази само да убрза његов пад и д |
| меће му своје велике дланове пред очи и заклања му видике, говорећи му да нема пред њим ничега |
| кидано шиштавим шумом кише која пљушти, заклањајући својим финим, дрхтавим платнима од ситних, |
| де касно; он се стотину пута одлучивао, заклињао, давао себи ријеч да ће то бити првом приликом |
| је сам човјек смио да суди.{S} И он се заклињаше својим крсним именом на страшну освету читаво |
| јући сукње, журили се, трчећи и тражећи заклона.{S} У кавану јурну нагло једно мноштво људи, на |
| мјестима, стари гости каване, заваљени, заклоњени новинама које су прошаране празним, конфисков |
| а отварају, али он је био непомичан, са закованим тијелом и заспалим мислима које су га убијале |
| ом гласно разговарао.{S} Он се љутио на законе што су благи, што су прошла времена кад се могло |
| ан, не могући издржати лелекање и писку закрвављене матере, Гавре Ђаковић се спреми за Загреб.{ |
| оз које се црне прса, у прљавим гаћама, закриљене од сунца различитим шеширима који причају њих |
| о осамљеним брдским крчмама пред којима закрчивала цесту високо натоварена кола са робом, санду |
| ут залаје пас и, од времена на вријеме, закукуријечу пијевци.{S} Старински сат шета и избија.</ |
| кање кога миша.{S} У авлији по који пут залаје пас и, од времена на вријеме, закукуријечу пијев |
| томе тренутку, што је смрт.</p> <p>И та залеђена материна бол касније са кравила, дошле су сузе |
| ростору који се смрзао.{S} Небо је било залеђено и сиво.{S} Свуда наоколо непрегледан дубок сни |
| мирним локвама жуте, блатњаве воде која залијева каљаве друмове; било је у томе свему много јед |
| ље поново одјекну његов љутит глас, кад залупаше батови и ужурбаше се људи, Гавре Ђаковић опрос |
| и и не нађе изласка из њих, скупи чело, залупи прозор и оде да спава.</p> <p>Вазда те мисли нал |
| в стари пријатељ који је овамо случајно залутао и сјетио се њега?{S} Зашто да га узнемирује тај |
| ила и са много испревлачених и брижљиво замазаних редова и ријечи под којима се скривала сувишн |
| , а садашњост му се чинила плитка.{S} И замало му не утече један презрив осмијак.{S} Он се ипак |
| оћност.</p> <p>На пошљетку њега поче да замара ова борба, ово превртање мисли и непрекидна збуњ |
| оси с њом, — у борби <pb n="56" /> која замара, раздире руке, откида нокте и набија жуљеве на д |
| е његова.{S} Обневиде очи и узаври крв, замахне проштац и одјекне негдје у пољу кубура кремењач |
| се низ брдо.{S} Ударају батови, виде се замахнуте и засукане мишице, мучно се забада челик у ци |
| } Чују се и виде витлови како се лијено замачу у воду.{S} Брашњави људи изилазе из млинова и ск |
| у пуцњаву изнад кућа и викање за помоћ, заметнули се пушкама и повели псе.{S} Иза дугог тражења |
| презире или мрзи, и пушташе да јој сузе замијене мисли.</p> <p>Без икакве радости, она је прими |
| вејавао кроз замрлу кућу.{S} И он у њој замираше полако.{S} Кадгод се пробуде мисли, јуре, дигн |
| е да станује.{S} Гавре Ђаковић се малко замисли и више да га скине с врата него да му учини усл |
| уђено и не вјерујући.</p> <p>Он се мало замисли и погледа је у очи.</p> <p>— Чекати вас да дође |
| b n="50" /> <p>„Дакле и он“! рекао је и замислио се.{S} И још је више заволио то мртво дрво, ка |
| да се још вози негдје далеко у ноћи, да замишља, и нехотице, своју кућу освијетљену, пуну нестр |
| у, волио на онај начин како је он љубав замишљао, и чекао је, с нестрпљењем, док се осјећаше мл |
| г, разочараног човјека, како је он себе замишљао, он налажаше и себи једно чудновато ружно биће |
| упозна с том дјевојком коју је наравно замишљао сасвим друкчије, боље или горе, која није била |
| о, мркији и несноснији него што је био, замишљен и ћутљив, одговарајући љутито и кратко.{S} Гав |
| <p>И Гавре Ђаковић застаде неко вријеме замишљен, уздиже обрве, слеже раменима и, осјетивши гла |
| ез израза.{S} И читав дан остао је тако замишљен и нерасположен.</p> <p>Гаври Ђаковићу је било |
| јатељио.</p> <p>Ирена бијаше невесела и замишљена, не радујући се одласку.{S} Чинило јој се да |
| самоме себи.{S} Мјесто једног туробног, замишљеног, разочараног човјека, како је он себе замишљ |
| што из њезине душе и оставила празнину, замишљеност и чаму.</p> <p>С коликом је радошћу она ост |
| ли пуних једне благе њежности: тек мало замишљености која се тренутно јавља из њезиних очију, д |
| својој мајци како ју је она запамтила: замишљену са чудним и сјајним погледом у часовима самоћ |
| .“</p> <p>Па гледајући на њу, ћутљиву и замишљену, без смијеха и без ријечи, он се питаше, шта |
| ред собом <pb n="42" /> кочијаша, свега замотаног у биљце, са рупцем преко ушију, са бијелим ву |
| ожњу преко мразних и пустих поља, преко замрачених брда у којима извире бура.{S} Смрзнуто и лед |
| јан и зарастао у браду која је још више замрачивала његово лице.</p> <p>То је била материна жељ |
| ријезни; а кад би они отишли, поново се замрачивало његово лице, он је још чвршће стезао своју |
| RP19121_C7"> <head>VII</head> <p>Облаци замрачише небо и застрше планине; просуше се јесенске к |
| док гладна кућа ишчекује помоћи од њих; замре и оно тужног весеља над животом, ма какав био; за |
| де гдје се ломе.{S} И кад све застане и замре, кад настане у њему једна чудна мртва тишина, он |
| пуно прашине и мрака, тмурно, укочено и замрзло.{S} Како му је срце ударало, с колико бола зари |
| еба остаде сам оштар и сух вјетар, који замрзну воде и одрвени уши и носеве дјечурлији која дер |
| виднички кроз собе, да му не однесе тај замрли живот, да не донесе свјежине, кретања, струјања, |
| ом, вазда једнака, и преко мртве ноћи и замрлог јутра и дана који је куњао.</p> <p>Како је он т |
| нај студени дах који је провејавао кроз замрлу кућу.{S} И он у њој замираше полако.{S} Кадгод с |
| очима, са набреклим жилама на челу, са замуљеним рукама, сав блатан и мокар од кише.{S} Поред |
| нине; просуше се јесенске кише и Уна се замути, набуја и прели се преко својих обала, напунише |
| а што је требало да остане скривено.{S} Занесен једном махнитом женом, везан дуговима, узнемири |
| жине, кретања, струјања, буре, међу ове занијемјеле зидове.</p> <pb n="35" /> <p>Неки дан, једн |
| и се погнути људи; играло се с ватром и занимањем; с лупом падале карте по зеленој чоји; настај |
| .</p> <p>Али то бијаше само у тренуцима заноса, и он осјећаше како бива слабији, како подлијеже |
| да мисли; био се пустио животу нека га заноси куд хоће, осјећајући да је слаб да се отима, а к |
| мисли која ју прати и коју вода у себи заноси и утапа.{S} И онда, он је гледа гдје шета као ми |
| се похабана црквена литија на вјетру и заносила носача; ситно и жалобно звонила два звонца у д |
| појачане одјеком, кор женских гласова у заносу пење се у небо и слама се о старинске, непробојн |
| на његовом лицу јављао један чудноват, зао осмијак.</p> <p>Само пред старијима од њега развлач |
| евојку која пође за њега, проричући јој зао живот и мучну смрт; међутим чини се да се Манојло б |
| роногој столичици, сједила његова мати, заогрнута и сва у црнини.{S} Кад је ушао, она се није н |
| азеве, погињаше пусто дрвеће и стресаше заостало, жуто и самотно лишће са голих грана и узбурки |
| дан Личанин прође поред Гавре Ђаковића, заостао, хитајући да достигне остале, он га запита:</p> |
| {S} И већ се спуштао сутон, са небом на западу још свјеже окрвављеним од сунца, кад се он лаган |
| и нечије задахтало напрезање.</p> <p>Он запали свијећу и отвори врата.</p> <p>На каменим плочам |
| већи умор, очни капци бијаху му тешки и запаљени, дуван му није пријао, уста му бијаху горка, и |
| м; он осјећаше огањ гдје му пржи лице и запаљује мозак.{S} Он је погледа: она сјеђаше с рукама |
| одломке: о својој мајци како ју је она запамтила: замишљену са чудним и сјајним погледом у час |
| и љутито и кратко.{S} Гавре га је добро запамтио у тим данима гдје се, као сјенка неког црног о |
| редине Уне, склизнуо с глатког камена и запао дубоко у воду.{S} Вратио се тада кући сав мокар и |
| е био одрекао.{S} Тек покадшто га нешто запече у срцу једним оштрим и јетким болом, и он само < |
| ким гласом, надмашивало женино кукање и запијевка; у тај ведар дан, пун свјетлости, младог лишћ |
| о што га носи, не марећи за камење које запиње за ципеле, ни за трње које зауставља.{S} Он није |
| уж обале, дерући ципеле о оштро камење, запињући и цијепајући одијело о дрско, црно трње, крвав |
| иво.</p> <p>— Зар је моја мама умрла? — запита она не заустављајући се да плаче.</p> <p>— Горе |
| ишти и смета.</p> <p>— Шта ради мама? — запита она послије ћутања.</p> <pb n="137" /> <p>Отац н |
| шне.</p> <p>— Ви ћете скоро у Загреб? — запита га она.{S} Он не очекиваше њезино питање и трже |
| /p> <pb n="113" /> <p>— Ви се љутите? — запита он. </p> <p>— Зашто? — рече она и погледа га зач |
| срећна.</p> <p>— А зар сам ја срећан? — запита се он и луташе очима по тами.{S} И читаве ноћи н |
| тао, хитајући да достигне остале, он га запита:</p> <p>— Докле идете?</p> <p>— Преко мора, одго |
| начин, то је већ толико пута мислила да запита и, не усуђавајући се, остављала за сутра.{S} Јед |
| да хвали шљивовицу; са рђавим акцентом запита, онако немарно, има ли је још много.</p> <p>— Не |
| /p> <p>— Да се што не љутите на мене? — запитала је она плашљиво једног дана, прије него што ће |
| лодушност. „Зашто сам ја такав подлац?“ запитао се болно. „Ти нијеси рђав човјек, а нијеси ни д |
| и су вукли, не могући да нађу свој воз, запиткивајући чиновнике, који су се на њих отресали мађ |
| и сав мокар и љут.</p> <p>Он воли њезин запјенушени бијес кад удара љутито на препреке и уставе |
| n="16" /> млиновима, рушећи се шумним и запјенушеним слаповима који прскају и шире хладноћу око |
| гано главом и окрену се у страну и тихо заплака, што није радио до тада, осјетивши, у томе трен |
| хтала толико пута под његовим ријечима, заплакала у себи ради његовог подсмјеха или зажалила и |
| ице: њега прожимаше вјечно њезин тужан, заплакан поглед, њега притискиваху као камење њезине жа |
| едном њихове очи сретоше, њему се језик заплете, причање поста сметено и збуњено и нагло се зав |
| оба је била мрачна, напољу падала киша, запљускујући прозоре.{S} Он се тешко дигао, осјећајући |
| вима њезину глатку стаклену пут.</p> <p>Запљусне га кадгод млаз сељачког живота из тих малих, н |
| ења и презрења; другарице вјероватно по заповиједи, уздржаваху се од њезина друштва.{S} И она с |
| в глас који је давао раду једну оштру и заповједничку ноту: јаче и брже лупали батови, чешће се |
| да нема посла: рад стао, глад притисла; запомажу да им се од куће штогод пошље, док гладна кућа |
| љутило.{S} Прекидајући појца у половини започете пјесме, загрми калуђер из олтара, не пуштајући |
| из олтара, не пуштајући никад старца да започето доврши, журећи се крају.</p> <p>Један сељак, ц |
| стану да се јасније разабиру куће, кад започимљу да се чују гласови живота који се буди, кад, |
| ерани под, немицано тако дуго времена и запрашено; таванице се пружале изнад главе, црне и чудн |
| омакне са лупом столицу; кад обори коју запрашену књигу, он сав застрепи.{S} Он је утекао и сак |
| потанко објашњава.{S} Гавре Ђаковић се запрепастио и постајаше нервозан.</p> <p>— Какав је ово |
| о и јадно у своме рођеном злу.{S} Он се запрепашћавао, чудио, питао: „Откуда ово мени?{S} Кад с |
| ћи свој живот, већ само несрећу у себи, запрепашћена и сатрта једна мати.</p> <p>Он је примакао |
| рила ватра, огледало се нешто страшно и запрепашћено, с очима, пуним суза, убијена стидом, осје |
| је осећала њихову тежину; будила се са запрепашћеношћу мислећи на дан који долази: кад се незн |
| година.</p> <p>И његове очи гледаху са запрепашћењем сав овај свијет у кавани, који је, у једн |
| ицира; сиједих и ћелавих пензионираца,. запуштених, необријаних, зараслих у браде, с наочарима |
| ућу, што су баш нашли овдје да станују; зар није било за њих стана нигдје на другом мјесту?{S} |
| .{S} Он се преко воље и љутито сагнуо — зар га и ти људи, објешени на зидове и затворени у окви |
| јој би двоструко жао и криво.</p> <p>— Зар је моја мама умрла? — запита она не заустављајући с |
| {S} Она каже да је несрећна.</p> <p>— А зар сам ја срећан? — запита се он и луташе очима по там |
| ијечи, као да изазива њихову слику. — И зар само то сачињава твој живот? упита.</p> <p>Милан га |
| и смућено.{S} У ваздуху нешто тешко што заражава чамом и малаксалошћу. </p> <p>Њихови погледи п |
| трагови челичне шипке; доље, испод њих, зарасла брдо букова шума, пуна хладовине и свјежине.{S} |
| јном зоби, вијуга преко поља, с обалама зараслим у врбе које натапају своје сјене и повијене, п |
| пензионираца,. запуштених, необријаних, зараслих у браде, с наочарима што падају ниско по носу, |
| о камење, а поред њега друго под водом, зарасло топлом и меком маховином.{S} И он је једном осј |
| еукусно одјевен; често пута необријан и зарастао у браду која је још више замрачивала његово ли |
| кључ и кад је са шкрипом јекнула стара, зарђала и дуго недирана брава, он је осјетио зиму гдје |
| иотске слике и једна незграпна икона са зарђалим кандилом испред ње, које није било одавно прип |
| међутим уздрма и крену.{S} Он се пружи, зари главу у кожни јастук и притисну руком очи, трудећи |
| Како му је срце ударало, с колико бола зарио је главу у јастук, тражећи мало топлине у својим |
| са фином бијелом пути која се покадгод зарумени, са доста обичних потеза, али пуних једне благ |
| оквице по поду.{S} Бијаху чули из свога засеока неку пуцњаву изнад кућа и викање за помоћ, заме |
| уна кукуруза, обавија се око брежуљака, засијаних златуњавим јечмом, ниском и ријетком пшеницом |
| ијељеном косом, са високом крагном која засијеца у образ — сушта <pb n="36" /> противност брату |
| ву чашицу.</p> <pb n="82" /> <p>И он је засио у тој соби, као да је стари гост куће, слободно с |
| и облацима.{S} А вјетар снаша намете и засипа сњежном прашином у лице.{S} Кола и путници ријет |
| боцу рума; коњи се једва вуку кроз мрак засипан снијегом; од часа до часа лијено се затресу бро |
| сљуштила боја и голи лим упијао сунце и заслијепљивао очи.{S} Он се сјећаше причања старих људи |
| шају и да му се покоравају, ако хоће да заслуже коју крваву пару, гледајући само свој посао пре |
| е.</p> <p>Она се осмјехну, погледа га и засмија се веселим и звонким смијехом.{S} И за час нест |
| е био непомичан, са закованим тијелом и заспалим мислима које су га убијале својим мртвилом.{S} |
| својом тупом ломљавином мртвачку тишину заспалих поља; наличио на немирну и несрећну животињу к |
| тук и притисну руком очи, трудећи се да заспи.</p> <p>Воз се љуљао, трескао и тутњао; кондуктер |
| с једне стране на другу и не могаше да заспи.{S} Она сигурно још плаче, мишљаше он.{S} Она каж |
| ну собе старачко лице пуно бора, кад се засребрени њезина <pb n="51" /> сиједа коса, кад угледа |
| обар“, одговорило је нешто у њему.{S} И застаде, не хтијући да доврши мисао која му се наметала |
| Босне да служи литургију.</p> <p>Звоно застаде у тренутку кад он ступи <pb n="127" /> на цркве |
| отонули ти дани.</p> <p>И Гавре Ђаковић застаде неко вријеме замишљен, уздиже обрве, слеже раме |
| даху натраг као зрње пијеска.{S} Узалуд застајаше у празној цркви послије других, на подножју ж |
| покрива подмукло и затворено зеленило; застаје код бродова куд се прелази на босанску страну: |
| ла, с ногама које клецају, с мишљу која застаје, с ријечи која се гуши.{S} А све прелијевале и |
| езну шетњу; људи се гласно поздрављали, застајкивали, смијали се и добацивали досјетке; жене ба |
| разбија о кланце и хучи у њима.{S} Они застају, губе пут, усред каквог таласастог брдског пољи |
| .{S} Спровод се лијено вукао кроз село, застајући да се одморе људи који носе лијес; повијала с |
| подупирајући се на дебео дренов штап и застајући да се одмори, с главом погнутом и очима упрти |
| е шири, наде гдје се ломе.{S} И кад све застане и замре, кад настане у њему једна чудна мртва т |
| ги постао му је неприступан.{S} И он је застао, остао тако стојећи, не идући ни напријед ни нат |
| грла.</p> <p>Рад на новом друму бијаше застао и сви се надаху још лијепом времену, али кад се |
| ном, малом „пајзлу“ у Гајевој улици.{S} Застидио се кад је видио ту жену која је препатила сву |
| терина прелазила је и на њега.{S} Он се застидио себе кад се љутио на зиму; на саможивост једно |
| кад обори коју запрашену књигу, он сав застрепи.{S} Он је утекао и сакрио се од живота и грчев |
| пио по њему.</p> <p>И у једном тренутку застријепио је од нечега.{S} Дуго му је требало од Загр |
| ћошку кола, у прљавој свјетлости напола застрте свјетиљке, једног човјечуљка, мршавог и кржљаво |
| је стрмоглављао као у понор, кроз мале застрте прозоре, своју јадну и безвољну свјетлост на пр |
| ознао у први мах.{S} Пришао је прозору, застртом грубом завјесом са плавим пругама.{S} И поглед |
| d>VII</head> <p>Облаци замрачише небо и застрше планине; просуше се јесенске кише и Уна се заму |
| /hi>: с једним трговачким путником који заступа неку фирму из Граца.{S} Тако немарно и равнодуш |
| {S} Ударају батови, виде се замахнуте и засукане мишице, мучно се забада челик у цијелац камен. |
| ребом, из којих дише биједа и сиротиња; заталаса се понекад у њима нешто мучно што дави; радниц |
| ма, амбицијама и свим оним немиром који заталасава и гони напријед; он страхује од вјетра који |
| сељак напола спава, — онда се он трза, затвара прозор и пада, изнемогао и изломљен, на кревет, |
| а воде.{S} Он убија жеље, сужује мисли, затвара очи, заглушује својом гласином све што се око њ |
| и поздрављају; врата која се отварају и затварају треском; момци што журно пролазе, њишући на п |
| а у хајдуке, ударала данке и судила им, затварајући их и шиљући војску да их пушкара.{S} Њему с |
| са питањем части, мислећи са ужасом на затвор и послије тога на безнадан живот у изгледу; из с |
| е на сељаке, да их оптужује и пуни њима затворе и оставља за њима непоорана поља, непокошене ли |
| а, и остао једнако мрк, неприступачан и затворен. </p> <p>И она га посматраше, радећи преко вољ |
| зар га и ти људи, објешени на зидове и затворени у оквире, почеше да сметају? — и загледао се |
| , не скидајући капута, неко вријеме, са затвореним очима.</p> <p>И кад је затворио прозор и лаг |
| веже.</p> <p>У бесане и празне ноћи, са затвореним очима, тјерајући од себе мисли, са главом ду |
| а.</p> <p>Манојло лежаше на кревету, са затвореним очима и јечећи; на раздрљеним рутавим грудим |
| током на којој он плови полеђушке и са затвореним очима.</p> <p>Кад тога дана видје Јеку, њему |
| и отме томе злу, он му се био предао са затвореним очима и малаксалим тијелом, проживљујући гро |
| зи поред дубина које покрива подмукло и затворено зеленило; застаје код бродова куд се прелази |
| ожењу и без веселијег израза на лицу, и затвори лагано врата за собом и изгуби се.</p> <pb n="1 |
| е, са затвореним очима.</p> <p>И кад је затворио прозор и лагано се окренуо, сио и налактио се |
| /p> <pb n="93" /> <p>Кад је стигао кући затекао је на столу ручак који се охладио.{S} Он је зба |
| м полагано отшкринула једна врата.{S} А затим се корио што мисли о <pb n="85" /> таквим глупост |
| ињером и његовим Златним Прагом.</p> <p>Затим Панек сврну разговор на своје послове: на један п |
| свјетлост не почне да блиједи ноћ; кад затитра магла, кад стану да се јасније разабиру куће, к |
| релети преко лица Гаври Ђаковићу; нешто затитра у његовој души, жеља и молба да не скрнави једн |
| иле над воду.{S} И кад је она долазила, затитрала би она чама која је пунила ову зграду и губил |
| као знак правог господства.{S} Милан је зато имао тако много воље, а за остале ствари није пока |
| пан снијегом; од часа до часа лијено се затресу бронзе и њихова звека смрзава се у пустој тишин |
| ољубише и пошто изредаше обична питања, заћуташе обоје.{S} На оцу се опажаше нешто плашљиво, не |
| ужног весеља над животом, ма какав био; заћуте неродне оранице, зауставе се и престану да се ок |
| ином уживању, задобио њезине симпатије, заузео њезине мисли, показао да му није равнодушна, и о |
| , ма какав био; заћуте неродне оранице, зауставе се и престану да се окрећу витлови, док Уна пр |
| рави кога или да коме врати поздрав.{S} Заустави га семинар који је пролазио Илицом, правећи ве |
| за шешир и хтио да прође.{S} Инжињер га заустави, поздрави се с њим <pb n="86" /> и диже читаву |
| прати.{S} Кад дођоше једном грму она се заустави, окрену се и сједе под грм. </p> <p>- Ово је м |
| очи, погледавао неколико пута по соби, зауставио поглед на једном мјесту гдје је био обијен зи |
| настране мисли, који јој се приближио, зауставио је у њезином уживању, задобио њезине симпатиј |
| кад би се с киме срео који би га могао зауставити и приморати на разговор, и трудио се да забо |
| које запиње за ципеле, ни за трње које зауставља.{S} Он није гледао гдје стаје, он није видио |
| афешантани, жене, — рече Гавре Ђаковић, заустављајући <pb n="38" /> се иза сваке ријечи, као да |
| Зар је моја мама умрла? — запита она не заустављајући се да плаче.</p> <p>— Горе него умрла.{S} |
| ијеке, с ломљавом се прелазили мостови; заустављали се на станицама, са ситним и звецкавим куца |
| а, изгубљена покадкад између брежуљака, заустављана <pb n="16" /> млиновима, рушећи се шумним и |
| , пуне дућана, дјечурлије и пандура.{S} Заустављао се по осамљеним брдским крчмама пред којима |
| ране с којих отјецаше крв коју му жена заустављаше, <pb n="64" /> испирајући ране ракијом.{S} |
| у кишовите дане, његове ране које тешко зацјељиваху.</p> <p>Он је мрзио да, га нетко узнемирује |
| етки; тек што, покадгод, јато гавранова зацрни снијег, једини живот што се јавља.{S} Њихове сао |
| не скрнави једно ново осјећање у своме зачетку; јављала се <hi>она</hi> са сјајним и благим оч |
| е задржаваше.{S} И он се упути кући.{S} Зачу иза себе глас инжињера који му весело довикиваше н |
| има.</p> <p>Гавре Ђаковић, подиже очи и зачуди се.</p> <p>— Не, — рече он, немам зашто да се љу |
| алог дјетета које ју касније заборавио; зачудио се кад ју је, послије толико година, поново спа |
| путовати сутрадан с оцем.{S} Он се само зачудио.{S} Рекла му је да је добила мјесто.{S} Он јој |
| нешто каже и одлазила полагано, кадгод зачуђена, а кадгод ожалошћена.</p> <pb n="68" /> <p>Она |
| /p> <p>— Зашто? — рече она и погледа га зачуђено.</p> <p>— Ја сам мислио... — каза он збуњено, |
| дје?{S} Шта да радите? — рече она чисто зачуђено и не вјерујући.</p> <p>Он се мало замисли и по |
| им ступцима; кадгод се, с једне стране, зачује кратка, ватрена ђачка свађа и утиша се; звекне к |
| с цигаре продре кроз пукотине од врата; зачује се још једном испод прозора његово кашљање или к |
| стргано у њему, нешто се болно потресе; зачује један сухи, пјесковити смијех који долази из дал |
| уди.{S} Њега дира и вријеђа у мозгу кад зашкрипе, под његовом тежином, старе даске на поду; кад |
| ћа; покривен црним аљинцем по глави или заштићен каквим старинским, црвеним кишобраном који је |
| падање јечма.</p> <p>И он је помишљао, зашто се није раније тргао и оставио школу и дошао да ж |
| вот и дао свима стварима обичан ток.{S} Зашто је срео ту жену и шта има у њој?{S} Шта је она за |
| о случајно залутао и сјетио се њега?{S} Зашто да га узнемирује тај свијет?</p> <p>И он лијено у |
| >— Ви се љутите? — запита он. </p> <p>— Зашто? — рече она и погледа га зачуђено.</p> <p>— Ја са |
| ч.</p> <p>Једва једном, инжињер му каза зашто је дошао; чуо је да он има у својој кући довољно |
| <p>И коликогод се трудио да нађе разлог зашто је нерасположен, није га налазио.{S} Није изгубио |
| умљивог, сањивог растанка; он разумједе зашто му она не рече ништа при одласку и бијаше му тешк |
| ву које је убрзо нестало.{S} И питао се зашто се он окреће?{S} Био је немиран цијело вријеме.</ |
| сатрвено, тјескобно; кад се то десило и зашто је дошло тако изненада, у једном тренутку, није з |
| бмане и излишног варања самога себе. „И зашто то баш сада долази?“ питао се.{S} Колико дана гле |
| е тешко дигао, осјећајући се да није ни зашто, мисли су му биле глупе, покрети тешки, погледи п |
| ачуди се.</p> <p>— Не, — рече он, немам зашто да се љутим.</p> <p>— Ја сам мислила, — говораше |
| оку: „Хајдете!“ И он, не знајући ни сам зашто, пође.</p> <p>Било је јутро; сунце још није било |
| де мало у Карловац.{S} Није ни сам знао зашто га је слагао.{S} И он слеже раменима.{S} Свеједно |
| осјетивши у себи страшну малодушност. „Зашто сам ја такав подлац?“ запитао се болно. „Ти нијес |
| површини.</p> <p>Он се немирно питаше: „Зашто то она мени прича?“ али није пропустио ни једну р |
| то тражи.{S} Како га је бунило њезино: „Зашто?“ „Она је дакле равнодушна,“ помисли он. „А ја не |
| ена, спушта се поново, удара о стијење, зашуми, налијеће и баца се доље наглавце, заједно с њег |
| таринске, непробојне зидове, и наједном зашути, и онда се несигурно котрљају <pb n="134" /> лат |
| два дочека кад стиже кући, сав у зноју, збаци са себе капут и стајаше у кошуљи на прозору, смиј |
| а столу ручак који се охладио.{S} Он је збацио са себе капут, скинуо крагну и спустио се у насл |
| ојом гласином све што се око њега чује, збива, гласно живи и ори.{S} Он кликће кад опажа у њему |
| омисли на то. „Зна ли тај човјек шта се збива у мени?“ питала се она.{S} Тренутци бијаху дуги, |
| упијале се једна у другу.{S} И у њој се збивало нешто.{S} Она диже главу и нађе његов поглед, с |
| лицем и ситним очима; шћућурен, згурен, збијен уз дрво, непомичан, с великим рукама које држаше |
| е кршеве и тече брзо, срдито и немоћно, збијена и стијешњена, док стијење пара и реже својим ош |
| .{S} Виде се разваљени плотови, густе и збијене живице, огрезле у зеленило.{S} Иза куће одсијев |
| туђине и уз пјесму полетише кроз село, збијени и стијешњени да су им ноге висиле из кола; а гл |
| јим финим, дрхтавим платнима од ситних, збијених млазова предмете у даљини; и на његову душу на |
| ица.</p> <p>И опет каскали коњи тврдом, збијеном, каменитом цестом, пролазили расута села, дохв |
| ногу, а по клупама се виђаху нејасни и зближени парови којима нијесу много сметали кораци самц |
| ме друштво.{S} Помоли се гомила Личана, збркана, неспретна, шарена; једни још у гаћама и опанци |
| бљеним <pb n="12" /> очима на стропу, у збрканим сецесионистичким сликама које су тада ушле у м |
| његов празан и разбијен поглед, она се збуни и покаја, пуна сумње да је њезина искреност и пов |
| је била поруменила и гледала у страну, збуњена изазивањем успомена оне непријатне ноћи.</p> <p |
| едовима и пуно грешака; испрекидано, са збуњеним, поплашеним, потискиваним мислима које се гура |
| и мах; Гавре Ђаковић се осмјехну, а она збуњено обори очи.</p> <p>Па и ако му се чинило да не о |
| језик заплете, причање поста сметено и збуњено и нагло се заврши, готово прекиде.{S} Он ућута |
| но.</p> <p>— Ја сам мислио... — каза он збуњено, љутит на своје питање и погледа очима у даљину |
| , срце немирно удара и одскаче, а мисао збуњено тражи неки предмет.{S} Стотина ствари пролијеће |
| вореног прозора. „Нашто сав овај немир, збуњеност, слутња која се рађа у мени?{S} Шта ће то мен |
| борба, ово превртање мисли и непрекидна збуњеност; он се не осјећаше код своје куће, као у први |
| с њом срести и осјећаше малу, пријатну збуњеност и руменило на лицу, без имало зловоље; примио |
| ума.{S} Шта гони његове мисли и што их збуњује, смућује, узбуркује и баца по души један страша |
| часа лијено се затресу бронзе и њихова звека смрзава се у пустој тишини.</p> <p>Они морадоше н |
| у глави кас коња и звецкала сјецкајући звека бронза; још непрестано као да одскачу точкови од |
| столу који се дрмао, и по сабљи која се звекетљиво тресла.{S} А он га је само гледао, заваљен у |
| кратка, ватрена ђачка свађа и утиша се; звекне која сабља и зазвекћу мамузе; од времена на вриј |
| ној чоји; настајала тренутна тишина; са звеком падао који пут новац на земљу; и од времена на в |
| ојима извире бура.{S} Смрзнуто и ледено звекћу и одскачу бронзе на коњима и губе се у овој бије |
| аустављали се на станицама, са ситним и звецкавим куцањем звонаца, с једноличним трчкарањем чин |
| цима и сјајним пуцима, ни за сабље које звецкају и одскачу од земље.{S} Милан је то осјећао,, н |
| помаља; још му табао у глави кас коња и звецкала сјецкајући звека бронза; још непрестано као да |
| ити смијех који долази из далека и који звечи разбијено и чудно.{S} А дани пролазе.</p> <pb n=" |
| ли сасвим изгубили; небо било прошарано звијездама.{S} Њега се угодно дојмила лупњава возова и |
| цијело тијело.</p> <p>Ноћ је блиједила, звијезде се трнуле, помаљале се телеграфске жице, нејас |
| , разријеђене сеоске кућице; бљескутају звијезде.{S} Ријека успављиво и задовољно шуми.</p> <p> |
| еговог бљедуњавог, уског лишћа, његовог звиског шума под вјетром, ради гнијезда која сједе међу |
| али и разбијали; ситно и високо пиштала звона с једне капелице, надглашивала <pb n="19" /> оста |
| ру, кад преломише ведрину сунчаног дана звона с манастира, томе звуку одазва се негдје дубоко у |
| рукама; испрекидано и ломно мијешала се звона са старог манастира; крупан плећат калуђер, у ста |
| Свеједно.</p> <p>У том часу, забрујаше звона са катедрале <hi>Здраву Марију</hi> и проламаху в |
| и широком звуком.{S} За час се огласише звона с других цркава; несложно, гласови се сударали и |
| ех и брзо се утишао; а све, и звоњавину звона и грају спровода и појање оца Герасима са свађала |
| /> остала, губила се у брујању великих звона и плачно се поново истицала.</p> <p>Он вечераше н |
| таницама, са ситним и звецкавим куцањем звонаца, с једноличним трчкарањем чиновника који машу ф |
| клици, ни свађе.{S} Пред њим се црвенио звоник мале и здепасте црквице, са кога се мјестимице с |
| им добрим и милим погледом.{S} И поново звонила соба од његова гласа, поново се разлијегао њего |
| етру и заносила носача; ситно и жалобно звонила два звонца у дјечјим рукама; испрекидано и ломн |
| а!{S} И кроз кућу као да одјекну братов звонки глас, као да се разлијеже његов весели смијех, к |
| ехну, погледа га и засмија се веселим и звонким смијехом.{S} И за час нестаде између њих свега |
| } Он убрзава корак, док непрестано јечи звоно, односи звукове у кланце, који их одбијају и сурв |
| ђер из Босне да служи литургију.</p> <p>Звоно застаде у тренутку кад он ступи <pb n="127" /> на |
| ила носача; ситно и жалобно звонила два звонца у дјечјим рукама; испрекидано и ломно мијешала с |
| који смијех и брзо се утишао; а све, и звоњавину звона и грају спровода и појање оца Герасима |
| у варају уши, која од сваког шума, чује зврјање кола и топот коња, — кућу које се не тиче споља |
| слу и окупани у зноју; у њој се чуо пун звук српа кад се забада у густо, пожутјело класје и та |
| орак, док непрестано јечи звоно, односи звукове у кланце, који их одбијају и сурвавају под свој |
| говим гранама које клепћу тупим и сувим звуком под вјетром и откидају се и падају, ломећи се о |
| проламаху ваздух својим пуним и широком звуком.{S} За час се огласише звона с других цркава; не |
| у сунчаног дана звона с манастира, томе звуку одазва се негдје дубоко у његовој души један одје |
| се слијева с уживањем и кликом, у пуним звуцима, послије сушних, изгорјелих дана, у њедра загор |
| аса, поново се разлијегао његов весео и звучан смијех кроз читаву кућу, са топлом и дјетињском |
| тој мирној, старинској, крупној високој згради, са стотинама прозора, одаја, полумрачног ходник |
| мној, влажној, старинској и непријатној згради. </p> <p>И за неколико ноћи које се чињаху непро |
| атитрала би она чама која је пунила ову зграду и губила се: у кући се осјећала једна младост ко |
| S} Горе му је било кад почивају, кад се згрије и изиђе опет на зиму и наставе вожњу преко мразн |
| дан живот у који кад је загледао, он се згрозио, ужаснуо, тргнуо.{S} И пошао је натраг кад већ |
| азећи локве воде и гомиле блата које се згртало; жене показивале доње сукње, упрскане блатом.{S |
| утим на груди, са стиснутим зубима и са згрченим песницама, као човјек који је наумио да се све |
| ав перон и враћали се натраг, исто тако згужвани, смијешани, смућени, с истом грајом, довикивањ |
| то ће у њему да прочита.{S} Писмо дуго, згужвано, на оцијепљеном комаду <pb n="40" /> хартије; |
| а жутим лицем и ситним очима; шћућурен, згурен, збијен уз дрво, непомичан, с великим рукама кој |
| ој хладној неуређеној соби, у тој жени, згуреној у куту, која ћути, која се не миче, с погледом |
| буде? — узвикнуо је. — Једна буцмаста и здепаста Чехиња, — и насмија се.</p> <p>Пало му је на н |
| е.{S} Пред њим се црвенио звоник мале и здепасте црквице, са кога се мјестимице сљуштила боја и |
| на изрека, штампана једним неспретним и здепастим словима.{S} Њега то све умараше, и вожња, и м |
| а за друге зла; или од земље, скинуте и здеране с огољелих поља, прави оточиће, дијели се око њ |
| шавало и на једном ишчезнуло; као да се здерао неки вео с тих лица која је он научио да виђа гд |
| меку топлину младости; он осјећа његов здрав, бујан мирис и још више опажа како је он за све т |
| часу, забрујаше звона са катедрале <hi>Здраву Марију</hi> и проламаху ваздух својим пуним и ши |
| о махова, улицу; тресне вратима каване, здрма прозоре; негдје у сусједству тресну вјетар прозор |
| ве смоле.{S} И кад би се оставио својих зебња и брига о шуми, читаво вријеме бијаше обузет парн |
| ака, пуних натегнутог очекивања, горке, зебње и слатке наде да ће се то све свршити онако како |
| вела, сву своју тиху несрећу, све своје зебње које су јој мрзеле душу и огорчавале њезину сјетн |
| ма, пуна јечма што се жути, зоби што се зелени, ријетких, малих црвенкастих кукуруза, густих, с |
| убина које покрива подмукло и затворено зеленило; застаје код бродова куд се прелази на босанск |
| тови, густе и збијене живице, огрезле у зеленило.{S} Иза куће одсијева благо Уна у даљини.{S} Ч |
| ишћа и нових трава, са сочним и свјежим зеленилом, у тај бујан живот који својом крепкошћу и пу |
| их црвенкастих кукуруза, густих, сирово зелених конопаља, и шарених бара и кошаница.{S} А жива |
| још из дјетињства, ради његових витких, зеленкастих шибљика, његовог бљедуњавог, уског лишћа, њ |
| збива имеђу очију, увијек у чизмама и у зеленкастом одијелу, са жировима на оковратнику, као шт |
| ом и занимањем; с лупом падале карте по зеленој чоји; настајала тренутна тишина; са звеком пада |
| им јечмом, ниском и ријетком пшеницом и зеленом бујном зоби, вијуга преко поља, с обалама зарас |
| ења у које удара сунце, — живу, свјежу, зелену пругу Уне.{S} Он зна, како му је поглед вратолом |
| земљу, јаче и бујније ударају млазови, земља жељно упија воду, а он са скинутом капом пушта не |
| ко кад му изиђе пред очи гомила његових земљака.{S} Воз се међутим уздрма и крену.{S} Он се пру |
| школе да буде господин, одвојили га од земље и народа, спријечили га да ухвати корјена у земљи |
| : за једне добра а за друге зла; или од земље, скинуте и здеране с огољелих поља, прави оточиће |
| ни за сабље које звецкају и одскачу од земље.{S} Милан је то осјећао,, не бунећи се никад прот |
| а боље било да се није одвајао од своје земље, да дише с њом заједно, да с њом и њега бију кише |
| се разлијежу кавге над стопом преоране земље: он разумије ону луду, очајну љубав према земљи, |
| осјећа се оштар, угодан мирис цвијета и земље напојене кишом што издише свјежину; дрвеће у цвиј |
| у све своје наде и муку и јаде и зноје, земљи из које су се родили генерали који су заборављали |
| сму пјеваху земљи која их држи и храни, земљи на којој су одрасли њихови дједови, вјечно радећи |
| олферина, Мађенте, Кустоце и Кенигреца; земљи која је одњихала господу која су их батинала и тј |
| н разумије ону луду, очајну љубав према земљи, над којом сељак, огрезао у тешком зноју, сатире |
| е осјећао у себи као терет који га вуче земљи, који му не дâ да се крене, исправи, пође; који г |
| трен ока иа све стране, полијегајући по земљи; дигне се облачић дима, грмне и одјекне неколико |
| рода, спријечили га да ухвати корјена у земљи из које је изникао, гурнули га у један живот у ко |
| амала бесконачно: они ту пјесму пјеваху земљи која их држи и храни, земљи на којој су одрасли њ |
| број новина у којима се тражила кућа и земљиште на продају, и написа једно писмо.</p> <pb n="1 |
| евинама једног, од Турака спаљеног и са земљом сравњеног манастира, чији се темељи познаваху у |
| е водом, а брдски потоци, носећи лишће, земљу и камење из планине, ваљаху се низ водојаже и сли |
| нке, цркотине; одроњује, откида и отима земљу једнима, доносећи је другима: за једне добра а за |
| шина; са звеком падао који пут новац на земљу; и од времена на вријеме дизала се свађа.</p> <p> |
| ину својих зрака, упијену у плочник и у земљу.{S} Топао вјетар дигне <pb n="11" /> покадкад деб |
| ори, с главом погнутом и очима упртим у земљу; тек кадгод само нагло подигне главу и простријел |
| е око камења поред којега се забадају у земљу.{S} Он је удисао свјежи ваздух полумрачних шума, |
| откидају се и падају, ломећи се о тврду земљу.{S} И у томе ударању умрлих грана, он је наслућив |
| кавају о стврднуту, испечену и испуцалу земљу, јаче и бујније ударају млазови, земља жељно упиј |
| г, мршавог круха за се и за дјецу; у ту земљу он сахрањује своје мисли, наде, бриге и стрепње, |
| ајући лијено кљусе, и готово додириваху земљу.</p> </div> <pb n="130" /> <pb n="131" /> <div ty |
| ло да могу сваки час да се срозају низа зид.{S} Све пуно прашине и мрака, тмурно, укочено и зам |
| а, — говораше она, гледајући у противни зид, — јер не диваните никад са мном.{S} Да вам није <p |
| лед на једном мјесту гдје је био обијен зид, спустио га на прозор који је гледао у ведар дан, п |
| ; средином улице пролажаше једна гомила зидарских раддника пуних креча по одијелу и по изобличе |
| радошћу она оставила хладне самостанске зидине; колико младости осјећаше у себи кад се је осјет |
| сагнуо — зар га и ти људи, објешени на зидове и затворени у оквире, почеше да сметају? — и заг |
| а, струјања, буре, међу ове занијемјеле зидове.</p> <pb n="35" /> <p>Неки дан, једном неспретно |
| небо и слама се о старинске, непробојне зидове, и наједном зашути, и онда се несигурно котрљају |
| е осјећао и титрао у ваздуху, упио се у зидове, долазио с вјетром; та ужасна несрећа једне мате |
| а није одавно било, плаши и ужасава.{S} Зидови су били тако <pb n="33" /> хладни, тако нетопли, |
| жуте велике биљеге на давно обијељеним зидовима.{S} Сметаху га слике на иконостасу, са страхов |
| им стријелцем; растурене фотографије по зидовима и нејасне у тами; и патриотске слике и једна н |
| стима по прозору и сваки час страховито зијева; један Сријемац, ситан, плав и кицош, с високом |
| >И кад је сио у саонице, како је резала зима, како је шибао вјетар, сух и хладан, по простору к |
| и, његова рука била је хладна као усред зиме.{S} И дуго послије тога, кад је она сједила у свој |
| уну сунца и ватре, унио своје мразеве и зиме, да је мирно и хладнокрвно, послије једне преспава |
| на смрзнутим барама, веселећи се близој зими и грудању, док их старији не погнају у кућу да не |
| во с којим пријатно, уз бермет, проводи зимске вечери код Матковића, у једном угодном, малом „п |
| видјели.</p> <p>Кад је у Загребу једног зимског јутра, још сав дрјемован и у кревету, отварао ј |
| {S} Он се застидио себе кад се љутио на зиму; на саможивост једног ситног човјека који не воли |
| почивају, кад се згрије и изиђе опет на зиму и наставе вожњу преко мразних и пустих поља, преко |
| ла и дуго недирана брава, он је осјетио зиму гдје му се прелијева по цијелом тијелу.{S} Прешао |
| страхоте једног отвореног гроба који је зјапио између двију високих хрпа свјеже и масне иловаче |
| е подсмијева свему и себи, који живи од зла из којега је изникао?“ И он га загледаваше, посматр |
| и је другима: за једне добра а за друге зла; или од земље, скинуте и здеране с огољелих поља, п |
| гравала куља и на њој поскакивао дебео, златан ланац.{S} Он је хвалио вино код Јандрића и није |
| атим шеширом; преко куље му један дебео златан ланац са завинутим црвеним коралом, из џепа на п |
| једно са господином инжињером и његовим Златним Прагом.</p> <p>Затим Панек сврну разговор на св |
| за, обавија се око брежуљака, засијаних златуњавим јечмом, ниском и ријетком пшеницом и зеленом |
| флорентинским шеширом, на јакој бујној, златуњавој коси; лице дугуљасто са фином бијелом пути к |
| и нешто рђаво и вољу да учини неко мало зло и злобну жељу да је уједе за срце, и он се увјерава |
| авог, није у њему било никакве срџбе ни злобе, али није то била она добродушна, бујна и густа к |
| и себи једно чудновато ружно биће, пуно злобе према свијету и животу, себично и јадно у своме р |
| и одласку.</p> <p>Послије су јој казале злобно неке њезине другарице да је њезина мама рђава же |
| агледао у свој живот, јављала се у њему злобно и пакосно та слика, само мјесто радника видио је |
| о рђаво и вољу да учини неко мало зло и злобну жељу да је уједе за срце, и он се увјераваше, не |
| збуњеност и руменило на лицу, без имало зловоље; примио је њезину руку и промрмљао неколико без |
| изглед.{S} Није било у томе дану ничега злог, ничега <pb n="95" /> рђавог, није у њему било ник |
| ничега у себи да се одупре и отме томе злу, он му се био предао са затвореним очима и малаксал |
| животу, себично и јадно у своме рођеном злу.{S} Он се запрепашћавао, чудио, питао: „Откуда ово |
| а пруга Уне испресавијала се као сјајна змија преко поља, изгубљена покадкад између брежуљака, |
| и гледа у њу.{S} Тако је добро познаје, зна сваки вир у њој, зна пругу којом се ваља матица.{S} |
| је добро познаје, зна сваки вир у њој, зна пругу којом се ваља матица.{S} Или иде дуж обале, д |
| .{S} Чинило јој се све као сан, док она зна да ће да се пробуди и да се радује животу који је д |
| рави, да преспава овај познати пут гдје зна и имена станица и којим редом долазе и како изгледа |
| вазда гаси, са изгледом човјека који не зна да се наљути. </p> <p>А они доље причали су о Загре |
| Јана Хуса и Жишке, увјеравао се да онај зна још стотину ствари о којима може да прича по неколи |
| — живу, свјежу, зелену пругу Уне.{S} Он зна, како му је поглед вратоломно слетио низ брдо, изуд |
| и изгориле од ватре и изгубиле сјај; ко зна колико времена сједи она тако непомична и нијема, н |
| ударање српова и пјесму жетелаца.{S} Ко зна...</p> <pb n="80" /> <p>Кад је дигао очи, видио је |
| и удари га руком по рамену.</p> <p>— Ко зна, рече, можда имаш право.</p> <p>Али Милан сјеђаше с |
| часу, и она дрхташе при помисли на то. „Зна ли тај човјек шта се збива у мени?“ питала се она.{ |
| ајући у оно што она ради.</p> <p>Она не знађаше што да мисли о њему.{S} Бијаше дана кад јој се |
| ину љубав бацио каменом првог дана и он знађаше да сваког дана кад му није ни падало на памет д |
| ило, и наслањала главу на њезине груди, знајући да ови часови које је дијете волило, долазе так |
| ко се чинило.{S} Он је постао још грђи, знајући свој посао и службу у ситнице, бивао сваким дан |
| е.{S} Палили су му више пута сијена, не знајући да су добро осигурана, и он је тај палеж радосн |
| итао у њезином оку: „Хајдете!“ И он, не знајући ни сам зашто, пође.</p> <p>Било је јутро; сунце |
| ија, поштовала и обожавала униформу као знак правог господства.{S} Милан је зато имао тако мног |
| лико бољела и њега, као и њу, кад би је знала.{S} Он пушташе да га притискује тај сладак <pb n= |
| S} И често пута она <pb n="148" /> није знала да ли га воли, презире или мрзи, и пушташе да јој |
| ном је опазила неку промјену, а да није знала шта се је догодило; часне сетре биле су према њој |
| Загребу, о стотину ствари које су добро знали, сјећали се са ведрим и веселим смијехом малих до |
| алонама и тешким ципелама у којима нису знали да иду и које су лупале.{S} Они су дизали галаму |
| да се брани. — Немој да ме кориш.{S} Ја знам што ти хоћеш да кажеш.{S} Опрости што сам ти говор |
| ак сјутрадан не изађе из куће, ма да је знао да ће она бити поред Уне, јер ју је чуо кад је изи |
| изишла и видио куда је пошла; ма да је знао да ће га чекати, мислити на њега, да ће јој можда |
| лио ријечи којима да јој то каже, он је знао на памет своје фразе и одговоре.{S} Али чим је она |
| не понизи нешто, — што је то било, није знао — да ли себе или оне који су умрли.</p> <p>Читав д |
| тако изненада, у једном тренутку, није знао.{S} Тек завитлало се нешто у њему, заиграло, забол |
| што јаче од њега, и он хиташе а да није знао шта је то што га носи, не марећи за камење које за |
| вјети.</p> <p>Гавре Ђаковић ни сам није знао како се обукао, стрчао без доручка низ степенице, |
| и нехотице, прочитао натписе у колима и знао их готово на памет; неке фразе, грозне и сакате, у |
| да иде мало у Карловац.{S} Није ни сам знао зашто га је слагао.{S} И он слеже раменима.{S} Све |
| пред њим и бојали га се.{S} Он је добро знао да га мрзе и да га се боје; њему је та мржња годил |
| асове, очајне у својој празнини.</p> <p>Знао је да је она сама код куће, да је инжињер још у ју |
| онај доброћудно и празно, не појимајући значење те ријечи, насмија се, показа своје јаке бијеле |
| метара, брисаше великом, плавом марамом зној са чела и одахну гласно неколико пута.{S} Потрапка |
| ући у њу све своје наде и муку и јаде и зноје, земљи из које су се родили генерали који су забо |
| кшавања, бацише карте, бришући марамама знојна лица и посиједаше око прозора.</p> <p>Напољу, је |
| емљи, над којом сељак, огрезао у тешком зноју, сатире свој живот и своју снагу; бочи се и носи |
| .{S} Једва дочека кад стиже кући, сав у зноју, збаци са себе капут и стајаше у кошуљи на прозор |
| евито слијећу низа страну.{S} Окупани у зноју, коњи упадају дубоко у снијег и мучно се извлаче |
| ојим жању, полегли по послу и окупани у зноју; у њој се чуо пун звук српа кад се забада у густо |
| ијецана међама, пуна јечма што се жути, зоби што се зелени, ријетких, малих црвенкастих кукуруз |
| ом и ријетком пшеницом и зеленом бујном зоби, вијуга преко поља, с обалама зараслим у врбе које |
| оња који одмахују главама са натакнутим зобницама, док им се кокоши, пилићи и врапци врзу испод |
| ито с допадањем.</p> <p>Са другог стола зовну један познаник Гавру Ђаковића да играју билијара. |
| и непомичних часова.</p> <p>А већ прије зоре чекаху кола пред кућом.</p> <p>Гаве Ђаковић, полуб |
| о је како је њих дјецу пробудила мати у зору, плачући и љубећи их, како се кућа напунила свијет |
| ји је случајно овамо забасао.{S} Само у зору потреса се кућа из темеља од инжињерова гласа, кој |
| је је оставило у ваздуху топлину својих зрака, упијену у плочник и у земљу.{S} Топао вјетар диг |
| је се диже и које почима да шиба својим зракама.{S} Из шикаре, на трњу, плаве се њихови прслуци |
| ре мраз, да и њега боли ударање ледених зрна, да и њега пржи суша и изгара припека, да хлепти < |
| е у њој чуо и кратак, убилачки пуцањ са зрном које пробија чело; чуо пад, видио крв, трзање, му |
| у од нечега тврдог, и падаху натраг као зрње пијеска.{S} Узалуд застајаше у празној цркви посли |
| и, насмија се, показа своје јаке бијеле зубе и оде брзо.{S} Он видје гдје их потрпаше у један д |
| раскине рукама, <pb n="117" /> да кида зубима, — па да исправи поново главу и да поново поглед |
| рсто притиснутим на груди, са стиснутим зубима и са згрченим песницама, као човјек који је наум |
| шалу и за смијех, са дебелом цигаром у зубима која му се вазда гаси, са изгледом човјека који |
| а успаван дане, да лута сам око Уне, да зури у воду, у планине, у плавичасту даљину, да га носе |
| лпарезу.</p> <quote>Лондон 1905 и 1906, и Париз 1907.</quote> </div> </body> </text> </TEI> |
| лакан и гологлав у башту.{S} Увијек га, и послије, подузима исто осјећање језе, увијек га потре |
| с њом; она није више постојала за њега, и сада му се чињаше као да је гледа послије растанка од |
| се, љутећи се што сви гледају на њега, и осјети како је туђ на овом мјесту које убијаше без ми |
| ћ да га вуче за њом нешто јаче од њега, и он хиташе а да није знао шта је то што га носи, не ма |
| , пустош и мртвило око себе као некада, и ужасну се.{S} Он се испљуска хладном водом, али не мо |
| пјени на све стране, ни пуцкање с брда, и лом рада, ни поклици, ни свађе.{S} Пред њим се црвени |
| јевнице.{S} Он стаде недалеко од улаза, и сви се погледи управише на њега.{S} Калуђер размахива |
| и му штогод из својих ситних доживљаја, и одговарала на његова питања, давајући му увијек у све |
| зривим, безвољним јадом, вазда једнака, и преко мртве ноћи и замрлог јутра и дана који је куњао |
| н му није пријао, уста му бијаху горка, и оловна малаксалост умртвљаваше му цијело тијело.</p> |
| са накривљеном свијећом која је капала, и отворио нагло врата од своје собе.{S} Гушио га је рђа |
| којим дрхтајем и трзајем свога тијела, и уснама које су подрхтавале и упијале се једна у другу |
| ар према жени, откако му је прва умрла, и његова срџба и бијес и ударци не падаху више у кући, |
| уруза, густих, сирово зелених конопаља, и шарених бара и кошаница.{S} А жива свјежа пруга Уне и |
| има, не присиљавајући се да их управља, и оне тражаху њу и налажаху је и добру и веселу и са ту |
| вози негдје далеко у ноћи, да замишља, и нехотице, своју кућу освијетљену, пуну нестрпљивости |
| рушила њезина вјера са њезиним надама, и у души остајаше послије тога једна болна празнина, ил |
| из стакло.{S} Људи с уздигнутим јакама, и жене, прихватајући сукње, журили се, трчећи и тражећи |
| , мало погнут, са рукама међу кољенима, и са шеширом и штапом на столици поред њега.{S} Они се |
| се са посла тешким и уморним корацима, и задиркујући се међу се.{S} А кроз то мноштво, лијено |
| ајањем, она се мољаше пред жртвеницима, и док су њезине другарице спокојно спавале и она чула њ |
| <hi>она</hi> са сјајним и благим очима, и у трену кад хтједе да остави Јеку, јави се у њему неш |
| а слути, или о којима није имала појма, и прописивао јој неке нарочите молитве.</p> <p>И она на |
| јена, не знајући да су добро осигурана, и он је тај палеж радосно дочекао и наплатио са добитко |
| <pb n="135" /> самостан, нерасположена, и заборављала брзо на то у гомили другарица, рада, цере |
| е мисли, показао да му није равнодушна, и остао једнако мрк, неприступачан и затворен. </p> <p> |
| ове јаде и да оправда дјела из очајања, и нехотице одбијала од тих људи; њих је раздвајао један |
| овима.{S} Њега то све умараше, и вожња, и мисли, и натписи, и онај непомични човјечуљак с мишји |
| >Али то бијаше само у тренуцима заноса, и он осјећаше како бива слабији, како подлијеже; како с |
| он посла у себи до ђавола и Јана Хуса, и Жишку, и словенску солидарност, заједно са господином |
| плашена птица, плашљиво отварала врата, и налазила собе ненамијештене, и сто од ручка нераспрем |
| , узрујавало.{S} Он је већ толико пута, и нехотице, прочитао натписе у колима и знао их готово |
| бацила свој шешир на хрпу сувог лишћа, и они сједоше, погледавши се у исти мах, и бацише погле |
| јући свој положај с рукама испред лица, и погледа га тужно и паметно у очи.</p> <p>— Како сам н |
| а облак, он у свој поглед меће и љубав, и молбу, и преклињање, поздравља га радосно као брата и |
| јечи које се одбијаху од нечега тврдог, и падаху натраг као зрње пијеска.{S} Узалуд застајаше у |
| очи у страну да избјегне његов поглед, и мирно га послуживала.</p> <pb n="121" /> <p>У њезиној |
| њежености кад ју је узимала поред себе, и љубила међу очи, и говорила: „Ти нијеси ничем крива, |
| црквена врата, скинувши шешир с главе, и његови кораци одјекиваху по каменитим плочама, угушуј |
| лама се о старинске, непробојне зидове, и наједном зашути, и онда се несигурно котрљају <pb n=" |
| по који смијех и брзо се утишао; а све, и звоњавину звона и грају спровода и појање оца Герасим |
| ање, она тихо шапуташе научене молитве, и успављиваше се ријечима из молитвеника.</p> <p>Тек је |
| е налазаше ни једне ријечи да јој каже, и они се враћаху ћутећи преко дјетелине, подалеко једно |
| ре, и ћутањем и очима које нешто траже, и ломљењем прстију и којим дрхтајем и трзајем свога тиј |
| у неизрецивог јада који је лила у сузе, и он се стресаше, видећи је како дршће, са врелим челом |
| т што пада на његову душу, испуњава је, и носи његове мисли некуда гдје још нијесу дотада биле. |
| њства једну тужну успомену, која га је, и касније кад је могао да разумије њихове јаде и да опр |
| кући, понављао ту ријеч, наглашавао је, и ништа се у њему није макло, заиграло, потресло.{S} Ус |
| мана, лажи, да га се боји и да поштује, и да му се са тајним уживањем ропски покорава.{S} Он га |
| ечујно промичу часне сестре као сјенке, и само се забијеле уздигнути крајеви њихових бијелих ка |
| а рђава, која је била као и све остале, и све што је донио у себи од тог познанства, био је јед |
| итим и јаким бојама које су блијештиле, и жалобно старкељино појање и громовнички калуђеров гла |
| воју народност, чим су припасали сабље, и ломили их по крвавим разбојиштима Солферина, Мађенте, |
| p>Стари оде радницима и остави их саме, и Гавре Ђаковић не усуђиваше се да је погледа у очи.{S} |
| јима има и туге што не може да помогне, и сажаљења и бола и пријекора, он се трза и стреса као |
| а врата, и налазила собе ненамијештене, и сто од ручка нераспремљен; кад се на њу сасвим забора |
| њој усиљене, као по дужности, љубазне, и не призиваху је више к себи; она осјећаше на себи пог |
| ју на своја мјеста, читају исте новине, и опет, у сталан час, крећу се, дижу и излазе.{S} И он |
| војој глави кад би мати сјела поред ње, и питала да ли јој је задатак тежак; она је тако задово |
| аше да јој је њезина мама умрла без ње, и то јој би двоструко жао и криво.</p> <p>— Зар је моја |
| у кревет, не марећи за његово мумљање, и покри га.{S} Он одмах поче да хрче.</p> <p>У другој с |
| b n="145" /> <p>Тако се прекиде играње, и Гавре Ђаковић није хтио више никада од тога доба да п |
| ује своје мисли, наде, бриге и стрепње, и он је не да, јер је воли себичном, грубом љубављу, шт |
| војим дисањем и ноздрвама које се шире, и ћутањем и очима које нешто траже, и ломљењем прстију |
| једок њихових свађа које су биле оштре, и у којима се нису штедиле ријечи, дао ју је у самостан |
| рум који је Гавре Ђаковић имао уза се, и ракију која се нашла у кући, док је један бос старац, |
| <p>Дан одласка Панекова приближавао се, и Ирена већ почимаше да спрема ствари за пут.{S} Поред |
| оје млатараху подбадајући лијено кљусе, и готово додириваху земљу.</p> </div> <pb n="130" /> <p |
| оно што се дешава док ње нема код куће, и то јој је изазивало у памети непријатна сјећања из дј |
| ратовљевих ријечи које су падале чешће, и поштовао и волио у њему брата који је старији и памет |
| ругом ћошку се мицале двије-трије овце, и цијелу ноћ јечало једно болесно дијете.{S} Гавре Ђако |
| ао разлога да хита; његове су дневнице, и ако се није више радило, расле, а Јандрић довезао из |
| зло и злобну жељу да је уједе за срце, и он се увјераваше, не вјерујући у то, али ипак допушта |
| одлактицу.</p> <p>— Не плачите, — рече, и осјетивши да му глас дршће и бива слабији, трудио се |
| пастим словима.{S} Њега то све умараше, и вожња, и мисли, и натписи, и онај непомични човјечуља |
| ени која не долази с поља, већ из душе, и која је још страшнија и леденија, — у тој хладној неу |
| уди га да оде за пијевницу.{S} Он одби, и читаво вријеме сметаше га један млаз сунца који падаш |
| и ишчезнули <pb n="108" /> многи други, и однијети за собом и успомене и слике и ријечи, а живо |
| знала да ли га воли, презире или мрзи, и пушташе да јој сузе замијене мисли.</p> <p>Без икакве |
| рцима који се мијешали, испреплетавали, и били као срасли са брадом, са проријеђеном, чекињавом |
| и се о прозор кроз који су они гледали, и циједили се низ стакло.{S} Људи с уздигнутим јакама, |
| Њега то све умараше, и вожња, и мисли, и натписи, и онај непомични човјечуљак с мишјим очима и |
| е умараше, и вожња, и мисли, и натписи, и онај непомични човјечуљак с мишјим очима и огромним з |
| ра се око камења, лагано и без страсти, и прави фине, благе боре, заборављајући и на касну јесе |
| } Па кад читав свијет поче да се крсти, и Гавре Ђаковић се прекрсти и учини му се да је то урад |
| , непробојне зидове, и наједном зашути, и онда се несигурно котрљају <pb n="134" /> латинске ри |
| } Кад би им отказао стан?{S} Неће моћи, и шта да им каже?{S} Не иде, није лијепо ни поштено да |
| ријечима, прескачући их и скраћивајући, и сипао их у дугу, неуредну сиједу браду, корачао незгр |
| ћала нешто тешко, и умарала се плачући, и одлазила код тетке да руча.</p> <p>И онда отац, вазда |
| сли с којима се гонио неколико мјесеци, и извуче из џепа неки стари број новина у којима се тра |
| дје иде поред оца озбиљна и без ријечи, и он се корио да није требао да је жалости.{S} И кад см |
| узимала поред себе, и љубила међу очи, и говорила: „Ти нијеси ничем крива, чедо моје!“ а Ирена |
| да их испита, да сазна то што је мучи, и да се потужи.{S} И кад је позваше једног дана из учио |
| јала га, притискивала, мрвила му мозак, и он једва дочека да прође та страховита ноћ и са искре |
| кућа извири која жена, повезана рупцем, и брзо се склања.{S} Пси на ланцу трзају се и лају.{S} |
| а његова рођака, повезана црним рупцем, и поздрави га.{S} Он сиђе с кола, вукући предугачку шуб |
| ђе његов поглед, сљубивши га са својим, и само што дубоко уздахну и стресе се.</p> <p>И кад он |
| да гдје лагано махаше ногама над водом, и гдје корача преко камења унском обалом, а он хита за |
| одздравља својим погрјешним нагласком, и све се то наједном изгуби и у кућу се враћа стари мир |
| м кад је узео двије собе.{S} У осталом, и онако су му новци били на измаку; они ће га се мало т |
| смрвио њезино срце под једном могилом, и то га заболи сада кад је све било касно, кад је он би |
| че у срцу једним оштрим и јетким болом, и он само <pb n="111" /> осјећа како пролази нечујним к |
| , бојећи се да га назове једним именом, и преврташе га, испитујући, са свију страна, не вјерују |
| је тако задовољно учила заједно с њом, и често би јој било криво што тако брзо памти.</p> <p>О |
| вајући матер својом шалом и разговором, и она га је гутала својим добрим и милим погледом.{S} И |
| гну се као облак прашине ваљан вјетром, и опет сплашњавају, смирују се, гасе се, под овим вазду |
| магаху га пиштавим и нескладним гласом, и утјецаху му напријед што је старога љутило.{S} Прекид |
| у у сусрет с веселим и добрим осмјехом, и пружила му пријатељску руку, као старом познанику.{S} |
| јој се чинио близ у мислима и несрећан, и дана кад јој се чинио досадан и плитак, или безобраза |
| знад ње се издизао јаблан, висок и црн, и бацао преко куће своју тешку, преломљену сјенку.{S} И |
| а онај начин како је он љубав замишљао, и чекао је, с нестрпљењем, док се осјећаше млађи, да то |
| рао пуном руком по столу који се дрмао, и по сабљи која се звекетљиво тресла.{S} А он га је сам |
| а <pb n="58" /> провидјело дрво, гутао, и давио се у ријечима, прескачући их и скраћивајући, и |
| гано климну главом и погледа га поново, и он јасно видје да у томе погледу бијаше више жалости, |
| рављајући своје усплахирено дјетињство, и призоре који су је дирали до плача.</p> <p>Готово дви |
| јела у који ћошак осјећала нешто тешко, и умарала се плачући, и одлазила код тетке да руча.</p> |
| умијевају припијала се уз њезино крило, и наслањала главу на њезине груди, знајући да ови часов |
| а од инжињерова гласа, који чисти грло, и његов кашаљ чује се у десетину околних кућа, одкуда с |
| езначајних ријечи.{S} Пошли су заједно, и не питајући се, низ стрму обалу.{S} Гавре Ђаковић пос |
| пајући се на један дебели, прости штап, и одлану му у души.</p> <p>Послије се покаја.{S} Биће у |
| S} Он сам себи чини се смијешан и глуп, и не чекајући краја, изиђе, праћен погледима свију.</p> |
| гао зауставити и приморати на разговор, и трудио се да заборави на оно што је учинио у једном с |
| авре Ђаковић разабираше још један глас, и <pb n="84" /> то, чинило му се, женски.{S} Ваљда је о |
| пада, изнемогао и изломљен, на кревет, и спава тешким, мртвачким сном.</p> <p>Дани су му били |
| но и не каје горко кроз цио свој живот, и из жеље да сачува остатак имања од кога је он и сувиш |
| он у свој поглед меће и љубав, и молбу, и преклињање, поздравља га радосно као брата или пријат |
| се тражила кућа и земљиште на продају, и написа једно писмо.</p> <pb n="151" /> <p>И осјети ка |
| ота које они тако мучно и напорно вуку, и лијено, оловно мртвило њихових душа.{S} Он је сазнао |
| ла кућа и узбунили сви пси у комшилуку, и само што предушиваше од смијеха, па почимаше поново, |
| ећаше у својој руци његову хладну руку, и њезиним тијелом прође језа.</p> </div> <pb n="141" /> |
| у себи до ђавола и Јана Хуса, и Жишку, и словенску солидарност, заједно са господином инжињеро |
| чера, кад је одлазила без каве у школу, и била тако расијана цијело вријеме; кад се враћала као |
| Милан је био заборавио да говори њему, и причао је весело, с много вјетрењасте, лакомислене <p |
| {S} А он тражи, има ли још ишта у њему, и налази пепео и сатрте, прашне осјећаје и уморне, млак |
| ри кад ју је видио уплакану и несрећну, и онда гдје лагано махаше ногама над водом, и гдје кора |
| ти једна казана ријеч у посљедњем часу, и она дрхташе при помисли на то. „Зна ли тај човјек шта |
| оложењу и без веселијег израза на лицу, и затвори лагано врата за собом и изгуби се.</p> <pb n= |
| > <p>Отац не одговори ништа у први мах, и то је дирну и узруја; и кад се сретоше њихови погледи |
| они сједоше, погледавши се у исти мах, и бацише поглед на више.{S} Одозго се чуо озбиљан пола |
| ића у Валпарезу.</p> <quote>Лондон 1905 и 1906, и Париз 1907.</quote> </div> </body> </text> </ |
| на истом мјесту, како их је он оставио: и кревет од старе ораховине, покривен грубом шареницом, |
| шта у први мах, и то је дирну и узруја; и кад се сретоше њихови погледи, оба пуна сумње, он јој |
| ш чује њезино болно и уздрхтало јецање; и кад је легао, чинило му се да је још види сатрвену и |
| ивен грубом шареницом, тканом код куће; и мала гвоздена пећ са излизаним стријелцем; растурене |
| тографије по зидовима и нејасне у тами; и патриотске слике и једна незграпна икона са зарђалим |
| их, збијених млазова предмете у даљини; и на његову душу навлачила се она једнака, мирна, сива |
| и како је сасвим друкчији чешки радник; и кад дође на своју вјечну омиљену тему, Чешку, његово |
| ше нема живота, већ да је био, па умро; и то осјећање живота који је ишчезнуо и гдје га није од |
| а звеком падао који пут новац на земљу; и од времена на вријеме дизала се свађа.</p> <p>Једно ђ |
| ладости, као што их има много у животу; и он вјероваше да ће и тај дан проћи, као што су прошли |
| устави, поздрави се с њим <pb n="86" /> и диже читаву галаму својим говором, смијехом, гласом к |
| она са катедрале <hi>Здраву Марију</hi> и проламаху ваздух својим пуним и широком звуком.{S} За |
| га није препознао; како смрт одрађа!{S} И кроз кућу као да одјекну братов звонки глас, као да с |
| а је казала сухо: „Ти си као други“.{S} И његове се усне презриво развукоше.{S} Као други!{S} К |
| јавио да му се код куће спреми соба.{S} И већ се спуштао сутон, са небом на западу још свјеже о |
| ди, уздржаваху се од њезина друштва.{S} И она се осјети осамљена, пошљедња у свему, увијек забо |
| ранећи се дугачким реповима од мува.{S} И Гавре Ђаковић стрпљиво силажаше с кола кад су коњи иш |
| мо стигну <pb n="104" /> прије њега.{S} И онда протабају ходником његови кораци и мирис цигаре |
| еним очима, бојећи се вјечно нечега.{S} И кадгод је Гавре Ђаковић дизао очи, видио је њега, ваз |
| еним рукама, пунима блата из јаруга.{S} И он љутито, не пазећи гдје га хвата, не марећи за стењ |
| мноштво радника и чула лупњава рада.{S} И тога читавог дана не раздвјаху се.</p> <p>„Шта је то |
| а много више пријекора него до тада.{S} И кад се потресе поље и село од једне експлозије динами |
| с празним очима и лицем без израза.{S} И читав дан остао је тако замишљен и нерасположен.</p> |
| о се у пун и једноличан шум буквика.{S} И подне је брзо дошло у причању тих ситница кад је инжи |
| не, а садашњост му се чинила плитка.{S} И замало му не утече један презрив осмијак.{S} Он се ип |
| е дебела, остарјела, храпава стабла.{S} И као да још види кад је, између старог, крупног дрвећа |
| и партија која се бесконачно отегла.{S} И сви, у један мах, са уздахом олакшавања, бацише карте |
| у свијету и о којој није ништа чула.{S} И прво што је срела у животу, то је била несрећа; прије |
| м грубом завјесом са плавим пругама.{S} И погледа поново.{S} То је био његов брат Милан, слика |
| ика који лута по кривудавим стазама.{S} И успављивала се лагано чежња у њему, тјешећи се обично |
| но, ненавикнуто на то толико година.{S} И бијаше <pb n="128" /> му непоћудно што је овамо дошао |
| и и коју вода у себи заноси и утапа.{S} И онда, он је гледа гдје шета као мирна, поносна госпођ |
| о, како се примиче, прилази, спушта.{S} И почимају капље које се распрскавају о стврднуту, испе |
| екне негдје у пољу кубура кремењача.{S} И ударају цестом по војнички чизме жандарма, тресу им с |
| Гаври Ђаковићу један љубазан поглед.{S} И поче да хвали шљивовицу; са рђавим акцентом запита, о |
| у како су Чеси први словенски народ.{S} И не смједе да оде.</p> <p>Међутим, познанство је било |
| едајући у души, од бијеса, сам себе.{S} И доскора паде опет <pb n="66" /> у постељу.{S} Умрије, |
| сталан час, крећу се, дижу и излазе.{S} И он с чуђењем посматраше <pb n="14" /> мноштво ђачких |
| Ђаковић видио га је и осјетио га је.{S} И тај призор не раздвајаше се више од њега, он га је пр |
| , провири нос и око да види гдје је.{S} И тако читав дан.{S} Горе му је било кад почивају, кад |
| некуда гдје још нијесу дотада биле.{S} И пред њим као да се рађа нов живот о коме није никада |
| паљевине и растопљене јелове смоле.{S} И кад би се оставио својих зебња и брига о шуми, читаво |
| рука била је хладна као усред зиме.{S} И дуго послије тога, кад је она сједила у својој соби, |
| тош гдје се шири, наде гдје се ломе.{S} И кад све застане и замре, кад настане у њему једна чуд |
| тци бијаху дуги, а времена све мање.{S} И те посљедње ноћи она није тренула оком; она никад ниј |
| јеме, па најпослије сједе на канапе.{S} И он касније сједе близу ње и обоје гледаху на прозор о |
| Дакле и он“! рекао је и замислио се.{S} И још је више заволио то мртво дрво, као да је било изм |
| то је оставља, али га не задржаваше.{S} И он се упути кући.{S} Зачу иза себе глас инжињера који |
| ње одвратне, њихови погледи глупави.{S} И он, за један тренутак, нађе у себи само страшну мржњу |
| и душманин да их оптужи ако оздрави.{S} И кад се попалише ракије, одоше кућама прије свитања.</ |
| или кад је сам човјек смио да суди.{S} И он се заклињаше својим крсним именом на страшну освет |
| азна то што је мучи, и да се потужи.{S} И кад је позваше једног дана из учионице, она сиђе у со |
| ло угашено; ваљда су већ били легли.{S} И он се љутио што је примио ове дошљаке у кућу, што су |
| запита се он и луташе очима по тами.{S} И читаве ноћи не склопи ока.</p> </div> <pb n="102" /> |
| , док се сељак снебивао да га прими.{S} И кад већ пођоше саонице, он још видје њега гдје стоји |
| будоарима, пуним парфема и страсти.{S} И Милан се заборављао, причао весело, ударао пуном руко |
| валици, свега у крви и без свијести.{S} И сељаци полако пијуцкаху ракију из овеликих чаша, не г |
| корио да није требао да је жалости.{S} И кад смете с ума и кад се превари да је упита да му не |
| едну столицу и сео поред ње, ћутећи.{S} И туга материна прелазила је и на њега.{S} Он се застид |
| један пут који прави у овој околици.{S} И потеже из доњег џепа један велики план, рашири га по |
| бојан и вјечно <pb n="10" /> једнак.{S} И та сва граја још је више повећавала спарину у кавани, |
| је један миран и равнодушан утисак.{S} И послије пола сата, он више и не мишљаше на њу.</p> <p |
| тала својим добрим и милим погледом.{S} И поново звонила соба од његова гласа, поново се разлиј |
| које су га убијале својим мртвилом.{S} И дан се теглио прљав, кишан, блатан и туробан, не нали |
| м, зарасло топлом и меком маховином.{S} И он је једном осјетио неку луду жељу и вољу да је прег |
| смија се веселим и звонким смијехом.{S} И за час нестаде између њих свега што је сметало њихово |
| овај други постао му је неприступан.{S} И он је застао, остао тако стојећи, не идући ни наприје |
| чно се забада челик у цијелац камен.{S} И прилазећи ближе, они могу да виде у непрекидном послу |
| лосно. — Штета, штета! — мрмљаше он.{S} И искапи нову чашицу.</p> <pb n="82" /> <p>И он је заси |
| з облака, са којега се просипа огањ.{S} И кад тамо, иза брда, почима да се рађа облак, он у сво |
| јно Гавре Ђаковић који се досађивао.{S} И он посла у себи до ђавола и Јана Хуса, и Жишку, и сло |
| Није ни сам знао зашто га је слагао.{S} И он слеже раменима.{S} Свеједно.</p> <p>У том часу, за |
| руко светио онима на које је сумњао.{S} И касније нико нити имађаше воље нити се усуђиваше да г |
| ио на времена, што нико није слушао.{S} И задријемали су, сједећи око ватре; у другом ћошку се |
| у је било криво што га је озловољио.{S} И у вече он се присиљаваше да буде весео и разговоран, |
| зо заборављао на што се био одлучио.{S} И кад је она одлазила, он се поново корио и остављао ст |
| женску главу које је убрзо нестало.{S} И питао се зашто се он окреће?{S} Био је немиран цијело |
| прочита до нечега што се скаменило.{S} И прије него што он могаше да посумња да ли је она могл |
| S} Њему би криво што је дошао овамо.{S} И кад је хтио нешто да каже, све ријечи које му се нату |
| дао, он се згрозио, ужаснуо, тргнуо.{S} И пошао је натраг кад већ више мостова није било: у она |
| су текле лакше, није га тиштао умор.{S} И поново му допираше до ушију неки шум из ходника, као |
| ије коју је био увртио себи у главу.{S} И журио се кући исто <pb n="129" /> онако како је хитао |
| јурило као вода испод њихових ногу.{S} И обоје се осјећаху тешко и неодлучно у часу кад се мор |
| рхтавале и упијале се једна у другу.{S} И у њој се збивало нешто.{S} Она диже главу и нађе њего |
| рошњама које су се надвиле над воду.{S} И кад је она долазила, затитрала би она чама која је пу |
| одсјечених литица које сијеку воду.{S} И он осјети жељу да види оне високе, крупне, поцрњеле љ |
| ји свираше вјетар са цесте у авлију.{S} И уђе у собу, без куцања. <pb n="45" /> Соба је била не |
| куће своју тешку, преломљену сјенку.{S} И кад су му донијели кључ и кад је са шкрипом јекнула с |
| има према њој само једну ниску жељу.{S} И често пута она <pb n="148" /> није знала да ли га вол |
| е и падају, ломећи се о тврду земљу.{S} И у томе ударању умрлих грана, он је наслућивао један с |
| добар“, одговорило је нешто у њему.{S} И застаде, не хтијући да доврши мисао која му се намета |
| опазио је да нема никога на прозору.{S} И онда се увјеравао да му је то сасвим свеједно, био ко |
| који је провејавао кроз замрлу кућу.{S} И он у њој замираше полако.{S} Кадгод се пробуде мисли, |
| у раној шетњи око Цмрока у Тушканцу.{S} И у томе свијету он је провео толико година, умирао, тр |
| церемоније, испуњавање ситних обреда, — и она се осјећаше мирна и задовољна међу мноштвом друга |
| које га преплави са хиљадом успомена, — и у њему се јави жеља и осјети потребу да узме из тог д |
| . — Једна буцмаста и здепаста Чехиња, — и насмија се.</p> <p>Пало му је на намет да сутрадан од |
| не мислим више никако тамо одлазити, — и би му непријатно што га она ово пита.</p> <pb n="114" |
| — викну — тражи те некакав господин, — и одмах отрча натраг.</p> <p>Гавре Ђаковић баци поглед |
| ужним гласом, — то се теби само чини. — И привину је чвршће к себи.{S} Она му се ропски покори, |
| n="83" /> Изгубићу и ово мало памети. — И предаде се својој судбини, мислећи да избије малог Ил |
| ријечи, као да изазива њихову слику. — И зар само то сачињава твој живот? упита.</p> <p>Милан |
| атворени у оквире, почеше да сметају? — и загледао се у њу.{S} Није ју распознао у први мах.{S} |
| а је прочитао у њезином оку: „Хајдете!“ И он, не знајући ни сам зашто, пође.</p> <p>Било је јут |
| е рађа у мени?{S} Шта ће то мени сада?“ И тражаше одговор.</p> <pb n="115" /> <p>Поглед му нехо |
| аше се: „Шта хоће овај човјек од мене?“ и гледаше његова набрекла црвена лица, забрекао подвоља |
| а, пуна питања и сумње: „Куда то води?“ И он се упињаше да разумије то ново осјећање, бојећи се |
| се мисао: „Куд ја то, до ђавола, идем?“ и изгуби се у оној ломљави и метежу.</p> <p>Његов воз п |
| који живи од зла из којега је изникао?“ И он га загледаваше, посматраше и налажаше на њему свој |
| м дјетињству.</p> <p>Мати је била слаба и изнемогла и једва корачала, гушећи се у сузама, тресу |
| откако му је прва умрла, и његова срџба и бијес и ударци не падаху више у кући, гдје је све гле |
| ласније да не узнемири некога што спава и који може сваки час да се пробуди.{S} Њега дира и ври |
| ама и свим оним немиром који заталасава и гони напријед; он страхује од вјетра који пролази дрс |
| агло једно мноштво људи, налазећи једва и с муком мјеста.</p> <p>Гавре Ђаковић, мали, крупан, ц |
| д јури прљава, широка и жута, прелијева и претапа оранице, <pb n="53" /> ливаде и поља из којих |
| га оца, она излази пред њега вазда жива и свјежа; он гледа пред собом тога крупног и чврстог чо |
| аду, док се сунце ломи кроз грање шљива и јабука.{S} Или силази Уни која тече подно његове башт |
| превлачених и брижљиво замазаних редова и ријечи под којима се скривала сувишност срамоте његов |
| } Њега се угодно дојмила лупњава возова и машина које су јуриле поред њега, уз нервозно трчкара |
| ду.{S} Брашњави људи изилазе из млинова и скидају капе; сретну се по која колица која се тешко |
| носила је са собом ритам ударања српова и падање јечма.</p> <p>И он је помишљао, зашто се није |
| е би, једне године, чула ударање српова и пјесму жетелаца.{S} Ко зна...</p> <pb n="80" /> <p>Ка |
| ликом, тешком и потмулом ударању батова и у честим експлозијама.</p> <p>И он се смијаше самоме |
| ави између неједнаких каменитих крстова и гробних плоча.{S} Манастир је оставио цркви само свој |
| памети непријатна сјећања из дјетињства и стару сјету, она се враћала натраг у <pb n="135" /> с |
| ушао пуцкање расушеног старог покућства и глоцкање кога миша.{S} У авлији по који пут залаје па |
| ко <pb n="65" /> година како је он чува и како се у њу ријетко сјекира забада; уши га вјечно ва |
| ине.</p> <p>Она се осмјехну, погледа га и засмија се веселим и звонким смијехом.{S} И за час не |
| pb n="32" /> пришао прозору, отворио га и стајао тако, не скидајући капута, неко вријеме, са за |
| ало, заболило га, стегло га, стресло га и тјерало га даље, даље отуда, из тога бљутавог живота |
| се преко воље и љутито сагнуо — зар га и ти људи, објешени на зидове и затворени у оквире, поч |
| и шта има у њој?{S} Шта је она за њега и <pb n="116" /> шта је он њој?{S} То му се питање не с |
| p> <p>Вазда те мисли налијетаху на њега и он не налажаше никад правог одговора који би га умири |
| е, млаке мисли, док живот хуји око њега и шири мирис прољећа и меку топлину младости; он осјећа |
| тињег времена, мало снаге, вјеру у Бога и весеља за животом, па предавши се сав слатким сновима |
| да и њега боли ударање ледених зрна, да и њега пржи суша и изгара припека, да хлепти <pb n="77" |
| душно понавља жамором својих таласа, да и она воли своје обале које вјечно обдјелавају њезини п |
| а бију кише које падају у невријеме, да и њега сатире мраз, да и њега боли ударање ледених зрна |
| у невријеме, да и њега сатире мраз, да и њега боли ударање ледених зрна, да и њега пржи суша и |
| , осјећајући понижење свога оца, као да и на њу пада један <pb n="98" /> дио његове срамоте.{S} |
| ирну га њезино причање, но он се свлада и остаде равнодушан.{S} Па кад она сврши и кад нађе њег |
| муком и потребом, из којих дише биједа и сиротиња; заталаса се понекад у њима нешто мучно што |
| пред њим ничега што вриједи да се гледа и види, да нема ничега за чим треба да се тежи, ни циље |
| де, огранке, цркотине; одроњује, откида и отима земљу једнима, доносећи је другима: за једне до |
| све, и звоњавину звона и грају спровода и појање оца Герасима са свађалачким гласом, надмашивал |
| ане, зачује кратка, ватрена ђачка свађа и утиша се; звекне која сабља и зазвекћу мамузе; од вре |
| осјећајући да нема права да је вријеђа и да би та увреда исто толико бољела и њега, као и њу, |
| на је сједила, радећи, иза његових леђа и посматрала његове карте; он осјећаше више пута њези д |
| сажаљења и бола и пријекора, он се трза и стреса као шибљика, устаје и, у папучама, облачећи ка |
| b n="57" /> мржње и незаборављених суза и страхоте једног отвореног гроба који је зјапио између |
| ивала сувишност срамоте његова положаја и свега што је требало да остане скривено.{S} Занесен ј |
| p> <p>И тако се вукли дани без обиљежја и без узбуђења. </p> <p>Једнога јутра пробудио се касно |
| е. — А ти?</p> <p>Она се весело насмија и побјеже.</p> <p>Једнога дана пљусну киша кад је хтјел |
| а, већ из душе, и која је још страшнија и леденија, — у тој хладној неуређеној соби, у тој жени |
| це, са кога се мјестимице сљуштила боја и голи лим упијао сунце и заслијепљивао очи.{S} Он се с |
| е јесенске кише и Уна се замути, набуја и прели се преко својих обала, напунише се јаруге водом |
| аље из хладовине весео врисак дјевојака и лијено, безбојно смијање жена; горе лежале разбацане |
| стотину промјена, ствара новог човјека и рађа вољу, младост и снагу. </p> <p>Ипак, на махове, |
| пјесковити смијех који долази из далека и који звечи разбијено и чудно.{S} А дани пролазе.</p> |
| задовољаваше, сркну мало на врх језика и показа лицем да је више него задовољан и кад испи, он |
| док се видјело ужурбано мноштво радника и чула лупњава рада.{S} И тога читавог дана не раздвјах |
| орошеној младој трави жути се јагорчика и бијеле се шумарице испод живица у новом листу.{S} А У |
| прољетних вода; кад јури прљава, широка и жута, прелијева и претапа оранице, <pb n="53" /> лива |
| им гласом.{S} Њу је придобила механичка и вазда иста љубазност часних сестара, она је волила мн |
| ми за Загреб.{S} Она га није задржавала и опростила се од њега једним хладним пољупцем.</p> <p> |
| рече нека причека.{S} Она се снебивала и стајала мислећи неко вријеме, па најпослије сједе на |
| знатнијим питањем, а она се осмјехивала и потврђивала.</p> <p>Уђоше на један разваљен пут, пун |
| е неких породичних традиција, поштовала и обожавала униформу као знак правог господства.{S} Мил |
| ад је са шкрипом јекнула стара, зарђала и дуго недирана брава, он је осјетио зиму гдје му се пр |
| је свршила сав посао, узалуд га отезала и прегледавала једну исту ствар десет пута, чекајући да |
| је одњихала господу која су их батинала и тјерала у хајдуке, ударала данке и судила им, затвара |
| жеље која би је тражила; она је нестала и утопила се у његовим успоменама, изравната можда са г |
| еном са свијећом у руци која је дрхтала и тресла се као у грозници.{S} Она остави свијећу и изи |
| огући више ништа да каже, сва уздрхтала и узбуђена, гушећи се у горким и несрећним сузама.</p> |
| и гледајући преда се, још сва уздрхтала и узбуђена, пуна неког чудноватог задовољства.{S} Он је |
| ву. </p> <pb n="105" /> <p>Она се дигла и пошла му у сусрет с веселим и добрим осмјехом, и пруж |
| .</p> <p>Мати је била слаба и изнемогла и једва корачала, гушећи се у сузама, тресући се и поср |
| ђа и да би та увреда исто толико бољела и њега, као и њу, кад би је знала.{S} Он пушташе да га |
| поново спаваше кад изађоше кола из села и почеше се пети уза страну.{S} Инжињер, држећи један в |
| } Али чим је она улазила у собу, весела и насмијана, доносећи са собом тако много бујног живота |
| ријатељио.</p> <p>Ирена бијаше невесела и замишљена, не радујући се одласку.{S} Чинило јој се д |
| ше великом, плавом марамом зној са чела и одахну гласно неколико пута.{S} Потрапка Гавру Ђакови |
| ако немарно и равнодушно ју је оставила и препустила оцу који се, као што је <pb n="138" /> чул |
| да га се боје; њему је та мржња годила и он се с њом поносио, говорећи о њој са ријетким задов |
| еби ради његовог подсмјеха или зажалила и осјетила горко кад би опазила да тај човјек кога је в |
| ед ватре од сирових дрва која се димила и дим гризао за очи, причао нешто болежљивим гласом: оч |
| у друштву.{S} Ирена је била поруменила и гледала у страну, збуњена изазивањем успомена оне неп |
| што што је умрло, дати му полета, крила и топле вјере што препорађа срце, улијева снагу, рађа с |
| урале под перо; са пуно мрља од мастила и са много испревлачених и брижљиво замазаних редова и |
| смјелости да се држи, кад га је укочила и скаменила мемла и чама једне плитке средине, он се ос |
| жи, кад га је укочила и скаменила мемла и чама једне плитке средине, он се осјећао тако сам, од |
| о не може да помогне, и сажаљења и бола и пријекора, он се трза и стреса као шибљика, устаје и, |
| сађивао.{S} И он посла у себи до ђавола и Јана Хуса, и Жишку, и словенску солидарност, заједно |
| засипа сњежном прашином у лице.{S} Кола и путници ријетки; тек што, покадгод, јато гавранова за |
| која од сваког шума, чује зврјање кола и топот коња, — кућу које се не тиче спољашњи свијет, г |
| ачу точкови од камења, уз труцкање кола и пуцкетање бича.{S} Спустио се с кола, осјећајући слој |
| кроз једна врата.{S} Он се попе у кола и стајаше на прозору.</p> <pb n="20" /> <p>Из чекаонице |
| поред Уне, јер ју је чуо кад је изишла и видио куда је пошла; ма да је знао да ће га чекати, м |
| чка свађа и утиша се; звекне која сабља и зазвекћу мамузе; од времена на вријеме, чује се с кас |
| о памти и спомиње, а још теже заборавља и прашта.{S} Било је, можда, у тој успомени и пригушене |
| ићу; нешто затитра у његовој души, жеља и молба да не скрнави једно ново осјећање у своме зачет |
| љадом успомена, — и у њему се јави жеља и осјети потребу да узме из тог дјетињег времена, мало |
| оњачу, гледао у његово лице пуно весеља и обијесне радости за авантурама и уживањима и све му с |
| у њој као жедна, одавно ненапојена поља и исушени усјеви.{S} Како би он био срећан кад би се ов |
| е доносила у кућу мирис и свјежину поља и дах изапираних обала Уне; упадала у кућу као лагани в |
| се и ишчезавале у салу, поигравала куља и на њој поскакивао дебео, златан ланац.{S} Он је хвали |
| јешао се жамор шуме над њиховим главама и око њих, док се видјело ужурбано мноштво радника и чу |
| је се налажаху по свима њезиним књигама и биљешкама; њу обузеше мале церемоније, испуњавање сит |
| буни их, са надама, жељама, амбицијама и свим оним немиром који заталасава и гони напријед; он |
| атио својим великим, неприродним рукама и стеже му тијело, притискује мозак и води га вазда у ј |
| и викање за помоћ, заметнули се пушкама и повели псе.{S} Иза дугог тражења, нађоше Манојла у је |
| не избива имеђу очију, увијек у чизмама и у зеленкастом одијелу, са жировима на оковратнику, ка |
| рљавим, широким, искрпљеним панталонама и тешким ципелама у којима нису знали да иду и које су |
| чним и сувим гласом, безвољним кретњама и јетким смијехом пред мужем; повучену у себе; са врло |
| мноштво: сељаци и сељакиње, с кошарама и великим завежљајима, гурајући се, спотичући се, судар |
| весеља и обијесне радости за авантурама и уживањима и све му се то чинило тако празно и пусто.{ |
| , неспретна, шарена; једни још у гаћама и опанцима, с црвеним капицама на глави, вукући вреће с |
| ли ћутећи, лијено се провлачили улицама и уносили у свјеже предвечерје, пуно смијеха и младог ж |
| ове очи сјале су и лутале по таваницама и кад се наједном њихове очи сретоше, њему се језик зап |
| м смијехом на танким испијеним усницама и мирним, равнодушним подсмјехом у кутовима очију?{S} А |
| ен коњ, с обореним очима као да дријема и са амом који му поиграваше на врату; на смећу спавао |
| новца; женским будоарима, пуним парфема и страсти.{S} И Милан се заборављао, причао весело, уда |
| пуна суза, упрта на њега, у којима има и туге што не може да помогне, и сажаљења и бола и приј |
| итиснутим на груди, са стиснутим зубима и са згрченим песницама, као човјек који је наумио да с |
| ћ се диже, рукова се хладно с друговима и изиђе на улицу.</p> <p>Улице су биле блатне и каљаве. |
| писано, са неједнаким и кривим редовима и пуно грешака; испрекидано, са збуњеним, поплашеним, п |
| лцем; растурене фотографије по зидовима и нејасне у тами; и патриотске слике и једна незграпна |
| арности, о свему, о лумповању, баловима и женама; изнио пред његове очи један живот који је за |
| светаца и светица са побожним стиховима и цитатима, које се налажаху по свима њезиним књигама и |
| ије волио да се упознаје с новим људима и да одговара на њихова радознала питања.{S} Он провођа |
| и јечећи; на раздрљеним рутавим грудима и на обнаженој десној нози до изнад кољена, видјеле се |
| , и нехотице, прочитао натписе у колима и знао их готово на памет; неке фразе, грозне и сакате, |
| ше дана кад јој се чинио близ у мислима и несрећан, и дана кад јој се чинио досадан и плитак, и |
| и виде се коњи како облијећу по гувнима и чују се узвици.{S} Они почињу да са пењу уз бријег је |
| прљавом одијелу, са уздигнутим кољенима и са широм опруженим рукама, са изразом задовољства на |
| замишљен, уздиже обрве, слеже раменима и, осјетивши глад, пође на ручак.</p> <p>Нашао је ручак |
| о му је на намет да сутрадан оде к њима и одмах је то назвао глупошћу.{S} Плашио се планом пута |
| јесне радости за авантурама и уживањима и све му се то чинило тако празно и пусто.{S} Миланове |
| едено звекћу и одскачу бронзе на коњима и губе се у овој бијелој, безживотној тишини.{S} А дан |
| вјетар који се ваља на ситним таласима и игра у тромом љесковом лишћу и у врбиним крошњама кој |
| мисли о <pb n="85" /> таквим глупостима и био незадовољан са самим собом.{S} Његова радозналост |
| ко себе.{S} У кући се ходило на прстима и говорило шапатом; тек он проламаше по кадкад ту тишин |
| вника с фењерима, са мађарским узвицима и псовкама.{S} Он се трудио да не мисли ништа.{S} Тек с |
| овај говори.</p> <p>Стари оде радницима и остави их саме, и Гавре Ђаковић не усуђиваше се да је |
| тегнуте мундире с високим оковратницима и сјајним пуцима, ни за сабље које звецкају и одскачу о |
| око натоварена кола са робом, сандуцима и бурадима; сијено и трава <pb n="29" /> прострта испре |
| пару, у пуним, густим и дебелим душцима и воз се поново кретао у таму, у непознату даљину, <pb |
| нај непомични човјечуљак с мишјим очима и огромним завежљајем више главе.{S} Пред освит, он осј |
| розор гдје се жури, са зажагреним очима и са зајапуреним лицем преко кога је прешла рукама неко |
| лежаше на кревету, са затвореним очима и јечећи; на раздрљеним рутавим грудима и на обнаженој |
| он му се био предао са затвореним очима и малаксалим тијелом, проживљујући грозне часове, очајн |
| p> <p>Али Милан сјеђаше с празним очима и лицем без израза.{S} И читав дан остао је тако замишљ |
| гових земљака.{S} Воз се међутим уздрма и крену.{S} Он се пружи, зари главу у кожни јастук и пр |
| бао да је жалости.{S} И кад смете с ума и кад се превари да је упита да му нешто потврди, она л |
| ан његов колега, узе му цигарету дувана и двије круне на зајам: „до сутра“.{S} Он му их даде бе |
| а њезину љубав бацио каменом првог дана и он знађаше да сваког дана кад му није ни падало на па |
| ње, прасе, да их гости по неколико дана и да их не пушта да оду тријезни; а кад би они отишли, |
| омична и грозна, јер је била неисказана и немилосрдна, јер се није мијењала, остајући вјечно ис |
| тисне око низ поља, пуна боја, изрезана и испресијецана међама, пуна јечма што се жути, зоби шт |
| јутарњем руху сједи на дивану уплакана и наслоњена на лакат; — онда би Ирена послушно сјела у |
| ло, жуто и самотно лишће са голих грана и узбуркиваше кроз димњак ватру у пећи.{S} Па кад кише |
| А за њима измијешана поворка људи, жена и дјеце, која води разговор, која је дошла више из обич |
| тоши у животу; у кући би га чекала жена и полетила у <pb n="78" /> сусрет дјеца.{S} Он би живио |
| и тече брзо, срдито и немоћно, збијена и стијешњена, док стијење пара и реже својим оштрим рто |
| , непокошене ливаде, несадјевена сијена и незасићене куће.{S} Уживајући глас да је један од нај |
| а, пошљедња у свему, увијек заборављена и понижавана; вазда неки надзор, нека сувишна строгост; |
| ућом као <pb n="48" /> сјенка, сломљена и клонула, с ногама које клецају, с мишљу која застаје, |
| аху упоредо, дотакнуше се њихова кољена и обоје се погледаше у исти мах; Гавре Ђаковић се осмје |
| кама у коси, кратким кошуљама до кољена и бијелим чарапама; сељаци с малим <pb n="17" /> шешири |
| средине Уне, склизнуо с глатког камена и запао дубоко у воду.{S} Вратио се тада кући сав мокар |
| е коње, док бура хоће да стрга с рамена и да однесе шубу; они траже пут, подупиру заједно своји |
| здерани под, немицано тако дуго времена и запрашено; таванице се пружале изнад главе, црне и чу |
| зној пећи која није била одавно оцрњена и мјестимице се црвенила гдје је спала боја, разгарао и |
| кланце кроз које се провлачи стијешњена и изубијана између стрмих, одсјечених литица које сијек |
| рђав ваздух: соба је била неизвјетрена и одавно неотварана.{S} Он је <pb n="32" /> пришао проз |
| , већ само несрећу у себи, запрепашћена и сатрта једна мати.</p> <p>Он је примакао једну столиц |
| , да преспава овај познати пут гдје зна и имена станица и којим редом долазе и како изгледају.{ |
| овелику <pb n="144" /> чашу црног вина и опет је сам налијева.{S} Гавре Ђаковић, на своју неср |
| читавог дана.{S} Пред вече напи се вина и угрија, насмија се презирно на све будалаштине и црне |
| м и гледа у воду од које бије хладовина и која протјече мирно и тихо, бистра и невина као плаве |
| рило.{S} Исти онај мир, иста она тишина и једноличност која је била прије тога, враћала се са п |
| али није то била она добродушна, бујна и густа киша која се слијева с уживањем и кликом, у пун |
| видио ју је гдје иде поред оца озбиљна и без ријечи, и он се корио да није требао да је жалост |
| запита он. </p> <p>— Зашто? — рече она и погледа га зачуђено.</p> <p>— Ја сам мислио... — каза |
| рзо се утишао; а све, и звоњавину звона и грају спровода и појање оца Герасима са свађалачким г |
| тала, губила се у брујању великих звона и плачно се поново истицала.</p> <p>Он вечераше на стан |
| итних обреда, — и она се осјећаше мирна и задовољна међу мноштвом другарица, заборављајући свој |
| са дугих, прљавих јарећих длака кожуна и из блатних, каљавих опанака, који су остављали за соб |
| снажно избијаше у њему тјескоба, мрачна и црна, пуна питања и сумње: „Куда то води?“ И он се уп |
| "SRP19121_C1"> <head>I</head> <p>Обична и свакидања гунгула у кавани; људи који се мимоилазе и |
| је, али још бијаху једнолика, непомична и непробуђена.</p> </div> <pb n="26" /> <pb n="27" /> < |
| је била страшна, јер је била непомична и грозна, јер је била неисказана и немилосрдна, јер се |
| колико времена сједи она тако непомична и нијема, не осјећајући свој живот, већ само несрећу у |
| има шоље и чаше воде; у вику наручивања и празно ударање кугла на билијару, мијеша се ватрено и |
| му тјескоба, мрачна и црна, пуна питања и сумње: „Куда то води?“ И он се упињаше да разумије то |
| бе, она рече мирним гласом, без роптања и срџбе:</p> <pb n="122" /> <p>— Шта ћу вам ја више?{S} |
| ле.{S} И кад би се оставио својих зебња и брига о шуми, читаво вријеме бијаше обузет парницом к |
| {S} Као други!{S} Колико бола, понижења и истине!</p> </div> <pb n="72" /> <pb n="73" /> <div t |
| шавина светиње и гнусобе, пуна понижења и одвратности.</p> <p>А кад се појави у дну собе старач |
| туге што не може да помогне, и сажаљења и бола и пријекора, он се трза и стреса као шибљика, ус |
| она осјећаше на себи погледе и сажаљења и презрења; другарице вјероватно по заповиједи, уздржав |
| један тежак камен.{S} Он је без мишљења и без оклијевања, мирно и равнодушно, смрвио њезино срц |
| е помаља; још му табао у глави кас коња и звецкала сјецкајући звека бронза; још непрестано као |
| предмет којим прекраћује вријеме.{S} Па и ако није отишао да се с њом састане, он мишљаше иа њу |
| , сакривајући га од свијета, од њега па и од саме себе, она рече мирним гласом, без роптања и с |
| , изгледајући још дуговјечна.</p> <p>Па и она се сломи једног дана.</p> <p>Једног јесенског јут |
| хну, а она збуњено обори очи.</p> <p>Па и ако му се чинило да не обраћа довољно пажње игри, рад |
| сирово зелених конопаља, и шарених бара и кошаница.{S} А жива свјежа пруга Уне испресавијала се |
| рним и лијеним пличинама, пунима шевара и водених трава, гдје се скривају дивље патке, чапље и |
| буље некуда у мрак, срце немирно удара и одскаче, а мисао збуњено тражи неки предмет.{S} Стоти |
| во пиво и био узубијан причањем крчмара и крчмарица.</p> <p>И опет каскали коњи тврдом, збијено |
| збијена и стијешњена, док стијење пара и реже својим оштрим ртовима њезину глатку стаклену пут |
| е сваки час да се пробуди.{S} Њега дира и вријеђа у мозгу кад зашкрипе, под његовом тежином, ст |
| ијем, не спавам, без и једног часа мира и починка, мислећи непрестано на њу.“</p> <p>Па гледају |
| алом у мекани јастук, он је тражио мира и сна, слушао пуцкање расушеног старог покућства и глоц |
| на и која протјече мирно и тихо, бистра и невина као плаветнило дјетињих очију, игра се око кам |
| ака, и преко мртве ноћи и замрлог јутра и дана који је куњао.</p> <p>Како је он тешко сносио та |
| ећала промјена; из кланаца удараше бура и натјериваше Уну о обалу, повијаше косимице кишне млаз |
| џепа; бојао се као живе ватре Јана Хуса и Жишке, увјеравао се да онај зна још стотину ствари о |
| гова радозналост изгледала му чудновата и смијешна, дозивао је у помоћ своју равнодушност, али |
| јек се утискивала у ту мисао она саката и и наказна изрека, штампана једним неспретним и здепас |
| одједном; из њега куљну мноштво свијета и, пролазећи поред њега, ишчезаваше кроз једна врата.{S |
| а осјећа се оштар, угодан мирис цвијета и земље напојене кишом што издише свјежину; дрвеће у цв |
| шковима кавана, међу остатцима цигарета и другим смећем.{S} Чинило му се да је прегорио и ту же |
| куријечу пијевци.{S} Старински сат шета и избија.</p> <p>И онда му се очи саме отварају и буље |
| то је већ толико пута мислила да запита и, не усуђавајући се, остављала за сутра.{S} Једном рук |
| ен и на рано прољеће кад се, као несита и бестидна блудница, дрско и бијесно шири, растући и по |
| осећи са собом тако много бујног живота и младости која се пресипа, он је брзо заборављао на шт |
| .{S} Он је утекао и сакрио се од живота и грчевито се ухватио за ову кућу; он се боји да га он |
| на!“ </p> <p>И у мртвој ноћи без живота и кретања, он непрестано мишљаше на њу и на њезине рије |
| има са својим бијесним сатирањем живота и новца; женским будоарима, пуним парфема и страсти.{S} |
| а буде? — узвикнуо је. — Једна буцмаста и здепаста Чехиња, — и насмија се.</p> <p>Пало му је на |
| е, док напољу непрестано пљушташе густа и бујна киша, тргао је дјецу иза сна неки чудноват неми |
| оличици, сједила његова мати, заогрнута и сва у црнини.{S} Кад је ушао, она се није ни макла, н |
| звао глупошћу.{S} Плашио се планом пута и различитим другим плановима из инжињерова џепа; бојао |
| ни дјевојке које му се уклањаху с пута и шаптаху нешто за њим.{S} Он пријеђе преко једног полу |
| се заврши, готово прекиде.{S} Он ућута и гледаше преда се.{S} Видјело се да му је било неугодн |
| на страну, не мислећи кадгод ни на шта и бојећи се да мисли; био се пустио животу нека га зано |
| тарајући се о њему; доносила му цвијећа и воћа које је сама узбирала, са једном искреном доброд |
| ивот хуји око њега и шири мирис прољећа и меку топлину младости; он осјећа његов здрав, бујан м |
| м од дасака, <pb n="74" /> пунима смећа и ђубрета, из кога је вирила једна прљава лопата; таљиг |
| анац.{S} Он је хвалио вино код Јандрића и није могао да прежали што Гавре Ђаковић није био у др |
| е громким смијехом да се потресала кућа и узбунили сви пси у комшилуку, и само што предушиваше |
| ри број новина у којима се тражила кућа и земљиште на продају, и написа једно писмо.</p> <pb n= |
| з свога засеока неку пуцњаву изнад кућа и викање за помоћ, заметнули се пушкама и повели псе.{S |
| ведар дан, пун свјетлости, младог лишћа и нових трава, са сочним и свјежим зеленилом, у тај буј |
| не слике, с ушима пуним њезиног смијеха и ријечи.{S} Гавре Ђаковић осјећаше у себи нешто необич |
| на њу, ћутљиву и замишљену, без смијеха и без ријечи, он се питаше, шта јој је?{S} Њему би крив |
| сили у свјеже предвечерје, пуно смијеха и младог живота, нешто мрачно и туробно, налик на спров |
| а је волила многобројне сличице светаца и светица са побожним стиховима и цитатима, које се нал |
| рени се нешто проломи и она тихо зајеца и покри лице рукама.</p> <p>Дан пробијаше, а у даљини с |
| ри одлежа у постељи нека четири мјесеца и придиже се, омршавио, посиједио, мркији и несноснији |
| ише карте, бришући марамама знојна лица и посиједаше око прозора.</p> <p>Напољу, једно натуштен |
| збацане ћускије, лопате, батови, колица и други алати који су блијештали на сунцу.</p> <p>И пос |
| ај познати пут гдје зна и имена станица и којим редом долазе и како изгледају.{S} Све што му је |
| у њезину безбрижну младост, пуну сунца и ватре, унио своје мразеве и зиме, да је мирно и хладн |
| и бива слабији, трудио се да га појача и да му даде благу мирноћу, — не плачите, — рече поново |
| ријечи.</p> <p>Напољу је пљуштала киша и текла потоком.</p> <pb n="71" /> <p>Растали су се ћут |
| њему није казало да је она боља, љепша и њему милија од других.{S} Он се увјераваше да се вара |
| арање ледених зрна, да и њега пржи суша и изгара припека, да хлепти <pb n="77" /> као спржена п |
| ито зијева; један Сријемац, ситан, плав и кицош, с високом крагном, црвеним прслуком и вазда ти |
| ама.{S} А сада га је гледао како је сув и пуст, остарио, поцрнио и оронуо, како се немоћно испи |
| оље држи узде по којима се хвата снијег и не диже бич на коње.{S} Гавре Ђаковић се сав увукао у |
| и у зноју, коњи упадају дубоко у снијег и мучно се извлаче из њега.{S} Он гледаше пред собом <p |
| е свјетиљке, једног човјечуљка, мршавог и кржљавог, с малим, неуредним, накостријешеним <pb n=" |
| /> браће и дјетињства, тога безазленог и доброг доба, које га преплави са хиљадом успомена, — |
| а рушевинама једног, од Турака спаљеног и са земљом сравњеног манастира, чији се темељи познава |
| вог таласастог брдског пољица, скученог и стегнутог изблиза планинама.{S} Стају, силазе с кола, |
| колибице и однесоше алати с недовршеног и раскаљављеног друма.</p> <p>Панек се није много журио |
| међу његовим рашљама, ради оног бујног и гласног живота међу његовим гранама.{S} А сада га је |
| еним, руменим, чистим лицем, задовољног и спокојног, који се лагано мицао и пријатељски им клим |
| вјежа; он гледа пред собом тога крупног и чврстог човјека са мрком, неједнаком, гривастом брадо |
| е ни мало жалости до једног непријатног и излишног несклада. </p> <p>То је био погреб његовог о |
| ђе у ходнику једног омањег, дежмекастог и постаријег човјека који му пође у сусрет и представи |
| а то све долази само да убрза његов пад и да покаже његову маљушност, ускоту и ништавило.</p> < |
| наслоњаче, према свему остајао је тврд и хладан.{S} Чинило му се да је чуо њезине кораке у ход |
| оји је за Гавру Ђаковића био сасвим туђ и бесмислен: са својим сјајним салама, пуним деколтован |
| а се у исти мах и стидио се самога себе и једне дјетињарије коју је био увртио себи у главу.{S} |
| и што боље може старију господу од себе и да их напије најбољим вином и подвори најслађом пршут |
| ?{S} Шта хоће тај човјек који мрзи себе и друге, који се подсмијева свему и себи, који живи од |
| смија се, показа своје јаке бијеле зубе и оде брзо.{S} Он видје гдје их потрпаше у један други |
| и оштри гласови жетелаца, пјесме грубе и вреле као и сунце које их пржи, под којим жању, полег |
| ави оточиће, дијели се око њих у рукаве и оптјече их, почимајући да их подире, руши, разноси и |
| са потумњелих фреска помаљају се главе и руке, по окићеним ликовима игра одбљесак од безбројни |
| ене које су пролазиле и правећи глупаве и дрске примједбе.</p> <p>Кад је изишао на перон, вече |
| пуну сунца и ватре, унио своје мразеве и зиме, да је мирно и хладнокрвно, послије једне преспа |
| одјекује од њиховог посла, њихове вреве и експлозије динамита.</p> <p>Инжињер оде одмах радници |
| бијајући се о голе, оштре, тврде кршеве и тече брзо, срдито и немоћно, збијена и стијешњена, до |
| ха све јаче, пљуштећи, стварајући локве и поточиће који су кривудаво отјецали.{S} Снажни млазов |
| — зар га и ти људи, објешени на зидове и затворени у оквире, почеше да сметају? — и загледао с |
| једне биједне немоћи, нечега без снаге и без воље; киша је цурила с презривим, безвољним јадом |
| строгост; неко претресање њезине књиге и биљешке; на исповиједи, свећеник је задржаваше двапут |
| у он сахрањује своје мисли, наде, бриге и стрепње, и он је не да, јер је воли себичном, грубом |
| и претапа оранице, <pb n="53" /> ливаде и поља из којих вири поцрњела кукурузовина; окрећући мл |
| је кад је могао да разумије њихове јаде и да оправда дјела из очајања, и нехотице одбијала од т |
| ујући у њу све своје наде и муку и јаде и зноје, земљи из које су се родили генерали који су за |
| је преостајало, она раздијели у хиљаде и хиљаде <pb n="149" /> тренутака, пуних натегнутог оче |
| у руци, сахрањујући у њу све своје наде и муку и јаде и зноје, земљи из које су се родили генер |
| е тај свијет?</p> <p>И он лијено устаде и пође, облачећи успут капут на коме је лежао и отресај |
| ше к себи; она осјећаше на себи погледе и сажаљења и презрења; другарице вјероватно по заповије |
| е стране на другу, обилазећи локве воде и гомиле блата које се згртало; жене показивале доње су |
| ута сама обалом Уне и да удише шум воде и да се одмара у сјени лиснатог грмља.{S} Па како је то |
| вјетар и доносио оштар и јак мирис воде и буркање валова; негдје у даљини сијао се један срп во |
| м оштар и сух вјетар, који замрзну воде и одрвени уши и носеве дјечурлији која дераше бруквицам |
| опчан рукав.</p> <p>Он јој лагано приђе и ухвати је благо за подлактицу.</p> <p>— Не плачите, — |
| мење из планине, ваљаху се низ водојаже и слијеваху се с хуком у Уну.{S} Село се смирило и рије |
| сет пута, чекајући да јој он нешто каже и одлазила полагано, кадгод зачуђена, а кадгод ожалошће |
| зјапио између двију високих хрпа свјеже и масне иловаче по којој се познавали сјајни отисци лоп |
| .{S} Инжињер, црвен и задовољан, натеже и искапљује, сваких пет минута, овелику <pb n="144" /> |
| је се довикују, под сунцем које се диже и које почима да шиба својим зракама.{S} Из шикаре, на |
| сузе, не рече више ништа, нагло се диже и оде, као да се плаши даљих питања, заборавивши да се |
| унгула у кавани; људи који се мимоилазе и поздрављају; врата која се отварају и затварају треск |
| на и имена станица и којим редом долазе и како изгледају.{S} Све што му је полазило за руком, б |
| о каже, он је знао на памет своје фразе и одговоре.{S} Али чим је она улазила у собу, весела и |
| д часа до часа лијено се затресу бронзе и њихова звека смрзава се у пустој тишини.</p> <p>Они м |
| и га се.{S} Он је добро знао да га мрзе и да га се боје; њему је та мржња годила и он се с њом |
| неопажено.{S} Гавре Ђаковић видио га је и осјетио га је.{S} И тај призор не раздвајаше се више |
| ћутећи.{S} И туга материна прелазила је и на њега.{S} Он се застидио себе кад се љутио на зиму; |
| е озбиљно и тужно његово писмо, боље је и глупо умријети него глупо живјети.</p> <p>Гавре Ђаков |
| <pb n="50" /> <p>„Дакле и он“! рекао је и замислио се.{S} И још је више заволио то мртво дрво, |
| ржавајући се кратко вријеме, свраћао је и отац да је види, једино, преко празника, кад је одлаз |
| управља, и оне тражаху њу и налажаху је и добру и веселу и са тужним сјећањем оне вечери кад ју |
| он се трза и стреса као шибљика, устаје и, у папучама, облачећи капут, диже завјесу и отвара пр |
| налази пепео и сатрте, прашне осјећаје и уморне, млаке мисли, док живот хуји око њега и шири м |
| и!{S} Осјетила је у себи срце које бије и младост која чезне; срела је једног непознатог човјек |
| разлијегала експлозија, људи се наглије и ужурбаније кретали.{S} Горе се видио он, црвен, са ис |
| азећи варошице, пуне дућана, дјечурлије и пандура.{S} Заустављао се по осамљеним брдским крчмам |
| а што доносе са собом задах канцеларије и дебелих протокола; утегнутих и намирисаних официра; с |
| му је било кад почивају, кад се згрије и изиђе опет на зиму и наставе вожњу преко мразних и пу |
| кад се забада у густо, пожутјело класје и та пјесма, испрекидана, доносила је са собом ритам уд |
| екуд отишао, да се и она можда досађује и мучи, да можда, жели да проговори неколико ријечи, ал |
| товари глобе на сељаке, да их оптужује и пуни њима затворе и оставља за њима непоорана поља, н |
| ли и што их збуњује, смућује, узбуркује и баца по души један страшан вјетар гдје се мијешају, с |
| <pb n="107" /> његове мисли, потискује и даје друге правце његовом дотадањем животу, разгони м |
| шени бијес кад удара љутито на препреке и уставе око млинова; кад најури на слапове, пршти, пје |
| ма и нејасне у тами; и патриотске слике и једна незграпна икона са зарђалим кандилом испред ње, |
| и однијети за собом и успомене и слике и ријечи, а живот ће протјецати поново једнолично и туп |
| нала и тјерала у хајдуке, ударала данке и судила им, затварајући их и шиљући војску да их пушка |
| ганим током на којој он плови полеђушке и са затвореним очима.</p> <p>Кад тога дана видје Јеку, |
| ок су њезине другарице спокојно спавале и она чула њихово одмјерио дисање, она тихо шапуташе на |
| га тијела, и уснама које су подрхтавале и упијале се једна у другу.{S} И у њој се збивало нешто |
| јечи која се гуши.{S} А све прелијевале и претапале сузе, јецају пуни горчине, јауци пуни крви. |
| ле некуд у даљину и тамо изгледале мале и незнатне, а садашњост му се чинила плитка.{S} И замал |
| више волио да прича него да ошине мале и мршаве коње који су споро одмицали, бранећи се дугачк |
| ађе.{S} Пред њим се црвенио звоник мале и здепасте црквице, са кога се мјестимице сљуштила боја |
| на њезине косе које су биле напола пале и на фино руменкасто месо лијеве подлактице са које се |
| ајући изазивачки жене које су пролазиле и правећи глупаве и дрске примједбе.</p> <p>Кад је изиш |
| чки ропац. </p> <pb n="50" /> <p>„Дакле и он“! рекао је и замислио се.{S} И још је више заволио |
| и потамњелом лицу у које се боре дубље и гушће урезале; очи изгориле од ватре и изгубиле сјај; |
| да буде господин, одвојили га од земље и народа, спријечили га да ухвати корјена у земљи из ко |
| и.{S} Она му се ропски покори, без воље и без радости.</p> <p>— Ви волите <hi>ову</hi> у вашој |
| о једну малу слику.{S} Он се преко воље и љутито сагнуо — зар га и ти људи, објешени на зидове |
| удара споља; танка магла прекрива поље и ријеку; назиру се сура брда, разријеђене сеоске кућиц |
| него до тада.{S} И кад се потресе поље и село од једне експлозије динамита, која долажаше с бр |
| пролазе, њишући на послужавницима шоље и чаше воде; у вику наручивања и празно ударање кугла н |
| ва, гдје се скривају дивље патке, чапље и плиске; пролази поред дубина које покрива подмукло и |
| га од времена <pb n="88" /> на вријеме и климне главом, али га не слуша.{S} Он гледа поред себ |
| смија радосно, стајаше још неко вријеме и оде сва задовољна.</p> <p>И од тог дана, она удвостру |
| че Гавре Ђаковић, прогунђавши своје име и питаше се: „Шта хоће овај човјек од мене?“ и гледаше |
| анастир је оставио цркви само своје име и у њу долажаше, сваке друге недјеље, један калуђер из |
| друма, оголићено дрвеће, прозирне шуме и планине у снијегу и облацима.{S} А вјетар снаша намет |
| <pb n="55" /> шуми кроз сјеновите шуме и бучи разбијајући се о голе, оштре, тврде кршеве и теч |
| зине матере и оца, које би трајале дане и недјеље: она се успављивала са ужасом чутих ријечи ко |
| не вјерујући ничему и бојећи се обмане и излишног варања самога себе. „И зашто то баш сада дол |
| <pb n="90" /> лишћем које сакрива гране и огранке.{S} Она је бацила свој шешир на хрпу сувог ли |
| дара по лицу и, на махове, повија гране и шушти лишћем.</p> <p>Тако он стоји непомично, празан |
| о и блиско што их веже.</p> <p>У бесане и празне ноћи, са затвореним очима, тјерајући од себе м |
| чно имање; гомиле тужаба биле су писане и дизане против њега, али им се није <pb n="61" /> вјер |
| наде гдје се ломе.{S} И кад све застане и замре, кад настане у њему једна чудна мртва тишина, о |
| иниле му се неспретне и глупе, незгодне и излишне.</p> <p>— Ви ћете скоро у Загреб? — запита га |
| вљало живље расположење: виђале се жене и дјевојке које су биле донијеле јело својим људима, бр |
| јећаше се да га је ико волио, осим жене и дјеце му, али сви су стрепили пред њим и бојали га се |
| раслим у врбе које натапају своје сјене и повијене, погнуте гране у води, <pb n="55" /> шуми кр |
| и други, и однијети за собом и успомене и слике и ријечи, а живот ће протјецати поново једнолич |
| ушавајући, мучећи се узалуд да га крене и да му помогне да се дигне.{S} На њезином лицу у које |
| о је, можда, у тој успомени и пригушене и притајене <pb n="57" /> мржње и незаборављених суза и |
| дугачке биле драге; пењали се уз влажне и пријатне шуме, са дрвећем које показује своје дебеле |
| се његово натмурено лице, пуно понизне и претјеране љубзности; његови <pb n="60" /> гвоздени и |
| их готово на памет; неке фразе, грозне и сакате, урезале му се у памет и непрестано се понавља |
| аљини, а нос му осјећаше мирис паљевине и растопљене јелове смоле.{S} И кад би се оставио своји |
| арасла брдо букова шума, пуна хладовине и свјежине.{S} Већ су могли да спазе мноштво људи који |
| авикама, који читаве сате читају новине и расправљају о политици сутра у раној шетњи око Цмрока |
| ијашима, вратише неки радници из туђине и уз пјесму полетише кроз село, збијени и стијешњени да |
| етлост расипа се по соби; млаз свјежине и хладноће удара споља; танка магла прекрива поље и риј |
| осмјехе, загледале једне другима хаљине и огледале се у излозима; средином улице пролажаше једн |
| о, не би можда осјећао оволико празнине и пустоши у животу; у кући би га чекала жена и полетила |
| који је гледао у ведар дан, пун модрине и свјетла, увјерио се да се налазио у својој кући, пона |
| насмија се презирно на све будалаштине и црне мисли с којима се гонио неколико мјесеци, и изву |
| ег љетног дана, пуног загушљиве прашине и сухе жеге, док се сунце спуштало и слабило: главном у |
| е срозају низа зид.{S} Све пуно прашине и мрака, тмурно, укочено и замрзло.{S} Како му је срце |
| по земљи; дигне се облачић дима, грмне и одјекне неколико пута потмуо пуцањ с кишом камења кој |
| илну и крепку вољу, пуну дивље, безумне и слијепе храбрости и ликовања над животом.{S} Он убрза |
| C2"> <head>II</head> <p>Послије немирне и непријатне ноћи, испрекидане сновима без смисла, кад |
| ; таванице се пружале изнад главе, црне и чудновате; завјесе на прозорима остарјеле, неразмицан |
| е на улицу.</p> <p>Улице су биле блатне и каљаве.{S} Свијет је пажљиво прелазио с једне стране |
| у се натуриваху, чиниле му се неспретне и глупе, незгодне и излишне.</p> <p>— Ви ћете скоро у З |
| боду и младост; да лута сама обалом Уне и да удише шум воде и да се одмара у сјени лиснатог грм |
| смрћу, очајавајући што није јача од ње и што се то десило тако далеко, тако далеко.{S} Страхот |
| канапе.{S} И он касније сједе близу ње и обоје гледаху на прозор о који удараше и лупкаше киша |
| блијештиле, и жалобно старкељино појање и громовнички калуђеров глас.{S} Над главом му бијаше ј |
| и нервозан, не могући издржати лелекање и писку закрвављене матере, Гавре Ђаковић се спреми за |
| ачким гласом, надмашивало женино кукање и запијевка; у тај ведар дан, пун свјетлости, младог ли |
| дном му се учини да чује нечије стењање и нечије задахтало напрезање.</p> <p>Он запали свијећу |
| каза он збуњено, љутит на своје питање и погледа очима у даљину, као да тамо нешто тражи.{S} К |
| а она.{S} Он не очекиваше њезино питање и трже се.</p> <p>— У Загреб?{S} Не, нећу ићи ове годин |
| читао.{S} Није био расположен за читање и он га баци на страну.</p> <pb n="13" /> <p>И коликого |
| уних натегнутог очекивања, горке, зебње и слатке наде да ће се то све свршити онако како она же |
| ецајући пут у брдо, једни ваљају камење и слажу га на путу, други ударају гвожђе у тврду стијен |
| у кесу, остајао сам, стекавши повјерење и наклоност, постајао још тврђи, љући, неумољивији, не |
| ело; чуо пад, видио крв, трзање, мучење и кратку агонију у локви крви која отјече финим, скерле |
| тим шеширима који причају њихово мучење и пребијање по туђини.{S} Чују се весели, храпави гласо |
| игушене и притајене <pb n="57" /> мржње и незаборављених суза и страхоте једног отвореног гроба |
| у друго, једна грозна мјешавина светиње и гнусобе, пуна понижења и одвратности.</p> <p>А кад се |
| и, борећи се и бирајући између сиротиње и поноса.{S} Сиротиња је била јача.</p> <p>Мати га није |
| ла, почињале свађе између њезине матере и оца, које би трајале дане и недјеље: она се успављива |
| оштац, како га онај слама, мрви, сатире и обара, показујући своју снагу и надмоћност.</p> <p>На |
| адна кућа ишчекује помоћи од њих; замре и оно тужног весеља над животом, ма какав био; заћуте н |
| аке, да их оптужује и пуни њима затворе и оставља за њима непоорана поља, непокошене ливаде, не |
| није налазио ничега у себи да се одупре и отме томе злу, он му се био предао са затвореним очим |
| и гушће урезале; очи изгориле од ватре и изгубиле сјај; ко зна колико времена сједи она тако н |
| све мрзи.{S} Прошле су га биле те ватре и грознице; он је био готово преболио и заборавио нешто |
| инжињер још у јутро некуд отишао, да се и она можда досађује и мучи, да можда, жели да проговор |
| из ње комад сувог, мршавог круха за се и за дјецу; у ту земљу он сахрањује своје мисли, наде, |
| ду која је весело одсијевала, губила се и помаљала, а он је непрестано чекао и тражио погледом, |
| ли за собом широке трагове, циједила се и цурила вода, правећи жућкасте локвице по поду.{S} Биј |
| ио; заћуте неродне оранице, зауставе се и престану да се окрећу витлови, док Уна пролази мирно |
| о црвено месо, мале плаве очи губиле се и ишчезавале у салу, поигравала куља и на њој поскакива |
| о поздрављали, застајкивали, смијали се и добацивали досјетке; жене бацале погледе, осмјехе, за |
| држећи новац у пруженој руци, борећи се и бирајући између сиротиње и поноса.{S} Сиротиња је бил |
| лањао се и трчао неспретно, љуљајући се и заваљујући се с десна на лијево кад је пуцало у његов |
| трзајући се сваки час, намијештајући се и преврћући се.{S} Вазда, кад је отварао очи, видио је, |
| орачала, гушећи се у сузама, тресући се и посрћући; њих троје дјеце савило се око ње, са прљави |
| смијеха, па почимаше поново, тресући се и машући рукама око себе.</p> <p>Ирена је била поцрвени |
| атире свој живот и своју снагу; бочи се и носи с њом, — у борби <pb n="56" /> која замара, разд |
| ше с времена на вријеме, осмјехнувши се и казавши му коју ријеч, осјећајући његове очи на себи, |
| } Кад стадоше коњи пред кућом, тргао се и нашао ноћ око себе, са мјесецом који се помаља; још м |
| рући својим штапом на нешто, склањао се и трчао неспретно, љуљајући се и заваљујући се с десна |
| сувим звуком под вјетром и откидају се и падају, ломећи се о тврду земљу.{S} И у томе ударању |
| зо се склања.{S} Пси на ланцу трзају се и лају.{S} Виде се разваљени плотови, густе и збијене ж |
| одсијева благо Уна у даљини.{S} Чују се и виде витлови како се лијено замачу у воду.{S} Брашњав |
| једном грму она се заустави, окрену се и сједе под грм. </p> <p>- Ово је место које ја волим, |
| танким и уским млазовима који се квасе и губе у немирним локвама жуте, блатњаве воде која зали |
| ире.</p> <p>Сједи он кадгод читаве сате и гледа у њу.{S} Тако је добро познаје, зна сваки вир у |
| гу и облацима.{S} А вјетар снаша намете и засипа сњежном прашином у лице.{S} Кола и путници риј |
| јадну и безвољну свјетлост на предмете и на човјека, умртвљавајући их и изједначавајући их, пр |
| која замара, раздире руке, откида нокте и набија жуљеве на дланове, — да извади, отме, истргне |
| алобне ријечи, пуне суза, бола, срамоте и једног јада, тешког као олово: „Како сам несрећна, Бо |
| т и пред суд; ужасавајући се од срамоте и понижења, борећи се са питањем части, мислећи са ужас |
| S} Гавре Ђаковић одгурну презриво карте и примакну столицу к пећи, чекајући да дође Панек к себ |
| ју.{S} Виде се разваљени плотови, густе и збијене живице, огрезле у зеленило.{S} Иза куће одсиј |
| а а за друге зла; или од земље, скинуте и здеране с огољелих поља, прави оточиће, дијели се око |
| о.{S} Ударају батови, виде се замахнуте и засукане мишице, мучно се забада челик у цијелац каме |
| b n="22" /> <p>Он се спусти на сједиште и би му нешто тешко кад му изиђе пред очи гомила његови |
| ма много у животу; и он вјероваше да ће и тај дан проћи, као што су прошли и ишчезнули <pb n="1 |
| ји га сјети мајке, <pb n="125" /> браће и дјетињства, тога безазленог и доброг доба, које га пр |
| це кишне млазеве, погињаше пусто дрвеће и стресаше заостало, жуто и самотно лишће са голих гран |
| ново, удара о стијење, зашуми, налијеће и баца се доље наглавце, заједно с његовом мисли која ј |
| да се рађа облак, он у свој поглед меће и љубав, и молбу, и преклињање, поздравља га радосно ка |
| осјећао јаук.{S} Колико је било несреће и студени, — оне студени која не долази с поља, већ из |
| нерали који су заборављали и своје куће и свој језик и своју народност, чим су припасали сабље, |
| о су прошли, облачио се, изишао из куће и упутио се цркви.</p> <p>Он корачаше брзо, као да га н |
| е, — рече, и осјетивши да му глас дршће и бива слабији, трудио се да га појача и да му даде бла |
| шуме да му нашкоде: он је нашао кривце и послао их на дугу робију и добио за то одликовање.{S} |
| те године, срушише се радничке колибице и однесоше алати с недовршеног и раскаљављеног друма.</ |
| ким шеширима који бацају сјенку на лице и праве га тамним; у уским мантијама, са црним појасима |
| ком; он осјећаше огањ гдје му пржи лице и запаљује мозак.{S} Он је погледа: она сјеђаше с рукам |
| е: по трави и по лишћу блијеште капљице и лако се, с једним угодним и топлим шумом, стресају; д |
| подупиру заједно својим плећима саонице и извлаче их на цесту, скривену наметима. <pb n="43" /> |
| дним наглим покретом маши њезине мишице и привуче је к себи, кад се задуби у њезине очи, он не |
| а обузима мах, бура се разбија о кланце и хучи у њима.{S} Они застају, губе пут, усред каквог т |
| аше увече у биртију.{S} Гаврино буренце и онако је било на измаку.</p> <p>А у времену се већ ос |
| е сљуштила боја и голи лим упијао сунце и заслијепљивао очи.{S} Он се сјећаше причања старих љу |
| азбојиштима Солферина, Мађенте, Кустоце и Кенигреца; земљи која је одњихала господу која су их |
| рднуту, испечену и испуцалу земљу, јаче и бујније ударају млазови, земља жељно упија воду, а он |
| једну оштру и заповједничку ноту: јаче и брже лупали батови, чешће се разлијегала експлозија, |
| тави своја питања.</p> <p>— Немој, рече и пружи руку, као да моли или као да се брани. — Немој |
| е <pb n="69" /> мрско што долазим? рече и окрену очи према њему.</p> <p>Он се мало осмјехну и р |
| на, Боже мој, како сам несрећна! — рече и клону челом о го, дрвен сто и зајеца, тресући се као |
| је.</p> <p>— Не, није ми мрско, — рече и погледа је благо. — Ја волим да ти долазиш.</p> <p>Он |
| овјек који је наумио да се свега одрече и да све мрзи.{S} Прошле су га биле те ватре и грознице |
| отпочну поново.{S} Стари се досађиваше и излажаше увече у биртију.{S} Гаврино буренце и онако |
| , како је он себе замишљао, он налажаше и себи једно чудновато ружно биће, пуно злобе према сви |
| вари за пут.{S} Поред ствари, ту бијаше и један боцун домаће ракије од десетину <pb n="146" /> |
| "150" /> кишобран међу кољенима, хркаше и љуљаше се тамо и овамо.{S} А у Ирени се нешто проломи |
| обоје гледаху на прозор о који удараше и лупкаше киша.{S} Видио се комад сивкастог неба.{S} Гр |
| ји својом крепкошћу и пуноћом презираше и исмијаваше смрт, спровод не унашаше ни мало жалости д |
| никао?“ И он га загледаваше, посматраше и налажаше на њему своје црте. „Не, не, <pb n="118" /> |
| столици поред њега.{S} Они се пољубише и пошто изредаше обична питања, заћуташе обоје.{S} На о |
| утисак.{S} И послије пола сата, он више и не мишљаше на њу.</p> <p>Ништа више није бунило његов |
| стрше планине; просуше се јесенске кише и Уна се замути, набуја и прели се преко својих обала, |
| и мисли, однијела нешто из њезине душе и оставила празнину, замишљеност и чаму.</p> <p>С колик |
| цу по који поглед.{S} Они се осмјехнуше и руковаше. </p> <p>Инжињер га позва да пође с њима, по |
| је никада мислио ни снивао, млад, свјеж и крјепак.</p> <p>Он ипак сјутрадан не изађе из куће, м |
| А ја не једем, не пијем, не спавам, без и једног часа мира и починка, мислећи непрестано на њу. |
| к се утискивала у ту мисао она саката и и наказна изрека, штампана једним неспретним и здепасти |
| нагласком, и све се то наједном изгуби и у кућу се враћа стари мир.</p> <p>Неколико дана иза т |
| вола, идем?“ и изгуби се у оној ломљави и метежу.</p> <p>Његов воз пројури и стаде одједном; из |
| о прољећње јутро послије кише: по трави и по лишћу блијеште капљице и лако се, с једним угодним |
| сутрашњи дан.</p> <p>Па послије остави и те мисли на страну, не мислећи кадгод ни на шта и бој |
| ући се осјећала једна младост која живи и једро срце које бије.</p> <p>— Да се што не љутите на |
| то се око њега чује, збива, гласно живи и ори.{S} Он кликће кад опажа у њему пустош гдје се шир |
| S} Једног јединог дана, село мало оживи и узбурка се, кад се на неколико дугачких и тијесних ко |
| а; брат није имао разлога да се противи и пустио му да ради што хоће.{S} Али Гавре Ђаковић није |
| ањем гледаше како тону сви њезини снови и нестају у непомичној помрчини из које бије хладноћа ш |
| у његов љутит глас, кад залупаше батови и ужурбаше се људи, Гавре Ђаковић опрости се с њом.{S} |
| Манојла у једној увалици, свега у крви и без свијести.{S} И сељаци полако пијуцкаху ракију из |
| {S} Он већ помишљаше да се с њим завади и тражаше само коју ријеч.</p> <p>Једва једном, инжињер |
| све гледало да само њему по вољи уради и угоди.</p> <pb n="62" /> <p>Сељаци се надаху да ће ба |
| јући га да јој каже све што му се свиди и буде по ћуди.</p> <p>А увече, док се у старој, жељезн |
| у могилу крене, да је испод ње ослободи и да покуша да је поново врати младости и животу.</p> < |
| ао сан, док она зна да ће да се пробуди и да се радује животу који је добар и пун среће.</p> <p |
| ни ту пјесму пјеваху земљи која их држи и храни, земљи на којој су одрасли њихови дједови, вјеч |
| у ситнице, бивао сваким даном лукавији и препреденији, довијао се свему: ниједан пањ није бива |
| придиже се, омршавио, посиједио, мркији и несноснији него што је био, замишљен и ћутљив, одгова |
| ао и волио у њему брата који је старији и паметнији.</p> <p>Сјећа се, једног дана, Милан је био |
| а изговора, обмана, лажи, да га се боји и да поштује, и да му се са тајним уживањем ропски поко |
| цира који су гласно разговарали њемачки и грохотом се смијали, гледајући изазивачки жене које с |
| > већи умор, очни капци бијаху му тешки и запаљени, дуван му није пријао, уста му бијаху горка, |
| се родили генерали који су заборављали и своје куће и свој језик и своју народност, чим су при |
| х цркава; несложно, гласови се сударали и разбијали; ситно и високо пиштала звона с једне капел |
| с гајтанима.</p> <p>Облаци се размицали и цијепали.{S} Помаљало се опрано, чисто плаветнило неб |
| тјера из куће; нијесу му ништа скривили и учинили на жао.{S} Он не сврши никако те мисли и не н |
| раћаше се ни младост ни вјера; ти топли и ведри дани бијаху умрли заједно са Богом из дјетињств |
| мо њега чека, гдје се мјесец дана мисли и говори о његовом доласку, спрема за њега, постоји за |
| скидаше с ума.{S} Шта гони његове мисли и што их збуњује, смућује, узбуркује и баца по души јед |
| а замара ова борба, ово превртање мисли и непрекидна збуњеност; он се не осјећаше код своје кућ |
| на жао.{S} Он не сврши никако те мисли и не нађе изласка из њих, скупи чело, залупи прозор и о |
| да ће оставити тамо бреме својих мисли и брига, вјерујући да ће се родити у њему нешто што је |
| адовољно, без туробних и излишних мисли и без празних и неиспунљивих жеља.</p> <p>Али овако кад |
| нује.{S} Гавре Ђаковић се малко замисли и више да га скине с врата него да му учини услугу, обе |
| не вјерујући.</p> <p>Он се мало замисли и погледа је у очи.</p> <p>— Чекати вас да дођете овамо |
| ој посао.{S} Он хтједе да мало размисли и не одговори одмах.</p> <p>Она га погледа.{S} Њему се |
| ижно и весело доба, како су брзо прошли и пројурили ти <pb n="147" /> ведри часови!{S} Осјетила |
| а ће и тај дан проћи, као што су прошли и ишчезнули <pb n="108" /> многи други, и однијети за с |
| и улазе у његове мисли, као што су ушли и у његову кућу, да га свуда сметају, узнемиривају, да |
| рзнутим барама, веселећи се близој зими и грудању, док их старији не погнају у кућу да не кваре |
| и овамо.{S} А у Ирени се нешто проломи и она тихо зајеца и покри лице рукама.</p> <p>Дан проби |
| ом кћери која је стајала мало по страни и гледала кроз отворена врата, бацајући кадгод на њих д |
| убзности; његови <pb n="60" /> гвоздени и чврсти покрети омекшавали су, његов јак, космат врат, |
| и уз пјесму полетише кроз село, збијени и стијешњени да су им ноге висиле из кола; а главе им с |
| ашта.{S} Било је, можда, у тој успомени и пригушене и притајене <pb n="57" /> мржње и незаборав |
| лој, безживотној тишини.{S} А дан тамни и губи се, мећава обузима мах, бура се разбија о кланце |
| од ногу, а по клупама се виђаху нејасни и зближени парови којима нијесу много сметали кораци са |
| празан и разбијен поглед, она се збуни и покаја, пуна сумње да је њезина искреност и повјерење |
| и спровод да што прије сврши тај обични и механични посао.{S} А за њима измијешана поворка људи |
| ао јадно и жаловито неки напола слијепи и крезуби старкеља; неколико дјеце помагаху га пиштавим |
| ма на глави, вукући вреће својих ствари и дрвене мале сандуке; други, са великим шеширима, искр |
| је разговора, он је опет постајао стари и пуштао се са уживањем својој чами, не трудећи се да д |
| вај се сам доброћудно сјетио оне вечери и почео да се слатко смије: по образима му се тресло цр |
| n="63" /> стајала су два сељака, мокри и покисли, са извраћеним дугим кожунима; са дугих, прља |
| љави и метежу.</p> <p>Његов воз пројури и стаде одједном; из њега куљну мноштво свијета и, прол |
| ат немир у кући.{S} Они су скочили боси и необучени из кревета.{S} У другој соби, при свјетлост |
| која ју прати и коју вода у себи заноси и утапа.{S} И онда, он је гледа гдје шета као мирна, по |
| почимајући да их подире, руши, разноси и прождире.</p> <p>Сједи он кадгод читаве сате и гледа |
| , заједно с његовом мисли која ју прати и коју вода у себи заноси и утапа.{S} И онда, он је гле |
| о којима може да прича по неколико сати и да му пробија главу како су Чеси први словенски народ |
| ио се кроз кућу.{S} Па онда се присјети и упозна га са својом кћери која је стајала мало по стр |
| с киме срео који би га могао зауставити и приморати на разговор, и трудио се да заборави на оно |
| љаци се надаху да ће бар године сломити и учинити да јења сила Манојлова кад му већ ништа друго |
| , хучући како ће му „ајдуци“ потаманити и исјећи шуму за свих тридесет и неколико <pb n="65" /> |
| и се из свега гласа, понеки мало напити и загрљени, хитајући да сједну, сметени далеким путем н |
| јаблан више куће осушио.{S} Он га памти и воли још из дјетињства, ради његових витких, зеленкас |
| гроб, који се, као и сваки, дуго памти и спомиње, а још теже заборавља и прашта.{S} Било је, м |
| није жалио да, сваком приликом, почасти и погости што боље може старију господу од себе и да их |
| Он није очекивао да ће се с њом срести и осјећаше малу, пријатну збуњеност и руменило на лицу, |
| ена, с оцем, који је остајао вазда исти и <pb n="112" /> непромјенљив као и његова одјећа, рије |
| ју кућу освијетљену, пуну нестрпљивости и ишчекивања, из које вјечито <pb n="31" /> извирује ма |
| њезином љубави, пуном страсти, младости и доброте.</p> <p>И у једном тренутку огорчи се на себе |
| неколико година, вратила раду, младости и животу; кад већ налажаше у проријеђеним косама сиједе |
| ругу боју, унијело у њега више младости и више свјетла.{S} Он се не сјећаше да је волио икада у |
| и да покуша да је поново врати младости и животу.</p> <p>Он се успава са осјећајима човјека кој |
| носио тај дан, пун потиштене нејасности и нечега скривеног, на својој души.{S} Он је осјећао то |
| пуну дивље, безумне и слијепе храбрости и ликовања над животом.{S} Он убрзава корак, док непрес |
| не снажне пјесме коју су пјевали чврсти и оштри гласови жетелаца, пјесме грубе и вреле као и су |
| а се крсти, и Гавре Ђаковић се прекрсти и учини му се да је то урадио неспретно, ненавикнуто на |
| </p> <p>Дани су му били исто тако пусти и безбојни.{S} Диже се око девет сати, расхлади лице во |
| е он већ морао то име стотину пута чути и чврсто му стисну руку као да су били стари познаници. |
| жаше нешто плашљиво, нешто што га тишти и смета.</p> <p>— Шта ради мама? — запита она послије ћ |
| но окретање витлова с водом, која пршти и расипа се у пјени на све стране, ни пуцкање с брда, и |
| биле донијеле јело својим људима, браћи и рођацима; разлијегао се подаље из хладовине весео ври |
| у одрасли њихови дједови, вјечно радећи и бранећи је с пушком у руци, сахрањујући у њу све свој |
| удвостручи своју пажњу и бригу, мислећи и старајући се о њему; доносила му цвијећа и воћа које |
| пуцањ с кишом камења које пада, прштећи и рушећи се низ брдо.{S} Ударају батови, виде се замахн |
| , прихватајући сукње, журили се, трчећи и тражећи заклона.{S} У кавану јурну нагло једно мноштв |
| тим зобницама, док им се кокоши, пилићи и врапци врзу испод ногу; у крчми грајали киријаши, пиј |
| ова, у чијој хладовини изваљени момчићи и пси чувају стоку.{S} У даљини виде се коњи како облиј |
| адом, вазда једнака, и преко мртве ноћи и замрлог јутра и дана који је куњао.</p> <p>Како је он |
| увуче у се, погну се још више, гризући и уједајући у души, од бијеса, сам себе.{S} И доскора п |
| и прави фине, благе боре, заборављајући и на касну јесен и на рано прољеће кад се, као несита и |
| ром који га поклапа, машући, показујући и упирући својим штапом на нешто, склањао се и трчао не |
| дерући ципеле о оштро камење, запињући и цијепајући одијело о дрско, црно трње, крвавећи руке |
| блудница, дрско и бијесно шири, растући и потапајући, док се у њу слијевају бујице јесенских ки |
| их дјецу пробудила мати у зору, плачући и љубећи их, како се кућа напунила свијетом, како је ка |
| појури једно разнолико мноштво: сељаци и сељакиње, с кошарама и великим завежљајима, гурајући |
| правећи велике кораке, пролазили сељаци и сељакиње у бијело с кошарама на глави: сељакиње с тро |
| И онда протабају ходником његови кораци и мирис цигаре продре кроз пукотине од врата; зачује се |
| истицала.</p> <p>Он вечераше на станици и, ишчекујући воз, досађивао се, пушио и посматрао једн |
| епромјенљив као и његова одјећа, ријечи и погрјешке у говору, он је спазио у њезиним очима приј |
| екоше у његов мозак, изазивајући ријечи и призоре, враћајући поново у њега сву његову борбу са |
| чији ток је она тако често утапала очи и мисли, однијела нешто из њезине душе и оставила празн |
| ; меће му своје велике дланове пред очи и заклања му видике, говорећи му да нема пред њим ничег |
| љубављу, што је његова.{S} Обневиде очи и узаври крв, замахне проштац и одјекне негдје у пољу к |
| очима.</p> <p>Гавре Ђаковић, подиже очи и зачуди се.</p> <p>— Не, — рече он, немам зашто да се |
| није отворила уста, већ дигла само очи и погледала га једним чудним погледом.{S} Само се чуо њ |
| дљивог што га <pb n="96" /> гњечи, мучи и сатире, лагано и без журбе, беспрекидно и сигурно.{S} |
| езнуо и гдје га није одавно било, плаши и ужасава.{S} Зидови су били тако <pb n="33" /> хладни, |
| остаде равнодушан.{S} Па кад она сврши и кад нађе његов празан и разбијен поглед, она се збуни |
| вјетар, који замрзну воде и одрвени уши и носеве дјечурлији која дераше бруквицама потковане оп |
| ња које, у часу кад мишљаше да га угуши и поништи, јављаше се још јаче изречено и одређено у ње |
| <p>Необично га је нешто дирнуло у души и читаво тијело стресло му се неком стрепњом кад је опа |
| ну, у тој огромној, влажној, старинској и непријатној згради. </p> <p>И за неколико ноћи које с |
| је тиштала тјескоба у овој полумрачној и укоченој соби.{S} Осјећао се задах старине, гробља; с |
| ама и стеже му тијело, притискује мозак и води га вазда у једном истом уском кругу; меће му сво |
| /> <p>И он се присили на један осмијак и удари га руком по рамену.</p> <p>— Ко зна, рече, можд |
| ле нови изглед, стресајући са себе мрак и прашину: осјећало се да живот долази полако и нечујно |
| у заборављали и своје куће и свој језик и своју народност, чим су припасали сабље, и ломили их |
| з џепа на прсима помаљао се један велик и прљав цолшток.</p> <p>Он га уведе у собу и изнесе рак |
| топлину својих зрака, упијену у плочник и у земљу.{S} Топао вјетар дигне <pb n="11" /> покадкад |
| чена; изнад ње се издизао јаблан, висок и црн, и бацао преко куће своју тешку, преломљену сјенк |
| Он се пружи, зари главу у кожни јастук и притисну руком очи, трудећи се да заспи.</p> <p>Воз с |
| и се.</p> <pb n="123" /> <p>Он оста сам и са њезиним посљедњим ријечима које се усјекоше у њего |
| же, и ломљењем прстију и којим дрхтајем и трзајем свога тијела, и уснама које су подрхтавале и |
| ајући се стрмом обалом, обраслом грмљем и трњем, сиједа под љесков грм и гледа у воду од које б |
| и густа киша која се слијева с уживањем и кликом, у пуним звуцима, послије сушних, изгорјелих д |
| а, враћала се са побједничким ликовањем и падала заједно са новом прашином и суморним даном, ко |
| равале.{S} Она се давала својим дисањем и ноздрвама које се шире, и ћутањем и очима које нешто |
| њем и ноздрвама које се шире, и ћутањем и очима које нешто траже, и ломљењем прстију и којим др |
| ошњатих трешања, с напола увелим лишћем и са изломљеним огранцима испод њих, што је подсјећало |
| који су улазили у уста, са жутим лицем и ситним очима; шћућурен, згурен, збијен уз дрво, непом |
| точкови на двоколним таљигама, прљавим и слупаним од дасака, <pb n="74" /> пунима смећа и ђубр |
| њу, — рече нагло Гавре Ђаковић, рапавим и ружним гласом, — то се теби само чини. — И привину је |
| ља; неколико дјеце помагаху га пиштавим и нескладним гласом, и утјецаху му напријед што је стар |
| к несрећа за самог себе са својим лудим и суманутим мислима.{S} Кад би им отказао стан?{S} Неће |
| хартије; немирно писано, са неједнаким и кривим редовима и пуно грешака; испрекидано, са збуње |
| ок је комадић свијеће изгарао у великим и немирним пламеновима, он луташе очима по ниској соби |
| киши нешто прљаво и јадно, у тим танким и уским млазовима који се квасе и губе у немирним локва |
| здрхтала и узбуђена, гушећи се у горким и несрећним сузама.</p> <p>Њега прође некаква језа кад |
| шеширима, враћајући се са посла тешким и уморним корацима, и задиркујући се међу се.{S} А кроз |
| мјехну, погледа га и засмија се веселим и звонким смијехом.{S} И за час нестаде између њих свег |
| се дигла и пошла му у сусрет с веселим и добрим осмјехом, и пружила му пријатељску руку, као с |
| ште капљице и лако се, с једним угодним и топлим шумом, стресају; дрвеће у цвијету подсјећа на |
| у је она запамтила: замишљену са чудним и сјајним погледом у часовима самоће; са равнозвучним и |
| павао је слатко млад радник, са црвеним и једрим лицем, у искрпљеном прљавом одијелу, са уздигн |
| тку; јављала се <hi>она</hi> са сјајним и благим очима, и у трену кад хтједе да остави Јеку, ја |
| b n="16" /> млиновима, рушећи се шумним и запјенушеним слаповима који прскају и шире хладноћу о |
| ћи, — каза она поново одлазећи, уморним и туробнијим гласом него прије, без икакве промјене у р |
| на суво; гледа Уну разливену на уморним и лијеним пличинама, пунима шевара и водених трава, гдј |
| јутра са изблиједјелим небом и уморним и благим сунцем које позлаћиваше пожутјелу, старачку, п |
| азна изрека, штампана једним неспретним и здепастим словима.{S} Њега то све умараше, и вожња, и |
| заустављали се на станицама, са ситним и звецкавим куцањем звонаца, с једноличним трчкарањем ч |
| ју</hi> и проламаху ваздух својим пуним и широком звуком.{S} За час се огласише звона с других |
| и више да стријепи пред оштрим, мрачним и испитивачким погледом калуђерица; кад је смјела да ос |
| о кадгод у узбуђеним ноћима, по мрачним и сјеновитим дрворедима, док му једнолично пршташе пије |
| дјевојка коју је упознао једним обичним и простим случајем.</p> <p>Кад ју је срео, послије неко |
| , младог лишћа и нових трава, са сочним и свјежим зеленилом, у тај бујан живот који својом креп |
| едом у часовима самоће; са равнозвучним и сувим гласом, безвољним кретњама и јетким смијехом пр |
| дјеце му, али сви су стрепили пред њим и бојали га се.{S} Он је добро знао да га мрзе и да га |
| аше да га се боји, да стријепи пред њим и да уступа кад покуша да му се отме или, кад се ухвати |
| уми у његовим гранама које клепћу тупим и сувим звуком под вјетром и откидају се и падају, ломе |
| вором, и она га је гутала својим добрим и милим погледом.{S} И поново звонила соба од његова гл |
| је су добро знали, сјећали се са ведрим и веселим смијехом малих догађаја; њихов говор лагано и |
| то га нешто запече у срцу једним оштрим и јетким болом, и он само <pb n="111" /> осјећа како пр |
| о одмичу по друму, скоро насутим оштрим и крупним камењем.{S} Они прелазе преко стрњишта, пуних |
| стају им високе, голе планине, са сурим и стрмим стијенама у којима се гнијезде орлови.{S} Кроз |
| зирном и непробојном крошњом и обилатим и бујним <pb n="90" /> лишћем које сакрива гране и огра |
| га слике на иконостасу, са страховитим и јаким бојама које су блијештиле, и жалобно старкељино |
| снажно и дахтаво пару, у пуним, густим и дебелим душцима и воз се поново кретао у таму, у непо |
| јесенског јутра са изблиједјелим небом и уморним и благим сунцем које позлаћиваше пожутјелу, с |
| а лицу, и затвори лагано врата за собом и изгуби се.</p> <pb n="123" /> <p>Он оста сам и са њез |
| 08" /> многи други, и однијети за собом и успомене и слике и ријечи, а живот ће протјецати поно |
| азовима.</p> <p>Он климну лагано главом и окрену се у страну и тихо заплака, што није радио до |
| нешто потврди, она лагано климну главом и погледа га поново, и он јасно видје да у томе погледу |
| ала је у црно све око себе својим јадом и кукањем.</p> <p>Послије петнаест дана, пошто је уреди |
| м косом која стрши, са љутитим погледом и са бором која не избива имеђу очију, увијек у чизмама |
| се око девет сати, расхлади лице водом и силази у башту, гдје лешкари у хладу, док се сунце ло |
| ројурише поред њега, са пјесмом, грајом и галамом, надвикивајући лупњаву жељезничких кола.{S} С |
| ка, засијаних златуњавим јечмом, ниском и ријетком пшеницом и зеленом бујном зоби, вијуга преко |
| ош, с високом крагном, црвеним прслуком и вазда тијесним панталонама, шара једном оловчицом по |
| алих, неједнаких кућа, обиљежених муком и потребом, из којих дише биједа и сиротиња; заталаса с |
| а да играју билијара.{S} Он махну руком и одби.{S} Није осјећао ни најмање воље за игру.{S} Узе |
| много умора у ономе једноликом, тешком и потмулом ударању батова и у честим експлозијама.</p> |
| гову смрт, умирући заједно с њим тешком и мучном смрћу, очајавајући што није јача од ње и што с |
| ожење, увесељавајући матер својом шалом и разговором, и она га је гутала својим добрим и милим |
| дном старом трешњом са испуцаним деблом и гледао кроз грање у бјеличасто плаво небо; од Уне уда |
| је био непомичан, са закованим тијелом и заспалим мислима које су га убијале својим мртвилом.{ |
| била је исписана на њезином пожутјелом и потамњелом лицу у које се боре дубље и гушће урезале; |
| учан смијех кроз читаву кућу, са топлом и дјетињском добродушношћу.</p> <p>Тада су се посљедњи |
| ед њега друго под водом, зарасло топлом и меком маховином.{S} И он је једном осјетио неку луду |
| ваздуху нешто тешко што заражава чамом и малаксалошћу. </p> <p>Њихови погледи пратили су крупн |
| цигарету за цигаретом, игра се с димом и добаци јој по коју равнодушну примједбу или обично пи |
| у од себе и да их напије најбољим вином и подвори најслађом пршутом, да покоље десетеро пилића, |
| ањем и падала заједно са новом прашином и суморним даном, који је стрмоглављао као у понор, кро |
| под једну букву, с густом, непрозирном и непробојном крошњом и обилатим и бујним <pb n="90" /> |
| земље, да дише с њом заједно, да с њом и њега бију кише које падају у невријеме, да и њега сат |
| стом, непрозирном и непробојном крошњом и обилатим и бујним <pb n="90" /> лишћем које сакрива г |
| арност, заједно са господином инжињером и његовим Златним Прагом.</p> <p>Затим Панек сврну разг |
| , са рукама међу кољенима, и са шеширом и штапом на столици поред њега.{S} Они се пољубише и по |
| дје у сусједству тресну вјетар прозором и стакло се расу по плочнику; некоме вјетар понесе шеши |
| ели се погнути људи; играло се с ватром и занимањем; с лупом падале карте по зеленој чоји; наст |
| клепћу тупим и сувим звуком под вјетром и откидају се и падају, ломећи се о тврду земљу.{S} И у |
| стајући да се одмори, с главом погнутом и очима упртим у земљу; тек кадгод само нагло подигне г |
| е мало у страну, поздрави га с осмјехом и изиђе.</p> <p>Он се сјећаше ње као малог дјетета које |
| авим јечмом, ниском и ријетком пшеницом и зеленом бујном зоби, вијуга преко поља, с обалама зар |
| м грмљем и трњем, сиједа под љесков грм и гледа у воду од које бије хладовина и која протјече м |
| једног зимског јутра, још сав дрјемован и у кревету, отварао једно писмо из Угарске, на коме је |
| кућом.</p> <p>Гаве Ђаковић, полубунован и дремован, загрнут једним дугачким капутом, опростио с |
| срећан, и дана кад јој се чинио досадан и плитак, или безобразан и дрзак.{S} Она је уздрхтала т |
| уку она осјети како је живот неправедан и опор она страдаше за туђу кривицу, она је била несрећ |
| чинио досадан и плитак, или безобразан и дрзак.{S} Она је уздрхтала толико пута под његовим ри |
| а кад она сврши и кад нађе његов празан и разбијен поглед, она се збуни и покаја, пуна сумње да |
| неукусно одјевен; често пута необријан и зарастао у браду која је још више замрачивала његово |
| чује се с касе женски смијех, безбојан и вјечно <pb n="10" /> једнак.{S} И та сва граја још је |
| шао к њима, сав црвен, задуван, узрујан и промукао, тужећи се на наше раднике, псујући их и при |
| ом, како је касније изишао, сав уплакан и гологлав у башту.{S} Увијек га, и послије, подузима и |
| тужи.{S} Он је остао увијек исти, силан и јак, да показује своју снагу и да ломи свој бијес на |
| кољена пред животом који стоји озбиљан и миран, сав у ноћи, изнад шумне ријеке.</p> <p>У извје |
| показа лицем да је више него задовољан и кад испи, он добаци Гаври Ђаковићу један љубазан погл |
| и од тог познанства, био је један миран и равнодушан утисак.{S} И послије пола сата, он више и |
| дијете.{S} Гавре Ђаковић бијаше немиран и презаше често, <pb n="44" /> док остали сјеђаху и кли |
| степенице, јурио станици, шетао немиран и узрујан, погледајући на сат који је милио и, најзад, |
| мисла, кад се је, прво јутро, неодморан и неиспаван, пробудио у својој кући, он се престрашио о |
| S} И дан се теглио прљав, кишан, блатан и туробан, не наличећи ни на дан ни на ноћ.</p> <p>И он |
| а челу, са замуљеним рукама, сав блатан и мокар од кише.{S} Поред њега клечала је кћи, покушава |
| слије петнаест дана допутова неки ситан и ћосав Шваба, откључа кућу и истог дана почеше се на к |
| шна, и остао једнако мрк, неприступачан и затворен. </p> <p>И она га посматраше, радећи преко в |
| ињства.{S} Он сам себи чини се смијешан и глуп, и не чекајући краја, изиђе, праћен погледима св |
| а гомиле радника, Панек над њима, црвен и узнојен, гдје маше штапом, а ниже, у гају, он видје И |
| S} Играло се у новац.{S} Инжињер, црвен и задовољан, натеже и искапљује, сваких пет минута, ове |
| не макну се.</p> <p>Он пође сав узбуђен и узнемирен у своју собу и тек кад се удари о једну сто |
| а, пошто је уредио ствари, нерасположен и нервозан, не могући издржати лелекање и писку закрвав |
| ољства.{S} Он је сједио у соби, заваљен и опружен, још разигран њезином љубави, пуном страсти, |
| и несноснији него што је био, замишљен и ћутљив, одговарајући љутито и кратко.{S} Гавре га је |
| .{S} И читав дан остао је тако замишљен и нерасположен.</p> <p>Гаври Ђаковићу је било криво што |
| ге боре, заборављајући и на касну јесен и на рано прољеће кад се, као несита и бестидна блудниц |
| е да сачува остатак имања од кога је он и сувише потрошио, своме брату, он је био наумно да свр |
| p>— А зар сам ја срећан? — запита се он и луташе очима по тами.{S} И читаве ноћи не склопи ока. |
| а је.</p> <p>— Како да немам? — рече он и погледа је. — А ти?</p> <p>Она се весело насмија и по |
| а.{S} Они су били пројурили читав перон и враћали се натраг, исто тако згужвани, смијешани, сму |
| р лагано и испрекидано мијешао се у пун и једноличан шум буквика.{S} И подне је брзо дошло у пр |
| угушила у грлу.{S} Он је напола спавао и очевидно било му је непријатно остављати топао кревет |
| ог непознатог човјека који се досађивао и имао настране мисли, који јој се приближио, зауставио |
| ром, смијехом, гласом који је одјекивао и ломио се кроз кућу.{S} Па онда се присјети и упозна г |
| ријечи које су падале чешће, и поштовао и волио у њему брата који је старији и паметнији.</p> < |
| трза, затвара прозор и пада, изнемогао и изломљен, на кревет, и спава тешким, мртвачким сном.< |
| је помишљао, зашто се није раније тргао и оставио школу и дошао да живи у својим пољима; да би |
| умрла без ње, и то јој би двоструко жао и криво.</p> <p>— Зар је моја мама умрла? — запита она |
| , облачећи успут капут на коме је лежао и отресајући труње које се било нахватало по њему.{S} К |
| а увреда исто толико бољела и њега, као и њу, кад би је знала.{S} Он пушташе да га притискује т |
| х је раздвајао један гроб, који се, као и сваки, дуго памти и спомиње, а још теже заборавља и п |
| ђа, улице којима сваки дан пролази, као и његова стара ђачка соба, пуна нереда, која се већ ужи |
| која није била рђава, која је била као и све остале, и све што је донио у себи од тог познанст |
| исти и <pb n="112" /> непромјенљив као и његова одјећа, ријечи и погрјешке у говору, он је спа |
| сови жетелаца, пјесме грубе и вреле као и сунце које их пржи, под којим жању, полегли по послу |
| еља, с уживањем га прати како расте као и његово срце у грудима, како мало по мало прекрива неб |
| е шта се догађа кад она није у соби као и оно што се дешава док ње нема код куће, и то јој је и |
| ирао, трунуо заједно с њима, живећи као и они.{S} Познавао је те људе по одијелу, шеширима, нав |
| књигу, он сав застрепи.{S} Он је утекао и сакрио се од живота и грчевито се ухватио за ову кућу |
| се и помаљала, а он је непрестано чекао и тражио погледом, као да има нешто да јој каже.</p> <p |
| рана, и он је тај палеж радосно дочекао и наплатио са добитком.{S} Његова сила не малаксаваше, |
| да заспи.</p> <p>Воз се љуљао, трескао и тутњао; кондуктер пролажаше, лупајући вратима, са фењ |
| е црвенила гдје је спала боја, разгарао и пиштао сиров пањ, Гавре Ђаковић дао се склонити од Па |
| је постао још грђи, знајући свој посао и службу у ситнице, бивао сваким даном лукавији и препр |
| ајући слој прашине који се био нахватао и налијепио по њему.</p> <p>И у једном тренутку застриј |
| /p> <p>Рад на новом друму бијаше застао и сви се надаху још лијепом времену, али кад се видјело |
| е непомично њезине ријечи које је гутао и са собом носио мирни шум воде, механично се хватао за |
| пријатељ који је овамо случајно залутао и сјетио се њега?{S} Зашто да га узнемирује тај свијет? |
| је пуна њезиних суза; јецај се осјећао и титрао у ваздуху, упио се у зидове, долазио с вјетром |
| ољног и спокојног, који се лагано мицао и пријатељски им климнуо главом.</p> <pb n="18" /> <p>О |
| ead>VII</head> <p>Облаци замрачише небо и застрше планине; просуше се јесенске кише и Уна се за |
| ше дане гледајући на прозор у сиво небо и слушајући успављиво и мирно падање кише; послије ручк |
| женских гласова у заносу пење се у небо и слама се о старинске, непробојне зидове, и наједном з |
| ме часу, он осјећаше у себи нешто рђаво и вољу да учини неко мало зло и злобну жељу да је уједе |
| и да дуго погледа у небо, глатко, плаво и без облака, са којега се просипа огањ.{S} И кад тамо, |
| оља.{S} Било је у тој киши нешто прљаво и јадно, у тим танким и уским млазовима који се квасе и |
| љескутају звијезде.{S} Ријека успављиво и задовољно шуми.</p> <p>С разголићеним вратом, подбоче |
| розор у сиво небо и слушајући успављиво и мирно падање кише; послије ручка разговараше с Иреном |
| екао док се назобе коњи, пио рђаво пиво и био узубијан причањем крчмара и крчмарица.</p> <p>И о |
| еђу старог, крупног дрвећа уз које ново и вижљаво стабље дјетињски трепећи младим лишћем, углед |
| осмјехом у очима, они су причали много и весело, као пријатељи који се познају годинама, док ј |
| бодно се кретао, смијао, причао на дуго и широко о своме Прагу, о чешком пиву, грдио Нијемце, р |
| S} Њихове саонице полако узлазе уз брдо и муњевито слијећу низа страну.{S} Окупани у зноју, коњ |
| има ли још ишта у њему, и налази пепео и сатрте, прашне осјећаје и уморне, млаке мисли, док жи |
| гласа, поново се разлијегао његов весео и звучан смијех кроз читаву кућу, са топлом и дјетињско |
| у вече он се присиљаваше да буде весео и разговоран, преко свога обичаја.{S} Напосљетку се Мил |
| ици сједио је њезин отац нешто омршавио и потамнио од пошљедњег виђења, мало погнут, са рукама |
| га догађаја који је, за часак, пробудио и потресао ову мирну кућу, све се поново слегло и смири |
| е, послије толико година, поново спазио и нашао као израслу, витку дјевојку, с црним очима, раз |
| рујан, погледајући на сат који је милио и, најзад, попео се у воз који је тако споро одмицао.</ |
| е и грознице; он је био готово преболио и заборавио нешто за што је мислио да се можда није за |
| ао како је сув и пуст, остарио, поцрнио и оронуо, како се немоћно испиње својим сурим стаблом; |
| све то туђ, престарио; како је закаснио и да то све долази само да убрза његов пад и да покаже |
| као што је <pb n="138" /> чула, пропио и живио са својом <hi>вешерком</hi>, мислећи да је најб |
| смећем.{S} Чинило му се да је прегорио и ту жељу, заједно са осталима којих се био одрекао.{S} |
| кад је она одлазила, он се поново корио и остављао ствар за сутрашњи дан.</p> <p>Па послије ост |
| атворио прозор и лагано се окренуо, сио и налактио се о сто, док је комадић свијеће изгарао у в |
| дина иза вјенчања (кажу да је премлатио и пребио живот у њој), оставивши му једну кћер која се |
| ашњава.{S} Гавре Ђаковић се запрепастио и постајаше нервозан.</p> <p>— Какав је ово несрећник! |
| и, ишчекујући воз, досађивао се, пушио и посматрао једно друштво официра који су гласно разгов |
| воде, механично се хватао за џеп, пушио и бацао у воду остатке цигарета за које се отимаху рибе |
