| што она на њих баца дрвље и камење?{S}" А сад, сад бих се њој придружила, и чини ми се да бисмо |
| ка узвикиваше: „Ариф је <hi>ариф</hi>", а Ариф враћаше Фатми пољупце, говорећи: „А, душо, јеси |
| , поред дашчара које они зову „дућани", а поред Касумије оборише главе дубоко: људи су се скупљ |
| де, па одатле га можемо најпре видети", а то помисли и због тога скочи.</p> <p>У нениној соби с |
| робињи заједно са „слаткима поздравом", а она га метну у недра, па правећи дубока темена и смеј |
| рла као из једног: <hi>„Јашас’н!“</hi>, а опали дућани тресли су се од силних кола која су зврј |
| да ме подигне до себе <hi>човека</hi>, а леву до себе <hi>књижевника</hi>, и беше блажен, јер |
| очима твога оца само је <hi>жена</hi>, а ти знаш шта то значи.{S} Напослетку, драга мала, ни у |
| и рече:</p> <p>— Ми смо <hi>нове</hi>, а оне су Европљанке, Францускиње.{S} Шта ми имамо азија |
| па после људе, или <hi>само жене</hi>, а оно после само по себи долази.{S} Тамо још по старинс |
| ада, Не би му рекла чак ни <hi>ти</hi>, а камо ли Осман.{S} Прође поред старе потапкав је по пл |
| протест душе, и помислише: „Полудела!“, а друге чуше глас, али не разумеше речи: свака од њих б |
| шући од радости узвикиваше „ашколсун!“, а Мерсије се наљути.{S} Да крије од ње, сестре и другар |
| узвикиваше: „Слатки, слатки беј-течо!“, а он продужаваше:</p> <p>— „Како је почео“, вели, „до ч |
| у „земљи незнања" нашле толико „знања“, а странкиње које су их доводиле у ову кућу, објашњавале |
| "32" /> зид, зид, и више ништа! „Нове“, а уз оградни зид чучнуше као „старе“, извадише груде зе |
| то ону што је отера „за бакалске кесе“, а највише ми је жао четврте, невенчане: то је његова пр |
| јке и тетке не рекавши ни „добро вече“, а оне се обрадоваше: пијан.{S} После видеше „да га не з |
| оделу, с фесом, „леп као султан Азиз“, а турске жене вриснуше; он их салете: једне пољуби, дру |
| ра, у разговору, не рече ми ни „кћери“, а камо ли „душо“ и „очи моје“.{S} А ми, чак слушкињама |
| иједна није рекла „писао је тај и тај“, а све су се смејале; Фатма је љубила тетку више него ик |
| удри Фатму.“</p> <p>Сви је зову „Емир“, а нене и родитељи „Фатма“, јер то је име кћери њихова п |
| елима турских жена, и налазе „чулност“, а свака је од њих порочна...</p> <p>Док је она, ћутећи, |
| јуче било.{S} Гледа у тај „водени пут“, а сузе јој клизе низ лице.{S} Кад би то видела Мерсије, |
| љивој кући?{S} Он ће учинити шта треба, а она мора отићи.{S} А ако чује да га жали, он ће јој с |
| чика се нашла у чуду: већ које је доба, а њој се <pb n="167" /> ништа не наређује ни за ручак н |
| душе, својина је Ибрахим-Хасан-бејева, а ово, од крви и меса, с душом, својина је својих мужев |
| ђице, моја мајка везује бошчице и пева, а нене је пита: „Госпођо снахо, шта те је на песму окре |
| Фатму.</p> <p>Жена му се лудо обрадова, а мајка пљесну рукама и рече:</p> <p>— Шта учини, сине |
| /></p> <p>Код Фатме је ноћила свекрва, а сутрадан, Осман је, пре но што је пошао на службу, и |
| шалу па страну, умало не умрех, испрва, а после... ослободих се, и не допаде ми се: француски г |
| .“ И сва срећна окрене му се, слуша га, а после му казује шта је она учила и читала.</p> <p>Кад |
| ојим, сирота, као кривац, не гледам га, а осећам да жели нешто да ми каже.{S} Али он не каза, и |
| њу не воли као она <pb n="238" /> њега, а некад само кад погледа женску децу. „Јадне, јадне мој |
| атму познајем: ако је заволела једнога, а ти јој намећеш другога!...{S} Сине, сине, ти не знаш |
| gn><ref target="#SRP19120_N9" /> Млада, а напунила осамнаест година !{S} И ја.{S} Обе смо већ з |
| из година она га неуљудно и не погледа, а гле шта сад говори.{S} Кад се мало прибра, он тихо ре |
| змирише.{S} Сестра је зачуђено погледа, а она рече: „Не могу без дувана, па макар отишла у пака |
| о је овде лепо што је створила природа, а како је ружно што су створили људи!{S} И вечерас сам |
| риф), и једне су просто викале од чуда, а Францускиња је окретала главу да не гледа играчицу: с |
| таци, то јест по две жене једнога мужа, а оне су их радознало гледале...</p> <p>Прозори су били |
| Фатма се не онесвести кад изгуби мужа, а кад чу како је грди отац, и кад виде да је мајка пљун |
| . „Сузе, сузе, сузе.“ Фатма се насмеја, а Мерсије рече:</p> <p>— Туђим сузама се смејеш.{S} Гре |
| ао запевка; тако пријатан глас и арија, а тако тужно.{S} Гугутке су залепршале крилима око отво |
| сец, бео и округао као сребрна тепсија, а мујезин очита последње позивање на молитву, Џемал-беј |
| ма.{S} Питала ју је једна млада рођака, а она, весела и срећна, рече: хоћу!{S} Она је синоћ при |
| фантазију наших младих жена и девојака, а Енглескиње је темперирају,“ вели она.{S} Ја сам се за |
| јка; ни два прста на руци нису једнака, а камо ли две сестре.{S} А оне нису сестре и по мајци.{ |
| На сваком кораку сретнемо по заводника, а после: ми смо криве, и нема нам опроштаја...{S} Наши |
| сине!{S} Како нема ко?“ вели му мајка, а он погледа у Фатму: она не диже очију с ђерђефа.{S} Д |
| му се обуче.{S} Готово цела Европљанка, а зна „Божју наредбу“ издату жени: „Кад ће ти доћи муж, |
| атма“:{S} Емир, потомак нашега пророка, а Фатма, најмилије чедо пророково.</p> <p>— Тебе, сине, |
| ки); у њега је сва госпоштина солунска, а за обрезање свога унука довео је веште бербере чак из |
| ове не можемо осетити,“ каже јој тетка, а она остаје при томе, да ниједној није било као њој.{S |
| се посечеш!{S} Па сад, така лепа рука, а с ожиљком.{S} Али нека си ми жива.“ Она чисто зајаука |
| дала, ти си њој гукала, она је плакала, а ти си се смејала.</p> <p>13 новембра.</p> <p>Некад са |
| ту су били сви:{S} Мерсије је плакала, а Ариф јој рече: „Губиш другарицу; али и тебе ћемо скор |
| заплака, гласно, као кад је била мала, а „последње збогом“ обори је у постељу.{S} Мајка јој се |
| </p> <p>— Оној ђаурки.{S} Она је знала, а крила!</p> <p>— Волела га је.</p> <p>— Пијаницу, прот |
| м то дежурство, тако често, проклињала, а после сам се стала питати: „Откуд то ?{S} У нашој <pb |
| страх.{S} Боље је да си се претварала, а савест не би гризла твоју учитељицу.{S} Њему је жена |
| рком, и о томе је њој отворено причала, а она се љутила и гадила.</p> <p>Пролазиле су године, о |
| ек мисли да је у њој пола века провела, а она је није ни видела.{S} Чешља се француски, облачи |
| Он се препаде, помислив да је полудела, а она, решена на смрт, смело настави: „Ти си злочинац, |
| вљао саму код куће.{S} Нисам га волела, а угађала сам му: знала сам да је он муж, ја жена: обла |
| ме не казни Бог.{S} Мајка ми невесела, а нене: „Госпођо снахо, ти не можеш без Нурије-ханум, п |
| сам добивала овде, па свако сам љубила, а ни на једно нисам вам одговорила.{S} Нисам могла, бил |
| > <p>— Ја сам на њега већ и заборавила, а и мрзим га: уображен.{S} Ја не знам с ким бих.{S} Мен |
| це повредим..{S} Мајка је зуб извадила, а шта ћу ја са срцем!</p> <p>1 рамазана 1324</p> <p>Опе |
| ост не по разуму већ по срцу, испунила, а ти ради како хоћеш.</p> <p>То рекавши, устаде с диван |
| ..{S} Она га се није ниједанпут сетила, а тек што није дошао!...{S} Уз Рамазан досад није била |
| ви.</p> <p>— Јуче си преда мном пушила, а ја сам ти то одбила на болест.{S} Али данас...{S} Заш |
| јутрос позлило, једна укућанка је чула, а није дошла, и ако зна да Џемал-беј није код куће, да |
| је била весела Ариф-ханум кад је дошла, а како је била тужна кад је пошла!</p> </div> <pb n="18 |
| не признаје свога родитеља за родитеља, а до чина паше доспео је лажући, уходећи, опадајући...{ |
| сеље, ушао је у собу где ми је постеља, а она празна; отишао у своју собу, легао...{S} Друго ве |
| је кад год се пред њом поменула кошуља, а није поцрвенела кад јој је кћи родила првенче недонош |
| р су бели, ишарани разним живим бојама, а седишта су им обично црвена, једра бела.{S} И овај ка |
| шко и старијим пробуђеним муслиманкама, а камо ли младој девојци која није ни пошла к животу, а |
| лила се пред неким непознатим ханумама, а оне су се смејале, задиркивале је, и чудно је погледа |
| д мужа..</p> <p>До пред зору са женама, а онда суфур и — пост.{S} Свуче се, па у соби са затвор |
| мајко!</p> <p>— Била ти добра годинама, а сад није!</p> <p>— Променила се.</p> <p>— Ви садашње, |
| и, своје пијанство трпели сте годинама, а синовље не можете трпети две три године.{S} Ви мислит |
| е сваки час са слаткоречивим Туркињама, а Ариф јој увек каже „Елиз, очи моје“.{S} Францускиња с |
| } До поноћи је била у соби сасвим сама, а отац јој је још седео на софи и пушио.{S} Час је хода |
| аковане плитке ципеле с високим петама, а с вишњикастог феса кићанка удараше га по црним обрвам |
| љиво фркали и лупали новим потковицама, а дилавери, у крутим огрлицама, рединготу и фесу, отвар |
| буњено, постиђена.{S} Сад ње више нема, а ја не знам, је ли паметна.</p> <p>— Паметна је.{S} Др |
| /> моја слатка сута како лепо име има, а пакосне хануме дадоше јој надимак.{S} Па и ти, Мерсиј |
| ринских муслимана и по малим градовима, а одмах после венчања, они узеше спремати за свадбу; ха |
| сукњу, како се носи по малим градовима, а на лицу су им груба печа.{S} Испрва су мислиле да ово |
| ј, сине.{S} Ти се дружиш само с људима, а ја и с књигама, и нашим и туђим, и у њима налазим луд |
| ици!{S} Улицом не смеју ићи са својима, а с туђима: раме уз раме.{S} И на какав сраман начин до |
| <p>Сваки дан је изводе у шетњу, колима, а и пешке; некад је с њом нене, некад робиње.{S} Најчеш |
| е“.{S} Мадам поцрвене и слеже раменима, а она се окрете оној Енглескињи први пут дошлој у Турск |
| {S} Читав буљук послуге похита за њима, а једна робиња однесе њине чаршафе, „пелерине“ и печа, |
| млад требао је ићи са својим врсницима, а он пошао с много старијима од себе: водили га по кафа |
| /> Једна им објасни шта је то реформа, а оне се развикаше : „Шта! ваљда жена да иде у дућан, а |
| одили...{S} У коначкој авлији је чесма, а у харемској шадрван: ханумама „на увесељење", као да |
| д ми је као уочи задушница, рече Фатма, а Мерсије се насмеја и рече:</p> <p>— <foreign xml:lang |
| чнице.</p> <p>Прође читава недеља дана, а рана младе жене никако да зарасте.{S} Кад год је испе |
| ли није расположена, ваздан неочешљана, а у вече: чешља се, гизда се, — доћи ће јој „Бујукбурун |
| ћи ноћу јеца, не помиње децу но Османа, а не мисли да одузме себи живот, толико тежак: грехота! |
| сти.</p> <p>— Ја сам огорчена као жена, а побуњена као кћи ове земље, рече друга, млађа, Мирсад |
| позајме у простих, старих турских жена, а после, бојећи се да се не чује, одоше у чаршију и куп |
| ла у соби пуној раскошно обучених жена, а не седа него стојећи говори: „Покупите сав овај накит |
| а на једном шиљтету лежаше расповијена, а она загука као да се радује имену добивену од деде.{S |
| струја...{S} Стајала сам као окамењена, а она ме опет узе мирисати, и ја осећам да ми се овлажи |
| г тога је то тако страшно, кад све зна, а мисли да је нема: срце јој је залупало необично, и за |
| цускиња их не оговара:{S} Сафет то зна, а на њу виче и за њом отвара врата, некад да се с Арифо |
| путем је отишла Мадам".{S} Пета година, а њој се учини као да је јуче било.{S} Гледа у тај „вод |
| тетке њене матере, двапут њених година, а с којом се разговара као с другарицом.{S} Још пре нек |
| је голица мирис с његове косе и хаљина, а тај мирис њој није познат, јер није ни мошус, ни љуби |
| своје сутане — као сад.</p> <p>Тишина, а по њиној кући све се устумарало.{S} Мало, па се и уну |
| необично лепа.{S} Она је била озбиљна, а ја сам волела да је једанпут видим неозбиљну.{S} Па ј |
| уркиње, полиглоти су, као што је и она, а ови њени другови нису.{S} Њима је доста турски језик, |
| долазе, за које је чула да су као она, а праве се поштене...</p> <p>Али ништа није трајно, ста |
| смејала кад је видела лудога Соломона, а сад задрхта: шта ли ће јој изићи?{S} Помисли: „Ако се |
| } Једнога дана, ја бејах нешто болесна, а та његова тетка: „Аман!{S} Зар да се не обучеш!{S} За |
| } Богу хвала кад рана није била смртна, а била је опасна.</p> <p>— Ханум-ефенди, Емир-Фатма уда |
| <p>— Муж нам не сме у собу без питања, а слушкиња и робиња сме, рече Мирсаде.</p> <p>А Енглеск |
| говора него од некаквог тешког осећања, а Сафет-ханум рече:</p> <p>— Сестро, да је Бог хтео да |
| би наљутило, стар, отупела му осећања, а треба неко да му трља леђа канфором и шпиритусом и да |
| р-одаји, с гостима,“ рече једна робиња, а њој дође криво, и живо се окрете и опет оде на балкон |
| ају улази без питања слушкиња и робиња, а не може ући муж и син, нарочито кад виде „непознату“ |
| {S} Наша Фатма и грчки зна, као Гркиња, а ја сам је учила и персиској<pb n="90" /> и арапској к |
| уди.{S} Једног дана, он узјаха на коња, а ја, одмах за њим, уђох у затворена кола...{S} Затутње |
| S} Боже, Боже, колико нам је вера лепа, а колико су је наружили неразумни!</p> <p>Пишем ти фран |
| ор!{S} Попила сам пуне две чаше сирупа, а у њ је Нурије била метнула бенђелук, зацело.{S} Да кр |
| ријатељица ниједна јој врата не отвара, а све су поштене, осим оне једне...{S} Ако би кадгод из |
| Алаџа-Имарет с конаком свога господара, а он тера и даље, да сав свет по хиљадити пут види Ибра |
| агла, него као да се диже из мора пара, а небо поче да се спушта као да хоће неко да поклони он |
| Још синоћ је јела врло мало од ифтара, а за суфур је нису хтели звати, јер су мислили да спава |
| и „бакшиш“, много низа крупнога бисера, а водиље подигоше невести дувак...{S} Лепа пашиница зап |
| } Откуда то сад?{S} Дотакла се лептира, а с његових лепих крила опао прах...{S} И као да се љут |
| упају... тело јој као од белог мрамора, а дугачка, <pb n="285" /> тешка њена коса сија се као з |
| трести...{S} Лице ми је било као ватра, а руке као лед.</p> <p>— Боже, Мерсије!{S} Боже, Мерсиј |
| м и халком споља, и с мандалом изнутра, а звонце.{S} Ариф их прекори, што се подсмевају Нурији, |
| во), па видим : жене траже право гласа, а џакови ћуте!</p> <p>— Не траже чак ни право сунца и в |
| на је век провела без мужа, без детета, а то дете одрасло је без мајке.{S} А кад би нешто чуо д |
| тумаче да јој је жао младости и живота, а јесењи ветар звижди, уноси, с маха на мах, кроз један |
| ичасте свиле дувком, као да је невеста, а код главе му озго јашмак, да се зна да је у њему каду |
| ље.{S} Да је Мадам Аристид оваква иста, а да је Гркиња или Јерменка, она је не би волела.{S} На |
| жним, мушким пољупцем пољуби је у уста, а она се сад не опи као од пољубаца оне две жене, Франц |
| Она чак не може ни мислити, ни на шта, а камо ли на оно што јој је исцрпло сву моралну снагу и |
| таре комшике раздвајају читава столећа, а у овоме је она с њом једна мисао и једно осећање.</p> |
| собу, легао...{S} Друго вече пуна кућа, а он бежи: не може са женама, и ако воли; у Европи је с |
| ђено робиња; Фатма се загрцну од смеха, а Мерсије вели: „Лепе, али... плаве.“ — „Плаво је море, |
| и кинђурењу жена?“ рече посланиковица, а Ариф осети један интензиван бол, и стид, и никад не в |
| му играху на лицу мишићи и доња вилица, а она, не гледајући га, покриваше лице рукама и плачући |
| ђе мисли да му је код жене пријатељица, а оно љубазник.{S} Лажљивице!“ узвикну и зашкрипе зубим |
| жена, него страст!“ виче једна Немица, а она лепа бесна бејовнца скаче са свога места и новцим |
| штво...</p> <p>— Енглескиња је путница, а Францускиња је жена једног инжињера у нашој Беледији. |
| за Божју љубав!</p> <p>Тигар и тигрица, а кад их стара закле највећом муслиманском заклетвом, Б |
| о и лепо једну женску антерију од цица, а снахи дала да јој сашије једне беле гаћице, женске а |
| а.{S} Он опет похита кроз она вратаоца, а њој се смрче: дошле оне три младе Цариграђанке, мора |
| анпут, сећам се, моју мајку бољаше зуб, а Ариф-тејзе је окупи да јој опише тај бол, који она, з |
| аци очи кроз прозор.{S} Виде сав залив, а небо као комад плаве свиле.{S} Кад би нешто имао крил |
| Из далека јој се учини црн, после сив, а најпосле, кад се сасвим приближи, виде да је бео; јед |
| близу куће и окретоше се: нигде никог, а њима се чинило да за њима иде <hi>он</hi>.{S} Само ро |
| ирује, да је буди из спа, толико лепог, а који траје тако кратко, и не снива се двапут.</p> <p> |
| ; Фатма је љубила тетку више него икад, а оне три правиле су јој дубока темена; Мерсијина мајка |
| Фатма се промени у лицу више него икад, а ништа не рече.{S} Мерсије упита радознало:</p> <p>— О |
| ајчице, и с њим се разговарах.{S} Млад, а како говори!{S} О, оне очи!{S} Пашић, <hi>џемал</hi>! |
| p>Колико је волела тејзе Мадам Аристид, а она, једанпут, кад виде тејзу у невољи, окрете јој ле |
| елила бих с четири ортака ствар — тебе, а не могу с једним душу — њега.{S} Ти си ми милосник, а |
| и као бадем, само у ове с Јалије плаве, а у оне од Алаџа-Имарета црне; од њиног погледа човек с |
| ше старе хануме!{S} Тек почеле да живе, а старе; старе се и родиле.{S} Ћуте, жваћу саказ, задре |
| поцрвене, па узе те изостави те редове, а друго пажљиво преписа. „Шта ли ће рећи о својој малој |
| стид, јелте?“ питаху у један глас нове, а она одобри главом: у то је тврдо веровала.</p> <p>Мад |
| ђе у собу, јер није знао да су ту нове, а оне с Мерсијом цикнуше и похиташе по своја башјортиа, |
| о не би?{S} Пио си кад ниси имао бриге, а сад...{S} Ја сам <pb n="230" /> ти, сине, казала, и т |
| едрасуда и опет им се враћају.{S} Раде, а шта су урадиле, и шта могу урадити у земљи мрака и хл |
| ово?{S} Стоји?“ А оно није: сахат иде, а стоји — време.{S} Наш слатки Џемал-беј треба нешто да |
| као у судњем дану оптужује...{S} Отиде, а она га не испрати, нити му на ноге устаде: први пут к |
| , усхити, како ли да кажем.{S} Она оде, а у мојим ушима остаде та музика, њено: „O, là, là!“... |
| јој преко Епаминонде...{S} Робиња оде, а Ариф осети од кога су јој та писма, па не мога одмах |
| и снахом с Јалија.</p> <p>И Нурије оде, а син мајци рече:</p> <p>— Да дамо нашу Фатму за сина А |
| се застидеше.{S} Свекрва устаде и оде, а она сути рече:</p> <p>— Госпођа мајка бежи!..{S} Хвал |
| уђина! ..{S} Та не дође ни да ме обиђе, а камо ли да ми донесе понуде...{S} Ниједна стара, у ра |
| под па своје теме.</p> <p>Нурије изиђе, а муфтија се закашља; кашљао је дуго, зацењивао се као |
| чежњом погледаше к вратима да она уђе, а мајка му се задовољно насмеја и рече:</p> <p>— Сине, |
| а:{S} Мадам Аристид се стидела да каже, а Ариф-хануми је било жао.</p> <p>Пиле су само сируп и |
| — У Европу.{S} Сутра...</p> <p>— Тејзе, а ја ?..</p> <p>— Емир, а ти?...</p> <p>— Тејзе, шта ће |
| громно.{S} На очи су јој навирале сузе, а она је падала ничице и изговарала: „Зар може неко да |
| лице.{S} Дуго је ћутала, гутајући сузе, а после отпоче, и ако је ниједна ништа не пита, историј |
| и зарида: страх јој је задржавао сузе, а бол их проли.</p> <p>— Јараби<ref target="#SRP19120_N |
| !</p> <p>Он не проговара и не гледа је, а главом даје знак да изиђе.</p> <p>„Видео је мастику, |
| дведе на софу.</p> <p>„О!{S} Изведе је, а не казах јој!{S} О кад чује да сам заљубљена!“</p> <p |
| а не омекша овај камен. „Примио сам је, а не дам да се понова удаје за пијаницу, пропалицу и пр |
| а је странац, па не зна њихове обичаје, а метнуо фес да мисле да је Турчин.{S} То у Турској врл |
| терана?...{S} А?...</p> <p>Он се смеје, а мајка му се стреса.{S} Камо да је она имала камен уме |
| аше се Мерсије, и покуша да се насмеје, а кад не мога, она заплака.</p> <p>Оне јој се узеше сме |
| доцкан, сине, није донето ни обележје, а камо ли да је било венчање: да питамо Фатму хоће ли.. |
| .</p> <p>Он је пита какво је то оружје, а она не одговори, већ узбуђена и љута похита Фатми.</p |
| да је пијанство само од вина и ракије, а не знате да га има и од радости, и оно је горе.{S} Им |
| у уши.{S} Људи су се вратили из џамије, а жене су им честитале празник, просте су љубиле своје |
| као она напукнута ваза: ни за шта није, а стоји на камину, за украс...</p> <p>Париз, 10 августа |
| поредим измирну...</p> <p>Бајрам није, а мени је Бајрам; наша ми се соба чини као џамија пуна |
| , као рану на срцу.{S} Цела кућа крије, а старотурци су метнули на уста катанац, па су кључ у м |
| сина Мурад-Џемал-беја, изговори Нурије, а сузе јој облише лице.</p> <p>И Фатмина мајка и нене з |
| .{S} Дијадему јој је намештала Мерсије, а она је плакала за Госпођицом и мирисала сестрине руке |
| рило је,“ рече јој трећег дана Мерсије, а она се застиде што је „ухваћена у тајни“. „Ти си се п |
| arget="#SRP19120_N41" />, рече Мерсије, а Фатма се у лицу промени.{S} Кад разви хартију, весела |
| тина велики, већи него у нашег комшије, а ја то нисам видела док други не рече.{S} Може бити ми |
| ни за које она није чула ни да постоје, а који су овде сматрани као књижевници.{S} Не усташе јо |
| <p>Мај.</p> <p>У нас повика на ортаке, а овде на метресе нико не виче!{S} У нас поштене неће с |
| нешто од ње ..{S} Вече прошло увелике, а оне сад клањају вечерњу молитву...{S} Сто је одавно п |
| " /> Мој отац!{S} Да видим пуномоћнике, а да не видим младожењу!</p> <p>Кад сам му видела слику |
| хрије-ханум.{S} Вичете на Цариграђанке, а какве су вам Солуњанке?</p> <p>— Ја нисам Солуњанка.{ |
| Турске жене подносе физички бол ћутке, а под теретом моралнога бола пуштају глас, и изнемогава |
| а да јој се учинило да нема десне руке, а кад је пробала, она је могла да је стегне колико хоће |
| .{S}И оне пре триста година страховале, а ти...{S} Донела сам ти његову слику, рече и узе се ра |
| {S} Људи су криви што су жене неваљале, а жене су криве што су људи неваспитани.{S} Још док је |
| пуњаваше салон.{S} Странкиње су играле, а Туркиње — сироте Туркиње гледале су...{S} Наједанпут, |
| а нису виделе, јер се никуд нису макле, а овамо вичу: „Наших обичаја нигде нема!“ — „Где је то |
| то случај или судбина?{S} Оне се воле, а сваки час се споречкавају као деца, ви то знате, драг |
| су вечерале, јер нису могле сести доле, а и не би умеле јести прстима.{S} Једнима је ово било с |
| е су претекле своје мајке и ишле, ишле, а кад дођоше близу куће и окретоше се: нигде никог, а њ |
| и излазила.{S} После су ове две отишле, а дошли су сви Фатмини...</p> <p>Мајка и нене ништа нис |
| уде пухар, па се то претвори у угљевље, а угљевље у пепео..{S} Не могоше ме утешити родитељи, н |
| , то јест воли просвећеност њине земље, а Ђулистан-Исмет-ханум Енглескиње, то јест високу култу |
| да се не огрешиш.</p> <p>И њој би боље, а он помисли: „Не, не могу хиљаду гроша... имао сам мно |
| е, и није могао даље док се не искашље, а после непрестано виче: „Ааа! ааа!“ и то као да се шал |
| измилова голуба, он јој летну на раме, а с рамена одлете на једну смокву; она узвикну „ааа!“ п |
| .{S} У Цариграду свуд иду, па све саме, а безочници из овога гадног режима дирају их, штипају и |
| pb n="98" /> Где је брат, па се не сме, а камо ли отац, овакав отац, <hi>Гром</hi>.{S} Али нећу |
| ...{S} Одох да ноћим код Саније-хануме, а она звата, окупи...{S} Тамо се нисам развила те хтедо |
| е син опија.{S} Вас три сте образоване, а Ариф-ханум је и образована и <hi>ариф</hi>: научите м |
| ју и котарицу...</p> <p>Скоро ће подне, а Џемал-беј спава.{S} Пре једнога часа, мајка га је про |
| мену његова имена, затрепта и поцрвене, а њено измучено срце опет тренутно брзо залупа, и препу |
| а ноћну молитву, ишли су и људи и жене, а сутрадан се отпочело спремање за велики и светли праз |
| у.{S} Нене и мајка биле су као убијене, а претварале се, правиле се веселе.{S} Оцу је било стра |
| јете госте на кућним вратима развијене, а све се са улице види.{S} Али ми овде дижемо скут на г |
| иње.{S} Она је и лепша и млађа од мене, а наши људи њу не дирају, боје се да није жена некога с |
| истерао из наше куће!{S} Крили од мене, а ја ипак дознадох, па умало не умрех.{S} А она, претер |
| Да отворим капиџик?{S} Кључ је у мене, а сад се немамо кога бојати...{S} Ти одовуд, она отуд, |
| е одрасла, од ње је старији две године, а од родитеља је скоро отишао, оженив се и добив службу |
| .{S} Европске фризуре, европске хаљине, а прстима!{S} Е, али ово је кућа затуцаног Турчина Ибра |
| оје песме.{S} Обучен у европске хаљине, а на глави му фес.{S} Леп!!{S} Сад бих волела с вама, в |
| а ја немам своје Ја ни у избору хаљине, а камо ли у избору мужа? „Хаљину ти бира мајка, мужа ће |
| } Ти немаш своје ја ни у избору хаљине, а камо ли у избору мужа.{S} Хаљину ти бира мајка, мужа |
| с видела.{S} Ми немамо духа колико оне, а оне немају душе колико ми.{S} Мени је јутрос позлило, |
| урије-хануме позатваране су све шалоне, а на једној њеној соби из авлије, где нема шалона, наву |
| ео као снег, обрве му и трепавице црне, а очи плаве као... <hi>„Поређење <pb n="28" /> служи да |
| неколико дана, она се покаткад осмехне, а јуче се обукла и закитила.</p> <p>— Е, хвала Богу! ве |