| ину: осјећало се да живот долази полако и нечујно, као на прстима.</p> <p>Па кад је силазио у б |
| и Јеку, јави се у њему нешто животињско и сурово, као да рикну нешто, да угуши, убије ма чим то |
| , као несита и бестидна блудница, дрско и бијесно шири, растући и потапајући, док се у њу слије |
| н страхује од вјетра који пролази дрско и извиднички кроз собе, да му не однесе тај замрли живо |
| о да је било између њих нешто сродничко и блиско што их веже.</p> <p>У бесане и празне ноћи, са |
| ових ногу.{S} И обоје се осјећаху тешко и неодлучно у часу кад се морадоше растајати.</p> <p>Ка |
| ло нешто што га је скривало, уљепшавало и на једном ишчезнуло; као да се здерао неки вео с тих |
| што се завали на столицу, зажмири мало и стаде да се смије громким смијехом да се потресала ку |
| .</p> <p>У њему је било нешто уздрхтало и узнемирено послије састанака са Јеком; он осјећаше да |
| шине и сухе жеге, док се сунце спуштало и слабило: главном улицом комешало се, мимоилазећи се, |
| о је јутро; сунце још није било ојачало и падало је на крошње шљива чији се плод плавио у грању |
| ао ову мирну кућу, све се поново слегло и смирило.{S} Исти онај мир, иста она тишина и једнолич |
| сто обучена.{S} Она му је доносила јело и касније почела да се брине за неке ствари по кући, ст |
| спремљена.{S} На столу недодирнуто јело и пиће — јело извађено и остављено — можда још од синоћ |
| што рђаво и вољу да учини неко мало зло и злобну жељу да је уједе за срце, и он се увјераваше, |
| ху се с хуком у Уну.{S} Село се смирило и ријетко ко се помаљаше из кућа; покривен црним аљинце |
| , сатрвено, тјескобно; кад се то десило и зашто је дошло тако изненада, у једном тренутку, није |
| лази поред дубина које покрива подмукло и затворено зеленило; застаје код бродова куд се прелаз |
| међу кољенима, хркаше и љуљаше се тамо и овамо.{S} А у Ирени се нешто проломи и она тихо зајец |
| тињих очију, игра се око камења, лагано и без страсти, и прави фине, благе боре, заборављајући |
| n="96" /> гњечи, мучи и сатире, лагано и без журбе, беспрекидно и сигурно.{S} Он није налазио |
| аочарима, скидајући у један мах, лагано и дубоко, шешире, опазивши једног каноника, малог, забр |
| ођете овамо до године, — каза он лагано и тихо, отежући ријечи; присјећајући се из разговора с |
| ехом малих догађаја; њихов говор лагано и испрекидано мијешао се у пун и једноличан шум буквика |
| одсмјех живота, који пролажаше полагано и неопажено.{S} Гавре Ђаковић видио га је и осјетио га |
| ва звонца у дјечјим рукама; испрекидано и ломно мијешала се звона са старог манастира; крупан п |
| у свој живот, јављала се у њему злобно и пакосно та слика, само мјесто радника видио је себе.< |
| ући очима.{S} За пијевницом појао јадно и жаловито неки напола слијепи и крезуби старкеља; неко |
| сатире, лагано и без журбе, беспрекидно и сигурно.{S} Он није налазио ничега у себи да се одупр |
| је изишао на перон, вече је било угодно и свјеже; облаци се били сасвим изгубили; небо било про |
| >— Преко мора, одговори онај доброћудно и празно, не појимајући значење те ријечи, насмија се, |
| недодирнуто јело и пиће — јело извађено и остављено — можда још од синоћ.{S} У ћошку, поред хла |
| оји се смрзао.{S} Небо је било залеђено и сиво.{S} Свуда наоколо непрегледан дубок снијег из ко |
| та да радите? — рече она чисто зачуђено и не вјерујући.</p> <p>Он се мало замисли и погледа је |
| долази из далека и који звечи разбијено и чудно.{S} А дани пролазе.</p> <pb n="76" /> <p>Једног |
| е међу се.{S} А кроз то мноштво, лијено и спокојно окретали се точкови на двоколним таљигама, п |
| ности коју је осјећао у себи.{S} Лијено и лагано је подигао очи, погледавао неколико пута по со |
| а угријане алате, кад се инжињер лијено и неспретно кривудајући узвера к њима, кад у поље понов |
| са робом, сандуцима и бурадима; сијено и трава <pb n="29" /> прострта испред коња који одмахуј |
| аплете, причање поста сметено и збуњено и нагло се заврши, готово прекиде.{S} Он ућута и гледаш |
| ње кугла на билијару, мијеша се ватрено и гласно расправљање пензионираца о народним питањима, |
| се језик заплете, причање поста сметено и збуњено и нагло се заврши, готово прекиде.{S} Он ућут |
| и поништи, јављаше се још јаче изречено и одређено у њему, са много више пријекора него до тада |
| е пуно прашине и мрака, тмурно, укочено и замрзло.{S} Како му је срце ударало, с колико бола за |
| м узвицима.{S} Машина избацивала снажно и дахтаво пару, у пуним, густим и дебелим душцима и воз |
| еће у цвијету носи на себи нешто снажно и бујно као живот у рађању; по орошеној младој трави жу |
| како је то кратко трајало, то безбрижно и весело доба, како су брзо прошли и пројурили ти <pb n |
| рукама испред лица, и погледа га тужно и паметно у очи.</p> <p>— Како сам несрећна, Боже мој, |
| м завјесама, гдје само одјекују, празно и поплашено, његови кораци.{S} Он се кадгод боји да кор |
| ањима и све му се то чинило тако празно и пусто.{S} Миланове очи сјале су и лутале по таваницам |
| је страшно у једном тренутку, брутално и грубо.</p> <p>Узалуд је тражила утјехе у молитви, она |
| и чинило му се да још чује њезино болно и уздрхтало јецање; и кад је легао, чинило му се да је |
| дуже од осталих, говорио јој је озбиљно и строго о стварима које је могла тек да слути, или о к |
| ер, завршавало <pb n="41" /> се озбиљно и тужно његово писмо, боље је и глупо умријети него глу |
| то биће уско срасло с њим, како га оно и сачињава, да то није нитко други до он, Гавро Ђаковић |
| р.{S} Тмасти облаци мијешају се немарно и смућено.{S} У ваздуху нешто тешко што заражава чамом |
| па неку фирму из Граца.{S} Тако немарно и равнодушно ју је оставила и препустила оцу који се, к |
| је без мишљења и без оклијевања, мирно и равнодушно, смрвио њезино срце под једном могилом, и |
| унио своје мразеве и зиме, да је мирно и хладнокрвно, послије једне преспаване ноћи, на то све |
| је бије хладовина и која протјече мирно и тихо, бистра и невина као плаветнило дјетињих очију, |
| е окрећу витлови, док Уна пролази мирно и спокојно.</p> <p>Или у прољеће, кад се разлијежу кавг |
| човјека који је убио: трзао се немирно и гонио привиђења; цијеле ноћи падала једна могила каме |
| тија на вјетру и заносила носача; ситно и жалобно звонила два звонца у дјечјим рукама; испрекид |
| гласови се сударали и разбијали; ситно и високо пиштала звона с једне капелице, надглашивала < |
| би живио у својој малој породици срећно и задовољно, без туробних и излишних мисли и без празни |
| и, у његов живот, крчећи себи пут моћно и силно, одбацује <pb n="107" /> његове мисли, потискуј |
| о смијеха и младог живота, нешто мрачно и туробно, налик на спровод.</p> <p>Посвршавао је брзо |
| о злобе према свијету и животу, себично и јадно у своме рођеном злу.{S} Он се запрепашћавао, чу |
| > <p>Међутим, познанство је било обично и случајно.</p> <p>Срео их је једног јутра у ходнику, м |
| Ђаковић осјећаше у себи нешто необично и ново што улази, не питајући, у његов живот, крчећи се |
| а живот ће протјецати поново једнолично и тупо.</p> <p>Пушташе се мислима, не присиљавајући се |
| ерет њихових живота које они тако мучно и напорно вуку, и лијено, оловно мртвило њихових душа.{ |
| дарила ватра, огледало се нешто страшно и запрепашћено, с очима, пуним суза, убијена стидом, ос |
| страховања да се сам не кори безутјешно и не каје горко кроз цио свој живот, и из жеље да сачув |
| којом су сви сагибали вратове, послушно и покорно, без помисли да имају право да се буне.</p> < |
| ашније него њему.</p> <p>— Убио! — тупо и из дубине, с невјероватном тешкоћом у изговарању, каз |
| задатак, да <pb n="132" /> шкрипи перо и да се чује како она сваки час намијешта столицу, — а |
| оштре, тврде кршеве и тече брзо, срдито и немоћно, збијена и стијешњена, док стијење пара и реж |
| замишљен и ћутљив, одговарајући љутито и кратко.{S} Гавре га је добро запамтио у тим данима гд |
| а! — рече и клону челом о го, дрвен сто и зајеца, тресући се као трска.</p> <p>Он стајаше неко |
| пусто дрвеће и стресаше заостало, жуто и самотно лишће са голих грана и узбуркиваше кроз димња |
| брда у којима извире бура.{S} Смрзнуто и ледено звекћу и одскачу бронзе на коњима и губе се у |
| ; и то осјећање живота који је ишчезнуо и гдје га није одавно било, плаши и ужасава.{S} Зидови |
| те, тако казане ријечи; он је у њој чуо и кратак, убилачки пуцањ са зрном које пробија чело; чу |
| ије тога једна болна празнина, или тихо и немоћно очајање. </p> <milestone unit="subSection" /> |
| у, подупирајући се на дебео дренов штап и застајући да се одмори, с главом погнутом и очима упр |
| уди и да се радује животу који је добар и пун среће.</p> <p>И оно мало времена што јој је преос |
| воду.{S} Вратио се тада кући сав мокар и љут.</p> <p>Он воли њезин запјенушени бијес кад удара |
| би он био срећан кад би се овако мокар и покисао могао да врати у кућу.{S} Не би га се ништа д |
| <p>Кроз отворен прозор ударао је вјетар и уносио оштар ноћни ваздух; машина сипала кишу варница |
| то плаво небо; од Уне ударао лак вјетар и доносио оштар и јак мирис воде и буркање валова; негд |
| лопата; таљиге вукао један крупан, стар и лијен коњ, с обореним очима као да дријема и са амом |
| доше, испод сивог неба остаде сам оштар и сух вјетар, који замрзну воде и одрвени уши и носеве |
| д Уне ударао лак вјетар и доносио оштар и јак мирис воде и буркање валова; негдје у даљини сија |
| т каване, који носаше с уживањем цвикер и намјешташе га сваки час, огледајући се у великим огле |
| и споља, узбуђује, потреса, уноси немир и буди сјене.{S} Он воли те полумрачне собе са спуштени |
| дног јутра у ходнику, машио се за шешир и хтио да прође.{S} Инжињер га заустави, поздрави се с |
| м.{S} Гавре Ђаковић отшкрину мало шешир и видје Панека како се одмах упутно једној гомили радни |
| ањем части, мислећи са ужасом на затвор и послије тога на безнадан живот у изгледу; из страхова |
| пава, — онда се он трза, затвара прозор и пада, изнемогао и изломљен, на кревет, и спава тешким |
| ласка из њих, скупи чело, залупи прозор и оде да спава.</p> <p>Вазда те мисли налијетаху на њег |
| очима.</p> <p>И кад је затворио прозор и лагано се окренуо, сио и налактио се о сто, док је ко |
| иша.{S} У авлији по који пут залаје пас и, од времена на вријеме, закукуријечу пијевци.{S} Стар |
| у је прва умрла, и његова срџба и бијес и ударци не падаху више у кући, гдје је све гледало да |
| сти; он осјећа његов здрав, бујан мирис и још више опажа како је он за све то туђ, престарио; к |
| "68" /> <p>Она је доносила у кућу мирис и свјежину поља и дах изапираних обала Уне; упадала у к |
| у шубу, само му, покадкад, провири нос и око да види гдје је.{S} И тако читав дан.{S} Горе му |
| у и по коси, нека му се циједи низ врат и низ прси, он жудно ужива у њој као жедна, одавно нена |
| грозне и сакате, урезале му се у памет и непрестано се понављале, мучећи, прогонећи, кињећи.{S |
| остаријег човјека који му пође у сусрет и представи му се, хватајући се за шешир: „Бохуслав Пан |
| таманити и исјећи шуму за свих тридесет и неколико <pb n="65" /> година како је он чува и како |
| ше.{S} Одозго се чуо озбиљан пола љутит и одсјечан инжињеров глас који је давао раду једну оштр |
| д, унио старо расположење у његов живот и дао свима стварима обичан ток.{S} Зашто је срео ту же |
| резао у тешком зноју, сатире свој живот и своју снагу; бочи се и носи с њом, — у борби <pb n="5 |
| а пође за њега, проричући јој зао живот и мучну смрт; међутим чини се да се Манојло био промије |
| вара новог човјека и рађа вољу, младост и снагу. </p> <p>Ипак, на махове, снажно избијаше у њем |
| упропашћује <pb n="75" /> једну младост и подлачки гази једно срце; он се увјераваше да треба б |
| да ће изнијети цијелу ствар на јавност и пред суд; ужасавајући се од срамоте и понижења, борећ |
| е душе и оставила празнину, замишљеност и чаму.</p> <p>С коликом је радошћу она оставила хладне |
| сти и осјећаше малу, пријатну збуњеност и руменило на лицу, без имало зловоље; примио је њезину |
| каја, пуна сумње да је њезина искреност и повјерење било можда непотребно, излишно, <pb n="140" |
| она могла да осјети његову равнодушност и да ли је носила јад у души, не казујући га никоме, са |
| кући, сав у зноју, збаци са себе капут и стајаше у кошуљи на прозору, смијући се своме чину и |
| једва дочека да прође та страховита ноћ и са искреном радошћу поздрави дан који се рађаше.</p> |
| рљав цолшток.</p> <p>Он га уведе у собу и изнесе ракију.</p> <p>Инжињер се љубазно куцну, с мно |
| сунце ударало у прозоре, улазећи у собу и блијештећи вани у мутној води која је полако отјецала |
| ђе сав узбуђен и узнемирен у своју собу и тек кад се удари о једну столицу, сјети се да је забо |
| њој се збивало нешто.{S} Она диже главу и нађе његов поглед, сљубивши га са својим, и само што |
| љу; тек кадгод само нагло подигне главу и простријели очима све око себе.{S} У кући се ходило н |
| да зубима, — па да исправи поново главу и да поново погледа пркосно у живот.</p> <p>Али то бија |
| тра.{S} Једном руком држала је за браву и гледала га својим великим очима.</p> <p>Гавре Ђаковић |
| њу.“</p> <p>Па гледајући на њу, ћутљиву и замишљену, без смијеха и без ријечи, он се питаше, шт |
| и, силан и јак, да показује своју снагу и да ломи свој бијес на сељачким плећима.</p> <p>Прва ж |
| сатире и обара, показујући своју снагу и надмоћност.</p> <p>На пошљетку њега поче да замара ов |
| е, како га махнито нападају, боле, жегу и бацају на кољена пред животом који стоји озбиљан и ми |
| кола, вукући предугачку шубу по снијегу и уђе у ходник, с отвореним вратима са оба краја, кроз |
| веће, прозирне шуме и планине у снијегу и облацима.{S} А вјетар снаша намете и засипа сњежном п |
| <pb n="101" /> с једне стране на другу и не могаше да заспи.{S} Она сигурно још плаче, мишљаше |
| крошњама које су улазиле једна у другу и приближавале дебела, остарјела, храпава стабла.{S} И |
| некаква језа кад видје њезин плач тугу и срамоту; њему дође жеља да удари ногом ово пијано ств |
| а би она чама која је пунила ову зграду и губила се: у кући се осјећала једна младост која живи |
| лико недјеља, он осјети у себи неправду и у души оптужбу.</p> <p>И кад се једним наглим покрето |
| на леђима, осјећајући горко сву биједу и глупост свога положаја.</p> <pb n="79" /> <p>О, како |
| ким ципелама у којима нису знали да иду и које су лупале.{S} Они су дизали галаму својим гласни |
| ад је смјела да осјети природу, слободу и младост; да лута сама обалом Уне и да удише шум воде |
| е прихваташе за њега да не стане у воду и да прескочи на суво; гледа Уну разливену на уморним и |
| таласима; сунце бацало свјетлост у воду и усијавало је.</p> <pb n="67" /> <p>Давно су потонули |
| аковић посматраше њу пред собом, свјежу и витку, са шеширом у руци, гледајући како њезина нога |
| а.{S} Он осјећаше поред себе њу, свјежу и младу, која изгара за човјеком; он осјећаше огањ гдје |
| е, и опет, у сталан час, крећу се, дижу и излазе.{S} И он с чуђењем посматраше <pb n="14" /> мн |
| носи звукове у кланце, који их одбијају и сурвавају под своје ноге у Уну.</p> <p>Гавре Ђаковић |
| м и запјенушеним слаповима који прскају и шире хладноћу око себе, губи се у кланце кроз које се |
| ајним пуцима, ни за сабље које звецкају и одскачу од земље.{S} Милан је то осјећао,, не бунећи |
| .</p> <p>И онда му се очи саме отварају и буље некуда у мрак, срце немирно удара и одскаче, а м |
| е и поздрављају; врата која се отварају и затварају треском; момци што журно пролазе, њишући на |
| него раднике који морају да га слушају и да му се покоравају, ако хоће да заслуже коју крваву |
| нашао кривце и послао их на дугу робију и добио за то одликовање.{S} Палили су му више пута сиј |
| ма које нешто траже, и ломљењем прстију и којим дрхтајем и трзајем свога тијела, и уснама које |
| ињеровој соби.{S} Он се свлачио у мраку и чинило му се да још чује њезино болно и уздрхтало јец |
| зашто му она не рече ништа при одласку и бијаше му тешко при души, као да је из ове куће отишл |
| сахрањујући у њу све своје наде и муку и јаде и зноје, земљи из које су се родили генерали кој |
| њему је било лако да ради на своју руку и да стече прилично имање; гомиле тужаба биле су писане |
| ез имало зловоље; примио је њезину руку и промрмљао неколико безначајних ријечи.{S} Пошли су за |
| мање на онога трбушка, са лицем за шалу и за смијех, са дебелом цигаром у зубима која му се ваз |
| дарских раддника пуних креча по одијелу и по изобличеним, рђавим шеширима, враћајући се са посл |
| живот изван ње, која је пригрлила врелу и крваву успомену у своје груди, створила у себи слику |
| ажаху њу и налажаху је и добру и веселу и са тужним сјећањем оне вечери кад ју је видио уплакан |
| то се није раније тргао и оставио школу и дошао да живи у својим пољима; да би можда боље било |
| соби, на столици, са лактовима о столу и рукама на лицу, она је плакала једним тихим плачем.{S |
| а један велики план, рашири га по столу и поче да му све потанко објашњава.{S} Гавре Ђаковић се |
| p> <p>Инжињер нешто прича о своме послу и будућим радовима у овој околини; Гавре Ђаковић поглед |
| пржи, под којим жању, полегли по послу и окупани у зноју; у њој се чуо пун звук српа кад се за |
| } И он је једном осјетио неку луду жељу и вољу да је прегази, као некад у дјетињству, дошао до |
| м, а брдски потоци, носећи лишће, земљу и камење из планине, ваљаху се низ водојаже и слијеваху |
| м водом, али не могаше да растјера чаму и да заборави пријекор који се будио у њему.{S} Он осје |
| себе и друге, који се подсмијева свему и себи, који живи од зла из којега је изникао?“ И он га |
| и, са свију страна, не вјерујући ничему и бојећи се обмане и излишног варања самога себе. „И за |
| ају, кад се згрије и изиђе опет на зиму и наставе вожњу преко мразних и пустих поља, преко замр |
| њем оне вечери кад ју је видио уплакану и несрећну, и онда гдје лагано махаше ногама над водом, |
| имну лагано главом и окрену се у страну и тихо заплака, што није радио до тада, осјетивши, у то |
| њих подстиче, да га они гурају у страну и да му не даду да живи оним животом који је био одабра |
| је збацио са себе капут, скинуо крагну и спустио се у наслоњачу, осјећајући се уморним, не тол |
| кроз мале застрте прозоре, своју јадну и безвољну свјетлост на предмете и на човјека, умртвљав |
| о, чинило му се да је још види сатрвену и сломљену, пуну неизрецивог јада који је лила у сузе, |
| ма обичан ток.{S} Зашто је срео ту жену и шта има у њој?{S} Шта је она за њега и <pb n="116" /> |
| у, други ударају гвожђе у тврду стијену и ударци бата одјекују у ували; види се четица људи как |
| е се распрскавају о стврднуту, испечену и испуцалу земљу, јаче и бујније ударају млазови, земља |
| није дане биле су утекле некуд у даљину и тамо изгледале мале и незнатне, а садашњост му се чин |
| ошуљи на прозору, смијући се своме чину и одмарајући се.</p> <p>Послије пола сата, између свије |
| епорађа срце, улијева снагу, рађа силну и крепку вољу, пуну дивље, безумне и слијепе храбрости |
| бо руку на њезино раме, она одмах клону и сва му се предаде, без ријечи.</p> <p>Напољу је пљушт |
| дговори ништа у први мах, и то је дирну и узруја; и кад се сретоше њихови погледи, оба пуна сум |
| ишину заспалих поља; наличио на немирну и несрећну животињу која јури преко мртвих предјела, кр |
| вријеме поред ње, тражећи једну паметну и утјешну ријеч, <pb n="100" /> али је не нађе.{S} Па о |
| га са својим, и само што дубоко уздахну и стресе се.</p> <p>И кад он метну грубо руку на њезино |
| ечи.{S} Гавре Ђаковић се силом осмјехну и махну руком.</p> <pb n="22" /> <p>Он се спусти на сје |
| према њему.</p> <p>Он се мало осмјехну и разумио је.</p> <p>— Не, није ми мрско, — рече и погл |
| ="21" /> уносећи међу свијет добродушну и просту забуну, сметајући пролаз, бојећи се да не оста |
| и кретања, он непрестано мишљаше на њу и на њезине ријечи.{S} Он се преврташе <pb n="101" /> с |
| јући се да их управља, и оне тражаху њу и налажаху је и добру и веселу и са тужним сјећањем оне |
| рије, без икакве промјене у расположењу и без веселијег израза на лицу, и затвори лагано врата |
| Удвостручила је своју марљивост у учењу и у вршењу <pb n="136" /> вјерских дужности; то није по |
| од тог дана, она удвостручи своју пажњу и бригу, мислећи и старајући се о њему; доносила му цви |
| спављивао је с тешким срцем своју чежњу и лутао кадгод у узбуђеним ноћима, по мрачним и сјенови |
| е правио маглицу, дизао се према стропу и гушио у грудима.</p> <p>За столовима за играње, видје |
| и оне тражаху њу и налажаху је и добру и веселу и са тужним сјећањем оне вечери кад ју је види |
| свега што је сметало њиховом разговору и удаљавало их једно од другога.{S} У њихов разговор ми |
| тали се брда; друм лагано обавијао гору и очајно дугачке биле драге; пењали се уз влажне и приј |
| нехотице окренуо према њиховом прозору и учинило му се да је спазио једну женску главу које је |
| говори у басу, бубња прстима по прозору и сваки час страховито зијева; један Сријемац, ситан, п |
| ла се похабана црквена литија на вјетру и заносила носача; ситно и жалобно звонила два звонца у |
| ров глас који је давао раду једну оштру и заповједничку ноту: јаче и брже лупали батови, чешће |
| разно и пусто.{S} Миланове очи сјале су и лутале по таваницама и кад се наједном њихове очи сре |
| папучама, облачећи капут, диже завјесу и отвара прозор.</p> <p>Мала, блиједа свјетлост расипа |
| укама неколико пута, намијештајући косу и гледајући преда се, још сва уздрхтала и узбуђена, пун |
| ву, грдио Нијемце, развезао о Јану Хусу и о Жишки, о словенској солидарности, причајући иза сва |
| то ружно биће, пуно злобе према свијету и животу, себично и јадно у своме рођеном злу.{S} Он се |
| мајке која се негдје изгубила у свијету и о којој није ништа чула.{S} И прво што је срела у жив |
| ад и да покаже његову маљушност, ускоту и ништавило.</p> <p>И долажаху му тренуци кад хтијаше д |
| е као у грозници.{S} Она остави свијећу и изиђе, он га свуче, баци га у кревет, не марећи за ње |
| мрчина.{S} Мрзило га је да пали свијећу и гледа на сат, осјећао се послије сна нешто боље; мисл |
| ало напрезање.</p> <p>Он запали свијећу и отвори врата.</p> <p>На каменим плочама ходника лежао |
| Упропастиће ме. <pb n="83" /> Изгубићу и ово мало памети. — И предаде се својој судбини, мисле |
| звире бура.{S} Смрзнуто и ледено звекћу и одскачу бронзе на коњима и губе се у овој бијелој, бе |
| неки ситан и ћосав Шваба, откључа кућу и истог дана почеше се на кући пробијати врата за дућан |
| за једном кишом, да излијеће пред кућу и да дуго погледа у небо, глатко, плаво и без облака, с |
| ви кад не вјероваше да оставља ову кућу и ово мјесто.{S} Чинило јој се све као сан, док она зна |
| таласима и игра у тромом љесковом лишћу и у врбиним крошњама које су се надвиле над воду.{S} И |
| у тај бујан живот који својом крепкошћу и пуноћом презираше и исмијаваше смрт, спровод не унаша |
| често, <pb n="44" /> док остали сјеђаху и климаху обореним главама; њега је престравила ова нес |
| јећаше више пута њези дах на своме лицу и губљаше игру; једном, кад сјеђаху упоредо, дотакнуше |
| вјетрић долази од ријеке, удара по лицу и, на махове, повија гране и шушти лишћем.</p> <p>Тако |
| м капом пушта нека га бије киша по лицу и по коси, нека му се циједи низ врат и низ прси, он жу |
| ти.</p> <p>Он је примакао једну столицу и сео поред ње, ћутећи.{S} И туга материна прелазила је |
| литви, она са страхом осјећаше грозницу и безциљност топло шапутаних ријечи које се одбијаху од |
| скиде с много муке своју црвену капицу и стаде пред њега.</p> <p>— Гавре — викну — тражи те не |
| ског осмјеха, најприје примириса чашицу и мирис га очигледно задовољаваше, сркну мало на врх је |
| — Лаку ноћ! — рече.</p> <p>Она га не чу и не макну се.</p> <p>Он пође сав узбуђен и узнемирен у |
| све своје зебње које су јој мрзеле душу и огорчавале њезину сјетну младост.{S} Он слушаше непом |
| овамо довео, љутио се на се у исти мах и стидио се самога себе и једне дјетињарије коју је био |
| ују туђу; кадгод се отео по који смијех и брзо се утишао; а све, и звоњавину звона и грају спро |
| предмете и на човјека, умртвљавајући их и изједначавајући их, правећи од човјека неки чудновати |
| арала данке и судила им, затварајући их и шиљући војску да их пушкара.{S} Њему се чињаше да Уна |
| , тужећи се на наше раднике, псујући их и пријетећи им, говорећи како је сасвим друкчији чешки |
| о, и давио се у ријечима, прескачући их и скраћивајући, и сипао их у дугу, неуредну сиједу брад |
| и велике разлике између једних и других и не мислећи касније на њих; гледао ју је, а да ништа у |
| тегнутих и намирисаних официра; сиједих и ћелавих пензионираца,. запуштених, необријаних, зарас |
| вајући глас да је један од најстрожијих и најсавјеснијих чиновника, њему је било лако да ради н |
| узбурка се, кад се на неколико дугачких и тијесних кола, покривених асурама, с пијаним кочијаши |
| их, изгорјелих дана, у њедра загорјелих и окорјелих поља.{S} Било је у тој киши нешто прљаво и |
| родици срећно и задовољно, без туробних и излишних мисли и без празних и неиспунљивих жеља.</p> |
| не правећи велике разлике између једних и других и не мислећи касније на њих; гледао ју је, а д |
| с картама, таковима у рукама, заваљених и без мисли; чиновника што доносе са собом задах канцел |
| рља од мастила и са много испревлачених и брижљиво замазаних редова и ријечи под којима се скри |
| т на зиму и наставе вожњу преко мразних и пустих поља, преко замрачених брда у којима извире бу |
| туробних и излишних мисли и без празних и неиспунљивих жеља.</p> <p>Али овако кад му је умрла в |
| несреће, колико у тих неколико мрачних и непомичних часова.</p> <p>А већ прије зоре чекаху кол |
| , нађе у себи само страшну мржњу за њих и низак презир за себе.{S} Он осјећаше неодољиву потреб |
| целарије и дебелих протокола; утегнутих и намирисаних официра; сиједих и ћелавих пензионираца,. |
| кад дебелу прашину, завитла је у ваздух и с њом нагло пројури, у неколико махова, улицу; тресне |
| резала зима, како је шибао вјетар, сух и хладан, по простору који се смрзао.{S} Небо је било з |
| ечега што би му можда дало други правац и другу боју, унијело у њега више младости и више свјет |
| евиде очи и узаври крв, замахне проштац и одјекне негдје у пољу кубура кремењача.{S} И ударају |
| авру Ђаковића, она бризну у гласан плач и сакри лице рукама.</p> <p>— Господине Ђаковићу, госпо |
| о припаљивано.{S} Са таваница спао креч и црнило се дрво.</p> <p>Њега је тиштала тјескоба у ово |
| ну сјенку.{S} И кад су му донијели кључ и кад је са шкрипом јекнула стара, зарђала и дуго недир |
| твори очи, Гавре Ђаковић осјети, пустош и мртвило око себе као некада, и ужасну се.{S} Он се ис |
| ркљаст, голобрад ђак, вјероватно бруцош и на сваки начин један нов гост каване, који носаше с у |
| и је био одабрао.</p> <pb n="120" /> <p>И он помишљаше, да се, ма на који начин, врати староме |
| писа једно писмо.</p> <pb n="151" /> <p>И осјети како је нешто умрло у њему за увијек.</p> <p>Н |
| скапи нову чашицу.</p> <pb n="82" /> <p>И он је засио у тој соби, као да је стари гост куће, сл |
| га баци на страну.</p> <pb n="13" /> <p>И коликогод се трудио да нађе разлог зашто је нерасполо |
| ражим задовољства.</p> <pb n="39" /> <p>И он се присили на један осмијак и удари га руком по ра |
| огреб његовог оца.</p> <pb n="59" /> <p>И сад, кад дозива себи у памет слику свога оца, она изл |
| таринској и непријатној згради. </p> <p>И за неколико ноћи које се чињаху непролазне, док је он |
| мрк, неприступачан и затворен. </p> <p>И она га посматраше, радећи преко воље свој посао, на с |
| , Боже мој, како сам несрећна!“ </p> <p>И у мртвој ноћи без живота и кретања, он непрестано миш |
| уробну, ледену, мртвачку кућу...</p> <p>И навикао се касније, као што се човјек на све навикава |
| {S} Старински сат шета и избија.</p> <p>И онда му се очи саме отварају и буље некуда у мрак, ср |
| ни за тебе, она нас је оставила.</p> <p>И он крадом убриса сузе, не рече више ништа, нагло се д |
| батова и у честим експлозијама.</p> <p>И он се смијаше самоме себи, својој радозналости да се |
| ко вријеме, са затвореним очима.</p> <p>И кад је затворио прозор и лагано се окренуо, сио и нал |
| м ударања српова и падање јечма.</p> <p>И он је помишљао, зашто се није раније тргао и оставио |
| ме се гушио више од осам година.</p> <p>И његове очи гледаху са запрепашћењем сав овај свијет у |
| еко вријеме и оде сва задовољна.</p> <p>И од тог дана, она удвостручи своју пажњу и бригу, мисл |
| ан причањем крчмара и крчмарица.</p> <p>И опет каскали коњи тврдом, збијеном, каменитом цестом, |
| и, и одлазила код тетке да руча.</p> <p>И онда отац, вазда да избјегне да дијете не буде више с |
| сивао јој неке нарочите молитве.</p> <p>И она напреже све своје мисли једне петнаестогодишње дј |
| ка, ни са плећа која се провиде.</p> <p>И он се сјећаше да његове мисли нијесу довољно јаке да |
| равац; мрзило га да се обмањује.</p> <p>И тако се вукли дани без обиљежја и без узбуђења. </p> |
| е она.{S} Он се спусти поред ње.</p> <p>И с ногама над водом, с осмјехом у очима, они су причал |
| што дубоко уздахну и стресе се.</p> <p>И кад он метну грубо руку на њезино раме, она одмах кло |
| ном страсти, младости и доброте.</p> <p>И у једном тренутку огорчи се на себе, осјетивши у себи |
| ивоту који је добар и пун среће.</p> <p>И оно мало времена што јој је преостајало, она раздијел |
| у.{S} Може да се усели кад хоће.</p> <p>И они се растадоше.{S} Гавре Ђаковић гледаше га како се |
| шћу поздрави дан који се рађаше.</p> <p>И ујутру, кад преломише ведрину сунчаног дана звона с м |
| још више је то осјећала у себи.</p> <p>И он сигурно већ поново спаваше кад изађоше кола из сел |
| или првог дана када су се срели.</p> <p>И они се руковаше без ријечи, његова рука била је хладн |
| /> <p>Давно су потонули ти дани.</p> <p>И Гавре Ђаковић застаде неко вријеме замишљен, уздиже о |
| њега редовно јавља сваке јесени.</p> <p>И једном приликом, Гавре Ђаковић ухватио га је да вара. |
| ш.{S} Заборавио сам.{S} Опрости.</p> <p>И погледа га благим погледом који моли.</p> <p>Гавре Ђа |
| тим у даљину према његовој кући.</p> <p>И онда мишљаше на ову сељачку дјевојку чију је душу он |
| .{S} Ви волите ову у вашој кући.</p> <p>И хтједе да му скине руку са себе.</p> <p>Једна мрачна |
| воз који је тако споро одмицао.</p> <p>И кад је сио у саонице, како је резала зима, како је ши |
| у маљушност, ускоту и ништавило.</p> <p>И долажаху му тренуци кад хтијаше да се отресе свега, т |
| да није за њега ни с њим родило.</p> <p>И кад је најмање то очекивао, кад је најмање осјећао за |
| рашно, то је доста обична ствар.</p> <p>И пусти њезину руку.</p> <p>Она само што мало отклони д |
| и, у томе тренутку, што је смрт.</p> <p>И та залеђена материна бол касније са кравила, дошле су |
| не наличећи ни на дан ни на ноћ.</p> <p>И он је ваљда био задријемао у својој наслоњачи, јер ка |
| себи неправду и у души оптужбу.</p> <p>И кад се једним наглим покретом маши њезине мишице и пр |
| ио нахватао и налијепио по њему.</p> <p>И у једном тренутку застријепио је од нечега.{S} Дуго м |
| ати који су блијештали на сунцу.</p> <p>И послије подне, кад су низ брдо силазиле гомиле жена, |
| што да га узнемирује тај свијет?</p> <p>И он лијено устаде и пође, облачећи успут капут на коме |
| обмане и излишног варања самога себе. „И зашто то баш сада долази?“ питао се.{S} Колико дана г |
| ако се <pb n="89" /> распрши у трен ока иа све стране, полијегајући по земљи; дигне се облачић |
| отишао да се с њом састане, он мишљаше иа њу цијелог дана.</p> <p>Можда никад толико до тада, |
| xml:id="SRP19121_C5"> <head>V</head> <p>Ива тога догађаја који је, за часак, пробудио и потреса |
| себе, гдје пуши цигарету за цигаретом, игра се с димом и добаци јој по коју равнодушну примјед |
| и невина као плаветнило дјетињих очију, игра се око камења, лагано и без страсти, и прави фине, |
| у се главе и руке, по окићеним ликовима игра одбљесак од безбројних свијећа, оргуље брује, поја |
| јетар који се ваља на ситним таласима и игра у тромом љесковом лишћу и у врбиним крошњама које |
| ре Ђаковић дао се склонити од Панека да играју карте.{S} Ирена је сједила, радећи, иза његових |
| зовну један познаник Гавру Ђаковића да играју билијара.{S} Он махну руком и одби.{S} Није осје |
| врелим челом на хладном столу, како јој играју груди, како јој руке, влажне од суза, притискују |
| има за играње, видјели се погнути људи; играло се с ватром и занимањем; с лупом падале карте по |
| играч, да губи партију иза партије.{S} Играло се у новац.{S} Инжињер, црвен и задовољан, натеж |
| но што је то све причао брату.</p> <p>— Игранке, трке, кафешантани, жене, — рече Гавре Ђаковић, |
| гушио у грудима.</p> <p>За столовима за играње, видјели се погнути људи; играло се с ватром и з |
| .</p> <pb n="145" /> <p>Тако се прекиде играње, и Гавре Ђаковић није хтио више никада од тога д |
| т није хтио да вјерује да је тако хрђав играч, да губи партију иза партије.{S} Играло се у нова |
| му се чинило да не обраћа довољно пажње игри, ради Ирене поред себе, — опет није хтио да вјеруј |
| дби.{S} Није осјећао ни најмање воље за игру.{S} Узе у руке <title xml:lang="LA"> Simplicissimu |
| е пута њези дах на своме лицу и губљаше игру; једном, кад сјеђаху упоредо, дотакнуше се њихова |
| иром у руци, гледајући како њезина нога иде с камена на камен, како се повијају њезине хаљине п |
| ине хаљине по тијелу; он не осјећаше да иде, већ да га вуче за њом нешто јаче од њега, и он хит |
| спремио мало ствари; рекао газдарици да иде на извјесно вријеме кући; брзојавио да му се код ку |
| S} Он му их даде без ријечи, рекавши да иде мало у Карловац.{S} Није ни сам знао зашто га је сл |
| </p> <p>Они не дадоше Гаври Ђаковићу да иде кући на ручак.{S} Ручао је заједно <pb n="92" /> с |
| обраћао очи према њој, видио ју је гдје иде поред оца озбиљна и без ријечи, и он се корио да ни |
| ?{S} Неће моћи, и шта да им каже?{S} Не иде, није лијепо ни поштено да их истјера из куће; није |
| зна пругу којом се ваља матица.{S} Или иде дуж обале, дерући ципеле о оштро камење, запињући и |
| је дигао очи, видио је гдје према њему иде једно сељачко дијете коме су тек негдје одскора обу |
| сну му се мисао: „Куд ја то, до ђавола, идем?“ и изгуби се у оној ломљави и метежу.</p> <p>Њего |
| не остале, он га запита:</p> <p>— Докле идете?</p> <p>— Преко мора, одговори онај доброћудно и |
| тешким ципелама у којима нису знали да иду и које су лупале.{S} Они су дизали галаму својим гл |
| И он је застао, остао тако стојећи, не идући ни напријед ни натраг, с презривим осмјехом према |
| ајати.</p> <p>Кад је изгуби с очију, он иђаше лагано, с обореном главом, с очима пуним њезине с |
| т да живи сам за себе.</p> <p>Извјесно, ижињер није био сам.{S} Гавре Ђаковић разабираше још је |
| ресло га и тјерало га даље, даље отуда, из тога бљутавог живота у коме се гушио више од осам го |
| тљену, пуну нестрпљивости и ишчекивања, из које вјечито <pb n="31" /> извирује мати коју варају |
| слоњачи, јер кад га је тргла нека лупа, из ходника, око њега је била густа <pb n="97" /> помрчи |
| , <pb n="74" /> пунима смећа и ђубрета, из кога је вирила једна прљава лопата; таљиге вукао јед |
| аких кућа, обиљежених муком и потребом, из којих дише биједа и сиротиња; заталаса се понекад у |
| тан ланац са завинутим црвеним коралом, из џепа на прсима помаљао се један велик и прљав цолшто |
| p>А у времену се већ осјећала промјена; из кланаца удараше бура и натјериваше Уну о обалу, пови |
| <p>Његов воз пројури и стаде одједном; из њега куљну мноштво свијета и, пролазећи поред њега, |
| слије тога на безнадан живот у изгледу; из страховања да се сам не кори безутјешно и не каје го |
| које почима да шиба својим зракама.{S} Из шикаре, на трњу, плаве се њихови прслуци.{S} Читаво |
| арају <pb n="87" /> неумивена дјеца.{S} Из кућа извири која жена, повезана рупцем, и брзо се ск |
| о шумило, тако је био туп шум ријеке, а из куће је било нешто ледено, самртничко; она стајаше т |
| сврши никако те мисли и не нађе изласка из њих, скупи чело, залупи прозор и оде да спава.</p> < |
| разумије њихове јаде и да оправда дјела из очајања, и нехотице одбијала од тих људи; њих је раз |
| дсмијева свему и себи, који живи од зла из којега је изникао?“ И он га загледаваше, посматраше |
| рно већ поново спаваше кад изађоше кола из села и почеше се пети уза страну.{S} Инжињер, држећи |
| ало замишљености која се тренутно јавља из њезиних очију, даје лицу више изражаја.{S} То је био |
| па оранице, <pb n="53" /> ливаде и поља из којих вири поцрњела кукурузовина; окрећући млинове, |
| аном пута и различитим другим плановима из инжињерова џепа; бојао се као живе ватре Јана Хуса и |
| том, па предавши се сав слатким сновима из дана што су прошли, облачио се, изишао из куће и упу |
| чене молитве, и успављиваше се ријечима из молитвеника.</p> <p>Тек је осјећала да се је догодил |
| потужи.{S} И кад је позваше једног дана из учионице, она сиђе у собу за разговор: на столици сј |
| е изазивало у памети непријатна сјећања из дјетињства и стару сјету, она се враћала натраг у <p |
| е, није лијепо ни поштено да их истјера из куће; нијесу му ништа скривили и учинили на жао.{S} |
| оћно, са раширеним рукама, пунима блата из јаруга.{S} И он љутито, не пазећи гдје га хвата, не |
| Запљусне га кадгод млаз сељачког живота из тих малих, неједнаких кућа, обиљежених муком и потре |
| забасао.{S} Само у зору потреса се кућа из темеља од инжињерова гласа, који чисти грло, и његов |
| Свуда наоколо непрегледан дубок снијег из кога се издиже, поред друма, оголићено дрвеће, прози |
| а неки ручни посао, причајући му штогод из својих ситних доживљаја, и одговарала на његова пита |
| даљини сијао се један срп воде; однекуд из поља долазили одломци једне снажне пјесме коју су пј |
| епак.</p> <p>Он ипак сјутрадан не изађе из куће, ма да је знао да ће она бити поред Уне, јер ју |
| који прави у овој околици.{S} И потеже из доњег џепа један велики план, рашири га по столу и п |
| замачу у воду.{S} Брашњави људи изилазе из млинова и скидају капе; сретну се по која колица кој |
| спретрзане, натегнуте, као да не долазе из душе.{S} Њезина слика била је моћнија; Гавре Ђаковић |
| у и бијаше му тешко при души, као да је из ове куће отишло нешто што није требао ни смио пустит |
| ијени и стијешњени да су им ноге висиле из кола; а главе им се помаљале, <pb n="142" /> с искри |
| браћи и рођацима; разлијегао се подаље из хладовине весео врисак дјевојака и лијено, безбојно |
| у се јави жеља и осјети потребу да узме из тог дјетињег времена, мало снаге, вјеру у Бога и вес |
| ало, ништа га није потицало да се дигне из своје наслоњаче, према свему остајао је тврд и хлада |
| на дланове, — да извади, отме, истргне из ње комад сувог, мршавог круха за се и за дјецу; у ту |
| е мисли или да истисне слику друге жене из своје душе, не трудећи се да бар пред њом покуша да |
| ки потоци, носећи лишће, земљу и камење из планине, ваљаху се низ водојаже и слијеваху се с хук |
| и тихо, отежући ријечи; присјећајући се из разговора с њезиним оцем да ће радови око путова у о |
| ором, вичући, дозивајући се, смијући се из свега гласа, понеки мало напити и загрљени, хитајући |
| , задјевену у чашу са кукурузом, док се из неког мрачног кута не појави једна трудна жена, обуч |
| дају дубоко у снијег и мучно се извлаче из њега.{S} Он гледаше пред собом <pb n="42" /> кочијаш |
| испирајући ране ракијом.{S} Једно момче из комшилука одјашило је било по доктора у друго село.{ |
| има се гонио неколико мјесеци, и извуче из џепа неки стари број новина у којима се тражила кућа |
| ело се смирило и ријетко ко се помаљаше из кућа; покривен црним аљинцем по глави или заштићен к |
| угушујући слабашно појање које допираше из пијевнице.{S} Он стаде недалеко од улаза, и сви се п |
| ла сата, између свијета који се враћаше из цркве, пројаха калуђер, са излињалом камилавком на г |
| која води разговор, која је дошла више из обичаја или радозналости него да жали, нимало тужна, |
| и не каје горко кроз цио свој живот, и из жеље да сачува остатак имања од кога је он и сувише |
| а дугих, прљавих јарећих длака кожуна и из блатних, каљавих опанака, који су остављали за собом |
| није него њему.</p> <p>— Убио! — тупо и из дубине, с невјероватном тешкоћом у изговарању, каза |
| дан сухи, пјесковити смијех који долази из далека и који звечи разбијено и чудно.{S} А дани про |
| ељака на које је сумњао да су га ранили из пушака.{S} О томе је он са собом гласно разговарао.{ |
| ућкасте локвице по поду.{S} Бијаху чули из свога засеока неку пуцњаву изнад кућа и викање за по |
| своје наде и муку и јаде и зноје, земљи из које су се родили генерали који су заборављали и сво |
| спријечили га да ухвати корјена у земљи из које је изникао, гурнули га у један живот у који кад |
| ући.{S} Они су скочили боси и необучени из кревета.{S} У другој соби, при свјетлости мале лампе |
| и снови и нестају у непомичној помрчини из које бије хладноћа што слеђава душу; све чим је она |
| иалекту.</p> <p>Писаху неки сељаци кући из Америке да су видјели Гавру Ђаковића у Валпарезу.</p |
| ијаним кочијашима, вратише неки радници из туђине и уз пјесму полетише кроз село, збијени и сти |
| егдје дубоко у његовој души један одјек из младости, који га сјети мајке, <pb n="125" /> браће |
| едри дани бијаху умрли заједно са Богом из дјетињства.{S} Он сам себи чини се смијешан и глуп, |
| И поново му допираше до ушију неки шум из ходника, као да се неко напреже да дигне нешто тешко |
| е више радило, расле, а Јандрић довезао из Далмације ново вино, којега се Панек није могао дово |
| дана што су прошли, облачио се, изишао из куће и упутио се цркви.</p> <p>Он корачаше брзо, као |
| <p>Нико га није видио кад га је нестало из села.{S} Тек послије петнаест дана допутова неки сит |
| емован и у кревету, отварао једно писмо из Угарске, на коме је видио братов рукопис, он није ни |
| сто утапала очи и мисли, однијела нешто из њезине душе и оставила празнину, замишљеност и чаму. |
| оловини започете пјесме, загрми калуђер из олтара, не пуштајући никад старца да започето доврши |
| аше, сваке друге недјеље, један калуђер из Босне да служи литургију.</p> <p>Звоно застаде у тре |
| оне студени која не долази с поља, већ из душе, и која је још страшнија и леденија, — у тој хл |
| ти.{S} И сељаци полако пијуцкаху ракију из овеликих чаша, не говорећи ништа, слијежући раменима |
| вачким путником који заступа неку фирму из Граца.{S} Тако немарно и равнодушно ју је оставила и |
| кривљеним лицима од пјесме коју пјеваху из свег грла.</p> <p>Рад на новом друму бијаше застао и |
| куће осушио.{S} Он га памти и воли још из дјетињства, ради његових витких, зеленкастих шибљика |
| сељак.</p> <p>Чудновато, он је имао још из дјетињства једну тужну успомену, која га је, и касни |
| тајаше на прозору.</p> <pb n="20" /> <p>Из чекаонице треће класе појури једно разнолико мноштво |
| ставивши му једну кћер која се касније, иза очеве смрти, удала за некаквог канцелисту негдје у |
| пет <pb n="66" /> у постељу.{S} Умрије, иза боловања од осамнаест мјесеци, једнога јутра у мају |
| ају карте.{S} Ирена је сједила, радећи, иза његових леђа и посматрала његове карте; он осјећаше |
| којега се просипа огањ.{S} И кад тамо, иза брда, почима да се рађа облак, он у свој поглед мећ |
| им, разрованим путем, пуним вододерина; иза леђа остају им високе, голе планине, са сурим и стр |
| , заметнули се пушкама и повели псе.{S} Иза дугог тражења, нађоше Манојла у једној увалици, све |
| збијене живице, огрезле у зеленило.{S} Иза куће одсијева благо Уна у даљини.{S} Чују се и виде |
| е враћа стари мир.</p> <p>Неколико дана иза тога кад се је Гавре Ђаковић видио с Панеком, овај |
| p>Прва жена му је умрла неколико година иза вјенчања (кажу да је премлатио и пребио живот у њој |
| Ђаковић, заустављајући <pb n="38" /> се иза сваке ријечи, као да изазива њихову слику. — И зар |
| и, о словенској солидарности, причајући иза сваке десете изреке како му је вријеме скупоцјено, |
| јном, плаћеном, празном љубављу.{S} Тек иза толико недјеља, он осјети у себи неправду и у души |
| ско поподне, са сунцем које се изгубило иза густих облака, али које је оставило у ваздуху топли |
| да је тако хрђав играч, да губи партију иза партије.{S} Играло се у новац.{S} Инжињер, црвен и |
| метајући пролаз, бојећи се да не остану иза воза.{S} Они су били пројурили читав перон и враћал |
| таше густа и бујна киша, тргао је дјецу иза сна неки чудноват немир у кући.{S} Они су скочили б |
| ржаваше.{S} И он се упути кући.{S} Зачу иза себе глас инжињера који му весело довикиваше нешто, |
| и крјепак.</p> <p>Он ипак сјутрадан не изађе из куће, ма да је знао да ће она бити поред Уне, |
| <p>И он сигурно већ поново спаваше кад изађоше кола из села и почеше се пети уза страну.{S} Ин |
| b n="38" /> се иза сваке ријечи, као да изазива њихову слику. — И зар само то сачињава твој жив |
| ијечима које се усјекоше у његов мозак, изазивајући ријечи и призоре, враћајући поново у њега с |
| ешава док ње нема код куће, и то јој је изазивало у памети непријатна сјећања из дјетињства и с |
| поруменила и гледала у страну, збуњена изазивањем успомена оне непријатне ноћи.</p> <p>Њу је с |
| емачки и грохотом се смијали, гледајући изазивачки жене које су пролазиле и правећи глупаве и д |
| сила у кућу мирис и свјежину поља и дах изапираних обала Уне; упадала у кућу као лагани вјетар |
| има, с увијек истим узвицима.{S} Машина избацивала снажно и дахтаво пару, у пуним, густим и деб |
| са љутитим погледом и са бором која не избива имеђу очију, увијек у чизмама и у зеленкастом од |
| ријечу пијевци.{S} Старински сат шета и избија.</p> <p>И онда му се очи саме отварају и буље не |
| " /> воду провиди се шљунак, а над воду избија старо, изглачано камење, а поред њега друго под |
| снагу. </p> <p>Ипак, на махове, снажно избијаше у њему тјескоба, мрачна и црна, пуна питања и |
| И предаде се својој судбини, мислећи да избије малог Илицу што му је овог објесио о врат.{S} Он |
| е да руча.</p> <p>И онда отац, вазда да избјегне да дијете не буде више свједок њихових свађа к |
| ино што је сврнула мало очи у страну да избјегне његов поглед, и мирно га послуживала.</p> <pb |
| ог брдског пољица, скученог и стегнутог изблиза планинама.{S} Стају, силазе с кола, кочијаш тар |
| д Уне, једног благог јесенског јутра са изблиједјелим небом и уморним и благим сунцем које позл |
| лице са благим, добрим погледом; вазда избријан, дотјеран, намјештен, утегнут; са намазаном, п |
| ојасима; већина са дугачким, испијеним, избријаним лицима, са наочарима, скидајући у један мах, |
| о довољно снаге да покуша одлучно да је избрише или да јој дода нешто не добро, рђаво, ружно, — |
| натим образима него обично, са крвавим, избуљеним, блесавим, пијаним очима, са набреклим жилама |
| нокте и набија жуљеве на дланове, — да извади, отме, истргне из ње комад сувог, мршавог круха |
| На столу недодирнуто јело и пиће — јело извађено и остављено — можда још од синоћ.{S} У ћошку, |
| њишта, пуних стогова, у чијој хладовини изваљени момчићи и пси чувају стоку.{S} У даљини виде с |
| еља да удари ногом ово пијано створење, изваљено немоћно, са раширеним рукама, пунима блата из |
| оју је с њезиним сином умро читав живот изван ње, која је пригрлила врелу и крваву успомену у с |
| страхује од вјетра који пролази дрско и извиднички кроз собе, да му не однесе тај замрли живот, |
| их поља, преко замрачених брда у којима извире бура.{S} Смрзнуто и ледено звекћу и одскачу брон |
| b n="87" /> неумивена дјеца.{S} Из кућа извири која жена, повезана рупцем, и брзо се склања.{S} |
| чекивања, из које вјечито <pb n="31" /> извирује мати коју варају уши, која од сваког шума, чуј |
| ав у ноћи, изнад шумне ријеке.</p> <p>У извјесним часовима он бијаше сасвим туђ самоме себи.{S} |
| мало ствари; рекао газдарици да иде на извјесно вријеме кући; брзојавио да му се код куће спре |
| Он ће опет да живи сам за себе.</p> <p>Извјесно, ижињер није био сам.{S} Гавре Ђаковић разабир |
| јој чами, не трудећи се да даје мислима извјестан правац; мрзило га да се обмањује.</p> <p>И та |
| коњи упадају дубоко у снијег и мучно се извлаче из њега.{S} Он гледаше пред собом <pb n="42" /> |
| дупиру заједно својим плећима саонице и извлаче их на цесту, скривену наметима. <pb n="43" /> З |
| јала су два сељака, мокри и покисли, са извраћеним дугим кожунима; са дугих, прљавих јарећих дл |
| и с којима се гонио неколико мјесеци, и извуче из џепа неки стари број новина у којима се тражи |
| аше поред себе њу, свјежу и младу, која изгара за човјеком; он осјећаше огањ гдје му пржи лице |
| ање ледених зрна, да и њега пржи суша и изгара припека, да хлепти <pb n="77" /> као спржена пољ |
| лактио се о сто, док је комадић свијеће изгарао у великим и немирним пламеновима, он луташе очи |
| иди се шљунак, а над воду избија старо, изглачано камење, а поред њега друго под водом, зарасло |
| мирна, сива боја која даје свему прљав изглед.{S} Није било у томе дану ничега злог, ничега <p |
| е кроз њу струјао, ствари добивале нови изглед, стресајући са себе мрак и прашину: осјећало се |
| дном трену, изгубио за њега свој обични изглед, као да је било нешто што га је скривало, уљепша |
| ена станица и којим редом долазе и како изгледају.{S} Све што му је полазило за руком, било је |
| обитком.{S} Његова сила не малаксаваше, изгледајући још дуговјечна.</p> <p>Па и она се сломи је |
| н са самим собом.{S} Његова радозналост изгледала му чудновата и смијешна, дозивао је у помоћ с |
| не биле су утекле некуд у даљину и тамо изгледале мале и незнатне, а садашњост му се чинила пли |
| } Накривљене слике тако су висиле да је изгледало да могу сваки час да се срозају низа зид.{S} |
| ежљајем изнад своје главе, испод којега изгледаше још ситнији, јаднији, кржљавији, са својим пр |
| аром у зубима која му се вазда гаси, са изгледом човјека који не зна да се наљути. </p> <p>А он |
| твор и послије тога на безнадан живот у изгледу; из страховања да се сам не кори безутјешно и н |
| и из дубине, с невјероватном тешкоћом у изговарању, каза она.{S} Он осјети сву страхоту те, так |
| ама крије, ућуткује, претрпава гомилама изговора, обмана, лажи, да га се боји и да поштује, и д |
| се за шешир: „Бохуслав Панек, инжињер“, изговорено тако као да је он већ морао то име стотину п |
| које се боре дубље и гушће урезале; очи изгориле од ватре и изгубиле сјај; ко зна колико времен |
| ликом, у пуним звуцима, послије сушних, изгорјелих дана, у њедра загорјелих и окорјелих поља.{S |
| орену старинску књигу чији повез бијаху изгризли мољци да се, испод коже, на мјестима <pb n="58 |
| ад се морадоше растајати.</p> <p>Кад је изгуби с очију, он иђаше лагано, с обореном главом, с о |
| мисао: „Куд ја то, до ђавола, идем?“ и изгуби се у оној ломљави и метежу.</p> <p>Његов воз про |
| лицу, и затвори лагано врата за собом и изгуби се.</p> <pb n="123" /> <p>Он оста сам и са њезин |
| рјешним нагласком, и све се то наједном изгуби и у кућу се враћа стари мир.</p> <p>Неколико дан |
| ачунљивог оца, без мајке која се негдје изгубила у свијету и о којој није ништа чула.{S} И прво |
| гушће урезале; очи изгориле од ватре и изгубиле сјај; ко зна колико времена сједи она тако неп |
| у рукама неки вез, а очи јој се бијаху изгубиле на другој страни преко Уне.</p> <pb n="113" /> |
| угодно и свјеже; облаци се били сасвим изгубили; небо било прошарано звијездама.{S} Њега се уг |
| штено јунско поподне, са сунцем које се изгубило иза густих облака, али које је оставило у вазд |
| ијет у кавани, који је, у једном трену, изгубио за њега свој обични изглед, као да је било нешт |
| нерасположен, није га налазио.{S} Није изгубио на картама, имао је пара, није се ни с ким посв |
| н глас. — Упропастиће ме. <pb n="83" /> Изгубићу и ово мало памети. — И предаде се својој судби |
| авијала се као сјајна змија преко поља, изгубљена покадкад између брежуљака, заустављана <pb n= |
| ама, с палцима у џеповима од прслука, с изгубљеним <pb n="12" /> очима на стропу, у збрканим се |
| непомично, као урасло у испуцани црни, издерани под, немицано тако дуго времена и запрашено; т |
| оло непрегледан дубок снијег из кога се издиже, поред друма, оголићено дрвеће, прозирне шуме и |
| амљена, непомична, укочена; изнад ње се издизао јаблан, висок и црн, и бацао преко куће своју т |
| ирис цвијета и земље напојене кишом што издише свјежину; дрвеће у цвијету носи на себи нешто сн |
| ари, нерасположен и нервозан, не могући издржати лелекање и писку закрвављене матере, Гавре Ђак |
| е смијешан и глуп, и не чекајући краја, изиђе, праћен погледима свију.</p> <p>Он се чуђаше трен |
| се диже, рукова се хладно с друговима и изиђе на улицу.</p> <p>Улице су биле блатне и каљаве.{S |
| у је било кад почивају, кад се згрије и изиђе опет на зиму и наставе вожњу преко мразних и пуст |
| мало у страну, поздрави га с осмјехом и изиђе.</p> <p>Он се сјећаше ње као малог дјетета које ј |
| као у грозници.{S} Она остави свијећу и изиђе, он га свуче, баци га у кревет, не марећи за њего |
| на сједиште и би му нешто тешко кад му изиђе пред очи гомила његових земљака.{S} Воз се међути |
| лијено замачу у воду.{S} Брашњави људи изилазе из млинова и скидају капе; сретну се по која ко |
| вима из дана што су прошли, облачио се, изишао из куће и упутио се цркви.</p> <p>Он корачаше бр |
| лупаве и дрске примједбе.</p> <p>Кад је изишао на перон, вече је било угодно и свјеже; облаци с |
| кућа напунила свијетом, како је касније изишао, сав уплакан и гологлав у башту.{S} Увијек га, и |
| е, мноштво вечерњег свијета који је био изишао у своју обавезну шетњу; људи се гласно поздравља |
| на бити поред Уне, јер ју је чуо кад је изишла и видио куда је пошла; ма да је знао да ће га че |
| едмете и на човјека, умртвљавајући их и изједначавајући их, правећи од човјека неки чудновати п |
| тпочну поново.{S} Стари се досађиваше и излажаше увече у биртију.{S} Гаврино буренце и онако је |
| и опет, у сталан час, крећу се, дижу и излазе.{S} И он с чуђењем посматраше <pb n="14" /> мнош |
| озива себи у памет слику свога оца, она излази пред њега вазда жива и свјежа; он гледа пред соб |
| } Он не сврши никако те мисли и не нађе изласка из њих, скупи чело, залупи прозор и оде да спав |
| тканом код куће; и мала гвоздена пећ са излизаним стријелцем; растурене фотографије по зидовима |
| /> као спржена поља за једном кишом, да излијеће пред кућу и да дуго погледа у небо, глатко, пл |
| е враћаше из цркве, пројаха калуђер, са излињалом камилавком на глави, на осамареном коњчету, с |
| иле му се неспретне и глупе, незгодне и излишне.</p> <p>— Ви ћете скоро у Загреб? — запита га о |
| дици срећно и задовољно, без туробних и излишних мисли и без празних и неиспунљивих жеља.</p> < |
| ност и повјерење било можда непотребно, излишно, <pb n="140" /> неумјесно.{S} Он не налазаше ни |
| ни мало жалости до једног непријатног и излишног несклада. </p> <p>То је био погреб његовог оца |
| е вјерујући ничему и бојећи се обмане и излишног варања самога себе. „И зашто то баш сада долаз |
| ле једне другима хаљине и огледале се у излозима; средином улице пролажаше једна гомила зидарск |
| Гавре Ђаковић осјећаше се сав раздрман, изломљен, изубијан, као да путује неколико дана.{S} Лаг |
| рза, затвара прозор и пада, изнемогао и изломљен, на кревет, и спава тешким, мртвачким сном.</p |
| их трешања, с напола увелим лишћем и са изломљеним огранцима испод њих, што је подсјећало на дј |
| У осталом, и онако су му новци били на измаку; они ће га се мало тицати.{S} Он ће опет да живи |
| .{S} Гаврино буренце и онако је било на измаку.</p> <p>А у времену се већ осјећала промјена; из |
| дмарајући се.</p> <p>Послије пола сата, између свијета који се враћаше из цркве, пројаха калуђе |
| ва стабла.{S} И као да још види кад је, између старог, крупног дрвећа уз које ново и вижљаво ст |
| ем, угледа оиспод себе, доље у котлини, између бијелог <pb n="30" /> стијења у које удара сунце |
| које се провлачи стијешњена и изубијана између стрмих, одсјечених литица које сијеку воду.{S} И |
| на змија преко поља, изгубљена покадкад између брежуљака, заустављана <pb n="16" /> млиновима, |
| и звонким смијехом.{S} И за час нестаде између њих свега што је сметало њиховом разговору и уда |
| ла кад би се, код стола, почињале свађе између њезине матере и оца, које би трајале дане и недј |
| ом се Гавре Ђаковић није виђао, била је између њих нека распра око насљедства.</p> <p>На велико |
| о сваку жену, не правећи велике разлике између једних и других и не мислећи касније на њих; гле |
| стира, чији се темељи познаваху у трави између неједнаких каменитих крстова и гробних плоча.{S} |
| ц у пруженој руци, борећи се и бирајући између сиротиње и поноса.{S} Сиротиња је била јача.</p> |
| е једног отвореног гроба који је зјапио између двију високих хрпа свјеже и масне иловаче по кој |
| е заволио то мртво дрво, као да је било између њих нешто сродничко и блиско што их веже.</p> <p |
| чија у души него што је дошла, да се је измијенило нешто у њој, да јој је Уна у чији ток је она |
| обични и механични посао.{S} А за њима измијешана поворка људи, жена и дјеце, која води разгов |
| је да пронађе неку врсту полудријемежа, измијешану са полусном, пуним страшних привиђења, трзај |
| који стоји озбиљан и миран, сав у ноћи, изнад шумне ријеке.</p> <p>У извјесним часовима он бија |
| тајаше ту усамљена, непомична, укочена; изнад ње се издизао јаблан, висок и црн, и бацао преко |
| ремена и запрашено; таванице се пружале изнад главе, црне и чудновате; завјесе на прозорима ост |
| а кољенима, с једним големим завежљајем изнад своје главе, испод којега изгледаше још ситнији, |
| м грудима и на обнаженој десној нози до изнад кољена, видјеле се ране с којих отјецаше крв коју |
| јаху чули из свога засеока неку пуцњаву изнад кућа и викање за помоћ, заметнули се пушкама и по |
| онда се он трза, затвара прозор и пада, изнемогао и изломљен, на кревет, и спава тешким, мртвач |
| дјетињству.</p> <p>Мати је била слаба и изнемогла и једва корачала, гушећи се у сузама, тресући |
| о сваког дана, већ се одједном показала изненада.{S} Он је није посљедње вријеме примјећивао ни |
| кад се то десило и зашто је дошло тако изненада, у једном тренутку, није знао.{S} Тек завитлал |
| руке, не прилази к њој; она се радосно изненађивала кад би осјетила њезину руку на својој глав |
| ав цолшток.</p> <p>Он га уведе у собу и изнесе ракију.</p> <p>Инжињер се љубазно куцну, с много |
| ан вјеровницима који су пријетили да ће изнијети цијелу ствар на јавност и пред суд; ужасавајућ |
| у и себи, који живи од зла из којега је изникао?“ И он га загледаваше, посматраше и налажаше на |
| га да ухвати корјена у земљи из које је изникао, гурнули га у један живот у који кад је загледа |
| свему, о лумповању, баловима и женама; изнио пред његове очи један живот који је за Гавру Ђако |
| их раддника пуних креча по одијелу и по изобличеним, рђавим шеширима, враћајући се са посла теш |
| тала и утопила се у његовим успоменама, изравната можда са гомилама шарених жена, са безбојном, |
| јавља из њезиних очију, даје лицу више изражаја.{S} То је био његов први утисак.{S} Он се обра |
| промјене у расположењу и без веселијег израза на лицу, и затвори лагано врата за собом и изгуб |
| лан сјеђаше с празним очима и лицем без израза.{S} И читав дан остао је тако замишљен и нераспо |
| ољенима и са широм опруженим рукама, са изразом задовољства на лицу: снивао је, ваљда, нешто ли |
| олико година, поново спазио и нашао као израслу, витку дјевојку, с црним очима, разликујући се |
| поред њега.{S} Они се пољубише и пошто изредаше обична питања, заћуташе обоје.{S} На оцу се оп |
| еће; да отисне око низ поља, пуна боја, изрезана и испресијецана међама, пуна јечма што се жути |
| м шимлом, малим прозорчићима, неједнако изрезаним у дрвету, високим праговима, отвореним вратим |
| ивала у ту мисао она саката и и наказна изрека, штампана једним неспретним и здепастим словима. |
| олидарности, причајући иза сваке десете изреке како му је вријеме скупоцјено, а сједећи тако ка |
| га угуши и поништи, јављаше се још јаче изречено и одређено у њему, са много више пријекора нег |
| вић осјећаше се сав раздрман, изломљен, изубијан, као да путује неколико дана.{S} Лагано га је |
| анце кроз које се провлачи стијешњена и изубијана између стрмих, одсјечених литица које сијеку |
| у је поглед вратоломно слетио низ брдо, изударан о дрвеће које смета, упијао се жељно у воду ко |
| учни рад једног побожног сељака који је изучио резање кад је био на робији.{S} Гавре Ђаковић гл |
| без иједне мисли која би га корила, без иједне жеље која би је тражила; она је нестала и утопил |
| еспаване ноћи, на то све заборавио, без иједне мисли која би га корила, без иједне жеље која би |
| вјетла.{S} Он се не сјећаше да је волио икада у своме животу, волио на онај начин како је он љу |
| ним и туробнијим гласом него прије, без икакве промјене у расположењу и без веселијег израза на |
| да јој сузе замијене мисли.</p> <p>Без икакве радости, она је примила вијест да је добила мјес |
| <p>Гавре Ђаковић не сјећаше се да га је ико волио, осим жене и дјеце му, али сви су стрепили пр |
| з ту гомилу свијета, не марећи да опази икога, да се осврне за којом женом, да поздрави кога ил |
| и; и патриотске слике и једна незграпна икона са зарђалим кандилом испред ње, које није било од |
| ељеним зидовима.{S} Сметаху га слике на иконостасу, са страховитим и јаким бојама које су блије |
| јаше послије тога једна болна празнина, или тихо и немоћно очајање. </p> <milestone unit="subSe |
| а времена кад се могло на муке ударати, или кад је сам човјек смио да суди.{S} И он се заклињаш |
| о стварима које је могла тек да слути, или о којима није имала појма, и прописивао јој неке на |
| дана кад јој се чинио досадан и плитак, или безобразан и дрзак.{S} Она је уздрхтала толико пута |
| другима: за једне добра а за друге зла; или од земље, скинуте и здеране с огољелих поља, прави |
| унце ломи кроз грање шљива и јабука.{S} Или силази Уни која тече подно његове баште, спуштајући |
| њој, зна пругу којом се ваља матица.{S} Или иде дуж обале, дерући ципеле о оштро камење, запињу |
| другу, у једној неразумљивој забуни?{S} Или је њу довело пред њега искушење живота, са лукавим, |
| ипак допуштајући да она не мари за њега или да мари само за то што нема овдје никога другог, да |
| осврне за којом женом, да поздрави кога или да коме врати поздрав.{S} Заустави га семинар који |
| разговор, која је дошла више из обичаја или радозналости него да жали, нимало тужна, осим некол |
| клињање, поздравља га радосно као брата или пријатеља, с уживањем га прати како расте као и њег |
| заплакала у себи ради његовог подсмјеха или зажалила и осјетила горко кад би опазила да тај чов |
| долази: кад се незна сат у који се руча или вечера, кад је одлазила без каве у школу, и била та |
| се у њу слијевају бујице јесенских киша или прољетних вода; кад јури прљава, широка и жута, пре |
| што је то било, није знао — да ли себе или оне који су умрли.</p> <p>Читав дан се дрмао колима |
| наравно замишљао сасвим друкчије, боље или горе, која није била рђава, која је била као и све |
| им и да уступа кад покуша да му се отме или, кад се ухвати с њиме у коштац, како га онај слама, |
| још једном испод прозора његово кашљање или како одздравља својим погрјешним нагласком, и све с |
| 8" /> није знала да ли га воли, презире или мрзи, и пушташе да јој сузе замијене мисли.</p> <p> |
| о снаге да покуша одлучно да је избрише или да јој дода нешто не добро, рђаво, ружно, — осјећај |
| з кућа; покривен црним аљинцем по глави или заштићен каквим старинским, црвеним кишобраном који |
| — Немој, рече и пружи руку, као да моли или као да се брани. — Немој да ме кориш.{S} Ја знам шт |
| да заборави за часак своје мрачне мисли или да истисне слику друге жене из своје душе, не труде |
| добаци јој по коју равнодушну примједбу или обично питање, гледајући у оно што она ради.</p> <p |
| у; она једва очекиваше да јој дође отац или мати које није видјела дуже времена, да их испита, |
| ок Уна пролази мирно и спокојно.</p> <p>Или у прољеће, кад се разлијежу кавге над стопом преора |
| S} Заустави га семинар који је пролазио Илицом, правећи вечерњу шетњу: дугачка поворка младих к |
| својој судбини, мислећи да избије малог Илицу што му је овог објесио о врат.{S} Он већ помишљаш |
| змеђу двију високих хрпа свјеже и масне иловаче по којој се познавали сјајни отисци лопата, кој |
| које убијаше без милости његове јутарње илузије.{S} Не враћаше се ни младост ни вјера; ти топли |
| и оне високе, крупне, поцрњеле људе, да им стисне њихову тврду, жуљевиту руку, да угледа ситне |
| им отказао стан?{S} Неће моћи, и шта да им каже?{S} Не иде, није лијепо ни поштено да их истјер |
| а: рад стао, глад притисла; запомажу да им се од куће штогод пошље, док гладна кућа ишчекује по |
| трудна жена, обучена на брзу руку, која им свари каву.{S} Пили су полако рум који је Гавре Ђако |
| ерала у хајдуке, ударала данке и судила им, затварајући их и шиљући војску да их пушкара.{S} Ње |
| и да су им ноге висиле из кола; а главе им се помаљале, <pb n="142" /> с искривљеним лицима од |
| им лудим и суманутим мислима.{S} Кад би им отказао стан?{S} Неће моћи, и шта да им каже?{S} Не |
| ног, који се лагано мицао и пријатељски им климнуо главом.</p> <pb n="18" /> <p>Они су пролазил |
| иле су писане и дизане против њега, али им се није <pb n="61" /> вјеровало нити хтјело да вјеру |
| на наше раднике, псујући их и пријетећи им, говорећи како је сасвим друкчији чешки радник; и ка |
| ју главама са натакнутим зобницама, док им се кокоши, пилићи и врапци врзу испод ногу; у крчми |
| утем, пуним вододерина; иза леђа остају им високе, голе планине, са сурим и стрмим стијенама у |
| е кроз село, збијени и стијешњени да су им ноге висиле из кола; а главе им се помаљале, <pb n=" |
| естом по војнички чизме жандарма, тресу им се перјанице, бљескају бајонети.{S} А пред њима, у к |
| мјехом у кутовима очију?{S} А он тражи, има ли још ишта у њему, и налази пепео и сатрте, прашне |
| рђавим акцентом запита, онако немарно, има ли је још много.</p> <p>— Нема.</p> <p>— Нема! — ре |
| рестано чекао и тражио погледом, као да има нешто да јој каже.</p> <p>Касније га ухвати сан.{S} |
| се покаја.{S} Биће узнемирен.{S} Можда има још неко с њим кад је узео двије собе.{S} У осталом |
| би опазила да тај човјек кога је волила има према њој само једну ниску жељу.{S} И често пута он |
| ока, пуна суза, упрта на њега, у којима има и туге што не може да помогне, и сажаљења и бола и |
| чан ток.{S} Зашто је срео ту жену и шта има у њој?{S} Шта је она за њега и <pb n="116" /> шта ј |
| ер му каза зашто је дошао; чуо је да он има у својој кући довољно мјеста, молећи га да му уступ |
| то само један дан младости, као што их има много у животу; и он вјероваше да ће и тај дан проћ |
| које је сумњао.{S} И касније нико нити имађаше воље нити се усуђиваше да га тужи.{S} Он је ост |
| ове, послушно и покорно, без помисли да имају право да се буне.</p> <p>А у јутро кад је кретао, |
| пошто је двапут дуже остала него што је имала посла; на сваки начин, то је већ толико пута мисл |
| е могла тек да слути, или о којима није имала појма, и прописивао јој неке нарочите молитве.</p |
| јатну збуњеност и руменило на лицу, без имало зловоље; примио је њезину руку и промрмљао неколи |
| свој живот, и из жеље да сачува остатак имања од кога је он и сувише потрошио, своме брату, он |
| ради на своју руку и да стече прилично имање; гомиле тужаба биле су писане и дизане против њег |
| га налазио.{S} Није изгубио на картама, имао је пара, није се ни с ким посвађао, није се сјећао |
| , корача сељак.</p> <p>Чудновато, он је имао још из дјетињства једну тужну успомену, која га је |
| није показивао особитог дара; брат није имао разлога да се противи и пустио му да ради што хоће |
| непознатог човјека који се досађивао и имао настране мисли, који јој се приближио, зауставио ј |
| није много журио да отпутује, а није ни имао разлога да хита; његове су дневнице, и ако се није |
| нак правог господства.{S} Милан је зато имао тако много воље, а за остале ствари није показивао |
| или су полако рум који је Гавре Ђаковић имао уза се, и ракију која се нашла у кући, док је једа |
| по рамену.</p> <p>— Ко зна, рече, можда имаш право.</p> <p>Али Милан сјеђаше с празним очима и |
| — рече Гавре Ђаковић, прогунђавши своје име и питаше се: „Шта хоће овај човјек од мене?“ и глед |
| S} Манастир је оставио цркви само своје име и у њу долажаше, сваке друге недјеље, један калуђер |
| говорено тако као да је он већ морао то име стотину пута чути и чврсто му стисну руку као да су |
| итим погледом и са бором која не избива имеђу очију, увијек у чизмама и у зеленкастом одијелу, |
| да преспава овај познати пут гдје зна и имена станица и којим редом долазе и како изгледају.{S} |
| осјећање, бојећи се да га назове једним именом, и преврташе га, испитујући, са свију страна, не |
| уди.{S} И он се заклињаше својим крсним именом на страшну освету читавом селу, једва чекајући д |
| омекшавали су, његов јак, космат врат, иначе вазда усправљен, погибао се; уза све то што је би |
| хватајући се за шешир: „Бохуслав Панек, инжињер“, изговорено тако као да је он већ морао то име |
| е само коју ријеч.</p> <p>Једва једном, инжињер му каза зашто је дошао; чуо је да он има у свој |
| , машио се за шешир и хтио да прође.{S} Инжињер га заустави, поздрави се с њим <pb n="86" /> и |
| из села и почеше се пети уза страну.{S} Инжињер, држећи један велики <pb n="150" /> кишобран ме |
| у иза партије.{S} Играло се у новац.{S} Инжињер, црвен и задовољан, натеже и искапљује, сваких |
| >Знао је да је она сама код куће, да је инжињер још у јутро некуд отишао, да се и она можда дос |
| брзо дошло у причању тих ситница кад је инжињер сишао к њима, сав црвен, задуван, узрујан и про |
| поново од сунца угријане алате, кад се инжињер лијено и неспретно кривудајући узвера к њима, к |
| лочама ходника лежао је потрбушке пијан инжињер, гологлав, покушавајући да дигне главу, са још |
| } Они се осмјехнуше и руковаше. </p> <p>Инжињер га позва да пође с њима, покушавајући да га оду |
| роз један кланац пробија се Уна.</p> <p>Инжињер нешто прича о своме послу и будућим радовима у |
| ове вреве и експлозије динамита.</p> <p>Инжињер оде одмах радницима, а они сиђоше доље у хладов |
| га уведе у собу и изнесе ракију.</p> <p>Инжињер се љубазно куцну, с много пријатељског осмјеха, |
| он се упути кући.{S} Зачу иза себе глас инжињера који му весело довикиваше нешто, машући штапом |
| го се чуо озбиљан пола љутит и одсјечан инжињеров глас који је давао раду једну оштру и заповје |
| амо у зору потреса се кућа из темеља од инжињерова гласа, који чисти грло, и његов кашаљ чује с |
| м пута и различитим другим плановима из инжињерова џепа; бојао се као живе ватре Јана Хуса и Жи |
| ицу, сјети се да је заборавио свијећу у инжињеровој соби.{S} Он се свлачио у мраку и чинило му |
| нску солидарност, заједно са господином инжињером и његовим Златним Прагом.</p> <p>Затим Панек |
| е утече један презрив осмијак.{S} Он се ипак суздржа.</p> <pb n="28" /> <p>Он је страховао од т |
| н се увјераваше, не вјерујући у то, али ипак допуштајући да она не мари за њега или да мари сам |
| нивао, млад, свјеж и крјепак.</p> <p>Он ипак сјутрадан не изађе из куће, ма да је знао да ће он |
| а и рађа вољу, младост и снагу. </p> <p>Ипак, на махове, снажно избијаше у њему тјескоба, мрачн |
| ким виђао, јер га је то мрзило.</p> <p>Ипак, кућа се полако будила, осјећали се животи у њој, |
| Једно јесенско послије подне поред Уне, Ирена причаше Гаври Ђаковићу свој живот на одломке: о с |
| склонити од Панека да играју карте.{S} Ирена је сједила, радећи, иза његових леђа и посматрала |
| то Гавре Ђаковић није био у друштву.{S} Ирена је била поруменила и гледала у страну, збуњена из |
| : „Ти нијеси ничем крива, чедо моје!“ а Ирена је гледала с дјетињим очима које не разумијевају |
| >Дан одласка Панекова приближавао се, и Ирена већ почимаше да спрема ствари за пут.{S} Поред ст |
| плакана и наслоњена на лакат; — онда би Ирена послушно сјела у који ћошак осјећала нешто тешко, |
| ући се и машући рукама око себе.</p> <p>Ирена је била поцрвенила.{S} Гавре Ђаковић одгурну през |
| се био Панек много спријатељио.</p> <p>Ирена бијаше невесела и замишљена, не радујући се одлас |
| о да не обраћа довољно пажње игри, ради Ирене поред себе, — опет није хтио да вјерује да је так |
| хркаше и љуљаше се тамо и овамо.{S} А у Ирени се нешто проломи и она тихо зајеца и покри лице р |
| о носећи, уведе га у другу собу, праћен Иреном са свијећом у руци која је дрхтала и тресла се к |
| адање кише; послије ручка разговараше с Иреном док је она радила неки ручни посао, причајући му |
| е маше штапом, а ниже, у гају, он видје Ирену, са шеширом поред ње, са погледом упртим у даљину |
| хучући како ће му „ајдуци“ потаманити и исјећи шуму за свих тридесет и неколико <pb n="65" /> г |
| сно. — Штета, штета! — мрмљаше он.{S} И искапи нову чашицу.</p> <pb n="82" /> <p>И он је засио |
| S} Инжињер, црвен и задовољан, натеже и искапљује, сваких пет минута, овелику <pb n="144" /> ча |
| адноћа што слеђава душу; све чим је она искитила живот, било је страшно у једном тренутку, брут |
| дочека да прође та страховита ноћ и са искреном радошћу поздрави дан који се рађаше.</p> <p>И |
| и воћа које је сама узбирала, са једном искреном добродушношћу.</p> <p>— Ви немате никога да се |
| збуни и покаја, пуна сумње да је њезина искреност и повјерење било можда непотребно, излишно, < |
| главе им се помаљале, <pb n="142" /> с искривљеним лицима од пјесме коју пјеваху из свег грла. |
| ле сандуке; други, са великим шеширима, искривљених крила, у прљавим, широким, искрпљеним панта |
| искривљених крила, у прљавим, широким, искрпљеним панталонама и тешким ципелама у којима нису |
| ад радник, са црвеним и једрим лицем, у искрпљеном прљавом одијелу, са уздигнутим кољенима и са |
| ј забуни?{S} Или је њу довело пред њега искушење живота, са лукавим, малим смијехом на танким и |
| својом крепкошћу и пуноћом презираше и исмијаваше смрт, спровод не унашаше ни мало жалости до |
| капље које се распрскавају о стврднуту, испечену и испуцалу земљу, јаче и бујније ударају млазо |
| а лицем да је више него задовољан и кад испи, он добаци Гаври Ђаковићу један љубазан поглед.{S} |
| са црним појасима; већина са дугачким, испијеним, избријаним лицима, са наочарима, скидајући у |
| а, са лукавим, малим смијехом на танким испијеним усницама и мирним, равнодушним подсмјехом у к |
| арио, поцрнио и оронуо, како се немоћно испиње својим сурим стаблом; вјетар чудновато шуми у ње |
| коју му жена заустављаше, <pb n="64" /> испирајући ране ракијом.{S} Једно момче из комшилука од |
| далеко.{S} Страхота пренеражења била је исписана на њезином пожутјелом и потамњелом лицу у које |
| и које није видјела дуже времена, да их испита, да сазна то што је мучи, и да се потужи.{S} И к |
| више да стријепи пред оштрим, мрачним и испитивачким погледом калуђерица; кад је смјела да осје |
| а назове једним именом, и преврташе га, испитујући, са свију страна, не вјерујући ничему и боје |
| себе као некада, и ужасну се.{S} Он се испљуска хладном водом, али не могаше да растјера чаму |
| о претресање њезине књиге и биљешке; на исповиједи, свећеник је задржаваше двапут дуже од остал |
| истим држањем, истим преплашеним очима, испод истог големог завежљаја. </p> <p>Кроз отворен про |
| м големим завежљајем изнад своје главе, испод којега изгледаше још ситнији, јаднији, кржљавији, |
| знају обли трагови челичне шипке; доље, испод њих, зарасла брдо букова шума, пуна хладовине и с |
| чији повез бијаху изгризли мољци да се, испод коже, на мјестима <pb n="58" /> провидјело дрво, |
| к ватру у пећи.{S} Па кад кише стадоше, испод сивог неба остаде сам оштар и сух вјетар, који за |
| одинама, док је вријеме јурило као вода испод њихових ногу.{S} И обоје се осјећаху тешко и неод |
| увелим лишћем и са изломљеним огранцима испод њих, што је подсјећало на дјечурлију која их је б |
| н био немоћан да ту могилу крене, да је испод ње ослободи и да покуша да је поново врати младос |
| плаве се њихови прслуци.{S} Читаво поље испод њих одјекује од њиховог посла, њихове вреве и екс |
| жути се јагорчика и бијеле се шумарице испод живица у новом листу.{S} А Уна се ваљала мутна, н |
| блажи, а очи се добродушно расвијетлише испод ријетких трепавица.</p> <p>Они не дадоше Гаври Ђа |
| дима, док му једнолично пршташе пијесак испод ногу, а по клупама се виђаху нејасни и зближени п |
| пукотине од врата; зачује се још једном испод прозора његово кашљање или како одздравља својим |
| док им се кокоши, пилићи и врапци врзу испод ногу; у крчми грајали киријаши, пијући ракију.{S} |
| вуче земљи, који му не дâ да се крене, исправи, пође; који га је обухватио својим великим, неп |
| <pb n="117" /> да кида зубима, — па да исправи поново главу и да поново погледа пркосно у живо |
| еро; са пуно мрља од мастила и са много испревлачених и брижљиво замазаних редова и ријечи под |
| устошила чим су биле почеле да руде.{S} Испред кућа трчкарају <pb n="87" /> неумивена дјеца.{S} |
| ију, задржавајући свој положај с рукама испред лица, и погледа га тужно и паметно у очи.</p> <p |
| ; сијено и трава <pb n="29" /> прострта испред коња који одмахују главама са натакнутим зобница |
| ки предмет.{S} Стотина ствари пролијеће испред његових очију, стотина мисли проструји његовим м |
| на незграпна икона са зарђалим кандилом испред ње, које није било одавно припаљивано.{S} Са тав |
| у густо, пожутјело класје и та пјесма, испрекидана, доносила је са собом ритам ударања српова |
| > <p>Послије немирне и непријатне ноћи, испрекидане сновима без смисла, кад се је, прво јутро, |
| а чама кишног дана, то немоћно мртвило, испрекидано шиштавим шумом кише која пљушти, заклањајућ |
| наким и кривим редовима и пуно грешака; испрекидано, са збуњеним, поплашеним, потискиваним мисл |
| но звонила два звонца у дјечјим рукама; испрекидано и ломно мијешала се звона са старог манасти |
| ом малих догађаја; њихов говор лагано и испрекидано мијешао се у пун и једноличан шум буквика.{ |
| у, с повијеним брцима који се мијешали, испреплетавали, и били као срасли са брадом, са прорије |
| е своје дебеле снажне, чворновите жиле, испреплетане, грчевито обавијене око камења поред којег |
| и кошаница.{S} А жива свјежа пруга Уне испресавијала се као сјајна змија преко поља, изгубљена |
| сне око низ поља, пуна боја, изрезана и испресијецана међама, пуна јечма што се жути, зоби што |
| но јаке да се отресу ње; он их осјећаше испретрзане, натегнуте, као да не долазе из душе.{S} Ње |
| "109" /> терет што пада на његову душу, испуњава је, и носи његове мисли некуда гдје још нијесу |
| биљешкама; њу обузеше мале церемоније, испуњавање ситних обреда, — и она се осјећаше мирна и з |
| кретали.{S} Горе се видио он, црвен, са испупченим трбухом, са шеширом који га поклапа, машући, |
| се распрскавају о стврднуту, испечену и испуцалу земљу, јаче и бујније ударају млазови, земља ж |
| кућство је било непомично, као урасло у испуцани црни, издерани под, немицано тако дуго времена |
| и у башти, под једном старом трешњом са испуцаним деблом и гледао кроз грање у бјеличасто плаво |
| ово слегло и смирило.{S} Исти онај мир, иста она тишина и једноличност која је била прије тога, |
| м.{S} Њу је придобила механичка и вазда иста љубазност часних сестара, она је волила многобројн |
| а исто осјећање језе, увијек га потреса иста гроза кад види сунчано прољећње јутро послије кише |
| , јер се није мијењала, остајући вјечно иста.{S} Он се осјећао спутан од ње, од нечега невидљив |
| е, гдје сједају на своја мјеста, читају исте новине, и опет, у сталан час, крећу се, дижу и изл |
| ућу, све се поново слегло и смирило.{S} Исти онај мир, иста она тишина и једноличност која је б |
| времена, с оцем, који је остајао вазда исти и <pb n="112" /> непромјенљив као и његова одјећа, |
| иваше да га тужи.{S} Он је остао увијек исти, силан и јак, да показује своју снагу и да ломи св |
| оји га је овамо довео, љутио се на се у исти мах и стидио се самога себе и једне дјетињарије ко |
| г лишћа, и они сједоше, погледавши се у исти мах, и бацише поглед на више.{S} Одозго се чуо озб |
| се њихова кољена и обоје се погледаше у исти мах; Гавре Ђаковић се осмјехну, а она збуњено обор |
| њега, вазда једнаког, са истим држањем, истим преплашеним очима, испод истог големог завежљаја. |
| очи, видио је њега, вазда једнаког, са истим држањем, истим преплашеним очима, испод истог гол |
| чиновника који машу фењерима, с увијек истим узвицима.{S} Машина избацивала снажно и дахтаво п |
| } Као други!{S} Колико бола, понижења и истине!</p> </div> <pb n="72" /> <pb n="73" /> <div typ |
| рави за часак своје мрачне мисли или да истисне слику друге жене из своје душе, не трудећи се д |
| боље свиђала, гдје се јаче, без шешира, истицала њезина коса.{S} Нашао је у њој једну мирну доб |
| рујању великих звона и плачно се поново истицала.</p> <p>Он вечераше на станици и, ишчекујући в |
| S} Не иде, није лијепо ни поштено да их истјера из куће; нијесу му ништа скривили и учинили на |
| јурили читав перон и враћали се натраг, исто тако згужвани, смијешани, смућени, с истом грајом, |
| а права да је вријеђа и да би та увреда исто толико бољела и њега, као и њу, кад би је знала.{S |
| ашту.{S} Увијек га, и послије, подузима исто осјећање језе, увијек га потреса иста гроза кад ви |
| мртвачким сном.</p> <p>Дани су му били исто тако пусти и безбојни.{S} Диже се око девет сати, |
| увртио себи у главу.{S} И журио се кући исто <pb n="129" /> онако како је хитао у цркву, осјећа |
| држањем, истим преплашеним очима, испод истог големог завежљаја. </p> <p>Кроз отворен прозор уд |
| еки ситан и ћосав Шваба, откључа кућу и истог дана почеше се на кући пробијати врата за дућан, |
| ској соби у којој су све ствари биле на истом мјесту, како их је он оставио: и кревет од старе |
| итискује мозак и води га вазда у једном истом уском кругу; меће му своје велике дланове пред оч |
| то тако згужвани, смијешани, смућени, с истом грајом, довикивањем, једва дишућу под теретом кој |
| чекајући да оздрави; он пријећаше да их истражи: половину да пошље у просјаке, а половину на <h |
| а жуљеве на дланове, — да извади, отме, истргне из ње комад сувог, мршавог круха за се и за дје |
| руку, да угледа ситне кућице, са црном иструлом шимлом, малим прозорчићима, неједнако изрезани |
| преко мртвих предјела, кроз једну вазда исту ноћ, као да дражи пута кога нема.</p> <p>Гавре Ђак |
| узалуд га отезала и прегледавала једну исту ствар десет пута, чекајући да јој он нешто каже и |
| њој као жедна, одавно ненапојена поља и исушени усјеви.{S} Како би он био срећан кад би се овак |
| трже се.</p> <p>— У Загреб?{S} Не, нећу ићи ове године.{S} То јест, не мислим више никако тамо |
| мати које није видјела дуже времена, да их испита, да сазна то што је мучи, и да се потужи.{S} |
| не жалећи да товари глобе на сељаке, да их оптужује и пуни њима затворе и оставља за њима непоо |
| окоље десетеро пилића, јагње, прасе, да их гости по неколико дана и да их не пушта да оду трије |
| иву потребу да оде, да утече од њих, да их не чује, не види, не мисли на њих.{S} Па онда, он је |
| таше се мислима, не присиљавајући се да их управља, и оне тражаху њу и налажаху је и добру и ве |
| ва чекајући да оздрави; он пријећаше да их истражи: половину да пошље у просјаке, а половину на |
| расе, да их гости по неколико дана и да их не пушта да оду тријезни; а кад би они отишли, понов |
| боље може старију господу од себе и да их напије најбољим вином и подвори најслађом пршутом, д |
| но једној гомили радника, почимајући да их псује.</p> <pb n="93" /> <p>Кад је стигао кући затек |
| их у рукаве и оптјече их, почимајући да их подире, руши, разноси и прождире.</p> <p>Сједи он ка |
| е ваљда Манојло бити толики душманин да их оптужи ако оздрави.{S} И кад се попалише ракије, одо |
| е?{S} Не иде, није лијепо ни поштено да их истјера из куће; нијесу му ништа скривили и учинили |
| а онда, он је осјећао у себи слабост да их бијесно мрзи, они су га <pb n="15" /> само умарали, |
| а им, затварајући их и шиљући војску да их пушкара.{S} Њему се чињаше да Уна памти стотине годи |
| начно: они ту пјесму пјеваху земљи која их држи и храни, земљи на којој су одрасли њихови дједо |
| х, што је подсјећало на дјечурлију која их је била пустошила чим су биле почеле да руде.{S} Исп |
| ламеним вјетром који улази у душе, диже их, креће их, буни их, са надама, жељама, амбицијама и |
| амљеној кући на коју се намјерише, гдје их прими један мршав, распас сељак.{S} Посиједаше око о |
| ијеле зубе и оде брзо.{S} Он видје гдје их потрпаше у један други воз који оде прије његовог.{S |
| , пјесме грубе и вреле као и сунце које их пржи, под којим жању, полегли по послу и окупани у з |
| етром који улази у душе, диже их, креће их, буни их, са надама, жељама, амбицијама и свим оним |
| аједно својим плећима саонице и извлаче их на цесту, скривену наметима. <pb n="43" /> Заједничк |
| е, дијели се око њих у рукаве и оптјече их, почимајући да их подире, руши, разноси и прождире.< |
| ри.</p> <p>Стари оде радницима и остави их саме, и Гавре Ђаковић не усуђиваше се да је погледа |
| чи звоно, односи звукове у кланце, који их одбијају и сурвавају под своје ноге у Уну.</p> <p>Га |
| дност, чим су припасали сабље, и ломили их по крвавим разбојиштима Солферина, Мађенте, Кустоце |
| и улази у душе, диже их, креће их, буни их, са надама, жељама, амбицијама и свим оним немиром к |
| пробудила мати у зору, плачући и љубећи их, како се кућа напунила свијетом, како је касније изи |
| на предмете и на човјека, умртвљавајући их и изједначавајући их, правећи од човјека неки чуднов |
| ека, умртвљавајући их и изједначавајући их, правећи од човјека неки чудновати предмет који је с |
| ударала данке и судила им, затварајући их и шиљући војску да их пушкара.{S} Њему се чињаше да |
| као, тужећи се на наше раднике, псујући их и пријетећи им, говорећи како је сасвим друкчији чеш |
| утао, и давио се у ријечима, прескачући их и скраћивајући, и сипао их у дугу, неуредну сиједу б |
| веселећи се близој зими и грудању, док их старији не погнају у кућу да не кваре у лудо обуће.< |
| нијесу довољно јаке да се отресу ње; он их осјећаше испретрзане, натегнуте, као да не долазе из |
| му нашкоде: он је нашао кривце и послао их на дугу робију и добио за то одликовање.{S} Палили с |
| отице, прочитао натписе у колима и знао их готово на памет; неке фразе, грозне и сакате, урезал |
| , прескачући их и скраћивајући, и сипао их у дугу, неуредну сиједу браду, корачао незграпним ве |
| је било обично и случајно.</p> <p>Срео их је једног јутра у ходнику, машио се за шешир и хтио |
| у све ствари биле на истом мјесту, како их је он оставио: и кревет од старе ораховине, покривен |
| е сметало њиховом разговору и удаљавало их једно од другога.{S} У њихов разговор мијешао се жам |
| е с ума.{S} Шта гони његове мисли и што их збуњује, смућује, узбуркује и баца по души један стр |
| је то само један дан младости, као што их има много у животу; и он вјероваше да ће и тај дан п |
| између њих нешто сродничко и блиско што их веже.</p> <p>У бесане и празне ноћи, са затвореним о |
| је круне на зајам: „до сутра“.{S} Он му их даде без ријечи, рекавши да иде мало у Карловац.{S} |
| земљи која је одњихала господу која су их батинала и тјерала у хајдуке, ударала данке и судила |
| војника натоварених телећацима који су их тиштали, с пушкама, са савијеним кабаницама преко гр |
| ић стрпљиво силажаше с кола кад су коњи ишли уза страну, примао поздраве од сељака, склањао се |
| би у њезине очи, он не могаше да у њима ишта прочита до нечега што се скаменило.{S} И прије нег |
| товима очију?{S} А он тражи, има ли још ишта у њему, и налази пепео и сатрте, прашне осјећаје и |
| црвено месо, мале плаве очи губиле се и ишчезавале у салу, поигравала куља и на њој поскакивао |
| ноштво свијета и, пролазећи поред њега, ишчезаваше кроз једна врата.{S} Он се попе у кола и ста |
| ће и тај дан проћи, као што су прошли и ишчезнули <pb n="108" /> многи други, и однијети за соб |
| га је скривало, уљепшавало и на једном ишчезнуло; као да се здерао неки вео с тих лица која је |
| , па умро; и то осјећање живота који је ишчезнуо и гдје га није одавно било, плаши и ужасава.{S |
| кућу освијетљену, пуну нестрпљивости и ишчекивања, из које вјечито <pb n="31" /> извирује мати |
| е од куће штогод пошље, док гладна кућа ишчекује помоћи од њих; замре и оно тужног весеља над ж |
| ицала.</p> <p>Он вечераше на станици и, ишчекујући воз, досађивао се, пушио и посматрао једно д |
| } Па кад је покушао да га ухвати, да га ишчупа, он је осјетио његову снагу; он је осјетио како |
| ријечи.</p> <p>— Видиш, говораше Милан, ја те разумијем.{S} Али ја нисам рођен за други живот.{ |
| њима, мене опија брзина којом јурим.{S} Ја се држим само површине.{S} Јер сумњам да је живот у |
| } Али ја нисам рођен за други живот.{S} Ја бих био несретан кад бих радио друкчије.{S} А нашто |
| ао да се брани. — Немој да ме кориш.{S} Ја знам што ти хоћеш да кажеш.{S} Опрости што сам ти го |
| к.{S} Па нашто онда тражити горчине?{S} Ја тражим задовољства.</p> <pb n="39" /> <p>И он се при |
| је.{S} А нашто онда тражити несрећу?{S} Ја волим трку за уживањима, мене опија брзина којом јур |
| ми мрско, — рече и погледа је благо. — Ја волим да ти долазиш.</p> <p>Она се насмија радосно, |
| е он, немам зашто да се љутим.</p> <p>— Ја сам мислила, — говораше она, гледајући у противни зи |
| ече она и погледа га зачуђено.</p> <p>— Ја сам мислио... — каза он збуњено, љутит на своје пита |
| на је дакле равнодушна,“ помисли он. „А ја не једем, не пијем, не спавам, без и једног часа мир |
| к само једном натисну му се мисао: „Куд ја то, до ђавола, идем?“ и изгуби се у оној ломљави и м |
| де под грм. </p> <p>- Ово је место које ја волим, — рече она.{S} Он се спусти поред ње.</p> <p> |
| говораше Милан, ја те разумијем.{S} Али ја нисам рођен за други живот.{S} Ја бих био несретан к |
| џбе:</p> <pb n="122" /> <p>— Шта ћу вам ја више?{S} Ви мене више не волите.{S} Ви волите ову у |
| у себи страшну малодушност. „Зашто сам ја такав подлац?“ запитао се болно. „Ти нијеси рђав чов |
| каже да је несрећна.</p> <p>— А зар сам ја срећан? — запита се он и луташе очима по тами.{S} И |
| ротив којега се буни.</p> <p>— Не волим ја њу, — рече нагло Гавре Ђаковић, рапавим и ружним гла |
| рте. „Не, не, <pb n="118" /> нијесам то ја!“ рекао је он с ужасавањем, док је овај у њему напра |
| еком стрепњом кад је опазио да се стари јаблан више куће осушио.{S} Он га памти и воли још из д |
| непомична, укочена; изнад ње се издизао јаблан, висок и црн, и бацао преко куће своју тешку, пр |
| у, док се сунце ломи кроз грање шљива и јабука.{S} Или силази Уни која тече подно његове баште, |
| а, и у трену кад хтједе да остави Јеку, јави се у њему нешто животињско и сурово, као да рикну |
| лави са хиљадом успомена, — и у њему се јави жеља и осјети потребу да узме из тог дјетињег врем |
| нова зацрни снијег, једини живот што се јавља.{S} Њихове саонице полако узлазе уз брдо и муњеви |
| јек од костобоље која се у њега редовно јавља сваке јесени.</p> <p>И једном приликом, Гавре Ђак |
| тек мало замишљености која се тренутно јавља из њезиних очију, даје лицу више изражаја.{S} То |
| нешто мучно што дави; радници у туђини јављају да нема посла: рад стао, глад притисла; запомаж |
| свуда: кадгод је загледао у свој живот, јављала се у њему злобно и пакосно та слика, само мјест |
| ви једно ново осјећање у своме зачетку; јављала се <hi>она</hi> са сјајним и благим очима, и у |
| ранио младост пуну неразумљиве чежње, — јављала се она, та дјевојка коју је упознао једним обич |
| > с њима, док се више њих, код радника, јављало живље расположење: виђале се жене и дјевојке ко |
| довољством, при чему се на његовом лицу јављао један чудноват, зао осмијак.</p> <p>Само пред ст |
| часу кад мишљаше да га угуши и поништи, јављаше се још јаче изречено и одређено у њему, са мног |
| ријетили да ће изнијети цијелу ствар на јавност и пред суд; ужасавајући се од срамоте и понижењ |
| ђом пршутом, да покоље десетеро пилића, јагње, прасе, да их гости по неколико дана и да их не п |
| ађању; по орошеној младој трави жути се јагорчика и бијеле се шумарице испод живица у новом лис |
| и његову равнодушност и да ли је носила јад у души, не казујући га никоме, сакривајући га од св |
| зиној мирноћи он наслућиваше један тихи јад; он осјећаше да је раскрвавио њезину душу, да је у |
| и сатрвену и сломљену, пуну неизрецивог јада који је лила у сузе, и он се стресаше, видећи је к |
| јечи, пуне суза, бола, срамоте и једног јада, тешког као олово: „Како сам несрећна, Боже мој, к |
| дује слободи, она је осјетила срце пуно јада.</p> <p>Рекла је Гаври Ђаковићу да ће отпутовати с |
| касније кад је могао да разумије њихове јаде и да оправда дјела из очајања, и нехотице одбијала |
| ахрањујући у њу све своје наде и муку и јаде и зноје, земљи из које су се родили генерали који |
| ве, испод којега изгледаше још ситнији, јаднији, кржљавији, са својим преплашеним очима, бојећи |
| а.{S} Било је у тој киши нешто прљаво и јадно, у тим танким и уским млазовима који се квасе и г |
| злобе према свијету и животу, себично и јадно у своме рођеном злу.{S} Он се запрепашћавао, чуди |
| ијељајући очима.{S} За пијевницом појао јадно и жаловито неки напола слијепи и крезуби старкеља |
| раштао се са братом, молио га да утјеши јадну матер, нека му опросте, забораве на ово очајно дј |
| понор, кроз мале застрте прозоре, своју јадну и безвољну свјетлост на предмете и на човјека, ум |
| завијала је у црно све око себе својим јадом и кукањем.</p> <p>Послије петнаест дана, пошто је |
| ; киша је цурила с презривим, безвољним јадом, вазда једнака, и преко мртве ноћи и замрлог јутр |
| и и чврсти покрети омекшавали су, његов јак, космат врат, иначе вазда усправљен, погибао се; уз |
| жи.{S} Он је остао увијек исти, силан и јак, да показује своју снагу и да ломи свој бијес на се |
| Уне ударао лак вјетар и доносио оштар и јак мирис воде и буркање валова; негдје у даљини сијао |
| или се низ стакло.{S} Људи с уздигнутим јакама, и жене, прихватајући сукње, журили се, трчећи и |
| ење те ријечи, насмија се, показа своје јаке бијеле зубе и оде брзо.{S} Он видје гдје их потрпа |
| сјећаше да његове мисли нијесу довољно јаке да се отресу ње; он их осјећаше испретрзане, натег |
| а слике на иконостасу, са страховитим и јаким бојама које су блијештиле, и жалобно старкељино п |
| им, сламнатим флорентинским шеширом, на јакој бујној, златуњавој коси; лице дугуљасто са фином |
| нжињерова џепа; бојао се као живе ватре Јана Хуса и Жишке, увјеравао се да онај зна још стотину |
| ђивао.{S} И он посла у себи до ђавола и Јана Хуса, и Жишку, и словенску солидарност, заједно са |
| це, и ако се није више радило, расле, а Јандрић довезао из Далмације ново вино, којега се Панек |
| златан ланац.{S} Он је хвалио вино код Јандрића и није могао да прежали што Гавре Ђаковић није |
| чешком пиву, грдио Нијемце, развезао о Јану Хусу и о Жишки, о словенској солидарности, причају |
| ћеним дугим кожунима; са дугих, прљавих јарећих длака кожуна и из блатних, каљавих опанака, кој |
| о, са раширеним рукама, пунима блата из јаруга.{S} И он љутито, не пазећи гдје га хвата, не мар |
| рели се преко својих обала, напунише се јаруге водом, а брдски потоци, носећи лишће, земљу и ка |
| ноћ; кад затитра магла, кад стану да се јасније разабиру куће, кад започимљу да се чују гласови |
| климну главом и погледа га поново, и он јасно видје да у томе погледу бијаше више жалости, више |
| мисли, са главом дубоко упалом у мекани јастук, он је тражио мира и сна, слушао пуцкање расушен |
| ену.{S} Он се пружи, зари главу у кожни јастук и притисну руком очи, трудећи се да заспи.</p> < |
| ударало, с колико бола зарио је главу у јастук, тражећи мало топлине у својим успоменама да њим |
| тихо плакала, угушујући своје јецање у јастуку она осјети како је живот неправедан и опор она |
| а и путници ријетки; тек што, покадгод, јато гавранова зацрни снијег, једини живот што се јавља |
| о њезин болан, брз дах у ком се осјећао јаук.{S} Колико је било несреће и студени, — оне студен |
| и претапале сузе, јецају пуни горчине, јауци пуни крви.{S} Читава кућа била је пуна њезиних су |
| не, заборави, угуши.{S} Али она је била јача од њега.{S} Она је казала сухо: „Ти си као други“. |
| сиротиње и поноса.{S} Сиротиња је била јача.</p> <p>Мати га није чула, кад, пред подне, стадош |
| ом и мучном смрћу, очајавајући што није јача од ње и што се то десило тако далеко, тако далеко. |
| о стврднуту, испечену и испуцалу земљу, јаче и бујније ударају млазови, земља жељно упија воду, |
| раду једну оштру и заповједничку ноту: јаче и брже лупали батови, чешће се разлијегала експлоз |
| , распрскавајући се, узимајући маха све јаче, пљуштећи, стварајући локве и поточиће који су кри |
| ила, осјећали се животи у њој, живот је јаче кроз њу струјао, ствари добивале нови изглед, стре |
| .{S} У кући му се боље свиђала, гдје се јаче, без шешира, истицала њезина коса.{S} Нашао је у њ |
| аше да иде, већ да га вуче за њом нешто јаче од њега, и он хиташе а да није знао шта је то што |
| е да га угуши и поништи, јављаше се још јаче изречено и одређено у њему, са много више пријекор |
| собе.{S} Гушио га је рђав ваздух: соба је била неизвјетрена и одавно неотварана.{S} Он је <pb |
| касно, уморнији него што је легао; соба је била мрачна, напољу падала киша, запљускујући прозор |
| у собу, без куцања. <pb n="45" /> Соба је била незагријана, хладна, неспремљена.{S} На столу н |
| терет што пада на његову душу, испуњава је, и носи његове мисли некуда гдје још нијесу дотада б |
| p> <p>Гавре Ђаковић не сјећаше се да га је ико волио, осим жене и дјеце му, али сви су стрепили |
| погледи празни.{S} Није се сјећао да га је одавно толико убијала чама кишног дана, то немоћно м |
| вота међу његовим гранама.{S} А сада га је гледао како је сув и пуст, остарио, поцрнио и оронуо |
| јетињства једну тужну успомену, која га је, и касније кад је могао да разумије њихове јаде и да |
| тер својом шалом и разговором, и она га је гутала својим добрим и милим погледом.{S} И поново з |
| е тражи ни смјелости да се држи, кад га је укочила и скаменила мемла и чама једне плитке средин |
| вијек.</p> <p>Нико га није видио кад га је нестало из села.{S} Тек послије петнаест дана допуто |
| дријемао у својој наслоњачи, јер кад га је тргла нека лупа, из ходника, око њега је била густа |
| га сажима под својим теретом.{S} Све га је сметало, бунило, узрујавало.{S} Он је већ толико пут |
| говарајући љутито и кратко.{S} Гавре га је добро запамтио у тим данима гдје се, као сјенка неко |
| дâ да се крене, исправи, пође; који га је обухватио својим великим, неприродним рукама и стеже |
| p>Он се чуђаше тренутном нагону који га је овамо довео, љутио се на се у исти мах и стидио се с |
| тражио да је дирне којом ријечи, док га је она само чудно погледала, пуштајући га да јој каже с |
| ор не раздвајаше се више од њега, он га је прогонио свуда: кадгод је загледао у свој живот, јав |
| јним уживањем ропски покорава.{S} Он га је осјећао у себи као терет који га вуче земљи, који му |
| и која се звекетљиво тресла.{S} А он га је само гледао, заваљен у наслоњачу, гледао у његово ли |
| и неопажено.{S} Гавре Ђаковић видио га је и осјетио га је.{S} И тај призор не раздвајаше се ви |
| дном приликом, Гавре Ђаковић ухватио га је да вара.{S} Али то Панека није смело.{S} Он тек само |
| Гавре Ђаковић видио га је и осјетио га је.{S} И тај призор не раздвајаше се више од њега, он г |
| нагло врата од своје собе.{S} Гушио га је рђав ваздух: соба је била неизвјетрена и одавно неот |
| ло му се да је био неко по страни ко га је гледао.{S} Кад је улазио у кућу учинило му се да чуј |
| ивао однесен, а да он није дознао ко га је посјекао.{S} Палили су му шуме да му нашкоде: он је |
| ну, као да тамо нешто тражи.{S} Како га је бунило њезино: „Зашто?“ „Она је дакле равнодушна,“ п |
| та <pb n="97" /> помрчина.{S} Мрзило га је да пали свијећу и гледа на сат, осјећао се послије с |
| о да путује неколико дана.{S} Лагано га је болила глава.{S} Он осјећаше по себи нешто тешко што |
| /> који не трпи живота.{S} Неугодно га је дирао глас живота који долази споља, узбуђује, потре |
| 21_C3"> <head>III</head> <p>Необично га је нешто дирнуло у души и читаво тијело стресло му се н |
| <p>Гаври Ђаковићу је било криво што га је озловољио.{S} И у вече он се присиљаваше да буде вес |
| чни изглед, као да је било нешто што га је скривало, уљепшавало и на једном ишчезнуло; као да с |
| Карловац.{S} Није ни сам знао зашто га је слагао.{S} И он слеже раменима.{S} Свеједно.</p> <p> |
| дана; он се није ни с ким виђао, јер га је то мрзило.</p> <p>Ипак, кућа се полако будила, осјећ |
| вему и себи, који живи од зла из којега је изникао?“ И он га загледаваше, посматраше и налажаше |
| јеђаху и климаху обореним главама; њега је престравила ова несвјесна, мирна, тиха биједа која с |
| од своје куће, као у првим данима; њега је љутило што други улазе у његове мисли, као што су уш |
| е тргла нека лупа, из ходника, око њега је била густа <pb n="97" /> помрчина.{S} Мрзило га је д |
| оја се већ уживила у њега. </p> <p>Њега је гушио тај ваздух. </p> <p>Чинило му се да ће да одах |
| спао креч и црнило се дрво.</p> <p>Њега је тиштала тјескоба у овој полумрачној и укоченој соби. |
| из жеље да сачува остатак имања од кога је он и сувише потрошио, своме брату, он је био наумно |
| "74" /> пунима смећа и ђубрета, из кога је вирила једна прљава лопата; таљиге вукао један крупа |
| горко кад би опазила да тај човјек кога је волила има према њој само једну ниску жељу.{S} И чес |
| очима и са зајапуреним лицем преко кога је прешла рукама неколико пута, намијештајући косу и гл |
| е несреће него благодати која би га, да је дошла прије неколико година, вратила раду, младости |
| рице да је њезина мама рђава женска, да је побјегла од мужа с неким лајтнантом који је <hi>квит |
| на ту пјесму, да ју је у себе упила, да је она добродушно понавља жамором својих таласа, да и о |
| гих.{S} Он се увјераваше да се вара, да је то само један дан младости, као што их има много у ж |
| етају, да је он сам свему томе крив, да је он био увијек несрећа за самог себе са својим лудим |
| за то што нема овдје никога другог, да је он за њу само један предмет којим прекраћује вријеме |
| а бар пред њом покуша да то сакрије, да је бар за неко вријеме <pb n="124" /> одржи у вјеровању |
| и ватре, унио своје мразеве и зиме, да је мирно и хладнокрвно, послије једне преспаване ноћи, |
| е он био немоћан да ту могилу крене, да је испод ње ослободи и да покуша да је поново врати мла |
| <p>Знао је да је она сама код куће, да је инжињер још у јутро некуд отишао, да се и она можда |
| мисао да га они ни мало не сметају, да је он сам свему томе крив, да је он био увијек несрећа |
| јећаше да је раскрвавио њезину душу, да је у њезину безбрижну младост, пуну сунца и ватре, унио |
| о, ружно, — осјећајући да нема права да је вријеђа и да би та увреда исто толико бољела и њега, |
| ипак сјутрадан не изађе из куће, ма да је знао да ће она бити поред Уне, јер ју је чуо кад је |
| је изишла и видио куда је пошла; ма да је знао да ће га чекати, мислити на њега, да ће јој мож |
| преплашен, не вјерујући својим очима да је то његова кућа; грање је тако празно шумило, тако је |
| да је испод ње ослободи и да покуша да је поново врати младости и животу.</p> <p>Он се успава |
| о још плаче, мишљаше он.{S} Она каже да је несрећна.</p> <p>— А зар сам ја срећан? — запита се |
| не у својој празнини.</p> <p>Знао је да је она сама код куће, да је инжињер још у јутро некуд о |
| } Он се само зачудио.{S} Рекла му је да је добила мјесто.{S} Он јој је честитао.{S} Она је хтје |
| ед себе, — опет није хтио да вјерује да је тако хрђав играч, да губи партију иза партије.{S} Иг |
| .{S} Накривљене слике тако су висиле да је изгледало да могу сваки час да се срозају низа зид.{ |
| д, она се збуни и покаја, пуна сумње да је њезина искреност и повјерење било можда непотребно, |
| аме, и Гавре Ђаковић не усуђиваше се да је погледа у очи.{S} Он баци на њу један поглед са стра |
| д се удари о једну столицу, сјети се да је заборавио свијећу у инжињеровој соби.{S} Он се свлач |
| ре Ђаковић се прекрсти и учини му се да је то урадио неспретно, ненавикнуто на то толико година |
| јецање; и кад је легао, чинило му се да је још види сатрвену и сломљену, пуну неизрецивог јада |
| ета и другим смећем.{S} Чинило му се да је прегорио и ту жељу, заједно са осталима којих се био |
| ао је тврд и хладан.{S} Чинило му се да је чуо њезине кораке у ходнику, да се њезина врата више |
| био ко, не био.{S} Али чинило му се да је био неко по страни ко га је гледао.{S} Кад је улазио |
| рема њиховом прозору и учинило му се да је спазио једну женску главу које је убрзо нестало.{S} |
| казале злобно неке њезине другарице да је њезина мама рђава женска, да је побјегла од мужа с н |
| и више свјетла.{S} Он се не сјећаше да је волио икада у своме животу, волио на онај начин како |
| лућиваше један тихи јад; он осјећаше да је раскрвавио њезину душу, да је у њезину безбрижну мла |
| <p>Она га погледа.{S} Њему се учини да је прочитао у њезином оку: „Хајдете!“ И он, не знајући |
| } И кад смете с ума и кад се превари да је упита да му нешто потврди, она лагано климну главом |
| мисао која му се наметала, настојећи да је одгурне, заборави, угуши.{S} Али она је била јача од |
| са својом <hi>вешерком</hi>, мислећи да је најбоље да његова кћи проводи године у самостану, у |
| нека га заноси куд хоће, осјећајући да је слаб да се отима, а кукавица да се бори.{S} Само кад |
| е држим само површине.{S} Јер сумњам да је живот у својој дубини тако сладак.{S} Па нашто онда |
| ну мало на врх језика и показа лицем да је више него задовољан и кад испи, он добаци Гаври Ђако |
| ријечи, и он се корио да није требао да је жалости.{S} И кад смете с ума и кад се превари да је |
| убио за њега свој обични изглед, као да је било нешто што га је скривало, уљепшавало и на једно |
| /> <p>И он је засио у тој соби, као да је стари гост куће, слободно се кретао, смијао, причао |
| аску и бијаше му тешко при души, као да је из ове куће отишло нешто што није требао ни смио пус |
| ек к себи.{S} Он бијаше задуван, као да је трчао неколико километара, брисаше великом, плавом м |
| ш је више заволио то мртво дрво, као да је било између њих нешто сродничко и блиско што их веже |
| е, упијајући у очи њезину слику, као да је сада гледа по први <pb n="106" /> пут, не скидајући |
| ала за њега, и сада му се чињаше као да је гледа послије растанка од неколико мјесеци, година, |
| а дана видје Јеку, њему се учини као да је није одавно видио, као да није долазила овамо сваког |
| Панек, инжињер“, изговорено тако као да је он већ морао то име стотину пута чути и чврсто му ст |
| вих дана, Гавре Ђаковић није осјећао да је у његовом животу недостајало <pb n="110" /> нечега ш |
| вру Ђаковића љутило.{S} Он је тражио да је дирне којом ријечи, док га је она само чудно погледа |
| ју је, а да ништа у њему није казало да је она боља, љепша и њему милија од других.{S} Он се ув |
| ећао довољно снаге да покуша одлучно да је избрише или да јој дода нешто не добро, рђаво, ружно |
| и незасићене куће.{S} Уживајући глас да је један од најстрожијих и најсавјеснијих чиновника, ње |
| какве радости, она је примила вијест да је добила мјесто учитељице у једном селу у Посавини.{S} |
| ећало да овдје више нема живота, већ да је био, па умро; и то осјећање живота који је ишчезнуо |
| а неколико година иза вјенчања (кажу да је премлатио и пребио живот у њој), оставивши му једну |
| да учини неко мало зло и злобну жељу да је уједе за срце, и он се увјераваше, не вјерујући у то |
| једном осјетио неку луду жељу и вољу да је прегази, као некад у дјетињству, дошао до средине Ун |
| еме <pb n="124" /> одржи у вјеровању да је воли.{S} Он се је на њезину љубав бацио каменом прво |
| се кратко вријеме, свраћао је и отац да је види, једино, преко празника, кад је одлазила кући, |
| p>— Не, није ми мрско, — рече и погледа је благо. — Ја волим да ти долазиш.</p> <p>Она се насми |
| ћи.</p> <p>Он се мало замисли и погледа је у очи.</p> <p>— Чекати вас да дођете овамо до године |
| <p>— Како да немам? — рече он и погледа је. — А ти?</p> <p>Она се весело насмија и побјеже.</p> |
| " /> то, чинило му се, женски.{S} Ваљда је ожењен, помислио је; у осталом, шта га се то тиче?{S |
| ер ју је чуо кад је изишла и видио куда је пошла; ма да је знао да ће га чекати, мислити на њег |
| е је ово биће уселило у мене?{S} Откуда је дошло?{S} Шта хоће тај човјек који мрзи себе и друге |
| ље или горе, која није била рђава, која је била као и све остале, и све што је донио у себи од |
| м сином умро читав живот изван ње, која је пригрлила врелу и крваву успомену у своје груди, ств |
| жена и дјеце, која води разговор, која је дошла више из обичаја или радозналости него да жали, |
| на долазила, затитрала би она чама која је пунила ову зграду и губила се: у кући се осјећала је |
| о да се здерао неки вео с тих лица која је он научио да виђа гдје улазе у кавану у стално врије |
| терета на себи; сиве, оловне чаме која је била страшна, јер је била непомична и грозна, јер је |
| гледи пратили су крупне капље кише која је шкропила плочник, распрскавајући се, узимајући маха |
| а не долази с поља, већ из душе, и која је још страшнија и леденија, — у тој хладној неуређеној |
| бу и блијештећи вани у мутној води која је полако отјецала.{S} Он ју је видио кроз прозор гдје |
| ађенте, Кустоце и Кенигреца; земљи која је одњихала господу која су их батинала и тјерала у хај |
| исјети и упозна га са својом кћери која је стајала мало по страни и гледала кроз отворена врата |
| , праћен Иреном са свијећом у руци која је дрхтала и тресла се као у грозници.{S} Она остави св |
| свијећњак са накривљеном свијећом која је капала, и отворио нагло врата од своје собе.{S} Гуши |
| аке за собом, слутећи његову мисао која је прати.{S} Кад дођоше једном грму она се заустави, ок |
| ир, иста она тишина и једноличност која је била прије тога, враћала се са побједничким ликовање |
| је овамо дошао.{S} Осјећаше влагу која је оставила своје жуте велике биљеге на давно обијељени |
| пута необријан и зарастао у браду која је још више замрачивала његово лице.</p> <p>То је била |
| које смета, упијао се жељно у воду која је весело одсијевала, губила се и помаљала, а он је неп |
| } Застидио се кад је видио ту жену која је препатила сву грозоту смрти синовљеве; <pb n="47" /> |
| ављала за сутра.{S} Једном руком држала је за браву и гледала га својим великим очима.</p> <p>Г |
| та ужасна несрећа једне матере завијала је у црно све око себе својим јадом и кукањем.</p> <p>П |
| Да се што не љутите на мене? — запитала је она плашљиво једног дана, прије него што ће да пође, |
| које не пресушују; свака ствар сјећала је матер на сина; његове књиге, школске успомене, слике |
| и мокар од кише.{S} Поред њега клечала је кћи, покушавајући, мучећи се узалуд да га крене и да |
| е које бије и младост која чезне; срела је једног непознатог човјека који се досађивао и имао н |
| с њом се Гавре Ђаковић није виђао, била је између њих нека распра око насљедства.</p> <p>На вел |
| не долазе из душе.{S} Њезина слика била је моћнија; Гавре Ђаковић није осјећао довољно снаге да |
| е руковаше без ријечи, његова рука била је хладна као усред зиме.{S} И дуго послије тога, кад ј |
| ко далеко.{S} Страхота пренеражења била је исписана на њезином пожутјелом и потамњелом лицу у к |
| е, јауци пуни крви.{S} Читава кућа била је пуна њезиних суза; јецај се осјећао и титрао у вазду |
| а њезиним џеповима, свака та ствар била је за њу један јецај.{S} Она прелажаше кућом као <pb n= |
| е, ћутећи.{S} И туга материна прелазила је и на њега.{S} Он се застидио себе кад се љутио на зи |
| живила тим спокојним животом; обилазила је мајка више пута, задржавајући се кратко вријеме, свр |
| асје и та пјесма, испрекидана, доносила је са собом ритам ударања српова и падање јечма.</p> <p |
| pb n="147" /> ведри часови!{S} Осјетила је у себи срце које бије и младост која чезне; срела је |
| нађе шта је томе криво.{S} Удвостручила је своју марљивост у учењу и у вршењу <pb n="136" /> вј |
| немате никога да се о вама стара, рекла је.</p> <p>— Како да немам? — рече он и погледа је. — А |
| е осјетила срце пуно јада.</p> <p>Рекла је Гаври Ђаковићу да ће отпутовати сутрадан с оцем.{S} |
| 11" /> покадкад дебелу прашину, завитла је у ваздух и с њом нагло пројури, у неколико махова, у |
| ити од Панека да играју карте.{S} Ирена је сједила, радећи, иза његових леђа и посматрала његов |
| ре Ђаковић није био у друштву.{S} Ирена је била поруменила и гледала у страну, збуњена изазивањ |
| нијеси ничем крива, чедо моје!“ а Ирена је гледала с дјетињим очима које не разумијевају припиј |
| и машући рукама око себе.</p> <p>Ирена је била поцрвенила.{S} Гавре Ђаковић одгурну презриво к |
| е.</p> <p>— Горе него умрла.{S} Да, она је умрла.{S} Ње нема више ни за мене ни за тебе, она на |
| азда иста љубазност часних сестара, она је волила многобројне сличице светаца и светица са побо |
| плача.</p> <p>Готово двије године, она је живила тим спокојним животом; обилазила је мајка виш |
| то је могла да се нарадује слободи, она је осјетила срце пуно јада.</p> <p>Рекла је Гаври Ђаков |
| е мисли.</p> <p>Без икакве радости, она је примила вијест да је добила мјесто учитељице у једно |
| опор она страдаше за туђу кривицу, она је била несрећна ради другога, она с ужасавањем гледаше |
| лактовима о столу и рукама на лицу, она је плакала једним тихим плачем.{S} Мала, <pb n="99" /> |
| без иједне жеље која би је тражила; она је нестала и утопила се у његовим успоменама, изравната |
| питала да ли јој је задатак тежак; она је тако задовољно учила заједно с њом, и често би јој б |
| жеља да њезин мезимац буде официр; она је у својој простодушности, сјећајући се неких породичн |
| S} Али она је била јача од њега.{S} Она је казала сухо: „Ти си као други“.{S} И његове се усне |
| ем које сакрива гране и огранке.{S} Она је бацила свој шешир на хрпу сувог лишћа, и они сједоше |
| јући његово мрко лице ни ћутање.{S} Она је свршила сав посао, узалуд га отезала и прегледавала |
| плитак, или безобразан и дрзак.{S} Она је уздрхтала толико пута под његовим ријечима, заплакал |
| тио се од њих обичним поздравом.{S} Она је уздрхтала, пружила му руку, а ријеч јој се угушила у |
| а мјесто.{S} Он јој је честитао.{S} Она је хтјела да га омрзне у томе тренутку.{S} Није могла.< |
| пријатно остављати топао кревет.{S} Она је то видјела, а још више је то осјећала у себи.</p> <p |
| је одгурне, заборави, угуши.{S} Али она је била јача од њега.{S} Она је казала сухо: „Ти си као |
| од ожалошћена.</p> <pb n="68" /> <p>Она је доносила у кућу мирис и свјежину поља и дах изапиран |
| Како га је бунило њезино: „Зашто?“ „Она је дакле равнодушна,“ помисли он. „А ја не једем, не пи |
| и између сиротиње и поноса.{S} Сиротиња је била јача.</p> <p>Мати га није чула, кад, пред подне |
| Шта је она за њега и <pb n="116" /> шта је он њој?{S} То му се питање не скидаше с ума.{S} Шта |
| је срео ту жену и шта има у њој?{S} Шта је она за њега и <pb n="116" /> шта је он њој?{S} То му |
| тнаестогодишње дјевојке, да пронађе шта је томе криво.{S} Удвостручила је своју марљивост у уче |
| од њега, и он хиташе а да није знао шта је то што га носи, не марећи за камење које запиње за ц |
| тавог дана не раздвјаху се.</p> <p>„Шта је то са мном?“ питао се увече Гавре Ђаковић, кад стаја |
| моћи, нечега без снаге и без воље; киша је цурила с презривим, безвољним јадом, вазда једнака, |
| ио и постајаше нервозан.</p> <p>— Какав је ово несрећник! — дрекну у њему један глас. — Упропас |
| усред зиме.{S} И дуго послије тога, кад је она сједила у својој соби, поднимљена руком, док се |
| тајући се и преврћући се.{S} Вазда, кад је отварао очи, видио је, у другом, најудаљенијем ћошку |
| да је види, једино, преко празника, кад је одлазила кући, ма да се родитељи сада уздржаваху пре |
| езна сат у који се руча или вечера, кад је одлазила без каве у школу, и била тако расијана ције |
| кад је најмање осјећао за то воље, кад је можда био напола раскрстио са животом, кад осјећаше |
| бост у тијелу, а безвољност у души, кад је сахранио младост пуну неразумљиве чежње, — јављала с |
| p> <p>И кад је најмање то очекивао, кад је најмање осјећао за то воље, кад је можда био напола |
| заболи сада кад је све било касно, кад је он био немоћан да ту могилу крене, да је испод ње ос |
| и испитивачким погледом калуђерица; кад је смјела да осјети природу, слободу и младост; да лута |
| мати, заогрнута и сва у црнини.{S} Кад је ушао, она се није ни макла, није отворила уста, већ |
| неко по страни ко га је гледао.{S} Кад је улазио у кућу учинило му се да чује како су се за њи |
| једном могилом, и то га заболи сада кад је све било касно, кад је он био немоћан да ту могилу к |
| равио једну презриву гримасу.{S} Па кад је покушао да га ухвати, да га ишчупа, он је осјетио ње |
| нечујно, као на прстима.</p> <p>Па кад је силазио у башту, сјећа се да се је нехотице окренуо |
| је брзо дошло у причању тих ситница кад је инжињер сишао к њима, сав црвен, задуван, узрујан и |
| же.</p> <p>Једнога дана пљусну киша кад је хтјела да полази.{S} Он јој рече нека причека.{S} Он |
| жну успомену, која га је, и касније кад је могао да разумије њихове јаде и да оправда дјела из |
| божног сељака који је изучио резање кад је био на робији.{S} Гавре Ђаковић гледаше преда се, љу |
| лу“ у Гајевој улици.{S} Застидио се кад је видио ту жену која је препатила сву грозоту смрти си |
| е су тек негдје одскора обукли гаће кад је пошло у школу, скиде с много муке своју црвену капиц |
| њезино болно и уздрхтало јецање; и кад је легао, чинило му се да је још види сатрвену и сломље |
| о што је мучи, и да се потужи.{S} И кад је позваше једног дана из учионице, она сиђе у собу за |
| орављао на што се био одлучио.{S} И кад је она одлазила, он се поново корио и остављао ствар за |
| у би криво што је дошао овамо.{S} И кад је хтио нешто да каже, све ријечи које му се натуриваху |
| а које су се надвиле над воду.{S} И кад је она долазила, затитрала би она чама која је пунила о |
| нку.{S} И кад су му донијели кључ и кад је са шкрипом јекнула стара, зарђала и дуго недирана бр |
| јеме, са затвореним очима.</p> <p>И кад је затворио прозор и лагано се окренуо, сио и налактио |
| оји је тако споро одмицао.</p> <p>И кад је сио у саонице, како је резала зима, како је шибао вј |
| е за њега ни с њим родило.</p> <p>И кад је најмање то очекивао, кад је најмање осјећао за то во |
| рапава стабла.{S} И као да још види кад је, између старог, крупног дрвећа уз које ново и вижљав |
| ао, гурнули га у један живот у који кад је загледао, он се згрозио, ужаснуо, тргнуо.{S} И пошао |
| а кад се могло на муке ударати, или кад је сам човјек смио да суди.{S} И он се заклињаше својим |
| емирен.{S} Можда има још неко с њим кад је узео двије собе.{S} У осталом, и онако су му новци б |
| тијело стресло му се неком стрепњом кад је опазио да се стари јаблан више куће осушио.{S} Он га |
| е и заваљујући се с десна на лијево кад је пуцало у његовој близини, враћао се сав задуван на с |
| право да се буне.</p> <p>А у јутро кад је кретао, при праштању са сељаком пред вратима, он му |
| е она бити поред Уне, јер ју је чуо кад је изишла и видио куда је пошла; ма да је знао да ће га |
| .{S} Ко зна...</p> <pb n="80" /> <p>Кад је дигао очи, видио је гдје према њему иде једно сељачк |
| и да их псује.</p> <pb n="93" /> <p>Кад је стигао кући затекао је на столу ручак који се охлади |
| и глупаве и дрске примједбе.</p> <p>Кад је изишао на перон, вече је било угодно и свјеже; облац |
| су се посљедњи пут видјели.</p> <p>Кад је у Загребу једног зимског јутра, још сав дрјемован и |
| у кад се морадоше растајати.</p> <p>Кад је изгуби с очију, он иђаше лагано, с обореном главом, |
| д њега, он га је прогонио свуда: кадгод је загледао у свој живот, јављала се у њему злобно и па |
| а, бојећи се вјечно нечега.{S} И кадгод је Гавре Ђаковић дизао очи, видио је њега, вазда једнак |
| се трудио да заборави на то, али кадгод је обраћао очи према њој, видио ју је гдје иде поред оц |
| енутку, брутално и грубо.</p> <p>Узалуд је тражила утјехе у молитви, она са страхом осјећаше гр |
| } Осјећао се задах старине, гробља; све је подсјећало да овдје више нема живота, већ да је био, |
| ес и ударци не падаху више у кући, гдје је све гледало да само њему по вољи уради и угоди.</p> |
| о оцрњена и мјестимице се црвенила гдје је спала боја, разгарао и пиштао сиров пањ, Гавре Ђаков |
| окадкад, провири нос и око да види гдје је.{S} И тако читав дан.{S} Горе му је било кад почивај |
| зауставио поглед на једном мјесту гдје је био обијен зид, спустио га на прозор који је гледао |
| јој је озбиљно и строго о стварима које је могла тек да слути, или о којима није имала појма, и |
| е био дигао против неких сељака на које је сумњао да су га ранили из пушака.{S} О томе је он са |
| ок се он стоструко светио онима на које је сумњао.{S} И касније нико нити имађаше воље нити се |
| је купио једно буренце доброг вина које је Панек одмах прогласио као лијек од костобоље која се |
| о њему; доносила му цвијећа и воћа које је сама узбирала, са једном искреном добродушношћу.</p> |
| ли га да ухвати корјена у земљи из које је изникао, гурнули га у један живот у који кад је загл |
| езине груди, знајући да ови часови које је дијете волило, долазе тако ријетко; да ће проћи мјес |
| се изгубило иза густих облака, али које је оставило у ваздуху топлину својих зрака, упијену у п |
| Он слушаше непомично њезине ријечи које је гутао и са собом носио мирни шум воде, механично се |
| крилу, с обореним очима, с лицем у које је ударила крв, с облим грудима које су поигравале.{S} |
| да се дигне.{S} На њезином лицу у које је ударила ватра, огледало се нешто страшно и запрепашћ |
| се да је спазио једну женску главу које је убрзо нестало.{S} И питао се зашто се он окреће?{S} |
| > се озбиљно и тужно његово писмо, боље је и глупо умријети него глупо живјети.</p> <p>Гавре Ђа |
| отварао једно писмо из Угарске, на коме је видио братов рукопис, он није ни слутио што ће у њем |
| де и пође, облачећи успут капут на коме је лежао и отресајући труње које се било нахватало по њ |
| ао да су га ранили из пушака.{S} О томе је он са собом гласно разговарао.{S} Он се љутио на зак |
| ун и једноличан шум буквика.{S} И подне је брзо дошло у причању тих ситница кад је инжињер сиша |
| дним хладним пољупцем.</p> <p>До године је није више нашао.</p> </div> <pb n="49" /> <div type= |
| војим очима да је то његова кућа; грање је тако празно шумило, тако је био туп шум ријеке, а из |
| Видио се комад сивкастог неба.{S} Грање је грозничаво дрхтало. <pb n="70" /> Кроз оквир од проз |
| рукчија у души него што је дошла, да се је измијенило нешто у њој, да јој је Уна у чији ток је |
| литвеника.</p> <p>Тек је осјећала да се је догодило нешто страшно за њу; она једва очекиваше да |
| кад је силазио у башту, сјећа се да се је нехотице окренуо према њиховом прозору и учинило му |
| а неку промјену, а да није знала шта се је догодило; часне сетре биле су према њој усиљене, као |
| испрекидане сновима без смисла, кад се је, прво јутро, неодморан и неиспаван, пробудио у својо |
| дио, питао: „Откуда ово мени?{S} Кад се је ово биће уселило у мене?{S} Откуда је дошло?{S} Шта |
| р.</p> <p>Неколико дана иза тога кад се је Гавре Ђаковић видио с Панеком, овај се сам доброћудн |
| колико младости осјећаше у себи кад се је осјетила слободна, ријешена молитвеника, круница, св |
| жртвеника са склопљеним рукама, чим се је дуже молила, <pb n="139" /> тим се брже рушила њезин |
| одржи у вјеровању да је воли.{S} Он се је на њезину љубав бацио каменом првог дана и он знађаш |
| , тако је био туп шум ријеке, а из куће је било нешто ледено, самртничко; она стајаше ту усамље |
| бе.</p> <p>Кад је изишао на перон, вече је било угодно и свјеже; облаци се били сасвим изгубили |
| м покретом маши њезине мишице и привуче је к себи, кад се задуби у њезине очи, он не могаше да |
| ревет.{S} Она је то видјела, а још више је то осјећала у себи.</p> <p>И он сигурно већ поново с |
| а би га корила, без иједне жеље која би је тражила; она је нестала и утопила се у његовим успом |
| толико бољела и њега, као и њу, кад би је знала.{S} Он пушташе да га притискује тај сладак <pb |
| ушао причања разговорног кочијаша, који је више волио да прича него да ошине мале и мршаве коње |
| пашћењем сав овај свијет у кавани, који је, у једном трену, изгубио за њега свој обични изглед, |
| ео, послије неког времена, с оцем, који је остајао вазда исти и <pb n="112" /> непромјенљив као |
| а новом прашином и суморним даном, који је стрмоглављао као у понор, кроз мале застрте прозоре, |
| lang="LA"> Simplicissimus </title> који је редовно читао.{S} Није био расположен за читање и он |
| и страхоте једног отвореног гроба који је зјапио између двију високих хрпа свјеже и масне илов |
| и сломљену, пуну неизрецивог јада који је лила у сузе, и он се стресаше, видећи је како дршће, |
| ко од разговора, од вреве, од рада који је видио; било је неизмјерно много умора у ономе једнол |
| head>V</head> <p>Ива тога догађаја који је, за часак, пробудио и потресао ову мирну кућу, све с |
| , ручни рад једног побожног сељака који је изучио резање кад је био на робији.{S} Гавре Ђаковић |
| Он се успава са осјећајима човјека који је убио: трзао се немирно и гонио привиђења; цијеле ноћ |
| авала спарину у кавани, пуној дима који је правио маглицу, дизао се према стропу и гушио у груд |
| мртве ноћи и замрлог јутра и дана који је куњао.</p> <p>Како је он тешко сносио тај дан, пун п |
| е, и поштовао и волио у њему брата који је старији и паметнији.</p> <p>Сјећа се, једног дана, М |
| азећи се, мноштво вечерњег свијета који је био изишао у своју обавезну шетњу; људи се гласно по |
| био, па умро; и то осјећање живота који је ишчезнуо и гдје га није одавно било, плаши и ужасава |
| је милио и, најзад, попео се у воз који је тако споро одмицао.</p> <p>И кад је сио у саонице, к |
| са згрченим песницама, као човјек који је наумио да се свега одрече и да све мрзи.{S} Прошле с |
| и!{S} Да није какав стари пријатељ који је овамо случајно залутао и сјетио се њега?{S} Зашто да |
| вим старинским, црвеним кишобраном који је мијењао толико газда.{S} Једног јединог дана, село м |
| у својим говором, смијехом, гласом који је одјекивао и ломио се кроз кућу.{S} Па онда се присје |
| објегла од мужа с неким лајтнантом који је <hi>квитирао</hi>: с једним трговачким путником који |
| да му не даду да живи оним животом који је био одабрао.</p> <pb n="120" /> <p>И он помишљаше, д |
| свари каву.{S} Пили су полако рум који је Гавре Ђаковић имао уза се, и ракију која се нашла у |
| ти поздрав.{S} Заустави га семинар који је пролазио Илицом, правећи вечерњу шетњу: дугачка пово |
| о обијен зид, спустио га на прозор који је гледао у ведар дан, пун модрине и свјетла, увјерио с |
| ла љутит и одсјечан инжињеров глас који је давао раду једну оштру и заповједничку ноту: јаче и |
| иран и узрујан, погледајући на сат који је милио и, најзад, попео се у воз који је тако споро о |
| е Ђаковић се тада тргао.{S} Свијет који је пролазио није гледао ту поспрдну слику свога живљења |
| од човјека неки чудновати предмет који је случајно овамо забасао.{S} Само у зору потреса се ку |
| изнио пред његове очи један живот који је за Гавру Ђаковића био сасвим туђ и бесмислен: са сво |
| шта <pb n="36" /> противност брату који је био немаран, доста неукусно одјевен; често пута необ |
| а се пробуди и да се радује животу који је добар и пун среће.</p> <p>И оно мало времена што јој |
| слије му је годио онај студени дах који је провејавао кроз замрлу кућу.{S} И он у њој замираше |
| ије него што он могаше да посумња да ли је она могла да осјети његову равнодушност и да ли је н |
| а да осјети његову равнодушност и да ли је носила јад у души, не казујући га никоме, сакривајућ |
| акцентом запита, онако немарно, има ли је још много.</p> <p>— Нема.</p> <p>— Нема! — рече он в |
| тну и утјешну ријеч, <pb n="100" /> али је не нађе.{S} Па онда лагано пође према вратима.</p> < |
| сом чутих ријечи које није схваћала али је осећала њихову тежину; будила се са запрепашћеношћу |
| у, у једној неразумљивој забуни?{S} Или је њу довело пред њега искушење живота, са лукавим, мал |
| <pb n="81" /> <p>— Мило ми је, мило ми је, — рече Гавре Ђаковић, прогунђавши своје име и питаш |
| знаници.</p> <pb n="81" /> <p>— Мило ми је, мило ми је, — рече Гавре Ђаковић, прогунђавши своје |
| ав.</p> <p>Он јој лагано приђе и ухвати је благо за подлактицу.</p> <p>— Не плачите, — рече, и |
| н дан у његовом дјетињству.</p> <p>Мати је била слаба и изнемогла и једва корачала, гушећи се у |
| дње вријеме примјећивао ни опажао, нити је говорно с њом; она није више постојала за њега, и са |
| е лила у сузе, и он се стресаше, видећи је како дршће, са врелим челом на хладном столу, како ј |
| њихови дједови, вјечно радећи и бранећи је с пушком у руци, сахрањујући у њу све своје наде и м |
| откида и отима земљу једнима, доносећи је другима: за једне добра а за друге зла; или од земље |
| у осталом, шта га се то тиче?{S} У кући је било мирно, особито првих дана; он се није ни с ким |
| да се је измијенило нешто у њој, да јој је Уна у чији ток је она тако често утапала очи и мисли |
| "94" /> се допадала.{S} Видио је да јој је још увијек било жао што ју је оставио тако нагло оно |
| <p>Њој грунуше сузе, она мишљаше да јој је њезина мама умрла без ње, и то јој би двоструко жао |
| еха и без ријечи, он се питаше, шта јој је?{S} Њему би криво што је дошао овамо.{S} И кад је хт |
| мати сјела поред ње, и питала да ли јој је задатак тежак; она је тако задовољно учила заједно с |
| ла му је да је добила мјесто.{S} Он јој је честитао.{S} Она је хтјела да га омрзне у томе трену |
| аше двапут дуже од осталих, говорио јој је озбиљно и строго о стварима које је могла тек да слу |
| е дешава док ње нема код куће, и то јој је изазивало у памети непријатна сјећања из дјетињства |
| реће.</p> <p>И оно мало времена што јој је преостајало, она раздијели у хиљаде и хиљаде <pb n=" |
| се ријечима из молитвеника.</p> <p>Тек је осјећала да се је догодило нешто страшно за њу; она |
| њиге и биљешке; на исповиједи, свећеник је задржаваше двапут дуже од осталих, говорио јој је оз |
| пријатељи који се познају годинама, док је вријеме јурило као вода испод њихових ногу.{S} И обо |
| ико ноћи које се чињаху непролазне, док је она тихо плакала, угушујући своје јецање у јастуку о |
| n="71" /> <p>Растали су се ћутећи, док је сунце ударало у прозоре, улазећи у собу и блијештећи |
| се, и ракију која се нашла у кући, док је један бос старац, поред ватре од сирових дрва која с |
| м то ја!“ рекао је он с ужасавањем, док је овај у њему направио једну презриву гримасу.{S} Па к |
| е окренуо, сио и налактио се о сто, док је комадић свијеће изгарао у великим и немирним пламено |
| послије ручка разговараше с Иреном док је она радила неки ручни посао, причајући му штогод из |
| о нешто у њој, да јој је Уна у чији ток је она тако често утапала очи и мисли, однијела нешто и |
| Са прозора му махну руком онај с којим је проговорио неколико ријечи.{S} Гавре Ђаковић се сило |
| бије хладноћа што слеђава душу; све чим је она искитила живот, било је страшно у једном тренутк |
| амет своје фразе и одговоре.{S} Али чим је она улазила у собу, весела и насмијана, доносећи са |
| у, замишљеност и чаму.</p> <p>С коликом је радошћу она оставила хладне самостанске зидине; коли |
| рица, рада, церемонија.</p> <p>Наједном је опазила неку промјену, а да није знала шта се је дог |
| ји.</p> <p>Сјећа се, једног дана, Милан је био заборавио да говори њему, и причао је весело, с |
| ту смрти синовљеве; <pb n="47" /> Милан је умро једном, мучио се само једном, а она ће да се не |
| му као знак правог господства.{S} Милан је зато имао тако много воље, а за остале ствари није п |
| е звецкају и одскачу од земље.{S} Милан је то осјећао,, не бунећи се никад против оштрих, брато |
| тара, зарђала и дуго недирана брава, он је осјетио зиму гдје му се прелијева по цијелом тијелу. |
| е види, не мисли на њих.{S} Па онда, он је осјећао у себи слабост да их бијесно мрзи, они су га |
| да у себи заноси и утапа.{S} И онда, он је гледа гдје шета као мирна, поносна госпођа кроз тамн |
| у.{S} И у томе ударању умрлих грана, он је наслућивао један самртнички ропац. </p> <pb n="50" / |
| г живота и младости која се пресипа, он је брзо заборављао на што се био одлучио.{S} И кад је о |
| покушао да га ухвати, да га ишчупа, он је осјетио његову снагу; он је осјетио како је то биће |
| онога дана.{S} Па послије разговора, он је опет постајао стари и пуштао се са уживањем својој ч |
| мислио ријечи којима да јој то каже, он је знао на памет своје фразе и одговоре.{S} Али чим је |
| Он је мрзио да, га нетко узнемирује, он је волио да остане сам у соби, хучући како ће му „ајдуц |
| , поново се замрачивало његово лице, он је још чвршће стезао своју кесу, остајао сам, стекавши |
| лавом дубоко упалом у мекани јастук, он је тражио мира и сна, слушао пуцкање расушеног старог п |
| аве, корача сељак.</p> <p>Чудновато, он је имао још из дјетињства једну тужну успомену, која га |
| одјећа, ријечи и погрјешке у говору, он је спазио у њезиним очима пријекор.{S} Он настављаше да |
| е он и сувише потрошио, своме брату, он је био наумно да сврши са животом.{S} Праштао се са бра |
| {S} Палили су му шуме да му нашкоде: он је нашао кривце и послао их на дугу робију и добио за т |
| то бити првом приликом кад му дође; он је био промислио ријечи којима да јој то каже, он је зн |
| ошле су га биле те ватре и грознице; он је био готово преболио и заборавио нешто за што је мисл |
| Ништа више није бунило његове мисли; он је често није ни примјећавао.{S} Помало је кадгод разго |
| сву страхоту те, тако казане ријечи; он је у њој чуо и кратак, убилачки пуцањ са зрном које про |
| ишчупа, он је осјетио његову снагу; он је осјетио како је то биће уско срасло с њим, како га о |
| уна неког чудноватог задовољства.{S} Он је сједио у соби, заваљен и опружен, још разигран њезин |
| ећ се одједном показала изненада.{S} Он је није посљедње вријеме примјећивао ни опажао, нити је |
| неизвјетрена и одавно неотварана.{S} Он је <pb n="32" /> пришао прозору, отворио га и стајао та |
| ено, оловно мртвило њихових душа.{S} Он је сазнао у једном трену да не може више да живи међу њ |
| стрепили пред њим и бојали га се.{S} Он је добро знао да га мрзе и да га се боје; њему је та мр |
| оље нити се усуђиваше да га тужи.{S} Он је остао увијек исти, силан и јак, да показује своју сн |
| запрашену књигу, он сав застрепи.{S} Он је утекао и сакрио се од живота и грчевито се ухватио з |
| треба <pb n="91" /> да се сврши.{S} Он је горе био постао сасвим други човјек, не наличећи ни |
| нечега скривеног, на својој души.{S} Он је осјећао толико терета на себи; сиве, оловне чаме кој |
| је му пржи лице и запаљује мозак.{S} Он је погледа: она сјеђаше с рукама у крилу, с обореним оч |
| душу падаше по један тежак камен.{S} Он је без мишљења и без оклијевања, мирно и равнодушно, см |
| е на столу ручак који се охладио.{S} Он је збацио са себе капут, скинуо крагну и спустио се у н |
| а је сметало, бунило, узрујавало.{S} Он је већ толико пута, и нехотице, прочитао натписе у коли |
| овић није старио, тако се чинило.{S} Он је постао још грђи, знајући свој посао и службу у ситни |
| во, што је Гавру Ђаковића љутило.{S} Он је тражио да је дирне којом ријечи, док га је она само |
| грајали киријаши, пијући ракију.{S} Он је чекао док се назобе коњи, пио рђаво пиво и био узуби |
| у, а ријеч јој се угушила у грлу.{S} Он је напола спавао и очевидно било му је непријатно остав |
| поред којега се забадају у земљу.{S} Он је удисао свјежи ваздух полумрачних шума, губио се погл |
| ј поскакивао дебео, златан ланац.{S} Он је хвалио вино код Јандрића и није могао да прежали што |
| одсијевала, губила се и помаљала, а он је непрестано чекао и тражио погледом, као да има нешто |
| не знајући да су добро осигурана, и он је тај палеж радосно дочекао и наплатио са добитком.{S} |
| воје мисли, наде, бриге и стрепње, и он је не да, јер је воли себичном, грубом љубављу, што је |
| расло топлом и меком маховином.{S} И он је једном осјетио неку луду жељу и вољу да је прегази, |
| други постао му је неприступан.{S} И он је застао, остао тако стојећи, не идући ни напријед ни |
| нову чашицу.</p> <pb n="82" /> <p>И он је засио у тој соби, као да је стари гост куће, слободн |
| рања српова и падање јечма.</p> <p>И он је помишљао, зашто се није раније тргао и оставио школу |
| личећи ни на дан ни на ноћ.</p> <p>И он је ваљда био задријемао у својој наслоњачи, јер кад га |
| њезина врата више пута отварају, али он је био непомичан, са закованим тијелом и заспалим мисли |
| рока у Тушканцу.{S} И у томе свијету он је провео толико година, умирао, трунуо заједно с њима, |
| е ипак суздржа.</p> <pb n="28" /> <p>Он је страховао од тога првог јутра; бојао се будалаштина, |
| епашћена и сатрта једна мати.</p> <p>Он је примакао једну столицу и сео поред ње, ћутећи.{S} И |
| ране које тешко зацјељиваху.</p> <p>Он је мрзио да, га нетко узнемирује, он је волио да остане |
| о с њима, живећи као и они.{S} Познавао је те људе по одијелу, шеширима, навикама; њихови гласо |
| му поиграваше на врату; на смећу спавао је слатко млад радник, са црвеним и једрим лицем, у иск |
| јој кући, понављао ту ријеч, наглашавао је, и ништа се у њему није макло, заиграло, потресло.{S |
| но, налик на спровод.</p> <p>Посвршавао је брзо све послове: спремио мало ствари; рекао газдари |
| ледала му чудновата и смијешна, дозивао је у помоћ своју равнодушност, али узалуд.{S} Он онда б |
| е млађи, да то вријеме дође; успављивао је с тешким срцем своју чежњу и лутао кадгод у узбуђени |
| са изразом задовољства на лицу: снивао је, ваљда, нешто лијепо.</p> <p>Гавре Ђаковић се тада т |
| тано пљушташе густа и бујна киша, тргао је дјецу иза сна неки чудноват немир у кући.{S} Они су |
| /p> <p>На каменим плочама ходника лежао је потрбушке пијан инжињер, гологлав, покушавајући да д |
| </p> <pb n="76" /> <p>Једног дана лежао је у хладовини у башти, под једном старом трешњом са ис |
| из своје наслоњаче, према свему остајао је тврд и хладан.{S} Чинило му се да је чуо њезине кора |
| p> <pb n="50" /> <p>„Дакле и он“! рекао је и замислио се.{S} И још је више заволио то мртво дрв |
| е, <pb n="118" /> нијесам то ја!“ рекао је он с ужасавањем, док је овај у њему направио једну п |
| n="93" /> <p>Кад је стигао кући затекао је на столу ручак који се охладио.{S} Он је збацио са с |
| ачин како је он љубав замишљао, и чекао је, с нестрпљењем, док се осјећаше млађи, да то вријеме |
| лазио.{S} Није изгубио на картама, имао је пара, није се ни с ким посвађао, није се сјећао да м |
| , очајне у својој празнини.</p> <p>Знао је да је она сама код куће, да је инжињер још у јутро н |
| аја. </p> <p>Кроз отворен прозор ударао је вјетар и уносио оштар ноћни ваздух; машина сипала ки |
| лицем без израза.{S} И читав дан остао је тако замишљен и нерасположен.</p> <p>Гаври Ђаковићу |
| задржавајући се кратко вријеме, свраћао је и отац да је види, једино, преко празника, кад је од |
| му се десило нешто неугодно.{S} Осјећао је само у себи нешто сломљено, сатрвено, тјескобно; кад |
| био заборавио да говори њему, и причао је весело, с много вјетрењасте, лакомислене <pb n="37" |
| Ђаковићу да иде кући на ручак.{S} Ручао је заједно <pb n="92" /> с њима, док се више њих, код р |
| шешира, истицала њезина коса.{S} Нашао је у њој једну мирну доброту која му <pb n="94" /> се д |
| тивши глад, пође на ручак.</p> <p>Нашао је ручак на столу, прекривеном шареним, куповним столња |
| прелијева по цијелом тијелу.{S} Прешао је уским ходником, држећи у руци мали, позелењели, бакр |
| Није ју распознао у први мах.{S} Пришао је прозору, застртом грубом завјесом са плавим пругама. |
| се згрозио, ужаснуо, тргнуо.{S} И пошао је натраг кад већ више мостова није било: у онај живот |
| ан, по простору који се смрзао.{S} Небо је било залеђено и сиво.{S} Свуда наоколо непрегледан д |
| крену се и сједе под грм. </p> <p>- Ово је место које ја волим, — рече она.{S} Он се спусти пор |
| једе да оде.</p> <p>Међутим, познанство је било обично и случајно.</p> <p>Срео их је једног јут |
| незагријавани ничијим дахом; покућство је било непомично, као урасло у испуцани црни, издерани |
| је донио у себи од тог познанства, био је један миран и равнодушан утисак.{S} И послије пола с |
| у се те дјетињарије врзле по глави, био је слаб да надјача самог себе; у једном часу осјетио је |
| S} Гавре Ђаковић, на своју несрећу, био је купио једно буренце доброг вина које је Панек одмах |
| } И питао се зашто се он окреће?{S} Био је немиран цијело вријеме.</p> <p>Кад се враћао, опазио |
| мисли, који јој се приближио, зауставио је у њезином уживању, задобио њезине симпатије, заузео |
| е у собу за разговор: на столици сједио је њезин отац нешто омршавио и потамнио од пошљедњег ви |
| pb n="80" /> <p>Кад је дигао очи, видио је гдје према њему иде једно сељачко дијете коме су тек |
| адгод је Гавре Ђаковић дизао очи, видио је њега, вазда једнаког, са истим држањем, истим препла |
| се.{S} Вазда, кад је отварао очи, видио је, у другом, најудаљенијем ћошку кола, у прљавој свјет |
| му <pb n="94" /> се допадала.{S} Видио је да јој је још увијек било жао што ју је оставио тако |
| сно та слика, само мјесто радника видио је себе.</p> <p>У њему је било нешто уздрхтало и узнеми |
| дало да спава.{S} Гавре Ђаковић тражио је силом сна да се одмори, да све заборави, да преспава |
| о вријеме.</p> <p>Кад се враћао, опазио је да нема никога на прозору.{S} И онда се увјеравао да |
| е, женски.{S} Ваљда је ожењен, помислио је; у осталом, шта га се то тиче?{S} У кући је било мир |
| нило на лицу, без имало зловоље; примио је њезину руку и промрмљао неколико безначајних ријечи. |
| у.</p> <p>Он се мало осмјехну и разумио је.</p> <p>— Не, није ми мрско, — рече и погледа је бла |
| </p> <p>И у једном тренутку застријепио је од нечега.{S} Дуго му је требало од Загреба до куће, |
| му је срце ударало, с колико бола зарио је главу у јастук, тражећи мало топлине у својим успоме |
| и дан, једном неспретном кретњом оборио је случајно једну малу слику.{S} Он се преко воље и љут |
| b n="70" /> Кроз оквир од прозора цурио је мали млаз воде у собу.</p> <p>— Да хоће скоро да пре |
| дјача самог себе; у једном часу осјетио је да су му очи влажне.{S} Јуче није смио да се тога ст |
| тра у мају.</p> <p>Гавре Ђаковић памтио је како је њих дјецу пробудила мати у зору, плачући и љ |
| , замишљеног, разочараног човјека, како је он себе замишљао, он налажаше и себи једно чудновато |
| ио у саонице, како је резала зима, како је шибао вјетар, сух и хладан, по простору који се смрз |
| ао.</p> <p>И кад је сио у саонице, како је резала зима, како је шибао вјетар, сух и хладан, по |
| х, како се кућа напунила свијетом, како је касније изишао, сав уплакан и гологлав у башту.{S} У |
| ко је он за све то туђ, престарио; како је закаснио и да то све долази само да убрза његов пад |
| драв, бујан мирис и још више опажа како је он за све то туђ, престарио; како је закаснио и да т |
| ет и неколико <pb n="65" /> година како је он чува и како се у њу ријетко сјекира забада; уши г |
| мара у сјени лиснатог грмља.{S} Па како је то кратко трајало, то безбрижно и весело доба, како |
| ју.</p> <p>Гавре Ђаковић памтио је како је њих дјецу пробудила мати у зору, плачући и љубећи их |
| своје јецање у јастуку она осјети како је живот неправедан и опор она страдаше за туђу кривицу |
| што сви гледају на њега, и осјети како је туђ на овом мјесту које убијаше без милости његове ј |
| мо.</p> <pb n="151" /> <p>И осјети како је нешто умрло у њему за увијек.</p> <p>Нико га није ви |
| сујући их и пријетећи им, говорећи како је сасвим друкчији чешки радник; и кад дође на своју вј |
| своме животу, волио на онај начин како је он љубав замишљао, и чекао је, с нестрпљењем, док се |
| им гранама.{S} А сада га је гледао како је сув и пуст, остарио, поцрнио и оронуо, како се немоћ |
| сјетио његову снагу; он је осјетио како је то биће уско срасло с њим, како га оно и сачињава, д |
| се кући исто <pb n="129" /> онако како је хитао у цркву, осјећајући се непријатно кад би се с |
| јутра и дана који је куњао.</p> <p>Како је он тешко сносио тај дан, пун потиштене нејасности и |
| е у биртију.{S} Гаврино буренце и онако је било на измаку.</p> <p>А у времену се већ осјећала п |
| кућа; грање је тако празно шумило, тако је био туп шум ријеке, а из куће је било нешто ледено, |
| адгод читаве сате и гледа у њу.{S} Тако је добро познаје, зна сваки вир у њој, зна пругу којом |
| рз дах у ком се осјећао јаук.{S} Колико је било несреће и студени, — оне студени која не долази |
| нце бацало свјетлост у воду и усијавало је.</p> <pb n="67" /> <p>Давно су потонули ти дани.</p> |
| о; сунце још није било ојачало и падало је на крошње шљива чији се плод плавио у грању; гране к |
| је често није ни примјећавао.{S} Помало је кадгод разговарао с њом на ходнику: обоје наслоњени |
| } Све што му је полазило за руком, било је да пронађе неку врсту полудријемежа, измијешану са п |
| шу; све чим је она искитила живот, било је страшно у једном тренутку, брутално и грубо.</p> <p> |
| воде која залијева каљаве друмове; било је у томе свему много једне биједне немоћи, нечега без |
| , од вреве, од рада који је видио; било је неизмјерно много умора у ономе једноликом, тешком и |
| ра загорјелих и окорјелих поља.{S} Било је у тој киши нешто прљаво и јадно, у тим танким и уски |
| а још теже заборавља и прашта.{S} Било је, можда, у тој успомени и пригушене и притајене <pb n |
| знајући ни сам зашто, пође.</p> <p>Било је јутро; сунце још није било ојачало и падало је на кр |
| човјек, а нијеси ни добар“, одговорило је нешто у њему.{S} И застаде, не хтијући да доврши мис |
| м.{S} Једно момче из комшилука одјашило је било по доктора у друго село.{S} Доктор дође тек око |
| тице паде на њихове прозоре.{S} Свјетло је било угашено; ваљда су већ били легли.{S} И он се љу |
| у је осјећао у себи.{S} Лијено и лагано је подигао очи, погледавао неколико пута по соби, зауст |
| што је имала посла; на сваки начин, то је већ толико пута мислила да запита и, не усуђавајући |
| гласа, — није то ништа тако страшно, то је доста обична ствар.</p> <p>И пусти њезину руку.</p> |
| ла.{S} И прво што је срела у животу, то је била несрећа; прије него што је могла да се нарадује |
| збиљним очима, у кадетској униформи; то је био он на кога није тако дуго мислио, кога није преп |
| х очију, даје лицу више изражаја.{S} То је био његов први утисак.{S} Он се обраћаше њој са по к |
| вим пругама.{S} И погледа поново.{S} То је био његов брат Милан, слика одраслог, голобрадог дје |
| Отац не одговори ништа у први мах, и то је дирну и узруја; и кад се сретоше њихови погледи, оба |
| ијатног и излишног несклада. </p> <p>То је био погреб његовог оца.</p> <pb n="59" /> <p>И сад, |
| више замрачивала његово лице.</p> <p>То је била материна жеља да њезин мезимац буде официр; она |
| који су одсијевали на сунцу.</p> <p>То је био први страшан дан у његовом дјетињству.</p> <p>Ма |
| ек у свему <pb n="143" /> за право, што је Гавру Ђаковића љутило.{S} Он је тражио да је дирне к |
| о тада, осјетивши, у томе тренутку, што је смрт.</p> <p>И та залеђена материна бол касније са к |
| р је воли себичном, грубом љубављу, што је његова.{S} Обневиде очи и узаври крв, замахне прошта |
| са изломљеним огранцима испод њих, што је подсјећало на дјечурлију која их је била пустошила ч |
| не увриједи, да не понизи нешто, — што је то било, није знао — да ли себе или оне који су умрл |
| ост срамоте његова положаја и свега што је требало да остане скривено.{S} Занесен једном махнит |
| } И за час нестаде између њих свега што је сметало њиховом разговору и удаљавало их једно од др |
| отово преболио и заборавио нешто за што је мислио да се можда није за њега ни с њим родило.</p> |
| разликујући се од осталих сељакиња што је била вазда чисто обучена.{S} Она му је доносила јело |
| дним гласом, и утјецаху му напријед што је старога љутило.{S} Прекидајући појца у половини запо |
| чаше са утопљеним очима у води, све што је преживела, сву своју тиху несрећу, све своје зебње к |
| оја је била као и све остале, и све што је донио у себи од тог познанства, био је један миран и |
| е.{S} Колико дана гледао ју је, као што је посматрао сваку жену, не правећи велике разлике изме |
| авила и препустила оцу који се, као што је <pb n="138" /> чула, пропио и живио са својом <hi>ве |
| иташе, шта јој је?{S} Њему би криво што је дошао овамо.{S} И кад је хтио нешто да каже, све риј |
| ости се с њом.{S} Њој би мало криво што је оставља, али га не задржаваше.{S} И он се упути кући |
| о којој није ништа чула.{S} И прво што је срела у животу, то је била несрећа; прије него што ј |
| е, пошто је двапут дуже остала него што је имала посла; на сваки начин, то је већ толико пута м |
| оту, то је била несрећа; прије него што је могла да се нарадује слободи, она је осјетила срце п |
| ра пробудио се касно, уморнији него што је легао; соба је била мрачна, напољу падала киша, запљ |
| посиједио, мркији и несноснији него што је био, замишљен и ћутљив, одговарајући љутито и кратко |
| одовуд сасвим друкчија у души него што је дошла, да се је измијенило нешто у њој, да јој је Ун |
| су већ били легли.{S} И он се љутио што је примио ове дошљаке у кућу, што су баш нашли овдје да |
| } Видјело се да му је било неугодно што је то све причао брату.</p> <p>— Игранке, трке, кафешан |
| бијаше <pb n="128" /> му непоћудно што је овамо дошао.{S} Осјећаше влагу која је оставила свој |
| це које није ништа казивало; једино што је сврнула мало очи у страну да избјегне његов поглед, |
| вор, и трудио се да заборави на оно што је учинио у једном сумњивом часу.{S} Једва дочека кад с |
| времена, да их испита, да сазна то што је мучи, и да се потужи.{S} И кад је позваше једног дан |
| а усправљен, погибао се; уза све то што је био тврдица, он није жалио да, сваком приликом, поча |
| рујући да ће се родити у њему нешто што је умрло, дати му полета, крила и топле вјере што препо |
| дао свима стварима обичан ток.{S} Зашто је срео ту жену и шта има у њој?{S} Шта је она за њега |
| <p>Једва једном, инжињер му каза зашто је дошао; чуо је да он има у својој кући довољно мјеста |
| оликогод се трудио да нађе разлог зашто је нерасположен, није га налазио.{S} Није изгубио на ка |
| но, тјескобно; кад се то десило и зашто је дошло тако изненада, у једном тренутку, није знао.{S |
| ем.</p> <p>Послије петнаест дана, пошто је уредио ствари, нерасположен и нервозан, не могући из |
| дана, прије него што ће да пође, пошто је двапут дуже остала него што је имала посла; на сваки |
| крајева, ко то може да буде? — узвикнуо је. — Једна буцмаста и здепаста Чехиња, — и насмија се. |
| ом, инжињер му каза зашто је дошао; чуо је да он има у својој кући довољно мјеста, молећи га да |
| би двоструко жао и криво.</p> <p>— Зар је моја мама умрла? — запита она не заустављајући се да |
| де, бриге и стрепње, и он је не да, јер је воли себичном, грубом љубављу, што је његова.{S} Обн |
| на, јер је била непомична и грозна, јер је била неисказана и немилосрдна, јер се није мијењала, |
| , оловне чаме која је била страшна, јер је била непомична и грозна, јер је била неисказана и не |
| их крстова и гробних плоча.{S} Манастир је оставио цркви само своје име и у њу долажаше, сваке |
| ема више ни за мене ни за тебе, она нас је оставила.</p> <p>И он крадом убриса сузе, не рече ви |
| лице су биле блатне и каљаве.{S} Свијет је пажљиво прелазио с једне стране на другу, обилазећи |
| у <pb n="144" /> чашу црног вина и опет је сам налијева.{S} Гавре Ђаковић, на своју несрећу, би |
| будила, осјећали се животи у њој, живот је јаче кроз њу струјао, ствари добивале нови изглед, с |
| мртвљаваше му цијело тијело.</p> <p>Ноћ је блиједила, звијезде се трнуле, помаљале се телеграфс |
| а памти стотине година ту пјесму, да ју је у себе упила, да је она добродушно понавља жамором с |
| ју касније заборавио; зачудио се кад ју је, послије толико година, поново спазио и нашао као из |
| и са тужним сјећањем оне вечери кад ју је видио уплакану и несрећну, и онда гдје лагано махаше |
| ријетким тренутцима резњежености кад ју је узимала поред себе, и љубила међу очи, и говорила: „ |
| ичним и простим случајем.</p> <p>Кад ју је срео, послије неког времена, с оцем, који је остајао |
| води која је полако отјецала.{S} Он ју је видио кроз прозор гдје се жури, са зажагреним очима |
| у којима се нису штедиле ријечи, дао ју је у самостан гдје се осјећала боље него код куће: у то |
| и не мислећи касније на њих; гледао ју је, а да ништа у њему није казало да је она боља, љепша |
| зи?“ питао се.{S} Колико дана гледао ју је, као што је посматрао сваку жену, не правећи велике |
| дгод је обраћао очи према њој, видио ју је гдје иде поред оца озбиљна и без ријечи, и он се кор |
| ивот на одломке: о својој мајци како ју је она запамтила: замишљену са чудним и сјајним погледо |
| Граца.{S} Тако немарно и равнодушно ју је оставила и препустила оцу који се, као што је <pb n= |
| је да јој је још увијек било жао што ју је оставио тако нагло онога дана.{S} Па послије разгово |
| е знао да ће она бити поред Уне, јер ју је чуо кад је изишла и видио куда је пошла; ма да је зн |
| да мишљаше на ову сељачку дјевојку чију је душу он сатро, служећи се њом само као средством да |
| едом који више ништа не схваћа; за коју је с њезиним сином умро читав живот изван ње, која је п |
| жње, — јављала се она, та дјевојка коју је упознао једним обичним и простим случајем.</p> <p>Ка |
| јех, као да зазвекета његова сабља коју је он пасао са тако много уживања, као да се помоли њег |
| се самога себе и једне дјетињарије коју је био увртио себи у главу.{S} И журио се кући исто <pb |
| он се престрашио од равнодушности коју је осјећао у себи.{S} Лијено и лагано је подигао очи, п |
| лости да се упозна с том дјевојком коју је наравно замишљао сасвим друкчије, боље или горе, кој |
| аво вријеме бијаше обузет парницом коју је био дигао против неких сељака на које је сумњао да с |
| вљу; гасила се непримјетно младост коју је остављао у мрачним ћошковима кавана, међу остатцима |
| у се предаде, без ријечи.</p> <p>Напољу је пљуштала киша и текла потоком.</p> <pb n="71" /> <p> |
| и гледаше преда се.{S} Видјело се да му је било неугодно што је то све причао брату.</p> <p>— И |
| а прозору.{S} И онда се увјеравао да му је то сасвим свеједно, био ко, не био.{S} Али чинило му |
| куповним столњаком.{S} Дјевојка која му је донијела јело, склони се мало у страну, поздрави га |
| калуђер, у старој црној одежди која му је била прекратка, са раширеним крстом на леђима, држећ |
| цем.{S} Он се само зачудио.{S} Рекла му је да је добила мјесто.{S} Он јој је честитао.{S} Она ј |
| а сељачким плећима.</p> <p>Прва жена му је умрла неколико година иза вјенчања (кажу да је премл |
| је била вазда чисто обучена.{S} Она му је доносила јело и касније почела да се брине за неке с |
| спунљивих жеља.</p> <p>Али овако кад му је умрла воља за све, кад не може да се снађе, кад нема |
| е човјек на све навикава.{S} Послије му је годио онај студени дах који је провејавао кроз замрл |
| дје је.{S} И тако читав дан.{S} Горе му је било кад почивају, кад се згрије и изиђе опет на зим |
| е усудио да уђе, а овај други постао му је неприступан.{S} И он је застао, остао тако стојећи, |
| ку застријепио је од нечега.{S} Дуго му је требало од Загреба до куће, дуго, али он би волио да |
| у, зелену пругу Уне.{S} Он зна, како му је поглед вратоломно слетио низ брдо, изударан о дрвеће |
| , тмурно, укочено и замрзло.{S} Како му је срце ударало, с колико бола зарио је главу у јастук, |
| ичајући иза сваке десете изреке како му је вријеме скупоцјено, а сједећи тако као да не мисли д |
| о промијенио, бар према жени, откако му је прва умрла, и његова срџба и бијес и ударци не падах |
| Чехиња, — и насмија се.</p> <p>Пало му је на намет да сутрадан оде к њима и одмах је то назвао |
| Он је напола спавао и очевидно било му је непријатно остављати топао кревет.{S} Она је то видј |
| {S} То једнолично лупатање навлачило му је дријем на очи, али му није дало да спава.{S} Гавре Ђ |
| долазе и како изгледају.{S} Све што му је полазило за руком, било је да пронађе неку врсту пол |
| и, мислећи да избије малог Илицу што му је овог објесио о врат.{S} Он већ помишљаше да се с њим |
| ожијих и најсавјеснијих чиновника, њему је било лако да ради на своју руку и да стече прилично |
| о знао да га мрзе и да га се боје; њему је та мржња годила и он се с њом поносио, говорећи о њо |
| то радника видио је себе.</p> <p>У њему је било нешто уздрхтало и узнемирено послије састанака |
| ом, — то се теби само чини. — И привину је чвршће к себи.{S} Она му се ропски покори, без воље |
| свештеника са јектичавим гласом.{S} Њу је придобила механичка и вазда иста љубазност часних се |
| успомена оне непријатне ноћи.</p> <p>Њу је спазио у башти поред Уне, једног благог јесенског ју |
| плахирено дјетињство, и призоре који су је дирали до плача.</p> <p>Готово двије године, она је |
| н и нерасположен.</p> <p>Гаври Ђаковићу је било криво што га је озловољио.{S} И у вече он се пр |
| ао по дужности, љубазне, и не призиваху је више к себи; она осјећаше на себи погледе и сажаљења |
| их управља, и оне тражаху њу и налажаху је и добру и веселу и са тужним сјећањем оне вечери кад |
| на намет да сутрадан оде к њима и одмах је то назвао глупошћу.{S} Плашио се планом пута и разли |
| што је подсјећало на дјечурлију која их је била пустошила чим су биле почеле да руде.{S} Испред |
| било обично и случајно.</p> <p>Срео их је једног јутра у ходнику, машио се за шешир и хтио да |
| ве ствари биле на истом мјесту, како их је он оставио: и кревет од старе ораховине, покривен гр |
| а, и нехотице одбијала од тих људи; њих је раздвајао један гроб, који се, као и сваки, дуго пам |
| n="10" /> једнак.{S} И та сва граја још је више повећавала спарину у кавани, пуној дима који је |
| и он“! рекао је и замислио се.{S} И још је више заволио то мртво дрво, као да је било између њи |
| а које су тада ушле у моду.{S} До њега, један висок, крупан, глават Босанац који говори у басу, |
| е и у њу долажаше, сваке друге недјеље, један калуђер из Босне да служи литургију.</p> <p>Звоно |
| прозору и сваки час страховито зијева; један Сријемац, ситан, плав и кицош, с високом крагном, |
| S} Он одби, и читаво вријеме сметаше га један млаз сунца који падаше кроз прозор на његову глав |
| понижење свога оца, као да и на њу пада један <pb n="98" /> дио његове срамоте.{S} Кад угледа Г |
| не, њихови погледи глупави.{S} И он, за један тренутак, нађе у себи само страшну мржњу за њих и |
| нек сврну разговор на своје послове: на један пут који прави у овој околици.{S} И потеже из доњ |
| како се љуља цестом, поштапајући се на један дебели, прости штап, и одлану му у души.</p> <p>П |
| јехивала и потврђивала.</p> <p>Уђоше на један разваљен пут, пун крупног камења на коме се позна |
| /p> <pb n="39" /> <p>И он се присили на један осмијак и удари га руком по рамену.</p> <p>— Ко з |
| овој околици.{S} И потеже из доњег џепа један велики план, рашири га по столу и поче да му све |
| су се на њих отресали мађарски.{S} Кад један Личанин прође поред Гавре Ђаковића, заостао, хита |
| езасићене куће.{S} Уживајући глас да је један од најстрожијих и најсавјеснијих чиновника, њему |
| , и ракију која се нашла у кући, док је један бос старац, поред ватре од сирових дрва која се д |
| донио у себи од тог познанства, био је један миран и равнодушан утисак.{S} И послије пола сата |
| у њему, нешто се болно потресе; зачује један сухи, пјесковити смијех који долази из далека и к |
| да га нешто гони, као да хита да скине један терет с душе, као да ће да му одлахне кад стане у |
| уркање валова; негдје у даљини сијао се један срп воде; однекуд из поља долазили одломци једне |
| м коралом, из џепа на прсима помаљао се један велик и прљав цолшток.</p> <p>Он га уведе у собу |
| приближавао станици.{S} Успут га срете један његов колега, узе му цигарету дувана и двије крун |
| чинила плитка.{S} И замало му не утече један презрив осмијак.{S} Он се ипак суздржа.</p> <pb n |
| /> <p>У њезиној мирноћи он наслућиваше један тихи јад; он осјећаше да је раскрвавио њезину душ |
| калуђеров глас.{S} Над главом му бијаше један дрвени полилеј, ручни рад једног побожног сељака |
| ма у којима се гнијезде орлови.{S} Кроз један кланац пробија се Уна.</p> <p>Инжињер нешто прича |
| ри за пут.{S} Поред ствари, ту бијаше и један боцун домаће ракије од десетину <pb n="146" /> ли |
| ући на коју се намјерише, гдје их прими један мршав, распас сељак.{S} Посиједаше око огњишта, ч |
| ом столу, љутећи се што му киша поквари један красан састанак у Тушканцу.{S} У њиховом друштву |
| се пети уза страну.{S} Инжињер, држећи један велики <pb n="150" /> кишобран међу кољенима, хрк |
| аловима и женама; изнио пред његове очи један живот који је за Гавру Ђаковића био сасвим туђ и |
| одазва се негдје дубоко у његовој души један одјек из младости, који га сјети мајке, <pb n="12 |
| њује, смућује, узбуркује и баца по души један страшан вјетар гдје се мијешају, сударају, сатиру |
| ђак, вјероватно бруцош и на сваки начин један нов гост каване, који носаше с уживањем цвикер и |
| ударању умрлих грана, он је наслућивао један самртнички ропац. </p> <pb n="50" /> <p>„Дакле и |
| одбијала од тих људи; њих је раздвајао један гроб, који се, као и сваки, дуго памти и спомиње, |
| ирила једна прљава лопата; таљиге вукао један крупан, стар и лијен коњ, с обореним очима као да |
| вом, при чему се на његовом лицу јављао један чудноват, зао осмијак.</p> <p>Само пред старијима |
| се увјераваше да се вара, да је то само један дан младости, као што их има много у животу; и он |
| вдје никога другог, да је он за њу само један предмет којим прекраћује вријеме.{S} Па и ако ниј |
| да с осмјехом, на њезину душу падаше по један тежак камен.{S} Он је без мишљења и без оклијевањ |
| која се бесконачно отегла.{S} И сви, у један мах, са уздахом олакшавања, бацише карте, бришући |
| земљи из које је изникао, гурнули га у један живот у који кад је загледао, он се згрозио, ужас |
| де брзо.{S} Он видје гдје их потрпаше у један други воз који оде прије његовог.{S} Они пројуриш |
| јаним лицима, са наочарима, скидајући у један мах, лагано и дубоко, шешире, опазивши једног кан |
| ростим сламнатим шеширом; преко куље му један дебео златан ланац са завинутим црвеним коралом, |
| Какав је ово несрећник! — дрекну у њему један глас. — Упропастиће ме. <pb n="83" /> Изгубићу и |
| допадањем.</p> <p>Са другог стола зовну један познаник Гавру Ђаковића да играју билијара.{S} Он |
| џеповима, свака та ствар била је за њу један јецај.{S} Она прелажаше кућом као <pb n="48" /> с |
| е да је погледа у очи.{S} Он баци на њу један поглед са стране: она преврташе у рукама неки вез |
| ан и кад испи, он добаци Гаври Ђаковићу један љубазан поглед.{S} И поче да хвали шљивовицу; са |
| цу.{S} У њиховом друштву налазио се још један млад, штркљаст, голобрад ђак, вјероватно бруцош и |
| ио сам.{S} Гавре Ђаковић разабираше још један глас, и <pb n="84" /> то, чинило му се, женски.{S |
| апочето доврши, журећи се крају.</p> <p>Један сељак, црквењак, послат ваљда за то од калуђера, |
| , смућени, с истом грајом, довикивањем, једва дишућу под теретом који су вукли, не могући да на |
| именом на страшну освету читавом селу, једва чекајући да оздрави; он пријећаше да их истражи: |
| то је учинио у једном сумњивом часу.{S} Једва дочека кад стиже кући, сав у зноју, збаци са себе |
| се је догодило нешто страшно за њу; она једва очекиваше да јој дође отац или мати које није вид |
| /> Заједнички натежу боцу рума; коњи се једва вуку кроз мрак засипан снијегом; од часа до часа |
| /p> <p>Мати је била слаба и изнемогла и једва корачала, гушећи се у сузама, тресући се и посрћу |
| али на друге столове; видјело се да сви једва чекају да се сврши партија која се бесконачно оте |
| урну нагло једно мноштво људи, налазећи једва и с муком мјеста.</p> <p>Гавре Ђаковић, мали, кру |
| га, притискивала, мрвила му мозак, и он једва дочека да прође та страховита ноћ и са искреном р |
| авади и тражаше само коју ријеч.</p> <p>Једва једном, инжињер му каза зашто је дошао; чуо је да |
| дакле равнодушна,“ помисли он. „А ја не једем, не пијем, не спавам, без и једног часа мира и по |
| покадгод, јато гавранова зацрни снијег, једини живот што се јавља.{S} Њихове саонице полако узл |
| вријеме, свраћао је и отац да је види, једино, преко празника, кад је одлазила кући, ма да се |
| но мирно лице које није ништа казивало; једино што је сврнула мало очи у страну да избјегне њег |
| који је мијењао толико газда.{S} Једног јединог дана, село мало оживи и узбурка се, кад се на н |
| овишта која се слијевају једна у друго, једна грозна мјешавина светиње и гнусобе, пуна понижења |
| а, ко то може да буде? — узвикнуо је. — Једна буцмаста и здепаста Чехиња, — и насмија се.</p> < |
| надама, и у души остајаше послије тога једна болна празнина, или тихо и немоћно очајање. </p> |
| о и гонио привиђења; цијеле ноћи падала једна могила камења на његове груди, убијала га, притис |
| зграду и губила се: у кући се осјећала једна младост која живи и једро срце које бије.</p> <p> |
| нима смећа и ђубрета, из кога је вирила једна прљава лопата; таљиге вукао један крупан, стар и |
| е како су се за њим полагано отшкринула једна врата.{S} А затим се корио што мисли о <pb n="85" |
| о несрећу у себи, запрепашћена и сатрта једна мати.</p> <p>Он је примакао једну столицу и сео п |
| се погледом у крошњама које су улазиле једна у другу и приближавале дебела, остарјела, храпава |
| уснама које су подрхтавале и упијале се једна у другу.{S} И у њој се збивало нешто.{S} Она диже |
| се у излозима; средином улице пролажаше једна гомила зидарских раддника пуних креча по одијелу |
| , пролазећи поред њега, ишчезаваше кроз једна врата.{S} Он се попе у кола и стајаше на прозору. |
| и нејасне у тами; и патриотске слике и једна незграпна икона са зарђалим кандилом испред ње, к |
| док се из неког мрачног кута не појави једна трудна жена, обучена на брзу руку, која им свари |
| кола пред кућом.{S} Само што се помоли једна уплакана баба, нека његова рођака, повезана црним |
| о она жели, да ће њезину срећу повећати једна казана ријеч у посљедњем часу, и она дрхташе при |
| сту даљину, да га носе његови снови као једна широка ријека с лаганим током на којој он плови п |
| не, сакате, чудовишта која се слијевају једна у друго, једна грозна мјешавина светиње и гнусобе |
| све застане и замре, кад настане у њему једна чудна мртва тишина, он осјећа у себи његово задов |
| етар гдје се мијешају, сударају, сатиру једна другу, у једној неразумљивој забуни?{S} Или је њу |
| хтједе да му скине руку са себе.</p> <p>Једна мрачна сјенка прелети преко лица Гаври Ђаковићу; |
| смијех, безбојан и вјечно <pb n="10" /> једнак.{S} И та сва граја још је више повећавала спарин |
| ила с презривим, безвољним јадом, вазда једнака, и преко мртве ноћи и замрлог јутра и дана који |
| љини; и на његову душу навлачила се она једнака, мирна, сива боја која даје свему прљав изглед. |
| показао да му није равнодушна, и остао једнако мрк, неприступачан и затворен. </p> <p>И она га |
| Ђаковић дизао очи, видио је њега, вазда једнаког, са истим држањем, истим преплашеним очима, ис |
| би она можда друкчије текла, кад не би, једне године, чула ударање српова и пјесму жетелаца.{S} |
| земљу једнима, доносећи је другима: за једне добра а за друге зла; или од земље, скинуте и зде |
| га је укочила и скаменила мемла и чама једне плитке средине, он се осјећао тако сам, одвојен о |
| е, долазио с вјетром; та ужасна несрећа једне матере завијала је у црно све око себе својим јад |
| ада.{S} И кад се потресе поље и село од једне експлозије динамита, која долажаше с брда, њему с |
| име, да је мирно и хладнокрвно, послије једне преспаване ноћи, на то све заборавио, без иједне |
| жене бацале погледе, осмјехе, загледале једне другима хаљине и огледале се у излозима; средином |
| се у исти мах и стидио се самога себе и једне дјетињарије коју је био увртио себи у главу.{S} И |
| е.</p> <p>И она напреже све своје мисли једне петнаестогодишње дјевојке, да пронађе шта је томе |
| 140" /> неумјесно.{S} Он не налазаше ни једне ријечи да јој каже, и они се враћаху ћутећи преко |
| воде; однекуд из поља долазили одломци једне снажне пјесме коју су пјевали чврсти и оштри глас |
| аве друмове; било је у томе свему много једне биједне немоћи, нечега без снаге и без воље; киша |
| м, конфискованим ступцима; кадгод се, с једне стране, зачује кратка, ватрена ђачка свађа и утиш |
| чи.{S} Он се преврташе <pb n="101" /> с једне стране на другу и не могаше да заспи.{S} Она сигу |
| збијали; ситно и високо пиштала звона с једне капелице, надглашивала <pb n="19" /> остала, губи |
| каљаве.{S} Свијет је пажљиво прелазио с једне стране на другу, обилазећи локве воде и гомиле бл |
| ени, са доста обичних потеза, али пуних једне благе њежности: тек мало замишљености која се тре |
| оји дижу грају, усијецајући пут у брдо, једни ваљају камење и слажу га на путу, други ударају г |
| ила Личана, збркана, неспретна, шарена; једни још у гаћама и опанцима, с црвеним капицама на гл |
| уста, већ дигла само очи и погледала га једним чудним погледом.{S} Само се чуо њезин болан, брз |
| није задржавала и опростила се од њега једним хладним пољупцем.</p> <p>До године је није више |
| столу и рукама на лицу, она је плакала једним тихим плачем.{S} Мала, <pb n="99" /> проста ламп |
| она саката и и наказна изрека, штампана једним неспретним и здепастим словима.{S} Њега то све у |
| ерских дужности; то није помогло.{S} Са једним нејаким очајањем, она се мољаше пред жртвеницима |
| ици.{S} Они почињу да са пењу уз бријег једним старим, разрованим путем, пуним вододерина; иза |
| брекао подвољак, црвене бркове, све под једним простим сламнатим шеширом; преко куље му један д |
| о ново осјећање, бојећи се да га назове једним именом, и преврташе га, испитујући, са свију стр |
| равду и у души оптужбу.</p> <p>И кад се једним наглим покретом маши њезине мишице и привуче је |
| ала се она, та дјевојка коју је упознао једним обичним и простим случајем.</p> <p>Кад ју је сре |
| ма које држаше неспретно на кољенима, с једним големим завежљајем изнад своје главе, испод које |
| по лишћу блијеште капљице и лако се, с једним угодним и топлим шумом, стресају; дрвеће у цвије |
| лајтнантом који је <hi>квитирао</hi>: с једним трговачким путником који заступа неку фирму из Г |
| аковић, полубунован и дремован, загрнут једним дугачким капутом, опростио се од њих обичним поз |
| {S} Тек покадшто га нешто запече у срцу једним оштрим и јетким болом, и он само <pb n="111" /> |
| ркотине; одроњује, откида и отима земљу једнима, доносећи је другима: за једне добра а за друге |
| жену, не правећи велике разлике између једних и других и не мислећи касније на њих; гледао ју |
| посиједаше око прозора.</p> <p>Напољу, једно натуштено јунско поподне, са сунцем које се изгуб |
| b n="64" /> испирајући ране ракијом.{S} Једно момче из комшилука одјашило је било по доктора у |
| ла кућа и земљиште на продају, и написа једно писмо.</p> <pb n="151" /> <p>И осјети како је неш |
| дигао очи, видио је гдје према њему иде једно сељачко дијете коме су тек негдје одскора обукли |
| је он себе замишљао, он налажаше и себи једно чудновато ружно биће, пуно злобе према свијету и |
| еговој души, жеља и молба да не скрнави једно ново осјећање у своме зачетку; јављала се <hi>она |
| га, као нечим раздвојени, још више туђи једно другом него што су били првог дана када су се сре |
| n="75" /> једну младост и подлачки гази једно срце; он се увјераваше да треба бар да да стане, |
| " /> <p>Из чекаонице треће класе појури једно разнолико мноштво: сељаци и сељакиње, с кошарама |
| свега, тога, да баци то преко себе као једно бреме са својих леђа, да одгурне ногом, да раскин |
| још сав дрјемован и у кревету, отварао једно писмо из Угарске, на коме је видио братов рукопис |
| ћи воз, досађивао се, пушио и посматрао једно друштво официра који су гласно разговарали њемачк |
| Ђаковић, на своју несрећу, био је купио једно буренце доброг вина које је Панек одмах прогласио |
| раћаху ћутећи преко дјетелине, подалеко једно од другога, као нечим раздвојени, још више туђи ј |
| е двије-трије овце, и цијелу ноћ јечало једно болесно дијете.{S} Гавре Ђаковић бијаше немиран и |
| ражећи заклона.{S} У кавану јурну нагло једно мноштво људи, налазећи једва и с муком мјеста.</p |
| метало њиховом разговору и удаљавало их једно од другога.{S} У њихов разговор мијешао се жамор |
| ml:id="SRP19121_C6"> <head>VI</head> <p>Једно јесенско послије подне поред Уне, Ирена причаше Г |
| мена на вријеме дизала се свађа.</p> <p>Једно ђачко друштво очито се досађивало.{S} Карте се ли |
| а половину на <hi>кондуну</hi>.{S} Па, једног дана, кад доби вијест да се оптужени сељаци, рад |
| ој свјетлости напола застрте свјетиљке, једног човјечуљка, мршавог и кржљавог, с малим, неуредн |
| </p> <p>Њу је спазио у башти поред Уне, једног благог јесенског јутра са изблиједјелим небом и |
| е старији и паметнији.</p> <p>Сјећа се, једног дана, Милан је био заборавио да говори њему, и п |
| браном који је мијењао толико газда.{S} Једног јединог дана, село мало оживи и узбурка се, кад |
| head>IV</head> <p>Сјећао се предвечерја једног врућег љетног дана, пуног загушљиве прашине и су |
| а црквица бијаше сазидана на рушевинама једног, од Турака спаљеног и са земљом сравњеног манаст |
| бијаше један дрвени полилеј, ручни рад једног побожног сељака који је изучио резање кад је био |
| слима узбурканих дана кад се отимаше од једног осјећања које, у часу кад мишљаше да га угуши и |
| <pb n="146" /> литара, поклон Панеку од једног пензионисаног жандарма с којим се био Панек мног |
| оје бије и младост која чезне; срела је једног непознатог човјека који се досађивао и имао наст |
| ло обично и случајно.</p> <p>Срео их је једног јутра у ходнику, машио се за шешир и хтио да про |
| мржње и незаборављених суза и страхоте једног отвореног гроба који је зјапио између двију висо |
| чи, и да се потужи.{S} И кад је позваше једног дана из учионице, она сиђе у собу за разговор: н |
| обне ријечи, пуне суза, бола, срамоте и једног јада, тешког као олово: „Како сам несрећна, Боже |
| ја не једем, не пијем, не спавам, без и једног часа мира и починка, мислећи непрестано на њу.“< |
| ош дуговјечна.</p> <p>Па и она се сломи једног дана.</p> <p>Једног јесенског јутра, пред свитањ |
| мах, лагано и дубоко, шешире, опазивши једног каноника, малог, забреклог у сало, с набубреним, |
| ите на мене? — запитала је она плашљиво једног дана, прије него што ће да пође, пошто је двапут |
| , спровод не унашаше ни мало жалости до једног непријатног и излишног несклада. </p> <p>То је б |
| птаху нешто за њим.{S} Он пријеђе преко једног полутрулог дрвеног моста, пуног шупљина, кроз ко |
| ијаше сасвим туђ самоме себи.{S} Мјесто једног туробног, замишљеног, разочараног човјека, како |
| ебе кад се љутио на зиму; на саможивост једног ситног човјека који не воли да се узнемирује у н |
| њи пут видјели.</p> <p>Кад је у Загребу једног зимског јутра, још сав дрјемован и у кревету, от |
| њему.{S} Кад уђе у кућу, нађе у ходнику једног омањег, дежмекастог и постаријег човјека који му |
| S} А дани пролазе.</p> <pb n="76" /> <p>Једног дана лежао је у хладовини у башти, под једном ст |
| p>Па и она се сломи једног дана.</p> <p>Једног јесенског јутра, пред свитање, док напољу непрес |
| ије, иза боловања од осамнаест мјесеци, једнога јутра у мају.</p> <p>Гавре Ђаковић памтио је ка |
| ни без обиљежја и без узбуђења. </p> <p>Једнога јутра пробудио се касно, уморнији него што је л |
| Она се весело насмија и побјеже.</p> <p>Једнога дана пљусну киша кад је хтјела да полази.{S} Он |
| шир и видје Панека како се одмах упутно једној гомили радника, почимајући да их псује.</p> <pb |
| јешају, сударају, сатиру једна другу, у једној неразумљивој забуни?{S} Или је њу довело пред ње |
| {S} Иза дугог тражења, нађоше Манојла у једној увалици, свега у крви и без свијести.{S} И сељац |
| јећао тако сам, одвојен од свега, као у једној страшној бескрајној пустињи без хоризоната.{S} Г |
| ља добиваху помало боје, али још бијаху једнолика, непомична и непробуђена.</p> </div> <pb n="2 |
| било је неизмјерно много умора у ономе једноликом, тешком и потмулом ударању батова и у честим |
| лагано и испрекидано мијешао се у пун и једноличан шум буквика.{S} И подне је брзо дошло у прич |
| а ситним и звецкавим куцањем звонаца, с једноличним трчкарањем чиновника који машу фењерима, с |
| и ријечи, а живот ће протјецати поново једнолично и тупо.</p> <p>Пушташе се мислима, не присиљ |
| ајући вратима, са фењером у руци.{S} То једнолично лупатање навлачило му је дријем на очи, али |
| мрачним и сјеновитим дрворедима, док му једнолично пршташе пијесак испод ногу, а по клупама се |
| ло.{S} Исти онај мир, иста она тишина и једноличност која је била прије тога, враћала се са поб |
| зидове.</p> <pb n="35" /> <p>Неки дан, једном неспретном кретњом оборио је случајно једну малу |
| а се неко напреже да дигне нешто тешко; једном му се учини да чује нечије стењање и нечије зада |
| њези дах на своме лицу и губљаше игру; једном, кад сјеђаху упоредо, дотакнуше се њихова кољена |
| усуђавајући се, остављала за сутра.{S} Једном руком држала је за браву и гледала га својим вел |
| и тражаше само коју ријеч.</p> <p>Једва једном, инжињер му каза зашто је дошао; чуо је да он им |
| лепти <pb n="77" /> као спржена поља за једном кишом, да излијеће пред кућу и да дуго погледа у |
| олико пута по соби, зауставио поглед на једном мјесту гдје је био обијен зид, спустио га на про |
| што што га је скривало, уљепшавало и на једном ишчезнуло; као да се здерао неки вео с тих лица |
| уком и вазда тијесним панталонама, шара једном оловчицом по мраморном столу, љутећи се што му к |
| вијећа и воћа које је сама узбирала, са једном искреном добродушношћу.</p> <p>— Ви немате никог |
| дана лежао је у хладовини у башти, под једном старом трешњом са испуцаним деблом и гледао кроз |
| но и равнодушно, смрвио њезино срце под једном могилом, и то га заболи сада кад је све било кас |
| ло топлом и меком маховином.{S} И он је једном осјетио неку луду жељу и вољу да је прегази, као |
| гову мисао која је прати.{S} Кад дођоше једном грму она се заустави, окрену се и сједе под грм. |
| га редовно јавља сваке јесени.</p> <p>И једном приликом, Гавре Ђаковић ухватио га је да вара.{S |
| а; завила га својом љубављу, осјећајући једном страшном боли његову рану, <pb n="46" /> преживљ |
| требало да остане скривено.{S} Занесен једном махнитом женом, везан дуговима, узнемириван вјер |
| /> Милан је умро једном, мучио се само једном, а она ће да се непрестано мучи, то умирање њу ћ |
| е трудио да не мисли ништа.{S} Тек само једном натисну му се мисао: „Куд ја то, до ђавола, идем |
| синовљеве; <pb n="47" /> Милан је умро једном, мучио се само једном, а она ће да се непрестано |
| есило и зашто је дошло тако изненада, у једном тренутку, није знао.{S} Тек завитлало се нешто у |
| проводи зимске вечери код Матковића, у једном угодном, малом „пајзлу“ у Гајевој улици.{S} Заст |
| ем сав овај свијет у кавани, који је, у једном трену, изгубио за њега свој обични изглед, као д |
| ?“ али није пропустио ни једну ријеч, у једном тренутку дирну га њезино причање, но он се свлад |
| и, био је слаб да надјача самог себе; у једном часу осјетио је да су му очи влажне.{S} Јуче ниј |
| ело, притискује мозак и води га вазда у једном истом уском кругу; меће му своје велике дланове |
| вијест да је добила мјесто учитељице у једном селу у Посавини.{S} Она се осјећаше сама, сасвим |
| страсти, младости и доброте.</p> <p>И у једном тренутку огорчи се на себе, осјетивши у себи стр |
| ахватао и налијепио по њему.</p> <p>И у једном тренутку застријепио је од нечега.{S} Дуго му је |
| мртвило њихових душа.{S} Он је сазнао у једном трену да не може више да живи међу њима; узрујав |
| о се да заборави на оно што је учинио у једном сумњивом часу.{S} Једва дочека кад стиже кући, с |
| е она искитила живот, било је страшно у једном тренутку, брутално и грубо.</p> <p>Узалуд је тра |
| е кроз пукотине од врата; зачује се још једном испод прозора његово кашљање или како одздравља |
| да равнодушно упропашћује <pb n="75" /> једну младост и подлачки гази једно срце; он се увјерав |
| Чудновато, он је имао још из дјетињства једну тужну успомену, која га је, и касније кад је мога |
| посао, узалуд га отезала и прегледавала једну исту ствар десет пута, чекајући да јој он нешто к |
| има, а они сиђоше доље у хладовину, под једну букву, с густом, непрозирном и непробојном крошњо |
| у која јури преко мртвих предјела, кроз једну вазда исту ноћ, као да дражи пута кога нема.</p> |
| она мени прича?“ али није пропустио ни једну ријеч, у једном тренутку дирну га њезино причање, |
| стајаше неко вријеме поред ње, тражећи једну паметну и утјешну ријеч, <pb n="100" /> али је не |
| истицала њезина коса.{S} Нашао је у њој једну мирну доброту која му <pb n="94" /> се допадала.{ |
| мирен у своју собу и тек кад се удари о једну столицу, сјети се да је заборавио свијећу у инжињ |
| атрта једна мати.</p> <p>Он је примакао једну столицу и сео поред ње, ћутећи.{S} И туга материн |
| ужасавањем, док је овај у њему направио једну презриву гримасу.{S} Па кад је покушао да га ухва |
| ом прозору и учинило му се да је спазио једну женску главу које је убрзо нестало.{S} И питао се |
| овјек кога је волила има према њој само једну ниску жељу.{S} И често пута она <pb n="148" /> ни |
| м неспретном кретњом оборио је случајно једну малу слику.{S} Он се преко воље и љутито сагнуо — |
| јечан инжињеров глас који је давао раду једну оштру и заповједничку ноту: јаче и брже лупали ба |
| тио и пребио живот у њој), оставивши му једну кћер која се касније, иза очеве смрти, удала за н |
| вао је слатко млад радник, са црвеним и једрим лицем, у искрпљеном прљавом одијелу, са уздигнут |
| и се осјећала једна младост која живи и једро срце које бије.</p> <p>— Да се што не љутите на м |
| ећним сузама.</p> <p>Њега прође некаква језа кад видје њезин плач тугу и срамоту; њему дође жељ |
| ву хладну руку, и њезиним тијелом прође језа.</p> </div> <pb n="141" /> <div type="chapter" xml |
| к га, и послије, подузима исто осјећање језе, увијек га потреса иста гроза кад види сунчано про |
| се наједном њихове очи сретоше, њему се језик заплете, причање поста сметено и збуњено и нагло |
| који су заборављали и своје куће и свој језик и своју народност, чим су припасали сабље, и ломи |
| игледно задовољаваше, сркну мало на врх језика и показа лицем да је више него задовољан и кад и |
| су му донијели кључ и кад је са шкрипом јекнула стара, зарђала и дуго недирана брава, он је осј |
| хтало и узнемирено послије састанака са Јеком; он осјећаше да равнодушно упропашћује <pb n="75" |
| ="134" /> латинске ријечи свештеника са јектичавим гласом.{S} Њу је придобила механичка и вазда |
| реним очима.</p> <p>Кад тога дана видје Јеку, њему се учини као да је није одавно видио, као да |
| м очима, и у трену кад хтједе да остави Јеку, јави се у њему нешто животињско и сурово, као да |
| .{S} На столу недодирнуто јело и пиће — јело извађено и остављено — можда још од синоћ.{S} У ћо |
| лњаком.{S} Дјевојка која му је донијела јело, склони се мало у страну, поздрави га с осмјехом и |
| да чисто обучена.{S} Она му је доносила јело и касније почела да се брине за неке ствари по кућ |
| е жене и дјевојке које су биле донијеле јело својим људима, браћи и рођацима; разлијегао се под |
| а, неспремљена.{S} На столу недодирнуто јело и пиће — јело извађено и остављено — можда још од |
| му осјећаше мирис паљевине и растопљене јелове смоле.{S} И кад би се оставио својих зебња и бри |
| у да ће бар године сломити и учинити да јења сила Манојлова кад му већ ништа друго није могло о |
| , наде, бриге и стрепње, и он је не да, јер је воли себичном, грубом љубављу, што је његова.{S} |
| , јер је била неисказана и немилосрдна, јер се није мијењала, остајући вјечно иста.{S} Он се ос |
| трашна, јер је била непомична и грозна, јер је била неисказана и немилосрдна, јер се није мијењ |
| сиве, оловне чаме која је била страшна, јер је била непомична и грозна, јер је била неисказана |
| ста, молећи га да му уступи двије собе, јер нема гдје да станује.{S} Гавре Ђаковић се малко зам |
| Ђаковић одбијаше увијек његове позиве, јер није волио да се упознаје с новим људима и да одгов |
| ма да је знао да ће она бити поред Уне, јер ју је чуо кад је изишла и видио куда је пошла; ма д |
| аљда био задријемао у својој наслоњачи, јер кад га је тргла нека лупа, из ходника, око њега је |
| првих дана; он се није ни с ким виђао, јер га је то мрзило.</p> <p>Ипак, кућа се полако будила |
| опросте, забораве на ово очајно дјело, јер, завршавало <pb n="41" /> се озбиљно и тужно његово |
| јурим.{S} Ја се држим само површине.{S} Јер сумњам да је живот у својој дубини тако сладак.{S} |
| вораше она, гледајући у противни зид, — јер не диваните никад са мном.{S} Да вам није <pb n="69 |
| е, благе боре, заборављајући и на касну јесен и на рано прољеће кад се, као несита и бестидна б |
| боље која се у њега редовно јавља сваке јесени.</p> <p>И једном приликом, Гавре Ђаковић ухватио |
| чише небо и застрше планине; просуше се јесенске кише и Уна се замути, набуја и прели се преко |
| отапајући, док се у њу слијевају бујице јесенских киша или прољетних вода; кад јури прљава, шир |
| "SRP19121_C6"> <head>VI</head> <p>Једно јесенско послије подне поред Уне, Ирена причаше Гаври Ђ |
| спазио у башти поред Уне, једног благог јесенског јутра са изблиједјелим небом и уморним и благ |
| она се сломи једног дана.</p> <p>Једног јесенског јутра, пред свитање, док напољу непрестано пљ |
| греб?{S} Не, нећу ићи ове године.{S} То јест, не мислим више никако тамо одлазити, — и би му не |
| им и сувим гласом, безвољним кретњама и јетким смијехом пред мужем; повучену у себе; са врло ри |
| га нешто запече у срцу једним оштрим и јетким болом, и он само <pb n="111" /> осјећа како прол |
| Читава кућа била је пуна њезиних суза; јецај се осјећао и титрао у ваздуху, упио се у зидове, |
| има, свака та ствар била је за њу један јецај.{S} Она прелажаше кућом као <pb n="48" /> сјенка, |
| {S} А све прелијевале и претапале сузе, јецају пуни горчине, јауци пуни крви.{S} Читава кућа би |
| ок је она тихо плакала, угушујући своје јецање у јастуку она осјети како је живот неправедан и |
| се да још чује њезино болно и уздрхтало јецање; и кад је легао, чинило му се да је још види сат |
| е мицале двије-трије овце, и цијелу ноћ јечало једно болесно дијете.{S} Гавре Ђаковић бијаше не |
| он проламаше по кадкад ту тишину својим јечањем, кад би га пекле, у кишовите дане, његове ране |
| ежаше на кревету, са затвореним очима и јечећи; на раздрљеним рутавим грудима и на обнаженој де |
| ом.{S} Он убрзава корак, док непрестано јечи звоно, односи звукове у кланце, који их одбијају и |
| , изрезана и испресијецана међама, пуна јечма што се жути, зоби што се зелени, ријетких, малих |
| са собом ритам ударања српова и падање јечма.</p> <p>И он је помишљао, зашто се није раније тр |
| се око брежуљака, засијаних златуњавим јечмом, ниском и ријетком пшеницом и зеленом бујном зоб |
| ла, да се је измијенило нешто у њој, да јој је Уна у чији ток је она тако често утапала очи и м |
| а само чудно погледала, пуштајући га да јој каже све што му се свиди и буде по ћуди.</p> <p>А у |
| е; он је био промислио ријечи којима да јој то каже, он је знао на памет своје фразе и одговоре |
| b n="94" /> се допадала.{S} Видио је да јој је још увијек било жао што ју је оставио тако нагло |
| о страшно за њу; она једва очекиваше да јој дође отац или мати које није видјела дуже времена, |
| /p> <p>Њој грунуше сузе, она мишљаше да јој је њезина мама умрла без ње, и то јој би двоструко |
| га воли, презире или мрзи, и пушташе да јој сузе замијене мисли.</p> <p>Без икакве радости, она |
| да покуша одлучно да је избрише или да јој дода нешто не добро, рђаво, ружно, — осјећајући да |
| едну исту ствар десет пута, чекајући да јој он нешто каже и одлазила полагано, кадгод зачуђена, |
| о.{S} Он не налазаше ни једне ријечи да јој каже, и они се враћаху ћутећи преко дјетелине, пода |
| и тражио погледом, као да има нешто да јој каже.</p> <p>Касније га ухвати сан.{S} Кад стадоше |
| смијеха и без ријечи, он се питаше, шта јој је?{S} Њему би криво што је дошао овамо.{S} И кад ј |
| што да мисли о њему.{S} Бијаше дана кад јој се чинио близ у мислима и несрећан, и дана кад јој |
| о близ у мислима и несрећан, и дана кад јој се чинио досадан и плитак, или безобразан и дрзак.{ |
| да ће га чекати, мислити на њега, да ће јој можда учинити на жао.{S} У томе часу, он осјећаше у |
| довољно учила заједно с њом, и често би јој било криво што тако брзо памти.</p> <p>Она би сва у |
| е досађивао и имао настране мисли, који јој се приближио, зауставио је у њезином уживању, задоб |
| би мати сјела поред ње, и питала да ли јој је задатак тежак; она је тако задовољно учила зајед |
| у дјевојку која пође за њега, проричући јој зао живот и мучну смрт; међутим чини се да се Маној |
| за цигаретом, игра се с димом и добаци јој по коју равнодушну примједбу или обично питање, гле |
| она преврташе у рукама неки вез, а очи јој се бијаху изгубиле на другој страни преко Уне.</p> |
| тоше њихови погледи, оба пуна сумње, он јој само рече несигурним гласом:</p> <p>— Ти немаш више |
| сну киша кад је хтјела да полази.{S} Он јој рече нека причека.{S} Она се снебивала и стајала ми |
| Рекла му је да је добила мјесто.{S} Он јој је честитао.{S} Она је хтјела да га омрзне у томе т |
| био спустио раскопчан рукав.</p> <p>Он јој лагано приђе и ухвати је благо за подлактицу.</p> < |
| о којима није имала појма, и прописивао јој неке нарочите молитве.</p> <p>И она напреже све сво |
| ржаваше двапут дуже од осталих, говорио јој је озбиљно и строго о стварима које је могла тек да |
| дном столу, како јој играју груди, како јој руке, влажне од суза, притискују лице: њега прожима |
| са врелим челом на хладном столу, како јој играју груди, како јој руке, влажне од суза, притис |
| ставља ову кућу и ово мјесто.{S} Чинило јој се све као сан, док она зна да ће да се пробуди и д |
| љена, не радујући се одласку.{S} Чинило јој се да одлази одовуд сасвим друкчија у души него што |
| а јој је њезина мама умрла без ње, и то јој би двоструко жао и криво.</p> <p>— Зар је моја мама |
| то се дешава док ње нема код куће, и то јој је изазивало у памети непријатна сјећања из дјетињс |
| ун среће.</p> <p>И оно мало времена што јој је преостајало, она раздијели у хиљаде и хиљаде <pb |
| м пољуби при одласку.</p> <p>Послије су јој казале злобно неке њезине другарице да је њезина ма |
| у тиху несрећу, све своје зебње које су јој мрзеле душу и огорчавале њезину сјетну младост.{S} |
| поред свих спремљених ствари, долажаху јој часови кад не вјероваше да оставља ову кућу и ово м |
| је уздрхтала, пружила му руку, а ријеч јој се угушила у грлу.{S} Он је напола спавао и очевидн |
| >Кад је у Загребу једног зимског јутра, још сав дрјемован и у кревету, отварао једно писмо из У |
| амијештајући косу и гледајући преда се, још сва уздрхтала и узбуђена, пуна неког чудноватог зад |
| једно од другога, као нечим раздвојени, још више туђи једно другом него што су били првог дана |
| Он је сједио у соби, заваљен и опружен, још разигран њезином љубави, пуном страсти, младости и |
| оња и звецкала сјецкајући звека бронза; још непрестано као да одскачу точкови од камења, уз тру |
| ћ око себе, са мјесецом који се помаља; још му табао у глави кас коња и звецкала сјецкајући зве |
| и топао кревет.{S} Она је то видјела, а још више је то осјећала у себи.</p> <p>И он сигурно већ |
| е, као и сваки, дуго памти и спомиње, а још теже заборавља и прашта.{S} Било је, можда, у тој у |
| Он се свлачио у мраку и чинило му се да још чује њезино болно и уздрхтало јецање; и кад је лега |
| остарјела, храпава стабла.{S} И као да још види кад је, између старог, крупног дрвећа уз које |
| иће — јело извађено и остављено — можда још од синоћ.{S} У ћошку, поред хладне пећи, на малој т |
| <pb n="10" /> једнак.{S} И та сва граја још је више повећавала спарину у кавани, пуној дима кој |
| покаја.{S} Биће узнемирен.{S} Можда има још неко с њим кад је узео двије собе.{S} У осталом, и |
| Хуса и Жишке, увјеравао се да онај зна још стотину ствари о којима може да прича по неколико с |
| логлав, покушавајући да дигне главу, са још црвенијим меснатим образима него обично, са крвавим |
| > <p>Гавре Ђаковић ћуташе.{S} Он хтједе још нешто да му каже, тражећи само у себи блаже ријечи. |
| ање; и кад је легао, чинило му се да је још види сатрвену и сломљену, пуну неизрецивог јада кој |
| е долази с поља, већ из душе, и која је још страшнија и леденија, — у тој хладној неуређеној со |
| та необријан и зарастао у браду која је још више замрачивала његово лице.</p> <p>То је била мат |
| центом запита, онако немарно, има ли је још много.</p> <p>— Нема.</p> <p>— Нема! — рече он више |
| " /> се допадала.{S} Видио је да јој је још увијек било жао што ју је оставио тако нагло онога |
| оново се замрачивало његово лице, он је још чвршће стезао своју кесу, остајао сам, стекавши пов |
| ава је, и носи његове мисли некуда гдје још нијесу дотада биле.{S} И пред њим као да се рађа но |
| али он би волио да пут још траје, да се још вози негдје далеко у ноћи, да замишља, и нехотице, |
| родре кроз пукотине од врата; зачује се још једном испод прозора његово кашљање или како одздра |
| шљаше да га угуши и поништи, јављаше се још јаче изречено и одређено у њему, са много више приј |
| шканцу.{S} У њиховом друштву налазио се још један млад, штркљаст, голобрад ђак, вјероватно бруц |
| ени, он се смрачи, увуче у се, погну се још више, гризући и уједајући у души, од бијеса, сам се |
| ашто, пође.</p> <p>Било је јутро; сунце још није било ојачало и падало је на крошње шљива чији |
| над своје главе, испод којега изгледаше још ситнији, јаднији, кржљавији, са својим преплашеним |
| </p> <p>Она се насмија радосно, стајаше још неко вријеме и оде сва задовољна.</p> <p>И од тог д |
| је био сам.{S} Гавре Ђаковић разабираше још један глас, и <pb n="84" /> то, чинило му се, женск |
| кле и он“! рекао је и замислио се.{S} И још је више заволио то мртво дрво, као да је било измеђ |
| и; он осјећа његов здрав, бујан мирис и још више опажа како је он за све то туђ, престарио; как |
| у кутовима очију?{S} А он тражи, има ли још ишта у њему, и налази пепео и сатрте, прашне осјећа |
| ед воза; поља добиваху помало боје, али још бијаху једнолика, непомична и непробуђена.</p> </di |
| више куће осушио.{S} Он га памти и воли још из дјетињства, ради његових витких, зеленкастих шиб |
| чана, збркана, неспретна, шарена; једни још у гаћама и опанцима, с црвеним капицама на глави, в |
| ем више главе.{S} Пред освит, он осјети још <pb n="25" /> већи умор, очни капци бијаху му тешки |
| Његова сила не малаксаваше, изгледајући још дуговјечна.</p> <p>Па и она се сломи једног дана.</ |
| прими.{S} И кад већ пођоше саонице, он још видје њега гдје стоји пред кућом, држећи новац у пр |
| текавши повјерење и наклоност, постајао још тврђи, љући, неумољивији, не жалећи да товари глобе |
| ача сељак.</p> <p>Чудновато, он је имао још из дјетињства једну тужну успомену, која га је, и к |
| старио, тако се чинило.{S} Он је постао још грђи, знајући свој посао и службу у ситнице, бивао |
| ријеме.{S} Мишљаху да усијеку које дрво још тога јутра; неће ваљда Манојло бити толики душманин |
| гу и не могаше да заспи.{S} Она сигурно још плаче, мишљаше он.{S} Она каже да је несрећна.</p> |
| да је она сама код куће, да је инжињер још у јутро некуд отишао, да се и она можда досађује и |
| а до куће, дуго, али он би волио да пут још траје, да се још вози негдје далеко у ноћи, да зами |
| ећ се спуштао сутон, са небом на западу још свјеже окрвављеним од сунца, кад се он лагано прибл |
| вом друму бијаше застао и сви се надаху још лијепом времену, али кад се видјело да се дани за р |
| Уна памти стотине година ту пјесму, да ју је у себе упила, да је она добродушно понавља жаморо |
| дана кад му није ни падало на памет да ју гледа, прозбори коју љубазну ријеч, погледа с осмјех |
| наглавце, заједно с његовом мисли која ју прати и коју вода у себи заноси и утапа.{S} И онда, |
| је ју касније заборавио; зачудио се кад ју је, послије толико година, поново спазио и нашао као |
| елу и са тужним сјећањем оне вечери кад ју је видио уплакану и несрећну, и онда гдје лагано мах |
| ло ријетким тренутцима резњежености кад ју је узимала поред себе, и љубила међу очи, и говорила |
| обичним и простим случајем.</p> <p>Кад ју је срео, послије неког времена, с оцем, који је оста |
| сметају? — и загледао се у њу.{S} Није ју распознао у први мах.{S} Пришао је прозору, застртом |
| Он се сјећаше ње као малог дјетета које ју касније заборавио; зачудио се кад ју је, послије тол |
| ној води која је полако отјецала.{S} Он ју је видио кроз прозор гдје се жури, са зажагреним очи |
| и у којима се нису штедиле ријечи, дао ју је у самостан гдје се осјећала боље него код куће: у |
| гих и не мислећи касније на њих; гледао ју је, а да ништа у њему није казало да је она боља, ље |
| олази?“ питао се.{S} Колико дана гледао ју је, као што је посматрао сваку жену, не правећи вели |
| кадгод је обраћао очи према њој, видио ју је гдје иде поред оца озбиљна и без ријечи, и он се |
| ј живот на одломке: о својој мајци како ју је она запамтила: замишљену са чудним и сјајним погл |
| из Граца.{S} Тако немарно и равнодушно ју је оставила и препустила оцу који се, као што је <pb |
| ио је да јој је још увијек било жао што ју је оставио тако нагло онога дана.{S} Па послије разг |
| а је знао да ће она бити поред Уне, јер ју је чуо кад је изишла и видио куда је пошла; ма да је |
| прозора.</p> <p>Напољу, једно натуштено јунско поподне, са сунцем које се изгубило иза густих о |
| аше полако.{S} Кадгод се пробуде мисли, јуре, дигну се као облак прашине ваљан вјетром, и опет |
| чио на немирну и несрећну животињу која јури преко мртвих предјела, кроз једну вазда исту ноћ, |
| јесенских киша или прољетних вода; кад јури прљава, широка и жута, прелијева и претапа оранице |
| ве од сељака, склањао се колима која су јурила низ брдо, узвитлавајући густу прашину; немарно п |
| дојмила лупњава возова и машина које су јуриле поред њега, уз нервозно трчкарање чиновника с фе |
| оји се познају годинама, док је вријеме јурило као вода испод њихових ногу.{S} И обоје се осјећ |
| у за уживањима, мене опија брзина којом јурим.{S} Ја се држим само површине.{S} Јер сумњам да ј |
| укао, стрчао без доручка низ степенице, јурио станици, шетао немиран и узрујан, погледајући на |
| , трчећи и тражећи заклона.{S} У кавану јурну нагло једно мноштво људи, налазећи једва и с муко |
| и непомично, празан од мисли, док танка јутарња свјетлост не почне да блиједи ноћ; кад затитра |
| мјесту које убијаше без милости његове јутарње илузије.{S} Не враћаше се ни младост ни вјера; |
| е било код <pb n="133" /> куће, мати, у јутарњем руху сједи на дивану уплакана и наслоњена на л |
| боловања од осамнаест мјесеци, једнога јутра у мају.</p> <p>Гавре Ђаковић памтио је како је њи |
| биљежја и без узбуђења. </p> <p>Једнога јутра пробудио се касно, уморнији него што је легао; со |
| } Мишљаху да усијеку које дрво још тога јутра; неће ваљда Манојло бити толики душманин да их оп |
| 28" /> <p>Он је страховао од тога првог јутра; бојао се будалаштина, суза.{S} Јуче му се те дје |
| </p> <p>Кад је у Загребу једног зимског јутра, још сав дрјемован и у кревету, отварао једно пис |
| ашти поред Уне, једног благог јесенског јутра са изблиједјелим небом и уморним и благим сунцем |
| ми једног дана.</p> <p>Једног јесенског јутра, пред свитање, док напољу непрестано пљушташе гус |
| а једнака, и преко мртве ноћи и замрлог јутра и дана који је куњао.</p> <p>Како је он тешко сно |
| но и случајно.</p> <p>Срео их је једног јутра у ходнику, машио се за шешир и хтио да прође.{S} |
| јући ни сам зашто, пође.</p> <p>Било је јутро; сунце још није било ојачало и падало је на крошњ |
| са иста гроза кад види сунчано прољећње јутро послије кише: по трави и по лишћу блијеште капљиц |
| ане сновима без смисла, кад се је, прво јутро, неодморан и неиспаван, пробудио у својој кући, о |
| и да имају право да се буне.</p> <p>А у јутро кад је кретао, при праштању са сељаком пред врати |
| она сама код куће, да је инжињер још у јутро некуд отишао, да се и она можда досађује и мучи, |
| г јутра; бојао се будалаштина, суза.{S} Јуче му се те дјетињарије врзле по глави, био је слаб д |
| часу осјетио је да су му очи влажне.{S} Јуче није смио да се тога стиди, бојао се да не увријед |
| р лијено и неспретно кривудајући узвера к њима, кад у поље поново одјекну његов љутит глас, кад |
| <p>Пало му је на намет да сутрадан оде к њима и одмах је то назвао глупошћу.{S} Плашио се план |
| окретом маши њезине мишице и привуче је к себи, кад се задуби у њезине очи, он не могаше да у њ |
| е теби само чини. — И привину је чвршће к себи.{S} Она му се ропски покори, без воље и без радо |
| жности, љубазне, и не призиваху је више к себи; она осјећаше на себи погледе и сажаљења и презр |
| са радом који забавља руке, не прилази к њој; она се радосно изненађивала кад би осјетила њези |
| столицу к пећи, чекајући да дође Панек к себи.{S} Он бијаше задуван, као да је трчао неколико |
| ричању тих ситница кад је инжињер сишао к њима, сав црвен, задуван, узрујан и промукао, тужећи |
| гурну презриво карте и примакну столицу к пећи, чекајући да дође Панек к себи.{S} Он бијаше зад |
| су их тиштали, с пушкама, са савијеним кабаницама преко груди, путујући на одређено мјесто; до |
| ст коју је остављао у мрачним ћошковима кавана, међу остатцима цигарета и другим смећем.{S} Чин |
| неколико махова, улицу; тресне вратима каване, здрма прозоре; негдје у сусједству тресну вјета |
| на својим сталним мјестима, стари гости каване, заваљени, заклоњени новинама које су прошаране |
| бруцош и на сваки начин један нов гост каване, који носаше с уживањем цвикер и намјешташе га с |
| </head> <p>Обична и свакидања гунгула у кавани; људи који се мимоилазе и поздрављају; врата кој |
| даху са запрепашћењем сав овај свијет у кавани, који је, у једном трену, изгубио за њега свој о |
| граја још је више повећавала спарину у кавани, пуној дима који је правио маглицу, дизао се пре |
| ује у невријеме; да оставља топлу собу, кавану, своје друштво с којим пријатно, уз бермет, пров |
| рили се, трчећи и тражећи заклона.{S} У кавану јурну нагло једно мноштво људи, налазећи једва и |
| која је он научио да виђа гдје улазе у кавану у стално вријеме, гдје сједају на своја мјеста, |
| </p> <p>Или у прољеће, кад се разлијежу кавге над стопом преоране земље: он разумије ону луду, |
| се руча или вечера, кад је одлазила без каве у школу, и била тако расијана цијело вријеме; кад |
| на, обучена на брзу руку, која им свари каву.{S} Пили су полако рум који је Гавре Ђаковић имао |
| као усред зиме.{S} И дуго послије тога, кад је она сједила у својој соби, поднимљена руком, док |
| ијештајући се и преврћући се.{S} Вазда, кад је отварао очи, видио је, у другом, најудаљенијем ћ |
| тац да је види, једино, преко празника, кад је одлазила кући, ма да се родитељи сада уздржаваху |
| очне да блиједи ноћ; кад затитра магла, кад стану да се јасније разабиру куће, кад започимљу да |
| унуци, да би она можда друкчије текла, кад не би, једне године, чула ударање српова и пјесму ж |
| е ноћи, испрекидане сновима без смисла, кад се је, прво јутро, неодморан и неиспаван, пробудио |
| је била јача.</p> <p>Мати га није чула, кад, пред подне, стадоше његова кола пред кућом.{S} Сам |
| и неспретно кривудајући узвера к њима, кад у поље поново одјекну његов љутит глас, кад залупаш |
| а <hi>кондуну</hi>.{S} Па, једног дана, кад доби вијест да се оптужени сељаци, ради недовољних |
| , кад су низ брдо силазиле гомиле жена, кад радници узеше поново од сунца угријане алате, кад с |
| се незна сат у који се руча или вечера, кад је одлазила без каве у школу, и била тако расијана |
| ави у дну собе старачко лице пуно бора, кад се засребрени њезина <pb n="51" /> сиједа коса, кад |
| брени њезина <pb n="51" /> сиједа коса, кад угледа два ока, пуна суза, упрта на њега, у којима |
| западу још свјеже окрвављеним од сунца, кад се он лагано приближавао станици.{S} Успут га срете |
| еговог оца.</p> <pb n="59" /> <p>И сад, кад дозива себи у памет слику свога оца, она излази пре |
| >Али овако кад му је умрла воља за све, кад не може да се снађе, кад нема снаге да се тражи ни |
| а воља за све, кад не може да се снађе, кад нема снаге да се тражи ни смјелости да се држи, кад |
| вао, кад је најмање осјећао за то воље, кад је можда био напола раскрстио са животом, кад осјећ |
| штали на сунцу.</p> <p>И послије подне, кад су низ брдо силазиле гомиле жена, кад радници узеше |
| се ломе.{S} И кад све застане и замре, кад настане у њему једна чудна мртва тишина, он осјећа |
| ног дана, село мало оживи и узбурка се, кад се на неколико дугачких и тијесних кола, покривених |
| и узеше поново од сунца угријане алате, кад се инжињер лијено и неспретно кривудајући узвера к |
| мирно и спокојно.</p> <p>Или у прољеће, кад се разлијежу кавге над стопом преоране земље: он ра |
| кад стану да се јасније разабиру куће, кад започимљу да се чују гласови живота који се буди, к |
| маши њезине мишице и привуче је к себи, кад се задуби у њезине очи, он не могаше да у њима ишта |
| да се чују гласови живота који се буди, кад, поред његових прозора, са лијеном шкрипом прођу во |
| ге да се тражи ни смјелости да се држи, кад га је укочила и скаменила мемла и чама једне плитке |
| да уступа кад покуша да му се отме или, кад се ухвати с њиме у коштац, како га онај слама, мрви |
| слабост у тијелу, а безвољност у души, кад је сахранио младост пуну неразумљиве чежње, — јавља |
| аше по кадкад ту тишину својим јечањем, кад би га пекле, у кишовите дане, његове ране које тешк |
| х на своме лицу и губљаше игру; једном, кад сјеђаху упоредо, дотакнуше се њихова кољена и обоје |
| можда био напола раскрстио са животом, кад осјећаше да ће то можда унијети у његов живот више |
| о.</p> <p>И кад је најмање то очекивао, кад је најмање осјећао за то воље, кад је можда био нап |
| о га заболи сада кад је све било касно, кад је он био немоћан да ту могилу крене, да је испод њ |
| у поље поново одјекну његов љутит глас, кад залупаше батови и ужурбаше се људи, Гавре Ђаковић о |
| са мном?“ питао се увече Гавре Ђаковић, кад стајаше у мраку крај отвореног прозора. „Нашто сав |
| в дан.{S} Горе му је било кад почивају, кад се згрије и изиђе опет на зиму и наставе вожњу прек |
| да исто толико бољела и њега, као и њу, кад би је знала.{S} Он пушташе да га притискује тај сла |
| ви дан који се рађаше.</p> <p>И ујутру, кад преломише ведрину сунчаног дана звона с манастира, |
| утапала у Уни.</p> <p>Тек касно ујутру, кад отвори очи, Гавре Ђаковић осјети, пустош и мртвило |
| епашћеношћу мислећи на дан који долази: кад се незна сат у који се руча или вечера, кад је одла |
| утито на препреке и уставе око млинова; кад најури на слапове, пршти, пјени се, скаче, тече лаг |
| јице јесенских киша или прољетних вода; кад јури прљава, широка и жута, прелијева и претапа ора |
| ним и испитивачким погледом калуђерица; кад је смјела да осјети природу, слободу и младост; да |
| у, и била тако расијана цијело вријеме; кад се враћала као преплашена птица, плашљиво отварала |
| мијештене, и сто од ручка нераспремљен; кад се на њу сасвим заборављало; оца није било код <pb |
| би нешто сломљено, сатрвено, тјескобно; кад се то десило и зашто је дошло тако изненада, у једн |
| арња свјетлост не почне да блиједи ноћ; кад затитра магла, кад стану да се јасније разабиру кућ |
| д његовом тежином, старе даске на поду; кад помакне са лупом столицу; кад обори коју запрашену |
| одина, вратила раду, младости и животу; кад већ налажаше у проријеђеним косама сиједе власи, ос |
| на поду; кад помакне са лупом столицу; кад обори коју запрашену књигу, он сав застрепи.{S} Он |
| са својим лудим и суманутим мислима.{S} Кад би им отказао стан?{S} Неће моћи, и шта да им каже? |
| ан <pb n="98" /> дио његове срамоте.{S} Кад угледа Гавру Ђаковића, она бризну у гласан плач и с |
| који су се на њих отресали мађарски.{S} Кад један Личанин прође поред Гавре Ђаковића, заостао, |
| гова мати, заогрнута и сва у црнини.{S} Кад је ушао, она се није ни макла, није отворила уста, |
| слутећи његову мисао која је прати.{S} Кад дођоше једном грму она се заустави, окрену се и сје |
| каже.</p> <p>Касније га ухвати сан.{S} Кад стадоше коњи пред кућом, тргао се и нашао ноћ око с |
| био неко по страни ко га је гледао.{S} Кад је улазио у кућу учинило му се да чује како су се з |
| руње које се било нахватало по њему.{S} Кад уђе у кућу, нађе у ходнику једног омањег, дежмекаст |
| вао, чудио, питао: „Откуда ово мени?{S} Кад се је ово биће уселило у мене?{S} Откуда је дошло?{ |
| ана и да их не пушта да оду тријезни; а кад би они отишли, поново се замрачивало његово лице, о |
| , пуна понижења и одвратности.</p> <p>А кад се појави у дну собе старачко лице пуно бора, кад с |
| ломити и учинити да јења сила Манојлова кад му већ ништа друго није могло одољети.{S} Али Маној |
| тари мир.</p> <p>Неколико дана иза тога кад се је Гавре Ђаковић видио с Панеком, овај се сам до |
| под једном могилом, и то га заболи сада кад је све било касно, кад је он био немоћан да ту моги |
| д свађе, она осјећаше све шта се догађа кад она није у соби као и оно што се дешава док ње нема |
| сузама.</p> <p>Њега прође некаква језа кад видје њезин плач тугу и срамоту; њему дође жеља да |
| ћање језе, увијек га потреса иста гроза кад види сунчано прољећње јутро послије кише: по трави |
| у једном сумњивом часу.{S} Једва дочека кад стиже кући, сав у зноју, збаци са себе капут и стај |
| лази к њој; она се радосно изненађивала кад би осјетила њезину руку на својој глави кад би мати |
| брзо памти.</p> <p>Она би сва уздрхтала кад би се, код стола, почињале свађе између њезине мате |
| Гавре Ђаковић стрпљиво силажаше с кола кад су коњи ишли уза страну, примао поздраве од сељака, |
| првог дана и он знађаше да сваког дана кад му није ни падало на памет да ју гледа, прозбори ко |
| аше што да мисли о њему.{S} Бијаше дана кад јој се чинио близ у мислима и несрећан, и дана кад |
| чинио близ у мислима и несрећан, и дана кад јој се чинио досадан и плитак, или безобразан и дрз |
| његову борбу са мислима узбурканих дана кад се отимаше од једног осјећања које, у часу кад мишљ |
| оне што су благи, што су прошла времена кад се могло на муке ударати, или кад је сам човјек сми |
| ркиваше кроз димњак ватру у пећи.{S} Па кад кише стадоше, испод сивог неба остаде сам оштар и с |
| он се свлада и остаде равнодушан.{S} Па кад она сврши и кад нађе његов празан и разбијен поглед |
| даше кроз прозор на његову главу.{S} Па кад читав свијет поче да се крсти, и Гавре Ђаковић се п |
| направио једну презриву гримасу.{S} Па кад је покушао да га ухвати, да га ишчупа, он је осјети |
| ко и нечујно, као на прстима.</p> <p>Па кад је силазио у башту, сјећа се да се је нехотице окре |
| ани у зноју; у њој се чуо пун звук српа кад се забада у густо, пожутјело класје и та пјесма, ис |
| боји, да стријепи пред њим и да уступа кад покуша да му се отме или, кад се ухвати с њиме у ко |
| дне је брзо дошло у причању тих ситница кад је инжињер сишао к њима, сав црвен, задуван, узруја |
| објеже.</p> <p>Једнога дана пљусну киша кад је хтјела да полази.{S} Он јој рече нека причека.{S |
| , ужаснуо, тргнуо.{S} И пошао је натраг кад већ више мостова није било: у онај живот није се ус |
| ла је и на њега.{S} Он се застидио себе кад се љутио на зиму; на саможивост једног ситног човје |
| у тужну успомену, која га је, и касније кад је могао да разумије њихове јаде и да оправда дјела |
| ијело о дрско, црно трње, крвавећи руке кад се прихваташе за њега да не стане у воду и да преск |
| х. </p> <p>Чинило му се да ће да одахне кад угледа врлетне планине, с голим главицама на којима |
| н терет с душе, као да ће да му одлахне кад стане у мрачну црквицу, да ће се вратити старо, без |
| г побожног сељака који је изучио резање кад је био на робији.{S} Гавре Ђаковић гледаше преда се |
| пајзлу“ у Гајевој улици.{S} Застидио се кад је видио ту жену која је препатила сву грозоту смрт |
| а које ју касније заборавио; зачудио се кад ју је, послије толико година, поново спазио и нашао |
| коме су тек негдје одскора обукли гаће кад је пошло у школу, скиде с много муке своју црвену к |
| јући и на касну јесен и на рано прољеће кад се, као несита и бестидна блудница, дрско и бијесно |
| збива, гласно живи и ори.{S} Он кликће кад опажа у њему пустош гдје се шири, наде гдје се ломе |
| </p> <p>И он сигурно већ поново спаваше кад изађоше кола из села и почеше се пети уза страну.{S |
| а у први мах, и то је дирну и узруја; и кад се сретоше њихови погледи, оба пуна сумње, он јој с |
| чује њезино болно и уздрхтало јецање; и кад је легао, чинило му се да је још види сатрвену и сл |
| како је сасвим друкчији чешки радник; и кад дође на своју вјечну омиљену тему, Чешку, његово се |
| много више пријекора него до тада.{S} И кад се потресе поље и село од једне експлозије динамита |
| аљевине и растопљене јелове смоле.{S} И кад би се оставио својих зебња и брига о шуми, читаво в |
| ш гдје се шири, наде гдје се ломе.{S} И кад све застане и замре, кад настане у њему једна чудна |
| душманин да их оптужи ако оздрави.{S} И кад се попалише ракије, одоше кућама прије свитања.</p> |
| на то што је мучи, и да се потужи.{S} И кад је позваше једног дана из учионице, она сиђе у собу |
| док се сељак снебивао да га прими.{S} И кад већ пођоше саонице, он још видје њега гдје стоји пр |
| орио да није требао да је жалости.{S} И кад смете с ума и кад се превари да је упита да му нешт |
| облака, са којега се просипа огањ.{S} И кад тамо, иза брда, почима да се рађа облак, он у свој |
| заборављао на што се био одлучио.{S} И кад је она одлазила, он се поново корио и остављао ства |
| Њему би криво што је дошао овамо.{S} И кад је хтио нешто да каже, све ријечи које му се натури |
| шњама које су се надвиле над воду.{S} И кад је она долазила, затитрала би она чама која је пуни |
| ће своју тешку, преломљену сјенку.{S} И кад су му донијели кључ и кад је са шкрипом јекнула ста |
| е очи сјале су и лутале по таваницама и кад се наједном њихове очи сретоше, њему се језик запле |
| о да је жалости.{S} И кад смете с ума и кад се превари да је упита да му нешто потврди, она лаг |
| стаде равнодушан.{S} Па кад она сврши и кад нађе његов празан и разбијен поглед, она се збуни и |
| оказа лицем да је више него задовољан и кад испи, он добаци Гаври Ђаковићу један љубазан поглед |
| сјенку.{S} И кад су му донијели кључ и кад је са шкрипом јекнула стара, зарђала и дуго недиран |
| вријеме, са затвореним очима.</p> <p>И кад је затворио прозор и лагано се окренуо, сио и налак |
| то дубоко уздахну и стресе се.</p> <p>И кад он метну грубо руку на њезино раме, она одмах клону |
| оз који је тако споро одмицао.</p> <p>И кад је сио у саонице, како је резала зима, како је шиба |
| није за њега ни с њим родило.</p> <p>И кад је најмање то очекивао, кад је најмање осјећао за т |
| еби неправду и у души оптужбу.</p> <p>И кад се једним наглим покретом маши њезине мишице и прив |
| зидине; колико младости осјећаше у себи кад се је осјетила слободна, ријешена молитвеника, крун |
| би осјетила њезину руку на својој глави кад би мати сјела поред ње, и питала да ли јој је задат |
| спремљених ствари, долажаху јој часови кад не вјероваше да оставља ову кућу и ово мјесто.{S} Ч |
| а, храпава стабла.{S} И као да још види кад је, између старог, крупног дрвећа уз које ново и ви |
| зникао, гурнули га у један живот у који кад је загледао, он се згрозио, ужаснуо, тргнуо.{S} И п |
| сви се надаху још лијепом времену, али кад се видјело да се дани за рад неће више повраћати те |
| и услугу, обећа му.{S} Може да се усели кад хоће.</p> <p>И они се растадоше.{S} Гавре Ђаковић г |
| емена кад се могло на муке ударати, или кад је сам човјек смио да суди.{S} И он се заклињаше св |
| веселу и са тужним сјећањем оне вечери кад ју је видио уплакану и несрећну, и онда гдје лагано |
| а врло ријетким тренутцима резњежености кад ју је узимала поред себе, и љубила међу очи, и гово |
| ништавило.</p> <p>И долажаху му тренуци кад хтијаше да се отресе свега, тога, да баци то преко |
| узбуђен и узнемирен у своју собу и тек кад се удари о једну столицу, сјети се да је заборавио |
| узнемирен.{S} Можда има још неко с њим кад је узео двије собе.{S} У осталом, и онако су му нов |
| себи ријеч да ће то бити првом приликом кад му дође; он је био промислио ријечи којима да јој т |
| аво тијело стресло му се неком стрепњом кад је опазио да се стари јаблан више куће осушио.{S} О |
| за други живот.{S} Ја бих био несретан кад бих радио друкчије.{S} А нашто онда тражити несрећу |
| сушени усјеви.{S} Како би он био срећан кад би се овако мокар и покисао могао да врати у кућу.{ |
| ћи се и заваљујући се с десна на лијево кад је пуцало у његовој близини, враћао се сав задуван |
| му за увијек.</p> <p>Нико га није видио кад га је нестало из села.{S} Тек послије петнаест дана |
| х и неиспунљивих жеља.</p> <p>Али овако кад му је умрла воља за све, кад не може да се снађе, к |
| подсмјеха или зажалила и осјетила горко кад би опазила да тај човјек кога је волила има према њ |
| спусти на сједиште и би му нешто тешко кад му изиђе пред очи гомила његових земљака.{S} Воз се |
| S} И тако читав дан.{S} Горе му је било кад почивају, кад се згрије и изиђе опет на зиму и наст |
| хитао у цркву, осјећајући се непријатно кад би се с киме срео који би га могао зауставити и при |
| мају право да се буне.</p> <p>А у јутро кад је кретао, при праштању са сељаком пред вратима, он |
| да ће она бити поред Уне, јер ју је чуо кад је изишла и видио куда је пошла; ма да је знао да ћ |
| био задријемао у својој наслоњачи, јер кад га је тргла нека лупа, из ходника, око њега је била |
| </p> <p>Он воли њезин запјенушени бијес кад удара љутито на препреке и уставе око млинова; кад |
| пробуди.{S} Њега дира и вријеђа у мозгу кад зашкрипе, под његовом тежином, старе даске на поду; |
| ургију.</p> <p>Звоно застаде у тренутку кад он ступи <pb n="127" /> на црквена врата, скинувши |
| i> са сјајним и благим очима, и у трену кад хтједе да остави Јеку, јави се у њему нешто животињ |
| отимаше од једног осјећања које, у часу кад мишљаше да га угуши и поништи, јављаше се још јаче |
| је се осјећаху тешко и неодлучно у часу кад се морадоше растајати.</p> <p>Кад је изгуби с очију |
| лаца.{S} Ко зна...</p> <pb n="80" /> <p>Кад је дигао очи, видио је гдје према њему иде једно се |
| ајући да их псује.</p> <pb n="93" /> <p>Кад је стигао кући затекао је на столу ручак који се ох |
| полеђушке и са затвореним очима.</p> <p>Кад тога дана видје Јеку, њему се учини као да је није |
| авећи глупаве и дрске примједбе.</p> <p>Кад је изишао на перон, вече је било угодно и свјеже; о |
| } Био је немиран цијело вријеме.</p> <p>Кад се враћао, опазио је да нема никога на прозору.{S} |
| Тада су се посљедњи пут видјели.</p> <p>Кад је у Загребу једног зимског јутра, још сав дрјемова |
| часу кад се морадоше растајати.</p> <p>Кад је изгуби с очију, он иђаше лагано, с обореном глав |
| дним обичним и простим случајем.</p> <p>Кад ју је срео, послије неког времена, с оцем, који је |
| едно другом него што су били првог дана када су се срели.</p> <p>И они се руковаше без ријечи, |
| јој он нешто каже и одлазила полагано, кадгод зачуђена, а кадгод ожалошћена.</p> <pb n="68" /> |
| више од њега, он га је прогонио свуда: кадгод је загледао у свој живот, јављала се у њему злоб |
| шаране празним, конфискованим ступцима; кадгод се, с једне стране, зачује кратка, ватрена ђачка |
| је мислећи на своју смрт оплакују туђу; кадгод се отео по који смијех и брзо се утишао; а све, |
| кућу.{S} И он у њој замираше полако.{S} Кадгод се пробуде мисли, јуре, дигну се као облак праши |
| и одлазила полагано, кадгод зачуђена, а кадгод ожалошћена.</p> <pb n="68" /> <p>Она је доносила |
| глатку стаклену пут.</p> <p>Запљусне га кадгод млаз сељачког живота из тих малих, неједнаких ку |
| често није ни примјећавао.{S} Помало је кадгод разговарао с њом на ходнику: обоје наслоњени на |
| но и поплашено, његови кораци.{S} Он се кадгод боји да корача гласније да не узнемири некога шт |
| им очима, бојећи се вјечно нечега.{S} И кадгод је Гавре Ђаковић дизао очи, видио је њега, вазда |
| ом; он се трудио да заборави на то, али кадгод је обраћао очи према њој, видио ју је гдје иде п |
| остави и те мисли на страну, не мислећи кадгод ни на шта и бојећи се да мисли; био се пустио жи |
| и гледала кроз отворена врата, бацајући кадгод на њих двојицу по који поглед.{S} Они се осмјехн |
| ом погнутом и очима упртим у земљу; тек кадгод само нагло подигне главу и простријели очима све |
| ши, разноси и прождире.</p> <p>Сједи он кадгод читаве сате и гледа у њу.{S} Тако је добро позна |
| о је с тешким срцем своју чежњу и лутао кадгод у узбуђеним ноћима, по мрачним и сјеновитим дрво |
| лицем; са безазленим, озбиљним очима, у кадетској униформи; то је био он на кога није тако дуго |
| е отима, а кукавица да се бори.{S} Само кадикад заигра нешто растргано у њему, нешто се болно п |
| управише на њега.{S} Калуђер размахивао кадионицом, стријељајући очима.{S} За пијевницом појао |
| аслонио се, заваљен на канапе од црвене кадифе, с опруженим ногама, с палцима у џеповима од прс |
| и говорило шапатом; тек он проламаше по кадкад ту тишину својим јечањем, кад би га пекле, у киш |
| она кроз сузе, не могући више ништа да каже, сва уздрхтала и узбуђена, гушећи се у горким и не |
| дошао овамо.{S} И кад је хтио нешто да каже, све ријечи које му се натуриваху, чиниле му се не |
| а сигурно још плаче, мишљаше он.{S} Она каже да је несрећна.</p> <p>— А зар сам ја срећан? — за |
| говори са старим, осјећајући што му она каже својим нијемим погледом; он се трудио да заборави |
| мо чудно погледала, пуштајући га да јој каже све што му се свиди и буде по ћуди.</p> <p>А увече |
| } Он не налазаше ни једне ријечи да јој каже, и они се враћаху ћутећи преко дјетелине, подалеко |
| ражио погледом, као да има нешто да јој каже.</p> <p>Касније га ухвати сан.{S} Кад стадоше коњи |
| отказао стан?{S} Неће моћи, и шта да им каже?{S} Не иде, није лијепо ни поштено да их истјера и |
| е био промислио ријечи којима да јој то каже, он је знао на памет своје фразе и одговоре.{S} Ал |
| ар десет пута, чекајући да јој он нешто каже и одлазила полагано, кадгод зачуђена, а кадгод ожа |
| ић ћуташе.{S} Он хтједе још нешто да му каже, тражећи само у себи блаже ријечи.</p> <p>— Видиш, |
| да ме кориш.{S} Ја знам што ти хоћеш да кажеш.{S} Опрости што сам ти говорио о стварима које не |
| је умрла неколико година иза вјенчања (кажу да је премлатио и пребио живот у њој), оставивши м |
| с невјероватном тешкоћом у изговарању, каза она.{S} Он осјети сву страхоту те, тако казане риј |
| .</p> <p>— Да хоће скоро да престане, — каза она тихо о пљуску, мислећи на нешто десето.</p> <p |
| Чекати вас да дођете овамо до године, — каза он лагано и тихо, отежући ријечи; присјећајући се |
| Ви волите <hi>ову</hi> у вашој кући, — каза она поново одлазећи, уморним и туробнијим гласом н |
| а зачуђено.</p> <p>— Ја сам мислио... — каза он збуњено, љутит на своје питање и погледа очима |
| ријеч.</p> <p>Једва једном, инжињер му каза зашто је дошао; чуо је да он има у својој кући дов |
| с времена на вријеме, осмјехнувши се и казавши му коју ријеч, осјећајући његове очи на себи, ч |
| Али она је била јача од њега.{S} Она је казала сухо: „Ти си као други“.{S} И његове се усне пре |
| љуби при одласку.</p> <p>Послије су јој казале злобно неке њезине другарице да је њезина мама р |
| х; гледао ју је, а да ништа у њему није казало да је она боља, љепша и њему милија од других.{S |
| жели, да ће њезину срећу повећати једна казана ријеч у посљедњем часу, и она дрхташе при помисл |
| она.{S} Он осјети сву страхоту те, тако казане ријечи; он је у њој чуо и кратак, убилачки пуцањ |
| де на њезино мирно лице које није ништа казивало; једино што је сврнула мало очи у страну да из |
| ушност и да ли је носила јад у души, не казујући га никоме, сакривајући га од свијета, од њега |
| овања да се сам не кори безутјешно и не каје горко кроз цио свој живот, и из жеље да сачува ост |
| репастио и постајаше нервозан.</p> <p>— Какав је ово несрећник! — дрекну у њему један глас. — У |
| мре и оно тужног весеља над животом, ма какав био; заћуте неродне оранице, зауставе се и преста |
| S} Ко би то био да га тражи!{S} Да није какав стари пријатељ који је овамо случајно залутао и с |
| вен црним аљинцем по глави или заштићен каквим старинским, црвеним кишобраном који је мијењао т |
| у њима.{S} Они застају, губе пут, усред каквог таласастог брдског пољица, скученог и стегнутог |
| ко трајало, то безбрижно и весело доба, како су брзо прошли и пројурили ти <pb n="147" /> ведри |
| обног, замишљеног, разочараног човјека, како је он себе замишљао, он налажаше и себи једно чудн |
| како расте као и његово срце у грудима, како мало по мало прекрива небо, како се примиче, прила |
| је сио у саонице, како је резала зима, како је шибао вјетар, сух и хладан, по простору који се |
| у, свјежу, зелену пругу Уне.{S} Он зна, како му је поглед вратоломно слетио низ брдо, изударан |
| же; како се његове мисли ругају с њиме, како га махнито нападају, боле, жегу и бацају на кољена |
| бијелим вуненим рукавицама као чарапе, како преко воље држи узде по којима се хвата снијег и н |
| одмицао.</p> <p>И кад је сио у саонице, како је резала зима, како је шибао вјетар, сух и хладан |
| а хладном столу, како јој играју груди, како јој руке, влажне од суза, притискују лице: њега пр |
| аноса, и он осјећаше како бива слабији, како подлијеже; како се његове мисли ругају с њиме, как |
| .</p> <p>— Како сам несрећна, Боже мој, како сам несрећна! — рече и клону челом о го, дрвен сто |
| ао олово: „Како сам несрећна, Боже мој, како сам несрећна!“ </p> <p>И у мртвој ноћи без живота |
| етио како је то биће уско срасло с њим, како га оно и сачињава, да то није нитко други до он, Г |
| ећи их, како се кућа напунила свијетом, како је касније изишао, сав уплакан и гологлав у башту. |
| како њезина нога иде с камена на камен, како се повијају њезине хаљине по тијелу; он не осјећаш |
| свога положаја.</p> <pb n="79" /> <p>О, како се он стресаше под ударцима песме жетелаца, која с |
| удима, како мало по мало прекрива небо, како се примиче, прилази, спушта.{S} И почимају капље к |
| сув и пуст, остарио, поцрнио и оронуо, како се немоћно испиње својим сурим стаблом; вјетар чуд |
| ршће, са врелим челом на хладном столу, како јој играју груди, како јој руке, влажне од суза, п |
| јој су све ствари биле на истом мјесту, како их је он оставио: и кревет од старе ораховине, пок |
| удила мати у зору, плачући и љубећи их, како се кућа напунила свијетом, како је касније изишао, |
| тме или, кад се ухвати с њиме у коштац, како га онај слама, мрви, сатире и обара, показујући св |
| ћаше како бива слабији, како подлијеже; како се његове мисли ругају с њиме, како га махнито нап |
| тако дуго мислио, кога није препознао; како смрт одрађа!{S} И кроз кућу као да одјекну братов |
| жа како је он за све то туђ, престарио; како је закаснио и да то све долази само да убрза његов |
| но ненапојена поља и исушени усјеви.{S} Како би он био срећан кад би се овако мокар и покисао м |
| а у даљину, као да тамо нешто тражи.{S} Како га је бунило њезино: „Зашто?“ „Она је дакле равнод |
| и мрака, тмурно, укочено и замрзло.{S} Како му је срце ударало, с колико бола зарио је главу у |
| да се о вама стара, рекла је.</p> <p>— Како да немам? — рече он и погледа је. — А ти?</p> <p>О |
| леда га тужно и паметно у очи.</p> <p>— Како сам несрећна, Боже мој, како сам несрећна! — рече |
| растадоше.{S} Гавре Ђаковић гледаше га како се љуља цестом, поштапајући се на један дебели, пр |
| гов здрав, бујан мирис и још више опажа како је он за све то туђ, престарио; како је закаснио и |
| овић отшкрину мало шешир и видје Панека како се одмах упутно једној гомили радника, почимајући |
| ридесет и неколико <pb n="65" /> година како је он чува и како се у њу ријетко сјекира забада; |
| се одмара у сјени лиснатог грмља.{S} Па како је то кратко трајало, то безбрижно и весело доба, |
| болом, и он само <pb n="111" /> осјећа како пролази нечујним кораком кроз године, мрзовољан, с |
| ила у сузе, и он се стресаше, видећи је како дршће, са врелим челом на хладном столу, како јој |
| у мају.</p> <p>Гавре Ђаковић памтио је како је њих дјецу пробудила мати у зору, плачући и љубе |
| је улазио у кућу учинило му се да чује како су се за њим полагано отшкринула једна врата.{S} А |
| <pb n="132" /> шкрипи перо и да се чује како она сваки час намијешта столицу, — а да њезина мат |
| ости, причајући иза сваке десете изреке како му је вријеме скупоцјено, а сједећи тако као да не |
| ради другога, она с ужасавањем гледаше како тону сви њезини снови и нестају у непомичној помрч |
| само у тренуцима заноса, и он осјећаше како бива слабији, како подлијеже; како се његове мисли |
| <pb n="65" /> година како је он чува и како се у њу ријетко сјекира забада; уши га вјечно вара |
| и имена станица и којим редом долазе и како изгледају.{S} Све што му је полазило за руком, бил |
| Уна у даљини.{S} Чују се и виде витлови како се лијено замачу у воду.{S} Брашњави људи изилазе |
| а одјекују у ували; види се четица људи како се <pb n="89" /> распрши у трен ока иа све стране, |
| једном испод прозора његово кашљање или како одздравља својим погрјешним нагласком, и све се то |
| чувају стоку.{S} У даљини виде се коњи како облијећу по гувнима и чују се узвици.{S} Они почињ |
| рата или пријатеља, с уживањем га прати како расте као и његово срце у грудима, како мало по ма |
| ујући своје јецање у јастуку она осјети како је живот неправедан и опор она страдаше за туђу кр |
| ћи се што сви гледају на њега, и осјети како је туђ на овом мјесту које убијаше без милости њег |
| о писмо.</p> <pb n="151" /> <p>И осјети како је нешто умрло у њему за увијек.</p> <p>Нико га ни |
| ке, псујући их и пријетећи им, говорећи како је сасвим друкчији чешки радник; и кад дође на сво |
| у и витку, са шеширом у руци, гледајући како њезина нога иде с камена на камен, како се повијај |
| н је волио да остане сам у соби, хучући како ће му „ајдуци“ потаманити и исјећи шуму за свих тр |
| у свој живот на одломке: о својој мајци како ју је она запамтила: замишљену са чудним и сјајним |
| ада у своме животу, волио на онај начин како је он љубав замишљао, и чекао је, с нестрпљењем, д |
| његовим гранама.{S} А сада га је гледао како је сув и пуст, остарио, поцрнио и оронуо, како се |
| .</p> <p>Гавре Ђаковић ни сам није знао како се обукао, стрчао без доручка низ степенице, јурио |
| је осјетио његову снагу; он је осјетио како је то биће уско срасло с њим, како га оно и сачиња |
| журио се кући исто <pb n="129" /> онако како је хитао у цркву, осјећајући се непријатно кад би |
| атке наде да ће се то све свршити онако како она жели, да ће њезину срећу повећати једна казана |
| по неколико сати и да му пробија главу како су Чеси први словенски народ.{S} И не смједе да од |
| рлог јутра и дана који је куњао.</p> <p>Како је он тешко сносио тај дан, пун потиштене нејаснос |
| амоте и једног јада, тешког као олово: „Како сам несрећна, Боже мој, како сам несрећна!“ </p> < |
| , и сви се погледи управише на њега.{S} Калуђер размахивао кадионицом, стријељајући очима.{S} З |
| ијета који се враћаше из цркве, пројаха калуђер, са излињалом камилавком на глави, на осамарено |
| ојца у половини започете пјесме, загрми калуђер из олтара, не пуштајући никад старца да започет |
| њу долажаше, сваке друге недјеље, један калуђер из Босне да служи литургију.</p> <p>Звоно заста |
| вона са старог манастира; крупан плећат калуђер, у старој црној одежди која му је била прекратк |
| сељак, црквењак, послат ваљда за то од калуђера, понуди га да оде за пијевницу.{S} Он одби, и |
| оштрим, мрачним и испитивачким погледом калуђерица; кад је смјела да осјети природу, слободу и |
| жалобно старкељино појање и громовнички калуђеров глас.{S} Над главом му бијаше један дрвени по |
| квама жуте, блатњаве воде која залијева каљаве друмове; било је у томе свему много једне биједн |
| на улицу.</p> <p>Улице су биле блатне и каљаве.{S} Свијет је пажљиво прелазио с једне стране на |
| авих јарећих длака кожуна и из блатних, каљавих опанака, који су остављали за собом широке траг |
| дајући како њезина нога иде с камена на камен, како се повијају њезине хаљине по тијелу; он не |
| м, на њезину душу падаше по један тежак камен.{S} Он је без мишљења и без оклијевања, мирно и р |
| мишице, мучно се забада челик у цијелац камен.{S} И прилазећи ближе, они могу да виде у непреки |
| ошао до средине Уне, склизнуо с глатког камена и запао дубоко у воду.{S} Вратио се тада кући са |
| руци, гледајући како њезина нога иде с камена на камен, како се повијају њезине хаљине по тије |
| апали свијећу и отвори врата.</p> <p>На каменим плочама ходника лежао је потрбушке пијан инжиње |
| с главе, и његови кораци одјекиваху по каменитим плочама, угушујући слабашно појање које допир |
| ељи познаваху у трави између неједнаких каменитих крстова и гробних плоча.{S} Манастир је остав |
| p>И опет каскали коњи тврдом, збијеном, каменитом цестом, пролазили расута села, дохватали се б |
| воли.{S} Он се је на њезину љубав бацио каменом првог дана и он знађаше да сваког дана кад му н |
| виђења; цијеле ноћи падала једна могила камења на његове груди, убијала га, притискивала, мрвил |
| ђоше на један разваљен пут, пун крупног камења на коме се познају обли трагови челичне шипке; д |
| ош непрестано као да одскачу точкови од камења, уз труцкање кола и пуцкетање бича.{S} Спустио с |
| екне неколико пута потмуо пуцањ с кишом камења које пада, прштећи и рушећи се низ брдо.{S} Удар |
| е ногама над водом, и гдје корача преко камења унском обалом, а он хита за њом, не одвајајући п |
| е, испреплетане, грчевито обавијене око камења поред којега се забадају у земљу.{S} Он је удиса |
| плаветнило дјетињих очију, игра се око камења, лагано и без страсти, и прави фине, благе боре, |
| нао шта је то што га носи, не марећи за камење које запиње за ципеле, ни за трње које зауставља |
| а брдски потоци, носећи лишће, земљу и камење из планине, ваљаху се низ водојаже и слијеваху с |
| заплакан поглед, њега притискиваху као камење њезине жалобне ријечи, пуне суза, бола, срамоте |
| ланцима на којима овце наличе на бијело камење што се креће; да отисне око низ поља, пуна боја, |
| нак, а над воду избија старо, изглачано камење, а поред њега друго под водом, зарасло топлом и |
| ли иде дуж обале, дерући ципеле о оштро камење, запињући и цијепајући одијело о дрско, црно трњ |
| у, усијецајући пут у брдо, једни ваљају камење и слажу га на путу, други ударају гвожђе у тврду |
| о друму, скоро насутим оштрим и крупним камењем.{S} Они прелазе преко стрњишта, пуних стогова, |
| из цркве, пројаха калуђер, са излињалом камилавком на глави, на осамареном коњчету, са подсавиј |
| ћи неко вријеме, па најпослије сједе на канапе.{S} И он касније сједе близу ње и обоје гледаху |
| и, крупан, црн, наслонио се, заваљен на канапе од црвене кадифе, с опруженим ногама, с палцима |
| ике и једна незграпна икона са зарђалим кандилом испред ње, које није било одавно припаљивано.{ |
| агано и дубоко, шешире, опазивши једног каноника, малог, забреклог у сало, с набубреним, румени |
| ли; чиновника што доносе са собом задах канцеларије и дебелих протокола; утегнутих и намирисани |
| ије, иза очеве смрти, удала за некаквог канцелисту негдје у Босни; с њом се Гавре Ђаковић није |
| се осјећао тако сам, одвојен од свега, као у једној страшној бескрајној пустињи без хоризоната |
| би та увреда исто толико бољела и њега, као и њу, кад би је знала.{S} Он пушташе да га притиску |
| о дјетелине, подалеко једно од другога, као нечим раздвојени, још више туђи једно другом него ш |
| ана.</p> <p>Можда никад толико до тада, као ових дана, Гавре Ђаковић није осјећао да је у његов |
| допираше до ушију неки шум из ходника, као да се неко напреже да дигне нешто тешко; једном му |
| иснутим зубима и са згрченим песницама, као човјек који је наумио да се свега одрече и да све м |
| коју је он пасао са тако много уживања, као да се помоли његово ведро, насмијано лице са благим |
| стидом, осјећајући понижење свога оца, као да и на њу пада један <pb n="98" /> дио његове срам |
| ну, изгубио за њега свој обични изглед, као да је било нешто што га је скривало, уљепшавало и н |
| е рече више ништа, нагло се диже и оде, као да се плаши даљих питања, заборавивши да се с њом п |
| питао се.{S} Колико дана гледао ју је, као што је посматрао сваку жену, не правећи велике разл |
| ку кућу...</p> <p>И навикао се касније, као што се човјек на све навикава.{S} Послије му је год |
| часне сетре биле су према њој усиљене, као по дужности, љубазне, и не призиваху је више к себи |
| а касну јесен и на рано прољеће кад се, као несита и бестидна блудница, дрско и бијесно шири, р |
| је добро запамтио у тим данима гдје се, као сјенка неког црног облака, вуче кроз кућу, подупира |
| ; њих је раздвајао један гроб, који се, као и сваки, дуго памти и спомиње, а још теже заборавља |
| у је оставила и препустила оцу који се, као што је <pb n="138" /> чула, пропио и живио са својо |
| он их осјећаше испретрзане, натегнуте, као да не долазе из душе.{S} Њезина слика била је моћни |
| ност; он се не осјећаше код своје куће, као у првим данима; њега је љутило што други улазе у ње |
| ао да хита да скине један терет с душе, као да ће да му одлахне кад стане у мрачну црквицу, да |
| n="82" /> <p>И он је засио у тој соби, као да је стари гост куће, слободно се кретао, смијао, |
| ио неку луду жељу и вољу да је прегази, као некад у дјетињству, дошао до средине Уне, склизнуо |
| о виђа, улице којима сваки дан пролази, као и његова стара ђачка соба, пуна нереда, која се већ |
| , они су га <pb n="15" /> само умарали, као да се на њега сручио сав терет њихових живота које |
| љутило што други улазе у његове мисли, као што су ушли и у његову кућу, да га свуда сметају, у |
| Он корачаше брзо, као да га нешто гони, као да хита да скине један терет с душе, као да ће да м |
| вара, да је то само један дан младости, као што их има много у животу; и он вјероваше да ће и т |
| ; и он вјероваше да ће и тај дан проћи, као што су прошли и ишчезнули <pb n="108" /> многи друг |
| јући <pb n="38" /> се иза сваке ријечи, као да изазива њихову слику. — И зар само то сачињава т |
| при одласку и бијаше му тешко при души, као да је из ове куће отишло нешто што није требао ни с |
| је непрестано чекао и тражио погледом, као да има нешто да јој каже.</p> <p>Касније га ухвати |
| ође Панек к себи.{S} Он бијаше задуван, као да је трчао неколико километара, брисаше великом, п |
| ше се сав раздрман, изломљен, изубијан, као да путује неколико дана.{S} Лагано га је болила гла |
| ви се у њему нешто животињско и сурово, као да рикну нешто, да угуши, убије ма чим то осјећање |
| S} И још је више заволио то мртво дрво, као да је било између њих нешто сродничко и блиско што |
| утио се цркви.</p> <p>Он корачаше брзо, као да га нешто гони, као да хита да скине један терет |
| у се учини као да је није одавно видио, као да није долазила овамо сваког дана, већ се одједном |
| у очима, они су причали много и весело, као пријатељи који се познају годинама, док је вријеме |
| ло се да живот долази полако и нечујно, као на прстима.</p> <p>Па кад је силазио у башту, сјећа |
| јим дахом; покућство је било непомично, као урасло у испуцани црни, издерани под, немицано тако |
| кућу као да одјекну братов звонки глас, као да се разлијеже његов весели смијех, као да зазвеке |
| их предјела, кроз једну вазда исту ноћ, као да дражи пута кога нема.</p> <p>Гавре Ђаковић осјећ |
| покрете, упијајући у очи њезину слику, као да је сада гледа по први <pb n="106" /> пут, не ски |
| ом одијелу, са жировима на оковратнику, као што се носе сви шумари.</p> <p>Гавре Ђаковић не сје |
| ања.</p> <p>— Немој, рече и пружи руку, као да моли или као да се брани. — Немој да ме кориш.{S |
| смјехом, и пружила му пријатељску руку, као старом познанику.{S} Он није очекивао да ће се с њо |
| своје питање и погледа очима у даљину, као да тамо нешто тражи.{S} Како га је бунило њезино: „ |
| ао да се разлијеже његов весели смијех, као да зазвекета његова сабља коју је он пасао са тако |
| вало, уљепшавало и на једном ишчезнуло; као да се здерао неки вео с тих лица која је он научио |
| изгара припека, да хлепти <pb n="77" /> као спржена поља за једном кишом, да излијеће пред кућу |
| И његове се усне презриво развукоше.{S} Као други!{S} Колико бола, понижења и истине!</p> </div |
| расијана цијело вријеме; кад се враћала као преплашена птица, плашљиво отварала врата, и налази |
| оре, која није била рђава, која је била као и све остале, и све што је донио у себи од тог позн |
| ко ушију, са бијелим вуненим рукавицама као чарапе, како преко воље држи узде по којима се хват |
| пан, стар и лијен коњ, с обореним очима као да дријема и са амом који му поиграваше на врату; н |
| без ријечи, његова рука била је хладна као усред зиме.{S} И дуго послије тога, кад је она сјед |
| протјече мирно и тихо, бистра и невина као плаветнило дјетињих очију, игра се око камења, лага |
| и бола и пријекора, он се трза и стреса као шибљика, устаје и, у папучама, облачећи капут, диже |
| утапа.{S} И онда, он је гледа гдје шета као мирна, поносна госпођа кроз тамнозелена поља, пуна |
| азда исти и <pb n="112" /> непромјенљив као и његова одјећа, ријечи и погрјешке у говору, он је |
| ијаху од нечега тврдог, и падаху натраг као зрње пијеска.{S} Узалуд застајаше у празној цркви п |
| за, бола, срамоте и једног јада, тешког као олово: „Како сам несрећна, Боже мој, како сам несре |
| ресе свега, тога, да баци то преко себе као једно бреме са својих леђа, да одгурне ногом, да ра |
| ковић осјети, пустош и мртвило око себе као некада, и ужасну се.{S} Он се испљуска хладном водо |
| кућу и ово мјесто.{S} Чинило јој се све као сан, док она зна да ће да се пробуди и да се радује |
| гласови жетелаца, пјесме грубе и вреле као и сунце које их пржи, под којим жању, полегли по по |
| мјехом и изиђе.</p> <p>Он се сјећаше ње као малог дјетета које ју касније заборавио; зачудио се |
| дника куда нечујно промичу часне сестре као сјенке, и само се забијеле уздигнути крајеви њихови |
| жива свјежа пруга Уне испресавијала се као сјајна змија преко поља, изгубљена покадкад између |
| ећом у руци која је дрхтала и тресла се као у грозници.{S} Она остави свијећу и изиђе, он га св |
| ом о го, дрвен сто и зајеца, тресући се као трска.</p> <p>Он стајаше неко вријеме поред ње, тра |
| плановима из инжињерова џепа; бојао се као живе ватре Јана Хуса и Жишке, увјеравао се да онај |
| Кадгод се пробуде мисли, јуре, дигну се као облак прашине ваљан вјетром, и опет сплашњавају, см |
| ијатеља, с уживањем га прати како расте као и његово срце у грудима, како мало по мало прекрива |
| постојала за њега, и сада му се чињаше као да је гледа послије растанка од неколико мјесеци, г |
| дебела, остарјела, храпава стабла.{S} И као да још види кад је, између старог, крупног дрвећа у |
| ки покорава.{S} Он га је осјећао у себи као терет који га вуче земљи, који му не дâ да се крене |
| е све шта се догађа кад она није у соби као и оно што се дешава док ње нема код куће, и то јој |
| вичасту даљину, да га носе његови снови као једна широка ријека с лаганим током на којој он пло |
| мој, рече и пружи руку, као да моли или као да се брани. — Немој да ме кориш.{S} Ја знам што ти |
| оји се мијешали, испреплетавали, и били као срасли са брадом, са проријеђеном, чекињавом косом |
| Кад тога дана видје Јеку, њему се учини као да је није одавно видио, као да није долазила овамо |
| од њега.{S} Она је казала сухо: „Ти си као други“.{S} И његове се усне презриво развукоше.{S} |
| , умирао, трунуо заједно с њима, живећи као и они.{S} Познавао је те људе по одијелу, шеширима, |
| з врат и низ прси, он жудно ужива у њој као жедна, одавно ненапојена поља и исушени усјеви.{S} |
| е још нијесу дотада биле.{S} И пред њим као да се рађа нов живот о коме није никада мислио ни с |
| њу један јецај.{S} Она прелажаше кућом као <pb n="48" /> сјенка, сломљена и клонула, с ногама |
| и суморним даном, који је стрмоглављао као у понор, кроз мале застрте прозоре, своју јадну и б |
| је толико година, поново спазио и нашао као израслу, витку дјевојку, с црним очима, разликујући |
| брог вина које је Панек одмах прогласио као лијек од костобоље која се у њега редовно јавља сва |
| у је вријеме скупоцјено, а сједећи тако као да не мисли да се скоро диже.</p> <p>— Боже мој, шт |
| хуслав Панек, инжињер“, изговорено тако као да је он већ морао то име стотину пута чути и чврст |
| познају годинама, док је вријеме јурило као вода испод њихових ногу.{S} И обоје се осјећаху теш |
| у је душу он сатро, служећи се њом само као средством да заборави за часак своје мрачне мисли и |
| сјецкајући звека бронза; још непрестано као да одскачу точкови од камења, уз труцкање кола и пу |
| ијету носи на себи нешто снажно и бујно као живот у рађању; по орошеној младој трави жути се ја |
| лбу, и преклињање, поздравља га радосно као брата или пријатеља, с уживањем га прати како расте |
| отину пута чути и чврсто му стисну руку као да су били стари познаници.</p> <pb n="81" /> <p>— |
| адиција, поштовала и обожавала униформу као знак правог господства.{S} Милан је зато имао тако |
| ознао; како смрт одрађа!{S} И кроз кућу као да одјекну братов звонки глас, као да се разлијеже |
| ах изапираних обала Уне; упадала у кућу као лагани вјетар који се ваља на ситним таласима и игр |
| жан, заплакан поглед, њега притискиваху као камење њезине жалобне ријечи, пуне суза, бола, срам |
| ијеле уздигнути крајеви њихових бијелих капа; са пространом црквом у којој вазда влада сутон са |
| ијећњак са накривљеном свијећом која је капала, и отворио нагло врата од своје собе.{S} Гушио г |
| шњави људи изилазе из млинова и скидају капе; сретну се по која колица која се тешко одмичу по |
| и; ситно и високо пиштала звона с једне капелице, надглашивала <pb n="19" /> остала, губила се |
| едни још у гаћама и опанцима, с црвеним капицама на глави, вукући вреће својих ствари и дрвене |
| аху с главе своје <pb n="126" /> црвене капице поздрављајући га, ни на жене ни дјевојке које му |
| школу, скиде с много муке своју црвену капицу и стаде пред њега.</p> <p>— Гавре — викну — траж |
| /p> <p>Њихови погледи пратили су крупне капље кише која је шкропила плочник, распрскавајући се, |
| примиче, прилази, спушта.{S} И почимају капље које се распрскавају о стврднуту, испечену и испу |
| лије кише: по трави и по лишћу блијеште капљице и лако се, с једним угодним и топлим шумом, стр |
| емља жељно упија воду, а он са скинутом капом пушта нека га бије киша по лицу и по коси, нека м |
| стиже кући, сав у зноју, збаци са себе капут и стајаше у кошуљи на прозору, смијући се своме ч |
| оји се охладио.{S} Он је збацио са себе капут, скинуо крагну и спустио се у наслоњачу, осјећају |
| шибљика, устаје и, у папучама, облачећи капут, диже завјесу и отвара прозор.</p> <p>Мала, блије |
| он лијено устаде и пође, облачећи успут капут на коме је лежао и отресајући труње које се било |
| отворио га и стајао тако, не скидајући капута, неко вријеме, са затвореним очима.</p> <p>И кад |
| еширићима, налик на печурке, у тијесним капутима од бијеле чоје с гајтанима.</p> <p>Облаци се р |
| ван и дремован, загрнут једним дугачким капутом, опростио се од њих обичним поздравом.{S} Она ј |
| сјети још <pb n="25" /> већи умор, очни капци бијаху му тешки и запаљени, дуван му није пријао, |
| даде без ријечи, рекавши да иде мало у Карловац.{S} Није ни сам знао зашто га је слагао.{S} И |
| ен, није га налазио.{S} Није изгубио на картама, имао је пара, није се ни с ким посвађао, није |
| ше <pb n="14" /> мноштво ђачких лица, с картама, таковима у рукама, заваљених и без мисли; чино |
| о ђачко друштво очито се досађивало.{S} Карте се лијено мијешале, немарно узимале, бројиле без |
| и, иза његових леђа и посматрала његове карте; он осјећаше више пута њези дах на своме лицу и г |
| се с ватром и занимањем; с лупом падале карте по зеленој чоји; настајала тренутна тишина; са зв |
| едан мах, са уздахом олакшавања, бацише карте, бришући марамама знојна лица и посиједаше око пр |
| нила.{S} Гавре Ђаковић одгурну презриво карте и примакну столицу к пећи, чекајући да дође Панек |
| вић дао се склонити од Панека да играју карте.{S} Ирена је сједила, радећи, иза његових леђа и |
| ом који се помаља; још му табао у глави кас коња и звецкала сјецкајући звека бронза; још непрес |
| амузе; од времена на вријеме, чује се с касе женски смијех, безбојан и вјечно <pb n="10" /> јед |
| ањем крчмара и крчмарица.</p> <p>И опет каскали коњи тврдом, збијеном, каменитом цестом, пролаз |
| како се кућа напунила свијетом, како је касније изишао, сав уплакан и гологлав у башту.{S} Увиј |
| ојло се поново оженио, двије три године касније; читави свијет сажали младу дјевојку која пође |
| у њој), оставивши му једну кћер која се касније, иза очеве смрти, удала за некаквог канцелисту |
| у, мртвачку кућу...</p> <p>И навикао се касније, као што се човјек на све навикава.{S} Послије |
| тва једну тужну успомену, која га је, и касније кад је могао да разумије њихове јаде и да оправ |
| ко светио онима на које је сумњао.{S} И касније нико нити имађаше воље нити се усуђиваше да га |
| о обучена.{S} Она му је доносила јело и касније почела да се брине за неке ствари по кући, стар |
| ике између једних и других и не мислећи касније на њих; гледао ју је, а да ништа у њему није ка |
| смрт.</p> <p>И та залеђена материна бол касније са кравила, дошле су сузе које не пресушују; св |
| па најпослије сједе на канапе.{S} И он касније сједе близу ње и обоје гледаху на прозор о који |
| се сјећаше ње као малог дјетета које ју касније заборавио; зачудио се кад ју је, послије толико |
| м, као да има нешто да јој каже.</p> <p>Касније га ухвати сан.{S} Кад стадоше коњи пред кућом, |
| а стане, да прекине прије него што буде касно; он се стотину пута одлучивао, заклињао, давао се |
| ђења. </p> <p>Једнога јутра пробудио се касно, уморнији него што је легао; соба је била мрачна, |
| љини се магла утапала у Уни.</p> <p>Тек касно ујутру, кад отвори очи, Гавре Ђаковић осјети, пус |
| ом, и то га заболи сада кад је све било касно, кад је он био немоћан да ту могилу крене, да је |
| ви фине, благе боре, заборављајући и на касну јесен и на рано прољеће кад се, као несита и бест |
| .</p> <p>У том часу, забрујаше звона са катедрале <hi>Здраву Марију</hi> и проламаху ваздух сво |
| е причао брату.</p> <p>— Игранке, трке, кафешантани, жене, — рече Гавре Ђаковић, заустављајући |
| јајним салама, пуним деколтованих дама, кафешантанима са својим бијесним сатирањем живота и нов |
| ињерова гласа, који чисти грло, и његов кашаљ чује се у десетину околних кућа, одкуда се већ љу |
| чује се још једном испод прозора његово кашљање или како одздравља својим погрјешним нагласком, |
| док их старији не погнају у кућу да не кваре у лудо обуће.</p> <p>Дан одласка Панекова приближ |
| у тим танким и уским млазовима који се квасе и губе у немирним локвама жуте, блатњаве воде кој |
| од мужа с неким лајтнантом који је <hi>квитирао</hi>: с једним трговачким путником који заступ |
| бојиштима Солферина, Мађенте, Кустоце и Кенигреца; земљи која је одњихала господу која су их ба |
| ово лице, он је још чвршће стезао своју кесу, остајао сам, стекавши повјерење и наклоност, пост |
| м, да раскине рукама, <pb n="117" /> да кида зубима, — па да исправи поново главу и да поново п |
| ијаше задуван, као да је трчао неколико километара, брисаше великом, плавом марамом зној са чел |
| но, особито првих дана; он се није ни с ким виђао, јер га је то мрзило.</p> <p>Ипак, кућа се по |
| на картама, имао је пара, није се ни с ким посвађао, није се сјећао да му се десило нешто неуг |
| у, осјећајући се непријатно кад би се с киме срео који би га могао зауставити и приморати на ра |
| естано се понављале, мучећи, прогонећи, кињећи.{S} О чему год почимаше да мисли, увијек се утис |
| врапци врзу испод ногу; у крчми грајали киријаши, пијући ракију.{S} Он је чекао док се назобе к |
| о зијева; један Сријемац, ситан, плав и кицош, с високом крагном, црвеним прслуком и вазда тије |
| не немоћи, нечега без снаге и без воље; киша је цурила с презривим, безвољним јадом, вазда једн |
| цвијету подсјећа на невјесте у бјелини; киша расула цвјетне латице по трави; ода свуда осјећа с |
| гао; соба је била мрачна, напољу падала киша, запљускујући прозоре.{S} Он се тешко дигао, осјећ |
| , без ријечи.</p> <p>Напољу је пљуштала киша и текла потоком.</p> <pb n="71" /> <p>Растали су с |
| апољу непрестано пљушташе густа и бујна киша, тргао је дјецу иза сна неки чудноват немир у кући |
| е то била она добродушна, бујна и густа киша која се слијева с уживањем и кликом, у пуним звуци |
| он са скинутом капом пушта нека га бије киша по лицу и по коси, нека му се циједи низ врат и ни |
| даху на прозор о који удараше и лупкаше киша.{S} Видио се комад сивкастог неба.{S} Грање је гро |
| ом по мраморном столу, љутећи се што му киша поквари један красан састанак у Тушканцу.{S} У њих |
| а и побјеже.</p> <p>Једнога дана пљусну киша кад је хтјела да полази.{S} Он јој рече нека приче |
| док се у њу слијевају бујице јесенских киша или прољетних вода; кад јури прљава, широка и жута |
| јим мртвилом.{S} И дан се теглио прљав, кишан, блатан и туробан, не наличећи ни на дан ни на но |
| аше кроз димњак ватру у пећи.{S} Па кад кише стадоше, испод сивог неба остаде сам оштар и сух в |
| замуљеним рукама, сав блатан и мокар од кише.{S} Поред њега клечала је кћи, покушавајући, мучећ |
| кад види сунчано прољећње јутро послије кише: по трави и по лишћу блијеште капљице и лако се, с |
| и застрше планине; просуше се јесенске кише и Уна се замути, набуја и прели се преко својих об |
| >Њихови погледи пратили су крупне капље кише која је шкропила плочник, распрскавајући се, узима |
| бо и слушајући успављиво и мирно падање кише; послије ручка разговараше с Иреном док је она рад |
| ћно мртвило, испрекидано шиштавим шумом кише која пљушти, заклањајући својим финим, дрхтавим пл |
| ише с њом заједно, да с њом и њега бију кише које падају у невријеме, да и њега сатире мраз, да |
| елих и окорјелих поља.{S} Било је у тој киши нешто прљаво и јадно, у тим танким и уским млазови |
| јериваше Уну о обалу, повијаше косимице кишне млазеве, погињаше пусто дрвеће и стресаше заостал |
| ћао да га је одавно толико убијала чама кишног дана, то немоћно мртвило, испрекидано шиштавим ш |
| њер, држећи један велики <pb n="150" /> кишобран међу кољенима, хркаше и љуљаше се тамо и овамо |
| или заштићен каквим старинским, црвеним кишобраном који је мијењао толико газда.{S} Једног једи |
| шину својим јечањем, кад би га пекле, у кишовите дане, његове ране које тешко зацјељиваху.</p> |
| , угодан мирис цвијета и земље напојене кишом што издише свјежину; дрвеће у цвијету носи на себ |
| pb n="77" /> као спржена поља за једном кишом, да излијеће пред кућу и да дуго погледа у небо, |
| и одјекне неколико пута потмуо пуцањ с кишом камења које пада, прштећи и рушећи се низ брдо.{S |
| носио оштар ноћни ваздух; машина сипала кишу варница које су се гасиле; бјеласале се ријеке, с |
| рузовина; окрећући млинове, носи лишће, кладе, огранке, цркотине; одроњује, откида и отима земљ |
| ојима се гнијезде орлови.{S} Кроз један кланац пробија се Уна.</p> <p>Инжињер нешто прича о сво |
| у времену се већ осјећала промјена; из кланаца удараше бура и натјериваше Уну о обалу, повијаш |
| , мећава обузима мах, бура се разбија о кланце и хучи у њима.{S} Они застају, губе пут, усред к |
| непрестано јечи звоно, односи звукове у кланце, који их одбијају и сурвавају под своје ноге у У |
| ају и шире хладноћу око себе, губи се у кланце кроз које се провлачи стијешњена и изубијана изм |
| /p> <pb n="20" /> <p>Из чекаонице треће класе појури једно разнолико мноштво: сељаци и сељакиње |
| к српа кад се забада у густо, пожутјело класје и та пјесма, испрекидана, доносила је са собом р |
| р чудновато шуми у његовим гранама које клепћу тупим и сувим звуком под вјетром и откидају се и |
| и вечерњу шетњу: дугачка поворка младих клерика, сва црна; са широким шеширима који бацају сјен |
| енка, сломљена и клонула, с ногама које клецају, с мишљу која застаје, с ријечи која се гуши.{S |
| в блатан и мокар од кише.{S} Поред њега клечала је кћи, покушавајући, мучећи се узалуд да га кр |
| густа киша која се слијева с уживањем и кликом, у пуним звуцима, послије сушних, изгорјелих дан |
| а чује, збива, гласно живи и ори.{S} Он кликће кад опажа у њему пустош гдје се шири, наде гдје |
| сто, <pb n="44" /> док остали сјеђаху и климаху обореним главама; њега је престравила ова несвј |
| а од времена <pb n="88" /> на вријеме и климне главом, али га не слуша.{S} Он гледа поред себе |
| финим, скерлетним млазовима.</p> <p>Он климну лагано главом и окрену се у страну и тихо заплак |
| е упита да му нешто потврди, она лагано климну главом и погледа га поново, и он јасно видје да |
| , који се лагано мицао и пријатељски им климнуо главом.</p> <pb n="18" /> <p>Они су пролазили ћ |
| , Боже мој, како сам несрећна! — рече и клону челом о го, дрвен сто и зајеца, тресући се као тр |
| ну грубо руку на њезино раме, она одмах клону и сва му се предаде, без ријечи.</p> <p>Напољу је |
| ом као <pb n="48" /> сјенка, сломљена и клонула, с ногама које клецају, с мишљу која застаје, с |
| олично пршташе пијесак испод ногу, а по клупама се виђаху нејасни и зближени парови којима није |
| огама које млатараху подбадајући лијено кљусе, и готово додириваху земљу.</p> </div> <pb n="130 |
| ломљену сјенку.{S} И кад су му донијели кључ и кад је са шкрипом јекнула стара, зарђала и дуго |
| тима, које се налажаху по свима њезиним књигама и биљешкама; њу обузеше мале церемоније, испуња |
| ствар сјећала је матер на сина; његове књиге, школске успомене, слике, писма, по свима њезиним |
| увишна строгост; неко претресање њезине књиге и биљешке; на исповиједи, свећеник је задржаваше |
| у кошчатој руци ниско оборену старинску књигу чији повез бијаху изгризли мољци да се, испод кож |
| лупом столицу; кад обори коју запрашену књигу, он сав застрепи.{S} Он је утекао и сакрио се од |
| е мисли без смисла. — На крају крајева, ко то може да буде? — узвикнуо је. — Једна буцмаста и з |
| очи изгориле од ватре и изгубиле сјај; ко зна колико времена сједи она тако непомична и нијема |
| ла ударање српова и пјесму жетелаца.{S} Ко зна...</p> <pb n="80" /> <p>Кад је дигао очи, видио |
| лед за дјететом, чисто не вјерујући.{S} Ко би то био да га тражи!{S} Да није какав стари пријат |
| ак и удари га руком по рамену.</p> <p>— Ко зна, рече, можда имаш право.</p> <p>Али Милан сјеђаш |
| и чинило му се да је био неко по страни ко га је гледао.{S} Кад је улазио у кућу учинило му се |
| није бивао однесен, а да он није дознао ко га је посјекао.{S} Палили су му шуме да му нашкоде: |
| еравао да му је то сасвим свеједно, био ко, не био.{S} Али чинило му се да је био неко по стран |
| ком у Уну.{S} Село се смирило и ријетко ко се помаљаше из кућа; покривен црним аљинцем по глави |
| е реметећи кротку тишину свечаног дана, кога не буни бучно окретање витлова с водом, која пршти |
| е био он на кога није тако дуго мислио, кога није препознао; како смрт одрађа!{S} И кроз кућу к |
| , у кадетској униформи; то је био он на кога није тако дуго мислио, кога није препознао; како с |
| енио звоник мале и здепасте црквице, са кога се мјестимице сљуштила боја и голи лим упијао сунц |
| једну вазда исту ноћ, као да дражи пута кога нема.</p> <p>Гавре Ђаковић осјећаше се сав раздрма |
| т, и из жеље да сачува остатак имања од кога је он и сувише потрошио, своме брату, он је био на |
| е расушеног старог покућства и глоцкање кога миша.{S} У авлији по који пут залаје пас и, од вре |
| pb n="74" /> пунима смећа и ђубрета, из кога је вирила једна прљава лопата; таљиге вукао један |
| уда наоколо непрегледан дубок снијег из кога се издиже, поред друма, оголићено дрвеће, прозирне |
| а се осврне за којом женом, да поздрави кога или да коме врати поздрав.{S} Заустави га семинар |
| тила горко кад би опазила да тај човјек кога је волила има према њој само једну ниску жељу.{S} |
| еним очима и са зајапуреним лицем преко кога је прешла рукама неколико пута, намијештајући косу |
| </p> <p>Она би сва уздрхтала кад би се, код стола, почињале свађе између њезине матере и оца, к |
| <pb n="92" /> с њима, док се више њих, код радника, јављало живље расположење: виђале се жене |
| тешко, и умарала се плачући, и одлазила код тетке да руча.</p> <p>И онда отац, вазда да избјегн |
| празнини.</p> <p>Знао је да је она сама код куће, да је инжињер још у јутро некуд отишао, да се |
| оби као и оно што се дешава док ње нема код куће, и то јој је изазивало у памети непријатна сје |
| подмукло и затворено зеленило; застаје код бродова куд се прелази на босанску страну: кроз <pb |
| вјесно вријеме кући; брзојавио да му се код куће спреми соба.{S} И већ се спуштао сутон, са неб |
| непрекидна збуњеност; он се не осјећаше код своје куће, као у првим данима; њега је љутило што |
| јатно, уз бермет, проводи зимске вечери код Матковића, у једном угодном, малом „пајзлу“ у Гајев |
| вине, покривен грубом шареницом, тканом код куће; и мала гвоздена пећ са излизаним стријелцем; |
| е у самостан гдје се осјећала боље него код куће: у тој мирној, старинској, крупној високој згр |
| на њу сасвим заборављало; оца није било код <pb n="133" /> куће, мати, у јутарњем руху сједи на |
| бео, златан ланац.{S} Он је хвалио вино код Јандрића и није могао да прежали што Гавре Ђаковић |
| овез бијаху изгризли мољци да се, испод коже, на мјестима <pb n="58" /> провидјело дрво, гутао, |
| а и крену.{S} Он се пружи, зари главу у кожни јастук и притисну руком очи, трудећи се да заспи. |
| жунима; са дугих, прљавих јарећих длака кожуна и из блатних, каљавих опанака, који су остављали |
| а, мокри и покисли, са извраћеним дугим кожунима; са дугих, прљавих јарећих длака кожуна и из б |
| е, боље или горе, која није била рђава, која је била као и све остале, и све што је донио у себ |
| и његова стара ђачка соба, пуна нереда, која се већ уживила у њега. </p> <p>Њега је гушио тај в |
| ље и село од једне експлозије динамита, која долажаше с брда, њему се створише пред очима гомил |
| н стресаше под ударцима песме жетелаца, која се разламала бесконачно: они ту пјесму пјеваху зем |
| езиним сином умро читав живот изван ње, која је пригрлила врелу и крваву успомену у своје груди |
| амишљао сасвим друкчије, боље или горе, која није била рђава, која је била као и све остале, и |
| измијешана поворка људи, жена и дјеце, која води разговор, која је дошла више из обичаја или р |
| у тој жени, згуреној у куту, која ћути, која се не миче, с погледом који више ништа не схваћа; |
| ="31" /> извирује мати коју варају уши, која од сваког шума, чује зврјање кола и топот коња, — |
| не буни бучно окретање витлова с водом, која пршти и расипа се у пјени на све стране, ни пуцкањ |
| људи, жена и дјеце, која води разговор, која је дошла више из обичаја или радозналости него да |
| осјећаше поред себе њу, свјежу и младу, која изгара за човјеком; он осјећаше огањ гдје му пржи |
| една трудна жена, обучена на брзу руку, која им свари каву.{S} Пили су полако рум који је Гавре |
| још из дјетињства једну тужну успомену, која га је, и касније кад је могао да разумије њихове ј |
| еној соби, у тој жени, згуреној у куту, која ћути, која се не миче, с погледом који више ништа |
| е и носи с њом, — у борби <pb n="56" /> која замара, раздире руке, откида нокте и набија жуљеве |
| бос старац, поред ватре од сирових дрва која се димила и дим гризао за очи, причао нешто болежљ |
| авила ова несвјесна, мирна, тиха биједа која се осјећала у овој кући, биједа пред којом су сви |
| звиског шума под вјетром, ради гнијезда која сједе међу његовим рашљама, ради оног бујног и гла |
| ина, кроз које се провиди блистава вода која благо шуми не реметећи кротку тишину свечаног дана |
| да сви једва чекају да се сврши партија која се бесконачно отегла.{S} И сви, у један мах, са уз |
| лачила се она једнака, мирна, сива боја која даје свему прљав изглед.{S} Није било у томе дану |
| ареним, куповним столњаком.{S} Дјевојка која му је донијела јело, склони се мало у страну, позд |
| је она долазила, затитрала би она чама која је пунила ову зграду и губила се: у кући се осјећа |
| за смијех, са дебелом цигаром у зубима која му се вазда гаси, са изгледом човјека који не зна |
| о поздраве од сељака, склањао се колима која су јурила низ брдо, узвитлавајући густу прашину; н |
| не скидајући погледа с њезиних плећа на која коса баца сјенку.{S} А она се осврташе с времена н |
| Нашто сав овај немир, збуњеност, слутња која се рађа у мени?{S} Шта ће то мени сада?“ И тражаше |
| који се мимоилазе и поздрављају; врата која се отварају и затварају треском; момци што журно п |
| сли полусане, уморне, сакате, чудовишта која се слијевају једна у друго, једна грозна мјешавина |
| и поглед са њезиног струка, ни са плећа која се провиде.</p> <p>И он се сјећаше да његове мисли |
| узрујавала су га та непромјенљива лица која редовно виђа, улице којима сваки дан пролази, као |
| о; као да се здерао неки вео с тих лица која је он научио да виђа гдје улазе у кавану у стално |
| скидају капе; сретну се по која колица која се тешко одмичу по друму, скоро насутим оштрим и к |
| била она добродушна, бујна и густа киша која се слијева с уживањем и кликом, у пуним звуцима, п |
| у немирним локвама жуте, блатњаве воде која залијева каљаве друмове; било је у томе свему мног |
| м сама, уз неурачунљивог оца, без мајке која се негдје изгубила у свијету и о којој није ништа |
| исли која би га корила, без иједне жеље која би је тражила; она је нестала и утопила се у његов |
| одмах прогласио као лијек од костобоље која се у њега редовно јавља сваке јесени.</p> <p>И јед |
| олико терета на себи; сиве, оловне чаме која је била страшна, јер је била непомична и грозна, ј |
| ватрена ђачка свађа и утиша се; звекне која сабља и зазвекћу мамузе; од времена на вријеме, чу |
| ви погледи пратили су крупне капље кише која је шкропила плочник, распрскавајући се, узимајући |
| ртвило, испрекидано шиштавим шумом кише која пљушти, заклањајући својим финим, дрхтавим платним |
| оким праговима, отвореним вратима, кроз која се црвени дрхтава ватра на огњишту.</p> <p>Гавре Ђ |
| и која не долази с поља, већ из душе, и која је још страшнија и леденија, — у тој хладној неуре |
| и гледа у воду од које бије хладовина и која протјече мирно и тихо, бистра и невина као плаветн |
| е, мучење и кратку агонију у локви крви која отјече финим, скерлетним млазовима.</p> <p>Он клим |
| ескају бајонети.{S} А пред њима, у крви која се са главе сциједила на кошуљу, с рукама у тврдим |
| н плећат калуђер, у старој црној одежди која му је била прекратка, са раширеним крстом на леђим |
| у собу и блијештећи вани у мутној води која је полако отјецала.{S} Он ју је видио кроз прозор |
| воде и одрвени уши и носеве дјечурлији која дераше бруквицама потковане опанке на смрзнутим ба |
| , на то све заборавио, без иједне мисли која би га корила, без иједне жеље која би је тражила; |
| доље наглавце, заједно с његовом мисли која ју прати и коју вода у себи заноси и утапа.{S} И о |
| уком по столу који се дрмао, и по сабљи која се звекетљиво тресла.{S} А он га је само гледао, з |
| на, Мађенте, Кустоце и Кенигреца; земљи која је одњихала господу која су их батинала и тјерала |
| бесконачно: они ту пјесму пјеваху земљи која их држи и храни, земљи на којој су одрасли њихови |
| е било несреће и студени, — оне студени која не долази с поља, већ из душе, и која је још страш |
| грање шљива и јабука.{S} Или силази Уни која тече подно његове баште, спуштајући се стрмом обал |
| се присјети и упозна га са својом кћери која је стајала мало по страни и гледала кроз отворена |
| " /> неумивена дјеца.{S} Из кућа извири која жена, повезана рупцем, и брзо се склања.{S} Пси на |
| његов живот више несреће него благодати која би га, да је дошла прије неколико година, вратила |
| с намијешта столицу, — а да њезина мати која сједи непомично са радом који забавља руке, не при |
| бом тако много бујног живота и младости која се пресипа, он је брзо заборављао на што се био од |
| е благе њежности: тек мало замишљености која се тренутно јавља из њезиних очију, даје лицу више |
| и; лице дугуљасто са фином бијелом пути која се покадгод зарумени, са доста обичних потеза, али |
| А увече, док се у старој, жељезној пећи која није била одавно оцрњена и мјестимице се црвенила |
| собу, праћен Иреном са свијећом у руци која је дрхтала и тресла се као у грозници.{S} Она оста |
| клецају, с мишљу која застаје, с ријечи која се гуши.{S} А све прелијевале и претапале сузе, је |
| раздијељеном косом, са високом крагном која засијеца у образ — сушта <pb n="36" /> противност |
| а стрши, са љутитим погледом и са бором која не избива имеђу очију, увијек у чизмама и у зеленк |
| радом, са проријеђеном, чекињавом косом која стрши, са љутитим погледом и са бором која не изби |
| крени свијећњак са накривљеном свијећом која је капала, и отворио нагло врата од своје собе.{S} |
| } И застаде, не хтијући да доврши мисао која му се наметала, настојећи да је одгурне, заборави, |
| е кораке за собом, слутећи његову мисао која је прати.{S} Кад дођоше једном грму она се заустав |
| из млинова и скидају капе; сретну се по која колица која се тешко одмичу по друму, скоро насути |
| о живот у њој), оставивши му једну кћер која се касније, иза очеве смрти, удала за некаквог кан |
| ла се: у кући се осјећала једна младост која живи и једро срце које бије.</p> <p>— Да се што не |
| тила је у себи срце које бије и младост која чезне; срела је једног непознатог човјека који се |
| онда бацаше кривицу на своју осамљеност која потпирује мисли без смисла. — На крају крајева, ко |
| нај мир, иста она тишина и једноличност која је била прије тога, враћала се са побједничким лик |
| о што је овамо дошао.{S} Осјећаше влагу која је оставила своје жуте велике биљеге на давно обиј |
| често пута необријан и зарастао у браду која је још више замрачивала његово лице.</p> <p>То је |
| себе, ни пожњевена глатка поља, ни воду која блијешти, већ само њу, прегибе њезиног тијела, њез |
| веће које смета, упијао се жељно у воду која је весело одсијевала, губила се и помаљала, а он ј |
| нигреца; земљи која је одњихала господу која су их батинала и тјерала у хајдуке, ударала данке |
| је Гавре Ђаковић имао уза се, и ракију која се нашла у кући, док је један бос старац, поред ва |
| од њих, што је подсјећало на дјечурлију која их је била пустошила чим су биле почеле да руде.{S |
| је; читави свијет сажали младу дјевојку која пође за њега, проричући јој зао живот и мучну смрт |
| клонула, с ногама које клецају, с мишљу која застаје, с ријечи која се гуши.{S} А све прелијева |
| ци.{S} Застидио се кад је видио ту жену која је препатила сву грозоту смрти синовљеве; <pb n="4 |
| наличио на немирну и несрећну животињу која јури преко мртвих предјела, кроз једну вазда исту |
| .{S} Нашао је у њој једну мирну доброту која му <pb n="94" /> се допадала.{S} Видио је да јој ј |
| тињства, тога безазленог и доброг доба, које га преплави са хиљадом успомена, — и у њему се јав |
| етица са побожним стиховима и цитатима, које се налажаху по свима њезиним књигама и биљешкама; |
| ињале свађе између њезине матере и оца, које би трајале дане и недјеље: она се успављивала са у |
| а икона са зарђалим кандилом испред ње, које није било одавно припаљивано.{S} Са таваница спао |
| жали, нимало тужна, осим неколико баба које мислећи на своју смрт оплакују туђу; кадгод се оте |
| јете не буде више свједок њихових свађа које су биле оштре, и у којима се нису штедиле ријечи, |
| ушио и бацао у воду остатке цигарета за које се отимаху рибе, остављајући кругове на глаткој по |
| на се давала својим дисањем и ноздрвама које се шире, и ћутањем и очима које нешто траже, и лом |
| мареном коњчету, са подсавијеним ногама које млатараху подбадајући лијено кљусе, и готово додир |
| /> сјенка, сломљена и клонула, с ногама које клецају, с мишљу која застаје, с ријечи која се гу |
| оностасу, са страховитим и јаким бојама које су блијештиле, и жалобно старкељино појање и громо |
| пу, у збрканим сецесионистичким сликама које су тада ушле у моду.{S} До њега, један висок, круп |
| ен уз дрво, непомичан, с великим рукама које држаше неспретно на кољенима, с једним големим зав |
| вјетар чудновато шуми у његовим гранама које клепћу тупим и сувим звуком под вјетром и откидају |
| ти каване, заваљени, заклоњени новинама које су прошаране празним, конфискованим ступцима; кадг |
| хтајем и трзајем свога тијела, и уснама које су подрхтавале и упијале се једна у другу.{S} И у |
| мом љесковом лишћу и у врбиним крошњама које су се надвиле над воду.{S} И кад је она долазила, |
| чних шума, губио се погледом у крошњама које су улазиле једна у другу и приближавале дебела, ос |
| у лакој, плавичастој хаљини, са врпцама које се лепршају на вјетру, са широким, сламнатим флоре |
| у које је ударила крв, с облим грудима које су поигравале.{S} Она се давала својим дисањем и н |
| са закованим тијелом и заспалим мислима које су га убијале својим мртвилом.{S} И дан се теглио |
| њеним, поплашеним, потискиваним мислима које се гурале под перо; са пуно мрља од мастила и са м |
| орио јој је озбиљно и строго о стварима које је могла тек да слути, или о којима није имала пој |
| } Опрости што сам ти говорио о стварима које не волиш.{S} Заборавио сам.{S} Опрости.</p> <p>И п |
| ста сам и са њезиним посљедњим ријечима које се усјекоше у његов мозак, изазивајући ријечи и пр |
| здрвама које се шире, и ћутањем и очима које нешто траже, и ломљењем прстију и којим дрхтајем и |
| е!“ а Ирена је гледала с дјетињим очима које не разумијевају припијала се уз њезино крило, и на |
| оју је био дигао против неких сељака на које је сумњао да су га ранили из пушака.{S} О томе је |
| је, док се он стоструко светио онима на које је сумњао.{S} И касније нико нити имађаше воље нит |
| е, чапље и плиске; пролази поред дубина које покрива подмукло и затворено зеленило; застаје код |
| био је купио једно буренце доброг вина које је Панек одмах прогласио као лијек од костобоље ко |
| угодно дојмила лупњава возова и машина које су јуриле поред њега, уз нервозно трчкарање чиновн |
| дана кад се отимаше од једног осјећања које, у часу кад мишљаше да га угуши и поништи, јављаше |
| колико пута потмуо пуцањ с кишом камења које пада, прштећи и рушећи се низ брдо.{S} Ударају бат |
| но руменкасто месо лијеве подлактице са које се био спустио раскопчан рукав.</p> <p>Он јој лага |
| гу, обилазећи локве воде и гомиле блата које се згртало; жене показивале доње сукње, упрскане б |
| > <p>Он се сјећаше ње као малог дјетета које ју касније заборавио; зачудио се кад ју је, послиј |
| на њега сручио сав терет њихових живота које они тако мучно и напорно вуку, и лијено, оловно мр |
| и се о њему; доносила му цвијећа и воћа које је сама узбирала, са једном искреном добродушношћу |
| оћни ваздух; машина сипала кишу варница које су се гасиле; бјеласале се ријеке, с ломљавом се п |
| бијана између стрмих, одсјечених литица које сијеку воду.{S} И он осјети жељу да види оне висок |
| сиједа под љесков грм и гледа у воду од које бије хладовина и која протјече мирно и тихо, бистр |
| а преко поља, с обалама зараслим у врбе које натапају своје сјене и повијене, погнуте гране у в |
| а бол касније са кравила, дошле су сузе које не пресушују; свака ствар сјећала је матер на сина |
| расположење: виђале се жене и дјевојке које су биле донијеле јело својим људима, браћи и рођац |
| оздрављајући га, ни на жене ни дјевојке које му се уклањаху с пута и шаптаху нешто за њим.{S} О |
| војих таласа, да и она воли своје обале које вјечно обдјелавају њезини потиштени унуци, да би о |
| ратницима и сјајним пуцима, ни за сабље које звецкају и одскачу од земље.{S} Милан је то осјећа |
| е, прилази, спушта.{S} И почимају капље које се распрскавају о стврднуту, испечену и испуцалу з |
| га пекле, у кишовите дане, његове ране које тешко зацјељиваху.</p> <p>Он је мрзио да, га нетко |
| љива чији се плод плавио у грању; гране које су се нагињале према путу, биле су обране од прола |
| м се смијали, гледајући изазивачки жене које су пролазиле и правећи глупаве и дрске примједбе.< |
| итим плочама, угушујући слабашно појање које допираше из пијевнице.{S} Он стаде недалеко од ула |
| сву своју тиху несрећу, све своје зебње које су јој мрзеле душу и огорчавале њезину сјетну млад |
| је то што га носи, не марећи за камење које запиње за ципеле, ни за трње које зауставља.{S} Он |
| амење које запиње за ципеле, ни за трње које зауставља.{S} Он није гледао гдје стаје, он није в |
| пут на коме је лежао и отресајући труње које се било нахватало по њему.{S} Кад уђе у кућу, нађе |
| осипаше лијену свјетлост на њезине косе које су биле напола пале и на фино руменкасто месо лије |
| омно слетио низ брдо, изударан о дрвеће које смета, упијао се жељно у воду која је весело одсиј |
| >Његов поглед паде на њезино мирно лице које није ништа казивало; једино што је сврнула мало оч |
| елаца, пјесме грубе и вреле као и сунце које их пржи, под којим жању, полегли по послу и окупан |
| едри часови!{S} Осјетила је у себи срце које бије и младост која чезне; срела је једног непозна |
| ла једна младост која живи и једро срце које бије.</p> <p>— Да се што не љутите на мене? — запи |
| њом заједно, да с њом и њега бију кише које падају у невријеме, да и њега сатире мраз, да и ње |
| ну, пуну нестрпљивости и ишчекивања, из које вјечито <pb n="31" /> извирује мати коју варају уш |
| је наде и муку и јаде и зноје, земљи из које су се родили генерали који су заборављали и своје |
| ијечили га да ухвати корјена у земљи из које је изникао, гурнули га у један живот у који кад је |
| нови и нестају у непомичној помрчини из које бије хладноћа што слеђава душу; све чим је она иск |
| улог дрвеног моста, пуног шупљина, кроз које се провиди блистава вода која благо шуми не ремете |
| послу људе са раздрљеним кошуљама кроз које се црне прса, у прљавим гаћама, закриљене од сунца |
| ладноћу око себе, губи се у кланце кроз које се провлачи стијешњена и изубијана између стрмих, |
| ад је, између старог, крупног дрвећа уз које ново и вижљаво стабље дјетињски трепећи младим лиш |
| се довикују, под сунцем које се диже и које почима да шиба својим зракама.{S} Из шикаре, на тр |
| м ципелама у којима нису знали да иду и које су лупале.{S} Они су дизали галаму својим гласним |
| на њезине груди, знајући да ови часови које је дијете волило, долазе тако ријетко; да ће проћи |
| које се изгубило иза густих облака, али које је оставило у ваздуху топлину својих зрака, упијен |
| причали су о Загребу, о стотину ствари које су добро знали, сјећали се са ведрим и веселим сми |
| два очекиваше да јој дође отац или мати које није видјела дуже времена, да их испита, да сазна |
| тној згради. </p> <p>И за неколико ноћи које се чињаху непролазне, док је она тихо плакала, угу |
| И кад је хтио нешто да каже, све ријечи које му се натуриваху, чиниле му се неспретне и глупе, |
| .{S} Он слушаше непомично њезине ријечи које је гутао и са собом носио мирни шум воде, механичн |
| никад против оштрих, братовљевих ријечи које су падале чешће, и поштовао и волио у њему брата к |
| ицу и безциљност топло шапутаних ријечи које се одбијаху од нечега тврдог, и падаху натраг као |
| а се успављивала са ужасом чутих ријечи које није схваћала али је осећала њихову тежину; будила |
| е уз влажне и пријатне шуме, са дрвећем које показује своје дебеле снажне, чворновите жиле, исп |
| обилатим и бујним <pb n="90" /> лишћем које сакрива гране и огранке.{S} Она је бацила свој шеш |
| дно натуштено јунско поподне, са сунцем које се изгубило иза густих облака, али које је оставил |
| ви гласови гдје се довикују, под сунцем које се диже и које почима да шиба својим зракама.{S} И |
| едјелим небом и уморним и благим сунцем које позлаћиваше пожутјелу, старачку, преживјелу траву. |
| ј чуо и кратак, убилачки пуцањ са зрном које пробија чело; чуо пад, видио крв, трзање, мучење и |
| и сједе под грм. </p> <p>- Ово је место које ја волим, — рече она.{S} Он се спусти поред ње.</p |
| између бијелог <pb n="30" /> стијења у које удара сунце, — живу, свјежу, зелену пругу Уне.{S} |
| ма у крилу, с обореним очима, с лицем у које је ударила крв, с облим грудима које су поигравале |
| њезином пожутјелом и потамњелом лицу у које се боре дубље и гушће урезале; очи изгориле од ват |
| могне да се дигне.{S} На њезином лицу у које је ударила ватра, огледало се нешто страшно и запр |
| о му се да је спазио једну женску главу које је убрзо нестало.{S} И питао се зашто се он окреће |
| емена на вријеме.{S} Мишљаху да усијеку које дрво још тога јутра; неће ваљда Манојло бити толик |
| га, и осјети како је туђ на овом мјесту које убијаше без милости његове јутарње илузије.{S} Не |
| чује зврјање кола и топот коња, — кућу које се не тиче спољашњи свијет, гдје све само њега чек |
| Јандрић довезао из Далмације ново вино, којега се Панек није могао довољно нахвалити ни напити. |
| у небо, глатко, плаво и без облака, са којега се просипа огањ.{S} И кад тамо, иза брда, почима |
| угуши, убије ма чим то осјећање против којега се буни.</p> <p>— Не волим ја њу, — рече нагло Г |
| не, грчевито обавијене око камења поред којега се забадају у земљу.{S} Он је удисао свјежи вазд |
| мим завежљајем изнад своје главе, испод којега изгледаше још ситнији, јаднији, кржљавији, са св |
| ијева свему и себи, који живи од зла из којега је изникао?“ И он га загледаваше, посматраше и н |
| а кожуна и из блатних, каљавих опанака, који су остављали за собом широке трагове, циједила се |
| са својим свакидањим, лаганим навикама, који читаве сате читају новине и расправљају о политици |
| се кућа из темеља од инжињерова гласа, који чисти грло, и његов кашаљ чује се у десетину околн |
| ојој се познавали сјајни отисци лопата, који су одсијевали на сунцу.</p> <p>То је био први стра |
| примјећивао тај нијеми подсмјех живота, који пролажаше полагано и неопажено.{S} Гавре Ђаковић в |
| а, слушао причања разговорног кочијаша, који је више волио да прича него да ошине мале и мршаве |
| тих људи; њих је раздвајао један гроб, који се, као и сваки, дуго памти и спомиње, а још теже |
| , чистим лицем, задовољног и спокојног, који се лагано мицао и пријатељски им климнуо главом.</ |
| хоће тај човјек који мрзи себе и друге, који се подсмијева свему и себи, који живи од зла из ко |
| нађу свој воз, запиткивајући чиновнике, који су се на њих отресали мађарски.{S} Кад један Личан |
| и на сваки начин један нов гост каване, који носаше с уживањем цвикер и намјешташе га сваки час |
| но јечи звоно, односи звукове у кланце, који их одбијају и сурвавају под своје ноге у Уну.</p> |
| друге, који се подсмијева свему и себи, који живи од зла из којега је изникао?“ И он га загледа |
| оји се досађивао и имао настране мисли, који јој се приближио, зауставио је у њезином уживању, |
| ао у себи као терет који га вуче земљи, који му не дâ да се крене, исправи, пође; који га је об |
| запрепашћењем сав овај свијет у кавани, који је, у једном трену, изгубио за њега свој обични из |
| у његовој души један одјек из младости, који га сјети мајке, <pb n="125" /> браће и дјетињства, |
| је срео, послије неког времена, с оцем, који је остајао вазда исти и <pb n="112" /> непромјенљи |
| дно са новом прашином и суморним даном, који је стрмоглављао као у понор, кроз мале застрте про |
| вог неба остаде сам оштар и сух вјетар, који замрзну воде и одрвени уши и носеве дјечурлији кој |
| ји му не дâ да се крене, исправи, пође; који га је обухватио својим великим, неприродним рукама |
| асе се, под овим ваздухом <pb n="34" /> који не трпи живота.{S} Неугодно га је дирао глас живот |
| xml:lang="LA"> Simplicissimus </title> који је редовно читао.{S} Није био расположен за читање |
| суза и страхоте једног отвореног гроба који је зјапио између двију високих хрпа свјеже и масне |
| чега за чим треба да се тежи, ни циљева који требају да се траже, ни путева који <pb n="119" /> |
| ева који требају да се траже, ни путева који <pb n="119" /> њима воде.{S} Он убија жеље, сужује |
| рвену и сломљену, пуну неизрецивог јада који је лила у сузе, и он се стресаше, видећи је како д |
| колико од разговора, од вреве, од рада који је видио; било је неизмјерно много умора у ономе ј |
| 5"> <head>V</head> <p>Ива тога догађаја који је, за часак, пробудио и потресао ову мирну кућу, |
| лилеј, ручни рад једног побожног сељака који је изучио резање кад је био на робији.{S} Гавре Ђа |
| > <p>Он се успава са осјећајима човјека који је убио: трзао се немирно и гонио привиђења; цијел |
| мањег, дежмекастог и постаријег човјека који му пође у сусрет и представи му се, хватајући се з |
| му; на саможивост једног ситног човјека који не воли да се узнемирује у невријеме; да оставља т |
| зне; срела је једног непознатог човјека који се досађивао и имао настране мисли, који јој се пр |
| а му се вазда гаси, са изгледом човјека који не зна да се наљути. </p> <p>А они доље причали су |
| аца, с једноличним трчкарањем чиновника који машу фењерима, с увијек истим узвицима.{S} Машина |
| у много сметали кораци самца пролазника који лута по кривудавим стазама.{S} И успављивала се ла |
| и јадно, у тим танким и уским млазовима који се квасе и губе у немирним локвама жуте, блатњаве |
| шећи се шумним и запјенушеним слаповима који прскају и шире хладноћу око себе, губи се у кланце |
| повећавала спарину у кавани, пуној дима који је правио маглицу, дизао се према стропу и гушио у |
| клерика, сва црна; са широким шеширима који бацају сјенку на лице и праве га тамним; у уским м |
| закриљене од сунца различитим шеширима који причају њихово мучење и пребијање по туђини.{S} Чу |
| неколико војника натоварених телећацима који су их тиштали, с пушкама, са савијеним кабаницама |
| езан дуговима, узнемириван вјеровницима који су пријетили да ће изнијети цијелу ствар на јавнос |
| м, накостријешеним <pb n="23" /> брцима који су улазили у уста, са жутим лицем и ситним очима; |
| е убацивале сједину, с повијеним брцима који се мијешали, испреплетавали, и били као срасли са |
| 120" /> <p>И он помишљаше, да се, ма на који начин, врати староме начину живљења, да поново пот |
| ући да сједну, сметени далеким путем на који се спремају, <pb n="21" /> уносећи међу свијет доб |
| преко мртве ноћи и замрлог јутра и дана који је куњао.</p> <p>Како је он тешко сносио тај дан, |
| рава <pb n="29" /> прострта испред коња који одмахују главама са натакнутим зобницама, док им с |
| ти кући.{S} Зачу иза себе глас инжињера који му весело довикиваше нешто, машући штапом.{S} Гавр |
| пушио и посматрао једно друштво официра који су гласно разговарали њемачки и грохотом се смијал |
| и он не налажаше никад правог одговора који би га умирио, довео његове мисли у склад, унио ста |
| и гони напријед; он страхује од вјетра који пролази дрско и извиднички кроз собе, да му не одн |
| чешће, и поштовао и волио у њему брата који је старији и паметнији.</p> <p>Сјећа се, једног да |
| имоилазећи се, мноштво вечерњег свијета који је био изишао у своју обавезну шетњу; људи се глас |
| p> <p>Послије пола сата, између свијета који се враћаше из цркве, пројаха калуђер, са излињалом |
| а је био, па умро; и то осјећање живота који је ишчезнуо и гдје га није одавно било, плаши и уж |
| кад започимљу да се чују гласови живота који се буди, кад, поред његових прозора, са лијеном шк |
| та.{S} Неугодно га је дирао глас живота који долази споља, узбуђује, потреса, уноси немир и буд |
| аво вријеме сметаше га један млаз сунца који падаше кроз прозор на његову главу.{S} Па кад чита |
| Гавре Ђаковић не обраћаше пажње на људе који смицаху с главе своје <pb n="126" /> црвене капице |
| оде, пе видећи у њима људе него раднике који морају да га слушају и да му се покоравају, ако хо |
| стио се с кола, осјећајући слој прашине који се био нахватао и налијепио по њему.</p> <p>И у је |
| то било, није знао — да ли себе или оне који су умрли.</p> <p>Читав дан се дрмао колима, слушао |
| прича него да ошине мале и мршаве коње који су споро одмицали, бранећи се дугачким реповима од |
| своје усплахирено дјетињство, и призоре који су је дирали до плача.</p> <p>Готово двије године, |
| , пљуштећи, стварајући локве и поточиће који су кривудаво отјецали.{S} Снажни млазови разбијали |
| идје гдје их потрпаше у један други воз који оде прије његовог.{S} Они пројурише поред њега, са |
| који је милио и, најзад, попео се у воз који је тако споро одмицао.</p> <p>И кад је сио у саони |
| с отвореним вратима са оба краја, кроз који свираше вјетар са цесте у авлију.{S} И уђе у собу, |
| ажни млазови разбијали се о прозор кроз који су они гледали, и циједили се низ стакло.{S} Људи |
| сније да не узнемири некога што спава и који може сваки час да се пробуди.{S} Њега дира и врије |
| есковити смијех који долази из далека и који звечи разбијено и чудно.{S} А дани пролазе.</p> <p |
| ична и свакидања гунгула у кавани; људи који се мимоилазе и поздрављају; врата која се отварају |
| кроз село, застајући да се одморе људи који носе лијес; повијала се похабана црквена литија на |
| .{S} Већ су могли да спазе мноштво људи који дижу грају, усијецајући пут у брдо, једни ваљају к |
| је, земљи из које су се родили генерали који су заборављали и своје куће и свој језик и своју н |
| у причали много и весело, као пријатељи који се познају годинама, док је вријеме јурило као вод |
| е, лопате, батови, колица и други алати који су блијештали на сунцу.</p> <p>И послије подне, ка |
| е стигао кући затекао је на столу ручак који се охладио.{S} Он је збацио са себе капут, скинуо |
| Откуда је дошло?{S} Шта хоће тај човјек који мрзи себе и друге, који се подсмијева свему и себи |
| има и са згрченим песницама, као човјек који је наумио да се свега одрече и да све мрзи.{S} Про |
| тражи!{S} Да није какав стари пријатељ који је овамо случајно залутао и сјетио се њега?{S} Заш |
| у, гледајући само свој посао пред собом који треба <pb n="91" /> да се сврши.{S} Он је горе био |
| зина мати која сједи непомично са радом који забавља руке, не прилази к њој; она се радосно изн |
| ти.</p> <p>И погледа га благим погледом који моли.</p> <p>Гавре Ђаковић ћуташе.{S} Он хтједе јо |
| која ћути, која се не миче, с погледом који више ништа не схваћа; за коју је с њезиним сином у |
| ирао</hi>: с једним трговачким путником који заступа неку фирму из Граца.{S} Тако немарно и рав |
| обореним очима као да дријема и са амом који му поиграваше на врату; на смећу спавао је слатко |
| н каквим старинским, црвеним кишобраном који је мијењао толико газда.{S} Једног јединог дана, с |
| жељама, амбицијама и свим оним немиром који заталасава и гони напријед; он страхује од вјетра |
| рвен, са испупченим трбухом, са шеширом који га поклапа, машући, показујући и упирући својим шт |
| ђе са својим помамним, пламеним вјетром који улази у душе, диже их, креће их, буни их, са надам |
| галаму својим говором, смијехом, гласом који је одјекивао и ломио се кроз кућу.{S} Па онда се п |
| , довикивањем, једва дишућу под теретом који су вукли, не могући да нађу свој воз, запиткивајућ |
| је побјегла од мужа с неким лајтнантом који је <hi>квитирао</hi>: с једним трговачким путником |
| е, жегу и бацају на кољена пред животом који стоји озбиљан и миран, сав у ноћи, изнад шумне риј |
| ну и да му не даду да живи оним животом који је био одабрао.</p> <pb n="120" /> <p>И он помишља |
| ао се и нашао ноћ око себе, са мјесецом који се помаља; још му табао у глави кас коња и звецкал |
| ја им свари каву.{S} Пили су полако рум који је Гавре Ђаковић имао уза се, и ракију која се наш |
| ла се са запрепашћеношћу мислећи на дан који долази: кад се незна сат у који се руча или вечера |
| ноћ и са искреном радошћу поздрави дан који се рађаше.</p> <p>И ујутру, кад преломише ведрину |
| де близу ње и обоје гледаху на прозор о који удараше и лупкаше киша.{S} Видио се комад сивкасто |
| тајала тренутна тишина; са звеком падао који пут новац на земљу; и од времена на вријеме дизала |
| ући се непријатно кад би се с киме срео који би га могао зауставити и приморати на разговор, и |
| ва и глоцкање кога миша.{S} У авлији по који пут залаје пас и, од времена на вријеме, закукуриј |
| у смрт оплакују туђу; кадгод се отео по који смијех и брзо се утишао; а све, и звоњавину звона |
| рата, бацајући кадгод на њих двојицу по који поглед.{S} Они се осмјехнуше и руковаше. </p> <p>И |
| е врати поздрав.{S} Заустави га семинар који је пролазио Илицом, правећи вечерњу шетњу: дугачка |
| а Уне; упадала у кућу као лагани вјетар који се ваља на ситним таласима и игра у тромом љесково |
| је био обијен зид, спустио га на прозор који је гледао у ведар дан, пун модрине и свјетла, увје |
| да растјера чаму и да заборави пријекор који се будио у њему.{S} Он осјећаше сву студен овог не |
| ан пола љутит и одсјечан инжињеров глас који је давао раду једну оштру и заповједничку ноту: ја |
| о немиран и узрујан, погледајући на сат који је милио и, најзад, попео се у воз који је тако сп |
| >Гавре Ђаковић се тада тргао.{S} Свијет који је пролазио није гледао ту поспрдну слику свога жи |
| авећи од човјека неки чудновати предмет који је случајно овамо забасао.{S} Само у зору потреса |
| а.{S} Он га је осјећао у себи као терет који га вуче земљи, који му не дâ да се крене, исправи, |
| нама; изнио пред његове очи један живот који је за Гавру Ђаковића био сасвим туђ и бесмислен: с |
| и свјежим зеленилом, у тај бујан живот који својом крепкошћу и пуноћом презираше и исмијаваше |
| разговор на своје послове: на један пут који прави у овој околици.{S} И потеже из доњег џепа је |
| мене? — питаше се очајно Гавре Ђаковић који се досађивао.{S} И он посла у себи до ђавола и Јан |
| лакат; — онда би Ирена послушно сјела у који ћошак осјећала нешто тешко, и умарала се плачући, |
| на дан који долази: кад се незна сат у који се руча или вечера, кад је одлазила без каве у шко |
| је изникао, гурнули га у један живот у који кад је загледао, он се згрозио, ужаснуо, тргнуо.{S |
| чао весело, ударао пуном руком по столу који се дрмао, и по сабљи која се звекетљиво тресла.{S} |
| у.</p> <p>Он се чуђаше тренутном нагону који га је овамо довео, љутио се на се у исти мах и сти |
| шибао вјетар, сух и хладан, по простору који се смрзао.{S} Небо је било залеђено и сиво.{S} Сву |
| — сушта <pb n="36" /> противност брату који је био немаран, доста неукусно одјевен; често пута |
| ће да се пробуди и да се радује животу који је добар и пун среће.</p> <p>И оно мало времена шт |
| нодушно ју је оставила и препустила оцу који се, као што је <pb n="138" /> чула, пропио и живио |
| S} Послије му је годио онај студени дах који је провејавао кроз замрлу кућу.{S} И он у њој зами |
| е; зачује један сухи, пјесковити смијех који долази из далека и који звечи разбијено и чудно.{S |
| га, један висок, крупан, глават Босанац који говори у басу, бубња прстима по прозору и сваки ча |
| е и вреле као и сунце које их пржи, под којим жању, полегли по послу и окупани у зноју; у њој с |
| познати пут гдје зна и имена станица и којим редом долазе и како изгледају.{S} Све што му је п |
| које нешто траже, и ломљењем прстију и којим дрхтајем и трзајем свога тијела, и уснама које су |
| рви утисак.{S} Он се обраћаше њој са по којим незнатнијим питањем, а она се осмјехивала и потвр |
| неку од једног пензионисаног жандарма с којим се био Панек много спријатељио.</p> <p>Ирена бија |
| ла.{S} Са прозора му махну руком онај с којим је проговорио неколико ријечи.{S} Гавре Ђаковић с |
| вља топлу собу, кавану, своје друштво с којим пријатно, уз бермет, проводи зимске вечери код Ма |
| угог, да је он за њу само један предмет којим прекраћује вријеме.{S} Па и ако није отишао да се |
| ом прођу воловска <pb n="52" /> кола на којима сељак напола спава, — онда се он трза, затвара п |
| а врлетне планине, с голим главицама на којима у вече умире сунце; суре шуме са пропланцима на |
| мире сунце; суре шуме са пропланцима на којима овце наличе на бијело камење што се креће; да от |
| ао се по осамљеним брдским крчмама пред којима закрчивала цесту високо натоварена кола са робом |
| брижљиво замазаних редова и ријечи под којима се скривала сувишност срамоте његова положаја и |
| омјенљива лица која редовно виђа, улице којима сваки дан пролази, као и његова стара ђачка соба |
| ама се виђаху нејасни и зближени парови којима нијесу много сметали кораци самца пролазника кој |
| кад му дође; он је био промислио ријечи којима да јој то каже, он је знао на памет своје фразе |
| арима које је могла тек да слути, или о којима није имала појма, и прописивао јој неке нарочите |
| вао се да онај зна још стотину ствари о којима може да прича по неколико сати и да му пробија г |
| ао чарапе, како преко воље држи узде по којима се хвата снијег и не диже бич на коње.{S} Гавре |
| зирно на све будалаштине и црне мисли с којима се гонио неколико мјесеци, и извуче из џепа неки |
| да два ока, пуна суза, упрта на њега, у којима има и туге што не може да помогне, и сажаљења и |
| и пустих поља, преко замрачених брда у којима извире бура.{S} Смрзнуто и ледено звекћу и одска |
| рпљеним панталонама и тешким ципелама у којима нису знали да иду и које су лупале.{S} Они су ди |
| планине, са сурим и стрмим стијенама у којима се гнијезде орлови.{S} Кроз један кланац пробија |
| извуче из џепа неки стари број новина у којима се тражила кућа и земљиште на продају, и написа |
| к њихових свађа које су биле оштре, и у којима се нису штедиле ријечи, дао ју је у самостан гдј |
| прегорио и ту жељу, заједно са осталима којих се био одрекао.{S} Тек покадшто га нешто запече у |
| х кућа, обиљежених муком и потребом, из којих дише биједа и сиротиња; заталаса се понекад у њим |
| оранице, <pb n="53" /> ливаде и поља из којих вири поцрњела кукурузовина; окрећући млинове, нос |
| нози до изнад кољена, видјеле се ране с којих отјецаше крв коју му жена заустављаше, <pb n="64" |
| ху земљи која их држи и храни, земљи на којој су одрасли њихови дједови, вјечно радећи и бранећ |
| једна широка ријека с лаганим током на којој он плови полеђушке и са затвореним очима.</p> <p> |
| е која се негдје изгубила у свијету и о којој није ништа чула.{S} И прво што је срела у животу, |
| високих хрпа свјеже и масне иловаче по којој се познавали сјајни отисци лопата, који су одсије |
| овима, он луташе очима по ниској соби у којој су све ствари биле на истом мјесту, како их је он |
| их бијелих капа; са пространом црквом у којој вазда влада сутон са потумњелих фреска помаљају с |
| марећи да опази икога, да се осврне за којом женом, да поздрави кога или да коме врати поздрав |
| им трку за уживањима, мене опија брзина којом јурим.{S} Ја се држим само површине.{S} Јер сумња |
| ону луду, очајну љубав према земљи, над којом сељак, огрезао у тешком зноју, сатире свој живот |
| ја се осјећала у овој кући, биједа пред којом су сви сагибали вратове, послушно и покорно, без |
| ића љутило.{S} Он је тражио да је дирне којом ријечи, док га је она само чудно погледала, пушта |
| познаје, зна сваки вир у њој, зна пругу којом се ваља матица.{S} Или иде дуж обале, дерући ципе |
| погледом који више ништа не схваћа; за коју је с њезиним сином умро читав живот изван ње, која |
| ве чежње, — јављала се она, та дјевојка коју је упознао једним обичним и простим случајем.</p> |
| и смијех, као да зазвекета његова сабља коју је он пасао са тако много уживања, као да се помол |
| радоше ноћити у првој усамљеној кући на коју се намјерише, гдје их прими један мршав, распас се |
| а, видјеле се ране с којих отјецаше крв коју му жена заустављаше, <pb n="64" /> испирајући ране |
| а му се покоравају, ако хоће да заслуже коју крваву пару, гледајући само свој посао пред собом |
| идио се самога себе и једне дјетињарије коју је био увртио себи у главу.{S} И журио се кући ист |
| "142" /> с искривљеним лицима од пјесме коју пјеваху из свег грла.</p> <p>Рад на новом друму би |
| ља долазили одломци једне снажне пјесме коју су пјевали чврсти и оштри гласови жетелаца, пјесме |
| заједно с његовом мисли која ју прати и коју вода у себи заноси и утапа.{S} И онда, он је гледа |
| и падало на памет да ју гледа, прозбори коју љубазну ријеч, погледа с осмјехом, на њезину душу |
| кад помакне са лупом столицу; кад обори коју запрашену књигу, он сав застрепи.{S} Он је утекао |
| оје вјечито <pb n="31" /> извирује мати коју варају уши, која од сваког шума, чује зврјање кола |
| кући, он се престрашио од равнодушности коју је осјећао у себи.{S} Лијено и лагано је подигао о |
| дозналости да се упозна с том дјевојком коју је наравно замишљао сасвим друкчије, боље или горе |
| , читаво вријеме бијаше обузет парницом коју је био дигао против неких сељака на које је сумњао |
| шљаше да се с њим завади и тражаше само коју ријеч.</p> <p>Једва једном, инжињер му каза зашто |
| аретом, игра се с димом и добаци јој по коју равнодушну примједбу или обично питање, гледајући |
| љубављу; гасила се непримјетно младост коју је остављао у мрачним ћошковима кавана, међу остат |
| мрком, неједнаком, гривастом брадом, у коју су већ године убацивале сједину, с повијеним брцим |
| на вријеме, осмјехнувши се и казавши му коју ријеч, осјећајући његове очи на себи, чујући његов |
| вама са натакнутим зобницама, док им се кокоши, пилићи и врапци врзу испод ногу; у крчми грајал |