| је „запт“ дигнут поодавно, носе обичне, а фереџу велике госпође, због одлажења у Јилдиз.</p> <p |
| ушу, замишљајући њега, њихово миловање, а жене су „падале у севдах“ и једна другој у крило баца |
| ар, и час се чинио као нечије церекање, а час као јецање и запевка; црна, једнолика, дугачка је |
| и и Ђулренги, то нису жене него робиње, а тетка је тетка, мајка је мајка...{S} Ах, моја несрећн |
| као страст, како су говориле странкиње, а бичеви њене необично дугачке црне косе шибаху је по с |
| и деца .{S} Улице су пусте до вечерње, а тада оживе као и куће и дворишта.{S} Напољу вика прод |
| у једна другој у крило запаљене цигаре, а после се прскаху водом...{S} Гледајући харемска весељ |
| ење својих кћери ви дајете златне лире, а за просвећење туђих кћери ви не дате ни бакарне аспре |
| али их није свршио...{S} Отац му умре, а он дође да га видим ја, његова мајка, па да се врати. |
| {S} Понекад, њих двоје ништа не говоре, а разумеју се: она хоће да помирише цвет он јој поднесе |
| хвали суту као пре.{S} Откад не говоре, а нигде се још не видеше, за моју несрећу.{S} Ја чим чу |
| јој га не враћамо.{S} Откад не говоре, а једна другу помињу, те нико и не слути да нису у љуба |
| ођо мајко!“...{S} Јуче оне тако говоре, а ја их слушам, па ми се смркава.{S} Ја не знам шта је |
| е на орла што у лету сече крилима море, а доцније на ласту...{S} Она уздахну, и хтеде да се нас |
| комараца још није прошло, зује као пре, а њој је и то монотоно зујање мило: подсећа је на вечер |
| викну опа, и весело тапшући засмеја се, а њен смех зазвони као сребрни суд испуштен на мраморно |
| ма нерадница, па и мајка, проводила се, а за рад...</p> <p>Фатми би жао суте и свекрве, али ниш |
| ше.{S} Обучена, накићена, осмехнула се, а ништа није рекла.{S} У оној њеној мирноћи, нене је на |
| сунца ни ваздуха, заврши и закашља се, а Фатму и Мерсију од тога сухог кашља обузе хладноћа.</ |
| ве погледе, и кад су на њој, радује се, а кад падну на коју младу побуњеницу, плакала би.{S} Ка |
| ем.</p> <p>Мајка га слушаше клатећи се, а кад он, весео, ућута, она, невесела, поче:</p> <p>— Т |
| на врх прстију папучице смакоше јој се, а она их не узе, већ потрча у чарапама по кући: тражи М |
| понекад некога видимо и допадне нам се, а кад му чујемо глас...</p> <p>— Чула му глас; певао је |
| де“.{S} Оне одобраваху то и смејаху се, а пашиница се бејаше променила у лицу и ништа не говора |
| .{S} Кад видех свога сина, препадох се, а после узех нарицати као простакуша...{S} Бистре му оч |
| о је.{S} Један дан, мајка ми га изнесе, а ја хтедох да изгубим свест.{S} Кад та челенка не би б |
| S} Да воли Фатму тобоже као своје дете, а да све сакрије, да превари своју пријатељицу!{S} И уч |
| бет, комшиска момчад послуживаће госте, а његова слатка Фатма и њена мајка растрчаће се по кући |
| или тејзи или на Јалије, некуд у госте, а отишла <pb n="265" /> би сути, њему, своме мужу, да ј |
| отворено.{S} Њихов ђердек је из баште, а с прозора се лепо види море и Олимп; над отворене шал |
| > <p>Робиње и слушкиње узеше да вриште, а мајка, заборављајући да је ту „туђа мушка глава“ (слу |
| ак, а никао ми пелен; садила сам цвеће, а израсло ми трње.{S} Јазук!<ref target="#SRP19120_N106 |
| мена, јуче гледам где једу кувано воће, а оне се не пошалише да ме понуде.{S} А ми, прво ономе |
| p>Фатма је увек постила, па и сад хоће, а свекрва јој забринуто говори:</p> <p>— Хоћеш да пости |
| но предвече, мајке им не беху код куће, а оне изиђоше на балкон окренут мору.{S} Њу је Мерсије |
| жа на име као ђаурке.{S} Из такве куће, а мужа:{S} Осман!{S} Осман!{S} Као ђаурка!“ Он се задов |
| За њу је постеља намештена насред софе, а за робињу код њених ногу; комарници су им били високи |
| увредљиву реч какве своје пријатељице, а кад би требала да рида, њој се стегну вилице...{S} Оп |
| них које воли и који је воле.{S} Плаче, а крај ње стоји уплакана Мерсије с белим муслином на гл |
| а минара једне оближње џамије.{S} Вече, а она је напољу, готово на улици.{S} Ушавши у кућу необ |
| о турским махалама изјутра и пред вече, а она никога не познаје.{S} Чим чује кола, она мисли да |
| брзо.“ Девојка више не изиђе ово вече, а сутрадан : пре осам била је код своје куће.</p> <p>Св |
| безочник, те су спуштале на лице пече, а њему је долазило да их задави.{S} По махалама текије, |
| ше на ухо.{S} Ариф скиде чаршаф и пече, а преко косе пребаци Нуријин башјорти, и оде у собу мла |
| лучно.</p> <p>— Отац!{S} Ја хоћу, рече, а у њеном женском гласу понова се осети мушка енергија |
| сну, не могаде...{S} Робиња се не миче, а она изненада скочи, потрча, па као кокош, кад је хват |
| овориш, тејзе?</p> <p>Тетка је гледаше, а она не умеде да погоди теткине мисли...</p> <p>Ово се |
| јући тетку.</p> <p>Сестре се насмејаше, а Ариф рече :</p> <p>— Можда сам се смањила.{S} Истина, |
| јер турско друштво је више не занимаше, а њихова кућа чињаше јој се празна. „Како ћемо овако са |
| чега је волим“.</p> <p>Арифа говораше, а готово увек, кад је говорила била је у емоцији, некад |
| пуше једну цигару, пију из једне чаше, а хануме их гледају и погуркују се смејући се крадом; п |
| , па нагло побледе, усне јој помодреше, а она их стисну, ваљда као њена кћи, да јој не изиђе по |
| по европски „Нема га!“- сад помислише, а не рекоше. „Није се опио,“ мислила је мајка и <pb n=" |
| мо волеле кад се коси трава, па мирише, а ми се по њој ваљамо?{S} Ја сам лето волела највише зб |
| не престајаше весеље; слушкиње легоше, а Фатма с робињом сиђе у башту.{S} Месечина, бели се ба |
| е.{S} Најпосле, сврши се: сви устадоше, а отац је ухвати благо за мишицу и поведе је јенђама; р |
| створен да га човек мирише док је свеж, а да га баци кад се спаруши.{S} Али почињу долазити до |
| foreign>“ превали он опет и подиже нож, а оне све три, писнуше као црв.{S} У томе робиње викнуш |
| од стрица. „Зна ли турски овај Француз, а, Емир?“ она хтеде проговорити, па опет не смеде.{S} О |
| о.</p> <p>— Биле сте у највећој љубави, а она од тебе сакрила, зато што су странкиње <hi>искрен |
| јој није ни алузијом поменуо о љубави, а сад јој приђе смело, дрско...{S} Изгледаше као да су |
| а.{S} Тетка се расејано с њом поздрави, а она наједанпут рече:</p> <p>— Моја тетка... умрла.</p |
| аплака.</p> <p>Запад је био као у крви, а и по једном делу мора чинило се као да је просута крв |
| -хануме, брзо!“ викну из куће Ђулренги, а оне потрчаше у ненину собу.{S} Џемал!{S} Стоји под пр |
| довека...{S} Понеки дан ми се не ради, а ја сам немирна и тужна.{S} Седам, лежем, устајем, пог |
| т, читаше, тобоже напрежући се да види, а знала је све на памет:</p> <p>Ждрали, о ждрали! висок |
| ст оборен секиром.{S} Мајка то не види, а плаче. „Хи, хи хи!“ — некако тако заплака.{S} Нурије |
| , да слушају дрске љубавне изјаве људи, а да их не примају у кућу.{S} Плакала сам без суза: срц |
| свадбама међу њима се прошетају и људи, а оне, по неке, метну на главу — џепну марамицу.{S} Јед |
| 196" /> улицама су се видели само људи, а четврти и жене: ишле су од рођаке до рођаке, од прија |
| прошета пешице.{S} Снаха му се зачуди, а жена се чисто уплаши: како ће њене кћери ножице по рђ |
| ете писмо.</p> <p>Ханума скочи да бежи, а робиња, ухвативши је за сукњу, рече шапатом:</p> <p>— |
| лико енергије радила на њеној преудаји, а сад кад она оде мужу, невесела је, управо брижна је, |
| пробудити ни најдужа молитва у џамији, а пробудила их је љубав.</p> <p>— Ја ћу те звати „Фатма |
| оне скочише, и Нурије полете ка капији, а пашиница у собу, где спаваше Фатма; чучну крај њене п |
| љу и чудном милином, окрене се Мерсији, а она, видевши јој кроз густи вео само облик лица, погу |
| кају...{S} Шта чекају ?{S} Време стоји, а оне, њине године, њин живот пролази.{S} Иду, иду, иду |
| але говорити час турски, час француски, а час неким језиком који она не разуме, и њој је било т |
| после да нема ње целе, нема је физички, а духовно је има, и због тога је то тако страшно, кад с |
| две ствари</hi>“ тако сте ми предавали, а ја не знам с чиме да поредим његове очи, или шта да п |
| е девојке, видео би да она сестру жали, а и завиди јој.{S} Чак јој завиди и што слободно тугује |
| кочијашу да тера.{S} Обојица су ћутали, а кола су лупала, тандркала по крупној, неравној калдрм |
| {S} Очи су му као сафир на белој свили, а уснице као два млаза крви на снегу...{S} Немојте се, |
| о је брз, што се не размисли, промисли, а он се насмеја што она то говори.</p> <p>После, старот |
| и брат ти, и снаха, и синовица, сви ми, а ти, никако не дође.</p> <p>— На Јалије, мајчице, не в |
| рече кћери да се одмах умије и спреми, а сестру одведе на софу.</p> <p>„О!{S} Изведе је, а не |
| страшно неравној <pb n="16" /> калдрми, а кочијаш је затезао вођице танконогим вранцима да висо |
| Једанпут ју је Нурије-ханум дала Фатми, а она је није смела држати у <pb n="42" /> њиховој кући |
| и рече да хоће да сврати Мејрем-хануми, а Сафет се ђаволски насмеја и рече:</p> <p>— Или некоме |
| ук-ханум!{S} Просише те толики паметни, а ти...</p> <p>— А ја се удадох за луда...{S} Али он је |
| естра за неким који је лутао по Европи, а жену оставио саму.{S} Она је век провела без мужа, бе |
| ајком сада!...{S} И поче у њему да ври, а он се утишава: „Болесна је.{S} Шта је препатила, овак |
| д само помислим: „Она је жена,“ говори, а у томе се зачује његов ход.</p> <p>— Ето га! узвикне |
| еди и пуши.{S} Она пред њом све говори, а ово не може: не сме.{S} Ово је нешто велико, крупно.{ |
| једно писмо...{S}" И још нешто говори, а ја не разумем, као да не говори мојим матерњим језико |
| <p>Она поцрвене али ништа не одговори, а Ариф рече:</p> <p>— Била је удата за лудога Осман-беј |
| лицу и ћути, јер не може да проговори, а њена се кћи смеје, да би прикрила узбуђење и необичну |
| писмо Госпођичино.{S} Узе да га отвори, а руке јој дршћу, лепе њене ручице...</p> <p>Париз, 11 |
| комарници су им били високи као шатори, а кроз танко платно лепо се виделе чисте постеље са шар |
| аре нешто пуче на лађи; капетан појури, а жене, и турске и хришћанске и јеврејске, приврискаше, |
| орена кола...{S} Затутње мост у Галати, а ја задрхтах као прут: његова канцеларија није у Стамб |
| то има душу.{S} Та душа сад силно пати, а ја сам пред оцем као увек: мирна и насмејана.{S} Не м |
| {S} Кад виде девера, хтеде да се врати, а Осман рече:</p> <p>— Изиђи, ханум, као пред оца, голо |
| ке, земље коју можда никад неће видети, а толико је воле, говоре њеним слатким језиком, и свира |
| рат му је јектичав), он ће снаху узети, а може: млађи је од брата.{S} И она лепа, млада, његови |
| Џемал-беј да реч да се неће више опити, а ако се опије да му жена не буде више жена.</p> <p>— А |
| пред сведоцима да се више нећеш опити, а ако се опијеш да ти жена остане бош.</p> <p>Џемал се, |
| , и страшно расејана: пође по башјорти, а узме папуче.{S} До подне су спавале; од подне, гладне |
| било овако.{S} Не осећа гриже савести, а ипак јој је некако необично тешко, и непрестано је др |
| вити, јер сам била ван себе од радости, а она је стара и слаба. „Ја немам овде наочара, дај, пр |
| ! узвикиваше Фатма ван себе од радости, а у собу уђе с пуно живости Ариф-ханум, уђе као млада ж |
| и од мушких прстију и мушке безочности, а оне, несвесне тога понижења, сад се разговарају, сад |
| ође муфтија с бејовима.{S} Киша пљушти, а они, заклоњени <pb n="190" /> кишобранима, стадоше пр |
| мужем величала би се и падишахова кћи, а моја!... а моја!...{S} Ха, ха, ха!...{S} Срам те било |
| а, да га успављује.{S} Скоро ће поноћи, а Солун је по кућама будан; пуно звезда на небу, и пуно |
| ри у метле, и они је тражаху до поноћи, а кад је нађоше, она их мољаше да спава с госпођом мајк |
| рати до капије, па се одмах врати жући, а она уђе у двориште, или у један велики парк, који је |
| е говорио француски, брзо, не муцајући, а она не скидаше скута с главе ни руке с лица.{S} Он не |
| играђанка.{S} Људи бар пију не кријући, а жене...</p> <p>— Али, та је била просто дивна.</p> <p |
| иска, влажна, у једној прљавој уличици, а у њој невеста и сватови у свили, у кадифи, у злату, у |
| ав, пусти ме мајци!“ Он ме пусти мајци, а ја идем другарицама...{S} За пет година родила сам му |
| елену траву.{S} Касапин овна рашчеречи, а пред Нуријином средњом капијом беху неколике Туркиње |
| а знао је да њена рођака има плаве очи, а она црне; ударао је у ут, кад је пролазно чамцем поре |
| S} Да идем?</p> <p>Она јако отвори очи, а после их затвори и зарида.{S} Нене је утишава, милује |
| е наљути.{S} Па пустив јој руку, скочи, а стара, видевши Фатму онако бледу, уплаши се да опет н |
| није више теби...</p> <p>Она не доврши, а он поче да се буни.</p> <p>— Глупост!{S} Која вера јо |
| вика продаваца просто заглушавала уши, а мирис из дућана са свакојаким јестивом, јелима зготов |
| акиње из романа.{S} Оне живе у Турској, а сањају о Француској.{S} Сваки дан читају нешто ново и |
| моја три гроба.“ И сву је облије зној, а она скаче из постеље, да бежи.</p> <p>Она ју је научи |
| .{S} Писаћу вам некад много, све о њој, а сад... више не могу, не даду ми сузе...</p> <p>Ана Жа |
| реду с другим, већ су заузимале сокак, а у угловима седели су просјаци у ритама, једни онакаже |
| et="#SRP19120_N59" /> узвикну Мис Блак, а једна нова, лепа али врло бела, као да је јектичава, |
| сам камен имала!{S} Сејала сам босиљак, а никао ми пелен; садила сам цвеће, а израсло ми трње.{ |
| оку смокву, младић се успужа као мачак, а са смокве оде на зид и скочи као јелен: кроз мртву но |
| дно!{S} Мени се пред људима узме језик, а ове жене!...{S} У соби, до собе где спавамо, где сам |
| } И кажу да је леп тај француски језик, а како му је ружна, грдна та реч!{S} Турски лепо, слатк |
| м...</p> <p>Људи се вратише у селамлик, а невесту уведоше у харем две младице с једним венчањем |
| а је сутра Рамазан..{S} Велики празник, а ја у туђини....<pb n="289" /></p> <p>1 рамазана.</p> |
| дним душу — њега.{S} Ти си ми милосник, а муж ми је твој брат Осман.“ Он се препаде, помислив д |
| ој одоше очи на затворен сутин капиџик, а она се не растужи: њеној мајци срце је казало да ће с |
| ле и обукле, с фењерима иду у комшилук, а свака носи бошчицу — с радом!{S} Највеће нераднице ра |
| инца, принц је.{S} Зове се Мурад-Џемал, а ви знате да то значи <hi>жеља</hi> и <hi>лепота</hi>. |
| н ушао, ја бих се чинила као да спавам, а кад би изишао, ја бих ударила у плач.{S} Па ми се, не |
| и ја га осећам у што год живо погледам, а највише у себи...{S} Срце ми за свашта затрепери као |
| а ми се не смеју.{S} Ја француски знам, а пред њима, ја замуцкујем, и ја правим грдне погрешке, |
| рне.</p> <p>Један дан дође му телеграм, а кад га је отварао, руке су му се тресле као кад је от |
| <p>— Бејаше ми као да је сутра Бајрам, а сад ми је као уочи задушница, рече Фатма, а Мерсије с |
| Тешко нама!{S} Тешко нама!“ викала сам, а она ме зачуђено гледаше, па тек наједанпут викну: „А |
| : „Ја сам лажљивица.{S} Неваљалица сам, а изигравам поштену жену — нисам „ухваћена““.{S} Понеки |
| коју направим, па се све више збуњујем, а оне... о, да, оне се чине невеште.{S} Како би се наше |
| hi>њега</hi>!{S} Ја сам пуна да прснем, а немам пред ким да се испричам.{S} Ми се спремамо за ч |
| лепотама, султанијама, драгим камењем, а оне су им прилазиле, мајке давале милостињу из кеса, |
| бињу и на милосницу...{S} Ја се обучем, а он дође па одмах за Мусаф<ref target="#SRP19120_N102" |
| У прошли петак (наш празник!) ја пишем, а к мени уђе отац.{S} Ја претрнух, па се тек сетих да м |
| , лети на Бебеку: ја Босфор врло волим, а тај конак нам је најлепши, сута ми причала.“ И он ју |
| ино лице, и Нурије-ханумино — задрхтим, а једна ми је тетка, друга мајка по млеку, рече Емир.</ |
| оклони, и ја, несвесно, климнух главом, а срце ми толико залупа да излети, осетих га под грлом. |
| ва дивна кола и коње с богатом оправом, а да му опет не види харем.{S} Попушта вођице и пење се |
| што пуших пред старом женом, свекрвом, а нарочито што не устадох старцу, свекру.{S} Ја сам дру |
| се учини широко поље покривено снегом, а од кућа и џамија велика шарена <pb n="17" /> шума. „О |
| е, излечи.{S} Он јој је муж пред Богом, а шта је се тичу људи.{S} Али од ње се то крије зато шт |
| брчићи му упредени и намазани помадом, а лице набељено, у уским чакширама је, минтану и јелеку |
| преврнуо с полице сахан с мухалебијом, а ја сам мислила Вог зна шта, па сам се уплашила.</p> < |
| ишта никад се није затворио ни чивијом, а камо ли катанцем, па макар се оне завадиле не знам ка |
| једна кола стадоше пред њином капијом, а она потрча да се намести са својима на дну степеница, |
| нцускиња се узе разговарати с Мерсијом, а Фатму опијаше њен особито пријатан глас и њен говор, |
| нас може дворити сама, сутра с ортаком, а где су у кући ортаци, ту се не пева,“ мисли стара и б |
| и.{S} Нурије је била за добрим човеком, а њена сестра за неким који је лутао по Европи, а жену |
| ом; спавала у једној соби с хришћанком, а постила!...{S} Она на серџадету клања; њена госпођица |
| не бели, него као да је поливен златом, а па средини као да ће се раздвојити, отворити, да се о |
| о су њене кћери с њом као с другарицом, а сад жали што и она своју није тако васпитало.{S} Па б |
| >Пиле су само сируп и воду уз ратлокум, а биле су мртве пијане: опијала их је ноћна тишина, мир |
| акву је скоро није видела Нурије-ханум, а какву ју је волела, и по своме обичају мењала је мест |
| ил-Ахмед-бејову конаку.{S} Он је диван, а и на дивном месту крај мора.{S} И тако Емир-Фатми за |
| е абдеста и клањање по пет пута на дан, а тада <pb n="152" /> клањају и млади, па чак и деца .{ |
| долази петком, нене и мајка сваки дан, а њу виде у три дана једанпут. „Ах, <foreign xml:lang=" |
| и.{S} С њим се познаје од пре неки дан, а са мном откад!“ И преброји на прсте месеце: „Дванаест |
| /p> <p>............</p> <p>Четврти дан, а она још лежи.{S} Данас може мислити на све: па први њ |
| оворио и радио!{S} Био је толико пијан, а свега се сећа.{S} Брзо се уми и обуче, али не изиђе, |
| де ништа нема и ни за шта није спреман, а тетка може своје имање да остави на џамије и текије.. |
| му је опрала пољубац.{S} Он је стваран, а она мисли на њ као на замишљено драго...{S} Не устаје |
| каше : „Шта! ваљда жена да иде у дућан, а муж да седи код куће, да гледа кућу и децу?“ И после, |
| као да букти па хоће да избије пламен, а ја се савладам па чак се и насмејем!...</p> <p>Али, д |
| тај Осман-беј ближи од мене!{S} Он њен, а ја туђ!{S} Зар ће је он волети као ја.{S} Нико је ниј |
| ињава: знала је да је капиџик затворен, а ни помислила није да ће он преко зида.{S} Зна за свил |
| рад.{S} Он сеђаше за столом, налакћен, а она весело рече:</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Mon |
| сута причала.{S} Он је као Европљанин, а личи на арапског принца, принц је.{S} Зове се Мурад-Џ |
| шете...</p> <p>Није Грк, није Јерменин, а Јеврејин не дај Воже!{S} Муслиманин је.{S} Леп!{S} Од |
| јабука ; у обе грло као неоткинут крин, а Емир-Фатми је на грлу, мало у лево, младеж као најсит |
| д оцем не пуши, и седи као девојка син, а камо ли кћи-..</p> <p>Кад помислим да сам испрошена!{ |
| руги помаже, али њена снаха је њен син, а њен син њено друго Ја.{S} Она шије а гости се чуде: т |
| бих сама... али страх ме, какав је џин, а капиџик..</p> <p>— Бак!{S} Бак !{S} Бак !<ref target= |
| ан-Нури-паша је син Исмаил-Ахмед-пашин, а Исмаил-Ахмед-паша је син Мурад-Нури-пашин, а Мурад-Ну |
| аил-Ахмед-паша је син Мурад-Нури-пашин, а Мурад-Нури-паша...{S} Али, <foreign xml:lang="fr">mon |
| , мој сестрић је син Арслан-Нури-пашин, а Арслан-Нури-паша је син Исмаил-Ахмед-пашин, а Исмаил- |
| анас?!{S} Јутрос рано изиђох на балкон, а оно море ври, преврће кључ; од обале ми се учини кота |
| рећи му језиком који он није разумевао, а који је његову уху добро познат..{S} Руке су му се тр |
| <p>Хтео је рећи чапкуна, па није могао, а његовим <pb n="216" /> слушкињама дође смешно, те се |
| } Дође му на њ криво, сад би га исекао, а малопре би га миловао.{S} Што га не погледа отворено, |
| ије и меланхолију: небо је прљаво сиво, а на њему сунце опкољено белим широким кругом; слика Со |
| све милија и ближа.{S} Не прође много, а он би сав обузет мишљу о преступу, о греху, оним на ш |
| ло, ћутала бих: срце разуму може много, а разум срцу ништа, наравно у харемима.</p> <p>Пиши ми |
| е лепоте до оне у њој..{S} Остаде дуго, а кад отвори врата, из собе се осети мирис изгореле хар |
| загњури главу у јастук: ћутала је дуго, а после, зајеца.{S} И наједанпут, ућута, и чуди се што |
| јер <pb n="240" /> ме никад ниси видео, а узео си дете ради једног тренутка где си се ти човек |
| изврши се венчање.{S} Он је био весео, а она тужна; у црвене нарове над својом главом гледаше |
| ти жени како је уморан, много је радио, а нема ко да га жали. „У гору и камен, сине!{S} Како не |
| је била месечина.{S} И он ју је тражио, а знао је да њена рођака има плаве очи, а она црне; уда |
| ан, и као да то није ништа што се опио, а овамо, врло му је тешко: стид га је од ње.{S} Она се |
| а није окусио, нити је ишта проговорио, а четврти...{S} Богу хвала кад рана није била смртна, а |
| њене руке.{S} Мерсије иде мало потешко, а Емир као да не стаје на земљу, и извија се као змијиц |
| лагала?{S} Да не познаје ниједно мушко, а оно... можда се с неким и љубила. „Да се удала за дру |
| акала сам без суза: срце ми је плакало, а очи су ми биле сухе као пресушени извори...{S} Па бар |
| о нешто што не може бити никад ни мало, а камо ли да га нестане.{S} Ја сам била из богате куће, |
| /p> <p>— И кад си? упита она радознало, а он јој на то питање не одговори, већ јој поче причати |
| белим чалмама, па ми да им се обучемо, а они, кад из чаршије дођу, да нас и не погледају, и ак |
| Ариф-ханум.{S} Ја и Ђулренги црне смо, а она зове једну Јасмин, другу Замбак, рече робиња, па |
| >— Ништа не волим, одговори она хладно, а Осману сукну пламен уз лице, и помисли: „Какав је то |
| а пијана!“ викнула је она запрепашћено, а после се грохотом насмејала и рекла: „Да сам хришћанк |
| ди ће нам липсати !“ рече она уплашено, а баба прихвати : „Па кад је оваква врућина, цркавају к |
| у башту; дрвеће је било као спарушено, а две крупне беле гаћасте кокоши раскрилиле се и отвори |
| страшну причу он саслуша готово мирно, а кад муфтија оде, он поче да виче, да на сва уста грди |
| ариграду, где се нису осећале пријатно, а сад им је све као нека далека пријатна прошлост.{S} С |
| е, па ево...</p> <p>Лекару би пријатно, а Осман погледа у мајку љутито, и она не продужи.{S} То |
| јем, рече лекар и додаде: — Непријатно, а није опасно...</p> <p>— Чиме се лечи? рече Осман бриж |
| завере.{S} Код Арифе су неко вече пуно, а неко, оне две младе Цариграђанке (трећа је умрла), Џе |
| и да набере руже.{S} Ружа је било пуно, а на бокорима јасмина још само по који цвет.{S} Она је |
| д њима пође посрћући.{S} На столу пуно, а ниједна ништа не окуси: за сто су селе обичаја ради.. |
| виле се веселе.{S} Оцу је било страшно, а смејао се, пружајући кћери руку, да је пољуби.</p> <p |
| сати.{S} Још добро нисам ни узела перо, а већ срце повредим..{S} Мајка је зуб извадила, а шта ћ |
| ши из недара слику, баци јој је љутито, а она је узе блажена, и инстинктивно склопи очи, као да |
| вориле с Фатмом француски, и врло тихо, а једна радознала слушкиња непрестано је улазила и изла |
| ају какав ми је муж!{S} Можда је добар, а можда и није.{S} И ја сам можда имала неки бол, али г |
| њен отац, слуге, кочијаш, роб дилавер, а у харему жене: њена баба, мајка, она, слушкиња, робињ |
| /p> <p>— Тејзе, а ја ?..</p> <p>— Емир, а ти?...</p> <p>— Тејзе, шта ћемо ?...</p> <p>Она слеже |
| глескиња записиваше Францускињин говор, а Ариф и нове, врло узбуђене, са сузама у очима, загрли |
| ...</p> <p>Ариф-ханум промени разговор, а та промена бејаше неочекивана.</p> <p>— Да би сакриле |
| свет; а ја у мислима загрлим само вас, а после ону милу Мадам што оде у Каиро, и Мадам Аристид |
| го.{S} Она је крадом плакала сваки час, а он је то опазио, и чинио се невешт, али није био расп |
| ико, па ми се чини да би у њ стао свет, а оно — ти си га испунила...{S} Твој отац не би мене за |
| лобода.<pb n="64" /> Овде је свега пет, а мени се чини да их има пет стотина, пет хиљада: тако |
| о ти немој да..{S} Ти си мало напрасит, а она је зацело размажена, јединица је.</p> <p>— Гле, а |
| један кипарис; и он је подсети на смрт, а у гробљу, малочас, смрти се није сетила!{S} Скрену су |
| олу како изгуби Џемала, призиваше смрт, а сад кад јој се чини да је дошла, она је се боји, воли |
| ожну реч.{S} Фатма готово изгуби свест, а њена свекрва пође, посрћући, говорећи:</p> <p>— Нуриј |
| неко на ухо, увлачећи се у њену свест, а она га гони руком из свести...{S} Па оде мислити на М |