| ом шкрипом прођу воловска <pb n="52" /> кола на којима сељак напола спава, — онда се он трза, з |
| те и засипа сњежном прашином у лице.{S} Кола и путници ријетки; тек што, покадгод, јато гаврано |
| е чула, кад, пред подне, стадоше његова кола пред кућом.{S} Само што се помоли једна уплакана б |
| јима закрчивала цесту високо натоварена кола са робом, сандуцима и бурадима; сијено и трава <pb |
| уши, која од сваког шума, чује зврјање кола и топот коња, — кућу које се не тиче спољашњи свиј |
| одскачу точкови од камења, уз труцкање кола и пуцкетање бича.{S} Спустио се с кола, осјећајући |
| сигурно већ поново спаваше кад изађоше кола из села и почеше се пети уза страну.{S} Инжињер, д |
| ни и стијешњени да су им ноге висиле из кола; а главе им се помаљале, <pb n="142" /> с искривље |
| ним рупцем, и поздрави га.{S} Он сиђе с кола, вукући предугачку шубу по снијегу и уђе у ходник, |
| г изблиза планинама.{S} Стају, силазе с кола, кочијаш таре сијеном задахтале коње, док бура хоћ |
| кола и пуцкетање бича.{S} Спустио се с кола, осјећајући слој прашине који се био нахватао и на |
| {S} И Гавре Ђаковић стрпљиво силажаше с кола кад су коњи ишли уза страну, примао поздраве од се |
| ђено мјесто; достојанствено се пењала у кола два жандарми, с бајонетима на пушкама, правећи нек |
| аваше кроз једна врата.{S} Он се попе у кола и стајаше на прозору.</p> <pb n="20" /> <p>Из чека |
| видио је, у другом, најудаљенијем ћошку кола, у прљавој свјетлости напола застрте свјетиљке, је |
| часова.</p> <p>А већ прије зоре чекаху кола пред кућом.</p> <p>Гаве Ђаковић, полубунован и дре |
| амом, надвикивајући лупњаву жељезничких кола.{S} Са прозора му махну руком онај с којим је прог |
| кад се на неколико дугачких и тијесних кола, покривених асурама, с пијаним кочијашима, вратише |
| станици.{S} Успут га срете један његов колега, узе му цигарету дувана и двије круне на зајам: |
| овраћати те године, срушише се радничке колибице и однесоше алати с недовршеног и раскаљављеног |
| она никад није осјетила толико несреће, колико у тих неколико мрачних и непомичних часова.</p> |
| она оставила хладне самостанске зидине; колико младости осјећаше у себи кад се је осјетила слоб |
| не презриво развукоше.{S} Као други!{S} Колико бола, понижења и истине!</p> </div> <pb n="72" / |
| зашто то баш сада долази?“ питао се.{S} Колико дана гледао ју је, као што је посматрао сваку же |
| олан, брз дах у ком се осјећао јаук.{S} Колико је било несреће и студени, — оне студени која не |
| сјећајући се уморним, не толико од хода колико од разговора, од вреве, од рада који је видио; б |
| гориле од ватре и изгубиле сјај; ко зна колико времена сједи она тако непомична и нијема, не ос |
| замрзло.{S} Како му је срце ударало, с колико бола зарио је главу у јастук, тражећи мало топли |
| баци на страну.</p> <pb n="13" /> <p>И коликогод се трудио да нађе разлог зашто је нерасположе |
| празнину, замишљеност и чаму.</p> <p>С коликом је радошћу она оставила хладне самостанске зиди |
| , примао поздраве од сељака, склањао се колима која су јурила низ брдо, узвитлавајући густу пра |
| оји су умрли.</p> <p>Читав дан се дрмао колима, слушао причања разговорног кочијаша, који је ви |
| ко пута, и нехотице, прочитао натписе у колима и знао их готово на памет; неке фразе, грозне и |
| жале разбацане ћускије, лопате, батови, колица и други алати који су блијештали на сунцу.</p> < |
| инова и скидају капе; сретну се по која колица која се тешко одмичу по друму, скоро насутим ошт |
| ад сјеђаху упоредо, дотакнуше се њихова кољена и обоје се погледаше у исти мах; Гавре Ђаковић с |
| ахнито нападају, боле, жегу и бацају на кољена пред животом који стоји озбиљан и миран, сав у н |
| има и на обнаженој десној нози до изнад кољена, видјеле се ране с којих отјецаше крв коју му же |
| тробојкама у коси, кратким кошуљама до кољена и бијелим чарапама; сељаци с малим <pb n="17" /> |
| великим рукама које држаше неспретно на кољенима, с једним големим завежљајем изнад своје главе |
| крпљеном прљавом одијелу, са уздигнутим кољенима и са широм опруженим рукама, са изразом задово |
| њег виђења, мало погнут, са рукама међу кољенима, и са шеширом и штапом на столици поред њега.{ |
| дан велики <pb n="150" /> кишобран међу кољенима, хркаше и љуљаше се тамо и овамо.{S} А у Ирени |
| .{S} Само се чуо њезин болан, брз дах у ком се осјећао јаук.{S} Колико је било несреће и студен |
| анове, — да извади, отме, истргне из ње комад сувог, мршавог круха за се и за дјецу; у ту земљу |
| оји удараше и лупкаше киша.{S} Видио се комад сивкастог неба.{S} Грање је грозничаво дрхтало. < |
| кренуо, сио и налактио се о сто, док је комадић свијеће изгарао у великим и немирним пламеновим |
| S} Писмо дуго, згужвано, на оцијепљеном комаду <pb n="40" /> хартије; немирно писано, са неједн |
| за којом женом, да поздрави кога или да коме врати поздрав.{S} Заустави га семинар који је прол |
| ету, отварао једно писмо из Угарске, на коме је видио братов рукопис, он није ни слутио што ће |
| дан разваљен пут, пун крупног камења на коме се познају обли трагови челичне шипке; доље, испод |
| устаде и пође, облачећи успут капут на коме је лежао и отресајући труње које се било нахватало |
| дје према њему иде једно сељачко дијете коме су тек негдје одскора обукли гаће кад је пошло у ш |
| } И пред њим као да се рађа нов живот о коме није никада мислио ни снивао, млад, свјеж и крјепа |
| , даље отуда, из тога бљутавог живота у коме се гушио више од осам година.</p> <p>И његове очи |
| унце спуштало и слабило: главном улицом комешало се, мимоилазећи се, мноштво вечерњег свијета к |
| ирајући ране ракијом.{S} Једно момче из комшилука одјашило је било по доктора у друго село.{S} |
| се потресала кућа и узбунили сви пси у комшилуку, и само што предушиваше од смијеха, па почима |
| </p> <p>Воз се љуљао, трескао и тутњао; кондуктер пролажаше, лупајући вратима, са фењером у руц |
| да пошље у просјаке, а половину на <hi>кондуну</hi>.{S} Па, једног дана, кад доби вијест да се |
| кастих кукуруза, густих, сирово зелених конопаља, и шарених бара и кошаница.{S} А жива свјежа п |
| ени новинама које су прошаране празним, конфискованим ступцима; кадгод се, с једне стране, зачу |
| таљиге вукао један крупан, стар и лијен коњ, с обореним очима као да дријема и са амом који му |
| о и трава <pb n="29" /> прострта испред коња који одмахују главама са натакнутим зобницама, док |
| оји се помаља; још му табао у глави кас коња и звецкала сјецкајући звека бронза; још непрестано |
| сваког шума, чује зврјање кола и топот коња, — кућу које се не тиче спољашњи свијет, гдје све |
| којима се хвата снијег и не диже бич на коње.{S} Гавре Ђаковић се сав увукао у шубу, само му, п |
| ио да прича него да ошине мале и мршаве коње који су споро одмицали, бранећи се дугачким репови |
| с кола, кочијаш таре сијеном задахтале коње, док бура хоће да стрга с рамена и да однесе шубу; |
| лијећу низа страну.{S} Окупани у зноју, коњи упадају дубоко у снијег и мучно се извлаче из њега |
| n="43" /> Заједнички натежу боцу рума; коњи се једва вуку кроз мрак засипан снијегом; од часа |
| ћи ракију.{S} Он је чекао док се назобе коњи, пио рђаво пиво и био узубијан причањем крчмара и |
| и пси чувају стоку.{S} У даљини виде се коњи како облијећу по гувнима и чују се узвици.{S} Они |
| p>Касније га ухвати сан.{S} Кад стадоше коњи пред кућом, тргао се и нашао ноћ око себе, са мјес |
| мара и крчмарица.</p> <p>И опет каскали коњи тврдом, збијеном, каменитом цестом, пролазили расу |
| Ђаковић стрпљиво силажаше с кола кад су коњи ишли уза страну, примао поздраве од сељака, склања |
| уто и ледено звекћу и одскачу бронзе на коњима и губе се у овој бијелој, безживотној тишини.{S} |
| алом камилавком на глави, на осамареном коњчету, са подсавијеним ногама које млатараху подбадај |
| вијећа, оргуље брује, појачане одјеком, кор женских гласова у заносу пење се у небо и слама се |
| и и ликовања над животом.{S} Он убрзава корак, док непрестано јечи звоно, односи звукове у клан |
| ајући његове очи на себи, чујући његове кораке за собом, слутећи његову мисао која је прати.{S} |
| атом.{S} Средином улице, правећи велике кораке, пролазили сељаци и сељакиње у бијело с кошарама |
| ладан.{S} Чинило му се да је чуо њезине кораке у ходнику, да се њезина врата више пута отварају |
| n="111" /> осјећа како пролази нечујним кораком кроз године, мрзовољан, са рукама чврсто притис |
| дебео златан ланац са завинутим црвеним коралом, из џепа на прсима помаљао се један велик и прљ |
| мо одјекују, празно и поплашено, његови кораци.{S} Он се кадгод боји да корача гласније да не у |
| врата, скинувши шешир с главе, и његови кораци одјекиваху по каменитим плочама, угушујући слаба |
| га.{S} И онда протабају ходником његови кораци и мирис цигаре продре кроз пукотине од врата; за |
| жени парови којима нијесу много сметали кораци самца пролазника који лута по кривудавим стазама |
| иједу браду, корачао незграпним великим корацима, пожуривајући спровод да што прије сврши тај о |
| враћајући се са посла тешким и уморним корацима, и задиркујући се међу се.{S} А кроз то мноштв |
| им лисичинама, послушно, оборене главе, корача сељак.</p> <p>Чудновато, он је имао још из дјети |
| његови кораци.{S} Он се кадгод боји да корача гласније да не узнемири некога што спава и који |
| лагано махаше ногама над водом, и гдје корача преко камења унском обалом, а он хита за њом, не |
| >Мати је била слаба и изнемогла и једва корачала, гушећи се у сузама, тресући се и посрћући; њи |
| сипао их у дугу, неуредну сиједу браду, корачао незграпним великим корацима, пожуривајући спров |
| ао из куће и упутио се цркви.</p> <p>Он корачаше брзо, као да га нешто гони, као да хита да ски |
| т у изгледу; из страховања да се сам не кори безутјешно и не каје горко кроз цио свој живот, и |
| заборавио, без иједне мисли која би га корила, без иједне жеље која би је тражила; она је нест |
| о отшкринула једна врата.{S} А затим се корио што мисли о <pb n="85" /> таквим глупостима и био |
| поред оца озбиљна и без ријечи, и он се корио да није требао да је жалости.{S} И кад смете с ум |
| {S} И кад је она одлазила, он се поново корио и остављао ствар за сутрашњи дан.</p> <p>Па посли |
| моли или као да се брани. — Немој да ме кориш.{S} Ја знам што ти хоћеш да кажеш.{S} Опрости што |
| земље и народа, спријечили га да ухвати корјена у земљи из које је изникао, гурнули га у један |
| засребрени њезина <pb n="51" /> сиједа коса, кад угледа два ока, пуна суза, упрта на њега, у к |
| идајући погледа с њезиних плећа на која коса баца сјенку.{S} А она се осврташе с времена на ври |
| је се јаче, без шешира, истицала њезина коса.{S} Нашао је у њој једну мирну доброту која му <pb |
| животу; кад већ налажаше у проријеђеним косама сиједе власи, осјећајући слабост у тијелу, а без |
| па просипаше лијену свјетлост на њезине косе које су биле напола пале и на фино руменкасто месо |
| им шеширом, на јакој бујној, златуњавој коси; лице дугуљасто са фином бијелом пути која се пока |
| ом пушта нека га бије киша по лицу и по коси, нека му се циједи низ врат и низ прси, он жудно у |
| арама на глави: сељакиње с тробојкама у коси, кратким кошуљама до кољена и бијелим чарапама; се |
| ура и натјериваше Уну о обалу, повијаше косимице кишне млазеве, погињаше пусто дрвеће и стресаш |
| врсти покрети омекшавали су, његов јак, космат врат, иначе вазда усправљен, погибао се; уза све |
| и са брадом, са проријеђеном, чекињавом косом која стрши, са љутитим погледом и са бором која н |
| нут; са намазаном, пажљиво раздијељеном косом, са високом крагном која засијеца у образ — сушта |
| е је Панек одмах прогласио као лијек од костобоље која се у њега редовно јавља сваке јесени.</p |
| шла рукама неколико пута, намијештајући косу и гледајући преда се, још сва уздрхтала и узбуђена |
| адим лишћем, угледа оиспод себе, доље у котлини, између бијелог <pb n="30" /> стијења у које уд |
| и наједном зашути, и онда се несигурно котрљају <pb n="134" /> латинске ријечи свештеника са ј |
| иза планинама.{S} Стају, силазе с кола, кочијаш таре сијеном задахтале коње, док бура хоће да с |
| {S} Он гледаше пред собом <pb n="42" /> кочијаша, свега замотаног у биљце, са рупцем преко ушиј |
| рмао колима, слушао причања разговорног кочијаша, који је више волио да прича него да ошине мал |
| них кола, покривених асурама, с пијаним кочијашима, вратише неки радници из туђине и уз пјесму |
| рово зелених конопаља, и шарених бара и кошаница.{S} А жива свјежа пруга Уне испресавијала се к |
| разнолико мноштво: сељаци и сељакиње, с кошарама и великим завежљајима, гурајући се, спотичући |
| пролазили сељаци и сељакиње у бијело с кошарама на глави: сељакиње с тробојкама у коси, кратки |
| му се отме или, кад се ухвати с њиме у коштац, како га онај слама, мрви, сатире и обара, показ |
| : сељакиње с тробојкама у коси, кратким кошуљама до кољена и бијелим чарапама; сељаци с малим < |
| у непрекидном послу људе са раздрљеним кошуљама кроз које се црне прса, у прљавим гаћама, закр |
| зноју, збаци са себе капут и стајаше у кошуљи на прозору, смијући се своме чину и одмарајући с |
| а, у крви која се са главе сциједила на кошуљу, с рукама у тврдим лисичинама, послушно, оборене |
| са раширеним крстом на леђима, држећи у кошчатој руци ниско оборену старинску књигу чији повез |
| p>И та залеђена материна бол касније са кравила, дошле су сузе које не пресушују; свака ствар с |
| пажљиво раздијељеном косом, са високом крагном која засијеца у образ — сушта <pb n="36" /> про |
| ријемац, ситан, плав и кицош, с високом крагном, црвеним прслуком и вазда тијесним панталонама, |
| .{S} Он је збацио са себе капут, скинуо крагну и спустио се у наслоњачу, осјећајући се уморним, |
| тебе, она нас је оставила.</p> <p>И он крадом убриса сузе, не рече више ништа, нагло се диже и |
| вече Гавре Ђаковић, кад стајаше у мраку крај отвореног прозора. „Нашто сав овај немир, збуњенос |
| ђе у ходник, с отвореним вратима са оба краја, кроз који свираше вјетар са цесте у авлију.{S} И |
| чини се смијешан и глуп, и не чекајући краја, изиђе, праћен погледима свију.</p> <p>Он се чуђа |
| потпирује мисли без смисла. — На крају крајева, ко то може да буде? — узвикнуо је. — Једна буц |
| ао сјенке, и само се забијеле уздигнути крајеви њихових бијелих капа; са пространом црквом у ко |
| т која потпирује мисли без смисла. — На крају крајева, ко то може да буде? — узвикнуо је. — Јед |
| ад старца да започето доврши, журећи се крају.</p> <p>Један сељак, црквењак, послат ваљда за то |
| лу, љутећи се што му киша поквари један красан састанак у Тушканцу.{S} У њиховом друштву налази |
| , тако казане ријечи; он је у њој чуо и кратак, убилачки пуцањ са зрном које пробија чело; чуо |
| цима; кадгод се, с једне стране, зачује кратка, ватрена ђачка свађа и утиша се; звекне која саб |
| на глави: сељакиње с тробојкама у коси, кратким кошуљама до кољена и бијелим чарапама; сељаци с |
| ила је мајка више пута, задржавајући се кратко вријеме, свраћао је и отац да је види, једино, п |
| амишљен и ћутљив, одговарајући љутито и кратко.{S} Гавре га је добро запамтио у тим данима гдје |
| сјени лиснатог грмља.{S} Па како је то кратко трајало, то безбрижно и весело доба, како су брз |
| о; чуо пад, видио крв, трзање, мучење и кратку агонију у локви крви која отјече финим, скерлетн |
| ореним очима, с лицем у које је ударила крв, с облим грудима које су поигравале.{S} Она се дава |
| ољена, видјеле се ране с којих отјецаше крв коју му жена заустављаше, <pb n="64" /> испирајући |
| што је његова.{S} Обневиде очи и узаври крв, замахне проштац и одјекне негдје у пољу кубура кре |
| зрном које пробија чело; чуо пад, видио крв, трзање, мучење и кратку агонију у локви крви која |
| цијепајући одијело о дрско, црно трње, крвавећи руке кад се прихваташе за њега да не стане у в |
| е вјечно да боли, њезина рана вјечно да крвави, страшније него њему.</p> <p>— Убио! — тупо и из |
| нијим меснатим образима него обично, са крвавим, избуљеним, блесавим, пијаним очима, са набрекл |
| чим су припасали сабље, и ломили их по крвавим разбојиштима Солферина, Мађенте, Кустоце и Кени |
| вот изван ње, која је пригрлила врелу и крваву успомену у своје груди, створила у себи слику св |
| се покоравају, ако хоће да заслуже коју крваву пару, гледајући само свој посао пред собом који |
| трзање, мучење и кратку агонију у локви крви која отјече финим, скерлетним млазовима.</p> <p>Он |
| е сузе, јецају пуни горчине, јауци пуни крви.{S} Читава кућа била је пуна њезиних суза; јецај с |
| е, бљескају бајонети.{S} А пред њима, у крви која се са главе сциједила на кошуљу, с рукама у т |
| ађоше Манојла у једној увалици, свега у крви и без свијести.{S} И сељаци полако пијуцкаху ракиј |
| прозор и пада, изнемогао и изломљен, на кревет, и спава тешким, мртвачким сном.</p> <p>Дани су |
| истом мјесту, како их је он оставио: и кревет од старе ораховине, покривен грубом шареницом, т |
| о било му је непријатно остављати топао кревет.{S} Она је то видјела, а још више је то осјећала |
| свијећу и изиђе, он га свуче, баци га у кревет, не марећи за његово мумљање, и покри га.{S} Он |
| .{S} Они су скочили боси и необучени из кревета.{S} У другој соби, при свјетлости мале лампе, < |
| прије свитања.</p> <p>Манојло лежаше на кревету, са затвореним очима и јечећи; на раздрљеним ру |
| ог зимског јутра, још сав дрјемован и у кревету, отварао једно писмо из Угарске, на коме је вид |
| јадно и жаловито неки напола слијепи и крезуби старкеља; неколико дјеце помагаху га пиштавим и |
| проштац и одјекне негдје у пољу кубура кремењача.{S} И ударају цестом по војнички чизме жандар |
| и, покушавајући, мучећи се узалуд да га крене и да му помогне да се дигне.{S} На њезином лицу у |
| који га вуче земљи, који му не дâ да се крене, исправи, пође; који га је обухватио својим велик |
| сно, кад је он био немоћан да ту могилу крене, да је испод ње ослободи и да покуша да је поново |
| вих земљака.{S} Воз се међутим уздрма и крену.{S} Он се пружи, зари главу у кожни јастук и прит |
| еленилом, у тај бујан живот који својом крепкошћу и пуноћом презираше и исмијаваше смрт, спрово |
| орађа срце, улијева снагу, рађа силну и крепку вољу, пуну дивље, безумне и слијепе храбрости и |
| ксплозија, људи се наглије и ужурбаније кретали.{S} Горе се видио он, црвен, са испупченим трбу |
| колико ријечи, али ништа се у њему није кретало, ништа га није потицало да се дигне из своје на |
| ај замрли живот, да не донесе свјежине, кретања, струјања, буре, међу ове занијемјеле зидове.</ |
| !“ </p> <p>И у мртвој ноћи без живота и кретања, он непрестано мишљаше на њу и на њезине ријечи |
| аво да се буне.</p> <p>А у јутро кад је кретао, при праштању са сељаком пред вратима, он му гур |
| као да је стари гост куће, слободно се кретао, смијао, причао на дуго и широко о своме Прагу, |
| устим и дебелим душцима и воз се поново кретао у таму, у непознату даљину, <pb n="24" /> пуну м |
| равнозвучним и сувим гласом, безвољним кретњама и јетким смијехом пред мужем; повучену у себе; |
| ихови гласови долазили му гадни, њихове кретње одвратне, њихови погледи глупави.{S} И он, за је |
| ="35" /> <p>Неки дан, једном неспретном кретњом оборио је случајно једну малу слику.{S} Он се п |
| ним вјетром који улази у душе, диже их, креће их, буни их, са надама, жељама, амбицијама и свим |
| има овце наличе на бијело камење што се креће; да отисне око низ поља, пуна боја, изрезана и ис |
| тају исте новине, и опет, у сталан час, крећу се, дижу и излазе.{S} И он с чуђењем посматраше < |
| одавно припаљивано.{S} Са таваница спао креч и црнило се дрво.</p> <p>Њега је тиштала тјескоба |
| е једна гомила зидарских раддника пуних креча по одијелу и по изобличеним, рђавим шеширима, вра |
| којега изгледаше још ситнији, јаднији, кржљавији, са својим преплашеним очима, бојећи се вјечн |
| свјетиљке, једног човјечуљка, мршавог и кржљавог, с малим, неуредним, накостријешеним <pb n="23 |
| ало не сметају, да је он сам свему томе крив, да је он био увијек несрећа за самог себе са свој |
| међу очи, и говорила: „Ти нијеси ничем крива, чедо моје!“ а Ирена је гледала с дјетињим очима |
| артије; немирно писано, са неједнаким и кривим редовима и пуно грешака; испрекидано, са збуњени |
| одушност, али узалуд.{S} Он онда бацаше кривицу на своју осамљеност која потпирује мисли без см |
| неправедан и опор она страдаше за туђу кривицу, она је била несрећна ради другога, она с ужаса |
| одишње дјевојке, да пронађе шта је томе криво.{S} Удвостручила је своју марљивост у учењу и у в |
| рла без ње, и то јој би двоструко жао и криво.</p> <p>— Зар је моја мама умрла? — запита она не |
| и, он се питаше, шта јој је?{S} Њему би криво што је дошао овамо.{S} И кад је хтио нешто да каж |
| аковић опрости се с њом.{S} Њој би мало криво што је оставља, али га не задржаваше.{S} И он се |
| сположен.</p> <p>Гаври Ђаковићу је било криво што га је озловољио.{S} И у вече он се присиљаваш |
| чила заједно с њом, и често би јој било криво што тако брзо памти.</p> <p>Она би сва уздрхтала |
| ли кораци самца пролазника који лута по кривудавим стазама.{S} И успављивала се лагано чежња у |
| ћи, стварајући локве и поточиће који су кривудаво отјецали.{S} Снажни млазови разбијали се о пр |
| лате, кад се инжињер лијено и неспретно кривудајући узвера к њима, кад у поље поново одјекну ње |
| и су му шуме да му нашкоде: он је нашао кривце и послао их на дугу робију и добио за то одликов |
| годинама то биће у себи, да га годинама крије, ућуткује, претрпава гомилама изговора, обмана, л |
| ему нешто што је умрло, дати му полета, крила и топле вјере што препорађа срце, улијева снагу, |
| други, са великим шеширима, искривљених крила, у прљавим, широким, искрпљеним панталонама и теш |
| не разумијевају припијала се уз њезино крило, и наслањала главу на њезине груди, знајући да ов |
| } Он је погледа: она сјеђаше с рукама у крилу, с обореним очима, с лицем у које је ударила крв, |
| никада мислио ни снивао, млад, свјеж и крјепак.</p> <p>Он ипак сјутрадан не изађе из куће, ма |
| дник, с отвореним вратима са оба краја, кроз који свираше вјетар са цесте у авлију.{S} И уђе у |
| вотињу која јури преко мртвих предјела, кроз једну вазда исту ноћ, као да дражи пута кога нема. |
| , високим праговима, отвореним вратима, кроз која се црвени дрхтава ватра на огњишту.</p> <p>Га |
| олутрулог дрвеног моста, пуног шупљина, кроз које се провиди блистава вода која благо шуми не р |
| аном, који је стрмоглављао као у понор, кроз мале застрте прозоре, своју јадну и безвољну свјет |
| дова куд се прелази на босанску страну: кроз <pb n="54" /> воду провиди се шљунак, а над воду и |
| ње је грозничаво дрхтало. <pb n="70" /> Кроз оквир од прозора цурио је мали млаз воде у собу.</ |
| ијенама у којима се гнијезде орлови.{S} Кроз један кланац пробија се Уна.</p> <p>Инжињер нешто |
| орацима, и задиркујући се међу се.{S} А кроз то мноштво, лијено и спокојно окретали се точкови |
| да гдје шета као мирна, поносна госпођа кроз тамнозелена поља, пуна кукуруза, обавија се око бр |
| оја је стајала мало по страни и гледала кроз отворена врата, бацајући кадгод на њих двојицу по |
| идном послу људе са раздрљеним кошуљама кроз које се црне прса, у прљавим гаћама, закриљене од |
| ћу, господине Ђаковићу, — понављаше она кроз сузе, не могући више ништа да каже, сва уздрхтала |
| ком његови кораци и мирис цигаре продре кроз пукотине од врата; зачује се још једном испод проз |
| ом, гласом који је одјекивао и ломио се кроз кућу.{S} Па онда се присјети и упозна га са својом |
| ире хладноћу око себе, губи се у кланце кроз које се провлачи стијешњена и изубијана између стр |
| осјећали се животи у њој, живот је јаче кроз њу струјао, ствари добивале нови изглед, стресајућ |
| се, као сјенка неког црног облака, вуче кроз кућу, подупирајући се на дебео дренов штап и заста |
| ета и, пролазећи поред њега, ишчезаваше кроз једна врата.{S} Он се попе у кола и стајаше на про |
| отно лишће са голих грана и узбуркиваше кроз димњак ватру у пећи.{S} Па кад кише стадоше, испод |
| сметаше га један млаз сунца који падаше кроз прозор на његову главу.{S} Па кад читав свијет поч |
| радници из туђине и уз пјесму полетише кроз село, збијени и стијешњени да су им ноге висиле из |
| није препознао; како смрт одрађа!{S} И кроз кућу као да одјекну братов звонки глас, као да се |
| вјетра који пролази дрско и извиднички кроз собе, да му не однесе тај замрли живот, да не доне |
| гдје лешкари у хладу, док се сунце ломи кроз грање шљива и јабука.{S} Или силази Уни која тече |
| огнуте гране у води, <pb n="55" /> шуми кроз сјеновите шуме и бучи разбијајући се о голе, оштре |
| /> осјећа како пролази нечујним кораком кроз године, мрзовољан, са рукама чврсто притиснутим на |
| дио онај студени дах који је провејавао кроз замрлу кућу.{S} И он у њој замираше полако.{S} Кад |
| ом трешњом са испуцаним деблом и гледао кроз грање у бјеличасто плаво небо; од Уне ударао лак в |
| ма од плача.{S} Спровод се лијено вукао кроз село, застајући да се одморе људи који носе лијес; |
| а је полако отјецала.{S} Он ју је видио кроз прозор гдје се жури, са зажагреним очима и са заја |
| г, дјетињег осмјеха.</p> <p>Он се журио кроз ту гомилу свијета, не марећи да опази икога, да се |
| сам не кори безутјешно и не каје горко кроз цио свој живот, и из жеље да сачува остатак имања |
| S} Снажни млазови разбијали се о прозор кроз који су они гледали, и циједили се низ стакло.{S} |
| ки натежу боцу рума; коњи се једва вуку кроз мрак засипан снијегом; од часа до часа лијено се з |
| разлијегао његов весео и звучан смијех кроз читаву кућу, са топлом и дјетињском добродушношћу. |
| испод истог големог завежљаја. </p> <p>Кроз отворен прозор ударао је вјетар и уносио оштар ноћ |
| истава вода која благо шуми не реметећи кротку тишину свечаног дана, кога не буни бучно окретањ |
| гра у тромом љесковом лишћу и у врбиним крошњама које су се надвиле над воду.{S} И кад је она д |
| х полумрачних шума, губио се погледом у крошњама које су улазиле једна у другу и приближавале д |
| су обране од пролазника; прођоше редом крошњатих трешања, с напола увелим лишћем и са изломљен |
| це још није било ојачало и падало је на крошње шљива чији се плод плавио у грању; гране које су |
| ву, с густом, непрозирном и непробојном крошњом и обилатим и бујним <pb n="90" /> лишћем које с |
| ио да суди.{S} И он се заклињаше својим крсним именом на страшну освету читавом селу, једва чек |
| лаву.{S} Па кад читав свијет поче да се крсти, и Гавре Ђаковић се прекрсти и учини му се да је |
| аху у трави између неједнаких каменитих крстова и гробних плоча.{S} Манастир је оставио цркви с |
| која му је била прекратка, са раширеним крстом на леђима, држећи у кошчатој руци ниско оборену |
| та за које се отимаху рибе, остављајући кругове на глаткој површини.</p> <p>Он се немирно питаш |
| ак и води га вазда у једном истом уском кругу; меће му своје велике дланове пред очи и заклања |
| колега, узе му цигарету дувана и двије круне на зајам: „до сутра“.{S} Он му их даде без ријечи |
| сјетила слободна, ријешена молитвеника, круница, светих слика; немајући више да стријепи пред о |
| ком мјеста.</p> <p>Гавре Ђаковић, мали, крупан, црн, наслонио се, заваљен на канапе од црвене к |
| а ушле у моду.{S} До њега, један висок, крупан, глават Босанац који говори у басу, бубња прстим |
| мијешала се звона са старог манастира; крупан плећат калуђер, у старој црној одежди која му је |
| једна прљава лопата; таљиге вукао један крупан, стар и лијен коњ, с обореним очима као да дрије |
| S} И он осјети жељу да види оне високе, крупне, поцрњеле људе, да им стисне њихову тврду, жуљев |
| ошћу. </p> <p>Њихови погледи пратили су крупне капље кише која је шкропила плочник, распрскавај |
| одмичу по друму, скоро насутим оштрим и крупним камењем.{S} Они прелазе преко стрњишта, пуних с |
| као да још види кад је, између старог, крупног дрвећа уз које ново и вижљаво стабље дјетињски |
| жива и свјежа; он гледа пред собом тога крупног и чврстог човјека са мрком, неједнаком, гриваст |
| /p> <p>Уђоше на један разваљен пут, пун крупног камења на коме се познају обли трагови челичне |
| его код куће: у тој мирној, старинској, крупној високој згради, са стотинама прозора, одаја, по |
| тме, истргне из ње комад сувог, мршавог круха за се и за дјецу; у ту земљу он сахрањује своје м |
| што улази, не питајући, у његов живот, крчећи себи пут моћно и силно, одбацује <pb n="107" /> |
| .{S} Заустављао се по осамљеним брдским крчмама пред којима закрчивала цесту високо натоварена |
| пио рђаво пиво и био узубијан причањем крчмара и крчмарица.</p> <p>И опет каскали коњи тврдом, |
| пиво и био узубијан причањем крчмара и крчмарица.</p> <p>И опет каскали коњи тврдом, збијеном, |
| оши, пилићи и врапци врзу испод ногу; у крчми грајали киријаши, пијући ракију.{S} Он је чекао д |
| учи разбијајући се о голе, оштре, тврде кршеве и тече брзо, срдито и немоћно, збијена и стијешњ |
| пребио живот у њој), оставивши му једну кћер која се касније, иза очеве смрти, удала за некакво |
| онда се присјети и упозна га са својом кћери која је стајала мало по страни и гледала кроз отв |
| м</hi>, мислећи да је најбоље да његова кћи проводи године у самостану, у тој огромној, влажној |
| мокар од кише.{S} Поред њега клечала је кћи, покушавајући, мучећи се узалуд да га крене и да му |
| замахне проштац и одјекне негдје у пољу кубура кремењача.{S} И ударају цестом по војнички чизме |
| оде; у вику наручивања и празно ударање кугла на билијару, мијеша се ватрено и гласно расправља |
| затворено зеленило; застаје код бродова куд се прелази на босанску страну: кроз <pb n="54" /> в |
| ли; био се пустио животу нека га заноси куд хоће, осјећајући да је слаб да се отима, а кукавица |
| } Тек само једном натисну му се мисао: „Куд ја то, до ђавола, идем?“ и изгуби се у оној ломљави |
| ама прозора, одаја, полумрачног ходника куда нечујно промичу часне сестре као сјенке, и само се |
| не, јер ју је чуо кад је изишла и видио куда је пошла; ма да је знао да ће га чекати, мислити н |
| а, мрачна и црна, пуна питања и сумње: „Куда то води?“ И он се упињаше да разумије то ново осје |
| е, осјећајући да је слаб да се отима, а кукавица да се бори.{S} Само кадикад заигра нешто растр |
| свађалачким гласом, надмашивало женино кукање и запијевка; у тај ведар дан, пун свјетлости, мл |
| а је у црно све око себе својим јадом и кукањем.</p> <p>Послије петнаест дана, пошто је уредио |
| сна госпођа кроз тамнозелена поља, пуна кукуруза, обавија се око брежуљака, засијаних златуњави |
| се зелени, ријетких, малих црвенкастих кукуруза, густих, сирово зелених конопаља, и шарених ба |
| /> ливаде и поља из којих вири поцрњела кукурузовина; окрећући млинове, носи лишће, кладе, огра |
| уз лојану свијећу, задјевену у чашу са кукурузом, док се из неког мрачног кута не појави једна |
| биле се и ишчезавале у салу, поигравала куља и на њој поскакивао дебео, златан ланац.{S} Он је |
| једним простим сламнатим шеширом; преко куље му један дебео златан ланац са завинутим црвеним к |
| в воз пројури и стаде одједном; из њега куљну мноштво свијета и, пролазећи поред њега, ишчезава |
| тве ноћи и замрлог јутра и дана који је куњао.</p> <p>Како је он тешко сносио тај дан, пун поти |
| е требао ни смио пустити да оде.</p> <p>Куњаше читавог дана.{S} Пред вече напи се вина и угрија |
| Гавре Ђаковић, на своју несрећу, био је купио једно буренце доброг вина које је Панек одмах про |
| је ручак на столу, прекривеном шареним, куповним столњаком.{S} Дјевојка која му је донијела јел |
| рвавим разбојиштима Солферина, Мађенте, Кустоце и Кенигреца; земљи која је одњихала господу кој |
| у са кукурузом, док се из неког мрачног кута не појави једна трудна жена, обучена на брзу руку, |
| цама и мирним, равнодушним подсмјехом у кутовима очију?{S} А он тражи, има ли још ишта у њему, |
| неуређеној соби, у тој жени, згуреној у куту, која ћути, која се не миче, с погледом који више |
| иђао, јер га је то мрзило.</p> <p>Ипак, кућа се полако будила, осјећали се животи у њој, живот |
| уни горчине, јауци пуни крви.{S} Читава кућа била је пуна њезиних суза; јецај се осјећао и титр |
| вјерујући својим очима да је то његова кућа; грање је тако празно шумило, тако је био туп шум |
| смије громким смијехом да се потресала кућа и узбунили сви пси у комшилуку, и само што предуши |
| и стари број новина у којима се тражила кућа и земљиште на продају, и написа једно писмо.</p> < |
| им се од куће штогод пошље, док гладна кућа ишчекује помоћи од њих; замре и оно тужног весеља |
| ули из свога засеока неку пуцњаву изнад кућа и викање за помоћ, заметнули се пушкама и повели п |
| а чим су биле почеле да руде.{S} Испред кућа трчкарају <pb n="87" /> неумивена дјеца.{S} Из кућ |
| вамо забасао.{S} Само у зору потреса се кућа из темеља од инжињерова гласа, који чисти грло, и |
| ти у зору, плачући и љубећи их, како се кућа напунила свијетом, како је касније изишао, сав упл |
| ју <pb n="87" /> неумивена дјеца.{S} Из кућа извири која жена, повезана рупцем, и брзо се склањ |
| се смирило и ријетко ко се помаљаше из кућа; покривен црним аљинцем по глави или заштићен какв |
| ељачког живота из тих малих, неједнаких кућа, обиљежених муком и потребом, из којих дише биједа |
| његов кашаљ чује се у десетину околних кућа, одкуда се већ људи журе на посао да тамо стигну < |
| ави.{S} И кад се попалише ракије, одоше кућама прије свитања.</p> <p>Манојло лежаше на кревету, |
| вљало; оца није било код <pb n="133" /> куће, мати, у јутарњем руху сједи на дивану уплакана и |
| јене живице, огрезле у зеленило.{S} Иза куће одсијева благо Уна у даљини.{S} Чују се и виде вит |
| ао, глад притисла; запомажу да им се од куће штогод пошље, док гладна кућа ишчекује помоћи од њ |
| нини.</p> <p>Знао је да је она сама код куће, да је инжињер још у јутро некуд отишао, да се и о |
| као и оно што се дешава док ње нема код куће, и то јој је изазивало у памети непријатна сјећања |
| но вријеме кући; брзојавио да му се код куће спреми соба.{S} И већ се спуштао сутон, са небом н |
| , покривен грубом шареницом, тканом код куће; и мала гвоздена пећ са излизаним стријелцем; раст |
| самостан гдје се осјећала боље него код куће: у тој мирној, старинској, крупној високој згради, |
| аше му тешко при души, као да је из ове куће отишло нешто што није требао ни смио пустити да од |
| збуњеност; он се не осјећаше код своје куће, као у првим данима; њега је љутило што други улаз |
| ли генерали који су заборављали и своје куће и свој језик и своју народност, чим су припасали с |
| ливаде, несадјевена сијена и незасићене куће.{S} Уживајући глас да је један од најстрожијих и н |
| м кад је опазио да се стари јаблан више куће осушио.{S} Он га памти и воли још из дјетињства, р |
| умило, тако је био туп шум ријеке, а из куће је било нешто ледено, самртничко; она стајаше ту у |
| није лијепо ни поштено да их истјера из куће; нијесу му ништа скривили и учинили на жао.{S} Он |
| к.</p> <p>Он ипак сјутрадан не изађе из куће, ма да је знао да ће она бити поред Уне, јер ју је |
| на што су прошли, облачио се, изишао из куће и упутио се цркви.</p> <p>Он корачаше брзо, као да |
| га.{S} Дуго му је требало од Загреба до куће, дуго, али он би волио да пут још траје, да се још |
| изао јаблан, висок и црн, и бацао преко куће своју тешку, преломљену сјенку.{S} И кад су му дон |
| засио у тој соби, као да је стари гост куће, слободно се кретао, смијао, причао на дуго и широ |
| магла, кад стану да се јасније разабиру куће, кад започимљу да се чују гласови живота који се б |
| запао дубоко у воду.{S} Вратио се тада кући сав мокар и љут.</p> <p>Он воли њезин запјенушени |
| једино, преко празника, кад је одлазила кући, ма да се родитељи сада уздржаваху пред њом од сва |
| откључа кућу и истог дана почеше се на кући пробијати врата за дућан, а унутра, стружући тезге |
| <p>Они не дадоше Гаври Ђаковићу да иде кући на ручак.{S} Ручао је заједно <pb n="92" /> с њима |
| умњивом часу.{S} Једва дочека кад стиже кући, сав у зноју, збаци са себе капут и стајаше у кошу |
| ао газдарици да иде на извјесно вријеме кући; брзојавио да му се код куће спреми соба.{S} И већ |
| био увртио себи у главу.{S} И журио се кући исто <pb n="129" /> онако како је хитао у цркву, о |
| али га не задржаваше.{S} И он се упути кући.{S} Зачу иза себе глас инжињера који му весело дов |
| у у диалекту.</p> <p>Писаху неки сељаци кући из Америке да су видјели Гавру Ђаковића у Валпарез |
| на, тиха биједа која се осјећала у овој кући, биједа пред којом су сви сагибали вратове, послуш |
| погледом упртим у даљину према његовој кући.</p> <p>И онда мишљаше на ову сељачку дјевојку чиј |
| што је дошао; чуо је да он има у својој кући довољно мјеста, молећи га да му уступи двије собе, |
| еодморан и неиспаван, пробудио у својој кући, он се престрашио од равнодушности коју је осјећао |
| етла, увјерио се да се налазио у својој кући, понављао ту ријеч, наглашавао је, и ништа се у ње |
| p>Они морадоше ноћити у првој усамљеној кући на коју се намјерише, гдје их прими један мршав, р |
| /p> <p>— Ви волите <hi>ову</hi> у вашој кући, — каза она поново одлазећи, уморним и туробнијим |
| ише не волите.{S} Ви волите ову у вашој кући.</p> <p>И хтједе да му скине руку са себе.</p> <p> |
| ује.</p> <pb n="93" /> <p>Кад је стигао кући затекао је на столу ручак који се охладио.{S} Он ј |
| је почела да се брине за неке ствари по кући, старајући се да му угоди, не разумијевајући његов |
| оја је пунила ову зграду и губила се: у кући се осјећала једна младост која живи и једро срце к |
| оволико празнине и пустоши у животу; у кући би га чекала жена и полетила у <pb n="78" /> сусре |
| у: обоје наслоњени на своја врата.{S} У кући му се боље свиђала, гдје се јаче, без шешира, исти |
| и простријели очима све око себе.{S} У кући се ходило на прстима и говорило шапатом; тек он пр |
| је; у осталом, шта га се то тиче?{S} У кући је било мирно, особито првих дана; он се није ни с |
| ћ имао уза се, и ракију која се нашла у кући, док је један бос старац, поред ватре од сирових д |
| срџба и бијес и ударци не падаху више у кући, гдје је све гледало да само њему по вољи уради и |
| је дјецу иза сна неки чудноват немир у кући.{S} Они су скочили боси и необучени из кревета.{S} |
| назиру се сура брда, разријеђене сеоске кућице; бљескутају звијезде.{S} Ријека успављиво и задо |
| у тврду, жуљевиту руку, да угледа ситне кућице, са црном иструлом шимлом, малим прозорчићима, н |
| д, пред подне, стадоше његова кола пред кућом.{S} Само што се помоли једна уплакана баба, нека |
| p> <p>А већ прије зоре чекаху кола пред кућом.</p> <p>Гаве Ђаковић, полубунован и дремован, заг |
| нице, он још видје њега гдје стоји пред кућом, држећи новац у пруженој руци, борећи се и бирају |
| га ухвати сан.{S} Кад стадоше коњи пред кућом, тргао се и нашао ноћ око себе, са мјесецом који |
| је за њу један јецај.{S} Она прелажаше кућом као <pb n="48" /> сјенка, сломљена и клонула, с н |
| шума, чује зврјање кола и топот коња, — кућу које се не тиче спољашњи свијет, гдје све само њег |
| утова неки ситан и ћосав Шваба, откључа кућу и истог дана почеше се на кући пробијати врата за |
| поља за једном кишом, да излијеће пред кућу и да дуго погледа у небо, глатко, плаво и без обла |
| ласом који је одјекивао и ломио се кроз кућу.{S} Па онда се присјети и упозна га са својом кћер |
| ао сјенка неког црног облака, вуче кроз кућу, подупирајући се на дебео дренов штап и застајући |
| препознао; како смрт одрађа!{S} И кроз кућу као да одјекну братов звонки глас, као да се разли |
| а и дах изапираних обала Уне; упадала у кућу као лагани вјетар који се ваља на ситним таласима |
| </p> <pb n="68" /> <p>Она је доносила у кућу мирис и свјежину поља и дах изапираних обала Уне; |
| се било нахватало по њему.{S} Кад уђе у кућу, нађе у ходнику једног омањег, дежмекастог и поста |
| он се љутио што је примио ове дошљаке у кућу, што су баш нашли овдје да станују; зар није било |
| ласком, и све се то наједном изгуби и у кућу се враћа стари мир.</p> <p>Неколико дана иза тога |
| овако мокар и покисао могао да врати у кућу.{S} Не би га се ништа друго тицало, не би можда ос |
| ани ко га је гледао.{S} Кад је улазио у кућу учинило му се да чује како су се за њим полагано о |
| и грудању, док их старији не погнају у кућу да не кваре у лудо обуће.</p> <p>Дан одласка Панек |
| његов весео и звучан смијех кроз читаву кућу, са топлом и дјетињском добродушношћу.</p> <p>Тада |
| од живота и грчевито се ухватио за ову кућу; он се боји да га он не нађе са својим помамним, п |
| часови кад не вјероваше да оставља ову кућу и ово мјесто.{S} Чинило јој се све као сан, док он |
| егове мисли, као што су ушли и у његову кућу, да га свуда сметају, узнемиривају, да се свуда на |
| о у ноћи, да замишља, и нехотице, своју кућу освијетљену, пуну нестрпљивости и ишчекивања, из к |
| је, оживи ову туробну, ледену, мртвачку кућу...</p> <p>И навикао се касније, као што се човјек |
| дени дах који је провејавао кроз замрлу кућу.{S} И он у њој замираше полако.{S} Кадгод се пробу |
| за часак, пробудио и потресао ову мирну кућу, све се поново слегло и смирило.{S} Исти онај мир, |
| са цесте у авлију.{S} И уђе у собу, без куцања. <pb n="45" /> Соба је била незагријана, хладна, |
| се на станицама, са ситним и звецкавим куцањем звонаца, с једноличним трчкарањем чиновника кој |
| знесе ракију.</p> <p>Инжињер се љубазно куцну, с много пријатељског осмјеха, најприје примириса |
| запираних обала Уне; упадала у кућу као лагани вјетар који се ваља на ситним таласима и игра у |
| ју ниско по носу, са својим свакидањим, лаганим навикама, који читаве сате читају новине и расп |
| његови снови као једна широка ријека с лаганим током на којој он плови полеђушке и са затворен |
| ило дјетињих очију, игра се око камења, лагано и без страсти, и прави фине, благе боре, заборав |
| га <pb n="96" /> гњечи, мучи и сатире, лагано и без журбе, беспрекидно и сигурно.{S} Он није н |
| а, са наочарима, скидајући у један мах, лагано и дубоко, шешире, опазивши једног каноника, мало |
| убијан, као да путује неколико дана.{S} Лагано га је болила глава.{S} Он осјећаше по себи нешто |
| b n="100" /> али је не нађе.{S} Па онда лагано пође према вратима.</p> <p>— Лаку ноћ! — рече.</ |
| ри да је упита да му нешто потврди, она лагано климну главом и погледа га поново, и он јасно ви |
| видио уплакану и несрећну, и онда гдје лагано махаше ногама над водом, и гдје корача преко кам |
| кривудавим стазама.{S} И успављивала се лагано чежња у њему, тјешећи се обичном, вашарском љуба |
| лицем, задовољног и спокојног, који се лагано мицао и пријатељски им климнуо главом.</p> <pb n |
| а слапове, пршти, пјени се, скаче, тече лагано опијена, спушта се поново, удара о стијење, зашу |
| </p> <p>Кад је изгуби с очију, он иђаше лагано, с обореном главом, с очима пуним њезине слике, |
| сти коју је осјећао у себи.{S} Лијено и лагано је подигао очи, погледавао неколико пута по соби |
| чима.</p> <p>И кад је затворио прозор и лагано се окренуо, сио и налактио се о сто, док је кома |
| без веселијег израза на лицу, и затвори лагано врата за собом и изгуби се.</p> <pb n="123" /> < |
| спустио раскопчан рукав.</p> <p>Он јој лагано приђе и ухвати је благо за подлактицу.</p> <p>— |
| ли расута села, дохватали се брда; друм лагано обавијао гору и очајно дугачке биле драге; пењал |
| ас да дођете овамо до године, — каза он лагано и тихо, отежући ријечи; присјећајући се из разго |
| свјеже окрвављеним од сунца, кад се он лагано приближавао станици.{S} Успут га срете један њег |
| им смијехом малих догађаја; њихов говор лагано и испрекидано мијешао се у пун и једноличан шум |
| скерлетним млазовима.</p> <p>Он климну лагано главом и окрену се у страну и тихо заплака, што |
| е, претрпава гомилама изговора, обмана, лажи, да га се боји и да поштује, и да му се са тајним |
| женска, да је побјегла од мужа с неким лајтнантом који је <hi>квитирао</hi>: с једним трговачк |
| се склања.{S} Пси на ланцу трзају се и лају.{S} Виде се разваљени плотови, густе и збијене жив |
| у бјеличасто плаво небо; од Уне ударао лак вјетар и доносио оштар и јак мирис воде и буркање в |
| сједи на дивану уплакана и наслоњена на лакат; — онда би Ирена послушно сјела у који ћошак осје |
| по трави и по лишћу блијеште капљице и лако се, с једним угодним и топлим шумом, стресају; дрв |
| најсавјеснијих чиновника, њему је било лако да ради на своју руку и да стече прилично имање; г |
| не слуша.{S} Он гледа поред себе њу, у лакој, плавичастој хаљини, са врпцама које се лепршају |
| причао је весело, с много вјетрењасте, лакомислене <pb n="37" /> немарности, о свему, о лумпов |
| е.</p> <p>У другој соби, на столици, са лактовима о столу и рукама на лицу, она је плакала једн |
| </p> <p>С разголићеним вратом, подбочен лактом о прозор, он удише свјеж ваздух, док вјетрић дол |
| нда лагано пође према вратима.</p> <p>— Лаку ноћ! — рече.</p> <p>Она га не чу и не макну се.</p |
| послије сна нешто боље; мисли су текле лакше, није га тиштао умор.{S} И поново му допираше до |
| м плачем.{S} Мала, <pb n="99" /> проста лампа просипаше лијену свјетлост на њезине косе које су |
| .{S} У другој соби, при свјетлости мале лампе, <pb n="63" /> стајала су два сељака, мокри и пок |
| куља и на њој поскакивао дебео, златан ланац.{S} Он је хвалио вино код Јандрића и није могао д |
| широм; преко куље му један дебео златан ланац са завинутим црвеним коралом, из џепа на прсима п |
| ана рупцем, и брзо се склања.{S} Пси на ланцу трзају се и лају.{S} Виде се разваљени плотови, г |
| да се несигурно котрљају <pb n="134" /> латинске ријечи свештеника са јектичавим гласом.{S} Њу |
| невјесте у бјелини; киша расула цвјетне латице по трави; ода свуда осјећа се оштар, угодан мири |
| зино болно и уздрхтало јецање; и кад је легао, чинило му се да је још види сатрвену и сломљену, |
| пробудио се касно, уморнији него што је легао; соба је била мрачна, напољу падала киша, запљуск |
| етло је било угашено; ваљда су већ били легли.{S} И он се љутио што је примио ове дошљаке у кућ |
| већ из душе, и која је још страшнија и леденија, — у тој хладној неуређеној соби, у тој жени, |
| ега сатире мраз, да и њега боли ударање ледених зрна, да и њега пржи суша и изгара припека, да |
| рда у којима извире бура.{S} Смрзнуто и ледено звекћу и одскачу бронзе на коњима и губе се у ов |
| туп шум ријеке, а из куће је било нешто ледено, самртничко; она стајаше ту усамљена, непомична, |
| ло разгали, загрије, оживи ову туробну, ледену, мртвачку кућу...</p> <p>И навикао се касније, к |
| разрованим путем, пуним вододерина; иза леђа остају им високе, голе планине, са сурим и стрмим |
| } Ирена је сједила, радећи, иза његових леђа и посматрала његове карте; он осјећаше више пута њ |
| то преко себе као једно бреме са својих леђа, да одгурне ногом, да раскине рукама, <pb n="117" |
| ривим осмјехом према себи, са рукама на леђима, осјећајући горко сву биједу и глупост свога пол |
| била прекратка, са раширеним крстом на леђима, држећи у кошчатој руци ниско оборену старинску |
| а и лијено, безбојно смијање жена; горе лежале разбацане ћускије, лопате, батови, колица и друг |
| рата.</p> <p>На каменим плочама ходника лежао је потрбушке пијан инжињер, гологлав, покушавајућ |
| олазе.</p> <pb n="76" /> <p>Једног дана лежао је у хладовини у башти, под једном старом трешњом |
| и пође, облачећи успут капут на коме је лежао и отресајући труње које се било нахватало по њему |
| ше кућама прије свитања.</p> <p>Манојло лежаше на кревету, са затвореним очима и јечећи; на раз |
| сположен и нервозан, не могући издржати лелекање и писку закрвављене матере, Гавре Ђаковић се с |
| плавичастој хаљини, са врпцама које се лепршају на вјетру, са широким, сламнатим флорентинским |
| хлади лице водом и силази у башту, гдје лешкари у хладу, док се сунце ломи кроз грање шљива и ј |
| нешто, — што је то било, није знао — да ли себе или оне који су умрли.</p> <p>Читав дан се дрма |
| о пута она <pb n="148" /> није знала да ли га воли, презире или мрзи, и пушташе да јој сузе зам |
| кад би мати сјела поред ње, и питала да ли јој је задатак тежак; она је тако задовољно учила за |
| прије него што он могаше да посумња да ли је она могла да осјети његову равнодушност и да ли ј |
| огла да осјети његову равнодушност и да ли је носила јад у души, не казујући га никоме, сакрива |
| ом у кутовима очију?{S} А он тражи, има ли још ишта у њему, и налази пепео и сатрте, прашне осј |
| вим акцентом запита, онако немарно, има ли је још много.</p> <p>— Нема.</p> <p>— Нема! — рече о |
| , и она дрхташе при помисли на то. „Зна ли тај човјек шта се збива у мени?“ питала се она.{S} Т |
| лијева и претапа оранице, <pb n="53" /> ливаде и поља из којих вири поцрњела кукурузовина; окре |
| авља за њима непоорана поља, непокошене ливаде, несадјевена сијена и незасићене куће.{S} Уживај |
| е напола пале и на фино руменкасто месо лијеве подлактице са које се био спустио раскопчан рука |
| љуљајући се и заваљујући се с десна на лијево кад је пуцало у његовој близини, враћао се сав з |
| вина које је Панек одмах прогласио као лијек од костобоље која се у њега редовно јавља сваке ј |
| пата; таљиге вукао један крупан, стар и лијен коњ, с обореним очима као да дријема и са амом ко |
| суво; гледа Уну разливену на уморним и лијеним пличинама, пунима шевара и водених трава, гдје |
| b n="18" /> <p>Они су пролазили ћутећи, лијено се провлачили улицама и уносили у свјеже предвеч |
| ујући се међу се.{S} А кроз то мноштво, лијено и спокојно окретали се точкови на двоколним таљи |
| авнодушности коју је осјећао у себи.{S} Лијено и лагано је подигао очи, погледавао неколико пут |
| мрак засипан снијегом; од часа до часа лијено се затресу бронзе и њихова звека смрзава се у пу |
| прљавим лицима од плача.{S} Спровод се лијено вукао кроз село, застајући да се одморе људи кој |
| руштво очито се досађивало.{S} Карте се лијено мијешале, немарно узимале, бројиле без заимања, |
| љини.{S} Чују се и виде витлови како се лијено замачу у воду.{S} Брашњави људи изилазе из млино |
| а које они тако мучно и напорно вуку, и лијено, оловно мртвило њихових душа.{S} Он је сазнао у |
| е из хладовине весео врисак дјевојака и лијено, безбојно смијање жена; горе лежале разбацане ћу |
| јеним ногама које млатараху подбадајући лијено кљусе, и готово додириваху земљу.</p> </div> <pb |
| а га узнемирује тај свијет?</p> <p>И он лијено устаде и пође, облачећи успут капут на коме је л |
| од сунца угријане алате, кад се инжињер лијено и неспретно кривудајући узвера к њима, кад у пољ |
| се буди, кад, поред његових прозора, са лијеном шкрипом прођу воловска <pb n="52" /> кола на ко |
| а, <pb n="99" /> проста лампа просипаше лијену свјетлост на њезине косе које су биле напола пал |
| моћи, и шта да им каже?{S} Не иде, није лијепо ни поштено да их истјера из куће; нијесу му ништ |
| ољства на лицу: снивао је, ваљда, нешто лијепо.</p> <p>Гавре Ђаковић се тада тргао.{S} Свијет к |
| друму бијаше застао и сви се надаху још лијепом времену, али кад се видјело да се дани за рад н |
| , застајући да се одморе људи који носе лијес; повијала се похабана црквена литија на вјетру и |
| ну дивље, безумне и слијепе храбрости и ликовања над животом.{S} Он убрзава корак, док непреста |
| прије тога, враћала се са побједничким ликовањем и падала заједно са новом прашином и суморним |
| а помаљају се главе и руке, по окићеним ликовима игра одбљесак од безбројних свијећа, оргуље бр |
| сломљену, пуну неизрецивог јада који је лила у сузе, и он се стресаше, видећи је како дршће, са |
| кога се мјестимице сљуштила боја и голи лим упијао сунце и заслијепљивао очи.{S} Он се сјећаше |
| сциједила на кошуљу, с рукама у тврдим лисичинама, послушно, оборене главе, корача сељак.</p> |
| а удише шум воде и да се одмара у сјени лиснатог грмља.{S} Па како је то кратко трајало, то без |
| бијеле се шумарице испод живица у новом листу.{S} А Уна се ваљала мутна, нагрежбана малим талас |
| омаће ракије од десетину <pb n="146" /> литара, поклон Панеку од једног пензионисаног жандарма |
| осе лијес; повијала се похабана црквена литија на вјетру и заносила носача; ситно и жалобно зво |
| а и изубијана између стрмих, одсјечених литица које сијеку воду.{S} И он осјети жељу да види он |
| едјеље, један калуђер из Босне да служи литургију.</p> <p>Звоно застаде у тренутку кад он ступи |
| њима; узрујавала су га та непромјенљива лица која редовно виђа, улице којима сваки дан пролази, |
| мене?“ и гледаше његова набрекла црвена лица, забрекао подвољак, црвене бркове, све под једним |
| , бацише карте, бришући марамама знојна лица и посиједаше око прозора.</p> <p>Напољу, једно нат |
| државајући свој положај с рукама испред лица, и погледа га тужно и паметно у очи.</p> <p>— Како |
| p> <p>Једна мрачна сјенка прелети преко лица Гаври Ђаковићу; нешто затитра у његовој души, жеља |
| посматраше <pb n="14" /> мноштво ђачких лица, с картама, таковима у рукама, заваљених и без мис |
| езнуло; као да се здерао неки вео с тих лица која је он научио да виђа гдје улазе у кавану у ст |
| иром, на јакој бујној, златуњавој коси; лице дугуљасто са фином бијелом пути која се покадгод з |
| широким шеширима који бацају сјенку на лице и праве га тамним; у уским мантијама, са црним пој |
| у вјечну омиљену тему, Чешку, његово се лице поново разведри, глас му поста блажи, а очи се доб |
| ни.{S} Диже се око девет сати, расхлади лице водом и силази у башту, гдје лешкари у хладу, док |
| човјеком; он осјећаше огањ гдје му пржи лице и запаљује мозак.{S} Он је погледа: она сјеђаше с |
| овића, она бризну у гласан плач и сакри лице рукама.</p> <p>— Господине Ђаковићу, господине Ђак |
| нешто проломи и она тихо зајеца и покри лице рукама.</p> <p>Дан пробијаше, а у даљини се магла |
| аду која је још више замрачивала његово лице.</p> <p>То је била материна жеља да њезин мезимац |
| ни отишли, поново се замрачивало његово лице, он је још чвршће стезао своју кесу, остајао сам, |
| о, заваљен у наслоњачу, гледао у његово лице пуно весеља и обијесне радости за авантурама и ужи |
| му угоди, не разумијевајући његово мрко лице ни ћутање.{S} Она је свршила сав посао, узалуд га |
| <p>А кад се појави у дну собе старачко лице пуно бора, кад се засребрени њезина <pb n="51" /> |
| ао да се помоли његово ведро, насмијано лице са благим, добрим погледом; вазда избријан, дотјер |
| од њега развлачило се његово натмурено лице, пуно понизне и претјеране љубзности; његови <pb n |
| p> <p>Његов поглед паде на њезино мирно лице које није ништа казивало; једино што је сврнула ма |
| наша намете и засипа сњежном прашином у лице.{S} Кола и путници ријетки; тек што, покадгод, јат |
| ко јој руке, влажне од суза, притискују лице: њега прожимаше вјечно њезин тужан, заплакан погле |
| ваше, сркну мало на врх језика и показа лицем да је више него задовољан и кад испи, он добаци Г |
| аличећи ни најмање на онога трбушка, са лицем за шалу и за смијех, са дебелом цигаром у зубима |
| <p>Али Милан сјеђаше с празним очима и лицем без израза.{S} И читав дан остао је тако замишљен |
| и, са зажагреним очима и са зајапуреним лицем преко кога је прешла рукама неколико пута, намије |
| г дјечака, с укрућеним, пуним, дјетињим лицем; са безазленим, озбиљним очима, у кадетској унифо |
| слатко млад радник, са црвеним и једрим лицем, у искрпљеном прљавом одијелу, са уздигнутим коље |
| г у сало, с набубреним, руменим, чистим лицем, задовољног и спокојног, који се лагано мицао и п |
| брцима који су улазили у уста, са жутим лицем и ситним очима; шћућурен, згурен, збијен уз дрво, |
| е с рукама у крилу, с обореним очима, с лицем у које је ударила крв, с облим грудима које су по |
| роје дјеце савило се око ње, са прљавим лицима од плача.{S} Спровод се лијено вукао кроз село, |
| ћина са дугачким, испијеним, избријаним лицима, са наочарима, скидајући у један мах, лагано и д |
| помаљале, <pb n="142" /> с искривљеним лицима од пјесме коју пјеваху из свег грла.</p> <p>Рад |
| женим рукама, са изразом задовољства на лицу: снивао је, ваљда, нешто лијепо.</p> <p>Гавре Ђако |
| у расположењу и без веселијег израза на лицу, и затвори лагано врата за собом и изгуби се.</p> |
| олици, са лактовима о столу и рукама на лицу, она је плакала једним тихим плачем.{S} Мала, <pb |
| малу, пријатну збуњеност и руменило на лицу, без имало зловоље; примио је њезину руку и промрм |
| е тренутно јавља из њезиних очију, даје лицу више изражаја.{S} То је био његов први утисак.{S} |
| он осјећаше више пута њези дах на своме лицу и губљаше игру; једном, кад сјеђаху упоредо, дотак |
| им задовољством, при чему се на његовом лицу јављао један чудноват, зао осмијак.</p> <p>Само пр |
| сана на њезином пожутјелом и потамњелом лицу у које се боре дубље и гушће урезале; очи изгориле |
| а му помогне да се дигне.{S} На њезином лицу у које је ударила ватра, огледало се нешто страшно |
| док вјетрић долази од ријеке, удара по лицу и, на махове, повија гране и шушти лишћем.</p> <p> |
| инутом капом пушта нека га бије киша по лицу и по коси, нека му се циједи низ врат и низ прси, |
| ећи некоме друштво.{S} Помоли се гомила Личана, збркана, неспретна, шарена; једни још у гаћама |
| на њих отресали мађарски.{S} Кад један Личанин прође поред Гавре Ђаковића, заостао, хитајући д |
| Она је бацила свој шешир на хрпу сувог лишћа, и они сједоше, погледавши се у исти мах, и бациш |
| у тај ведар дан, пун свјетлости, младог лишћа и нових трава, са сочним и свјежим зеленилом, у т |
| стих шибљика, његовог бљедуњавог, уског лишћа, његовог звиског шума под вјетром, ради гнијезда |
| ла кукурузовина; окрећући млинове, носи лишће, кладе, огранке, цркотине; одроњује, откида и оти |
| е јаруге водом, а брдски потоци, носећи лишће, земљу и камење из планине, ваљаху се низ водојаж |
| еће и стресаше заостало, жуто и самотно лишће са голих грана и узбуркиваше кроз димњак ватру у |
| ошњом и обилатим и бујним <pb n="90" /> лишћем које сакрива гране и огранке.{S} Она је бацила с |
| лицу и, на махове, повија гране и шушти лишћем.</p> <p>Тако он стоји непомично, празан од мисли |
| вижљаво стабље дјетињски трепећи младим лишћем, угледа оиспод себе, доље у котлини, између бије |
| едом крошњатих трешања, с напола увелим лишћем и са изломљеним огранцима испод њих, што је подс |
| итним таласима и игра у тромом љесковом лишћу и у врбиним крошњама које су се надвиле над воду. |
| љећње јутро послије кише: по трави и по лишћу блијеште капљице и лако се, с једним угодним и то |
| њишта, чекајући да се разгори ватра, уз лојану свијећу, задјевену у чашу са кукурузом, док се и |
| азовима који се квасе и губе у немирним локвама жуте, блатњаве воде која залијева каљаве друмов |
| азио с једне стране на другу, обилазећи локве воде и гомиле блата које се згртало; жене показив |
| ући маха све јаче, пљуштећи, стварајући локве и поточиће који су кривудаво отјецали.{S} Снажни |
| крв, трзање, мучење и кратку агонију у локви крви која отјече финим, скерлетним млазовима.</p> |
| сто плаветнило неба; сунце одсијевало у локвицама воде; осјећало се нешто безазлено, с много до |
| дила се и цурила вода, правећи жућкасте локвице по поду.{S} Бијаху чули из свога засеока неку п |
| ени на све стране, ни пуцкање с брда, и лом рада, ни поклици, ни свађе.{S} Пред њим се црвенио |
| њему пустош гдје се шири, наде гдје се ломе.{S} И кад све застане и замре, кад настане у њему |
| ком под вјетром и откидају се и падају, ломећи се о тврду земљу.{S} И у томе ударању умрлих гра |
| лан и јак, да показује своју снагу и да ломи свој бијес на сељачким плећима.</p> <p>Прва жена м |
| шту, гдје лешкари у хладу, док се сунце ломи кроз грање шљива и јабука.{S} Или силази Уни која |
| ју народност, чим су припасали сабље, и ломили их по крвавим разбојиштима Солферина, Мађенте, К |
| м, смијехом, гласом који је одјекивао и ломио се кроз кућу.{S} Па онда се присјети и упозна га |
| о, до ђавола, идем?“ и изгуби се у оној ломљави и метежу.</p> <p>Његов воз пројури и стаде одје |
| "24" /> пуну мрака, бунећи својом тупом ломљавином мртвачку тишину заспалих поља; наличио на не |
| је су се гасиле; бјеласале се ријеке, с ломљавом се прелазили мостови; заустављали се на станиц |
| , и ћутањем и очима које нешто траже, и ломљењем прстију и којим дрхтајем и трзајем свога тијел |
| звонца у дјечјим рукама; испрекидано и ломно мијешала се звона са старог манастира; крупан пле |
| Гавру Ђаковића у Валпарезу.</p> <quote>Лондон 1905 и 1906, и Париз 1907.</quote> </div> </body |
| ђубрета, из кога је вирила једна прљава лопата; таљиге вукао један крупан, стар и лијен коњ, с |
| аче по којој се познавали сјајни отисци лопата, који су одсијевали на сунцу.</p> <p>То је био п |
| ње жена; горе лежале разбацане ћускије, лопате, батови, колица и други алати који су блијештали |
| увијек несрећа за самог себе са својим лудим и суманутим мислима.{S} Кад би им отказао стан?{S |
| старији не погнају у кућу да не кваре у лудо обуће.</p> <p>Дан одласка Панекова приближавао се, |
| ховином.{S} И он је једном осјетио неку луду жељу и вољу да је прегази, као некад у дјетињству, |
| стопом преоране земље: он разумије ону луду, очајну љубав према земљи, над којом сељак, огреза |
| и службу у ситнице, бивао сваким даном лукавији и препреденији, довијао се свему: ниједан пањ |
| њу довело пред њега искушење живота, са лукавим, малим смијехом на танким испијеним усницама и |
| не <pb n="37" /> немарности, о свему, о лумповању, баловима и женама; изнио пред његове очи јед |
| јој наслоњачи, јер кад га је тргла нека лупа, из ходника, око њега је била густа <pb n="97" /> |
| трескао и тутњао; кондуктер пролажаше, лупајући вратима, са фењером у руци.{S} То једнолично л |
| ма у којима нису знали да иду и које су лупале.{S} Они су дизали галаму својим гласним разговор |
| оштру и заповједничку ноту: јаче и брже лупали батови, чешће се разлијегала експлозија, људи се |
| ма, са фењером у руци.{S} То једнолично лупатање навлачило му је дријем на очи, али му није дал |
| боје гледаху на прозор о који удараше и лупкаше киша.{S} Видио се комад сивкастог неба.{S} Грањ |
| о звијездама.{S} Њега се угодно дојмила лупњава возова и машина које су јуриле поред њега, уз н |
| видјело ужурбано мноштво радника и чула лупњава рада.{S} И тога читавог дана не раздвјаху се.</ |
| јесмом, грајом и галамом, надвикивајући лупњаву жељезничких кола.{S} Са прозора му махну руком |
| ом, старе даске на поду; кад помакне са лупом столицу; кад обори коју запрашену књигу, он сав з |
| људи; играло се с ватром и занимањем; с лупом падале карте по зеленој чоји; настајала тренутна |
| , да проживљује напола успаван дане, да лута сам око Уне, да зури у воду, у планине, у плавичас |
| а осјети природу, слободу и младост; да лута сама обалом Уне и да удише шум воде и да се одмара |
| го сметали кораци самца пролазника који лута по кривудавим стазама.{S} И успављивала се лагано |
| зно и пусто.{S} Миланове очи сјале су и лутале по таваницама и кад се наједном њихове очи срето |
| ављивао је с тешким срцем своју чежњу и лутао кадгод у узбуђеним ноћима, по мрачним и сјеновити |
| — А зар сам ја срећан? — запита се он и луташе очима по тами.{S} И читаве ноћи не склопи ока.</ |
| ао у великим и немирним пламеновима, он луташе очима по ниској соби у којој су све ствари биле |
| ишта у њему није казало да је она боља, љепша и њему милија од других.{S} Он се увјераваше да с |
| ом, обраслом грмљем и трњем, сиједа под љесков грм и гледа у воду од које бије хладовина и која |
| ваља на ситним таласима и игра у тромом љесковом лишћу и у врбиним крошњама које су се надвиле |
| <p>Сјећао се предвечерја једног врућег љетног дана, пуног загушљиве прашине и сухе жеге, док с |
| се рађа облак, он у свој поглед меће и љубав, и молбу, и преклињање, поздравља га радосно као |
| животу, волио на онај начин како је он љубав замишљао, и чекао је, с нестрпљењем, док се осјећ |
| овању да је воли.{S} Он се је на њезину љубав бацио каменом првог дана и он знађаше да сваког д |
| ане земље: он разумије ону луду, очајну љубав према земљи, над којом сељак, огрезао у тешком зн |
| заваљен и опружен, још разигран њезином љубави, пуном страсти, младости и доброте.</p> <p>И у ј |
| је не да, јер је воли себичном, грубом љубављу, што је његова.{S} Обневиде очи и узаври крв, з |
| љених ријечи, милошта; завила га својом љубављу, осјећајући једном страшном боли његову рану, < |
| а у њему, тјешећи се обичном, вашарском љубављу; гасила се непримјетно младост коју је остављао |
| х жена, са безбојном, плаћеном, празном љубављу.{S} Тек иза толико недјеља, он осјети у себи не |
| ад испи, он добаци Гаври Ђаковићу један љубазан поглед.{S} И поче да хвали шљивовицу; са рђавим |
| су према њој усиљене, као по дужности, љубазне, и не призиваху је више к себи; она осјећаше на |
| собу и изнесе ракију.</p> <p>Инжињер се љубазно куцну, с много пријатељског осмјеха, најприје п |
| Њу је придобила механичка и вазда иста љубазност часних сестара, она је волила многобројне сли |
| ало на памет да ју гледа, прозбори коју љубазну ријеч, погледа с осмјехом, на њезину душу падаш |
| дјецу пробудила мати у зору, плачући и љубећи их, како се кућа напунила свијетом, како је касн |
| тмурено лице, пуно понизне и претјеране љубзности; његови <pb n="60" /> гвоздени и чврсти покре |
| жености кад ју је узимала поред себе, и љубила међу очи, и говорила: „Ти нијеси ничем крива, че |
| напију угријане воде, пе видећи у њима људе него раднике који морају да га слушају и да му се |
| > <p>Гавре Ђаковић не обраћаше пажње на људе који смицаху с главе своје <pb n="126" /> црвене к |
| љу да види оне високе, крупне, поцрњеле људе, да им стисне њихову тврду, жуљевиту руку, да угле |
| ма, живећи као и они.{S} Познавао је те људе по одијелу, шеширима, навикама; њихови гласови дол |
| е, они могу да виде у непрекидном послу људе са раздрљеним кошуљама кроз које се црне прса, у п |
| атови, чешће се разлијегала експлозија, људи се наглије и ужурбаније кретали.{S} Горе се видио |
| <p>Обична и свакидања гунгула у кавани; људи који се мимоилазе и поздрављају; врата која се отв |
| и је био изишао у своју обавезну шетњу; људи се гласно поздрављали, застајкивали, смијали се и |
| и гледали, и циједили се низ стакло.{S} Људи с уздигнутим јакама, и жене, прихватајући сукње, ж |
| посао.{S} А за њима измијешана поворка људи, жена и дјеце, која води разговор, која је дошла в |
| и бата одјекују у ували; види се четица људи како се <pb n="89" /> распрши у трен ока иа све ст |
| вукао кроз село, застајући да се одморе људи који носе лијес; повијала се похабана црквена лити |
| глас, кад залупаше батови и ужурбаше се људи, Гавре Ђаковић опрости се с њом.{S} Њој би мало кр |
| ко се лијено замачу у воду.{S} Брашњави људи изилазе из млинова и скидају капе; сретну се по ко |
| реко воље и љутито сагнуо — зар га и ти људи, објешени на зидове и затворени у оквире, почеше д |
| столовима за играње, видјели се погнути људи; играло се с ватром и занимањем; с лупом падале ка |
| ежине.{S} Већ су могли да спазе мноштво људи који дижу грају, усијецајући пут у брдо, једни ваљ |
| .{S} У кавану јурну нагло једно мноштво људи, налазећи једва и с муком мјеста.</p> <p>Гавре Ђак |
| у десетину околних кућа, одкуда се већ људи журе на посао да тамо стигну <pb n="104" /> прије |
| ао очи.{S} Он се сјећаше причања старих људи да та црквица бијаше сазидана на рушевинама једног |
| из очајања, и нехотице одбијала од тих људи; њих је раздвајао један гроб, који се, као и сваки |
| својим оштрим, реским гласом, не дајући људима да дахну, да се одморе, да се напију угријане во |
| , јер није волио да се упознаје с новим људима и да одговара на њихова радознала питања.{S} Он |
| војке које су биле донијеле јело својим људима, браћи и рођацима; разлијегао се подаље из хладо |
| ше.{S} Гавре Ђаковић гледаше га како се љуља цестом, поштапајући се на један дебели, прости шта |
| на нешто, склањао се и трчао неспретно, љуљајући се и заваљујући се с десна на лијево кад је пу |
| очи, трудећи се да заспи.</p> <p>Воз се љуљао, трескао и тутњао; кондуктер пролажаше, лупајући |
| 50" /> кишобран међу кољенима, хркаше и љуљаше се тамо и овамо.{S} А у Ирени се нешто проломи и |
| оду.{S} Вратио се тада кући сав мокар и љут.</p> <p>Он воли њезин запјенушени бијес кад удара љ |
| ији.{S} Гавре Ђаковић гледаше преда се, љутећи се што сви гледају на њега, и осјети како је туђ |
| ра једном оловчицом по мраморном столу, љутећи се што му киша поквари један красан састанак у Т |
| , и утјецаху му напријед што је старога љутило.{S} Прекидајући појца у половини започете пјесме |
| 143" /> за право, што је Гавру Ђаковића љутило.{S} Он је тражио да је дирне којом ријечи, док г |
| своје куће, као у првим данима; њега је љутило што други улазе у његове мисли, као што су ушли |
| > <p>— Не, — рече он, немам зашто да се љутим.</p> <p>— Ја сам мислила, — говораше она, гледају |
| ренутном нагону који га је овамо довео, љутио се на се у исти мах и стидио се самога себе и јед |
| на њега.{S} Он се застидио себе кад се љутио на зиму; на саможивост једног ситног човјека који |
| он са собом гласно разговарао.{S} Он се љутио на законе што су благи, што су прошла времена кад |
| но; ваљда су већ били легли.{S} И он се љутио што је примио ове дошљаке у кућу, што су баш нашл |
| p>— Ја сам мислио... — каза он збуњено, љутит на своје питање и погледа очима у даљину, као да |
| на више.{S} Одозго се чуо озбиљан пола љутит и одсјечан инжињеров глас који је давао раду једн |
| к њима, кад у поље поново одјекну његов љутит глас, кад залупаше батови и ужурбаше се људи, Гав |
| о срце које бије.</p> <p>— Да се што не љутите на мене? — запитала је она плашљиво једног дана, |
| реко Уне.</p> <pb n="113" /> <p>— Ви се љутите? — запита он. </p> <p>— Зашто? — рече она и погл |
| јеђеном, чекињавом косом која стрши, са љутитим погледом и са бором која не избива имеђу очију, |
| воли њезин запјенушени бијес кад удара љутито на препреке и уставе око млинова; кад најури на |
| једну малу слику.{S} Он се преко воље и љутито сагнуо — зар га и ти људи, објешени на зидове и |
| је био, замишљен и ћутљив, одговарајући љутито и кратко.{S} Гавре га је добро запамтио у тим да |
| рукама, пунима блата из јаруга.{S} И он љутито, не пазећи гдје га хвата, не марећи за стењање н |
| јерење и наклоност, постајао још тврђи, љући, неумољивији, не жалећи да товари глобе на сељаке, |
| pb n="120" /> <p>И он помишљаше, да се, ма на који начин, врати староме начину живљења, да поно |
| <p>Он ипак сјутрадан не изађе из куће, ма да је знао да ће она бити поред Уне, јер ју је чуо к |
| , преко празника, кад је одлазила кући, ма да се родитељи сада уздржаваху пред њом од свађе, он |
| замре и оно тужног весеља над животом, ма какав био; заћуте неродне оранице, зауставе се и пре |
| уо кад је изишла и видио куда је пошла; ма да је знао да ће га чекати, мислити на њега, да ће ј |
| во, као да рикну нешто, да угуши, убије ма чим то осјећање против којега се буни.</p> <p>— Не в |
| свјежине и хладноће удара споља; танка магла прекрива поље и ријеку; назиру се сура брда, разр |
| ст не почне да блиједи ноћ; кад затитра магла, кад стану да се јасније разабиру куће, кад започ |
| ма.</p> <p>Дан пробијаше, а у даљини се магла утапала у Уни.</p> <p>Тек касно ујутру, кад отвор |
| ину у кавани, пуној дима који је правио маглицу, дизао се према стропу и гушио у грудима.</p> < |
| и чиновнике, који су се на њих отресали мађарски.{S} Кад један Личанин прође поред Гавре Ђакови |
| озно трчкарање чиновника с фењерима, са мађарским узвицима и псовкама.{S} Он се трудио да не ми |
| и их по крвавим разбојиштима Солферина, Мађенте, Кустоце и Кенигреца; земљи која је одњихала го |
| ила тим спокојним животом; обилазила је мајка више пута, задржавајући се кратко вријеме, свраћа |
| сасвим сама, уз неурачунљивог оца, без мајке која се негдје изгубила у свијету и о којој није |
| један одјек из младости, који га сјети мајке, <pb n="125" /> браће и дјетињства, тога безазлен |
| а од осамнаест мјесеци, једнога јутра у мају.</p> <p>Гавре Ђаковић памтио је како је њих дјецу |
| аковићу свој живот на одломке: о својој мајци како ју је она запамтила: замишљену са чудним и с |
| црнини.{S} Кад је ушао, она се није ни макла, није отворила уста, већ дигла само очи и погледа |
| , наглашавао је, и ништа се у њему није макло, заиграло, потресло.{S} Успомене на пријатније да |
| у ноћ! — рече.</p> <p>Она га не чу и не макну се.</p> <p>Он пође сав узбуђен и узнемирен у свој |
| она је плакала једним тихим плачем.{S} Мала, <pb n="99" /> проста лампа просипаше лијену свјет |
| ен грубом шареницом, тканом код куће; и мала гвоздена пећ са излизаним стријелцем; растурене фо |
| т, диже завјесу и отвара прозор.</p> <p>Мала, блиједа свјетлост расипа се по соби; млаз свјежин |
| наплатио са добитком.{S} Његова сила не малаксаваше, изгледајући још дуговјечна.</p> <p>Па и он |
| му се био предао са затвореним очима и малаксалим тијелом, проживљујући грозне часове, очајне |
| пријао, уста му бијаху горка, и оловна малаксалост умртвљаваше му цијело тијело.</p> <p>Ноћ је |
| аздуху нешто тешко што заражава чамом и малаксалошћу. </p> <p>Њихови погледи пратили су крупне |
| : по образима му се тресло црвено месо, мале плаве очи губиле се и ишчезавале у салу, поигравал |
| утекле некуд у даљину и тамо изгледале мале и незнатне, а садашњост му се чинила плитка.{S} И |
| ви, вукући вреће својих ствари и дрвене мале сандуке; други, са великим шеширима, искривљених к |
| ји је више волио да прича него да ошине мале и мршаве коње који су споро одмицали, бранећи се д |
| њезиним књигама и биљешкама; њу обузеше мале церемоније, испуњавање ситних обреда, — и она се о |
| који је стрмоглављао као у понор, кроз мале застрте прозоре, своју јадну и безвољну свјетлост |
| евета.{S} У другој соби, при свјетлости мале лампе, <pb n="63" /> стајала су два сељака, мокри |
| ни свађе.{S} Пред њим се црвенио звоник мале и здепасте црквице, са кога се мјестимице сљуштила |
| и с муком мјеста.</p> <p>Гавре Ђаковић, мали, крупан, црн, наслонио се, заваљен на канапе од цр |
| ="70" /> Кроз оквир од прозора цурио је мали млаз воде у собу.</p> <p>— Да хоће скоро да преста |
| Прешао је уским ходником, држећи у руци мали, позелењели, бакрени свијећњак са накривљеном свиј |
| пред њега искушење живота, са лукавим, малим смијехом на танким испијеним усницама и мирним, р |
| ситне кућице, са црном иструлом шимлом, малим прозорчићима, неједнако изрезаним у дрвету, висок |
| у.{S} А Уна се ваљала мутна, нагрежбана малим таласима; сунце бацало свјетлост у воду и усијава |
| едног човјечуљка, мршавог и кржљавог, с малим, неуредним, накостријешеним <pb n="23" /> брцима |
| до кољена и бијелим чарапама; сељаци с малим <pb n="17" /> шеширићима, налик на печурке, у тиј |
| се жути, зоби што се зелени, ријетких, малих црвенкастих кукуруза, густих, сирово зелених коно |
| сјећали се са ведрим и веселим смијехом малих догађаја; њихов говор лагано и испрекидано мијеша |
| е га кадгод млаз сељачког живота из тих малих, неједнаких кућа, обиљежених муком и потребом, из |
| ма гдје да станује.{S} Гавре Ђаковић се малко замисли и више да га скине с врата него да му учи |
| отребу да узме из тог дјетињег времена, мало снаге, вјеру у Бога и весеља за животом, па предав |
| мршавио и потамнио од пошљедњег виђења, мало погнут, са рукама међу кољенима, и са шеширом и шт |
| одушеви за свој посао.{S} Он хтједе да мало размисли и не одговори одмах.</p> <p>Она га поглед |
| озна га са својом кћери која је стајала мало по страни и гледала кроз отворена врата, бацајући |
| е ништа казивало; једино што је сврнула мало очи у страну да избјегне његов поглед, и мирно га |
| ало топлине у својим успоменама да њима мало разгали, загрије, оживи ову туробну, ледену, мртва |
| н му их даде без ријечи, рекавши да иде мало у Карловац.{S} Није ни сам знао зашто га је слагао |
| у му новци били на измаку; они ће га се мало тицати.{S} Он ће опет да живи сам за себе.</p> <p> |
| јка која му је донијела јело, склони се мало у страну, поздрави га с осмјехом и изиђе.</p> <p>О |
| о зачуђено и не вјерујући.</p> <p>Он се мало замисли и погледа је у очи.</p> <p>— Чекати вас да |
| е и окрену очи према њему.</p> <p>Он се мало осмјехну и разумио је.</p> <p>— Не, није ми мрско, |
| вре Ђаковић опрости се с њом.{S} Њој би мало криво што је оставља, али га не задржаваше.{S} И о |
| и се, смијући се из свега гласа, понеки мало напити и загрљени, хитајући да сједну, сметени дал |
| исмијаваше смрт, спровод не унашаше ни мало жалости до једног непријатног и излишног несклада. |
| ?{S} Па онда му дође мисао да га они ни мало не сметају, да је он сам свему томе крив, да је он |
| само што се завали на столицу, зажмири мало и стаде да се смије громким смијехом да се потреса |
| о бола зарио је главу у јастук, тражећи мало топлине у својим успоменама да њима мало разгали, |
| за, али пуних једне благе њежности: тек мало замишљености која се тренутно јавља из њезиних очи |
| астиће ме. <pb n="83" /> Изгубићу и ово мало памети. — И предаде се својој судбини, мислећи да |
| Посвршавао је брзо све послове: спремио мало ствари; рекао газдарици да иде на извјесно вријеме |
| расте као и његово срце у грудима, како мало по мало прекрива небо, како се примиче, прилази, с |
| у себи нешто рђаво и вољу да учини неко мало зло и злобну жељу да је уједе за срце, и он се увј |
| ико газда.{S} Једног јединог дана, село мало оживи и узбурка се, кад се на неколико дугачких и |
| који је добар и пун среће.</p> <p>И оно мало времена што јој је преостајало, она раздијели у хи |
| о и његово срце у грудима, како мало по мало прекрива небо, како се примиче, прилази, спушта.{S |
| пусти њезину руку.</p> <p>Она само што мало отклони дланове с очију, задржавајући свој положај |
| ашући штапом.{S} Гавре Ђаковић отшкрину мало шешир и видје Панека како се одмах упутно једној г |
| мирис га очигледно задовољаваше, сркну мало на врх језика и показа лицем да је више него задов |
| боко, шешире, опазивши једног каноника, малог, забреклог у сало, с набубреним, руменим, чистим |
| де се својој судбини, мислећи да избије малог Илицу што му је овог објесио о врат.{S} Он већ по |
| ом и изиђе.</p> <p>Он се сјећаше ње као малог дјетета које ју касније заборавио; зачудио се кад |
| чи се на себе, осјетивши у себи страшну малодушност. „Зашто сам ја такав подлац?“ запитао се бо |
| иноћ.{S} У ћошку, поред хладне пећи, на малој троногој столичици, сједила његова мати, заогрнут |
| > сусрет дјеца.{S} Он би живио у својој малој породици срећно и задовољно, без туробних и излиш |
| вечери код Матковића, у једном угодном, малом „пајзлу“ у Гајевој улици.{S} Застидио се кад је в |
| екивао да ће се с њом срести и осјећаше малу, пријатну збуњеност и руменило на лицу, без имало |
| ретном кретњом оборио је случајно једну малу слику.{S} Он се преко воље и љутито сагнуо — зар г |
| о да убрза његов пад и да покаже његову маљушност, ускоту и ништавило.</p> <p>И долажаху му тре |
| труко жао и криво.</p> <p>— Зар је моја мама умрла? — запита она не заустављајући се да плаче.< |
| обно неке њезине другарице да је њезина мама рђава женска, да је побјегла од мужа с неким лајтн |
| нуше сузе, она мишљаше да јој је њезина мама умрла без ње, и то јој би двоструко жао и криво.</ |
| што га тишти и смета.</p> <p>— Шта ради мама? — запита она послије ћутања.</p> <pb n="137" /> < |
| сигурним гласом:</p> <p>— Ти немаш више маме.</p> <p>Њој грунуше сузе, она мишљаше да јој је ње |
| утиша се; звекне која сабља и зазвекћу мамузе; од времена на вријеме, чује се с касе женски см |
| х каменитих крстова и гробних плоча.{S} Манастир је оставио цркви само своје име и у њу долажаш |
| д Турака спаљеног и са земљом сравњеног манастира, чији се темељи познаваху у трави између неје |
| ано и ломно мијешала се звона са старог манастира; крупан плећат калуђер, у старој црној одежди |
| преломише ведрину сунчаног дана звона с манастира, томе звуку одазва се негдје дубоко у његовој |
| овели псе.{S} Иза дугог тражења, нађоше Манојла у једној увалици, свега у крви и без свијести.{ |
| асљедства.</p> <p>На велико чудо свију, Манојло се поново оженио, двије три године касније; чит |
| ку које дрво још тога јутра; неће ваљда Манојло бити толики душманин да их оптужи ако оздрави.{ |
| вот и мучну смрт; међутим чини се да се Манојло био промијенио, бар према жени, откако му је пр |
| ништа друго није могло одољети.{S} Али Манојло Ђаковић није старио, тако се чинило.{S} Он је п |
| ије, одоше кућама прије свитања.</p> <p>Манојло лежаше на кревету, са затвореним очима и јечећи |
| р године сломити и учинити да јења сила Манојлова кад му већ ништа друго није могло одољети.{S} |
| енку на лице и праве га тамним; у уским мантијама, са црним појасима; већина са дугачким, испиј |
| {S} Тренутци бијаху дуги, а времена све мање.{S} И те посљедње ноћи она није тренула оком; она |
| дахом олакшавања, бацише карте, бришући марамама знојна лица и посиједаше око прозора.</p> <p>Н |
| ико километара, брисаше великом, плавом марамом зној са чела и одахну гласно неколико пута.{S} |
| он љутито, не пазећи гдје га хвата, не марећи за стењање ни за одупирање господина Панека, виш |
| >Он се журио кроз ту гомилу свијета, не марећи да опази икога, да се осврне за којом женом, да |
| да није знао шта је то што га носи, не марећи за камење које запиње за ципеле, ни за трње које |
| зиђе, он га свуче, баци га у кревет, не марећи за његово мумљање, и покри га.{S} Он одмах поче |
| пуштајући да она не мари за њега или да мари само за то што нема овдје никога другог, да је он |
| ћи у то, али ипак допуштајући да она не мари за њега или да мари само за то што нема овдје нико |
| забрујаше звона са катедрале <hi>Здраву Марију</hi> и проламаху ваздух својим пуним и широком з |
| је томе криво.{S} Удвостручила је своју марљивост у учењу и у вршењу <pb n="136" /> вјерских ду |
| о хоће.{S} Али Гавре Ђаковић није много марно за те утегнуте мундире с високим оковратницима и |
| апио између двију високих хрпа свјеже и масне иловаче по којој се познавали сјајни отисци лопат |
| оје се гурале под перо; са пуно мрља од мастила и са много испревлачених и брижљиво замазаних р |
| је не пресушују; свака ствар сјећала је матер на сина; његове књиге, школске успомене, слике, п |
| своје старо расположење, увесељавајући матер својом шалом и разговором, и она га је гутала сво |
| се са братом, молио га да утјеши јадну матер, нека му опросте, забораве на ово очајно дјело, ј |
| азио с вјетром; та ужасна несрећа једне матере завијала је у црно све око себе својим јадом и к |
| и издржати лелекање и писку закрвављене матере, Гавре Ђаковић се спреми за Загреб.{S} Она га ни |
| код стола, почињале свађе између њезине матере и оца, које би трајале дане и недјеље: она се ус |
| олицу и сео поред ње, ћутећи.{S} И туга материна прелазила је и на њега.{S} Он се застидио себе |
| рачивала његово лице.</p> <p>То је била материна жеља да њезин мезимац буде официр; она је у св |
| утку, што је смрт.</p> <p>И та залеђена материна бол касније са кравила, дошле су сузе које не |
| оца није било код <pb n="133" /> куће, мати, у јутарњем руху сједи на дивану уплакана и наслоњ |
| алој троногој столичици, сједила његова мати, заогрнута и сва у црнини.{S} Кад је ушао, она се |
| ћ памтио је како је њих дјецу пробудила мати у зору, плачући и љубећи их, како се кућа напунила |
| ећу у себи, запрепашћена и сатрта једна мати.</p> <p>Он је примакао једну столицу и сео поред њ |
| ки час намијешта столицу, — а да њезина мати која сједи непомично са радом који забавља руке, н |
| из које вјечито <pb n="31" /> извирује мати коју варају уши, која од сваког шума, чује зврјање |
| тила њезину руку на својој глави кад би мати сјела поред ње, и питала да ли јој је задатак тежа |
| на једва очекиваше да јој дође отац или мати које није видјела дуже времена, да их испита, да с |
| оноса.{S} Сиротиња је била јача.</p> <p>Мати га није чула, кад, пред подне, стадоше његова кола |
| трашан дан у његовом дјетињству.</p> <p>Мати је била слаба и изнемогла и једва корачала, гушећи |
| ваки вир у њој, зна пругу којом се ваља матица.{S} Или иде дуж обале, дерући ципеле о оштро кам |
| о, уз бермет, проводи зимске вечери код Матковића, у једном угодном, малом „пајзлу“ у Гајевој у |
| } А дан тамни и губи се, мећава обузима мах, бура се разбија о кланце и хучи у њима.{S} Они зас |
| 37" /> <p>Отац не одговори ништа у први мах, и то је дирну и узруја; и кад се сретоше њихови по |
| ао се у њу.{S} Није ју распознао у први мах.{S} Пришао је прозору, застртом грубом завјесом са |
| а је овамо довео, љутио се на се у исти мах и стидио се самога себе и једне дјетињарије коју је |
| ћа, и они сједоше, погледавши се у исти мах, и бацише поглед на више.{S} Одозго се чуо озбиљан |
| хова кољена и обоје се погледаше у исти мах; Гавре Ђаковић се осмјехну, а она збуњено обори очи |
| се бесконачно отегла.{S} И сви, у један мах, са уздахом олакшавања, бацише карте, бришући марам |
| лицима, са наочарима, скидајући у један мах, лагано и дубоко, шешире, опазивши једног каноника, |
| а плочник, распрскавајући се, узимајући маха све јаче, пљуштећи, стварајући локве и поточиће ко |
| уплакану и несрећну, и онда гдје лагано махаше ногама над водом, и гдје корача преко камења унс |
| се његове мисли ругају с њиме, како га махнито нападају, боле, жегу и бацају на кољена пред жи |
| о да остане скривено.{S} Занесен једном махнитом женом, везан дуговима, узнемириван вјеровницим |
| и.{S} Гавре Ђаковић се силом осмјехну и махну руком.</p> <pb n="22" /> <p>Он се спусти на сједи |
| авру Ђаковића да играју билијара.{S} Он махну руком и одби.{S} Није осјећао ни најмање воље за |
| њаву жељезничких кола.{S} Са прозора му махну руком онај с којим је проговорио неколико ријечи. |
| аздух и с њом нагло пројури, у неколико махова, улицу; тресне вратима каване, здрма прозоре; не |
| ћ долази од ријеке, удара по лицу и, на махове, повија гране и шушти лишћем.</p> <p>Тако он сто |
| вољу, младост и снагу. </p> <p>Ипак, на махове, снажно избијаше у њему тјескоба, мрачна и црна, |
| друго под водом, зарасло топлом и меком маховином.{S} И он је једном осјетио неку луду жељу и в |
| , Панек над њима, црвен и узнојен, гдје маше штапом, а ниже, у гају, он видје Ирену, са шеширом |
| </p> <p>И кад се једним наглим покретом маши њезине мишице и привуче је к себи, кад се задуби у |
| је вјетар и уносио оштар ноћни ваздух; машина сипала кишу варница које су се гасиле; бјеласале |
| у фењерима, с увијек истим узвицима.{S} Машина избацивала снажно и дахтаво пару, у пуним, густи |
| Њега се угодно дојмила лупњава возова и машина које су јуриле поред њега, уз нервозно трчкарање |
| > <p>Срео их је једног јутра у ходнику, машио се за шешир и хтио да прође.{S} Инжињер га зауста |
| с једноличним трчкарањем чиновника који машу фењерима, с увијек истим узвицима.{S} Машина избац |
| им трбухом, са шеширом који га поклапа, машући, показујући и упирући својим штапом на нешто, ск |
| жињера који му весело довикиваше нешто, машући штапом.{S} Гавре Ђаковић отшкрину мало шешир и в |
| ијеха, па почимаше поново, тресући се и машући рукама око себе.</p> <p>Ирена је била поцрвенила |
| да моли или као да се брани. — Немој да ме кориш.{S} Ја знам што ти хоћеш да кажеш.{S} Опрости |
| дрекну у њему један глас. — Упропастиће ме. <pb n="83" /> Изгубићу и ово мало памети. — И преда |
| ља, пуна боја, изрезана и испресијецана међама, пуна јечма што се жути, зоби што се зелени, риј |
| је остављао у мрачним ћошковима кавана, међу остатцима цигарета и другим смећем.{S} Чинило му с |
| несе свјежине, кретања, струјања, буре, међу ове занијемјеле зидове.</p> <pb n="35" /> <p>Неки |
| кад ју је узимала поред себе, и љубила међу очи, и говорила: „Ти нијеси ничем крива, чедо моје |
| ошљедњег виђења, мало погнут, са рукама међу кољенима, и са шеширом и штапом на столици поред њ |
| , — и она се осјећаше мирна и задовољна међу мноштвом другарица, заборављајући своје усплахирен |
| љама, ради оног бујног и гласног живота међу његовим гранама.{S} А сада га је гледао како је су |
| а под вјетром, ради гнијезда која сједе међу његовим рашљама, ради оног бујног и гласног живота |
| им и уморним корацима, и задиркујући се међу се.{S} А кроз то мноштво, лијено и спокојно окрета |
| у једном трену да не може више да живи међу њима; узрујавала су га та непромјенљива лица која |
| који се спремају, <pb n="21" /> уносећи међу свијет добродушну и просту забуну, сметајући прола |
| ћи један велики <pb n="150" /> кишобран међу кољенима, хркаше и љуљаше се тамо и овамо.{S} А у |
| , проричући јој зао живот и мучну смрт; међутим чини се да се Манојло био промијенио, бар према |
| д очи гомила његових земљака.{S} Воз се међутим уздрма и крену.{S} Он се пружи, зари главу у ко |
| ки народ.{S} И не смједе да оде.</p> <p>Међутим, познанство је било обично и случајно.</p> <p>С |
| p> <p>То је била материна жеља да њезин мезимац буде официр; она је у својој простодушности, сј |
| д себе мисли, са главом дубоко упалом у мекани јастук, он је тражио мира и сна, слушао пуцкање |
| њега друго под водом, зарасло топлом и меком маховином.{S} И он је једном осјетио неку луду же |
| от хуји око њега и шири мирис прољећа и меку топлину младости; он осјећа његов здрав, бујан мир |
| се држи, кад га је укочила и скаменила мемла и чама једне плитке средине, он се осјећао тако с |
| несрећу?{S} Ја волим трку за уживањима, мене опија брзина којом јурим.{S} Ја се држим само повр |
| Да, она је умрла.{S} Ње нема више ни за мене ни за тебе, она нас је оставила.</p> <p>И он крадо |
| е бије.</p> <p>— Да се што не љутите на мене? — запитала је она плашљиво једног дана, прије нег |
| <p>— Боже мој, шта хоће овај човјек од мене? — питаше се очајно Гавре Ђаковић који се досађива |
| е и питаше се: „Шта хоће овај човјек од мене?“ и гледаше његова набрекла црвена лица, забрекао |
| "122" /> <p>— Шта ћу вам ја више?{S} Ви мене више не волите.{S} Ви волите ову у вашој кући.</p> |
| о мени?{S} Кад се је ово биће уселило у мене?{S} Откуда је дошло?{S} Шта хоће тај човјек који м |
| <p>Он се немирно питаше: „Зашто то она мени прича?“ али није пропустио ни једну ријеч, у једно |
| апрепашћавао, чудио, питао: „Откуда ово мени?{S} Кад се је ово биће уселило у мене?{S} Откуда ј |
| лутња која се рађа у мени?{S} Шта ће то мени сада?“ И тражаше одговор.</p> <pb n="115" /> <p>По |
| а то. „Зна ли тај човјек шта се збива у мени?“ питала се она.{S} Тренутци бијаху дуги, а времен |
| немир, збуњеност, слутња која се рађа у мени?{S} Шта ће то мени сада?“ И тражаше одговор.</p> < |
| вајући да дигне главу, са још црвенијим меснатим образима него обично, са крвавим, избуљеним, б |
| смије: по образима му се тресло црвено месо, мале плаве очи губиле се и ишчезавале у салу, пои |
| у биле напола пале и на фино руменкасто месо лијеве подлактице са које се био спустио раскопчан |
| ну се и сједе под грм. </p> <p>- Ово је место које ја волим, — рече она.{S} Он се спусти поред |
| ла, идем?“ и изгуби се у оној ломљави и метежу.</p> <p>Његов воз пројури и стаде одједном; из њ |
| ко уздахну и стресе се.</p> <p>И кад он метну грубо руку на њезино раме, она одмах клону и сва |
| отној тишини.{S} А дан тамни и губи се, мећава обузима мах, бура се разбија о кланце и хучи у њ |
| ди га вазда у једном истом уском кругу; меће му своје велике дланове пред очи и заклања му види |
| чима да се рађа облак, он у свој поглед меће и љубав, и молбу, и преклињање, поздравља га радос |
| а јектичавим гласом.{S} Њу је придобила механичка и вазда иста љубазност часних сестара, она је |
| спровод да што прије сврши тај обични и механични посао.{S} А за њима измијешана поворка људи, |
| гутао и са собом носио мирни шум воде, механично се хватао за џеп, пушио и бацао у воду остатк |
| смјехну и разумио је.</p> <p>— Не, није ми мрско, — рече и погледа је благо. — Ја волим да ти д |
| /p> <pb n="81" /> <p>— Мило ми је, мило ми је, — рече Гавре Ђаковић, прогунђавши своје име и пи |
| познаници.</p> <pb n="81" /> <p>— Мило ми је, мило ми је, — рече Гавре Ђаковић, прогунђавши св |
| а неисказана и немилосрдна, јер се није мијењала, остајући вјечно иста.{S} Он се осјећао спутан |
| старинским, црвеним кишобраном који је мијењао толико газда.{S} Једног јединог дана, село мало |
| ања и празно ударање кугла на билијару, мијеша се ватрено и гласно расправљање пензионираца о н |
| ца по души један страшан вјетар гдје се мијешају, сударају, сатиру једна другу, у једној неразу |
| е вјетар понесе шешир.{S} Тмасти облаци мијешају се немарно и смућено.{S} У ваздуху нешто тешко |
| а у дјечјим рукама; испрекидано и ломно мијешала се звона са старог манастира; крупан плећат ка |
| очито се досађивало.{S} Карте се лијено мијешале, немарно узимале, бројиле без заимања, погледи |
| але сједину, с повијеним брцима који се мијешали, испреплетавали, и били као срасли са брадом, |
| ађаја; њихов говор лагано и испрекидано мијешао се у пун и једноличан шум буквика.{S} И подне ј |
| х једно од другога.{S} У њихов разговор мијешао се жамор шуме над њиховим главама и око њих, до |
| аметнији.</p> <p>Сјећа се, једног дана, Милан је био заборавио да говори њему, и причао је весе |
| грозоту смрти синовљеве; <pb n="47" /> Милан је умро једном, мучио се само једном, а она ће да |
| униформу као знак правог господства.{S} Милан је зато имао тако много воље, а за остале ствари |
| ље које звецкају и одскачу од земље.{S} Милан је то осјећао,, не бунећи се никад против оштрих, |
| , преко свога обичаја.{S} Напосљетку се Милан одобровољи, нађе своје старо расположење, увесеља |
| блаже ријечи.</p> <p>— Видиш, говораше Милан, ја те разумијем.{S} Али ја нисам рођен за други |
| удоарима, пуним парфема и страсти.{S} И Милан се заборављао, причао весело, ударао пуном руком |
| зна, рече, можда имаш право.</p> <p>Али Милан сјеђаше с празним очима и лицем без израза.{S} И |
| погледа поново.{S} То је био његов брат Милан, слика одраслог, голобрадог дјечака, с укрућеним, |
| о то сачињава твој живот? упита.</p> <p>Милан га прекиде, бојећи се да он не настави своја пита |
| му се то чинило тако празно и пусто.{S} Миланове очи сјале су и лутале по таваницама и кад се н |
| ије казало да је она боља, љепша и њему милија од других.{S} Он се увјераваше да се вара, да је |
| ром, и она га је гутала својим добрим и милим погледом.{S} И поново звонила соба од његова глас |
| н и узрујан, погледајући на сат који је милио и, најзад, попео се у воз који је тако споро одми |
| ="3" /> <div type="titlepage"> <p>ВЕЉКО МИЛИЋЕВИЋ</p> <p>БЕСПУЋЕ</p> <p>1912.</p> <p>САРАЈЕВО</ |
| ици.</p> <pb n="81" /> <p>— Мило ми је, мило ми је, — рече Гавре Ђаковић, прогунђавши своје име |
| стари познаници.</p> <pb n="81" /> <p>— Мило ми је, мило ми је, — рече Гавре Ђаковић, прогунђав |
| је туђ на овом мјесту које убијаше без милости његове јутарње илузије.{S} Не враћаше се ни мла |
| а хиљаду успомена, заборављених ријечи, милошта; завила га својом љубављу, осјећајући једном ст |
| вакидања гунгула у кавани; људи који се мимоилазе и поздрављају; врата која се отварају и затва |
| и слабило: главном улицом комешало се, мимоилазећи се, мноштво вечерњег свијета који је био из |
| довољан, натеже и искапљује, сваких пет минута, овелику <pb n="144" /> чашу црног вина и опет ј |
| наједном изгуби и у кућу се враћа стари мир.</p> <p>Неколико дана иза тога кад се је Гавре Ђако |
| е поново слегло и смирило.{S} Исти онај мир, иста она тишина и једноличност која је била прије |
| не пијем, не спавам, без и једног часа мира и починка, мислећи непрестано на њу.“</p> <p>Па гл |
| ко упалом у мекани јастук, он је тражио мира и сна, слушао пуцкање расушеног старог покућства и |
| ољена пред животом који стоји озбиљан и миран, сав у ноћи, изнад шумне ријеке.</p> <p>У извјесн |
| у себи од тог познанства, био је један миран и равнодушан утисак.{S} И послије пола сата, он в |
| ање сјекира у даљини, а нос му осјећаше мирис паљевине и растопљене јелове смоле.{S} И кад би с |
| онда протабају ходником његови кораци и мирис цигаре продре кроз пукотине од врата; зачује се ј |
| ог осмјеха, најприје примириса чашицу и мирис га очигледно задовољаваше, сркну мало на врх јези |
| е мисли, док живот хуји око њега и шири мирис прољећа и меку топлину младости; он осјећа његов |
| ударао лак вјетар и доносио оштар и јак мирис воде и буркање валова; негдје у даљини сијао се ј |
| рави; ода свуда осјећа се оштар, угодан мирис цвијета и земље напојене кишом што издише свјежин |
| младости; он осјећа његов здрав, бујан мирис и још више опажа како је он за све то туђ, преста |
| <pb n="68" /> <p>Она је доносила у кућу мирис и свјежину поља и дах изапираних обала Уне; упада |
| а његову душу навлачила се она једнака, мирна, сива боја која даје свему прљав изглед.{S} Није |
| ама; њега је престравила ова несвјесна, мирна, тиха биједа која се осјећала у овој кући, биједа |
| вање ситних обреда, — и она се осјећаше мирна и задовољна међу мноштвом другарица, заборављајућ |
| а.{S} И онда, он је гледа гдје шета као мирна, поносна госпођа кроз тамнозелена поља, пуна куку |
| погледу бијаше више жалости, више неке мирне, озбиљне туге него пријекора.{S} Гавре Ђаковић пу |
| е ријечи које је гутао и са собом носио мирни шум воде, механично се хватао за џеп, пушио и бац |
| та, од њега па и од саме себе, она рече мирним гласом, без роптања и срџбе:</p> <pb n="122" /> |
| смијехом на танким испијеним усницама и мирним, равнодушним подсмјехом у кутовима очију?{S} А о |
| {S} Он је без мишљења и без оклијевања, мирно и равнодушно, смрвио њезино срце под једном могил |
| ватре, унио своје мразеве и зиме, да је мирно и хладнокрвно, послије једне преспаване ноћи, на |
| од које бије хладовина и која протјече мирно и тихо, бистра и невина као плаветнило дјетињих о |
| чи у страну да избјегне његов поглед, и мирно га послуживала.</p> <pb n="121" /> <p>У њезиној м |
| зор у сиво небо и слушајући успављиво и мирно падање кише; послије ручка разговараше с Иреном д |
| ијетко; да ће проћи мјесеци да она ради мирно у свом ћошку свој школски задатак, да <pb n="132" |
| у да се окрећу витлови, док Уна пролази мирно и спокојно.</p> <p>Или у прољеће, кад се разлијеж |
| м, шта га се то тиче?{S} У кући је било мирно, особито првих дана; он се није ни с ким виђао, ј |
| ова.</p> <p>Његов поглед паде на њезино мирно лице које није ништа казивало; једино што је сврн |
| е се осјећала боље него код куће: у тој мирној, старинској, крупној високој згради, са стотинам |
| живала.</p> <pb n="121" /> <p>У њезиној мирноћи он наслућиваше један тихи јад; он осјећаше да ј |
| удио се да га појача и да му даде благу мирноћу, — не плачите, — рече поново са непогођеним тон |
| и је, за часак, пробудио и потресао ову мирну кућу, све се поново слегло и смирило.{S} Исти она |
| ла њезина коса.{S} Нашао је у њој једну мирну доброту која му <pb n="94" /> се допадала.{S} Вид |
| у мрак, срце немирно удара и одскаче, а мисао збуњено тражи неки предмет.{S} Стотина ствари про |
| је на другом мјесту?{S} Па онда му дође мисао да га они ни мало не сметају, да је он сам свему |
| ништа.{S} Тек само једном натисну му се мисао: „Куд ја то, до ђавола, идем?“ и изгуби се у оној |
| ему.{S} И застаде, не хтијући да доврши мисао која му се наметала, настојећи да је одгурне, заб |
| његове кораке за собом, слутећи његову мисао која је прати.{S} Кад дођоше једном грму она се з |
| аше да мисли, увијек се утискивала у ту мисао она саката и и наказна изрека, штампана једним не |
| ио и живио са својом <hi>вешерком</hi>, мислећи да је најбоље да његова кћи проводи године у са |
| авам, без и једног часа мира и починка, мислећи непрестано на њу.“</p> <p>Па гледајући на њу, ћ |
| памети. — И предаде се својој судбини, мислећи да избије малог Илицу што му је овог објесио о |
| и понижења, борећи се са питањем части, мислећи са ужасом на затвор и послије тога на безнадан |
| на, она удвостручи своју пажњу и бригу, мислећи и старајући се о њему; доносила му цвијећа и во |
| да престане, — каза она тихо о пљуску, мислећи на нешто десето.</p> <p>Гавре Ђаковић не одгово |
| причека.{S} Она се снебивала и стајала мислећи неко вријеме, па најпослије сједе на канапе.{S} |
| , нимало тужна, осим неколико баба које мислећи на своју смрт оплакују туђу; кадгод се отео по |
| послије остави и те мисли на страну, не мислећи кадгод ни на шта и бојећи се да мисли; био се п |
| ике разлике између једних и других и не мислећи касније на њих; гледао ју је, а да ништа у њему |
| ву тежину; будила се са запрепашћеношћу мислећи на дан који долази: кад се незна сат у који се |
| стотина мисли проструји његовим мозгом, мисли полусане, уморне, сакате, чудовишта која се слије |
| дигао, осјећајући се да није ни зашто, мисли су му биле глупе, покрети тешки, погледи празни.{ |
| сат, осјећао се послије сна нешто боље; мисли су текле лакше, није га тиштао умор.{S} И поново |
| мислећи кадгод ни на шта и бојећи се да мисли; био се пустио животу нека га заноси куд хоће, ос |
| нећи, кињећи.{S} О чему год почимаше да мисли, увијек се утискивала у ту мисао она саката и и н |
| она ради.</p> <p>Она не знађаше што да мисли о њему.{S} Бијаше дана кад јој се чинио близ у ми |
| све само њега чека, гдје се мјесец дана мисли и говори о његовом доласку, спрема за њега, посто |
| пролијеће испред његових очију, стотина мисли проструји његовим мозгом, мисли полусане, уморне, |
| > <p>Тако он стоји непомично, празан од мисли, док танка јутарња свјетлост не почне да блиједи |
| са затвореним очима, тјерајући од себе мисли, са главом дубоко упалом у мекани јастук, он је т |
| и силно, одбацује <pb n="107" /> његове мисли, потискује и даје друге правце његовом дотадањем |
| овиде.</p> <p>И он се сјећаше да његове мисли нијесу довољно јаке да се отресу ње; он их осјећа |
| слабији, како подлијеже; како се његове мисли ругају с њиме, како га махнито нападају, боле, же |
| ње не скидаше с ума.{S} Шта гони његове мисли и што их збуњује, смућује, узбуркује и баца по ду |
| његову душу, испуњава је, и носи његове мисли некуда гдје још нијесу дотада биле.{S} И пред њим |
| дговора који би га умирио, довео његове мисли у склад, унио старо расположење у његов живот и д |
| у.</p> <p>Ништа више није бунило његове мисли; он је често није ни примјећавао.{S} Помало је ка |
| њега је љутило што други улазе у његове мисли, као што су ушли и у његову кућу, да га свуда сме |
| ј замираше полако.{S} Кадгод се пробуде мисли, јуре, дигну се као облак прашине ваљан вјетром, |
| молитве.</p> <p>И она напреже све своје мисли једне петнаестогодишње дјевојке, да пронађе шта ј |
| за дјецу; у ту земљу он сахрањује своје мисли, наде, бриге и стрепње, и он је не да, јер је вол |
| /> њима воде.{S} Он убија жеље, сужује мисли, затвара очи, заглушује својом гласином све што с |
| вицу на своју осамљеност која потпирује мисли без смисла. — На крају крајева, ко то може да буд |
| сатрте, прашне осјећаје и уморне, млаке мисли, док живот хуји око њега и шири мирис прољећа и м |
| тече од њих, да их не чује, не види, не мисли на њих.{S} Па онда, он је осјећао у себи слабост |
| ме скупоцјено, а сједећи тако као да не мисли да се скоро диже.</p> <p>— Боже мој, шта хоће ова |
| ицима и псовкама.{S} Он се трудио да не мисли ништа.{S} Тек само једном натисну му се мисао: „К |
| вјека који се досађивао и имао настране мисли, који јој се приближио, зауставио је у њезином уж |
| е ноћи, на то све заборавио, без иједне мисли која би га корила, без иједне жеље која би је тра |
| ли мрзи, и пушташе да јој сузе замијене мисли.</p> <p>Без икакве радости, она је примила вијест |
| задобио њезине симпатије, заузео њезине мисли, показао да му није равнодушна, и остао једнако м |
| а се презирно на све будалаштине и црне мисли с којима се гонио неколико мјесеци, и извуче из џ |
| ством да заборави за часак своје мрачне мисли или да истисне слику друге жене из своје душе, не |
| поче да замара ова борба, ово превртање мисли и непрекидна збуњеност; он се не осјећаше код сво |
| прозор и оде да спава.</p> <p>Вазда те мисли налијетаху на њега и он не налажаше никад правог |
| ашњи дан.</p> <p>Па послије остави и те мисли на страну, не мислећи кадгод ни на шта и бојећи с |
| чинили на жао.{S} Он не сврши никако те мисли и не нађе изласка из њих, скупи чело, залупи проз |
| ама, таковима у рукама, заваљених и без мисли; чиновника што доносе са собом задах канцеларије |
| има.{S} Њега то све умараше, и вожња, и мисли, и натписи, и онај непомични човјечуљак с мишјим |
| ији ток је она тако често утапала очи и мисли, однијела нешто из њезине душе и оставила празнин |
| аца се доље наглавце, заједно с његовом мисли која ју прати и коју вода у себи заноси и утапа.{ |
| ла једна врата.{S} А затим се корио што мисли о <pb n="85" /> таквим глупостима и био незадовољ |
| доба, да ће оставити тамо бреме својих мисли и брига, вјерујући да ће се родити у њему нешто ш |
| но и задовољно, без туробних и излишних мисли и без празних и неиспунљивих жеља.</p> <p>Али ова |
| ; на сваки начин, то је већ толико пута мислила да запита и, не усуђавајући се, остављала за су |
| емам зашто да се љутим.</p> <p>— Ја сам мислила, — говораше она, гледајући у противни зид, — је |
| Не, нећу ићи ове године.{S} То јест, не мислим више никако тамо одлазити, — и би му непријатно |
| ајући поново у њега сву његову борбу са мислима узбурканих дана кад се отимаше од једног осјећа |
| ањем својој чами, не трудећи се да даје мислима извјестан правац; мрзило га да се обмањује.</p> |
| во једнолично и тупо.</p> <p>Пушташе се мислима, не присиљавајући се да их управља, и оне тража |
| омичан, са закованим тијелом и заспалим мислима које су га убијале својим мртвилом.{S} И дан се |
| , са збуњеним, поплашеним, потискиваним мислима које се гурале под перо; са пуно мрља од мастил |
| самог себе са својим лудим и суманутим мислима.{S} Кад би им отказао стан?{S} Неће моћи, и шта |
| {S} Бијаше дана кад јој се чинио близ у мислима и несрећан, и дана кад јој се чинио досадан и п |
| да се рађа нов живот о коме није никада мислио ни снивао, млад, свјеж и крјепак.</p> <p>Он ипак |
| во преболио и заборавио нешто за што је мислио да се можда није за њега ни с њим родило.</p> <p |
| и погледа га зачуђено.</p> <p>— Ја сам мислио... — каза он збуњено, љутит на своје питање и по |
| ми; то је био он на кога није тако дуго мислио, кога није препознао; како смрт одрађа!{S} И кро |
| е пошла; ма да је знао да ће га чекати, мислити на њега, да ће јој можда учинити на жао.{S} У т |
| у, сједећи око ватре; у другом ћошку се мицале двије-трије овце, и цијелу ноћ јечало једно боле |
| задовољног и спокојног, који се лагано мицао и пријатељски им климнуо главом.</p> <pb n="18" / |
| згуреној у куту, која ћути, која се не миче, с погледом који више ништа не схваћа; за коју је |
| ушеног старог покућства и глоцкање кога миша.{S} У авлији по који пут залаје пас и, од времена |
| ју батови, виде се замахнуте и засукане мишице, мучно се забада челик у цијелац камен.{S} И при |
| д се једним наглим покретом маши њезине мишице и привуче је к себи, кад се задуби у њезине очи, |
| натписи, и онај непомични човјечуљак с мишјим очима и огромним завежљајем више главе.{S} Пред |
| жући раменима од времена на вријеме.{S} Мишљаху да усијеку које дрво још тога јутра; неће ваљда |
| аше да заспи.{S} Она сигурно још плаче, мишљаше он.{S} Она каже да је несрећна.</p> <p>— А зар |
| аљину према његовој кући.</p> <p>И онда мишљаше на ову сељачку дјевојку чију је душу он сатро, |
| више маме.</p> <p>Њој грунуше сузе, она мишљаше да јој је њезина мама умрла без ње, и то јој би |
| аше од једног осјећања које, у часу кад мишљаше да га угуши и поништи, јављаше се још јаче изре |
| к.{S} И послије пола сата, он више и не мишљаше на њу.</p> <p>Ништа више није бунило његове мис |
| ако није отишао да се с њом састане, он мишљаше иа њу цијелог дана.</p> <p>Можда никад толико д |
| оћи без живота и кретања, он непрестано мишљаше на њу и на њезине ријечи.{S} Он се преврташе <p |
| даше по један тежак камен.{S} Он је без мишљења и без оклијевања, мирно и равнодушно, смрвио ње |
| ена и клонула, с ногама које клецају, с мишљу која застаје, с ријечи која се гуши.{S} А све пре |
| вијет, гдје све само њега чека, гдје се мјесец дана мисли и говори о његовом доласку, спрема за |
| > <p>Стари одлежа у постељи нека четири мјесеца и придиже се, омршавио, посиједио, мркији и нес |
| олило, долазе тако ријетко; да ће проћи мјесеци да она ради мирно у свом ћошку свој школски зад |
| а је гледа послије растанка од неколико мјесеци, година, вијекова.</p> <p>Његов поглед паде на |
| и црне мисли с којима се гонио неколико мјесеци, и извуче из џепа неки стари број новина у који |
| у.{S} Умрије, иза боловања од осамнаест мјесеци, једнога јутра у мају.</p> <p>Гавре Ђаковић пам |
| ућом, тргао се и нашао ноћ око себе, са мјесецом који се помаља; још му табао у глави кас коња |
| у стално вријеме, гдје сједају на своја мјеста, читају исте новине, и опет, у сталан час, крећу |
| мноштво људи, налазећи једва и с муком мјеста.</p> <p>Гавре Ђаковић, мали, крупан, црн, наслон |
| чуо је да он има у својој кући довољно мјеста, молећи га да му уступи двије собе, јер нема гдј |
| ху изгризли мољци да се, испод коже, на мјестима <pb n="58" /> провидјело дрво, гутао, и давио |
| м ријечима.{S} Около, на својим сталним мјестима, стари гости каване, заваљени, заклоњени новин |
| ник мале и здепасте црквице, са кога се мјестимице сљуштила боја и голи лим упијао сунце и засл |
| ој пећи која није била одавно оцрњена и мјестимице се црвенила гдје је спала боја, разгарао и п |
| ма он бијаше сасвим туђ самоме себи.{S} Мјесто једног туробног, замишљеног, разочараног човјека |
| мо зачудио.{S} Рекла му је да је добила мјесто.{S} Он јој је честитао.{S} Она је хтјела да га о |
| сти, она је примила вијест да је добила мјесто учитељице у једном селу у Посавини.{S} Она се ос |
| ајући се, журећи се да што прије ухвате мјесто; неколико војника натоварених телећацима који су |
| не вјероваше да оставља ову кућу и ово мјесто.{S} Чинило јој се све као сан, док она зна да ће |
| у њему злобно и пакосно та слика, само мјесто радника видио је себе.</p> <p>У њему је било неш |
| ицама преко груди, путујући на одређено мјесто; достојанствено се пењала у кола два жандарми, с |
| близини, враћао се сав задуван на старо мјесто, потичући рад све живље својим оштрим, реским гл |
| у на њега, и осјети како је туђ на овом мјесту које убијаше без милости његове јутарње илузије. |
| није било за њих стана нигдје на другом мјесту?{S} Па онда му дође мисао да га они ни мало не с |
| ута по соби, зауставио поглед на једном мјесту гдје је био обијен зид, спустио га на прозор кој |
| оби у којој су све ствари биле на истом мјесту, како их је он оставио: и кревет од старе орахов |
| е слијевају једна у друго, једна грозна мјешавина светиње и гнусобе, пуна понижења и одвратност |
| от о коме није никада мислио ни снивао, млад, свјеж и крјепак.</p> <p>Он ипак сјутрадан не изађ |
| У њиховом друштву налазио се још један млад, штркљаст, голобрад ђак, вјероватно бруцош и на св |
| аше на врату; на смећу спавао је слатко млад радник, са црвеним и једрим лицем, у искрпљеном пр |
| ново и вижљаво стабље дјетињски трепећи младим лишћем, угледа оиспод себе, доље у котлини, изме |
| правећи вечерњу шетњу: дугачка поворка младих клерика, сва црна; са широким шеширима који баца |
| јевка; у тај ведар дан, пун свјетлости, младог лишћа и нових трава, са сочним и свјежим зеленил |
| ли у свјеже предвечерје, пуно смијеха и младог живота, нешто мрачно и туробно, налик на спровод |
| и бујно као живот у рађању; по орошеној младој трави жути се јагорчика и бијеле се шумарице исп |
| јена, ствара новог човјека и рађа вољу, младост и снагу. </p> <p>Ипак, на махове, снажно избија |
| у и губила се: у кући се осјећала једна младост која живи и једро срце које бије.</p> <p>— Да с |
| {S} Осјетила је у себи срце које бије и младост која чезне; срела је једног непознатог човјека |
| је смјела да осјети природу, слободу и младост; да лута сама обалом Уне и да удише шум воде и |
| ве јутарње илузије.{S} Не враћаше се ни младост ни вјера; ти топли и ведри дани бијаху умрли за |
| у, а безвољност у души, кад је сахранио младост пуну неразумљиве чежње, — јављала се она, та дј |
| ашарском љубављу; гасила се непримјетно младост коју је остављао у мрачним ћошковима кавана, ме |
| нодушно упропашћује <pb n="75" /> једну младост и подлачки гази једно срце; он се увјераваше да |
| о њезину душу, да је у њезину безбрижну младост, пуну сунца и ватре, унио своје мразеве и зиме, |
| мрзеле душу и огорчавале њезину сјетну младост.{S} Он слушаше непомично њезине ријечи које је |
| разигран њезином љубави, пуном страсти, младости и доброте.</p> <p>И у једном тренутку огорчи с |
| ла прије неколико година, вратила раду, младости и животу; кад већ налажаше у проријеђеним коса |
| равац и другу боју, унијело у њега више младости и више свјетла.{S} Он се не сјећаше да је воли |
| је дубоко у његовој души један одјек из младости, који га сјети мајке, <pb n="125" /> браће и д |
| ећи са собом тако много бујног живота и младости која се пресипа, он је брзо заборављао на што |
| ослободи и да покуша да је поново врати младости и животу.</p> <p>Он се успава са осјећајима чо |
| аше да се вара, да је то само један дан младости, као што их има много у животу; и он вјероваше |
| авила хладне самостанске зидине; колико младости осјећаше у себи кад се је осјетила слободна, р |
| ега и шири мирис прољећа и меку топлину младости; он осјећа његов здрав, бујан мирис и још више |
| {S} Он осјећаше поред себе њу, свјежу и младу, која изгара за човјеком; он осјећаше огањ гдје м |
| ри године касније; читави свијет сажали младу дјевојку која пође за њега, проричући јој зао жив |
| екао је, с нестрпљењем, док се осјећаше млађи, да то вријеме дође; успављивао је с тешким срцем |
| а, блиједа свјетлост расипа се по соби; млаз свјежине и хладноће удара споља; танка магла прекр |
| стаклену пут.</p> <p>Запљусне га кадгод млаз сељачког живота из тих малих, неједнаких кућа, оби |
| /> Кроз оквир од прозора цурио је мали млаз воде у собу.</p> <p>— Да хоће скоро да престане, — |
| одби, и читаво вријеме сметаше га један млаз сунца који падаше кроз прозор на његову главу.{S} |
| ше Уну о обалу, повијаше косимице кишне млазеве, погињаше пусто дрвеће и стресаше заостало, жут |
| а руком, док се слијевао сутон у густим млазевима, она непрестано осјећаше у својој руци његову |
| , дрхтавим платнима од ситних, збијених млазова предмете у даљини; и на његову душу навлачила с |
| е који су кривудаво отјецали.{S} Снажни млазови разбијали се о прозор кроз који су они гледали, |
| испуцалу земљу, јаче и бујније ударају млазови, земља жељно упија воду, а он са скинутом капом |
| то прљаво и јадно, у тим танким и уским млазовима који се квасе и губе у немирним локвама жуте, |
| окви крви која отјече финим, скерлетним млазовима.</p> <p>Он климну лагано главом и окрену се у |
| пео и сатрте, прашне осјећаје и уморне, млаке мисли, док живот хуји око њега и шири мирис проље |
| ом коњчету, са подсавијеним ногама које млатараху подбадајући лијено кљусе, и готово додириваху |
| ачу у воду.{S} Брашњави људи изилазе из млинова и скидају капе; сретну се по која колица која с |
| д удара љутито на препреке и уставе око млинова; кад најури на слапове, пршти, пјени се, скаче, |
| их вири поцрњела кукурузовина; окрећући млинове, носи лишће, кладе, огранке, цркотине; одроњује |
| ђу брежуљака, заустављана <pb n="16" /> млиновима, рушећи се шумним и запјенушеним слаповима ко |
| то су прошли и ишчезнули <pb n="108" /> многи други, и однијети за собом и успомене и слике и р |
| само један дан младости, као што их има много у животу; и он вјероваше да ће и тај дан проћи, к |
| још јаче изречено и одређено у њему, са много више пријекора него до тада.{S} И кад се потресе |
| под перо; са пуно мрља од мастила и са много испревлачених и брижљиво замазаних редова и ријеч |
| скаљављеног друма.</p> <p>Панек се није много журио да отпутује, а није ни имао разлога да хита |
| ади што хоће.{S} Али Гавре Ђаковић није много марно за те утегнуте мундире с високим оковратниц |
| дом, с осмјехом у очима, они су причали много и весело, као пријатељи који се познају годинама, |
| ионисаног жандарма с којим се био Панек много спријатељио.</p> <p>Ирена бијаше невесела и замиш |
| а његова сабља коју је он пасао са тако много уживања, као да се помоли његово ведро, насмијано |
| ела и насмијана, доносећи са собом тако много бујног живота и младости која се пресипа, он је б |
| господства.{S} Милан је зато имао тако много воље, а за остале ствари није показивао особитог |
| рада који је видио; било је неизмјерно много умора у ономе једноликом, тешком и потмулом удара |
| о да говори њему, и причао је весело, с много вјетрењасте, лакомислене <pb n="37" /> немарности |
| ма воде; осјећало се нешто безазлено, с много доброг, дјетињег осмјеха.</p> <p>Он се журио кроз |
| ију.</p> <p>Инжињер се љубазно куцну, с много пријатељског осмјеха, најприје примириса чашицу и |
| укли гаће кад је пошло у школу, скиде с много муке своју црвену капицу и стаде пред њега.</p> < |
| ва каљаве друмове; било је у томе свему много једне биједне немоћи, нечега без снаге и без воље |
| нејасни и зближени парови којима нијесу много сметали кораци самца пролазника који лута по крив |
| ом запита, онако немарно, има ли је још много.</p> <p>— Нема.</p> <p>— Нема! — рече он више нег |
| љубазност часних сестара, она је волила многобројне сличице светаца и светица са побожним стихо |
| ротивни зид, — јер не диваните никад са мном.{S} Да вам није <pb n="69" /> мрско што долазим? р |
| а не раздвјаху се.</p> <p>„Шта је то са мном?“ питао се увече Гавре Ђаковић, кад стајаше у мрак |
| ном улицом комешало се, мимоилазећи се, мноштво вечерњег свијета који је био изишао у своју оба |
| И он с чуђењем посматраше <pb n="14" /> мноштво ђачких лица, с картама, таковима у рукама, зава |
| не и свјежине.{S} Већ су могли да спазе мноштво људи који дижу грају, усијецајући пут у брдо, ј |
| нице треће класе појури једно разнолико мноштво: сељаци и сељакиње, с кошарама и великим завежљ |
| вама и око њих, док се видјело ужурбано мноштво радника и чула лупњава рада.{S} И тога читавог |
| заклона.{S} У кавану јурну нагло једно мноштво људи, налазећи једва и с муком мјеста.</p> <p>Г |
| и задиркујући се међу се.{S} А кроз то мноштво, лијено и спокојно окретали се точкови на двоко |
| пројури и стаде одједном; из њега куљну мноштво свијета и, пролазећи поред њега, ишчезаваше кро |
| она се осјећаше мирна и задовољна међу мноштвом другарица, заборављајући своје усплахирено дје |
| ијатно кад би се с киме срео који би га могао зауставити и приморати на разговор, и трудио се д |
| успомену, која га је, и касније кад је могао да разумије њихове јаде и да оправда дјела из оча |
| } Он је хвалио вино код Јандрића и није могао да прежали што Гавре Ђаковић није био у друштву.{ |
| лмације ново вино, којега се Панек није могао довољно нахвалити ни напити.{S} Гавре Ђаковић одб |
| срећан кад би се овако мокар и покисао могао да врати у кућу.{S} Не би га се ништа друго тицал |
| n="101" /> с једне стране на другу и не могаше да заспи.{S} Она сигурно још плаче, мишљаше он.{ |
| S} Он се испљуска хладном водом, али не могаше да растјера чаму и да заборави пријекор који се |
| себи, кад се задуби у њезине очи, он не могаше да у њима ишта прочита до нечега што се скаменил |
| то се скаменило.{S} И прије него што он могаше да посумња да ли је она могла да осјети његову р |
| нио привиђења; цијеле ноћи падала једна могила камења на његове груди, убијала га, притискивала |
| внодушно, смрвио њезино срце под једном могилом, и то га заболи сада кад је све било касно, кад |
| било касно, кад је он био немоћан да ту могилу крене, да је испод ње ослободи и да покуша да је |
| о што он могаше да посумња да ли је она могла да осјети његову равнодушност и да ли је носила ј |
| је озбиљно и строго о стварима које је могла тек да слути, или о којима није имала појма, и пр |
| , то је била несрећа; прије него што је могла да се нарадује слободи, она је осјетила срце пуно |
| а да га омрзне у томе тренутку.{S} Није могла.</p> <p>Па поред свих спремљених ствари, долажаху |
| а, пуна хладовине и свјежине.{S} Већ су могли да спазе мноштво људи који дижу грају, усијецајућ |
| а Манојлова кад му већ ништа друго није могло одољети.{S} Али Манојло Ђаковић није старио, тако |
| су благи, што су прошла времена кад се могло на муке ударати, или кад је сам човјек смио да су |
| слике тако су висиле да је изгледало да могу сваки час да се срозају низа зид.{S} Све пуно праш |
| ијелац камен.{S} И прилазећи ближе, они могу да виде у непрекидном послу људе са раздрљеним кош |
| Ђаковићу, — понављаше она кроз сузе, не могући више ништа да каже, сва уздрхтала и узбуђена, гу |
| ва дишућу под теретом који су вукли, не могући да нађу свој воз, запиткивајући чиновнике, који |
| дио ствари, нерасположен и нервозан, не могући издржати лелекање и писку закрвављене матере, Га |
| прозор који је гледао у ведар дан, пун модрине и свјетла, увјерио се да се налазио у својој ку |
| ионистичким сликама које су тада ушле у моду.{S} До њега, један висок, крупан, глават Босанац к |
| ош теже заборавља и прашта.{S} Било је, можда, у тој успомени и пригушене и притајене <pb n="57 |
| руком по рамену.</p> <p>— Ко зна, рече, можда имаш право.</p> <p>Али Милан сјеђаше с празним оч |
| ослије се покаја.{S} Биће узнемирен.{S} Можда има још неко с њим кад је узео двије собе.{S} У о |
| ло и пиће — јело извађено и остављено — можда још од синоћ.{S} У ћошку, поред хладне пећи, на м |
| , да се и она можда досађује и мучи, да можда, жели да проговори неколико ријечи, али ништа се |
| р још у јутро некуд отишао, да се и она можда досађује и мучи, да можда, жели да проговори неко |
| авају њезини потиштени унуци, да би она можда друкчије текла, кад не би, једне године, чула уда |
| пила се у његовим успоменама, изравната можда са гомилама шарених жена, са безбојном, плаћеном, |
| д је најмање осјећао за то воље, кад је можда био напола раскрстио са животом, кад осјећаше да |
| заборавио нешто за што је мислио да се можда није за њега ни с њим родило.</p> <p>И кад је нај |
| и дошао да живи у својим пољима; да би можда боље било да се није одвајао од своје земље, да д |
| } Не би га се ништа друго тицало, не би можда осјећао оволико празнине и пустоши у животу; у ку |
| е га чекати, мислити на њега, да ће јој можда учинити на жао.{S} У томе часу, он осјећаше у себ |
| да је њезина искреност и повјерење било можда непотребно, излишно, <pb n="140" /> неумјесно.{S} |
| рстио са животом, кад осјећаше да ће то можда унијети у његов живот више несреће него благодати |
| стајало <pb n="110" /> нечега што би му можда дало други правац и другу боју, унијело у њега ви |
| , он мишљаше иа њу цијелог дана.</p> <p>Можда никад толико до тада, као ових дана, Гавре Ђакови |
| а него да му учини услугу, обећа му.{S} Може да се усели кад хоће.</p> <p>И они се растадоше.{S |
| да онај зна још стотину ствари о којима може да прича по неколико сати и да му пробија главу ка |
| ом приликом, почасти и погости што боље може старију господу од себе и да их напије најбољим ви |
| а.{S} Он је сазнао у једном трену да не може више да живи међу њима; узрујавала су га та непром |
| ако кад му је умрла воља за све, кад не може да се снађе, кад нема снаге да се тражи ни смјелос |
| рта на њега, у којима има и туге што не може да помогне, и сажаљења и бола и пријекора, он се т |
| да не узнемири некога што спава и који може сваки час да се пробуди.{S} Њега дира и вријеђа у |
| и без смисла. — На крају крајева, ко то може да буде? — узвикнуо је. — Једна буцмаста и здепаст |
| едњим ријечима које се усјекоше у његов мозак, изазивајући ријечи и призоре, враћајући поново у |
| им рукама и стеже му тијело, притискује мозак и води га вазда у једном истом уском кругу; меће |
| ећаше огањ гдје му пржи лице и запаљује мозак.{S} Он је погледа: она сјеђаше с рукама у крилу, |
| ди, убијала га, притискивала, мрвила му мозак, и он једва дочека да прође та страховита ноћ и с |
| очију, стотина мисли проструји његовим мозгом, мисли полусане, уморне, сакате, чудовишта која |
| да се пробуди.{S} Њега дира и вријеђа у мозгу кад зашкрипе, под његовом тежином, старе даске на |
| у очи.</p> <p>— Како сам несрећна, Боже мој, како сам несрећна! — рече и клону челом о го, дрве |
| ког као олово: „Како сам несрећна, Боже мој, како сам несрећна!“ </p> <p>И у мртвој ноћи без жи |
| е мисли да се скоро диже.</p> <p>— Боже мој, шта хоће овај човјек од мене? — питаше се очајно Г |
| двоструко жао и криво.</p> <p>— Зар је моја мама умрла? — запита она не заустављајући се да пл |
| говорила: „Ти нијеси ничем крива, чедо моје!“ а Ирена је гледала с дјетињим очима које не разу |
| боко у воду.{S} Вратио се тада кући сав мокар и љут.</p> <p>Он воли њезин запјенушени бијес кад |
| челу, са замуљеним рукама, сав блатан и мокар од кише.{S} Поред њега клечала је кћи, покушавају |
| } Како би он био срећан кад би се овако мокар и покисао могао да врати у кућу.{S} Не би га се н |
| е, <pb n="63" /> стајала су два сељака, мокри и покисли, са извраћеним дугим кожунима; са дугих |
| у; нешто затитра у његовој души, жеља и молба да не скрнави једно ново осјећање у своме зачетку |
| никада од тога доба да попусти толиким молбама Панековим да отпочну поново.{S} Стари се досађи |
| облак, он у свој поглед меће и љубав, и молбу, и преклињање, поздравља га радосно као брата или |
| да он има у својој кући довољно мјеста, молећи га да му уступи двије собе, јер нема гдје да ста |
| > <p>— Немој, рече и пружи руку, као да моли или као да се брани. — Немој да ме кориш.{S} Ја зн |
| p> <p>И погледа га благим погледом који моли.</p> <p>Гавре Ђаковић ћуташе.{S} Он хтједе још неш |
| ка са склопљеним рукама, чим се је дуже молила, <pb n="139" /> тим се брже рушила њезина вјера |
| ши са животом.{S} Праштао се са братом, молио га да утјеши јадну матер, нека му опросте, забора |
| јерио дисање, она тихо шапуташе научене молитве, и успављиваше се ријечима из молитвеника.</p> |
| а појма, и прописивао јој неке нарочите молитве.</p> <p>И она напреже све своје мисли једне пет |
| и кад се је осјетила слободна, ријешена молитвеника, круница, светих слика; немајући више да ст |
| е молитве, и успављиваше се ријечима из молитвеника.</p> <p>Тек је осјећала да се је догодило н |
| рубо.</p> <p>Узалуд је тражила утјехе у молитви, она са страхом осјећаше грозницу и безциљност |
| .{S} Са једним нејаким очајањем, она се мољаше пред жртвеницима, и док су њезине другарице спок |
| ринску књигу чији повез бијаху изгризли мољци да се, испод коже, на мјестима <pb n="58" /> пров |
| а која се отварају и затварају треском; момци што журно пролазе, њишући на послужавницима шоље |
| 4" /> испирајући ране ракијом.{S} Једно момче из комшилука одјашило је било по доктора у друго |
| них стогова, у чијој хладовини изваљени момчићи и пси чувају стоку.{S} У даљини виде се коњи ка |
| а:</p> <p>— Докле идете?</p> <p>— Преко мора, одговори онај доброћудно и празно, не појимајући |
| сјећаху тешко и неодлучно у часу кад се морадоше растајати.</p> <p>Кад је изгуби с очију, он иђ |
| смрзава се у пустој тишини.</p> <p>Они морадоше ноћити у првој усамљеној кући на коју се намје |
| пе видећи у њима људе него раднике који морају да га слушају и да му се покоравају, ако хоће да |
| ињер“, изговорено тако као да је он већ морао то име стотину пута чути и чврсто му стисну руку |
| пријеђе преко једног полутрулог дрвеног моста, пуног шупљина, кроз које се провиди блистава вод |
| гнуо.{S} И пошао је натраг кад већ више мостова није било: у онај живот није се усудио да уђе, |
| сале се ријеке, с ломљавом се прелазили мостови; заустављали се на станицама, са ситним и звецк |
| има.{S} Кад би им отказао стан?{S} Неће моћи, и шта да им каже?{S} Не иде, није лијепо ни поште |
| долазе из душе.{S} Њезина слика била је моћнија; Гавре Ђаковић није осјећао довољно снаге да по |
| итајући, у његов живот, крчећи себи пут моћно и силно, одбацује <pb n="107" /> његове мисли, по |
| је падају у невријеме, да и њега сатире мраз, да и њега боли ударање ледених зрна, да и њега пр |
| младост, пуну сунца и ватре, унио своје мразеве и зиме, да је мирно и хладнокрвно, послије једн |
| зиђе опет на зиму и наставе вожњу преко мразних и пустих поља, преко замрачених брда у којима и |
| обивале нови изглед, стресајући са себе мрак и прашину: осјећало се да живот долази полако и не |
| тежу боцу рума; коњи се једва вуку кроз мрак засипан снијегом; од часа до часа лијено се затрес |
| равце његовом дотадањем животу, разгони мрак, уноси свјетлост, доноси стотину промјена, ствара |
| му се очи саме отварају и буље некуда у мрак, срце немирно удара и одскаче, а мисао збуњено тра |
| срозају низа зид.{S} Све пуно прашине и мрака, тмурно, укочено и замрзло.{S} Како му је срце уд |
| у непознату даљину, <pb n="24" /> пуну мрака, бунећи својом тупом ломљавином мртвачку тишину з |
| о се увече Гавре Ђаковић, кад стајаше у мраку крај отвореног прозора. „Нашто сав овај немир, зб |
| у инжињеровој соби.{S} Он се свлачио у мраку и чинило му се да још чује њезино болно и уздрхта |
| м панталонама, шара једном оловчицом по мраморном столу, љутећи се што му киша поквари један кр |
| ахове, снажно избијаше у њему тјескоба, мрачна и црна, пуна питања и сумње: „Куда то води?“ И о |
| морнији него што је легао; соба је била мрачна, напољу падала киша, запљускујући прозоре.{S} Он |
| да му скине руку са себе.</p> <p>Једна мрачна сјенка прелети преко лица Гаври Ђаковићу; нешто |
| ао средством да заборави за часак своје мрачне мисли или да истисне слику друге жене из своје д |
| немајући више да стријепи пред оштрим, мрачним и испитивачким погледом калуђерица; кад је смје |
| у и лутао кадгод у узбуђеним ноћима, по мрачним и сјеновитим дрворедима, док му једнолично пршт |
| непримјетно младост коју је остављао у мрачним ћошковима кавана, међу остатцима цигарета и дру |
| а толико несреће, колико у тих неколико мрачних и непомичних часова.</p> <p>А већ прије зоре че |
| је, пуно смијеха и младог живота, нешто мрачно и туробно, налик на спровод.</p> <p>Посвршавао ј |
| ну у чашу са кукурузом, док се из неког мрачног кута не појави једна трудна жена, обучена на бр |
| ше, као да ће да му одлахне кад стане у мрачну црквицу, да ће се вратити старо, безбрижно доба, |
| ти с њиме у коштац, како га онај слама, мрви, сатире и обара, показујући своју снагу и надмоћно |
| његове груди, убијала га, притискивала, мрвила му мозак, и он једва дочека да прође та страхови |
| да га мрзе и да га се боје; њему је та мржња годила и он се с њом поносио, говорећи о њој са р |
| и и пригушене и притајене <pb n="57" /> мржње и незаборављених суза и страхоте једног отвореног |
| едан тренутак, нађе у себи само страшну мржњу за њих и низак презир за себе.{S} Он осјећаше нео |
| бојали га се.{S} Он је добро знао да га мрзе и да га се боје; њему је та мржња годила и он се с |
| ху несрећу, све своје зебње које су јој мрзеле душу и огорчавале њезину сјетну младост.{S} Он с |
| и је наумио да се свега одрече и да све мрзи.{S} Прошле су га биле те ватре и грознице; он је б |
| а је дошло?{S} Шта хоће тај човјек који мрзи себе и друге, који се подсмијева свему и себи, кој |
| > није знала да ли га воли, презире или мрзи, и пушташе да јој сузе замијене мисли.</p> <p>Без |
| је осјећао у себи слабост да их бијесно мрзи, они су га <pb n="15" /> само умарали, као да се н |
| ћи се да даје мислима извјестан правац; мрзило га да се обмањује.</p> <p>И тако се вукли дани б |
| е била густа <pb n="97" /> помрчина.{S} Мрзило га је да пали свијећу и гледа на сат, осјећао се |
| он се није ни с ким виђао, јер га је то мрзило.</p> <p>Ипак, кућа се полако будила, осјећали се |
| не које тешко зацјељиваху.</p> <p>Он је мрзио да, га нетко узнемирује, он је волио да остане са |
| о пролази нечујним кораком кроз године, мрзовољан, са рукама чврсто притиснутим на груди, са ст |
| да му није равнодушна, и остао једнако мрк, неприступачан и затворен. </p> <p>И она га посматр |
| сеца и придиже се, омршавио, посиједио, мркији и несноснији него што је био, замишљен и ћутљив, |
| е да му угоди, не разумијевајући његово мрко лице ни ћутање.{S} Она је свршила сав посао, узалу |
| собом тога крупног и чврстог човјека са мрком, неједнаком, гривастом брадом, у коју су већ годи |
| ислима које се гурале под перо; са пуно мрља од мастила и са много испревлачених и брижљиво зам |
| он више него жалосно. — Штета, штета! — мрмљаше он.{S} И искапи нову чашицу.</p> <pb n="82" /> |
| д са мном.{S} Да вам није <pb n="69" /> мрско што долазим? рече и окрену очи према њему.</p> <p |
| ехну и разумио је.</p> <p>— Не, није ми мрско, — рече и погледа је благо. — Ја волим да ти дола |
| и замре, кад настане у њему једна чудна мртва тишина, он осјећа у себи његово задовољно дисање. |
| и изломљен, на кревет, и спава тешким, мртвачким сном.</p> <p>Дани су му били исто тако пусти |
| ли, загрије, оживи ову туробну, ледену, мртвачку кућу...</p> <p>И навикао се касније, као што с |
| у мрака, бунећи својом тупом ломљавином мртвачку тишину заспалих поља; наличио на немирну и нес |
| безвољним јадом, вазда једнака, и преко мртве ноћи и замрлог јутра и дана који је куњао.</p> <p |
| ори очи, Гавре Ђаковић осјети, пустош и мртвило око себе као некада, и ужасну се.{S} Он се испљ |
| мучно и напорно вуку, и лијено, оловно мртвило њихових душа.{S} Он је сазнао у једном трену да |
| ко убијала чама кишног дана, то немоћно мртвило, испрекидано шиштавим шумом кише која пљушти, з |
| палим мислима које су га убијале својим мртвилом.{S} И дан се теглио прљав, кишан, блатан и тур |
| рну и несрећну животињу која јури преко мртвих предјела, кроз једну вазда исту ноћ, као да драж |
| амислио се.{S} И још је више заволио то мртво дрво, као да је било између њих нешто сродничко и |
| же мој, како сам несрећна!“ </p> <p>И у мртвој ноћи без живота и кретања, он непрестано мишљаше |
| коју се намјерише, гдје их прими један мршав, распас сељак.{S} Посиједаше око огњишта, чекајућ |
| ише волио да прича него да ошине мале и мршаве коње који су споро одмицали, бранећи се дугачким |
| а застрте свјетиљке, једног човјечуљка, мршавог и кржљавог, с малим, неуредним, накостријешеним |
| звади, отме, истргне из ње комад сувог, мршавог круха за се и за дјецу; у ту земљу он сахрањује |
| лико година.{S} И бијаше <pb n="128" /> му непоћудно што је овамо дошао.{S} Осјећаше влагу која |
| у на њезино раме, она одмах клону и сва му се предаде, без ријечи.</p> <p>Напољу је пљуштала ки |
| ролази дрско и извиднички кроз собе, да му не однесе тај замрли живот, да не донесе свјежине, к |
| војој кући довољно мјеста, молећи га да му уступи двије собе, јер нема гдје да станује.{S} Гавр |
| е с ума и кад се превари да је упита да му нешто потврди, она лагано климну главом и погледа га |
| јепи пред њим и да уступа кад покуша да му се отме или, кад се ухвати с њиме у коштац, како га |
| ора.{S} Гавре Ђаковић пушташе старог да му прича, не слушајући шта му овај говори.</p> <p>Стари |
| те ову у вашој кући.</p> <p>И хтједе да му скине руку са себе.</p> <p>Једна мрачна сјенка преле |
| га је посјекао.{S} Палили су му шуме да му нашкоде: он је нашао кривце и послао их на дугу роби |
| за неке ствари по кући, старајући се да му угоди, не разумијевајући његово мрко лице ни ћутање. |
| та и гледаше преда се.{S} Видјело се да му је било неугодно што је то све причао брату.</p> <p> |
| скине један терет с душе, као да ће да му одлахне кад стане у мрачну црквицу, да ће се вратити |
| лики план, рашири га по столу и поче да му све потанко објашњава.{S} Гавре Ђаковић се запрепаст |
| лажи, да га се боји и да поштује, и да му се са тајним уживањем ропски покорава.{S} Он га је о |
| ва слабији, трудио се да га појача и да му даде благу мирноћу, — не плачите, — рече поново са н |
| јући, мучећи се узалуд да га крене и да му помогне да се дигне.{S} На њезином лицу у које је уд |
| има може да прича по неколико сати и да му пробија главу како су Чеси први словенски народ.{S} |
| раднике који морају да га слушају и да му се покоравају, ако хоће да заслуже коју крваву пару, |
| одстиче, да га они гурају у страну и да му не даду да живи оним животом који је био одабрао.</p |
| <p>— Не плачите, — рече, и осјетивши да му глас дршће и бива слабији, трудио се да га појача и |
| а на прозору.{S} И онда се увјеравао да му је то сасвим свеједно, био ко, не био.{S} Али чинило |
| патије, заузео њезине мисли, показао да му није равнодушна, и остао једнако мрк, неприступачан |
| се ни с ким посвађао, није се сјећао да му се десило нешто неугодно.{S} Осјећао је само у себи |
| исли и више да га скине с врата него да му учини услугу, обећа му.{S} Може да се усели кад хоће |
| на извјесно вријеме кући; брзојавио да му се код куће спреми соба.{S} И већ се спуштао сутон, |
| ковић ћуташе.{S} Он хтједе још нешто да му каже, тражећи само у себи блаже ријечи.</p> <p>— Вид |
| она није више постојала за њега, и сада му се чињаше као да је гледа послије растанка од неколи |
| ана нигдје на другом мјесту?{S} Па онда му дође мисао да га они ни мало не сметају, да је он са |
| рински сат шета и избија.</p> <p>И онда му се очи саме отварају и буље некуда у мрак, срце неми |
| м, куповним столњаком.{S} Дјевојка која му је донијела јело, склони се мало у страну, поздрави |
| мијех, са дебелом цигаром у зубима која му се вазда гаси, са изгледом човјека који не зна да се |
| ћат калуђер, у старој црној одежди која му је била прекратка, са раширеним крстом на леђима, др |
| астаде, не хтијући да доврши мисао која му се наметала, настојећи да је одгурне, заборави, угуш |
| Нашао је у њој једну мирну доброту која му <pb n="94" /> се допадала.{S} Видио је да јој је још |
| ка га бије киша по лицу и по коси, нека му се циједи низ врат и низ прси, он жудно ужива у њој |
| м, молио га да утјеши јадну матер, нека му опросте, забораве на ово очајно дјело, јер, завршава |
| собом.{S} Његова радозналост изгледала му чудновата и смијешна, дозивао је у помоћ своју равно |
| груди, убијала га, притискивала, мрвила му мозак, и он једва дочека да прође та страховита ноћ |
| поздравом.{S} Она је уздрхтала, пружила му руку, а ријеч јој се угушила у грлу.{S} Он је напола |
| с веселим и добрим осмјехом, и пружила му пријатељску руку, као старом познанику.{S} Он није о |
| мислећи и старајући се о њему; доносила му цвијећа и воћа које је сама узбирала, са једном искр |
| с оцем.{S} Он се само зачудио.{S} Рекла му је да је добила мјесто.{S} Он јој је честитао.{S} Он |
| <pb n="105" /> <p>Она се дигла и пошла му у сусрет с веселим и добрим осмјехом, и пружила му п |
| и почео да се слатко смије: по образима му се тресло црвено месо, мале плаве очи губиле се и иш |
| с на сељачким плећима.</p> <p>Прва жена му је умрла неколико година иза вјенчања (кажу да је пр |
| што је била вазда чисто обучена.{S} Она му је доносила јело и касније почела да се брине за нек |
| и. — И привину је чвршће к себи.{S} Она му се ропски покори, без воље и без радости.</p> <p>— В |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Она му причаше са утопљеним очима у води, све што је прежив |
| своје велике дланове пред очи и заклања му видике, говорећи му да нема пред њим ничега што вриј |
| лупњаву жељезничких кола.{S} Са прозора му махну руком онај с којим је проговорио неколико рије |
| и запаљени, дуван му није пријао, уста му бијаху горка, и оловна малаксалост умртвљаваше му ци |
| ше старог да му прича, не слушајући шта му овај говори.</p> <p>Стари оде радницима и остави их |
| с врата него да му учини услугу, обећа му.{S} Може да се усели кад хоће.</p> <p>И они се раста |
| ти и учинити да јења сила Манојлова кад му већ ништа друго није могло одољети.{S} Али Манојло Ђ |
| ог дана и он знађаше да сваког дана кад му није ни падало на памет да ју гледа, прозбори коју љ |
| ријеч да ће то бити првом приликом кад му дође; он је био промислио ријечи којима да јој то ка |
| неиспунљивих жеља.</p> <p>Али овако кад му је умрла воља за све, кад не може да се снађе, кад н |
| сти на сједиште и би му нешто тешко кад му изиђе пред очи гомила његових земљака.{S} Воз се међ |
| е одговор.</p> <pb n="115" /> <p>Поглед му нехотице паде на њихове прозоре.{S} Свјетло је било |
| радости за авантурама и уживањима и све му се то чинило тако празно и пусто.{S} Миланове очи сј |
| јим великим, неприродним рукама и стеже му тијело, притискује мозак и води га вазда у једном ис |
| Успут га срете један његов колега, узе му цигарету дувана и двије круне на зајам: „до сутра“.{ |
| гара за човјеком; он осјећаше огањ гдје му пржи лице и запаљује мозак.{S} Он је погледа: она сј |
| недирана брава, он је осјетио зиму гдје му се прелијева по цијелом тијелу.{S} Прешао је уским х |
| о се човјек на све навикава.{S} Послије му је годио онај студени дах који је провејавао кроз за |
| вљајући га, ни на жене ни дјевојке које му се уклањаху с пута и шаптаху нешто за њим.{S} Он при |
| је хтио нешто да каже, све ријечи које му се натуриваху, чиниле му се неспретне и глупе, незго |
| т; неке фразе, грозне и сакате, урезале му се у памет и непрестано се понављале, мучећи, прогон |
| ве ријечи које му се натуриваху, чиниле му се неспретне и глупе, незгодне и излишне.</p> <p>— В |
| м простим сламнатим шеширом; преко куље му један дебео златан ланац са завинутим црвеним корало |
| и гдје је.{S} И тако читав дан.{S} Горе му је било кад почивају, кад се згрије и изиђе опет на |
| ио да остане сам у соби, хучући како ће му „ајдуци“ потаманити и исјећи шуму за свих тридесет и |
| вазда у једном истом уском кругу; меће му своје велике дланове пред очи и заклања му видике, г |
| е да га је ико волио, осим жене и дјеце му, али сви су стрепили пред њим и бојали га се.{S} Он |
| ра; бојао се будалаштина, суза.{S} Јуче му се те дјетињарије врзле по глави, био је слаб да над |
| горка, и оловна малаксалост умртвљаваше му цијело тијело.</p> <p>Ноћ је блиједила, звијезде се |
| она не рече ништа при одласку и бијаше му тешко при души, као да је из ове куће отишло нешто ш |
| ислим више никако тамо одлазити, — и би му непријатно што га она ово пита.</p> <pb n="114" /> < |
| 22" /> <p>Он се спусти на сједиште и би му нешто тешко кад му изиђе пред очи гомила његових зем |
| едостајало <pb n="110" /> нечега што би му можда дало други правац и другу боју, унијело у њега |
| вјека који му пође у сусрет и представи му се, хватајући се за шешир: „Бохуслав Панек, инжињер“ |
| себи као терет који га вуче земљи, који му не дâ да се крене, исправи, пође; који га је обухват |
| , дежмекастог и постаријег човјека који му пође у сусрет и представи му се, хватајући се за шеш |
| ћи.{S} Зачу иза себе глас инжињера који му весело довикиваше нешто, машући штапом.{S} Гавре Ђак |
| ним очима као да дријема и са амом који му поиграваше на врату; на смећу спавао је слатко млад |
| тање навлачило му је дријем на очи, али му није дало да спава.{S} Гавре Ђаковић тражио је силом |
| ута по рамену, назва га пријатељем, али му не врати добивени новац.</p> <pb n="145" /> <p>Тако |
| рима, навикама; њихови гласови долазили му гадни, њихове кретње одвратне, њихови погледи глупав |
| ти, и Гавре Ђаковић се прекрсти и учини му се да је то урадио неспретно, ненавикнуто на то толи |
| родити у њему нешто што је умрло, дати му полета, крила и топле вјере што препорађа срце, улиј |
| пред очи и заклања му видике, говорећи му да нема пред њим ничега што вриједи да се гледа и ви |
| и одговарала на његова питања, давајући му увијек у свему <pb n="143" /> за право, што је Гавру |
| она радила неки ручни посао, причајући му штогод из својих ситних доживљаја, и одговарала на њ |
| оје наслоњени на своја врата.{S} У кући му се боље свиђала, гдје се јаче, без шешира, истицала |
| на на вријеме, осмјехнувши се и казавши му коју ријеч, осјећајући његове очи на себи, чујући ње |
| млатио и пребио живот у њој), оставивши му једну кћер која се касније, иза очеве смрти, удала з |
| по мрачним и сјеновитим дрворедима, док му једнолично пршташе пијесак испод ногу, а по клупама |
| омовнички калуђеров глас.{S} Над главом му бијаше један дрвени полилеј, ручни рад једног побожн |
| ко напреже да дигне нешто тешко; једном му се учини да чује нечије стењање и нечије задахтало н |
| капци бијаху му тешки и запаљени, дуван му није пријао, уста му бијаху горка, и оловна малаксал |
| ри праштању са сељаком пред вратима, он му гурну у шаку нешто новца, док се сељак снебивао да г |
| у себи да се одупре и отме томе злу, он му се био предао са затвореним очима и малаксалим тијел |
| двије круне на зајам: „до сутра“.{S} Он му их даде без ријечи, рекавши да иде мало у Карловац.{ |
| е се усудио да уђе, а овај други постао му је неприступан.{S} И он је застао, остао тако стојећ |
| лакше, није га тиштао умор.{S} И поново му допираше до ушију неки шум из ходника, као да се нек |
| нутку застријепио је од нечега.{S} Дуго му је требало од Загреба до куће, дуго, али он би волио |
| ије имао разлога да се противи и пустио му да ради што хоће.{S} Али Гавре Ђаковић није много ма |
| она збуњено обори очи.</p> <p>Па и ако му се чинило да не обраћа довољно пажње игри, ради Ирен |
| јежу, зелену пругу Уне.{S} Он зна, како му је поглед вратоломно слетио низ брдо, изударан о дрв |
| ака, тмурно, укочено и замрзло.{S} Како му је срце ударало, с колико бола зарио је главу у јаст |
| причајући иза сваке десете изреке како му је вријеме скупоцјено, а сједећи тако као да не мисл |
| био промијенио, бар према жени, откако му је прва умрла, и његова срџба и бијес и ударци не па |
| ашњост му се чинила плитка.{S} И замало му не утече један презрив осмијак.{S} Он се ипак суздрж |
| ста Чехиња, — и насмија се.</p> <p>Пало му је на намет да сутрадан оде к њима и одмах је то наз |
| {S} Он је напола спавао и очевидно било му је непријатно остављати топао кревет.{S} Она је то в |
| здрхтало јецање; и кад је легао, чинило му се да је још види сатрвену и сломљену, пуну неизреци |
| један глас, и <pb n="84" /> то, чинило му се, женски.{S} Ваљда је ожењен, помислио је; у остал |
| има цигарета и другим смећем.{S} Чинило му се да је прегорио и ту жељу, заједно са осталима кој |
| ему остајао је тврд и хладан.{S} Чинило му се да је чуо њезине кораке у ходнику, да се њезина в |
| соби.{S} Он се свлачио у мраку и чинило му се да још чује њезино болно и уздрхтало јецање; и ка |
| свеједно, био ко, не био.{S} Али чинило му се да је био неко по страни ко га је гледао.{S} Кад |
| ега је гушио тај ваздух. </p> <p>Чинило му се да ће да одахне кад угледа врлетне планине, с гол |
| окренуо према њиховом прозору и учинило му се да је спазио једну женску главу које је убрзо нес |
| гледао.{S} Кад је улазио у кућу учинило му се да чује како су се за њим полагано отшкринула јед |
| ци.{S} То једнолично лупатање навлачило му је дријем на очи, али му није дало да спава.{S} Гавр |
| дирнуло у души и читаво тијело стресло му се неком стрепњом кад је опазио да се стари јаблан в |
| авре Ђаковић се сав увукао у шубу, само му, покадкад, провири нос и око да види гдје је.{S} И т |
| а и <pb n="116" /> шта је он њој?{S} То му се питање не скидаше с ума.{S} Шта гони његове мисли |
| морао то име стотину пута чути и чврсто му стисну руку као да су били стари познаници.</p> <pb |
| дом долазе и како изгледају.{S} Све што му је полазило за руком, било је да пронађе неку врсту |
| едала, пуштајући га да јој каже све што му се свиди и буде по ћуди.</p> <p>А увече, док се у ст |
| чицом по мраморном столу, љутећи се што му киша поквари један красан састанак у Тушканцу.{S} У |
| аше да говори са старим, осјећајући што му она каже својим нијемим погледом; он се трудио да за |
| бини, мислећи да избије малог Илицу што му је овог објесио о врат.{S} Он већ помишљаше да се с |
| г, сањивог растанка; он разумједе зашто му она не рече ништа при одласку и бијаше му тешко при |
| оју ријеч.</p> <p>Једва једном, инжињер му каза зашто је дошао; чуо је да он има у својој кући |
| у, његово се лице поново разведри, глас му поста блажи, а очи се добродушно расвијетлише испод |
| да чује ударање сјекира у даљини, а нос му осјећаше мирис паљевине и растопљене јелове смоле.{S |
| изгледале мале и незнатне, а садашњост му се чинила плитка.{S} И замало му не утече један през |
| дјеле се ране с којих отјецаше крв коју му жена заустављаше, <pb n="64" /> испирајући ране раки |
| на један дебели, прости штап, и одлану му у души.</p> <p>Послије се покаја.{S} Биће узнемирен. |
| мисли ништа.{S} Тек само једном натисну му се мисао: „Куд ја то, до ђавола, идем?“ и изгуби се |
| ог себе; у једном часу осјетио је да су му очи влажне.{S} Јуче није смио да се тога стиди, боја |
| у тешку, преломљену сјенку.{S} И кад су му донијели кључ и кад је са шкрипом јекнула стара, зар |
| и добио за то одликовање.{S} Палили су му више пута сијена, не знајући да су добро осигурана, |
| дознао ко га је посјекао.{S} Палили су му шуме да му нашкоде: он је нашао кривце и послао их н |
| сјећајући се да није ни зашто, мисли су му биле глупе, покрети тешки, погледи празни.{S} Није с |
| тешким, мртвачким сном.</p> <p>Дани су му били исто тако пусти и безбојни.{S} Диже се око деве |
| ео двије собе.{S} У осталом, и онако су му новци били на измаку; они ће га се мало тицати.{S} О |
| и поштено да их истјера из куће; нијесу му ништа скривили и учинили на жао.{S} Он не сврши ника |
| , ускоту и ништавило.</p> <p>И долажаху му тренуци кад хтијаше да се отресе свега, тога, да бац |
| n="25" /> већи умор, очни капци бијаху му тешки и запаљени, дуван му није пријао, уста му бија |
| иштавим и нескладним гласом, и утјецаху му напријед што је старога љутило.{S} Прекидајући појца |
| о себе, са мјесецом који се помаља; још му табао у глави кас коња и звецкала сјецкајући звека б |
| мицали, бранећи се дугачким реповима од мува.{S} И Гавре Ђаковић стрпљиво силажаше с кола кад с |
| на мама рђава женска, да је побјегла од мужа с неким лајтнантом који је <hi>квитирао</hi>: с је |
| звољним кретњама и јетким смијехом пред мужем; повучену у себе; са врло ријетким тренутцима рез |
| , што су прошла времена кад се могло на муке ударати, или кад је сам човјек смио да суди.{S} И |
| аће кад је пошло у школу, скиде с много муке своју црвену капицу и стаде пред њега.</p> <p>— Га |
| једно мноштво људи, налазећи једва и с муком мјеста.</p> <p>Гавре Ђаковић, мали, крупан, црн, |
| тих малих, неједнаких кућа, обиљежених муком и потребом, из којих дише биједа и сиротиња; зата |
| руци, сахрањујући у њу све своје наде и муку и јаде и зноје, земљи из које су се родили генерал |
| , баци га у кревет, не марећи за његово мумљање, и покри га.{S} Он одмах поче да хрче.</p> <p>У |
| Ђаковић није много марно за те утегнуте мундире с високим оковратницима и сјајним пуцима, ни за |
| Њихове саонице полако узлазе уз брдо и муњевито слијећу низа страну.{S} Окупани у зноју, коњи |
| ивица у новом листу.{S} А Уна се ваљала мутна, нагрежбана малим таласима; сунце бацало свјетлос |
| оре, улазећи у собу и блијештећи вани у мутној води која је полако отјецала.{S} Он ју је видио |
| обија чело; чуо пад, видио крв, трзање, мучење и кратку агонију у локви крви која отјече финим, |