| главу.{S} На лицу му се смејала радост, а Ариф нестрпљиво рече:</p> <p>— Шта би, молим те?!</p> |
| — Остави се, Бога ти!{S} Зар мени скут, а свекру...{S} Зашто му не устаде, кћери?</p> <p>Она бр |
| и, па опет не смеде.{S} Он продужи пут, а робиња викну: „Аман, кјучук-ханум! црвена си као зрел |
| мал похита у другу собу да обуче капут, а гошћа рече: „Ето Европљанин!{S} Наши би нас дочекали |
| один Хок дође кући у три дана једанпут, а он није Турчин него Немац...{S} И у Европи свако чудо |
| у незнању.{S} Џемал-беј је њен сестрић, а то је што и њено дете, пошто нема од срца порода, па |
| о траве је свеже, киша падне преко ноћ, а ујутру је сасвим суво, јер огреје топло сунце, понеки |
| <p>А Џемал је спавао ваздан и сву ноћ, а кад се пробудио сутрадан, није знао да ли је вече или |
| ртака?!{S} Ја и не помишљам на женидбу, а ти...“ Она брзо и смело рече: „Делила бих с четири ор |
| _N92" /> узвикну Нурије улазећи у собу, а она се трже и застиде, па насмејавши се загрли суту.{ |
| алеко, позлаћују сребрну коњску оправу, а према њима се сијају коњи сасвим врани, танких ногу и |
| а се зачу позивање на последњу молитву, а она несвесно покри косу...{S} С оградног зида паде цр |
| Фатмина нене отклањала јутарњу молитву, а родитељи јој узели абдест кад се чу чагрљање халке па |
| пошаље сваку „новоизашлу" страну књигу, а Мадам Макс да ти доведе сваку „новодошлу“ страну жену |
| ам била љубоморна кад је пољубио другу, а кад би ми био муж...{S} Не!{S} Не!{S} Не!{S} Нек иду |
| кћи.{S} Једни говоре да је у Цариграду, а други...{S} Ах, шта је од других чуо!{S} Чуо је да му |
| тету учиниле, и треба ханумама да кажу, а не смеју, или као да очекују неку велику несрећу, кој |
| , личи на црвену огромну столисту ружу, а из њега лију бели млазеви и плаве Ибрахим-Хасан-бејов |
| Ја у Елизиној деци зацело волим Елизу, а у Сафетиној кћери волим Сафетину кћер.</p> <p>Кад оде |
| ан тишина, као да сви посте па спавају, а оно, сви су будни, осим Џемала, и сви говоре, осим Фа |
| </p> <p>Прошло је по ноћи, сви спавају, а ја седох теби да пишем.{S} У ово доба године и овамо |
| аг.{S} Кад проходају, сваки час падају, а кад проговоре, има речи које нама ништа не значе.{S} |
| нам с ким бих.{S} Мени се сви допадају, а ја никога не волим.{S} Кад бих се ја заљубила, па да |
| је вратио.{S} Оне га чекају, изгледају, а он и не мисли да се врати.{S} Лута по турским махалам |
| Најчешће иду Арифи, па оне се враћају, а она код тетке остаје и „лежи по неколико ноћи“; с тет |
| а и плакала.{S} Друге се свекрве смеју, а ова плаче.{S} Новима и Арифи нико није био ближи од с |
| и мазгу!</p> <p>Сведоци одоше у џамију, а он у своју собу, где нађе Фатму (свекрва је ту послал |
| пијом; муфтија лупну звекиром у капију, а она се полако поче да отвара. „Има ли кога?“ говори м |
| дана у вече.</p> <p>Очи ми се засењују, а ја као кроз маглу видим гробље с отвореним гробовима |
| брахим-Хасан-беју, па он није у конаку, а она одмах устаје, као млада, пребаци преко косе танки |
| еђима уласку, он не виде мајку и тетку, а занет, не чу шум њихових корака: загледао се у неки п |
| риф.{S} Женско Питање тек је у зачетку, а наше просвећене жене већ су се поделиле у два логора: |
| „нелегалан“ пољубац спусти ни на руку, а камо ли на лице.{S} С тога, понеки дан, само трчи за |
| це! рече Фатма узимајући робињину руку, а у томе, преко ограде долете писмо.</p> <p>Ханума скоч |
| м срцем пође; не погледа се у огледалу, а и за кога?..{S} С другарицама је седела, и разговарал |
| Солуна се видела кроз врло танку маглу, а Олимп је личио па један велики мрко-сив облак изишао |
| леда у десну руку: како лепо држи иглу, а она је мислила да не уме направити ниједног бода, јер |
| ђу болесну Фатму; неке јој понуде шаљу, а неке доносе поморанџе, ратлокума.{S} Већина долази из |
| зацењивао се као деца у великом кашљу, а лице му сасвим поплавело; после је пљувао у једну вел |
| слио само на оно како су слагали Фатму, а после и на мастику.{S} Он треба да се опије те да она |
| умела...{S} Свекрва јој закопча гривну, а она је пољуби у руку, и чу где уздахну.{S} С минара ј |
| нџука, она од венедика; потражише њену, а она је се сети: од танке паучине, на постељи је, ујут |
| а!{S} Срамота те да га молиш за хаљину, а камо ли за мужа !</p> <p>— Смем, тејзе; јер, шта ми м |
| весла и похита према малом Кара-Бурну, а за каиком остајаше сасвим бео млаз, као да се просипа |
| ртака.</p> <p>Код ових речи Ариф пљуну, а Фатма се весело насмеја и одскакута да се преобуче, и |
| hi>.</p> <p>Она ућута и дубоко уздахну, а Сафет се љућаше на овај њен овакав говор, али прикрив |
| рифу.</p> <p>Пашиница се болно осмехну, а Нурије и Ариф рекоше:</p> <p>— О још колико!</p> <p>— |
| дизати некога на буну.{S} Гледајући њу, а не познајући Арифе, човек би се питао: „Шта је Арифи? |
| у женама пропагирати идеју о развијању, а оне ће је пропагирати међу људима, навикаваће мужеве |
| онзервативну турску жену, старотуркињу, а Ариф-ханум се намргоди и рече:</p> <p>— Лудост!...{S} |
| је једном рекла за једну лепу Рускињу, а једна Францускиња се насмеја и изусти: „Тако упоређењ |
| отурчина не бих удао ни своју слушкињу, а камо ли девојку што се од мога срца одвојила.{S} Зар |
| , мажену, не даје другу него господару, а господара има милостивих, али <pb n="133" /> их има и |
| ајку и моју жену.{S} Она ми пружи лиру, а ја, пун племићког поноса, примим је и чиним се невешт |
| женама...</p> <p>Људи су отишли у зору, а жене су спавале код Ариф-хануме.{S} Фатма је код тетк |
| љуљкали су се на мало узнемиреном мору, а из њих се разлегала песма младих јеврејских жена и уд |
| ла, живи.“ Она се трже: сви њени ту су, а њој се ипак чини да нема некога који је испуњавао ову |
| сливаху се на хартију, замрљаше адресу, а она то не виде...{S} После је, лежећи, отворила Мерси |
| иде чарапе па прекрсти ноге на шиљтету, а жена му принесе запаљен чибук и спусти се према њему. |
| ој девојци која није ни пошла к животу, а камо ли у њ ушла и познала сву збиљу његову,“ тако ми |
| <p>— Њена кћи тек је ушла у петнаесту, а Францускиње се не удају рано као Туркиње, рече Ариф ж |
| ише пута на улици, једанпут у дворишту, а једанпут у предсобљу; он и не слутећи да су у тим про |
| и сваки час се издвајају и нешто шапћу, а на лицу им се огледа некакво необично задовољство...{ |
| еј.{S} Старац пред вратима скида обућу, а ови гледају да се он појави, па да скоче...{S} И већ |
| осле?{S} Свет ником није направио кућу, а многима је растурио.{S} Четрнаест ноћи како ниси њего |
| ведрим небом.{S} Турци су тражили кафу, а кафеџија им доносио мастику.{S} Опет лаж.{S} Па и он |
| сти се на столицу и затражи једну кафу, а доби — мастику.{S} Он то просу, и затражи мастике.{S} |
| <p>Цариграђанке се непрестано смејаху, а она им, мало увређена, рече :</p> <p>— Што се смејете |
| ре певаху, помажући људима, и пљескаху, а после одрешише кесе и послаше им по једној старој слу |
| /p> <p>Лепа девојка запламти се у лицу, а ни речи не проговара, не уме пред човеком ..{S} А кад |
| n>“, певушила је своју омиљену песмицу, а каик јој се приближавао као на ветровима...</p> <p>Ца |
| ла, прво вече: имао је велику јабучицу, а глас му био дебео и мало промукао.{S} Да сам га раниј |
| ратанца, окрете им леђа и пружи мишицу, а из кола изиђоше три хануме и једна робиња, све у црни |
| старе емирске арапске породице, по оцу, а по матери Турчин.</p> <p>Ја сам срећна!</p> <p>Да вид |
| и гучеш, а још имена немаш!“ Оне плачу, а беј се јуначи, прави се да не мари; а овамо: чим неко |
| ост.{S} Сад <pb n="175" /> осећам душу, а душа нема година.{S} Моја душа родила се ко зна кад п |
| же пијано?{S} Друкчије се мисли уз деф, а друкчије уз пијано.{S} Што ниси закратио да се дружи |
| к проведох у тражењу срца; своје давах, а туђе...{S} Ја га нађох једанпут, онде где сам најмање |
| јој госпођи мајци криво што тако одмах, а ја волим, јер знам: ако није одмах, после мучно...{S} |
| или би се унео у њене очи и ижљубио их, а сад окреће главу да би избегао њене погледе.{S} Он ћу |
| еколико жена пет шест је било писмених, а <pb n="292" />то су биле бејовице и бејовске кћери.{S |
| ј се стара, друкчијих очију, безбојних, а она има загасито плаве очи, као Џемал-беј, и пуне изр |
| а средњи, па домали, намењујући на њих, а после их стеже колико може.</p> <p>— Који те заболе н |
| е од те нове душе, од нове жене.{S} Ох, а наше старе хануме!{S} Тек почеле да живе, а старе; ст |
| отац метну на сут-анин капиџик катанац, а мајка му ништа не смеде рећи, само је, са мном, крадо |
| p>...........</p> <p>Прође читав месец, а Фатма још не чу да је Џемал пуцао на себе, да се рани |
| приђе кревету, и полако диже покривач, а унука јој се пробуди, отвори очи, па их затвори. „Ја |
| ном, због чега је узе племић и богаташ, а гле кћи!{S} Ха, ха, ха!{S} И ја ништа не знам...{S} О |
| меја се Мерсије.</p> <p>— Ти се смејеш, а ја... не знам шта радим.{S} Мени се чини да баш уђе, |
| и радовала си се.{S} Сад жалиш, плачеш, а ја теби завидим чак и на тим сузама које проливаш за |
| оре: „Девојко наша, ти нам већ и гучеш, а још имена немаш!“ Оне плачу, а беј се јуначи, прави с |
| ара је њим угасила жеђ сину Исмајилу".. а за овим цигаре, ко пуши.{S} После, клањање па ифтар, |
| чала би се и падишахова кћи, а моја!... а моја!...{S} Ха, ха, ха!...{S} Срам те било!...{S} Шта |
| е нема, из куће је <hi>изнесена</hi>... а ја у ту собу не смем да уђем, као да је тамо био окуж |
| ноћ да седе и да се веселе са женама... а мужеви, њини млади мужеви, младожење...{S} Оне нису м |
| о од шљива.{S} Хоћеш ти ноћу у башту... а дувао вардар,“ умеша се мајка.{S} Она претрну.{S} И к |
| зиђите, имамо нешто да се разговарамо“. а да не навучемо сумњу !{S} Кад ћемо моћи остати саме с |
| солунске певачице, потурчене циганке ; а даље пишти кларинет уз једну монотону али страсну тур |
| азивало да су „слободне“ (немају мужа); а многе Солуњанке и неколике Цариграђанке имале су <hi> |
| hi>Дневник</hi> назвала <hi>Песма</hi>; а сад додајем: <hi>Суза</hi>.{S} Ова <hi>Песма Суза</hi |
| а су само у Турској људи <hi>људи</hi>; а оно, и овде пију... само та разлика: тамо чочеци, овд |
| што ме удостоји своје посете „геније“; а ја за њим одмах све поизотварах, да не осети моја слу |
| /p> <p>Брат га вуче за капут, задржава; а Фатма, збуњена, уплашена, узе љубити свекрви скут; св |
| о гора висока да је, преко ње пут бива; а човек везир нек је, својој драгој роб бива,“ него је |
| теку, кревете, слике европских градова; а кад, преко кровова, црвених између зеленила, виде бео |
| е: казала му Ариф-тејзе, и изгрдила га; а он њу како ти није назвао: и женски Хилми-паша, и бун |
| ше лађа, и једна од њих донела је њега; а оне, можда баш тога дана, биле су мирне, равнодушне!. |
| : над туђом сам децом плакала као луда; а кад сам год чула детињи глас, увек ми кроз срце прошл |
| и видев је гологлаву, окрете јој леђа; а она му брзо и прибрано нареди да трчи с другим слугам |
| е међу нашим женама осећам као туђинка; а опажам да сам и ја њима туђа.{S} Две три пашинице зна |
| раскопчана, вуче се за њом... дугачка; а црна густа коса уоквирила јој као смрт бледо лице.{S} |
| ...{S} Фатма се пред Мерсијом радовала; а кад пођоше пешице, њој се овај радни дан учини већи о |
| на ноге устаде: први пут како се удала; а после зарида, први пут осети према њему сажаљење: узе |
| p>Она ни јуче није постила, није могла; а њеној сестри, у овом силном душевном болу, појави се |
| ж), из кога бризга крв, црвена и врела; а и њима није тешко радити, јер сваку помаже или муж ил |
| више муж и жена — смрт их је раставила; а од жива: погазио је заклетву и није јој више муж.</p> |
| амих.{S} И до сада ја то нисам опазила; а сад видим да је све из мене; јер у мени је сад и свет |
| прозора смаче ћилим и отвори оба крила; а унука се опет подиже на лакат и погледа у башту; дрве |
| ад се јаше, како да каса кад вуче кола; а овим ситницама што кућу држе нико је није учио: нико |
| с косе, с тела.{S} Па се трже: ње нема; а сад ће жене, хануме, из целог комшилука, на добродошл |
| а мали Кара-Бурну на затвореним колима; а једанпут су се шетале до Виле Алатини пешке.{S} Емир- |
| , гдегде опалим исподупираним дирецима; а чардаци, ћошке, софе, џумбе, испусти, све с кафезима |
| а очи обарам.{S} Нисам до пре три дана; а пре три дана... и ја не оборих очи.{S} Кад би ово чул |
| сам мислила да не радим кад сам тужна; а оно није: ја сам тужна кад не радим.{S} Ми ћемо међу |
| шта ни мисли ни осећа, толико је мирна; а свекрва јој сеђаше више главе и хлађаше је лепезом.{S |
| га воли <pb n="47" /> нађе и разговара; а сутрадан је бивала блажена, као да је ишла на седмо н |
| арис, овамо по један оловни врх минара; а ниже, далеко, море се тако плави као да је доле свуче |
| м, с кићанком од свиле и крупна бисера; а донела јој га њена сута, те је уверена да је од Мурад |
| ажала чак и у вибрирању Џемалова гласа; а Ариф изиђе из собе да је потражи, и нађе је у својој |
| им скрене пажњу с те игре крви и меса; а кад је једна Енглескиња, први пут дошла у Турску, с ч |
| њен, мање него да им је она гувернанта; а Ариф им је ипак чинила радост поклонима, тврдо верују |
| ама гледа да не изгуби ништа од живота; а живот јој је: кућа, град где се осећа покрет харема, |
| скочише, на доксату опраше руке и уста; а кад се вратише, софра дигнута, „софра-алти“ покупљен. |
| осмехну.</p> <p>— Ја њој не могу ништа; а она мени... скоро ће ме под густи ред селвија.{S} Шес |
| онака њеног оца, и она замре од страха; а мало после тога чу се туп, потмуо пад некаквог огромн |
| од стрица: све имају љубоморне мужеве; а моје пријатељице... ниједна преда њ да изиђе.{S} Код |
| ека: кафеџија с берберином и две слуге; а он као заклан, као храст оборен секиром.{S} Мајка то |
| ала „слатких поздрава“ од своје суседе; а сад, и од њене кћери ваљда, рече Нурије љутито, и у т |
| м.{S} Она писну као црв, кад мене виде; а ја помислих: „Заволела ме, нема ни мајке ни сестре“.{ |
| зиле су Фатминој мајци и испитивале је; а она се све више и више хвалила што је кћер удала за ц |
| мају од тога?{S} Човеково је до капије; а и на улици: гледање без говора, или, како наше жене к |
| иниш увек у рају ће те облачити хурије; а кад дође време да се на оном свету састанеш с мужем, |
| „Француски као Француз!“ шапће Мерсије; а Фатма би рекла нешто, па не може, не сме, чини јој се |
| p>— Како?{S} Ми ћемо обе за младотурке; а они праве правила са женским комитетом за жене.{S} Ми |
| варале, свирале су симфоније и плакале; а после су, са сузним очима, читале из романа поједина |
| ажаљевање што их за толико нису виделе; а можда ће њу молити да им свира, да им пева...{S} Како |
| зио кући некад пре суфура, некад после; а после: једанпут се раздани — њега нема.{S} Гошће су м |
| едног старца, оставља га да се покашље; а кад он би готов, она рече :</p> <p>— Што се не лечите |
| и, тобоже милује га, и друг му побегне; а он, исто као сад: грознице, бунцање.{S} На мене је, т |
| е:</p> <p>— Не мисли тако далеко, сине; а већ кад мислиш, ти се подигни и реци: „Иншалла’“.<ref |
| та оне знају!“ Ово му је све из Европе; а да ли има што из Азије, из своје отаџбине, Турске? „Н |
| ајући Фатму и мењајући јој хладне крпе; а девојче трчи као без душе да послуша матер, са страшн |
| кретима, усхићаваше и нове као и старе; а њено бело зарумењено лице очараваше све.</p> <p>Пред |
| помињући је овим да све што живи умире; а жене улазе без терлука, ћутећи, као да је не пробуде. |
| ала.{S} Нурије само ћути, уозбиљила се; а кад кроз прозор спази Арифу, она похита пред њу и у п |
| о, без венчања...</p> <p>— Јесте, зете; а не знам да ли сте чули ви стари да ми нове спремамо з |
| Кад се посече дете, рана зачас зарасте; а кад старац, њему и не зарасте: с њом иде у гроб. <pb |
| је био задовољан што је преварио госте; а сад се згади на ту лаж, те плати мастику и не попив ј |
| ј наводи хиљаде примера овакве несреће; а она говори : „Не, то није тако.{S} Њој није било као |
| а је био узео под своје, немајући деце; а сад му је тај стриц умро, и он се одмах вратио родите |
| — да се не буде у помрчини кад је вече; а као сваки дан у ово доба, навијају се сатови: подижу |
| ки бејови него где су цариградске паше; а где се год састане са Солуњанима, ређа им имена зетов |
| да сваки човек најрадије говори о себи; а ја сам, опростите, у то сумњала.{S} Сад видим да је и |
| нашла свога Кактаса. „Криј се од људи; а да се твоје очи не би среле с човековим очима, обарај |
| ма поред џамија узимали су абдест људи; а већ кад се чу позивање на молитву, по турским кућама, |
| е да таван, под, зидови знају енглески; а стидела се да им каже да говоре што друго.</p> <p>— В |
| сте у љубави.{S} Ја ти пишем француски; а ти, кад читаш својој рођаци, ово прескочи.{S} Љубим т |
| , а беј се јуначи, прави се да не мари; а овамо: чим неко лупне халком на капији, он сав претрн |
| сти: непријатељ се с непријатељем мири; а она теби није непријатељ, нити ће ти то бити. „Стари |
| ла шешир, па озго ешарп, наше башјорти; а поврх хаљине сам имала кимоно, наше јелдрме; и чинило |
| пребацила јој преко косе бели башјорти; а она, наслоњена на ограду, гледаше се у једном малом о |
| еј позва у конак мајку: дошли му гости; а она само метну башјорти, па похита на врата што везуј |
| сам мислила да ћу полудети од радости; а данас — ја сам тужна!...{S} Кад су ишла кола кроз пар |
| и хлеба, ко може да једе, ко не пости; а за ифтар: сва она јела, као кад су били Ибрахим-бејов |
| рема поклон једном сирочету, девојчици; а Нурије ће њеној браћи за Бајрам купити хаљине и за св |
| S} Нене мени никад не би причинила бол; а родитељи... они нису свесни...{S} И кад то добро знам |
| ети да моли мајку да јој опише тај бол; а мајка се насмеја и рече: „Сад не бих умела...{S} Бог |
| ем абдест: прострем серџаде, па клањам; а нени и мајци мило: молитвом се стишава љутина и блажи |
| киња, хришћанка, јер не видим куд идем; а кад код куће дигох пече, на очима још магла... бол.{S |
| осадило: она је чак и у сну била с њим; а чим <pb n="161" /> би се пробудила, сећала се, знала |
| S} Казаће јој што се гледала с човеком; а што јој се јавно, нарочито што му је одговорила, крић |
| едним лепим и прилично трезним чочеком; а пијани Џемал-беј појми да устане, па не <pb n="210" / |
| их уском стазом посутом ситним шљунком; а оне, идући тихо, господски, бацаху погледе у кратко о |
| доше међу старе, раздрагане грамофоном; а те старе“: једне су мало старије од њих, друге су њих |
| врућим цреповима, са сирћетом и етром; а Мерсије је сву раскопча, распаса.{S} Све су летеле, к |
| , сиромах, подупире се дебелом палицом; а ја помислих: комшија кад би нешто умро, одмах би тамо |
| е да легне зовући га султаном, зеницом; а он викаше, називајући своју чисту жену прљавим именим |
| е и клањао пред њим по пет пута на дан; а после сваког клањања, било дању кад пали сунце или но |
| ни мору.{S} Једни кажу: море је плаво; а како је то нетачно!{S} Оно је час плаво, час зелено, |
| овека, и одговорила му је: то је много; а што се онако с њим гледала... све се гледају: девојке |
| алога црног облака и био је сасвим бео; а море, у вечитом покрету и свако предвече немирно, уда |
| Тако моје тело: лице ми се заруменело; а душа...{S} Говорим, смејем се, и певам...{S} О, кад у |
| њу је пусто, као да је све живо помрло; а пред вече ври као у котлу: размилели се продавци и сл |
| дете.{S} Да је дамо да се не огрешимо; а она, моја кћи, нека се сети оне пословице из буквара: |
| а ти је, чедо?“ пита је нене забринуто; а она, непрестано кријући очи и црвенећи, рече: „Мука м |
| х нису заустављали, јер су имали фењер; а они су ишли ћутом, као духови или сени умрлих, док се |
| била тужна, па и синоћ, ноћас и јутрос; а гле сада!{S} Ваљда што вама пишем или што о њему пише |
| угачке, да бих могла загрлити цео свет; а ја у мислима загрлим само вас, а после ону милу Мадам |
| ако ћемо овако саме, нене?“ упита бабу; а она јој нежно одговори : „Фатма, чедо, па нас никад н |
| Мало, па се и унутра утиша као напољу; а хануме се разузуриле, али нису легле: онако уморне се |
| ска, да га удави), па неће више к њему; а он за њим одболује, у бунцању тражи то дете.{S} Он је |
| , просто је уживала да засмејава Фатму; а засмејавала ју је кад год је говорила енглески.{S} И |
| <p>Стара ућута и загледа се у очи сину; а он поче:</p> <p>— Да се испита Фатмино срце ?{S} Ха! |
| рече „хоћу“, то је тако у нашем закону; а у њему се ништа није изменило нити се може изменити д |
| е је штипкаше за образе и падаше на њу; а она се брањаше, испрва молећи, после љутито. <foreign |
| сине, нека је жива, ушла у деветнаесту; а ја сам у тим годинама била мајка троје деце.</p> <p>С |
| обља, на једном прашљивом кратком путу; а хануме су отварале прозор и истицале Фатмину лепу гла |
| јој се отварају врата, пушта се у кућу; а кад се она већ развије и укућани јој виде грдно лице |
| би удала.{S} Нене и мајка је одвраћаху; а кад Ариф помену зету, он готов, и врло весео.{S} Њему |
| а нашем Џемалу, њену снагу и њену душу; а он, мушко као свако мушко, <foreign xml:lang="fr">mon |
| у геџелуку!“ Ја се не обукох, не могах; а кад он дође, мени се учини хладан, па ми би теже но о |
| и „светле“, јер цела кућа дршће од њих; а жене:{S} Зумбрит, Јакут, Ђул, Замбак, то јест смарагд |
| ба крила.{S} Споља уђе загушљив ваздух; а Фатма се подиже на лакат, па кад виде мајку, насред с |
| је гледаху дуго, ћутећи,<pb n="130" /> а после се опростише с њом и пођоше да се код куће одмо |
| ам, сакривам под јастук, <pb n="103" /> а кад цела кућа заспи, ја га отуд извлачим и наслањам м |
| иф, бе,“<ref target="#SRP19120_N103" /> а његов златни унук понављаће „елиф, бе“; он сам послуж |
| кач</hi>!<ref target="#SRP19120_N44" /> А напослетку можеш побећи без ичега.</p> <p>Она слуша М |
| у строго моралној кући, <pb n="235" /> а тако и удата, она никад није помислила да му се свети |
| s Black will come to see you?</foreign> А ти, спремаш ли се за чифлук, и мислиш ли на мене мало |
| и срећне су...</p> <p>— А ми, нове?!{S} А ми, нове?!{S} О, наши људи, зашто сте нас пробудили?! |
| за право!</p> <p>— А ми?!{S} А ми?!{S} А ми?!</p> <p>— Да је ту Ариф-ханум, рекла би:{S} Буну |
| ма буне се за право!</p> <p>— А ми?!{S} А ми?!{S} А ми?!</p> <p>— Да је ту Ариф-ханум, рекла би |
| че девојку с чаршафом.</p> <p>— Ааа!{S} А што се ниси развила, што плачеш, <hi>кјучук-ханум</hi |
| е.{S} Шта је препатила, овако млада!{S} А Ајше-кадун под старост се пролагала: откуд ће да пуши |
| помислим шта сам све од ње сакрила!{S} А да нисам волела Емиру...</p> <p>— Ја сам мајка, али н |
| , о литератури, о хуманим друштвима!{S} А наше?{S} Упустиле се у политику трошећи се и физички |
| не против неравноправности с људима!{S} А шта да радимо ми, толико потчињене и понижене, што ку |
| ам све препатила за ово годину дана!{S} А јадна Емир у туђини.{S} Кад би знала на кога мислим.. |
| ко њој ако је удаду за старотурчина!{S} А њеној мајци је лако: она за друкчије не зна, и ништа |
| убазником, и то сваки зна, па ништа!{S} А ја сам се чудила, као да нисам читала...{S} Романи су |
| испита Фатмино срце ?{S} Ха! ха! ха!{S} А је ли испитивано срце Фатмине мајке, мајчице?{S} Ха! |
| че...{S} О те добре мајке странкиње!{S} А њена?{S} Ко зна, можда би била друкчија да је као оне |
| није од човека који заудара на пиће!{S} А наши многи књижевници пију...</p> <p>Пашиница необичн |
| аризу.{S} Ко зна да ли и зна турски!{S} А ако и зна, свакако изговара као странац, као Француз. |
| тејзе!{S} Ко зна какав је на слици!{S} А његову слику имам у срцу, у свести.{S} Ево је, рече п |
| да у мајку тупо.</p> <p>— Сине, пиј!{S} А после да бежимо из овога проклетога града: и ја ћу с |
| Мерсије, ја не бих могла с човеком!{S} А замисли европске балове.{S} Загрљена с човеком... игр |
| <pb n="60" /></p> <p>— Опет на пут!{S} А Али-беј? рече Сафет.</p> <p>— Ја без мужа не путујем, |
| душе.{S} Да муж жену пољуби у руку!{S} А француска васпитаница Туркиња Фатма, какву већу срећу |
| узе се стидети: с мушким сама ноћу!{S} А никад досад није била ни дању, у друштву!...{S} Он јо |
| S} Ха! ха! ха!{S} И ја... дадох реч!{S} А сад се чак и заклех!{S} С човеком као с дететом! „Ако |
| Ђулренги, Ђултер, Ђулсу, Ђулзаде ..{S} А кад се оне некад скупе код неке на посело, па к њима |
| не проговара, не уме пред човеком ..{S} А кад је сестра испраћа, она вели:</p> <p>— Душо Емир, |
| вичу на глас: куда ће од бруке !...{S} А стара, тресући се као прут, с муком, закле их у Божју |
| е требао да ми буде <hi>муж</hi>!...{S} А за пуномоћнике, мој отац: „Да их доведем, кћери, да и |
| се не огреши ?...</p> <p>— Алла’!...{S} А чиме ће, кад нема оружја?</p> <p>— Џемале, сине, отво |
| , и то још ноћу!..{S} Ти си луда!...{S} А зар мислиш да они после увек узму ?{S} Морали би, по |
| еби живот, толико тежак: грехота!...{S} А Осман, као полудео, преко старе кадуне пита је: хоће |
| вде донде.</p> <p>— Моја несрећа!...{S} А то... што си седела с мушким, смем ли да кажем неком? |
| , сине.</p> <p>— Отишла!{S} Боже!...{S} А тејза вели: „Прими је лепше него мене.“</p> <p>— Жури |
| иче: „Ууу!{S} Колико соба мирише!...{S} А како и не би, кад је у њој: бела ружа, од руже ружа, |
| га под грлом.{S} Јадне, јадне ми!...{S} А знате ли одакле сам га видела?{S} С беј-аџова<ref tar |
| reign xml:lang="fr">que</foreign>...{S} А уображен!!{S} Буни се што сам покрила главу и што не |
| учинила?{S} Због чега си отерана?...{S} А?...</p> <p>Он се смеје, а мајка му се стреса.{S} Камо |
| ам узео натраг већ сам га купио!“...{S} А Богу и текијама учини како се заветовао.</p> <p>Како |
| } Ја мислим муж... „Тражите жену“...{S} А ми, несрећнице, кад видимо овако што, треба да кажемо |
| отлић с водом где се хлади ракија...{S} А турске жене, које немају ашчике, досад засуканих рука |
| Она се заборавила, али није мајка...{S} А ја, несрећница, мајка женске деце!...“ </p> <p>Ова ве |
| еданпут се уверила, умрла од бола...{S} А неко вече: родитељи је не даду њему, она тугује, бежи |
| отрча тетки да не буде с њим сама...{S} А кад се чу језан и она попи земзем из једне црвене чаш |
| ним зградама са софама и кафезима...{S} А кад се стиже до близу Алаџа-Имарета, застаде се...{S} |
| реник: да му отидне сва ижљубљена...{S} А?{S} Чујемо ми <hi>стари</hi>, шта хоћете ви <hi>нове< |
| исала и данас и сутра и прексутра...{S} А ви, не читајте га одједанпут, један дан.{S} Кад с пар |
| , на сваки начин, да уђе у хареме...{S} А стране путнице уводиле су у хареме странкиње што у Со |
| е веома су нервозне, и хистеричне...{S} А нестајање, ишчезавање, то је синкопа.{S} Крв дошла до |
| та су Турци, шта траже од невесте...{S} А ако неки неку коју је завео, мора узети, довека је пр |
| тим велом који јој крије све лице...{S} А кад се та кола кренуше, из дворишта овога кућерка нав |
| анкиња, тејзе?</p> <p>— Лудих или...{S} А твоја мајка, и да је удовица, опет не би допустила, ј |
| ело.{S} Никога нисам смела питати...{S} А кад сам то видела, ја сам се стала трести...{S} Лице |
| гади.{S} Прљав.{S} Да иде у хамам...{S} А где ће опрати душу?{S} Боље је што нема Фатме.{S} Как |
| а ни где је био ни с ким је седео...{S} А који је то муслиманин што не изиђе после вечере?{S} Џ |
| тамо ногу, тамо руку, тамо главу...{S} А где ли би било срце, оно широко, велико срце њом испу |
| да растави.“ Ја ћу ићи Џемал-беју...{S} А?{S} Да идем?</p> <p>Она јако отвори очи, а после их з |
| не може ни у Европи у суд, школу...{S} А кад се састанете после једног сата или два, милост.. |
| о могу ја тамо, кад немам тоалету...{S} А волела бих да видим...</p> <p>— Обуци шта имаш.{S} Ти |
| епристојности, „да се око ње дира“..{S} А за овога... она би се удала, и зна да би била срећна. |
| и... она, несрећница, остала тешка..{S} А кад је несрећни отац, муфтија, преко једне рођаке исп |
| ери“, а камо ли „душо“ и „очи моје“.{S} А ми, чак слушкињама кажемо „душо“ и „јагње моје“; чак |
| очињући сваку реченицу са „мајчице“.{S} А кад ућута, смешећи се од среће, она рече:</p> <p>— Не |
| д плача с оваког бола какав је мој“.{S} А та душа, гледајући кроз кафез мене, мисли: „Ето, срећ |
| стил, изговарајући: „Стил је човек“.{S} А Емир-Фатма је била уредна, те би је болело кад би у њ |
| није и један замбак и један јасмин“.{S} А робиње се радосно смеју и гледају да је преваре да јо |
| Кажеш : „<hi>овако</hi> је удајеш“.{S} А како би ти, <hi>нова</hi>, хтела?{S} Пет година да јо |
| у слушкињама, и неговала га је баба.{S} А кад му се загледа у паметне очице, прабаба се нада да |
| чини да и по кућама све живо спава.{S} А оно није: у Старом Солуну, у овој кући жене шенлуче; |
| , на сокак, нека те сокак васпитава.{S} А кад хоћеш у кућу, главом се не шали да уђеш док не пи |
| год се с њом завади, она је оваква.{S} А ја сам чула да су се завадиле, зато и лута по свету, |
| и без петла и голубице без голубова.{S} А варају нас.{S} Погледајте!“ заврши и обрати јој пажњу |
| страст бити јача, зато што је нова.{S} А оно друго не казах, јер сам мислила: „Емир је богата, |
| осети страхобу... — смождила би га.{S} А ништа му не рече, и због тога презире себе, што се пр |
| ом тренутном расположењу испрати га.{S} А после, сто пута се покаја што га је испратила и сто п |
| пут..</p> <p>— То је лудост од њега.{S} А ти...{S} Пред младом муслиманском девојком да се љуби |
| {S} Не.{S} Лепо: ти си бољи од Бога.{S} А сад, на коју ћу страну, о Боже?{S} Опет Бог!{S} Што н |
| ам видела овога, не мислим на онога.{S} А пре, једва чекам да легнем, у вече, па и преко дан: з |
| ећне, јер су кћери културних народа.{S} А шта је она?{S} Туркиња.{S} Може бити врло културна, к |
| е пролазе, њих је увек пуна чаршија.{S} А <hi>Донме</hi>?{S} Колико сам пута зажалила што нисам |
| , у Енглеза виски, у Турака мастика.{S} А кад се Турчин пропије, то је страшно, зато што је нам |
| ну децу, и била добра и нежна мајка.{S} А као жена, што је бивала старија, све је чешће погледа |
| ни загледа у очи мушко, ја бих пала.{S} А женско, жена, мени је пријатно...{S} Волела бих да зн |
| срећа: он је држао да сам полудела.{S} А може бити да сам баш заиста била луда.</p> <p>Истога |
| е, и ми не говоримо: ја нисам хтела.{S} А данас, за љубав своје султаније, проговорих.{S} Гледа |
| ије пустио, отерао, ја бих се убила.{S} А сад кад сам слободна...</p> <p>Она не доврши, застиде |
| које ја волим и којима сам ја мила.{S} А тебе, врло драга мала, нежно љуби</p> <p>твоја учитељ |
| акав израз очију; пун некаквог бола.{S} А и он је леп човек, лепих плавих очију а црне косе, те |
| је жене пред чијим је очима одрасла.{S} А да јој је давала пуна недра, она се за њ не би могла |
| је и кад се пред њом помене кошуља.{S} А једно вече, <pb n="87" /></p> <p>њена петнаестогодишњ |
| ше несвесно и пођоше за њом јенђама.{S} А робиње хлађаху кјучук-хануму лепезама.{S} Ђулренги уз |
| и ораха, како децом тако девојкама.{S} А ноћу, на кули, на месечини веселимо се с ханумама и г |
| тао тако полако, да не чује сут-ана.{S} А нене му говори: „Зашто, сине?{S} Ко ти је тако волео |
| шалона и прозора била је месец дана.{S} А сад, да се затвори.{S} И чисто са страхом погледа у д |
| рациозна темена као она?{S} Ниједна.{S} А у које је још онаква душа као у ње?</p> <p>И после, д |
| зу, европски направљена и намештена.{S} А како видех овога, ја онога заборавих, кућу разорих, т |
| Каква туга?{S} Још се ништа не зна.{S} А мени се чини да ће испасти све не може бити боље.</p> |
| } И она лепа, млада, његових година.{S} А где је у кући више жена, ту се не зна за мир; ако им |
| старински, од млада месеца до пуна.{S} А на свадбу позва сав Солун, то јест сву госпоштину сол |
| јој капци, савлада је сан, — заспа.{S} А њена свекрва и сута као да се нечему чуде, пљесну рук |
| једном кућерку испод Чауш-Манастира.{S} А да на те састанке може ићи, тајну је морала поверити |
| е...{S} По једну кашику на два сата.{S} А етар да мирише кад...</p> <p>— Моја тетка га узима не |
| е овај гугут у прозорје ранога лета.{S} А онај заостали славуј опет пева.{S} О, како је тужна т |
| а јој је охола, зла, али је честита.{S} А „слатка“ нене!{S} Она је учила, свршила је медресу ка |
| јно.{S} Нарочито... биће је срамота.{S} А момче је добро, од оца, из куће...</p> <p>— Па зар би |
| вао лепотом, али није му име Лепота.{S} А кад су хтели доћи пуномоћници и сведоци, да ми буде в |
| е, па ће се испавати, и сутра ништа.{S} А какву је борбу сама собом издржала прошли пут!{S} И т |
| су и пашовали претци мога сестрића.{S} А арапски емири... ко зна, још од Мухамеда!</p> <p>Сви |
| аде на ту милу јој постељу и зајеца.{S} А робиње иду — дођу, радознале; у предсобљу се састану, |
| не буде изобличена као преступница.{S} А сад, побегла сам због ње, свога ортака...{S} И она, с |
| на, слушкиња, робиња њена другарица.{S} А врата што везују харем с конаком закључана су кад год |
| вана, лепо ожаљена; њој се зна гроб.{S} А Емир, слатка моја Емир!...{S} У туђини...{S} Колико л |
| м мислила да сам га изгубила... луд.{S} А сад кад видим да га опет имам, ја... (Јако поцрвене и |
| убити што је крила и побеже из собе.{S} А плаховити Ибрахим-беј викну на кћер:</p> <p>— Срам те |
| ватно, јер .. оне нису баш стидљиве.{S} А њен глас, говор, смех!..{S} То је једна музика која м |
| -Хасан-бејове куће да гледа сватове.{S} А шта ће да види?{S} Хануме се завиле још у авлији, чак |
| сиромах...{S} Имам срце, то је све.{S} А срце ми је велико, широко, велико, па ми се чини да б |
| м“ као туђ човек, обори главу и оде.{S} А Фатма рече:</p> <p>— Тејзе, ја ћу молити оца.</p> <p> |
| , а оне се не пошалише да ме понуде.{S} А ми, прво ономе ко гледа, и ако није бремен, па после |
| Солуну, и да ли јој је овде Нурије.{S} А Фатма, као пре, леже на софи под белим комарником, је |
| <p>— Па венчаћемо их, изусти Нурије.{S} А после их много увераваше да је то врло добро, најбоље |
| а, јер и једно и друго је растужује.{S} А кад збаци покривач и осети ноћну свежину, мирис влажа |
| ета, а то дете одрасло је без мајке.{S} А кад би нешто чуо да га наша Фатма воли, распитај, син |
| <p>— Жури се, има ваљда неке поруке.{S} А тебе, док бисмо пробудили, док би се ти спремила...</ |
| ом кићанком и чалму од зелене свиле.{S} А чим напуни четири године, он ће га дати у школу; „поч |
| лакаше: од страха јој сузе пресахле.{S} А а шта се боји?{S} За живот.{S} Кад би умела мислити, |
| 5" /></p> <p>— Ја не тражим учитеље.{S} А ја ћу му све рећи, па макар ме истерао.{S} Да га пита |
| се сневеселише: промениће се време.{S} А по турским махалама, пред вече је било живље но обичн |
| p>— Паметна је.{S} Други пут о томе.{S} А сад, Емир, изићи да ти се не смеју.</p> <p>— Кад поми |
| а се каже да су им кћери образоване.{S} А данашња турска жена не може <pb n="74" /> се назвати |
| с њим свађала.{S} Ти знаш наше жене.{S} А овде су све женски конзервативци и реакционари, члано |
| су завесе да људи не би видели жене.{S} А жене гурају се уз прозоре, подижу по крајичак завесе, |
| димише: кад могу хануме, могу и оне.{S} А ашчика се нашла у чуду: већ које је доба, а њој се <p |
| м народима жене нису потпуно свесне.{S} А у нашем народу!..{S} Ох, наше жене!{S} Шта је шака св |
| а, и чак не могу да прођем поред ње.{S} А кад видим официра, мене обузме љутина, јарост, јер мо |
| мање жена, масе, уједно је и буђење.{S} А да ли је добро, да није грех да их пробудимо? <hi>Оне |
| и окретао главу од њих с пуно мржње.{S} А кога год човека, млада и лепа срете, загледа му се у |
| је човек, муж те њој миле странкиње.{S} А пошто гошћа отиде, она гледа да остане у соби сама, д |
| нису једнака, а камо ли две сестре.{S} А оне нису сестре и по мајци.{S} Нурије је била за добр |
| добио је, имао је сву, задовољио се.{S} А сад кад ју је изгубио, он види да је воли, колико је |
| ељем споречкате, одмах: променио се.{S} А за себе мислите да се не можете променити, као Алах!. |
| деце““.</p> <p>— Ја ћу Фатми, зете.{S} А што рече да бих ја хтела пет година...{S} Вараш се, м |
| је те да она иде из те лажљиве куће.{S} А можда је она све знала, па се пред њим претварала.{S} |
| о се у једној великој соби са улице.{S} А каквих јела није било!{S} За једну софру и странкиње |
| нуте на помрчину?{S} Она воли сунце.{S} А наш жалосни престони град!{S} Изговарајући се на реак |
| азила, кад однекуд дође, никад више.{S} А кад се врати у башту, и загледа готово сваку ружу, не |
| “, прихвата Џемалова мајка и уздише.{S} А њене прије не питају је зашто уздише.{S} Зашто да је |
| да је све по старински, њу сакрише.{S} А гостију одмах пуно, јер су јавили целом комшилуку, св |
| мољаше га да се сагне да га пољуби.{S} А он, запет оним, омилова децу механично и готово хладн |
| .{S} Ни кога испитуј, ни кога криви.{S} А муслиманин си, па ћути и трпи. <hi>Тако је писано</hi |
| мала?{S} Тај лепи још ти није драги.{S} А ко зна, можда је и жењен. <pb n="36" /></p> <p>— Моје |
| е разговара и договара, она им ради.{S} А Емине-Семије-ханум има уза се жене и странкиње.{S} Уп |
| јер се осећало да нам се она ближи.{S} А ја?{S} Мирно сам седела и гледала путнике и своју нен |
| >, и што зна да <hi>он</hi> постоји.{S} А нек пије... само да буде њен.</p> <p>Тај дан ништа ни |
| .{S} Ја не знам ни да ли зна турски.{S} А знам да зна француски, енглески, немачки...{S} Енглес |
| дана: да би се за то време измирили.{S} А како да се мире кад се нису ни завадили!</p> <p>У сви |
| ви који је кривљи него који је бољи.{S} А она је за тебе питала и поздравила те. <pb n="120" /> |
| е ћутању, време плачу и време песми.{S} А ви сте то испретурали: спавали сте кад је требало да |
| лионе у пространој турској царевини.{S} А ове су жене задовољне, благо њима!{S} На мишицама им, |
| о оделу и накиту моје жене и кћери.{S} А она да виче!{S} И то онаква кћи што није оца слободно |
| а некога од оне двојице, док говори.{S} А она, и ако <pb n="270" /> седи оборених очију, осећа |
| луњани, један Скопљанац: сви богати.{S} А њен отац жели да овај брак буде потпуно европски — по |
| e</foreign>“ мучно да можемо казати.{S} А ти, можда би се састајала чак и ноћу да си удовичка к |
| о сам био и Бога, и Бог ми се свети.{S} А ти ?{S} Не.{S} Лепо: ти си бољи од Бога.{S} А сад, на |
| разлика: тамо чочеци, овде студенти.{S} А ко зна да ли су ове жене што ноћу седе с људима, <hi> |
| се учини као да ће да се онесвести.{S} А он јој дочепа руке и стаде их љубити страсно, махнито |
| учинити шта треба, а она мора отићи.{S} А ако чује да га жали, он ће јој све писати: утешиће је |
| а су му црне очи, и да је мало виши.{S} А леп је као бог, говораше Мерсије као за себе.</p> <p> |
| нима туђ живот зато што личи на мој.{S} А понекад свратимо неком харему.{S} Све старинско, као |
| одвојену од других, пружила је њој.{S} А она, пошто је дошла кући, рашила је хамајлију и у њој |
| на свету, то је у овој кући, у њој.{S} А он не помишља на кафану, где му је толико друштво, и |
| Увек лака храна, да пази на стомак.{S} А сад, на првом месту — мир, заврши лекар погледав знач |
| то с вама о својој тајни разговарам.{S} А ви, мислите ли на мене често, или по који пут?{S} Има |
| а ћу?{S} Више ми нема венчања с њом.{S} А волим је.{S} Тек сад кад ми се чини да ћу је изгубити |
| а; ја сам га задахнула својом душом.{S} А ономе је дао душу Бог.{S} Ја сам онога гледала само у |
| у, нисам је умела крити ниједан дан.{S} А тајну овога младог лепог човека и ове младе лепе жене |
| гли крпу, и лекар ју је дуго слушао.{S} А кад се усправи, рече:</p> <p>— Било је сасвим мирно, |
| он спавати?</p> <p>— До сутра, чедо.{S} А ти иди па лези, заспи, одмори се...</p> <p>Она одмах |
| ја га нисам смела питати где је био.{S} А он је љубоморан чак што сам пред Османом била развије |
| њена богата спрема, као њено одело.{S} А она, опет с оним осмехом што јој је раширио зарумењен |
| па баш да је неко време у њему било.{S} А наша Фатма је ружа везана у киту с лалама.{S} Зар Нур |
| а јој сестру ухватило верско лудило.{S} А она као да се из сна трже, остави ђинђухе и сасвим тр |
| а ми живимо, и смејемо се, и волимо.{S} А ти, душо, имаш наду.{S} Треће венчање свршетак, четвр |
| ашјорти?{S} Наши обичаји: забрањено.{S} А што је забрањено...{S} Може бити те пред њом љубио?</ |
| ши, ваљда што нам је пиће забрањено.{S} А, напослетку, кад хоћете реч, ја вам је дајем, и ја ми |
| кивале пљескајући длановима помамно.{S} А једне, што су јако мирисале на мошус, само су ћутале, |
| на енглеском језику Мадмоазел Дарно.{S} А нове, уместо да се на ово насмеју, уозбиљише се, глед |
| упа сатара: свуд се спрема за ифтар.{S} А што се није окусило преко целе године, уз Рамазан се |
| истина оџаковић, да је истина богат.{S} А Цариграђанин је.{S} Ви сте му виделе стрину: господск |
| онај што јој изударао душу — Живот.{S} А како је она њега волела!{S} Узе притискати главу, сте |
| оше очајне сестре покривајући главу.{S} А он, посрћући, превали преко језика: „Фатма!“ — „Џемал |
| и друге наше девојке тако се удају.{S} А нене?{S} Шта ће она сама?{S} Чула сам где говори сину |
| своје главе. „Њу, чисту даје човеку.{S} А човек слободан и пре женидбе, и после, с упрљаним тел |
| мајком сме купати у женском хамаму.{S} А после: „Хајде, сине, на сокак, нека те сокак васпитав |
| лободи.{S} Она и сад има неку тајну.{S} А досад, она није имала ниједне тајне коју није казала |
| мо коње, па један од туге пресвисну.{S} А људе, човека и жену што се воле..{S} Ох, што одведох |
| сам се тек што сам ушла у петнаесту.{S} А удадох се као и све моје другарице — за човека кога н |
| и томе се Богу молим за своју срећу.{S} А кад мени дође срећа, то значи да се вратило здравље г |
| и матер и кћери нежно као малу децу.{S} А кад се врати и виде отворена врата, узвикну:</p> <p>— |
| ја ипак дознадох, па умало не умрех.{S} А она, претерано осетљива, и болесна, чудим се како је |
| кад их сретну на улици и познаду их.{S} А како да их не познаду кад су скоро развијене!{S} Ја п |
| видим неозбиљну.{S} Па јој то рекох.{S} А она ми на часну реч каза да је весела <hi>само</hi> к |
| е убио него што би... он је дао реч.{S} А добро зна зашто сам се била разболела, онолике грозни |
| иле у друштву по коју француску реч.{S} А како се облаче! рече она, погледавши у стару.</p> <p> |
| шу Фатму за сина Арслан-Нури-пашина?{S} А, мајчице?{S} Арслан-Нури!...{S} По имену се познаје д |
| ворила.{S} Па зар опет распуштеница?{S} А ти, Ариф, браниш овакве жене!{S} Зејна је проста нева |
| ме се тицало куда ће ми отићи душа?{S} А ко зна да ли и има <hi>онога</hi> света?{S} Ја памтим |
| али ко ће зауставити муње и громове?{S} А Сафет ханум пристаје уз мужа и грди кћер:</p> <p>— Ка |
| е тетка добила напад од узрујаности?{S} А теча, као за пакост, у лову!“ Упамтила је теткине реч |
| Боље те нашла, сине! па брзо додаде: — А зар тако, сине?!{S} Ти не мариш за нас.{S} Сви смо те |
| и море не може опрати — образ!</p> <p>— А какве су странкиње? умеша се Сафет.</p> <p>— Искрене. |
| иким правима буне се за право!</p> <p>— А ми?!{S} А ми?!{S} А ми?!</p> <p>— Да је ту Ариф-ханум |
| ише те толики паметни, а ти...</p> <p>— А ја се удадох за луда...{S} Али он је био паметан.{S} |
| из једне чаше; и срећне су...</p> <p>— А ми, нове?!{S} А ми, нове?!{S} О, наши људи, зашто сте |
| нуминој башти, миловао голуба.</p> <p>— А, из далека, глас чисто промењен...{S} Обуци јој свој |
| аврши, па се презриво насмеја.</p> <p>— А да ли бисте волели да не знате?</p> <p>— Волела бих.. |
| скрено, па од радости заплака.</p> <p>— А где су, душо, моја писма?</p> <p>Она поцрвене, збуни |
| Али, та је била просто дивна.</p> <p>— А какве су те две странкиње? упита Нурије смешећи се.</ |
| а.{S} Мени срећа затвара уста.</p> <p>— А ја у две прилике много говорим: кад сам срећан и кад |
| > <p>— Чула му глас; певао је.</p> <p>— А, песма и говор!...</p> <p>— И да говори... у Нурије-х |
| нас хвата за руку биће — муж.</p> <p>— А зар се муж не воли? упита Емир зачуђено.</p> <p>— А к |
| и.{S} Ево је, рече па зажмури.</p> <p>— А отац ти мисли да полазиш за невиђено, ха! ха! ха!...{ |
| ање, да се не трујеш, млад си.</p> <p>— А Фатма ? изусти он нехотице.</p> <p>— Фатма...{S} Фатм |
| ко да му каже?{S} Ја не смем.</p> <p>— А ја, Нурије, смем, али не могу: срамота ме.{S} Да зове |
| ханум, рекла би:{S} Буну ћемо.</p> <p>— А шта радише наше? упита брзо и радознало.</p> <p>— Јед |
| не воли? упита Емир зачуђено.</p> <p>— А која у нас воли мужа?</p> <p>— Ариф-тејзе.</p> <p>— О |
| унити дете, рече Сафет љутито.</p> <p>— А, ја да ти је буним!{S} Побуниће се сама.</p> <p>Да им |
| скакала од среће, јагње Емир.</p> <p>— А ја бих, душо Мерсије, полудела од радости.</p> <p>И м |
| ошће, све четири у један глас.</p> <p>— А жена?! упита пашиница.</p> <p>— Ах, да, жена...{S} Не |
| гата је.{S} Не брини се за њу.</p> <p>— А ја? опет изусти нехотице.</p> <p>— Ти...{S} Ми бисмо, |
| рече ова не слушајући сестру.</p> <p>— А мени је било одвратно што се праве...{S} Напослетку, |
| ако се никад не смеје, и рече:</p> <p>— А шта је било оно?...{S} За годину дана две љубави!{S} |
| саде-ханум, насмеја се и рече:</p> <p>— А кад би он вас понизно?{S} Кад не би био муж но варали |
| тово се сасвим исправи и рече:</p> <p>— А јеси ли, сине, говорио с братом ?{S} Не.{S} Ниси, јер |
| гиздањем.{S} Виде суту и рече:</p> <p>— А кад ћете на ифтар, суто?{S} Доцкан је.</p> <p>— Нећем |
| ечким јексерима. <pb n="82" /></p> <p>— А, не јексери... само катанац.</p> <p>— Зар је то <hi>с |
| је Европљанче!“ <pb n="96" /></p> <p>— А где је Фатма?</p> <p>— Као свака испрошеница, сакриве |
| еби, ханум, чини ово за Фатму?</p> <p>— А, беј, красно: машалла’!{S} Снага ми дршће од радости. |
| еј узвикује весело: „Охо!{S} Машалла'!“ А Фатма: „Слатка суто!“ и ништа више: припи се уз њу, и |
| има и узвикивање „<hi>о, машалла</hi>!“ А тек што поседаше, стара, преко обичаја турског, већ у |
| нула би престрављено: „Ти си полудела!“ а за гледање, ништа јој не би рекла, јер то је њихов об |
| лица и беже... „Зар полудела, сирота!“ А она мирно, тихо, па поступно оживљује, распаљује се, |
| ичући: „Срам те било!{S} Срам те било!“ А тад брзо, јављајући јој да је од њега слободна (бош), |
| ивником, Алах ће бити дужан награду...“ А мајка: „Решила сам се да јој никад не отиднем ја прва |
| Ариф; и ви нисте туђинка: ви сте наша.“ А она јој захваљиваше на љубазности црвенећи.</p> <p>Ок |
| стрића: да нам је даље слама од ватре.“ А нене се клатила, и метнула кључ на бућме, да га у нед |
| као сестре, и боље.{S} Покори јој се.“ А мајка, љута, грди сутану, виче: „Никад, госпођо мајко |
| га, чедо, да видим шта је све у њему.“ А ја, то писмо прво метнух на главу па се прошетах по с |
| ледам на сахат. „Шта је ово?{S} Стоји?“ А оно није: сахат иде, а стоји — време.{S} Наш слатки Џ |
| са странкињама и што воли Францускињу?“ А она је нени одговорила: „Не, слатка нене.{S} Ја је во |
| каше: од страха јој сузе пресахле.{S} А а шта се боји?{S} За живот.{S} Кад би умела мислити, гр |
| сте загасите завесе, те је нешто с тога а нешто с облачног времена, потпуна помрчина.{S} Две се |
| С великим црним очима, старија девојка а по изгледу тако млада, због своје отворености Арифи у |
| ше им.{S} Свекрва је од узбуђења јецала а нити је додирнула снахи дувак ни косу, као да је била |
| ших земљака, ја сам сад први пут видела а нисам му се зачудила, јер ја мислим само на своју нес |
| плоче и појављују мртви које је волела а сад их се боји, побеже у собу с постељом, и паде ничи |
| ледајући душом вас, и влажила га сузама а сушила уздасима и топлотом што бије с њених раширених |
| ао у Нуријину старинску кућу с кафезима а и са шалонама, с електричним звонцетом на капији поре |
| а, час седала, метала лактове на колена а главу у руке, и наједанпут скакала и ослушкивала да л |
| у многе француске писце лудо заљубљена а нити сам их видела нити ћу их видети: физички су мртв |
| ца, једна богата Јеврејка, њених година а као младица, толико дотерана и дивно обучена, и уведе |
| памти, овако пуна темперамента, озбиљна а ипак као дете.{S} Притрча јој, у геџелуку, неочешљана |
| ханум?</p> <p>— Отишла, одговори му она а не погледа га.</p> <p>— Куда? изусти он брзо и строго |
| ушле у трамвај, наместиле се иза платна а ипак печа нису дигле: отишле су к Депоу.{S} С времена |
| и дуван, ни кафа, чак ни мирисање цвећа а толи лица; жене неочешљане, необучене, ненавучених об |
| једно мисли а друго говори, једно осећа а друго ради.{S} Али ја Фатму познајем: ако је заволела |
| н дође.{S} Први су дани новембра месеца а време је као с пролећа: зеленило траве је свеже, киша |
| so foolishly!</foreign> понови домаћица а гошћа се зацени од смеха гледајући је у њене стиснуте |
| и удата, одавно жена, док год је он жив а ја немам мужа!{S} И зашта све то?{S} Што треба да ме |
| ио?{S} Шта је сад?{S} Беспосличар: млад а ништа не ради!{S} Зар да настави учење кад је у њему |
| чешљала је пријатељица) као и све младе а и њених година хануме, притрчавала је час једној час |
| замршена; видим да има нешто да ми каже а не може, и час ми се учини да га брани што не дође, ч |
| лепе.{S} Домаћица се зове Зехра-Мерсије а гошћа Емир-Фатма.{S} Једна Туркиња овако их је описал |
| н, а њен син њено друго Ја.{S} Она шије а гости се чуде: толико богатство — поклон од цица!..{S |
| да јој сашије једне беле гаћице, женске а као за мушкарца: спрема поклон једном сирочету, девој |
| о голубица по кући Мурад-Џемалове тетке а своје сут-ане, па јој се чини да није у граду где се |