| различитим шеширима који причају њихово мучење и пребијање по туђини.{S} Чују се весели, храпав |
| у се у памет и непрестано се понављале, мучећи, прогонећи, кињећи.{S} О чему год почимаше да ми |
| оред њега клечала је кћи, покушавајући, мучећи се узалуд да га крене и да му помогне да се дигн |
| невидљивог што га <pb n="96" /> гњечи, мучи и сатире, лагано и без журбе, беспрекидно и сигурн |
| емена, да их испита, да сазна то што је мучи, и да се потужи.{S} И кад је позваше једног дана и |
| уд отишао, да се и она можда досађује и мучи, да можда, жели да проговори неколико ријечи, али |
| само једном, а она ће да се непрестано мучи, то умирање њу ће вјечно да боли, њезина рана вјеч |
| ве; <pb n="47" /> Милан је умро једном, мучио се само једном, а она ће да се непрестано мучи, т |
| и, виде се замахнуте и засукане мишице, мучно се забада челик у цијелац камен.{S} И прилазећи б |
| у зноју, коњи упадају дубоко у снијег и мучно се извлаче из њега.{S} Он гледаше пред собом <pb |
| сав терет њихових живота које они тако мучно и напорно вуку, и лијено, оловно мртвило њихових |
| отиња; заталаса се понекад у њима нешто мучно што дави; радници у туђини јављају да нема посла: |
| ву смрт, умирући заједно с њим тешком и мучном смрћу, очајавајући што није јача од ње и што се |
| пође за њега, проричући јој зао живот и мучну смрт; међутим чини се да се Манојло био промијени |
| отиштене нејасности и нечега скривеног, на својој души.{S} Он је осјећао толико терета на себи; |
| ијаху изгризли мољци да се, испод коже, на мјестима <pb n="58" /> провидјело дрво, гутао, и дав |
| ревету, отварао једно писмо из Угарске, на коме је видио братов рукопис, он није ни слутио што |
| а да шиба својим зракама.{S} Из шикаре, на трњу, плаве се њихови прслуци.{S} Читаво поље испод |
| трић долази од ријеке, удара по лицу и, на махове, повија гране и шушти лишћем.</p> <p>Тако он |
| мах поче да хрче.</p> <p>У другој соби, на столици, са лактовима о столу и рукама на лицу, она |
| уђер, са излињалом камилавком на глави, на осамареном коњчету, са подсавијеним ногама које млат |
| д синоћ.{S} У ћошку, поред хладне пећи, на малој троногој столичици, сједила његова мати, заогр |
| нокрвно, послије једне преспаване ноћи, на то све заборавио, без иједне мисли која би га корила |
| ђа вољу, младост и снагу. </p> <p>Ипак, на махове, снажно избијаше у њему тјескоба, мрачна и цр |
| роким, сламнатим флорентинским шеширом, на јакој бујној, златуњавој коси; лице дугуљасто са фин |
| коју љубазну ријеч, погледа с осмјехом, на њезину душу падаше по један тежак камен.{S} Он је бе |
| ра прозор и пада, изнемогао и изломљен, на кревет, и спава тешким, мртвачким сном.</p> <p>Дани |
| сматраше, радећи преко воље свој посао, на столици поред себе, гдје пуши цигарету за цигаретом, |
| претрпано њемачким ријечима.{S} Около, на својим сталним мјестима, стари гости каване, заваљен |
| му да прочита.{S} Писмо дуго, згужвано, на оцијепљеном комаду <pb n="40" /> хартије; немирно пи |
| опет је сам налијева.{S} Гавре Ђаковић, на своју несрећу, био је купио једно буренце доброг вин |
| стајаше у празној цркви послије других, на подножју жртвеника са склопљеним рукама, чим се је д |
| Панек сврну разговор на своје послове: на један пут који прави у овој околици.{S} И потеже из |
| учионице, она сиђе у собу за разговор: на столици сједио је њезин отац нешто омршавио и потамн |
| ут дуже остала него што је имала посла; на сваки начин, то је већ толико пута мислила да запита |
| неко претресање њезине књиге и биљешке; на исповиједи, свећеник је задржаваше двапут дуже од ос |
| кревету, са затвореним очима и јечећи; на раздрљеним рутавим грудима и на обнаженој десној ноз |
| се застидио себе кад се љутио на зиму; на саможивост једног ситног човјека који не воли да се |
| и са амом који му поиграваше на врату; на смећу спавао је слатко млад радник, са црвеним и јед |
| у тренутку кад он ступи <pb n="127" /> на црквена врата, скинувши шешир с главе, и његови кора |
| вић погледа га од времена <pb n="88" /> на вријеме и климне главом, али га не слуша.{S} Он глед |
| ла незагријана, хладна, неспремљена.{S} На столу недодирнуто јело и пиће — јело извађено и оста |
| едаше обична питања, заћуташе обоје.{S} На оцу се опажаше нешто плашљиво, нешто што га тишти и |
| а крене и да му помогне да се дигне.{S} На њезином лицу у које је ударила ватра, огледало се не |
| ност која потпирује мисли без смисла. — На крају крајева, ко то може да буде? — узвикнуо је. — |
| пруженим рукама, са изразом задовољства на лицу: снивао је, ваљда, нешто лијепо.</p> <p>Гавре Ђ |
| есту гдје је био обијен зид, спустио га на прозор који је гледао у ведар дан, пун модрине и свј |
| у брдо, једни ваљају камење и слажу га на путу, други ударају гвожђе у тврду стијену и ударци |
| Кад се враћао, опазио је да нема никога на прозору.{S} И онда се увјеравао да му је то сасвим с |
| лећи са ужасом на затвор и послије тога на безнадан живот у изгледу; из страховања да се сам не |
| ај сладак <pb n="109" /> терет што пада на његову душу, испуњава је, и носи његове мисли некуда |
| S} Мрзило га је да пали свијећу и гледа на сат, осјећао се послије сна нешто боље; мисли су тек |
| вуда сметају, узнемиривају, да се свуда на њих подстиче, да га они гурају у страну и да му не д |
| не у расположењу и без веселијег израза на лицу, и затвори лагано врата за собом и изгуби се.</ |
| ес; повијала се похабана црквена литија на вјетру и заносила носача; ситно и жалобно звонила дв |
| м коју је био дигао против неких сељака на које је сумњао да су га ранили из пушака.{S} О томе |
| з својих ситних доживљаја, и одговарала на његова питања, давајући му увијек у свему <pb n="143 |
| вику наручивања и празно ударање кугла на билијару, мијеша се ватрено и гласно расправљање пен |
| њима, у крви која се са главе сциједила на кошуљу, с рукама у тврдим лисичинама, послушно, обор |
| рипом прођу воловска <pb n="52" /> кола на којима сељак напола спава, — онда се он трза, затвар |
| а у кућу као лагани вјетар који се ваља на ситним таласима и игра у тромом љесковом лишћу и у в |
| n="120" /> <p>И он помишљаше, да се, ма на који начин, врати староме начину живљења, да поново |
| резривим осмјехом према себи, са рукама на леђима, осјећајући горко сву биједу и глупост свога |
| столици, са лактовима о столу и рукама на лицу, она је плакала једним тихим плачем.{S} Мала, < |
| вим, пијаним очима, са набреклим жилама на челу, са замуљеним рукама, сав блатан и мокар од киш |
| и сељаци и сељакиње у бијело с кошарама на глави: сељакиње с тробојкама у коси, кратким кошуљам |
| леда врлетне планине, с голим главицама на којима у вече умире сунце; суре шуме са пропланцима |
| у гаћама и опанцима, с црвеним капицама на глави, вукући вреће својих ствари и дрвене мале санд |
| ма и у зеленкастом одијелу, са жировима на оковратнику, као што се носе сви шумари.</p> <p>Гавр |
| ерује, док се он стоструко светио онима на које је сумњао.{S} И касније нико нити имађаше воље |
| ењала у кола два жандарми, с бајонетима на пушкама, правећи некоме друштво.{S} Помоли се гомила |
| е умире сунце; суре шуме са пропланцима на којима овце наличе на бијело камење што се креће; да |
| слука, с изгубљеним <pb n="12" /> очима на стропу, у збрканим сецесионистичким сликама које су |
| арих људи да та црквица бијаше сазидана на рушевинама једног, од Турака спаљеног и са земљом ср |
| } Страхота пренеражења била је исписана на њезином пожутјелом и потамњелом лицу у које се боре |
| гледајући како њезина нога иде с камена на камен, како се повијају њезине хаљине по тијелу; он |
| ји по који пут залаје пас и, од времена на вријеме, закукуријечу пијевци.{S} Старински сат шета |
| оја сабља и зазвекћу мамузе; од времена на вријеме, чује се с касе женски смијех, безбојан и вј |
| ћи ништа, слијежући раменима од времена на вријеме.{S} Мишљаху да усијеку које дрво још тога ју |
| о који пут новац на земљу; и од времена на вријеме дизала се свађа.</p> <p>Једно ђачко друштво |
| сјенку.{S} А она се осврташе с времена на вријеме, осмјехнувши се и казавши му коју ријеч, осј |
| ху сједи на дивану уплакана и наслоњена на лакат; — онда би Ирена послушно сјела у који ћошак о |
| та не појави једна трудна жена, обучена на брзу руку, која им свари каву.{S} Пили су полако рум |
| но, љуљајући се и заваљујући се с десна на лијево кад је пуцало у његовој близини, враћао се са |
| цијеле ноћи падала једна могила камења на његове груди, убијала га, притискивала, мрвила му мо |
| један разваљен пут, пун крупног камења на коме се познају обли трагови челичне шипке; доље, ис |
| ц са завинутим црвеним коралом, из џепа на прсима помаљао се један велик и прљав цолшток.</p> < |
| е упознаје с новим људима и да одговара на њихова радознала питања.{S} Он провођаше дане гледај |
| тима, кроз која се црвени дрхтава ватра на огњишту.</p> <p>Гавре Ђаковић се диже, рукова се хла |
| ој души.{S} Он је осјећао толико терета на себи; сиве, оловне чаме која је била страшна, јер је |
| а, кад угледа два ока, пуна суза, упрта на њега, у којима има и туге што не може да помогне, и |
| ом, стресају; дрвеће у цвијету подсјећа на невјесте у бјелини; киша расула цвјетне латице по тр |
| т, не скидајући погледа с њезиних плећа на која коса баца сјенку.{S} А она се осврташе с времен |
| е коју пјеваху из свег грла.</p> <p>Рад на новом друму бијаше застао и сви се надаху још лијепо |
| гледавши се у исти мах, и бацише поглед на више.{S} Одозго се чуо озбиљан пола љутит и одсјечан |
| неколико пута по соби, зауставио поглед на једном мјесту гдје је био обијен зид, спустио га на |
| ла кроз отворена врата, бацајући кадгод на њих двојицу по који поглед.{S} Они се осмјехнуше и р |
| и гледају на њега, и осјети како је туђ на овом мјесту које убијаше без милости његове јутарње |
| неумољивији, не жалећи да товари глобе на сељаке, да их оптужује и пуни њима затворе и оставља |
| јадну матер, нека му опросте, забораве на ово очајно дјело, јер, завршавало <pb n="41" /> се о |
| дире руке, откида нокте и набија жуљеве на дланове, — да извади, отме, истргне из ње комад суво |
| је се отимаху рибе, остављајући кругове на глаткој површини.</p> <p>Он се немирно питаше: „Зашт |
| ја је оставила своје жуте велике биљеге на давно обијељеним зидовима.{S} Сметаху га слике на ик |
| ина, вијекова.</p> <p>Његов поглед паде на њезино мирно лице које није ништа казивало; једино ш |
| b n="115" /> <p>Поглед му нехотице паде на њихове прозоре.{S} Свјетло је било угашено; ваљда су |
| слећи неко вријеме, па најпослије сједе на канапе.{S} И он касније сједе близу ње и обоје гледа |
| мио мало ствари; рекао газдарици да иде на извјесно вријеме кући; брзојавио да му се код куће с |
| е, рукова се хладно с друговима и изиђе на улицу.</p> <p>Улице су биле блатне и каљаве.{S} Свиј |
| асвим друкчији чешки радник; и кад дође на своју вјечну омиљену тему, Чешку, његово се лице пон |
| слеже раменима и, осјетивши глад, пође на ручак.</p> <p>Нашао је ручак на столу, прекривеном ш |
| рзнуто и ледено звекћу и одскачу бронзе на коњима и губе се у овој бијелој, безживотној тишини. |
| ржи у вјеровању да је воли.{S} Он се је на њезину љубав бацио каменом првог дана и он знађаше д |
| 93" /> <p>Кад је стигао кући затекао је на столу ручак који се охладио.{S} Он је збацио са себе |
| сунце још није било ојачало и падало је на крошње шљива чији се плод плавио у грању; гране које |
| хиња, — и насмија се.</p> <p>Пало му је на намет да сутрадан оде к њима и одмах је то назвао гл |
| нују; зар није било за њих стана нигдје на другом мјесту?{S} Па онда му дође мисао да га они ни |
| ђу једних и других и не мислећи касније на њих; гледао ју је, а да ништа у њему није казало да |
| бијељеним зидовима.{S} Сметаху га слике на иконостасу, са страховитим и јаким бојама које су бл |
| која дераше бруквицама потковане опанке на смрзнутим барама, веселећи се близој зими и грудању, |
| крипе, под његовом тежином, старе даске на поду; кад помакне са лупом столицу; кад обори коју з |
| ниској соби у којој су све ствари биле на истом мјесту, како их је он оставио: и кревет од ста |
| неки вез, а очи јој се бијаху изгубиле на другој страни преко Уне.</p> <pb n="113" /> <p>— Ви |
| преврташе <pb n="101" /> с једне стране на другу и не могаше да заспи.{S} Она сигурно још плаче |
| ијет је пажљиво прелазио с једне стране на другу, обилазећи локве воде и гомиле блата које се з |
| макло, заиграло, потресло.{S} Успомене на пријатније дане биле су утекле некуд у даљину и тамо |
| а, узе му цигарету дувана и двије круне на зајам: „до сутра“.{S} Он му их даде без ријечи, река |
| им други човјек, не наличећи ни најмање на онога трбушка, са лицем за шалу и за смијех, са дебе |
| </p> <p>Гавре Ђаковић не обраћаше пажње на људе који смицаху с главе своје <pb n="126" /> црвен |
| у околних кућа, одкуда се већ људи журе на посао да тамо стигну <pb n="104" /> прије њега.{S} И |
| а <pb n="15" /> само умарали, као да се на њега сручио сав терет њихових живота које они тако м |
| а, село мало оживи и узбурка се, кад се на неколико дугачких и тијесних кола, покривених асурам |
| не, и сто од ручка нераспремљен; кад се на њу сасвим заборављало; оца није било код <pb n="133" |
| ба, откључа кућу и истог дана почеше се на кући пробијати врата за дућан, а унутра, стружући те |
| ом се прелазили мостови; заустављали се на станицама, са ситним и звецкавим куцањем звонаца, с |
| задуван, узрујан и промукао, тужећи се на наше раднике, псујући их и пријетећи им, говорећи ка |
| га како се љуља цестом, поштапајући се на један дебели, прости штап, и одлану му у души.</p> < |
| облака, вуче кроз кућу, подупирајући се на дебео дренов штап и застајући да се одмори, с главом |
| е.</p> <p>И у једном тренутку огорчи се на себе, осјетивши у себи страшну малодушност. „Зашто с |
| нагону који га је овамо довео, љутио се на се у исти мах и стидио се самога себе и једне дјетињ |
| ј са ријетким задовољством, при чему се на његовом лицу јављао један чудноват, зао осмијак.</p> |
| оз, запиткивајући чиновнике, који су се на њих отресали мађарски.{S} Кад један Личанин прође по |
| изнад главе, црне и чудновате; завјесе на прозорима остарјеле, неразмицане ничијом руком.{S} Н |
| које бије.</p> <p>— Да се што не љутите на мене? — запитала је она плашљиво једног дана, прије |
| ина у којима се тражила кућа и земљиште на продају, и написа једно писмо.</p> <pb n="151" /> <p |
| ме са пропланцима на којима овце наличе на бијело камење што се креће; да отисне око низ поља, |
| да дријема и са амом који му поиграваше на врату; на смећу спавао је слатко млад радник, са црв |
| н га загледаваше, посматраше и налажаше на њему своје црте. „Не, не, <pb n="118" /> нијесам то |
| ма прије свитања.</p> <p>Манојло лежаше на кревету, са затвореним очима и јечећи; на раздрљеним |
| а врата.{S} Он се попе у кола и стајаше на прозору.</p> <pb n="20" /> <p>Из чекаонице треће кла |
| ема његовој кући.</p> <p>И онда мишљаше на ову сељачку дјевојку чију је душу он сатро, служећи |
| послије пола сата, он више и не мишљаше на њу.</p> <p>Ништа више није бунило његове мисли; он ј |
| живота и кретања, он непрестано мишљаше на њу и на њезине ријечи.{S} Он се преврташе <pb n="101 |
| се поново истицала.</p> <p>Он вечераше на станици и, ишчекујући воз, досађивао се, пушио и пос |
| призиваху је више к себи; она осјећаше на себи погледе и сажаљења и презрења; другарице вјеров |
| еко од улаза, и сви се погледи управише на њега.{S} Калуђер размахивао кадионицом, стријељајући |
| осмјехивала и потврђивала.</p> <p>Уђоше на један разваљен пут, пун крупног камења на коме се по |
| , збијених млазова предмете у даљини; и на његову душу навлачила се она једнака, мирна, сива бо |
| осјећајући понижење свога оца, као да и на њу пада један <pb n="98" /> дио његове срамоте.{S} К |
| и ишчезавале у салу, поигравала куља и на њој поскакивао дебео, златан ланац.{S} Он је хвалио |
| јечећи; на раздрљеним рутавим грудима и на обнаженој десној нози до изнад кољена, видјеле се ра |
| тећи.{S} И туга материна прелазила је и на њега.{S} Он се застидио себе кад се љутио на зиму; н |
| њезине косе које су биле напола пале и на фино руменкасто месо лијеве подлактице са које се би |
| адну и безвољну свјетлост на предмете и на човјека, умртвљавајући их и изједначавајући их, прав |
| прави фине, благе боре, заборављајући и на касну јесен и на рано прољеће кад се, као несита и б |
| боре, заборављајући и на касну јесен и на рано прољеће кад се, као несита и бестидна блудница, |
| нешто што га је скривало, уљепшавало и на једном ишчезнуло; као да се здерао неки вео с тих ли |
| кретања, он непрестано мишљаше на њу и на њезине ријечи.{S} Он се преврташе <pb n="101" /> с ј |
| љаст, голобрад ђак, вјероватно бруцош и на сваки начин један нов гост каване, који носаше с ужи |
| ти на разговор, и трудио се да заборави на оно што је учинио у једном сумњивом часу.{S} Једва д |
| емим погледом; он се трудио да заборави на то, али кадгод је обраћао очи према њој, видио ју је |
| , лијено и спокојно окретали се точкови на двоколним таљигама, прљавим и слупаним од дасака, <p |
| их чиновника, њему је било лако да ради на своју руку и да стече прилично имање; гомиле тужаба |
| 3" /> куће, мати, у јутарњем руху сједи на дивану уплакана и наслоњена на лакат; — онда би Ирен |
| ило; застаје код бродова куд се прелази на босанску страну: кроз <pb n="54" /> воду провиди се |
| ије смело.{S} Он тек само што се завали на столицу, зажмири мало и стаде да се смије громким см |
| јајни отисци лопата, који су одсијевали на сунцу.</p> <p>То је био први страшан дан у његовом д |
| ле, бројиле без заимања, погледи падали на друге столове; видјело се да сви једва чекају да се |
| колица и други алати који су блијештали на сунцу.</p> <p>И послије подне, кад су низ брдо силаз |
| {S} У осталом, и онако су му новци били на измаку; они ће га се мало тицати.{S} Он ће опет да ж |
| уће; нијесу му ништа скривили и учинили на жао.{S} Он не сврши никако те мисли и не нађе изласк |
| а.</p> <pb n="39" /> <p>И он се присили на један осмијак и удари га руком по рамену.</p> <p>— К |
| д њих, да их не чује, не види, не мисли на њих.{S} Па онда, он је осјећао у себи слабост да их |
| ан.</p> <p>Па послије остави и те мисли на страну, не мислећи кадгод ни на шта и бојећи се да м |
| сљедњем часу, и она дрхташе при помисли на то. „Зна ли тај човјек шта се збива у мени?“ питала |
| еваху земљи која их држи и храни, земљи на којој су одрасли њихови дједови, вјечно радећи и бра |
| збаци са себе капут и стајаше у кошуљи на прозору, смијући се своме чину и одмарајући се.</p> |
| " /> црвене капице поздрављајући га, ни на жене ни дјевојке које му се уклањаху с пута и шаптах |
| е мисли на страну, не мислећи кадгод ни на шта и бојећи се да мисли; био се пустио животу нека |
| кишан, блатан и туробан, не наличећи ни на дан ни на ноћ.</p> <p>И он је ваљда био задријемао у |
| тан и туробан, не наличећи ни на дан ни на ноћ.</p> <p>И он је ваљда био задријемао у својој на |
| с водом, која пршти и расипа се у пјени на све стране, ни пуцкање с брда, и лом рада, ни поклиц |
| варао с њом на ходнику: обоје наслоњени на своја врата.{S} У кући му се боље свиђала, гдје се ј |
| ито сагнуо — зар га и ти људи, објешени на зидове и затворени у оквире, почеше да сметају? — и |
| епреке и уставе око млинова; кад најури на слапове, пршти, пјени се, скаче, тече лагано опијена |
| издише свјежину; дрвеће у цвијету носи на себи нешто снажно и бујно као живот у рађању; по оро |
| везана рупцем, и брзо се склања.{S} Пси на ланцу трзају се и лају.{S} Виде се разваљени плотови |
| који би га могао зауставити и приморати на разговор, и трудио се да заборави на оно што је учин |
| ма да је знао да ће га чекати, мислити на њега, да ће јој можда учинити на жао.{S} У томе часу |
| ислити на њега, да ће јој можда учинити на жао.{S} У томе часу, он осјећаше у себи нешто рђаво |
| уком.</p> <pb n="22" /> <p>Он се спусти на сједиште и би му нешто тешко кад му изиђе пред очи г |
| тане, — каза она тихо о пљуску, мислећи на нешто десето.</p> <p>Гавре Ђаковић не одговори ништа |
| тужна, осим неколико баба које мислећи на своју смрт оплакују туђу; кадгод се отео по који сми |
| у; будила се са запрепашћеношћу мислећи на дан који долази: кад се незна сат у који се руча или |
| непрестано на њу.“</p> <p>Па гледајући на њу, ћутљиву и замишљену, без смијеха и без ријечи, о |
| питања.{S} Он провођаше дане гледајући на прозор у сиво небо и слушајући успављиво и мирно пад |
| и, шетао немиран и узрујан, погледајући на сат који је милио и, најзад, попео се у воз који је |
| ијеним кабаницама преко груди, путујући на одређено мјесто; достојанствено се пењала у кола два |
| ни не дадоше Гаври Ђаковићу да иде кући на ручак.{S} Ручао је заједно <pb n="92" /> с њима, док |
| морадоше ноћити у првој усамљеној кући на коју се намјерише, гдје их прими један мршав, распас |
| реском; момци што журно пролазе, њишући на послужавницима шоље и чаше воде; у вику наручивања и |
| е био расположен за читање и он га баци на страну.</p> <pb n="13" /> <p>И коликогод се трудио д |
| ваше се да је погледа у очи.{S} Он баци на њу један поглед са стране: она преврташе у рукама не |
| ши му коју ријеч, осјећајући његове очи на себи, чујући његове кораке за собом, слутећи његову |
| а њега да не стане у воду и да прескочи на суво; гледа Уну разливену на уморним и лијеним пличи |
| д, пође на ручак.</p> <p>Нашао је ручак на столу, прекривеном шареним, куповним столњаком.{S} Д |
| И навикао се касније, као што се човјек на све навикава.{S} Послије му је годио онај студени да |
| с малим <pb n="17" /> шеширићима, налик на печурке, у тијесним капутима од бијеле чоје с гајтан |
| г живота, нешто мрачно и туробно, налик на спровод.</p> <p>Посвршавао је брзо све послове: спре |
| нолично лупатање навлачило му је дријем на очи, али му није дало да спава.{S} Гавре Ђаковић тра |
| тајући да сједну, сметени далеким путем на који се спремају, <pb n="21" /> уносећи међу свијет |
| мрзовољан, са рукама чврсто притиснутим на груди, са стиснутим зубима и са згрченим песницама, |
| ба.{S} И већ се спуштао сутон, са небом на западу још свјеже окрвављеним од сунца, кад се он ла |
| ројаха калуђер, са излињалом камилавком на глави, на осамареном коњчету, са подсавијеним ногама |
| као једна широка ријека с лаганим током на којој он плови полеђушке и са затвореним очима.</p> |
| , видећи је како дршће, са врелим челом на хладном столу, како јој играју груди, како јој руке, |
| И он се заклињаше својим крсним именом на страшну освету читавом селу, једва чекајући да оздра |
| о.{S} Помало је кадгод разговарао с њом на ходнику: обоје наслоњени на своја врата.{S} У кући м |
| ма међу кољенима, и са шеширом и штапом на столици поред њега.{S} Они се пољубише и пошто изред |
| ући, показујући и упирући својим штапом на нешто, склањао се и трчао неспретно, љуљајући се и з |
| се са питањем части, мислећи са ужасом на затвор и послије тога на безнадан живот у изгледу; и |
| је била прекратка, са раширеним крстом на леђима, држећи у кошчатој руци ниско оборену старинс |
| шење живота, са лукавим, малим смијехом на танким испијеним усницама и мирним, равнодушним подс |
| његовој близини, враћао се сав задуван на старо мјесто, потичући рад све живље својим оштрим, |
| мали, крупан, црн, наслонио се, заваљен на канапе од црвене кадифе, с опруженим ногама, с палци |
| има, у кадетској униформи; то је био он на кога није тако дуго мислио, кога није препознао; как |
| е да живот долази полако и нечујно, као на прстима.</p> <p>Па кад је силазио у башту, сјећа се |
| која се пресипа, он је брзо заборављао на што се био одлучио.{S} И кад је она одлазила, он се |
| ијечи којима да јој то каже, он је знао на памет своје фразе и одговоре.{S} Али чим је она улаз |
| уће, слободно се кретао, смијао, причао на дуго и широко о своме Прагу, о чешком пиву, грдио Ни |
| и дрске примједбе.</p> <p>Кад је изишао на перон, вече је било угодно и свјеже; облаци се били |
| читао натписе у колима и знао их готово на памет; неке фразе, грозне и сакате, урезале му се у |
| стан, нерасположена, и заборављала брзо на то у гомили другарица, рада, церемонија.</p> <p>Наје |
| сељака који је изучио резање кад је био на робији.{S} Гавре Ђаковић гледаше преда се, љутећи се |
| ложен, није га налазио.{S} Није изгубио на картама, имао је пара, није се ни с ким посвађао, ни |
| то болежљивим гласом: очевидно се тужио на времена, што нико није слушао.{S} И задријемали су, |
| да је волио икада у своме животу, волио на онај начин како је он љубав замишљао, и чекао је, с |
| га.{S} Он се застидио себе кад се љутио на зиму; на саможивост једног ситног човјека који не во |
| собом гласно разговарао.{S} Он се љутио на законе што су благи, што су прошла времена кад се мо |
| мртвачку тишину заспалих поља; наличио на немирну и несрећну животињу која јури преко мртвих п |
| ше да сваког дана кад му није ни падало на памет да ју гледа, прозбори коју љубазну ријеч, погл |
| с га очигледно задовољаваше, сркну мало на врх језика и показа лицем да је више него задовољан |
| огранцима испод њих, што је подсјећало на дјечурлију која их је била пустошила чим су биле поч |
| аги, што су прошла времена кад се могло на муке ударати, или кад је сам човјек смио да суди.{S} |
| ију.{S} Гаврино буренце и онако је било на измаку.</p> <p>А у времену се већ осјећала промјена; |
| очима све око себе.{S} У кући се ходило на прстима и говорило шапатом; тек он проламаше по кадк |
| аше малу, пријатну збуњеност и руменило на лицу, без имало зловоље; примио је њезину руку и про |
| часа мира и починка, мислећи непрестано на њу.“</p> <p>Па гледајући на њу, ћутљиву и замишљену, |
| и се вина и угрија, насмија се презирно на све будалаштине и црне мисли с којима се гонио некол |
| с великим рукама које држаше неспретно на кољенима, с једним големим завежљајем изнад своје гл |
| езин запјенушени бијес кад удара љутито на препреке и уставе око млинова; кад најури на слапове |
| да је то урадио неспретно, ненавикнуто на то толико година.{S} И бијаше <pb n="128" /> му непо |
| у пријетили да ће изнијети цијелу ствар на јавност и пред суд; ужасавајући се од срамоте и пони |
| пресушују; свака ствар сјећала је матер на сина; његове књиге, школске успомене, слике, писма, |
| и огранке.{S} Она је бацила свој шешир на хрпу сувог лишћа, и они сједоше, погледавши се у ист |
| агом.</p> <p>Затим Панек сврну разговор на своје послове: на један пут који прави у овој околиц |
| едан млаз сунца који падаше кроз прозор на његову главу.{S} Па кад читав свијет поче да се крст |
| казује своју снагу и да ломи свој бијес на сељачким плећима.</p> <p>Прва жена му је умрла некол |
| ад почивају, кад се згрије и изиђе опет на зиму и наставе вожњу преко мразних и пустих поља, пр |
| сам мислио... — каза он збуњено, љутит на своје питање и погледа очима у даљину, као да тамо н |
| Ирена причаше Гаври Ђаковићу свој живот на одломке: о својој мајци како ју је она запамтила: за |
| проста лампа просипаше лијену свјетлост на њезине косе које су биле напола пале и на фино румен |
| озоре, своју јадну и безвољну свјетлост на предмете и на човјека, умртвљавајући их и изједначав |
| ено устаде и пође, облачећи успут капут на коме је лежао и отресајући труње које се било нахват |
| а се уз њезино крило, и наслањала главу на њезине груди, знајући да ови часови које је дијете в |
| у кавану у стално вријеме, гдје сједају на своја мјеста, читају исте новине, и опет, у сталан ч |
| аше преда се, љутећи се што сви гледају на њега, и осјети како је туђ на овом мјесту које убија |
| а махнито нападају, боле, жегу и бацају на кољена пред животом који стоји озбиљан и миран, сав |
| тој хаљини, са врпцама које се лепршају на вјетру, са широким, сламнатим флорентинским шеширом, |
| са широким шеширима који бацају сјенку на лице и праве га тамним; у уским мантијама, са црним |
| се се.</p> <p>И кад он метну грубо руку на њезино раме, она одмах клону и сва му се предаде, бе |
| зненађивала кад би осјетила њезину руку на својој глави кад би мати сјела поред ње, и питала да |
| а прескочи на суво; гледа Уну разливену на уморним и лијеним пличинама, пунима шевара и водених |
| оловину да пошље у просјаке, а половину на <hi>кондуну</hi>.{S} Па, једног дана, кад доби вијес |
| касније сједе близу ње и обоје гледаху на прозор о који удараше и лупкаше киша.{S} Видио се ко |
| спава.</p> <p>Вазда те мисли налијетаху на њега и он не налажаше никад правог одговора који би |
| , али узалуд.{S} Он онда бацаше кривицу на своју осамљеност која потпирује мисли без смисла. — |
| е карте; он осјећаше више пута њези дах на своме лицу и губљаше игру; једном, кад сјеђаху упоре |
| дно својим плећима саонице и извлаче их на цесту, скривену наметима. <pb n="43" /> Заједнички н |
| нашкоде: он је нашао кривце и послао их на дугу робију и добио за то одликовање.{S} Палили су м |
| тишина; са звеком падао који пут новац на земљу; и од времена на вријеме дизала се свађа.</p> |
| по којима се хвата снијег и не диже бич на коње.{S} Гавре Ђаковић се сав увукао у шубу, само му |
| њих нека распра око насљедства.</p> <p>На велико чудо свију, Манојло се поново оженио, двије т |
| н запали свијећу и отвори врата.</p> <p>На каменим плочама ходника лежао је потрбушке пијан инж |
| зујући своју снагу и надмоћност.</p> <p>На пошљетку њега поче да замара ова борба, ово превртањ |
| ја замара, раздире руке, откида нокте и набија жуљеве на дланове, — да извади, отме, истргне из |
| овај човјек од мене?“ и гледаше његова набрекла црвена лица, забрекао подвољак, црвене бркове, |
| избуљеним, блесавим, пијаним очима, са набреклим жилама на челу, са замуљеним рукама, сав блат |
| ог каноника, малог, забреклог у сало, с набубреним, руменим, чистим лицем, задовољног и спокојн |
| осуше се јесенске кише и Уна се замути, набуја и прели се преко својих обала, напунише се јаруг |
| ао се касније, као што се човјек на све навикава.{S} Послије му је годио онај студени дах који |
| знавао је те људе по одијелу, шеширима, навикама; њихови гласови долазили му гадни, њихове крет |
| по носу, са својим свакидањим, лаганим навикама, који читаве сате читају новине и расправљају |
| обну, ледену, мртвачку кућу...</p> <p>И навикао се касније, као што се човјек на све навикава.{ |
| ова предмете у даљини; и на његову душу навлачила се она једнака, мирна, сива боја која даје св |
| њером у руци.{S} То једнолично лупатање навлачило му је дријем на очи, али му није дало да спав |
| е плод плавио у грању; гране које су се нагињале према путу, биле су обране од пролазника; прођ |
| тијење, зашуми, налијеће и баца се доље наглавце, заједно с његовом мисли која ју прати и коју |
| ње или како одздравља својим погрјешним нагласком, и све се то наједном изгуби и у кућу се враћ |
| лазио у својој кући, понављао ту ријеч, наглашавао је, и ништа се у њему није макло, заиграло, |
| ешће се разлијегала експлозија, људи се наглије и ужурбаније кретали.{S} Горе се видио он, црве |
| у души оптужбу.</p> <p>И кад се једним наглим покретом маши њезине мишице и привуче је к себи, |
| крадом убриса сузе, не рече више ништа, нагло се диже и оде, као да се плаши даљих питања, забо |
| е буни.</p> <p>— Не волим ја њу, — рече нагло Гавре Ђаковић, рапавим и ружним гласом, — то се т |
| лете, причање поста сметено и збуњено и нагло се заврши, готово прекиде.{S} Он ућута и гледаше |
| лу прашину, завитла је у ваздух и с њом нагло пројури, у неколико махова, улицу; тресне вратима |
| еном свијећом која је капала, и отворио нагло врата од своје собе.{S} Гушио га је рђав ваздух: |
| увијек било жао што ју је оставио тако нагло онога дана.{S} Па послије разговора, он је опет п |
| и очима упртим у земљу; тек кадгод само нагло подигне главу и простријели очима све око себе.{S |
| ћи и тражећи заклона.{S} У кавану јурну нагло једно мноштво људи, налазећи једва и с муком мјес |
| ма свију.</p> <p>Он се чуђаше тренутном нагону који га је овамо довео, љутио се на се у исти ма |
| новом листу.{S} А Уна се ваљала мутна, нагрежбана малим таласима; сунце бацало свјетлост у вод |
| ије ону луду, очајну љубав према земљи, над којом сељак, огрезао у тешком зноју, сатире свој жи |
| појање и громовнички калуђеров глас.{S} Над главом му бијаше један дрвени полилеј, ручни рад је |
| <pb n="54" /> воду провиди се шљунак, а над воду избија старо, изглачано камење, а поред њега д |
| омоћи од њих; замре и оно тужног весеља над животом, ма какав био; заћуте неродне оранице, заус |
| рећну, и онда гдје лагано махаше ногама над водом, и гдје корача преко камења унском обалом, а |
| н се спусти поред ње.</p> <p>И с ногама над водом, с осмјехом у очима, они су причали много и в |
| безумне и слијепе храбрости и ликовања над животом.{S} Он убрзава корак, док непрестано јечи з |
| p>Или у прољеће, кад се разлијежу кавге над стопом преоране земље: он разумије ону луду, очајну |
| и у врбиним крошњама које су се надвиле над воду.{S} И кад је она долазила, затитрала би она ча |
| У њихов разговор мијешао се жамор шуме над њиховим главама и око њих, док се видјело ужурбано |
| ворише пред очима гомиле радника, Панек над њима, црвен и узнојен, гдје маше штапом, а ниже, у |
| у душе, диже их, креће их, буни их, са надама, жељама, амбицијама и свим оним немиром који зат |
| се брже рушила њезина вјера са њезиним надама, и у души остајаше послије тога једна болна праз |
| д на новом друму бијаше застао и сви се надаху још лијепом времену, али кад се видјело да се да |
| и угоди.</p> <pb n="62" /> <p>Сељаци се надаху да ће бар године сломити и учинити да јења сила |
| ред њега, са пјесмом, грајом и галамом, надвикивајући лупњаву жељезничких кола.{S} Са прозора м |
| м лишћу и у врбиним крошњама које су се надвиле над воду.{S} И кад је она долазила, затитрала б |
| високо пиштала звона с једне капелице, надглашивала <pb n="19" /> остала, губила се у брујању |
| у; у ту земљу он сахрањује своје мисли, наде, бриге и стрепње, и он је не да, јер је воли себич |
| е кад опажа у њему пустош гдје се шири, наде гдје се ломе.{S} И кад све застане и замре, кад на |
| шком у руци, сахрањујући у њу све своје наде и муку и јаде и зноје, земљи из које су се родили |
| гнутог очекивања, горке, зебње и слатке наде да ће се то све свршити онако како она жели, да ће |
| ек заборављена и понижавана; вазда неки надзор, нека сувишна строгост; неко претресање њезине к |
| тињарије врзле по глави, био је слаб да надјача самог себе; у једном часу осјетио је да су му о |
| ање оца Герасима са свађалачким гласом, надмашивало женино кукање и запијевка; у тај ведар дан, |
| атире и обара, показујући своју снагу и надмоћност.</p> <p>На пошљетку њега поче да замара ова |
| аја.{S} Напосљетку се Милан одобровољи, нађе своје старо расположење, увесељавајући матер својо |
| ди глупави.{S} И он, за један тренутак, нађе у себи само страшну мржњу за њих и низак презир за |
| о нахватало по њему.{S} Кад уђе у кућу, нађе у ходнику једног омањег, дежмекастог и постаријег |
| b n="13" /> <p>И коликогод се трудио да нађе разлог зашто је нерасположен, није га налазио.{S} |
| е равнодушан.{S} Па кад она сврши и кад нађе његов празан и разбијен поглед, она се збуни и пок |
| утјешну ријеч, <pb n="100" /> али је не нађе.{S} Па онда лагано пође према вратима.</p> <p>— Ла |
| ао.{S} Он не сврши никако те мисли и не нађе изласка из њих, скупи чело, залупи прозор и оде да |
| тио за ову кућу; он се боји да га он не нађе са својим помамним, пламеним вјетром који улази у |
| ј се збивало нешто.{S} Она диже главу и нађе његов поглед, сљубивши га са својим, и само што ду |
| ама и повели псе.{S} Иза дугог тражења, нађоше Манојла у једној увалици, свега у крви и без сви |
| под теретом који су вукли, не могући да нађу свој воз, запиткивајући чиновнике, који су се на њ |
| Гавру Ђаковића неколико пута по рамену, назва га пријатељем, али му не врати добивени новац.</p |
| ет да сутрадан оде к њима и одмах је то назвао глупошћу.{S} Плашио се планом пута и различитим |
| ља; танка магла прекрива поље и ријеку; назиру се сура брда, разријеђене сеоске кућице; бљескут |
| и, пијући ракију.{S} Он је чекао док се назобе коњи, пио рђаво пиво и био узубијан причањем крч |
| умије то ново осјећање, бојећи се да га назове једним именом, и преврташе га, испитујући, са св |
| својом <hi>вешерком</hi>, мислећи да је најбоље да његова кћи проводи године у самостану, у тој |
| старију господу од себе и да их напије најбољим вином и подвори најслађом пршутом, да покоље д |
| јале су и лутале по таваницама и кад се наједном њихове очи сретоше, њему се језик заплете, при |
| ма се о старинске, непробојне зидове, и наједном зашути, и онда се несигурно котрљају <pb n="13 |
| војим погрјешним нагласком, и све се то наједном изгуби и у кућу се враћа стари мир.</p> <p>Нек |
| или другарица, рада, церемонија.</p> <p>Наједном је опазила неку промјену, а да није знала шта |
| ан, погледајући на сат који је милио и, најзад, попео се у воз који је тако споро одмицао.</p> |
| <p>И кад је најмање то очекивао, кад је најмање осјећао за то воље, кад је можда био напола рас |
| а њега ни с њим родило.</p> <p>И кад је најмање то очекивао, кад је најмање осјећао за то воље, |
| тао сасвим други човјек, не наличећи ни најмање на онога трбушка, са лицем за шалу и за смијех, |
| махну руком и одби.{S} Није осјећао ни најмање воље за игру.{S} Узе у руке <title xml:lang="LA |
| вала и стајала мислећи неко вријеме, па најпослије сједе на канапе.{S} И он касније сједе близу |
| но куцну, с много пријатељског осмјеха, најприје примириса чашицу и мирис га очигледно задовоља |
| јући глас да је један од најстрожијих и најсавјеснијих чиновника, њему је било лако да ради на |
| и да их напије најбољим вином и подвори најслађом пршутом, да покоље десетеро пилића, јагње, пр |
| куће.{S} Уживајући глас да је један од најстрожијих и најсавјеснијих чиновника, њему је било л |
| кад је отварао очи, видио је, у другом, најудаљенијем ћошку кола, у прљавој свјетлости напола з |
| о на препреке и уставе око млинова; кад најури на слапове, пршти, пјени се, скаче, тече лагано |
| се утискивала у ту мисао она саката и и наказна изрека, штампана једним неспретним и здепастим |
| кесу, остајао сам, стекавши повјерење и наклоност, постајао још тврђи, љући, неумољивији, не жа |
| мршавог и кржљавог, с малим, неуредним, накостријешеним <pb n="23" /> брцима који су улазили у |
| старјеле, неразмицане ничијом руком.{S} Накривљене слике тако су висиле да је изгледало да могу |
| мали, позелењели, бакрени свијећњак са накривљеном свијећом која је капала, и отворио нагло вр |
| побожним стиховима и цитатима, које се налажаху по свима њезиним књигама и биљешкама; њу обузе |
| ћи се да их управља, и оне тражаху њу и налажаху је и добру и веселу и са тужним сјећањем оне в |
| зда те мисли налијетаху на њега и он не налажаше никад правог одговора који би га умирио, довео |
| као?“ И он га загледаваше, посматраше и налажаше на њему своје црте. „Не, не, <pb n="118" /> ни |
| г човјека, како је он себе замишљао, он налажаше и себи једно чудновато ружно биће, пуно злобе |
| ратила раду, младости и животу; кад већ налажаше у проријеђеним косама сиједе власи, осјећајући |
| шно, <pb n="140" /> неумјесно.{S} Он не налазаше ни једне ријечи да јој каже, и они се враћаху |
| кавану јурну нагло једно мноштво људи, налазећи једва и с муком мјеста.</p> <p>Гавре Ђаковић, |
| } А он тражи, има ли још ишта у њему, и налази пепео и сатрте, прашне осјећаје и уморне, млаке |
| ашена птица, плашљиво отварала врата, и налазила собе ненамијештене, и сто од ручка нераспремље |
| е разлог зашто је нерасположен, није га налазио.{S} Није изгубио на картама, имао је пара, није |
| урбе, беспрекидно и сигурно.{S} Он није налазио ничега у себи да се одупре и отме томе злу, он |
| пун модрине и свјетла, увјерио се да се налазио у својој кући, понављао ту ријеч, наглашавао је |
| станак у Тушканцу.{S} У њиховом друштву налазио се још један млад, штркљаст, голобрад ђак, вјер |
| ворио прозор и лагано се окренуо, сио и налактио се о сто, док је комадић свијеће изгарао у вел |
| ="144" /> чашу црног вина и опет је сам налијева.{S} Гавре Ђаковић, на своју несрећу, био је ку |
| ући слој прашине који се био нахватао и налијепио по њему.</p> <p>И у једном тренутку застријеп |
| р и оде да спава.</p> <p>Вазда те мисли налијетаху на њега и он не налажаше никад правог одгово |
| шта се поново, удара о стијење, зашуми, налијеће и баца се доље наглавце, заједно с његовом мис |
| ељаци с малим <pb n="17" /> шеширићима, налик на печурке, у тијесним капутима од бијеле чоје с |
| младог живота, нешто мрачно и туробно, налик на спровод.</p> <p>Посвршавао је брзо све послове |
| суре шуме са пропланцима на којима овце наличе на бијело камење што се креће; да отисне око низ |
| горе био постао сасвим други човјек, не наличећи ни најмање на онога трбушка, са лицем за шалу |
| глио прљав, кишан, блатан и туробан, не наличећи ни на дан ни на ноћ.</p> <p>И он је ваљда био |
| мљавином мртвачку тишину заспалих поља; наличио на немирну и несрећну животињу која јури преко |
| , са изгледом човјека који не зна да се наљути. </p> <p>А они доље причали су о Загребу, о стот |
| ријан, дотјеран, намјештен, утегнут; са намазаном, пажљиво раздијељеном косом, са високом крагн |
| а, — и насмија се.</p> <p>Пало му је на намет да сутрадан оде к њима и одмах је то назвао глупо |
| , не хтијући да доврши мисао која му се наметала, настојећи да је одгурне, заборави, угуши.{S} |
| у снијегу и облацима.{S} А вјетар снаша намете и засипа сњежном прашином у лице.{S} Кола и путн |
| саонице и извлаче их на цесту, скривену наметима. <pb n="43" /> Заједнички натежу боцу рума; ко |
| пи перо и да се чује како она сваки час намијешта столицу, — а да њезина мати која сједи непоми |
| ко кога је прешла рукама неколико пута, намијештајући косу и гледајући преда се, још сва уздрхт |
| ашних привиђења, трзајући се сваки час, намијештајући се и преврћући се.{S} Вазда, кад је отвар |
| ларије и дебелих протокола; утегнутих и намирисаних официра; сиједих и ћелавих пензионираца,. з |
| оћити у првој усамљеној кући на коју се намјерише, гдје их прими један мршав, распас сељак.{S} |
| каване, који носаше с уживањем цвикер и намјешташе га сваки час, огледајући се у великим огледа |
| рим погледом; вазда избријан, дотјеран, намјештен, утегнут; са намазаном, пажљиво раздијељеном |
| Небо је било залеђено и сиво.{S} Свуда наоколо непрегледан дубок снијег из кога се издиже, пор |
| ачким, испијеним, избријаним лицима, са наочарима, скидајући у један мах, лагано и дубоко, шеши |
| тених, необријаних, зараслих у браде, с наочарима што падају ниско по носу, са својим свакидањи |
| ве мисли ругају с њиме, како га махнито нападају, боле, жегу и бацају на кољена пред животом ко |
| p> <p>Куњаше читавог дана.{S} Пред вече напи се вина и угрија, насмија се презирно на све будал |
| ље може старију господу од себе и да их напије најбољим вином и подвори најслађом пршутом, да п |
| ћи људима да дахну, да се одморе, да се напију угријане воде, пе видећи у њима људе него радник |
| е тражила кућа и земљиште на продају, и написа једно писмо.</p> <pb n="151" /> <p>И осјети како |
| е Панек није могао довољно нахвалити ни напити.{S} Гавре Ђаковић одбијаше увијек његове позиве, |
| смијући се из свега гласа, понеки мало напити и загрљени, хитајући да сједну, сметени далеким |
| на, и он је тај палеж радосно дочекао и наплатио са добитком.{S} Његова сила не малаксаваше, из |
| се оштар, угодан мирис цвијета и земље напојене кишом што издише свјежину; дрвеће у цвијету но |
| а ријеч јој се угушила у грлу.{S} Он је напола спавао и очевидно било му је непријатно остављат |
| снове у полумрачној соби, да проживљује напола успаван дане, да лута сам око Уне, да зури у вод |
| у свјетлост на њезине косе које су биле напола пале и на фино руменкасто месо лијеве подлактице |
| пијевницом појао јадно и жаловито неки напола слијепи и крезуби старкеља; неколико дјеце помаг |
| енијем ћошку кола, у прљавој свјетлости напола застрте свјетиљке, једног човјечуљка, мршавог и |
| вска <pb n="52" /> кола на којима сељак напола спава, — онда се он трза, затвара прозор и пада, |
| ње осјећао за то воље, кад је можда био напола раскрстио са животом, кад осјећаше да ће то можд |
| ика; прођоше редом крошњатих трешања, с напола увелим лишћем и са изломљеним огранцима испод њи |
| него што је легао; соба је била мрачна, напољу падала киша, запљускујући прозоре.{S} Он се тешк |
| дног јесенског јутра, пред свитање, док напољу непрестано пљушташе густа и бујна киша, тргао је |
| а лица и посиједаше око прозора.</p> <p>Напољу, једно натуштено јунско поподне, са сунцем које |
| и сва му се предаде, без ријечи.</p> <p>Напољу је пљуштала киша и текла потоком.</p> <pb n="71" |
| ет њихових живота које они тако мучно и напорно вуку, и лијено, оловно мртвило њихових душа.{S} |
| о и разговоран, преко свога обичаја.{S} Напосљетку се Милан одобровољи, нађе своје старо распол |
| је он с ужасавањем, док је овај у њему направио једну презриву гримасу.{S} Па кад је покушао д |
| јој неке нарочите молитве.</p> <p>И она напреже све своје мисли једне петнаестогодишње дјевојке |
| ију неки шум из ходника, као да се неко напреже да дигне нешто тешко; једном му се учини да чуј |
| чује нечије стењање и нечије задахтало напрезање.</p> <p>Он запали свијећу и отвори врата.</p> |
| застао, остао тако стојећи, не идући ни напријед ни натраг, с презривим осмјехом према себи, са |
| вим оним немиром који заталасава и гони напријед; он страхује од вјетра који пролази дрско и из |
| авим и нескладним гласом, и утјецаху му напријед што је старога љутило.{S} Прекидајући појца у |
| зору, плачући и љубећи их, како се кућа напунила свијетом, како је касније изишао, сав уплакан |
| , набуја и прели се преко својих обала, напунише се јаруге водом, а брдски потоци, носећи лишће |
| ти да се упозна с том дјевојком коју је наравно замишљао сасвим друкчије, боље или горе, која н |
| несрећа; прије него што је могла да се нарадује слободи, она је осјетила срце пуно јада.</p> < |
| обија главу како су Чеси први словенски народ.{S} И не смједе да оде.</p> <p>Међутим, познанств |
| а буде господин, одвојили га од земље и народа, спријечили га да ухвати корјена у земљи из које |
| ено и гласно расправљање пензионираца о народним питањима, претрпано њемачким ријечима.{S} Окол |
| вљали и своје куће и свој језик и своју народност, чим су припасали сабље, и ломили их по крвав |
| није имала појма, и прописивао јој неке нарочите молитве.</p> <p>И она напреже све своје мисли |
| послужавницима шоље и чаше воде; у вику наручивања и празно ударање кугла на билијару, мијеша с |
| Ње нема више ни за мене ни за тебе, она нас је оставила.</p> <p>И он крадом убриса сузе, не реч |
| ијевају припијала се уз њезино крило, и наслањала главу на њезине груди, знајући да ови часови |
| p> <p>Гавре Ђаковић, мали, крупан, црн, наслонио се, заваљен на канапе од црвене кадифе, с опру |
| а га није потицало да се дигне из своје наслоњаче, према свему остајао је тврд и хладан.{S} Чин |
| p>И он је ваљда био задријемао у својој наслоњачи, јер кад га је тргла нека лупа, из ходника, о |
| ебе капут, скинуо крагну и спустио се у наслоњачу, осјећајући се уморним, не толико од хода кол |
| а.{S} А он га је само гледао, заваљен у наслоњачу, гледао у његово лице пуно весеља и обијесне |
| живљења, да поново потражи своју стару наслоњачу, своје старе снове у полумрачној соби, да про |
| утарњем руху сједи на дивану уплакана и наслоњена на лакат; — онда би Ирена послушно сјела у ко |
| дгод разговарао с њом на ходнику: обоје наслоњени на своја врата.{S} У кући му се боље свиђала, |
| S} И у томе ударању умрлих грана, он је наслућивао један самртнички ропац. </p> <pb n="50" /> < |
| <pb n="121" /> <p>У њезиној мирноћи он наслућиваше један тихи јад; он осјећаше да је раскрвави |
| ђао, била је између њих нека распра око насљедства.</p> <p>На велико чудо свију, Манојло се пон |
| на.{S} Пред вече напи се вина и угрија, насмија се презирно на све будалаштине и црне мисли с к |
| разно, не појимајући значење те ријечи, насмија се, показа своје јаке бијеле зубе и оде брзо.{S |
| — Ја волим да ти долазиш.</p> <p>Она се насмија радосно, стајаше још неко вријеме и оде сва зад |
| — Једна буцмаста и здепаста Чехиња, — и насмија се.</p> <p>Пало му је на намет да сутрадан оде |
| огледа је. — А ти?</p> <p>Она се весело насмија и побјеже.</p> <p>Једнога дана пљусну киша кад |
| Али чим је она улазила у собу, весела и насмијана, доносећи са собом тако много бујног живота и |
| уживања, као да се помоли његово ведро, насмијано лице са благим, добрим погледом; вазда избриј |
| у, кад се згрије и изиђе опет на зиму и наставе вожњу преко мразних и пустих поља, преко замрач |
| <p>Милан га прекиде, бојећи се да он не настави своја питања.</p> <p>— Немој, рече и пружи руку |
| спазио у њезиним очима пријекор.{S} Он настављаше да говори са старим, осјећајући што му она к |
| ; с лупом падале карте по зеленој чоји; настајала тренутна тишина; са звеком падао који пут нов |
| ломе.{S} И кад све застане и замре, кад настане у њему једна чудна мртва тишина, он осјећа у се |
| ћи да доврши мисао која му се наметала, настојећи да је одгурне, заборави, угуши.{S} Али она је |
| знатог човјека који се досађивао и имао настране мисли, који јој се приближио, зауставио је у њ |
| ца која се тешко одмичу по друму, скоро насутим оштрим и крупним камењем.{S} Они прелазе преко |
| та испред коња који одмахују главама са натакнутим зобницама, док им се кокоши, пилићи и врапци |
| ко поља, с обалама зараслим у врбе које натапају своје сјене и повијене, погнуте гране у води, |
| отресу ње; он их осјећаше испретрзане, натегнуте, као да не долазе из душе.{S} Њезина слика би |
| хиљаде <pb n="149" /> тренутака, пуних натегнутог очекивања, горке, зебње и слатке наде да ће |
| у новац.{S} Инжињер, црвен и задовољан, натеже и искапљује, сваких пет минута, овелику <pb n="1 |
| вену наметима. <pb n="43" /> Заједнички натежу боцу рума; коњи се једва вуку кроз мрак засипан |
| о да не мисли ништа.{S} Тек само једном натисну му се мисао: „Куд ја то, до ђавола, идем?“ и из |
| ала промјена; из кланаца удараше бура и натјериваше Уну о обалу, повијаше косимице кишне млазев |
| старијима од њега развлачило се његово натмурено лице, пуно понизне и претјеране љубзности; ње |
| ама пред којима закрчивала цесту високо натоварена кола са робом, сандуцима и бурадима; сијено |
| о прије ухвате мјесто; неколико војника натоварених телећацима који су их тиштали, с пушкама, с |
| е већ толико пута, и нехотице, прочитао натписе у колима и знао их готово на памет; неке фразе, |
| ега то све умараше, и вожња, и мисли, и натписи, и онај непомични човјечуљак с мишјим очима и о |
| јетињства и стару сјету, она се враћала натраг у <pb n="135" /> самостан, нерасположена, и забо |
| жи те некакав господин, — и одмах отрча натраг.</p> <p>Гавре Ђаковић баци поглед за дјететом, ч |
| згрозио, ужаснуо, тргнуо.{S} И пошао је натраг кад већ више мостова није било: у онај живот ниј |
| били пројурили читав перон и враћали се натраг, исто тако згужвани, смијешани, смућени, с истом |
| о тако стојећи, не идући ни напријед ни натраг, с презривим осмјехом према себи, са рукама на л |
| се одбијаху од нечега тврдог, и падаху натраг као зрње пијеска.{S} Узалуд застајаше у празној |
| ио нешто да каже, све ријечи које му се натуриваху, чиниле му се неспретне и глупе, незгодне и |
| едаше око прозора.</p> <p>Напољу, једно натуштено јунско поподне, са сунцем које се изгубило из |
| згрченим песницама, као човјек који је наумио да се свега одрече и да све мрзи.{S} Прошле су г |
| сувише потрошио, своме брату, он је био наумно да сврши са животом.{S} Праштао се са братом, мо |
| хово одмјерио дисање, она тихо шапуташе научене молитве, и успављиваше се ријечима из молитвени |
| е здерао неки вео с тих лица која је он научио да виђа гдје улазе у кавану у стално вријеме, гд |
| ино, којега се Панек није могао довољно нахвалити ни напити.{S} Гавре Ђаковић одбијаше увијек њ |
| е лежао и отресајући труње које се било нахватало по њему.{S} Кад уђе у кућу, нађе у ходнику је |
| ла, осјећајући слој прашине који се био нахватао и налијепио по њему.</p> <p>И у једном тренутк |
| /> <p>И он помишљаше, да се, ма на који начин, врати староме начину живљења, да поново потражи |
| стала него што је имала посла; на сваки начин, то је већ толико пута мислила да запита и, не ус |
| обрад ђак, вјероватно бруцош и на сваки начин један нов гост каване, који носаше с уживањем цви |
| лио икада у своме животу, волио на онај начин како је он љубав замишљао, и чекао је, с нестрпље |
| да се, ма на који начин, врати староме начину живљења, да поново потражи своју стару наслоњачу |
| е, без шешира, истицала њезина коса.{S} Нашао је у њој једну мирну доброту која му <pb n="94" / |
| Палили су му шуме да му нашкоде: он је нашао кривце и послао их на дугу робију и добио за то о |
| пољупцем.</p> <p>До године је није више нашао.</p> </div> <pb n="49" /> <div type="chapter" xml |
| Кад стадоше коњи пред кућом, тргао се и нашао ноћ око себе, са мјесецом који се помаља; још му |
| послије толико година, поново спазио и нашао као израслу, витку дјевојку, с црним очима, разли |
| , осјетивши глад, пође на ручак.</p> <p>Нашао је ручак на столу, прекривеном шареним, куповним |
| дуван, узрујан и промукао, тужећи се на наше раднике, псујући их и пријетећи им, говорећи како |
| је посјекао.{S} Палили су му шуме да му нашкоде: он је нашао кривце и послао их на дугу робију |
| е Ђаковић имао уза се, и ракију која се нашла у кући, док је један бос старац, поред ватре од с |
| е примио ове дошљаке у кућу, што су баш нашли овдје да станују; зар није било за њих стана нигд |
| о несретан кад бих радио друкчије.{S} А нашто онда тражити несрећу?{S} Ја волим трку за уживањи |
| ивот у својој дубини тако сладак.{S} Па нашто онда тражити горчине?{S} Ја тражим задовољства.</ |
| тајаше у мраку крај отвореног прозора. „Нашто сав овај немир, збуњеност, слутња која се рађа у |
| качу од земље.{S} Милан је то осјећао,, не бунећи се никад против оштрих, братовљевих ријечи ко |
| мена сједи она тако непомична и нијема, не осјећајући свој живот, већ само несрећу у себи, запр |
| ично и тупо.</p> <p>Пушташе се мислима, не присиљавајући се да их управља, и оне тражаху њу и н |
| врташе га, испитујући, са свију страна, не вјерујући ничему и бојећи се обмане и излишног варањ |
| вање.{S} Палили су му више пута сијена, не знајући да су добро осигурана, и он је тај палеж рад |
| > <p>Ирена бијаше невесела и замишљена, не радујући се одласку.{S} Чинило јој се да одлази одов |
| очете пјесме, загрми калуђер из олтара, не пуштајући никад старца да започето доврши, журећи се |
| } И он љутито, не пазећи гдје га хвата, не марећи за стењање ни за одупирање господина Панека, |
| <p>Он се журио кроз ту гомилу свијета, не марећи да опази икога, да се осврне за којом женом, |
| вре Ђаковић пушташе старог да му прича, не слушајући шта му овај говори.</p> <p>Стари оде радни |
| лако пијуцкаху ракију из овеликих чаша, не говорећи ништа, слијежући раменима од времена на ври |
| говорило је нешто у њему.{S} И застаде, не хтијући да доврши мисао која му се наметала, настоје |
| тавила.</p> <p>И он крадом убриса сузе, не рече више ништа, нагло се диже и оде, као да се плаш |
| не Ђаковићу, — понављаше она кроз сузе, не могући више ништа да каже, сва уздрхтала и узбуђена, |
| да оде, да утече од њих, да их не чује, не види, не мисли на њих.{S} Па онда, он је осјећао у с |
| и непомично са радом који забавља руке, не прилази к њој; она се радосно изненађивала кад би ос |
| аше и налажаше на њему своје црте. „Не, не, <pb n="118" /> нијесам то ја!“ рекао је он с ужасав |
| а је уједе за срце, и он се увјераваше, не вјерујући у то, али ипак допуштајући да она не мари |
| истисне слику друге жене из своје душе, не трудећи се да бар пред њом покуша да то сакрије, да |
| је већ толико пута мислила да запита и, не усуђавајући се, остављала за сутра.{S} Једном руком |
| а утече од њих, да их не чује, не види, не мисли на њих.{S} Па онда, он је осјећао у себи слабо |
| вари по кући, старајући се да му угоди, не разумијевајући његово мрко лице ни ћутање.{S} Она је |
| у себи нешто необично и ново што улази, не питајући, у његов живот, крчећи себи пут моћно и сил |
| постајао још тврђи, љући, неумољивији, не жалећи да товари глобе на сељаке, да их оптужује и п |
| једва дишућу под теретом који су вукли, не могући да нађу свој воз, запиткивајући чиновнике, ко |
| ри и пуштао се са уживањем својој чами, не трудећи се да даје мислима извјестан правац; мрзило |
| е а да није знао шта је то што га носи, не марећи за камење које запиње за ципеле, ни за трње к |
| {S} И он је застао, остао тако стојећи, не идући ни напријед ни натраг, с презривим осмјехом пр |
| нодушност и да ли је носила јад у души, не казујући га никоме, сакривајући га од свијета, од ње |
| је горе био постао сасвим други човјек, не наличећи ни најмање на онога трбушка, са лицем за ша |
| авнодушна,“ помисли он. „А ја не једем, не пијем, не спавам, без и једног часа мира и починка, |
| “ помисли он. „А ја не једем, не пијем, не спавам, без и једног часа мира и починка, мислећи не |
| се у наслоњачу, осјећајући се уморним, не толико од хода колико од разговора, од вреве, од рад |
| камења унском обалом, а он хита за њом, не одвајајући поглед са њезиног струка, ни са плећа кој |
| све живље својим оштрим, реским гласом, не дајући људима да дахну, да се одморе, да се напију у |
| теглио прљав, кишан, блатан и туробан, не наличећи ни на дан ни на ноћ.</p> <p>И он је ваљда б |
| уредио ствари, нерасположен и нервозан, не могући издржати лелекање и писку закрвављене матере, |
| оћ он стајаше ту, неодлучан, преплашен, не вјерујући својим очима да је то његова кућа; грање ј |
| рочитао у њезином оку: „Хајдете!“ И он, не знајући ни сам зашто, пође.</p> <p>Било је јутро; су |
| ао да му је то сасвим свеједно, био ко, не био.{S} Али чинило му се да је био неко по страни ко |
| ишао прозору, отворио га и стајао тако, не скидајући капута, неко вријеме, са затвореним очима. |
| ућу.{S} Не би га се ништа друго тицало, не би можда осјећао оволико празнине и пустоши у животу |
| ора, одговори онај доброћудно и празно, не појимајући значење те ријечи, насмија се, показа сво |
| пунима блата из јаруга.{S} И он љутито, не пазећи гдје га хвата, не марећи за стењање ни за оду |
| и изиђе, он га свуче, баци га у кревет, не марећи за његово мумљање, и покри га.{S} Он одмах по |
| S} Не, нећу ићи ове године.{S} То јест, не мислим више никако тамо одлазити, — и би му непријат |
| сада гледа по први <pb n="106" /> пут, не скидајући погледа с њезиних плећа на која коса баца |
| Па послије остави и те мисли на страну, не мислећи кадгод ни на шта и бојећи се да мисли; био с |
| ју је, као што је посматрао сваку жену, не правећи велике разлике између једних и других и не м |
| без милости његове јутарње илузије.{S} Не враћаше се ни младост ни вјера; ти топли и ведри дан |
| кар и покисао могао да врати у кућу.{S} Не би га се ништа друго тицало, не би можда осјећао ово |
| питање и трже се.</p> <p>— У Загреб?{S} Не, нећу ићи ове године.{S} То јест, не мислим више ник |
| тан?{S} Неће моћи, и шта да им каже?{S} Не иде, није лијепо ни поштено да их истјера из куће; н |
| га појача и да му даде благу мирноћу, — не плачите, — рече поново са непогођеним тоном гласа, — |
| се мало осмјехну и разумио је.</p> <p>— Не, није ми мрско, — рече и погледа је благо. — Ја воли |
| ковић, подиже очи и зачуди се.</p> <p>— Не, — рече он, немам зашто да се љутим.</p> <p>— Ја сам |
| сјећање против којега се буни.</p> <p>— Не волим ја њу, — рече нагло Гавре Ђаковић, рапавим и р |
| ухвати је благо за подлактицу.</p> <p>— Не плачите, — рече, и осјетивши да му глас дршће и бива |
| p> <p>— Лаку ноћ! — рече.</p> <p>Она га не чу и не макну се.</p> <p>Он пође сав узбуђен и узнем |
| ој би мало криво што је оставља, али га не задржаваше.{S} И он се упути кући.{S} Зачу иза себе |
| " /> на вријеме и климне главом, али га не слуша.{S} Он гледа поред себе њу, у лакој, плавичаст |
| етећи кротку тишину свечаног дана, кога не буни бучно окретање витлова с водом, која пршти и ра |
| тога стиди, бојао се да не увриједи, да не понизи нешто, — што је то било, није знао — да ли се |
| е, да му не однесе тај замрли живот, да не донесе свјежине, кретања, струјања, буре, међу ове з |
| затитра у његовој души, жеља и молба да не скрнави једно ново осјећање у своме зачетку; јављала |
| авећи руке кад се прихваташе за њега да не стане у воду и да прескочи на суво; гледа Уну разлив |
| Он се кадгод боји да корача гласније да не узнемири некога што спава и који може сваки час да с |
| забуну, сметајући пролаз, бојећи се да не остану иза воза.{S} Они су били пројурили читав перо |
| није смио да се тога стиди, бојао се да не увриједи, да не понизи нешто, — што је то било, није |
| осјећаше испретрзане, натегнуте, као да не долазе из душе.{S} Њезина слика била је моћнија; Гав |
| ијеме скупоцјено, а сједећи тако као да не мисли да се скоро диже.</p> <p>— Боже мој, шта хоће |
| узвицима и псовкама.{S} Он се трудио да не мисли ништа.{S} Тек само једном натисну му се мисао: |
| ри очи.</p> <p>Па и ако му се чинило да не обраћа довољно пажње игри, ради Ирене поред себе, — |
| душа.{S} Он је сазнао у једном трену да не може више да живи међу њима; узрујавала су га та неп |
| њу, док их старији не погнају у кућу да не кваре у лудо обуће.</p> <p>Дан одласка Панекова приб |
| је дакле равнодушна,“ помисли он. „А ја не једем, не пијем, не спавам, без и једног часа мира и |
| о несреће и студени, — оне студени која не долази с поља, већ из душе, и која је још страшнија |
| ши, са љутитим погледом и са бором која не избива имеђу очију, увијек у чизмама и у зеленкастом |
| и наплатио са добитком.{S} Његова сила не малаксаваше, изгледајући још дуговјечна.</p> <p>Па и |
| ла лупњава рада.{S} И тога читавог дана не раздвјаху се.</p> <p>„Шта је то са мном?“ питао се у |
| ујући у то, али ипак допуштајући да она не мари за њега или да мари само за то што нема овдје н |
| >— Зар је моја мама умрла? — запита она не заустављајући се да плаче.</p> <p>— Горе него умрла. |
| вог растанка; он разумједе зашто му она не рече ништа при одласку и бијаше му тешко при души, к |
| ледајући у оно што она ради.</p> <p>Она не знађаше што да мисли о њему.{S} Бијаше дана кад јој |
| кукурузом, док се из неког мрачног кута не појави једна трудна жена, обучена на брзу руку, која |
| се не миче, с погледом који више ништа не схваћа; за коју је с њезиним сином умро читав живот |
| ци, да би она можда друкчије текла, кад не би, једне године, чула ударање српова и пјесму жетел |
| овако кад му је умрла воља за све, кад не може да се снађе, кад нема снаге да се тражи ни смје |
| емљених ствари, долажаху јој часови кад не вјероваше да оставља ову кућу и ово мјесто.{S} Чинил |
| ом презираше и исмијаваше смрт, спровод не унашаше ни мало жалости до једног непријатног и изли |
| и утјешну ријеч, <pb n="100" /> али је не нађе.{S} Па онда лагано пође према вратима.</p> <p>— |
| е мисли, наде, бриге и стрепње, и он је не да, јер је воли себичном, грубом љубављу, што је њег |
| ости што сам ти говорио о стварима које не волиш.{S} Заборавио сам.{S} Опрости.</p> <p>И поглед |
| Ирена је гледала с дјетињим очима које не разумијевају припијала се уз њезино крило, и наслања |
| касније са кравила, дошле су сузе које не пресушују; свака ствар сјећала је матер на сина; њег |
| 6" /> шта је он њој?{S} То му се питање не скидаше с ума.{S} Шта гони његове мисли и што их збу |
| ни, згуреној у куту, која ћути, која се не миче, с погледом који више ништа не схваћа; за коју |
| рјање кола и топот коња, — кућу које се не тиче спољашњи свијет, гдје све само њега чека, гдје |
| ање мисли и непрекидна збуњеност; он се не осјећаше код своје куће, као у првим данима; њега је |
| више младости и више свјетла.{S} Он се не сјећаше да је волио икада у своме животу, волио на о |
| онда отац, вазда да избјегне да дијете не буде више свједок њихових свађа које су биле оштре, |
| p>— Шта ћу вам ја више?{S} Ви мене више не волите.{S} Ви волите ову у вашој кући.</p> <p>И хтје |
| ој усиљене, као по дужности, љубазне, и не призиваху је више к себи; она осјећаше на себи погле |
| начајних ријечи.{S} Пошли су заједно, и не питајући се, низ стрму обалу.{S} Гавре Ђаковић посма |
| Он сам себи чини се смијешан и глуп, и не чекајући краја, изиђе, праћен погледима свију.</p> < |
| како су Чеси први словенски народ.{S} И не смједе да оде.</p> <p>Међутим, познанство је било об |
| е држи узде по којима се хвата снијег и не диже бич на коње.{S} Гавре Ђаковић се сав увукао у ш |
| исак.{S} И послије пола сата, он више и не мишљаше на њу.</p> <p>Ништа више није бунило његове |
| а жао.{S} Он не сврши никако те мисли и не нађе изласка из њих, скупи чело, залупи прозор и оде |
| посао.{S} Он хтједе да мало размисли и не одговори одмах.</p> <p>Она га погледа.{S} Њему се уч |
| да радите? — рече она чисто зачуђено и не вјерујући.</p> <p>Он се мало замисли и погледа је у |
| раховања да се сам не кори безутјешно и не каје горко кроз цио свој живот, и из жеље да сачува |
| pb n="101" /> с једне стране на другу и не могаше да заспи.{S} Она сигурно још плаче, мишљаше о |
| Лаку ноћ! — рече.</p> <p>Она га не чу и не макну се.</p> <p>Он пође сав узбуђен и узнемирен у с |
| велике разлике између једних и других и не мислећи касније на њих; гледао ју је, а да ништа у њ |
| е близој зими и грудању, док их старији не погнају у кућу да не кваре у лудо обуће.</p> <p>Дан |
| е, под овим ваздухом <pb n="34" /> који не трпи живота.{S} Неугодно га је дирао глас живота кој |
| а саможивост једног ситног човјека који не воли да се узнемирује у невријеме; да оставља топлу |
| се вазда гаси, са изгледом човјека који не зна да се наљути. </p> <p>А они доље причали су о За |
| е.{S} Он се испљуска хладном водом, али не могаше да растјера чаму и да заборави пријекор који |
| е провиди блистава вода која благо шуми не реметећи кротку тишину свечаног дана, кога не буни б |
| ше испод ријетких трепавица.</p> <p>Они не дадоше Гаври Ђаковићу да иде кући на ручак.{S} Ручао |
| луташе очима по тами.{S} И читаве ноћи не склопи ока.</p> </div> <pb n="102" /> <pb n="103" /> |
| умрла, и његова срџба и бијес и ударци не падаху више у кући, гдје је све гледало да само њему |
| ивот у изгледу; из страховања да се сам не кори безутјешно и не каје горко кроз цио свој живот, |
| јеж и крјепак.</p> <p>Он ипак сјутрадан не изађе из куће, ма да је знао да ће она бити поред Ун |
| к себи, кад се задуби у њезине очи, он не могаше да у њима ишта прочита до нечега што се скаме |
| се повијају њезине хаљине по тијелу; он не осјећаше да иде, већ да га вуче за њом нешто јаче од |
| скоро у Загреб? — запита га она.{S} Он не очекиваше њезино питање и трже се.</p> <p>— У Загреб |
| ништа скривили и учинили на жао.{S} Он не сврши никако те мисли и не нађе изласка из њих, скуп |
| злишно, <pb n="140" /> неумјесно.{S} Он не налазаше ни једне ријечи да јој каже, и они се враћа |
| хватио за ову кућу; он се боји да га он не нађе са својим помамним, пламеним вјетром који улази |
| p> <p>Милан га прекиде, бојећи се да он не настави своја питања.</p> <p>— Немој, рече и пружи р |
| >Вазда те мисли налијетаху на њега и он не налажаше никад правог одговора који би га умирио, до |
| Па онда му дође мисао да га они ни мало не сметају, да је он сам свему томе крив, да је он био |
| Ђаковић баци поглед за дјететом, чисто не вјерујући.{S} Ко би то био да га тражи!{S} Да није к |
| упрта на њега, у којима има и туге што не може да помогне, и сажаљења и бола и пријекора, он с |
| едро срце које бије.</p> <p>— Да се што не љутите на мене? — запитала је она плашљиво једног да |
| чно да је избрише или да јој дода нешто не добро, рђаво, ружно, — осјећајући да нема права да ј |
| ше она, гледајући у противни зид, — јер не диваните никад са мном.{S} Да вам није <pb n="69" /> |
| га је и осјетио га је.{S} И тај призор не раздвајаше се више од њега, он га је прогонио свуда: |
| н од мисли, док танка јутарња свјетлост не почне да блиједи ноћ; кад затитра магла, кад стану д |
| ицима и остави их саме, и Гавре Ђаковић не усуђиваше се да је погледа у очи.{S} Он баци на њу ј |
| е носе сви шумари.</p> <p>Гавре Ђаковић не сјећаше се да га је ико волио, осим жене и дјеце му, |
| и на нешто десето.</p> <p>Гавре Ђаковић не одговори ништа.{S} Он осјећаше поред себе њу, свјежу |
| своје ноге у Уну.</p> <p>Гавре Ђаковић не обраћаше пажње на људе који смицаху с главе своје <p |
| ази дрско и извиднички кроз собе, да му не однесе тај замрли живот, да не донесе свјежине, крет |
| тиче, да га они гурају у страну и да му не даду да живи оним животом који је био одабрао.</p> < |
| и као терет који га вуче земљи, који му не дâ да се крене, исправи, пође; који га је обухватио |
| по рамену, назва га пријатељем, али му не врати добивени новац.</p> <pb n="145" /> <p>Тако се |
| ост му се чинила плитка.{S} И замало му не утече један презрив осмијак.{S} Он се ипак суздржа.< |
| потребу да оде, да утече од њих, да их не чује, не види, не мисли на њих.{S} Па онда, он је ос |
| е, да их гости по неколико дана и да их не пушта да оду тријезни; а кад би они отишли, поново с |
| лије ћутања.</p> <pb n="137" /> <p>Отац не одговори ништа у први мах, и то је дирну и узруја; и |
| матраше и налажаше на њему своје црте. „Не, не, <pb n="118" /> нијесам то ја!“ рекао је он с уж |
| ћи.{S} Па кад кише стадоше, испод сивог неба остаде сам оштар и сух вјетар, који замрзну воде и |
| пкаше киша.{S} Видио се комад сивкастог неба.{S} Грање је грозничаво дрхтало. <pb n="70" /> Кро |
| S} Помаљало се опрано, чисто плаветнило неба; сунце одсијевало у локвицама воде; осјећало се не |
| свјеже; облаци се били сасвим изгубили; небо било прошарано звијездама.{S} Њега се угодно дојми |
| хладан, по простору који се смрзао.{S} Небо је било залеђено и сиво.{S} Свуда наоколо непрегле |
| е у грудима, како мало по мало прекрива небо, како се примиче, прилази, спушта.{S} И почимају к |
| "> <head>VII</head> <p>Облаци замрачише небо и застрше планине; просуше се јесенске кише и Уна |
| и гледао кроз грање у бјеличасто плаво небо; од Уне ударао лак вјетар и доносио оштар и јак ми |
| овођаше дане гледајући на прозор у сиво небо и слушајући успављиво и мирно падање кише; послије |
| излијеће пред кућу и да дуго погледа у небо, глатко, плаво и без облака, са којега се просипа |
| кор женских гласова у заносу пење се у небо и слама се о старинске, непробојне зидове, и најед |
| еми соба.{S} И већ се спуштао сутон, са небом на западу још свјеже окрвављеним од сунца, кад се |
| благог јесенског јутра са изблиједјелим небом и уморним и благим сунцем које позлаћиваше пожутј |
| много спријатељио.</p> <p>Ирена бијаше невесела и замишљена, не радујући се одласку.{S} Чинило |
| } Он се осјећао спутан од ње, од нечега невидљивог што га <pb n="96" /> гњечи, мучи и сатире, л |
| и која протјече мирно и тихо, бистра и невина као плаветнило дјетињих очију, игра се око камењ |
| у.</p> <p>— Убио! — тупо и из дубине, с невјероватном тешкоћом у изговарању, каза она.{S} Он ос |
| стресају; дрвеће у цвијету подсјећа на невјесте у бјелини; киша расула цвјетне латице по трави |
| човјека који не воли да се узнемирује у невријеме; да оставља топлу собу, кавану, своје друштво |
| да с њом и њега бију кише које падају у невријеме, да и њега сатире мраз, да и њега боли ударањ |
| штар и јак мирис воде и буркање валова; негдје у даљини сијао се један срп воде; однекуд из пољ |
| ; тресне вратима каване, здрма прозоре; негдје у сусједству тресну вјетар прозором и стакло се |
| и узаври крв, замахне проштац и одјекне негдје у пољу кубура кремењача.{S} И ударају цестом по |
| звона с манастира, томе звуку одазва се негдје дубоко у његовој души један одјек из младости, к |
| уз неурачунљивог оца, без мајке која се негдје изгубила у свијету и о којој није ништа чула.{S} |
| волио да пут још траје, да се још вози негдје далеко у ноћи, да замишља, и нехотице, своју кућ |
| му иде једно сељачко дијете коме су тек негдје одскора обукли гаће кад је пошло у школу, скиде |
| еве смрти, удала за некаквог канцелисту негдје у Босни; с њом се Гавре Ђаковић није виђао, била |
| ће да пође, пошто је двапут дуже остала него што је имала посла; на сваки начин, то је већ толи |
| аву, са још црвенијим меснатим образима него обично, са крвавим, избуљеним, блесавим, пијаним о |
| дређено у њему, са много више пријекора него до тада.{S} И кад се потресе поље и село од једне |
| алко замисли и више да га скине с врата него да му учини услугу, обећа му.{S} Може да се усели |
| г кочијаша, који је више волио да прича него да ошине мале и мршаве коње који су споро одмицали |
| жалости, више неке мирне, озбиљне туге него пријекора.{S} Гавре Ђаковић пушташе старог да му п |
| ју угријане воде, пе видећи у њима људе него раднике који морају да га слушају и да му се покор |
| њезина рана вјечно да крвави, страшније него њему.</p> <p>— Убио! — тупо и из дубине, с невјеро |
| тала је она плашљиво једног дана, прије него што ће да пође, пошто је двапут дуже остала него ш |
| ела у животу, то је била несрећа; прије него што је могла да се нарадује слободи, она је осјети |
| треба бар да да стане, да прекине прије него што буде касно; он се стотину пута одлучивао, закл |
| до нечега што се скаменило.{S} И прије него што он могаше да посумња да ли је она могла да осј |
| ју је у самостан гдје се осјећала боље него код куће: у тој мирној, старинској, крупној високо |
| аустављајући се да плаче.</p> <p>— Горе него умрла.{S} Да, она је умрла.{S} Ње нема више ни за |
| ожда унијети у његов живот више несреће него благодати која би га, да је дошла прије неколико г |
| на врх језика и показа лицем да је више него задовољан и кад испи, он добаци Гаври Ђаковићу јед |
| p>— Нема.</p> <p>— Нема! — рече он више него жалосно. — Штета, штета! — мрмљаше он.{S} И искапи |
| днога јутра пробудио се касно, уморнији него што је легао; соба је била мрачна, напољу падала к |
| мршавио, посиједио, мркији и несноснији него што је био, замишљен и ћутљив, одговарајући љутито |
| његово писмо, боље је и глупо умријети него глупо живјети.</p> <p>Гавре Ђаковић ни сам није зн |
| дошла више из обичаја или радозналости него да жали, нимало тужна, осим неколико баба које мис |
| одупирање господина Панека, више вукући него носећи, уведе га у другу собу, праћен Иреном са св |
| да одлази одовуд сасвим друкчија у души него што је дошла, да се је измијенило нешто у њој, да |
| раздвојени, још више туђи једно другом него што су били првог дана када су се срели.</p> <p>И |
| о одлазећи, уморним и туробнијим гласом него прије, без икакве промјене у расположењу и без вес |
| које допираше из пијевнице.{S} Он стаде недалеко од улаза, и сви се погледи управише на њега.{S |
| а шкрипом јекнула стара, зарђала и дуго недирана брава, он је осјетио зиму гдје му се прелијева |
| ном, празном љубављу.{S} Тек иза толико недјеља, он осјети у себи неправду и у души оптужбу.</p |
| своје име и у њу долажаше, сваке друге недјеље, један калуђер из Босне да служи литургију.</p> |
| не матере и оца, које би трајале дане и недјеље: она се успављивала са ужасом чутих ријечи које |
| доби вијест да се оптужени сељаци, ради недовољних доказа, били ослобођени, он се смрачи, увуче |
| се радничке колибице и однесоше алати с недовршеног и раскаљављеног друма.</p> <p>Панек се није |
| ијана, хладна, неспремљена.{S} На столу недодирнуто јело и пиће — јело извађено и остављено — м |
| вић није осјећао да је у његовом животу недостајало <pb n="110" /> нечега што би му можда дало |
| ушене и притајене <pb n="57" /> мржње и незаборављених суза и страхоте једног отвореног гроба к |
| "33" /> хладни, тако нетопли, тако дуго незагријавани ничијим дахом; покућство је било непомичн |
| без куцања. <pb n="45" /> Соба је била незагријана, хладна, неспремљена.{S} На столу недодирну |
| о <pb n="85" /> таквим глупостима и био незадовољан са самим собом.{S} Његова радозналост изгле |
| непокошене ливаде, несадјевена сијена и незасићене куће.{S} Уживајући глас да је један од најст |
| риваху, чиниле му се неспретне и глупе, незгодне и излишне.</p> <p>— Ви ћете скоро у Загреб? — |
| асне у тами; и патриотске слике и једна незграпна икона са зарђалим кандилом испред ње, које ни |
| у дугу, неуредну сиједу браду, корачао незграпним великим корацима, пожуривајући спровод да шт |
| ошћу мислећи на дан који долази: кад се незна сат у који се руча или вечера, кад је одлазила бе |
| некуд у даљину и тамо изгледале мале и незнатне, а садашњост му се чинила плитка.{S} И замало |
| исак.{S} Он се обраћаше њој са по којим незнатнијим питањем, а она се осмјехивала и потврђивала |
| } Гушио га је рђав ваздух: соба је била неизвјетрена и одавно неотварана.{S} Он је <pb n="32" / |
| д вреве, од рада који је видио; било је неизмјерно много умора у ономе једноликом, тешком и пот |
| а је још види сатрвену и сломљену, пуну неизрецивог јада који је лила у сузе, и он се стресаше, |
| је била непомична и грозна, јер је била неисказана и немилосрдна, јер се није мијењала, остајућ |
| сла, кад се је, прво јутро, неодморан и неиспаван, пробудио у својој кући, он се престрашио од |
| робних и излишних мисли и без празних и неиспунљивих жеља.</p> <p>Али овако кад му је умрла вољ |
| дужности; то није помогло.{S} Са једним нејаким очајањем, она се мољаше пред жртвеницима, и док |
| ем; растурене фотографије по зидовима и нејасне у тами; и патриотске слике и једна незграпна ик |
| есак испод ногу, а по клупама се виђаху нејасни и зближени парови којима нијесу много сметали к |
| е трнуле, помаљале се телеграфске жице, нејасно дрвеће пролијетало поред воза; поља добиваху по |
| он тешко сносио тај дан, пун потиштене нејасности и нечега скривеног, на својој души.{S} Он је |
| b n="40" /> хартије; немирно писано, са неједнаким и кривим редовима и пуно грешака; испрекидан |
| дгод млаз сељачког живота из тих малих, неједнаких кућа, обиљежених муком и потребом, из којих |
| чији се темељи познаваху у трави између неједнаких каменитих крстова и гробних плоча.{S} Манаст |
| ом иструлом шимлом, малим прозорчићима, неједнако изрезаним у дрвету, високим праговима, отворе |
| ога крупног и чврстог човјека са мрком, неједнаком, гривастом брадом, у коју су већ године убац |
| Само што се помоли једна уплакана баба, нека његова рођака, повезана црним рупцем, и поздрави г |
| та нека га бије киша по лицу и по коси, нека му се циједи низ врат и низ прси, он жудно ужива у |
| братом, молио га да утјеши јадну матер, нека му опросте, забораве на ово очајно дјело, јер, зав |
| ављена и понижавана; вазда неки надзор, нека сувишна строгост; неко претресање њезине књиге и б |
| у својој наслоњачи, јер кад га је тргла нека лупа, из ходника, око њега је била густа <pb n="97 |
| пија воду, а он са скинутом капом пушта нека га бије киша по лицу и по коси, нека му се циједи |
| кад је хтјела да полази.{S} Он јој рече нека причека.{S} Она се снебивала и стајала мислећи нек |
| ко подне.</p> <p>Стари одлежа у постељи нека четири мјесеца и придиже се, омршавио, посиједио, |
| ојећи се да мисли; био се пустио животу нека га заноси куд хоће, осјећајући да је слаб да се от |
| Ђаковић није виђао, била је између њих нека распра око насљедства.</p> <p>На велико чудо свију |
| еку луду жељу и вољу да је прегази, као некад у дјетињству, дошао до средине Уне, склизнуо с гл |
| ћ осјети, пустош и мртвило око себе као некада, и ужасну се.{S} Он се испљуска хладном водом, а |
| њега.</p> <p>— Гавре — викну — тражи те некакав господин, — и одмах отрча натраг.</p> <p>Гавре |
| м и несрећним сузама.</p> <p>Њега прође некаква језа кад видје њезин плач тугу и срамоту; њему |
| а се касније, иза очеве смрти, удала за некаквог канцелисту негдје у Босни; с њом се Гавре Ђако |
| исе у колима и знао их готово на памет; неке фразе, грозне и сакате, урезале му се у памет и не |
| ла јело и касније почела да се брине за неке ствари по кући, старајући се да му угоди, не разум |
| томе погледу бијаше више жалости, више неке мирне, озбиљне туге него пријекора.{S} Гавре Ђаков |
| јима није имала појма, и прописивао јој неке нарочите молитве.</p> <p>И она напреже све своје м |
| ку.</p> <p>Послије су јој казале злобно неке њезине другарице да је њезина мама рђава женска, д |
| .{S} Тек послије петнаест дана допутова неки ситан и ћосав Шваба, откључа кућу и истог дана поч |
| увијек заборављена и понижавана; вазда неки надзор, нека сувишна строгост; неко претресање њез |
| изједначавајући их, правећи од човјека неки чудновати предмет који је случајно овамо забасао.{ |
| разговараше с Иреном док је она радила неки ручни посао, причајући му штогод из својих ситних |
| оглед са стране: она преврташе у рукама неки вез, а очи јој се бијаху изгубиле на другој страни |
| та и бујна киша, тргао је дјецу иза сна неки чудноват немир у кући.{S} Они су скочили боси и не |
| онио неколико мјесеци, и извуче из џепа неки стари број новина у којима се тражила кућа и земљи |
| асурама, с пијаним кочијашима, вратише неки радници из туђине и уз пјесму полетише кроз село, |
| удара и одскаче, а мисао збуњено тражи неки предмет.{S} Стотина ствари пролијеће испред његови |
| и на једном ишчезнуло; као да се здерао неки вео с тих лица која је он научио да виђа гдје улаз |
| S} За пијевницом појао јадно и жаловито неки напола слијепи и крезуби старкеља; неколико дјеце |
| умор.{S} И поново му допираше до ушију неки шум из ходника, као да се неко напреже да дигне не |
| алијан пјесму у диалекту.</p> <p>Писаху неки сељаци кући из Америке да су видјели Гавру Ђаковић |
| анијемјеле зидове.</p> <pb n="35" /> <p>Неки дан, једном неспретном кретњом оборио је случајно |
| рђава женска, да је побјегла од мужа с неким лајтнантом који је <hi>квитирао</hi>: с једним тр |
| бузет парницом коју је био дигао против неких сељака на које је сумњао да су га ранили из пушак |
| е у својој простодушности, сјећајући се неких породичних традиција, поштовала и обожавала унифо |
| га и стајао тако, не скидајући капута, неко вријеме, са затвореним очима.</p> <p>И кад је затв |
| зда неки надзор, нека сувишна строгост; неко претресање њезине књиге и биљешке; на исповиједи, |
| њом покуша да то сакрије, да је бар за неко вријеме <pb n="124" /> одржи у вјеровању да је вол |
| ти дани.</p> <p>И Гавре Ђаковић застаде неко вријеме замишљен, уздиже обрве, слеже раменима и, |
| до ушију неки шум из ходника, као да се неко напреже да дигне нешто тешко; једном му се учини д |
| тресући се као трска.</p> <p>Он стајаше неко вријеме поред ње, тражећи једну паметну и утјешну |
| ћаше у себи нешто рђаво и вољу да учини неко мало зло и злобну жељу да је уједе за срце, и он с |
| .{S} Она се снебивала и стајала мислећи неко вријеме, па најпослије сједе на канапе.{S} И он ка |
| , не био.{S} Али чинило му се да је био неко по страни ко га је гледао.{S} Кад је улазио у кућу |
| ја.{S} Биће узнемирен.{S} Можда има још неко с њим кад је узео двије собе.{S} У осталом, и онак |
| <p>Она се насмија радосно, стајаше још неко вријеме и оде сва задовољна.</p> <p>И од тог дана, |
| памтио у тим данима гдје се, као сјенка неког црног облака, вуче кроз кућу, подупирајући се на |
| се, још сва уздрхтала и узбуђена, пуна неког чудноватог задовољства.{S} Он је сједио у соби, з |
| лучајем.</p> <p>Кад ју је срео, послије неког времена, с оцем, који је остајао вазда исти и <pb |
| адјевену у чашу са кукурузом, док се из неког мрачног кута не појави једна трудна жена, обучена |
| боји да корача гласније да не узнемири некога што спава и који може сваки час да се пробуди.{S |
| неки напола слијепи и крезуби старкеља; неколико дјеце помагаху га пиштавим и нескладним гласом |
| , журећи се да што прије ухвате мјесто; неколико војника натоварених телећацима који су их тишт |
| ској и непријатној згради. </p> <p>И за неколико ноћи које се чињаху непролазне, док је она тих |
| м плећима.</p> <p>Прва жена му је умрла неколико година иза вјенчања (кажу да је премлатио и пр |
| реним лицем преко кога је прешла рукама неколико пута, намијештајући косу и гледајући преда се, |
| село мало оживи и узбурка се, кад се на неколико дугачких и тијесних кола, покривених асурама, |
| колико пута.{S} Потрапка Гавру Ђаковића неколико пута по рамену, назва га пријатељем, али му не |
| аше као да је гледа послије растанка од неколико мјесеци, година, вијекова.</p> <p>Његов поглед |
| благодати која би га, да је дошла прије неколико година, вратила раду, младости и животу; кад в |
| рман, изломљен, изубијан, као да путује неколико дана.{S} Лагано га је болила глава.{S} Он осје |
| дигне се облачић дима, грмне и одјекне неколико пута потмуо пуцањ с кишом камења које пада, пр |
| манити и исјећи шуму за свих тридесет и неколико <pb n="65" /> година како је он чува и како се |
| ује и мучи, да можда, жели да проговори неколико ријечи, али ништа се у њему није кретало, ништ |
| алости него да жали, нимало тужна, осим неколико баба које мислећи на своју смрт оплакују туђу; |
| ено и лагано је подигао очи, погледавао неколико пута по соби, зауставио поглед на једном мјест |
| воље; примио је њезину руку и промрмљао неколико безначајних ријечи.{S} Пошли су заједно, и не |
| .{S} Он бијаше задуван, као да је трчао неколико километара, брисаше великом, плавом марамом зн |
| алаштине и црне мисли с којима се гонио неколико мјесеци, и извуче из џепа неки стари број нови |
| махну руком онај с којим је проговорио неколико ријечи.{S} Гавре Ђаковић се силом осмјехну и м |
| ом марамом зној са чела и одахну гласно неколико пута.{S} Потрапка Гавру Ђаковића неколико пута |
| тотину ствари о којима може да прича по неколико сати и да му пробија главу како су Чеси први с |
| ро пилића, јагње, прасе, да их гости по неколико дана и да их не пушта да оду тријезни; а кад б |
| ла је у ваздух и с њом нагло пројури, у неколико махова, улицу; тресне вратима каване, здрма пр |
| е осјетила толико несреће, колико у тих неколико мрачних и непомичних часова.</p> <p>А већ приј |
| уби и у кућу се враћа стари мир.</p> <p>Неколико дана иза тога кад се је Гавре Ђаковић видио с |
| ло у души и читаво тијело стресло му се неком стрепњом кад је опазио да се стари јаблан више ку |
| прозором и стакло се расу по плочнику; некоме вјетар понесе шешир.{S} Тмасти облаци мијешају с |
| дарми, с бајонетима на пушкама, правећи некоме друштво.{S} Помоли се гомила Личана, збркана, не |
| о поду.{S} Бијаху чули из свога засеока неку пуцњаву изнад кућа и викање за помоћ, заметнули се |
| церемонија.</p> <p>Наједном је опазила неку промјену, а да није знала шта се је догодило; часн |
| једним трговачким путником који заступа неку фирму из Граца.{S} Тако немарно и равнодушно ју је |
| е полазило за руком, било је да пронађе неку врсту полудријемежа, измијешану са полусном, пуним |
| ом маховином.{S} И он је једном осјетио неку луду жељу и вољу да је прегази, као некад у дјетињ |
| омене на пријатније дане биле су утекле некуд у даљину и тамо изгледале мале и незнатне, а сада |
| ама код куће, да је инжињер још у јутро некуд отишао, да се и она можда досађује и мучи, да мож |
| p>И онда му се очи саме отварају и буље некуда у мрак, срце немирно удара и одскаче, а мисао зб |
| душу, испуњава је, и носи његове мисли некуда гдје још нијесу дотада биле.{S} И пред њим као д |
| и је још много.</p> <p>— Нема.</p> <p>— Нема! — рече он више него жалосно. — Штета, штета! — мр |
| немарно, има ли је још много.</p> <p>— Нема.</p> <p>— Нема! — рече он више него жалосно. — Ште |
| вазда исту ноћ, као да дражи пута кога нема.</p> <p>Гавре Ђаковић осјећаше се сав раздрман, из |
| чега што вриједи да се гледа и види, да нема ничега за чим треба да се тежи, ни циљева који тре |
| еме.</p> <p>Кад се враћао, опазио је да нема никога на прозору.{S} И онда се увјеравао да му је |
| не добро, рђаво, ружно, — осјећајући да нема права да је вријеђа и да би та увреда исто толико |
| о што дави; радници у туђини јављају да нема посла: рад стао, глад притисла; запомажу да им се |
| очи и заклања му видике, говорећи му да нема пред њим ничега што вриједи да се гледа и види, да |
| ља за све, кад не може да се снађе, кад нема снаге да се тражи ни смјелости да се држи, кад га |
| него умрла.{S} Да, она је умрла.{S} Ње нема више ни за мене ни за тебе, она нас је оставила.</ |
| е у соби као и оно што се дешава док ње нема код куће, и то јој је изазивало у памети непријатн |
| гробља; све је подсјећало да овдје више нема живота, већ да је био, па умро; и то осјећање живо |
| мари за њега или да мари само за то што нема овдје никога другог, да је он за њу само један пре |
| молећи га да му уступи двије собе, јер нема гдје да станује.{S} Гавре Ђаковић се малко замисли |
| ена молитвеника, круница, светих слика; немајући више да стријепи пред оштрим, мрачним и испити |
| чи и зачуди се.</p> <p>— Не, — рече он, немам зашто да се љутим.</p> <p>— Ја сам мислила, — гов |
| вама стара, рекла је.</p> <p>— Како да немам? — рече он и погледа је. — А ти?</p> <p>Она се ве |
| n="36" /> противност брату који је био немаран, доста неукусно одјевен; често пута необријан и |
| осађивало.{S} Карте се лијено мијешале, немарно узимале, бројиле без заимања, погледи падали на |
| низ брдо, узвитлавајући густу прашину; немарно поново сиједао, пролазећи варошице, пуне дућана |
| есе шешир.{S} Тмасти облаци мијешају се немарно и смућено.{S} У ваздуху нешто тешко што заражав |
| овицу; са рђавим акцентом запита, онако немарно, има ли је још много.</p> <p>— Нема.</p> <p>— Н |
| ји заступа неку фирму из Граца.{S} Тако немарно и равнодушно ју је оставила и препустила оцу ко |
| вјетрењасте, лакомислене <pb n="37" /> немарности, о свему, о лумповању, баловима и женама; из |
| ном искреном добродушношћу.</p> <p>— Ви немате никога да се о вама стара, рекла је.</p> <p>— Ка |
| амо рече несигурним гласом:</p> <p>— Ти немаш више маме.</p> <p>Њој грунуше сузе, она мишљаше д |
| ична и грозна, јер је била неисказана и немилосрдна, јер се није мијењала, остајући вјечно иста |
| долази споља, узбуђује, потреса, уноси немир и буди сјене.{S} Он воли те полумрачне собе са сп |
| крај отвореног прозора. „Нашто сав овај немир, збуњеност, слутња која се рађа у мени?{S} Шта ће |
| а, тргао је дјецу иза сна неки чудноват немир у кући.{S} Они су скочили боси и необучени из кре |
| питао се зашто се он окреће?{S} Био је немиран цијело вријеме.</p> <p>Кад се враћао, опазио је |
| болесно дијете.{S} Гавре Ђаковић бијаше немиран и презаше често, <pb n="44" /> док остали сјеђа |
| чка низ степенице, јурио станици, шетао немиран и узрујан, погледајући на сат који је милио и, |
| RP19121_C2"> <head>II</head> <p>Послије немирне и непријатне ноћи, испрекидане сновима без смис |
| је комадић свијеће изгарао у великим и немирним пламеновима, он луташе очима по ниској соби у |
| уским млазовима који се квасе и губе у немирним локвама жуте, блатњаве воде која залијева каља |
| ијепљеном комаду <pb n="40" /> хартије; немирно писано, са неједнаким и кривим редовима и пуно |
| угове на глаткој површини.</p> <p>Он се немирно питаше: „Зашто то она мени прича?“ али није про |
| јећајима човјека који је убио: трзао се немирно и гонио привиђења; цијеле ноћи падала једна мог |
| аме отварају и буље некуда у мрак, срце немирно удара и одскаче, а мисао збуњено тражи неки пре |
| твачку тишину заспалих поља; наличио на немирну и несрећну животињу која јури преко мртвих пред |
| надама, жељама, амбицијама и свим оним немиром који заталасава и гони напријед; он страхује од |
| о урасло у испуцани црни, издерани под, немицано тако дуго времена и запрашено; таванице се пру |
| уку, као да моли или као да се брани. — Немој да ме кориш.{S} Ја знам што ти хоћеш да кажеш.{S} |
| да он не настави своја питања.</p> <p>— Немој, рече и пружи руку, као да моли или као да се бра |
| да кад је све било касно, кад је он био немоћан да ту могилу крене, да је испод ње ослободи и д |
| ило је у томе свему много једне биједне немоћи, нечега без снаге и без воље; киша је цурила с п |
| уст, остарио, поцрнио и оронуо, како се немоћно испиње својим сурим стаблом; вјетар чудновато ш |
| тре, тврде кршеве и тече брзо, срдито и немоћно, збијена и стијешњена, док стијење пара и реже |
| е тога једна болна празнина, или тихо и немоћно очајање. </p> <milestone unit="subSection" /> < |
| ари ногом ово пијано створење, изваљено немоћно, са раширеним рукама, пунима блата из јаруга.{S |
| вно толико убијала чама кишног дана, то немоћно мртвило, испрекидано шиштавим шумом кише која п |
| учини му се да је то урадио неспретно, ненавикнуто на то толико година.{S} И бијаше <pb n="128 |
| лашљиво отварала врата, и налазила собе ненамијештене, и сто од ручка нераспремљен; кад се на њ |
| он жудно ужива у њој као жедна, одавно ненапојена поља и исушени усјеви.{S} Како би он био сре |
| {S} Гавре Ђаковић осјећаше у себи нешто необично и ново што улази, не питајући, у његов живот, |
| l:id="SRP19121_C3"> <head>III</head> <p>Необично га је нешто дирнуло у души и читаво тијело стр |
| ран, доста неукусно одјевен; често пута необријан и зарастао у браду која је још више замрачива |
| их и ћелавих пензионираца,. запуштених, необријаних, зараслих у браде, с наочарима што падају н |
| немир у кући.{S} Они су скочили боси и необучени из кревета.{S} У другој соби, при свјетлости |
| ји за њега.</p> <p>Синоћ он стајаше ту, неодлучан, преплашен, не вјерујући својим очима да је т |
| их ногу.{S} И обоје се осјећаху тешко и неодлучно у часу кад се морадоше растајати.</p> <p>Кад |
| вима без смисла, кад се је, прво јутро, неодморан и неиспаван, пробудио у својој кући, он се пр |
| и низак презир за себе.{S} Он осјећаше неодољиву потребу да оде, да утече од њих, да их не чуј |
| смјех живота, који пролажаше полагано и неопажено.{S} Гавре Ђаковић видио га је и осјетио га је |
| дух: соба је била неизвјетрена и одавно неотварана.{S} Он је <pb n="32" /> пришао прозору, отво |
| мирноћу, — не плачите, — рече поново са непогођеним тоном гласа, — није то ништа тако страшно, |
| е и младост која чезне; срела је једног непознатог човјека који се досађивао и имао настране ми |
| ушцима и воз се поново кретао у таму, у непознату даљину, <pb n="24" /> пуну мрака, бунећи свој |
| творе и оставља за њима непоорана поља, непокошене ливаде, несадјевена сијена и незасићене куће |
| чима; шћућурен, згурен, збијен уз дрво, непомичан, с великим рукама које држаше неспретно на ко |
| врата више пута отварају, али он је био непомичан, са закованим тијелом и заспалим мислима које |
| помало боје, али још бијаху једнолика, непомична и непробуђена.</p> </div> <pb n="26" /> <pb n |
| о, самртничко; она стајаше ту усамљена, непомична, укочена; изнад ње се издизао јаблан, висок и |
| чаме која је била страшна, јер је била непомична и грозна, јер је била неисказана и немилосрдн |
| ј; ко зна колико времена сједи она тако непомична и нијема, не осјећајући свој живот, већ само |
| ше, и вожња, и мисли, и натписи, и онај непомични човјечуљак с мишјим очима и огромним завежљај |
| есреће, колико у тих неколико мрачних и непомичних часова.</p> <p>А већ прије зоре чекаху кола |
| ле њезину сјетну младост.{S} Он слушаше непомично њезине ријечи које је гутао и са собом носио |
| столицу, — а да њезина мати која сједи непомично са радом који забавља руке, не прилази к њој; |
| не и шушти лишћем.</p> <p>Тако он стоји непомично, празан од мисли, док танка јутарња свјетлост |
| јавани ничијим дахом; покућство је било непомично, као урасло у испуцани црни, издерани под, не |
| како тону сви њезини снови и нестају у непомичној помрчини из које бије хладноћа што слеђава д |
| е и пуни њима затворе и оставља за њима непоорана поља, непокошене ливаде, несадјевена сијена и |
| њезина искреност и повјерење било можда непотребно, излишно, <pb n="140" /> неумјесно.{S} Он не |
| о година.{S} И бијаше <pb n="128" /> му непоћудно што је овамо дошао.{S} Осјећаше влагу која је |
| ек иза толико недјеља, он осјети у себи неправду и у души оптужбу.</p> <p>И кад се једним нагли |
| цање у јастуку она осјети како је живот неправедан и опор она страдаше за туђу кривицу, она је |
| било залеђено и сиво.{S} Свуда наоколо непрегледан дубок снијег из кога се издиже, поред друма |
| замара ова борба, ово превртање мисли и непрекидна збуњеност; он се не осјећаше код своје куће, |
| } И прилазећи ближе, они могу да виде у непрекидном послу људе са раздрљеним кошуљама кроз које |
| слијевао сутон у густим млазевима, она непрестано осјећаше у својој руци његову хладну руку, и |
| сијевала, губила се и помаљала, а он је непрестано чекао и тражио погледом, као да има нешто да |
| м, мучио се само једном, а она ће да се непрестано мучи, то умирање њу ће вјечно да боли, њезин |
| розне и сакате, урезале му се у памет и непрестано се понављале, мучећи, прогонећи, кињећи.{S} |
| з и једног часа мира и починка, мислећи непрестано на њу.“</p> <p>Па гледајући на њу, ћутљиву и |
| а над животом.{S} Он убрзава корак, док непрестано јечи звоно, односи звукове у кланце, који их |
| у мртвој ноћи без живота и кретања, он непрестано мишљаше на њу и на њезине ријечи.{S} Он се п |
| сенског јутра, пред свитање, док напољу непрестано пљушташе густа и бујна киша, тргао је дјецу |
| и звецкала сјецкајући звека бронза; још непрестано као да одскачу точкови од камења, уз труцкањ |
| од куће, и то јој је изазивало у памети непријатна сјећања из дјетињства и стару сјету, она се |
| страну, збуњена изазивањем успомена оне непријатне ноћи.</p> <p>Њу је спазио у башти поред Уне, |
| "> <head>II</head> <p>Послије немирне и непријатне ноћи, испрекидане сновима без смисла, кад се |
| је напола спавао и очевидно било му је непријатно остављати топао кревет.{S} Она је то видјела |
| ко како је хитао у цркву, осјећајући се непријатно кад би се с киме срео који би га могао зауст |
| им више никако тамо одлазити, — и би му непријатно што га она ово пита.</p> <pb n="114" /> <p>— |
| од не унашаше ни мало жалости до једног непријатног и излишног несклада. </p> <p>То је био погр |
| , у тој огромној, влажној, старинској и непријатној згради. </p> <p>И за неколико ноћи које се |
| е обичном, вашарском љубављу; гасила се непримјетно младост коју је остављао у мрачним ћошковим |
| е; који га је обухватио својим великим, неприродним рукама и стеже му тијело, притискује мозак |
| судио да уђе, а овај други постао му је неприступан.{S} И он је застао, остао тако стојећи, не |
| у није равнодушна, и остао једнако мрк, неприступачан и затворен. </p> <p>И она га посматраше, |
| пење се у небо и слама се о старинске, непробојне зидове, и наједном зашути, и онда се несигур |
| од једну букву, с густом, непрозирном и непробојном крошњом и обилатим и бујним <pb n="90" /> л |
| , али још бијаху једнолика, непомична и непробуђена.</p> </div> <pb n="26" /> <pb n="27" /> <di |
| у хладовину, под једну букву, с густом, непрозирном и непробојном крошњом и обилатим и бујним < |
| p> <p>И за неколико ноћи које се чињаху непролазне, док је она тихо плакала, угушујући своје је |
| је остајао вазда исти и <pb n="112" /> непромјенљив као и његова одјећа, ријечи и погрјешке у |
| да живи међу њима; узрујавала су га та непромјенљива лица која редовно виђа, улице којима свак |
| новате; завјесе на прозорима остарјеле, неразмицане ничијом руком.{S} Накривљене слике тако су |
| ст у души, кад је сахранио младост пуну неразумљиве чежње, — јављала се она, та дјевојка коју ј |
| у њему.{S} Он осјећаше сву студен овог неразумљивог, сањивог растанка; он разумједе зашто му о |
| сударају, сатиру једна другу, у једној неразумљивој забуни?{S} Или је њу довело пред њега иску |
| петнаест дана, пошто је уредио ствари, нерасположен и нервозан, не могући издржати лелекање и |
| когод се трудио да нађе разлог зашто је нерасположен, није га налазио.{S} Није изгубио на карта |
| S} И читав дан остао је тако замишљен и нерасположен.</p> <p>Гаври Ђаковићу је било криво што г |
| аћала натраг у <pb n="135" /> самостан, нерасположена, и заборављала брзо на то у гомили другар |
| зила собе ненамијештене, и сто од ручка нераспремљен; кад се на њу сасвим заборављало; оца није |
| авре Ђаковић се запрепастио и постајаше нервозан.</p> <p>— Какав је ово несрећник! — дрекну у њ |
| пошто је уредио ствари, нерасположен и нервозан, не могући издржати лелекање и писку закрвавље |
| и машина које су јуриле поред њега, уз нервозно трчкарање чиновника с фењерима, са мађарским у |
| зи, као и његова стара ђачка соба, пуна нереда, која се већ уживила у њега. </p> <p>Њега је гуш |
| есеља над животом, ма какав био; заћуте неродне оранице, зауставе се и престану да се окрећу ви |
| њима непоорана поља, непокошене ливаде, несадјевена сијена и незасићене куће.{S} Уживајући глас |
| ореним главама; њега је престравила ова несвјесна, мирна, тиха биједа која се осјећала у овој к |
| гледи, оба пуна сумње, он јој само рече несигурним гласом:</p> <p>— Ти немаш више маме.</p> <p> |
| не зидове, и наједном зашути, и онда се несигурно котрљају <pb n="134" /> латинске ријечи свешт |
| сну јесен и на рано прољеће кад се, као несита и бестидна блудница, дрско и бијесно шири, расту |
| алости до једног непријатног и излишног несклада. </p> <p>То је био погреб његовог оца.</p> <pb |
| ; неколико дјеце помагаху га пиштавим и нескладним гласом, и утјецаху му напријед што је старог |
| час се огласише звона с других цркава; несложно, гласови се сударали и разбијали; ситно и висо |
| идиже се, омршавио, посиједио, мркији и несноснији него што је био, замишљен и ћутљив, одговара |
| 5" /> Соба је била незагријана, хладна, неспремљена.{S} На столу недодирнуто јело и пиће — јело |
| о.{S} Помоли се гомила Личана, збркана, неспретна, шарена; једни још у гаћама и опанцима, с црв |
| ечи које му се натуриваху, чиниле му се неспретне и глупе, незгодне и излишне.</p> <p>— Ви ћете |
| ата и и наказна изрека, штампана једним неспретним и здепастим словима.{S} Њега то све умараше, |
| непомичан, с великим рукама које држаше неспретно на кољенима, с једним големим завежљајем изна |
| угријане алате, кад се инжињер лијено и неспретно кривудајући узвера к њима, кад у поље поново |
| јим штапом на нешто, склањао се и трчао неспретно, љуљајући се и заваљујући се с десна на лијев |
| прекрсти и учини му се да је то урадио неспретно, ненавикнуто на то толико година.{S} И бијаше |
| .</p> <pb n="35" /> <p>Неки дан, једном неспретном кретњом оборио је случајно једну малу слику. |
| сам рођен за други живот.{S} Ја бих био несретан кад бих радио друкчије.{S} А нашто онда тражит |
| прво што је срела у животу, то је била несрећа; прије него што је могла да се нарадује слободи |
| у зидове, долазио с вјетром; та ужасна несрећа једне матере завијала је у црно све око себе св |
| ам свему томе крив, да је он био увијек несрећа за самог себе са својим лудим и суманутим мисли |
| дана кад јој се чинио близ у мислима и несрећан, и дана кад јој се чинио досадан и плитак, или |
| ће то можда унијети у његов живот више несреће него благодати која би га, да је дошла прије не |
| ла оком; она никад није осјетила толико несреће, колико у тих неколико мрачних и непомичних час |
| ком се осјећао јаук.{S} Колико је било несреће и студени, — оне студени која не долази с поља, |
| а страдаше за туђу кривицу, она је била несрећна ради другога, она с ужасавањем гледаше како то |
| ош плаче, мишљаше он.{S} Она каже да је несрећна.</p> <p>— А зар сам ја срећан? — запита се он |
| — Како сам несрећна, Боже мој, како сам несрећна! — рече и клону челом о го, дрвен сто и зајеца |
| „Како сам несрећна, Боже мој, како сам несрећна!“ </p> <p>И у мртвој ноћи без живота и кретања |
| ужно и паметно у очи.</p> <p>— Како сам несрећна, Боже мој, како сам несрећна! — рече и клону ч |
| едног јада, тешког као олово: „Како сам несрећна, Боже мој, како сам несрећна!“ </p> <p>И у мрт |
| стајаше нервозан.</p> <p>— Какав је ово несрећник! — дрекну у њему један глас. — Упропастиће ме |
| рхтала и узбуђена, гушећи се у горким и несрећним сузама.</p> <p>Њега прође некаква језа кад ви |
| м оне вечери кад ју је видио уплакану и несрећну, и онда гдје лагано махаше ногама над водом, и |
| ину заспалих поља; наличио на немирну и несрећну животињу која јури преко мртвих предјела, кроз |
| радио друкчије.{S} А нашто онда тражити несрећу?{S} Ја волим трку за уживањима, мене опија брзи |
| ема, не осјећајући свој живот, већ само несрећу у себи, запрепашћена и сатрта једна мати.</p> < |
| ам налијева.{S} Гавре Ђаковић, на своју несрећу, био је купио једно буренце доброг вина које је |
| и, све што је преживела, сву своју тиху несрећу, све своје зебње које су јој мрзеле душу и огор |
| веселим и звонким смијехом.{S} И за час нестаде између њих свега што је сметало њиховом разгово |
| ем гледаше како тону сви њезини снови и нестају у непомичној помрчини из које бије хладноћа што |
| иједне жеље која би је тражила; она је нестала и утопила се у његовим успоменама, изравната мо |
| ек.</p> <p>Нико га није видио кад га је нестало из села.{S} Тек послије петнаест дана допутова |
| спазио једну женску главу које је убрзо нестало.{S} И питао се зашто се он окреће?{S} Био је не |
| ако је он љубав замишљао, и чекао је, с нестрпљењем, док се осјећаше млађи, да то вријеме дође; |
| нехотице, своју кућу освијетљену, пуну нестрпљивости и ишчекивања, из које вјечито <pb n="31" |
| зацјељиваху.</p> <p>Он је мрзио да, га нетко узнемирује, он је волио да остане сам у соби, хуч |
| су били тако <pb n="33" /> хладни, тако нетопли, тако дуго незагријавани ничијим дахом; покућст |
| ху да усијеку које дрво још тога јутра; неће ваљда Манојло бити толики душманин да их оптужи ак |
| мислима.{S} Кад би им отказао стан?{S} Неће моћи, и шта да им каже?{S} Не иде, није лијепо ни |
| у, али кад се видјело да се дани за рад неће више повраћати те године, срушише се радничке коли |
| ње и трже се.</p> <p>— У Загреб?{S} Не, нећу ићи ове године.{S} То јест, не мислим више никако |
| м <pb n="34" /> који не трпи живота.{S} Неугодно га је дирао глас живота који долази споља, узб |
| е преда се.{S} Видјело се да му је било неугодно што је то све причао брату.</p> <p>— Игранке, |
| о, није се сјећао да му се десило нешто неугодно.{S} Осјећао је само у себи нешто сломљено, сат |
| ивност брату који је био немаран, доста неукусно одјевен; често пута необријан и зарастао у бра |
| {S} Испред кућа трчкарају <pb n="87" /> неумивена дјеца.{S} Из кућа извири која жена, повезана |
| жда непотребно, излишно, <pb n="140" /> неумјесно.{S} Он не налазаше ни једне ријечи да јој каж |
| и наклоност, постајао још тврђи, љући, неумољивији, не жалећи да товари глобе на сељаке, да их |
| } Она се осјећаше сама, сасвим сама, уз неурачунљивог оца, без мајке која се негдје изгубила у |
| овјечуљка, мршавог и кржљавог, с малим, неуредним, накостријешеним <pb n="23" /> брцима који су |
| и их и скраћивајући, и сипао их у дугу, неуредну сиједу браду, корачао незграпним великим корац |
| ш страшнија и леденија, — у тој хладној неуређеној соби, у тој жени, згуреној у куту, која ћути |
| д је силазио у башту, сјећа се да се је нехотице окренуо према њиховом прозору и учинило му се |
| ози негдје далеко у ноћи, да замишља, и нехотице, своју кућу освијетљену, пуну нестрпљивости и |
| е јаде и да оправда дјела из очајања, и нехотице одбијала од тих људи; њих је раздвајао један г |
| узрујавало.{S} Он је већ толико пута, и нехотице, прочитао натписе у колима и знао их готово на |
| дговор.</p> <pb n="115" /> <p>Поглед му нехотице паде на њихове прозоре.{S} Свјетло је било уга |
| томе свему много једне биједне немоћи, нечега без снаге и без воље; киша је цурила с презривим |
| говом животу недостајало <pb n="110" /> нечега што би му можда дало други правац и другу боју, |
| иста.{S} Он се осјећао спутан од ње, од нечега невидљивог што га <pb n="96" /> гњечи, мучи и са |
| p>И у једном тренутку застријепио је од нечега.{S} Дуго му је требало од Загреба до куће, дуго, |
| ло шапутаних ријечи које се одбијаху од нечега тврдог, и падаху натраг као зрње пијеска.{S} Уза |
| сио тај дан, пун потиштене нејасности и нечега скривеног, на својој души.{S} Он је осјећао толи |
| он не могаше да у њима ишта прочита до нечега што се скаменило.{S} И прије него што он могаше |
| јим преплашеним очима, бојећи се вјечно нечега.{S} И кадгод је Гавре Ђаковић дизао очи, видио ј |
| нешто тешко; једном му се учини да чује нечије стењање и нечије задахтало напрезање.</p> <p>Он |
| ом му се учини да чује нечије стењање и нечије задахтало напрезање.</p> <p>Он запали свијећу и |
| етелине, подалеко једно од другога, као нечим раздвојени, још више туђи једно другом него што с |
| само <pb n="111" /> осјећа како пролази нечујним кораком кроз године, мрзовољан, са рукама чврс |
| розора, одаја, полумрачног ходника куда нечујно промичу часне сестре као сјенке, и само се заби |
| у: осјећало се да живот долази полако и нечујно, као на прстима.</p> <p>Па кад је силазио у баш |
| задовољства на лицу: снивао је, ваљда, нешто лијепо.</p> <p>Гавре Ђаковић се тада тргао.{S} Св |
| двечерје, пуно смијеха и младог живота, нешто мрачно и туробно, налик на спровод.</p> <p>Посврш |
| е.{S} На оцу се опажаше нешто плашљиво, нешто што га тишти и смета.</p> <p>— Шта ради мама? — з |
| кадикад заигра нешто растргано у њему, нешто се болно потресе; зачује један сухи, пјесковити с |
| енка прелети преко лица Гаври Ђаковићу; нешто затитра у његовој души, жеља и молба да не скрнав |
| кви.</p> <p>Он корачаше брзо, као да га нешто гони, као да хита да скине један терет с душе, ка |
| ојих се био одрекао.{S} Тек покадшто га нешто запече у срцу једним оштрим и јетким болом, и он |
| а одлучно да је избрише или да јој дода нешто не добро, рђаво, ружно, — осјећајући да нема прав |
| на послушно сјела у који ћошак осјећала нешто тешко, и умарала се плачући, и одлазила код тетке |
| ако често утапала очи и мисли, однијела нешто из њезине душе и оставила празнину, замишљеност и |
| ано чекао и тражио погледом, као да има нешто да јој каже.</p> <p>Касније га ухвати сан.{S} Кад |
| и сиротиња; заталаса се понекад у њима нешто мучно што дави; радници у туђини јављају да нема |
| е, — каза она тихо о пљуску, мислећи на нешто десето.</p> <p>Гавре Ђаковић не одговори ништа.{S |
| , показујући и упирући својим штапом на нешто, склањао се и трчао неспретно, љуљајући се и зава |
| и гледа на сат, осјећао се послије сна нешто боље; мисли су текле лакше, није га тиштао умор.{ |
| вица да се бори.{S} Само кадикад заигра нешто растргано у њему, нешто се болно потресе; зачује |
| C3"> <head>III</head> <p>Необично га је нешто дирнуло у души и читаво тијело стресло му се неко |
| </p> <pb n="151" /> <p>И осјети како је нешто умрло у њему за увијек.</p> <p>Нико га није видио |
| вјек, а нијеси ни добар“, одговорило је нешто у њему.{S} И застаде, не хтијући да доврши мисао |
| ма које се шире, и ћутањем и очима које нешто траже, и ломљењем прстију и којим дрхтајем и трза |
| одника, као да се неко напреже да дигне нешто тешко; једном му се учини да чује нечије стењање |
| љуљаше се тамо и овамо.{S} А у Ирени се нешто проломи и она тихо зајеца и покри лице рукама.</p |
| цу у које је ударила ватра, огледало се нешто страшно и запрепашћено, с очима, пуним суза, убиј |
| ренутку, није знао.{S} Тек завитлало се нешто у њему, заиграло, заболило га, стегло га, стресло |
| дсијевало у локвицама воде; осјећало се нешто безазлено, с много доброг, дјетињег осмјеха.</p> |
| глас инжињера који му весело довикиваше нешто, машући штапом.{S} Гавре Ђаковић отшкрину мало ше |
| а, заћуташе обоје.{S} На оцу се опажаше нешто плашљиво, нешто што га тишти и смета.</p> <p>— Шт |
| свјежину; дрвеће у цвијету носи на себи нешто снажно и бујно као живот у рађању; по орошеној мл |
| је болила глава.{S} Он осјећаше по себи нешто тешко што га сажима под својим теретом.{S} Све га |
| жао.{S} У томе часу, он осјећаше у себи нешто рђаво и вољу да учини неко мало зло и злобну жељу |
| ијечи.{S} Гавре Ђаковић осјећаше у себи нешто необично и ново што улази, не питајући, у његов ж |
| што неугодно.{S} Осјећао је само у себи нешто сломљено, сатрвено, тјескобно; кад се то десило и |
| , бојао се да не увриједи, да не понизи нешто, — што је то било, није знао — да ли себе или оне |
| и окорјелих поља.{S} Било је у тој киши нешто прљаво и јадно, у тим танким и уским млазовима ко |
| осјећаше да иде, већ да га вуче за њом нешто јаче од њега, и он хиташе а да није знао шта је т |
| ту ствар десет пута, чекајући да јој он нешто каже и одлазила полагано, кадгод зачуђена, а кадг |
| а се димила и дим гризао за очи, причао нешто болежљивим гласом: очевидно се тужио на времена, |
| ; он је био готово преболио и заборавио нешто за што је мислио да се можда није за њега ни с њи |
| во што је дошао овамо.{S} И кад је хтио нешто да каже, све ријечи које му се натуриваху, чиниле |
| се једна у другу.{S} И у њој се збивало нешто.{S} Она диже главу и нађе његов поглед, сљубивши |
| њега свој обични изглед, као да је било нешто што га је скривало, уљепшавало и на једном ишчезн |
| е био туп шум ријеке, а из куће је било нешто ледено, самртничко; она стајаше ту усамљена, непо |
| ка видио је себе.</p> <p>У њему је било нешто уздрхтало и узнемирено послије састанака са Јеком |
| p> <p>Тек је осјећала да се је догодило нешто страшно за њу; она једва очекиваше да јој дође от |
| него што је дошла, да се је измијенило нешто у њој, да јој је Уна у чији ток је она тако често |
| освађао, није се сјећао да му се десило нешто неугодно.{S} Осјећао је само у себи нешто сломљен |
| при души, као да је из ове куће отишло нешто што није требао ни смио пустити да оде.</p> <p>Ку |
| е и погледа очима у даљину, као да тамо нешто тражи.{S} Како га је бунило њезино: „Зашто?“ „Она |
| н кланац пробија се Уна.</p> <p>Инжињер нешто прича о своме послу и будућим радовима у овој око |
| ељаком пред вратима, он му гурну у шаку нешто новца, док се сељак снебивао да га прими.{S} И ка |
| ума и кад се превари да је упита да му нешто потврди, она лагано климну главом и погледа га по |
| /> <p>Он се спусти на сједиште и би му нешто тешко кад му изиђе пред очи гомила његових земљак |
| д хтједе да остави Јеку, јави се у њему нешто животињско и сурово, као да рикну нешто, да угуши |
| брига, вјерујући да ће се родити у њему нешто што је умрло, дати му полета, крила и топле вјере |
| нешто животињско и сурово, као да рикну нешто, да угуши, убије ма чим то осјећање против којега |
| ке које му се уклањаху с пута и шаптаху нешто за њим.{S} Он пријеђе преко једног полутрулог дрв |
| шају се немарно и смућено.{S} У ваздуху нешто тешко што заражава чамом и малаксалошћу. </p> <p> |
| о мртво дрво, као да је било између њих нешто сродничко и блиско што их веже.</p> <p>У бесане и |
| зговор: на столици сједио је њезин отац нешто омршавио и потамнио од пошљедњег виђења, мало пог |
| >Гавре Ђаковић ћуташе.{S} Он хтједе још нешто да му каже, тражећи само у себи блаже ријечи.</p> |
| 126" /> црвене капице поздрављајући га, ни на жене ни дјевојке које му се уклањаху с пута и шап |
| стране, ни пуцкање с брда, и лом рада, ни поклици, ни свађе.{S} Пред њим се црвенио звоник мал |
| не одвајајући поглед са њезиног струка, ни са плећа која се провиде.</p> <p>И он се сјећаше да |
| шта око себе, ни пожњевена глатка поља, ни воду која блијешти, већ само њу, прегибе њезиног тиј |
| високим оковратницима и сјајним пуцима, ни за сабље које звецкају и одскачу од земље.{S} Милан |
| је стаје, он није видио ништа око себе, ни пожњевена глатка поља, ни воду која блијешти, већ са |
| жи, ни циљева који требају да се траже, ни путева који <pb n="119" /> њима воде.{S} Он убија же |
| марећи за камење које запиње за ципеле, ни за трње које зауставља.{S} Он није гледао гдје стаје |
| ршти и расипа се у пјени на све стране, ни пуцкање с брда, и лом рада, ни поклици, ни свађе.{S} |
| да нема ничега за чим треба да се тежи, ни циљева који требају да се траже, ни путева који <pb |
| пуцкање с брда, и лом рада, ни поклици, ни свађе.{S} Пред њим се црвенио звоник мале и здепасте |
| што је мислио да се можда није за њега ни с њим родило.</p> <p>И кад је најмање то очекивао, к |
| стао тако стојећи, не идући ни напријед ни натраг, с презривим осмјехом према себи, са рукама н |
| и те мисли на страну, не мислећи кадгод ни на шта и бојећи се да мисли; био се пустио животу не |
| рђавог, није у њему било никакве срџбе ни злобе, али није то била она добродушна, бујна и густ |
| рекавши да иде мало у Карловац.{S} Није ни сам знао зашто га је слагао.{S} И он слеже раменима. |
| се није много журио да отпутује, а није ни имао разлога да хита; његове су дневнице, и ако се н |
| н се тешко дигао, осјећајући се да није ни зашто, мисли су му биле глупе, покрети тешки, поглед |
| а у црнини.{S} Кад је ушао, она се није ни макла, није отворила уста, већ дигла само очи и погл |
| о мирно, особито првих дана; он се није ни с ким виђао, јер га је то мрзило.</p> <p>Ипак, кућа |
| а коме је видио братов рукопис, он није ни слутио што ће у њему да прочита.{S} Писмо дуго, згуж |
| е бунило његове мисли; он је често није ни примјећавао.{S} Помало је кадгод разговарао с њом на |
| и он знађаше да сваког дана кад му није ни падало на памет да ју гледа, прозбори коју љубазну р |
| ене капице поздрављајући га, ни на жене ни дјевојке које му се уклањаху с пута и шаптаху нешто |
| на је умрла.{S} Ње нема више ни за мене ни за тебе, она нас је оставила.</p> <p>И он крадом убр |
| ећи гдје га хвата, не марећи за стењање ни за одупирање господина Панека, више вукући него носе |
| губио на картама, имао је пара, није се ни с ким посвађао, није се сјећао да му се десило нешто |
| егове јутарње илузије.{S} Не враћаше се ни младост ни вјера; ти топли и ведри дани бијаху умрли |
| оди, не разумијевајући његово мрко лице ни ћутање.{S} Она је свршила сав посао, узалуд га отеза |
| n="140" /> неумјесно.{S} Он не налазаше ни једне ријечи да јој каже, и они се враћаху ћутећи пр |
| е и исмијаваше смрт, спровод не унашаше ни мало жалости до једног непријатног и излишног нескла |
| а.{S} Да, она је умрла.{S} Ње нема више ни за мене ни за тебе, она нас је оставила.</p> <p>И он |
| да се снађе, кад нема снаге да се тражи ни смјелости да се држи, кад га је укочила и скаменила |
| сту?{S} Па онда му дође мисао да га они ни мало не сметају, да је он сам свему томе крив, да је |
| болно. „Ти нијеси рђав човјек, а нијеси ни добар“, одговорило је нешто у њему.{S} И застаде, не |
| а се Панек није могао довољно нахвалити ни напити.{S} Гавре Ђаковић одбијаше увијек његове пози |
| постао сасвим други човјек, не наличећи ни најмање на онога трбушка, са лицем за шалу и за смиј |
| в, кишан, блатан и туробан, не наличећи ни на дан ни на ноћ.</p> <p>И он је ваљда био задријема |
| је застао, остао тако стојећи, не идући ни напријед ни натраг, с презривим осмјехом према себи, |
| езином оку: „Хајдете!“ И он, не знајући ни сам зашто, пође.</p> <p>Било је јутро; сунце још ниј |
| блатан и туробан, не наличећи ни на дан ни на ноћ.</p> <p>И он је ваљда био задријемао у својој |
| з ове куће отишло нешто што није требао ни смио пустити да оде.</p> <p>Куњаше читавог дана.{S} |
| Он је није посљедње вријеме примјећивао ни опажао, нити је говорно с њом; она није више постоја |
| Он махну руком и одби.{S} Није осјећао ни најмање воље за игру.{S} Узе у руке <title xml:lang= |
| ађа нов живот о коме није никада мислио ни снивао, млад, свјеж и крјепак.</p> <p>Он ипак сјутра |
| то она мени прича?“ али није пропустио ни једну ријеч, у једном тренутку дирну га њезино прича |
| шта да им каже?{S} Не иде, није лијепо ни поштено да их истјера из куће; нијесу му ништа скрив |
| ње илузије.{S} Не враћаше се ни младост ни вјера; ти топли и ведри дани бијаху умрли заједно са |
| его глупо живјети.</p> <p>Гавре Ђаковић ни сам није знао како се обукао, стрчао без доручка низ |
| да станују; зар није било за њих стана нигдје на другом мјесту?{S} Па онда му дође мисао да га |
| а, црвен и узнојен, гдје маше штапом, а ниже, у гају, он видје Ирену, са шеширом поред ње, са п |
| {S} Пошли су заједно, и не питајући се, низ стрму обалу.{S} Гавре Ђаковић посматраше њу пред со |
| знао како се обукао, стрчао без доручка низ степенице, јурио станици, шетао немиран и узрујан, |
| ељака, склањао се колима која су јурила низ брдо, узвитлавајући густу прашину; немарно поново с |
| кроз који су они гледали, и циједили се низ стакло.{S} Људи с уздигнутим јакама, и жене, прихва |
| м камења које пада, прштећи и рушећи се низ брдо.{S} Ударају батови, виде се замахнуте и засука |
| е, земљу и камење из планине, ваљаху се низ водојаже и слијеваху се с хуком у Уну.{S} Село се с |
| и по коси, нека му се циједи низ врат и низ прси, он жудно ужива у њој као жедна, одавно ненапо |
| ша по лицу и по коси, нека му се циједи низ врат и низ прси, он жудно ужива у њој као жедна, од |
| на, како му је поглед вратоломно слетио низ брдо, изударан о дрвеће које смета, упијао се жељно |
| јело камење што се креће; да отисне око низ поља, пуна боја, изрезана и испресијецана међама, п |
| а сунцу.</p> <p>И послије подне, кад су низ брдо силазиле гомиле жена, кад радници узеше поново |
| гледало да могу сваки час да се срозају низа зид.{S} Све пуно прашине и мрака, тмурно, укочено |
| олако узлазе уз брдо и муњевито слијећу низа страну.{S} Окупани у зноју, коњи упадају дубоко у |
| нађе у себи само страшну мржњу за њих и низак презир за себе.{S} Он осјећаше неодољиву потребу |
| .{S} Кад је ушао, она се није ни макла, није отворила уста, већ дигла само очи и погледала га ј |
| гледао ту поспрдну слику свога живљења, није примјећивао тај нијеми подсмјех живота, који прола |
| Није изгубио на картама, имао је пара, није се ни с ким посвађао, није се сјећао да му се деси |
| чега злог, ничега <pb n="95" /> рђавог, није у њему било никакве срџбе ни злобе, али није то би |
| Неће моћи, и шта да им каже?{S} Не иде, није лијепо ни поштено да их истјера из куће; нијесу му |
| ало осмјехну и разумио је.</p> <p>— Не, није ми мрско, — рече и погледа је благо. — Ја волим да |
| е сна нешто боље; мисли су текле лакше, није га тиштао умор.{S} И поново му допираше до ушију н |
| о да нађе разлог зашто је нерасположен, није га налазио.{S} Није изгубио на картама, имао је па |
| мао је пара, није се ни с ким посвађао, није се сјећао да му се десило нешто неугодно.{S} Осјећ |
| , да не понизи нешто, — што је то било, није знао — да ли себе или оне који су умрли.</p> <p>Чи |
| дошло тако изненада, у једном тренутку, није знао.{S} Тек завитлало се нешто у њему, заиграло, |
| ељу.{S} И често пута она <pb n="148" /> није знала да ли га воли, презире или мрзи, и пушташе д |
| а боја која даје свему прљав изглед.{S} Није било у томе дану ничега злог, ничега <pb n="95" /> |
| билијара.{S} Он махну руком и одби.{S} Није осјећао ни најмање воље за игру.{S} Узе у руке <ti |
| лупе, покрети тешки, погледи празни.{S} Није се сјећао да га је одавно толико убијала чама кишн |
| imus </title> који је редовно читао.{S} Није био расположен за читање и он га баци на страну.</ |
| то је нерасположен, није га налазио.{S} Није изгубио на картама, имао је пара, није се ни с ким |
| хтјела да га омрзне у томе тренутку.{S} Није могла.</p> <p>Па поред свих спремљених ствари, дол |
| ше да сметају? — и загледао се у њу.{S} Није ју распознао у први мах.{S} Пришао је прозору, зас |
| ечи, рекавши да иде мало у Карловац.{S} Није ни сам знао зашто га је слагао.{S} И он слеже раме |
| че поново са непогођеним тоном гласа, — није то ништа тако страшно, то је доста обична ствар.</ |
| анек се није много журио да отпутује, а није ни имао разлога да хита; његове су дневнице, и ако |
| И пошао је натраг кад већ више мостова није било: у онај живот није се усудио да уђе, а овај д |
| Ђаковић се спреми за Загреб.{S} Она га није задржавала и опростила се од њега једним хладним п |
| ништа се у њему није кретало, ништа га није потицало да се дигне из своје наслоњаче, према све |
| ећање живота који је ишчезнуо и гдје га није одавно било, плаши и ужасава.{S} Зидови су били та |
| } Сиротиња је била јача.</p> <p>Мати га није чула, кад, пред подне, стадоше његова кола пред ку |
| умрло у њему за увијек.</p> <p>Нико га није видио кад га је нестало из села.{S} Тек послије пе |
| он на кога није тако дуго мислио, кога није препознао; како смрт одрађа!{S} И кроз кућу као да |
| адетској униформи; то је био он на кога није тако дуго мислио, кога није препознао; како смрт о |
| ући.{S} Ко би то био да га тражи!{S} Да није какав стари пријатељ који је овамо случајно залута |
| Наједном је опазила неку промјену, а да није знала шта се је догодило; часне сетре биле су прем |
| ом нешто јаче од њега, и он хиташе а да није знао шта је то што га носи, не марећи за камење ко |
| {S} Он се тешко дигао, осјећајући се да није ни зашто, мисли су му биле глупе, покрети тешки, п |
| ини као да је није одавно видио, као да није долазила овамо сваког дана, већ се одједном показа |
| озбиљна и без ријечи, и он се корио да није требао да је жалости.{S} И кад смете с ума и кад с |
| авио нешто за што је мислио да се можда није за њега ни с њим родило.</p> <p>И кад је најмање т |
| ао сасвим друкчије, боље или горе, која није била рђава, која је била као и све остале, и све ш |
| че, док се у старој, жељезној пећи која није била одавно оцрњена и мјестимице се црвенила гдје |
| ухватио га је да вара.{S} Али то Панека није смело.{S} Он тек само што се завали на столицу, за |
| оје је могла тек да слути, или о којима није имала појма, и прописивао јој неке нарочите молитв |
| о ни опажао, нити је говорно с њом; она није више постојала за њега, и сада му се чињаше као да |
| она осјећаше све шта се догађа кад она није у соби као и оно што се дешава док ње нема код кућ |
| ена све мање.{S} И те посљедње ноћи она није тренула оком; она никад није осјетила толико несре |
| н; кад се на њу сасвим заборављало; оца није било код <pb n="133" /> куће, мати, у јутарњем рух |
| е ноћи она није тренула оком; она никад није осјетила толико несреће, колико у тих неколико мра |
| ана видје Јеку, њему се учини као да је није одавно видио, као да није долазила овамо сваког да |
| м хладним пољупцем.</p> <p>До године је није више нашао.</p> </div> <pb n="49" /> <div type="ch |
| се одједном показала изненада.{S} Он је није посљедње вријеме примјећивао ни опажао, нити је го |
| на са зарђалим кандилом испред ње, које није било одавно припаљивано.{S} Са таваница спао креч |
| в поглед паде на њезино мирно лице које није ништа казивало; једино што је сврнула мало очи у с |
| чекиваше да јој дође отац или мати које није видјела дуже времена, да их испита, да сазна то шт |
| успављивала са ужасом чутих ријечи које није схваћала али је осећала њихову тежину; будила се с |
| ред њим као да се рађа нов живот о коме није никада мислио ни снивао, млад, свјеж и крјепак.</p |
| јим пољима; да би можда боље било да се није одвајао од своје земље, да дише с њом заједно, да |
| и сва у црнини.{S} Кад је ушао, она се није ни макла, није отворила уста, већ дигла само очи и |
| и раскаљављеног друма.</p> <p>Панек се није много журио да отпутује, а није ни имао разлога да |
| писане и дизане против њега, али им се није <pb n="61" /> вјеровало нити хтјело да вјерује, до |
| е било мирно, особито првих дана; он се није ни с ким виђао, јер га је то мрзило.</p> <p>Ипак, |
| а да хита; његове су дневнице, и ако се није више радило, расле, а Јандрић довезао из Далмације |
| ечма.</p> <p>И он је помишљао, зашто се није раније тргао и оставио школу и дошао да живи у сво |
| е била неисказана и немилосрдна, јер се није мијењала, остајући вјечно иста.{S} Он се осјећао с |
| осјетио је да су му очи влажне.{S} Јуче није смио да се тога стиди, бојао се да не увриједи, да |
| е и не мишљаше на њу.</p> <p>Ништа више није бунило његове мисли; он је често није ни примјећав |
| ац.{S} Он је хвалио вино код Јандрића и није могао да прежали што Гавре Ђаковић није био у друш |
| у њему било никакве срџбе ни злобе, али није то била она добродушна, бујна и густа киша која се |
| питаше: „Зашто то она мени прича?“ али није пропустио ни једну ријеч, у једном тренутку дирну |
| мао тако много воље, а за остале ствари није показивао особитог дара; брат није имао разлога да |
| се негдје изгубила у свијету и о којој није ништа чула.{S} И прво што је срела у животу, то је |
| из Далмације ново вино, којега се Панек није могао довољно нахвалити ни напити.{S} Гавре Ђакови |
| ер не диваните никад са мном.{S} Да вам није <pb n="69" /> мрско што долазим? рече и окрену очи |
| по живјети.</p> <p>Гавре Ђаковић ни сам није знао како се обукао, стрчао без доручка низ степен |
| о се; уза све то што је био тврдица, он није жалио да, сваком приликом, почасти и погости што б |
| тавља.{S} Он није гледао гдје стаје, он није видио ништа око себе, ни пожњевена глатка поља, ни |
| ке, на коме је видио братов рукопис, он није ни слутио што ће у њему да прочита.{S} Писмо дуго, |
| ипеле, ни за трње које зауставља.{S} Он није гледао гдје стаје, он није видио ништа око себе, н |
| без журбе, беспрекидно и сигурно.{S} Он није налазио ничега у себи да се одупре и отме томе злу |
| ељску руку, као старом познанику.{S} Он није очекивао да ће се с њом срести и осјећаше малу, пр |
| ниједан пањ није бивао однесен, а да он није дознао ко га је посјекао.{S} Палили су му шуме да |
| реденији, довијао се свему: ниједан пањ није бивао однесен, а да он није дознао ко га је посјек |
| а сила Манојлова кад му већ ништа друго није могло одољети.{S} Али Манојло Ђаковић није старио, |
| тада тргао.{S} Свијет који је пролазио није гледао ту поспрдну слику свога живљења, није примј |
| т којим прекраћује вријеме.{S} Па и ако није отишао да се с њом састане, он мишљаше иа њу цијел |
| очевидно се тужио на времена, што нико није слушао.{S} И задријемали су, сједећи око ватре; у |
| њу <pb n="136" /> вјерских дужности; то није помогло.{S} Са једним нејаким очајањем, она се мољ |
| ло с њим, како га оно и сачињава, да то није нитко други до он, Гавро Ђаковић, да он носи годин |
| е није бунило његове мисли; он је често није ни примјећавао.{S} Помало је кадгод разговарао с њ |
| окрену се у страну и тихо заплака, што није радио до тада, осјетивши, у томе тренутку, што је |
| тешком и мучном смрћу, очајавајући што није јача од ње и што се то десило тако далеко, тако да |
| као да је из ове куће отишло нешто што није требао ни смио пустити да оде.</p> <p>Куњаше читав |
| што су баш нашли овдје да станују; зар није било за њих стана нигдје на другом мјесту?{S} Па о |
| овић одбијаше увијек његове позиве, јер није волио да се упознаје с новим људима и да одговара |
| ви сам за себе.</p> <p>Извјесно, ижињер није био сам.{S} Гавре Ђаковић разабираше још један гла |
| вари није показивао особитог дара; брат није имао разлога да се противи и пустио му да ради што |
| жње игри, ради Ирене поред себе, — опет није хтио да вјерује да је тако хрђав играч, да губи па |
| ећ више мостова није било: у онај живот није се усудио да уђе, а овај други постао му је неприс |
| о до тада, као ових дана, Гавре Ђаковић није осјећао да је у његовом животу недостајало <pb n=" |
| на слика била је моћнија; Гавре Ђаковић није осјећао довољно снаге да покуша одлучно да је избр |
| негдје у Босни; с њом се Гавре Ђаковић није виђао, била је између њих нека распра око насљедст |
| Тако се прекиде играње, и Гавре Ђаковић није хтио више никада од тога доба да попусти толиким м |
| да ради што хоће.{S} Али Гавре Ђаковић није много марно за те утегнуте мундире с високим оковр |
| није могао да прежали што Гавре Ђаковић није био у друштву.{S} Ирена је била поруменила и гледа |
| е могло одољети.{S} Али Манојло Ђаковић није старио, тако се чинило.{S} Он је постао још грђи, |
| ије, заузео њезине мисли, показао да му није равнодушна, и остао једнако мрк, неприступачан и з |
| дана и он знађаше да сваког дана кад му није ни падало на памет да ју гледа, прозбори коју љуба |
| е навлачило му је дријем на очи, али му није дало да спава.{S} Гавре Ђаковић тражио је силом сн |
| ци бијаху му тешки и запаљени, дуван му није пријао, уста му бијаху горка, и оловна малаксалост |
| на њих; гледао ју је, а да ништа у њему није казало да је она боља, љепша и њему милија од друг |
| ријеч, наглашавао је, и ништа се у њему није макло, заиграло, потресло.{S} Успомене на пријатни |
| ри неколико ријечи, али ништа се у њему није кретало, ништа га није потицало да се дигне из сво |
| , пође.</p> <p>Било је јутро; сунце још није било ојачало и падало је на крошње шљива чији се п |
| авији и препреденији, довијао се свему: ниједан пањ није бивао однесен, а да он није дознао ко |
| лико времена сједи она тако непомична и нијема, не осјећајући свој живот, већ само несрећу у се |
| ику свога живљења, није примјећивао тај нијеми подсмјех живота, који пролажаше полагано и неопа |
| арим, осјећајући што му она каже својим нијемим погледом; он се трудио да заборави на то, али к |
| око о своме Прагу, о чешком пиву, грдио Нијемце, развезао о Јану Хусу и о Жишки, о словенској с |
| ему своје црте. „Не, не, <pb n="118" /> нијесам то ја!“ рекао је он с ужасавањем, док је овај у |
| тао се болно. „Ти нијеси рђав човјек, а нијеси ни добар“, одговорило је нешто у њему.{S} И заст |
| ја такав подлац?“ запитао се болно. „Ти нијеси рђав човјек, а нијеси ни добар“, одговорило је н |
| ебе, и љубила међу очи, и говорила: „Ти нијеси ничем крива, чедо моје!“ а Ирена је гледала с дј |
| ијепо ни поштено да их истјера из куће; нијесу му ништа скривили и учинили на жао.{S} Он не свр |
| виђаху нејасни и зближени парови којима нијесу много сметали кораци самца пролазника који лута |
| </p> <p>И он се сјећаше да његове мисли нијесу довољно јаке да се отресу ње; он их осјећаше исп |
| је, и носи његове мисли некуда гдје још нијесу дотада биле.{S} И пред њим као да се рађа нов жи |
| ишљаше иа њу цијелог дана.</p> <p>Можда никад толико до тада, као ових дана, Гавре Ђаковић није |
| осљедње ноћи она није тренула оком; она никад није осјетила толико несреће, колико у тих неколи |
| .{S} Милан је то осјећао,, не бунећи се никад против оштрих, братовљевих ријечи које су падале |
| ајући у противни зид, — јер не диваните никад са мном.{S} Да вам није <pb n="69" /> мрско што д |
| сли налијетаху на њега и он не налажаше никад правог одговора који би га умирио, довео његове м |
| загрми калуђер из олтара, не пуштајући никад старца да започето доврши, журећи се крају.</p> < |
| им као да се рађа нов живот о коме није никада мислио ни снивао, млад, свјеж и крјепак.</p> <p> |
| играње, и Гавре Ђаковић није хтио више никада од тога доба да попусти толиким молбама Панекови |
| <pb n="95" /> рђавог, није у њему било никакве срџбе ни злобе, али није то била она добродушна |
| ове године.{S} То јест, не мислим више никако тамо одлазити, — и би му непријатно што га она о |
| ривили и учинили на жао.{S} Он не сврши никако те мисли и не нађе изласка из њих, скупи чело, з |
| о онима на које је сумњао.{S} И касније нико нити имађаше воље нити се усуђиваше да га тужи.{S} |
| асом: очевидно се тужио на времена, што нико није слушао.{S} И задријемали су, сједећи око ватр |
| је нешто умрло у њему за увијек.</p> <p>Нико га није видио кад га је нестало из села.{S} Тек по |
| /p> <p>Кад се враћао, опазио је да нема никога на прозору.{S} И онда се увјеравао да му је то с |
| а или да мари само за то што нема овдје никога другог, да је он за њу само један предмет којим |
| реном добродушношћу.</p> <p>— Ви немате никога да се о вама стара, рекла је.</p> <p>— Како да н |
| ли је носила јад у души, не казујући га никоме, сакривајући га од свијета, од њега па и од саме |
| обичаја или радозналости него да жали, нимало тужна, осим неколико баба које мислећи на своју |
| ораше Милан, ја те разумијем.{S} Али ја нисам рођен за други живот.{S} Ја бих био несретан кад |
| рстом на леђима, држећи у кошчатој руци ниско оборену старинску књигу чији повез бијаху изгризл |
| араслих у браде, с наочарима што падају ниско по носу, са својим свакидањим, лаганим навикама, |
| емирним пламеновима, он луташе очима по ниској соби у којој су све ствари биле на истом мјесту, |
| брежуљака, засијаних златуњавим јечмом, ниском и ријетком пшеницом и зеленом бујном зоби, вијуг |
| кога је волила има према њој само једну ниску жељу.{S} И често пута она <pb n="148" /> није зна |
| панталонама и тешким ципелама у којима нису знали да иду и које су лупале.{S} Они су дизали га |
| свађа које су биле оштре, и у којима се нису штедиле ријечи, дао ју је у самостан гдје се осјећ |
| посљедње вријеме примјећивао ни опажао, нити је говорно с њом; она није више постојала за њега, |
| ао.{S} И касније нико нити имађаше воље нити се усуђиваше да га тужи.{S} Он је остао увијек ист |
| ма на које је сумњао.{S} И касније нико нити имађаше воље нити се усуђиваше да га тужи.{S} Он ј |
| али им се није <pb n="61" /> вјеровало нити хтјело да вјерује, док се он стоструко светио оним |
| њим, како га оно и сачињава, да то није нитко други до он, Гавро Ђаковић, да он носи годинама т |
| .{S} Није било у томе дану ничега злог, ничега <pb n="95" /> рђавог, није у њему било никакве с |
| што вриједи да се гледа и види, да нема ничега за чим треба да се тежи, ни циљева који требају |
| му видике, говорећи му да нема пред њим ничега што вриједи да се гледа и види, да нема ничега з |
| спрекидно и сигурно.{S} Он није налазио ничега у себи да се одупре и отме томе злу, он му се би |
| прљав изглед.{S} Није било у томе дану ничега злог, ничега <pb n="95" /> рђавог, није у њему б |
| љубила међу очи, и говорила: „Ти нијеси ничем крива, чедо моје!“ а Ирена је гледала с дјетињим |
| питујући, са свију страна, не вјерујући ничему и бојећи се обмане и излишног варања самога себе |
| , тако нетопли, тако дуго незагријавани ничијим дахом; покућство је било непомично, као урасло |
| есе на прозорима остарјеле, неразмицане ничијом руком.{S} Накривљене слике тако су висиле да је |
| јечи, али ништа се у њему није кретало, ништа га није потицало да се дигне из своје наслоњаче, |
| лећи касније на њих; гледао ју је, а да ништа у њему није казало да је она боља, љепша и њему м |
| лед паде на њезино мирно лице које није ништа казивало; једино што је сврнула мало очи у страну |
| егдје изгубила у свијету и о којој није ништа чула.{S} И прво што је срела у животу, то је била |
| о могао да врати у кућу.{S} Не би га се ништа друго тицало, не би можда осјећао оволико празнин |
| анка; он разумједе зашто му она не рече ништа при одласку и бијаше му тешко при души, као да је |
| p>И он крадом убриса сузе, не рече више ништа, нагло се диже и оде, као да се плаши даљих питањ |
| , која се не миче, с погледом који више ништа не схваћа; за коју је с њезиним сином умро читав |
| понављаше она кроз сузе, не могући више ништа да каже, сва уздрхтала и узбуђена, гушећи се у го |
| ћи, понављао ту ријеч, наглашавао је, и ништа се у њему није макло, заиграло, потресло.{S} Успо |
| жели да проговори неколико ријечи, али ништа се у њему није кретало, ништа га није потицало да |
| и псовкама.{S} Он се трудио да не мисли ништа.{S} Тек само једном натисну му се мисао: „Куд ја |
| есето.</p> <p>Гавре Ђаковић не одговори ништа.{S} Он осјећаше поред себе њу, свјежу и младу, ко |
| </p> <pb n="137" /> <p>Отац не одговори ништа у први мах, и то је дирну и узруја; и кад се срет |
| ху ракију из овеликих чаша, не говорећи ништа, слијежући раменима од времена на вријеме.{S} Миш |
| н није гледао гдје стаје, он није видио ништа око себе, ни пожњевена глатка поља, ни воду која |
| о са непогођеним тоном гласа, — није то ништа тако страшно, то је доста обична ствар.</p> <p>И |
| инити да јења сила Манојлова кад му већ ништа друго није могло одољети.{S} Али Манојло Ђаковић |
| оштено да их истјера из куће; нијесу му ништа скривили и учинили на жао.{S} Он не сврши никако |
| ата, он више и не мишљаше на њу.</p> <p>Ништа више није бунило његове мисли; он је често није н |
| и да покаже његову маљушност, ускоту и ништавило.</p> <p>И долажаху му тренуци кад хтијаше да |
| едном тренутку дирну га њезино причање, но он се свлада и остаде равнодушан.{S} Па кад она сврш |
| тада биле.{S} И пред њим као да се рађа нов живот о коме није никада мислио ни снивао, млад, св |
| јероватно бруцош и на сваки начин један нов гост каване, који носаше с уживањем цвикер и намјеш |
| га пријатељем, али му не врати добивени новац.</p> <pb n="145" /> <p>Тако се прекиде играње, и |
| идје њега гдје стоји пред кућом, држећи новац у пруженој руци, борећи се и бирајући између сиро |
| енутна тишина; са звеком падао који пут новац на земљу; и од времена на вријеме дизала се свађа |
| уби партију иза партије.{S} Играло се у новац.{S} Инжињер, црвен и задовољан, натеже и искапљуј |
| е јаче кроз њу струјао, ствари добивале нови изглед, стресајући са себе мрак и прашину: осјећал |
| позиве, јер није волио да се упознаје с новим људима и да одговара на њихова радознала питања.{ |
| есеци, и извуче из џепа неки стари број новина у којима се тражила кућа и земљиште на продају, |
| стари гости каване, заваљени, заклоњени новинама које су прошаране празним, конфискованим ступц |
| је сједају на своја мјеста, читају исте новине, и опет, у сталан час, крећу се, дижу и излазе.{ |
| ганим навикама, који читаве сате читају новине и расправљају о политици сутра у раној шетњи око |
| дар дан, пун свјетлости, младог лишћа и нових трава, са сочним и свјежим зеленилом, у тај бујан |
| , расле, а Јандрић довезао из Далмације ново вино, којега се Панек није могао довољно нахвалити |
| , између старог, крупног дрвећа уз које ново и вижљаво стабље дјетињски трепећи младим лишћем, |
| аковић осјећаше у себи нешто необично и ново што улази, не питајући, у његов живот, крчећи себи |
| души, жеља и молба да не скрнави једно ново осјећање у своме зачетку; јављала се <hi>она</hi> |
| о води?“ И он се упињаше да разумије то ново осјећање, бојећи се да га назове једним именом, и |
| етлост, доноси стотину промјена, ствара новог човјека и рађа вољу, младост и снагу. </p> <p>Ипа |
| оју пјеваху из свег грла.</p> <p>Рад на новом друму бијаше застао и сви се надаху још лијепом в |
| једничким ликовањем и падала заједно са новом прашином и суморним даном, који је стрмоглављао к |
| ика и бијеле се шумарице испод живица у новом листу.{S} А Уна се ваљала мутна, нагрежбана малим |
| Штета, штета! — мрмљаше он.{S} И искапи нову чашицу.</p> <pb n="82" /> <p>И он је засио у тој с |
| а са својим бијесним сатирањем живота и новца; женским будоарима, пуним парфема и страсти.{S} И |
| пред вратима, он му гурну у шаку нешто новца, док се сељак снебивао да га прими.{S} И кад већ |
| двије собе.{S} У осталом, и онако су му новци били на измаку; они ће га се мало тицати.{S} Он ћ |
| а шеширом у руци, гледајући како њезина нога иде с камена на камен, како се повијају њезине хаљ |
| у и несрећну, и онда гдје лагано махаше ногама над водом, и гдје корача преко камења унском оба |
| на канапе од црвене кадифе, с опруженим ногама, с палцима у џеповима од прслука, с изгубљеним < |
| на осамареном коњчету, са подсавијеним ногама које млатараху подбадајући лијено кљусе, и готов |
| n="48" /> сјенка, сломљена и клонула, с ногама које клецају, с мишљу која застаје, с ријечи кој |
| а.{S} Он се спусти поред ње.</p> <p>И с ногама над водом, с осмјехом у очима, они су причали мн |
| који их одбијају и сурвавају под своје ноге у Уну.</p> <p>Гавре Ђаковић не обраћаше пажње на љ |
| роз село, збијени и стијешњени да су им ноге висиле из кола; а главе им се помаљале, <pb n="142 |
| једно бреме са својих леђа, да одгурне ногом, да раскине рукама, <pb n="117" /> да кида зубима |
| тугу и срамоту; њему дође жеља да удари ногом ово пијано створење, изваљено немоћно, са раширен |
| док му једнолично пршташе пијесак испод ногу, а по клупама се виђаху нејасни и зближени парови |
| м се кокоши, пилићи и врапци врзу испод ногу; у крчми грајали киријаши, пијући ракију.{S} Он је |
| е вријеме јурило као вода испод њихових ногу.{S} И обоје се осјећаху тешко и неодлучно у часу к |
| вале.{S} Она се давала својим дисањем и ноздрвама које се шире, и ћутањем и очима које нешто тр |
| м рутавим грудима и на обнаженој десној нози до изнад кољена, видјеле се ране с којих отјецаше |
| 6" /> која замара, раздире руке, откида нокте и набија жуљеве на дланове, — да извади, отме, ис |
| аху да чује ударање сјекира у даљини, а нос му осјећаше мирис паљевине и растопљене јелове смол |
| укао у шубу, само му, покадкад, провири нос и око да види гдје је.{S} И тако читав дан.{S} Горе |
| ана црквена литија на вјетру и заносила носача; ситно и жалобно звонила два звонца у дјечјим ру |
| сваки начин један нов гост каване, који носаше с уживањем цвикер и намјешташе га сваки час, огл |
| , у планине, у плавичасту даљину, да га носе његови снови као једна широка ријека с лаганим ток |
| са жировима на оковратнику, као што се носе сви шумари.</p> <p>Гавре Ђаковић не сјећаше се да |
| село, застајући да се одморе људи који носе лијес; повијала се похабана црквена литија на вјет |
| етар, који замрзну воде и одрвени уши и носеве дјечурлији која дераше бруквицама потковане опан |
| унише се јаруге водом, а брдски потоци, носећи лишће, земљу и камење из планине, ваљаху се низ |
| рање господина Панека, више вукући него носећи, уведе га у другу собу, праћен Иреном са свијећо |
| оцрњела кукурузовина; окрећући млинове, носи лишће, кладе, огранке, цркотине; одроњује, откида |
| хиташе а да није знао шта је то што га носи, не марећи за камење које запиње за ципеле, ни за |
| што пада на његову душу, испуњава је, и носи његове мисли некуда гдје још нијесу дотада биле.{S |
| ире свој живот и своју снагу; бочи се и носи с њом, — у борби <pb n="56" /> која замара, раздир |
| нитко други до он, Гавро Ђаковић, да он носи годинама то биће у себи, да га годинама крије, ућу |
| м што издише свјежину; дрвеће у цвијету носи на себи нешто снажно и бујно као живот у рађању; п |
| а осјети његову равнодушност и да ли је носила јад у души, не казујући га никоме, сакривајући г |
| њезине ријечи које је гутао и са собом носио мирни шум воде, механично се хватао за џеп, пушио |
| браде, с наочарима што падају ниско по носу, са својим свакидањим, лаганим навикама, који чита |
| давао раду једну оштру и заповједничку ноту: јаче и брже лупали батови, чешће се разлијегала е |
| и туробан, не наличећи ни на дан ни на ноћ.</p> <p>И он је ваљда био задријемао у својој насло |
| он једва дочека да прође та страховита ноћ и са искреном радошћу поздрави дан који се рађаше.< |
| а јутарња свјетлост не почне да блиједи ноћ; кад затитра магла, кад стану да се јасније разабир |
| адоше коњи пред кућом, тргао се и нашао ноћ око себе, са мјесецом који се помаља; још му табао |
| агано пође према вратима.</p> <p>— Лаку ноћ! — рече.</p> <p>Она га не чу и не макну се.</p> <p> |
| ку се мицале двије-трије овце, и цијелу ноћ јечало једно болесно дијете.{S} Гавре Ђаковић бијаш |
| мртвих предјела, кроз једну вазда исту ноћ, као да дражи пута кога нема.</p> <p>Гавре Ђаковић |
| ст умртвљаваше му цијело тијело.</p> <p>Ноћ је блиједила, звијезде се трнуле, помаљале се телег |
| он и луташе очима по тами.{S} И читаве ноћи не склопи ока.</p> </div> <pb n="102" /> <pb n="10 |
| ним јадом, вазда једнака, и преко мртве ноћи и замрлог јутра и дана који је куњао.</p> <p>Како |
| ао се немирно и гонио привиђења; цијеле ноћи падала једна могила камења на његове груди, убијал |
| и хладнокрвно, послије једне преспаване ноћи, на то све заборавио, без иједне мисли која би га |
| о што их веже.</p> <p>У бесане и празне ноћи, са затвореним очима, тјерајући од себе мисли, са |
| њена изазивањем успомена оне непријатне ноћи.</p> <p>Њу је спазио у башти поред Уне, једног бла |
| </head> <p>Послије немирне и непријатне ноћи, испрекидане сновима без смисла, кад се је, прво ј |
| и, а времена све мање.{S} И те посљедње ноћи она није тренула оком; она никад није осјетила тол |
| како сам несрећна!“ </p> <p>И у мртвој ноћи без живота и кретања, он непрестано мишљаше на њу |
| пријатној згради. </p> <p>И за неколико ноћи које се чињаху непролазне, док је она тихо плакала |
| вотом који стоји озбиљан и миран, сав у ноћи, изнад шумне ријеке.</p> <p>У извјесним часовима о |
| ш траје, да се још вози негдје далеко у ноћи, да замишља, и нехотице, своју кућу освијетљену, п |
| своју чежњу и лутао кадгод у узбуђеним ноћима, по мрачним и сјеновитим дрворедима, док му једн |
| се у пустој тишини.</p> <p>Они морадоше ноћити у првој усамљеној кући на коју се намјерише, гдј |
| прозор ударао је вјетар и уносио оштар ноћни ваздух; машина сипала кишу варница које су се гас |
| оре него умрла.{S} Да, она је умрла.{S} Ње нема више ни за мене ни за тебе, она нас је оставила |
| ту усамљена, непомична, укочена; изнад ње се издизао јаблан, висок и црн, и бацао преко куће с |
| на својој глави кад би мати сјела поред ње, и питала да ли јој је задатак тежак; она је тако за |
| а.</p> <p>Он стајаше неко вријеме поред ње, тражећи једну паметну и утјешну ријеч, <pb n="100" |
| олим, — рече она.{S} Он се спусти поред ње.</p> <p>И с ногама над водом, с осмјехом у очима, он |
| гају, он видје Ирену, са шеширом поред ње, са погледом упртим у даљину према његовој кући.</p> |
| н је примакао једну столицу и сео поред ње, ћутећи.{S} И туга материна прелазила је и на њега.{ |
| рапна икона са зарђалим кандилом испред ње, које није било одавно припаљивано.{S} Са таваница с |
| ном смрћу, очајавајући што није јача од ње и што се то десило тако далеко, тако далеко.{S} Стра |
| вјечно иста.{S} Он се осјећао спутан од ње, од нечега невидљивог што га <pb n="96" /> гњечи, му |
| немоћан да ту могилу крене, да је испод ње ослободи и да покуша да је поново врати младости и ж |
| осмјехом и изиђе.</p> <p>Он се сјећаше ње као малог дјетета које ју касније заборавио; зачудио |
| мишљаше да јој је њезина мама умрла без ње, и то јој би двоструко жао и криво.</p> <p>— Зар је |
| дланове, — да извади, отме, истргне из ње комад сувог, мршавог круха за се и за дјецу; у ту зе |
| није у соби као и оно што се дешава док ње нема код куће, и то јој је изазивало у памети неприј |
| с њезиним сином умро читав живот изван ње, која је пригрлила врелу и крваву успомену у своје г |
| посрћући; њих троје дјеце савило се око ње, са прљавим лицима од плача.{S} Спровод се лијено ву |
| на канапе.{S} И он касније сједе близу ње и обоје гледаху на прозор о који удараше и лупкаше к |
| мисли нијесу довољно јаке да се отресу ње; он их осјећаше испретрзане, натегнуте, као да не до |
| ше вјечно њезин тужан, заплакан поглед, њега притискиваху као камење њезине жалобне ријечи, пун |
| руке, влажне од суза, притискују лице: њега прожимаше вјечно њезин тужан, заплакан поглед, њег |
| али сјеђаху и климаху обореним главама; њега је престравила ова несвјесна, мирна, тиха биједа к |
| аше код своје куће, као у првим данима; њега је љутило што други улазе у његове мисли, као што |
| или; небо било прошарано звијездама.{S} Њега се угодно дојмила лупњава возова и машина које су |
| дним неспретним и здепастим словима.{S} Њега то све умараше, и вожња, и мисли, и натписи, и она |
| и који може сваки час да се пробуди.{S} Њега дира и вријеђа у мозгу кад зашкрипе, под његовом т |
| ворно с њом; она није више постојала за њега, и сада му се чињаше као да је гледа послије раста |
| и и говори о његовом доласку, спрема за њега, постоји за њега.</p> <p>Синоћ он стајаше ту, неод |
| жену и шта има у њој?{S} Шта је она за њега и <pb n="116" /> шта је он њој?{S} То му се питање |
| ијет сажали младу дјевојку која пође за њега, проричући јој зао живот и мучну смрт; међутим чин |
| то за што је мислио да се можда није за њега ни с њим родило.</p> <p>И кад је најмање то очекив |
| рње, крвавећи руке кад се прихваташе за њега да не стане у воду и да прескочи на суво; гледа Ун |
| вом доласку, спрема за њега, постоји за њега.</p> <p>Синоћ он стајаше ту, неодлучан, преплашен, |
| али ипак допуштајући да она не мари за њега или да мари само за то што нема овдје никога друго |
| ни, који је, у једном трену, изгубио за њега свој обични изглед, као да је било нешто што га је |
| кад угледа два ока, пуна суза, упрта на њега, у којима има и туге што не може да помогне, и саж |
| pb n="15" /> само умарали, као да се на њега сручио сав терет њихових живота које они тако мучн |
| од улаза, и сви се погледи управише на њега.{S} Калуђер размахивао кадионицом, стријељајући оч |
| и.{S} И туга материна прелазила је и на њега.{S} Он се застидио себе кад се љутио на зиму; на с |
| да је знао да ће га чекати, мислити на њега, да ће јој можда учинити на жао.{S} У томе часу, о |
| преда се, љутећи се што сви гледају на њега, и осјети како је туђ на овом мјесту које убијаше |
| ва.</p> <p>Вазда те мисли налијетаху на њега и он не налажаше никад правог одговора који би га |
| е тужаба биле су писане и дизане против њега, али им се није <pb n="61" /> вјеровало нити хтјел |
| а, сав блатан и мокар од кише.{S} Поред њега клечала је кћи, покушавајући, мучећи се узалуд да |
| избија старо, изглачано камење, а поред њега друго под водом, зарасло топлом и меком маховином. |
| ва возова и машина које су јуриле поред њега, уз нервозно трчкарање чиновника с фењерима, са ма |
| е прије његовог.{S} Они пројурише поред њега, са пјесмом, грајом и галамом, надвикивајући лупња |
| уљну мноштво свијета и, пролазећи поред њега, ишчезаваше кроз једна врата.{S} Он се попе у кола |
| и са шеширом и штапом на столици поред њега.{S} Они се пољубише и пошто изредаше обична питања |
| о муке своју црвену капицу и стаде пред њега.</p> <p>— Гавре — викну — тражи те некакав господи |
| памет слику свога оца, она излази пред њега вазда жива и свјежа; он гледа пред собом тога круп |
| мљивој забуни?{S} Или је њу довело пред њега искушење живота, са лукавим, малим смијехом на тан |
| а никоме, сакривајући га од свијета, од њега па и од саме себе, она рече мирним гласом, без роп |
| осмијак.</p> <p>Само пред старијима од њега развлачило се његово натмурено лице, пуно понизне |
| рави, угуши.{S} Али она је била јача од њега.{S} Она је казала сухо: „Ти си као други“.{S} И ње |
| на га није задржавала и опростила се од њега једним хладним пољупцем.</p> <p>До године је није |
| де, већ да га вуче за њом нешто јаче од њега, и он хиташе а да није знао шта је то што га носи, |
| } И тај призор не раздвајаше се више од њега, он га је прогонио свуда: кадгод је загледао у сво |
| од је Гавре Ђаковић дизао очи, видио је њега, вазда једнаког, са истим држањем, истим преплашен |
| И кад већ пођоше саонице, он још видје њега гдје стоји пред кућом, држећи новац у пруженој руц |
| сао да тамо стигну <pb n="104" /> прије њега.{S} И онда протабају ходником његови кораци и мири |
| и је овамо случајно залутао и сјетио се њега?{S} Зашто да га узнемирује тај свијет?</p> <p>И он |
| >Његов воз пројури и стаде одједном; из њега куљну мноштво свијета и, пролазећи поред њега, ишч |
| у дубоко у снијег и мучно се извлаче из њега.{S} Он гледаше пред собом <pb n="42" /> кочијаша, |
| и њега боли ударање ледених зрна, да и њега пржи суша и изгара припека, да хлепти <pb n="77" / |
| бију кише које падају у невријеме, да и њега сатире мраз, да и њега боли ударање ледених зрна, |
| невријеме, да и њега сатире мраз, да и њега боли ударање ледених зрна, да и њега пржи суша и и |
| и да би та увреда исто толико бољела и њега, као и њу, кад би је знала.{S} Он пушташе да га пр |
| емље, да дише с њом заједно, да с њом и њега бију кише које падају у невријеме, да и њега сатир |
| сликама које су тада ушле у моду.{S} До њега, један висок, крупан, глават Босанац који говори у |
| га је тргла нека лупа, из ходника, око њега је била густа <pb n="97" /> помрчина.{S} Мрзило га |
| аглушује својом гласином све што се око њега чује, збива, гласно живи и ори.{S} Он кликће кад о |
| уморне, млаке мисли, док живот хуји око њега и шири мирис прољећа и меку топлину младости; он о |
| не тиче спољашњи свијет, гдје све само њега чека, гдје се мјесец дана мисли и говори о његовом |
| оба, пуна нереда, која се већ уживила у њега. </p> <p>Њега је гушио тај ваздух. </p> <p>Чинило |
| гласио као лијек од костобоље која се у њега редовно јавља сваке јесени.</p> <p>И једном прилик |
| ћи ријечи и призоре, враћајући поново у њега сву његову борбу са мислима узбурканих дана кад се |
| ло други правац и другу боју, унијело у њега више младости и више свјетла.{S} Он се не сјећаше |
| снагу и надмоћност.</p> <p>На пошљетку њега поче да замара ова борба, ово превртање мисли и не |
| да, која се већ уживила у њега. </p> <p>Њега је гушио тај ваздух. </p> <p>Чинило му се да ће да |
| се у горким и несрећним сузама.</p> <p>Њега прође некаква језа кад видје њезин плач тугу и сра |
| ница спао креч и црнило се дрво.</p> <p>Њега је тиштала тјескоба у овој полумрачној и укоченој |
| воздени и чврсти покрети омекшавали су, његов јак, космат врат, иначе вазда усправљен, погибао |
| каснио и да то све долази само да убрза његов пад и да покаже његову маљушност, ускоту и ништав |
| љећа и меку топлину младости; он осјећа његов здрав, бујан мирис и још више опажа како је он за |
| нодушан.{S} Па кад она сврши и кад нађе његов празан и разбијен поглед, она се збуни и покаја, |
| збивало нешто.{S} Она диже главу и нађе његов поглед, сљубивши га са својим, и само што дубоко |
| братов звонки глас, као да се разлијеже његов весели смијех, као да зазвекета његова сабља коју |
| е сврнула мало очи у страну да избјегне његов поглед, и мирно га послуживала.</p> <pb n="121" / |
| од инжињерова гласа, који чисти грло, и његов кашаљ чује се у десетину околних кућа, одкуда се |
| ижавао станици.{S} Успут га срете један његов колега, узе му цигарету дувана и двије круне на з |
| а од његова гласа, поново се разлијегао његов весео и звучан смијех кроз читаву кућу, са топлом |
| , даје лицу више изражаја.{S} То је био његов први утисак.{S} Он се обраћаше њој са по којим не |
| гама.{S} И погледа поново.{S} То је био његов брат Милан, слика одраслог, голобрадог дјечака, с |
| обично и ново што улази, не питајући, у његов живот, крчећи себи пут моћно и силно, одбацује <p |
| мисли у склад, унио старо расположење у његов живот и дао свима стварима обичан ток.{S} Зашто ј |
| м посљедњим ријечима које се усјекоше у његов мозак, изазивајући ријечи и призоре, враћајући по |
| , кад осјећаше да ће то можда унијети у његов живот више несреће него благодати која би га, да |
| звера к њима, кад у поље поново одјекну његов љутит глас, кад залупаше батови и ужурбаше се људ |
| олико мјесеци, година, вијекова.</p> <p>Његов поглед паде на њезино мирно лице које није ништа |
| губи се у оној ломљави и метежу.</p> <p>Његов воз пројури и стаде одједном; из њега куљну мношт |
| и.</p> <p>И они се руковаше без ријечи, његова рука била је хладна као усред зиме.{S} И дуго по |
| ма и био незадовољан са самим собом.{S} Његова радозналост изгледала му чудновата и смијешна, д |
| осно дочекао и наплатио са добитком.{S} Његова сила не малаксаваше, изгледајући још дуговјечна. |
| вешерком</hi>, мислећи да је најбоље да његова кћи проводи године у самостану, у тој огромној, |
| што се помоли једна уплакана баба, нека његова рођака, повезана црним рупцем, и поздрави га.{S} |
| и, на малој троногој столичици, сједила његова мати, заогрнута и сва у црнини.{S} Кад је ушао, |
| војих ситних доживљаја, и одговарала на његова питања, давајући му увијек у свему <pb n="143" / |
| е његов весели смијех, као да зазвекета његова сабља коју је он пасао са тако много уживања, ка |
| м погледом.{S} И поново звонила соба од његова гласа, поново се разлијегао његов весео и звучан |
| е воли себичном, грубом љубављу, што је његова.{S} Обневиде очи и узаври крв, замахне проштац и |
| од којима се скривала сувишност срамоте његова положаја и свега што је требало да остане скриве |
| та хоће овај човјек од мене?“ и гледаше његова набрекла црвена лица, забрекао подвољак, црвене |
| га није чула, кад, пред подне, стадоше његова кола пред кућом.{S} Само што се помоли једна упл |
| према жени, откако му је прва умрла, и његова срџба и бијес и ударци не падаху више у кући, гд |
| , улице којима сваки дан пролази, као и његова стара ђачка соба, пуна нереда, која се већ уживи |
| сти и <pb n="112" /> непромјенљив као и његова одјећа, ријечи и погрјешке у говору, он је спази |
| шен, не вјерујући својим очима да је то његова кућа; грање је тако празно шумило, тако је био т |
| ањем, кад би га пекле, у кишовите дане, његове ране које тешко зацјељиваху.</p> <p>Он је мрзио |
| ; свака ствар сјећала је матер на сина; његове књиге, школске успомене, слике, писма, по свима |
| путује, а није ни имао разлога да хита; његове су дневнице, и ако се није више радило, расле, а |
| моћно и силно, одбацује <pb n="107" /> његове мисли, потискује и даје друге правце његовом дот |
| а се провиде.</p> <p>И он се сјећаше да његове мисли нијесу довољно јаке да се отресу ње; он их |
| , радећи, иза његових леђа и посматрала његове карте; он осјећаше више пута њези дах на своме л |
| јеле ноћи падала једна могила камења на његове груди, убијала га, притискивала, мрвила му мозак |
| умповању, баловима и женама; изнио пред његове очи један живот који је за Гавру Ђаковића био са |
| о бива слабији, како подлијеже; како се његове мисли ругају с њиме, како га махнито нападају, б |
| је казала сухо: „Ти си као други“.{S} И његове се усне презриво развукоше.{S} Као други!{S} Кол |
| се гушио више од осам година.</p> <p>И његове очи гледаху са запрепашћењем сав овај свијет у к |
| се питање не скидаше с ума.{S} Шта гони његове мисли и што их збуњује, смућује, узбуркује и бац |
| ада на његову душу, испуњава је, и носи његове мисли некуда гдје још нијесу дотада биле.{S} И п |
| на овом мјесту које убијаше без милости његове јутарње илузије.{S} Не враћаше се ни младост ни |
| се и казавши му коју ријеч, осјећајући његове очи на себи, чујући његове кораке за собом, слут |
| , осјећајући његове очи на себи, чујући његове кораке за собом, слутећи његову мисао која је пр |
| апити.{S} Гавре Ђаковић одбијаше увијек његове позиве, јер није волио да се упознаје с новим љу |
| равог одговора који би га умирио, довео његове мисли у склад, унио старо расположење у његов жи |
| да и на њу пада један <pb n="98" /> дио његове срамоте.{S} Кад угледа Гавру Ђаковића, она бризн |
| ше на њу.</p> <p>Ништа више није бунило његове мисли; он је често није ни примјећавао.{S} Помал |
| бука.{S} Или силази Уни која тече подно његове баште, спуштајући се стрмом обалом, обраслом грм |
| анима; њега је љутило што други улазе у његове мисли, као што су ушли и у његову кућу, да га св |
| гдје само одјекују, празно и поплашено, његови кораци.{S} Он се кадгод боји да корача гласније |
| е, пуно понизне и претјеране љубзности; његови <pb n="60" /> гвоздени и чврсти покрети омекшава |
| ланине, у плавичасту даљину, да га носе његови снови као једна широка ријека с лаганим током на |
| рквена врата, скинувши шешир с главе, и његови кораци одјекиваху по каменитим плочама, угушујућ |
| рије њега.{S} И онда протабају ходником његови кораци и мирис цигаре продре кроз пукотине од вр |
| ак.{S} Она је уздрхтала толико пута под његовим ријечима, заплакала у себи ради његовог подсмје |
| ност, заједно са господином инжињером и његовим Златним Прагом.</p> <p>Затим Панек сврну разгов |
| његових очију, стотина мисли проструји његовим мозгом, мисли полусане, уморне, сакате, чудовиш |
| тражила; она је нестала и утопила се у његовим успоменама, изравната можда са гомилама шарених |
| сурим стаблом; вјетар чудновато шуми у његовим гранама које клепћу тупим и сувим звуком под вј |
| ради оног бујног и гласног живота међу његовим гранама.{S} А сада га је гледао како је сув и п |
| вјетром, ради гнијезда која сједе међу његовим рашљама, ради оног бујног и гласног живота међу |
| карте.{S} Ирена је сједила, радећи, иза његових леђа и посматрала његове карте; он осјећаше виш |
| ешто тешко кад му изиђе пред очи гомила његових земљака.{S} Воз се међутим уздрма и крену.{S} О |
| гласови живота који се буди, кад, поред његових прозора, са лијеном шкрипом прођу воловска <pb |
| мет.{S} Стотина ствари пролијеће испред његових очију, стотина мисли проструји његовим мозгом, |
| га памти и воли још из дјетињства, ради његових витких, зеленкастих шибљика, његовог бљедуњавог |
| ђе на своју вјечну омиљену тему, Чешку, његово се лице поново разведри, глас му поста блажи, а |
| а свуче, баци га у кревет, не марећи за његово мумљање, и покри га.{S} Он одмах поче да хрче.</ |
| ао у браду која је још више замрачивала његово лице.</p> <p>То је била материна жеља да њезин м |
| ата; зачује се још једном испод прозора његово кашљање или како одздравља својим погрјешним наг |
| мо пред старијима од њега развлачило се његово натмурено лице, пуно понизне и претјеране љубзно |
| а, с уживањем га прати како расте као и његово срце у грудима, како мало по мало прекрива небо, |
| на чудна мртва тишина, он осјећа у себи његово задовољно дисање.{S} Гавре Ђаковић осјећаше да г |
| са тако много уживања, као да се помоли његово ведро, насмијано лице са благим, добрим погледом |
| ајући се да му угоди, не разумијевајући његово мрко лице ни ћутање.{S} Она је свршила сав посао |
| ад би они отишли, поново се замрачивало његово лице, он је још чвршће стезао своју кесу, остаја |
| шавало <pb n="41" /> се озбиљно и тужно његово писмо, боље је и глупо умријети него глупо живје |
| о гледао, заваљен у наслоњачу, гледао у његово лице пуно весеља и обијесне радости за авантурам |
| ди његових витких, зеленкастих шибљика, његовог бљедуњавог, уског лишћа, његовог звиског шума п |
| бљика, његовог бљедуњавог, уског лишћа, његовог звиског шума под вјетром, ради гнијезда која сј |
| шног несклада. </p> <p>То је био погреб његовог оца.</p> <pb n="59" /> <p>И сад, кад дозива себ |
| трпаше у један други воз који оде прије његовог.{S} Они пројурише поред њега, са пјесмом, грајо |
| његовим ријечима, заплакала у себи ради његовог подсмјеха или зажалила и осјетила горко кад би |
| д ње, са погледом упртим у даљину према његовој кући.</p> <p>И онда мишљаше на ову сељачку дјев |
| ко лица Гаври Ђаковићу; нешто затитра у његовој души, жеља и молба да не скрнави једно ново осј |
| а, томе звуку одазва се негдје дубоко у његовој души један одјек из младости, који га сјети мај |
| ћи се с десна на лијево кад је пуцало у његовој близини, враћао се сав задуван на старо мјесто, |
| а ријетким задовољством, при чему се на његовом лицу јављао један чудноват, зао осмијак.</p> <p |
| ира и вријеђа у мозгу кад зашкрипе, под његовом тежином, старе даске на поду; кад помакне са лу |
| ве мисли, потискује и даје друге правце његовом дотадањем животу, разгони мрак, уноси свјетлост |
| а, гдје се мјесец дана мисли и говори о његовом доласку, спрема за њега, постоји за њега.</p> < |
| јеће и баца се доље наглавце, заједно с његовом мисли која ју прати и коју вода у себи заноси и |
| ана, Гавре Ђаковић није осјећао да је у његовом животу недостајало <pb n="110" /> нечега што би |
| цу.</p> <p>То је био први страшан дан у његовом дјетињству.</p> <p>Мати је била слаба и изнемог |
| сладак <pb n="109" /> терет што пада на његову душу, испуњава је, и носи његове мисли некуда гд |
| бијених млазова предмете у даљини; и на његову душу навлачила се она једнака, мирна, сива боја |
| н млаз сунца који падаше кроз прозор на његову главу.{S} Па кад читав свијет поче да се крсти, |
| <pb n="46" /> преживљујући стотину пута његову смрт, умирући заједно с њим тешком и мучном смрћ |
| ази само да убрза његов пад и да покаже његову маљушност, ускоту и ништавило.</p> <p>И долажаху |
| убављу, осјећајући једном страшном боли његову рану, <pb n="46" /> преживљујући стотину пута ње |
| да посумња да ли је она могла да осјети његову равнодушност и да ли је носила јад у души, не ка |
| чујући његове кораке за собом, слутећи његову мисао која је прати.{S} Кад дођоше једном грму о |
| , она непрестано осјећаше у својој руци његову хладну руку, и њезиним тијелом прође језа.</p> < |
| га ухвати, да га ишчупа, он је осјетио његову снагу; он је осјетио како је то биће уско срасло |
| азе у његове мисли, као што су ушли и у његову кућу, да га свуда сметају, узнемиривају, да се с |
| и призоре, враћајући поново у њега сву његову борбу са мислима узбурканих дана кад се отимаше |
| има, послије сушних, изгорјелих дана, у њедра загорјелих и окорјелих поља.{S} Било је у тој киш |
| а обичних потеза, али пуних једне благе њежности: тек мало замишљености која се тренутно јавља |
| ала његове карте; он осјећаше више пута њези дах на своме лицу и губљаше игру; једном, кад сјеђ |
| ице.</p> <p>То је била материна жеља да њезин мезимац буде официр; она је у својој простодушнос |
| собу за разговор: на столици сједио је њезин отац нешто омршавио и потамнио од пошљедњег виђењ |
| p> <p>Њега прође некаква језа кад видје њезин плач тугу и срамоту; њему дође жеља да удари ного |
| да кући сав мокар и љут.</p> <p>Он воли њезин запјенушени бијес кад удара љутито на препреке и |
| притискују лице: њега прожимаше вјечно њезин тужан, заплакан поглед, њега притискиваху као кам |
| једним чудним погледом.{S} Само се чуо њезин болан, брз дах у ком се осјећао јаук.{S} Колико ј |
| мучи, то умирање њу ће вјечно да боли, њезина рана вјечно да крвави, страшније него њему.</p> |
| натегнуте, као да не долазе из душе.{S} Њезина слика била је моћнија; Гавре Ђаковић није осјећа |
| она сваки час намијешта столицу, — а да њезина мати која сједи непомично са радом који забавља |
| ала, гдје се јаче, без шешира, истицала њезина коса.{S} Нашао је у њој једну мирну доброту која |
| лила, <pb n="139" /> тим се брже рушила њезина вјера са њезиним надама, и у души остајаше посли |
| роватно по заповиједи, уздржаваху се од њезина друштва.{S} И она се осјети осамљена, пошљедња у |
| она се збуни и покаја, пуна сумње да је њезина искреност и повјерење било можда непотребно, изл |
| зале злобно неке њезине другарице да је њезина мама рђава женска, да је побјегла од мужа с неки |
| Њој грунуше сузе, она мишљаше да јој је њезина мама умрла без ње, и то јој би двоструко жао и к |
| а је чуо њезине кораке у ходнику, да се њезина врата више пута отварају, али он је био непомича |
| рачко лице пуно бора, кад се засребрени њезина <pb n="51" /> сиједа коса, кад угледа два ока, п |
| итку, са шеширом у руци, гледајући како њезина нога иде с камена на камен, како се повијају њез |
| и, већ само њу, прегибе њезиног тијела, њезине покрете, упијајући у очи њезину слику, као да је |
| етања, он непрестано мишљаше на њу и на њезине ријечи.{S} Он се преврташе <pb n="101" /> с једн |
| ста лампа просипаше лијену свјетлост на њезине косе које су биле напола пале и на фино руменкас |
| е уз њезино крило, и наслањала главу на њезине груди, знајући да ови часови које је дијете воли |
| p> <p>Послије су јој казале злобно неке њезине другарице да је њезина мама рђава женска, да је |
| нека сувишна строгост; неко претресање њезине књиге и биљешке; на исповиједи, свећеник је задр |
| ан поглед, њега притискиваху као камење њезине жалобне ријечи, пуне суза, бола, срамоте и једно |
| утапала очи и мисли, однијела нешто из њезине душе и оставила празнину, замишљеност и чаму.</p |
| <p>И кад се једним наглим покретом маши њезине мишице и привуче је к себи, кад се задуби у њези |
| агано, с обореном главом, с очима пуним њезине слике, с ушима пуним њезиног смијеха и ријечи.{S |
| ивању, задобио њезине симпатије, заузео њезине мисли, показао да му није равнодушна, и остао је |
| зауставио је у њезином уживању, задобио њезине симпатије, заузео њезине мисли, показао да му ни |
| сјетну младост.{S} Он слушаше непомично њезине ријечи које је гутао и са собом носио мирни шум |
| врд и хладан.{S} Чинило му се да је чуо њезине кораке у ходнику, да се њезина врата више пута о |
| це и привуче је к себи, кад се задуби у њезине очи, он не могаше да у њима ишта прочита до нече |
| би се, код стола, почињале свађе између њезине матере и оца, које би трајале дане и недјеље: он |
| иде с камена на камен, како се повијају њезине хаљине по тијелу; он не осјећаше да иде, већ да |
| на се мољаше пред жртвеницима, и док су њезине другарице спокојно спавале и она чула њихово одм |
| она с ужасавањем гледаше како тону сви њезини снови и нестају у непомичној помрчини из које би |
| оли своје обале које вјечно обдјелавају њезини потиштени унуци, да би она можда друкчије текла, |
| колске успомене, слике, писма, по свима њезиним џеповима, свака та ствар била је за њу један је |
| а и цитатима, које се налажаху по свима њезиним књигама и биљешкама; њу обузеше мале церемоније |
| " /> тим се брже рушила њезина вјера са њезиним надама, и у души остајаше послије тога једна бо |
| </p> <pb n="123" /> <p>Он оста сам и са њезиним посљедњим ријечима које се усјекоше у његов моз |
| аше у својој руци његову хладну руку, и њезиним тијелом прође језа.</p> </div> <pb n="141" /> < |
| ријечи; присјећајући се из разговора с њезиним оцем да ће радови око путова у овој околици тра |
| који више ништа не схваћа; за коју је с њезиним сином умро читав живот изван ње, која је пригрл |
| чи и погрјешке у говору, он је спазио у њезиним очима пријекор.{S} Он настављаше да говори са с |
| пуни крви.{S} Читава кућа била је пуна њезиних суза; јецај се осјећао и титрао у ваздуху, упио |
| замишљености која се тренутно јавља из њезиних очију, даје лицу више изражаја.{S} То је био ње |
| n="106" /> пут, не скидајући погледа с њезиних плећа на која коса баца сјенку.{S} А она се осв |
| једну ријеч, у једном тренутку дирну га њезино причање, но он се свлада и остаде равнодушан.{S} |
| , вијекова.</p> <p>Његов поглед паде на њезино мирно лице које није ништа казивало; једино што |
| се.</p> <p>И кад он метну грубо руку на њезино раме, она одмах клону и сва му се предаде, без р |
| ачио у мраку и чинило му се да још чује њезино болно и уздрхтало јецање; и кад је легао, чинило |
| еб? — запита га она.{S} Он не очекиваше њезино питање и трже се.</p> <p>— У Загреб?{S} Не, нећу |
| ма које не разумијевају припијала се уз њезино крило, и наслањала главу на њезине груди, знајућ |
| оклијевања, мирно и равнодушно, смрвио њезино срце под једном могилом, и то га заболи сада кад |
| тамо нешто тражи.{S} Како га је бунило њезино: „Зашто?“ „Она је дакле равнодушна,“ помисли он. |
| он хита за њом, не одвајајући поглед са њезиног струка, ни са плећа која се провиде.</p> <p>И о |
| оду која блијешти, већ само њу, прегибе њезиног тијела, њезине покрете, упијајући у очи њезину |
| очима пуним њезине слике, с ушима пуним њезиног смијеха и ријечи.{S} Гавре Ђаковић осјећаше у с |
| га послуживала.</p> <pb n="121" /> <p>У њезиној мирноћи он наслућиваше један тихи јад; он осјећ |
| рене и да му помогне да се дигне.{S} На њезином лицу у које је ударила ватра, огледало се нешто |
| трахота пренеражења била је исписана на њезином пожутјелом и потамњелом лицу у које се боре дуб |
| у соби, заваљен и опружен, још разигран њезином љубави, пуном страсти, младости и доброте.</p> |
| , који јој се приближио, зауставио је у њезином уживању, задобио њезине симпатије, заузео њезин |
| леда.{S} Њему се учини да је прочитао у њезином оку: „Хајдете!“ И он, не знајући ни сам зашто, |
| се радосно изненађивала кад би осјетила њезину руку на својој глави кад би мати сјела поред ње, |
| ијење пара и реже својим оштрим ртовима њезину глатку стаклену пут.</p> <p>Запљусне га кадгод м |
| у љубазну ријеч, погледа с осмјехом, на њезину душу падаше по један тежак камен.{S} Он је без м |
| у вјеровању да је воли.{S} Он се је на њезину љубав бацио каменом првог дана и он знађаше да с |
| о на лицу, без имало зловоље; примио је њезину руку и промрмљао неколико безначајних ријечи.{S} |
| ње које су јој мрзеле душу и огорчавале њезину сјетну младост.{S} Он слушаше непомично њезине р |
| све свршити онако како она жели, да ће њезину срећу повећати једна казана ријеч у посљедњем ча |
| о је доста обична ствар.</p> <p>И пусти њезину руку.</p> <p>Она само што мало отклони дланове с |
| тијела, њезине покрете, упијајући у очи њезину слику, као да је сада гледа по први <pb n="106" |
| тихи јад; он осјећаше да је раскрвавио њезину душу, да је у њезину безбрижну младост, пуну сун |
| е да је раскрвавио њезину душу, да је у њезину безбрижну младост, пуну сунца и ватре, унио свој |
| штво официра који су гласно разговарали њемачки и грохотом се смијали, гледајући изазивачки жен |
| ионираца о народним питањима, претрпано њемачким ријечима.{S} Около, на својим сталним мјестима |
| плозије динамита, која долажаше с брда, њему се створише пред очима гомиле радника, Панек над њ |
| ајстрожијих и најсавјеснијих чиновника, њему је било лако да ради на своју руку и да стече прил |
| а и кад се наједном њихове очи сретоше, њему се језик заплете, причање поста сметено и збуњено |
| очима.</p> <p>Кад тога дана видје Јеку, њему се учини као да је није одавно видио, као да није |
| добро знао да га мрзе и да га се боје; њему је та мржња годила и он се с њом поносио, говорећи |
| за кад видје њезин плач тугу и срамоту; њему дође жеља да удари ногом ово пијано створење, изва |
| говори одмах.</p> <p>Она га погледа.{S} Њему се учини да је прочитао у њезином оку: „Хајдете!“ |
| ћи их и шиљући војску да их пушкара.{S} Њему се чињаше да Уна памти стотине година ту пјесму, д |
| ез ријечи, он се питаше, шта јој је?{S} Њему би криво што је дошао овамо.{S} И кад је хтио нешт |
| p>Кад је дигао очи, видио је гдје према њему иде једно сељачко дијете коме су тек негдје одскор |
| ко што долазим? рече и окрену очи према њему.</p> <p>Он се мало осмјехну и разумио је.</p> <p>— |
| а загледаваше, посматраше и налажаше на њему своје црте. „Не, не, <pb n="118" /> нијесам то ја! |
| ему није казало да је она боља, љепша и њему милија од других.{S} Он се увјераваше да се вара, |
| дана, Милан је био заборавио да говори њему, и причао је весело, с много вјетрењасте, лакомисл |
| пажњу и бригу, мислећи и старајући се о њему; доносила му цвијећа и воћа које је сама узбирала, |
| и.</p> <p>Она не знађаше што да мисли о њему.{S} Бијаше дана кад јој се чинио близ у мислима и |
| а рана вјечно да крвави, страшније него њему.</p> <p>— Убио! — тупо и из дубине, с невјероватно |
| ише у кући, гдје је све гледало да само њему по вољи уради и угоди.</p> <pb n="62" /> <p>Сељаци |
| ине који се био нахватао и налијепио по њему.</p> <p>И у једном тренутку застријепио је од нече |
| есајући труње које се било нахватало по њему.{S} Кад уђе у кућу, нађе у ходнику једног омањег, |
| но живи и ори.{S} Он кликће кад опажа у њему пустош гдје се шири, наде гдје се ломе.{S} И кад с |
| ама.{S} И успављивала се лагано чежња у њему, тјешећи се обичном, вашарском љубављу; гасила се |
| очију?{S} А он тражи, има ли још ишта у њему, и налази пепео и сатрте, прашне осјећаје и уморне |
| није на њих; гледао ју је, а да ништа у њему није казало да је она боља, љепша и њему милија од |
| ог, ничега <pb n="95" /> рђавог, није у њему било никакве срџбе ни злобе, али није то била она |
| кад све застане и замре, кад настане у њему једна чудна мртва тишина, он осјећа у себи његово |
| је загледао у свој живот, јављала се у њему злобно и пакосно та слика, само мјесто радника вид |
| о ту ријеч, наглашавао је, и ништа се у њему није макло, заиграло, потресло.{S} Успомене на при |
| оговори неколико ријечи, али ништа се у њему није кретало, ништа га није потицало да се дигне и |
| ну кад хтједе да остави Јеку, јави се у њему нешто животињско и сурово, као да рикну нешто, да |
| тов рукопис, он није ни слутио што ће у њему да прочита.{S} Писмо дуго, згужвано, на оцијепљено |
| > <p>Ипак, на махове, снажно избијаше у њему тјескоба, мрачна и црна, пуна питања и сумње: „Куд |
| га преплави са хиљадом успомена, — и у њему се јави жеља и осјети потребу да узме из тог дјети |
| ли и брига, вјерујући да ће се родити у њему нешто што је умрло, дати му полета, крила и топле |
| рекао је он с ужасавањем, док је овај у њему направио једну презриву гримасу.{S} Па кад је поку |
| и да заборави пријекор који се будио у њему.{S} Он осјећаше сву студен овог неразумљивог, сањи |
| е су падале чешће, и поштовао и волио у њему брата који је старији и паметнији.</p> <p>Сјећа се |
| 1" /> <p>И осјети како је нешто умрло у њему за увијек.</p> <p>Нико га није видио кад га је нес |
| } Само кадикад заигра нешто растргано у њему, нешто се болно потресе; зачује један сухи, пјеско |
| вљаше се још јаче изречено и одређено у њему, са много више пријекора него до тада.{S} И кад се |
| нијеси ни добар“, одговорило је нешто у њему.{S} И застаде, не хтијући да доврши мисао која му |
| није знао.{S} Тек завитлало се нешто у њему, заиграло, заболило га, стегло га, стресло га и тј |
| <p>— Какав је ово несрећник! — дрекну у њему један глас. — Упропастиће ме. <pb n="83" /> Изгуби |
| мјесто радника видио је себе.</p> <p>У њему је било нешто уздрхтало и узнемирено послије саста |
| ућу учинило му се да чује како су се за њим полагано отшкринула једна врата.{S} А затим се кори |
| у се уклањаху с пута и шаптаху нешто за њим.{S} Он пријеђе преко једног полутрулог дрвеног мост |
| лом рада, ни поклици, ни свађе.{S} Пред њим се црвенио звоник мале и здепасте црквице, са кога |
| ања му видике, говорећи му да нема пред њим ничега што вриједи да се гледа и види, да нема ниче |
| гдје још нијесу дотада биле.{S} И пред њим као да се рађа нов живот о коме није никада мислио |
| не и дјеце му, али сви су стрепили пред њим и бојали га се.{S} Он је добро знао да га мрзе и да |
| сјећаше да га се боји, да стријепи пред њим и да уступа кад покуша да му се отме или, кад се ух |
| сио о врат.{S} Он већ помишљаше да се с њим завади и тражаше само коју ријеч.</p> <p>Једва једн |
| .{S} Инжињер га заустави, поздрави се с њим <pb n="86" /> и диже читаву галаму својим говором, |
| је мислио да се можда није за њега ни с њим родило.</p> <p>И кад је најмање то очекивао, кад је |
| Биће узнемирен.{S} Можда има још неко с њим кад је узео двије собе.{S} У осталом, и онако су му |
| е осјетио како је то биће уско срасло с њим, како га оно и сачињава, да то није нитко други до |
| ину пута његову смрт, умирући заједно с њим тешком и мучном смрћу, очајавајући што није јача од |
| се траже, ни путева који <pb n="119" /> њима воде.{S} Он убија жеље, сужује мисли, затвара очи, |
| ећи мало топлине у својим успоменама да њима мало разгали, загрије, оживи ову туробну, ледену, |
| и тај обични и механични посао.{S} А за њима измијешана поворка људи, жена и дјеце, која води р |
| тужује и пуни њима затворе и оставља за њима непоорана поља, непокошене ливаде, несадјевена сиј |
| ше пред очима гомиле радника, Панек над њима, црвен и узнојен, гдје маше штапом, а ниже, у гају |
| перјанице, бљескају бајонети.{S} А пред њима, у крви која се са главе сциједила на кошуљу, с ру |
| глобе на сељаке, да их оптужује и пуни њима затворе и оставља за њима непоорана поља, непокоше |
| лијено и неспретно кривудајући узвера к њима, кад у поље поново одјекну његов љутит глас, кад з |
| p>Пало му је на намет да сутрадан оде к њима и одмах је то назвао глупошћу.{S} Плашио се планом |
| чању тих ситница кад је инжињер сишао к њима, сав црвен, задуван, узрујан и промукао, тужећи се |
| ак.{S} Ручао је заједно <pb n="92" /> с њима, док се више њих, код радника, јављало живље распо |
| аше. </p> <p>Инжињер га позва да пође с њима, покушавајући да га одушеви за свој посао.{S} Он х |
| толико година, умирао, трунуо заједно с њима, живећи као и они.{S} Познавао је те људе по одије |
| задуби у њезине очи, он не могаше да у њима ишта прочита до нечега што се скаменило.{S} И приј |
| иједа и сиротиња; заталаса се понекад у њима нешто мучно што дави; радници у туђини јављају да |
| да се напију угријане воде, пе видећи у њима људе него раднике који морају да га слушају и да м |
| мах, бура се разбија о кланце и хучи у њима.{S} Они застају, губе пут, усред каквог таласастог |
| дном трену да не може више да живи међу њима; узрујавала су га та непромјенљива лица која редов |
| куша да му се отме или, кад се ухвати с њиме у коштац, како га онај слама, мрви, сатире и обара |
| одлијеже; како се његове мисли ругају с њиме, како га махнито нападају, боле, жегу и бацају на |
| ајања, и нехотице одбијала од тих људи; њих је раздвајао један гроб, који се, као и сваки, дуго |
| ећи се у сузама, тресући се и посрћући; њих троје дјеце савило се око ње, са прљавим лицима од |
| ашли овдје да станују; зар није било за њих стана нигдје на другом мјесту?{S} Па онда му дође м |
| утак, нађе у себи само страшну мржњу за њих и низак презир за себе.{S} Он осјећаше неодољиву по |
| а сметају, узнемиривају, да се свуда на њих подстиче, да га они гурају у страну и да му не даду |
| кроз отворена врата, бацајући кадгод на њих двојицу по који поглед.{S} Они се осмјехнуше и руко |
| једних и других и не мислећи касније на њих; гледао ју је, а да ништа у њему није казало да је |
| запиткивајући чиновнике, који су се на њих отресали мађарски.{S} Кад један Личанин прође поред |
| их, да их не чује, не види, не мисли на њих.{S} Па онда, он је осјећао у себи слабост да их биј |
| једним дугачким капутом, опростио се од њих обичним поздравом.{S} Она је уздрхтала, пружила му |
| е неодољиву потребу да оде, да утече од њих, да их не чује, не види, не мисли на њих.{S} Па онд |
| шље, док гладна кућа ишчекује помоћи од њих; замре и оно тужног весеља над животом, ма какав би |
| обли трагови челичне шипке; доље, испод њих, зарасла брдо букова шума, пуна хладовине и свјежин |
| лишћем и са изломљеним огранцима испод њих, што је подсјећало на дјечурлију која их је била пу |
| се њихови прслуци.{S} Читаво поље испод њих одјекује од њиховог посла, њихове вреве и експлозиј |
| </p> <p>Гавре Ђаковић памтио је како је њих дјецу пробудила мати у зору, плачући и љубећи их, к |
| једно <pb n="92" /> с њима, док се више њих, код радника, јављало живље расположење: виђале се |
| ши никако те мисли и не нађе изласка из њих, скупи чело, залупи прозор и оде да спава.</p> <p>В |
| елих поља, прави оточиће, дијели се око њих у рукаве и оптјече их, почимајући да их подире, руш |
| се жамор шуме над њиховим главама и око њих, док се видјело ужурбано мноштво радника и чула луп |
| им смијехом.{S} И за час нестаде између њих свега што је сметало њиховом разговору и удаљавало |
| авре Ђаковић није виђао, била је између њих нека распра око насљедства.</p> <p>На велико чудо с |
| ио то мртво дрво, као да је било између њих нешто сродничко и блиско што их веже.</p> <p>У беса |
| дрим и веселим смијехом малих догађаја; њихов говор лагано и испрекидано мијешао се у пун и јед |
| у и удаљавало их једно од другога.{S} У њихов разговор мијешао се жамор шуме над њиховим главам |
| познаје с новим људима и да одговара на њихова радознала питања.{S} Он провођаше дане гледајући |
| дном, кад сјеђаху упоредо, дотакнуше се њихова кољена и обоје се погледаше у исти мах; Гавре Ђа |
| часа до часа лијено се затресу бронзе и њихова звека смрзава се у пустој тишини.</p> <p>Они мор |
| ље испод њих одјекује од њиховог посла, њихове вреве и експлозије динамита.</p> <p>Инжињер оде |
| кама; њихови гласови долазили му гадни, њихове кретње одвратне, њихови погледи глупави.{S} И он |
| и снијег, једини живот што се јавља.{S} Њихове саонице полако узлазе уз брдо и муњевито слијећу |
| ="115" /> <p>Поглед му нехотице паде на њихове прозоре.{S} Свјетло је било угашено; ваљда су ве |
| је, и касније кад је могао да разумије њихове јаде и да оправда дјела из очајања, и нехотице о |
| лутале по таваницама и кад се наједном њихове очи сретоше, њему се језик заплете, причање пост |
| азили му гадни, њихове кретње одвратне, њихови погледи глупави.{S} И он, за један тренутак, нађ |
| те људе по одијелу, шеширима, навикама; њихови гласови долазили му гадни, њихове кретње одвратн |
| ракама.{S} Из шикаре, на трњу, плаве се њихови прслуци.{S} Читаво поље испод њих одјекује од њи |
| то је дирну и узруја; и кад се сретоше њихови погледи, оба пуна сумње, он јој само рече несигу |
| држи и храни, земљи на којој су одрасли њихови дједови, вјечно радећи и бранећи је с пушком у р |
| заражава чамом и малаксалошћу. </p> <p>Њихови погледи пратили су крупне капље кише која је шкр |
| ихов разговор мијешао се жамор шуме над њиховим главама и око њих, док се видјело ужурбано мнош |
| а, док је вријеме јурило као вода испод њихових ногу.{S} И обоје се осјећаху тешко и неодлучно |
| е, и само се забијеле уздигнути крајеви њихових бијелих капа; са пространом црквом у којој вазд |
| избјегне да дијете не буде више свједок њихових свађа које су биле оштре, и у којима се нису шт |
| напорно вуку, и лијено, оловно мртвило њихових душа.{S} Он је сазнао у једном трену да не може |
| али, као да се на њега сручио сав терет њихових живота које они тако мучно и напорно вуку, и ли |
| е другарице спокојно спавале и она чула њихово одмјерио дисање, она тихо шапуташе научене молит |
| сунца различитим шеширима који причају њихово мучење и пребијање по туђини.{S} Чују се весели, |
| и.{S} Читаво поље испод њих одјекује од њиховог посла, њихове вреве и експлозије динамита.</p> |
| јећа се да се је нехотице окренуо према њиховом прозору и учинило му се да је спазио једну женс |
| нестаде између њих свега што је сметало њиховом разговору и удаљавало их једно од другога.{S} У |
| један красан састанак у Тушканцу.{S} У њиховом друштву налазио се још један млад, штркљаст, го |
| /> се иза сваке ријечи, као да изазива њихову слику. — И зар само то сачињава твој живот? упит |
| ијечи које није схваћала али је осећала њихову тежину; будила се са запрепашћеношћу мислећи на |
| ке, крупне, поцрњеле људе, да им стисне њихову тврду, жуљевиту руку, да угледа ситне кућице, са |
| арају треском; момци што журно пролазе, њишући на послужавницима шоље и чаше воде; у вику наруч |
| уди, Гавре Ђаковић опрости се с њом.{S} Њој би мало криво што је оставља, али га не задржаваше. |
| да тај човјек кога је волила има према њој само једну ниску жељу.{S} И често пута она <pb n="1 |
| на то, али кадгод је обраћао очи према њој, видио ју је гдје иде поред оца озбиљна и без ријеч |
| је догодило; часне сетре биле су према њој усиљене, као по дужности, љубазне, и не призиваху ј |
| ишчезавале у салу, поигравала куља и на њој поскакивао дебео, златан ланац.{S} Он је хвалио вин |
| ио његов први утисак.{S} Он се обраћаше њој са по којим незнатнијим питањем, а она се осмјехива |
| а радом који забавља руке, не прилази к њој; она се радосно изненађивала кад би осјетила њезину |
| она за њега и <pb n="116" /> шта је он њој?{S} То му се питање не скидаше с ума.{S} Шта гони њ |
| одила и он се с њом поносио, говорећи о њој са ријетким задовољством, при чему се на његовом ли |
| , полегли по послу и окупани у зноју; у њој се чуо пун звук српа кад се забада у густо, пожутје |
| и низ врат и низ прси, он жудно ужива у њој као жедна, одавно ненапојена поља и исушени усјеви. |
| к.{S} Зашто је срео ту жену и шта има у њој?{S} Шта је она за њега и <pb n="116" /> шта је он њ |
| трахоту те, тако казане ријечи; он је у њој чуо и кратак, убилачки пуцањ са зрном које пробија |
| ра, истицала њезина коса.{S} Нашао је у њој једну мирну доброту која му <pb n="94" /> се допада |
| вале и упијале се једна у другу.{S} И у њој се збивало нешто.{S} Она диже главу и нађе његов по |
| се полако будила, осјећали се животи у њој, живот је јаче кроз њу струјао, ствари добивале нов |
| провејавао кроз замрлу кућу.{S} И он у њој замираше полако.{S} Кадгод се пробуде мисли, јуре, |
| о је дошла, да се је измијенило нешто у њој, да јој је Уна у чији ток је она тако често утапала |
| Тако је добро познаје, зна сваки вир у њој, зна пругу којом се ваља матица.{S} Или иде дуж оба |
| (кажу да је премлатио и пребио живот у њој), оставивши му једну кћер која се касније, иза очев |
| ом:</p> <p>— Ти немаш више маме.</p> <p>Њој грунуше сузе, она мишљаше да јој је њезина мама умр |
| реко камења унском обалом, а он хита за њом, не одвајајући поглед са њезиног струка, ни са плећ |
| н не осјећаше да иде, већ да га вуче за њом нешто јаче од њега, и он хиташе а да није знао шта |
| з своје душе, не трудећи се да бар пред њом покуша да то сакрије, да је бар за неко вријеме <pb |
| ма да се родитељи сада уздржаваху пред њом од свађе, она осјећаше све шта се догађа кад она ни |
| војку чију је душу он сатро, служећи се њом само као средством да заборави за часак своје мрачн |
| а некаквог канцелисту негдје у Босни; с њом се Гавре Ђаковић није виђао, била је између њих нек |
| воје земље, да дише с њом заједно, да с њом и њега бију кише које падају у невријеме, да и њега |
| плаши даљих питања, заборавивши да се с њом пољуби при одласку.</p> <p>Послије су јој казале зл |
| ријеме.{S} Па и ако није отишао да се с њом састане, он мишљаше иа њу цијелог дана.</p> <p>Можд |
| знанику.{S} Он није очекивао да ће се с њом срести и осјећаше малу, пријатну збуњеност и румени |
| аше се људи, Гавре Ђаковић опрости се с њом.{S} Њој би мало криво што је оставља, али га не зад |
| боје; њему је та мржња годила и он се с њом поносио, говорећи о њој са ријетким задовољством, п |
| није одвајао од своје земље, да дише с њом заједно, да с њом и њега бију кише које падају у не |
| дебелу прашину, завитла је у ваздух и с њом нагло пројури, у неколико махова, улицу; тресне вра |
| ј живот и своју снагу; бочи се и носи с њом, — у борби <pb n="56" /> која замара, раздире руке, |
| ћавао.{S} Помало је кадгод разговарао с њом на ходнику: обоје наслоњени на своја врата.{S} У ку |
| ; она је тако задовољно учила заједно с њом, и често би јој било криво што тако брзо памти.</p> |
| римјећивао ни опажао, нити је говорно с њом; она није више постојала за њега, и сада му се чиња |
| у по свима њезиним књигама и биљешкама; њу обузеше мале церемоније, испуњавање ситних обреда, — |
| ечи свештеника са јектичавим гласом.{S} Њу је придобила механичка и вазда иста љубазност часних |
| ним џеповима, свака та ствар била је за њу један јецај.{S} Она прелажаше кућом као <pb n="48" / |
| о нема овдје никога другог, да је он за њу само један предмет којим прекраћује вријеме.{S} Па и |
| ћала да се је догодило нешто страшно за њу; она једва очекиваше да јој дође отац или мати које |
| ишао да се с њом састане, он мишљаше иа њу цијелог дана.</p> <p>Можда никад толико до тада, као |
| ив којега се буни.</p> <p>— Не волим ја њу, — рече нагло Гавре Ђаковић, рапавим и ружним гласом |
| и сто од ручка нераспремљен; кад се на њу сасвим заборављало; оца није било код <pb n="133" /> |
| лије пола сата, он више и не мишљаше на њу.</p> <p>Ништа више није бунило његове мисли; он је ч |
| ота и кретања, он непрестано мишљаше на њу и на њезине ријечи.{S} Он се преврташе <pb n="101" / |
| ећајући понижење свога оца, као да и на њу пада један <pb n="98" /> дио његове срамоте.{S} Кад |
| престано на њу.“</p> <p>Па гледајући на њу, ћутљиву и замишљену, без смијеха и без ријечи, он с |
| е се да је погледа у очи.{S} Он баци на њу један поглед са стране: она преврташе у рукама неки |
| а мира и починка, мислећи непрестано на њу.“</p> <p>Па гледајући на њу, ћутљиву и замишљену, бе |
| али га не слуша.{S} Он гледа поред себе њу, у лакој, плавичастој хаљини, са врпцама које се леп |
| говори ништа.{S} Он осјећаше поред себе њу, свјежу и младу, која изгара за човјеком; он осјећаш |
| у једној неразумљивој забуни?{S} Или је њу довело пред њега искушење живота, са лукавим, малим |
| на ће да се непрестано мучи, то умирање њу ће вјечно да боли, њезина рана вјечно да крвави, стр |
| трму обалу.{S} Гавре Ђаковић посматраше њу пред собом, свјежу и витку, са шеширом у руци, гледа |
| али се животи у њој, живот је јаче кроз њу струјао, ствари добивале нови изглед, стресајући са |
| увреда исто толико бољела и њега, као и њу, кад би је знала.{S} Он пушташе да га притискује тај |
| а поља, ни воду која блијешти, већ само њу, прегибе њезиног тијела, њезине покрете, упијајући у |
| p>Сједи он кадгод читаве сате и гледа у њу.{S} Тако је добро познаје, зна сваки вир у њој, зна |
| но шири, растући и потапајући, док се у њу слијевају бујице јесенских киша или прољетних вода; |
| е, почеше да сметају? — и загледао се у њу.{S} Није ју распознао у први мах.{S} Пришао је прозо |
| " /> година како је он чува и како се у њу ријетко сјекира забада; уши га вјечно вараху да чује |
| тир је оставио цркви само своје име и у њу долажаше, сваке друге недјеље, један калуђер из Босн |
| анећи је с пушком у руци, сахрањујући у њу све своје наде и муку и јаде и зноје, земљи из које |
| авајући се да их управља, и оне тражаху њу и налажаху је и добру и веселу и са тужним сјећањем |
| ем успомена оне непријатне ноћи.</p> <p>Њу је спазио у башти поред Уне, једног благог јесенског |
| ијемце, развезао о Јану Хусу и о Жишки, о словенској солидарности, причајући иза сваке десете и |
| , лакомислене <pb n="37" /> немарности, о свему, о лумповању, баловима и женама; изнио пред њег |
| /p> <p>А они доље причали су о Загребу, о стотину ствари које су добро знали, сјећали се са вед |
| причао на дуго и широко о своме Прагу, о чешком пиву, грдио Нијемце, развезао о Јану Хусу и о |
| лене <pb n="37" /> немарности, о свему, о лумповању, баловима и женама; изнио пред његове очи ј |
| е Гаври Ђаковићу свој живот на одломке: о својој мајци како ју је она запамтила: замишљену са ч |
| је сумњао да су га ранили из пушака.{S} О томе је он са собом гласно разговарао.{S} Он се љутио |
| онављале, мучећи, прогонећи, кињећи.{S} О чему год почимаше да мисли, увијек се утискивала у ту |
| кад би се оставио својих зебња и брига о шуми, читаво вријеме бијаше обузет парницом коју је б |
| се, мећава обузима мах, бура се разбија о кланце и хучи у њима.{S} Они застају, губе пут, усред |
| У другој соби, на столици, са лактовима о столу и рукама на лицу, она је плакала једним тихим п |
| лагано опијена, спушта се поново, удара о стијење, зашуми, налијеће и баца се доље наглавце, за |
| трено и гласно расправљање пензионираца о народним питањима, претрпано њемачким ријечима.{S} Ок |
| бија се Уна.</p> <p>Инжињер нешто прича о своме послу и будућим радовима у овој околини; Гавре |
| ца.{S} Или иде дуж обале, дерући ципеле о оштро камење, запињући и цијепајући одијело о дрско, |
| шношћу.</p> <p>— Ви немате никога да се о вама стара, рекла је.</p> <p>— Како да немам? — рече |
| сова у заносу пење се у небо и слама се о старинске, непробојне зидове, и наједном зашути, и он |
| тјецали.{S} Снажни млазови разбијали се о прозор кроз који су они гледали, и циједили се низ ст |
| етром и откидају се и падају, ломећи се о тврду земљу.{S} И у томе ударању умрлих грана, он је |
| оз сјеновите шуме и бучи разбијајући се о голе, оштре, тврде кршеве и тече брзо, срдито и немоћ |
| у пажњу и бригу, мислећи и старајући се о њему; доносила му цвијећа и воћа које је сама узбирал |
| и лагано се окренуо, сио и налактио се о сто, док је комадић свијеће изгарао у великим и немир |
| , грдио Нијемце, развезао о Јану Хусу и о Жишки, о словенској солидарности, причајући иза сваке |
| јке која се негдје изгубила у свијету и о којој није ништа чула.{S} И прво што је срела у живот |
| тварима које је могла тек да слути, или о којима није имала појма, и прописивао јој неке нарочи |
| ади.</p> <p>Она не знађаше што да мисли о њему.{S} Бијаше дана кад јој се чинио близ у мислима |
| на врата.{S} А затим се корио што мисли о <pb n="85" /> таквим глупостима и био незадовољан са |
| равао се да онај зна још стотину ствари о којима може да прича по неколико сати и да му пробија |
| немирен у своју собу и тек кад се удари о једну столицу, сјети се да је заборавио свијећу у инж |
| ека, гдје се мјесец дана мисли и говори о његовом доласку, спрема за њега, постоји за њега.</p> |
| годила и он се с њом поносио, говорећи о њој са ријетким задовољством, при чему се на његовом |
| /> <div type="titlepage"> <p>Госпођици О. С.</p> </div> <pb n="6" /> <pb n="7" /> <div type="t |
| како сам несрећна! — рече и клону челом о го, дрвен сто и зајеца, тресући се као трска.</p> <p> |
| >С разголићеним вратом, подбочен лактом о прозор, он удише свјеж ваздух, док вјетрић долази од |
| ед вратоломно слетио низ брдо, изударан о дрвеће које смета, упијао се жељно у воду која је вес |
| о чешком пиву, грдио Нијемце, развезао о Јану Хусу и о Жишки, о словенској солидарности, прича |
| сталих, говорио јој је озбиљно и строго о стварима које је могла тек да слути, или о којима ниј |
| да кажеш.{S} Опрости што сам ти говорио о стварима које не волиш.{S} Заборавио сам.{S} Опрости. |
| бије малог Илицу што му је овог објесио о врат.{S} Он већ помишљаше да се с њим завади и тражаш |
| кретао, смијао, причао на дуго и широко о своме Прагу, о чешком пиву, грдио Нијемце, развезао о |
| о камење, запињући и цијепајући одијело о дрско, црно трње, крвавећи руке кад се прихваташе за |
| хоће скоро да престане, — каза она тихо о пљуску, мислећи на нешто десето.</p> <p>Гавре Ђаковић |
| једе близу ње и обоје гледаху на прозор о који удараше и лупкаше киша.{S} Видио се комад сивкас |
| {S} И пред њим као да се рађа нов живот о коме није никада мислио ни снивао, млад, свјеж и крје |
| } И почимају капље које се распрскавају о стврднуту, испечену и испуцалу земљу, јаче и бујније |
| читаве сате читају новине и расправљају о политици сутра у раној шетњи око Цмрока у Тушканцу.{S |
| кланаца удараше бура и натјериваше Уну о обалу, повијаше косимице кишне млазеве, погињаше пуст |
| е наљути. </p> <p>А они доље причали су о Загребу, о стотину ствари које су добро знали, сјећал |
| ст свога положаја.</p> <pb n="79" /> <p>О, како се он стресаше под ударцима песме жетелаца, кој |
| зруја; и кад се сретоше њихови погледи, оба пуна сумње, он јој само рече несигурним гласом:</p> |
| и уђе у ходник, с отвореним вратима са оба краја, кроз који свираше вјетар са цесте у авлију.{ |
| рњег свијета који је био изишао у своју обавезну шетњу; људи се гласно поздрављали, застајкивал |
| а кроз тамнозелена поља, пуна кукуруза, обавија се око брежуљака, засијаних златуњавим јечмом, |
| та села, дохватали се брда; друм лагано обавијао гору и очајно дугачке биле драге; пењали се уз |
| чворновите жиле, испреплетане, грчевито обавијене око камења поред којега се забадају у земљу.{ |
| замути, набуја и прели се преко својих обала, напунише се јаруге водом, а брдски потоци, носећ |
| мирис и свјежину поља и дах изапираних обала Уне; упадала у кућу као лагани вјетар који се ваљ |
| леном бујном зоби, вијуга преко поља, с обалама зараслим у врбе које натапају своје сјене и пов |
| ором својих таласа, да и она воли своје обале које вјечно обдјелавају њезини потиштени унуци, д |
| гу којом се ваља матица.{S} Или иде дуж обале, дерући ципеле о оштро камење, запињући и цијепај |
| рироду, слободу и младост; да лута сама обалом Уне и да удише шум воде и да се одмара у сјени л |
| одом, и гдје корача преко камења унском обалом, а он хита за њом, не одвајајући поглед са њезин |
| одно његове баште, спуштајући се стрмом обалом, обраслом грмљем и трњем, сиједа под љесков грм |
| ланаца удараше бура и натјериваше Уну о обалу, повијаше косимице кишне млазеве, погињаше пусто |
| су заједно, и не питајући се, низ стрму обалу.{S} Гавре Ђаковић посматраше њу пред собом, свјеж |
| тац, како га онај слама, мрви, сатире и обара, показујући своју снагу и надмоћност.</p> <p>На п |
| , да и она воли своје обале које вјечно обдјелавају њезини потиштени унуци, да би она можда дру |
| скине с врата него да му учини услугу, обећа му.{S} Може да се усели кад хоће.</p> <p>И они се |
| авила своје жуте велике биљеге на давно обијељеним зидовима.{S} Сметаху га слике на иконостасу, |
| вио поглед на једном мјесту гдје је био обијен зид, спустио га на прозор који је гледао у ведар |
| ачу, гледао у његово лице пуно весеља и обијесне радости за авантурама и уживањима и све му се |
| жљиво прелазио с једне стране на другу, обилазећи локве воде и гомиле блата које се згртало; же |
| е, она је живила тим спокојним животом; обилазила је мајка више пута, задржавајући се кратко вр |
| ом, непрозирном и непробојном крошњом и обилатим и бујним <pb n="90" /> лишћем које сакрива гра |
| г живота из тих малих, неједнаких кућа, обиљежених муком и потребом, из којих дише биједа и сир |
| мањује.</p> <p>И тако се вукли дани без обиљежја и без узбуђења. </p> <p>Једнога јутра пробудио |
| да буде весео и разговоран, преко свога обичаја.{S} Напосљетку се Милан одобровољи, нађе своје |
| ја води разговор, која је дошла више из обичаја или радозналости него да жали, нимало тужна, ос |
| жење у његов живот и дао свима стварима обичан ток.{S} Зашто је срео ту жену и шта има у њој?{S |
| није то ништа тако страшно, то је доста обична ствар.</p> <p>И пусти њезину руку.</p> <p>Она са |
| га.{S} Они се пољубише и пошто изредаше обична питања, заћуташе обоје.{S} На оцу се опажаше неш |
| xml:id="SRP19121_C1"> <head>I</head> <p>Обична и свакидања гунгула у кавани; људи који се мимои |
| ривајући спровод да што прије сврши тај обични и механични посао.{S} А за њима измијешана повор |
| е, у једном трену, изгубио за њега свој обични изглед, као да је било нешто што га је скривало, |
| она, та дјевојка коју је упознао једним обичним и простим случајем.</p> <p>Кад ју је срео, посл |
| им дугачким капутом, опростио се од њих обичним поздравом.{S} Она је уздрхтала, пружила му руку |
| ути која се покадгод зарумени, са доста обичних потеза, али пуних једне благе њежности: тек мал |
| ци јој по коју равнодушну примједбу или обично питање, гледајући у оно што она ради.</p> <p>Она |
| са још црвенијим меснатим образима него обично, са крвавим, избуљеним, блесавим, пијаним очима, |
| оде.</p> <p>Међутим, познанство је било обично и случајно.</p> <p>Срео их је једног јутра у ход |
| вала се лагано чежња у њему, тјешећи се обичном, вашарском љубављу; гасила се непримјетно младо |
| ри га по столу и поче да му све потанко објашњава.{S} Гавре Ђаковић се запрепастио и постајаше |
| ћи да избије малог Илицу што му је овог објесио о врат.{S} Он већ помишљаше да се с њим завади |
| оље и љутито сагнуо — зар га и ти људи, објешени на зидове и затворени у оквире, почеше да смет |
| И кад тамо, иза брда, почима да се рађа облак, он у свој поглед меће и љубав, и молбу, и прекли |
| од се пробуде мисли, јуре, дигну се као облак прашине ваљан вјетром, и опет сплашњавају, смируј |
| данима гдје се, као сјенка неког црног облака, вуче кроз кућу, подупирајући се на дебео дренов |
| уго погледа у небо, глатко, плаво и без облака, са којега се просипа огањ.{S} И кад тамо, иза б |
| , са сунцем које се изгубило иза густих облака, али које је оставило у ваздуху топлину својих з |
| на перон, вече је било угодно и свјеже; облаци се били сасвим изгубили; небо било прошарано зви |
| ; некоме вјетар понесе шешир.{S} Тмасти облаци мијешају се немарно и смућено.{S} У ваздуху нешт |
| l:id="SRP19121_C7"> <head>VII</head> <p>Облаци замрачише небо и застрше планине; просуше се јес |
| тима од бијеле чоје с гајтанима.</p> <p>Облаци се размицали и цијепали.{S} Помаљало се опрано, |
| ће, прозирне шуме и планине у снијегу и облацима.{S} А вјетар снаша намете и засипа сњежном пра |
| реса као шибљика, устаје и, у папучама, облачећи капут, диже завјесу и отвара прозор.</p> <p>Ма |
| ијет?</p> <p>И он лијено устаде и пође, облачећи успут капут на коме је лежао и отресајући труњ |
| слатким сновима из дана што су прошли, облачио се, изишао из куће и упутио се цркви.</p> <p>Он |
| стране, полијегајући по земљи; дигне се облачић дима, грмне и одјекне неколико пута потмуо пуца |
| , пун крупног камења на коме се познају обли трагови челичне шипке; доље, испод њих, зарасла бр |
| ју стоку.{S} У даљини виде се коњи како облијећу по гувнима и чују се узвици.{S} Они почињу да |
| очима, с лицем у које је ударила крв, с облим грудима које су поигравале.{S} Она се давала свој |
| ућуткује, претрпава гомилама изговора, обмана, лажи, да га се боји и да поштује, и да му се са |
| страна, не вјерујући ничему и бојећи се обмане и излишног варања самога себе. „И зашто то баш с |
| слима извјестан правац; мрзило га да се обмањује.</p> <p>И тако се вукли дани без обиљежја и бе |
| ећи; на раздрљеним рутавим грудима и на обнаженој десној нози до изнад кољена, видјеле се ране |
| чном, грубом љубављу, што је његова.{S} Обневиде очи и узаври крв, замахне проштац и одјекне не |
| неких породичних традиција, поштовала и обожавала униформу као знак правог господства.{S} Милан |
| је кадгод разговарао с њом на ходнику: обоје наслоњени на своја врата.{S} У кући му се боље св |
| пошто изредаше обична питања, заћуташе обоје.{S} На оцу се опажаше нешто плашљиво, нешто што г |
| урило као вода испод њихових ногу.{S} И обоје се осјећаху тешко и неодлучно у часу кад се морад |
| у упоредо, дотакнуше се њихова кољена и обоје се погледаше у исти мах; Гавре Ђаковић се осмјехн |
| анапе.{S} И он касније сједе близу ње и обоје гледаху на прозор о који удараше и лупкаше киша.{ |
| с рукама у тврдим лисичинама, послушно, оборене главе, корача сељак.</p> <p>Чудновато, он је им |
| вукао један крупан, стар и лијен коњ, с обореним очима као да дријема и са амом који му поиграв |
| огледа: она сјеђаше с рукама у крилу, с обореним очима, с лицем у које је ударила крв, с облим |
| n="44" /> док остали сјеђаху и климаху обореним главама; њега је престравила ова несвјесна, ми |
| д је изгуби с очију, он иђаше лагано, с обореном главом, с очима пуним њезине слике, с ушима пу |
| на леђима, држећи у кошчатој руци ниско оборену старинску књигу чији повез бијаху изгризли мољц |
| поду; кад помакне са лупом столицу; кад обори коју запрашену књигу, он сав застрепи.{S} Он је у |
| авре Ђаковић се осмјехну, а она збуњено обори очи.</p> <p>Па и ако му се чинило да не обраћа до |
| <p>Неки дан, једном неспретном кретњом оборио је случајно једну малу слику.{S} Он се преко вољ |
| сом, са високом крагном која засијеца у образ — сушта <pb n="36" /> противност брату који је би |
| дигне главу, са још црвенијим меснатим образима него обично, са крвавим, избуљеним, блесавим, |
| е вечери и почео да се слатко смије: по образима му се тресло црвено месо, мале плаве очи губил |
| које су се нагињале према путу, биле су обране од пролазника; прођоше редом крошњатих трешања, |
| ове баште, спуштајући се стрмом обалом, обраслом грмљем и трњем, сиједа под љесков грм и гледа |
| очи.</p> <p>Па и ако му се чинило да не обраћа довољно пажње игри, ради Ирене поред себе, — опе |
| трудио да заборави на то, али кадгод је обраћао очи према њој, видио ју је гдје иде поред оца о |
| оје ноге у Уну.</p> <p>Гавре Ђаковић не обраћаше пажње на људе који смицаху с главе своје <pb n |
| } То је био његов први утисак.{S} Он се обраћаше њој са по којим незнатнијим питањем, а она се |
| ћ застаде неко вријеме замишљен, уздиже обрве, слеже раменима и, осјетивши глад, пође на ручак. |
| зеше мале церемоније, испуњавање ситних обреда, — и она се осјећаше мирна и задовољна међу мнош |
| а и брига о шуми, читаво вријеме бијаше обузет парницом коју је био дигао против неких сељака н |
| о свима њезиним књигама и биљешкама; њу обузеше мале церемоније, испуњавање ситних обреда, — и |
| ишини.{S} А дан тамни и губи се, мећава обузима мах, бура се разбија о кланце и хучи у њима.{S} |
| >Гавре Ђаковић ни сам није знао како се обукао, стрчао без доручка низ степенице, јурио станици |
| љачко дијете коме су тек негдје одскора обукли гаће кад је пошло у школу, скиде с много муке св |
| ји не погнају у кућу да не кваре у лудо обуће.</p> <p>Дан одласка Панекова приближавао се, и Ир |
| да се крене, исправи, пође; који га је обухватио својим великим, неприродним рукама и стеже му |
| ачног кута не појави једна трудна жена, обучена на брзу руку, која им свари каву.{S} Пили су по |
| сталих сељакиња што је била вазда чисто обучена.{S} Она му је доносила јело и касније почела да |
| у обореним главама; њега је престравила ова несвјесна, мирна, тиха биједа која се осјећала у ов |
| </p> <p>На пошљетку њега поче да замара ова борба, ово превртање мисли и непрекидна збуњеност; |
| ад се је Гавре Ђаковић видио с Панеком, овај се сам доброћудно сјетио оне вечери и почео да се |
| : у онај живот није се усудио да уђе, а овај други постао му је неприступан.{S} И он је застао, |
| се одмори, да све заборави, да преспава овај познати пут гдје зна и имена станица и којим редом |
| његове очи гледаху са запрепашћењем сав овај свијет у кавани, који је, у једном трену, изгубио |
| раку крај отвореног прозора. „Нашто сав овај немир, збуњеност, слутња која се рађа у мени?{S} Ш |
| о ја!“ рекао је он с ужасавањем, док је овај у њему направио једну презриву гримасу.{S} Па кад |
| скоро диже.</p> <p>— Боже мој, шта хоће овај човјек од мене? — питаше се очајно Гавре Ђаковић к |
| нђавши своје име и питаше се: „Шта хоће овај човјек од мене?“ и гледаше његова набрекла црвена |
| старог да му прича, не слушајући шта му овај говори.</p> <p>Стари оде радницима и остави их сам |
| еви.{S} Како би он био срећан кад би се овако мокар и покисао могао да врати у кућу.{S} Не би г |
| празних и неиспунљивих жеља.</p> <p>Али овако кад му је умрла воља за све, кад не може да се сн |
| није одавно видио, као да није долазила овамо сваког дана, већ се одједном показала изненада.{S |
| н се чуђаше тренутном нагону који га је овамо довео, љутио се на се у исти мах и стидио се само |
| S} Да није какав стари пријатељ који је овамо случајно залутао и сјетио се њега?{S} Зашто да га |
| јаше <pb n="128" /> му непоћудно што је овамо дошао.{S} Осјећаше влагу која је оставила своје ж |
| је у очи.</p> <p>— Чекати вас да дођете овамо до године, — каза он лагано и тихо, отежући ријеч |
| еђу кољенима, хркаше и љуљаше се тамо и овамо.{S} А у Ирени се нешто проломи и она тихо зајеца |
| а јој је?{S} Њему би криво што је дошао овамо.{S} И кад је хтио нешто да каже, све ријечи које |
| неки чудновати предмет који је случајно овамо забасао.{S} Само у зору потреса се кућа из темеља |
| х старине, гробља; све је подсјећало да овдје више нема живота, већ да је био, па умро; и то ос |
| за њега или да мари само за то што нема овдје никога другог, да је он за њу само један предмет |
| пита.</p> <pb n="114" /> <p>— Остајете овдје?{S} Шта да радите? — рече она чисто зачуђено и не |
| ио ове дошљаке у кућу, што су баш нашли овдје да станују; зар није било за њих стана нигдје на |
| бијаше му тешко при души, као да је из ове куће отишло нешто што није требао ни смио пустити д |
| се.</p> <p>— У Загреб?{S} Не, нећу ићи ове године.{S} То јест, не мислим више никако тамо одла |
| и легли.{S} И он се љутио што је примио ове дошљаке у кућу, што су баш нашли овдје да станују; |
| свјежине, кретања, струјања, буре, међу ове занијемјеле зидове.</p> <pb n="35" /> <p>Неки дан, |
| {S} И сељаци полако пијуцкаху ракију из овеликих чаша, не говорећи ништа, слијежући раменима од |
| натеже и искапљује, сваких пет минута, овелику <pb n="144" /> чашу црног вина и опет је сам на |
| ањала главу на њезине груди, знајући да ови часови које је дијете волило, долазе тако ријетко; |
| т сплашњавају, смирују се, гасе се, под овим ваздухом <pb n="34" /> који не трпи живота.{S} Неу |
| </p> <p>Можда никад толико до тада, као ових дана, Гавре Ђаковић није осјећао да је у његовом ж |
| пошљетку њега поче да замара ова борба, ово превртање мисли и непрекидна збуњеност; он се не ос |
| и, окрену се и сједе под грм. </p> <p>- Ово је место које ја волим, — рече она.{S} Он се спусти |
| се запрепашћавао, чудио, питао: „Откуда ово мени?{S} Кад се је ово биће уселило у мене?{S} Отку |
| дну матер, нека му опросте, забораве на ово очајно дјело, јер, завршавало <pb n="41" /> се озби |
| лазити, — и би му непријатно што га она ово пита.</p> <pb n="114" /> <p>— Остајете овдје?{S} Шт |
| и постајаше нервозан.</p> <p>— Какав је ово несрећник! — дрекну у њему један глас. — Упропастић |
| , питао: „Откуда ово мени?{S} Кад се је ово биће уселило у мене?{S} Откуда је дошло?{S} Шта хоћ |
| пропастиће ме. <pb n="83" /> Изгубићу и ово мало памети. — И предаде се својој судбини, мислећи |
| кад не вјероваше да оставља ову кућу и ово мјесто.{S} Чинило јој се све као сан, док она зна д |
| срамоту; њему дође жеља да удари ногом ово пијано створење, изваљено немоћно, са раширеним рук |
| мислећи да избије малог Илицу што му је овог објесио о врат.{S} Он већ помишљаше да се с њим за |
| будио у њему.{S} Он осјећаше сву студен овог неразумљивог, сањивог растанка; он разумједе зашто |
| дрво.</p> <p>Њега је тиштала тјескоба у овој полумрачној и укоченој соби.{S} Осјећао се задах с |
| њезиним оцем да ће радови око путова у овој околици трајати двије, три године.</p> <p>Она се о |
| , мирна, тиха биједа која се осјећала у овој кући, биједа пред којом су сви сагибали вратове, п |
| рича о своме послу и будућим радовима у овој околини; Гавре Ђаковић погледа га од времена <pb n |
| и одскачу бронзе на коњима и губе се у овој бијелој, безживотној тишини.{S} А дан тамни и губи |
| воје послове: на један пут који прави у овој околици.{S} И потеже из доњег џепа један велики пл |
| ништа друго тицало, не би можда осјећао оволико празнине и пустоши у животу; у кући би га чекал |
| ледају на њега, и осјети како је туђ на овом мјесту које убијаше без милости његове јутарње илу |
| о се од живота и грчевито се ухватио за ову кућу; он се боји да га он не нађе са својим помамни |
| а, затитрала би она чама која је пунила ову зграду и губила се: у кући се осјећала једна младос |
| јој часови кад не вјероваше да оставља ову кућу и ово мјесто.{S} Чинило јој се све као сан, до |
| његовој кући.</p> <p>И онда мишљаше на ову сељачку дјевојку чију је душу он сатро, служећи се |
| S} Ви мене више не волите.{S} Ви волите ову у вашој кући.</p> <p>И хтједе да му скине руку са с |
| ма да њима мало разгали, загрије, оживи ову туробну, ледену, мртвачку кућу...</p> <p>И навикао |
| који је, за часак, пробудио и потресао ову мирну кућу, све се поново слегло и смирило.{S} Исти |
| е и без радости.</p> <p>— Ви волите <hi>ову</hi> у вашој кући, — каза она поново одлазећи, умор |
| нце; суре шуме са пропланцима на којима овце наличе на бијело камење што се креће; да отисне ок |
| е; у другом ћошку се мицале двије-трије овце, и цијелу ноћ јечало једно болесно дијете.{S} Гавр |
| лаво и без облака, са којега се просипа огањ.{S} И кад тамо, иза брда, почима да се рађа облак, |
| у, која изгара за човјеком; он осјећаше огањ гдје му пржи лице и запаљује мозак.{S} Он је погле |
| им пуним и широком звуком.{S} За час се огласише звона с других цркава; несложно, гласови се су |
| вањем цвикер и намјешташе га сваки час, огледајући се у великим огледалима уоколо, очито с допа |
| мјехе, загледале једне другима хаљине и огледале се у излозима; средином улице пролажаше једна |
| е га сваки час, огледајући се у великим огледалима уоколо, очито с допадањем.</p> <p>Са другог |
| а њезином лицу у које је ударила ватра, огледало се нешто страшно и запрепашћено, с очима, пуни |
| мршав, распас сељак.{S} Посиједаше око огњишта, чекајући да се разгори ватра, уз лојану свијећ |
| а, кроз која се црвени дрхтава ватра на огњишту.</p> <p>Гавре Ђаковић се диже, рукова се хладно |
| снијег из кога се издиже, поред друма, оголићено дрвеће, прозирне шуме и планине у снијегу и о |
| зла; или од земље, скинуте и здеране с огољелих поља, прави оточиће, дијели се око њих у рукав |
| е своје зебње које су јој мрзеле душу и огорчавале њезину сјетну младост.{S} Он слушаше непомич |
| и и доброте.</p> <p>И у једном тренутку огорчи се на себе, осјетивши у себи страшну малодушност |
| а; окрећући млинове, носи лишће, кладе, огранке, цркотине; одроњује, откида и отима земљу једни |
| b n="90" /> лишћем које сакрива гране и огранке.{S} Она је бацила свој шешир на хрпу сувог лишћ |
| с напола увелим лишћем и са изломљеним огранцима испод њих, што је подсјећало на дјечурлију ко |
| јну љубав према земљи, над којом сељак, огрезао у тешком зноју, сатире свој живот и своју снагу |
| ваљени плотови, густе и збијене живице, огрезле у зеленило.{S} Иза куће одсијева благо Уна у да |
| ј непомични човјечуљак с мишјим очима и огромним завежљајем више главе.{S} Пред освит, он осјет |
| а кћи проводи године у самостану, у тој огромној, влажној, старинској и непријатној згради. </p |
| не толико од хода колико од разговора, од вреве, од рада који је видио; било је неизмјерно мно |
| и га никоме, сакривајући га од свијета, од њега па и од саме себе, она рече мирним гласом, без |
| а бијаше сазидана на рушевинама једног, од Турака спаљеног и са земљом сравњеног манастира, чиј |
| од хода колико од разговора, од вреве, од рада који је видио; било је неизмјерно много умора у |
| но иста.{S} Он се осјећао спутан од ње, од нечега невидљивог што га <pb n="96" /> гњечи, мучи и |
| .{S} У авлији по који пут залаје пас и, од времена на вријеме, закукуријечу пијевци.{S} Старинс |
| е још више, гризући и уједајући у души, од бијеса, сам себе.{S} И доскора паде опет <pb n="66" |
| е; звекне која сабља и зазвекћу мамузе; од времена на вријеме, чује се с касе женски смијех, бе |
| једва вуку кроз мрак засипан снијегом; од часа до часа лијено се затресу бронзе и њихова звека |
| дао кроз грање у бјеличасто плаво небо; од Уне ударао лак вјетар и доносио оштар и јак мирис во |
| илим погледом.{S} И поново звонила соба од његова гласа, поново се разлијегао његов весео и зву |
| овој околини; Гавре Ђаковић погледа га од времена <pb n="88" /> на вријеме и климне главом, ал |
| а у школе да буде господин, одвојили га од земље и народа, спријечили га да ухвати корјена у зе |
| , не казујући га никоме, сакривајући га од свијета, од њега па и од саме себе, она рече мирним |
| , и Гавре Ђаковић није хтио више никада од тога доба да попусти толиким молбама Панековим да от |
| ало да је она боља, љепша и њему милија од других.{S} Он се увјераваше да се вара, да је то сам |
| /> извирује мати коју варају уши, која од сваког шума, чује зврјање кола и топот коња, — кућу |
| чињаше као да је гледа послије растанка од неколико мјесеци, година, вијекова.</p> <p>Његов пог |
| а дјела из очајања, и нехотице одбијала од тих људи; њих је раздвајао један гроб, који се, као |
| езина мама рђава женска, да је побјегла од мужа с неким лајтнантом који је <hi>квитирао</hi>: с |
| } Само у зору потреса се кућа из темеља од инжињерова гласа, који чисти грло, и његов кашаљ чуј |
| а које се гурале под перо; са пуно мрља од мастила и са много испревлачених и брижљиво замазани |
| одмицали, бранећи се дугачким реповима од мува.{S} И Гавре Ђаковић стрпљиво силажаше с кола ка |
| опруженим ногама, с палцима у џеповима од прслука, с изгубљеним <pb n="12" /> очима на стропу, |
| зао осмијак.</p> <p>Само пред старијима од њега развлачило се његово натмурено лице, пуно пониз |
| , не говорећи ништа, слијежући раменима од времена на вријеме.{S} Мишљаху да усијеку које дрво |
| ањајући својим финим, дрхтавим платнима од ситних, збијених млазова предмете у даљини; и на њег |
| , налик на печурке, у тијесним капутима од бијеле чоје с гајтанима.</p> <p>Облаци се размицали |
| еце савило се око ње, са прљавим лицима од плача.{S} Спровод се лијено вукао кроз село, застају |
| ле, <pb n="142" /> с искривљеним лицима од пјесме коју пјеваху из свег грла.</p> <p>Рад на ново |
| " /> у постељу.{S} Умрије, иза боловања од осамнаест мјесеци, једнога јутра у мају.</p> <p>Гавр |
| ивот, и из жеље да сачува остатак имања од кога је он и сувише потрошио, своме брату, он је био |
| м која је капала, и отворио нагло врата од своје собе.{S} Гушио га је рђав ваздух: соба је била |
| аборави, угуши.{S} Али она је била јача од њега.{S} Она је казала сухо: „Ти си као други“.{S} И |
| мучном смрћу, очајавајући што није јача од ње и што се то десило тако далеко, тако далеко.{S} С |
| у коњи ишли уза страну, примао поздраве од сељака, склањао се колима која су јурила низ брдо, у |
| еди, свећеник је задржаваше двапут дуже од осталих, говорио јој је озбиљно и строго о стварима |
| > <p>И у једном тренутку застријепио је од нечега.{S} Дуго му је требало од Загреба до куће, ду |
| , ту бијаше и један боцун домаће ракије од десетину <pb n="146" /> литара, поклон Панеку од јед |
| луци.{S} Читаво поље испод њих одјекује од њиховог посла, њихове вреве и експлозије динамита.</ |
| заталасава и гони напријед; он страхује од вјетра који пролази дрско и извиднички кроз собе, да |
| оре дубље и гушће урезале; очи изгориле од ватре и изгубиле сјај; ко зна колико времена сједи о |
| се нагињале према путу, биле су обране од пролазника; прођоше редом крошњатих трешања, с напол |
| црне прса, у прљавим гаћама, закриљене од сунца различитим шеширима који причају њихово мучење |
| јој играју груди, како јој руке, влажне од суза, притискују лице: њега прожимаше вјечно њезин т |
| аци и мирис цигаре продре кроз пукотине од врата; зачује се још једном испод прозора његово каш |
| ан, црн, наслонио се, заваљен на канапе од црвене кадифе, с опруженим ногама, с палцима у џепов |
| и, док је један бос старац, поред ватре од сирових дрва која се димила и дим гризао за очи, при |
| } Она га није задржавала и опростила се од њега једним хладним пољупцем.</p> <p>До године је ни |
| р на јавност и пред суд; ужасавајући се од срамоте и понижења, борећи се са питањем части, мисл |
| дјевојку, с црним очима, разликујући се од осталих сељакиња што је била вазда чисто обучена.{S} |
| стао, глад притисла; запомажу да им се од куће штогод пошље, док гладна кућа ишчекује помоћи о |
| в застрепи.{S} Он је утекао и сакрио се од живота и грчевито се ухватио за ову кућу; он се боји |
| ут једним дугачким капутом, опростио се од њих обичним поздравом.{S} Она је уздрхтала, пружила |
| вјероватно по заповиједи, уздржаваху се од њезина друштва.{S} И она се осјети осамљена, пошљедњ |
| а иде, већ да га вуче за њом нешто јаче од њега, и он хиташе а да није знао шта је то што га но |
| ћаше неодољиву потребу да оде, да утече од њих, да их не чује, не види, не мисли на њих.{S} Па |
| пси у комшилуку, и само што предушиваше од смијеха, па почимаше поново, тресући се и машући рук |
| мислима узбурканих дана кад се отимаше од једног осјећања које, у часу кад мишљаше да га угуши |
| .{S} И тај призор не раздвајаше се више од њега, он га је прогонио свуда: кадгод је загледао у |
| га бљутавог живота у коме се гушио више од осам година.</p> <p>И његове очи гледаху са запрепаш |
| звеком падао који пут новац на земљу; и од времена на вријеме дизала се свађа.</p> <p>Једно ђач |
| сакривајући га од свијета, од њега па и од саме себе, она рече мирним гласом, без роптања и срџ |
| о вријеме и оде сва задовољна.</p> <p>И од тог дана, она удвостручи своју пажњу и бригу, мислећ |
| и све остале, и све што је донио у себи од тог познанства, био је један миран и равнодушан утис |
| и се подсмијева свему и себи, који живи од зла из којега је изникао?“ И он га загледаваше, посм |
| ; још непрестано као да одскачу точкови од камења, уз труцкање кола и пуцкетање бича.{S} Спусти |
| удише свјеж ваздух, док вјетрић долази од ријеке, удара по лицу и, на махове, повија гране и ш |
| има: за једне добра а за друге зла; или од земље, скинуте и здеране с огољелих поља, прави оточ |
| иров пањ, Гавре Ђаковић дао се склонити од Панека да играју карте.{S} Ирена је сједила, радећи, |
| вајући их и изједначавајући их, правећи од човјека неки чудновати предмет који је случајно овам |
| пошље, док гладна кућа ишчекује помоћи од њих; замре и оно тужног весеља над животом, ма какав |
| не ноћи, са затвореним очима, тјерајући од себе мисли, са главом дубоко упалом у мекани јастук, |
| уке, по окићеним ликовима игра одбљесак од безбројних свијећа, оргуље брује, појачане одјеком, |
| /p> <p>— Боже мој, шта хоће овај човјек од мене? — питаше се очајно Гавре Ђаковић који се досађ |
| име и питаше се: „Шта хоће овај човјек од мене?“ и гледаше његова набрекла црвена лица, забрек |
| које је Панек одмах прогласио као лијек од костобоље која се у њега редовно јавља сваке јесени. |
| двоколним таљигама, прљавим и слупаним од дасака, <pb n="74" /> пунима смећа и ђубрета, из ког |
| небом на западу још свјеже окрвављеним од сунца, кад се он лагано приближавао станици.{S} Успу |
| да се родитељи сада уздржаваху пред њом од свађе, она осјећаше све шта се догађа кад она није у |
| ене куће.{S} Уживајући глас да је један од најстрожијих и најсавјеснијих чиновника, њему је бил |
| </p> <p>Тако он стоји непомично, празан од мисли, док танка јутарња свјетлост не почне да блије |
| ћи вјечно иста.{S} Он се осјећао спутан од ње, од нечега невидљивог што га <pb n="96" /> гњечи, |
| редине, он се осјећао тако сам, одвојен од свега, као у једној страшној бескрајној пустињи без |
| а.</p> <pb n="28" /> <p>Он је страховао од тога првог јутра; бојао се будалаштина, суза.{S} Јуч |
| а би можда боље било да се није одвајао од своје земље, да дише с њом заједно, да с њом и њега |
| е гомиле жена, кад радници узеше поново од сунца угријане алате, кад се инжињер лијено и неспре |
| је њезин отац нешто омршавио и потамнио од пошљедњег виђења, мало погнут, са рукама међу кољени |
| робудио у својој кући, он се престрашио од равнодушности коју је осјећао у себи.{S} Лијено и ла |
| раше из пијевнице.{S} Он стаде недалеко од улаза, и сви се погледи управише на њега.{S} Калуђер |
| ћи се уморним, не толико од хода колико од разговора, од вреве, од рада који је видио; било је |
| оњачу, осјећајући се уморним, не толико од хода колико од разговора, од вреве, од рада који је |
| пио је од нечега.{S} Дуго му је требало од Загреба до куће, дуго, али он би волио да пут још тр |
| о тада.{S} И кад се потресе поље и село од једне експлозије динамита, која долажаше с брда, њем |
| ћутећи преко дјетелине, подалеко једно од другога, као нечим раздвојени, још више туђи једно д |
| њиховом разговору и удаљавало их једно од другога.{S} У њихов разговор мијешао се жамор шуме н |
| дан сељак, црквењак, послат ваљда за то од калуђера, понуди га да оде за пијевницу.{S} Он одби, |
| а, и налазила собе ненамијештене, и сто од ручка нераспремљен; кад се на њу сасвим заборављало; |
| са замуљеним рукама, сав блатан и мокар од кише.{S} Поред њега клечала је кћи, покушавајући, му |
| ичаво дрхтало. <pb n="70" /> Кроз оквир од прозора цурио је мали млаз воде у собу.</p> <p>— Да |
| мјесту, како их је он оставио: и кревет од старе ораховине, покривен грубом шареницом, тканом к |
| м, сиједа под љесков грм и гледа у воду од које бије хладовина и која протјече мирно и тихо, би |
| и погости што боље може старију господу од себе и да их напије најбољим вином и подвори најслађ |
| ну <pb n="146" /> литара, поклон Панеку од једног пензионисаног жандарма с којим се био Панек м |
| топло шапутаних ријечи које се одбијаху од нечега тврдог, и падаху натраг као зрње пијеска.{S} |
| ма, ни за сабље које звецкају и одскачу од земље.{S} Милан је то осјећао,, не бунећи се никад п |
| — јело извађено и остављено — можда још од синоћ.{S} У ћошку, поред хладне пећи, на малој троно |
| и; киша расула цвјетне латице по трави; ода свуда осјећа се оштар, угодан мирис цвијета и земље |
| е даду да живи оним животом који је био одабрао.</p> <pb n="120" /> <p>И он помишљаше, да се, м |
| з прси, он жудно ужива у њој као жедна, одавно ненапојена поља и исушени усјеви.{S} Како би он |
| у старој, жељезној пећи која није била одавно оцрњена и мјестимице се црвенила гдје је спала б |
| леди празни.{S} Није се сјећао да га је одавно толико убијала чама кишног дана, то немоћно мртв |
| живота који је ишчезнуо и гдје га није одавно било, плаши и ужасава.{S} Зидови су били тако <p |
| идје Јеку, њему се учини као да је није одавно видио, као да није долазила овамо сваког дана, в |
| ђав ваздух: соба је била неизвјетрена и одавно неотварана.{S} Он је <pb n="32" /> пришао прозор |
| алим кандилом испред ње, које није било одавно припаљивано.{S} Са таваница спао креч и црнило с |
| аног дана звона с манастира, томе звуку одазва се негдје дубоко у његовој души један одјек из м |
| ј високој згради, са стотинама прозора, одаја, полумрачног ходника куда нечујно промичу часне с |
| ј ваздух. </p> <p>Чинило му се да ће да одахне кад угледа врлетне планине, с голим главицама на |
| великом, плавом марамом зној са чела и одахну гласно неколико пута.{S} Потрапка Гавру Ђаковића |
| в живот, крчећи себи пут моћно и силно, одбацује <pb n="107" /> његове мисли, потискује и даје |
| да играју билијара.{S} Он махну руком и одби.{S} Није осјећао ни најмање воље за игру.{S} Узе у |
| а, понуди га да оде за пијевницу.{S} Он одби, и читаво вријеме сметаше га један млаз сунца који |
| звоно, односи звукове у кланце, који их одбијају и сурвавају под своје ноге у Уну.</p> <p>Гавре |
| да оправда дјела из очајања, и нехотице одбијала од тих људи; њих је раздвајао један гроб, који |
| зциљност топло шапутаних ријечи које се одбијаху од нечега тврдог, и падаху натраг као зрње пиј |
| о нахвалити ни напити.{S} Гавре Ђаковић одбијаше увијек његове позиве, јер није волио да се упо |
| главе и руке, по окићеним ликовима игра одбљесак од безбројних свијећа, оргуље брује, појачане |
| ења унском обалом, а он хита за њом, не одвајајући поглед са њезиног струка, ни са плећа која с |
| ољима; да би можда боље било да се није одвајао од своје земље, да дише с њом заједно, да с њом |
| плитке средине, он се осјећао тако сам, одвојен од свега, као у једној страшној бескрајној пуст |
| Гурнули су га у школе да буде господин, одвојили га од земље и народа, спријечили га да ухвати |
| ласови долазили му гадни, њихове кретње одвратне, њихови погледи глупави.{S} И он, за један тре |
| вина светиње и гнусобе, пуна понижења и одвратности.</p> <p>А кад се појави у дну собе старачко |
| олио да се упознаје с новим људима и да одговара на њихова радознала питања.{S} Он провођаше да |
| ији него што је био, замишљен и ћутљив, одговарајући љутито и кратко.{S} Гавре га је добро запа |
| му штогод из својих ситних доживљаја, и одговарала на његова питања, давајући му увијек у свему |
| ени?{S} Шта ће то мени сада?“ И тражаше одговор.</p> <pb n="115" /> <p>Поглед му нехотице паде |
| у на њега и он не налажаше никад правог одговора који би га умирио, довео његове мисли у склад, |
| каже, он је знао на памет своје фразе и одговоре.{S} Али чим је она улазила у собу, весела и на |
| <p>— Докле идете?</p> <p>— Преко мора, одговори онај доброћудно и празно, не појимајући значењ |
| сао.{S} Он хтједе да мало размисли и не одговори одмах.</p> <p>Она га погледа.{S} Њему се учини |
| а нешто десето.</p> <p>Гавре Ђаковић не одговори ништа.{S} Он осјећаше поред себе њу, свјежу и |
| е ћутања.</p> <pb n="137" /> <p>Отац не одговори ништа у први мах, и то је дирну и узруја; и ка |
| нијеси рђав човјек, а нијеси ни добар“, одговорило је нешто у њему.{S} И застаде, не хтијући да |
| себе као једно бреме са својих леђа, да одгурне ногом, да раскине рукама, <pb n="117" /> да кид |
| ао која му се наметала, настојећи да је одгурне, заборави, угуши.{S} Али она је била јача од ње |
| на је била поцрвенила.{S} Гавре Ђаковић одгурну презриво карте и примакну столицу к пећи, чекај |
| т ваљда за то од калуђера, понуди га да оде за пијевницу.{S} Он одби, и читаво вријеме сметаше |
| први словенски народ.{S} И не смједе да оде.</p> <p>Међутим, познанство је било обично и случај |
| ешто што није требао ни смио пустити да оде.</p> <p>Куњаше читавог дана.{S} Пред вече напи се в |
| бе.{S} Он осјећаше неодољиву потребу да оде, да утече од њих, да их не чује, не види, не мисли |
| ија се, показа своје јаке бијеле зубе и оде брзо.{S} Он видје гдје их потрпаше у један други во |
| зе, не рече више ништа, нагло се диже и оде, као да се плаши даљих питања, заборавивши да се с |
| ија радосно, стајаше још неко вријеме и оде сва задовољна.</p> <p>И од тог дана, она удвостручи |
| ска из њих, скупи чело, залупи прозор и оде да спава.</p> <p>Вазда те мисли налијетаху на њега |
| гдје их потрпаше у један други воз који оде прије његовог.{S} Они пројурише поред њега, са пјес |
| шајући шта му овај говори.</p> <p>Стари оде радницима и остави их саме, и Гавре Ђаковић не усуђ |
| </p> <p>Пало му је на намет да сутрадан оде к њима и одмах је то назвао глупошћу.{S} Плашио се |
| е и експлозије динамита.</p> <p>Инжињер оде одмах радницима, а они сиђоше доље у хладовину, под |
| ; крупан плећат калуђер, у старој црној одежди која му је била прекратка, са раширеним крстом н |
| м испод прозора његово кашљање или како одздравља својим погрјешним нагласком, и све се то наје |
| е о оштро камење, запињући и цијепајући одијело о дрско, црно трње, крвавећи руке кад се прихва |
| им и једрим лицем, у искрпљеном прљавом одијелу, са уздигнутим кољенима и са широм опруженим ру |
| очију, увијек у чизмама и у зеленкастом одијелу, са жировима на оковратнику, као што се носе св |
| омила зидарских раддника пуних креча по одијелу и по изобличеним, рђавим шеширима, враћајући се |
| ћи као и они.{S} Познавао је те људе по одијелу, шеширима, навикама; њихови гласови долазили му |
| не ракијом.{S} Једно момче из комшилука одјашило је било по доктора у друго село.{S} Доктор дођ |
| ату који је био немаран, доста неукусно одјевен; често пута необријан и зарастао у браду која ј |
| етежу.</p> <p>Његов воз пројури и стаде одједном; из њега куљну мноштво свијета и, пролазећи по |
| није долазила овамо сваког дана, већ се одједном показала изненада.{S} Он је није посљедње вриј |
| а се негдје дубоко у његовој души један одјек из младости, који га сјети мајке, <pb n="125" /> |
| војим говором, смијехом, гласом који је одјекивао и ломио се кроз кућу.{S} Па онда се присјети |
| скинувши шешир с главе, и његови кораци одјекиваху по каменитим плочама, угушујући слабашно пој |
| о земљи; дигне се облачић дима, грмне и одјекне неколико пута потмуо пуцањ с кишом камења које |
| иде очи и узаври крв, замахне проштац и одјекне негдје у пољу кубура кремењача.{S} И ударају це |
| како смрт одрађа!{S} И кроз кућу као да одјекну братов звонки глас, као да се разлијеже његов в |
| дајући узвера к њима, кад у поље поново одјекну његов љутит глас, кад залупаше батови и ужурбаш |
| бројних свијећа, оргуље брује, појачане одјеком, кор женских гласова у заносу пење се у небо и |
| ихови прслуци.{S} Читаво поље испод њих одјекује од њиховог посла, њихове вреве и експлозије ди |
| ју гвожђе у тврду стијену и ударци бата одјекују у ували; види се четица људи како се <pb n="89 |
| собе са спуштеним завјесама, гдје само одјекују, празно и поплашено, његови кораци.{S} Он се к |
| pb n="112" /> непромјенљив као и његова одјећа, ријечи и погрјешке у говору, он је спазио у њез |
| кашаљ чује се у десетину околних кућа, одкуда се већ људи журе на посао да тамо стигну <pb n=" |
| ву</hi> у вашој кући, — каза она поново одлазећи, уморним и туробнијим гласом него прије, без и |
| адујући се одласку.{S} Чинило јој се да одлази одовуд сасвим друкчија у души него што је дошла, |
| на што се био одлучио.{S} И кад је она одлазила, он се поново корио и остављао ствар за сутраш |
| је види, једино, преко празника, кад је одлазила кући, ма да се родитељи сада уздржаваху пред њ |
| а сат у који се руча или вечера, кад је одлазила без каве у школу, и била тако расијана цијело |
| ла нешто тешко, и умарала се плачући, и одлазила код тетке да руча.</p> <p>И онда отац, вазда д |
| т пута, чекајући да јој он нешто каже и одлазила полагано, кадгод зачуђена, а кадгод ожалошћена |
| {S} То јест, не мислим више никако тамо одлазити, — и би му непријатно што га она ово пита.</p> |
| јући се на један дебели, прости штап, и одлану му у души.</p> <p>Послије се покаја.{S} Биће узн |
| ћу да не кваре у лудо обуће.</p> <p>Дан одласка Панекова приближавао се, и Ирена већ почимаше д |
| ше невесела и замишљена, не радујући се одласку.{S} Чинило јој се да одлази одовуд сасвим друкч |
| азумједе зашто му она не рече ништа при одласку и бијаше му тешко при души, као да је из ове ку |
| ања, заборавивши да се с њом пољуби при одласку.</p> <p>Послије су јој казале злобно неке њезин |
| ине један терет с душе, као да ће да му одлахне кад стане у мрачну црквицу, да ће се вратити ст |
| Доктор дође тек око подне.</p> <p>Стари одлежа у постељи нека четири мјесеца и придиже се, омрш |
| послао их на дугу робију и добио за то одликовање.{S} Палили су му више пута сијена, не знајућ |
| на причаше Гаври Ђаковићу свој живот на одломке: о својој мајци како ју је она запамтила: замиш |
| едан срп воде; однекуд из поља долазили одломци једне снажне пјесме коју су пјевали чврсти и ош |
| него што буде касно; он се стотину пута одлучивао, заклињао, давао себи ријеч да ће то бити прв |
| па, он је брзо заборављао на што се био одлучио.{S} И кад је она одлазила, он се поново корио и |
| ић није осјећао довољно снаге да покуша одлучно да је избрише или да јој дода нешто не добро, р |
| обалом Уне и да удише шум воде и да се одмара у сјени лиснатог грмља.{S} Па како је то кратко |
| уљи на прозору, смијући се своме чину и одмарајући се.</p> <p>Послије пола сата, између свијета |
| он метну грубо руку на њезино раме, она одмах клону и сва му се предаде, без ријечи.</p> <p>Нап |
| експлозије динамита.</p> <p>Инжињер оде одмах радницима, а они сиђоше доље у хладовину, под јед |
| крину мало шешир и видје Панека како се одмах упутно једној гомили радника, почимајући да их пс |
| викну — тражи те некакав господин, — и одмах отрча натраг.</p> <p>Гавре Ђаковић баци поглед за |
| му је на намет да сутрадан оде к њима и одмах је то назвао глупошћу.{S} Плашио се планом пута и |
| н хтједе да мало размисли и не одговори одмах.</p> <p>Она га погледа.{S} Њему се учини да је пр |
| једно буренце доброг вина које је Панек одмах прогласио као лијек од костобоље која се у њега р |
| ћи за његово мумљање, и покри га.{S} Он одмах поче да хрче.</p> <p>У другој соби, на столици, с |
| <pb n="29" /> прострта испред коња који одмахују главама са натакнутим зобницама, док им се кок |
| ошине мале и мршаве коње који су споро одмицали, бранећи се дугачким реповима од мува.{S} И Га |
| јзад, попео се у воз који је тако споро одмицао.</p> <p>И кад је сио у саонице, како је резала |
| сретну се по која колица која се тешко одмичу по друму, скоро насутим оштрим и крупним камењем |
| рице спокојно спавале и она чула њихово одмјерио дисање, она тихо шапуташе научене молитве, и у |
| ласом, не дајући људима да дахну, да се одморе, да се напију угријане воде, пе видећи у њима љу |
| лијено вукао кроз село, застајући да се одморе људи који носе лијес; повијала се похабана цркве |
| Гавре Ђаковић тражио је силом сна да се одмори, да све заборави, да преспава овај познати пут г |
| на дебео дренов штап и застајући да се одмори, с главом погнутом и очима упртим у земљу; тек к |
| егдје у даљини сијао се један срп воде; однекуд из поља долазили одломци једне снажне пјесме ко |
| е, док бура хоће да стрга с рамена и да однесе шубу; они траже пут, подупиру заједно својим пле |
| дрско и извиднички кроз собе, да му не однесе тај замрли живот, да не донесе свјежине, кретања |
| овијао се свему: ниједан пањ није бивао однесен, а да он није дознао ко га је посјекао.{S} Пали |
| године, срушише се радничке колибице и однесоше алати с недовршеног и раскаљављеног друма.</p> |
| је она тако често утапала очи и мисли, однијела нешто из њезине душе и оставила празнину, зами |
| ишчезнули <pb n="108" /> многи други, и однијети за собом и успомене и слике и ријечи, а живот |
| рзава корак, док непрестано јечи звоно, односи звукове у кланце, који их одбијају и сурвавају п |
| нте, Кустоце и Кенигреца; земљи која је одњихала господу која су их батинала и тјерала у хајдук |
| о свога обичаја.{S} Напосљетку се Милан одобровољи, нађе своје старо расположење, увесељавајући |
| се одласку.{S} Чинило јој се да одлази одовуд сасвим друкчија у души него што је дошла, да се |
| у исти мах, и бацише поглед на више.{S} Одозго се чуо озбиљан пола љутит и одсјечан инжињеров г |
| јлова кад му већ ништа друго није могло одољети.{S} Али Манојло Ђаковић није старио, тако се чи |
| о оздрави.{S} И кад се попалише ракије, одоше кућама прије свитања.</p> <p>Манојло лежаше на кр |
| мислио, кога није препознао; како смрт одрађа!{S} И кроз кућу као да одјекну братов звонки гла |
| која их држи и храни, земљи на којој су одрасли њихови дједови, вјечно радећи и бранећи је с пу |
| о.{S} То је био његов брат Милан, слика одраслог, голобрадог дјечака, с укрућеним, пуним, дјети |
| оштар и сух вјетар, који замрзну воде и одрвени уши и носеве дјечурлији која дераше бруквицама |
| ним кабаницама преко груди, путујући на одређено мјесто; достојанствено се пењала у кола два жа |
| поништи, јављаше се још јаче изречено и одређено у њему, са много више пријекора него до тада.{ |
| жељу, заједно са осталима којих се био одрекао.{S} Тек покадшто га нешто запече у срцу једним |
| , као човјек који је наумио да се свега одрече и да све мрзи.{S} Прошле су га биле те ватре и г |
| а је бар за неко вријеме <pb n="124" /> одржи у вјеровању да је воли.{S} Он се је на њезину љуб |
| , носи лишће, кладе, огранке, цркотине; одроњује, откида и отима земљу једнима, доносећи је дру |
| живице, огрезле у зеленило.{S} Иза куће одсијева благо Уна у даљини.{S} Чују се и виде витлови |
| , упијао се жељно у воду која је весело одсијевала, губила се и помаљала, а он је непрестано че |
| познавали сјајни отисци лопата, који су одсијевали на сунцу.</p> <p>То је био први страшан дан |
| се опрано, чисто плаветнило неба; сунце одсијевало у локвицама воде; осјећало се нешто безазлен |
| .{S} Одозго се чуо озбиљан пола љутит и одсјечан инжињеров глас који је давао раду једну оштру |
| и стијешњена и изубијана између стрмих, одсјечених литица које сијеку воду.{S} И он осјети жељу |
| уље некуда у мрак, срце немирно удара и одскаче, а мисао збуњено тражи неки предмет.{S} Стотина |
| ући звека бронза; још непрестано као да одскачу точкови од камења, уз труцкање кола и пуцкетање |
| ним пуцима, ни за сабље које звецкају и одскачу од земље.{S} Милан је то осјећао,, не бунећи се |
| ире бура.{S} Смрзнуто и ледено звекћу и одскачу бронзе на коњима и губе се у овој бијелој, безж |
| једно сељачко дијете коме су тек негдје одскора обукли гаће кад је пошло у школу, скиде с много |
| ти по неколико дана и да их не пушта да оду тријезни; а кад би они отишли, поново се замрачивал |
| је га хвата, не марећи за стењање ни за одупирање господина Панека, више вукући него носећи, ув |
| {S} Он није налазио ничега у себи да се одупре и отме томе злу, он му се био предао са затворен |
| озва да пође с њима, покушавајући да га одушеви за свој посао.{S} Он хтједе да мало размисли и |
| ила полагано, кадгод зачуђена, а кадгод ожалошћена.</p> <pb n="68" /> <p>Она је доносила у кућу |
| На велико чудо свију, Манојло се поново оженио, двије три године касније; читави свијет сажали |
| > то, чинило му се, женски.{S} Ваљда је ожењен, помислио је; у осталом, шта га се то тиче?{S} У |
| поменама да њима мало разгали, загрије, оживи ову туробну, ледену, мртвачку кућу...</p> <p>И на |
| азда.{S} Једног јединог дана, село мало оживи и узбурка се, кад се на неколико дугачких и тијес |
| руди, створила у себи слику свога сина, оживила га са хиљаду успомена, заборављених ријечи, мил |
| ацају на кољена пред животом који стоји озбиљан и миран, сав у ноћи, изнад шумне ријеке.</p> <p |
| бацише поглед на више.{S} Одозго се чуо озбиљан пола љутит и одсјечан инжињеров глас који је да |
| ема њој, видио ју је гдје иде поред оца озбиљна и без ријечи, и он се корио да није требао да ј |
| у бијаше више жалости, више неке мирне, озбиљне туге него пријекора.{S} Гавре Ђаковић пушташе с |
| , пуним, дјетињим лицем; са безазленим, озбиљним очима, у кадетској униформи; то је био он на к |
| двапут дуже од осталих, говорио јој је озбиљно и строго о стварима које је могла тек да слути, |
| дјело, јер, завршавало <pb n="41" /> се озбиљно и тужно његово писмо, боље је и глупо умријети |
| освету читавом селу, једва чекајући да оздрави; он пријећаше да их истражи: половину да пошље |
| о бити толики душманин да их оптужи ако оздрави.{S} И кад се попалише ракије, одоше кућама приј |
| >Гаври Ђаковићу је било криво што га је озловољио.{S} И у вече он се присиљаваше да буде весео |
| дјетињски трепећи младим лишћем, угледа оиспод себе, доље у котлини, између бијелог <pb n="30" |
| > <p>Било је јутро; сунце још није било ојачало и падало је на крошње шљива чији се плод плавио |
| b n="51" /> сиједа коса, кад угледа два ока, пуна суза, упрта на њега, у којима има и туге што |
| има по тами.{S} И читаве ноћи не склопи ока.</p> </div> <pb n="102" /> <pb n="103" /> <div type |
| ди како се <pb n="89" /> распрши у трен ока иа све стране, полијегајући по земљи; дигне се обла |
| грозничаво дрхтало. <pb n="70" /> Кроз оквир од прозора цурио је мали млаз воде у собу.</p> <p |
| људи, објешени на зидове и затворени у оквире, почеше да сметају? — и загледао се у њу.{S} Ниј |
| лих фреска помаљају се главе и руке, по окићеним ликовима игра одбљесак од безбројних свијећа, |
| тежак камен.{S} Он је без мишљења и без оклијевања, мирно и равнодушно, смрвио њезино срце под |
| кад га је тргла нека лупа, из ходника, око њега је била густа <pb n="97" /> помрчина.{S} Мрзил |
| маше поново, тресући се и машући рукама око себе.</p> <p>Ирена је била поцрвенила.{S} Гавре Ђак |
| е виђао, била је између њих нека распра око насљедства.</p> <p>На велико чудо свију, Манојло се |
| гледао гдје стаје, он није видио ништа око себе, ни пожњевена глатка поља, ни воду која блијеш |
| с кад удара љутито на препреке и уставе око млинова; кад најури на слапове, пршти, пјени се, ск |
| о подигне главу и простријели очима све око себе.{S} У кући се ходило на прстима и говорило шап |
| ећа једне матере завијала је у црно све око себе својим јадом и кукањем.</p> <p>Послије петнаес |
| жиле, испреплетане, грчевито обавијене око камења поред којега се забадају у земљу.{S} Он је у |
| а бијело камење што се креће; да отисне око низ поља, пуна боја, изрезана и испресијецана међам |
| озелена поља, пуна кукуруза, обавија се око брежуљака, засијаних златуњавим јечмом, ниском и ри |
| као плаветнило дјетињих очију, игра се око камења, лагано и без страсти, и прави фине, благе б |
| исто тако пусти и безбојни.{S} Диже се око девет сати, расхлади лице водом и силази у башту, г |
| огољелих поља, прави оточиће, дијели се око њих у рукаве и оптјече их, почимајући да их подире, |
| е и посрћући; њих троје дјеце савило се око ње, са прљавим лицима од плача.{S} Спровод се лијен |
| и, заглушује својом гласином све што се око њега чује, збива, гласно живи и ори.{S} Он кликће к |
| едан мршав, распас сељак.{S} Посиједаше око огњишта, чекајући да се разгори ватра, уз лојану св |
| ишући марамама знојна лица и посиједаше око прозора.</p> <p>Напољу, једно натуштено јунско попо |
| шао се жамор шуме над њиховим главама и око њих, док се видјело ужурбано мноштво радника и чула |
| шубу, само му, покадкад, провири нос и око да види гдје је.{S} И тако читав дан.{S} Горе му је |
| з разговора с њезиним оцем да ће радови око путова у овој околици трајати двије, три године.</p |
| е и уморне, млаке мисли, док живот хуји око њега и шири мирис прољећа и меку топлину младости; |
| прављају о политици сутра у раној шетњи око Цмрока у Тушканцу.{S} И у томе свијету он је провео |
| је слушао.{S} И задријемали су, сједећи око ватре; у другом ћошку се мицале двије-трије овце, и |
| октора у друго село.{S} Доктор дође тек око подне.</p> <p>Стари одлежа у постељи нека четири мј |
| ивљује напола успаван дане, да лута сам око Уне, да зури у воду, у планине, у плавичасту даљину |
| Гавре Ђаковић осјети, пустош и мртвило око себе као некада, и ужасну се.{S} Он се испљуска хла |
| е коњи пред кућом, тргао се и нашао ноћ око себе, са мјесецом који се помаља; још му табао у гл |
| слаповима који прскају и шире хладноћу око себе, губи се у кланце кроз које се провлачи стијеш |
| и у зеленкастом одијелу, са жировима на оковратнику, као што се носе сви шумари.</p> <p>Гавре Ђ |
| марно за те утегнуте мундире с високим оковратницима и сјајним пуцима, ни за сабље које звецка |
| о своме послу и будућим радовима у овој околини; Гавре Ђаковић погледа га од времена <pb n="88" |
| ним оцем да ће радови око путова у овој околици трајати двије, три године.</p> <p>Она се осмјех |
| послове: на један пут који прави у овој околици.{S} И потеже из доњег џепа један велики план, р |
| грло, и његов кашаљ чује се у десетину околних кућа, одкуда се већ људи журе на посао да тамо |
| тањима, претрпано њемачким ријечима.{S} Около, на својим сталним мјестима, стари гости каване, |
| {S} И те посљедње ноћи она није тренула оком; она никад није осјетила толико несреће, колико у |
| , изгорјелих дана, у њедра загорјелих и окорјелих поља.{S} Било је у тој киши нешто прљаво и ја |
| ао сутон, са небом на западу још свјеже окрвављеним од сунца, кад се он лагано приближавао стан |
| Кад дођоше једном грму она се заустави, окрену се и сједе под грм. </p> <p>- Ово је место које |
| <pb n="69" /> мрско што долазим? рече и окрену очи према њему.</p> <p>Он се мало осмјехну и раз |
| овима.</p> <p>Он климну лагано главом и окрену се у страну и тихо заплака, што није радио до та |
| <p>И кад је затворио прозор и лагано се окренуо, сио и налактио се о сто, док је комадић свијећ |
| зио у башту, сјећа се да се је нехотице окренуо према њиховом прозору и учинило му се да је спа |
| S} А кроз то мноштво, лијено и спокојно окретали се точкови на двоколним таљигама, прљавим и сл |
| ишину свечаног дана, кога не буни бучно окретање витлова с водом, која пршти и расипа се у пјен |
| брзо нестало.{S} И питао се зашто се он окреће?{S} Био је немиран цијело вријеме.</p> <p>Кад се |
| е оранице, зауставе се и престану да се окрећу витлови, док Уна пролази мирно и спокојно.</p> < |
| ља из којих вири поцрњела кукурузовина; окрећући млинове, носи лишће, кладе, огранке, цркотине; |
| Њему се учини да је прочитао у њезином оку: „Хајдете!“ И он, не знајући ни сам зашто, пође.</p |
| брдо и муњевито слијећу низа страну.{S} Окупани у зноју, коњи упадају дубоко у снијег и мучно с |
| ржи, под којим жању, полегли по послу и окупани у зноју; у њој се чуо пун звук српа кад се заба |
| егла.{S} И сви, у један мах, са уздахом олакшавања, бацише карте, бришући марамама знојна лица |
| му није пријао, уста му бијаху горка, и оловна малаксалост умртвљаваше му цијело тијело.</p> <p |
| је осјећао толико терета на себи; сиве, оловне чаме која је била страшна, јер је била непомична |
| ни тако мучно и напорно вуку, и лијено, оловно мртвило њихових душа.{S} Он је сазнао у једном т |
| бола, срамоте и једног јада, тешког као олово: „Како сам несрећна, Боже мој, како сам несрећна! |
| вазда тијесним панталонама, шара једном оловчицом по мраморном столу, љутећи се што му киша пок |
| вини започете пјесме, загрми калуђер из олтара, не пуштајући никад старца да започето доврши, ж |
| } Кад уђе у кућу, нађе у ходнику једног омањег, дежмекастог и постаријег човјека који му пође у |
| <pb n="60" /> гвоздени и чврсти покрети омекшавали су, његов јак, космат врат, иначе вазда успр |
| ешки радник; и кад дође на своју вјечну омиљену тему, Чешку, његово се лице поново разведри, гл |
| јој је честитао.{S} Она је хтјела да га омрзне у томе тренутку.{S} Није могла.</p> <p>Па поред |
| стељи нека четири мјесеца и придиже се, омршавио, посиједио, мркији и несноснији него што је би |
| : на столици сједио је њезин отац нешто омршавио и потамнио од пошљедњег виђења, мало погнут, с |
| а стара, зарђала и дуго недирана брава, он је осјетио зиму гдје му се прелијева по цијелом тије |
| ј призор не раздвајаше се више од њега, он га је прогонио свуда: кадгод је загледао у свој живо |
| , не види, не мисли на њих.{S} Па онда, он је осјећао у себи слабост да их бијесно мрзи, они су |
| вода у себи заноси и утапа.{S} И онда, он је гледа гдје шета као мирна, поносна госпођа кроз т |
| био одлучио.{S} И кад је она одлазила, он се поново корио и остављао ствар за сутрашњи дан.</p |
| ном љубављу.{S} Тек иза толико недјеља, он осјети у себи неправду и у души оптужбу.</p> <p>И ка |
| гарао у великим и немирним пламеновима, он луташе очима по ниској соби у којој су све ствари би |
| , при праштању са сељаком пред вратима, он му гурну у шаку нешто новца, док се сељак снебивао д |
| емљу.{S} И у томе ударању умрлих грана, он је наслућивао један самртнички ропац. </p> <pb n="50 |
| астане у њему једна чудна мртва тишина, он осјећа у себи његово задовољно дисање.{S} Гавре Ђако |
| p>И у мртвој ноћи без живота и кретања, он непрестано мишљаше на њу и на њезине ријечи.{S} Он с |
| јног живота и младости која се пресипа, он је брзо заборављао на што се био одлучио.{S} И кад ј |
| је покушао да га ухвати, да га ишчупа, он је осјетио његову снагу; он је осјетио како је то би |
| ло онога дана.{S} Па послије разговора, он је опет постајао стари и пуштао се са уживањем својо |
| помогне, и сажаљења и бола и пријекора, он се трза и стреса као шибљика, устаје и, у папучама, |
| нодушан утисак.{S} И послије пола сата, он више и не мишљаше на њу.</p> <p>Ништа више није буни |
| ибао се; уза све то што је био тврдица, он није жалио да, сваком приликом, почасти и погости шт |
| розници.{S} Она остави свијећу и изиђе, он га свуче, баци га у кревет, не марећи за његово мумљ |
| промислио ријечи којима да јој то каже, он је знао на памет своје фразе и одговоре.{S} Али чим |
| ауставља.{S} Он није гледао гдје стаје, он није видио ништа око себе, ни пожњевена глатка поља, |
| <p>Он је мрзио да, га нетко узнемирује, он је волио да остане сам у соби, хучући како ће му „ај |
| , заостао, хитајући да достигне остале, он га запита:</p> <p>— Докле идете?</p> <p>— Преко мора |
| и ако није отишао да се с њом састане, он мишљаше иа њу цијелог дана.</p> <p>Можда никад толик |
| нила мемла и чама једне плитке средине, он се осјећао тако сам, одвојен од свега, као у једној |
| сретоше њихови погледи, оба пуна сумње, он јој само рече несигурним гласом:</p> <p>— Ти немаш в |
| шли, поново се замрачивало његово лице, он је још чвршће стезао своју кесу, остајао сам, стекав |
| га прими.{S} И кад већ пођоше саонице, он још видје њега гдје стоји пред кућом, држећи новац у |
| ади недовољних доказа, били ослобођени, он се смрачи, увуче у се, погну се још више, гризући и |
| м да је више него задовољан и кад испи, он добаци Гаври Ђаковићу један љубазан поглед.{S} И поч |
| нека му се циједи низ врат и низ прси, он жудно ужива у њој као жедна, одавно ненапојена поља |
| ан и неиспаван, пробудио у својој кући, он се престрашио од равнодушности коју је осјећао у себ |
| и замишљену, без смијеха и без ријечи, он се питаше, шта јој је?{S} Њему би криво што је дошао |
| је к себи, кад се задуби у њезине очи, он не могаше да у њима ишта прочита до нечега што се ск |
| амо, иза брда, почима да се рађа облак, он у свој поглед меће и љубав, и молбу, и преклињање, п |
| а главом дубоко упалом у мекани јастук, он је тражио мира и сна, слушао пуцкање расушеног старо |
| а у један живот у који кад је загледао, он се згрозио, ужаснуо, тргнуо.{S} И пошао је натраг ка |
| аног човјека, како је он себе замишљао, он налажаше и себи једно чудновато ружно биће, пуно зло |
| главе, корача сељак.</p> <p>Чудновато, он је имао још из дјетињства једну тужну успомену, која |
| ћеним вратом, подбочен лактом о прозор, он удише свјеж ваздух, док вјетрић долази од ријеке, уд |
| арске, на коме је видио братов рукопис, он није ни слутио што ће у њему да прочита.{S} Писмо ду |
| м завежљајем више главе.{S} Пред освит, он осјети још <pb n="25" /> већи умор, очни капци бијах |
| толицу; кад обори коју запрашену књигу, он сав застрепи.{S} Он је утекао и сакрио се од живота |
| ојен, гдје маше штапом, а ниже, у гају, он видје Ирену, са шеширом поред ње, са погледом упртим |
| астајати.</p> <p>Кад је изгуби с очију, он иђаше лагано, с обореном главом, с очима пуним њезин |
| га у себи да се одупре и отме томе злу, он му се био предао са затвореним очима и малаксалим ти |
| ва одјећа, ријечи и погрјешке у говору, он је спазио у њезиним очима пријекор.{S} Он настављаше |
| ј можда учинити на жао.{S} У томе часу, он осјећаше у себи нешто рђаво и вољу да учини неко мал |
| а је он и сувише потрошио, своме брату, он је био наумно да сврши са животом.{S} Праштао се са |
| ао.{S} Палили су му шуме да му нашкоде: он је нашао кривце и послао их на дугу робију и добио з |
| лијежу кавге над стопом преоране земље: он разумије ону луду, очајну љубав према земљи, над кој |
| а излази пред њега вазда жива и свјежа; он гледа пред собом тога крупног и чврстог човјека са м |
| ен овог неразумљивог, сањивог растанка; он разумједе зашто му она не рече ништа при одласку и б |
| кући је било мирно, особито првих дана; он се није ни с ким виђао, јер га је то мрзило.</p> <p> |
| мирноћи он наслућиваше један тихи јад; он осјећаше да је раскрвавио њезину душу, да је у њезин |
| емиром који заталасава и гони напријед; он страхује од вјетра који пролази дрско и извиднички к |
| ће то бити првом приликом кад му дође; он је био промислио ријечи којима да јој то каже, он је |
| ли нијесу довољно јаке да се отресу ње; он их осјећаше испретрзане, натегнуте, као да не долазе |
| његових леђа и посматрала његове карте; он осјећаше више пута њези дах на своме лицу и губљаше |
| Прошле су га биле те ватре и грознице; он је био готово преболио и заборавио нешто за што је м |
| дну младост и подлачки гази једно срце; он се увјераваше да треба бар да да стане, да прекине п |
| итавом селу, једва чекајући да оздрави; он пријећаше да их истражи: половину да пошље у просјак |
| <p>Ништа више није бунило његове мисли; он је често није ни примјећавао.{S} Помало је кадгод ра |
| мирис прољећа и меку топлину младости; он осјећа његов здрав, бујан мирис и још више опажа как |
| ти сву страхоту те, тако казане ријечи; он је у њој чуо и кратак, убилачки пуцањ са зрном које |
| то му она каже својим нијемим погледом; он се трудио да заборави на то, али кадгод је обраћао о |
| узнемирено послије састанака са Јеком; он осјећаше да равнодушно упропашћује <pb n="75" /> јед |
| вјежу и младу, која изгара за човјеком; он осјећаше огањ гдје му пржи лице и запаљује мозак.{S} |
| , да прекине прије него што буде касно; он се стотину пута одлучивао, заклињао, давао себи рије |
| превртање мисли и непрекидна збуњеност; он се не осјећаше код своје куће, као у првим данима; њ |
| га ишчупа, он је осјетио његову снагу; он је осјетио како је то биће уско срасло с њим, како г |
| ко се повијају њезине хаљине по тијелу; он не осјећаше да иде, већ да га вуче за њом нешто јаче |
| вота и грчевито се ухватио за ову кућу; он се боји да га он не нађе са својим помамним, пламени |
| и двије круне на зајам: „до сутра“.{S} Он му их даде без ријечи, рекавши да иде мало у Карлова |
| дана.{S} Лагано га је болила глава.{S} Он осјећаше по себи нешто тешко што га сажима под своји |
| са тајним уживањем ропски покорава.{S} Он га је осјећао у себи као терет који га вуче земљи, к |
| , пуна неког чудноватог задовољства.{S} Он је сједио у соби, заваљен и опружен, још разигран ње |
| мрли заједно са Богом из дјетињства.{S} Он сам себи чини се смијешан и глуп, и не чекајући крај |
| овезана црним рупцем, и поздрави га.{S} Он сиђе с кола, вукући предугачку шубу по снијегу и уђе |
| арећи за његово мумљање, и покри га.{S} Он одмах поче да хрче.</p> <p>У другој соби, на столици |
| уга материна прелазила је и на њега.{S} Он се застидио себе кад се љутио на зиму; на саможивост |
| у снијег и мучно се извлаче из њега.{S} Он гледаше пред собом <pb n="42" /> кочијаша, свега зам |
| , већ се одједном показала изненада.{S} Он је није посљедње вријеме примјећивао ни опажао, нити |
| а и њега, као и њу, кад би је знала.{S} Он пушташе да га притискује тај сладак <pb n="109" /> т |
| мутној води која је полако отјецала.{S} Он ју је видио кроз прозор гдје се жури, са зажагреним |
| у њега више младости и више свјетла.{S} Он се не сјећаше да је волио икада у своме животу, воли |
| а ципеле, ни за трње које зауставља.{S} Он није гледао гдје стаје, он није видио ништа око себе |
| а, са мађарским узвицима и псовкама.{S} Он се трудио да не мисли ништа.{S} Тек само једном нати |
| ла неизвјетрена и одавно неотварана.{S} Он је <pb n="32" /> пришао прозору, отворио га и стајао |
| ете скоро у Загреб? — запита га она.{S} Он не очекиваше њезино питање и трже се.</p> <p>— У Заг |
| ном тешкоћом у изговарању, каза она.{S} Он осјети сву страхоту те, тако казане ријечи; он је у |
| је место које ја волим, — рече она.{S} Он се спусти поред ње.</p> <p>И с ногама над водом, с о |
| одговара на њихова радознала питања.{S} Он провођаше дане гледајући на прозор у сиво небо и слу |
| к Гавру Ђаковића да играју билијара.{S} Он махну руком и одби.{S} Није осјећао ни најмање воље |
| д њега, ишчезаваше кроз једна врата.{S} Он се попе у кола и стајаше на прозору.</p> <pb n="20" |
| није мијењала, остајући вјечно иста.{S} Он се осјећао спутан од ње, од нечега невидљивог што га |
| <p>Гавре Ђаковић не одговори ништа.{S} Он осјећаше поред себе њу, свјежу и младу, која изгара |
| летила у <pb n="78" /> сусрет дјеца.{S} Он би живио у својој малој породици срећно и задовољно, |
| лијено, оловно мртвило њихових душа.{S} Он је сазнао у једном трену да не може више да живи међ |
| ме и климне главом, али га не слуша.{S} Он гледа поред себе њу, у лакој, плавичастој хаљини, са |
| омоћ своју равнодушност, али узалуд.{S} Он онда бацаше кривицу на своју осамљеност која потпиру |
| мржњу за њих и низак презир за себе.{S} Он осјећаше неодољиву потребу да оде, да утече од њих, |
| о и нагло се заврши, готово прекиде.{S} Он ућута и гледаше преда се.{S} Видјело се да му је бил |
| утева који <pb n="119" /> њима воде.{S} Он убија жеље, сужује мисли, затвара очи, заглушује сво |
| , потреса, уноси немир и буди сјене.{S} Он воли те полумрачне собе са спуштеним завјесама, гдје |
| е, — живу, свјежу, зелену пругу Уне.{S} Он зна, како му је поглед вратоломно слетио низ брдо, и |
| у падала киша, запљускујући прозоре.{S} Он се тешко дигао, осјећајући се да није ни зашто, мисл |
| су стрепили пред њим и бојали га се.{S} Он је добро знао да га мрзе и да га се боје; њему је та |
| ло око себе као некада, и ужасну се.{S} Он се испљуска хладном водом, али не могаше да растјера |
| о појање које допираше из пијевнице.{S} Он стаде недалеко од улаза, и сви се погледи управише н |
| и моли.</p> <p>Гавре Ђаковић ћуташе.{S} Он хтједе још нешто да му каже, тражећи само у себи бла |
| пећи, чекајући да дође Панек к себи.{S} Он бијаше задуван, као да је трчао неколико километара, |
| аборавио свијећу у инжињеровој соби.{S} Он се свлачио у мраку и чинило му се да још чује њезино |
| е воље нити се усуђиваше да га тужи.{S} Он је остао увијек исти, силан и јак, да показује своју |
| пљусну киша кад је хтјела да полази.{S} Он јој рече нека причека.{S} Она се снебивала и стајала |
| 24" /> одржи у вјеровању да је воли.{S} Он се је на њезину љубав бацио каменом првог дана и он |
| ју запрашену књигу, он сав застрепи.{S} Он је утекао и сакрио се од живота и грчевито се ухвати |
| њега чује, збива, гласно живи и ори.{S} Он кликће кад опажа у њему пустош гдје се шири, наде гд |
| на измаку; они ће га се мало тицати.{S} Он ће опет да живи сам за себе.</p> <p>Извјесно, ижињер |
| , празно и поплашено, његови кораци.{S} Он се кадгод боји да корача гласније да не узнемири нек |
| но мишљаше на њу и на њезине ријечи.{S} Он се преврташе <pb n="101" /> с једне стране на другу |
| им упијао сунце и заслијепљивао очи.{S} Он се сјећаше причања старих људи да та црквица бијаше |
| не усуђиваше се да је погледа у очи.{S} Он баци на њу један поглед са стране: она преврташе у р |
| оји треба <pb n="91" /> да се сврши.{S} Он је горе био постао сасвим други човјек, не наличећи |
| и нечега скривеног, на својој души.{S} Он је осјећао толико терета на себи; сиве, оловне чаме |
| гдје му пржи лице и запаљује мозак.{S} Он је погледа: она сјеђаше с рукама у крилу, с обореним |
| о му не утече један презрив осмијак.{S} Он се ипак суздржа.</p> <pb n="28" /> <p>Он је страхова |
| аја.{S} То је био његов први утисак.{S} Он се обраћаше њој са по којим незнатнијим питањем, а о |
| ћу да ће отпутовати сутрадан с оцем.{S} Он се само зачудио.{S} Рекла му је да је добила мјесто. |
| ањаху с пута и шаптаху нешто за њим.{S} Он пријеђе преко једног полутрулог дрвеног моста, пуног |
| пе храбрости и ликовања над животом.{S} Он убрзава корак, док непрестано јечи звоно, односи зву |
| ну душу падаше по један тежак камен.{S} Он је без мишљења и без оклијевања, мирно и равнодушно, |
| му ништа скривили и учинили на жао.{S} Он не сврши никако те мисли и не нађе изласка из њих, с |
| ме је он са собом гласно разговарао.{S} Он се љутио на законе што су благи, што су прошла време |
| авајући да га одушеви за свој посао.{S} Он хтједе да мало размисли и не одговори одмах.</p> <p> |
| а своје јаке бијеле зубе и оде брзо.{S} Он видје гдје их потрпаше у један други воз који оде пр |
| о је на столу ручак који се охладио.{S} Он је збацио са себе капут, скинуо крагну и спустио се |
| да се стари јаблан више куће осушио.{S} Он га памти и воли још из дјетињства, ради његових витк |
| е га је сметало, бунило, узрујавало.{S} Он је већ толико пута, и нехотице, прочитао натписе у к |
| а вара.{S} Али то Панека није смело.{S} Он тек само што се завали на столицу, зажмири мало и ст |
| Ђаковић није старио, тако се чинило.{S} Он је постао још грђи, знајући свој посао и службу у си |
| право, што је Гавру Ђаковића љутило.{S} Он је тражио да је дирне којом ријечи, док га је она са |
| и без журбе, беспрекидно и сигурно.{S} Он није налазио ничега у себи да се одупре и отме томе |
| , излишно, <pb n="140" /> неумјесно.{S} Он не налазаше ни једне ријечи да јој каже, и они се вр |
| {S} Рекла му је да је добила мјесто.{S} Он јој је честитао.{S} Она је хтјела да га омрзне у том |
| је спазио у њезиним очима пријекор.{S} Он настављаше да говори са старим, осјећајући што му он |
| Илицу што му је овог објесио о врат.{S} Он већ помишљаше да се с њим завади и тражаше само коју |
| и огорчавале њезину сјетну младост.{S} Он слушаше непомично њезине ријечи које је гутао и са с |
| чми грајали киријаши, пијући ракију.{S} Он је чекао док се назобе коњи, пио рђаво пиво и био уз |
| оборио је случајно једну малу слику.{S} Он се преко воље и љутито сагнуо — зар га и ти људи, об |
| јатељску руку, као старом познанику.{S} Он није очекивао да ће се с њом срести и осјећаше малу, |
| себично и јадно у своме рођеном злу.{S} Он се запрепашћавао, чудио, питао: „Откуда ово мени?{S} |
| руку, а ријеч јој се угушила у грлу.{S} Он је напола спавао и очевидно било му је непријатно ос |
| ња поред којега се забадају у земљу.{S} Он је удисао свјежи ваздух полумрачних шума, губио се п |
| орави пријекор који се будио у њему.{S} Он осјећаше сву студен овог неразумљивог, сањивог раста |
| а.{S} Воз се међутим уздрма и крену.{S} Он се пружи, зари главу у кожни јастук и притисну руком |
| ђера, понуди га да оде за пијевницу.{S} Он одби, и читаво вријеме сметаше га један млаз сунца к |
| боља, љепша и њему милија од других.{S} Он се увјераваше да се вара, да је то само један дан мл |
| њој поскакивао дебео, златан ланац.{S} Он је хвалио вино код Јандрића и није могао да прежали |
| ело одсијевала, губила се и помаљала, а он је непрестано чекао и тражио погледом, као да има не |
| је корача преко камења унском обалом, а он хита за њом, не одвајајући поглед са њезиног струка, |
| рају млазови, земља жељно упија воду, а он са скинутом капом пушта нека га бије киша по лицу и |
| о сабљи која се звекетљиво тресла.{S} А он га је само гледао, заваљен у наслоњачу, гледао у њег |
| ушним подсмјехом у кутовима очију?{S} А он тражи, има ли још ишта у њему, и налази пепео и сатр |
| е ухватио за ову кућу; он се боји да га он не нађе са својим помамним, пламеним вјетром који ул |
| је нитко други до он, Гавро Ђаковић, да он носи годинама то биће у себи, да га годинама крије, |
| у: ниједан пањ није бивао однесен, а да он није дознао ко га је посјекао.{S} Палили су му шуме |
| жињер му каза зашто је дошао; чуо је да он има у својој кући довољно мјеста, молећи га да му ус |
| .</p> <p>Милан га прекиде, бојећи се да он не настави своја питања.</p> <p>— Немој, рече и пруж |
| и вас да дођете овамо до године, — каза он лагано и тихо, отежући ријечи; присјећајући се из ра |
| уђено.</p> <p>— Ја сам мислио... — каза он збуњено, љутит на своје питање и погледа очима у даљ |
| мне ријеке.</p> <p>У извјесним часовима он бијаше сасвим туђ самоме себи.{S} Мјесто једног туро |
| n="113" /> <p>— Ви се љутите? — запита он. </p> <p>— Зашто? — рече она и погледа га зачуђено.< |
| убоко уздахну и стресе се.</p> <p>И кад он метну грубо руку на њезино раме, она одмах клону и с |
| ју.</p> <p>Звоно застаде у тренутку кад он ступи <pb n="127" /> на црквена врата, скинувши шеши |
| жеље да сачува остатак имања од кога је он и сувише потрошио, своме брату, он је био наумно да |
| ју, да је он сам свему томе крив, да је он био увијек несрећа за самог себе са својим лудим и с |
| то што нема овдје никога другог, да је он за њу само један предмет којим прекраћује вријеме.{S |
| сао да га они ни мало не сметају, да је он сам свему томе крив, да је он био увијек несрећа за |
| ек, инжињер“, изговорено тако као да је он већ морао то име стотину пута чути и чврсто му стисн |
| а се здерао неки вео с тих лица која је он научио да виђа гдје улазе у кавану у стално вријеме, |
| је она за њега и <pb n="116" /> шта је он њој?{S} То му се питање не скидаше с ума.{S} Шта гон |
| боли сада кад је све било касно, кад је он био немоћан да ту могилу крене, да је испод ње ослоб |
| да су га ранили из пушака.{S} О томе је он са собом гласно разговарао.{S} Он се љутио на законе |
| <pb n="118" /> нијесам то ја!“ рекао је он с ужасавањем, док је овај у њему направио једну през |
| амишљеног, разочараног човјека, како је он себе замишљао, он налажаше и себи једно чудновато ру |
| в, бујан мирис и још више опажа како је он за све то туђ, престарио; како је закаснио и да то с |
| и неколико <pb n="65" /> година како је он чува и како се у њу ријетко сјекира забада; уши га в |
| оме животу, волио на онај начин како је он љубав замишљао, и чекао је, с нестрпљењем, док се ос |
| ра и дана који је куњао.</p> <p>Како је он тешко сносио тај дан, пун потиштене нејасности и неч |
| , као да зазвекета његова сабља коју је он пасао са тако много уживања, као да се помоли његово |
| ствари биле на истом мјесту, како их је он оставио: и кревет од старе ораховине, покривен грубо |
| на којима сељак напола спава, — онда се он трза, затвара прозор и пада, изнемогао и изломљен, н |
| > <p>— А зар сам ја срећан? — запита се он и луташе очима по тами.{S} И читаве ноћи не склопи о |
| још свјеже окрвављеним од сунца, кад се он лагано приближавао станици.{S} Успут га срете један |
| јеровало нити хтјело да вјерује, док се он стоструко светио онима на које је сумњао.{S} И касни |
| ложаја.</p> <pb n="79" /> <p>О, како се он стресаше под ударцима песме жетелаца, која се разлам |
| е убрзо нестало.{S} И питао се зашто се он окреће?{S} Био је немиран цијело вријеме.</p> <p>Кад |
| криво што га је озловољио.{S} И у вече он се присиљаваше да буде весео и разговоран, преко сво |
| о.</p> <p>— Нема.</p> <p>— Нема! — рече он више него жалосно. — Штета, штета! — мрмљаше он.{S} |
| же очи и зачуди се.</p> <p>— Не, — рече он, немам зашто да се љутим.</p> <p>— Ја сам мислила, — |
| екла је.</p> <p>— Како да немам? — рече он и погледа је. — А ти?</p> <p>Она се весело насмија и |
| него жалосно. — Штета, штета! — мрмљаше он.{S} И искапи нову чашицу.</p> <pb n="82" /> <p>И он |
| аспи.{S} Она сигурно још плаче, мишљаше он.{S} Она каже да је несрећна.</p> <p>— А зар сам ја с |
| да га вуче за њом нешто јаче од њега, и он хиташе а да није знао шта је то што га носи, не маре |
| на, не знајући да су добро осигурана, и он је тај палеж радосно дочекао и наплатио са добитком. |
| ли то бијаше само у тренуцима заноса, и он осјећаше како бива слабији, како подлијеже; како се |
| неизрецивог јада који је лила у сузе, и он се стресаше, видећи је како дршће, са врелим челом н |
| е своје мисли, наде, бриге и стрепње, и он је не да, јер је воли себичном, грубом љубављу, што |
| ло и злобну жељу да је уједе за срце, и он се увјераваше, не вјерујући у то, али ипак допуштају |
| е иде поред оца озбиљна и без ријечи, и он се корио да није требао да је жалости.{S} И кад смет |
| ла га, притискивала, мрвила му мозак, и он једва дочека да прође та страховита ноћ и са искрено |
| у срцу једним оштрим и јетким болом, и он само <pb n="111" /> осјећа како пролази нечујним кор |
| но климну главом и погледа га поново, и он јасно видје да у томе погледу бијаше више жалости, в |
| дости, као што их има много у животу; и он вјероваше да ће и тај дан проћи, као што су прошли и |
| им рукама, пунима блата из јаруга.{S} И он љутито, не пазећи гдје га хвата, не марећи за стењањ |
| алан час, крећу се, дижу и излазе.{S} И он с чуђењем посматраше <pb n="14" /> мноштво ђачких ли |
| ме, па најпослије сједе на канапе.{S} И он касније сједе близу ње и обоје гледаху на прозор о к |
| је оставља, али га не задржаваше.{S} И он се упути кући.{S} Зачу иза себе глас инжињера који м |
| одвратне, њихови погледи глупави.{S} И он, за један тренутак, нађе у себи само страшну мржњу з |
| ли кад је сам човјек смио да суди.{S} И он се заклињаше својим крсним именом на страшну освету |
| угашено; ваљда су већ били легли.{S} И он се љутио што је примио ове дошљаке у кућу, што су ба |
| зарасло топлом и меком маховином.{S} И он је једном осјетио неку луду жељу и вољу да је прегаз |
| ај други постао му је неприступан.{S} И он је застао, остао тако стојећи, не идући ни напријед |
| о Гавре Ђаковић који се досађивао.{S} И он посла у себи до ђавола и Јана Хуса, и Жишку, и слове |
| је ни сам знао зашто га је слагао.{S} И он слеже раменима.{S} Свеједно.</p> <p>У том часу, забр |
| дсјечених литица које сијеку воду.{S} И он осјети жељу да види оне високе, крупне, поцрњеле људ |
| ји је провејавао кроз замрлу кућу.{S} И он у њој замираше полако.{S} Кадгод се пробуде мисли, ј |
| је прочитао у њезином оку: „Хајдете!“ И он, не знајући ни сам зашто, пође.</p> <p>Било је јутро |
| пуна питања и сумње: „Куда то води?“ И он се упињаше да разумије то ново осјећање, бојећи се д |
| ји живи од зла из којега је изникао?“ И он га загледаваше, посматраше и налажаше на њему своје |
| <p>Вазда те мисли налијетаху на њега и он не налажаше никад правог одговора који би га умирио, |
| а га се боје; њему је та мржња годила и он се с њом поносио, говорећи о њој са ријетким задовољ |
| њезину љубав бацио каменом првог дана и он знађаше да сваког дана кад му није ни падало на паме |
| и ропац. </p> <pb n="50" /> <p>„Дакле и он“! рекао је и замислио се.{S} И још је више заволио т |
| тао.{S} Није био расположен за читање и он га баци на страну.</p> <pb n="13" /> <p>И коликогод |
| је био одабрао.</p> <pb n="120" /> <p>И он помишљаше, да се, ма на који начин, врати староме на |
| апи нову чашицу.</p> <pb n="82" /> <p>И он је засио у тој соби, као да је стари гост куће, слоб |
| жим задовољства.</p> <pb n="39" /> <p>И он се присили на један осмијак и удари га руком по раме |
| за тебе, она нас је оставила.</p> <p>И он крадом убриса сузе, не рече више ништа, нагло се диж |
| атова и у честим експлозијама.</p> <p>И он се смијаше самоме себи, својој радозналости да се уп |
| ударања српова и падање јечма.</p> <p>И он је помишљао, зашто се није раније тргао и оставио шк |
| , ни са плећа која се провиде.</p> <p>И он се сјећаше да његове мисли нијесу довољно јаке да се |
| ош више је то осјећала у себи.</p> <p>И он сигурно већ поново спаваше кад изађоше кола из села |
| наличећи ни на дан ни на ноћ.</p> <p>И он је ваљда био задријемао у својој наслоњачи, јер кад |
| о да га узнемирује тај свијет?</p> <p>И он лијено устаде и пође, облачећи успут капут на коме ј |
| ојена поља и исушени усјеви.{S} Како би он био срећан кад би се овако мокар и покисао могао да |
| руши, разноси и прождире.</p> <p>Сједи он кадгод читаве сате и гледа у њу.{S} Тако је добро по |
| е требало од Загреба до куће, дуго, али он би волио да пут још траје, да се још вози негдје дал |
| се њезина врата више пута отварају, али он је био непомичан, са закованим тијелом и заспалим ми |
| то?“ „Она је дакле равнодушна,“ помисли он. „А ја не једем, не пијем, не спавам, без и једног ч |
| /p> <pb n="121" /> <p>У њезиној мирноћи он наслућиваше један тихи јад; он осјећаше да је раскрв |
| исту ствар десет пута, чекајући да јој он нешто каже и одлазила полагано, кадгод зачуђена, а к |
| широка ријека с лаганим током на којој он плови полеђушке и са затвореним очима.</p> <p>Кад то |
| дило на прстима и говорило шапатом; тек он проламаше по кадкад ту тишину својим јечањем, кад би |
| о и сачињава, да то није нитко други до он, Гавро Ђаковић, да он носи годинама то биће у себи, |
| очима, у кадетској униформи; то је био он на кога није тако дуго мислио, кога није препознао; |
| и ужурбаније кретали.{S} Горе се видио он, црвен, са испупченим трбухом, са шеширом који га по |
| овија гране и шушти лишћем.</p> <p>Тако он стоји непомично, празан од мисли, док танка јутарња |
| ом тренутку дирну га њезино причање, но он се свлада и остаде равнодушан.{S} Па кад она сврши и |
| а што се скаменило.{S} И прије него што он могаше да посумња да ли је она могла да осјети његов |
| за њега, постоји за њега.</p> <p>Синоћ он стајаше ту, неодлучан, преплашен, не вјерујући своји |
| авог круха за се и за дјецу; у ту земљу он сахрањује своје мисли, наде, бриге и стрепње, и он ј |
| Цмрока у Тушканцу.{S} И у томе свијету он је провео толико година, умирао, трунуо заједно с њи |
| ше на ову сељачку дјевојку чију је душу он сатро, служећи се њом само као средством да заборави |
| хну и махну руком.</p> <pb n="22" /> <p>Он се спусти на сједиште и би му нешто тешко кад му изи |
| обом и изгуби се.</p> <pb n="123" /> <p>Он оста сам и са њезиним посљедњим ријечима које се усј |
| н се ипак суздржа.</p> <pb n="28" /> <p>Он је страховао од тога првог јутра; бојао се будалашти |
| и зајеца, тресући се као трска.</p> <p>Он стајаше неко вријеме поред ње, тражећи једну паметну |
| она и плачно се поново истицала.</p> <p>Он вечераше на станици и, ишчекујући воз, досађивао се, |
| ече финим, скерлетним млазовима.</p> <p>Он климну лагано главом и окрену се у страну и тихо зап |
| много доброг, дјетињег осмјеха.</p> <p>Он се журио кроз ту гомилу свијета, не марећи да опази |
| се био спустио раскопчан рукав.</p> <p>Он јој лагано приђе и ухвати је благо за подлактицу.</p |
| поздрави га с осмјехом и изиђе.</p> <p>Он се сјећаше ње као малог дјетета које ју касније забо |
| ње и нечије задахтало напрезање.</p> <p>Он запали свијећу и отвори врата.</p> <p>На каменим пло |
| > <p>Она га не чу и не макну се.</p> <p>Он пође сав узбуђен и узнемирен у своју собу и тек кад |
| зишао из куће и упутио се цркви.</p> <p>Он корачаше брзо, као да га нешто гони, као да хита да |
| ући кругове на глаткој површини.</p> <p>Он се немирно питаше: „Зашто то она мени прича?“ али ни |
| апрепашћена и сатрта једна мати.</p> <p>Он је примакао једну столицу и сео поред ње, ћутећи.{S} |
| а чисто зачуђено и не вјерујући.</p> <p>Он се мало замисли и погледа је у очи.</p> <p>— Чекати |
| и снивао, млад, свјеж и крјепак.</p> <p>Он ипак сјутрадан не изађе из куће, ма да је знао да ће |
| се један велик и прљав цолшток.</p> <p>Он га уведе у собу и изнесе ракију.</p> <p>Инжињер се љ |
| ио се тада кући сав мокар и љут.</p> <p>Он воли њезин запјенушени бијес кад удара љутито на пре |
| , изиђе, праћен погледима свију.</p> <p>Он се чуђаше тренутном нагону који га је овамо довео, љ |
| м? рече и окрену очи према њему.</p> <p>Он се мало осмјехну и разумио је.</p> <p>— Не, није ми |
| поново врати младости и животу.</p> <p>Он се успава са осјећајима човјека који је убио: трзао |
| ове ране које тешко зацјељиваху.</p> <p>Он је мрзио да, га нетко узнемирује, он је волио да ост |
| ицу, она је била несрећна ради другога, она с ужасавањем гледаше како тону сви њезини снови и н |
| плаче.</p> <p>— Горе него умрла.{S} Да, она је умрла.{S} Ње нема више ни за мене ни за тебе, он |
| к се слијевао сутон у густим млазевима, она непрестано осјећаше у својој руци његову хладну рук |
| де сва задовољна.</p> <p>И од тог дана, она удвостручи своју пажњу и бригу, мислећи и старајући |
| и вазда иста љубазност часних сестара, она је волила многобројне сличице светаца и светица са |
| срамоте.{S} Кад угледа Гавру Ђаковића, она бризну у гласан плач и сакри лице рукама.</p> <p>— |
| ад дозива себи у памет слику свога оца, она излази пред њега вазда жива и свјежа; он гледа пред |
| ад нађе његов празан и разбијен поглед, она се збуни и покаја, пуна сумње да је њезина искренос |
| од свијета, од њега па и од саме себе, она рече мирним гласом, без роптања и срџбе:</p> <pb n= |
| {S} Ње нема више ни за мене ни за тебе, она нас је оставила.</p> <p>И он крадом убриса сузе, не |
| тељи сада уздржаваху пред њом од свађе, она осјећаше све шта се догађа кад она није у соби као |
| маш више маме.</p> <p>Њој грунуше сузе, она мишљаше да јој је њезина мама умрла без ње, и то јо |
| кад он метну грубо руку на њезино раме, она одмах клону и сва му се предаде, без ријечи.</p> <p |
| и до плача.</p> <p>Готово двије године, она је живила тим спокојним животом; обилазила је мајка |
| вале и она чула њихово одмјерио дисање, она тихо шапуташе научене молитве, и успављиваше се риј |
| кад је позваше једног дана из учионице, она сиђе у собу за разговор: на столици сједио је њезин |
| <p>Узалуд је тражила утјехе у молитви, она са страхом осјећаше грозницу и безциљност топло шап |
| го што је могла да се нарадује слободи, она је осјетила срце пуно јада.</p> <p>Рекла је Гаври Ђ |
| ревари да је упита да му нешто потврди, она лагано климну главом и погледа га поново, и он јасн |
| ијене мисли.</p> <p>Без икакве радости, она је примила вијест да је добила мјесто учитељице у ј |
| помогло.{S} Са једним нејаким очајањем, она се мољаше пред жртвеницима, и док су њезине другари |
| огрнута и сва у црнини.{S} Кад је ушао, она се није ни макла, није отворила уста, већ дигла сам |
| но мало времена што јој је преостајало, она раздијели у хиљаде и хиљаде <pb n="149" /> тренутак |
| на сјећања из дјетињства и стару сјету, она се враћала натраг у <pb n="135" /> самостан, нерасп |
| ан и опор она страдаше за туђу кривицу, она је била несрећна ради другога, она с ужасавањем гле |
| са лактовима о столу и рукама на лицу, она је плакала једним тихим плачем.{S} Мала, <pb n="99" |
| ице и запаљује мозак.{S} Он је погледа: она сјеђаше с рукама у крилу, с обореним очима, с лицем |
| и оца, које би трајале дане и недјеље: она се успављивала са ужасом чутих ријечи које није схв |
| } Он баци на њу један поглед са стране: она преврташе у рукама неки вез, а очи јој се бијаху из |
| ла, без иједне жеље која би је тражила; она је нестала и утопила се у његовим успоменама, израв |
| љубазне, и не призиваху је више к себи; она осјећаше на себи погледе и сажаљења и презрења; дру |
| ом који забавља руке, не прилази к њој; она се радосно изненађивала кад би осјетила њезину руку |
| е, и питала да ли јој је задатак тежак; она је тако задовољно учила заједно с њом, и често би ј |
| те посљедње ноћи она није тренула оком; она никад није осјетила толико несреће, колико у тих не |
| ћивао ни опажао, нити је говорно с њом; она није више постојала за њега, и сада му се чињаше ка |
| куће је било нешто ледено, самртничко; она стајаше ту усамљена, непомична, укочена; изнад ње с |
| рина жеља да њезин мезимац буде официр; она је у својој простодушности, сјећајући се неких поро |
| да се је догодило нешто страшно за њу; она једва очекиваше да јој дође отац или мати које није |
| ши.{S} Али она је била јача од њега.{S} Она је казала сухо: „Ти си као други“.{S} И његове се у |
| полази.{S} Он јој рече нека причека.{S} Она се снебивала и стајала мислећи неко вријеме, па нај |
| иња што је била вазда чисто обучена.{S} Она му је доносила јело и касније почела да се брине за |
| , Гавре Ђаковић се спреми за Загреб.{S} Она га није задржавала и опростила се од њега једним хл |
| лишћем које сакрива гране и огранке.{S} Она је бацила свој шешир на хрпу сувог лишћа, и они сје |
| с облим грудима које су поигравале.{S} Она се давала својим дисањем и ноздрвама које се шире, |
| јевајући његово мрко лице ни ћутање.{S} Она је свршила сав посао, узалуд га отезала и прегледав |
| чини. — И привину је чвршће к себи.{S} Она му се ропски покори, без воље и без радости.</p> <p |
| учитељице у једном селу у Посавини.{S} Она се осјећаше сама, сасвим сама, уз неурачунљивог оца |
| тране на другу и не могаше да заспи.{S} Она сигурно још плаче, мишљаше он.{S} Она каже да је не |
| дрхтала и тресла се као у грозници.{S} Она остави свијећу и изиђе, он га свуче, баци га у крев |
| та ствар била је за њу један јецај.{S} Она прелажаше кућом као <pb n="48" /> сјенка, сломљена |
| ан и плитак, или безобразан и дрзак.{S} Она је уздрхтала толико пута под његовим ријечима, запл |
| простио се од њих обичним поздравом.{S} Она је уздрхтала, пружила му руку, а ријеч јој се угуши |
| } Она сигурно још плаче, мишљаше он.{S} Она каже да је несрећна.</p> <p>— А зар сам ја срећан? |
| обила мјесто.{S} Он јој је честитао.{S} Она је хтјела да га омрзне у томе тренутку.{S} Није мог |
| другу.{S} И у њој се збивало нешто.{S} Она диже главу и нађе његов поглед, сљубивши га са свој |
| е непријатно остављати топао кревет.{S} Она је то видјела, а још више је то осјећала у себи.</p |
| њој са по којим незнатнијим питањем, а она се осмјехивала и потврђивала.</p> <p>Уђоше на један |
| је умро једном, мучио се само једном, а она ће да се непрестано мучи, то умирање њу ће вјечно д |
| исти мах; Гавре Ђаковић се осмјехну, а она збуњено обори очи.</p> <p>Па и ако му се чинило да |
| их плећа на која коса баца сјенку.{S} А она се осврташе с времена на вријеме, осмјехнувши се и |
| p>— Ви ћете скоро у Загреб? — запита га она.{S} Он не очекиваше њезино питање и трже се.</p> <p |
| о одлазити, — и би му непријатно што га она ово пита.</p> <pb n="114" /> <p>— Остајете овдје?{S |
| вјерујући у то, али ипак допуштајући да она не мари за њега или да мари само за то што нема овд |
| зе тако ријетко; да ће проћи мјесеци да она ради мирно у свом ћошку свој школски задатак, да <p |
| вјероватном тешкоћом у изговарању, каза она.{S} Он осјети сву страхоту те, тако казане ријечи; |
| <p>— Да хоће скоро да престане, — каза она тихо о пљуску, мислећи на нешто десето.</p> <p>Гавр |
| олите <hi>ову</hi> у вашој кући, — каза она поново одлазећи, уморним и туробнијим гласом него п |
| икакве срџбе ни злобе, али није то била она добродушна, бујна и густа киша која се слијева с уж |
| > <p>— Зар је моја мама умрла? — запита она не заустављајући се да плаче.</p> <p>— Горе него ум |
| смета.</p> <p>— Шта ради мама? — запита она послије ћутања.</p> <pb n="137" /> <p>Отац не одгов |
| легло и смирило.{S} Исти онај мир, иста она тишина и једноличност која је била прије тога, враћ |
| само једну ниску жељу.{S} И често пута она <pb n="148" /> није знала да ли га воли, презире ил |
| ађе, она осјећаше све шта се догађа кад она није у соби као и оно што се дешава док ње нема код |
| е свлада и остаде равнодушан.{S} Па кад она сврши и кад нађе његов празан и разбијен поглед, он |
| жио да је дирне којом ријечи, док га је она само чудно погледала, пуштајући га да јој каже све |
| ту пјесму, да ју је у себе упила, да је она добродушно понавља жамором својих таласа, да и она |
| у својој празнини.</p> <p>Знао је да је она сама код куће, да је инжињер још у јутро некуд отиш |
| је, а да ништа у њему није казало да је она боља, љепша и њему милија од других.{S} Он се увјер |
| се што не љутите на мене? — запитала је она плашљиво једног дана, прије него што ће да пође, по |
| срео ту жену и шта има у њој?{S} Шта је она за њега и <pb n="116" /> шта је он њој?{S} То му се |
| ед зиме.{S} И дуго послије тога, кад је она сједила у својој соби, поднимљена руком, док се сли |
| вљао на што се био одлучио.{S} И кад је она одлазила, он се поново корио и остављао ствар за су |
| оје су се надвиле над воду.{S} И кад је она долазила, затитрала би она чама која је пунила ову |
| него што он могаше да посумња да ли је она могла да осјети његову равнодушност и да ли је носи |
| ноћи које се чињаху непролазне, док је она тихо плакала, угушујући своје јецање у јастуку она |
| слије ручка разговараше с Иреном док је она радила неки ручни посао, причајући му штогод из сво |
| ешто у њој, да јој је Уна у чији ток је она тако често утапала очи и мисли, однијела нешто из њ |
| е хладноћа што слеђава душу; све чим је она искитила живот, било је страшно у једном тренутку, |
| т своје фразе и одговоре.{S} Али чим је она улазила у собу, весела и насмијана, доносећи са соб |
| т на одломке: о својој мајци како ју је она запамтила: замишљену са чудним и сјајним погледом у |
| ст пуну неразумљиве чежње, — јављала се она, та дјевојка коју је упознао једним обичним и прост |
| човјек шта се збива у мени?“ питала се она.{S} Тренутци бијаху дуги, а времена све мање.{S} И |
| у даљини; и на његову душу навлачила се она једнака, мирна, сива боја која даје свему прљав изг |
| н не изађе из куће, ма да је знао да ће она бити поред Уне, јер ју је чуо кад је изишла и видио |
| <p>- Ово је место које ја волим, — рече она.{S} Он се спусти поред ње.</p> <p>И с ногама над во |
| стајете овдје?{S} Шта да радите? — рече она чисто зачуђено и не вјерујући.</p> <p>Он се мало за |
| е? — запита он. </p> <p>— Зашто? — рече она и погледа га зачуђено.</p> <p>— Ја сам мислио... — |
| ковићу, господине Ђаковићу, — понављаше она кроз сузе, не могући више ништа да каже, сва уздрхт |
| им.</p> <p>— Ја сам мислила, — говораше она, гледајући у противни зид, — јер не диваните никад |
| јући матер својом шалом и разговором, и она га је гутала својим добрим и милим погледом.{S} И п |
| једна казана ријеч у посљедњем часу, и она дрхташе при помисли на то. „Зна ли тај човјек шта с |
| , уздржаваху се од њезина друштва.{S} И она се осјети осамљена, пошљедња у свему, увијек забора |
| ремоније, испуњавање ситних обреда, — и она се осјећаше мирна и задовољна међу мноштвом другари |
| шно понавља жамором својих таласа, да и она воли своје обале које вјечно обдјелавају њезини пот |
| изгледајући још дуговјечна.</p> <p>Па и она се сломи једног дана.</p> <p>Једног јесенског јутра |
| су њезине другарице спокојно спавале и она чула њихово одмјерио дисање, она тихо шапуташе науч |
| жињер још у јутро некуд отишао, да се и она можда досађује и мучи, да можда, жели да проговори |
| овамо.{S} А у Ирени се нешто проломи и она тихо зајеца и покри лице рукама.</p> <p>Дан пробија |
| рк, неприступачан и затворен. </p> <p>И она га посматраше, радећи преко воље свој посао, на сто |
| вао јој неке нарочите молитве.</p> <p>И она напреже све своје мисли једне петнаестогодишње дјев |
| дјелавају њезини потиштени унуци, да би она можда друкчије текла, кад не би, једне године, чула |
| {S} И кад је она долазила, затитрала би она чама која је пунила ову зграду и губила се: у кући |
| убиле сјај; ко зна колико времена сједи она тако непомична и нијема, не осјећајући свој живот, |
| да је одгурне, заборави, угуши.{S} Али она је била јача од њега.{S} Она је казала сухо: „Ти си |
| времена све мање.{S} И те посљедње ноћи она није тренула оком; она никад није осјетила толико н |
| есто.{S} Чинило јој се све као сан, док она зна да ће да се пробуди и да се радује животу који |
| мисли, увијек се утискивала у ту мисао она саката и и наказна изрека, штампана једним неспретн |
| ="132" /> шкрипи перо и да се чује како она сваки час намијешта столицу, — а да њезина мати кој |
| наде да ће се то све свршити онако како она жели, да ће њезину срећу повећати једна казана рије |
| </p> <p>Он се немирно питаше: „Зашто то она мени прича?“ али није пропустио ни једну ријеч, у ј |
| или обично питање, гледајући у оно што она ради.</p> <p>Она не знађаше што да мисли о њему.{S} |
| осјети како је живот неправедан и опор она страдаше за туђу кривицу, она је била несрећна ради |
| акала, угушујући своје јецање у јастуку она осјети како је живот неправедан и опор она страдаше |
| да говори са старим, осјећајући што му она каже својим нијемим погледом; он се трудио да забор |
| сањивог растанка; он разумједе зашто му она не рече ништа при одласку и бијаше му тешко при душ |
| оја је прати.{S} Кад дођоше једном грму она се заустави, окрену се и сједе под грм. </p> <p>- О |
| ост и чаму.</p> <p>С коликом је радошћу она оставила хладне самостанске зидине; колико младости |
| сјећање у своме зачетку; јављала се <hi>она</hi> са сјајним и благим очима, и у трену кад хтјед |
| реживјелу траву. </p> <pb n="105" /> <p>Она се дигла и пошла му у сусрет с веселим и добрим осм |
| кадгод ожалошћена.</p> <pb n="68" /> <p>Она је доносила у кућу мирис и свјежину поља и дах изап |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Она му причаше са утопљеним очима у води, све што је пр |
| олици трајати двије, три године.</p> <p>Она се осмјехну, погледа га и засмија се веселим и звон |
| тима.</p> <p>— Лаку ноћ! — рече.</p> <p>Она га не чу и не макну се.</p> <p>Он пође сав узбуђен |
| е, гледајући у оно што она ради.</p> <p>Она не знађаше што да мисли о њему.{S} Бијаше дана кад |
| било криво што тако брзо памти.</p> <p>Она би сва уздрхтала кад би се, код стола, почињале сва |
| вар.</p> <p>И пусти њезину руку.</p> <p>Она само што мало отклони дланове с очију, задржавајући |
| ло размисли и не одговори одмах.</p> <p>Она га погледа.{S} Њему се учини да је прочитао у њезин |
| благо. — Ја волим да ти долазиш.</p> <p>Она се насмија радосно, стајаше још неко вријеме и оде |
| — рече он и погледа је. — А ти?</p> <p>Она се весело насмија и побјеже.</p> <p>Једнога дана пљ |
| {S} Како га је бунило њезино: „Зашто?“ „Она је дакле равнодушна,“ помисли он. „А ја не једем, н |
| кад се ухвати с њиме у коштац, како га онај слама, мрви, сатире и обара, показујући своју снаг |
| атре Јана Хуса и Жишке, увјеравао се да онај зна још стотину ствари о којима може да прича по н |
| је волио икада у своме животу, волио на онај начин како је он љубав замишљао, и чекао је, с нес |
| умараше, и вожња, и мисли, и натписи, и онај непомични човјечуљак с мишјим очима и огромним зав |
| ле идете?</p> <p>— Преко мора, одговори онај доброћудно и празно, не појимајући значење те рије |
| све се поново слегло и смирило.{S} Исти онај мир, иста она тишина и једноличност која је била п |
| чких кола.{S} Са прозора му махну руком онај с којим је проговорио неколико ријечи.{S} Гавре Ђа |
| на све навикава.{S} Послије му је годио онај студени дах који је провејавао кроз замрлу кућу.{S |
| атраг кад већ више мостова није било: у онај живот није се усудио да уђе, а овај други постао м |
| и шљивовицу; са рђавим акцентом запита, онако немарно, има ли је још много.</p> <p>— Нема.</p> |
| {S} И журио се кући исто <pb n="129" /> онако како је хитао у цркву, осјећајући се непријатно к |
| кад је узео двије собе.{S} У осталом, и онако су му новци били на измаку; они ће га се мало тиц |
| е увече у биртију.{S} Гаврино буренце и онако је било на измаку.</p> <p>А у времену се већ осје |
| е и слатке наде да ће се то све свршити онако како она жели, да ће њезину срећу повећати једна |
| /> кола на којима сељак напола спава, — онда се он трза, затвара прозор и пада, изнемогао и изл |
| дивану уплакана и наслоњена на лакат; — онда би Ирена послушно сјела у који ћошак осјећала нешт |
| ч, <pb n="100" /> али је не нађе.{S} Па онда лагано пође према вратима.</p> <p>— Лаку ноћ! — ре |
| е одјекивао и ломио се кроз кућу.{S} Па онда се присјети и упозна га са својом кћери која је ст |
| е чује, не види, не мисли на њих.{S} Па онда, он је осјећао у себи слабост да их бијесно мрзи, |
| их стана нигдје на другом мјесту?{S} Па онда му дође мисао да га они ни мало не сметају, да је |
| непробојне зидове, и наједном зашути, и онда се несигурно котрљају <pb n="134" /> латинске рије |
| кад ју је видио уплакану и несрећну, и онда гдје лагано махаше ногама над водом, и гдје корача |
| стигну <pb n="104" /> прије њега.{S} И онда протабају ходником његови кораци и мирис цигаре пр |
| и коју вода у себи заноси и утапа.{S} И онда, он је гледа гдје шета као мирна, поносна госпођа |
| азио је да нема никога на прозору.{S} И онда се увјеравао да му је то сасвим свеједно, био ко, |
| } Старински сат шета и избија.</p> <p>И онда му се очи саме отварају и буље некуда у мрак, срце |
| и одлазила код тетке да руча.</p> <p>И онда отац, вазда да избјегне да дијете не буде више свј |
| м у даљину према његовој кући.</p> <p>И онда мишљаше на ову сељачку дјевојку чију је душу он са |
| ћ своју равнодушност, али узалуд.{S} Он онда бацаше кривицу на своју осамљеност која потпирује |
| етан кад бих радио друкчије.{S} А нашто онда тражити несрећу?{S} Ја волим трку за уживањима, ме |
| својој дубини тако сладак.{S} Па нашто онда тражити горчине?{S} Ја тражим задовољства.</p> <pb |
| {S} Колико је било несреће и студени, — оне студени која не долази с поља, већ из душе, и која |
| а у страну, збуњена изазивањем успомена оне непријатне ноћи.</p> <p>Њу је спазио у башти поред |
| а, не присиљавајући се да их управља, и оне тражаху њу и налажаху је и добру и веселу и са тужн |
| ијеку воду.{S} И он осјети жељу да види оне високе, крупне, поцрњеле људе, да им стисне њихову |
| је то било, није знао — да ли себе или оне који су умрли.</p> <p>Читав дан се дрмао колима, сл |
| е и добру и веселу и са тужним сјећањем оне вечери кад ју је видио уплакану и несрећну, и онда |
| Панеком, овај се сам доброћудно сјетио оне вечери и почео да се слатко смије: по образима му с |
| с ногама над водом, с осмјехом у очима, они су причали много и весело, као пријатељи који се по |
| у цијелац камен.{S} И прилазећи ближе, они могу да виде у непрекидном послу људе са раздрљеним |
| ећао у себи слабост да их бијесно мрзи, они су га <pb n="15" /> само умарали, као да се на њега |
| жетелаца, која се разламала бесконачно: они ту пјесму пјеваху земљи која их држи и храни, земљи |
| оће да стрга с рамена и да однесе шубу; они траже пут, подупиру заједно својим плећима саонице |