| изамски Растанак</hi>, старе су плакале а младе су остајале хладне.{S} Дим се дизао од дувана, |
| еној унуци.{S} Али те очи су све виделе а ништа не знају.{S} Узму да је миришу и да јој говоре: |
| Фатма свирала на клавиру с много школе а с мало осећаја.{S} После јела опраше руке у и уста на |
| је осетио њену љубав, опазио њене топле а збуњене погледе, и грозничавост кад јој се ђерђефу пр |
| бдул-Хамидова доба, европски образоване а не смеју с мушкима да говоре, европски очешљане и обу |
| да говоре, европски очешљане и обучене а, код куће, турски обувене.</p> <p>У све три генерациј |
| биле као убијене, Цариграђанке озбиљне а Ариф хладна према Нурији, готово љута на њу.{S} Али ј |
| еких типова.{S} -Једна мало млађа од ње а још девојка.{S} Чепркају по делима турских жена, и на |
| младе Цариграђанке и ове две странкиње а она то мора да крије, да се претвара, да је неискрена |
| .{S} Прободе га ножем...{S} Младић умре а његов отац тужи мога сина...{S} Суд му досуди — хвала |
| скакала би, пљескала би, смејала би се а деца би била блажена и утркивала би се коме ће она ви |
| све те нове!{S} Оне, сироте, нешто хоће а не знају шта.{S} Буне се, отимају се, беже од глупих |
| је кад ми је једанпут наместила витице а ја се изгубила и пољубила је. „То ће те подсећати на |
| p> <p>— Тешко оном ко има шта да оплаче а не сме! узвикну Ариф.{S} Једној мојој пријатељици беш |
| е у грлу грч; нигде сузе.{S} Плакала би а не може, и не може да говори, осећа грдне болове у гр |
| мањаст, увек намргођен, обучен европски а у фесу.{S} И зашто је обукао те хаљине, европске, кад |
| нога што онако рђаво изговара француски а уображава да изговара дивно — никад!{S} Ми ћемо поћи |
| јој је.{S} Он јој прича, откад је воли а никад је не помену пред друговима, бојећи се да се не |
| бе боји, па зато пред тобом једно мисли а друго говори, једно осећа а друго ради.{S} Али ја Фат |
| е све више баца Фатму у сањарије; жмури а не спава, у мислима гледа море, каик, младића и његов |
| се дрвеће на месечини чинило као авети а пљуштање шадрвана као црна, једнолика јесења киша.{S} |
| Даде на зајам обоце једној пријатељици а мужа не пита, и муж је отера...</p> <p>Тврдо вероваше |
| па би је миловао.{S} Узе говорити мајци а добацивати жени како је уморан, много је радио, а нем |
| аршафу!{S} Кад ми је видело мушко и очи а камо ли косу?</p> <p>— Емир!{S} Зар ти мислиш да си с |
| , отвори долап; раши мало један дугачак а узан, право турски јастук и из њега извади <hi>његова |
| једну велику собу с турским намештајем а с европском библиотеком, где је поред забавних књига |
| ји те лепе куће, опкољене дивним парком а покривене лозом, бршљаном и дивљом ружом, много исцве |
| во сасвим седа; уши је запушила памуком а очи покрила једном црном махрамом: живци су јој толик |
| грозницу, негде као да је посуто златом а негде крвљу, није покретало ову лађу.{S} Путује у Каи |
| очију с ње, лепе и узбуђене, с чаршафом а откривена лица, с његовим прстеном на белој ручици; и |
| з отшкринута врата гледа га целом душом а не пушта га унутра, док Мерсије не покрије косу...</p |
| гледају у беја и слушају га; он, обучен а бос, једном руком држи чибук, другом хвата прсте на н |
| у небо као у нешто што је толико дивно а оне га тако ретко виде, гледају.{S} Али данас је било |
| ринуле?{S} Фатми то није ништа необично а камо ли страшио: она је из тога друштва.</p> <p>Како |
| Леп али луд.{S} Још нема пуних тридесет а већ отерао три жене.{S} И за шта?{S} Прву, што је поз |
| ене оде унуци, која беше бледа као смрт а не плакаше: од страха јој сузе пресахле.{S} А а шта с |
| ао да у том њеном устајању види нежност а не потчињеност, притрчава јој и љуби је у руку.</p> < |
| ом, једном руком диже антерију на главу а другом покри лице...{S} Ово учини као у сну, у незнањ |
| уме виде једну слику коју често гледају а увек се њом усхићују као да су је први пут виделе.{S} |
| ри (не по души), што се сад разговарају а сад се навале на јастук и заспе.{S} Опијума, који им |
| А и он је леп човек, лепих плавих очију а црне косе, те је Фатму подсећао на њеног Џемала.</p> |
| ко би их позвала да јој виде библиотеку а не сме од Солуњанака и Цариграђанке што не скида очиј |
| после вечере, Фатмин отац оде у кафану а нене и мајка похиташе у комшилук, где не престајаше в |
| ипак, никад ми мајка није купила хаљину а да је ја не видим, док се мени не допадне.{S} Ја ниса |
| вољна кад је очекивала француску хаљину а ти си јој купио турску антерију.{S} Она се тебе боји, |
| ила?!</p> <p>Она ућута и дубоко уздахну а стара Шехназе-ханум рече:</p> <p>— Ако ти се чини да |
| ило тек пет година.{S} Отац мрзи Европу а у кућу узима Европљанку: да му кћи не би остала за па |
| прочитала.</p> <p>Њен отац мрзи Европу а воли што му кћи зна европске језике и што свира на кл |
| то то је по избору.{S} Хаљину по избору а мужа по опису!</p> <p>Данас јој дође тејзе с најстари |
| p> <p>На једној терасици окренутој мору а опкољеној наровима пуним зрелога црвеног рода, затеко |
| нама и с три балкона, на грчком Пиргусу а турским - Јалијама, где су летњиковци солунских богат |
| едају Солун, једну слику толико познату а увек нову — залив, Олимп, који се дизао из воде и пео |
| SRP19120_N48" />, обучена у бели чаршаф а црна као гар, и искезивши беле широке зубе закикота с |
| ок се пијаше кафа, Ђултер удараше у деф а једна њихова бела бивша робиња, обучена у црвено као |
| луком ; у повијама имају <hi>елиф</hi> (а) као црном бојом направљено; у Мерсије коса као помор |
| чарапе...{S} И стара са снахом отклања (а унука јој клања само о Рамазану, као све турске девој |
| 0_N102" /> <note xml:id="SRP19120_N103">А, б.</note> <note xml:id="SRP19120_N104">Ако Бог да!</ |
| те ти тамо идеш, много је поздрави. <hi>А. Ж.</hi></p> <p>Емир-Фатмине очи просто су сијале од |
| /p> <l>На одаји ми шарена врата,</l> <l>А у одаји софа од злата:</l> <l>Од мога драгог ко ме од |
| <ref target="#SRP19120_N86" /> </l> <p>А ја сам помислио, кад ти спусти вео сревши се са мном: |
| > <p>Само се молим Богу.{S} Бог!</p> <p>А сад, врло драга госпођице, примите хиљаду пољубаца</p |
| </p> <p>— Проси ми Фатму, тејзе!</p> <p>А његова мајка диже очи к небу и рече :</p> <p>— Нема Б |
| Није ми до снаге било, Бога ми!</p> <p>А Фатма отвори мило писмо и прелете очима преко дугуљас |
| одитељи, како је удадоше овакву!</p> <p>А Осман-беј, погледајући жудно к вратима, рече:</p> <p> |
| } Најпосле невестин род изиђе...</p> <p>А невеста?{S} Она је у конаку, да се опрости с родом.{S |
| не се погледају, и подсмевају...</p> <p>А кад дође Мерсије, Фатми јаве; кад се састану, Фатма ј |
| коња би му требало више времена.</p> <p>А кад се зави, њен муж рече:</p> <p>— Ја сам му се, хан |
| помириле, чини ми се неће никад.</p> <p>А пре неки дан, мој отац метну на сут-анин капиџик ката |
| киња и робиња сме, рече Мирсаде.</p> <p>А Енглескиња прихвати :</p> <p>— Ја се чудим како васпи |
| нешто Богу, сестро, рече Нурије.</p> <p>А пашиница поче:</p> <p>— Сва, цела моја душа је нова, |
| за после ифтара, заврши Нурије.</p> <p>А пашиница рече:</p> <p>— Волела бих чути ваше мишљење, |
| кад хоће да стане, рече Фахрије.</p> <p>А Францускиња, опазивши да је Фатма немирна, рече:</p> |
| ј, мој брат, старији је од мене.</p> <p>А Фатма уђе, па и не поздравивши девера седе за ђерђеф. |
| ем, и то знате, драга госпођице.</p> <p>А он скиде фес, па ми се поклони, и ја, несвесно, климн |
| што их раздваја, удаљава, туђи.</p> <p>А пашиница сву ноћ пе заспа.{S} Кад се исповедала муфти |
| т — јектика, рече тобоже у шали.</p> <p>А Фатма јој затвори уста шаком и рече:</p> <p>— У гору |
| а! узвикну Фатма и поче плакати.</p> <p>А у предсобље је ушао лепи беј, муж Фатмин: очи му се з |
| кадуни хиљаду гроша, рече мајци.</p> <p>А она, познајући сина, уплаши се и рече:</p> <p>— Мисли |
| иште: не даде Ибрахим-Хасан-беј.</p> <p>А Џемал је спавао ваздан и сву ноћ, а кад се пробудио с |
| олсун! узвикиваше робиња весело.</p> <p>А Фатма се неисказано обрадова, али, лукава <pb n="37" |
| улренги и приноси хануми хаљину.</p> <p>А Мерсијина црнкиња се зацени од смеха, после рече:</p> |
| ђе, примив уз врата златну лиру.</p> <p>А кад се Осман у собу врати, љутито рече:</p> <p>— Заре |
| че :</p> <p>— Зашто само ћутиш ?</p> <p>А она проговори:</p> <p>— Кад бих говорила, ја бих муца |
| енђе помирила с Мондије-ханумом?</p> <p>А гошћа се наљути, извуче се из сестрина загрљаја и реч |
| по слици познала, кјучук-ханум?</p> <p>А она под тим утиском, у радости, све исприча: <pb n="3 |
| ховних очију вид, и цео свет...“</p> <p>А данас у нападу узвикнула је страшно: „Трећи гроб!{S} |
| е отерати четрдесет.{S} Он луд“, вели, „а има подбадача снаху.“</p> <p>— Каква снаха!{S} Снаха |
| ј прави врло лепе хаљине, скупоцене... „А зашто и не би, кад је толико богата: куће, конаци, бо |
| Ариф враћаше Фатми пољупце, говорећи: „А, душо, јеси ли с тетком задовољна?“...{S} Па питала ј |
| ђено гледаше, па тек наједанпут викну: „А то ли је он од неколико месеца на овамо дежуран сваку |
| екох : „Што се смејеш, црни ђаволе?“ — „А ти си ми па бела“, каже она и смеје се. „Баш нисам цр |
| д-Џемал-бејом, Цариграђанином.</p> <p>— Аа!{S} То је за оним Мурад-Џемал-бејом што се јуче...</ |
| а, ханум-ефенди, мука ја, мука ја, ааа! ааа! стењаше старац, али све као да прави шалу, па наст |
| ти...{S} Да не да Бог да је знате, ааа! ааа!</p> <p>Она се још болније осмехну.</p> <p>— Ја њој |
| старо, много старо, одвише старо, ааа! ааа!</p> <p>— Пијете ли штогод против кашља, муфти-ефен |
| кажите ми, дууувааан!{S} Аман !{S} Ааа! ааа!</p> <p>— Зар не пушите?</p> <p>— Од јуче у вече ич |
| S} Он мени муку, ја њега волим!{S} Ааа! ааа! стењаше па зажмуре и узе мирисати бројанице, говор |
| } Шта има?{S} Уплашио сам се...{S} Ааа! ааа!</p> <p>— Шућур, муфти-ефенди, рекоше сестре и доди |
| нема фајда што да га не пијем ?{S} Ааа! ааа!</p> <p>Она се болно осмехну.</p> <p>— Страст, моја |
| ем, ханум-ефенди, шта да пијем?{S} Ааа! ааа !</p> <p>— Неки шуруп.</p> <p>— Дуван кажите ми, ду |
| е кафу и цигару, он поче:</p> <p>— Ааа! ааа!{S} Добро ли сте ?{S} Шта има?{S} Уплашио сам се... |
| искашље, а после непрестано виче: „Ааа! ааа!“ и то као да се шали.{S} Пошто добише кафу и цигар |
| p>Муфтија дође, непрестано вичући „ааа! ааа!“, пошто се искашљао; оне га и сад дочекаше само с |
| — Мука, ханум-ефенди, мука ја, мука ја, ааа! ааа! стењаше старац, али све као да прави шалу, па |
| уништи...{S} Да не да Бог да је знате, ааа! ааа!</p> <p>Она се још болније осмехну.</p> <p>— Ј |
| ан... старо, много старо, одвише старо, ааа! ааа!</p> <p>— Пијете ли штогод против кашља, муфти |
| уван кажите ми, дууувааан!{S} Аман !{S} Ааа! ааа!</p> <p>— Зар не пушите?</p> <p>— Од јуче у ве |
| м...{S} Он мени муку, ја њега волим!{S} Ааа! ааа! стењаше па зажмуре и узе мирисати бројанице, |
| е ?{S} Шта има?{S} Уплашио сам се...{S} Ааа! ааа!</p> <p>— Шућур, муфти-ефенди, рекоше сестре и |
| Кад нема фајда што да га не пијем ?{S} Ааа! ааа!</p> <p>Она се болно осмехну.</p> <p>— Страст, |
| а пијем, ханум-ефенди, шта да пијем?{S} Ааа! ааа !</p> <p>— Неки шуруп.</p> <p>— Дуван кажите м |
| је расло цвеће, изникне коров.</p> <p>— Ааа!{S} Одкуд ће коров куд је пало семе од цвећа? рече |
| Мерсије!{S} Она као с братом.</p> <p>— Ааа!{S} Ми не можемо као с братом с туђим човеком.{S} З |
| у и затече девојку с чаршафом.</p> <p>— Ааа!{S} А што се ниси развила, што плачеш, <hi>кјучук-х |
| добише кафу и цигару, он поче:</p> <p>— Ааа! ааа!{S} Добро ли сте ?{S} Шта има?{S} Уплашио сам |
| е не искашље, а после непрестано виче: „Ааа! ааа!“ и то као да се шали.{S} Пошто добише кафу и |
| афет мужевље речи изостављајући узвик: „ааа“!</p> <p>— Слушај, сине.{S} Ти се дружиш само с људ |
| /p> <p>Муфтија дође, непрестано вичући „ааа! ааа!“, пошто се искашљао; оне га и сад дочекаше са |
| на одлете на једну смокву; она узвикну „ааа!“ па јој засузише очи.{S} После чучну крај оградног |
| књигу смем да поменем по правом имену: абдеслија сам.<ref target="#SRP19120_N70" /></p> <p>— О |
| i>Абдест</hi> - прање пред молитву. <hi>Абдеслија</hi> - узела "прање" пред молитву, спремила с |
| о јашмак и бројанице.{S} Гошће су дошле абдеслије, узеле су абдест код куће.{S} Свих шест у бел |
| а заплака; па наједанпут скочи и оде на абдеслук: опра сапуном уста, и руке.{S} Понова леже, пл |
| } Јеле су ћутећи.{S} После су отишле на абдеслук те опрале руке и уста и ушле у Мондије-ханумин |
| .{S} После јела опраше руке у и уста на абдеслуку, па се вратише на софу да пију кафу и пуше.{S |
| аморна коцка, куд се стаје кад се узима абдест.{S} Гледа: њен отац, сав у бело, <pb n="109" /> |
| ма мали и плитак бели ћулав и пошто узе абдест, простреше му овчју кожу, да отклања вечерњу мол |
| нуле слушкиња, доноси се вода, узима се абдест, клања се.{S} И у највећем очајању, Џемал-бејова |
| .{S} Идите да се Богу молите: узели сте абдест.{S} Бог је хтео да вас ово снађе пре молитве: да |
| пуномоћи једног комшију, па обоје узеше абдест; после комшија, засукав рукаве, удари под грло ж |
| а јутарњу молитву, а родитељи јој узели абдест кад се чу чагрљање халке па вратима.{S} Кад виде |
| м, или да закукам колико могу, ја узмем абдест: прострем серџаде, па клањам; а нени и мајци мил |
| смо се за њих обукле, већ прво да узму абдест и да клањају, па тад, с бројаницама, да седну у |
| се враћају из шетње, Турци иду да узму абдест.{S} Њима намена никако није била срећна.{S} И ве |
| .{S} Гошће су дошле абдеслије, узеле су абдест код куће.{S} Свих шест у бело, Цариграђанке без |
| .{S} На чесмама поред џамија узимали су абдест људи; а већ кад се чу позивање на молитву, по ту |
| /note> <note xml:id="SRP19120_N70"> <hi>Абдест</hi> - прање пред молитву. <hi>Абдеслија</hi> - |
| ађа се да га и уз пост походе); узимање абдеста и клањање по пет пута на дан, а тада <pb n="152 |
| Она, као да је први пут видела узимање абдеста, тако је занима; и дође јој да стрчи, да се кра |
| м чешљањем; кћери, муслиманке из Султан-Абдул-Хамидова доба, европски образоване а не смеју с м |
| ан-агу, али Фахрије-ханум... "</p> <p>— Абдурахман-агу ништа не би наљутило, стар, отупела му о |
| ила да те удајем за Осман-беја, него за Абдурахман-агу, али Фахрије-ханум... "</p> <p>— Абдурах |
| домаћицом; та моја рођака је из срећног Аблул-Меџидова доба, и ако је млађа од мене: говори са |
| ани, нарочито млади људи.{S} У Француза абсент, у Енглеза виски, у Турака мастика.{S} А кад се |
| > <p>--------------------</p> <p>Петак, августа.</p> <p>У прошли петак, драга госпођице, ја не |
| на камину, за украс...</p> <p>Париз, 10 августа 1907.</p> <p>Ја сам мајка</p> <p>29 августа.</p |
| d>VIII</head> <p>Цариград, Бејлербеј, 6 августа 1905.</p> <p>Драга моја госпођице,</p> <p>Да ли |
| ста 1907.</p> <p>Ја сам мајка</p> <p>29 августа.</p> <p>О моја сирота без отаџбине!{S} О моја с |
| </hi>, и неколико стихова из његове <hi>Августовске Ноћи</hi>, и неколико стихова из његове <hi |
| а месечини, танка минара чине ми се као авети: у свитање, пријатан глас једнога младога мујезин |
| ћ, кад се дрвеће на месечини чинило као авети а пљуштање шадрвана као црна, једнолика јесења ки |
| та.{S} Напољу вика продаваца, граја; по авлијама клепет папуча, клопарање нанула, лупа сатара: |
| ају...</p> <p>На харемским прозорима из авлије спуштене су завесе да људи не би видели жене.{S} |
| у све шалоне, а на једној њеној соби из авлије, где нема шалона, навучене су густе загасите зав |
| у нарове: много родили...{S} У коначкој авлији је чесма, а у харемској шадрван: ханумама „на ув |
| мам...{S} Као на крилима оде кући.{S} У авлији се играху двоје млађе братове му деце, мушкарац |
| а ће да види?{S} Хануме се завиле још у авлији, чак и лице покриле, и излазе, пењу се у затворе |
| ој је икада овако било кад је прелазила авлију и гледала према капиџику своје сутане — као сад. |
| пас... „Гости!“...{S} И мало па се кроз авлију чу говор и оно стереотипно „има ли кога.“ „Има л |
| ; мајка је прекиде ..{S} Кад навирише у авлију и видеше да Џемал посрће, Фатма потрча у своју с |
| ој антерији емир-боје, с њеним сребрним аврапама: кад јој Ђулренги јави да је дошао тај и тај а |
| свиленој антерији с дугачким скутом, с аврапама, и много накићена, од свих је лепша, стаситија |
| лижи од свекрве.{S} И ако у антерији, у аврапама, оне су у њеној озбиљности, у њеном бледилу, у |
| је била млада, с народним чешљањем, <hi>аврапама</hi>, у народној хаљини, антерији, у народној |
| ке и неколике Цариграђанке имале су <hi>аврапе</hi>, то јест исечену косу, и врло су личиле на |
| о размажена, јединица је.</p> <p>— Гле, ага-беј<ref target="#SRP19120_N110" /> шта је навезла!{ |
| е! вичу родитељи молећи.</p> <p>— Аман, ага-беј! преклиње сестра и плаче.</p> <p>Брат га вуче з |
| јој Ђулренги јави да је дошао тај и тај ага или беј Ибрахим-Хасан-беју, па он није у конаку, а |
| златан ланац.{S} То је некакав Ибрахим-ага, берберин што тако дивно удара у тамбуру и весели б |
| а се колима одвезе кући.{S} Али Ибрахим-ага му рече да иду на мали Кара-Бурну, и он пристаде.</ |
| рбет или коју кап земзема, ако га има: „Агара је њим угасила жеђ сину Исмајилу".. а за овим циг |
| за све време Рамазана слаће ифтар Рашид-аги, једном самцу старцу.{S} Пашиница не би дала да јој |
| њену неприлику, једнога богатог старог агу).{S} У дну су седеле свирачице и чочеци.</p> <p>Она |
| говорити.{S} Јуче, кроз кафез видех Али-агу: стар, има сто година, болестан, једва иде, сиромах |
| Фахрије-ханум... "</p> <p>— Абдурахман-агу ништа не би наљутило, стар, отупела му осећања, а т |
| дајем за Осман-беја, него за Абдурахман-агу, али Фахрије-ханум... "</p> <p>— Абдурахман-агу ниш |
| из Париза, писмо и аманет!{S} На писму адреса прво француски, после турски: „Ибрахим-Хасан-беј |
| епажње.<pb n="29" /></p> <p>Затвори га, адресова га, па се сети шта је писала.{S} Овако отворен |
| сузе и сливаху се на хартију, замрљаше адресу, а она то не виде...{S} После је, лежећи, отвори |
| ајлепше очи имала је Францускиња, Мадам Ажил...</p> <p>Особита музика испуњаваше салон.{S} Стра |
| ф, и окрену поглед к Францускињи, Мадам Ажил, коју једанпут у писму помену Мерсије, и коју њој, |
| ј лепе очи!{S} Да види Ариф-тејзе Мадам Ажил, заборавила би Мадам Аристид.{S} Приложила сам ти |
| нам је једна Францускиња, зове се Мадам Ажил.{S} Да знаш какав јој је био шешир!{S} Плавичаст, |
| њено: „O, là, là!“...{S} Зове се Мадам Ажил.{S} Говорљива, смешљива:{S} Францускиња...</p> <p> |
| нин је он.{S} Ако можеш, доведи и Мадам Ажил.{S} О што није тејзе у Солуну, да њу види, али да |
| мал беј.{S} На њ, што је леп као султан Азиз, Памук је страшно љубоморан, рече и омилова једног |
| у црном оделу, с фесом, „леп као султан Азиз“, а турске жене вриснуше; он их салете: једне пољу |
| Умало не заборавих!{S} Јуче ми гледала Азизе-кадун... у карте, па ми је рекла нешто увијено, к |
| отија, и насмејаше се, узвикнувши: „Гле Азијаде!{S} Она је Туркиња колико смо ми Францускиње.“ |
| Алије.</p> <p>— Није луд.{S} Страстан, Азијат.{S} Европа му није могла изменити крв.{S} Ох, шт |
| ропљанин Џемал већ је страсно стеже као Азијат Осман.{S} Али осети да се она тресе те је пусти, |
| е не могу бити срећне?!“ Колико је она, Азијатка, срећна, њој се чини да толико није ниједна Ев |
| звињава себе: није била сама. „Ја стара Азијатка према младој Европљанки била сам што нем човек |
| .{S} Обе смо већ зреле девојке, јер смо Азијатке.</p> <p>Гошћа престаде да се смеје и рече:</p> |
| вропљанке, Францускиње.{S} Шта ми имамо азијатско?{S} Ни говор, ни хаљине, чак ни ход, чак ни п |
| це, док са њих нестаде и најмањег трага азијатског варварства и беснила наших побеснелих људи.. |
| et="#SRP19120_N72" /> Ја тад видех :{S} Азијатче у европским хаљинама.</p> <p>Ибрахим-Хасан-беј |
| му је све из Европе; а да ли има што из Азије, из своје отаџбине, Турске? „Нема ништа: ја бих т |
| далеко у Азији; и било би сасвим као у Азији, да се готово у свакој кући не чује грамофон...{S |
| ве старинско, као да смо негде далеко у Азији; и било би сасвим као у Азији, да се готово у сва |
| стан</hi><ref target="#SRP19120_N29" /> азиски, <pb n="20" /> она остаје хладна; кад одјекне ка |
| ним у браку пред нене и мајку, да их по азиски поздрави: и саже се те им направи од земље темен |
| веде ме овде, узе кућу у Бејлербеју, на азиској страни, на обали Босфора.{S} Са мном су сви мој |
| у свакој кући не чује грамофон...{S} На азиској страни је више грамофона, него дефова, и чудно |
| нима, и са сиротињом:</p> <p>— Шта има, Ајше-кадун ?</p> <p>— Много.{S} Око икиндије устаде, па |
| {S} Шта је препатила, овако млада!{S} А Ајше-кадун под старост се пролагала: откуд ће да пуши п |
| кошуља.{S} Па се сети шта им је причала Ајше-ханум, њихова суседа, о Мадам Христуригу, Немици, |
| е била онолика вика у кући коју је чула Ајше-кадун...{S} Сви лажу.</p> <p>— Је ли срамота што о |
| и, чак приставши на тајне састанке, код Ајше-кадунине сестре, једне старе сироте Туркиње, саме |
| кад, враћајући се у подне, чу од старе Ајше-кадуне, у њиној кући слушкиње већ четрдесет година |
| и рече:</p> <p>— Кјучук-хануме, хајдете Ајше хануми, зову вас ваше госпође мајке.</p> <p>Не сме |
| собе вереничине...{S} И ова мајка, вели Ајше-ханум, црвенела је кад год се пред њом поменула ко |
| требао да има мира; али, јесте, старој Ајше-кадуни, која је слушкиња у овој кући већ четрдесет |
| сиски и арапски; учена је и паметна као Ајше-Садика, друга жена Мухамедова, као Фатма-Зехра, кћ |
| /></p> <p>Испратише је кући на колима с Ајше-кадуном, грдећи њена оца.{S} Кадуна јој уз пут гов |
| Девојчица одговори : „Код Емине-тејзе с Ајше-кадуном“ (слушкињом).{S} Њему заигра доња вилица и |
| , већ што се горди.{S} И сети се шта му Ајше-кадун каза, да њега зове на име, и да пред његовом |
| се смеју, кикоћу се, јер чују домаћицу Ајше-хануму, њен глас „ухваћен“: „Добро јутро, Сафет-ха |
| пуштеница понова, ја бих се за њ удала, ако је старотурчин; удала бих се због његове лепоте, ре |
| једва једанпут...{S} Ја сам ти казала, ако би како је обичај, ти би требала да ме зовеш „ханум |
| а Жабуле</hi>.</p> <p>P.{S}S.{S} Збиља, ако је госпођа твоја мајка у љубави са Нурије-ханумом, |
| а су нове, ако улазе у собу у ципелама, ако су се очешљале европски и назвале турску хаљину фра |
| г тренутка шербет или коју кап земзема, ако га има: „Агара је њим угасила жеђ сину Исмајилу".. |
| це кад се на улици срела с човеком, па, ако му се учини да од мушких погледа није сачувана, бић |
| за кога лекари рекоше да ће остати жив, ако до зоре не умре: у кризи је.{S} Мајка није ока скло |
| а прави пут?{S} Многе мисле да су нове, ако улазе у собу у ципелама, ако су се очешљале европск |
| га моли теча... он течу воли.{S} Тејзе, ако теча неће или не сме, ко сме?{S} Да идем да га траж |
| нешто, па не може, не сме, чини јој се, ако проговори заплакаће, па ће јој се смејати сестра од |
| ноге су за амалина.</p> <p>— Амалисаће, ако за њ другога рада у Турској нема.</p> <p>— Племић а |
| , док су врло младе, у своје учитељице, ако их имају, или у пријатељице својих рођака...{S} Сам |
| равимо љубазницу.{S} Од туђе љубазнице, ако је волимо, направимо своју жену.{S} Ја сам ти може |
| ињи милостињу новаца.</p> <p>— Мајчице, ако да Бог да ми Фатми буде боље, ја ћу послати Минире- |
| кога петка...{S} Ти ми то нећеш одбити, ако је у теби заостало ма шта од човека.“ Он устаде пос |
| оче, нихајући се:</p> <p>— Сваки греши, ако не у знању, оно у незнању; али, ко се пре трећих пе |
| </p> <p>— -Ја ћу, тејзе, да те ижљубим, ако сам неумивена, рече и нападе је пољупцима по лицу и |
| ише прилику, те Мерсије, на француском, ако би ко прислушкивао да не разуме, поче говорити:</p> |
| е <pb n="74" /> се назвати образованом, ако не говори бар два европска језика и ако не свира на |
| l> И нама бакшиш пружиће се;</l> <l> О, ако ханум има добро срце:</l> <l> Њезина кеса одрешиће |
| а страшним мислима: „О, ако умре!{S} О, ако умре!“ Она се овој снаси врло радовала, већ неколик |
| м у пијано и мислим на Мадмоазел.{S} О, ако се не врати!{S} Шта ћу ја јадна сама?{S} Кажи, душо |
| послуша матер, са страшним мислима: „О, ако умре!{S} О, ако умре!“ Она се овој снаси врло радов |
| задовољством и кроз смех говораше: „О, ако, ако!{S} Хоћеш да га милујеш што је Европљанче!“ <p |
| вољством и кроз смех говораше: „О, ако, ако!{S} Хоћеш да га милујеш што је Европљанче!“ <pb n=" |
| да не уме направити ниједног бода, јер, ако јој се откине пуце или копча с антерије, она то не |
| међу најгорима.{S} Захвали Богу, Емир, ако...{S} Јер ти си одрасла с Францускињом, али си Турк |
| вим погледима ако опазе на њој промену, ако је питају: шта ти је?{S} Шта да им одговори?{S} Как |