| ом, и онако су му новци били на измаку; они ће га се мало тицати.{S} Он ће опет да живи сам за |
| иром и штапом на столици поред њега.{S} Они се пољубише и пошто изредаше обична питања, заћуташ |
| аз, бојећи се да не остану иза воза.{S} Они су били пројурили читав перон и враћали се натраг, |
| а се разбија о кланце и хучи у њима.{S} Они застају, губе пут, усред каквог таласастог брдског |
| ан други воз који оде прије његовог.{S} Они пројурише поред њега, са пјесмом, грајом и галамом, |
| адгод на њих двојицу по који поглед.{S} Они се осмјехнуше и руковаше. </p> <p>Инжињер га позва |
| нису знали да иду и које су лупале.{S} Они су дизали галаму својим гласним разговором, вичући, |
| иза сна неки чудноват немир у кући.{S} Они су скочили боси и необучени из кревета.{S} У другој |
| блијећу по гувнима и чују се узвици.{S} Они почињу да са пењу уз бријег једним старим, разрован |
| ро насутим оштрим и крупним камењем.{S} Они прелазе преко стрњишта, пуних стогова, у чијој хлад |
| .</p> <p>Инжињер оде одмах радницима, а они сиђоше доље у хладовину, под једну букву, с густом, |
| ека који не зна да се наљути. </p> <p>А они доље причали су о Загребу, о стотину ствари које су |
| ају, да се свуда на њих подстиче, да га они гурају у страну и да му не даду да живи оним живото |
| мјесту?{S} Па онда му дође мисао да га они ни мало не сметају, да је он сам свему томе крив, д |
| га сручио сав терет њихових живота које они тако мучно и напорно вуку, и лијено, оловно мртвило |
| ацила свој шешир на хрпу сувог лишћа, и они сједоше, погледавши се у исти мах, и бацише поглед |
| налазаше ни једне ријечи да јој каже, и они се враћаху ћутећи преко дјетелине, подалеко једно о |
| ао, трунуо заједно с њима, живећи као и они.{S} Познавао је те људе по одијелу, шеширима, навик |
| {S} Може да се усели кад хоће.</p> <p>И они се растадоше.{S} Гавре Ђаковић гледаше га како се љ |
| и првог дана када су се срели.</p> <p>И они се руковаше без ријечи, његова рука била је хладна |
| а их не пушта да оду тријезни; а кад би они отишли, поново се замрачивало његово лице, он је јо |
| зови разбијали се о прозор кроз који су они гледали, и циједили се низ стакло.{S} Људи с уздигн |
| им климнуо главом.</p> <pb n="18" /> <p>Они су пролазили ћутећи, лијено се провлачили улицама и |
| етлише испод ријетких трепавица.</p> <p>Они не дадоше Гаври Ђаковићу да иде кући на ручак.{S} Р |
| века смрзава се у пустој тишини.</p> <p>Они морадоше ноћити у првој усамљеној кући на коју се н |
| гурају у страну и да му не даду да живи оним животом који је био одабрао.</p> <pb n="120" /> <p |
| х, са надама, жељама, амбицијама и свим оним немиром који заталасава и гони напријед; он страху |
| да вјерује, док се он стоструко светио онима на које је сумњао.{S} И касније нико нити имађаше |
| о је то биће уско срасло с њим, како га оно и сачињава, да то није нитко други до он, Гавро Ђак |
| на разговор, и трудио се да заборави на оно што је учинио у једном сумњивом часу.{S} Једва доче |
| на кућа ишчекује помоћи од њих; замре и оно тужног весеља над животом, ма какав био; заћуте нер |
| шта се догађа кад она није у соби као и оно што се дешава док ње нема код куће, и то јој је иза |
| оту који је добар и пун среће.</p> <p>И оно мало времена што јој је преостајало, она раздијели |
| римједбу или обично питање, гледајући у оно што она ради.</p> <p>Она не знађаше што да мисли о |
| а која сједе међу његовим рашљама, ради оног бујног и гласног живота међу његовим гранама.{S} А |
| други човјек, не наличећи ни најмање на онога трбушка, са лицем за шалу и за смијех, са дебелом |
| к било жао што ју је оставио тако нагло онога дана.{S} Па послије разговора, он је опет постаја |
| ја то, до ђавола, идем?“ и изгуби се у оној ломљави и метежу.</p> <p>Његов воз пројури и стаде |
| видио; било је неизмјерно много умора у ономе једноликом, тешком и потмулом ударању батова и у |
| над стопом преоране земље: он разумије ону луду, очајну љубав према земљи, над којом сељак, ог |
| ва, гласно живи и ори.{S} Он кликће кад опажа у њему пустош гдје се шири, наде гдје се ломе.{S} |
| ећа његов здрав, бујан мирис и још више опажа како је он за све то туђ, престарио; како је зака |
| је није посљедње вријеме примјећивао ни опажао, нити је говорно с њом; она није више постојала |
| на питања, заћуташе обоје.{S} На оцу се опажаше нешто плашљиво, нешто што га тишти и смета.</p> |
| ио кроз ту гомилу свијета, не марећи да опази икога, да се осврне за којом женом, да поздрави к |
| и у један мах, лагано и дубоко, шешире, опазивши једног каноника, малог, забреклог у сало, с на |
| а, рада, церемонија.</p> <p>Наједном је опазила неку промјену, а да није знала шта се је догоди |
| ха или зажалила и осјетила горко кад би опазила да тај човјек кога је волила има према њој само |
| н цијело вријеме.</p> <p>Кад се враћао, опазио је да нема никога на прозору.{S} И онда се увјер |
| ело стресло му се неком стрепњом кад је опазио да се стари јаблан више куће осушио.{S} Он га па |
| ећих длака кожуна и из блатних, каљавих опанака, који су остављали за собом широке трагове, циј |
| урлији која дераше бруквицама потковане опанке на смрзнутим барама, веселећи се близој зими и г |
| неспретна, шарена; једни још у гаћама и опанцима, с црвеним капицама на глави, вукући вреће сво |
| но пажње игри, ради Ирене поред себе, — опет није хтио да вјерује да је тако хрђав играч, да гу |
| од бијеса, сам себе.{S} И доскора паде опет <pb n="66" /> у постељу.{S} Умрије, иза боловања о |
| ило кад почивају, кад се згрије и изиђе опет на зиму и наставе вожњу преко мразних и пустих пољ |
| га дана.{S} Па послије разговора, он је опет постајао стари и пуштао се са уживањем својој чами |
| аку; они ће га се мало тицати.{S} Он ће опет да живи сам за себе.</p> <p>Извјесно, ижињер није |
| на своја мјеста, читају исте новине, и опет, у сталан час, крећу се, дижу и излазе.{S} И он с |
| у се као облак прашине ваљан вјетром, и опет сплашњавају, смирују се, гасе се, под овим ваздухо |
| велику <pb n="144" /> чашу црног вина и опет је сам налијева.{S} Гавре Ђаковић, на своју несрећ |
| причањем крчмара и крчмарица.</p> <p>И опет каскали коњи тврдом, збијеном, каменитом цестом, п |
| ћу?{S} Ја волим трку за уживањима, мене опија брзина којом јурим.{S} Ја се држим само површине. |
| ве, пршти, пјени се, скаче, тече лагано опијена, спушта се поново, удара о стијење, зашуми, нал |
| еколико баба које мислећи на своју смрт оплакују туђу; кадгод се отео по који смијех и брзо се |
| у она осјети како је живот неправедан и опор она страдаше за туђу кривицу, она је била несрећна |
| д је могао да разумије њихове јаде и да оправда дјела из очајања, и нехотице одбијала од тих љу |
| се размицали и цијепали.{S} Помаљало се опрано, чисто плаветнило неба; сунце одсијевало у локви |
| молио га да утјеши јадну матер, нека му опросте, забораве на ово очајно дјело, јер, завршавало |
| има које не волиш.{S} Заборавио сам.{S} Опрости.</p> <p>И погледа га благим погледом који моли. |
| ш.{S} Ја знам што ти хоћеш да кажеш.{S} Опрости што сам ти говорио о стварима које не волиш.{S} |
| атови и ужурбаше се људи, Гавре Ђаковић опрости се с њом.{S} Њој би мало криво што је оставља, |
| за Загреб.{S} Она га није задржавала и опростила се од њега једним хладним пољупцем.</p> <p>До |
| мован, загрнут једним дугачким капутом, опростио се од њих обичним поздравом.{S} Она је уздрхта |
| ства.{S} Он је сједио у соби, заваљен и опружен, још разигран њезином љубави, пуном страсти, мл |
| јелу, са уздигнутим кољенима и са широм опруженим рукама, са изразом задовољства на лицу: снива |
| , заваљен на канапе од црвене кадифе, с опруженим ногама, с палцима у џеповима од прслука, с из |
| и оточиће, дијели се око њих у рукаве и оптјече их, почимајући да их подире, руши, разноси и пр |
| еља, он осјети у себи неправду и у души оптужбу.</p> <p>И кад се једним наглим покретом маши ње |
| Па, једног дана, кад доби вијест да се оптужени сељаци, ради недовољних доказа, били ослобођен |
| аљда Манојло бити толики душманин да их оптужи ако оздрави.{S} И кад се попалише ракије, одоше |
| жалећи да товари глобе на сељаке, да их оптужује и пуни њима затворе и оставља за њима непооран |
| ава, широка и жута, прелијева и претапа оранице, <pb n="53" /> ливаде и поља из којих вири поцр |
| д животом, ма какав био; заћуте неродне оранице, зауставе се и престану да се окрећу витлови, д |
| ако их је он оставио: и кревет од старе ораховине, покривен грубом шареницом, тканом код куће; |
| ма игра одбљесак од безбројних свијећа, оргуље брује, појачане одјеком, кор женских гласова у з |
| се око њега чује, збива, гласно живи и ори.{S} Он кликће кад опажа у њему пустош гдје се шири, |
| и стрмим стијенама у којима се гнијезде орлови.{S} Кроз један кланац пробија се Уна.</p> <p>Инж |
| како је сув и пуст, остарио, поцрнио и оронуо, како се немоћно испиње својим сурим стаблом; вј |
| о снажно и бујно као живот у рађању; по орошеној младој трави жути се јагорчика и бијеле се шум |
| бљутавог живота у коме се гушио више од осам година.</p> <p>И његове очи гледаху са запрепашћењ |
| р, са излињалом камилавком на глави, на осамареном коњчету, са подсавијеним ногама које млатара |
| е од њезина друштва.{S} И она се осјети осамљена, пошљедња у свему, увијек заборављена и понижа |
| ечурлије и пандура.{S} Заустављао се по осамљеним брдским крчмама пред којима закрчивала цесту |
| луд.{S} Он онда бацаше кривицу на своју осамљеност која потпирује мисли без смисла. — На крају |
| > у постељу.{S} Умрије, иза боловања од осамнаест мјесеци, једнога јутра у мају.</p> <p>Гавре Ђ |
| клињаше својим крсним именом на страшну освету читавом селу, једва чекајући да оздрави; он приј |
| оћи, да замишља, и нехотице, своју кућу освијетљену, пуну нестрпљивости и ишчекивања, из које в |
| огромним завежљајем више главе.{S} Пред освит, он осјети још <pb n="25" /> већи умор, очни капц |
| вијета, не марећи да опази икога, да се осврне за којом женом, да поздрави кога или да коме вра |
| а на која коса баца сјенку.{S} А она се осврташе с времена на вријеме, осмјехнувши се и казавши |
| чутих ријечи које није схваћала али је осећала њихову тежину; будила се са запрепашћеношћу мис |
| ише пута сијена, не знајући да су добро осигурана, и он је тај палеж радосно дочекао и наплатио |
| адозналости него да жали, нимало тужна, осим неколико баба које мислећи на своју смрт оплакују |
| ковић не сјећаше се да га је ико волио, осим жене и дјеце му, али сви су стрепили пред њим и бо |
| могаше да посумња да ли је она могла да осјети његову равнодушност и да ли је носила јад у души |
| м погледом калуђерица; кад је смјела да осјети природу, слободу и младост; да лута сама обалом |
| а, угушујући своје јецање у јастуку она осјети како је живот неправедан и опор она страдаше за |
| аваху се од њезина друштва.{S} И она се осјети осамљена, пошљедња у свему, увијек заборављена и |
| е, љутећи се што сви гледају на њега, и осјети како је туђ на овом мјесту које убијаше без мило |
| дом успомена, — и у њему се јави жеља и осјети потребу да узме из тог дјетињег времена, мало сн |
| са једно писмо.</p> <pb n="151" /> <p>И осјети како је нешто умрло у њему за увијек.</p> <p>Ник |
| љубављу.{S} Тек иза толико недјеља, он осјети у себи неправду и у души оптужбу.</p> <p>И кад с |
| авежљајем више главе.{S} Пред освит, он осјети још <pb n="25" /> већи умор, очни капци бијаху м |
| тешкоћом у изговарању, каза она.{S} Он осјети сву страхоту те, тако казане ријечи; он је у њој |
| ечених литица које сијеку воду.{S} И он осјети жељу да види оне високе, крупне, поцрњеле људе, |
| о ујутру, кад отвори очи, Гавре Ђаковић осјети, пустош и мртвило око себе као некада, и ужасну |
| и тихо заплака, што није радио до тада, осјетивши, у томе тренутку, што је смрт.</p> <p>И та за |
| >И у једном тренутку огорчи се на себе, осјетивши у себи страшну малодушност. „Зашто сам ја так |
| мишљен, уздиже обрве, слеже раменима и, осјетивши глад, пође на ручак.</p> <p>Нашао је ручак на |
| лактицу.</p> <p>— Не плачите, — рече, и осјетивши да му глас дршће и бива слабији, трудио се да |
| рили ти <pb n="147" /> ведри часови!{S} Осјетила је у себи срце које бије и младост која чезне; |
| је могла да се нарадује слободи, она је осјетила срце пуно јада.</p> <p>Рекла је Гаври Ђаковићу |
| лико младости осјећаше у себи кад се је осјетила слободна, ријешена молитвеника, круница, свети |
| и она није тренула оком; она никад није осјетила толико несреће, колико у тих неколико мрачних |
| и ради његовог подсмјеха или зажалила и осјетила горко кад би опазила да тај човјек кога је вол |
| њој; она се радосно изненађивала кад би осјетила њезину руку на својој глави кад би мати сјела |
| а, зарђала и дуго недирана брава, он је осјетио зиму гдје му се прелијева по цијелом тијелу.{S} |
| кушао да га ухвати, да га ишчупа, он је осјетио његову снагу; он је осјетио како је то биће уск |
| чупа, он је осјетио његову снагу; он је осјетио како је то биће уско срасло с њим, како га оно |
| опажено.{S} Гавре Ђаковић видио га је и осјетио га је.{S} И тај призор не раздвајаше се више од |
| ом и меком маховином.{S} И он је једном осјетио неку луду жељу и вољу да је прегази, као некад |
| аб да надјача самог себе; у једном часу осјетио је да су му очи влажне.{S} Јуче није смио да се |
| јетким болом, и он само <pb n="111" /> осјећа како пролази нечујним кораком кроз године, мрзов |
| сула цвјетне латице по трави; ода свуда осјећа се оштар, угодан мирис цвијета и земље напојене |
| ане у њему једна чудна мртва тишина, он осјећа у себи његово задовољно дисање.{S} Гавре Ђаковић |
| рис прољећа и меку топлину младости; он осјећа његов здрав, бујан мирис и још више опажа како ј |
| у њему, и налази пепео и сатрте, прашне осјећаје и уморне, млаке мисли, док живот хуји око њега |
| адости и животу.</p> <p>Он се успава са осјећајима човјека који је убио: трзао се немирно и гон |
| и пуцкетање бича.{S} Спустио се с кола, осјећајући слој прашине који се био нахватао и налијепи |
| мјехом према себи, са рукама на леђима, осјећајући горко сву биједу и глупост свога положаја.</ |
| пустио животу нека га заноси куд хоће, осјећајући да је слаб да се отима, а кукавица да се бор |
| аше у проријеђеним косама сиједе власи, осјећајући слабост у тијелу, а безвољност у души, кад ј |
| .{S} Он настављаше да говори са старим, осјећајући што му она каже својим нијемим погледом; он |
| о, с очима, пуним суза, убијена стидом, осјећајући понижење свога оца, као да и на њу пада једа |
| ускујући прозоре.{S} Он се тешко дигао, осјећајући се да није ни зашто, мисли су му биле глупе, |
| n="129" /> онако како је хитао у цркву, осјећајући се непријатно кад би се с киме срео који би |
| ечи, милошта; завила га својом љубављу, осјећајући једном страшном боли његову рану, <pb n="46" |
| скинуо крагну и спустио се у наслоњачу, осјећајући се уморним, не толико од хода колико од разг |
| осмјехнувши се и казавши му коју ријеч, осјећајући његове очи на себи, чујући његове кораке за |
| ој дода нешто не добро, рђаво, ружно, — осјећајући да нема права да је вријеђа и да би та увред |
| а сједи она тако непомична и нијема, не осјећајући свој живот, већ само несрећу у себи, запрепа |
| ријечима из молитвеника.</p> <p>Тек је осјећала да се је догодило нешто страшно за њу; она јед |
| а несвјесна, мирна, тиха биједа која се осјећала у овој кући, биједа пред којом су сви сагибали |
| ле ријечи, дао ју је у самостан гдје се осјећала боље него код куће: у тој мирној, старинској, |
| унила ову зграду и губила се: у кући се осјећала једна младост која живи и једро срце које бије |
| да би Ирена послушно сјела у који ћошак осјећала нешто тешко, и умарала се плачући, и одлазила |
| {S} Она је то видјела, а још више је то осјећала у себи.</p> <p>И он сигурно већ поново спаваше |
| ло на измаку.</p> <p>А у времену се већ осјећала промјена; из кланаца удараше бура и натјериваш |
| ло.</p> <p>Ипак, кућа се полако будила, осјећали се животи у њој, живот је јаче кроз њу струјао |
| лед, стресајући са себе мрак и прашину: осјећало се да живот долази полако и нечујно, као на пр |
| еба; сунце одсијевало у локвицама воде; осјећало се нешто безазлено, с много доброг, дјетињег о |
| збурканих дана кад се отимаше од једног осјећања које, у часу кад мишљаше да га угуши и поништи |
| , жеља и молба да не скрнави једно ново осјећање у своме зачетку; јављала се <hi>она</hi> са сј |
| и?“ И он се упињаше да разумије то ново осјећање, бојећи се да га назове једним именом, и превр |
| ма живота, већ да је био, па умро; и то осјећање живота који је ишчезнуо и гдје га није одавно |
| рикну нешто, да угуши, убије ма чим то осјећање против којега се буни.</p> <p>— Не волим ја њу |
| {S} Увијек га, и послије, подузима исто осјећање језе, увијек га потреса иста гроза кад види су |
| о га је да пали свијећу и гледа на сат, осјећао се послије сна нешто боље; мисли су текле лакше |
| у овој полумрачној и укоченој соби.{S} Осјећао се задах старине, гробља; све је подсјећало да |
| ећао да му се десило нешто неугодно.{S} Осјећао је само у себи нешто сломљено, сатрвено, тјеско |
| и га се ништа друго тицало, не би можда осјећао оволико празнине и пустоши у животу; у кући би |
| м уживањем ропски покорава.{S} Он га је осјећао у себи као терет који га вуче земљи, који му не |
| иди, не мисли на њих.{S} Па онда, он је осјећао у себи слабост да их бијесно мрзи, они су га <p |
| ега скривеног, на својој души.{S} Он је осјећао толико терета на себи; сиве, оловне чаме која ј |
| се престрашио од равнодушности коју је осјећао у себи.{S} Лијено и лагано је подигао очи, погл |
| јара.{S} Он махну руком и одби.{S} Није осјећао ни најмање воље за игру.{S} Узе у руке <title x |
| тада, као ових дана, Гавре Ђаковић није осјећао да је у његовом животу недостајало <pb n="110" |
| ика била је моћнија; Гавре Ђаковић није осјећао довољно снаге да покуша одлучно да је избрише и |
| је најмање то очекивао, кад је најмање осјећао за то воље, кад је можда био напола раскрстио с |
| ућа била је пуна њезиних суза; јецај се осјећао и титрао у ваздуху, упио се у зидове, долазио с |
| мо се чуо њезин болан, брз дах у ком се осјећао јаук.{S} Колико је било несреће и студени, — он |
| емла и чама једне плитке средине, он се осјећао тако сам, одвојен од свега, као у једној страшн |
| ијењала, остајући вјечно иста.{S} Он се осјећао спутан од ње, од нечега невидљивог што га <pb n |
| кају и одскачу од земље.{S} Милан је то осјећао,, не бунећи се никад против оштрих, братовљевих |
| вода испод њихових ногу.{S} И обоје се осјећаху тешко и неодлучно у часу кад се морадоше раста |
| /> му непоћудно што је овамо дошао.{S} Осјећаше влагу која је оставила своје жуте велике биљег |
| сада уздржаваху пред њом од свађе, она осјећаше све шта се догађа кад она није у соби као и он |
| зне, и не призиваху је више к себи; она осјећаше на себи погледе и сажаљења и презрења; другари |
| да био напола раскрстио са животом, кад осјећаше да ће то можда унијети у његов живот више неср |
| мисли и непрекидна збуњеност; он се не осјећаше код своје куће, као у првим данима; њега је љу |
| повијају њезине хаљине по тијелу; он не осјећаше да иде, већ да га вуче за њом нешто јаче од ње |
| ице у једном селу у Посавини.{S} Она се осјећаше сама, сасвим сама, уз неурачунљивог оца, без м |
| е, испуњавање ситних обреда, — и она се осјећаше мирна и задовољна међу мноштвом другарица, заб |
| шљао, и чекао је, с нестрпљењем, док се осјећаше млађи, да то вријеме дође; успављивао је с теш |
| н није очекивао да ће се с њом срести и осјећаше малу, пријатну збуњеност и руменило на лицу, б |
| дне самостанске зидине; колико младости осјећаше у себи кад се је осјетила слободна, ријешена м |
| ражила утјехе у молитви, она са страхом осјећаше грозницу и безциљност топло шапутаних ријечи к |
| ожда учинити на жао.{S} У томе часу, он осјећаше у себи нешто рђаво и вољу да учини неко мало з |
| рноћи он наслућиваше један тихи јад; он осјећаше да је раскрвавио њезину душу, да је у њезину б |
| ових леђа и посматрала његове карте; он осјећаше више пута њези дах на своме лицу и губљаше игр |
| немирено послије састанака са Јеком; он осјећаше да равнодушно упропашћује <pb n="75" /> једну |
| жу и младу, која изгара за човјеком; он осјећаше огањ гдје му пржи лице и запаљује мозак.{S} Он |
| на.{S} Лагано га је болила глава.{S} Он осјећаше по себи нешто тешко што га сажима под својим т |
| >Гавре Ђаковић не одговори ништа.{S} Он осјећаше поред себе њу, свјежу и младу, која изгара за |
| њу за њих и низак презир за себе.{S} Он осјећаше неодољиву потребу да оде, да утече од њих, да |
| ви пријекор који се будио у њему.{S} Он осјећаше сву студен овог неразумљивог, сањивог растанка |
| то бијаше само у тренуцима заноса, и он осјећаше како бива слабији, како подлијеже; како се њег |
| утон у густим млазевима, она непрестано осјећаше у својој руци његову хладну руку, и њезиним ти |
| гово задовољно дисање.{S} Гавре Ђаковић осјећаше да га се боји, да стријепи пред њим и да уступ |
| иног смијеха и ријечи.{S} Гавре Ђаковић осјећаше у себи нешто необично и ново што улази, не пит |
| жи пута кога нема.</p> <p>Гавре Ђаковић осјећаше се сав раздрман, изломљен, изубијан, као да пу |
| чује ударање сјекира у даљини, а нос му осјећаше мирис паљевине и растопљене јелове смоле.{S} И |
| есу довољно јаке да се отресу ње; он их осјећаше испретрзане, натегнуте, као да не долазе из ду |
| оћан да ту могилу крене, да је испод ње ослободи и да покуша да је поново врати младости и живо |
| ни сељаци, ради недовољних доказа, били ослобођени, он се смрачи, увуче у се, погну се још више |
| .{S} И замало му не утече један презрив осмијак.{S} Он се ипак суздржа.</p> <pb n="28" /> <p>Он |
| b n="39" /> <p>И он се присили на један осмијак и удари га руком по рамену.</p> <p>— Ко зна, ре |
| његовом лицу јављао један чудноват, зао осмијак.</p> <p>Само пред старијима од њега развлачило |
| што безазлено, с много доброг, дјетињег осмјеха.</p> <p>Он се журио кроз ту гомилу свијета, не |
| се љубазно куцну, с много пријатељског осмјеха, најприје примириса чашицу и мирис га очигледно |
| бацивали досјетке; жене бацале погледе, осмјехе, загледале једне другима хаљине и огледале се у |
| по којим незнатнијим питањем, а она се осмјехивала и потврђивала.</p> <p>Уђоше на један разваљ |
| рајати двије, три године.</p> <p>Она се осмјехну, погледа га и засмија се веселим и звонким сми |
| погледаше у исти мах; Гавре Ђаковић се осмјехну, а она збуњено обори очи.</p> <p>Па и ако му с |
| олико ријечи.{S} Гавре Ђаковић се силом осмјехну и махну руком.</p> <pb n="22" /> <p>Он се спус |
| крену очи према њему.</p> <p>Он се мало осмјехну и разумио је.</p> <p>— Не, није ми мрско, — ре |
| А она се осврташе с времена на вријеме, осмјехнувши се и казавши му коју ријеч, осјећајући њего |
| а њих двојицу по који поглед.{S} Они се осмјехнуше и руковаше. </p> <p>Инжињер га позва да пође |
| дући ни напријед ни натраг, с презривим осмјехом према себи, са рукама на леђима, осјећајући го |
| и пошла му у сусрет с веселим и добрим осмјехом, и пружила му пријатељску руку, као старом поз |
| оред ње.</p> <p>И с ногама над водом, с осмјехом у очима, они су причали много и весело, као пр |
| склони се мало у страну, поздрави га с осмјехом и изиђе.</p> <p>Он се сјећаше ње као малог дје |
| прозбори коју љубазну ријеч, погледа с осмјехом, на њезину душу падаше по један тежак камен.{S |
| га се то тиче?{S} У кући је било мирно, особито првих дана; он се није ни с ким виђао, јер га ј |
| воље, а за остале ствари није показивао особитог дара; брат није имао разлога да се противи и п |
| м и изгуби се.</p> <pb n="123" /> <p>Он оста сам и са њезиним посљедњим ријечима које се усјеко |
| и благим очима, и у трену кад хтједе да остави Јеку, јави се у њему нешто животињско и сурово, |
| тала и тресла се као у грозници.{S} Она остави свијећу и изиђе, он га свуче, баци га у кревет, |
| твар за сутрашњи дан.</p> <p>Па послије остави и те мисли на страну, не мислећи кадгод ни на шт |
| ај говори.</p> <p>Стари оде радницима и остави их саме, и Гавре Ђаковић не усуђиваше се да је п |
| да је премлатио и пребио живот у њој), оставивши му једну кћер која се касније, иза очеве смрт |
| и чаму.</p> <p>С коликом је радошћу она оставила хладне самостанске зидине; колико младости осј |
| овамо дошао.{S} Осјећаше влагу која је оставила своје жуте велике биљеге на давно обијељеним з |
| више ни за мене ни за тебе, она нас је оставила.</p> <p>И он крадом убриса сузе, не рече више |
| аца.{S} Тако немарно и равнодушно ју је оставила и препустила оцу који се, као што је <pb n="13 |
| мисли, однијела нешто из њезине душе и оставила празнину, замишљеност и чаму.</p> <p>С коликом |
| изгубило иза густих облака, али које је оставило у ваздуху топлину својих зрака, упијену у плоч |
| крстова и гробних плоча.{S} Манастир је оставио цркви само своје име и у њу долажаше, сваке дру |
| да јој је још увијек било жао што ју је оставио тако нагло онога дана.{S} Па послије разговора, |
| растопљене јелове смоле.{S} И кад би се оставио својих зебња и брига о шуми, читаво вријеме биј |
| помишљао, зашто се није раније тргао и оставио школу и дошао да живи у својим пољима; да би мо |
| ари биле на истом мјесту, како их је он оставио: и кревет од старе ораховине, покривен грубом ш |
| се вратити старо, безбрижно доба, да ће оставити тамо бреме својих мисли и брига, вјерујући да |
| е воли да се узнемирује у невријеме; да оставља топлу собу, кавану, своје друштво с којим прија |
| долажаху јој часови кад не вјероваше да оставља ову кућу и ово мјесто.{S} Чинило јој се све као |
| и се с њом.{S} Њој би мало криво што је оставља, али га не задржаваше.{S} И он се упути кући.{S |
| е, да их оптужује и пуни њима затворе и оставља за њима непоорана поља, непокошене ливаде, неса |
| татке цигарета за које се отимаху рибе, остављајући кругове на глаткој површини.</p> <p>Он се н |
| мислила да запита и, не усуђавајући се, остављала за сутра.{S} Једном руком држала је за браву |
| и из блатних, каљавих опанака, који су остављали за собом широке трагове, циједила се и цурила |
| ; гасила се непримјетно младост коју је остављао у мрачним ћошковима кавана, међу остатцима циг |
| д је она одлазила, он се поново корио и остављао ствар за сутрашњи дан.</p> <p>Па послије остав |
| спавао и очевидно било му је непријатно остављати топао кревет.{S} Она је то видјела, а још виш |
| додирнуто јело и пиће — јело извађено и остављено — можда још од синоћ.{S} У ћошку, поред хладн |
| } Па кад кише стадоше, испод сивог неба остаде сам оштар и сух вјетар, који замрзну воде и одрв |
| ну га њезино причање, но он се свлада и остаде равнодушан.{S} Па кад она сврши и кад нађе његов |
| це, он је још чвршће стезао своју кесу, остајао сам, стекавши повјерење и наклоност, постајао ј |
| послије неког времена, с оцем, који је остајао вазда исти и <pb n="112" /> непромјенљив као и |
| е дигне из своје наслоњаче, према свему остајао је тврд и хладан.{S} Чинило му се да је чуо њез |
| езина вјера са њезиним надама, и у души остајаше послије тога једна болна празнина, или тихо и |
| а она ово пита.</p> <pb n="114" /> <p>— Остајете овдје?{S} Шта да радите? — рече она чисто зачу |
| ваним путем, пуним вододерина; иза леђа остају им високе, голе планине, са сурим и стрмим стије |
| на и немилосрдна, јер се није мијењала, остајући вјечно иста.{S} Он се осјећао спутан од ње, од |
| не капелице, надглашивала <pb n="19" /> остала, губила се у брујању великих звона и плачно се п |
| го што ће да пође, пошто је двапут дуже остала него што је имала посла; на сваки начин, то је в |
| илан је зато имао тако много воље, а за остале ствари није показивао особитог дара; брат није и |
| није била рђава, која је била као и све остале, и све што је донио у себи од тог познанства, би |
| Ђаковића, заостао, хитајући да достигне остале, он га запита:</p> <p>— Докле идете?</p> <p>— Пр |
| иран и презаше често, <pb n="44" /> док остали сјеђаху и климаху обореним главама; њега је прес |
| се да је прегорио и ту жељу, заједно са осталима којих се био одрекао.{S} Тек покадшто га нешто |
| , свећеник је задржаваше двапут дуже од осталих, говорио јој је озбиљно и строго о стварима кој |
| војку, с црним очима, разликујући се од осталих сељакиња што је била вазда чисто обучена.{S} Он |
| ски.{S} Ваљда је ожењен, помислио је; у осталом, шта га се то тиче?{S} У кући је било мирно, ос |
| неко с њим кад је узео двије собе.{S} У осталом, и онако су му новци били на измаку; они ће га |
| да, га нетко узнемирује, он је волио да остане сам у соби, хучући како ће му „ајдуци“ потаманит |
| гова положаја и свега што је требало да остане скривено.{S} Занесен једном махнитом женом, веза |
| буну, сметајући пролаз, бојећи се да не остану иза воза.{S} Они су били пројурили читав перон и |
| о му је неприступан.{S} И он је застао, остао тако стојећи, не идући ни напријед ни натраг, с п |
| нити се усуђиваше да га тужи.{S} Он је остао увијек исти, силан и јак, да показује своју снагу |
| мисли, показао да му није равнодушна, и остао једнако мрк, неприступачан и затворен. </p> <p>И |
| чима и лицем без израза.{S} И читав дан остао је тако замишљен и нерасположен.</p> <p>Гаври Ђак |
| А сада га је гледао како је сув и пуст, остарио, поцрнио и оронуо, како се немоћно испиње своји |
| ле једна у другу и приближавале дебела, остарјела, храпава стабла.{S} И као да још види кад је, |
| црне и чудновате; завјесе на прозорима остарјеле, неразмицане ничијом руком.{S} Накривљене сли |
| роз цио свој живот, и из жеље да сачува остатак имања од кога је он и сувише потрошио, своме бр |
| се хватао за џеп, пушио и бацао у воду остатке цигарета за које се отимаху рибе, остављајући к |
| тављао у мрачним ћошковима кавана, међу остатцима цигарета и другим смећем.{S} Чинило му се да |
| је опазио да се стари јаблан више куће осушио.{S} Он га памти и воли још из дјетињства, ради њ |
| лазила код тетке да руча.</p> <p>И онда отац, вазда да избјегне да дијете не буде више свједок |
| за њу; она једва очекиваше да јој дође отац или мати које није видјела дуже времена, да их исп |
| авајући се кратко вријеме, свраћао је и отац да је види, једино, преко празника, кад је одлазил |
| за разговор: на столици сједио је њезин отац нешто омршавио и потамнио од пошљедњег виђења, мал |
| а послије ћутања.</p> <pb n="137" /> <p>Отац не одговори ништа у први мах, и то је дирну и узру |
| апучама, облачећи капут, диже завјесу и отвара прозор.</p> <p>Мала, блиједа свјетлост расипа се |
| у ходнику, да се њезина врата више пута отварају, али он је био непомичан, са закованим тијелом |
| и избија.</p> <p>И онда му се очи саме отварају и буље некуда у мрак, срце немирно удара и одс |
| мимоилазе и поздрављају; врата која се отварају и затварају треском; момци што журно пролазе, |
| враћала као преплашена птица, плашљиво отварала врата, и налазила собе ненамијештене, и сто од |
| г јутра, још сав дрјемован и у кревету, отварао једно писмо из Угарске, на коме је видио братов |
| ући се и преврћући се.{S} Вазда, кад је отварао очи, видио је, у другом, најудаљенијем ћошку ко |
| д истог големог завежљаја. </p> <p>Кроз отворен прозор ударао је вјетар и уносио оштар ноћни ва |
| е стајала мало по страни и гледала кроз отворена врата, бацајући кадгод на њих двојицу по који |
| изрезаним у дрвету, високим праговима, отвореним вратима, кроз која се црвени дрхтава ватра на |
| гачку шубу по снијегу и уђе у ходник, с отвореним вратима са оба краја, кроз који свираше вјета |
| и незаборављених суза и страхоте једног отвореног гроба који је зјапио између двију високих хрп |
| Гавре Ђаковић, кад стајаше у мраку крај отвореног прозора. „Нашто сав овај немир, збуњеност, сл |
| ала у Уни.</p> <p>Тек касно ујутру, кад отвори очи, Гавре Ђаковић осјети, пустош и мртвило око |
| о напрезање.</p> <p>Он запали свијећу и отвори врата.</p> <p>На каменим плочама ходника лежао ј |
| Кад је ушао, она се није ни макла, није отворила уста, већ дигла само очи и погледала га једним |
| {S} Он је <pb n="32" /> пришао прозору, отворио га и стајао тако, не скидајући капута, неко ври |
| накривљеном свијећом која је капала, и отворио нагло врата од своје собе.{S} Гушио га је рђав |
| да се сврши партија која се бесконачно отегла.{S} И сви, у један мах, са уздахом олакшавања, б |
| амо до године, — каза он лагано и тихо, отежући ријечи; присјећајући се из разговора с њезиним |
| {S} Она је свршила сав посао, узалуд га отезала и прегледавала једну исту ствар десет пута, чек |
| на своју смрт оплакују туђу; кадгод се отео по који смијех и брзо се утишао; а све, и звоњавин |
| и куд хоће, осјећајући да је слаб да се отима, а кукавица да се бори.{S} Само кадикад заигра не |
| , огранке, цркотине; одроњује, откида и отима земљу једнима, доносећи је другима: за једне добр |
| ацао у воду остатке цигарета за које се отимаху рибе, остављајући кругове на глаткој површини.< |
| борбу са мислима узбурканих дана кад се отимаше од једног осјећања које, у часу кад мишљаше да |
| аличе на бијело камење што се креће; да отисне око низ поља, пуна боја, изрезана и испресијецан |
| не иловаче по којој се познавали сјајни отисци лопата, који су одсијевали на сунцу.</p> <p>То ј |
| д куће, да је инжињер још у јутро некуд отишао, да се и она можда досађује и мучи, да можда, же |
| им прекраћује вријеме.{S} Па и ако није отишао да се с њом састане, он мишљаше иа њу цијелог да |
| не пушта да оду тријезни; а кад би они отишли, поново се замрачивало његово лице, он је још чв |
| у тешко при души, као да је из ове куће отишло нешто што није требао ни смио пустити да оде.</p |
| штећи вани у мутној води која је полако отјецала.{S} Он ју је видио кроз прозор гдје се жури, с |
| јући локве и поточиће који су кривудаво отјецали.{S} Снажни млазови разбијали се о прозор кроз |
| о изнад кољена, видјеле се ране с којих отјецаше крв коју му жена заустављаше, <pb n="64" /> ис |
| чење и кратку агонију у локви крви која отјече финим, скерлетним млазовима.</p> <p>Он климну ла |
| лудим и суманутим мислима.{S} Кад би им отказао стан?{S} Неће моћи, и шта да им каже?{S} Не иде |
| Манојло био промијенио, бар према жени, откако му је прва умрла, и његова срџба и бијес и ударц |
| ће, кладе, огранке, цркотине; одроњује, откида и отима земљу једнима, доносећи је другима: за ј |
| pb n="56" /> која замара, раздире руке, откида нокте и набија жуљеве на дланове, — да извади, о |
| епћу тупим и сувим звуком под вјетром и откидају се и падају, ломећи се о тврду земљу.{S} И у т |
| и њезину руку.</p> <p>Она само што мало отклони дланове с очију, задржавајући свој положај с ру |
| дана допутова неки ситан и ћосав Шваба, откључа кућу и истог дана почеше се на кући пробијати в |
| } Кад се је ово биће уселило у мене?{S} Откуда је дошло?{S} Шта хоће тај човјек који мрзи себе |
| {S} Он се запрепашћавао, чудио, питао: „Откуда ово мени?{S} Кад се је ово биће уселило у мене?{ |
| набија жуљеве на дланове, — да извади, отме, истргне из ње комад сувог, мршавог круха за се и |
| ред њим и да уступа кад покуша да му се отме или, кад се ухвати с њиме у коштац, како га онај с |
| је налазио ничега у себи да се одупре и отме томе злу, он му се био предао са затвореним очима |
| кинуте и здеране с огољелих поља, прави оточиће, дијели се око њих у рукаве и оптјече их, почим |
| да попусти толиким молбама Панековим да отпочну поново.{S} Стари се досађиваше и излажаше увече |
| а.</p> <p>Рекла је Гаври Ђаковићу да ће отпутовати сутрадан с оцем.{S} Он се само зачудио.{S} Р |
| ма.</p> <p>Панек се није много журио да отпутује, а није ни имао разлога да хита; његове су дне |
| облачећи успут капут на коме је лежао и отресајући труње које се било нахватало по њему.{S} Кад |
| иткивајући чиновнике, који су се на њих отресали мађарски.{S} Кад један Личанин прође поред Гав |
| И долажаху му тренуци кад хтијаше да се отресе свега, тога, да баци то преко себе као једно бре |
| његове мисли нијесу довољно јаке да се отресу ње; он их осјећаше испретрзане, натегнуте, као д |
| — тражи те некакав господин, — и одмах отрча натраг.</p> <p>Гавре Ђаковић баци поглед за дјете |
| га, стресло га и тјерало га даље, даље отуда, из тога бљутавог живота у коме се гушио више од |
| нешто, машући штапом.{S} Гавре Ђаковић отшкрину мало шешир и видје Панека како се одмах упутно |
| у се да чује како су се за њим полагано отшкринула једна врата.{S} А затим се корио што мисли о |
| ила материна жеља да њезин мезимац буде официр; она је у својој простодушности, сјећајући се не |
| вао се, пушио и посматрао једно друштво официра који су гласно разговарали њемачки и грохотом с |
| елих протокола; утегнутих и намирисаних официра; сиједих и ћелавих пензионираца,. запуштених, н |
| кући затекао је на столу ручак који се охладио.{S} Он је збацио са себе капут, скинуо крагну и |
| емљен; кад се на њу сасвим заборављало; оца није било код <pb n="133" /> куће, мати, у јутарњем |
| ијена стидом, осјећајући понижење свога оца, као да и на њу пада један <pb n="98" /> дио његове |
| ад, кад дозива себи у памет слику свога оца, она излази пред њега вазда жива и свјежа; он гледа |
| аше сама, сасвим сама, уз неурачунљивог оца, без мајке која се негдје изгубила у свијету и о ко |
| клада. </p> <p>То је био погреб његовог оца.</p> <pb n="59" /> <p>И сад, кад дозива себи у паме |
| и према њој, видио ју је гдје иде поред оца озбиљна и без ријечи, и он се корио да није требао |
| оњавину звона и грају спровода и појање оца Герасима са свађалачким гласом, надмашивало женино |
| , почињале свађе између њезине матере и оца, које би трајале дане и недјеље: она се успављивала |
| присјећајући се из разговора с њезиним оцем да ће радови око путова у овој околици трајати дви |
| ад ју је срео, послије неког времена, с оцем, који је остајао вазда исти и <pb n="112" /> непро |
| ри Ђаковићу да ће отпутовати сутрадан с оцем.{S} Он се само зачудио.{S} Рекла му је да је добил |
| да прочита.{S} Писмо дуго, згужвано, на оцијепљеном комаду <pb n="40" /> хартије; немирно писан |
| ој, жељезној пећи која није била одавно оцрњена и мјестимице се црвенила гдје је спала боја, ра |
| равнодушно ју је оставила и препустила оцу који се, као што је <pb n="138" /> чула, пропио и ж |
| ше обична питања, заћуташе обоје.{S} На оцу се опажаше нешто плашљиво, нешто што га тишти и сме |
| ћи заједно с њим тешком и мучном смрћу, очајавајући што није јача од ње и што се то десило тако |
| умије њихове јаде и да оправда дјела из очајања, и нехотице одбијала од тих људи; њих је раздва |
| една болна празнина, или тихо и немоћно очајање. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Она му |
| ; то није помогло.{S} Са једним нејаким очајањем, она се мољаше пред жртвеницима, и док су њези |
| им тијелом, проживљујући грозне часове, очајне у својој празнини.</p> <p>Знао је да је она сама |
| а хоће овај човјек од мене? — питаше се очајно Гавре Ђаковић који се досађивао.{S} И он посла у |
| ли се брда; друм лагано обавијао гору и очајно дугачке биле драге; пењали се уз влажне и пријат |
| матер, нека му опросте, забораве на ово очајно дјело, јер, завршавало <pb n="41" /> се озбиљно |
| м преоране земље: он разумије ону луду, очајну љубав према земљи, над којом сељак, огрезао у те |
| ивши му једну кћер која се касније, иза очеве смрти, удала за некаквог канцелисту негдје у Босн |
| за очи, причао нешто болежљивим гласом: очевидно се тужио на времена, што нико није слушао.{S} |
| гушила у грлу.{S} Он је напола спавао и очевидно било му је непријатно остављати топао кревет.{ |
| n="149" /> тренутака, пуних натегнутог очекивања, горке, зебње и слатке наде да ће се то све с |
| руку, као старом познанику.{S} Он није очекивао да ће се с њом срести и осјећаше малу, пријатн |
| њим родило.</p> <p>И кад је најмање то очекивао, кад је најмање осјећао за то воље, кад је мож |
| догодило нешто страшно за њу; она једва очекиваше да јој дође отац или мати које није видјела д |
| оро у Загреб? — запита га она.{S} Он не очекиваше њезино питање и трже се.</p> <p>— У Загреб?{S |
| у у које се боре дубље и гушће урезале; очи изгориле од ватре и изгубиле сјај; ко зна колико вр |
| ане: она преврташе у рукама неки вез, а очи јој се бијаху изгубиле на другој страни преко Уне.< |
| поново разведри, глас му поста блажи, а очи се добродушно расвијетлише испод ријетких трепавица |
| вих дрва која се димила и дим гризао за очи, причао нешто болежљивим гласом: очевидно се тужио |
| на у чији ток је она тако често утапала очи и мисли, однијела нешто из њезине душе и оставила п |
| ично лупатање навлачило му је дријем на очи, али му није дало да спава.{S} Гавре Ђаковић тражио |
| S} Он убија жеље, сужује мисли, затвара очи, заглушује својом гласином све што се око њега чује |
| ругу; меће му своје велике дланове пред очи и заклања му видике, говорећи му да нема пред њим н |
| е и би му нешто тешко кад му изиђе пред очи гомила његових земљака.{S} Воз се међутим уздрма и |
| ма му се тресло црвено месо, мале плаве очи губиле се и ишчезавале у салу, поигравала куља и на |
| у, баловима и женама; изнио пред његове очи један живот који је за Гавру Ђаковића био сасвим ту |
| ио више од осам година.</p> <p>И његове очи гледаху са запрепашћењем сав овај свијет у кавани, |
| азавши му коју ријеч, осјећајући његове очи на себи, чујући његове кораке за собом, слутећи њег |
| чинило тако празно и пусто.{S} Миланове очи сјале су и лутале по таваницама и кад се наједном њ |
| по таваницама и кад се наједном њихове очи сретоше, њему се језик заплете, причање поста смете |
| бом љубављу, што је његова.{S} Обневиде очи и узаври крв, замахне проштац и одјекне негдје у по |
| ким очима.</p> <p>Гавре Ђаковић, подиже очи и зачуди се.</p> <p>— Не, — рече он, немам зашто да |
| ивуче је к себи, кад се задуби у њезине очи, он не могаше да у њима ишта прочита до нечега што |
| сат шета и избија.</p> <p>И онда му се очи саме отварају и буље некуда у мрак, срце немирно уд |
| аковић се осмјехну, а она збуњено обори очи.</p> <p>Па и ако му се чинило да не обраћа довољно |
| ни.</p> <p>Тек касно ујутру, кад отвори очи, Гавре Ђаковић осјети, пустош и мртвило око себе ка |
| и главу у кожни јастук и притисну руком очи, трудећи се да заспи.</p> <p>Воз се љуљао, трескао |
| и голи лим упијао сунце и заслијепљивао очи.{S} Он се сјећаше причања старих људи да та црквица |
| на...</p> <pb n="80" /> <p>Кад је дигао очи, видио је гдје према њему иде једно сељачко дијете |
| о у себи.{S} Лијено и лагано је подигао очи, погледавао неколико пута по соби, зауставио поглед |
| ега.{S} И кадгод је Гавре Ђаковић дизао очи, видио је њега, вазда једнаког, са истим држањем, и |
| преврћући се.{S} Вазда, кад је отварао очи, видио је, у другом, најудаљенијем ћошку кола, у пр |
| а заборави на то, али кадгод је обраћао очи према њој, видио ју је гдје иде поред оца озбиљна и |
| та казивало; једино што је сврнула мало очи у страну да избјегне његов поглед, и мирно га послу |
| кла, није отворила уста, већ дигла само очи и погледала га једним чудним погледом.{S} Само се ч |
| Ђаковић не усуђиваше се да је погледа у очи.{S} Он баци на њу један поглед са стране: она превр |
| p> <p>Он се мало замисли и погледа је у очи.</p> <p>— Чекати вас да дођете овамо до године, — к |
| ног тијела, њезине покрете, упијајући у очи њезину слику, као да је сада гледа по први <pb n="1 |
| ед лица, и погледа га тужно и паметно у очи.</p> <p>— Како сам несрећна, Боже мој, како сам нес |
| ју је узимала поред себе, и љубила међу очи, и говорила: „Ти нијеси ничем крива, чедо моје!“ а |
| себе; у једном часу осјетио је да су му очи влажне.{S} Јуче није смио да се тога стиди, бојао с |
| 69" /> мрско што долазим? рече и окрену очи према њему.</p> <p>Он се мало осмјехну и разумио је |
| а, најприје примириса чашицу и мирис га очигледно задовољаваше, сркну мало на врх језика и пока |
| рним, равнодушним подсмјехом у кутовима очију?{S} А он тражи, има ли још ишта у њему, и налази |
| <p>Она само што мало отклони дланове с очију, задржавајући свој положај с рукама испред лица, |
| адоше растајати.</p> <p>Кад је изгуби с очију, он иђаше лагано, с обореном главом, с очима пуни |
| огледом и са бором која не избива имеђу очију, увијек у чизмама и у зеленкастом одијелу, са жир |
| Стотина ствари пролијеће испред његових очију, стотина мисли проструји његовим мозгом, мисли по |
| ности која се тренутно јавља из њезиних очију, даје лицу више изражаја.{S} То је био његов први |
| бистра и невина као плаветнило дјетињих очију, игра се око камења, лагано и без страсти, и прав |
| од прслука, с изгубљеним <pb n="12" /> очима на стропу, у збрканим сецесионистичким сликама ко |
| буњено, љутит на своје питање и погледа очима у даљину, као да тамо нешто тражи.{S} Како га је |
| долажаше с брда, њему се створише пред очима гомиле радника, Панек над њима, црвен и узнојен, |
| сам ја срећан? — запита се он и луташе очима по тами.{S} И читаве ноћи не склопи ока.</p> </di |
| ликим и немирним пламеновима, он луташе очима по ниској соби у којој су све ствари биле на исто |
| м и ноздрвама које се шире, и ћутањем и очима које нешто траже, и ломљењем прстију и којим дрхт |
| ајући да се одмори, с главом погнутом и очима упртим у земљу; тек кадгод само нагло подигне гла |
| само нагло подигне главу и простријели очима све око себе.{S} У кући се ходило на прстима и го |
| ђер размахивао кадионицом, стријељајући очима.{S} За пијевницом појао јадно и жаловито неки нап |
| ала се <hi>она</hi> са сјајним и благим очима, и у трену кад хтједе да остави Јеку, јави се у њ |
| одлучан, преплашен, не вјерујући својим очима да је то његова кућа; грање је тако празно шумило |
| и, и онај непомични човјечуљак с мишјим очима и огромним завежљајем више главе.{S} Пред освит, |
| је за браву и гледала га својим великим очима.</p> <p>Гавре Ђаковић, подиже очи и зачуди се.</p |
| а крвавим, избуљеним, блесавим, пијаним очима, са набреклим жилама на челу, са замуљеним рукама |
| tion" /> <p>Она му причаше са утопљеним очима у води, све што је преживела, сву своју тиху неср |
| кроз прозор гдје се жури, са зажагреним очима и са зајапуреним лицем преко кога је прешла рукам |
| ан крупан, стар и лијен коњ, с обореним очима као да дријема и са амом који му поиграваше на вр |
| на сјеђаше с рукама у крилу, с обореним очима, с лицем у које је ударила крв, с облим грудима к |
| ући капута, неко вријеме, са затвореним очима.</p> <p>И кад је затворио прозор и лагано се окре |
| p>У бесане и празне ноћи, са затвореним очима, тјерајући од себе мисли, са главом дубоко упалом |
| анојло лежаше на кревету, са затвореним очима и јечећи; на раздрљеним рутавим грудима и на обна |
| ојој он плови полеђушке и са затвореним очима.</p> <p>Кад тога дана видје Јеку, њему се учини к |
| злу, он му се био предао са затвореним очима и малаксалим тијелом, проживљујући грозне часове, |
| днији, кржљавији, са својим преплашеним очима, бојећи се вјечно нечега.{S} И кадгод је Гавре Ђа |
| ог, са истим држањем, истим преплашеним очима, испод истог големог завежљаја. </p> <p>Кроз отво |
| аво.</p> <p>Али Милан сјеђаше с празним очима и лицем без израза.{S} И читав дан остао је тако |
| рјешке у говору, он је спазио у њезиним очима пријекор.{S} Он настављаше да говори са старим, о |
| дјетињим лицем; са безазленим, озбиљним очима, у кадетској униформи; то је био он на кога није |
| ао као израслу, витку дјевојку, с црним очима, разликујући се од осталих сељакиња што је била в |
| улазили у уста, са жутим лицем и ситним очима; шћућурен, згурен, збијен уз дрво, непомичан, с в |
| до моје!“ а Ирена је гледала с дјетињим очима које не разумијевају припијала се уз њезино крило |
| , он иђаше лагано, с обореном главом, с очима пуним њезине слике, с ушима пуним њезиног смијеха |
| дало се нешто страшно и запрепашћено, с очима, пуним суза, убијена стидом, осјећајући понижење |
| > <p>И с ногама над водом, с осмјехом у очима, они су причали много и весело, као пријатељи кој |
| едајући се у великим огледалима уоколо, очито с допадањем.</p> <p>Са другог стола зовну један п |
| ла се свађа.</p> <p>Једно ђачко друштво очито се досађивало.{S} Карте се лијено мијешале, немар |
| он осјети још <pb n="25" /> већи умор, очни капци бијаху му тешки и запаљени, дуван му није пр |
| ша, који је више волио да прича него да ошине мале и мршаве коње који су споро одмицали, бранећ |
| не латице по трави; ода свуда осјећа се оштар, угодан мирис цвијета и земље напојене кишом што |
| ше стадоше, испод сивог неба остаде сам оштар и сух вјетар, који замрзну воде и одрвени уши и н |
| ебо; од Уне ударао лак вјетар и доносио оштар и јак мирис воде и буркање валова; негдје у даљин |
| творен прозор ударао је вјетар и уносио оштар ноћни ваздух; машина сипала кишу варница које су |
| вите шуме и бучи разбијајући се о голе, оштре, тврде кршеве и тече брзо, срдито и немоћно, збиј |
| више свједок њихових свађа које су биле оштре, и у којима се нису штедиле ријечи, дао ју је у с |
| снажне пјесме коју су пјевали чврсти и оштри гласови жетелаца, пјесме грубе и вреле као и сунц |
| х слика; немајући више да стријепи пред оштрим, мрачним и испитивачким погледом калуђерица; кад |
| јешњена, док стијење пара и реже својим оштрим ртовима њезину глатку стаклену пут.</p> <p>Запљу |
| о мјесто, потичући рад све живље својим оштрим, реским гласом, не дајући људима да дахну, да се |
| покадшто га нешто запече у срцу једним оштрим и јетким болом, и он само <pb n="111" /> осјећа |
| се тешко одмичу по друму, скоро насутим оштрим и крупним камењем.{S} Они прелазе преко стрњишта |
| то осјећао,, не бунећи се никад против оштрих, братовљевих ријечи које су падале чешће, и пошт |
| .{S} Или иде дуж обале, дерући ципеле о оштро камење, запињући и цијепајући одијело о дрско, цр |
| инжињеров глас који је давао раду једну оштру и заповједничку ноту: јаче и брже лупали батови, |
| уку, и само што предушиваше од смијеха, па почимаше поново, тресући се и машући рукама око себе |
| ебивала и стајала мислећи неко вријеме, па најпослије сједе на канапе.{S} И он касније сједе бл |
| наге, вјеру у Бога и весеља за животом, па предавши се сав слатким сновима из дана што су прошл |
| овдје више нема живота, већ да је био, па умро; и то осјећање живота који је ишчезнуо и гдје г |
| аке, а половину на <hi>кондуну</hi>.{S} Па, једног дана, кад доби вијест да се оптужени сељаци, |
| да се одмара у сјени лиснатог грмља.{S} Па како је то кратко трајало, то безбрижно и весело доб |
| ју је оставио тако нагло онога дана.{S} Па послије разговора, он је опет постајао стари и пушта |
| ијеч, <pb n="100" /> али је не нађе.{S} Па онда лагано пође према вратима.</p> <p>— Лаку ноћ! — |
| ан предмет којим прекраћује вријеме.{S} Па и ако није отишао да се с њом састане, он мишљаше иа |
| збуркиваше кроз димњак ватру у пећи.{S} Па кад кише стадоше, испод сивог неба остаде сам оштар |
| е живот у својој дубини тако сладак.{S} Па нашто онда тражити горчине?{S} Ја тражим задовољства |
| но он се свлада и остаде равнодушан.{S} Па кад она сврши и кад нађе његов празан и разбијен пог |
| падаше кроз прозор на његову главу.{S} Па кад читав свијет поче да се крсти, и Гавре Ђаковић с |
| ему направио једну презриву гримасу.{S} Па кад је покушао да га ухвати, да га ишчупа, он је осј |
| и је одјекивао и ломио се кроз кућу.{S} Па онда се присјети и упозна га са својом кћери која је |
| х не чује, не види, не мисли на њих.{S} Па онда, он је осјећао у себи слабост да их бијесно мрз |
| а њих стана нигдје на другом мјесту?{S} Па онда му дође мисао да га они ни мало не сметају, да |
| укама, <pb n="117" /> да кида зубима, — па да исправи поново главу и да поново погледа пркосно |
| оме, сакривајући га од свијета, од њега па и од саме себе, она рече мирним гласом, без роптања |
| у томе тренутку.{S} Није могла.</p> <p>Па поред свих спремљених ствари, долажаху јој часови ка |
| олако и нечујно, као на прстима.</p> <p>Па кад је силазио у башту, сјећа се да се је нехотице о |
| аше, изгледајући још дуговјечна.</p> <p>Па и она се сломи једног дана.</p> <p>Једног јесенског |
| мјехну, а она збуњено обори очи.</p> <p>Па и ако му се чинило да не обраћа довољно пажње игри, |
| остављао ствар за сутрашњи дан.</p> <p>Па послије остави и те мисли на страну, не мислећи кадг |
| инка, мислећи непрестано на њу.“</p> <p>Па гледајући на њу, ћутљиву и замишљену, без смијеха и |
| и да то све долази само да убрза његов пад и да покаже његову маљушност, ускоту и ништавило.</ |
| и пуцањ са зрном које пробија чело; чуо пад, видио крв, трзање, мучење и кратку агонију у локви |
| о пута потмуо пуцањ с кишом камења које пада, прштећи и рушећи се низ брдо.{S} Ударају батови, |
| ва, — онда се он трза, затвара прозор и пада, изнемогао и изломљен, на кревет, и спава тешким, |
| ује тај сладак <pb n="109" /> терет што пада на његову душу, испуњава је, и носи његове мисли н |
| јући понижење свога оца, као да и на њу пада један <pb n="98" /> дио његове срамоте.{S} Кад угл |
| заједно, да с њом и њега бију кише које падају у невријеме, да и њега сатире мраз, да и њега бо |
| увим звуком под вјетром и откидају се и падају, ломећи се о тврду земљу.{S} И у томе ударању ум |
| аних, зараслих у браде, с наочарима што падају ниско по носу, са својим свакидањим, лаганим нав |
| враћала се са побједничким ликовањем и падала заједно са новом прашином и суморним даном, који |
| немирно и гонио привиђења; цијеле ноћи падала једна могила камења на његове груди, убијала га, |
| о је легао; соба је била мрачна, напољу падала киша, запљускујући прозоре.{S} Он се тешко дигао |
| играло се с ватром и занимањем; с лупом падале карте по зеленој чоји; настајала тренутна тишина |
| отив оштрих, братовљевих ријечи које су падале чешће, и поштовао и волио у њему брата који је с |
| о узимале, бројиле без заимања, погледи падали на друге столове; видјело се да сви једва чекају |
| је јутро; сунце још није било ојачало и падало је на крошње шљива чији се плод плавио у грању; |
| н знађаше да сваког дана кад му није ни падало на памет да ју гледа, прозбори коју љубазну рије |
| сила је са собом ритам ударања српова и падање јечма.</p> <p>И он је помишљао, зашто се није ра |
| сиво небо и слушајући успављиво и мирно падање кише; послије ручка разговараше с Иреном док је |
| и; настајала тренутна тишина; са звеком падао који пут новац на земљу; и од времена на вријеме |
| рла, и његова срџба и бијес и ударци не падаху више у кући, гдје је све гледало да само њему по |
| чи које се одбијаху од нечега тврдог, и падаху натраг као зрње пијеска.{S} Узалуд застајаше у п |
| ријеме сметаше га један млаз сунца који падаше кроз прозор на његову главу.{S} Па кад читав сви |
| јеч, погледа с осмјехом, на њезину душу падаше по један тежак камен.{S} Он је без мишљења и без |
| души, од бијеса, сам себе.{S} И доскора паде опет <pb n="66" /> у постељу.{S} Умрије, иза болов |
| , година, вијекова.</p> <p>Његов поглед паде на њезино мирно лице које није ништа казивало; јед |
| p> <pb n="115" /> <p>Поглед му нехотице паде на њихове прозоре.{S} Свјетло је било угашено; ваљ |
| еран, намјештен, утегнут; са намазаном, пажљиво раздијељеном косом, са високом крагном која зас |
| е су биле блатне и каљаве.{S} Свијет је пажљиво прелазио с једне стране на другу, обилазећи лок |
| у Уну.</p> <p>Гавре Ђаковић не обраћаше пажње на људе који смицаху с главе своје <pb n="126" /> |
| и ако му се чинило да не обраћа довољно пажње игри, ради Ирене поред себе, — опет није хтио да |
| <p>И од тог дана, она удвостручи своју пажњу и бригу, мислећи и старајући се о њему; доносила |
| има блата из јаруга.{S} И он љутито, не пазећи гдје га хвата, не марећи за стењање ни за одупир |
| код Матковића, у једном угодном, малом „пајзлу“ у Гајевој улици.{S} Застидио се кад је видио ту |
| свој живот, јављала се у њему злобно и пакосно та слика, само мјесто радника видио је себе.</p |
| лост на њезине косе које су биле напола пале и на фино руменкасто месо лијеве подлактице са кој |
| јући да су добро осигурана, и он је тај палеж радосно дочекао и наплатио са добитком.{S} Његова |
| n="97" /> помрчина.{S} Мрзило га је да пали свијећу и гледа на сат, осјећао се послије сна неш |
| угу робију и добио за то одликовање.{S} Палили су му више пута сијена, не знајући да су добро о |
| да он није дознао ко га је посјекао.{S} Палили су му шуме да му нашкоде: он је нашао кривце и п |
| здепаста Чехиња, — и насмија се.</p> <p>Пало му је на намет да сутрадан оде к њима и одмах је т |
| од црвене кадифе, с опруженим ногама, с палцима у џеповима од прслука, с изгубљеним <pb n="12" |
| екира у даљини, а нос му осјећаше мирис паљевине и растопљене јелове смоле.{S} И кад би се оста |
| чи којима да јој то каже, он је знао на памет своје фразе и одговоре.{S} Али чим је она улазила |
| ао натписе у колима и знао их готово на памет; неке фразе, грозне и сакате, урезале му се у пам |
| да сваког дана кад му није ни падало на памет да ју гледа, прозбори коју љубазну ријеч, погледа |
| фразе, грозне и сакате, урезале му се у памет и непрестано се понављале, мучећи, прогонећи, кињ |
| b n="59" /> <p>И сад, кад дозива себи у памет слику свога оца, она излази пред њега вазда жива |
| е ме. <pb n="83" /> Изгубићу и ово мало памети. — И предаде се својој судбини, мислећи да избиј |
| нема код куће, и то јој је изазивало у памети непријатна сјећања из дјетињства и стару сјету, |
| и волио у њему брата који је старији и паметнији.</p> <p>Сјећа се, једног дана, Милан је био з |
| укама испред лица, и погледа га тужно и паметно у очи.</p> <p>— Како сам несрећна, Боже мој, ка |
| ше неко вријеме поред ње, тражећи једну паметну и утјешну ријеч, <pb n="100" /> али је не нађе. |
| стари јаблан више куће осушио.{S} Он га памти и воли још из дјетињства, ради његових витких, зе |
| да их пушкара.{S} Њему се чињаше да Уна памти стотине година ту пјесму, да ју је у себе упила, |
| један гроб, који се, као и сваки, дуго памти и спомиње, а још теже заборавља и прашта.{S} Било |
| и често би јој било криво што тако брзо памти.</p> <p>Она би сва уздрхтала кад би се, код стола |
| нога јутра у мају.</p> <p>Гавре Ђаковић памтио је како је њих дјецу пробудила мати у зору, плач |
| ећи варошице, пуне дућана, дјечурлије и пандура.{S} Заустављао се по осамљеним брдским крчмама |
| се створише пред очима гомиле радника, Панек над њима, црвен и узнојен, гдје маше штапом, а ни |
| му се, хватајући се за шешир: „Бохуслав Панек, инжињер“, изговорено тако као да је он већ морао |
| имакну столицу к пећи, чекајући да дође Панек к себи.{S} Он бијаше задуван, као да је трчао нек |
| купио једно буренце доброг вина које је Панек одмах прогласио као лијек од костобоље која се у |
| везао из Далмације ново вино, којега се Панек није могао довољно нахвалити ни напити.{S} Гавре |
| и његовим Златним Прагом.</p> <p>Затим Панек сврну разговор на своје послове: на један пут кој |
| г пензионисаног жандарма с којим се био Панек много спријатељио.</p> <p>Ирена бијаше невесела и |
| довршеног и раскаљављеног друма.</p> <p>Панек се није много журио да отпутује, а није ни имао р |
| ћи за стењање ни за одупирање господина Панека, више вукући него носећи, уведе га у другу собу, |
| в пањ, Гавре Ђаковић дао се склонити од Панека да играју карте.{S} Ирена је сједила, радећи, из |
| вре Ђаковић отшкрину мало шешир и видје Панека како се одмах упутно једној гомили радника, почи |
| аковић ухватио га је да вара.{S} Али то Панека није смело.{S} Он тек само што се завали на стол |
| кваре у лудо обуће.</p> <p>Дан одласка Панекова приближавао се, и Ирена већ почимаше да спрема |
| од тога доба да попусти толиким молбама Панековим да отпочну поново.{S} Стари се досађиваше и и |
| за тога кад се је Гавре Ђаковић видио с Панеком, овај се сам доброћудно сјетио оне вечери и поч |
| десетину <pb n="146" /> литара, поклон Панеку од једног пензионисаног жандарма с којим се био |
| х крила, у прљавим, широким, искрпљеним панталонама и тешким ципелама у којима нису знали да ид |
| гном, црвеним прслуком и вазда тијесним панталонама, шара једном оловчицом по мраморном столу, |
| је спала боја, разгарао и пиштао сиров пањ, Гавре Ђаковић дао се склонити од Панека да играју |
| препреденији, довијао се свему: ниједан пањ није бивао однесен, а да он није дознао ко га је по |
| трза и стреса као шибљика, устаје и, у папучама, облачећи капут, диже завјесу и отвара прозор. |
| ио.{S} Није изгубио на картама, имао је пара, није се ни с ким посвађао, није се сјећао да му с |
| оћно, збијена и стијешњена, док стијење пара и реже својим оштрим ртовима њезину глатку стаклен |
| арезу.</p> <quote>Лондон 1905 и 1906, и Париз 1907.</quote> </div> </body> </text> </TEI> |
| га о шуми, читаво вријеме бијаше обузет парницом коју је био дигао против неких сељака на које |
| по клупама се виђаху нејасни и зближени парови којима нијесу много сметали кораци самца пролазн |
| јело се да сви једва чекају да се сврши партија која се бесконачно отегла.{S} И сви, у један ма |
| е тако хрђав играч, да губи партију иза партије.{S} Играло се у новац.{S} Инжињер, црвен и задо |
| вјерује да је тако хрђав играч, да губи партију иза партије.{S} Играло се у новац.{S} Инжињер, |
| .{S} Машина избацивала снажно и дахтаво пару, у пуним, густим и дебелим душцима и воз се поново |
| равају, ако хоће да заслуже коју крваву пару, гледајући само свој посао пред собом који треба < |
| ивота и новца; женским будоарима, пуним парфема и страсти.{S} И Милан се заборављао, причао вес |
| га миша.{S} У авлији по који пут залаје пас и, од времена на вријеме, закукуријечу пијевци.{S} |
| ао да зазвекета његова сабља коју је он пасао са тако много уживања, као да се помоли његово ве |
| и водених трава, гдје се скривају дивље патке, чапље и плиске; пролази поред дубина које покрив |
| графије по зидовима и нејасне у тами; и патриотске слике и једна незграпна икона са зарђалим ка |
| се одморе, да се напију угријане воде, пе видећи у њима људе него раднике који морају да га сл |
| кад ту тишину својим јечањем, кад би га пекле, у кишовите дане, његове ране које тешко зацјељив |
| мијеша се ватрено и гласно расправљање пензионираца о народним питањима, претрпано њемачким ри |
| намирисаних официра; сиједих и ћелавих пензионираца,. запуштених, необријаних, зараслих у брад |
| 146" /> литара, поклон Панеку од једног пензионисаног жандарма с којим се био Панек много сприј |
| и на одређено мјесто; достојанствено се пењала у кола два жандарми, с бајонетима на пушкама, пр |
| вијао гору и очајно дугачке биле драге; пењали се уз влажне и пријатне шуме, са дрвећем које по |
| е одјеком, кор женских гласова у заносу пење се у небо и слама се о старинске, непробојне зидов |
| а и чују се узвици.{S} Они почињу да са пењу уз бријег једним старим, разрованим путем, пуним в |
| тражи, има ли још ишта у њему, и налази пепео и сатрте, прашне осјећаје и уморне, млаке мисли, |
| по војнички чизме жандарма, тресу им се перјанице, бљескају бајонети.{S} А пред њима, у крви ко |
| потискиваним мислима које се гурале под перо; са пуно мрља од мастила и са много испревлачених |
| олски задатак, да <pb n="132" /> шкрипи перо и да се чује како она сваки час намијешта столицу, |
| рске примједбе.</p> <p>Кад је изишао на перон, вече је било угодно и свјеже; облаци се били сас |
| за воза.{S} Они су били пројурили читав перон и враћали се натраг, исто тако згужвани, смијешан |
| <p>О, како се он стресаше под ударцима песме жетелаца, која се разламала бесконачно: они ту пј |
| руди, са стиснутим зубима и са згрченим песницама, као човјек који је наумио да се свега одрече |
| и задовољан, натеже и искапљује, сваких пет минута, овелику <pb n="144" /> чашу црног вина и оп |
| ше кад изађоше кола из села и почеше се пети уза страну.{S} Инжињер, држећи један велики <pb n= |
| д га је нестало из села.{S} Тек послије петнаест дана допутова неки ситан и ћосав Шваба, откључ |
| својим јадом и кукањем.</p> <p>Послије петнаест дана, пошто је уредио ствари, нерасположен и н |
| <p>И она напреже све своје мисли једне петнаестогодишње дјевојке, да пронађе шта је томе криво |
| ницом, тканом код куће; и мала гвоздена пећ са излизаним стријелцем; растурене фотографије по з |
| још од синоћ.{S} У ћошку, поред хладне пећи, на малој троногој столичици, сједила његова мати, |
| > <p>А увече, док се у старој, жељезној пећи која није била одавно оцрњена и мјестимице се црве |
| рну презриво карте и примакну столицу к пећи, чекајући да дође Панек к себи.{S} Он бијаше задув |
| грана и узбуркиваше кроз димњак ватру у пећи.{S} Па кад кише стадоше, испод сивог неба остаде с |
| алим <pb n="17" /> шеширићима, налик на печурке, у тијесним капутима од бијеле чоје с гајтанима |
| је чекао док се назобе коњи, пио рђаво пиво и био узубијан причањем крчмара и крчмарица.</p> < |
| а дуго и широко о своме Прагу, о чешком пиву, грдио Нијемце, развезао о Јану Хусу и о Жишки, о |
| еним плочама ходника лежао је потрбушке пијан инжињер, гологлав, покушавајући да дигне главу, с |
| бично, са крвавим, избуљеним, блесавим, пијаним очима, са набреклим жилама на челу, са замуљени |
| и тијесних кола, покривених асурама, с пијаним кочијашима, вратише неки радници из туђине и уз |
| моту; њему дође жеља да удари ногом ово пијано створење, изваљено немоћно, са раширеним рукама, |
| шујући слабашно појање које допираше из пијевнице.{S} Он стаде недалеко од улаза, и сви се погл |
| о кадионицом, стријељајући очима.{S} За пијевницом појао јадно и жаловито неки напола слијепи и |
| за то од калуђера, понуди га да оде за пијевницу.{S} Он одби, и читаво вријеме сметаше га једа |
| и, од времена на вријеме, закукуријечу пијевци.{S} Старински сат шета и избија.</p> <p>И онда |
| одушна,“ помисли он. „А ја не једем, не пијем, не спавам, без и једног часа мира и починка, мис |
| м дрворедима, док му једнолично пршташе пијесак испод ногу, а по клупама се виђаху нејасни и зб |
| нечега тврдог, и падаху натраг као зрње пијеска.{S} Узалуд застајаше у празној цркви послије др |
| у испод ногу; у крчми грајали киријаши, пијући ракију.{S} Он је чекао док се назобе коњи, пио р |
| крви и без свијести.{S} И сељаци полако пијуцкаху ракију из овеликих чаша, не говорећи ништа, с |
| на на брзу руку, која им свари каву.{S} Пили су полако рум који је Гавре Ђаковић имао уза се, и |
| и најслађом пршутом, да покоље десетеро пилића, јагње, прасе, да их гости по неколико дана и да |
| натакнутим зобницама, док им се кокоши, пилићи и врапци врзу испод ногу; у крчми грајали кирија |
| ију.{S} Он је чекао док се назобе коњи, пио рђаво пиво и био узубијан причањем крчмара и крчмар |
| е прилично имање; гомиле тужаба биле су писане и дизане против њега, али им се није <pb n="61" |
| м комаду <pb n="40" /> хартије; немирно писано, са неједнаким и кривим редовима и пуно грешака; |
| толар Талијан пјесму у диалекту.</p> <p>Писаху неки сељаци кући из Америке да су видјели Гавру |
| нервозан, не могући издржати лелекање и писку закрвављене матере, Гавре Ђаковић се спреми за За |
| његове књиге, школске успомене, слике, писма, по свима њезиним џеповима, свака та ствар била ј |
| ни слутио што ће у њему да прочита.{S} Писмо дуго, згужвано, на оцијепљеном комаду <pb n="40" |
| <pb n="41" /> се озбиљно и тужно његово писмо, боље је и глупо умријети него глупо живјети.</p> |
| а и земљиште на продају, и написа једно писмо.</p> <pb n="151" /> <p>И осјети како је нешто умр |
| ав дрјемован и у кревету, отварао једно писмо из Угарске, на коме је видио братов рукопис, он н |
| ти, — и би му непријатно што га она ово пита.</p> <pb n="114" /> <p>— Остајете овдје?{S} Шта да |
| еби нешто необично и ново што улази, не питајући, у његов живот, крчећи себи пут моћно и силно, |
| ајних ријечи.{S} Пошли су заједно, и не питајући се, низ стрму обалу.{S} Гавре Ђаковић посматра |
| Зна ли тај човјек шта се збива у мени?“ питала се она.{S} Тренутци бијаху дуги, а времена све м |
| јој глави кад би мати сјела поред ње, и питала да ли јој је задатак тежак; она је тако задовољн |
| итних доживљаја, и одговарала на његова питања, давајући му увијек у свему <pb n="143" /> за пр |
| екиде, бојећи се да он не настави своја питања.</p> <p>— Немој, рече и пружи руку, као да моли |
| удима и да одговара на њихова радознала питања.{S} Он провођаше дане гледајући на прозор у сиво |
| ше у њему тјескоба, мрачна и црна, пуна питања и сумње: „Куда то води?“ И он се упињаше да разу |
| Они се пољубише и пошто изредаше обична питања, заћуташе обоје.{S} На оцу се опажаше нешто плаш |
| ло се диже и оде, као да се плаши даљих питања, заборавивши да се с њом пољуби при одласку.</p> |
| ио... — каза он збуњено, љутит на своје питање и погледа очима у даљину, као да тамо нешто траж |
| b n="116" /> шта је он њој?{S} То му се питање не скидаше с ума.{S} Шта гони његове мисли и што |
| апита га она.{S} Он не очекиваше њезино питање и трже се.</p> <p>— У Загреб?{S} Не, нећу ићи ов |
| по коју равнодушну примједбу или обично питање, гледајући у оно што она ради.</p> <p>Она не зна |
| се од срамоте и понижења, борећи се са питањем части, мислећи са ужасом на затвор и послије то |
| се обраћаше њој са по којим незнатнијим питањем, а она се осмјехивала и потврђивала.</p> <p>Уђо |
| сно расправљање пензионираца о народним питањима, претрпано њемачким ријечима.{S} Около, на сво |
| ном злу.{S} Он се запрепашћавао, чудио, питао: „Откуда ово мени?{S} Кад се је ово биће уселило |
| ога себе. „И зашто то баш сада долази?“ питао се.{S} Колико дана гледао ју је, као што је посма |
| здвјаху се.</p> <p>„Шта је то са мном?“ питао се увече Гавре Ђаковић, кад стајаше у мраку крај |
| енску главу које је убрзо нестало.{S} И питао се зашто се он окреће?{S} Био је немиран цијело в |
| же мој, шта хоће овај човјек од мене? — питаше се очајно Гавре Ђаковић који се досађивао.{S} И |
| ишљену, без смијеха и без ријечи, он се питаше, шта јој је?{S} Њему би криво што је дошао овамо |
| Гавре Ђаковић, прогунђавши своје име и питаше се: „Шта хоће овај човјек од мене?“ и гледаше ње |
| глаткој површини.</p> <p>Он се немирно питаше: „Зашто то она мени прича?“ али није пропустио н |
| ремљена.{S} На столу недодирнуто јело и пиће — јело извађено и остављено — можда још од синоћ.{ |
| би старкеља; неколико дјеце помагаху га пиштавим и нескладним гласом, и утјецаху му напријед шт |
| се сударали и разбијали; ситно и високо пиштала звона с једне капелице, надглашивала <pb n="19" |
| црвенила гдје је спала боја, разгарао и пиштао сиров пањ, Гавре Ђаковић дао се склонити од Пане |
| или одломци једне снажне пјесме коју су пјевали чврсти и оштри гласови жетелаца, пјесме грубе и |
| ата за дућан, а унутра, стружући тезге, пјевао столар Талијан пјесму у диалекту.</p> <p>Писаху |
| /> с искривљеним лицима од пјесме коју пјеваху из свег грла.</p> <p>Рад на новом друму бијаше |
| се разламала бесконачно: они ту пјесму пјеваху земљи која их држи и храни, земљи на којој су о |
| млинова; кад најури на слапове, пршти, пјени се, скаче, тече лагано опијена, спушта се поново, |
| тлова с водом, која пршти и расипа се у пјени на све стране, ни пуцкање с брда, и лом рада, ни |
| то се болно потресе; зачује један сухи, пјесковити смијех који долази из далека и који звечи ра |
| е забада у густо, пожутјело класје и та пјесма, испрекидана, доносила је са собом ритам ударања |
| јевали чврсти и оштри гласови жетелаца, пјесме грубе и вреле као и сунце које их пржи, под који |
| <pb n="142" /> с искривљеним лицима од пјесме коју пјеваху из свег грла.</p> <p>Рад на новом д |
| д из поља долазили одломци једне снажне пјесме коју су пјевали чврсти и оштри гласови жетелаца, |
| } Прекидајући појца у половини започете пјесме, загрми калуђер из олтара, не пуштајући никад ст |
| еговог.{S} Они пројурише поред њега, са пјесмом, грајом и галамом, надвикивајући лупњаву жељезн |
| ма, вратише неки радници из туђине и уз пјесму полетише кроз село, збијени и стијешњени да су и |
| би, једне године, чула ударање српова и пјесму жетелаца.{S} Ко зна...</p> <pb n="80" /> <p>Кад |
| , стружући тезге, пјевао столар Талијан пјесму у диалекту.</p> <p>Писаху неки сељаци кући из Ам |
| е чињаше да Уна памти стотине година ту пјесму, да ју је у себе упила, да је она добродушно пон |
| а, која се разламала бесконачно: они ту пјесму пјеваху земљи која их држи и храни, земљи на кој |
| раховито зијева; један Сријемац, ситан, плав и кицош, с високом крагном, црвеним прслуком и ваз |
| својим зракама.{S} Из шикаре, на трњу, плаве се њихови прслуци.{S} Читаво поље испод њих одјек |
| образима му се тресло црвено месо, мале плаве очи губиле се и ишчезавале у салу, поигравала куљ |
| тјече мирно и тихо, бистра и невина као плаветнило дјетињих очију, игра се око камења, лагано и |
| цијепали.{S} Помаљало се опрано, чисто плаветнило неба; сунце одсијевало у локвицама воде; осј |
| је прозору, застртом грубом завјесом са плавим пругама.{S} И погледа поново.{S} То је био његов |
| падало је на крошње шљива чији се плод плавио у грању; гране које су се нагињале према путу, б |
| ша.{S} Он гледа поред себе њу, у лакој, плавичастој хаљини, са врпцама које се лепршају на вјет |
| м око Уне, да зури у воду, у планине, у плавичасту даљину, да га носе његови снови као једна ши |
| кућу и да дуго погледа у небо, глатко, плаво и без облака, са којега се просипа огањ.{S} И кад |
| деблом и гледао кроз грање у бјеличасто плаво небо; од Уне ударао лак вјетар и доносио оштар и |
| о неколико километара, брисаше великом, плавом марамом зној са чела и одахну гласно неколико пу |
| товима о столу и рукама на лицу, она је плакала једним тихим плачем.{S} Мала, <pb n="99" /> про |
| е се чињаху непролазне, док је она тихо плакала, угушујући своје јецање у јастуку она осјети ка |
| ји да га он не нађе са својим помамним, пламеним вјетром који улази у душе, диже их, креће их, |
| ић свијеће изгарао у великим и немирним пламеновима, он луташе очима по ниској соби у којој су |
| {S} И потеже из доњег џепа један велики план, рашири га по столу и поче да му све потанко објаш |
| ог пољица, скученог и стегнутог изблиза планинама.{S} Стају, силазе с кола, кочијаш таре сијено |
| дерина; иза леђа остају им високе, голе планине, са сурим и стрмим стијенама у којима се гнијез |
| у се да ће да одахне кад угледа врлетне планине, с голим главицама на којима у вече умире сунце |
| ead> <p>Облаци замрачише небо и застрше планине; просуше се јесенске кише и Уна се замути, набу |
| потоци, носећи лишће, земљу и камење из планине, ваљаху се низ водојаже и слијеваху се с хуком |
| рума, оголићено дрвеће, прозирне шуме и планине у снијегу и облацима.{S} А вјетар снаша намете |
| да лута сам око Уне, да зури у воду, у планине, у плавичасту даљину, да га носе његови снови к |
| ашио се планом пута и различитим другим плановима из инжињерова џепа; бојао се као живе ватре Ј |
| мах је то назвао глупошћу.{S} Плашио се планом пута и различитим другим плановима из инжињерова |
| шти, заклањајући својим финим, дрхтавим платнима од ситних, збијених млазова предмете у даљини; |
| са гомилама шарених жена, са безбојном, плаћеном, празном љубављу.{S} Тек иза толико недјеља, о |
| еда Гавру Ђаковића, она бризну у гласан плач и сакри лице рукама.</p> <p>— Господине Ђаковићу, |
| Њега прође некаква језа кад видје њезин плач тугу и срамоту; њему дође жеља да удари ногом ово |
| савило се око ње, са прљавим лицима од плача.{S} Спровод се лијено вукао кроз село, застајући |
| тињство, и призоре који су је дирали до плача.</p> <p>Готово двије године, она је живила тим сп |
| ла? — запита она не заустављајући се да плаче.</p> <p>— Горе него умрла.{S} Да, она је умрла.{S |
| не могаше да заспи.{S} Она сигурно још плаче, мишљаше он.{S} Она каже да је несрећна.</p> <p>— |
| ма на лицу, она је плакала једним тихим плачем.{S} Мала, <pb n="99" /> проста лампа просипаше л |
| појача и да му даде благу мирноћу, — не плачите, — рече поново са непогођеним тоном гласа, — ни |
| ати је благо за подлактицу.</p> <p>— Не плачите, — рече, и осјетивши да му глас дршће и бива сл |
| ла, губила се у брујању великих звона и плачно се поново истицала.</p> <p>Он вечераше на станиц |
| ако је њих дјецу пробудила мати у зору, плачући и љубећи их, како се кућа напунила свијетом, ка |
| ошак осјећала нешто тешко, и умарала се плачући, и одлазила код тетке да руча.</p> <p>И онда от |
| је ишчезнуо и гдје га није одавно било, плаши и ужасава.{S} Зидови су били тако <pb n="33" /> х |
| е ништа, нагло се диже и оде, као да се плаши даљих питања, заборавивши да се с њом пољуби при |
| њима и одмах је то назвао глупошћу.{S} Плашио се планом пута и различитим другим плановима из |
| е; кад се враћала као преплашена птица, плашљиво отварала врата, и налазила собе ненамијештене, |
| то не љутите на мене? — запитала је она плашљиво једног дана, прије него што ће да пође, пошто |
| уташе обоје.{S} На оцу се опажаше нешто плашљиво, нешто што га тишти и смета.</p> <p>— Шта ради |
| ајајући поглед са њезиног струка, ни са плећа која се провиде.</p> <p>И он се сјећаше да његове |
| /> пут, не скидајући погледа с њезиних плећа на која коса баца сјенку.{S} А она се осврташе с |
| ла се звона са старог манастира; крупан плећат калуђер, у старој црној одежди која му је била п |
| они траже пут, подупиру заједно својим плећима саонице и извлаче их на цесту, скривену наметим |
| снагу и да ломи свој бијес на сељачким плећима.</p> <p>Прва жена му је умрла неколико година и |
| , гдје се скривају дивље патке, чапље и плиске; пролази поред дубина које покрива подмукло и за |
| ећан, и дана кад јој се чинио досадан и плитак, или безобразан и дрзак.{S} Она је уздрхтала тол |
| ле и незнатне, а садашњост му се чинила плитка.{S} И замало му не утече један презрив осмијак.{ |
| укочила и скаменила мемла и чама једне плитке средине, он се осјећао тако сам, одвојен од свег |
| леда Уну разливену на уморним и лијеним пличинама, пунима шевара и водених трава, гдје се скрив |
| рока ријека с лаганим током на којој он плови полеђушке и са затвореним очима.</p> <p>Кад тога |
| ало и падало је на крошње шљива чији се плод плавио у грању; гране које су се нагињале према пу |
| трзају се и лају.{S} Виде се разваљени плотови, густе и збијене живице, огрезле у зеленило.{S} |
| неједнаких каменитих крстова и гробних плоча.{S} Манастир је оставио цркви само своје име и у |
| ијећу и отвори врата.</p> <p>На каменим плочама ходника лежао је потрбушке пијан инжињер, голог |
| и његови кораци одјекиваху по каменитим плочама, угушујући слабашно појање које допираше из пиј |
| и су крупне капље кише која је шкропила плочник, распрскавајући се, узимајући маха све јаче, пљ |
| ваздуху топлину својих зрака, упијену у плочник и у земљу.{S} Топао вјетар дигне <pb n="11" /> |
| сну вјетар прозором и стакло се расу по плочнику; некоме вјетар понесе шешир.{S} Тмасти облаци |
| ће скоро да престане, — каза она тихо о пљуску, мислећи на нешто десето.</p> <p>Гавре Ђаковић н |
| насмија и побјеже.</p> <p>Једнога дана пљусну киша кад је хтјела да полази.{S} Он јој рече нек |
| е предаде, без ријечи.</p> <p>Напољу је пљуштала киша и текла потоком.</p> <pb n="71" /> <p>Рас |
| ра, пред свитање, док напољу непрестано пљушташе густа и бујна киша, тргао је дјецу иза сна нек |
| рскавајући се, узимајући маха све јаче, пљуштећи, стварајући локве и поточиће који су кривудаво |
| о, испрекидано шиштавим шумом кише која пљушти, заклањајући својим финим, дрхтавим платнима од |
| ежњу и лутао кадгод у узбуђеним ноћима, по мрачним и сјеновитим дрворедима, док му једнолично п |
| књиге, школске успомене, слике, писма, по свима њезиним џеповима, свака та ствар била је за њу |
| мњелих фреска помаљају се главе и руке, по окићеним ликовима игра одбљесак од безбројних свијећ |
| ма, како је шибао вјетар, сух и хладан, по простору који се смрзао.{S} Небо је било залеђено и |
| оне вечери и почео да се слатко смије: по образима му се тресло црвено месо, мале плаве очи гу |
| ди сунчано прољећње јутро послије кише: по трави и по лишћу блијеште капљице и лако се, с једни |
| ешто снажно и бујно као живот у рађању; по орошеној младој трави жути се јагорчика и бијеле се |
| еднолично пршташе пијесак испод ногу, а по клупама се виђаху нејасни и зближени парови којима н |
| он је осјетио зиму гдје му се прелијева по цијелом тијелу.{S} Прешао је уским ходником, држећи |
| доњег џепа један велики план, рашири га по столу и поче да му све потанко објашњава.{S} Гавре Ђ |
| очи њезину слику, као да је сада гледа по први <pb n="106" /> пут, не скидајући погледа с њези |
| санац који говори у басу, бубња прстима по прозору и сваки час страховито зијева; један Сријема |
| а срећан? — запита се он и луташе очима по тами.{S} И читаве ноћи не склопи ока.</p> </div> <pb |
| и немирним пламеновима, он луташе очима по ниској соби у којој су све ствари биле на истом мјес |
| ух, док вјетрић долази од ријеке, удара по лицу и, на махове, повија гране и шушти лишћем.</p> |
| в први утисак.{S} Он се обраћаше њој са по којим незнатнијим питањем, а она се осмјехивала и по |
| етали кораци самца пролазника који лута по кривудавим стазама.{S} И успављивала се лагано чежња |
| } Потрапка Гавру Ђаковића неколико пута по рамену, назва га пријатељем, али му не врати добивен |
| е подигао очи, погледавао неколико пута по соби, зауставио поглед на једном мјесту гдје је био |
| о их збуњује, смућује, узбуркује и баца по души један страшан вјетар гдје се мијешају, сударају |
| а гомила зидарских раддника пуних креча по одијелу и по изобличеним, рђавим шеширима, враћајући |
| ш стотину ствари о којима може да прича по неколико сати и да му пробија главу како су Чеси прв |
| скинутом капом пушта нека га бије киша по лицу и по коси, нека му се циједи низ врат и низ прс |
| а као чарапе, како преко воље држи узде по којима се хвата снијег и не диже бич на коње.{S} Гав |
| да јој каже све што му се свиди и буде по ћуди.</p> <p>А увече, док се у старој, жељезној пећи |
| ивећи као и они.{S} Познавао је те људе по одијелу, шеширима, навикама; њихови гласови долазили |
| заним стријелцем; растурене фотографије по зидовима и нејасне у тами; и патриотске слике и једн |
| усто.{S} Миланове очи сјале су и лутале по таваницама и кад се наједном њихове очи сретоше, њем |
| уза.{S} Јуче му се те дјетињарије врзле по глави, био је слаб да надјача самог себе; у једном ч |
| а камен, како се повијају њезине хаљине по тијелу; он не осјећаше да иде, већ да га вуче за њом |
| који причају њихово мучење и пребијање по туђини.{S} Чују се весели, храпави гласови гдје се д |
| p> <p>Мала, блиједа свјетлост расипа се по соби; млаз свјежине и хладноће удара споља; танка ма |
| дјечурлије и пандура.{S} Заустављао се по осамљеним брдским крчмама пред којима закрчивала цес |
| зе из млинова и скидају капе; сретну се по која колица која се тешко одмичу по друму, скоро нас |
| атром и занимањем; с лупом падале карте по зеленој чоји; настајала тренутна тишина; са звеком п |
| и цурила вода, правећи жућкасте локвице по поду.{S} Бијаху чули из свога засеока неку пуцњаву и |
| е у бјелини; киша расула цвјетне латице по трави; ода свуда осјећа се оштар, угодан мирис цвије |
| ију високих хрпа свјеже и масне иловаче по којој се познавали сјајни отисци лопата, који су одс |
| гледа с осмјехом, на њезину душу падаше по један тежак камен.{S} Он је без мишљења и без оклије |
| ма и говорило шапатом; тек он проламаше по кадкад ту тишину својим јечањем, кад би га пекле, у |
| гано га је болила глава.{S} Он осјећаше по себи нешто тешко што га сажима под својим теретом.{S |
| о пуном руком по столу који се дрмао, и по сабљи која се звекетљиво тресла.{S} А он га је само |
| прољећње јутро послије кише: по трави и по лишћу блијеште капљице и лако се, с једним угодним и |
| рских раддника пуних креча по одијелу и по изобличеним, рђавим шеширима, враћајући се са посла |
| капом пушта нека га бије киша по лицу и по коси, нека му се циједи низ врат и низ прси, он жудн |
| ћства и глоцкање кога миша.{S} У авлији по који пут залаје пас и, од времена на вријеме, закуку |
| е које их пржи, под којим жању, полегли по послу и окупани у зноју; у њој се чуо пун звук српа |
| сније почела да се брине за неке ствари по кући, старајући се да му угоди, не разумијевајући ње |
| етеро пилића, јагње, прасе, да их гости по неколико дана и да их не пушта да оду тријезни; а ка |
| у трен ока иа све стране, полијегајући по земљи; дигне се облачић дима, грмне и одјекне неколи |
| цигаретом, игра се с димом и добаци јој по коју равнодушну примједбу или обично питање, гледају |
| омаљаше из кућа; покривен црним аљинцем по глави или заштићен каквим старинским, црвеним кишобр |
| исили на један осмијак и удари га руком по рамену.</p> <p>— Ко зна, рече, можда имаш право.</p> |
| вљао, причао весело, ударао пуном руком по столу који се дрмао, и по сабљи која се звекетљиво т |
| у кубура кремењача.{S} И ударају цестом по војнички чизме жандарма, тресу им се перјанице, бљес |
| сним панталонама, шара једном оловчицом по мраморном столу, љутећи се што му киша поквари један |
| не сетре биле су према њој усиљене, као по дужности, љубазне, и не призиваху је више к себи; он |
| воју смрт оплакују туђу; кадгод се отео по који смијех и брзо се утишао; а све, и звоњавину зво |
| рашине који се био нахватао и налијепио по њему.</p> <p>И у једном тренутку застријепио је од н |
| био.{S} Али чинило му се да је био неко по страни ко га је гледао.{S} Кад је улазио у кућу учин |
| х у браде, с наочарима што падају ниско по носу, са својим свакидањим, лаганим навикама, који ч |
| га са својом кћери која је стајала мало по страни и гледала кроз отворена врата, бацајући кадго |
| као и његово срце у грудима, како мало по мало прекрива небо, како се примиче, прилази, спушта |
| отресајући труње које се било нахватало по њему.{S} Кад уђе у кућу, нађе у ходнику једног омање |
| дно момче из комшилука одјашило је било по доктора у друго село.{S} Доктор дође тек око подне.< |
| жаљења и презрења; другарице вјероватно по заповиједи, уздржаваху се од њезина друштва.{S} И он |
| Он сиђе с кола, вукући предугачку шубу по снијегу и уђе у ходник, с отвореним вратима са оба к |
| кући, гдје је све гледало да само њему по вољи уради и угоди.</p> <pb n="62" /> <p>Сељаци се н |
| тресну вјетар прозором и стакло се расу по плочнику; некоме вјетар понесе шешир.{S} Тмасти обла |
| {S} У даљини виде се коњи како облијећу по гувнима и чују се узвици.{S} Они почињу да са пењу у |
| шир с главе, и његови кораци одјекиваху по каменитим плочама, угушујући слабашно појање које до |
| стиховима и цитатима, које се налажаху по свима њезиним књигама и биљешкама; њу обузеше мале ц |
| а врата, бацајући кадгод на њих двојицу по који поглед.{S} Они се осмјехнуше и руковаше. </p> < |
| се по која колица која се тешко одмичу по друму, скоро насутим оштрим и крупним камењем.{S} Он |
| ст, чим су припасали сабље, и ломили их по крвавим разбојиштима Солферина, Мађенте, Кустоце и К |
| е да је њезина мама рђава женска, да је побјегла од мужа с неким лајтнантом који је <hi>квитира |
| која је била прије тога, враћала се са побједничким ликовањем и падала заједно са новом прашин |
| — А ти?</p> <p>Она се весело насмија и побјеже.</p> <p>Једнога дана пљусну киша кад је хтјела |
| ногобројне сличице светаца и светица са побожним стиховима и цитатима, које се налажаху по свим |
| један дрвени полилеј, ручни рад једног побожног сељака који је изучио резање кад је био на роб |
| руци ниско оборену старинску књигу чији повез бијаху изгризли мољци да се, испод коже, на мјест |
| една уплакана баба, нека његова рођака, повезана црним рупцем, и поздрави га.{S} Он сиђе с кола |
| ена дјеца.{S} Из кућа извири која жена, повезана рупцем, и брзо се склања.{S} Пси на ланцу трза |
| викање за помоћ, заметнули се пушкама и повели псе.{S} Иза дугог тражења, нађоше Манојла у једн |
| > једнак.{S} И та сва граја још је више повећавала спарину у кавани, пуној дима који је правио |
| онако како она жели, да ће њезину срећу повећати једна казана ријеч у посљедњем часу, и она дрх |
| од ријеке, удара по лицу и, на махове, повија гране и шушти лишћем.</p> <p>Тако он стоји непом |
| ина нога иде с камена на камен, како се повијају њезине хаљине по тијелу; он не осјећаше да иде |
| јући да се одморе људи који носе лијес; повијала се похабана црквена литија на вјетру и заносил |
| удараше бура и натјериваше Уну о обалу, повијаше косимице кишне млазеве, погињаше пусто дрвеће |
| слим у врбе које натапају своје сјене и повијене, погнуте гране у води, <pb n="55" /> шуми кроз |
| коју су већ године убацивале сједину, с повијеним брцима који се мијешали, испреплетавали, и би |
| ја, пуна сумње да је њезина искреност и повјерење било можда непотребно, излишно, <pb n="140" / |
| тезао своју кесу, остајао сам, стекавши повјерење и наклоност, постајао још тврђи, љући, неумољ |
| Илицом, правећи вечерњу шетњу: дугачка поворка младих клерика, сва црна; са широким шеширима к |
| еханични посао.{S} А за њима измијешана поворка људи, жена и дјеце, која води разговор, која је |
| се видјело да се дани за рад неће више повраћати те године, срушише се радничке колибице и одн |
| брзина којом јурим.{S} Ја се држим само површине.{S} Јер сумњам да је живот у својој дубини так |
| ху рибе, остављајући кругове на глаткој површини.</p> <p>Он се немирно питаше: „Зашто то она ме |
| кретњама и јетким смијехом пред мужем; повучену у себе; са врло ријетким тренутцима резњеженос |
| ак, космат врат, иначе вазда усправљен, погибао се; уза све то што је био тврдица, он није жали |
| обалу, повијаше косимице кишне млазеве, погињаше пусто дрвеће и стресаше заостало, жуто и самот |
| о нешто.{S} Она диже главу и нађе његов поглед, сљубивши га са својим, и само што дубоко уздахн |
| ула мало очи у страну да избјегне његов поглед, и мирно га послуживала.</p> <pb n="121" /> <p>У |
| мјесеци, година, вијекова.</p> <p>Његов поглед паде на њезино мирно лице које није ништа казива |
| зелену пругу Уне.{S} Он зна, како му је поглед вратоломно слетио низ брдо, изударан о дрвеће ко |
| оше, погледавши се у исти мах, и бацише поглед на више.{S} Одозго се чуо озбиљан пола љутит и о |
| бацајући кадгод на њих двојицу по који поглед.{S} Они се осмјехнуше и руковаше. </p> <p>Инжиње |
| обалом, а он хита за њом, не одвајајући поглед са њезиног струка, ни са плећа која се провиде.< |
| отрча натраг.</p> <p>Гавре Ђаковић баци поглед за дјететом, чисто не вјерујући.{S} Ко би то био |
| рда, почима да се рађа облак, он у свој поглед меће и љубав, и молбу, и преклињање, поздравља г |
| е погледа у очи.{S} Он баци на њу један поглед са стране: она преврташе у рукама неки вез, а оч |
| он добаци Гаври Ђаковићу један љубазан поглед.{S} И поче да хвали шљивовицу; са рђавим акценто |
| прожимаше вјечно њезин тужан, заплакан поглед, њега притискиваху као камење њезине жалобне риј |
| врши и кад нађе његов празан и разбијен поглед, она се збуни и покаја, пуна сумње да је њезина |
| едавао неколико пута по соби, зауставио поглед на једном мјесту гдје је био обијен зид, спустио |
| тражаше одговор.</p> <pb n="115" /> <p>Поглед му нехотице паде на њихове прозоре.{S} Свјетло ј |
| је, три године.</p> <p>Она се осмјехну, погледа га и засмија се веселим и звонким смијехом.{S} |
| ју гледа, прозбори коју љубазну ријеч, погледа с осмјехом, на њезину душу падаше по један тежа |
| исли и не одговори одмах.</p> <p>Она га погледа.{S} Њему се учини да је прочитао у њезином оку: |
| , и Гавре Ђаковић не усуђиваше се да је погледа у очи.{S} Он баци на њу један поглед са стране: |
| му пржи лице и запаљује мозак.{S} Он је погледа: она сјеђаше с рукама у крилу, с обореним очима |
| ћи свој положај с рукама испред лица, и погледа га тужно и паметно у очи.</p> <p>— Како сам нес |
| грубом завјесом са плавим пругама.{S} И погледа поново.{S} То је био његов брат Милан, слика од |
| апита он. </p> <p>— Зашто? — рече она и погледа га зачуђено.</p> <p>— Ја сам мислио... — каза о |
| аза он збуњено, љутит на своје питање и погледа очима у даљину, као да тамо нешто тражи.{S} Как |
| е.</p> <p>— Не, није ми мрско, — рече и погледа је благо. — Ја волим да ти долазиш.</p> <p>Она |
| вјерујући.</p> <p>Он се мало замисли и погледа је у очи.</p> <p>— Чекати вас да дођете овамо д |
| што потврди, она лагано климну главом и погледа га поново, и он јасно видје да у томе погледу б |
| је.</p> <p>— Како да немам? — рече он и погледа је. — А ти?</p> <p>Она се весело насмија и побј |
| {S} Заборавио сам.{S} Опрости.</p> <p>И погледа га благим погледом који моли.</p> <p>Гавре Ђако |
| о први <pb n="106" /> пут, не скидајући погледа с њезиних плећа на која коса баца сјенку.{S} А |
| па да исправи поново главу и да поново погледа пркосно у живот.</p> <p>Али то бијаше само у тр |
| кишом, да излијеће пред кућу и да дуго погледа у небо, глатко, плаво и без облака, са којега с |
| радовима у овој околини; Гавре Ђаковић погледа га од времена <pb n="88" /> на вријеме и климне |
| еби.{S} Лијено и лагано је подигао очи, погледавао неколико пута по соби, зауставио поглед на ј |
| шир на хрпу сувог лишћа, и они сједоше, погледавши се у исти мах, и бацише поглед на више.{S} О |
| јурио станици, шетао немиран и узрујан, погледајући на сат који је милио и, најзад, попео се у |
| ије отворила уста, већ дигла само очи и погледала га једним чудним погледом.{S} Само се чуо њез |
| којом ријечи, док га је она само чудно погледала, пуштајући га да јој каже све што му се свиди |
| , дотакнуше се њихова кољена и обоје се погледаше у исти мах; Гавре Ђаковић се осмјехну, а она |
| и се и добацивали досјетке; жене бацале погледе, осмјехе, загледале једне другима хаљине и огле |
| ху је више к себи; она осјећаше на себи погледе и сажаљења и презрења; другарице вјероватно по |
| , немарно узимале, бројиле без заимања, погледи падали на друге столове; видјело се да сви једв |
| мисли су му биле глупе, покрети тешки, погледи празни.{S} Није се сјећао да га је одавно толик |
| S} Он стаде недалеко од улаза, и сви се погледи управише на њега.{S} Калуђер размахивао кадиони |
| у гадни, њихове кретње одвратне, њихови погледи глупави.{S} И он, за један тренутак, нађе у себ |
| дирну и узруја; и кад се сретоше њихови погледи, оба пуна сумње, он јој само рече несигурним гл |
| ва чамом и малаксалошћу. </p> <p>Њихови погледи пратили су крупне капље кише која је шкропила п |
| луп, и не чекајући краја, изиђе, праћен погледима свију.</p> <p>Он се чуђаше тренутном нагону к |
| он видје Ирену, са шеширом поред ње, са погледом упртим у даљину према његовој кући.</p> <p>И о |
| вјежи ваздух полумрачних шума, губио се погледом у крошњама које су улазиле једна у другу и при |
| {S} Опрости.</p> <p>И погледа га благим погледом који моли.</p> <p>Гавре Ђаковић ћуташе.{S} Он |
| епи пред оштрим, мрачним и испитивачким погледом калуђерица; кад је смјела да осјети природу, с |
| она га је гутала својим добрим и милим погледом.{S} И поново звонила соба од његова гласа, пон |
| јећајући што му она каже својим нијемим погледом; он се трудио да заборави на то, али кадгод је |
| а само очи и погледала га једним чудним погледом.{S} Само се чуо њезин болан, брз дах у ком се |
| апамтила: замишљену са чудним и сјајним погледом у часовима самоће; са равнозвучним и сувим гла |
| ведро, насмијано лице са благим, добрим погледом; вазда избријан, дотјеран, намјештен, утегнут; |
| чекињавом косом која стрши, са љутитим погледом и са бором која не избива имеђу очију, увијек |
| љала, а он је непрестано чекао и тражио погледом, као да има нешто да јој каже.</p> <p>Касније |
| ј у куту, која ћути, која се не миче, с погледом који више ништа не схваћа; за коју је с њезини |
| а га поново, и он јасно видје да у томе погледу бијаше више жалости, више неке мирне, озбиљне т |
| лизој зими и грудању, док их старији не погнају у кућу да не кваре у лудо обуће.</p> <p>Дан одл |
| и ослобођени, он се смрачи, увуче у се, погну се још више, гризући и уједајући у души, од бијес |
| ио и потамнио од пошљедњег виђења, мало погнут, са рукама међу кољенима, и са шеширом и штапом |
| е које натапају своје сјене и повијене, погнуте гране у води, <pb n="55" /> шуми кроз сјеновите |
| > <p>За столовима за играње, видјели се погнути људи; играло се с ватром и занимањем; с лупом п |
| штап и застајући да се одмори, с главом погнутом и очима упртим у земљу; тек кадгод само нагло |
| је жалио да, сваком приликом, почасти и погости што боље може старију господу од себе и да их н |
| и излишног несклада. </p> <p>То је био погреб његовог оца.</p> <pb n="59" /> <p>И сад, кад доз |
| ромјенљив као и његова одјећа, ријечи и погрјешке у говору, он је спазио у њезиним очима пријек |
| егово кашљање или како одздравља својим погрјешним нагласком, и све се то наједном изгуби и у к |
| га дира и вријеђа у мозгу кад зашкрипе, под његовом тежином, старе даске на поду; кад помакне с |
| опет сплашњавају, смирују се, гасе се, под овим ваздухом <pb n="34" /> који не трпи живота.{S} |
| грубе и вреле као и сунце које их пржи, под којим жању, полегли по послу и окупани у зноју; у њ |
| дног дана лежао је у хладовини у башти, под једном старом трешњом са испуцаним деблом и гледао |
| сели, храпави гласови гдје се довикују, под сунцем које се диже и које почима да шиба својим зр |
| дницима, а они сиђоше доље у хладовину, под једну букву, с густом, непрозирном и непробојном кр |
| обалом, обраслом грмљем и трњем, сиједа под љесков грм и гледа у воду од које бије хладовина и |
| ећаше по себи нешто тешко што га сажима под својим теретом.{S} Све га је сметало, бунило, узруј |
| авог, уског лишћа, његовог звиског шума под вјетром, ради гнијезда која сједе међу његовим рашљ |
| дрзак.{S} Она је уздрхтала толико пута под његовим ријечима, заплакала у себи ради његовог под |
| , забрекао подвољак, црвене бркове, све под једним простим сламнатим шеширом; преко куље му јед |
| грму она се заустави, окрену се и сједе под грм. </p> <p>- Ово је место које ја волим, — рече о |
| им, потискиваним мислима које се гурале под перо; са пуно мрља од мастила и са много испревлаче |
| мирно и равнодушно, смрвио њезино срце под једном могилом, и то га заболи сада кад је све било |
| <pb n="79" /> <p>О, како се он стресаше под ударцима песме жетелаца, која се разламала бесконач |
| о, као урасло у испуцани црни, издерани под, немицано тако дуго времена и запрашено; таванице с |
| их и брижљиво замазаних редова и ријечи под којима се скривала сувишност срамоте његова положај |
| ранама које клепћу тупим и сувим звуком под вјетром и откидају се и падају, ломећи се о тврду з |
| о, изглачано камење, а поред њега друго под водом, зарасло топлом и меком маховином.{S} И он је |
| у кланце, који их одбијају и сурвавају под своје ноге у Уну.</p> <p>Гавре Ђаковић не обраћаше |
| истом грајом, довикивањем, једва дишућу под теретом који су вукли, не могући да нађу свој воз, |
| они се враћаху ћутећи преко дјетелине, подалеко једно од другога, као нечим раздвојени, још ви |
| људима, браћи и рођацима; разлијегао се подаље из хладовине весео врисак дјевојака и лијено, бе |
| , са подсавијеним ногама које млатараху подбадајући лијено кљусе, и готово додириваху земљу.</p |
| љно шуми.</p> <p>С разголићеним вратом, подбочен лактом о прозор, он удише свјеж ваздух, док вј |
| е његова набрекла црвена лица, забрекао подвољак, црвене бркове, све под једним простим сламнат |
| од себе и да их напије најбољим вином и подвори најслађом пршутом, да покоље десетеро пилића, ј |
| е осјећао у себи.{S} Лијено и лагано је подигао очи, погледавао неколико пута по соби, заустави |
| а упртим у земљу; тек кадгод само нагло подигне главу и простријели очима све око себе.{S} У ку |
| им великим очима.</p> <p>Гавре Ђаковић, подиже очи и зачуди се.</p> <p>— Не, — рече он, немам з |
| у рукаве и оптјече их, почимајући да их подире, руши, разноси и прождире.</p> <p>Сједи он кадго |
| а пале и на фино руменкасто месо лијеве подлактице са које се био спустио раскопчан рукав.</p> |
| н јој лагано приђе и ухвати је благо за подлактицу.</p> <p>— Не плачите, — рече, и осјетивши да |
| трашну малодушност. „Зашто сам ја такав подлац?“ запитао се болно. „Ти нијеси рђав човјек, а ни |
| ропашћује <pb n="75" /> једну младост и подлачки гази једно срце; он се увјераваше да треба бар |
| , и он осјећаше како бива слабији, како подлијеже; како се његове мисли ругају с њиме, како га |
| иске; пролази поред дубина које покрива подмукло и затворено зеленило; застаје код бродова куд |
| ча.</p> <p>Мати га није чула, кад, пред подне, стадоше његова кола пред кућом.{S} Само што се п |
| у блијештали на сунцу.</p> <p>И послије подне, кад су низ брдо силазиле гомиле жена, кад радниц |
| ead>VI</head> <p>Једно јесенско послије подне поред Уне, Ирена причаше Гаври Ђаковићу свој живо |
| се у пун и једноличан шум буквика.{S} И подне је брзо дошло у причању тих ситница кад је инжиње |
| ра у друго село.{S} Доктор дође тек око подне.</p> <p>Стари одлежа у постељи нека четири мјесец |
| тога, кад је она сједила у својој соби, поднимљена руком, док се слијевао сутон у густим млазев |
| а и јабука.{S} Или силази Уни која тече подно његове баште, спуштајући се стрмом обалом, обрасл |
| јаше у празној цркви послије других, на подножју жртвеника са склопљеним рукама, чим се је дуже |
| трзајем свога тијела, и уснама које су подрхтавале и упијале се једна у другу.{S} И у њој се з |
| ком на глави, на осамареном коњчету, са подсавијеним ногама које млатараху подбадајући лијено к |
| оплим шумом, стресају; дрвеће у цвијету подсјећа на невјесте у бјелини; киша расула цвјетне лат |
| сјећао се задах старине, гробља; све је подсјећало да овдје више нема живота, већ да је био, па |
| изломљеним огранцима испод њих, што је подсјећало на дјечурлију која их је била пустошила чим |
| човјек који мрзи себе и друге, који се подсмијева свему и себи, који живи од зла из којега је |
| га живљења, није примјећивао тај нијеми подсмјех живота, који пролажаше полагано и неопажено.{S |
| ријечима, заплакала у себи ради његовог подсмјеха или зажалила и осјетила горко кад би опазила |
| спијеним усницама и мирним, равнодушним подсмјехом у кутовима очију?{S} А он тражи, има ли још |
| етају, узнемиривају, да се свуда на њих подстиче, да га они гурају у страну и да му не даду да |
| пе, под његовом тежином, старе даске на поду; кад помакне са лупом столицу; кад обори коју запр |
| урила вода, правећи жућкасте локвице по поду.{S} Бијаху чули из свога засеока неку пуцњаву изна |
| оглав у башту.{S} Увијек га, и послије, подузима исто осјећање језе, увијек га потреса иста гро |
| нка неког црног облака, вуче кроз кућу, подупирајући се на дебео дренов штап и застајући да се |
| рамена и да однесе шубу; они траже пут, подупиру заједно својим плећима саонице и извлаче их на |
| брве, слеже раменима и, осјетивши глад, пође на ручак.</p> <p>Нашао је ручак на столу, прекриве |
| љи, који му не дâ да се крене, исправи, пође; који га је обухватио својим великим, неприродним |
| ајдете!“ И он, не знајући ни сам зашто, пође.</p> <p>Било је јутро; сунце још није било ојачало |
| и руковаше. </p> <p>Инжињер га позва да пође с њима, покушавајући да га одушеви за свој посао.{ |
| шљиво једног дана, прије него што ће да пође, пошто је двапут дуже остала него што је имала пос |
| итави свијет сажали младу дјевојку која пође за њега, проричући јој зао живот и мучну смрт; међ |
| тај свијет?</p> <p>И он лијено устаде и пође, облачећи успут капут на коме је лежао и отресајућ |
| p>Она га не чу и не макну се.</p> <p>Он пође сав узбуђен и узнемирен у своју собу и тек кад се |
| 0" /> али је не нађе.{S} Па онда лагано пође према вратима.</p> <p>— Лаку ноћ! — рече.</p> <p>О |
| ежмекастог и постаријег човјека који му пође у сусрет и представи му се, хватајући се за шешир: |
| ељак снебивао да га прими.{S} И кад већ пођоше саонице, он још видје њега гдје стоји пред кућом |
| стаје, он није видио ништа око себе, ни пожњевена глатка поља, ни воду која блијешти, већ само |
| у, корачао незграпним великим корацима, пожуривајући спровод да што прије сврши тај обични и ме |
| уо пун звук српа кад се забада у густо, пожутјело класје и та пјесма, испрекидана, доносила је |
| пренеражења била је исписана на њезином пожутјелом и потамњелом лицу у које се боре дубље и гуш |
| морним и благим сунцем које позлаћиваше пожутјелу, старачку, преживјелу траву. </p> <pb n="105" |
| мјехнуше и руковаше. </p> <p>Инжињер га позва да пође с њима, покушавајући да га одушеви за сво |
| то је мучи, и да се потужи.{S} И кад је позваше једног дана из учионице, она сиђе у собу за раз |
| ном, да поздрави кога или да коме врати поздрав.{S} Заустави га семинар који је пролазио Илицом |
| ола кад су коњи ишли уза страну, примао поздраве од сељака, склањао се колима која су јурила ни |
| хтио да прође.{S} Инжињер га заустави, поздрави се с њим <pb n="86" /> и диже читаву галаму св |
| донијела јело, склони се мало у страну, поздрави га с осмјехом и изиђе.</p> <p>Он се сјећаше ње |
| икога, да се осврне за којом женом, да поздрави кога или да коме врати поздрав.{S} Заустави га |
| његова рођака, повезана црним рупцем, и поздрави га.{S} Он сиђе с кола, вукући предугачку шубу |
| та страховита ноћ и са искреном радошћу поздрави дан који се рађаше.</p> <p>И ујутру, кад прело |
| ед меће и љубав, и молбу, и преклињање, поздравља га радосно као брата или пријатеља, с уживање |
| гула у кавани; људи који се мимоилазе и поздрављају; врата која се отварају и затварају треском |
| лаве своје <pb n="126" /> црвене капице поздрављајући га, ни на жене ни дјевојке које му се укл |
| у своју обавезну шетњу; људи се гласно поздрављали, застајкивали, смијали се и добацивали досј |
| ким капутом, опростио се од њих обичним поздравом.{S} Она је уздрхтала, пружила му руку, а рије |
| је уским ходником, држећи у руци мали, позелењели, бакрени свијећњак са накривљеном свијећом к |
| S} Гавре Ђаковић одбијаше увијек његове позиве, јер није волио да се упознаје с новим људима и |
| им небом и уморним и благим сунцем које позлаћиваше пожутјелу, старачку, преживјелу траву. </p> |
| хрпа свјеже и масне иловаче по којој се познавали сјајни отисци лопата, који су одсијевали на с |
| уо заједно с њима, живећи као и они.{S} Познавао је те људе по одијелу, шеширима, навикама; њих |
| љом сравњеног манастира, чији се темељи познаваху у трави између неједнаких каменитих крстова и |
| аве сате и гледа у њу.{S} Тако је добро познаје, зна сваки вир у њој, зна пругу којом се ваља м |
| аљен пут, пун крупног камења на коме се познају обли трагови челичне шипке; доље, испод њих, за |
| и много и весело, као пријатељи који се познају годинама, док је вријеме јурило као вода испод |
| њем.</p> <p>Са другог стола зовну један познаник Гавру Ђаковића да играју билијара.{S} Он махну |
| пружила му пријатељску руку, као старом познанику.{S} Он није очекивао да ће се с њом срести и |
| сто му стисну руку као да су били стари познаници.</p> <pb n="81" /> <p>— Мило ми је, мило ми ј |
| стале, и све што је донио у себи од тог познанства, био је један миран и равнодушан утисак.{S} |
| {S} И не смједе да оде.</p> <p>Међутим, познанство је било обично и случајно.</p> <p>Срео их је |
| мори, да све заборави, да преспава овај познати пут гдје зна и имена станица и којим редом дола |
| лаве очи губиле се и ишчезавале у салу, поигравала куља и на њој поскакивао дебео, златан ланац |
| је ударила крв, с облим грудима које су поигравале.{S} Она се давала својим дисањем и ноздрвама |
| очима као да дријема и са амом који му поиграваше на врату; на смећу спавао је слатко млад рад |
| урузом, док се из неког мрачног кута не појави једна трудна жена, обучена на брзу руку, која им |
| понижења и одвратности.</p> <p>А кад се појави у дну собе старачко лице пуно бора, кад се засре |
| е, и звоњавину звона и грају спровода и појање оца Герасима са свађалачким гласом, надмашивало |
| оје су блијештиле, и жалобно старкељино појање и громовнички калуђеров глас.{S} Над главом му б |
| о каменитим плочама, угушујући слабашно појање које допираше из пијевнице.{S} Он стаде недалеко |
| м, стријељајући очима.{S} За пијевницом појао јадно и жаловито неки напола слијепи и крезуби ст |
| га тамним; у уским мантијама, са црним појасима; већина са дугачким, испијеним, избријаним лиц |
| с дршће и бива слабији, трудио се да га појача и да му даде благу мирноћу, — не плачите, — рече |
| ак од безбројних свијећа, оргуље брује, појачане одјеком, кор женских гласова у заносу пење се |
| , одговори онај доброћудно и празно, не појимајући значење те ријечи, насмија се, показа своје |
| а тек да слути, или о којима није имала појма, и прописивао јој неке нарочите молитве.</p> <p>И |
| b n="20" /> <p>Из чекаонице треће класе појури једно разнолико мноштво: сељаци и сељакиње, с ко |
| д што је старога љутило.{S} Прекидајући појца у половини започете пјесме, загрми калуђер из олт |
| це.{S} Кола и путници ријетки; тек што, покадгод, јато гавранова зацрни снијег, једини живот шт |
| дугуљасто са фином бијелом пути која се покадгод зарумени, са доста обичних потеза, али пуних ј |
| Ђаковић се сав увукао у шубу, само му, покадкад, провири нос и око да види гдје је.{S} И тако |
| љу.{S} Топао вјетар дигне <pb n="11" /> покадкад дебелу прашину, завитла је у ваздух и с њом на |
| као сјајна змија преко поља, изгубљена покадкад између брежуљака, заустављана <pb n="16" /> мл |
| а осталима којих се био одрекао.{S} Тек покадшто га нешто запече у срцу једним оштрим и јетким |
| све долази само да убрза његов пад и да покаже његову маљушност, ускоту и ништавило.</p> <p>И д |
| јимајући значење те ријечи, насмија се, показа своје јаке бијеле зубе и оде брзо.{S} Он видје г |
| адовољаваше, сркну мало на врх језика и показа лицем да је више него задовољан и кад испи, он д |
| зила овамо сваког дана, већ се одједном показала изненада.{S} Он је није посљедње вријеме примј |
| њезине симпатије, заузео њезине мисли, показао да му није равнодушна, и остао једнако мрк, неп |
| де и гомиле блата које се згртало; жене показивале доње сукње, упрскане блатом.{S} Средином ули |
| ако много воље, а за остале ствари није показивао особитог дара; брат није имао разлога да се п |
| н је остао увијек исти, силан и јак, да показује своју снагу и да ломи свој бијес на сељачким п |
| влажне и пријатне шуме, са дрвећем које показује своје дебеле снажне, чворновите жиле, испрепле |
| ко га онај слама, мрви, сатире и обара, показујући своју снагу и надмоћност.</p> <p>На пошљетку |
| ом, са шеширом који га поклапа, машући, показујући и упирући својим штапом на нешто, склањао се |
| , и одлану му у души.</p> <p>Послије се покаја.{S} Биће узнемирен.{S} Можда има још неко с њим |
| разан и разбијен поглед, она се збуни и покаја, пуна сумње да је њезина искреност и повјерење б |
| мраморном столу, љутећи се што му киша поквари један красан састанак у Тушканцу.{S} У њиховом |
| и он био срећан кад би се овако мокар и покисао могао да врати у кућу.{S} Не би га се ништа дру |
| ="63" /> стајала су два сељака, мокри и покисли, са извраћеним дугим кожунима; са дугих, прљави |
| испупченим трбухом, са шеширом који га поклапа, машући, показујући и упирући својим штапом на |
| ране, ни пуцкање с брда, и лом рада, ни поклици, ни свађе.{S} Пред њим се црвенио звоник мале и |
| кије од десетину <pb n="146" /> литара, поклон Панеку од једног пензионисаног жандарма с којим |
| м вином и подвори најслађом пршутом, да покоље десетеро пилића, јагње, прасе, да их гости по не |
| е, и да му се са тајним уживањем ропски покорава.{S} Он га је осјећао у себи као терет који га |
| ке који морају да га слушају и да му се покоравају, ако хоће да заслуже коју крваву пару, гледа |
| у је чвршће к себи.{S} Она му се ропски покори, без воље и без радости.</p> <p>— Ви волите <hi> |
| јом су сви сагибали вратове, послушно и покорно, без помисли да имају право да се буне.</p> <p> |
| само њу, прегибе њезиног тијела, њезине покрете, упијајући у очи њезину слику, као да је сада г |
| није ни зашто, мисли су му биле глупе, покрети тешки, погледи празни.{S} Није се сјећао да га |
| његови <pb n="60" /> гвоздени и чврсти покрети омекшавали су, његов јак, космат врат, иначе ва |
| оптужбу.</p> <p>И кад се једним наглим покретом маши њезине мишице и привуче је к себи, кад се |
| кревет, не марећи за његово мумљање, и покри га.{S} Он одмах поче да хрче.</p> <p>У другој соб |
| ни се нешто проломи и она тихо зајеца и покри лице рукама.</p> <p>Дан пробијаше, а у даљини се |
| пље и плиске; пролази поред дубина које покрива подмукло и затворено зеленило; застаје код брод |
| н оставио: и кревет од старе ораховине, покривен грубом шареницом, тканом код куће; и мала гвоз |
| ирило и ријетко ко се помаљаше из кућа; покривен црним аљинцем по глави или заштићен каквим ста |
| е на неколико дугачких и тијесних кола, покривених асурама, с пијаним кочијашима, вратише неки |
| и сна, слушао пуцкање расушеног старог покућства и глоцкање кога миша.{S} У авлији по који пут |
| тако дуго незагријавани ничијим дахом; покућство је било непомично, као урасло у испуцани црни |
| е Ђаковић није осјећао довољно снаге да покуша одлучно да је избрише или да јој дода нешто не д |
| илу крене, да је испод ње ослободи и да покуша да је поново врати младости и животу.</p> <p>Он |
| и, да стријепи пред њим и да уступа кад покуша да му се отме или, кад се ухвати с њиме у коштац |
| оје душе, не трудећи се да бар пред њом покуша да то сакрије, да је бар за неко вријеме <pb n=" |
| /p> <p>Инжињер га позва да пође с њима, покушавајући да га одушеви за свој посао.{S} Он хтједе |
| о је потрбушке пијан инжињер, гологлав, покушавајући да дигне главу, са још црвенијим меснатим |
| од кише.{S} Поред њега клечала је кћи, покушавајући, мучећи се узалуд да га крене и да му помо |
| ио једну презриву гримасу.{S} Па кад је покушао да га ухвати, да га ишчупа, он је осјетио његов |
| миран и равнодушан утисак.{S} И послије пола сата, он више и не мишљаше на њу.</p> <p>Ништа виш |
| ме чину и одмарајући се.</p> <p>Послије пола сата, између свијета који се враћаше из цркве, про |
| оглед на више.{S} Одозго се чуо озбиљан пола љутит и одсјечан инжињеров глас који је давао раду |
| екајући да јој он нешто каже и одлазила полагано, кадгод зачуђена, а кадгод ожалошћена.</p> <pb |
| нијеми подсмјех живота, који пролажаше полагано и неопажено.{S} Гавре Ђаковић видио га је и ос |
| учинило му се да чује како су се за њим полагано отшкринула једна врата.{S} А затим се корио шт |
| днога дана пљусну киша кад је хтјела да полази.{S} Он јој рече нека причека.{S} Она се снебивал |
| лазе и како изгледају.{S} Све што му је полазило за руком, било је да пронађе неку врсту полудр |
| и блијештећи вани у мутној води која је полако отјецала.{S} Он ју је видио кроз прозор гдје се |
| р га је то мрзило.</p> <p>Ипак, кућа се полако будила, осјећали се животи у њој, живот је јаче |
| и живот што се јавља.{S} Њихове саонице полако узлазе уз брдо и муњевито слијећу низа страну.{S |
| роз замрлу кућу.{S} И он у њој замираше полако.{S} Кадгод се пробуде мисли, јуре, дигну се као |
| и прашину: осјећало се да живот долази полако и нечујно, као на прстима.</p> <p>Па кад је сила |
| вега у крви и без свијести.{S} И сељаци полако пијуцкаху ракију из овеликих чаша, не говорећи н |
| зу руку, која им свари каву.{S} Пили су полако рум који је Гавре Ђаковић имао уза се, и ракију |
| о и сунце које их пржи, под којим жању, полегли по послу и окупани у зноју; у њој се чуо пун зв |
| ијека с лаганим током на којој он плови полеђушке и са затвореним очима.</p> <p>Кад тога дана в |
| дити у њему нешто што је умрло, дати му полета, крила и топле вјере што препорађа срце, улијева |
| ши у животу; у кући би га чекала жена и полетила у <pb n="78" /> сусрет дјеца.{S} Он би живио у |
| тише неки радници из туђине и уз пјесму полетише кроз село, збијени и стијешњени да су им ноге |
| 9" /> распрши у трен ока иа све стране, полијегајући по земљи; дигне се облачић дима, грмне и о |
| с.{S} Над главом му бијаше један дрвени полилеј, ручни рад једног побожног сељака који је изучи |
| таве сате читају новине и расправљају о политици сутра у раној шетњи око Цмрока у Тушканцу.{S} |
| старога љутило.{S} Прекидајући појца у половини започете пјесме, загрми калуђер из олтара, не |
| да оздрави; он пријећаше да их истражи: половину да пошље у просјаке, а половину на <hi>кондуну |
| стражи: половину да пошље у просјаке, а половину на <hi>кондуну</hi>.{S} Па, једног дана, кад д |
| лони дланове с очију, задржавајући свој положај с рукама испред лица, и погледа га тужно и паме |
| ма се скривала сувишност срамоте његова положаја и свега што је требало да остане скривено.{S} |
| ћајући горко сву биједу и глупост свога положаја.</p> <pb n="79" /> <p>О, како се он стресаше п |
| у кола пред кућом.</p> <p>Гаве Ђаковић, полубунован и дремован, загрнут једним дугачким капутом |
| за руком, било је да пронађе неку врсту полудријемежа, измијешану са полусном, пуним страшних п |
| уноси немир и буди сјене.{S} Он воли те полумрачне собе са спуштеним завјесама, гдје само одјек |
| у земљу.{S} Он је удисао свјежи ваздух полумрачних шума, губио се погледом у крошњама које су |
| ој згради, са стотинама прозора, одаја, полумрачног ходника куда нечујно промичу часне сестре к |
| </p> <p>Њега је тиштала тјескоба у овој полумрачној и укоченој соби.{S} Осјећао се задах старин |
| ју стару наслоњачу, своје старе снове у полумрачној соби, да проживљује напола успаван дане, да |
| а мисли проструји његовим мозгом, мисли полусане, уморне, сакате, чудовишта која се слијевају ј |
| неку врсту полудријемежа, измијешану са полусном, пуним страшних привиђења, трзајући се сваки ч |
| ешто за њим.{S} Он пријеђе преко једног полутрулог дрвеног моста, пуног шупљина, кроз које се п |
| нејасно дрвеће пролијетало поред воза; поља добиваху помало боје, али још бијаху једнолика, не |
| дио ништа око себе, ни пожњевена глатка поља, ни воду која блијешти, већ само њу, прегибе њезин |
| има затворе и оставља за њима непоорана поља, непокошене ливаде, несадјевена сијена и незасићен |
| ка, да хлепти <pb n="77" /> као спржена поља за једном кишом, да излијеће пред кућу и да дуго п |
| жива у њој као жедна, одавно ненапојена поља и исушени усјеви.{S} Како би он био срећан кад би |
| мирна, поносна госпођа кроз тамнозелена поља, пуна кукуруза, обавија се око брежуљака, засијани |
| ини сијао се један срп воде; однекуд из поља долазили одломци једне снажне пјесме коју су пјева |
| камење што се креће; да отисне око низ поља, пуна боја, изрезана и испресијецана међама, пуна |
| претапа оранице, <pb n="53" /> ливаде и поља из којих вири поцрњела кукурузовина; окрећући млин |
| цом и зеленом бујном зоби, вијуга преко поља, с обалама зараслим у врбе које натапају своје сје |
| испресавијала се као сјајна змија преко поља, изгубљена покадкад између брежуљака, заустављана |
| студени, — оне студени која не долази с поља, већ из душе, и која је још страшнија и леденија, |
| Она је доносила у кућу мирис и свјежину поља и дах изапираних обала Уне; упадала у кућу као лаг |
| пом ломљавином мртвачку тишину заспалих поља; наличио на немирну и несрећну животињу која јури |
| их дана, у њедра загорјелих и окорјелих поља.{S} Било је у тој киши нешто прљаво и јадно, у тим |
| од земље, скинуте и здеране с огољелих поља, прави оточиће, дијели се око њих у рукаве и оптје |
| и наставе вожњу преко мразних и пустих поља, преко замрачених брда у којима извире бура.{S} См |
| дноће удара споља; танка магла прекрива поље и ријеку; назиру се сура брда, разријеђене сеоске |
| екора него до тада.{S} И кад се потресе поље и село од једне експлозије динамита, која долажаше |
| рњу, плаве се њихови прслуци.{S} Читаво поље испод њих одјекује од њиховог посла, њихове вреве |
| претно кривудајући узвера к њима, кад у поље поново одјекну његов љутит глас, кад залупаше бато |
| оставио школу и дошао да живи у својим пољима; да би можда боље било да се није одвајао од сво |
| бе пут, усред каквог таласастог брдског пољица, скученог и стегнутог изблиза планинама.{S} Стај |
| крв, замахне проштац и одјекне негдје у пољу кубура кремењача.{S} И ударају цестом по војнички |
| и даљих питања, заборавивши да се с њом пољуби при одласку.</p> <p>Послије су јој казале злобно |
| штапом на столици поред њега.{S} Они се пољубише и пошто изредаше обична питања, заћуташе обоје |
| а и опростила се од њега једним хладним пољупцем.</p> <p>До године је није више нашао.</p> </di |
| јепи и крезуби старкеља; неколико дјеце помагаху га пиштавим и нескладним гласом, и утјецаху му |
| говом тежином, старе даске на поду; кад помакне са лупом столицу; кад обори коју запрашену књиг |
| ли; он је често није ни примјећавао.{S} Помало је кадгод разговарао с њом на ходнику: обоје нас |
| е пролијетало поред воза; поља добиваху помало боје, али још бијаху једнолика, непомична и непр |
| нашао ноћ око себе, са мјесецом који се помаља; још му табао у глави кас коња и звецкала сјецка |
| вазда влада сутон са потумњелих фреска помаљају се главе и руке, по окићеним ликовима игра одб |
| која је весело одсијевала, губила се и помаљала, а он је непрестано чекао и тражио погледом, к |
| p>Ноћ је блиједила, звијезде се трнуле, помаљале се телеграфске жице, нејасно дрвеће пролијетал |
| у им ноге висиле из кола; а главе им се помаљале, <pb n="142" /> с искривљеним лицима од пјесме |
| > <p>Облаци се размицали и цијепали.{S} Помаљало се опрано, чисто плаветнило неба; сунце одсије |
| утим црвеним коралом, из џепа на прсима помаљао се један велик и прљав цолшток.</p> <p>Он га ув |
| Уну.{S} Село се смирило и ријетко ко се помаљаше из кућа; покривен црним аљинцем по глави или з |
| ; он се боји да га он не нађе са својим помамним, пламеним вјетром који улази у душе, диже их, |
| но: „Зашто?“ „Она је дакле равнодушна,“ помисли он. „А ја не једем, не пијем, не спавам, без и |
| гибали вратове, послушно и покорно, без помисли да имају право да се буне.</p> <p>А у јутро кад |
| јеч у посљедњем часу, и она дрхташе при помисли на то. „Зна ли тај човјек шта се збива у мени?“ |
| нило му се, женски.{S} Ваљда је ожењен, помислио је; у осталом, шта га се то тиче?{S} У кући је |
| а српова и падање јечма.</p> <p>И он је помишљао, зашто се није раније тргао и оставио школу и |
| био одабрао.</p> <pb n="120" /> <p>И он помишљаше, да се, ма на који начин, врати староме начин |
| то му је овог објесио о врат.{S} Он већ помишљаше да се с њим завади и тражаше само коју ријеч. |
| b n="136" /> вјерских дужности; то није помогло.{S} Са једним нејаким очајањем, она се мољаше п |
| ега, у којима има и туге што не може да помогне, и сажаљења и бола и пријекора, он се трза и ст |
| и, мучећи се узалуд да га крене и да му помогне да се дигне.{S} На њезином лицу у које је удари |
| на пушкама, правећи некоме друштво.{S} Помоли се гомила Личана, збркана, неспретна, шарена; је |
| пасао са тако много уживања, као да се помоли његово ведро, насмијано лице са благим, добрим п |
| његова кола пред кућом.{S} Само што се помоли једна уплакана баба, нека његова рођака, повезан |
| ока неку пуцњаву изнад кућа и викање за помоћ, заметнули се пушкама и повели псе.{S} Иза дугог |
| а му чудновата и смијешна, дозивао је у помоћ своју равнодушност, али узалуд.{S} Он онда бацаше |
| штогод пошље, док гладна кућа ишчекује помоћи од њих; замре и оно тужног весеља над животом, м |
| а, око њега је била густа <pb n="97" /> помрчина.{S} Мрзило га је да пали свијећу и гледа на са |
| сви њезини снови и нестају у непомичној помрчини из које бије хладноћа што слеђава душу; све чи |
| у је у себе упила, да је она добродушно понавља жамором својих таласа, да и она воли своје обал |
| , урезале му се у памет и непрестано се понављале, мучећи, прогонећи, кињећи.{S} О чему год поч |
| увјерио се да се налазио у својој кући, понављао ту ријеч, наглашавао је, и ништа се у њему ниј |
| сподине Ђаковићу, господине Ђаковићу, — понављаше она кроз сузе, не могући више ништа да каже, |
| јих дише биједа и сиротиња; заталаса се понекад у њима нешто мучно што дави; радници у туђини ј |
| зивајући се, смијући се из свега гласа, понеки мало напити и загрљени, хитајући да сједну, смет |
| акло се расу по плочнику; некоме вјетар понесе шешир.{S} Тмасти облаци мијешају се немарно и см |
| пошљедња у свему, увијек заборављена и понижавана; вазда неки надзор, нека сувишна строгост; н |
| азвукоше.{S} Као други!{S} Колико бола, понижења и истине!</p> </div> <pb n="72" /> <pb n="73" |
| розна мјешавина светиње и гнусобе, пуна понижења и одвратности.</p> <p>А кад се појави у дну со |
| и пред суд; ужасавајући се од срамоте и понижења, борећи се са питањем части, мислећи са ужасом |
| пуним суза, убијена стидом, осјећајући понижење свога оца, као да и на њу пада један <pb n="98 |
| а стиди, бојао се да не увриједи, да не понизи нешто, — што је то било, није знао — да ли себе |
| звлачило се његово натмурено лице, пуно понизне и претјеране љубзности; његови <pb n="60" /> гв |
| које, у часу кад мишљаше да га угуши и поништи, јављаше се још јаче изречено и одређено у њему |
| ио се кад ју је, послије толико година, поново спазио и нашао као израслу, витку дјевојку, с цр |
| И поново звонила соба од његова гласа, поново се разлијегао његов весео и звучан смијех кроз ч |
| а да оду тријезни; а кад би они отишли, поново се замрачивало његово лице, он је још чвршће сте |
| , она лагано климну главом и погледа га поново, и он јасно видје да у томе погледу бијаше више |
| начин, врати староме начину живљења, да поново потражи своју стару наслоњачу, своје старе снове |
| бима, — па да исправи поново главу и да поново погледа пркосно у живот.</p> <p>Али то бијаше са |
| авјесом са плавим пругама.{S} И погледа поново.{S} То је био његов брат Милан, слика одраслог, |
| е <hi>ову</hi> у вашој кући, — каза она поново одлазећи, уморним и туробнијим гласом него прије |
| је испод ње ослободи и да покуша да је поново врати младости и животу.</p> <p>Он се успава са |
| о кривудајући узвера к њима, кад у поље поново одјекну његов љутит глас, кад залупаше батови и |
| , скаче, тече лагано опијена, спушта се поново, удара о стијење, зашуми, налијеће и баца се дољ |
| будио и потресао ову мирну кућу, све се поново слегло и смирило.{S} Исти онај мир, иста она тиш |
| уним, густим и дебелим душцима и воз се поново кретао у таму, у непознату даљину, <pb n="24" /> |
| длучио.{S} И кад је она одлазила, он се поново корио и остављао ствар за сутрашњи дан.</p> <p>П |
| /p> <p>На велико чудо свију, Манојло се поново оженио, двије три године касније; читави свијет |
| се у брујању великих звона и плачно се поново истицала.</p> <p>Он вечераше на станици и, ишчек |
| чну омиљену тему, Чешку, његово се лице поново разведри, глас му поста блажи, а очи се добродуш |
| аде благу мирноћу, — не плачите, — рече поново са непогођеним тоном гласа, — није то ништа тако |
| што предушиваше од смијеха, па почимаше поново, тресући се и машући рукама око себе.</p> <p>Ире |
| силазиле гомиле жена, кад радници узеше поново од сунца угријане алате, кад се инжињер лијено и |
| ла својим добрим и милим погледом.{S} И поново звонила соба од његова гласа, поново се разлијег |
| текле лакше, није га тиштао умор.{S} И поново му допираше до ушију неки шум из ходника, као да |
| 117" /> да кида зубима, — па да исправи поново главу и да поново погледа пркосно у живот.</p> < |
| и слике и ријечи, а живот ће протјецати поново једнолично и тупо.</p> <p>Пушташе се мислима, не |
| изазивајући ријечи и призоре, враћајући поново у њега сву његову борбу са мислима узбурканих да |
| о, узвитлавајући густу прашину; немарно поново сиједао, пролазећи варошице, пуне дућана, дјечур |
| сјећала у себи.</p> <p>И он сигурно већ поново спаваше кад изађоше кола из села и почеше се пет |
| ти толиким молбама Панековим да отпочну поново.{S} Стари се досађиваше и излажаше увече у бирти |
| орним даном, који је стрмоглављао као у понор, кроз мале застрте прозоре, своју јадну и безвољн |
| борећи се и бирајући између сиротиње и поноса.{S} Сиротиња је била јача.</p> <p>Мати га није ч |
| ; њему је та мржња годила и он се с њом поносио, говорећи о њој са ријетким задовољством, при ч |
| онда, он је гледа гдје шета као мирна, поносна госпођа кроз тамнозелена поља, пуна кукуруза, о |
| квењак, послат ваљда за то од калуђера, понуди га да оде за пијевницу.{S} Он одби, и читаво ври |
| н да их оптужи ако оздрави.{S} И кад се попалише ракије, одоше кућама прије свитања.</p> <p>Ман |
| , ишчезаваше кроз једна врата.{S} Он се попе у кола и стајаше на прозору.</p> <pb n="20" /> <p> |
| едајући на сат који је милио и, најзад, попео се у воз који је тако споро одмицао.</p> <p>И кад |
| пуно грешака; испрекидано, са збуњеним, поплашеним, потискиваним мислима које се гурале под пер |
| завјесама, гдје само одјекују, празно и поплашено, његови кораци.{S} Он се кадгод боји да корач |
| .</p> <p>Напољу, једно натуштено јунско поподне, са сунцем које се изгубило иза густих облака, |
| ћ није хтио више никада од тога доба да попусти толиким молбама Панековим да отпочну поново.{S} |
| чују гласови живота који се буди, кад, поред његових прозора, са лијеном шкрипом прођу воловск |
| егледан дубок снијег из кога се издиже, поред друма, оголићено дрвеће, прозирне шуме и планине |
| вљено — можда још од синоћ.{S} У ћошку, поред хладне пећи, на малој троногој столичици, сједила |
| нашла у кући, док је један бос старац, поред ватре од сирових дрва која се димила и дим гризао |
| рукама, сав блатан и мокар од кише.{S} Поред њега клечала је кћи, покушавајући, мучећи се узал |
| ећ почимаше да спрема ствари за пут.{S} Поред ствари, ту бијаше и један боцун домаће ракије од |
| воду избија старо, изглачано камење, а поред њега друго под водом, зарасло топлом и меком махо |
| не главом, али га не слуша.{S} Он гледа поред себе њу, у лакој, плавичастој хаљини, са врпцама |
| енутцима резњежености кад ју је узимала поред себе, и љубила међу очи, и говорила: „Ти нијеси н |
| руку на својој глави кад би мати сјела поред ње, и питала да ли јој је задатак тежак; она је т |
| еплетане, грчевито обавијене око камења поред којега се забадају у земљу.{S} Он је удисао свјеж |
| томе тренутку.{S} Није могла.</p> <p>Па поред свих спремљених ствари, долажаху јој часови кад н |
| ћао очи према њој, видио ју је гдје иде поред оца озбиљна и без ријечи, и он се корио да није т |
| ли мађарски.{S} Кад један Личанин прође поред Гавре Ђаковића, заостао, хитајући да достигне ост |
| лупњава возова и машина које су јуриле поред њега, уз нервозно трчкарање чиновника с фењерима, |
| о трска.</p> <p>Он стајаше неко вријеме поред ње, тражећи једну паметну и утјешну ријеч, <pb n= |
| </head> <p>Једно јесенско послије подне поред Уне, Ирена причаше Гаври Ђаковићу свој живот на о |
| е обраћа довољно пажње игри, ради Ирене поред себе, — опет није хтио да вјерује да је тако хрђа |
| ковић не одговори ништа.{S} Он осјећаше поред себе њу, свјежу и младу, која изгара за човјеком; |
| оји оде прије његовог.{S} Они пројурише поред њега, са пјесмом, грајом и галамом, надвикивајући |
| ју дивље патке, чапље и плиске; пролази поред дубина које покрива подмукло и затворено зеленило |
| е из куће, ма да је знао да ће она бити поред Уне, јер ју је чуо кад је изишла и видио куда је |
| е ја волим, — рече она.{S} Он се спусти поред ње.</p> <p>И с ногама над водом, с осмјехом у очи |
| јатне ноћи.</p> <p>Њу је спазио у башти поред Уне, једног благог јесенског јутра са изблиједјел |
| њега куљну мноштво свијета и, пролазећи поред њега, ишчезаваше кроз једна врата.{S} Он се попе |
| адећи преко воље свој посао, на столици поред себе, гдје пуши цигарету за цигаретом, игра се с |
| енима, и са шеширом и штапом на столици поред њега.{S} Они се пољубише и пошто изредаше обична |
| иже, у гају, он видје Ирену, са шеширом поред ње, са погледом упртим у даљину према његовој кућ |
| > <p>Он је примакао једну столицу и сео поред ње, ћутећи.{S} И туга материна прелазила је и на |
| рафске жице, нејасно дрвеће пролијетало поред воза; поља добиваху помало боје, али још бијаху ј |
| ет дјеца.{S} Он би живио у својој малој породици срећно и задовољно, без туробних и излишних ми |
| ојој простодушности, сјећајући се неких породичних традиција, поштовала и обожавала униформу ка |
| ић није био у друштву.{S} Ирена је била поруменила и гледала у страну, збуњена изазивањем успом |
| добила мјесто учитељице у једном селу у Посавини.{S} Она се осјећаше сама, сасвим сама, уз неур |
| колних кућа, одкуда се већ људи журе на посао да тамо стигну <pb n="104" /> прије њега.{S} И он |
| о лице ни ћутање.{S} Она је свршила сав посао, узалуд га отезала и прегледавала једну исту ства |
| што прије сврши тај обични и механични посао.{S} А за њима измијешана поворка људи, жена и дје |
| е с Иреном док је она радила неки ручни посао, причајући му штогод из својих ситних доживљаја, |
| има, покушавајући да га одушеви за свој посао.{S} Он хтједе да мало размисли и не одговори одма |
| а га посматраше, радећи преко воље свој посао, на столици поред себе, гдје пуши цигарету за циг |
| {S} Он је постао још грђи, знајући свој посао и службу у ситнице, бивао сваким даном лукавији и |
| е коју крваву пару, гледајући само свој посао пред собом који треба <pb n="91" /> да се сврши.{ |
| картама, имао је пара, није се ни с ким посвађао, није се сјећао да му се десило нешто неугодно |
| чно и туробно, налик на спровод.</p> <p>Посвршавао је брзо све послове: спремио мало ствари; ре |
| их прими један мршав, распас сељак.{S} Посиједаше око огњишта, чекајући да се разгори ватра, у |
| е карте, бришући марамама знојна лица и посиједаше око прозора.</p> <p>Напољу, једно натуштено |
| четири мјесеца и придиже се, омршавио, посиједио, мркији и несноснији него што је био, замишље |
| о однесен, а да он није дознао ко га је посјекао.{S} Палили су му шуме да му нашкоде: он је наш |
| завале у салу, поигравала куља и на њој поскакивао дебео, златан ланац.{S} Он је хвалио вино ко |
| је двапут дуже остала него што је имала посла; на сваки начин, то је већ толико пута мислила да |
| дави; радници у туђини јављају да нема посла: рад стао, глад притисла; запомажу да им се од ку |
| ченим, рђавим шеширима, враћајући се са посла тешким и уморним корацима, и задиркујући се међу |
| таво поље испод њих одјекује од њиховог посла, њихове вреве и експлозије динамита.</p> <p>Инжињ |
| авре Ђаковић који се досађивао.{S} И он посла у себи до ђавола и Јана Хуса, и Жишку, и словенск |
| уме да му нашкоде: он је нашао кривце и послао их на дугу робију и добио за то одликовање.{S} П |
| се крају.</p> <p>Један сељак, црквењак, послат ваљда за то од калуђера, понуди га да оде за пиј |
| а с уживањем и кликом, у пуним звуцима, послије сушних, изгорјелих дана, у њедра загорјелих и о |
| асније заборавио; зачудио се кад ју је, послије толико година, поново спазио и нашао као израсл |
| ростим случајем.</p> <p>Кад ју је срео, послије неког времена, с оцем, који је остајао вазда ис |
| зеве и зиме, да је мирно и хладнокрвно, послије једне преспаване ноћи, на то све заборавио, без |
| лушајући успављиво и мирно падање кише; послије ручка разговараше с Иреном док је она радила не |
| , као што се човјек на све навикава.{S} Послије му је годио онај студени дах који је провејавао |
| га, и сада му се чињаше као да је гледа послије растанка од неколико мјесеци, година, вијекова. |
| а.</p> <p>— Шта ради мама? — запита она послије ћутања.</p> <pb n="137" /> <p>Отац не одговори |
| је оставио тако нагло онога дана.{S} Па послије разговора, он је опет постајао стари и пуштао с |
| тављао ствар за сутрашњи дан.</p> <p>Па послије остави и те мисли на страну, не мислећи кадгод |
| пали свијећу и гледа на сат, осјећао се послије сна нешто боље; мисли су текле лакше, није га т |
| ра са њезиним надама, и у души остајаше послије тога једна болна празнина, или тихо и немоћно о |
| кан и гологлав у башту.{S} Увијек га, и послије, подузима исто осјећање језе, увијек га потреса |
| е један миран и равнодушан утисак.{S} И послије пола сата, он више и не мишљаше на њу.</p> <p>Н |
| ем части, мислећи са ужасом на затвор и послије тога на безнадан живот у изгледу; из страховања |
| и који су блијештали на сунцу.</p> <p>И послије подне, кад су низ брдо силазиле гомиле жена, ка |
| ка.{S} Узалуд застајаше у празној цркви послије других, на подножју жртвеника са склопљеним рук |
| видио кад га је нестало из села.{S} Тек послије петнаест дана допутова неки ситан и ћосав Шваба |
| ила је хладна као усред зиме.{S} И дуго послије тога, кад је она сједила у својој соби, поднимљ |
| _C6"> <head>VI</head> <p>Једно јесенско послије подне поред Уне, Ирена причаше Гаври Ђаковићу с |
| му је било нешто уздрхтало и узнемирено послије састанака са Јеком; он осјећаше да равнодушно у |
| а гроза кад види сунчано прољећње јутро послије кише: по трави и по лишћу блијеште капљице и ла |
| ml:id="SRP19121_C2"> <head>II</head> <p>Послије немирне и непријатне ноћи, испрекидане сновима |
| и се своме чину и одмарајући се.</p> <p>Послије пола сата, између свијета који се враћаше из цр |
| прости штап, и одлану му у души.</p> <p>Послије се покаја.{S} Биће узнемирен.{S} Можда има још |
| око себе својим јадом и кукањем.</p> <p>Послије петнаест дана, пошто је уредио ствари, нераспол |
| да се с њом пољуби при одласку.</p> <p>Послије су јој казале злобно неке њезине другарице да ј |
| спровод.</p> <p>Посвршавао је брзо све послове: спремио мало ствари; рекао газдарици да иде на |
| <p>Затим Панек сврну разговор на своје послове: на један пут који прави у овој околици.{S} И п |
| Уна.</p> <p>Инжињер нешто прича о своме послу и будућим радовима у овој околини; Гавре Ђаковић |
| и ближе, они могу да виде у непрекидном послу људе са раздрљеним кошуљама кроз које се црне прс |
| оје их пржи, под којим жању, полегли по послу и окупани у зноју; у њој се чуо пун звук српа кад |
| ком; момци што журно пролазе, њишући на послужавницима шоље и чаше воде; у вику наручивања и пр |
| ну да избјегне његов поглед, и мирно га послуживала.</p> <pb n="121" /> <p>У њезиној мирноћи он |
| а кошуљу, с рукама у тврдим лисичинама, послушно, оборене главе, корача сељак.</p> <p>Чудновато |
| еда пред којом су сви сагибали вратове, послушно и покорно, без помисли да имају право да се бу |
| а и наслоњена на лакат; — онда би Ирена послушно сјела у који ћошак осјећала нешто тешко, и ума |
| једном показала изненада.{S} Он је није посљедње вријеме примјећивао ни опажао, нити је говорно |
| ијаху дуги, а времена све мање.{S} И те посљедње ноћи она није тренула оком; она никад није осј |
| ину срећу повећати једна казана ријеч у посљедњем часу, и она дрхташе при помисли на то. „Зна л |
| ињском добродушношћу.</p> <p>Тада су се посљедњи пут видјели.</p> <p>Кад је у Загребу једног зи |
| n="123" /> <p>Он оста сам и са њезиним посљедњим ријечима које се усјекоше у његов мозак, изаз |
| је сједила, радећи, иза његових леђа и посматрала његове карте; он осјећаше више пута њези дах |
| S} Колико дана гледао ју је, као што је посматрао сваку жену, не правећи велике разлике између |
| , ишчекујући воз, досађивао се, пушио и посматрао једно друштво официра који су гласно разговар |
| ојега је изникао?“ И он га загледаваше, посматраше и налажаше на њему своје црте. „Не, не, <pb |
| риступачан и затворен. </p> <p>И она га посматраше, радећи преко воље свој посао, на столици по |
| ћу се, дижу и излазе.{S} И он с чуђењем посматраше <pb n="14" /> мноштво ђачких лица, с картама |
| и се, низ стрму обалу.{S} Гавре Ђаковић посматраше њу пред собом, свјежу и витку, са шеширом у |
| Свијет који је пролазио није гледао ту поспрдну слику свога живљења, није примјећивао тај није |
| ачала, гушећи се у сузама, тресући се и посрћући; њих троје дјеце савило се око ње, са прљавим |
| сретоше, њему се језик заплете, причање поста сметено и збуњено и нагло се заврши, готово преки |
| његово се лице поново разведри, глас му поста блажи, а очи се добродушно расвијетлише испод риј |
| ао сам, стекавши повјерење и наклоност, постајао још тврђи, љући, неумољивији, не жалећи да тов |
| на.{S} Па послије разговора, он је опет постајао стари и пуштао се са уживањем својој чами, не |
| њава.{S} Гавре Ђаковић се запрепастио и постајаше нервозан.</p> <p>— Какав је ово несрећник! — |
| ћ није старио, тако се чинило.{S} Он је постао још грђи, знајући свој посао и службу у ситнице, |
| вот није се усудио да уђе, а овај други постао му је неприступан.{S} И он је застао, остао тако |
| ="91" /> да се сврши.{S} Он је горе био постао сасвим други човјек, не наличећи ни најмање на о |
| у ходнику једног омањег, дежмекастог и постаријег човјека који му пође у сусрет и представи му |
| ђе тек око подне.</p> <p>Стари одлежа у постељи нека четири мјесеца и придиже се, омршавио, пос |
| {S} И доскора паде опет <pb n="66" /> у постељу.{S} Умрије, иза боловања од осамнаест мјесеци, |
| о, нити је говорно с њом; она није више постојала за њега, и сада му се чињаше као да је гледа |
| вори о његовом доласку, спрема за њега, постоји за њега.</p> <p>Синоћ он стајаше ту, неодлучан, |
| енило.{S} И прије него што он могаше да посумња да ли је она могла да осјети његову равнодушнос |
| сам у соби, хучући како ће му „ајдуци“ потаманити и исјећи шуму за свих тридесет и неколико <p |
| и сједио је њезин отац нешто омршавио и потамнио од пошљедњег виђења, мало погнут, са рукама ме |
| ила је исписана на њезином пожутјелом и потамњелом лицу у које се боре дубље и гушће урезале; о |
| ан, рашири га по столу и поче да му све потанко објашњава.{S} Гавре Ђаковић се запрепастио и по |
| удница, дрско и бијесно шири, растући и потапајући, док се у њу слијевају бујице јесенских киша |
| кад се превари да је упита да му нешто потврди, она лагано климну главом и погледа га поново, |
| атнијим питањем, а она се осмјехивала и потврђивала.</p> <p>Уђоше на један разваљен пут, пун кр |
| дан пут који прави у овој околици.{S} И потеже из доњег џепа један велики план, рашири га по ст |
| се покадгод зарумени, са доста обичних потеза, али пуних једне благе њежности: тек мало замишљ |
| ; испрекидано, са збуњеним, поплашеним, потискиваним мислима које се гурале под перо; са пуно м |
| , одбацује <pb n="107" /> његове мисли, потискује и даје друге правце његовом дотадањем животу, |
| а се у њему није кретало, ништа га није потицало да се дигне из своје наслоњаче, према свему ос |
| враћао се сав задуван на старо мјесто, потичући рад све живље својим оштрим, реским гласом, не |
| <p>Како је он тешко сносио тај дан, пун потиштене нејасности и нечега скривеног, на својој души |
| је обале које вјечно обдјелавају њезини потиштени унуци, да би она можда друкчије текла, кад не |
| осеве дјечурлији која дераше бруквицама потковане опанке на смрзнутим барама, веселећи се близо |
| ного умора у ономе једноликом, тешком и потмулом ударању батова и у честим експлозијама.</p> <p |
| чић дима, грмне и одјекне неколико пута потмуо пуцањ с кишом камења које пада, прштећи и рушећи |
| </p> <p>Напољу је пљуштала киша и текла потоком.</p> <pb n="71" /> <p>Растали су се ћутећи, док |
| авало је.</p> <pb n="67" /> <p>Давно су потонули ти дани.</p> <p>И Гавре Ђаковић застаде неко в |
| ала, напунише се јаруге водом, а брдски потоци, носећи лишће, земљу и камење из планине, ваљаху |
| све јаче, пљуштећи, стварајући локве и поточиће који су кривудаво отјецали.{S} Снажни млазови |
| бацаше кривицу на своју осамљеност која потпирује мисли без смисла. — На крају крајева, ко то м |
| врати староме начину живљења, да поново потражи своју стару наслоњачу, своје старе снове у полу |
| чела и одахну гласно неколико пута.{S} Потрапка Гавру Ђаковића неколико пута по рамену, назва |
| <p>На каменим плочама ходника лежао је потрбушке пијан инжињер, гологлав, покушавајући да дигн |
| их, неједнаких кућа, обиљежених муком и потребом, из којих дише биједа и сиротиња; заталаса се |
| омена, — и у њему се јави жеља и осјети потребу да узме из тог дјетињег времена, мало снаге, вј |
| резир за себе.{S} Он осјећаше неодољиву потребу да оде, да утече од њих, да их не чује, не види |
| лас живота који долази споља, узбуђује, потреса, уноси немир и буди сјене.{S} Он воли те полумр |
| подузима исто осјећање језе, увијек га потреса иста гроза кад види сунчано прољећње јутро посл |
| случајно овамо забасао.{S} Само у зору потреса се кућа из темеља од инжињерова гласа, који чис |
| таде да се смије громким смијехом да се потресала кућа и узбунили сви пси у комшилуку, и само ш |
| догађаја који је, за часак, пробудио и потресао ову мирну кућу, све се поново слегло и смирило |
| ише пријекора него до тада.{S} И кад се потресе поље и село од једне експлозије динамита, која |
| нешто растргано у њему, нешто се болно потресе; зачује један сухи, пјесковити смијех који дола |
| и ништа се у њему није макло, заиграло, потресло.{S} Успомене на пријатније дане биле су утекле |
| ва остатак имања од кога је он и сувише потрошио, своме брату, он је био наумно да сврши са жив |
| ле зубе и оде брзо.{S} Он видје гдје их потрпаше у један други воз који оде прије његовог.{S} О |
| спита, да сазна то што је мучи, и да се потужи.{S} И кад је позваше једног дана из учионице, он |
| ном црквом у којој вазда влада сутон са потумњелих фреска помаљају се главе и руке, по окићеним |
| дморе људи који носе лијес; повијала се похабана црквена литија на вјетру и заносила носача; си |
| и рукама око себе.</p> <p>Ирена је била поцрвенила.{S} Гавре Ђаковић одгурну презриво карте и п |
| је гледао како је сув и пуст, остарио, поцрнио и оронуо, како се немоћно испиње својим сурим с |
| b n="53" /> ливаде и поља из којих вири поцрњела кукурузовина; окрећући млинове, носи лишће, кл |
| осјети жељу да види оне високе, крупне, поцрњеле људе, да им стисне њихову тврду, жуљевиту руку |
| ица, он није жалио да, сваком приликом, почасти и погости што боље може старију господу од себе |
| у и надмоћност.</p> <p>На пошљетку њега поче да замара ова борба, ово превртање мисли и непреки |
| ври Ђаковићу један љубазан поглед.{S} И поче да хвали шљивовицу; са рђавим акцентом запита, она |
| један велики план, рашири га по столу и поче да му све потанко објашњава.{S} Гавре Ђаковић се з |
| на његову главу.{S} Па кад читав свијет поче да се крсти, и Гавре Ђаковић се прекрсти и учини м |
| његово мумљање, и покри га.{S} Он одмах поче да хрче.</p> <p>У другој соби, на столици, са лакт |
| а.{S} Она му је доносила јело и касније почела да се брине за неке ствари по кући, старајући се |
| у која их је била пустошила чим су биле почеле да руде.{S} Испред кућа трчкарају <pb n="87" /> |
| ј се сам доброћудно сјетио оне вечери и почео да се слатко смије: по образима му се тресло црве |
| бјешени на зидове и затворени у оквире, почеше да сметају? — и загледао се у њу.{S} Није ју рас |
| ћосав Шваба, откључа кућу и истог дана почеше се на кући пробијати врата за дућан, а унутра, с |
| ново спаваше кад изађоше кола из села и почеше се пети уза страну.{S} Инжињер, држећи један вел |
| тако читав дан.{S} Горе му је било кад почивају, кад се згрије и изиђе опет на зиму и наставе |
| просипа огањ.{S} И кад тамо, иза брда, почима да се рађа облак, он у свој поглед меће и љубав, |
| овикују, под сунцем које се диже и које почима да шиба својим зракама.{S} Из шикаре, на трњу, п |
| како се примиче, прилази, спушта.{S} И почимају капље које се распрскавају о стврднуту, испече |
| се одмах упутно једној гомили радника, почимајући да их псује.</p> <pb n="93" /> <p>Кад је сти |
| ијели се око њих у рукаве и оптјече их, почимајући да их подире, руши, разноси и прождире.</p> |
| , и само што предушиваше од смијеха, па почимаше поново, тресући се и машући рукама око себе.</ |
| учећи, прогонећи, кињећи.{S} О чему год почимаше да мисли, увијек се утискивала у ту мисао она |
| ка Панекова приближавао се, и Ирена већ почимаше да спрема ствари за пут.{S} Поред ствари, ту б |
| ем, не спавам, без и једног часа мира и починка, мислећи непрестано на њу.“</p> <p>Па гледајући |
| би сва уздрхтала кад би се, код стола, почињале свађе између њезине матере и оца, које би трај |
| ећу по гувнима и чују се узвици.{S} Они почињу да са пењу уз бријег једним старим, разрованим п |
| д мисли, док танка јутарња свјетлост не почне да блиједи ноћ; кад затитра магла, кад стану да с |
| о, он се згрозио, ужаснуо, тргнуо.{S} И пошао је натраг кад већ више мостова није било: у онај |
| ју је чуо кад је изишла и видио куда је пошла; ма да је знао да ће га чекати, мислити на њега, |
| . </p> <pb n="105" /> <p>Она се дигла и пошла му у сусрет с веселим и добрим осмјехом, и пружил |
| омрмљао неколико безначајних ријечи.{S} Пошли су заједно, и не питајући се, низ стрму обалу.{S} |
| у тек негдје одскора обукли гаће кад је пошло у школу, скиде с много муке своју црвену капицу и |
| он пријећаше да их истражи: половину да пошље у просјаке, а половину на <hi>кондуну</hi>.{S} Па |
| тисла; запомажу да им се од куће штогод пошље, док гладна кућа ишчекује помоћи од њих; замре и |
| а друштва.{S} И она се осјети осамљена, пошљедња у свему, увијек заборављена и понижавана; вазд |
| њезин отац нешто омршавио и потамнио од пошљедњег виђења, мало погнут, са рукама међу кољенима, |
| ући своју снагу и надмоћност.</p> <p>На пошљетку њега поче да замара ова борба, ово превртање м |
| Ђаковић гледаше га како се љуља цестом, поштапајући се на један дебели, прости штап, и одлану м |
| а да им каже?{S} Не иде, није лијепо ни поштено да их истјера из куће; нијесу му ништа скривили |
| кукањем.</p> <p>Послије петнаест дана, пошто је уредио ствари, нерасположен и нервозан, не мог |
| једног дана, прије него што ће да пође, пошто је двапут дуже остала него што је имала посла; на |
| толици поред њега.{S} Они се пољубише и пошто изредаше обична питања, заћуташе обоје.{S} На оцу |
| јећајући се неких породичних традиција, поштовала и обожавала униформу као знак правог господст |
| товљевих ријечи које су падале чешће, и поштовао и волио у њему брата који је старији и паметни |
| овора, обмана, лажи, да га се боји и да поштује, и да му се са тајним уживањем ропски покорава. |
| бро, рђаво, ружно, — осјећајући да нема права да је вријеђа и да би та увреда исто толико бољел |
| 0" /> нечега што би му можда дало други правац и другу боју, унијело у њега више младости и виш |
| не трудећи се да даје мислима извјестан правац; мрзило га да се обмањује.</p> <p>И тако се вукл |
| м шеширима који бацају сјенку на лице и праве га тамним; у уским мантијама, са црним појасима; |
| оке трагове, циједила се и цурила вода, правећи жућкасте локвице по поду.{S} Бијаху чули из сво |
| два жандарми, с бајонетима на пушкама, правећи некоме друштво.{S} Помоли се гомила Личана, збр |
| ње, упрскане блатом.{S} Средином улице, правећи велике кораке, пролазили сељаци и сељакиње у би |
| ави га семинар који је пролазио Илицом, правећи вечерњу шетњу: дугачка поворка младих клерика, |
| умртвљавајући их и изједначавајући их, правећи од човјека неки чудновати предмет који је случа |
| је, као што је посматрао сваку жену, не правећи велике разлике између једних и других и не мисл |
| ући изазивачки жене које су пролазиле и правећи глупаве и дрске примједбе.</p> <p>Кад је изишао |
| мље, скинуте и здеране с огољелих поља, прави оточиће, дијели се око њих у рукаве и оптјече их, |
| се око камења, лагано и без страсти, и прави фине, благе боре, заборављајући и на касну јесен |
| вор на своје послове: на један пут који прави у овој околици.{S} И потеже из доњег џепа један в |
| ла спарину у кавани, пуној дима који је правио маглицу, дизао се према стропу и гушио у грудима |
| ући му увијек у свему <pb n="143" /> за право, што је Гавру Ђаковића љутило.{S} Он је тражио да |
| ослушно и покорно, без помисли да имају право да се буне.</p> <p>А у јутро кад је кретао, при п |
| мену.</p> <p>— Ко зна, рече, можда имаш право.</p> <p>Али Милан сјеђаше с празним очима и лицем |
| лијетаху на њега и он не налажаше никад правог одговора који би га умирио, довео његове мисли у |
| поштовала и обожавала униформу као знак правог господства.{S} Милан је зато имао тако много вољ |
| /> његове мисли, потискује и даје друге правце његовом дотадањем животу, разгони мрак, уноси св |
| , неједнако изрезаним у дрвету, високим праговима, отвореним вратима, кроз која се црвени дрхта |
| господином инжињером и његовим Златним Прагом.</p> <p>Затим Панек сврну разговор на своје посл |
| смијао, причао на дуго и широко о своме Прагу, о чешком пиву, грдио Нијемце, развезао о Јану Ху |
| лишћем.</p> <p>Тако он стоји непомично, празан од мисли, док танка јутарња свјетлост не почне д |
| н.{S} Па кад она сврши и кад нађе његов празан и разбијен поглед, она се збуни и покаја, пуна с |
| и блиско што их веже.</p> <p>У бесане и празне ноћи, са затвореним очима, тјерајући од себе мис |
| у му биле глупе, покрети тешки, погледи празни.{S} Није се сјећао да га је одавно толико убијал |
| ћао је и отац да је види, једино, преко празника, кад је одлазила кући, ма да се родитељи сада |
| и, заклоњени новинама које су прошаране празним, конфискованим ступцима; кадгод се, с једне стр |
| имаш право.</p> <p>Али Милан сјеђаше с празним очима и лицем без израза.{S} И читав дан остао |
| души остајаше послије тога једна болна празнина, или тихо и немоћно очајање. </p> <milestone u |
| уго тицало, не би можда осјећао оволико празнине и пустоши у животу; у кући би га чекала жена и |
| ивљујући грозне часове, очајне у својој празнини.</p> <p>Знао је да је она сама код куће, да је |
| днијела нешто из њезине душе и оставила празнину, замишљеност и чаму.</p> <p>С коликом је радош |
| но, без туробних и излишних мисли и без празних и неиспунљивих жеља.</p> <p>Али овако кад му је |
| пуштеним завјесама, гдје само одјекују, празно и поплашено, његови кораци.{S} Он се кадгод боји |
| а шоље и чаше воде; у вику наручивања и празно ударање кугла на билијару, мијеша се ватрено и г |
| Преко мора, одговори онај доброћудно и празно, не појимајући значење те ријечи, насмија се, по |
| има да је то његова кућа; грање је тако празно шумило, тако је био туп шум ријеке, а из куће је |
| и уживањима и све му се то чинило тако празно и пусто.{S} Миланове очи сјале су и лутале по та |
| као зрње пијеска.{S} Узалуд застајаше у празној цркви послије других, на подножју жртвеника са |
| а шарених жена, са безбојном, плаћеном, празном љубављу.{S} Тек иза толико недјеља, он осјети у |
| утом, да покоље десетеро пилића, јагње, прасе, да их гости по неколико дана и да их не пушта да |
| као брата или пријатеља, с уживањем га прати како расте као и његово срце у грудима, како мало |
| за собом, слутећи његову мисао која је прати.{S} Кад дођоше једном грму она се заустави, окрен |
| главце, заједно с његовом мисли која ју прати и коју вода у себи заноси и утапа.{S} И онда, он |
| и малаксалошћу. </p> <p>Њихови погледи пратили су крупне капље кише која је шкропила плочник, |
| шан и глуп, и не чекајући краја, изиђе, праћен погледима свију.</p> <p>Он се чуђаше тренутном н |
| ући него носећи, уведе га у другу собу, праћен Иреном са свијећом у руци која је дрхтала и трес |
| ног врућег љетног дана, пуног загушљиве прашине и сухе жеге, док се сунце спуштало и слабило: г |
| .{S} Спустио се с кола, осјећајући слој прашине који се био нахватао и налијепио по њему.</p> < |
| пробуде мисли, јуре, дигну се као облак прашине ваљан вјетром, и опет сплашњавају, смирују се, |
| час да се срозају низа зид.{S} Све пуно прашине и мрака, тмурно, укочено и замрзло.{S} Како му |
| ким ликовањем и падала заједно са новом прашином и суморним даном, који је стрмоглављао као у п |
| А вјетар снаша намете и засипа сњежном прашином у лице.{S} Кола и путници ријетки; тек што, по |
| нови изглед, стресајући са себе мрак и прашину: осјећало се да живот долази полако и нечујно, |
| тар дигне <pb n="11" /> покадкад дебелу прашину, завитла је у ваздух и с њом нагло пројури, у н |
| су јурила низ брдо, узвитлавајући густу прашину; немарно поново сиједао, пролазећи варошице, пу |
| ш ишта у њему, и налази пепео и сатрте, прашне осјећаје и уморне, млаке мисли, док живот хуји о |
| памти и спомиње, а још теже заборавља и прашта.{S} Било је, можда, у тој успомени и пригушене и |
| не.</p> <p>А у јутро кад је кретао, при праштању са сељаком пред вратима, он му гурну у шаку не |
| н је био наумно да сврши са животом.{S} Праштао се са братом, молио га да утјеши јадну матер, н |
| ромијенио, бар према жени, откако му је прва умрла, и његова срџба и бијес и ударци не падаху в |
| свој бијес на сељачким плећима.</p> <p>Прва жена му је умрла неколико година иза вјенчања (каж |
| лицу више изражаја.{S} То је био његов први утисак.{S} Он се обраћаше њој са по којим незнатни |
| сати и да му пробија главу како су Чеси први словенски народ.{S} И не смједе да оде.</p> <p>Међ |
| у одсијевали на сунцу.</p> <p>То је био први страшан дан у његовом дјетињству.</p> <p>Мати је б |
| и њезину слику, као да је сада гледа по први <pb n="106" /> пут, не скидајући погледа с њезиних |
| n="137" /> <p>Отац не одговори ништа у први мах, и то је дирну и узруја; и кад се сретоше њихо |
| агледао се у њу.{S} Није ју распознао у први мах.{S} Пришао је прозору, застртом грубом завјесо |
| он се не осјећаше код своје куће, као у првим данима; њега је љутило што други улазе у његове м |
| тиче?{S} У кући је било мирно, особито првих дана; он се није ни с ким виђао, јер га је то мрз |
| рекидане сновима без смисла, кад се је, прво јутро, неодморан и неиспаван, пробудио у својој ку |
| свијету и о којој није ништа чула.{S} И прво што је срела у животу, то је била несрећа; прије н |
| pb n="28" /> <p>Он је страховао од тога првог јутра; бојао се будалаштина, суза.{S} Јуче му се |
| више туђи једно другом него што су били првог дана када су се срели.</p> <p>И они се руковаше б |
| Он се је на њезину љубав бацио каменом првог дана и он знађаше да сваког дана кад му није ни п |
| ој тишини.</p> <p>Они морадоше ноћити у првој усамљеној кући на коју се намјерише, гдје их прим |
| аклињао, давао себи ријеч да ће то бити првом приликом кад му дође; он је био промислио ријечи |
| м шеширима који причају њихово мучење и пребијање по туђини.{S} Чују се весели, храпави гласови |
| на иза вјенчања (кажу да је премлатио и пребио живот у њој), оставивши му једну кћер која се ка |
| е те ватре и грознице; он је био готово преболио и заборавио нешто за што је мислио да се можда |
| жалости.{S} И кад смете с ума и кад се превари да је упита да му нешто потврди, она лагано кли |
| етку њега поче да замара ова борба, ово превртање мисли и непрекидна збуњеност; он се не осјећа |
| баци на њу један поглед са стране: она преврташе у рукама неки вез, а очи јој се бијаху изгуби |
| љаше на њу и на њезине ријечи.{S} Он се преврташе <pb n="101" /> с једне стране на другу и не м |
| бојећи се да га назове једним именом, и преврташе га, испитујући, са свију страна, не вјерујући |
| зајући се сваки час, намијештајући се и преврћући се.{S} Вазда, кад је отварао очи, видио је, у |
| ном осјетио неку луду жељу и вољу да је прегази, као некад у дјетињству, дошао до средине Уне, |
| ља, ни воду која блијешти, већ само њу, прегибе њезиног тијела, њезине покрете, упијајући у очи |
| свршила сав посао, узалуд га отезала и прегледавала једну исту ствар десет пута, чекајући да ј |
| и другим смећем.{S} Чинило му се да је прегорио и ту жељу, заједно са осталима којих се био од |
| ог дана.</p> <p>Једног јесенског јутра, пред свитање, док напољу непрестано пљушташе густа и бу |
| ла јача.</p> <p>Мати га није чула, кад, пред подне, стадоше његова кола пред кућом.{S} Само што |
| да оде.</p> <p>Куњаше читавог дана.{S} Пред вече напи се вина и угрија, насмија се презирно на |
| ма и огромним завежљајем више главе.{S} Пред освит, он осјети још <pb n="25" /> већи умор, очни |
| а, и лом рада, ни поклици, ни свађе.{S} Пред њим се црвенио звоник мале и здепасте црквице, са |
| м се перјанице, бљескају бајонети.{S} А пред њима, у крви која се са главе сциједила на кошуљу, |
| да која се осјећала у овој кући, биједа пред којом су сви сагибали вратове, послушно и покорно, |
| пред њега вазда жива и свјежа; он гледа пред собом тога крупног и чврстог човјека са мрком, неј |
| а, кад, пред подне, стадоше његова кола пред кућом.{S} Само што се помоли једна уплакана баба, |
| ва.</p> <p>А већ прије зоре чекаху кола пред кућом.</p> <p>Гаве Ђаковић, полубунован и дремован |
| стављао се по осамљеним брдским крчмама пред којима закрчивала цесту високо натоварена кола са |
| заклања му видике, говорећи му да нема пред њим ничега што вриједи да се гледа и види, да нема |
| нападају, боле, жегу и бацају на кољена пред животом који стоји озбиљан и миран, сав у ноћи, из |
| ком кругу; меће му своје велике дланове пред очи и заклања му видике, говорећи му да нема пред |
| много муке своју црвену капицу и стаде пред њега.</p> <p>— Гавре — викну — тражи те некакав го |
| едиште и би му нешто тешко кад му изиђе пред очи гомила његових земљака.{S} Воз се међутим уздр |
| ржена поља за једном кишом, да излијеће пред кућу и да дуго погледа у небо, глатко, плаво и без |
| мучно се извлаче из њега.{S} Он гледаше пред собом <pb n="42" /> кочијаша, свега замотаног у би |
| једним нејаким очајањем, она се мољаше пред жртвеницима, и док су њезине другарице спокојно сп |
| која долажаше с брда, њему се створише пред очима гомиле радника, Панек над њима, црвен и узно |
| екуда гдје још нијесу дотада биле.{S} И пред њим као да се рађа нов живот о коме није никада ми |
| а ће изнијети цијелу ствар на јавност и пред суд; ужасавајући се од срамоте и понижења, борећи |
| еби у памет слику свога оца, она излази пред њега вазда жива и свјежа; он гледа пред собом тога |
| е саонице, он још видје њега гдје стоји пред кућом, држећи новац у пруженој руци, борећи се и б |
| им жене и дјеце му, али сви су стрепили пред њим и бојали га се.{S} Он је добро знао да га мрзе |
| није га ухвати сан.{S} Кад стадоше коњи пред кућом, тргао се и нашао ноћ око себе, са мјесецом |
| вић осјећаше да га се боји, да стријепи пред њим и да уступа кад покуша да му се отме или, кад |
| светих слика; немајући више да стријепи пред оштрим, мрачним и испитивачким погледом калуђерица |
| кад је кретао, при праштању са сељаком пред вратима, он му гурну у шаку нешто новца, док се се |
| м, безвољним кретњама и јетким смијехом пред мужем; повучену у себе; са врло ријетким тренутцим |
| крваву пару, гледајући само свој посао пред собом који треба <pb n="91" /> да се сврши.{S} Он |
| , о лумповању, баловима и женама; изнио пред његове очи један живот који је за Гавру Ђаковића б |
| еразумљивој забуни?{S} Или је њу довело пред њега искушење живота, са лукавим, малим смијехом н |
| едан чудноват, зао осмијак.</p> <p>Само пред старијима од њега развлачило се његово натмурено л |
| ене из своје душе, не трудећи се да бар пред њом покуша да то сакрије, да је бар за неко вријем |
| у обалу.{S} Гавре Ђаковић посматраше њу пред собом, свјежу и витку, са шеширом у руци, гледајућ |
| кући, ма да се родитељи сада уздржаваху пред њом од свађе, она осјећаше све шта се догађа кад о |
| , готово прекиде.{S} Он ућута и гледаше преда се.{S} Видјело се да му је било неугодно што је т |
| био на робији.{S} Гавре Ђаковић гледаше преда се, љутећи се што сви гледају на њега, и осјети к |
| ко пута, намијештајући косу и гледајући преда се, још сва уздрхтала и узбуђена, пуна неког чудн |
| е, вјеру у Бога и весеља за животом, па предавши се сав слатким сновима из дана што су прошли, |
| езино раме, она одмах клону и сва му се предаде, без ријечи.</p> <p>Напољу је пљуштала киша и т |
| "83" /> Изгубићу и ово мало памети. — И предаде се својој судбини, мислећи да избије малог Илиц |
| се одупре и отме томе злу, он му се био предао са затвореним очима и малаксалим тијелом, прожив |
| 19121_C4"> <head>IV</head> <p>Сјећао се предвечерја једног врућег љетног дана, пуног загушљиве |
| е провлачили улицама и уносили у свјеже предвечерје, пуно смијеха и младог живота, нешто мрачно |
| есрећну животињу која јури преко мртвих предјела, кроз једну вазда исту ноћ, као да дражи пута |
| а и одскаче, а мисао збуњено тражи неки предмет.{S} Стотина ствари пролијеће испред његових очи |
| и их, правећи од човјека неки чудновати предмет који је случајно овамо забасао.{S} Само у зору |
| икога другог, да је он за њу само један предмет којим прекраћује вријеме.{S} Па и ако није отиш |
| им платнима од ситних, збијених млазова предмете у даљини; и на његову душу навлачила се она је |
| ре, своју јадну и безвољну свјетлост на предмете и на човјека, умртвљавајући их и изједначавају |
| таријег човјека који му пође у сусрет и представи му се, хватајући се за шешир: „Бохуслав Панек |
| поздрави га.{S} Он сиђе с кола, вукући предугачку шубу по снијегу и уђе у ходник, с отвореним |
| збунили сви пси у комшилуку, и само што предушиваше од смијеха, па почимаше поново, тресући се |
| валио вино код Јандрића и није могао да прежали што Гавре Ђаковић није био у друштву.{S} Ирена |
| е са утопљеним очима у води, све што је преживела, сву своју тиху несрећу, све своје зебње које |
| м које позлаћиваше пожутјелу, старачку, преживјелу траву. </p> <pb n="105" /> <p>Она се дигла и |
| трашном боли његову рану, <pb n="46" /> преживљујући стотину пута његову смрт, умирући заједно |
| јете.{S} Гавре Ђаковић бијаше немиран и презаше често, <pb n="44" /> док остали сјеђаху и клима |
| себи само страшну мржњу за њих и низак презир за себе.{S} Он осјећаше неодољиву потребу да оде |
| н живот који својом крепкошћу и пуноћом презираше и исмијаваше смрт, спровод не унашаше ни мало |
| pb n="148" /> није знала да ли га воли, презире или мрзи, и пушташе да јој сузе замијене мисли. |
| вече напи се вина и угрија, насмија се презирно на све будалаштине и црне мисли с којима се го |
| а осјећаше на себи погледе и сажаљења и презрења; другарице вјероватно по заповиједи, уздржавах |
| а плитка.{S} И замало му не утече један презрив осмијак.{S} Он се ипак суздржа.</p> <pb n="28" |
| јећи, не идући ни напријед ни натраг, с презривим осмјехом према себи, са рукама на леђима, осј |
| без снаге и без воље; киша је цурила с презривим, безвољним јадом, вазда једнака, и преко мртв |
| „Ти си као други“.{S} И његове се усне презриво развукоше.{S} Као други!{S} Колико бола, пониж |
| ла поцрвенила.{S} Гавре Ђаковић одгурну презриво карте и примакну столицу к пећи, чекајући да д |
| ањем, док је овај у њему направио једну презриву гримасу.{S} Па кад је покушао да га ухвати, да |
| у му напријед што је старога љутило.{S} Прекидајући појца у половини започете пјесме, загрми ка |
| њава твој живот? упита.</p> <p>Милан га прекиде, бојећи се да он не настави своја питања.</p> < |
| ни новац.</p> <pb n="145" /> <p>Тако се прекиде играње, и Гавре Ђаковић није хтио више никада о |
| ено и збуњено и нагло се заврши, готово прекиде.{S} Он ућута и гледаше преда се.{S} Видјело се |
| увјераваше да треба бар да да стане, да прекине прије него што буде касно; он се стотину пута о |
| у свој поглед меће и љубав, и молбу, и преклињање, поздравља га радосно као брата или пријатељ |
| таве вожњу преко мразних и пустих поља, преко замрачених брда у којима извире бура.{S} Смрзнуто |
| присиљаваше да буде весео и разговоран, преко свога обичаја.{S} Напосљетку се Милан одобровољи, |
| , свраћао је и отац да је види, једино, преко празника, кад је одлазила кући, ма да се родитељи |
| е под једним простим сламнатим шеширом; преко куље му један дебео златан ланац са завинутим црв |
| запита:</p> <p>— Докле идете?</p> <p>— Преко мора, одговори онај доброћудно и празно, не појим |
| пшеницом и зеленом бујном зоби, вијуга преко поља, с обалама зараслим у врбе које натапају сво |
| а Уне испресавијала се као сјајна змија преко поља, изгубљена покадкад између брежуљака, зауста |
| али, с пушкама, са савијеним кабаницама преко груди, путујући на одређено мјесто; достојанствен |
| махаше ногама над водом, и гдје корача преко камења унском обалом, а он хита за њом, не одваја |
| а и шаптаху нешто за њим.{S} Он пријеђе преко једног полутрулог дрвеног моста, пуног шупљина, к |
| штрим и крупним камењем.{S} Они прелазе преко стрњишта, пуних стогова, у чијој хладовини изваље |
| кише и Уна се замути, набуја и прели се преко својих обала, напунише се јаруге водом, а брдски |
| је случајно једну малу слику.{S} Он се преко воље и љутито сагнуо — зар га и ти људи, објешени |
| ивим, безвољним јадом, вазда једнака, и преко мртве ноћи и замрлог јутра и дана који је куњао.< |
| јој се бијаху изгубиле на другој страни преко Уне.</p> <pb n="113" /> <p>— Ви се љутите? — запи |
| а немирну и несрећну животињу која јури преко мртвих предјела, кроз једну вазда исту ноћ, као д |
| ебе.</p> <p>Једна мрачна сјенка прелети преко лица Гаври Ђаковићу; нешто затитра у његовој души |
| ен. </p> <p>И она га посматраше, радећи преко воље свој посао, на столици поред себе, гдје пуши |
| чи да јој каже, и они се враћаху ћутећи преко дјетелине, подалеко једно од другога, као нечим р |
| зажагреним очима и са зајапуреним лицем преко кога је прешла рукама неколико пута, намијештајућ |
| аша, свега замотаног у биљце, са рупцем преко ушију, са бијелим вуненим рукавицама као чарапе, |
| се издизао јаблан, висок и црн, и бацао преко куће своју тешку, преломљену сјенку.{S} И кад су |
| лим вуненим рукавицама као чарапе, како преко воље држи узде по којима се хвата снијег и не диж |
| ше да се отресе свега, тога, да баци то преко себе као једно бреме са својих леђа, да одгурне н |
| је и изиђе опет на зиму и наставе вожњу преко мразних и пустих поља, преко замрачених брда у ко |
| , у старој црној одежди која му је била прекратка, са раширеним крстом на леђима, држећи у кошч |
| да је он за њу само један предмет којим прекраћује вријеме.{S} Па и ако није отишао да се с њом |
| ине и хладноће удара споља; танка магла прекрива поље и ријеку; назиру се сура брда, разријеђен |
| егово срце у грудима, како мало по мало прекрива небо, како се примиче, прилази, спушта.{S} И п |
| ручак.</p> <p>Нашао је ручак на столу, прекривеном шареним, куповним столњаком.{S} Дјевојка ко |
| ет поче да се крсти, и Гавре Ђаковић се прекрсти и учини му се да је то урадио неспретно, ненав |
| ствар била је за њу један јецај.{S} Она прелажаше кућом као <pb n="48" /> сјенка, сломљена и кл |
| асутим оштрим и крупним камењем.{S} Они прелазе преко стрњишта, пуних стогова, у чијој хладовин |
| но зеленило; застаје код бродова куд се прелази на босанску страну: кроз <pb n="54" /> воду про |
| ео поред ње, ћутећи.{S} И туга материна прелазила је и на њега.{S} Он се застидио себе кад се љ |
| иле; бјеласале се ријеке, с ломљавом се прелазили мостови; заустављали се на станицама, са ситн |
| е блатне и каљаве.{S} Свијет је пажљиво прелазио с једне стране на другу, обилазећи локве воде |
| уку са себе.</p> <p>Једна мрачна сјенка прелети преко лица Гаври Ђаковићу; нешто затитра у њего |
| јесенске кише и Уна се замути, набуја и прели се преко својих обала, напунише се јаруге водом, |
| х вода; кад јури прљава, широка и жута, прелијева и претапа оранице, <pb n="53" /> ливаде и пољ |
| на брава, он је осјетио зиму гдје му се прелијева по цијелом тијелу.{S} Прешао је уским ходнико |
| астаје, с ријечи која се гуши.{S} А све прелијевале и претапале сузе, јецају пуни горчине, јауц |
| ан који се рађаше.</p> <p>И ујутру, кад преломише ведрину сунчаног дана звона с манастира, томе |
| и црн, и бацао преко куће своју тешку, преломљену сјенку.{S} И кад су му донијели кључ и кад ј |
| отицало да се дигне из своје наслоњаче, према свему остајао је тврд и хладан.{S} Чинило му се д |
| пазила да тај човјек кога је волила има према њој само једну ниску жељу.{S} И често пута она <p |
| мље: он разумије ону луду, очајну љубав према земљи, над којом сељак, огрезао у тешком зноју, с |
| једно чудновато ружно биће, пуно злобе према свијету и животу, себично и јадно у своме рођеном |
| али је не нађе.{S} Па онда лагано пође према вратима.</p> <p>— Лаку ноћ! — рече.</p> <p>Она га |
| " /> <p>Кад је дигао очи, видио је гдје према њему иде једно сељачко дијете коме су тек негдје |
| авио у грању; гране које су се нагињале према путу, биле су обране од пролазника; прођоше редом |
| ј дима који је правио маглицу, дизао се према стропу и гушио у грудима.</p> <p>За столовима за |
| борави на то, али кадгод је обраћао очи према њој, видио ју је гдје иде поред оца озбиљна и без |
| /> мрско што долазим? рече и окрену очи према њему.</p> <p>Он се мало осмјехну и разумио је.</p |
| апријед ни натраг, с презривим осмјехом према себи, са рукама на леђима, осјећајући горко сву б |
| шту, сјећа се да се је нехотице окренуо према њиховом прозору и учинило му се да је спазио једн |
| ни се да се Манојло био промијенио, бар према жени, откако му је прва умрла, и његова срџба и б |
| м поред ње, са погледом упртим у даљину према његовој кући.</p> <p>И онда мишљаше на ову сељачк |
| шта се је догодило; часне сетре биле су према њој усиљене, као по дужности, љубазне, и не призи |
| еколико година иза вјенчања (кажу да је премлатио и пребио живот у њој), оставивши му једну кће |
| о тако далеко, тако далеко.{S} Страхота пренеражења била је исписана на њезином пожутјелом и по |
| љеће, кад се разлијежу кавге над стопом преоране земље: он разумије ону луду, очајну љубав прем |
| е.</p> <p>И оно мало времена што јој је преостајало, она раздијели у хиљаде и хиљаде <pb n="149 |
| астидио се кад је видио ту жену која је препатила сву грозоту смрти синовљеве; <pb n="47" /> Ми |
| тога безазленог и доброг доба, које га преплави са хиљадом успомена, — и у њему се јави жеља и |
| </p> <p>Синоћ он стајаше ту, неодлучан, преплашен, не вјерујући својим очима да је то његова ку |
| јана цијело вријеме; кад се враћала као преплашена птица, плашљиво отварала врата, и налазила с |
| ситнији, јаднији, кржљавији, са својим преплашеним очима, бојећи се вјечно нечега.{S} И кадгод |
| вазда једнаког, са истим држањем, истим преплашеним очима, испод истог големог завежљаја. </p> |
| а кога није тако дуго мислио, кога није препознао; како смрт одрађа!{S} И кроз кућу као да одје |
| дати му полета, крила и топле вјере што препорађа срце, улијева снагу, рађа силну и крепку вољу |
| ситнице, бивао сваким даном лукавији и препреденији, довијао се свему: ниједан пањ није бивао |
| н запјенушени бијес кад удара љутито на препреке и уставе око млинова; кад најури на слапове, п |
| о немарно и равнодушно ју је оставила и препустила оцу који се, као што је <pb n="138" /> чула, |
| много бујног живота и младости која се пресипа, он је брзо заборављао на што се био одлучио.{S |
| ело дрво, гутао, и давио се у ријечима, прескачући их и скраћивајући, и сипао их у дугу, неуред |
| хваташе за њега да не стане у воду и да прескочи на суво; гледа Уну разливену на уморним и лије |
| м сна да се одмори, да све заборави, да преспава овај познати пут гдје зна и имена станица и ко |
| а је мирно и хладнокрвно, послије једне преспаване ноћи, на то све заборавио, без иједне мисли |
| воде у собу.</p> <p>— Да хоће скоро да престане, — каза она тихо о пљуску, мислећи на нешто де |
| ; заћуте неродне оранице, зауставе се и престану да се окрећу витлови, док Уна пролази мирно и |
| ош више опажа како је он за све то туђ, престарио; како је закаснио и да то све долази само да |
| аху и климаху обореним главама; њега је престравила ова несвјесна, мирна, тиха биједа која се о |
| еиспаван, пробудио у својој кући, он се престрашио од равнодушности коју је осјећао у себи.{S} |
| сније са кравила, дошле су сузе које не пресушују; свака ствар сјећала је матер на сина; његове |
| јури прљава, широка и жута, прелијева и претапа оранице, <pb n="53" /> ливаде и поља из којих в |
| чи која се гуши.{S} А све прелијевале и претапале сузе, јецају пуни горчине, јауци пуни крви.{S |
| е његово натмурено лице, пуно понизне и претјеране љубзности; његови <pb n="60" /> гвоздени и ч |
| еки надзор, нека сувишна строгост; неко претресање њезине књиге и биљешке; на исповиједи, свеће |
| у себи, да га годинама крије, ућуткује, претрпава гомилама изговора, обмана, лажи, да га се бој |
| вљање пензионираца о народним питањима, претрпано њемачким ријечима.{S} Около, на својим стални |
| е му се прелијева по цијелом тијелу.{S} Прешао је уским ходником, држећи у руци мали, позелењел |
| ма и са зајапуреним лицем преко кога је прешла рукама неколико пута, намијештајући косу и гледа |
| га боли ударање ледених зрна, да и њега пржи суша и изгара припека, да хлепти <pb n="77" /> као |
| а за човјеком; он осјећаше огањ гдје му пржи лице и запаљује мозак.{S} Он је погледа: она сјеђа |
| јесме грубе и вреле као и сунце које их пржи, под којим жању, полегли по послу и окупани у зној |
| необучени из кревета.{S} У другој соби, при свјетлости мале лампе, <pb n="63" /> стајала су два |
| оворећи о њој са ријетким задовољством, при чему се на његовом лицу јављао један чудноват, зао |
| е буне.</p> <p>А у јутро кад је кретао, при праштању са сељаком пред вратима, он му гурну у шак |
| он разумједе зашто му она не рече ништа при одласку и бијаше му тешко при души, као да је из ов |
| а ријеч у посљедњем часу, и она дрхташе при помисли на то. „Зна ли тај човјек шта се збива у ме |
| питања, заборавивши да се с њом пољуби при одласку.</p> <p>Послије су јој казале злобно неке њ |
| ече ништа при одласку и бијаше му тешко при души, као да је из ове куће отишло нешто што није т |
| рошњама које су улазиле једна у другу и приближавале дебела, остарјела, храпава стабла.{S} И ка |
| лудо обуће.</p> <p>Дан одласка Панекова приближавао се, и Ирена већ почимаше да спрема ствари з |
| окрвављеним од сунца, кад се он лагано приближавао станици.{S} Успут га срете један његов коле |
| ивао и имао настране мисли, који јој се приближио, зауставио је у њезином уживању, задобио њези |
| који је убио: трзао се немирно и гонио привиђења; цијеле ноћи падала једна могила камења на ње |
| измијешану са полусном, пуним страшних привиђења, трзајући се сваки час, намијештајући се и пр |
| ним гласом, — то се теби само чини. — И привину је чвршће к себи.{S} Она му се ропски покори, б |
| им наглим покретом маши њезине мишице и привуче је к себи, кад се задуби у њезине очи, он не мо |
| ином умро читав живот изван ње, која је пригрлила врелу и крваву успомену у своје груди, створи |
| та.{S} Било је, можда, у тој успомени и пригушене и притајене <pb n="57" /> мржње и незаборавље |
| одлежа у постељи нека четири мјесеца и придиже се, омршавио, посиједио, мркији и несноснији не |
| ештеника са јектичавим гласом.{S} Њу је придобила механичка и вазда иста љубазност часних сеста |
| о раскопчан рукав.</p> <p>Он јој лагано приђе и ухвати је благо за подлактицу.</p> <p>— Не плач |
| усиљене, као по дужности, љубазне, и не призиваху је више к себи; она осјећаше на себи погледе |
| ћ видио га је и осјетио га је.{S} И тај призор не раздвајаше се више од њега, он га је прогонио |
| вљајући своје усплахирено дјетињство, и призоре који су је дирали до плача.</p> <p>Готово двије |
| оше у његов мозак, изазивајући ријечи и призоре, враћајући поново у њега сву његову борбу са ми |
| јаху му тешки и запаљени, дуван му није пријао, уста му бијаху горка, и оловна малаксалост умрт |
| био да га тражи!{S} Да није какав стари пријатељ који је овамо случајно залутао и сјетио се њег |
| ање, поздравља га радосно као брата или пријатеља, с уживањем га прати како расте као и његово |
| овића неколико пута по рамену, назва га пријатељем, али му не врати добивени новац.</p> <pb n=" |
| има, они су причали много и весело, као пријатељи који се познају годинама, док је вријеме јури |
| ног и спокојног, који се лагано мицао и пријатељски им климнуо главом.</p> <pb n="18" /> <p>Они |
| p> <p>Инжињер се љубазно куцну, с много пријатељског осмјеха, најприје примириса чашицу и мирис |
| веселим и добрим осмјехом, и пружила му пријатељску руку, као старом познанику.{S} Он није очек |
| гачке биле драге; пењали се уз влажне и пријатне шуме, са дрвећем које показује своје дебеле сн |
| кло, заиграло, потресло.{S} Успомене на пријатније дане биле су утекле некуд у даљину и тамо из |
| плу собу, кавану, своје друштво с којим пријатно, уз бермет, проводи зимске вечери код Матковић |
| да ће се с њом срести и осјећаше малу, пријатну збуњеност и руменило на лицу, без имало зловољ |
| — запитала је она плашљиво једног дана, прије него што ће да пође, пошто је двапут дуже остала |
| је срела у животу, то је била несрећа; прије него што је могла да се нарадује слободи, она је |
| на посао да тамо стигну <pb n="104" /> прије њега.{S} И онда протабају ходником његови кораци |
| она тишина и једноличност која је била прије тога, враћала се са побједничким ликовањем и пада |
| него благодати која би га, да је дошла прије неколико година, вратила раду, младости и животу; |
| И кад се попалише ракије, одоше кућама прије свитања.</p> <p>Манојло лежаше на кревету, са зат |
| их потрпаше у један други воз који оде прије његовог.{S} Они пројурише поред њега, са пјесмом, |
| ше да треба бар да да стане, да прекине прије него што буде касно; он се стотину пута одлучивао |
| рочита до нечега што се скаменило.{S} И прије него што он могаше да посумња да ли је она могла |
| азећи, уморним и туробнијим гласом него прије, без икакве промјене у расположењу и без веселије |
| м корацима, пожуривајући спровод да што прије сврши тај обични и механични посао.{S} А за њима |
| ући се, сударајући се, журећи се да што прије ухвате мјесто; неколико војника натоварених телећ |
| ачних и непомичних часова.</p> <p>А већ прије зоре чекаху кола пред кућом.</p> <p>Гаве Ђаковић, |
| ху с пута и шаптаху нешто за њим.{S} Он пријеђе преко једног полутрулог дрвеног моста, пуног шу |
| у говору, он је спазио у њезиним очима пријекор.{S} Он настављаше да говори са старим, осјећај |
| е могаше да растјера чаму и да заборави пријекор који се будио у њему.{S} Он осјећаше сву студе |
| речено и одређено у њему, са много више пријекора него до тада.{S} И кад се потресе поље и село |
| не може да помогне, и сажаљења и бола и пријекора, он се трза и стреса као шибљика, устаје и, у |
| сти, више неке мирне, озбиљне туге него пријекора.{S} Гавре Ђаковић пушташе старог да му прича, |
| тужећи се на наше раднике, псујући их и пријетећи им, говорећи како је сасвим друкчији чешки ра |
| овима, узнемириван вјеровницима који су пријетили да ће изнијети цијелу ствар на јавност и пред |
| вом селу, једва чекајући да оздрави; он пријећаше да их истражи: половину да пошље у просјаке, |
| о се забада челик у цијелац камен.{S} И прилазећи ближе, они могу да виде у непрекидном послу љ |
| по мало прекрива небо, како се примиче, прилази, спушта.{S} И почимају капље које се распрскава |
| епомично са радом који забавља руке, не прилази к њој; она се радосно изненађивала кад би осјет |
| о, давао себи ријеч да ће то бити првом приликом кад му дође; он је био промислио ријечи којима |
| е био тврдица, он није жалио да, сваком приликом, почасти и погости што боље може старију госпо |
| вно јавља сваке јесени.</p> <p>И једном приликом, Гавре Ђаковић ухватио га је да вара.{S} Али т |
| о лако да ради на своју руку и да стече прилично имање; гомиле тужаба биле су писане и дизане п |
| шћена и сатрта једна мати.</p> <p>Он је примакао једну столицу и сео поред ње, ћутећи.{S} И туг |
| Гавре Ђаковић одгурну презриво карте и примакну столицу к пећи, чекајући да дође Панек к себи. |
| аше с кола кад су коњи ишли уза страну, примао поздраве од сељака, склањао се колима која су ју |
| ешто новца, док се сељак снебивао да га прими.{S} И кад већ пођоше саонице, он још видје њега г |
| еној кући на коју се намјерише, гдје их прими један мршав, распас сељак.{S} Посиједаше око огњи |
| исли.</p> <p>Без икакве радости, она је примила вијест да је добила мјесто учитељице у једном с |
| и руменило на лицу, без имало зловоље; примио је њезину руку и промрмљао неколико безначајних |
| већ били легли.{S} И он се љутио што је примио ове дошљаке у кућу, што су баш нашли овдје да ст |
| с много пријатељског осмјеха, најприје примириса чашицу и мирис га очигледно задовољаваше, срк |
| ако мало по мало прекрива небо, како се примиче, прилази, спушта.{S} И почимају капље које се р |
| су пролазиле и правећи глупаве и дрске примједбе.</p> <p>Кад је изишао на перон, вече је било |
| с димом и добаци јој по коју равнодушну примједбу или обично питање, гледајући у оно што она ра |
| унило његове мисли; он је често није ни примјећавао.{S} Помало је кадгод разговарао с њом на хо |
| о ту поспрдну слику свога живљења, није примјећивао тај нијеми подсмјех живота, који пролажаше |
| зненада.{S} Он је није посљедње вријеме примјећивао ни опажао, нити је говорно с њом; она није |
| киме срео који би га могао зауставити и приморати на разговор, и трудио се да заборави на оно ш |
| ндилом испред ње, које није било одавно припаљивано.{S} Са таваница спао креч и црнило се дрво. |
| и свој језик и своју народност, чим су припасали сабље, и ломили их по крвавим разбојиштима Со |
| ених зрна, да и њега пржи суша и изгара припека, да хлепти <pb n="77" /> као спржена поља за је |
| а с дјетињим очима које не разумијевају припијала се уз њезино крило, и наслањала главу на њези |
| дом калуђерица; кад је смјела да осјети природу, слободу и младост; да лута сама обалом Уне и д |
| довољства.</p> <pb n="39" /> <p>И он се присили на један осмијак и удари га руком по рамену.</p |
| о и тупо.</p> <p>Пушташе се мислима, не присиљавајући се да их управља, и оне тражаху њу и нала |
| што га је озловољио.{S} И у вече он се присиљаваше да буде весео и разговоран, преко свога оби |
| вао и ломио се кроз кућу.{S} Па онда се присјети и упозна га са својом кћери која је стајала ма |
| каза он лагано и тихо, отежући ријечи; присјећајући се из разговора с њезиним оцем да ће радов |
| је, можда, у тој успомени и пригушене и притајене <pb n="57" /> мржње и незаборављених суза и с |
| ила камења на његове груди, убијала га, притискивала, мрвила му мозак, и он једва дочека да про |
| ечно њезин тужан, заплакан поглед, њега притискиваху као камење њезине жалобне ријечи, пуне суз |
| , неприродним рукама и стеже му тијело, притискује мозак и води га вазда у једном истом уском к |
| у, кад би је знала.{S} Он пушташе да га притискује тај сладак <pb n="109" /> терет што пада на |
| у груди, како јој руке, влажне од суза, притискују лице: њега прожимаше вјечно њезин тужан, зап |
| и јављају да нема посла: рад стао, глад притисла; запомажу да им се од куће штогод пошље, док г |
| н се пружи, зари главу у кожни јастук и притисну руком очи, трудећи се да заспи.</p> <p>Воз се |
| роз године, мрзовољан, са рукама чврсто притиснутим на груди, са стиснутим зубима и са згрченим |
| о.{S} Људи с уздигнутим јакама, и жене, прихватајући сукње, журили се, трчећи и тражећи заклона |
| дрско, црно трње, крвавећи руке кад се прихваташе за њега да не стане у воду и да прескочи на |
| зна још стотину ствари о којима може да прича по неколико сати и да му пробија главу како су Че |
| оворног кочијаша, који је више волио да прича него да ошине мале и мршаве коње који су споро од |
| н се немирно питаше: „Зашто то она мени прича?“ али није пропустио ни једну ријеч, у једном тре |
| ац пробија се Уна.</p> <p>Инжињер нешто прича о своме послу и будућим радовима у овој околини; |
| .{S} Гавре Ђаковић пушташе старог да му прича, не слушајући шта му овај говори.</p> <p>Стари од |
| иљене од сунца различитим шеширима који причају њихово мучење и пребијање по туђини.{S} Чују се |
| у и о Жишки, о словенској солидарности, причајући иза сваке десете изреке како му је вријеме ск |
| ном док је она радила неки ручни посао, причајући му штогод из својих ситних доживљаја, и одгов |
| не зна да се наљути. </p> <p>А они доље причали су о Загребу, о стотину ствари које су добро зн |
| а над водом, с осмјехом у очима, они су причали много и весело, као пријатељи који се познају г |
| е и заслијепљивао очи.{S} Он се сјећаше причања старих људи да та црквица бијаше сазидана на ру |
| p> <p>Читав дан се дрмао колима, слушао причања разговорног кочијаша, који је више волио да при |
| ове очи сретоше, њему се језик заплете, причање поста сметено и збуњено и нагло се заврши, гото |
| ијеч, у једном тренутку дирну га њезино причање, но он се свлада и остаде равнодушан.{S} Па кад |
| обе коњи, пио рђаво пиво и био узубијан причањем крчмара и крчмарица.</p> <p>И опет каскали коњ |
| шум буквика.{S} И подне је брзо дошло у причању тих ситница кад је инжињер сишао к њима, сав цр |
| рва која се димила и дим гризао за очи, причао нешто болежљивим гласом: очевидно се тужио на вр |
| гост куће, слободно се кретао, смијао, причао на дуго и широко о своме Прагу, о чешком пиву, г |
| ма и страсти.{S} И Милан се заборављао, причао весело, ударао пуном руком по столу који се дрма |
| се да му је било неугодно што је то све причао брату.</p> <p>— Игранке, трке, кафешантани, жене |
| илан је био заборавио да говори њему, и причао је весело, с много вјетрењасте, лакомислене <pb |
| јесенско послије подне поред Уне, Ирена причаше Гаври Ђаковићу свој живот на одломке: о својој |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Она му причаше са утопљеним очима у води, све што је преживела |
| е хтјела да полази.{S} Он јој рече нека причека.{S} Она се снебивала и стајала мислећи неко ври |
| авно неотварана.{S} Он је <pb n="32" /> пришао прозору, отворио га и стајао тако, не скидајући |
| њу.{S} Није ју распознао у први мах.{S} Пришао је прозору, застртом грубом завјесом са плавим п |
| справи поново главу и да поново погледа пркосно у живот.</p> <p>Али то бијаше само у тренуцима |
| џепа на прсима помаљао се један велик и прљав цолшток.</p> <p>Он га уведе у собу и изнесе ракиј |
| але својим мртвилом.{S} И дан се теглио прљав, кишан, блатан и туробан, не наличећи ни на дан н |
| днака, мирна, сива боја која даје свему прљав изглед.{S} Није било у томе дану ничега злог, нич |
| мећа и ђубрета, из кога је вирила једна прљава лопата; таљиге вукао један крупан, стар и лијен |
| нских киша или прољетних вода; кад јури прљава, широка и жута, прелијева и претапа оранице, <pb |
| етали се точкови на двоколним таљигама, прљавим и слупаним од дасака, <pb n="74" /> пунима смећ |
| и; њих троје дјеце савило се око ње, са прљавим лицима од плача.{S} Спровод се лијено вукао кро |
| великим шеширима, искривљених крила, у прљавим, широким, искрпљеним панталонама и тешким ципел |
| еним кошуљама кроз које се црне прса, у прљавим гаћама, закриљене од сунца различитим шеширима |
| са извраћеним дугим кожунима; са дугих, прљавих јарећих длака кожуна и из блатних, каљавих опан |
| јелих поља.{S} Било је у тој киши нешто прљаво и јадно, у тим танким и уским млазовима који се |
| , у другом, најудаљенијем ћошку кола, у прљавој свјетлости напола застрте свјетиљке, једног чов |
| са црвеним и једрим лицем, у искрпљеном прљавом одијелу, са уздигнутим кољенима и са широм опру |
| и кратак, убилачки пуцањ са зрном које пробија чело; чуо пад, видио крв, трзање, мучење и крат |
| може да прича по неколико сати и да му пробија главу како су Чеси први словенски народ.{S} И н |
| е гнијезде орлови.{S} Кроз један кланац пробија се Уна.</p> <p>Инжињер нешто прича о своме посл |
| уча кућу и истог дана почеше се на кући пробијати врата за дућан, а унутра, стружући тезге, пје |
| зајеца и покри лице рукама.</p> <p>Дан пробијаше, а у даљини се магла утапала у Уни.</p> <p>Те |
| он у њој замираше полако.{S} Кадгод се пробуде мисли, јуре, дигну се као облак прашине ваљан в |
| се све као сан, док она зна да ће да се пробуди и да се радује животу који је добар и пун среће |
| а што спава и који може сваки час да се пробуди.{S} Њега дира и вријеђа у мозгу кад зашкрипе, п |
| вре Ђаковић памтио је како је њих дјецу пробудила мати у зору, плачући и љубећи их, како се кућ |
| <p>Ива тога догађаја који је, за часак, пробудио и потресао ову мирну кућу, све се поново слегл |
| је, прво јутро, неодморан и неиспаван, пробудио у својој кући, он се престрашио од равнодушнос |
| а и без узбуђења. </p> <p>Једнога јутра пробудио се касно, уморнији него што је легао; соба је |
| је му је годио онај студени дах који је провејавао кроз замрлу кућу.{S} И он у њој замираше пол |
| а у Тушканцу.{S} И у томе свијету он је провео толико година, умирао, трунуо заједно с њима, жи |
| са њезиног струка, ни са плећа која се провиде.</p> <p>И он се сјећаше да његове мисли нијесу |
| еног моста, пуног шупљина, кроз које се провиди блистава вода која благо шуми не реметећи кротк |
| осанску страну: кроз <pb n="54" /> воду провиди се шљунак, а над воду избија старо, изглачано к |
| , испод коже, на мјестима <pb n="58" /> провидјело дрво, гутао, и давио се у ријечима, прескачу |
| е сав увукао у шубу, само му, покадкад, провири нос и око да види гдје је.{S} И тако читав дан. |
| око себе, губи се у кланце кроз које се провлачи стијешњена и изубијана између стрмих, одсјечен |
| > <p>Они су пролазили ћутећи, лијено се провлачили улицама и уносили у свјеже предвечерје, пуно |
| је друштво с којим пријатно, уз бермет, проводи зимске вечери код Матковића, у једном угодном, |
| i>, мислећи да је најбоље да његова кћи проводи године у самостану, у тој огромној, влажној, ст |
| овара на њихова радознала питања.{S} Он провођаше дане гледајући на прозор у сиво небо и слушај |
| буренце доброг вина које је Панек одмах прогласио као лијек од костобоље која се у њега редовно |
| ожда досађује и мучи, да можда, жели да проговори неколико ријечи, али ништа се у њему није кре |
| прозора му махну руком онај с којим је проговорио неколико ријечи.{S} Гавре Ђаковић се силом о |
| амет и непрестано се понављале, мучећи, прогонећи, кињећи.{S} О чему год почимаше да мисли, уви |
| не раздвајаше се више од њега, он га је прогонио свуда: кадгод је загледао у свој живот, јављал |
| и је, мило ми је, — рече Гавре Ђаковић, прогунђавши своје име и питаше се: „Шта хоће овај човје |
| у којима се тражила кућа и земљиште на продају, и написа једно писмо.</p> <pb n="151" /> <p>И |
| у ходником његови кораци и мирис цигаре продре кроз пукотине од врата; зачује се још једном исп |
| горким и несрећним сузама.</p> <p>Њега прође некаква језа кад видје њезин плач тугу и срамоту; |
| , мрвила му мозак, и он једва дочека да прође та страховита ноћ и са искреном радошћу поздрави |
| у ходнику, машио се за шешир и хтио да прође.{S} Инжињер га заустави, поздрави се с њим <pb n= |
| и његову хладну руку, и њезиним тијелом прође језа.</p> </div> <pb n="141" /> <div type="chapte |
| отресали мађарски.{S} Кад један Личанин прође поред Гавре Ђаковића, заостао, хитајући да достиг |
| ема путу, биле су обране од пролазника; прођоше редом крошњатих трешања, с напола увелим лишћем |
| ред његових прозора, са лијеном шкрипом прођу воловска <pb n="52" /> кола на којима сељак напол |
| очимајући да их подире, руши, разноси и прождире.</p> <p>Сједи он кадгод читаве сате и гледа у |
| воје старе снове у полумрачној соби, да проживљује напола успаван дане, да лута сам око Уне, да |
| затвореним очима и малаксалим тијелом, проживљујући грозне часове, очајне у својој празнини.</ |
| , влажне од суза, притискују лице: њега прожимаше вјечно њезин тужан, заплакан поглед, њега при |
| му није ни падало на памет да ју гледа, прозбори коју љубазну ријеч, погледа с осмјехом, на њез |
| издиже, поред друма, оголићено дрвеће, прозирне шуме и планине у снијегу и облацима.{S} А вјет |
| у гдје је био обијен зид, спустио га на прозор који је гледао у ведар дан, пун модрине и свјетл |
| тања.{S} Он провођаше дане гледајући на прозор у сиво небо и слушајући успављиво и мирно падање |
| сније сједе близу ње и обоје гледаху на прозор о који удараше и лупкаше киша.{S} Видио се комад |
| апола спава, — онда се он трза, затвара прозор и пада, изнемогао и изломљен, на кревет, и спава |
| , облачећи капут, диже завјесу и отвара прозор.</p> <p>Мала, блиједа свјетлост расипа се по соб |
| ше га један млаз сунца који падаше кроз прозор на његову главу.{S} Па кад читав свијет поче да |
| полако отјецала.{S} Он ју је видио кроз прозор гдје се жури, са зажагреним очима и са зајапурен |
| нађе изласка из њих, скупи чело, залупи прозор и оде да спава.</p> <p>Вазда те мисли налијетаху |
| големог завежљаја. </p> <p>Кроз отворен прозор ударао је вјетар и уносио оштар ноћни ваздух; ма |
| ецали.{S} Снажни млазови разбијали се о прозор кроз који су они гледали, и циједили се низ стак |
| разголићеним вратом, подбочен лактом о прозор, он удише свјеж ваздух, док вјетрић долази од ри |
| вореним очима.</p> <p>И кад је затворио прозор и лагано се окренуо, сио и налактио се о сто, до |
| ј, крупној високој згради, са стотинама прозора, одаја, полумрачног ходника куда нечујно промич |
| ивајући лупњаву жељезничких кола.{S} Са прозора му махну руком онај с којим је проговорио некол |
| вић, кад стајаше у мраку крај отвореног прозора. „Нашто сав овај немир, збуњеност, слутња која |
| во дрхтало. <pb n="70" /> Кроз оквир од прозора цурио је мали млаз воде у собу.</p> <p>— Да хоћ |
| не од врата; зачује се још једном испод прозора његово кашљање или како одздравља својим погрје |
| и марамама знојна лица и посиједаше око прозора.</p> <p>Напољу, једно натуштено јунско поподне, |
| живота који се буди, кад, поред његових прозора, са лијеном шкрипом прођу воловска <pb n="52" / |
| ва, улицу; тресне вратима каване, здрма прозоре; негдје у сусједству тресну вјетар прозором и с |
| /> <p>Поглед му нехотице паде на њихове прозоре.{S} Свјетло је било угашено; ваљда су већ били |
| оглављао као у понор, кроз мале застрте прозоре, своју јадну и безвољну свјетлост на предмете и |
| рачна, напољу падала киша, запљускујући прозоре.{S} Он се тешко дигао, осјећајући се да није ни |
| ли су се ћутећи, док је сунце ударало у прозоре, улазећи у собу и блијештећи вани у мутној води |
| над главе, црне и чудновате; завјесе на прозорима остарјеле, неразмицане ничијом руком.{S} Накр |
| зоре; негдје у сусједству тресну вјетар прозором и стакло се расу по плочнику; некоме вјетар по |
| се враћао, опазио је да нема никога на прозору.{S} И онда се увјеравао да му је то сасвим свеј |
| рата.{S} Он се попе у кола и стајаше на прозору.</p> <pb n="20" /> <p>Из чекаонице треће класе |
| аци са себе капут и стајаше у кошуљи на прозору, смијући се своме чину и одмарајући се.</p> <p> |
| е ју распознао у први мах.{S} Пришао је прозору, застртом грубом завјесом са плавим пругама.{S} |
| да се је нехотице окренуо према њиховом прозору и учинило му се да је спазио једну женску главу |
| отварана.{S} Он је <pb n="32" /> пришао прозору, отворио га и стајао тако, не скидајући капута, |
| ац који говори у басу, бубња прстима по прозору и сваки час страховито зијева; један Сријемац, |
| кућице, са црном иструлом шимлом, малим прозорчићима, неједнако изрезаним у дрвету, високим пра |
| змеђу свијета који се враћаше из цркве, пројаха калуђер, са излињалом камилавком на глави, на о |
| оној ломљави и метежу.</p> <p>Његов воз пројури и стаде одједном; из њега куљну мноштво свијета |
| шину, завитла је у ваздух и с њом нагло пројури, у неколико махова, улицу; тресне вратима каван |
| но и весело доба, како су брзо прошли и пројурили ти <pb n="147" /> ведри часови!{S} Осјетила ј |
| е да не остану иза воза.{S} Они су били пројурили читав перон и враћали се натраг, исто тако зг |
| руги воз који оде прије његовог.{S} Они пројурише поред њега, са пјесмом, грајом и галамом, над |
| огледале се у излозима; средином улице пролажаше једна гомила зидарских раддника пуних креча п |
| ећивао тај нијеми подсмјех живота, који пролажаше полагано и неопажено.{S} Гавре Ђаковић видио |
| з се љуљао, трескао и тутњао; кондуктер пролажаше, лупајући вратима, са фењером у руци.{S} То ј |
| т добродушну и просту забуну, сметајући пролаз, бојећи се да не остану иза воза.{S} Они су били |
| који звечи разбијено и чудно.{S} А дани пролазе.</p> <pb n="76" /> <p>Једног дана лежао је у хл |
| ју и затварају треском; момци што журно пролазе, њишући на послужавницима шоље и чаше воде; у в |
| едном; из њега куљну мноштво свијета и, пролазећи поред њега, ишчезаваше кроз једна врата.{S} О |
| густу прашину; немарно поново сиједао, пролазећи варошице, пуне дућана, дјечурлије и пандура.{ |
| е скривају дивље патке, чапље и плиске; пролази поред дубина које покрива подмукло и затворено |
| престану да се окрећу витлови, док Уна пролази мирно и спокојно.</p> <p>Или у прољеће, кад се |
| ни напријед; он страхује од вјетра који пролази дрско и извиднички кроз собе, да му не однесе т |
| ја редовно виђа, улице којима сваки дан пролази, као и његова стара ђачка соба, пуна нереда, ко |
| м, и он само <pb n="111" /> осјећа како пролази нечујним кораком кроз године, мрзовољан, са рук |
| јали, гледајући изазивачки жене које су пролазиле и правећи глупаве и дрске примједбе.</p> <p>К |
| Средином улице, правећи велике кораке, пролазили сељаци и сељакиње у бијело с кошарама на глав |
| оњи тврдом, збијеном, каменитом цестом, пролазили расута села, дохватали се брда; друм лагано о |
| нуо главом.</p> <pb n="18" /> <p>Они су пролазили ћутећи, лијено се провлачили улицама и уносил |
| поздрав.{S} Заустави га семинар који је пролазио Илицом, правећи вечерњу шетњу: дугачка поворка |
| аковић се тада тргао.{S} Свијет који је пролазио није гледао ту поспрдну слику свога живљења, н |
| ојима нијесу много сметали кораци самца пролазника који лута по кривудавим стазама.{S} И успављ |
| нагињале према путу, биле су обране од пролазника; прођоше редом крошњатих трешања, с напола у |
| а са катедрале <hi>Здраву Марију</hi> и проламаху ваздух својим пуним и широком звуком.{S} За ч |
| о на прстима и говорило шапатом; тек он проламаше по кадкад ту тишину својим јечањем, кад би га |
| але се телеграфске жице, нејасно дрвеће пролијетало поред воза; поља добиваху помало боје, али |
| о тражи неки предмет.{S} Стотина ствари пролијеће испред његових очију, стотина мисли проструји |
| се тамо и овамо.{S} А у Ирени се нешто проломи и она тихо зајеца и покри лице рукама.</p> <p>Д |
| њу слијевају бујице јесенских киша или прољетних вода; кад јури прљава, широка и жута, прелије |
| и, док живот хуји око њега и шири мирис прољећа и меку топлину младости; он осјећа његов здрав, |
| аборављајући и на касну јесен и на рано прољеће кад се, као несита и бестидна блудница, дрско и |
| пролази мирно и спокојно.</p> <p>Или у прољеће, кад се разлијежу кавге над стопом преоране зем |
| га потреса иста гроза кад види сунчано прољећње јутро послије кише: по трави и по лишћу блијеш |
| смрт; међутим чини се да се Манојло био промијенио, бар према жени, откако му је прва умрла, и |
| и првом приликом кад му дође; он је био промислио ријечи којима да јој то каже, он је знао на п |
| одаја, полумрачног ходника куда нечујно промичу часне сестре као сјенке, и само се забијеле узд |
| аку.</p> <p>А у времену се већ осјећала промјена; из кланаца удараше бура и натјериваше Уну о о |
| и мрак, уноси свјетлост, доноси стотину промјена, ствара новог човјека и рађа вољу, младост и с |
| уробнијим гласом него прије, без икакве промјене у расположењу и без веселијег израза на лицу, |
| монија.</p> <p>Наједном је опазила неку промјену, а да није знала шта се је догодило; часне сет |
| имало зловоље; примио је њезину руку и промрмљао неколико безначајних ријечи.{S} Пошли су заје |
| о к њима, сав црвен, задуван, узрујан и промукао, тужећи се на наше раднике, псујући их и прије |
| сли једне петнаестогодишње дјевојке, да пронађе шта је томе криво.{S} Удвостручила је своју мар |
| што му је полазило за руком, било је да пронађе неку врсту полудријемежа, измијешану са полусно |
| оји се, као што је <pb n="138" /> чула, пропио и живио са својом <hi>вешерком</hi>, мислећи да |
| слути, или о којима није имала појма, и прописивао јој неке нарочите молитве.</p> <p>И она напр |
| којима у вече умире сунце; суре шуме са пропланцима на којима овце наличе на бијело камење што |
| ше: „Зашто то она мени прича?“ али није пропустио ни једну ријеч, у једном тренутку дирну га ње |
| , младости и животу; кад већ налажаше у проријеђеним косама сиједе власи, осјећајући слабост у |
| тавали, и били као срасли са брадом, са проријеђеном, чекињавом косом која стрши, са љутитим по |
| ажали младу дјевојку која пође за њега, проричући јој зао живот и мучну смрт; међутим чини се д |
| латко, плаво и без облака, са којега се просипа огањ.{S} И кад тамо, иза брда, почима да се рађ |
| ем.{S} Мала, <pb n="99" /> проста лампа просипаше лијену свјетлост на њезине косе које су биле |
| ћаше да их истражи: половину да пошље у просјаке, а половину на <hi>кондуну</hi>.{S} Па, једног |
| им тихим плачем.{S} Мала, <pb n="99" /> проста лампа просипаше лијену свјетлост на њезине косе |
| цестом, поштапајући се на један дебели, прости штап, и одлану му у души.</p> <p>Послије се пока |
| евојка коју је упознао једним обичним и простим случајем.</p> <p>Кад ју је срео, послије неког |
| подвољак, црвене бркове, све под једним простим сламнатим шеширом; преко куље му један дебео зл |
| ин мезимац буде официр; она је у својој простодушности, сјећајући се неких породичних традиција |
| како је шибао вјетар, сух и хладан, по простору који се смрзао.{S} Небо је било залеђено и сив |
| игнути крајеви њихових бијелих капа; са пространом црквом у којој вазда влада сутон са потумњел |
| ; тек кадгод само нагло подигне главу и простријели очима све око себе.{S} У кући се ходило на |
| бурадима; сијено и трава <pb n="29" /> прострта испред коња који одмахују главама са натакнути |
| еће испред његових очију, стотина мисли проструји његовим мозгом, мисли полусане, уморне, сакат |
| 21" /> уносећи међу свијет добродушну и просту забуну, сметајући пролаз, бојећи се да не остану |
| блаци замрачише небо и застрше планине; просуше се јесенске кише и Уна се замути, набуја и прел |
| ну <pb n="104" /> прије њега.{S} И онда протабају ходником његови кораци и мирис цигаре продре |
| илан је то осјећао,, не бунећи се никад против оштрих, братовљевих ријечи које су падале чешће, |
| ; гомиле тужаба биле су писане и дизане против њега, али им се није <pb n="61" /> вјеровало нит |
| што, да угуши, убије ма чим то осјећање против којега се буни.</p> <p>— Не волим ја њу, — рече |
| ијаше обузет парницом коју је био дигао против неких сељака на које је сумњао да су га ранили и |
| итог дара; брат није имао разлога да се противи и пустио му да ради што хоће.{S} Али Гавре Ђако |
| ам мислила, — говораше она, гледајући у противни зид, — јер не диваните никад са мном.{S} Да ва |
| засијеца у образ — сушта <pb n="36" /> противност брату који је био немаран, доста неукусно од |
| и успомене и слике и ријечи, а живот ће протјецати поново једнолично и тупо.</p> <p>Пушташе се |
| да у воду од које бије хладовина и која протјече мирно и тихо, бистра и невина као плаветнило д |
| се са собом задах канцеларије и дебелих протокола; утегнутих и намирисаних официра; сиједих и ћ |
| јете волило, долазе тако ријетко; да ће проћи мјесеци да она ради мирно у свом ћошку свој школс |
| животу; и он вјероваше да ће и тај дан проћи, као што су прошли и ишчезнули <pb n="108" /> мно |
| пис, он није ни слутио што ће у њему да прочита.{S} Писмо дуго, згужвано, на оцијепљеном комаду |
| њезине очи, он не могаше да у њима ишта прочита до нечега што се скаменило.{S} И прије него што |
| .{S} Он је већ толико пута, и нехотице, прочитао натписе у колима и знао их готово на памет; не |
| >Она га погледа.{S} Њему се учини да је прочитао у њезином оку: „Хајдете!“ И он, не знајући ни |
| е, заваљени, заклоњени новинама које су прошаране празним, конфискованим ступцима; кадгод се, с |
| лаци се били сасвим изгубили; небо било прошарано звијездама.{S} Њега се угодно дојмила лупњава |
| се љутио на законе што су благи, што су прошла времена кад се могло на муке ударати, или кад је |
| ио да се свега одрече и да све мрзи.{S} Прошле су га биле те ватре и грознице; он је био готово |
| о безбрижно и весело доба, како су брзо прошли и пројурили ти <pb n="147" /> ведри часови!{S} О |
| и се сав слатким сновима из дана што су прошли, облачио се, изишао из куће и упутио се цркви.</ |
| оваше да ће и тај дан проћи, као што су прошли и ишчезнули <pb n="108" /> многи други, и одније |
| .{S} Обневиде очи и узаври крв, замахне проштац и одјекне негдје у пољу кубура кремењача.{S} И |
| а раздрљеним кошуљама кроз које се црне прса, у прљавим гаћама, закриљене од сунца различитим ш |
| коси, нека му се циједи низ врат и низ прси, он жудно ужива у њој као жедна, одавно ненапојена |
| а завинутим црвеним коралом, из џепа на прсима помаљао се један велик и прљав цолшток.</p> <p>О |
| се шумним и запјенушеним слаповима који прскају и шире хладноћу око себе, губи се у кланце кроз |
| руженим ногама, с палцима у џеповима од прслука, с изгубљеним <pb n="12" /> очима на стропу, у |
| лав и кицош, с високом крагном, црвеним прслуком и вазда тијесним панталонама, шара једном олов |
| {S} Из шикаре, на трњу, плаве се њихови прслуци.{S} Читаво поље испод њих одјекује од њиховог п |
| ем и очима које нешто траже, и ломљењем прстију и којим дрхтајем и трзајем свога тијела, и усна |
| а живот долази полако и нечујно, као на прстима.</p> <p>Па кад је силазио у башту, сјећа се да |
| ма све око себе.{S} У кући се ходило на прстима и говорило шапатом; тек он проламаше по кадкад |
| лават Босанац који говори у басу, бубња прстима по прозору и сваки час страховито зијева; један |
| рених бара и кошаница.{S} А жива свјежа пруга Уне испресавијала се као сјајна змија преко поља, |
| ору, застртом грубом завјесом са плавим пругама.{S} И погледа поново.{S} То је био његов брат М |
| добро познаје, зна сваки вир у њој, зна пругу којом се ваља матица.{S} Или иде дуж обале, дерућ |
| оје удара сунце, — живу, свјежу, зелену пругу Уне.{S} Он зна, како му је поглед вратоломно слет |
| о дуго времена и запрашено; таванице се пружале изнад главе, црне и чудновате; завјесе на прозо |
| а гдје стоји пред кућом, држећи новац у пруженој руци, борећи се и бирајући између сиротиње и п |
| Воз се међутим уздрма и крену.{S} Он се пружи, зари главу у кожни јастук и притисну руком очи, |
| ви своја питања.</p> <p>— Немој, рече и пружи руку, као да моли или као да се брани. — Немој да |
| обичним поздравом.{S} Она је уздрхтала, пружила му руку, а ријеч јој се угушила у грлу.{S} Он ј |
| у сусрет с веселим и добрим осмјехом, и пружила му пријатељску руку, као старом познанику.{S} О |
| јеновитим дрворедима, док му једнолично пршташе пијесак испод ногу, а по клупама се виђаху неја |
| потмуо пуцањ с кишом камења које пада, прштећи и рушећи се низ брдо.{S} Ударају батови, виде с |
| аве око млинова; кад најури на слапове, пршти, пјени се, скаче, тече лагано опијена, спушта се |
| ни бучно окретање витлова с водом, која пршти и расипа се у пјени на све стране, ни пуцкање с б |
| пије најбољим вином и подвори најслађом пршутом, да покоље десетеро пилића, јагње, прасе, да их |
| за помоћ, заметнули се пушкама и повели псе.{S} Иза дугог тражења, нађоше Манојла у једној увал |
| , повезана рупцем, и брзо се склања.{S} Пси на ланцу трзају се и лају.{S} Виде се разваљени пло |
| а, у чијој хладовини изваљени момчићи и пси чувају стоку.{S} У даљини виде се коњи како облијећ |
| хом да се потресала кућа и узбунили сви пси у комшилуку, и само што предушиваше од смијеха, па |
| ика с фењерима, са мађарским узвицима и псовкама.{S} Он се трудио да не мисли ништа.{S} Тек сам |
| једној гомили радника, почимајући да их псује.</p> <pb n="93" /> <p>Кад је стигао кући затекао |
| и промукао, тужећи се на наше раднике, псујући их и пријетећи им, говорећи како је сасвим друк |
| вријеме; кад се враћала као преплашена птица, плашљиво отварала врата, и налазила собе ненамиј |
| егови кораци и мирис цигаре продре кроз пукотине од врата; зачује се још једном испод прозора њ |
| /p> <p>Како је он тешко сносио тај дан, пун потиштене нејасности и нечега скривеног, на својој |
| но кукање и запијевка; у тај ведар дан, пун свјетлости, младог лишћа и нових трава, са сочним и |
| а на прозор који је гледао у ведар дан, пун модрине и свјетла, увјерио се да се налазио у својо |
| ла.</p> <p>Уђоше на један разваљен пут, пун крупног камења на коме се познају обли трагови чели |
| и и да се радује животу који је добар и пун среће.</p> <p>И оно мало времена што јој је преоста |
| о послу и окупани у зноју; у њој се чуо пун звук српа кад се забада у густо, пожутјело класје и |
| говор лагано и испрекидано мијешао се у пун и једноличан шум буквика.{S} И подне је брзо дошло |
| пролази, као и његова стара ђачка соба, пуна нереда, која се већ уживила у њега. </p> <p>Њега ј |
| разбијен поглед, она се збуни и покаја, пуна сумње да је њезина искреност и повјерење било можд |
| 51" /> сиједа коса, кад угледа два ока, пуна суза, упрта на њега, у којима има и туге што не мо |
| поносна госпођа кроз тамнозелена поља, пуна кукуруза, обавија се око брежуљака, засијаних злат |
| е што се креће; да отисне око низ поља, пуна боја, изрезана и испресијецана међама, пуна јечма |
| боја, изрезана и испресијецана међама, пуна јечма што се жути, зоби што се зелени, ријетких, м |
| е, испод њих, зарасла брдо букова шума, пуна хладовине и свјежине.{S} Већ су могли да спазе мно |
| преда се, још сва уздрхтала и узбуђена, пуна неког чудноватог задовољства.{S} Он је сједио у со |
| збијаше у њему тјескоба, мрачна и црна, пуна питања и сумње: „Куда то води?“ И он се упињаше да |
| дна грозна мјешавина светиње и гнусобе, пуна понижења и одвратности.</p> <p>А кад се појави у д |
| а; и кад се сретоше њихови погледи, оба пуна сумње, он јој само рече несигурним гласом:</p> <p> |
| јауци пуни крви.{S} Читава кућа била је пуна њезиних суза; јецај се осјећао и титрао у ваздуху, |
| рно поново сиједао, пролазећи варошице, пуне дућана, дјечурлије и пандура.{S} Заустављао се по |
| иваху као камење њезине жалобне ријечи, пуне суза, бола, срамоте и једног јада, тешког као олов |
| овари глобе на сељаке, да их оптужује и пуни њима затворе и оставља за њима непоорана поља, неп |
| тапале сузе, јецају пуни горчине, јауци пуни крви.{S} Читава кућа била је пуна њезиних суза; је |
| ве прелијевале и претапале сузе, јецају пуни горчине, јауци пуни крви.{S} Читава кућа била је п |
| долазила, затитрала би она чама која је пунила ову зграду и губила се: у кући се осјећала једна |
| и бесмислен: са својим сјајним салама, пуним деколтованих дама, кафешантанима са својим бијесн |
| ањем живота и новца; женским будоарима, пуним парфема и страсти.{S} И Милан се заборављао, прич |
| нешто страшно и запрепашћено, с очима, пуним суза, убијена стидом, осјећајући понижење свога о |
| бријег једним старим, разрованим путем, пуним вододерина; иза леђа остају им високе, голе плани |
| аслог, голобрадог дјечака, с укрућеним, пуним, дјетињим лицем; са безазленим, озбиљним очима, у |
| полудријемежа, измијешану са полусном, пуним страшних привиђења, трзајући се сваки час, намије |
| ђаше лагано, с обореном главом, с очима пуним њезине слике, с ушима пуним њезиног смијеха и риј |
| ом, с очима пуним њезине слике, с ушима пуним њезиног смијеха и ријечи.{S} Гавре Ђаковић осјећа |
| у Марију</hi> и проламаху ваздух својим пуним и широком звуком.{S} За час се огласише звона с д |
| која се слијева с уживањем и кликом, у пуним звуцима, послије сушних, изгорјелих дана, у њедра |
| ина избацивала снажно и дахтаво пару, у пуним, густим и дебелим душцима и воз се поново кретао |
| изваљено немоћно, са раширеним рукама, пунима блата из јаруга.{S} И он љутито, не пазећи гдје |
| зливену на уморним и лијеним пличинама, пунима шевара и водених трава, гдје се скривају дивље п |
| вим и слупаним од дасака, <pb n="74" /> пунима смећа и ђубрета, из кога је вирила једна прљава |
| љаде и хиљаде <pb n="149" /> тренутака, пуних натегнутог очекивања, горке, зебње и слатке наде |
| камењем.{S} Они прелазе преко стрњишта, пуних стогова, у чијој хладовини изваљени момчићи и пси |
| олажаше једна гомила зидарских раддника пуних креча по одијелу и по изобличеним, рђавим шеширим |
| зарумени, са доста обичних потеза, али пуних једне благе њежности: тек мало замишљености која |
| улицама и уносили у свјеже предвечерје, пуно смијеха и младог живота, нешто мрачно и туробно, н |
| жаше и себи једно чудновато ружно биће, пуно злобе према свијету и животу, себично и јадно у св |
| га развлачило се његово натмурено лице, пуно понизне и претјеране љубзности; његови <pb n="60" |
| ним мислима које се гурале под перо; са пуно мрља од мастила и са много испревлачених и брижљив |
| ваки час да се срозају низа зид.{S} Све пуно прашине и мрака, тмурно, укочено и замрзло.{S} Как |
| ваљен у наслоњачу, гледао у његово лице пуно весеља и обијесне радости за авантурама и уживањим |
| кад се појави у дну собе старачко лице пуно бора, кад се засребрени њезина <pb n="51" /> сијед |
| нарадује слободи, она је осјетила срце пуно јада.</p> <p>Рекла је Гаври Ђаковићу да ће отпутов |
| сано, са неједнаким и кривим редовима и пуно грешака; испрекидано, са збуњеним, поплашеним, пот |
| предвечерја једног врућег љетног дана, пуног загушљиве прашине и сухе жеге, док се сунце спушт |
| преко једног полутрулог дрвеног моста, пуног шупљина, кроз које се провиди блистава вода која |
| ош је више повећавала спарину у кавани, пуној дима који је правио маглицу, дизао се према строп |
| и опружен, још разигран њезином љубави, пуном страсти, младости и доброте.</p> <p>И у једном тр |
| ан се заборављао, причао весело, ударао пуном руком по столу који се дрмао, и по сабљи која се |
| тај бујан живот који својом крепкошћу и пуноћом презираше и исмијаваше смрт, спровод не унашаше |
| душу, да је у њезину безбрижну младост, пуну сунца и ватре, унио своје мразеве и зиме, да је ми |
| лијева снагу, рађа силну и крепку вољу, пуну дивље, безумне и слијепе храбрости и ликовања над |
| се да је још види сатрвену и сломљену, пуну неизрецивог јада који је лила у сузе, и он се стре |
| ља, и нехотице, своју кућу освијетљену, пуну нестрпљивости и ишчекивања, из које вјечито <pb n= |
| таму, у непознату даљину, <pb n="24" /> пуну мрака, бунећи својом тупом ломљавином мртвачку тиш |
| вољност у души, кад је сахранио младост пуну неразумљиве чежње, — јављала се она, та дјевојка к |
| а.{S} А сада га је гледао како је сув и пуст, остарио, поцрнио и оронуо, како се немоћно испиње |
| шно, то је доста обична ствар.</p> <p>И пусти њезину руку.</p> <p>Она само што мало отклони дла |
| сном.</p> <p>Дани су му били исто тако пусти и безбојни.{S} Диже се око девет сати, расхлади л |
| свега, као у једној страшној бескрајној пустињи без хоризоната.{S} Гурнули су га у школе да буд |
| ни на шта и бојећи се да мисли; био се пустио животу нека га заноси куд хоће, осјећајући да је |
| брат није имао разлога да се противи и пустио му да ради што хоће.{S} Али Гавре Ђаковић није м |
| ће отишло нешто што није требао ни смио пустити да оде.</p> <p>Куњаше читавог дана.{S} Пред веч |
| на зиму и наставе вожњу преко мразних и пустих поља, преко замрачених брда у којима извире бура |
| вијаше косимице кишне млазеве, погињаше пусто дрвеће и стресаше заостало, жуто и самотно лишће |
| има и све му се то чинило тако празно и пусто.{S} Миланове очи сјале су и лутале по таваницама |
| ресу бронзе и њихова звека смрзава се у пустој тишини.</p> <p>Они морадоше ноћити у првој усамљ |
| , кад отвори очи, Гавре Ђаковић осјети, пустош и мртвило око себе као некада, и ужасну се.{S} О |
| ви и ори.{S} Он кликће кад опажа у њему пустош гдје се шири, наде гдје се ломе.{S} И кад све за |
| не би можда осјећао оволико празнине и пустоши у животу; у кући би га чекала жена и полетила у |
| одсјећало на дјечурлију која их је била пустошила чим су биле почеле да руде.{S} Испред кућа тр |
| да је сада гледа по први <pb n="106" /> пут, не скидајући погледа с њезиних плећа на која коса |
| греба до куће, дуго, али он би волио да пут још траје, да се још вози негдје далеко у ноћи, да |
| Ирена већ почимаше да спрема ствари за пут.{S} Поред ствари, ту бијаше и један боцун домаће ра |
| нце и хучи у њима.{S} Они застају, губе пут, усред каквог таласастог брдског пољица, скученог и |
| га с рамена и да однесе шубу; они траже пут, подупиру заједно својим плећима саонице и извлаче |
| не питајући, у његов живот, крчећи себи пут моћно и силно, одбацује <pb n="107" /> његове мисли |
| а тренутна тишина; са звеком падао који пут новац на земљу; и од времена на вријеме дизала се с |
| глоцкање кога миша.{S} У авлији по који пут залаје пас и, од времена на вријеме, закукуријечу п |
| бродушношћу.</p> <p>Тада су се посљедњи пут видјели.</p> <p>Кад је у Загребу једног зимског јут |
| све заборави, да преспава овај познати пут гдје зна и имена станица и којим редом долазе и как |
| оштво људи који дижу грају, усијецајући пут у брдо, једни ваљају камење и слажу га на путу, дру |
| рну разговор на своје послове: на један пут који прави у овој околици.{S} И потеже из доњег џеп |
| рђивала.</p> <p>Уђоше на један разваљен пут, пун крупног камења на коме се познају обли трагови |
| м оштрим ртовима њезину глатку стаклену пут.</p> <p>Запљусне га кадгод млаз сељачког живота из |
| којним животом; обилазила је мајка више пута, задржавајући се кратко вријеме, свраћао је и отац |
| раке у ходнику, да се њезина врата више пута отварају, али он је био непомичан, са закованим ти |
| сматрала његове карте; он осјећаше више пута њези дах на своме лицу и губљаше игру; једном, кад |
| за то одликовање.{S} Палили су му више пута сијена, не знајући да су добро осигурана, и он је |
| кроз једну вазда исту ноћ, као да дражи пута кога нема.</p> <p>Гавре Ђаковић осјећаше се сав ра |
| то назвао глупошћу.{S} Плашио се планом пута и различитим другим плановима из инжињерова џепа; |
| ем преко кога је прешла рукама неколико пута, намијештајући косу и гледајући преда се, још сва |
| та.{S} Потрапка Гавру Ђаковића неколико пута по рамену, назва га пријатељем, али му не врати до |
| облачић дима, грмне и одјекне неколико пута потмуо пуцањ с кишом камења које пада, прштећи и р |
| ано је подигао очи, погледавао неколико пута по соби, зауставио поглед на једном мјесту гдје је |
| м зној са чела и одахну гласно неколико пута.{S} Потрапка Гавру Ђаковића неколико пута по рамен |
| зан и дрзак.{S} Она је уздрхтала толико пута под његовим ријечима, заплакала у себи ради његово |
| бунило, узрујавало.{S} Он је већ толико пута, и нехотице, прочитао натписе у колима и знао их г |
| посла; на сваки начин, то је већ толико пута мислила да запита и, не усуђавајући се, остављала |
| немаран, доста неукусно одјевен; често пута необријан и зарастао у браду која је још више замр |
| а њој само једну ниску жељу.{S} И често пута она <pb n="148" /> није знала да ли га воли, прези |
| жене ни дјевојке које му се уклањаху с пута и шаптаху нешто за њим.{S} Он пријеђе преко једног |
| а и прегледавала једну исту ствар десет пута, чекајући да јој он нешто каже и одлазила полагано |
| о као да је он већ морао то име стотину пута чути и чврсто му стисну руку као да су били стари |
| рије него што буде касно; он се стотину пута одлучивао, заклињао, давао себи ријеч да ће то бит |
| ану, <pb n="46" /> преживљујући стотину пута његову смрт, умирући заједно с њим тешком и мучном |
| ни циљева који требају да се траже, ни путева који <pb n="119" /> њима воде.{S} Он убија жеље, |
| ни, хитајући да сједну, сметени далеким путем на који се спремају, <pb n="21" /> уносећи међу с |
| ењу уз бријег једним старим, разрованим путем, пуним вододерина; иза леђа остају им високе, гол |
| ј коси; лице дугуљасто са фином бијелом пути која се покадгод зарумени, са доста обичних потеза |
| <hi>квитирао</hi>: с једним трговачким путником који заступа неку фирму из Граца.{S} Тако нема |
| сипа сњежном прашином у лице.{S} Кола и путници ријетки; тек што, покадгод, јато гавранова зацр |
| зговора с њезиним оцем да ће радови око путова у овој околици трајати двије, три године.</p> <p |
| грању; гране које су се нагињале према путу, биле су обране од пролазника; прођоше редом крошњ |
| брдо, једни ваљају камење и слажу га на путу, други ударају гвожђе у тврду стијену и ударци бат |
| ав раздрман, изломљен, изубијан, као да путује неколико дана.{S} Лагано га је болила глава.{S} |
| а, са савијеним кабаницама преко груди, путујући на одређено мјесто; достојанствено се пењала у |
| заваљујући се с десна на лијево кад је пуцало у његовој близини, враћао се сав задуван на стар |
| ечи; он је у њој чуо и кратак, убилачки пуцањ са зрном које пробија чело; чуо пад, видио крв, т |
| а, грмне и одјекне неколико пута потмуо пуцањ с кишом камења које пада, прштећи и рушећи се низ |
| ндире с високим оковратницима и сјајним пуцима, ни за сабље које звецкају и одскачу од земље.{S |
| и и расипа се у пјени на све стране, ни пуцкање с брда, и лом рада, ни поклици, ни свађе.{S} Пр |
| јастук, он је тражио мира и сна, слушао пуцкање расушеног старог покућства и глоцкање кога миша |
| у точкови од камења, уз труцкање кола и пуцкетање бича.{S} Спустио се с кола, осјећајући слој п |
| у.{S} Бијаху чули из свога засеока неку пуцњаву изнад кућа и викање за помоћ, заметнули се пушк |
| ка на које је сумњао да су га ранили из пушака.{S} О томе је он са собом гласно разговарао.{S} |
| свој посао, на столици поред себе, гдје пуши цигарету за цигаретом, игра се с димом и добаци јо |
| таници и, ишчекујући воз, досађивао се, пушио и посматрао једно друштво официра који су гласно |
| и шум воде, механично се хватао за џеп, пушио и бацао у воду остатке цигарета за које се отимах |
| ла у кола два жандарми, с бајонетима на пушкама, правећи некоме друштво.{S} Помоли се гомила Ли |
| ад кућа и викање за помоћ, заметнули се пушкама и повели псе.{S} Иза дугог тражења, нађоше Мано |
| арених телећацима који су их тиштали, с пушкама, са савијеним кабаницама преко груди, путујући |
| м, затварајући их и шиљући војску да их пушкара.{S} Њему се чињаше да Уна памти стотине година |
| и дједови, вјечно радећи и бранећи је с пушком у руци, сахрањујући у њу све своје наде и муку и |
| да их гости по неколико дана и да их не пушта да оду тријезни; а кад би они отишли, поново се з |
| ељно упија воду, а он са скинутом капом пушта нека га бије киша по лицу и по коси, нека му се ц |
| чи, док га је она само чудно погледала, пуштајући га да јој каже све што му се свиди и буде по |
| те пјесме, загрми калуђер из олтара, не пуштајући никад старца да започето доврши, журећи се кр |
| разговора, он је опет постајао стари и пуштао се са уживањем својој чами, не трудећи се да дај |
| нала да ли га воли, презире или мрзи, и пушташе да јој сузе замијене мисли.</p> <p>Без икакве р |
| њега, као и њу, кад би је знала.{S} Он пушташе да га притискује тај сладак <pb n="109" /> тере |
| е туге него пријекора.{S} Гавре Ђаковић пушташе старог да му прича, не слушајући шта му овај го |
| јецати поново једнолично и тупо.</p> <p>Пушташе се мислима, не присиљавајући се да их управља, |
| их златуњавим јечмом, ниском и ријетком пшеницом и зеленом бујном зоби, вијуга преко поља, с об |
| езино причање, но он се свлада и остаде равнодушан.{S} Па кад она сврши и кад нађе његов празан |
| од тог познанства, био је један миран и равнодушан утисак.{S} И послије пола сата, он више и не |
| заузео њезине мисли, показао да му није равнодушна, и остао једнако мрк, неприступачан и затвор |
| е бунило њезино: „Зашто?“ „Она је дакле равнодушна,“ помисли он. „А ја не једем, не пијем, не с |
| на танким испијеним усницама и мирним, равнодушним подсмјехом у кутовима очију?{S} А он тражи, |
| лије састанака са Јеком; он осјећаше да равнодушно упропашћује <pb n="75" /> једну младост и по |
| неку фирму из Граца.{S} Тако немарно и равнодушно ју је оставила и препустила оцу који се, као |
| е без мишљења и без оклијевања, мирно и равнодушно, смрвио њезино срце под једном могилом, и то |
| мња да ли је она могла да осјети његову равнодушност и да ли је носила јад у души, не казујући |
| та и смијешна, дозивао је у помоћ своју равнодушност, али узалуд.{S} Он онда бацаше кривицу на |
| удио у својој кући, он се престрашио од равнодушности коју је осјећао у себи.{S} Лијено и лаган |
| м, игра се с димом и добаци јој по коју равнодушну примједбу или обично питање, гледајући у оно |
| сјајним погледом у часовима самоће; са равнозвучним и сувим гласом, безвољним кретњама и јетки |
| радници у туђини јављају да нема посла: рад стао, глад притисла; запомажу да им се од куће штог |
| емену, али кад се видјело да се дани за рад неће више повраћати те године, срушише се радничке |
| м му бијаше један дрвени полилеј, ручни рад једног побожног сељака који је изучио резање кад је |
| е сав задуван на старо мјесто, потичући рад све живље својим оштрим, реским гласом, не дајући љ |
| јесме коју пјеваху из свег грла.</p> <p>Рад на новом друму бијаше застао и сви се надаху још ли |
| орављала брзо на то у гомили другарица, рада, церемонија.</p> <p>Наједном је опазила неку промј |
| ужурбано мноштво радника и чула лупњава рада.{S} И тога читавог дана не раздвјаху се.</p> <p>„Ш |
| хода колико од разговора, од вреве, од рада који је видио; било је неизмјерно много умора у он |
| на све стране, ни пуцкање с брда, и лом рада, ни поклици, ни свађе.{S} Пред њим се црвенио звон |
| улице пролажаше једна гомила зидарских раддника пуних креча по одијелу и по изобличеним, рђави |
| а да играју карте.{S} Ирена је сједила, радећи, иза његових леђа и посматрала његове карте; он |
| затворен. </p> <p>И она га посматраше, радећи преко воље свој посао, на столици поред себе, гд |
| којој су одрасли њихови дједови, вјечно радећи и бранећи је с пушком у руци, сахрањујући у њу с |
| } Он га памти и воли још из дјетињства, ради његових витких, зеленкастих шибљика, његовог бљеду |
| ијезда која сједе међу његовим рашљама, ради оног бујног и гласног живота међу његовим гранама. |
| чинило да не обраћа довољно пажње игри, ради Ирене поред себе, — опет није хтио да вјерује да ј |
| кад доби вијест да се оптужени сељаци, ради недовољних доказа, били ослобођени, он се смрачи, |
| ишћа, његовог звиског шума под вјетром, ради гнијезда која сједе међу његовим рашљама, ради оно |
| еснијих чиновника, њему је било лако да ради на своју руку и да стече прилично имање; гомиле ту |
| ао разлога да се противи и пустио му да ради што хоће.{S} Али Гавре Ђаковић није много марно за |
| ако ријетко; да ће проћи мјесеци да она ради мирно у свом ћошку свој школски задатак, да <pb n= |
| обично питање, гледајући у оно што она ради.</p> <p>Она не знађаше што да мисли о њему.{S} Биј |
| е за туђу кривицу, она је била несрећна ради другога, она с ужасавањем гледаше како тону сви ње |
| ешто што га тишти и смета.</p> <p>— Шта ради мама? — запита она послије ћутања.</p> <pb n="137" |
| под његовим ријечима, заплакала у себи ради његовог подсмјеха или зажалила и осјетила горко ка |
| е ручка разговараше с Иреном док је она радила неки ручни посао, причајући му штогод из својих |
| његове су дневнице, и ако се није више радило, расле, а Јандрић довезао из Далмације ново вино |
| ну се у страну и тихо заплака, што није радио до тада, осјетивши, у томе тренутку, што је смрт. |
| и живот.{S} Ја бих био несретан кад бих радио друкчије.{S} А нашто онда тражити несрећу?{S} Ја |
| "114" /> <p>— Остајете овдје?{S} Шта да радите? — рече она чисто зачуђено и не вјерујући.</p> < |
| а врату; на смећу спавао је слатко млад радник, са црвеним и једрим лицем, у искрпљеном прљавом |
| говорећи како је сасвим друкчији чешки радник; и кад дође на своју вјечну омиљену тему, Чешку, |
| n="92" /> с њима, док се више њих, код радника, јављало живље расположење: виђале се жене и дј |
| рда, њему се створише пред очима гомиле радника, Панек над њима, црвен и узнојен, гдје маше шта |
| нека како се одмах упутно једној гомили радника, почимајући да их псује.</p> <pb n="93" /> <p>К |
| ко њих, док се видјело ужурбано мноштво радника и чула лупњава рада.{S} И тога читавог дана не |
| злобно и пакосно та слика, само мјесто радника видио је себе.</p> <p>У њему је било нешто уздр |
| , узрујан и промукао, тужећи се на наше раднике, псујући их и пријетећи им, говорећи како је са |
| ријане воде, пе видећи у њима људе него раднике који морају да га слушају и да му се покоравају |
| се понекад у њима нешто мучно што дави; радници у туђини јављају да нема посла: рад стао, глад |
| д су низ брдо силазиле гомиле жена, кад радници узеше поново од сунца угријане алате, кад се ин |
| ама, с пијаним кочијашима, вратише неки радници из туђине и уз пјесму полетише кроз село, збије |
| ћи шта му овај говори.</p> <p>Стари оде радницима и остави их саме, и Гавре Ђаковић не усуђиваш |
| зије динамита.</p> <p>Инжињер оде одмах радницима, а они сиђоше доље у хладовину, под једну бук |
| ће више повраћати те године, срушише се радничке колибице и однесоше алати с недовршеног и раск |
| ћи се из разговора с њезиним оцем да ће радови око путова у овој околици трајати двије, три год |
| њер нешто прича о своме послу и будућим радовима у овој околини; Гавре Ђаковић погледа га од вр |
| с новим људима и да одговара на њихова радознала питања.{S} Он провођаше дане гледајући на про |
| о незадовољан са самим собом.{S} Његова радозналост изгледала му чудновата и смијешна, дозивао |
| овор, која је дошла више из обичаја или радозналости него да жали, нимало тужна, осим неколико |
| <p>И он се смијаше самоме себи, својој радозналости да се упозна с том дјевојком коју је нарав |
| да њезина мати која сједи непомично са радом који забавља руке, не прилази к њој; она се радос |
| ав, и молбу, и преклињање, поздравља га радосно као брата или пријатеља, с уживањем га прати ка |
| им да ти долазиш.</p> <p>Она се насмија радосно, стајаше још неко вријеме и оде сва задовољна.< |
| забавља руке, не прилази к њој; она се радосно изненађивала кад би осјетила њезину руку на сво |
| а су добро осигурана, и он је тај палеж радосно дочекао и наплатио са добитком.{S} Његова сила |
| сузе замијене мисли.</p> <p>Без икакве радости, она је примила вијест да је добила мјесто учит |
| ао у његово лице пуно весеља и обијесне радости за авантурама и уживањима и све му се то чинило |
| Она му се ропски покори, без воље и без радости.</p> <p>— Ви волите <hi>ову</hi> у вашој кући, |
| замишљеност и чаму.</p> <p>С коликом је радошћу она оставила хладне самостанске зидине; колико |
| а прође та страховита ноћ и са искреном радошћу поздрави дан који се рађаше.</p> <p>И ујутру, к |
| је дошла прије неколико година, вратила раду, младости и животу; кад већ налажаше у проријеђени |
| и одсјечан инжињеров глас који је давао раду једну оштру и заповједничку ноту: јаче и брже лупа |
| док она зна да ће да се пробуди и да се радује животу који је добар и пун среће.</p> <p>И оно м |
| p>Ирена бијаше невесела и замишљена, не радујући се одласку.{S} Чинило јој се да одлази одовуд |
| јере што препорађа срце, улијева снагу, рађа силну и крепку вољу, пуну дивље, безумне и слијепе |
| .{S} И кад тамо, иза брда, почима да се рађа облак, он у свој поглед меће и љубав, и молбу, и п |
| су дотада биле.{S} И пред њим као да се рађа нов живот о коме није никада мислио ни снивао, мла |
| в овај немир, збуњеност, слутња која се рађа у мени?{S} Шта ће то мени сада?“ И тражаше одговор |
| тотину промјена, ствара новог човјека и рађа вољу, младост и снагу. </p> <p>Ипак, на махове, сн |
| а себи нешто снажно и бујно као живот у рађању; по орошеној младој трави жути се јагорчика и би |
| а искреном радошћу поздрави дан који се рађаше.</p> <p>И ујутру, кад преломише ведрину сунчаног |
| , ижињер није био сам.{S} Гавре Ђаковић разабираше још један глас, и <pb n="84" /> то, чинило м |
| затитра магла, кад стану да се јасније разабиру куће, кад започимљу да се чују гласови живота |
| ено, безбојно смијање жена; горе лежале разбацане ћускије, лопате, батови, колица и други алати |
| и губи се, мећава обузима мах, бура се разбија о кланце и хучи у њима.{S} Они застају, губе пу |
| "55" /> шуми кроз сјеновите шуме и бучи разбијајући се о голе, оштре, тврде кршеве и тече брзо, |
| цркава; несложно, гласови се сударали и разбијали; ситно и високо пиштала звона с једне капелиц |
| у кривудаво отјецали.{S} Снажни млазови разбијали се о прозор кроз који су они гледали, и цијед |
| кад она сврши и кад нађе његов празан и разбијен поглед, она се збуни и покаја, пуна сумње да ј |
| ијех који долази из далека и који звечи разбијено и чудно.{S} А дани пролазе.</p> <pb n="76" /> |
| припасали сабље, и ломили их по крвавим разбојиштима Солферина, Мађенте, Кустоце и Кенигреца; з |
| ла и потврђивала.</p> <p>Уђоше на један разваљен пут, пун крупног камења на коме се познају обл |
| и на ланцу трзају се и лају.{S} Виде се разваљени плотови, густе и збијене живице, огрезле у зе |
| љену тему, Чешку, његово се лице поново разведри, глас му поста блажи, а очи се добродушно расв |
| ме Прагу, о чешком пиву, грдио Нијемце, развезао о Јану Хусу и о Жишки, о словенској солидарнос |
| јак.</p> <p>Само пред старијима од њега развлачило се његово натмурено лице, пуно понизне и пре |
| ао други“.{S} И његове се усне презриво развукоше.{S} Као други!{S} Колико бола, понижења и ист |
| оплине у својим успоменама да њима мало разгали, загрије, оживи ову туробну, ледену, мртвачку к |
| стимице се црвенила гдје је спала боја, разгарао и пиштао сиров пањ, Гавре Ђаковић дао се склон |
| ао једно друштво официра који су гласно разговарали њемачки и грохотом се смијали, гледајући из |
| ије ни примјећавао.{S} Помало је кадгод разговарао с њом на ходнику: обоје наслоњени на своја в |
| пушака.{S} О томе је он са собом гласно разговарао.{S} Он се љутио на законе што су благи, што |
| љиво и мирно падање кише; послије ручка разговараше с Иреном док је она радила неки ручни посао |
| ог дана из учионице, она сиђе у собу за разговор: на столици сједио је њезин отац нешто омршави |
| и би га могао зауставити и приморати на разговор, и трудио се да заборави на оно што је учинио |
| аљавало их једно од другога.{S} У њихов разговор мијешао се жамор шуме над њиховим главама и ок |
| а поворка људи, жена и дјеце, која води разговор, која је дошла више из обичаја или радозналост |
| латним Прагом.</p> <p>Затим Панек сврну разговор на своје послове: на један пут који прави у ов |
| се уморним, не толико од хода колико од разговора, од вреве, од рада који је видио; било је неи |
| ио тако нагло онога дана.{S} Па послије разговора, он је опет постајао стари и пуштао се са ужи |
| ихо, отежући ријечи; присјећајући се из разговора с њезиним оцем да ће радови око путова у овој |
| вече он се присиљаваше да буде весео и разговоран, преко свога обичаја.{S} Напосљетку се Милан |
| тав дан се дрмао колима, слушао причања разговорног кочијаша, који је више волио да прича него |
| ење, увесељавајући матер својом шалом и разговором, и она га је гутала својим добрим и милим по |
| {S} Они су дизали галаму својим гласним разговором, вичући, дозивајући се, смијући се из свега |
| између њих свега што је сметало њиховом разговору и удаљавало их једно од другога.{S} У њихов р |
| ка успављиво и задовољно шуми.</p> <p>С разголићеним вратом, подбочен лактом о прозор, он удише |
| друге правце његовом дотадањем животу, разгони мрак, уноси свјетлост, доноси стотину промјена, |
| Посиједаше око огњишта, чекајући да се разгори ватра, уз лојану свијећу, задјевену у чашу са к |
| и нехотице одбијала од тих људи; њих је раздвајао један гроб, који се, као и сваки, дуго памти |
| је и осјетио га је.{S} И тај призор не раздвајаше се више од њега, он га је прогонио свуда: ка |
| лупњава рада.{S} И тога читавог дана не раздвјаху се.</p> <p>„Шта је то са мном?“ питао се увеч |
| е, подалеко једно од другога, као нечим раздвојени, још више туђи једно другом него што су били |
| ало времена што јој је преостајало, она раздијели у хиљаде и хиљаде <pb n="149" /> тренутака, п |
| мјештен, утегнут; са намазаном, пажљиво раздијељеном косом, са високом крагном која засијеца у |
| м, — у борби <pb n="56" /> која замара, раздире руке, откида нокте и набија жуљеве на дланове, |
| евету, са затвореним очима и јечећи; на раздрљеним рутавим грудима и на обнаженој десној нози д |
| огу да виде у непрекидном послу људе са раздрљеним кошуљама кроз које се црне прса, у прљавим г |
| а.</p> <p>Гавре Ђаковић осјећаше се сав раздрман, изломљен, изубијан, као да путује неколико да |
| е сједио у соби, заваљен и опружен, још разигран њезином љубави, пуном страсти, младости и добр |
| ше под ударцима песме жетелаца, која се разламала бесконачно: они ту пјесму пјеваху земљи која |
| у воду и да прескочи на суво; гледа Уну разливену на уморним и лијеним пличинама, пунима шевара |
| ту: јаче и брже лупали батови, чешће се разлијегала експлозија, људи се наглије и ужурбаније кр |
| е јело својим људима, браћи и рођацима; разлијегао се подаље из хладовине весео врисак дјевојак |
| звонила соба од његова гласа, поново се разлијегао његов весео и звучан смијех кроз читаву кућу |
| а одјекну братов звонки глас, као да се разлијеже његов весели смијех, као да зазвекета његова |
| спокојно.</p> <p>Или у прољеће, кад се разлијежу кавге над стопом преоране земље: он разумије |
| посматрао сваку жену, не правећи велике разлике између једних и других и не мислећи касније на |
| израслу, витку дјевојку, с црним очима, разликујући се од осталих сељакиња што је била вазда чи |
| а, у прљавим гаћама, закриљене од сунца различитим шеширима који причају њихово мучење и пребиј |
| ао глупошћу.{S} Плашио се планом пута и различитим другим плановима из инжињерова џепа; бојао с |
| 13" /> <p>И коликогод се трудио да нађе разлог зашто је нерасположен, није га налазио.{S} Није |
| показивао особитог дара; брат није имао разлога да се противи и пустио му да ради што хоће.{S} |
| много журио да отпутује, а није ни имао разлога да хита; његове су дневнице, и ако се није више |
| се погледи управише на њега.{S} Калуђер размахивао кадионицом, стријељајући очима.{S} За пијевн |
| еви за свој посао.{S} Он хтједе да мало размисли и не одговори одмах.</p> <p>Она га погледа.{S} |
| јеле чоје с гајтанима.</p> <p>Облаци се размицали и цијепали.{S} Помаљало се опрано, чисто плав |
| p>Из чекаонице треће класе појури једно разнолико мноштво: сељаци и сељакиње, с кошарама и вели |
| јече их, почимајући да их подире, руши, разноси и прождире.</p> <p>Сједи он кадгод читаве сате |
| {S} Мјесто једног туробног, замишљеног, разочараног човјека, како је он себе замишљао, он налаж |
| ива поље и ријеку; назиру се сура брда, разријеђене сеоске кућице; бљескутају звијезде.{S} Рије |
| ињу да са пењу уз бријег једним старим, разрованим путем, пуним вододерина; иза леђа остају им |
| мње: „Куда то води?“ И он се упињаше да разумије то ново осјећање, бојећи се да га назове једни |
| , која га је, и касније кад је могао да разумије њихове јаде и да оправда дјела из очајања, и н |
| ежу кавге над стопом преоране земље: он разумије ону луду, очајну љубав према земљи, над којом |
| ена је гледала с дјетињим очима које не разумијевају припијала се уз њезино крило, и наслањала |
| и по кући, старајући се да му угоди, не разумијевајући његово мрко лице ни ћутање.{S} Она је св |
| .</p> <p>— Видиш, говораше Милан, ја те разумијем.{S} Али ја нисам рођен за други живот.{S} Ја |
| рема њему.</p> <p>Он се мало осмјехну и разумио је.</p> <p>— Не, није ми мрско, — рече и поглед |
| овог неразумљивог, сањивог растанка; он разумједе зашто му она не рече ништа при одласку и бија |
| ствари, ту бијаше и један боцун домаће ракије од десетину <pb n="146" /> литара, поклон Панеку |
| птужи ако оздрави.{S} И кад се попалише ракије, одоше кућама прије свитања.</p> <p>Манојло лежа |
| стављаше, <pb n="64" /> испирајући ране ракијом.{S} Једно момче из комшилука одјашило је било п |
| ток.</p> <p>Он га уведе у собу и изнесе ракију.</p> <p>Инжињер се љубазно куцну, с много пријат |
| ум који је Гавре Ђаковић имао уза се, и ракију која се нашла у кући, док је један бос старац, п |
| ногу; у крчми грајали киријаши, пијући ракију.{S} Он је чекао док се назобе коњи, пио рђаво пи |
| свијести.{S} И сељаци полако пијуцкаху ракију из овеликих чаша, не говорећи ништа, слијежући р |
| <p>И кад он метну грубо руку на њезино раме, она одмах клону и сва му се предаде, без ријечи.< |
| адахтале коње, док бура хоће да стрга с рамена и да однесе шубу; они траже пут, подупиру заједн |
| о вријеме замишљен, уздиже обрве, слеже раменима и, осјетивши глад, пође на ручак.</p> <p>Нашао |
| знао зашто га је слагао.{S} И он слеже раменима.{S} Свеједно.</p> <p>У том часу, забрујаше зво |
| иких чаша, не говорећи ништа, слијежући раменима од времена на вријеме.{S} Мишљаху да усијеку к |
| отрапка Гавру Ђаковића неколико пута по рамену, назва га пријатељем, али му не врати добивени н |
| ли на један осмијак и удари га руком по рамену.</p> <p>— Ко зна, рече, можда имаш право.</p> <p |
| то умирање њу ће вјечно да боли, њезина рана вјечно да крвави, страшније него њему.</p> <p>— Уб |
| ад би га пекле, у кишовите дане, његове ране које тешко зацјељиваху.</p> <p>Он је мрзио да, га |
| десној нози до изнад кољена, видјеле се ране с којих отјецаше крв коју му жена заустављаше, <pb |
| а заустављаше, <pb n="64" /> испирајући ране ракијом.{S} Једно момче из комшилука одјашило је б |
| </p> <p>И он је помишљао, зашто се није раније тргао и оставио школу и дошао да живи у својим п |
| неких сељака на које је сумњао да су га ранили из пушака.{S} О томе је он са собом гласно разго |
| ре, заборављајући и на касну јесен и на рано прољеће кад се, као несита и бестидна блудница, др |
| новине и расправљају о политици сутра у раној шетњи око Цмрока у Тушканцу.{S} И у томе свијету |
| осјећајући једном страшном боли његову рану, <pb n="46" /> преживљујући стотину пута његову см |
| олим ја њу, — рече нагло Гавре Ђаковић, рапавим и ружним гласом, — то се теби само чини. — И пр |
| лас му поста блажи, а очи се добродушно расвијетлише испод ријетких трепавица.</p> <p>Они не да |
| одлазила без каве у школу, и била тако расијана цијело вријеме; кад се враћала као преплашена |
| окретање витлова с водом, која пршти и расипа се у пјени на све стране, ни пуцкање с брда, и л |
| прозор.</p> <p>Мала, блиједа свјетлост расипа се по соби; млаз свјежине и хладноће удара споља |
| либице и однесоше алати с недовршеног и раскаљављеног друма.</p> <p>Панек се није много журио д |
| ме са својих леђа, да одгурне ногом, да раскине рукама, <pb n="117" /> да кида зубима, — па да |
| ијеве подлактице са које се био спустио раскопчан рукав.</p> <p>Он јој лагано приђе и ухвати је |
| иваше један тихи јад; он осјећаше да је раскрвавио њезину душу, да је у њезину безбрижну младос |
| ћао за то воље, кад је можда био напола раскрстио са животом, кад осјећаше да ће то можда уније |
| су дневнице, и ако се није више радило, расле, а Јандрић довезао из Далмације ново вино, којега |
| е намјерише, гдје их прими један мршав, распас сељак.{S} Посиједаше око огњишта, чекајући да се |
| етају? — и загледао се у њу.{S} Није ју распознао у први мах.{S} Пришао је прозору, застртом гр |
| tle> који је редовно читао.{S} Није био расположен за читање и он га баци на страну.</p> <pb n= |
| се више њих, код радника, јављало живље расположење: виђале се жене и дјевојке које су биле дон |
| у се Милан одобровољи, нађе своје старо расположење, увесељавајући матер својом шалом и разгово |
| довео његове мисли у склад, унио старо расположење у његов живот и дао свима стварима обичан т |
| ласом него прије, без икакве промјене у расположењу и без веселијег израза на лицу, и затвори л |
| вић није виђао, била је између њих нека распра око насљедства.</p> <p>На велико чудо свију, Ман |
| икама, који читаве сате читају новине и расправљају о политици сутра у раној шетњи око Цмрока у |
| на билијару, мијеша се ватрено и гласно расправљање пензионираца о народним питањима, претрпано |
| зи, спушта.{S} И почимају капље које се распрскавају о стврднуту, испечену и испуцалу земљу, ја |
| не капље кише која је шкропила плочник, распрскавајући се, узимајући маха све јаче, пљуштећи, с |
| ди се четица људи како се <pb n="89" /> распрши у трен ока иа све стране, полијегајући по земљи |
| е да се усели кад хоће.</p> <p>И они се растадоше.{S} Гавре Ђаковић гледаше га како се љуља цес |
| ешко и неодлучно у часу кад се морадоше растајати.</p> <p>Кад је изгуби с очију, он иђаше лаган |
| а и текла потоком.</p> <pb n="71" /> <p>Растали су се ћутећи, док је сунце ударало у прозоре, у |
| е сву студен овог неразумљивог, сањивог растанка; он разумједе зашто му она не рече ништа при о |
| да му се чињаше као да је гледа послије растанка од неколико мјесеци, година, вијекова.</p> <p> |
| или пријатеља, с уживањем га прати како расте као и његово срце у грудима, како мало по мало пр |
| спљуска хладном водом, али не могаше да растјера чаму и да заборави пријекор који се будио у ње |
| ини, а нос му осјећаше мирис паљевине и растопљене јелове смоле.{S} И кад би се оставио својих |
| а се бори.{S} Само кадикад заигра нешто растргано у њему, нешто се болно потресе; зачује један |
| а гвоздена пећ са излизаним стријелцем; растурене фотографије по зидовима и нејасне у тами; и п |
| естидна блудница, дрско и бијесно шири, растући и потапајући, док се у њу слијевају бујице јесе |
| ству тресну вјетар прозором и стакло се расу по плочнику; некоме вјетар понесе шешир.{S} Тмасти |
| ту подсјећа на невјесте у бјелини; киша расула цвјетне латице по трави; ода свуда осјећа се ошт |
| , збијеном, каменитом цестом, пролазили расута села, дохватали се брда; друм лагано обавијао го |
| он је тражио мира и сна, слушао пуцкање расушеног старог покућства и глоцкање кога миша.{S} У а |
| и безбојни.{S} Диже се око девет сати, расхлади лице водом и силази у башту, гдје лешкари у хл |
| ој одежди која му је била прекратка, са раширеним крстом на леђима, држећи у кошчатој руци ниск |
| о пијано створење, изваљено немоћно, са раширеним рукама, пунима блата из јаруга.{S} И он љутит |
| потеже из доњег џепа један велики план, рашири га по столу и поче да му све потанко објашњава.{ |
| , ради гнијезда која сједе међу његовим рашљама, ради оног бујног и гласног живота међу његовим |
| гло врата од своје собе.{S} Гушио га је рђав ваздух: соба је била неизвјетрена и одавно неотвар |
| в подлац?“ запитао се болно. „Ти нијеси рђав човјек, а нијеси ни добар“, одговорило је нешто у |
| друкчије, боље или горе, која није била рђава, која је била као и све остале, и све што је дони |
| неке њезине другарице да је њезина мама рђава женска, да је побјегла од мужа с неким лајтнантом |
| уних креча по одијелу и по изобличеним, рђавим шеширима, враћајући се са посла тешким и уморним |
| оглед.{S} И поче да хвали шљивовицу; са рђавим акцентом запита, онако немарно, има ли је још мн |
| избрише или да јој дода нешто не добро, рђаво, ружно, — осјећајући да нема права да је вријеђа |
| {S} Он је чекао док се назобе коњи, пио рђаво пиво и био узубијан причањем крчмара и крчмарица. |
| } У томе часу, он осјећаше у себи нешто рђаво и вољу да учини неко мало зло и злобну жељу да је |
| дану ничега злог, ничега <pb n="95" /> рђавог, није у њему било никакве срџбе ни злобе, али ни |
| ного испревлачених и брижљиво замазаних редова и ријечи под којима се скривала сувишност срамот |
| немирно писано, са неједнаким и кривим редовима и пуно грешака; испрекидано, са збуњеним, попл |
| о као лијек од костобоље која се у њега редовно јавља сваке јесени.</p> <p>И једном приликом, Г |
| јавала су га та непромјенљива лица која редовно виђа, улице којима сваки дан пролази, као и њег |
| g="LA"> Simplicissimus </title> који је редовно читао.{S} Није био расположен за читање и он га |
| , биле су обране од пролазника; прођоше редом крошњатих трешања, с напола увелим лишћем и са из |
| ти пут гдје зна и имена станица и којим редом долазе и како изгледају.{S} Све што му је полазил |
| бијена и стијешњена, док стијење пара и реже својим оштрим ртовима њезину глатку стаклену пут.< |
| </p> <p>И кад је сио у саонице, како је резала зима, како је шибао вјетар, сух и хладан, по про |
| д једног побожног сељака који је изучио резање кад је био на робији.{S} Гавре Ђаковић гледаше п |
| ену у себе; са врло ријетким тренутцима резњежености кад ју је узимала поред себе, и љубила међ |
| до сутра“.{S} Он му их даде без ријечи, рекавши да иде мало у Карловац.{S} Није ни сам знао заш |
| ац. </p> <pb n="50" /> <p>„Дакле и он“! рекао је и замислио се.{S} И још је више заволио то мрт |
| брзо све послове: спремио мало ствари; рекао газдарици да иде на извјесно вријеме кући; брзоја |
| „Не, не, <pb n="118" /> нијесам то ја!“ рекао је он с ужасавањем, док је овај у њему направио ј |
| >— Ви немате никога да се о вама стара, рекла је.</p> <p>— Како да немам? — рече он и погледа ј |
| радан с оцем.{S} Он се само зачудио.{S} Рекла му је да је добила мјесто.{S} Он јој је честитао. |
| она је осјетила срце пуно јада.</p> <p>Рекла је Гаври Ђаковићу да ће отпутовати сутрадан с оце |
| ровиди блистава вода која благо шуми не реметећи кротку тишину свечаног дана, кога не буни бучн |
| су споро одмицали, бранећи се дугачким реповима од мува.{S} И Гавре Ђаковић стрпљиво силажаше |
| , потичући рад све живље својим оштрим, реским гласом, не дајући људима да дахну, да се одморе, |
| ри га руком по рамену.</p> <p>— Ко зна, рече, можда имаш право.</p> <p>Али Милан сјеђаше с праз |
| е настави своја питања.</p> <p>— Немој, рече и пружи руку, као да моли или као да се брани. — Н |
| м није <pb n="69" /> мрско што долазим? рече и окрену очи према њему.</p> <p>Он се мало осмјехн |
| много.</p> <p>— Нема.</p> <p>— Нема! — рече он више него жалосно. — Штета, штета! — мрмљаше он |
| есрећна, Боже мој, како сам несрећна! — рече и клону челом о го, дрвен сто и зајеца, тресући се |
| ође према вратима.</p> <p>— Лаку ноћ! — рече.</p> <p>Она га не чу и не макну се.</p> <p>Он пође |
| ="81" /> <p>— Мило ми је, мило ми је, — рече Гавре Ђаковић, прогунђавши своје име и питаше се: |
| подиже очи и зачуди се.</p> <p>— Не, — рече он, немам зашто да се љутим.</p> <p>— Ја сам мисли |
| p>— Игранке, трке, кафешантани, жене, — рече Гавре Ђаковић, заустављајући <pb n="38" /> се иза |
| му даде благу мирноћу, — не плачите, — рече поново са непогођеним тоном гласа, — није то ништа |
| о за подлактицу.</p> <p>— Не плачите, — рече, и осјетивши да му глас дршће и бива слабији, труд |
| </p> <p>- Ово је место које ја волим, — рече она.{S} Он се спусти поред ње.</p> <p>И с ногама н |
| зумио је.</p> <p>— Не, није ми мрско, — рече и погледа је благо. — Ја волим да ти долазиш.</p> |
| ега се буни.</p> <p>— Не волим ја њу, — рече нагло Гавре Ђаковић, рапавим и ружним гласом, — то |
| p>— Остајете овдје?{S} Шта да радите? — рече она чисто зачуђено и не вјерујући.</p> <p>Он се ма |
| ра, рекла је.</p> <p>— Како да немам? — рече он и погледа је. — А ти?</p> <p>Она се весело насм |
| љутите? — запита он. </p> <p>— Зашто? — рече она и погледа га зачуђено.</p> <p>— Ја сам мислио. |
| свијета, од њега па и од саме себе, она рече мирним гласом, без роптања и срџбе:</p> <pb n="122 |
| ила.</p> <p>И он крадом убриса сузе, не рече више ништа, нагло се диже и оде, као да се плаши д |
| растанка; он разумједе зашто му она не рече ништа при одласку и бијаше му тешко при души, као |
| киша кад је хтјела да полази.{S} Он јој рече нека причека.{S} Она се снебивала и стајала мислећ |
| ви погледи, оба пуна сумње, он јој само рече несигурним гласом:</p> <p>— Ти немаш више маме.</p |
| оду остатке цигарета за које се отимаху рибе, остављајући кругове на глаткој површини.</p> <p>О |
| сеоске кућице; бљескутају звијезде.{S} Ријека успављиво и задовољно шуми.</p> <p>С разголићени |
| а га носе његови снови као једна широка ријека с лаганим током на којој он плови полеђушке и са |
| ише свјеж ваздух, док вјетрић долази од ријеке, удара по лицу и, на махове, повија гране и шушт |
| збиљан и миран, сав у ноћи, изнад шумне ријеке.</p> <p>У извјесним часовима он бијаше сасвим ту |
| варница које су се гасиле; бјеласале се ријеке, с ломљавом се прелазили мостови; заустављали се |
| тако празно шумило, тако је био туп шум ријеке, а из куће је било нешто ледено, самртничко; она |
| дара споља; танка магла прекрива поље и ријеку; назиру се сура брда, разријеђене сеоске кућице; |
| жном прашином у лице.{S} Кола и путници ријетки; тек што, покадгод, јато гавранова зацрни сније |
| он се с њом поносио, говорећи о њој са ријетким задовољством, при чему се на његовом лицу јављ |
| ом пред мужем; повучену у себе; са врло ријетким тренутцима резњежености кад ју је узимала поре |
| јечма што се жути, зоби што се зелени, ријетких, малих црвенкастих кукуруза, густих, сирово зе |
| а очи се добродушно расвијетлише испод ријетких трепавица.</p> <p>Они не дадоше Гаври Ђаковићу |
| се с хуком у Уну.{S} Село се смирило и ријетко ко се помаљаше из кућа; покривен црним аљинцем |
| сови које је дијете волило, долазе тако ријетко; да ће проћи мјесеци да она ради мирно у свом ћ |
| > година како је он чува и како се у њу ријетко сјекира забада; уши га вјечно вараху да чује уд |
| , засијаних златуњавим јечмом, ниском и ријетком пшеницом и зеленом бујном зоби, вијуга преко п |
| S} Она је уздрхтала, пружила му руку, а ријеч јој се угушила у грлу.{S} Он је напола спавао и о |
| а ће њезину срећу повећати једна казана ријеч у посљедњем часу, и она дрхташе при помисли на то |
| ну пута одлучивао, заклињао, давао себи ријеч да ће то бити првом приликом кад му дође; он је б |
| да се с њим завади и тражаше само коју ријеч.</p> <p>Једва једном, инжињер му каза зашто је до |
| ијеме, осмјехнувши се и казавши му коју ријеч, осјећајући његове очи на себи, чујући његове кор |
| ени прича?“ али није пропустио ни једну ријеч, у једном тренутку дирну га њезино причање, но он |
| амет да ју гледа, прозбори коју љубазну ријеч, погледа с осмјехом, на њезину душу падаше по јед |
| ред ње, тражећи једну паметну и утјешну ријеч, <pb n="100" /> али је не нађе.{S} Па онда лагано |
| а се налазио у својој кући, понављао ту ријеч, наглашавао је, и ништа се у њему није макло, заи |
| 2" /> непромјенљив као и његова одјећа, ријечи и погрјешке у говору, он је спазио у њезиним очи |
| мо.{S} И кад је хтио нешто да каже, све ријечи које му се натуриваху, чиниле му се неспретне и |
| о да му каже, тражећи само у себи блаже ријечи.</p> <p>— Видиш, говораше Милан, ја те разумијем |
| аустављајући <pb n="38" /> се иза сваке ријечи, као да изазива њихову слику. — И зар само то са |
| игурно котрљају <pb n="134" /> латинске ријечи свештеника са јектичавим гласом.{S} Њу је придоб |
| биле оштре, и у којима се нису штедиле ријечи, дао ју је у самостан гдје се осјећала боље него |
| Он осјети сву страхоту те, тако казане ријечи; он је у њој чуо и кратак, убилачки пуцањ са зрн |
| притискиваху као камење њезине жалобне ријечи, пуне суза, бола, срамоте и једног јада, тешког |
| > неумјесно.{S} Он не налазаше ни једне ријечи да јој каже, и они се враћаху ћутећи преко дјете |
| он непрестано мишљаше на њу и на њезине ријечи.{S} Он се преврташе <pb n="101" /> с једне стран |
| младост.{S} Он слушаше непомично њезине ријечи које је гутао и са собом носио мирни шум воде, м |
| удно и празно, не појимајући значење те ријечи, насмија се, показа своје јаке бијеле зубе и оде |
| на одмах клону и сва му се предаде, без ријечи.</p> <p>Напољу је пљуштала киша и текла потоком. |
| зајам: „до сутра“.{S} Он му их даде без ријечи, рекавши да иде мало у Карловац.{S} Није ни сам |
| се срели.</p> <p>И они се руковаше без ријечи, његова рука била је хладна као усред зиме.{S} И |
| ју је гдје иде поред оца озбиљна и без ријечи, и он се корио да није требао да је жалости.{S} |
| ћутљиву и замишљену, без смијеха и без ријечи, он се питаше, шта јој је?{S} Њему би криво што |
| евлачених и брижљиво замазаних редова и ријечи под којима се скривала сувишност срамоте његова |
| слике, с ушима пуним њезиног смијеха и ријечи.{S} Гавре Ђаковић осјећаше у себи нешто необично |
| однијети за собом и успомене и слике и ријечи, а живот ће протјецати поново једнолично и тупо. |
| одине, — каза он лагано и тихо, отежући ријечи; присјећајући се из разговора с њезиним оцем да |
| се усјекоше у његов мозак, изазивајући ријечи и призоре, враћајући поново у њега сву његову бо |
| тило.{S} Он је тражио да је дирне којом ријечи, док га је она само чудно погледала, пуштајући г |
| иликом кад му дође; он је био промислио ријечи којима да јој то каже, он је знао на памет своје |
| и, да можда, жели да проговори неколико ријечи, али ништа се у њему није кретало, ништа га није |
| ком онај с којим је проговорио неколико ријечи.{S} Гавре Ђаковић се силом осмјехну и махну руко |
| а које клецају, с мишљу која застаје, с ријечи која се гуши.{S} А све прелијевале и претапале с |
| ећи се никад против оштрих, братовљевих ријечи које су падале чешће, и поштовао и волио у њему |
| е грозницу и безциљност топло шапутаних ријечи које се одбијаху од нечега тврдог, и падаху натр |
| ила га са хиљаду успомена, заборављених ријечи, милошта; завила га својом љубављу, осјећајући ј |
| у руку и промрмљао неколико безначајних ријечи.{S} Пошли су заједно, и не питајући се, низ стрм |
| еље: она се успављивала са ужасом чутих ријечи које није схваћала али је осећала њихову тежину; |
| уташе научене молитве, и успављиваше се ријечима из молитвеника.</p> <p>Тек је осјећала да се ј |
| на је уздрхтала толико пута под његовим ријечима, заплакала у себи ради његовог подсмјеха или з |
| о народним питањима, претрпано њемачким ријечима.{S} Около, на својим сталним мјестима, стари г |
| > <p>Он оста сам и са њезиним посљедњим ријечима које се усјекоше у његов мозак, изазивајући ри |
| /> провидјело дрво, гутао, и давио се у ријечима, прескачући их и скраћивајући, и сипао их у ду |
| аше у себи кад се је осјетила слободна, ријешена молитвеника, круница, светих слика; немајући в |
| њему нешто животињско и сурово, као да рикну нешто, да угуши, убије ма чим то осјећање против |
| есма, испрекидана, доносила је са собом ритам ударања српова и падање јечма.</p> <p>И он је пом |
| ака који је изучио резање кад је био на робији.{S} Гавре Ђаковић гледаше преда се, љутећи се шт |
| он је нашао кривце и послао их на дугу робију и добио за то одликовање.{S} Палили су му више п |
| рчивала цесту високо натоварена кола са робом, сандуцима и бурадима; сијено и трава <pb n="29" |
| уку и јаде и зноје, земљи из које су се родили генерали који су заборављали и своје куће и свој |
| ислио да се можда није за њега ни с њим родило.</p> <p>И кад је најмање то очекивао, кад је нај |
| разника, кад је одлазила кући, ма да се родитељи сада уздржаваху пред њом од свађе, она осјећаш |
| војих мисли и брига, вјерујући да ће се родити у њему нешто што је умрло, дати му полета, крила |
| помоли једна уплакана баба, нека његова рођака, повезана црним рупцем, и поздрави га.{S} Он сиђ |
| ле донијеле јело својим људима, браћи и рођацима; разлијегао се подаље из хладовине весео вриса |
| Милан, ја те разумијем.{S} Али ја нисам рођен за други живот.{S} Ја бих био несретан кад бих ра |
| ијету и животу, себично и јадно у своме рођеном злу.{S} Он се запрепашћавао, чудио, питао: „Отк |
| рана, он је наслућивао један самртнички ропац. </p> <pb n="50" /> <p>„Дакле и он“! рекао је и з |
| привину је чвршће к себи.{S} Она му се ропски покори, без воље и без радости.</p> <p>— Ви воли |
| поштује, и да му се са тајним уживањем ропски покорава.{S} Он га је осјећао у себи као терет к |
| саме себе, она рече мирним гласом, без роптања и срџбе:</p> <pb n="122" /> <p>— Шта ћу вам ја |
| , док стијење пара и реже својим оштрим ртовима њезину глатку стаклену пут.</p> <p>Запљусне га |
| и, како подлијеже; како се његове мисли ругају с њиме, како га махнито нападају, боле, жегу и б |
| је била пустошила чим су биле почеле да руде.{S} Испред кућа трчкарају <pb n="87" /> неумивена |
| , — рече нагло Гавре Ђаковић, рапавим и ружним гласом, — то се теби само чини. — И привину је ч |
| или да јој дода нешто не добро, рђаво, ружно, — осјећајући да нема права да је вријеђа и да би |
| љао, он налажаше и себи једно чудновато ружно биће, пуно злобе према свијету и животу, себично |
| <p>И они се руковаше без ријечи, његова рука била је хладна као усред зиме.{S} И дуго послије т |
| актице са које се био спустио раскопчан рукав.</p> <p>Он јој лагано приђе и ухвати је благо за |
| оља, прави оточиће, дијели се око њих у рукаве и оптјече их, почимајући да их подире, руши, раз |
| рупцем преко ушију, са бијелим вуненим рукавицама као чарапе, како преко воље држи узде по кој |
| зајапуреним лицем преко кога је прешла рукама неколико пута, намијештајући косу и гледајући пр |
| аг, с презривим осмјехом према себи, са рукама на леђима, осјећајући горко сву биједу и глупост |
| јним кораком кроз године, мрзовољан, са рукама чврсто притиснутим на груди, са стиснутим зубима |
| ио од пошљедњег виђења, мало погнут, са рукама међу кољенима, и са шеширом и штапом на столици |
| ојих леђа, да одгурне ногом, да раскине рукама, <pb n="117" /> да кида зубима, — па да исправи |
| , она бризну у гласан плач и сакри лице рукама.</p> <p>— Господине Ђаковићу, господине Ђаковићу |
| проломи и она тихо зајеца и покри лице рукама.</p> <p>Дан пробијаше, а у даљини се магла утапа |
| оби, на столици, са лактовима о столу и рукама на лицу, она је плакала једним тихим плачем.{S} |
| па почимаше поново, тресући се и машући рукама око себе.</p> <p>Ирена је била поцрвенила.{S} Га |
| и жалобно звонила два звонца у дјечјим рукама; испрекидано и ломно мијешала се звона са старог |
| н, збијен уз дрво, непомичан, с великим рукама које држаше неспретно на кољенима, с једним голе |
| е обухватио својим великим, неприродним рукама и стеже му тијело, притискује мозак и води га ва |
| здигнутим кољенима и са широм опруженим рукама, са изразом задовољства на лицу: снивао је, ваљд |
| их, на подножју жртвеника са склопљеним рукама, чим се је дуже молила, <pb n="139" /> тим се бр |
| набреклим жилама на челу, са замуљеним рукама, сав блатан и мокар од кише.{S} Поред њега клеча |
| творење, изваљено немоћно, са раширеним рукама, пунима блата из јаруга.{S} И он љутито, не пазе |
| која се са главе сциједила на кошуљу, с рукама у тврдим лисичинама, послушно, оборене главе, ко |
| мозак.{S} Он је погледа: она сјеђаше с рукама у крилу, с обореним очима, с лицем у које је уда |
| ве с очију, задржавајући свој положај с рукама испред лица, и погледа га тужно и паметно у очи. |
| штво ђачких лица, с картама, таковима у рукама, заваљених и без мисли; чиновника што доносе са |
| један поглед са стране: она преврташе у рукама неки вез, а очи јој се бијаху изгубиле на другој |
| а сједи непомично са радом који забавља руке, не прилази к њој; она се радосно изненађивала кад |
| орби <pb n="56" /> која замара, раздире руке, откида нокте и набија жуљеве на дланове, — да изв |
| а потумњелих фреска помаљају се главе и руке, по окићеним ликовима игра одбљесак од безбројних |
| ћи одијело о дрско, црно трње, крвавећи руке кад се прихваташе за њега да не стане у воду и да |
| столу, како јој играју груди, како јој руке, влажне од суза, притискују лице: њега прожимаше в |
| јећао ни најмање воље за игру.{S} Узе у руке <title xml:lang="LA"> Simplicissimus </title> који |
| огњишту.</p> <p>Гавре Ђаковић се диже, рукова се хладно с друговима и изиђе на улицу.</p> <p>У |
| дана када су се срели.</p> <p>И они се руковаше без ријечи, његова рука била је хладна као уср |
| по који поглед.{S} Они се осмјехнуше и руковаше. </p> <p>Инжињер га позва да пође с њима, поку |
| се присили на један осмијак и удари га руком по рамену.</p> <p>— Ко зна, рече, можда имаш прав |
| изгледају.{S} Све што му је полазило за руком, било је да пронађе неку врсту полудријемежа, изм |
| е она сједила у својој соби, поднимљена руком, док се слијевао сутон у густим млазевима, она не |
| розорима остарјеле, неразмицане ничијом руком.{S} Накривљене слике тако су висиле да је изгледа |
| ајући се, остављала за сутра.{S} Једном руком држала је за браву и гледала га својим великим оч |
| заборављао, причао весело, ударао пуном руком по столу који се дрмао, и по сабљи која се звекет |
| и, зари главу у кожни јастук и притисну руком очи, трудећи се да заспи.</p> <p>Воз се љуљао, тр |
| Гавре Ђаковић се силом осмјехну и махну руком.</p> <pb n="22" /> <p>Он се спусти на сједиште и |
| аковића да играју билијара.{S} Он махну руком и одби.{S} Није осјећао ни најмање воље за игру.{ |
| ељезничких кола.{S} Са прозора му махну руком онај с којим је проговорио неколико ријечи.{S} Га |
| смо из Угарске, на коме је видио братов рукопис, он није ни слутио што ће у њему да прочита.{S} |
| вашој кући.</p> <p>И хтједе да му скине руку са себе.</p> <p>Једна мрачна сјенка прелети преко |
| ја питања.</p> <p>— Немој, рече и пружи руку, као да моли или као да се брани. — Немој да ме ко |
| стресе се.</p> <p>И кад он метну грубо руку на њезино раме, она одмах клону и сва му се предад |
| јави једна трудна жена, обучена на брзу руку, која им свари каву.{S} Пили су полако рум који је |
| ика, њему је било лако да ради на своју руку и да стече прилично имање; гомиле тужаба биле су п |
| брим осмјехом, и пружила му пријатељску руку, као старом познанику.{S} Он није очекивао да ће с |
| дравом.{S} Она је уздрхтала, пружила му руку, а ријеч јој се угушила у грлу.{S} Он је напола сп |
| но осјећаше у својој руци његову хладну руку, и њезиним тијелом прође језа.</p> </div> <pb n="1 |
| сно изненађивала кад би осјетила њезину руку на својој глави кад би мати сјела поред ње, и пита |
| цу, без имало зловоље; примио је њезину руку и промрмљао неколико безначајних ријечи.{S} Пошли |
| ста обична ствар.</p> <p>И пусти њезину руку.</p> <p>Она само што мало отклони дланове с очију, |
| ме стотину пута чути и чврсто му стисну руку као да су били стари познаници.</p> <pb n="81" /> |
| де, да им стисне њихову тврду, жуљевиту руку, да угледа ситне кућице, са црном иструлом шимлом, |
| , која им свари каву.{S} Пили су полако рум који је Гавре Ђаковић имао уза се, и ракију која се |
| а. <pb n="43" /> Заједнички натежу боцу рума; коњи се једва вуку кроз мрак засипан снијегом; од |
| и и осјећаше малу, пријатну збуњеност и руменило на лицу, без имало зловоље; примио је њезину р |
| малог, забреклог у сало, с набубреним, руменим, чистим лицем, задовољног и спокојног, који се |
| косе које су биле напола пале и на фино руменкасто месо лијеве подлактице са које се био спусти |
| .{S} Из кућа извири која жена, повезана рупцем, и брзо се склања.{S} Пси на ланцу трзају се и л |
| > кочијаша, свега замотаног у биљце, са рупцем преко ушију, са бијелим вуненим рукавицама као ч |
| аба, нека његова рођака, повезана црним рупцем, и поздрави га.{S} Он сиђе с кола, вукући предуг |
| атвореним очима и јечећи; на раздрљеним рутавим грудима и на обнаженој десној нози до изнад кољ |
| д <pb n="133" /> куће, мати, у јутарњем руху сједи на дивану уплакана и наслоњена на лакат; — о |
| евима, она непрестано осјећаше у својој руци његову хладну руку, и њезиним тијелом прође језа.< |
| оји пред кућом, држећи новац у пруженој руци, борећи се и бирајући између сиротиње и поноса.{S} |
| ним крстом на леђима, држећи у кошчатој руци ниско оборену старинску књигу чији повез бијаху из |
| .{S} Прешао је уским ходником, држећи у руци мали, позелењели, бакрени свијећњак са накривљеном |
| , вјечно радећи и бранећи је с пушком у руци, сахрањујући у њу све своје наде и муку и јаде и з |
| олажаше, лупајући вратима, са фењером у руци.{S} То једнолично лупатање навлачило му је дријем |
| ред собом, свјежу и витку, са шеширом у руци, гледајући како њезина нога иде с камена на камен, |
| другу собу, праћен Иреном са свијећом у руци која је дрхтала и тресла се као у грозници.{S} Она |
| ала се плачући, и одлазила код тетке да руча.</p> <p>И онда отац, вазда да избјегне да дијете н |
| који долази: кад се незна сат у који се руча или вечера, кад је одлазила без каве у школу, и би |
| еже раменима и, осјетивши глад, пође на ручак.</p> <p>Нашао је ручак на столу, прекривеном шаре |
| не дадоше Гаври Ђаковићу да иде кући на ручак.{S} Ручао је заједно <pb n="92" /> с њима, док се |
| ши глад, пође на ручак.</p> <p>Нашао је ручак на столу, прекривеном шареним, куповним столњаком |
| >Кад је стигао кући затекао је на столу ручак који се охладио.{S} Он је збацио са себе капут, с |
| Гаври Ђаковићу да иде кући на ручак.{S} Ручао је заједно <pb n="92" /> с њима, док се више њих, |
| и налазила собе ненамијештене, и сто од ручка нераспремљен; кад се на њу сасвим заборављало; оц |
| успављиво и мирно падање кише; послије ручка разговараше с Иреном док је она радила неки ручни |
| главом му бијаше један дрвени полилеј, ручни рад једног побожног сељака који је изучио резање |
| овараше с Иреном док је она радила неки ручни посао, причајући му штогод из својих ситних дожив |
| х људи да та црквица бијаше сазидана на рушевинама једног, од Турака спаљеног и са земљом сравњ |
| а, заустављана <pb n="16" /> млиновима, рушећи се шумним и запјенушеним слаповима који прскају |
| цањ с кишом камења које пада, прштећи и рушећи се низ брдо.{S} Ударају батови, виде се замахнут |
| и оптјече их, почимајући да их подире, руши, разноси и прождире.</p> <p>Сједи он кадгод читаве |
| дуже молила, <pb n="139" /> тим се брже рушила њезина вјера са њезиним надама, и у души остајаш |
| ан, слика одраслог, голобрадог дјечака, с укрућеним, пуним, дјетињим лицем; са безазленим, озби |
| огама, с палцима у џеповима од прслука, с изгубљеним <pb n="12" /> очима на стропу, у збрканим |
| b n="48" /> сјенка, сломљена и клонула, с ногама које клецају, с мишљу која застаје, с ријечи к |
| вља га радосно као брата или пријатеља, с уживањем га прати како расте као и његово срце у груд |
| зеленом бујном зоби, вијуга преко поља, с обалама зараслим у врбе које натапају своје сјене и п |
| е од црвене кадифе, с опруженим ногама, с палцима у џеповима од прслука, с изгубљеним <pb n="12 |
| их и тијесних кола, покривених асурама, с пијаним кочијашима, вратише неки радници из туђине и |
| кама које држаше неспретно на кољенима, с једним големим завежљајем изнад своје главе, испод ко |
| рчкарањем чиновника који машу фењерима, с увијек истим узвицима.{S} Машина избацивала снажно и |
| шарена; једни још у гаћама и опанцима, с црвеним капицама на глави, вукући вреће својих ствари |
| аше с рукама у крилу, с обореним очима, с лицем у које је ударила крв, с облим грудима које су |
| >Кад ју је срео, послије неког времена, с оцем, који је остајао вазда исти и <pb n="112" /> неп |
| зника; прођоше редом крошњатих трешања, с напола увелим лишћем и са изломљеним огранцима испод |
| са ситним и звецкавим куцањем звонаца, с једноличним трчкарањем чиновника који машу фењерима, |
| раше <pb n="14" /> мноштво ђачких лица, с картама, таковима у рукама, заваљених и без мисли; чи |
| м очима, с лицем у које је ударила крв, с облим грудима које су поигравале.{S} Она се давала св |
| тојећи, не идући ни напријед ни натраг, с презривим осмјехом према себи, са рукама на леђима, о |
| једног човјечуљка, мршавог и кржљавог, с малим, неуредним, накостријешеним <pb n="23" /> брцим |
| уштених, необријаних, зараслих у браде, с наочарима што падају ниско по носу, са својим свакида |
| како је он љубав замишљао, и чекао је, с нестрпљењем, док се осјећаше млађи, да то вријеме дођ |
| ама које клецају, с мишљу која застаје, с ријечи која се гуши.{S} А све прелијевале и претапале |
| које су се гасиле; бјеласале се ријеке, с ломљавом се прелазили мостови; заустављали се на стан |
| ном главом, с очима пуним њезине слике, с ушима пуним њезиног смијеха и ријечи.{S} Гавре Ђакови |
| ему.</p> <p>— Убио! — тупо и из дубине, с невјероватном тешкоћом у изговарању, каза она.{S} Он |
| е да одахне кад угледа врлетне планине, с голим главицама на којима у вече умире сунце; суре шу |
| о разнолико мноштво: сељаци и сељакиње, с кошарама и великим завежљајима, гурајући се, спотичућ |
| ним, конфискованим ступцима; кадгод се, с једне стране, зачује кратка, ватрена ђачка свађа и ут |
| и по лишћу блијеште капљице и лако се, с једним угодним и топлим шумом, стресају; дрвеће у цви |
| се, заваљен на канапе од црвене кадифе, с опруженим ногама, с палцима у џеповима од прслука, с |
| ној у куту, која ћути, која се не миче, с погледом који више ништа не схваћа; за коју је с њези |
| оварених телећацима који су их тиштали, с пушкама, са савијеним кабаницама преко груди, путујућ |
| анствено се пењала у кола два жандарми, с бајонетима на пушкама, правећи некоме друштво.{S} Пом |
| исто тако згужвани, смијешани, смућени, с истом грајом, довикивањем, једва дишућу под теретом к |
| о дренов штап и застајући да се одмори, с главом погнутом и очима упртим у земљу; тек кадгод са |
| дугачку шубу по снијегу и уђе у ходник, с отвореним вратима са оба краја, кроз који свираше вје |
| ју, он иђаше лагано, с обореном главом, с очима пуним њезине слике, с ушима пуним њезиног смије |
| поред ње.</p> <p>И с ногама над водом, с осмјехом у очима, они су причали много и весело, као |
| рен, згурен, збијен уз дрво, непомичан, с великим рукама које држаше неспретно на кољенима, с ј |
| е вукао један крупан, стар и лијен коњ, с обореним очима као да дријема и са амом који му поигр |
| и замрзло.{S} Како му је срце ударало, с колико бола зарио је главу у јастук, тражећи мало топ |
| дног каноника, малог, забреклог у сало, с набубреним, руменим, чистим лицем, задовољног и споко |
| вио да говори њему, и причао је весело, с много вјетрењасте, лакомислене <pb n="37" /> немарнос |
| Кад је изгуби с очију, он иђаше лагано, с обореном главом, с очима пуним њезине слике, с ушима |
| цама воде; осјећало се нешто безазлено, с много доброг, дјетињег осмјеха.</p> <p>Он се журио кр |
| ледало се нешто страшно и запрепашћено, с очима, пуним суза, убијена стидом, осјећајући понижењ |
| ђоше доље у хладовину, под једну букву, с густом, непрозирном и непробојном крошњом и обилатим |
| мљена и клонула, с ногама које клецају, с мишљу која застаје, с ријечи која се гуши.{S} А све п |
| ио и нашао као израслу, витку дјевојку, с црним очима, разликујући се од осталих сељакиња што ј |
| погледа: она сјеђаше с рукама у крилу, с обореним очима, с лицем у које је ударила крв, с обли |
| и која се са главе сциједила на кошуљу, с рукама у тврдим лисичинама, послушно, оборене главе, |
| у коју су већ године убацивале сједину, с повијеним брцима који се мијешали, испреплетавали, и |
| акију.</p> <p>Инжињер се љубазно куцну, с много пријатељског осмјеха, најприје примириса чашицу |
| а; један Сријемац, ситан, плав и кицош, с високом крагном, црвеним прслуком и вазда тијесним па |
| <div type="titlepage"> <p>Госпођици О. С.</p> </div> <pb n="6" /> <pb n="7" /> <div type="titl |
| м лајтнантом који је <hi>квитирао</hi>: с једним трговачким путником који заступа неку фирму из |
| за некаквог канцелисту негдје у Босни; с њом се Гавре Ђаковић није виђао, била је између њих н |
| и људи; играло се с ватром и занимањем; с лупом падале карте по зеленој чоји; настајала тренутн |
| јечи.{S} Он се преврташе <pb n="101" /> с једне стране на другу и не могаше да заспи.{S} Она си |
| а главе им се помаљале, <pb n="142" /> с искривљеним лицима од пјесме коју пјеваху из свег грл |
| учак.{S} Ручао је заједно <pb n="92" /> с њима, док се више њих, код радника, јављало живље рас |
| шна, бујна и густа киша која се слијева с уживањем и кликом, у пуним звуцима, послије сушних, и |
| на, кога не буни бучно окретање витлова с водом, која пршти и расипа се у пјени на све стране, |
| о, склони се мало у страну, поздрави га с осмјехом и изиђе.</p> <p>Он се сјећаше ње као малог д |
| задахтале коње, док бура хоће да стрга с рамена и да однесе шубу; они траже пут, подупиру заје |
| своје земље, да дише с њом заједно, да с њом и њега бију кише које падају у невријеме, да и ње |
| а, прозбори коју љубазну ријеч, погледа с осмјехом, на њезину душу падаше по један тежак камен. |
| pb n="106" /> пут, не скидајући погледа с њезиних плећа на која коса баца сјенку.{S} А она се о |
| ма рђава женска, да је побјегла од мужа с неким лајтнантом који је <hi>квитирао</hi>: с једним |
| се његови снови као једна широка ријека с лаганим током на којој он плови полеђушке и са затвор |
| д њега, уз нервозно трчкарање чиновника с фењерима, са мађарским узвицима и псовкама.{S} Он се |
| м крива, чедо моје!“ а Ирена је гледала с дјетињим очима које не разумијевају припијала се уз њ |
| га без снаге и без воље; киша је цурила с презривим, безвољним јадом, вазда једнака, и преко мр |
| Панеку од једног пензионисаног жандарма с којим се био Панек много спријатељио.</p> <p>Ирена би |
| себи, својој радозналости да се упозна с том дјевојком коју је наравно замишљао сасвим друкчиј |
| она је била несрећна ради другога, она с ужасавањем гледаше како тону сви њезини снови и неста |
| разбијали; ситно и високо пиштала звона с једне капелице, надглашивала <pb n="19" /> остала, гу |
| д преломише ведрину сунчаног дана звона с манастира, томе звуку одазва се негдје дубоко у његов |
| ком звуком.{S} За час се огласише звона с других цркава; несложно, гласови се сударали и разбиј |
| ћи ријечи; присјећајући се из разговора с њезиним оцем да ће радови око путова у овој околици т |
| p> <p>Она само што мало отклони дланове с очију, задржавајући свој положај с рукама испред лица |
| у руци, гледајући како њезина нога иде с камена на камен, како се повијају њезине хаљине по ти |
| обукли гаће кад је пошло у школу, скиде с много муке своју црвену капицу и стаде пред њега.</p> |
| црним рупцем, и поздрави га.{S} Он сиђе с кола, вукући предугачку шубу по снијегу и уђе у ходни |
| оваше. </p> <p>Инжињер га позва да пође с њима, покушавајући да га одушеви за свој посао.{S} Он |
| тог изблиза планинама.{S} Стају, силазе с кола, кочијаш таре сијеном задахтале коње, док бура х |
| ови дједови, вјечно радећи и бранећи је с пушком у руци, сахрањујући у њу све своје наде и муку |
| лађи, да то вријеме дође; успављивао је с тешким срцем своју чежњу и лутао кадгод у узбуђеним н |
| м који више ништа не схваћа; за коју је с њезиним сином умро читав живот изван ње, која је приг |
| е позиве, јер није волио да се упознаје с новим људима и да одговара на њихова радознала питања |
| рке, у тијесним капутима од бијеле чоје с гајтанима.</p> <p>Облаци се размицали и цијепали.{S} |
| ј нози до изнад кољена, видјеле се ране с којих отјецаше крв коју му жена заустављаше, <pb n="6 |
| ге зла; или од земље, скинуте и здеране с огољелих поља, прави оточиће, дијели се око њих у рук |
| вић се малко замисли и више да га скине с врата него да му учини услугу, обећа му.{S} Може да с |
| па се у пјени на све стране, ни пуцкање с брда, и лом рада, ни поклици, ни свађе.{S} Пред њим с |
| у бијело с кошарама на глави: сељакиње с тробојкама у коси, кратким кошуљама до кољена и бијел |
| није много марно за те утегнуте мундире с високим оковратницима и сјајним пуцима, ни за сабље к |
| јесио о врат.{S} Он већ помишљаше да се с њим завади и тражаше само коју ријеч.</p> <p>Једва је |
| е плаши даљих питања, заборавивши да се с њом пољуби при одласку.</p> <p>Послије су јој казале |
| вријеме.{S} Па и ако није отишао да се с њом састане, он мишљаше иа њу цијелог дана.</p> <p>Мо |
| дје пуши цигарету за цигаретом, игра се с димом и добаци јој по коју равнодушну примједбу или о |
| мамузе; од времена на вријеме, чује се с касе женски смијех, безбојан и вјечно <pb n="10" /> ј |
| познанику.{S} Он није очекивао да ће се с њом срести и осјећаше малу, пријатну збуњеност и руме |
| кву, осјећајући се непријатно кад би се с киме срео који би га могао зауставити и приморати на |
| ђе.{S} Инжињер га заустави, поздрави се с њим <pb n="86" /> и диже читаву галаму својим говором |
| рбаше се људи, Гавре Ђаковић опрости се с њом.{S} Њој би мало криво што је оставља, али га не з |
| неспретно, љуљајући се и заваљујући се с десна на лијево кад је пуцало у његовој близини, враћ |
| е боје; њему је та мржња годила и он се с њом поносио, говорећи о њој са ријетким задовољством, |
| ње кола и пуцкетање бича.{S} Спустио се с кола, осјећајући слој прашине који се био нахватао и |
| ање, видјели се погнути људи; играло се с ватром и занимањем; с лупом падале карте по зеленој ч |
| , ваљаху се низ водојаже и слијеваху се с хуком у Уну.{S} Село се смирило и ријетко ко се помаљ |
| је требао да је жалости.{S} И кад смете с ума и кад се превари да је упита да му нешто потврди, |
| е он њој?{S} То му се питање не скидаше с ума.{S} Шта гони његове мисли и што их збуњује, смућу |
| је мозак.{S} Он је погледа: она сјеђаше с рукама у крилу, с обореним очима, с лицем у које је у |
| да имаш право.</p> <p>Али Милан сјеђаше с празним очима и лицем без израза.{S} И читав дан оста |
| а.{S} И Гавре Ђаковић стрпљиво силажаше с кола кад су коњи ишли уза страну, примао поздраве од |
| едне експлозије динамита, која долажаше с брда, њему се створише пред очима гомиле радника, Пан |
| падање кише; послије ручка разговараше с Иреном док је она радила неки ручни посао, причајући |
| ачин један нов гост каване, који носаше с уживањем цвикер и намјешташе га сваки час, огледајући |
| коса баца сјенку.{S} А она се осврташе с времена на вријеме, осмјехнувши се и казавши му коју |
| се није одвајао од своје земље, да дише с њом заједно, да с њом и њега бију кише које падају у |
| ло једно мноштво људи, налазећи једва и с муком мјеста.</p> <p>Гавре Ђаковић, мали, крупан, црн |
| д дебелу прашину, завитла је у ваздух и с њом нагло пројури, у неколико махова, улицу; тресне в |
| она.{S} Он се спусти поред ње.</p> <p>И с ногама над водом, с осмјехом у очима, они су причали |
| орадоше растајати.</p> <p>Кад је изгуби с очију, он иђаше лагано, с обореном главом, с очима пу |
| дали, и циједили се низ стакло.{S} Људи с уздигнутим јакама, и жене, прихватајући сукње, журили |
| и студени, — оне студени која не долази с поља, већ из душе, и која је још страшнија и леденија |
| резирно на све будалаштине и црне мисли с којима се гонио неколико мјесеци, и извуче из џепа не |
| о је мислио да се можда није за њега ни с њим родило.</p> <p>И кад је најмање то очекивао, кад |
| ирно, особито првих дана; он се није ни с ким виђао, јер га је то мрзило.</p> <p>Ипак, кућа се |
| ио на картама, имао је пара, није се ни с ким посвађао, није се сјећао да му се десило нешто не |
| вој живот и своју снагу; бочи се и носи с њом, — у борби <pb n="56" /> која замара, раздире рук |
| покуша да му се отме или, кад се ухвати с њиме у коштац, како га онај слама, мрви, сатире и оба |
| е се радничке колибице и однесоше алати с недовршеног и раскаљављеног друма.</p> <p>Панек се ни |
| ма до кољена и бијелим чарапама; сељаци с малим <pb n="17" /> шеширићима, налик на печурке, у т |
| нове с очију, задржавајући свој положај с рукама испред лица, и погледа га тужно и паметно у оч |
| кола.{S} Са прозора му махну руком онај с којим је проговорио неколико ријечи.{S} Гавре Ђаковић |
| и натписи, и онај непомични човјечуљак с мишјим очима и огромним завежљајем више главе.{S} Пре |
| аври Ђаковићу да ће отпутовати сутрадан с оцем.{S} Он се само зачудио.{S} Рекла му је да је доб |
| n="118" /> нијесам то ја!“ рекао је он с ужасавањем, док је овај у њему направио једну презрив |
| н час, крећу се, дижу и излазе.{S} И он с чуђењем посматраше <pb n="14" /> мноштво ђачких лица, |
| не и одјекне неколико пута потмуо пуцањ с кишом камења које пада, прштећи и рушећи се низ брдо. |
| јећавао.{S} Помало је кадгод разговарао с њом на ходнику: обоје наслоњени на своја врата.{S} У |
| тавља топлу собу, кавану, своје друштво с којим пријатно, уз бермет, проводи зимске вечери код |
| ом ишчезнуло; као да се здерао неки вео с тих лица која је он научио да виђа гдје улазе у каван |
| иза тога кад се је Гавре Ђаковић видио с Панеком, овај се сам доброћудно сјетио оне вечери и п |
| и каљаве.{S} Свијет је пажљиво прелазио с једне стране на другу, обилазећи локве воде и гомиле |
| ао у ваздуху, упио се у зидове, долазио с вјетром; та ужасна несрећа једне матере завијала је у |
| } Биће узнемирен.{S} Можда има још неко с њим кад је узео двије собе.{S} У осталом, и онако су |
| е, пролазили сељаци и сељакиње у бијело с кошарама на глави: сељакиње с тробојкама у коси, крат |
| је осјетио како је то биће уско срасло с њим, како га оно и сачињава, да то није нитко други д |
| Гавре Ђаковић се диже, рукова се хладно с друговима и изиђе на улицу.</p> <p>Улице су биле блат |
| лијеће и баца се доље наглавце, заједно с његовом мисли која ју прати и коју вода у себи заноси |
| ак; она је тако задовољно учила заједно с њом, и често би јој било криво што тако брзо памти.</ |
| отину пута његову смрт, умирући заједно с њим тешком и мучном смрћу, очајавајући што није јача |
| о толико година, умирао, трунуо заједно с њима, живећи као и они.{S} Познавао је те људе по оди |
| примјећивао ни опажао, нити је говорно с њом; она није више постојала за њега, и сада му се чи |
| и се у великим огледалима уоколо, очито с допадањем.</p> <p>Са другог стола зовну један познани |
| тињству, дошао до средине Уне, склизнуо с глатког камена и запао дубоко у воду.{S} Вратио се та |
| 27" /> на црквена врата, скинувши шешир с главе, и његови кораци одјекиваху по каменитим плочам |
| гони, као да хита да скине један терет с душе, као да ће да му одлахне кад стане у мрачну цркв |
| /> <p>Она се дигла и пошла му у сусрет с веселим и добрим осмјехом, и пружила му пријатељску р |
| подлијеже; како се његове мисли ругају с њиме, како га махнито нападају, боле, жегу и бацају н |
| на жене ни дјевојке које му се уклањаху с пута и шаптаху нешто за њим.{S} Он пријеђе преко једн |
| не обраћаше пажње на људе који смицаху с главе своје <pb n="126" /> црвене капице поздрављајућ |
| јека успављиво и задовољно шуми.</p> <p>С разголићеним вратом, подбочен лактом о прозор, он уди |
| ла празнину, замишљеност и чаму.</p> <p>С коликом је радошћу она оставила хладне самостанске зи |
| свјетлости, младог лишћа и нових трава, са сочним и свјежим зеленилом, у тај бујан живот који с |
| е његовог.{S} Они пројурише поред њега, са пјесмом, грајом и галамом, надвикивајући лупњаву жељ |
| еда у небо, глатко, плаво и без облака, са којега се просипа огањ.{S} И кад тамо, иза брда, поч |
| црној одежди која му је била прекратка, са раширеним крстом на леђима, држећи у кошчатој руци н |
| е наличећи ни најмање на онога трбушка, са лицем за шалу и за смијех, са дебелом цигаром у зуби |
| у цвијећа и воћа које је сама узбирала, са једном искреном добродушношћу.</p> <p>— Ви немате ни |
| е и праве га тамним; у уским мантијама, са црним појасима; већина са дугачким, испијеним, избри |
| м кољенима и са широм опруженим рукама, са изразом задовољства на лицу: снивао је, ваљда, нешто |
| лећацима који су их тиштали, с пушкама, са савијеним кабаницама преко груди, путујући на одређе |
| и мостови; заустављали се на станицама, са ситним и звецкавим куцањем звонаца, с једноличним тр |
| ервозно трчкарање чиновника с фењерима, са мађарским узвицима и псовкама.{S} Он се трудио да не |
| кондуктер пролажаше, лупајући вратима, са фењером у руци.{S} То једнолично лупатање навлачило |
| дугачким, испијеним, избријаним лицима, са наочарима, скидајући у један мах, лагано и дубоко, ш |
| им, избуљеним, блесавим, пијаним очима, са набреклим жилама на челу, са замуљеним рукама, сав б |
| равната можда са гомилама шарених жена, са безбојном, плаћеном, празном љубављу.{S} Тек иза тол |
| ји се буди, кад, поред његових прозора, са лијеном шкрипом прођу воловска <pb n="52" /> кола на |
| је њу довело пред њега искушење живота, са лукавим, малим смијехом на танким испијеним усницама |
| ="23" /> брцима који су улазили у уста, са жутим лицем и ситним очима; шћућурен, згурен, збијен |
| зао очи, видио је њега, вазда једнаког, са истим држањем, истим преплашеним очима, испод истог |
| д кућом, тргао се и нашао ноћ око себе, са мјесецом који се помаља; још му табао у глави кас ко |
| ако, не скидајући капута, неко вријеме, са затвореним очима.</p> <p>И кад је затворио прозор и |
| е; пењали се уз влажне и пријатне шуме, са дрвећем које показује своје дебеле снажне, чворновит |
| Напољу, једно натуштено јунско поподне, са сунцем које се изгубило иза густих облака, али које |
| за леђа остају им високе, голе планине, са сурим и стрмим стијенама у којима се гнијезде орлови |
| у, он видје Ирену, са шеширом поред ње, са погледом упртим у даљину према његовој кући.</p> <p> |
| ћући; њих троје дјеце савило се око ње, са прљавим лицима од плача.{S} Спровод се лијено вукао |
| и он се стресаше, видећи је како дршће, са врелим челом на хладном столу, како јој играју груди |
| црвенио звоник мале и здепасте црквице, са кога се мјестимице сљуштила боја и голи лим упијао с |
| жуљевиту руку, да угледа ситне кућице, са црном иструлом шимлом, малим прозорчићима, неједнако |
| " /> кочијаша, свега замотаног у биљце, са рупцем преко ушију, са бијелим вуненим рукавицама ка |
| атраг, с презривим осмјехом према себи, са рукама на леђима, осјећајући горко сву биједу и глуп |
| их ствари и дрвене мале сандуке; други, са великим шеширима, искривљених крила, у прљавим, широ |
| ој, старинској, крупној високој згради, са стотинама прозора, одаја, полумрачног ходника куда н |
| са рукама чврсто притиснутим на груди, са стиснутим зубима и са згрченим песницама, као човјек |
| ледаше још ситнији, јаднији, кржљавији, са својим преплашеним очима, бојећи се вјечно нечега.{S |
| стајала су два сељака, мокри и покисли, са извраћеним дугим кожунима; са дугих, прљавих јарећих |
| вореним очима, тјерајући од себе мисли, са главом дубоко упалом у мекани јастук, он је тражио м |
| бијелом пути која се покадгод зарумени, са доста обичних потеза, али пуних једне благе њежности |
| д себе њу, у лакој, плавичастој хаљини, са врпцама које се лепршају на вјетру, са широким, слам |
| н ју је видио кроз прозор гдје се жури, са зажагреним очима и са зајапуреним лицем преко кога ј |
| цигаром у зубима која му се вазда гаси, са изгледом човјека који не зна да се наљути. </p> <p>А |
| их веже.</p> <p>У бесане и празне ноћи, са затвореним очима, тјерајући од себе мисли, са главом |
| ним именом, и преврташе га, испитујући, са свију страна, не вјерујући ничему и бојећи се обмане |
| хрче.</p> <p>У другој соби, на столици, са лактовима о столу и рукама на лицу, она је плакала ј |
| оријеђеном, чекињавом косом која стрши, са љутитим погледом и са бором која не избива имеђу очи |
| на смећу спавао је слатко млад радник, са црвеним и једрим лицем, у искрпљеном прљавом одијелу |
| плетавали, и били као срасли са брадом, са проријеђеном, чекињавом косом која стрши, са љутитим |
| намазаном, пажљиво раздијељеном косом, са високом крагном која засијеца у образ — сушта <pb n= |
| видио он, црвен, са испупченим трбухом, са шеширом који га поклапа, машући, показујући и упирућ |
| ечујним кораком кроз године, мрзовољан, са рукама чврсто притиснутим на груди, са стиснутим зуб |
| пута отварају, али он је био непомичан, са закованим тијелом и заспалим мислима које су га убиј |
| је кретали.{S} Горе се видио он, црвен, са испупченим трбухом, са шеширом који га поклапа, машу |
| спреми соба.{S} И већ се спуштао сутон, са небом на западу још свјеже окрвављеним од сунца, кад |
| м редовима и пуно грешака; испрекидано, са збуњеним, поплашеним, потискиваним мислима које се г |
| <pb n="40" /> хартије; немирно писано, са неједнаким и кривим редовима и пуно грешака; испреки |
| ово пијано створење, изваљено немоћно, са раширеним рукама, пунима блата из јаруга.{S} И он љу |
| рвенијим меснатим образима него обично, са крвавим, избуљеним, блесавим, пијаним очима, са набр |
| и се враћаше из цркве, пројаха калуђер, са излињалом камилавком на глави, на осамареном коњчету |
| амнио од пошљедњег виђења, мало погнут, са рукама међу кољенима, и са шеширом и штапом на столи |
| гологлав, покушавајући да дигне главу, са још црвенијим меснатим образима него обично, са крва |
| мотаног у биљце, са рупцем преко ушију, са бијелим вуненим рукавицама као чарапе, како преко во |
| сматраше њу пред собом, свјежу и витку, са шеширом у руци, гледајући како њезина нога иде с кам |
| им лицем, у искрпљеном прљавом одијелу, са уздигнутим кољенима и са широм опруженим рукама, са |
| ијек у чизмама и у зеленкастом одијелу, са жировима на оковратнику, као што се носе сви шумари. |
| ним очима, са набреклим жилама на челу, са замуљеним рукама, сав блатан и мокар од кише.{S} Пор |
| се још јаче изречено и одређено у њему, са много више пријекора него до тада.{S} И кад се потре |
| штапом, а ниже, у гају, он видје Ирену, са шеширом поред ње, са погледом упртим у даљину према |
| са врпцама које се лепршају на вјетру, са широким, сламнатим флорентинским шеширом, на јакој б |
| има.{S} Сметаху га слике на иконостасу, са страховитим и јаким бојама које су блијештиле, и жал |
| , с наочарима што падају ниско по носу, са својим свакидањим, лаганим навикама, који читаве сат |
| тања.</p> <p>Манојло лежаше на кревету, са затвореним очима и јечећи; на раздрљеним рутавим гру |
| лавком на глави, на осамареном коњчету, са подсавијеним ногама које млатараху подбадајући лијен |
| весео и звучан смијех кроз читаву кућу, са топлом и дјетињском добродушношћу.</p> <p>Тада су се |
| сконачно отегла.{S} И сви, у један мах, са уздахом олакшавања, бацише карте, бришући марамама з |
| трбушка, са лицем за шалу и за смијех, са дебелом цигаром у зубима која му се вазда гаси, са и |
| ази у душе, диже их, креће их, буни их, са надама, жељама, амбицијама и свим оним немиром који |
| ру Ђаковића био сасвим туђ и бесмислен: са својим сјајним салама, пуним деколтованих дама, кафе |
| покисли, са извраћеним дугим кожунима; са дугих, прљавих јарећих длака кожуна и из блатних, ка |
| еленој чоји; настајала тренутна тишина; са звеком падао који пут новац на земљу; и од времена н |
| гачка поворка младих клерика, сва црна; са широким шеширима који бацају сјенку на лице и праве |
| уздигнути крајеви њихових бијелих капа; са пространом црквом у којој вазда влада сутон са потум |
| м смијехом пред мужем; повучену у себе; са врло ријетким тренутцима резњежености кад ју је узим |
| м и сјајним погледом у часовима самоће; са равнозвучним и сувим гласом, безвољним кретњама и је |
| ка, с укрућеним, пуним, дјетињим лицем; са безазленим, озбиљним очима, у кадетској униформи; то |
| иваним мислима које се гурале под перо; са пуно мрља од мастила и са много испревлачених и бриж |
| избријан, дотјеран, намјештен, утегнут; са намазаном, пажљиво раздијељеном косом, са високом кр |
| н поглед.{S} И поче да хвали шљивовицу; са рђавим акцентом запита, онако немарно, има ли је још |
| своме зачетку; јављала се <hi>она</hi> са сјајним и благим очима, и у трену кад хтједе да оста |
| викивајући лупњаву жељезничких кола.{S} Са прозора му махну руком онај с којим је проговорио не |
| вјерских дужности; то није помогло.{S} Са једним нејаким очајањем, она се мољаше пред жртвениц |
| , које није било одавно припаљивано.{S} Са таваница спао креч и црнило се дрво.</p> <p>Њега је |
| младости и животу.</p> <p>Он се успава са осјећајима човјека који је убио: трзао се немирно и |
| ила у себи слику свога сина, оживила га са хиљаду успомена, заборављених ријечи, милошта; завил |
| ућу.{S} Па онда се присјети и упозна га са својом кћери која је стајала мало по страни и гледал |
| главу и нађе његов поглед, сљубивши га са својим, и само што дубоко уздахну и стресе се.</p> < |
| нима и чују се узвици.{S} Они почињу да са пењу уз бријег једним старим, разрованим путем, пуни |
| е у његовим успоменама, изравната можда са гомилама шарених жена, са безбојном, плаћеном, празн |
| здрхтало и узнемирено послије састанака са Јеком; он осјећаше да равнодушно упропашћује <pb n=" |
| ед собом тога крупног и чврстог човјека са мрком, неједнаком, гривастом брадом, у коју су већ г |
| и послије других, на подножју жртвеника са склопљеним рукама, чим се је дуже молила, <pb n="139 |
| b n="134" /> латинске ријечи свештеника са јектичавим гласом.{S} Њу је придобила механичка и ва |
| јале дане и недјеље: она се успављивала са ужасом чутих ријечи које није схваћала али је осећал |
| закрчивала цесту високо натоварена кола са робом, сандуцима и бурадима; сијено и трава <pb n="2 |
| стрта испред коња који одмахују главама са натакнутим зобницама, док им се кокоши, пилићи и вра |
| пуним деколтованих дама, кафешантанима са својим бијесним сатирањем живота и новца; женским бу |
| и грају спровода и појање оца Герасима са свађалачким гласом, надмашивало женино кукање и запи |
| егу и уђе у ходник, с отвореним вратима са оба краја, кроз који свираше вјетар са цесте у авлиј |
| им мантијама, са црним појасима; већина са дугачким, испијеним, избријаним лицима, са наочарима |
| Узалуд је тражила утјехе у молитви, она са страхом осјећаше грозницу и безциљност топло шапутан |
| ; испрекидано и ломно мијешала се звона са старог манастира; крупан плећат калуђер, у старој цр |
| дно.</p> <p>У том часу, забрујаше звона са катедрале <hi>Здраву Марију</hi> и проламаху ваздух |
| атриотске слике и једна незграпна икона са зарђалим кандилом испред ње, које није било одавно п |
| 139" /> тим се брже рушила њезина вјера са њезиним надама, и у души остајаше послије тога једна |
| оред Уне, једног благог јесенског јутра са изблиједјелим небом и уморним и благим сунцем које п |
| а многобројне сличице светаца и светица са побожним стиховима и цитатима, које се налажаху по с |
| у противни зид, — јер не диваните никад са мном.{S} Да вам није <pb n="69" /> мрско што долазим |
| а он хита за њом, не одвајајући поглед са њезиног струка, ни са плећа која се провиде.</p> <p> |
| да у очи.{S} Он баци на њу један поглед са стране: она преврташе у рукама неки вез, а очи јој с |
| је он био увијек несрећа за самог себе са својим лудим и суманутим мислима.{S} Кад би им отказ |
| ди сјене.{S} Он воли те полумрачне собе са спуштеним завјесама, гдје само одјекују, празно и по |
| и могу да виде у непрекидном послу људе са раздрљеним кошуљама кроз које се црне прса, у прљави |
| а ову кућу; он се боји да га он не нађе са својим помамним, пламеним вјетром који улази у душе, |
| е и та пјесма, испрекидана, доносила је са собом ритам ударања српова и падање јечма.</p> <p>И |
| .{S} И кад су му донијели кључ и кад је са шкрипом јекнула стара, зарђала и дуго недирана брава |
| > <p>И та залеђена материна бол касније са кравила, дошле су сузе које не пресушују; свака ства |
| , да баци то преко себе као једно бреме са својих леђа, да одгурне ногом, да раскине рукама, <p |
| на којима у вече умире сунце; суре шуме са пропланцима на којима овц |