| француски, да не би разумео твој отац, ако би му писмо дошло у руке.{S} Не шаљем ти га поштом |
| 2" /> чаршафу, да је не би познао отац, ако би је случајно срео.</p> <p>Једно предвече, мајке и |
| брзо и тако просто, као да је дао реч, ако се опије да изгуби мазгу!</p> <p>Сведоци одоше у џа |
| викну Фатма.</p> <p>— Ниси ваљда рекла: ако ми се у нијету помене црно, нећу бити срећна.{S} И |
| ају да <pb n="192" /> су жене као деца: ако узму да је сажаљевају, да је теше, она ће ударити у |
| зна имена.{S} Поред овога још је слуша: ако јој падне махрама, он јој је дохвати; ако хоће да о |
| S} Ако ми не одговори!{S} Или још горе: ако ме изгрди!{S} Не, нећу га послати, нека га у мојој |
| а брак, људи су удесили да они не пате: ако се младожењи не допадне невеста, кад је, и венчану |
| ја што га је испратила и сто пута рече: ако!</p> </div> <pb n="30" /> <div type="chapter" xml:i |
| S} Само што је тај племић чудне нарави: ако га се не додвори, опет распуштеница.{S} Како је <pb |
| о што тако одмах, а ја волим, јер знам: ако није одмах, после мучно...{S} Сад није као у старо |
| Мени сад није до шале.{S} Наменила сам: ако ми се у нијету помену сузе, бићу несрећна...</p> <p |
| а друго ради.{S} Али ја Фатму познајем: ако је заволела једнога, а ти јој намећеш другога!...{S |
| на слика; он ју је сликао с башјортиом: ако би је икад видео туђ човек, да је не види откривене |
| тешко, и непрестано је држи луди страх: ако ју је нешто отац видео !{S} О, лудост!{S} Да ју је |
| остави тога и да пред сведоцима да реч: ако се, на пример, опије, да му жена не буде више жена, |
| опијали...{S} И од нас су тражили реч: ако се не оставимо пића, да нам жена остане <hi>бош</hi |
| и Шемси<ref target="#SRP19120_N78" />; ако је женско, Емир и Фатма“:{S} Емир, потомак нашега п |
| а..{S} Ако кажем да хоћу рођаци, не да; ако кажем да хоћу другарици, опет не да, те ја уочи сва |
| у одведену, први пут види, он је враћа; ако се невести не допадне младожења, она обично стегне |
| е код суте, моја јој мајка то не тражи; ако је штогод њено код нас, ми јој га не враћамо.{S} От |
| о јој падне махрама, он јој је дохвати; ако хоће да обуче ћурак, он јој га придржи.{S} Она се о |
| ти. „Стари пријатељ не бива непријатељ; ако буде, није лепо.“</p> <p>Снаха поћута, па рече:</p> |
| у кући више жена, ту се не зна за мир; ако им муж не подели на равне части румену јабуку — сва |
| д кад знаш каква сам зовеш ме кући?!{S} Ако ниси љубоморан, зар се не стидиш?!“ „Зејне-ханум, т |
| тражите да смо с <hi>људима</hi>...{S} Ако бисте волеле своје мужеве, гледајући ово што ја гле |
| Од кога да чују кад само она зна...{S} Ако дознаду па покваре?{S} Шта да покваре?{S} Шта има?. |
| а све су поштене, осим оне једне...{S} Ако би кадгод изишла, носила би свој грех на челу дигну |
| ено па пут, поведено па остављено...{S} Ако је старије те има моралне снаге, шта ће ако нема ср |
| по старом, да Џемал није дао реч...{S} Ако дође пијан, Фатма је распуштеница.{S} Али она, по з |
| и био друкчији.{S} И лагала сам га..{S} Ако кажем да хоћу рођаци, не да; ако кажем да хоћу друг |
| није смео. „Станите!“ виче мислима.{S} Ако виде кога седог старца, господског изгледа: „То је |
| он даје сиротињи, кћи му то не зна.{S} Ако се у кући деси нешто што се њима чини да их понижав |
| набели се, навуци обрве, — севап је.{S} Ако овако чиниш увек у рају ће те облачити хурије; а ка |
| више волим, јер Цариграђанин је он.{S} Ако можеш, доведи и Мадам Ажил.{S} О што није тејзе у С |
| макар се оне завадиле не знам како.{S} Ако је штогод наше код суте, моја јој мајка то не тражи |
| сле оду до капије: чекају ослушкују.{S} Ако се мало спусте на миндерлук или на шиљте, савију се |
| } После се осуђује: што није бежала?{S} Ако није могла побећи, што није викала?{S} Да је викала |
| ори?{S} Како да каже?{S} Ако погоде?{S} Ако чују?{S} Од кога да чују кад само она зна...{S} Ако |
| Шта да им одговори?{S} Како да каже?{S} Ако погоде?{S} Ако чују?{S} Од кога да чују кад само он |
| иса. „Шта ли ће рећи о својој малој?{S} Ако ми не одговори!{S} Или још горе: ако ме изгрди!{S} |
| у игрању, дотакну се лицем...</p> <p>— Ако се воле...{S} Боже, како си смела!</p> <p>— У дно с |
| и ја мислим да... одржаћу је.</p> <p>— Ако се опијеш да Емир-Фатма-ханум, твоја жена од тебе о |
| ез Фатме, ја... узе он муцати.</p> <p>— Ако мислиш с њом, ти никад нећеш изићи, или бар не скор |
| у причу, али у њу не верујемо.</p> <p>— Ако хоћете, мој муж довешће вам Осман-бејове другове..{ |
| S} Али свакако то је пријатно.</p> <p>— Ако некога волиш.{S} Ја кад осетим Ариф-ханумино лице, |
| ну а стара Шехназе-ханум рече:</p> <p>— Ако ти се чини да га сад нема, ти си јој га натраг узел |
| } Мушко!{S} По Богу, дали је Француз?!“ Ако је Француз, зар она да промени веру?...{S} О, кад б |
| мал-беј да реч да се неће више опити, а ако се опије да му жена не буде више жена.</p> <p>— Ашк |
| ред сведоцима да се више нећеш опити, а ако се опијеш да ти жена остане бош.</p> <p>Џемал се, к |
| изу.{S} Ко зна да ли и зна турски!{S} А ако и зна, свакако изговара као странац, као Француз.{S |
| су Турци, шта траже од невесте...{S} А ако неки неку коју је завео, мора узети, довека је прек |
| инити шта треба, а она мора отићи.{S} А ако чује да га жали, он ће јој све писати: утешиће је.< |
| срце плаче?{S} Својим лукавим погледима ако опазе на њој промену, ако је питају: шта ти је?{S} |
| ено дете, пошто нема од срца порода, па ако он има какву ману, она је не види; јер човек је, си |
| човеком можемо се венчати трипут.{S} Па ако волиш Џемал-беја, ја ћу га молити да ти опрости.{S} |
| је старије те има моралне снаге, шта ће ако нема средстава?{S} У мене су средства као у просјак |
| xml:lang="fr">Rappelle-toi</foreign>, и ако то зна на памет.{S} Па <foreign xml:lang="fr">Adieu |
| о пре, јер она је још „поштена жена“, и ако добро знају да није: чуле су за њену грешну љубав.{ |
| ка је из срећног Аблул-Меџидова доба, и ако је млађа од мене: говори са мном, и чух дубоко дише |
| ише због чифлука.{S} Она наша ливада, и ако је опкољена зидом, милија ми је била од наше баште, |
| м.{S} Јер, ипак ти си још врло млада, и ако те тамо рачунају у зреле девојке.{S} Ја ти овако пи |
| хим-Хасан-беју; али он их и не гледа, и ако му се врте као чигре и лете као пера зовући га у за |
| понуде.{S} А ми, прво ономе ко гледа, и ако није бремен, па после у своја уста.{S} Оне имају ду |
| ршаф, овако су ме училе нене и мајка, и ако сам онда била дете, ви то знате, драга госпођице.{S |
| нум, уђе као млада жена, као девојка, и ако је прешла четрдесету.</p> <p>Фатми је мила овако се |
| а не отиде сестри, и ако ју је звала, и ако за њу, за њену душу, више није постојало друго мест |
| ави: —Ја ово досад никад нисам имала, и ако сам бивала на живим мукама.{S} Од ове болести пати |
| једна укућанка је чула, а није дошла, и ако зна да Џемал-беј није код куће, да сам сама, без ма |
| а кућа, а он бежи: не може са женама, и ако воли; у Европи је с њима научио.{S} До половине Рам |
| собу, она јој се учини пуста, празна, и ако је пуна: поред европских музичких инструмената, ту |
| од оне двојице, док говори.{S} А она, и ако <pb n="270" /> седи оборених очију, осећа његове по |
| ли су сагрешиле?{S} Ја сам сад мирна, и ако се нисам предала вољи Божјој.{S} Овако су завијене |
| доведе Мадам Макс.{S} Та Францускиња, и ако је лепа као лутка, није личила <pb n="260" /> на лу |
| је, као да ја имам; ми смо једна крв, и ако нисмо на једном срцу лежале; ми се волимо.{S} Ја са |
| ерица; јер он није имао нежан изглед, и ако је био нежан.</p> <p>Још исто вече, они одведоше Фа |
| {S} И девојке наједанпут убрзаше ход, и ако су осетиле неисказану немоћ у ногама, и дах... као |
| полуде: довеле би крај себе те људе, и ако су Цигани, и с њима би се веселиле још три ноћи.{S} |
| о смрт, не диже очију с платна, везе, и ако не зна како везе.{S} На левој руци јој је Џемалов п |
| овала, чинило јој се да некуд путује, и ако море, најежено као пред грозницу, негде као да је п |
| ујући шта је све било, и ако су чуле, и ако знају да је ова млада и лепа турска жена распуштени |
| сто нас буни.{S} Изгори га, молим те, и ако је на француском.{S} У петак ћу ти доћи с овом лепо |
| утала, гутајући сузе, а после отпоче, и ако је ниједна ништа не пита, историју свога живота, не |
| рав, мушко, као неки старински витез, и ако нема мач.{S} Узео ут, па као неки провансалски труб |
| не три фине нове, које он силно мрзи, и ако их никад није видео, као добар муслиманин окретао ј |
| ивана, али и ми смо питане хоћемо ли, и ако смо знале само за Коран.{S} Ову свету књигу смем да |
| али од тога дана она не отиде сестри, и ако ју је звала, и ако за њу, за њену душу, више није п |
| се чу лупа на капији. „Теча!“ изусти, и ако јој срце не каза да је он.{S} Слушкиња отвори... ње |
| врдо верујући да ће јој кад тад доћи, и ако им у оно одељење куће што се зове <hi>харем</hi> не |
| у небројено пута пољуби, чак и у очи, и ако они кажу да се не ваља.</p> <p>— Доста, Ариф, доста |
| hi>.{S} У кући-Ибрахим Хасан-бејовој, и ако се сву ноћ није спавало, настала је журба од ранога |
| доврших писмо...{S} Сад га настављам, и ако је врло дугачко, и почињем са: „Нема Бога осим Бога |
| О још колико!</p> <p>— Ја то не знам, и ако сам Цариграђанка.{S} Овде жене, удовице, и на моје |
| и би било лакше; овако, ја је осећам, и ако је не видим, па ми је тешко, и бојим је се; у собу |
| а!{S} Али ја чак и Солун не познајем, и ако сам се у њему родила и одрасла.</p> <p>Заћута, и по |
| /p> <p>Стара га слуша и клима главом, и ако ништа не разуме.</p> <p>— Страшио је то осећање, ре |
| ма, сеђаше на постељи огрнута ћурком, и ако врућина није попустила.{S} Кад њега виде много побл |
| тке, шаљући робињу, по двапут на дан, и ако је далеко, да види како јој је.{S} С оцем чак ни о |
| одно разговарала, као с вама; али он, и ако млад, мени није човек, мушко, него брат: његова мај |
| езе.</p> <p>— Отац те не би њему дао, и ако је из добре породице и богат, зато што га се ти не |
| на кафану, где му је толико друштво, и ако је од њине свадбе прошло месец дана...</p> <p>Али д |
| ен, али она га воли што јој се јавио, и ако је не познаје.{S} Напослетку, да јој се јавио неко |
| сти, фино испитујући шта је све било, и ако су чуле, и ако знају да је ова млада и лепа турска |
| евешт.{S} Опет су непрестано заједно, и ако она пости.{S} Она њему не помиње ону ноћ; он њу не |
| ући Ариф-ханум.{S} Дође свега трипут, и ако је од свадбе толико прошло; само једанпут виде Фатм |
| чаршије дођу, да нас и не погледају, и ако смо се за њих обукле, већ прво да узму абдест и да |
| далеки непознати крај за којим чезну, и ако се та лађа не љуља ни онда кад је таласи запљускују |
| Мадам Аристид и Мерсијину гувернанту, и ако је одавно отишла, и духовиту Мадмоазел Дарно, коју |
| , и шумео им је радосну добродошлицу, и ако је био обучен у црно.{S} Оне су сад поред њега мртв |
| еђу вама пуно девојака заиста чедних, и ако не црвене кад се пред њима изусте и такве речи какв |
| и неколико свега седам осам писмених, и ако су бејовске жене и кћери!{S} Мрак, мрак, ноћ у души |
| се... „Ја осећам да и ти мене волиш, и ако ми то не кажеш.{S} Хајде, душо, да се узмемо: да св |
| ме Емир не удави.</p> <p>— Хоће?!{S} И ако момка није видела!</p> <p>— Хоће.{S} Зато што је Ну |
| и на столици), па кафа и цигара...{S} И ако не пуши и не пије кафу, разговор је отпочела Ариф-х |
| и.</p> <p>И још нешто, драга мала.{S} И ако изгледа фин, можда је из просте куће.{S} Зар би те |
| а није ни помишљала на њен раскид.{S} И ако је нашла оно што је годинама тражила и желела, љуба |
| фи нико није био ближи од свекрве.{S} И ако у антерији, у аврапама, оне су у њеној озбиљности, |
| ајевима где Турци живе, тишина је.{S} И ако је децембар увелике, још није пао ни први снег.{S} |
| исли, па му се чуди, и боји га се.{S} И ако је млада, она је била код небројено невеста и мртва |
| женску децу, две красне девојчице.{S} И ако занесена, она никад не помисли да ће доћи до престу |
| у је кад год је говорила енглески.{S} И ако је с њом врло често, Фатма се увек смејала на сваки |
| би рекла, јер то је њихов обичај.{S} И ако млада, Емир се са стотину жена овако погледала, и у |
| е пријатељице и јетрву и синовицу.{S} И ако су се спремиле за чифлук, јетрва јој с ћерком дође |
| ако не говори бар два европска језика и ако не свира на клавиру.</p> <p>И она се младима и стра |
| ц, па су кључ у море бацили...{S} Али и ако се крило, ипак се нешто чуло, од младића, Џемал-беј |
| моазел и Мадам.{S} О томе свету сањам и ако његову даљину не могу да појмим.{S} Па они дивни гр |
| аљини у којој си га испратила.{S} Јер и ако си иста, изгледаћеш му као друга.{S} Ми морамо да и |
| је скоро видео тако лепу турску жену (и ако су му пацијенти највише оне), тако фине црте лица, |
| нџету, с капуљачом на глави...</p> <p>И ако је месечина као дан, они пођоше с фењером, да их не |
| .</p> <p>30 априла, пред вече.</p> <p>И ако сам „оваква“, око мене обилази његов друг Шарл; и к |
| „Паметан попушта,” вели добра нене. „И ако бисмо примали к срцу све што нам се учини као увред |
| молим сестру: да пробамо.</p> <p>— Али ако се опет опије, и она му не буде више жена?{S} Ми до |
| жртве: да никуд не изиђем из куће, или ако кадгод изиђем да седнем у затворена кола с једном њ |
| rget="#SRP19120_N20" />?!{S} О јадне ми ако нас удаду за неке свршене правнике у кафеним кафтан |
| највише умиљава — огребе.{S} Тешко њој ако је удаду за старотурчина!{S} А њеној мајци је лако: |
| и пријатељице не иду једна другој само ако нису у љубави.{S} Како је остала <hi>бош</hi>, то ј |
| пски — по избору.{S} Као да је то избор ако нека жена каже: млад је, леп је, из куће је, богат |
| абучицу, нити бих му чула глас; то јест ако бих спазила нешто на њему што ми се не допада, ја б |
| б.</note> <note xml:id="SRP19120_N104">Ако Бог да!</note> <note xml:id="SRP19120_N105">Господи |
| ром.</note> <note xml:id="SRP19120_N69">Ако Бог да!</note> <note xml:id="SRP19120_N70"> <hi>Абд |
| и заклех!{S} С човеком као с дететом! „Ако не учиниш ноћас нешто, купићемо ти великог дрвеног |
| њен, двапут сам дошао кући пијан, луд. „Ако опет дођеш пијан, да више немаш жене..“ И ја <pb n= |
| е, пред полазак поручили да се вежбам. „Ако много пишеш, биће доказ да много на мене мислиш," т |
| дмах стаде мислити како ће име детету. „Ако је мушко," мислио сам, „даћу му име Арслан и Шемси< |
| S} Обуче се и пође по кући, и сети се: „Ако се још једном опијем“...{S} Ту глупу мисао не могад |
| мајка уз Рамазан.{S} Њој су говорили: „ако пушиш, умрећеш,“ и она је више волела дуван него жи |
| рхта: шта ли ће јој изићи?{S} Помисли: „Ако се у мом нијету помену сузе, бићу несрећна,“ и рече |
| а пуштамо да ради што хоће и говоримо: „Ако, мушко је“.{S} Да поправимо то: као женску децу да |
| че:</p> <p>— Сине, овако кажи, трипут: „Ако се опијем, нек Емир-Фатма-ханум, моја жена, од мене |
| таротурци су опет узели од Џемала реч: „Ако се опије,“ и тако даље <pb n="199" /></p> <p>Али, о |
| . — „Снила сам, нене, зелен калпак.“ — „Ако си га снила онако, радоваћеш се — зелено.“ — „Снила |
| „Баш нисам црна колико ти,“ рекох ја —„Ако си украла ханумино белило,“ каже она — па се обе за |
| везуј бошче.{S} Јер то значи: <hi>Сач: ал бени — кач</hi>!<ref target="#SRP19120_N44" /> А нап |
| лтура свуда својим крил’ма вије,</l> <l>Ал' до вас пута прокрчила није.</l> <l>Пуна вам уста: „ |
| ам оздравила мајка, те да ми дођете!{S} Ала сам себична, јелте?{S} Нисам себична, али вас волим |
| ..</p> <p>— Под стиховима из Корана.{S} Ала су за то грдиле жене Мондије-хануму, рече Мерсије.< |
| е друге од својих мужева: љут, суров, — ала јој не доведе ортака.</p> <p>Сутрадан, Фатми се дон |
| ри лице на Мерсијиним грудима.</p> <p>— Ала га волиш !{S} Како те то ухвати тако брзо?! говораш |
| : „Хајдемо у ненину собу“.{S} Не рече: „Ала смо луде, па одатле га можемо најпре видети", а то |
| колима; а једанпут су се шетале до Виле Алатини пешке.{S} Емир-Фатма је била у Мерсијином <pb n |
| су шалоне, балкони, јелдрма, башјорти, алафранга...{S} Па се окрете жени: — Добро дошла, ханум |
| <p>— Ни родитељу?</p> <p>— О, мајчице, Алах па родитељ, рече он, поклони се, па диже очи к неб |
| прашта и мири се са својим противником, Алах ће бити дужан награду...“ А мајка: „Решила сам се |
| } -Ја сам ти мајка, пријатељ кога ти је Алах одредио, па сам своју дужност, дужност не по разум |
| ају оборити, јер мисле да га је подигао Алах.</p> <p>Мерсије и Фатма готово ништа нису говориле |
| мислите да се не можете променити, као Алах!..{S} Да отворим капиџик?{S} Кључ је у мене, а сад |
| и, хвала Богу, све је добро.</p> <p>— С Алаховим допуштењем, с Пророковим одобрењем, ја сам дош |
| гор и кикот, пригушен смех.{S} С минара Алаџа-Имарета разлеже се „Аллах екбер“ и губи се у виси |
| ему, из Старога Солуна у Нови Солун, од Алаџа-Имарета на Јалије, крај мора: да ту проведе мај.< |
| , само у ове с Јалије плаве, а у оне од Алаџа-Имарета црне; од њиног погледа човек се опија као |
| је уши.{S} Одавно је прошао Касумију и Алаџа-Имарет с конаком свога господара, а он тера и даљ |
| писмо.</p> <p>Ибрахим-Хасан-беју, близу Алаџа-Имарета</p> <p>Солун.</p> <p>Данас у зору умре Фа |
| осле турски: „Ибрахим-Хасан-беју, близу Алаџа-Имарета“...{S} И он познаде рукопис.{S} Аманет: ж |
| кафезима...{S} А кад се стиже до близу Алаџа-Имарета, застаде се...{S} Коњи су нестрпљиво фрка |
| но, она и данас седи на шиљтету у белој алватној хаљини, турској антерији, коју она зове <forei |
| исмејавају, и подвикнула би им: напоље! али се уздржава због Мадам Аристид.{S} Из боље породице |
| потпуно невиђене. (Ја говорим уопште.) Али, ипак, као за све тако и за брак, људи су удесили д |
| раже да се развијемо (у гору и камен!), али нисам знала да зову мужа на име као ђаурке.{S} Из т |
| тупо погледа у кафеџију: „Једну кафу!“, али кафеџија је познавао и овога госта, те му донесе фи |
| и још два млада беја, из „добре куће“, али беспосличари: овде кратили време.{S} Црни Грк стрпа |
| лице, тражи јој погледе: истина слаба, али лепа, лепша од оне три, па чак и од Зејне.{S} Узбуђ |
| > <p>И Нуријина робиња јој се обрадова, али и не покуша да јој пољуби скут, пошто зна да она то |
| е Осман-беј виде, врло јој се обрадова, али не као човек жени, већ као дете играчки.{S} Ово му |
| </p> <p>А Фатма се неисказано обрадова, али, лукава <pb n="37" /> и неповерљива оријенталка пре |
| :</p> <p>— Сва, цела моја душа је нова, али у њој <pb n="222" /> има пуло старога.{S} То ми је |
| зо као да се жури: „Ја знам да си нова, али не знам да ли си уз Емине-Семију или уз Ђулистан-Не |
| ала камен уместо сина!{S} Зауставља га, али ко ће зауставити муње и громове?{S} А Сафет ханум п |
| е мирисала његово!{S} Мерсије је млада, али је Туркиња, те свега се сећа и не замера својој дру |
| нене заплакаше; оцу јој задрхта брада, али он, трудећи се да одржи мушки понос, не пусти ни су |
| Фатмина мајка хтеде да јој окрене леђа, али се уздржа због Мадам Аристид.{S} Францускињама би н |
| .{S} Ибрахим-Хасан-беј и сад нема суза, али није дигао главу као кад се праштао с ћерком на њен |
| епоте, рече Цариграђанка па се засмеја, али јој смех није ишао од срца...</p> <p>После додаде:< |
| ађе дете.{S} То је крв Џемалова и моја, али то је и твоја крв.{S} Ја ти кћер шаљем уместо мене. |
| како богат!{S} Лаж!{S} Има два конака, али су оба већ туђа, — жена му их презадужила.“ <pb n=" |
| волела Емиру...</p> <p>— Ја сам мајка, али нисам могла...{S} Испросих за јединца невиђену дево |
| би је пољубила у оба образа и оба ока, али је неповерљива пред Туркињама, па макар те Туркиње |
| > <p>— Е, е, машалла’!</p> <p>— Устала, али слаба.{S} Како побледи, ја се препаднем да је не сн |
| у"за немачки и енглески) она је волела, али као Францускињу — никад.{S} О, она бела Енглескиња |
| зом сасвим пријатељски, зато је весела, али није хтела то да јој помиње, да је дира, да је не н |
| рашно вичу.{S} Мајка јој је охола, зла, али је честита.{S} А „слатка“ нене!{S} Она је учила, св |
| езе.{S} Мислила је: „Она се заборавила, али није мајка...{S} А ја, несрећница, мајка женске дец |
| S} Енглескиња је час-по нешто бележила, али Ариф јој даде знак да то не чини.{S} Фатмина мајка |
| {S} Не шалиш се!{S} Ти си се испросила, али се ниси венчала, удала.{S} Ти не знаш шта је човек. |
| учук-ханум, него...{S} Ја сам ово чула, али доцкан — била си венчана...{S} Мерсије-ханум одавно |
| ико <pb n="181" /> је.“ Ја сам то чула, али појам <hi>велико</hi> нисам умела схватити, то јест |
| Зејну да погази траву по милим стазама, али она му се и сад не одазва, те се он, њој „за инат“, |
| <p>— Наша срца, сине, нису испитивана, али и ми смо питане хоћемо ли, и ако смо знале само за |
| јале хладне.{S} Дим се дизао од дувана, али се није задржавао: прозори су широм отворени.{S} Из |
| } Међу ђаурима сам више од годину дана, али се нисам пођаурила: покривам главу, молим се Богу п |
| школовање.{S} Ја нисам била нежна жена, али сам била нежна, добра мајка...{S} За дететом сам ри |
| рена кола.{S} Невеста истина развијена, али кола, притерана уз капију, заградише се дебелим дам |
| о месеца, вратише, она не бејаше тужна, али не бејаше ни весела, јер турско друштво је више не |
| девера...</p> <p>Пре деветнаест година, Али-Рашид-беј, Осман-бејов отац, ожени свога најстарије |
| о је старији од ње; други њених година, али су изгледали много млађи јер су обојили — косу и бр |
| де:</p> <p>— Та кућа!{S} Богата истина, али пуна: родитељи, брат, сестра, снаха, братова деца.. |
| е кћери: затворена, у богатству истина, али с проводњом само по харемима.{S} Ја сам Цариград, њ |
| нат“.{S} Та друга бејаше заиста красна, али с Османом не састави ни три месеца: једно јутро пре |
| атра је за ствар.{S} Ја сам сад срећна, али знам да су милиони несрећни, и ради тих својих сест |
| онекад учини да ме воли, па сам срећна, али за колико?...</p> <p>Јуни.</p> <p>Снила сам да је М |
| а сам себична, јелте?{S} Нисам себична, али вас волим, волим...</p> <p>Одговорите ми, врло драг |
| руге поновише.{S} То беше мала непажња, али, напослетку, Енглескиње сматрају да на то имају пра |
| твом. „Бог је богат, децо,“ вели стара, али то не помаже.{S} Фатмину оцу је мило кад се каже да |
| n="110" /> сва склонила, осим коњушара, али он је окренуо ханумама леђа...{S} Она је у ово двор |
| дахну.</p> <p>Мерсије хтеде да је дира, али се трже, видећи да је тужна и рече:</p> <p>— Још је |
| м рукавицама, с много бисера око врата, али не с европском фризуром, него расплетена, да јој у |
| љу; четврте године опет ми нема детета, али ни њега..{S} Од двадесет четврте, ја сам код мужа б |
| само крадом.</p> <p>— Не би било ништа, али он је у пићу мало незгодан, видела си ноћас..</p> < |
| , Фатма још мисли на непозната младића, али је много мирнија.{S} Јутрос је врло весела: доћи ће |
| .{S} Опет кажем да ове жене имају духа, али немају душе...{S} Чак ми се сад ни њина имена не до |
| после у своја уста.{S} Оне имају духа, али.. ...</p> <p>Истога дана пред вече.</p> <p>Колико ј |
| ...{S} О мој Џемал!{S} Дете добра срца, али страсне природе.{S} Кад би заволео неко дете, нико |
| га заволела?</p> <p>Она нешто промуца, али ништа не умеде одговорити, јер се застиде од ове оз |
| рост, од проста рода, јер отац му паша, али деда <hi>телак</hi>: у хамаму трља леђа и циганима. |
| ..{S} Сутра.“ Сутрадан је извадила зуб, али Ариф-тејзе није дошла.{S} Прође много времена, кад |
| о је почео пити, бивао је весео, и луд, али никад бесвестан.{S} Сад у његовој кеси ни аспре нов |
| n>"...<ref target="#SRP19120_N67" /> Е, али она мајка из тога романа и њена: пре би пристала да |
| зуре, европске хаљине, а прстима!{S} Е, али ово је кућа затуцаног Турчина Ибрахим-Хасан-беја.{S |
| гла његову главу са својих груди.{S} Е, али човек, муслиманин...{S} И сети се шта у њих има: за |
| Исправљен као кипарис, уздигнуте главе, али врло блед, отац доведе кћер до улазних врата бацају |
| ана.</p> <p>И долазиле су оне три нове, али преобучене, прерушене: уместо кокетних и с много ук |
| се чини веома паметна.{S} Ми смо нове, али су нам стари обичаји.{S} Према тим обичајима треба |
| ...</p> <p>Фатми би жао суте и свекрве, али ништа не рече.</p> <p>— Али шта ћемо сад ?{S} Ко см |
| против стања у земљи, против неправде, али, жене!...{S} Кад имају шта јести, пити; кад имају у |
| ови...</p> <p>Свекрва као смрт побледе, али се брзо прибра и рече:</p> <p>— Вратиће се...{S} Об |
| ом...{S} Њој потрча.{S} Она га не виде, али га осети, па задрхта, и прво јој дође да се гласно |
| аху, и послаше је да легне.{S} Она оде, али не леже, и не свуче се...</p> <p>Око поноћи, кад ос |
| нестаје; нагло се подиже и заиска воде, али не могући је прогутати, не осећајући да ли је има у |
| е код Фатме, па оде.{S} Пред вече дође, али не сама, већ с једном турском женом обученом у стар |
| да поломим решетке...{S} Тако ми дође, али ми се још никад није подигла рука.{S} Мерсије, мој |
| доше по Ариф-хануму.{S} Она одмах дође, али је дршћући прошла кроз кућу свога зета.{S} Чинило ј |
| ашиница не би дала да јој други помаже, али њена снаха је њен син, а њен син њено друго Ја.{S} |
| } Мухамед је послат од Бога</hi>; везе, али не прелази преко лица рукама<pb n="81" /> кад изуст |
| евојка се, истина, с момком не познаје, али ипак пита се, хоће ли тога и тога.{S} Грехота је да |
| {S} Она уздахну, и хтеде да се насмеје, али се неисказано разнежи и заплака.</p> <p>Запад је би |
| get="#SRP19120_N36" /> узвикну Мерсије, али тако имитујући Енглескињу, да се Фатма насмеја и ре |
| вима!...</p> <p>— Верујем ти, очи моје, али...{S} Како си смела?!</p> <p>— Тако...{S} Као нас д |
| ена.</p> <p>— Па и ја сам сакрила руке, али у памети, рече Мерсије.{S} Али, Емир, зар нам наше |
| иша као напољу; а хануме се разузуриле, али нису легле: онако уморне седе и разговарају се о Ца |
| на; кроз комарнике се виде три постеље, али девојке и не помишљају на спавање.{S} Оне хоће да с |
| телом, дође јој да викне па да побегне, али не могаде, не понесоше је ноге...{S} Али кад јој се |
| Она се некад прерушавала и љубила жене, али није била љубљена...{S} И те, веселе, развише се и |
| S} Ја видим да су оне промениле хаљине, али нису душу.{S} Душа им је као у оних старих слепих д |
| мој син је...</p> <p>— Променио хаљине, али памет...</p> <p>— Аллах!...</p> </div> <pb n="121" |
| авидети му, оговорити га.{S} Пиј, сине, али мало, мање, да се не трујеш, млад си.</p> <p>— А Фа |
| оби сестре, у кухини слушкиње и робиње, али све шапатом, као да се боје да не пробуде беја пре |
| о осећају и оне три хануме и странкиње, али ниједна не излази, да не устају кад се пева, да не |
| агрцну од смеха, а Мерсије вели: „Лепе, али... плаве.“ — „Плаво је море, и небо, кјучук-ханум.“ |
| кога кроз решетке, кроз колске прозоре, али то није ништа.{S} Понекад ми дође да поломим решетк |
| а.</p> <p>Она слуша Мерсију и смеје се, али јој смех не иде од срца. <pb n="38" /></p> <p>Кад п |
| ја; очни капци отежавају, затварају се, али се и отварају од лупе у поломљена ћерчива и грозног |
| си лице, као Арнаутка.</p> <p>— Јесте, али то је... како да кажем, не умем турски да се изрази |
| рло слаба, по ваздан је седео код куће, али је био расејан, као његова мајка уз Рамазан.{S} Њој |
| нестане.{S} Ја сам била из богате куће, али нисам знала шта је новац, јер све је други набавио, |
| преко зида.{S} Зна за свилене лествице, али у Европи...{S} Он, Европљанин, па...{S} И после, он |
| зе пуну шаку ружа и баци их њој у лице, али оне попадаше у море...{S} Побојав се да га неко из |
| смех и рече:</p> <p>— Опрости, мајчице, али и тебе је занела Европа.{S} Слику!{S} Нећу, мајчице |
| свега се сећа.{S} Брзо се уми и обуче, али не изиђе, већ се спусти на једну столицу, и мисли ш |
| е да се изује, и обу јој њихове папуче, али не као робиња госпођи, већ као кћи мајци.</p> <p>Ну |
| о погледаше Шехназе-хануму, па изиђоше, али не одоше у башту него у собу Фатмину.{S} Оне три но |
| , руку и грла.{S} Лице јој је најлепше, али то је увек једно исто лице.“ — „Лутка!“ проговори А |
| <p>— Сакриј се од њега кад ти није муж, али немој да идеш, кјучук-ханум.{S} Ти имаш право по за |
| зала, да воли Османа, да јој је он муж, али је од тога уздржаваше страх да је не отера, па како |
| ође из собе, он иде за њом, да је љуби, али ево Ариф-хануме...{S} Та жена, што жали Зејну, са с |
| за ифтар.{S} После смо почеле о љубави, али мени срећа затвара уста.{S} Много смо помињале Мерс |
| у их загледали, због капуљаче на глави, али их нису заустављали, јер су имали фењер; а они су и |
| ћа где се рамазанских ноћи једе и ради, али не весели, јер, Рамазан је Рамазан, било дању или н |
| О што није тејзе у Солуну, да њу види, али да не заборави Мадам Аристид.{S} Не кажеш која је, |
| зусти:</p> <p>— Ја пијем, муфти-ефенди, али то раде и други, нарочито наши, ваљда што нам је пи |
| наше комшије, Ахмед-беј и Осман-ефенди, али их ниси скоро видела, па... да им не даш пуномоћје |
| истина, меден и треба да је мало дужи, али овако дуг...</p> <p>Они се понова погледаше и поцрв |
| теница.{S} Може да болује и да се мази, али да их не поштује...{S} Кад би запалила цигару пред |
| ир је држала да она мисли о Ариф-тејзи, али Мерсије узвикну:</p> <p>— Ах ! шешир !{S} Кад би до |
| свега је двапут видео.{S} Утисци јаки, али мало успомена.{S} Ово сад љубав је: колико успомена |
| а.{S} Две три пашинице знају француски, али како?{S} Као наша Мондије-ханум (не љути се, срце). |
| уз врата собе где јој спавају родитељи, али се брзо измакла и изишла из куће и из дворишта, као |
| S} Оне три Цариграђанке похиташе Фатми, али их не пустише ни у двориште: не даде Ибрахим-Хасан- |
| тка у два маха подиже руку да га удари, али је задржа његова мајка.</p> <p>После псовке, научен |
| грешну љубав.{S} Чуло се, свет говори, али она није ухваћена, она није изобличена, нити сама ш |
| е очи, — човек!...{S} Она хтеде бежати, али немаде снаге да устане, и хтеде викати, па, као у с |
| p>— Ја сам ти, тејзе, све хтела казати, али ти оде...</p> <p>— Кад се удајеш за невиђено, како |
| {S} Он је знао да ће их понова венчати, али му је било врло непријатно што се ово десило.{S} И |
| } Материна недра могла су га отрезнити, али му не би могла ублажити бол, који осећају сви укућа |
| ху и пушаху; Ариф-ханум хтеде говорити, али је претече Нурије:</p> <p>— Алла’!{S} Ја и данас ни |
| удала.</p> <p>— Нећеш, сине, допустити, али се бојим да се не кајеш.{S} -Ја сам ти мајка, прија |
| ашим и туђим, и у њима налазим лудости, али и мудрости.{S} Пошто хоћеш кћер да удајеш, не залет |
| на њу лукаво.{S} Она се попово наљути, али се брзо поврати и растужи се.{S} Оне јој се учинише |
| да би избегао њене погледе.{S} Он ћути, али зна да је њој све тетка казала: припремила ју је.{S |
| љубац од <hi>њега</hi>“ хтеде она рећи, али не рече.{S} У њој, француској васпитаници, пробуди |
| године, годину.{S} Ране ти неће проћи, али ће се залечити.{S} Са залеченим ранама ми живимо, и |
| устима.{S} Устаде, брзо, и похита кући, али — <pb n="208" /> кафана...{S} Пре но што би и овде |
| >Она јој поднесе уста, пошто их напући, али их Фатма не пољуби.{S} Задовољно почеше нијете орас |
| и како је било на књижевничкој седници, али видећи је страшно нерасположену, уздржа се од тога. |
| а; и она је требала отићи нени и мајци, али то јој није рекла свекрва, да је не би одвојила од |
| време.{S} Рана ми се на срцу не излечи, али се залечи, и ја с њом залеченом пођох по другарицам |
| p> <p>Она се промени у лицу, обори очи, али ништа не рече.{S} Сваким даном је бивала слабија, и |
| ре, да умире.{S} Она се уплаши и скочи, али хтеде пасти, те се наслони на зид.</p> <p>— Несвест |
| а мисли да су гости с Јалије, и потрчи, али кола иду даље, по неравној калдрми тандрчу.{S} Најп |
| у, дошла Ариф.{S} Џемал је веровао њој, али ипак се није развеселио.</p> <p>— Лаж, Ариф-ханум о |
| е тужан.{S} Друг га поведе к најлепшој, али он с пуно одвратности окрете главу...{S} Никад неће |
| није.{S} И ја сам можда имала неки бол, али га нисам свету причала.{S} Што се тиче тога, ја сам |
| а не смем.</p> <p>— А ја, Нурије, смем, али не могу: срамота ме.{S} Да зовемо Ариф-хануму.</p> |
| кћи образована.“ — „И ја, сине, волим, али се и бојим.{S} Да је било једно или друго, никако о |
| ја и Ђули.{S} Мерсије зна да га волим, али није овде да зна и ово.</p> <p>— Шта рече: видела с |
| рила: „Не, слатка нене.{S} Ја је волим, али не знам због чега је волим“.</p> <p>Арифа говораше, |
| мирис.{S} Ја дуван кад гледам не марим, али кад осетим мирис запаљене цигаре...“ — па отвори ст |
| ти, мајчицо, што то пред тобом говорим, али радост ми не да да ћутим ни пред родитељем.“ Он јој |
| је сплетено, с дувком од тела, с велом, али не и с венцем од мирте или неранџина цвета, него с |
| шим цигару.{S} Истина, ја ћу ићи с њом, али она неће бити девојка.{S} Како је то тужно: сутра ж |
| ..{S} Јер ти си одрасла с Францускињом, али си Туркиња; ти знаш шта су Турци, шта траже од неве |
| ц је тога мога просиоца назвао лепотом, али није му име Лепота.{S} А кад су хтели доћи пуномоћн |
| и се:</p> <p>— Опростите, Нурије-ханум, али ја сам нешто чуо и зато сам дошао с бејовима...{S} |
| побледе.</p> <p>— Опростите Ариф-ханум, али ја вам малочас не одговорих, не хтедох да вас преки |
| не три младе Цариграђанко и Ариф-ханум, али да она због њих не оставља мужа; но кад је виде с ц |
| ије умро.</p> <p>Приђе јој сав узрујан, али је не пољуби у руку као Европљанин Џемал већ је стр |
| е читати као што би читала какав роман, али с много љубави и побожности, као што би читала стих |
| ма шта од човека.“ Он устаде постиђен, али не због онога за шта га она као у судњем дану оптуж |
| сети.{S} Осман се наже над њу, узбуђен, али је не пољуби, због мајке, и рече:</p> <p>— Данас ти |
| ..<pb n="14" /> Он је млад, леп, отмен, али она га воли што јој се јавио, и ако је не познаје.{ |
| S} На левој руци јој је Џемалов прстен, али она јој је под ђерђефом, те је Осман не види.{S} Но |
| оцкао.{S} И стриц му је био Европљанин, али је ипак на овај турски обичај пристао и дао реч.{S} |
| робиње нису разумеле како ју је назвао, али су познале да нешто не ваља <pb n="169" /> кад су х |
| треба да им долази.{S} Овој бејаше жао, али ипак дође „да им каже збогом".{S} При растанку, она |
| S} Одатле се види све море и цело небо, али она се не сети друге лепоте до оне у њој..{S} Остад |
| м.</p> <p>— Што сам ја тврда није чудо, али Ђулренги!{S} И она је све знала.</p> <p>— Сад знам |
| рица тражише овако реч.{S} Он није пио, али се коцкао.{S} И стриц му је био Европљанин, али је |
| у поћи за њ.{S} У Европи је школе учио, али их није свршио...{S} Отац му умре, а он дође да га |
| “. — „О, Мис Смит!“ уздахнух ја дубоко, али јој на питање не одговорих.{S} Да сам Туркиња свом |
| о чудно, и страшно!{S} Сад небо високо, али омар!{S} Једва дођох.</p> <p>— Е, Јасмин-ханум, заш |
| /p> <p>— Одело јој је, сине, старинско, али јој је нова душа.{S} Слушај, сине мој: ти си Фатми |
| граду, и напомињала сам јој нешто мало, али јој нисам хтела отворено писати: жао ми је било да |
| <p>Лето је умирало, то јест премирало, али није умрло.{S} Они златни снопови са сунца падају н |
| а Нурију.{S} Ариф је зацело хтела тамо, али да не би сестри учинила на жао, кријаше.{S} Испрати |
| врло бела, болесна.{S} Ми то не видимо, али читамо и чујемо од странкиња што живе међу нама <pb |
| .{S} С минара је објављено вече одавно, али Фатма није чула: занела се гиздањем.{S} Виде суту и |
| 19120_N23" /></p> <p>Фатми дође смешно, али се не насмеја.</p> <p>— Трећи пољубац у уста биће о |
| Сафет-ханум.</p> <p>— Тако бива, децо, али не увек.{S} Некад се изметне од човека пас; некад, |
| о моме мњењу лудост.{S} Можда је добар, али није муслиманин, него Грк, Јерменин, или чак Јевреј |
| фет се љућаше на овај њен овакав говор, али прикриваше љутину: дошла је с пута.</p> <p>Она уста |
| људи образовањем...</p> <p>— Буним вас, али не да се љубите с људима, него да сте у друштву с љ |
| ислише: „Полудела!“, а друге чуше глас, али не разумеше речи: свака од њих била је по један дел |
| нениној соби, гледала кроз кафез: свет, али нема њега. „Да није на путу?{S} Да није болестан?{S |
| учнуше крај зида са улице, видеше свет, али не видеше Мурад-Џемал- беја.{S} Оне су тражиле њега |
| е јој одговорих: „Ја не знам за жалост, али не знам ни за радост.{S} Ти си била тешка, па си оч |
| ца је замишљенија но други пут уз пост, али и сама не зна зашто је таква, да ли због дувана или |
| на мајка прекорно.{S} Твој отац је љут, али није луд...{S} У гору и камен!</p> <p>— Па и овај н |
| , а он је то опазио, и чинио се невешт, али није био расположен.{S} Осећајући да му је воља врл |
| ине собе, и као да хтеде да уђе у собу, али се трже и саже се, метну чело на праг, после се под |
| } После је Мерсије одведе у другу собу, али и тамо су ћутале:{S} Фатма није умела говорити, Мер |
| иде да легне.{S} Она оде у своју собу, али не леже.{S} До поноћи је била у соби сасвим сама, а |
| не пости.{S} Он је и сад није имао сву, али ју је бар смео љубити, очешљану и обучену, с цигаро |
| {S} Његова мајка клања јутарњу молитву, али сад не пада више пута но што треба, јер је свесна, |
| за Осман-беја, него за Абдурахман-агу, али Фахрије-ханум... "</p> <p>— Абдурахман-агу ништа не |
| авно чула, још кад си била у Цариграду, али ти није казала, јер је знала да за другога нећеш... |
| ао та канарина.{S} Могла бих у слободу, али како?{S} С оним који зна шта је то слобода.{S} Ја, |
| га могла видети.</p> <p>Ариф узе слику, али је не смеде погледати: ко зна какав је, можда јој н |
| нак да изиђе.</p> <p>„Видео је мастику, али јој није осетно мирис.{S} Ја дуван кад гледам не ма |
| ећи.{S} После су легли у једну постељу, али не као двоје заљубљених, него као два друга.{S} Јед |
| се каменчић у капиџик.{S} Она претрну, али се опет ослободи: на капиџику је катанац.{S} С мина |
| д њега виде, осети шта хоће па претрну, али не побеже, чак и не покри разголићен врат, као друг |
| ?{S} Себе бих продала, да му купим њу, али она се не купује, није робиња.</p> <p>Па оде њему и |
| па неће да нам учини зло; неће у знању, али може у незнању.{S} Џемал-беј је њен сестрић, а то ј |
| г.</p> <p>— Јуче је био у црном капуту, али он је мени Жути Врскапут, као и онај други Браон Фе |
| и уђоше под комарнике, који се бељаху, али не више на месечини, него према свитању, јер већ се |
| као злочинца, као зликовца, као убицу, али ја нисам хтела, остављала сам на Бога, и Бог те је |
| је била.</p> <p>— Ми смо чули ту причу, али у њу не верујемо.</p> <p>— Ако хоћете, мој муж дове |
| ње чампарама, пљескање длановима, смех, али пригушен, и тихо певање: весеље је у башти; разгран |
| господару, а господара има милостивих, али <pb n="133" /> их има и немилостивих, кога данас мо |
| их правила, правила истина источњачких, али пуних лепоте, заосталих од једне велике старе култу |
| ја, мука ја, ааа! ааа! стењаше старац, али све као да прави шалу, па настави: — Ама доцкан, мн |
| {S} Слушај, сине мој: ти си Фатми отац, али ти Фатме не познајеш.{S} Она је пред тобом као оне |
| о мислила.{S} Он хтеде одмах да да реч, али му се стегоше вилице.{S} Мртва тишина.{S} Најпосле, |
| г коња и сабљу“.{S} И оно јадно да реч, али кад дође ноћ...{S} Не зависи од њега.{S} Уместо да |
| а нисмо он и ја комшије, ја бих сама... али страх ме, какав је џин, а капиџик..</p> <p>— Бак!{S |
| плава дубока језера покривена тмином... али полако, да га не пробудим.{S} Ја сам срећна кад он |
| као мало разгали: сад ће с певачицама: али кад дође, опет беше тужан.{S} Друг га поведе к најл |
| су обе затварале очи да гледају њега ; али кад га се нису могле сетити живог, гледале су му сл |
| га пољубим, рече Фатма тобоже љутито ; али робиња је знала да се она то шали, па се опет закик |
| чудила: умрла „отишла у Зелене Баште“; али није видела оца да не заплаче кад кћер удаје, кад с |
| су му конфисковали имање „реакционари“; али овако: он убица, мајка му распикућа.{S} Нурији је с |
| у.</p> <p>Не каза где јој је хамајлија; али, њему то каза љубав, те је раскопча, нађе свилену х |
| S} Ја сам рођена да будем жена и мајка; али, кад ме мој бездушни <pb n="183" /> муж остави и ли |
| Она је јутром тужна и кад нема узрока; али кад попуши цигару, или чим је запали и повуче један |
| Фатма Ђаковичанка, ја се не бих бојала; али, она је Солуњанка...{S} Још није доцкан, сине, није |
| P.{S} S.{S} Мадам Аристид нисам видела; али сам чула да те код једне наше помињала, и много те |
| Енглескиња испрва није ништа разумела; али кад јој Францускиња узе шаптати на ухо (као Туркиња |
| би се слободно разговарала, као с вама; али он, и ако млад, мени није човек, мушко, него брат: |
| арема.{S} Истина, ја то нећу моћи сама; али са мном саосећају небројено нових у Серезу, у Солун |
| у, ноћним поселима, харемским весељима; али младе жене, невесте у меденим месецима, беху тужне |
| рављена помрчина, све као прошлог дана; али сад Џемал-беј у подне не дође, због те њене другари |
| забрањивати ти читање љубавних романа; али кад чух шта се све по харемима пред девојчицама гов |
| на се врати у своју собу нерасположена; али се брзо развесели, управо узбуди, кад виде на столу |
| аваше је.</p> <p>Пред саму зору, заспа; али, спавала је врло мало, и чим се трже — он, опет леп |
| />.{S} Она је мислила да хоће да свира; али, он диже очи, погледа у њу, и кад им се погледи сус |
| ручка, кад би човек требао да има мира; али, јесте, старој Ајше-кадуни, која је слушкиња у овој |
| стадоше.</p> <p>Разиђоше се пре суфура; али уместо да се нада, Ариф-ханум бејаше очајна.{S} Она |
| има.{S} У почетку се враћао пре суфура; али на што, кад није могао к мени: жене.{S} О, ви нове |
| а, опече је као да је пао на њена уста; али од тога дана она не отиде сестри, и ако ју је звала |
| ила обузета мишљу на непозната младића; али, као добра мухамеданка, трже се кад чу мујезина са |
| кчија да је као оне безглавна, удовица; али њој је жив њен <hi>Бујукбурунлија</hi>.{S} Њеног оц |
| ви пут метнути на главу њена Госпођица; али њој је умрла мајка, те се није могла вратити у Солу |
| еће, не воли да се меша у туђе послове; али кад му она растужено рече: „Зар ти је Емир туђа?“, |
| да сања!{S} Напи се воде, па опет леже; али ето онога, шапће јој на ухо : „Пало ти је и треће в |
| >За чифлук се ваљда спремамо, време је; али ја то не знам, и нећу да знам.{S} Пре сам једва чек |
| е према жени постаде суров, вређаше је; али га она вољаше, те се прављаше да ништа не види, уга |
| <p>Сутрадан, Фатми се донесе обележје; али пре овога, мајка склони сина да се пита Фатма.{S} П |
| 9120_N33" /> —Шта ти је? упита Мерсије; али кад она смаче руке, уплаши се — била је бледа као с |
| а, поче:</p> <p>— То је све лепо, сине; али ко тако сад у нас удаје девојку?{S} Ни амалин, чијо |
| аје и друкчије своје другове, културне; али, њих овде нема.{S} Уместо мириса мошуса, као у какв |
| Донме, и пуно нових, наше вредне жепе; али у старом...{S} У гору и камен!</p> <p>Он се буни:</ |
| едно, па макар ко дошао: договорили се; али Ђулбејаз уђе и рече: „По беја су дошла два његова д |
| едну софру и странкиње су биле позвате; али све нису вечерале, јер нису могле сести доле, а и н |
| смокве смакоше, и хтедоше да је ухвате; али ми их претекосмо.{S} Кад је ухватисмо, срце јој уда |
| /p> <p>Он прочита писмо и — прими дете; али нареди да се то „ђаурско копиле“ однесе у приземље, |
| адожења, па се чуђаше што вичу, вриште; али кад он салете турске жене пољупцима, претурајући их |
| ан — пун месец. „Ђули!{S} Ђули!“ шапће; али јој се тај шапат чудан учини, уплаши се од свога гл |
| м му уста на груди без кошуље, на срце; али се увек трзам, прибирам пре по што сам повукла обар |
| ам кога се више бојим.{S} Нене највише; али не, ја се ње не бојим, већ ме срамота од ње: како м |
| лушала не проговоривши задуго о љубави; али он, засићен књигама, враћа се на љубав, почињући ра |
| тетки нож!“ Тепа му, да га одобровољи; али он није зловољан, већ луд:{S} Фатму, своју љубав, н |
| отворено, разуме: стиди се, нису сами; али крадом...{S} С грозничавим нестрпљењем погледа у ча |
| о не за турске жене.“ И понова се буни; али против кога, то не зна...{S} Виде појас њихове башт |
| ркиња, она би већ све испричала робињи; али је младотуркиња, <hi>нова</hi>.{S} Седе да исприча |
| ио да их више ништа не може раздрагати; али, у томе се чуше звучни мушки гласови.{S} У великој |
| ст година, ја бих ово могла и разумети; али од осамнаест, на Истоку зрела девојка!{S} Оно, исти |
| , нико га од њега не би могао одвојити; али томе детету се брзо досади (јер он га стиска, да га |
| > <p>— Е, кад не можеш, чедо, ти пости; али... ноћу буди с мужем.</p> <p>Прође први дан поста.{ |
| је не би држао па да је султанова кћи; али, да је остала његова још само недељу дана...{S} Кад |
| ви се из берберинове руке и хтеде кући; али, пред њима стадоше једна затворена кола, берберин у |
| истапкаше, поседаше на стакленој софи; али се девојке брзо одвојише: одоше да свирају.{S} Свир |
| видети кроз кафез, у пролазу, на слици; али за људе: они нас узимају потпуно невиђене. (Ја гово |
| јој име дај</hi>.{S} Ти је васпитавај; али, не као мене.{S} Криј од ње дању сунце, ноћу свећу, |
| ум-ефенди.{S} Њина писма су нежна увек; али јучерашње...{S} Ја сам у њему осетила њине сузе онд |
| м места и код куће и кад кудгод отидем; али кад седим с неким кога волим, или кад радим какав м |
| саслушала пашиничину историју с болом; али, кад је отишла кући, променило јој се расположење, |
| ече им француски. — „Јесте, Емир-ханум; али где ће се ове наше срести са Жаном?{S} Биће довека |
| ивот.</p> <p>По лекара отрча сам Осман; али, док је будио тројицу, док је једва један пристао д |
| а прислони око на пробушен зид сутанин; али се савлада, страх је беше да је когод не опази.{S} |
| у њих...{S} Слатка тејзе, чувај ми ово; али, за Божју љубав, не казуј Емири!...{S} Поздрави је. |
| ече сасвим — до сад би ме зацело видео; али ја сам, за несрећу, као цариградске велике госпође: |
| азити јутром у постељу: млад, леп, мио; али томе сам човеку дала очи, уста, стас, узраст ја сам |
| лудо!{S} Он је умро, с њим је свршено; али, дете неизведено па пут, поведено па остављено...{S |
| момка.{S} Отац му био паша, то је лепо; али шта је он, какав је, шта зна, је ли спреман за живо |
| ја то осећам.</p> <p>— Неће тако, душо; али ипак добро.{S} Сад се волите, и волећете се; биће д |
| е, да слушате музику и гледате биоскоп; али по оним затуцаним, нарочито старотуркињама, што би |
| „Сваки час оваква шетња.{S} Беше добар; али, како оде Зејне-ханум, он промени нарав.{S} Сад се |
| ав значајно у Османа, па написа рецепт; али, пошто га прочита, исцепа га, с речима;</p> <p>— Ка |
| одила му тек што је напунила четрнаест; али због сувишње младости, она дете није могла донети; |
| ак, непријатан, јер је мирисао на рибу; али час-по, на махове, кад би духнуо западни ветрић, ос |
| а што су је изложили на углед као робу; али, она се удаје за онога кога јој је њено срце изабра |
| чочеци узеше играти Ибрахим-Хасан-беју; али он их и не гледа, и ако му се врте као чигре и лете |
| и греши, ако не у знању, оно у незнању; али, ко се пре трећих петлова тргне, опрости му се.{S} |
| и ту Францускињу, нарочито Францускињу; али она се изменила.{S} Оно, да пију код њих и жене, го |
| ала, а Ариф јој рече: „Губиш другарицу; али и тебе ћемо скоро“.{S} Кад тобоже испиташе Фатму, А |
| онашање <hi>често</hi> одаје лепу душу; али то је често, не увек.{S} Ти познајеш Хиснет-хануму. |
| /foreign><ref target="#SRP19120_N52" /> Али сад, ти ми изиђе пред очи, и <hi>он</hi>.{S} Како с |
| foreign xml:lang="en">O, yes!</foreign> Али шалу па страну, умало не умрех, испрва, а после... |
| <p>— О, добро дошла, Јасмин-ханум !{S} Али како се то смејеш : „Ка!{S} Ка!{S} Ка!“, као кад ка |
| </p> <p>— Нека је срећно, да Бог да!{S} Али ми је за чудо...{S} Ја бих рекла, зете, да ти кћер |
| S} Па они дивни градови, на сликама!{S} Али ја чак и Солун не познајем, и ако сам се у њему род |
| ти је побуњена.</p> <p>— Камо срећа!{S} Али... жена побуњеник, то је нешто ново.{S} Буне се људ |
| овека кога не волиш?</p> <p>— Никад!{S} Али за човека кога не познајем...{S} Ја, хвала Богу, зн |
| е чак отићи у собу где су јој књиге!{S} Али у књигама, својим и своје пријатељице, у свакој сит |
| м развила те хтедох пући од врућине!{S} Али сам се бојала; наших жепа с Јалија било пуно, па <p |
| па да полети, да га под небом види!{S} Али и тада би јој викнули родитељи: „Завиј се, несрећна |
| е упути на рад наш слатки Џемал-беј!{S} Али, његова тетка и сама нерадница, па и мајка, проводи |
| !{S} О, сиромах, горд, јунак, мушко!{S} Али ти си, душо, сад слободна...{S} Сад си распуштеница |
| ади нешто из недара.</p> <p>— Писмо!{S} Али зашто у недрима кад је толики омар?{S} Ти си га пок |
| а: она верује у живот после смрти ..{S} Али, чини ми се, највише ме задржава од тога нежна унук |
| како ми је говорио!..{S} Сад луд!...{S} Али ја га волим...</p> <p>Робиња је прекиде говорећи:</ |
| м.{S} Да бежи с њим из ове земље?...{S} Али где јој је он?{S} И понова наједанпут заплака, и на |
| е горе и горе, и не чини ми се да...{S} Али доста.</p> <p>Изјави својој ханум нени моје одлично |
| .</p> <p>— А ја се удадох за луда...{S} Али он је био паметан.{S} Да знаш како ми је говорио!.. |
| е и они ишчезнути под тим плочама...{S} Али они су ишли, ударивши кроз то гробље, саплетали су |
| >— Боже сачувај!{S} - Јадна Зејна...{S} Али, други пут о њој, рече Ариф.</p> <p>— Али ја га вол |
| т не би допустила, јер је паметна...{S} Али што си таква, Емир?{S} Погледај ме у очи.</p> <p>Он |
| а, нисам могла виђати младиће, па...{S} Али како сам видела овога, не мислим на онога.{S} А пре |
| рад-Нури-пашин, а Мурад-Нури-паша...{S} Али, <foreign xml:lang="fr">mon Dieu</foreign>, откуд м |
| ј јасмина седећи, осећајући љубав...{S} Али, вечерас се не прође на шуштању траве...{S} Чу се к |
| ли не могаде, не понесоше је ноге...{S} Али кад јој се он загледа у очи, она не помисли да бежи |
| {S} Невероватно, па ипак, било је...{S} Али, моја срећа: он је држао да сам полудела.{S} А може |
| у њих добро загледа, спусте пече...{S} Али шта имају од тога?{S} Човеково је до капије; а и на |
| Ја сам за чистоту и код момка, и...{S} Али ја не могу о томе с тобом да говорим.</p> <p>— Женс |
| је да у њој наступи осека љубави...{S} Али, једнога дана дође плима и сву је потопи, она се по |
| катанац, па су кључ у море бацили...{S} Али и ако се крило, ипак се нешто чуло, од младића, Џем |
| , по нашим закону, морао је узети...{S} Али ја не сачеках долазак свога ортака: одох од мужа, д |
| ...{S} Не знам како да их назовем...{S} Али кажи, бар нека ти знају родитељи.</p> <p>— Тејзе, н |
| а сам на Бога, и Бог те је казнио...{S} Али, од тада ја сам тужна, тешко ми је, не што сам те и |
| олазила, ја не бих био оно учинио...{S} Али, хвала Богу, све је добро.</p> <p>— С Алаховим допу |
| учини ми се баш као Ариф-тејзино...{S} Али, она врло лепо пише, врло драга госпођице.{S} Мој о |
| и, да имају црне очи, да носе фес...{S} Али, не: тај у кога си се ти заљубила што ти се јавио, |
| боли, он би заборавио на мастику...{S} Али само да ради нешто што воли.{S} Мени је рад што дру |
| се не рачуна као отац, по закону...{S} Али, она се кајала...{S} Пролазили су дани и недеље, он |
| цијела; само кад бих одсекла косу...{S} Али, у нас то не значи што <pb n="284" /></p> <p>у њих. |
| исказано пријатна топлина и радост..{S} Али наједанпут, њој се учини да хоће да се онесвести, т |
| бити зато што ниси <hi>девојка</hi>.{S} Али није, него зато што си болесна.{S} Он је човек прем |
| ли отац, овакав отац, <hi>Гром</hi>.{S} Али нећу чинити неправду удовицама; јер и оне... само д |
| не разуме, питајући: „Ко?{S} Шта?“.{S} Али јој румен обли све лице Срећа те се на месечини то |
| анцуски, она би одговорила: „Алла’“.{S} Али та „Францускиња“ час-по па се предаје вољи Божјој, |
| мела је наћи само једна Ориенталка“.{S} Али, гледајући је дуже, Ариф се сети описа Хамилтонова. |
| оде и однесе Фатми „слатки поздрав“.{S} Али она удеси причање тако лепо, те се млада жена надал |
| требала да ме зовеш „ханум-ефенди“.{S} Али ја тако не волим...{S} Ја бих волела да изоставиш и |
| у „Царев син заљубио се у слушкињу“.{S} Али ово ми и није чудновато.{S} И сад нам се везирови с |
| себе од радости, брзо рекла „хоћу“.{S} Али Џемал, то је наше име, истина; но ово значи још и < |
| за кћерину науку дао толики новац“.{S} Али он ни да чује. „Закон нема посла с науком.{S} Очева |
| говори твоје срце, то је твоја баба.{S} Али та паметна жена у очима твога оца само је <hi>жена< |
| иван.{S} Би јој чудно што нема суза.{S} Али зашто да плаче кад јој је он жив и није луд...{S} О |
| е су од љубави умрли Ромео и Јулија.{S} Али њој није потребан нож ни отров, јер онај кога она в |
| бисте гледале мужјака, него човека.{S} Али каква је то шала од испрошенице?!</p> <p>— Није шал |
| исам Солуњанка.{S} Ја сам Скопљанка.{S} Али, ја се осећам и Солуњанка и Цариграђанка.{S} И тамо |
| је јасно што ју је онолико гледала.{S} Али она би волела да је уместо стрине тетка: њена сута. |
| ну, ја бих сути <hi>све</hi> казала.{S} Али моја мајка не говори с њом!“ То <hi>све</hi> било ј |
| Француз, ја бих се у њега заљубила.{S} Али где да нађем човека?{S} У кући затворена, па улици |
| дмах сам вам с неколико речи јавила.{S} Али, од моје свадбе ништа није било, нити ће бити...</p |
| атвори. „Ја сам те, чедо, пробудила.{S} Али што да се покријеш преко главе као усред зиме, кад |
| смела од оца, она би га увек носила.{S} Али младеж на грлу, елиф између обрва, састављене обрве |
| ледајући у месец, одмара тело, чула.{S} Али, једна песма страсне чулне љубави, на старинску мел |
| и значи... каже се неваљалим женама.{S} Али тако ти свега најсветијег, немој да се гдегод изрек |
| луку, свим рођакама и пријатељицама.{S} Али зашто Фатма не чу бабу и мајку, кад се договараху, |
| реакционари, чланови срамног режима.{S} Али да оставим политику: од ње нас већ заболела глава.{ |
| ли се воле, они би слегли раменима.{S} Али то затишје не траја дуго.{S} Она је крадом плакала |
| ене решетке, и што не вичем као она.{S} Али, задрмала сам их кад дођох с Јалије...</p> <p>За чи |
| к игра, бесни она бивша бела робиња.{S} Али хануме се нису могле више усхићавати, ни викати, ни |
| о би радила да нам ти постанеш лепа.{S} Али, твоја капија мени је затворена.{S} Кад дође ред да |
| солунског болесног харемског живота.{S} Али ни за ово овде ни за оно у Цариграду није крив наш |
| а диже очи к небу: брада му задрхта.{S} Али сад, ја сам дао реч... "</p> <p>— Држи реч, сине, и |
| е што дођоше са стрином тога пашића.{S} Али ти њих ниси видео...{S} Као наша Ариф-ханум.</p> <p |
| о дође пијан, Фатма је распуштеница.{S} Али она, по закону, има право да седи под кровом бившег |
| кој великој руци женска мала ручица.{S} Али свакако то је пријатно.</p> <p>— Ако некога волиш.{ |
| , занесена собом, не мислих на тебе.{S} Али, не, немој ми ништа тајно писати, јер још смо у <hi |
| "233" /> му, да га обе моле да једе.{S} Али још није била ни до софе, из собе за рад чу се пуца |
| о што је пошао на службу, и не виде.{S} Али, како се изненади, кад, враћајући се у подне, чу од |
| ала његовим родитељима да га доводе.{S} Али и сиротињско плаче, с муком га преваре и доведу... |
| , а осећам да жели нешто да ми каже.{S} Али он не каза, изиђе.{S} Уђе нене. „Дај мужде, чедо!“ |
| 8" /> туге која је наједанпут обузе.{S} Али не побеже; туга уђе с њом у кућу с турским намештај |
| ко је Рамазан, он сам леже и устаје.{S} Али кад се сети шта је било, скочи.{S} Шта је све говор |
| и може?{S} Да ме затвори, или убије.{S} Али, заиста, срамота ме.</p> <p>Дође Ђулренги и рече да |
| им сад све исприча, кад није раније.{S} Али тек што се ухвати за резу, још и не гурну капиџик, |
| ије?</p> <p>— Грдна срамота, Нурије.{S} Али она прва, једна твоја лаж изазива ове друге.</p> <p |
| описивала му их толико пута Нурије.{S} Али поред свих својих конака, он ће живети овде: „Мајка |
| ла руке, али у памети, рече Мерсије.{S} Али, Емир, зар нам наше Францускиње нису причале да то |
| SRP19120_N37" /> одобраваше Мерсије.{S} Али, да довршим.</p> <p>— Остави, Мерсије јагње, ја сам |
| на у живот после смрти тврдо верује.{S} Али наједанпут, њој неко на ухо рече: „Пало ти је и тре |
| ј књизи и читала јој њихове песнике.{S} Али, сине, што зна муслиманске књиге, ништа; него хришћ |
| сут-анино двориште: нисмо га виделе.{S} Али га видесмо кроз кафез из ненине одаје.{S} Сваки дан |
| као да мртве ствари могу да веселе.{S} Али ово нису мртве ствари, ово су живе: шадрван, лимуни |
| које су већ готово у траву зарасле.{S} Али, како му би кад она њему отпоручи, да у љубави не т |
| и су се сваки дан, кад су биле саме.{S} Али, кад су биле саме?{S} И ноћу и дању гости.{S} Ноћу |
| и младих, које су дошле ради Фатме.{S} Али Фатме нема међу њима; она се још не одваја од Џемал |
| укућанке, и оне су европски обучене.{S} Али једна од њих, мршава висока старица, у белој памучн |
| тку, то јест на добру њене отаџбине.{S} Али час-по, па је постајала страшан скептик, кад је год |
| ариграђанке што не скида очију с ње.{S} Али у томе нене рече: „Идите у башту, децо, веселите се |
| своју собу, где ће ћеретати до зоре.{S} Али са улице јако зазвони звонце и чу се пас... „Гости! |
| мужа, своју неприлику, и бунила се.{S} Али одрасла у строго моралној кући, <pb n="235" /> а та |
| !...“ И он се покаја, и застиде се.{S} Али пошто му се учини да стид за ово не доликује човеку |
| би то видела Мерсије, смејала би се.{S} Али наједанпут, она се ућута... загледа се у један каик |
| се спремаше да га прати, кријући се.{S} Али он се врати и седе у соби за рад, не на њено место, |
| гу црну жртву: заветовала сам му се.{S} Али, ја немам новаца за овна и свеће (свеће сам обећала |
| тела да вам дођу, да се разговарате.{S} Али то време тако је далеко.{S} Ми о мужу као о Богу. „ |
| жену? <pb n="215" /></p> <p>— Неће.{S} Али, на човека, Џемал-беја...{S} За њега ме страх.{S} А |
| сврати да види које су ту, шта хоће.{S} Али и ту се одмах наљути.{S} Између жена које су заиста |
| деца, ви то знате, драга госпођице.{S} Али до сада: некад не говоре по недељу, некад дан, нека |
| че.{S} Она се уплаши, и паде ничице.{S} Али одмах устаде.{S} И у томе осветли се сав Солун, и м |
| го говори, једно осећа а друго ради.{S} Али ја Фатму познајем: ако је заволела једнога, а ти јо |
| а развијене, а све се са улице види.{S} Али ми овде дижемо скут на главу кад чујемо мујезина.</ |
| је зацело да је она ту, па је буди.{S} Али она је будна кад је све буди: тице, цвеће, воће ; к |
| и.{S} И ко их је развенчао?{S} Људи.{S} Али зар су то људи кад нису ништа мислили пре но што ће |
| ж пред Богом, а шта је се тичу људи.{S} Али од ње се то крије зато што је била болесна, да се н |
| ивописном, веселом сликом развесели.{S} Али, нехотице скрену очи у таваницу, и она јој се учини |
| лела, и мислила сам да он мене воли.{S} Али, каква заблуда!...{S} Једнога дана, ја бејах нешто |
| нпут се сети: окренуо је леђа Фатми.{S} Али кад погледа, ње нема...{S} Устала!{S} Зашто данас п |
| говорити матерњим језиком у туђини.{S} Али не, где је он, ту ми је отаџбина. <pb n="290" /></p |
| с чесме.{S} Кјучук-ханум, све гори.{S} Али, шта ћеш да обучеш?</p> <p>— Плаву антерију, Замбак |
| лдрме и да на главу метнем башјорти.{S} Али, шта је то?</p> <p>Уместо да јој нешто одговори, Фа |
| да изиђе и да се колима одвезе кући.{S} Али Ибрахим-ага му рече да иду на мали Кара-Бурну, и он |
| , и то у свекровој, у мужевљој кући.{S} Али он је осетио њену љубав, опазио њене топле а збуњен |
| исприча хартији, да пише Госпођици.{S} Али пре но што ће почети писмо, она одреши појас и расп |
| њих прочитати, како је њеној унуци.{S} Али те очи су све виделе а ништа не знају.{S} Узму да ј |
| се трже, измаче се и гледа је у очи.{S} Али зашто им је сад овако?{S} Мир, необичан мир.{S} Пре |
| е свеж, а да га баци кад се спаруши.{S} Али почињу долазити до свести.</p> <p>— Ја сам огорчена |
| мал-беја, њену оцу казао је Али-беј.{S} Али у грудима тога човека срце је од камена.{S} Ни молб |
| о се мени робињи јави као слободној.{S} Али куда бих?{S} Једанпут излете из кафеза сутанина кан |
| ни, стрча у башту те закова капиџик.{S} Али пошто му се то учини мало, дозва зидара да капиџик |
| ини лепша, и као да је у њој Бајрам.{S} Али она ту своју велику радост сакри тако вешто, како т |
| е чудно...</p> <p>— Не, ја то нисам.{S} Али сам противница идиотских бракова.{S} Брак код напре |
| најбогатије био обучен његов харем.{S} Али, да ли он даје сиротињи, кћи му то не зна.{S} Ако с |
| или бар долазити на састанке с њим.{S} Али, она не врати се, нити учини по његовим порукама, к |
| јој се чини да је он диже над собом.{S} Али њој је у крв ушло: <hi>човек је старији</hi> и <hi> |
| Па сад, така лепа рука, а с ожиљком.{S} Али нека си ми жива.“ Она чисто зајаука.{S} Да јој <pb |
| p>— Ах ти нећеш да пушиш преда мном.{S} Али кад је човек брижан или болестан, није грехота ни с |
| о овде вашу Ариф-хануму Хилми-пашом.{S} Али оне се варају: ми нисмо за реформу харема већ за њи |
| ћ је страсно стеже као Азијат Осман.{S} Али осети да се она тресе те је пусти, погледа је, па к |
| где је толико ожалошћен и осрамоћен.{S} Али кад чу шта учини Фатма, он заборави на пут, избезум |
| леко, као неки свет који је ишчезао.{S} Али тај свет она ипак воли, јер у њему се срела с Џемал |
| х што су сачињавале симпатичан трио.{S} Али још једна је од њих на умору...</p> <p>У овом <hi>Д |
| адови које је Бог у јарости уништио.{S} Али ова кућа била је храм, где су гореле свеће, моја љу |
| како ју је назвао, па јој би тешко.{S} Али брзо се прибра и рече:</p> <p>— Али кажи ми, суто, |
| слободно, или је већ кога заволело.{S} Али, зашто <hi>већ</hi>?{S} Она нам је, сине, нека је ж |
| и тетку.</p> <p>— Обично је обратно.{S} Али код младих жена, заљубљених...</p> <p>— И ништа се |
| нестрпљењем чекао њен страсни девер.{S} Али кад се год вратила пријатељици, да се пресвуче и ид |
| /> споља, ући кроз уши у њену свест.{S} Али не, више ништа нема споља: све је у њој.{S} Ноћу, к |
| ла, а ја сам ти то одбила на болест.{S} Али данас...{S} Зашто не устаде свекру, кћери?</p> <p>О |
| орећи с њом француски као други пут.{S} Али ова млада и лепа турска жена прављаше се као да њен |
| м, па да идем даље, да продужим пут.{S} Али ја просити не могу: у мене нестало племићког блага, |
| с резервом.{S} Само кад је познаду.{S} Али, колико је њих што је познају?{S} Њена дела не иду |
| о а оне га тако ретко виде, гледају.{S} Али данас је било време кад се пада у сањарије и меланх |
| женску децу да васпитавамо и мушку.{S} Али до колико, тешко нама!{S} До онолико док се с мајко |
| енглеска учитељица, и ухвати Фатму.{S} Али Фатма, промени се.{S} Она ништа не каза Мерсији, не |
| по васпитан, воли своју кућу и жену.{S} Али од неког времена, он се развесели...{S} Проклета ма |
| оведе сваку „новодошлу“ страну жену.{S} Али, ко су то?{S} Путнице или жене реформних официра.{S |
| дна према Нурији, готово љута на њу.{S} Али још за ифтаром, вечерас просто изврсним, расположењ |
| даде Ђулренгији да то баци у ватру.{S} Али Ђулренги утрча и радосно викну:</p> <p>— <hi>Мужде< |
| 1" />, па опет седање за пуну софру.{S} Али пре тога Цигани, од прозора до прозора, с бубњем и |
| ише од једнога часа како се не мичу.{S} Али, најпосле, старија сестра се усправи и рече:</p> <p |
| > <p>Она плаче и облачи се у чаршаф.{S} Али напрасити беј већ се поврати, покаја.{S} Зашто да с |
| би мене за зета, пошто сам сиромах.{S} Али ти... ти си с Европљанком одрасла: узми мужа по изб |
| да га не волим, умре и не дознадох.{S} Али ја бих га може бити заволела да је према мени био д |
| вајући се, да јој се не би чуо плач.{S} Али, тешко њој, шта ће ?{S} Пољубац на уснама није што |
| вај турски обичај пристао и дао реч.{S} Али он речи није одржао... „Треба поштовати обичаје сво |
| /p> <p>— Сад знам зашто јој не идеш.{S} Али у почетку, ти си јој ишла сваки час.</p> <p>Она се |
| н-бејова оца: како је васпитао сина?{S} Али, ја те нисам слала да се светиш лудаку.{S} Ја нисам |
| е мртве, кад она не сме код мртваца?{S} Али она се њој није чинила мртва, него као да спава с о |
| з чаршафа и печета — у гору и камен ! — али нисам знала да траже да не поштујемо никога, ни све |
| бар пију не кријући, а жене...</p> <p>— Али, та је била просто дивна.</p> <p>— А какве су те дв |
| м?</p> <p>— Много, ханум-нене.</p> <p>— Али ја бих, кћери, волела да се с њим разговара, да му |
| орила је Ариф и смејале су се.</p> <p>— Али, мене не гризе савест: истина сам била болесна.{S} |
| : плачете кад треба да певате.</p> <p>— Али ја у свом пијанству нисам била убица.</p> <p>— Зар |
| и свекрве, али ништа не рече.</p> <p>— Али шта ћемо сад ?{S} Ко сме јавити моме зету? рече Ари |
| >— Ја то венчање не признајем.</p> <p>— Али га признаје Бог.</p> <p>— О, мајчице, да ниси и ти |
| ела.{S} Наша Ариф воли видело.</p> <p>— Али ја сам данас учинила као онај дервиш из приче, госп |
| и ја молим сестру: да пробамо.</p> <p>— Али ако се опет опије, и она му не буде више жена?{S} М |
| је врло добар.{S} Да пробамо.</p> <p>— Али то је смешно, рече Ариф ханум.{S} Уместо да уништав |
| кну Ариф-ханум, готово љутито.</p> <p>— Али и поштени људи, Ариф-ханум.{S} У старотурака је оби |
| и, други пут о њој, рече Ариф.</p> <p>— Али ја га волим, врло тихо изусти Фатма.</p> <p>— Кога, |
| младотуркиња.{S} Муфтија рече:</p> <p>— Али, хоће ли пристати Мурад-Џемал-беј?{S} Пре неки дан |
| {S} Али брзо се прибра и рече:</p> <p>— Али кажи ми, суто, шта ћу ја данас, и докле ће он спава |
| <p>Нурије узе себе извињавати:</p> <p>— Али ја бих то учинила и да ми није Џемал-беј сестрић, ј |
| и ослабео си...<pb n="147" /></p> <p>— Али, ханум-тејзе, без Фатме, ја... узе он муцати.</p> < |
| ије у љубави с Мадам Аристид ?</p> <p>— Али ми, слатка Мерсије, волећемо своје мужеве.{S} Зар б |
| а.{S} Која од њих не жели ово?</p> <p>— Али како си смела! рече ова не слушајући сестру.</p> <p |
| мам...{S} Само кад се воле...“</p> <p>— Али кад просимо пријатељеву кћер за свога сина, ми треб |
| је због Францускиње. „Пофранцузила се!“ Али, голо дрво нико не погледа, на лиснато бацају очи, |
| ти се човек опија, од љубоморе луди...“ Али како му би тешко кад у џепу не нађе ножа!{S} Свега |
| да, због чега је човек <hi>човек</hi>.“ Али колико бола од неког времена, како од госпођине дец |
| у као невеста, па макар и стара умрла.“ Али шта да обуче!{S} Коју хаљину он највише воли?{S} И |
| ! кажи у злу, па ћеш га лакше поднети.“ Али њу је васпитавала још и њена гувернанта, Францускињ |
| S} Пратићу га до куће, па ћу га убити.“ Али лепи Турчин сврати у један дућан, он продужи пут.</ |
| се запита: „да се није нешто наљутила?“ Али у друштву, с песмом и свирком, поред тетке коју тол |
| и вичу, питају се: „Јесмо ли ми нове?“ Али какав је тај њихов смех!</p> <p>Последњих десетину |
| pb n="60" /></p> <p>— Опет на пут!{S} А Али-беј? рече Сафет.</p> <p>— Ја без мужа не путујем, т |
| а човека срце је од камена.{S} Ни молба Али-беја, ни брата му, ни сузе материне, ништа не омекш |
| е да је сам.{S} Види себе, дечка здрава али увек незадовољна: чезне за мајком.{S} Криви оца, па |
| p> <p>— За кога ? рече Сафет.</p> <p>За Али-Рашид-бејова Османа.</p> <p>— Ах, само то да буде! |
| ок ти је твоје тетке.{S} И ја мислим на Али-беја, само, као за пакост, он је у лову.{S} Ја мисл |
| /> узвикну Мис Блак, а једна нова, лепа али врло бела, као да је јектичава, сневесели се.</p> < |
| тро и одсечно.</p> <p>— Ти си плаховита али ниси лажљива.{S} Ти то не знаш зато што су странкињ |
| бар, и по нарави и по срцу, бољи од све Али-Рашид-бејове деце.{S} Тих, благ, он је према својој |
| за Мурад-Џемал-беја, њену оцу казао је Али-беј.{S} Али у грудима тога човека срце је од камена |
| вам је „прво вече“?</p> <p>Она поцрвене али ништа не одговори, а Ариф рече:</p> <p>— Била је уд |
| сам волела, свашта им куповала. „Имање Али-пашино велико <pb n="181" /> је.“ Ја сам то чула, а |
| ј пружи ратлокума, и наже се да је љуби али у собу уђе мајка му, што њему ни мало не би пријатн |
| У томе се чу кашљуцање: на ручак долази Али-Рашид-беј.{S} Старац пред вратима скида обућу, а ов |
| и кад му Мерсије прогука: „Иди, слатки Али беј течо“, он се разнежи, и похита да се пресвуче.{ |
| и јаве; кад се састану, Фатма је загрли али не пољуби, и не помирише: како да је пољуби кад су |
| рија дугачка је и црна...{S} Ја сам кћи Али-паше, бившег садразама.{S} Отац ми је био Турчин, м |
| S} Моја историја је страшна.{S} Кћи сам Али-пашина; никад нисам пешке пошла, те никога нисам ни |
| да ту страхоту и лепоту — запаљено небо Али док је само изишла — промена, навукоше се густи сас |
| ерао.</p> <p>— Само полако, лепим, душо Али-беј; јер ти знаш да је он луд, љут: да се у љутини |
| би се ти код њега преседела?...{S} Леп али луд.{S} Још нема пуних тридесет а већ отерао три же |
| а даље пишти кларинет уз једну монотону али страсну турску песму: то се Ахмед-беј на своме чард |
| проговорити.{S} Јуче, кроз кафез видех Али-агу: стар, има сто година, болестан, једва иде, сир |
| ије-хануминој кући је пуно жена, старих али и младих, које су дошле ради Фатме.{S} Али Фатме не |
| /hi>, жеља; <hi>Џемал</hi>, лепота; <hi>Али</hi>, висок; <hi>Нури</hi>, видело; <hi>Шемси</hi>, |
| {S} Да видиш, душо, <hi>ариф</hi> и <hi>али</hi> просто нас буни.{S} Изгори га, молим те, и ако |
| авладам па чак се и насмејем!...</p> <p>Али, драга госпођице, помислите,— ја се надам.{S} Срце |
| њине свадбе прошло месец дана...</p> <p>Али данас, он осети нешто као умор, као досаду...{S} Ка |
| алону под стиховима из Корана...</p> <p>Али, ах! тек што ово написах, тргох се.{S} Шта имам ја |
| у као она, а праве се поштене...</p> <p>Али ништа није трајно, стално.{S} Изненада дође једна в |
| , рекла „душо“ или „јагње моје“.</p> <p>Али Францускињи ово не би смешно, јер она је сваки час |
| он и пође да затвори кћери уста.</p> <p>Али ова се измаче вичући:</p> <p>— Ја пљујем на његово |
| после: он не узима речи натраг.</p> <p>Али-беј се врати брзо, као да је прелетео толике улице; |
| ениних речи, увек кад год слаже.</p> <p>Али Џемал-беј се опет опи.{S} Сад од њега нико не тражи |
| зе!.. ја имам нешто да ти кажем.</p> <p>Али она одмахну руком и рече:</p> <p>— Остави ме, дете! |
| S} Њој то ни на намет није пало.</p> <p>Али он се брзо умири; чим осети њу, метну своју главу н |
| то, па поче нешто сасвим десето.</p> <p>Али сутрадан ове опет дођоше и одмах почеше о Осман-беј |
| врши се тако брзо и тако просто.</p> <p>Али пре но што су се разишли, старотурци су опет узели |
| у плач и паде на празну постељу.</p> <p>Али, одмах скочи: то је брачна постеља, и она нема више |
| оставља Фатму саму, оде мртвацу.</p> <p>Али Арифа не послуша зета.{S} После његова одласка мало |
| ије,“ и тако даље <pb n="199" /></p> <p>Али, он се сад опи брже но прошли пут.{S} И опет страх, |
| несрећна, кад си јој ти срећан?</p> <p>Али он избеже да одговори, љубљењем.{S} Ниједно место н |
| .{S} Очева реч детету је закон.“</p> <p>Али мени се чини да би ми било лакше кад бих чула да је |
| > <p>— Срце ...нека ти је срећно! ...{S}Али како... изненада...</p> <p>— Ја сам ти, тејзе, све |
| а хранила.“ (Он поцрвене и обори очи.) „Али он ће радити: здраве су му руке и ноге, здраве су м |
| кретало ову лађу.{S} Путује у Каиро... „Али зар се Мадам сећа онога турскога детета?“ Загледа с |
| те приповетке.{S} Крај јој је овакав: „Али лончар је волео и оне црвене црепове“.</p> <p>Сафет |
| мо...<pb n="162" /></p> <p>— Нек спава, Алије... доста ће јој бати.</p> <p>Пашиница пође софом: |
| изгубила нешто што волим.</p> <p>— Луд, Алије.</p> <p>— Није луд.{S} Страстан, Азијат.{S} Европ |
| рце“, и сневеселише се.</p> <p>— Алије, Алије, шта ћемо ?{S} Себе бих продала, да му купим њу, |
| ивију, па похита сестри.</p> <p>— Аман, Алије, шта ћемо, ко да му каже?{S} Ја не смем.</p> <p>— |
| <p>— Је ли срамота што оволико лажемо, Алије?</p> <p>— Грдна срамота, Нурије.{S} Али она прва, |
| чала о Емирином болу...{S} Да ме питаш, Алије, кога више волим, ја ти не бих умела казати.{S} И |
| а већ срце“, и сневеселише се.</p> <p>— Алије, Алије, шта ћемо ?{S} Себе бих продала, да му куп |
| рија сестра се усправи и рече:</p> <p>— Алије, ти можеш да спаваш!</p> <p>И ова одмах устаде, к |
| > <p>Истога дана, у исто доба, Нурије и Алије укрцале су се у један брод за Цариград.</p> <p>Др |
| син Арслан-Нури-паше Емир Заде и Зенихе-Алије-хануме...{S} Од старе емирске арапске породице, п |
| , као пророк: на ноге!</p> <p> <hi>Ариф-Алије</hi>.</p> <p>Фатми се коса на глави диже, исцепа |
| а узе са шиљтета Ђулренгијине ђинђухе. „Алије!“ виче Нурије-ханум уплашено, јер види да јој сес |
| е почиње другу молитву, моли Мухамеда и Алију да јој сачувају сина од беде, и окрећући главу ду |
| па су за чланове узели и жене:{S} Фатма-Алију и Емине-Семију, Ђулистан-Хисмету, Фатма-Фахреназу |
| : „Алла’, Алла’, ил Алла’!...{S} Алла’, Алла’, ил Алла!...{S} Алла’, Алла’, ил Алла’!...“</p> < |
| {S} Алла’, Алла’, ил Алла!...{S} Алла’, Алла’, ил Алла’!...“</p> <p>.................</p> <p>„М |
| ом, тихо, монотоно и фанатично: „Алла’, Алла’, ил Алла’!...{S} Алла’, Алла’, ил Алла!...{S} Алл |
| ћу!{S} И зашто да му седим кад...{S} О, Алла’! он ме не воли.{S} Ради њега, ја бих се одрекла с |
| а, плачући од радости и вичући: „Алла’1 Алла’!{S} Алла’!“, чему су се хануме чудиле смешећи се: |
| од радости и вичући: „Алла’1 Алла’!{S} Алла’!“, чему су се хануме чудиле смешећи се:{S} Мондиј |
| на на време окупи: „Алла’!{S} Алла’!{S} Алла’!“...{S} И да је неко упита како се каже „Бог“ фра |
| је с времена на време окупи: „Алла’!{S} Алла’!{S} Алла’!“...{S} И да је неко упита како се каже |
| литви, вичући као дервиш: „Алла’-ху!{S} Алла’-ху!“ Робиње пролазе мимо софу, и кад виде њу овак |
| арида.{S} Сад је дошао овај други-..{S} Алла'!{S} Колико сам несрећна! „<foreign xml:lang="en"> |
| натично: „Алла’, Алла’, ил Алла’!...{S} Алла’, Алла’, ил Алла!...{S} Алла’, Алла’, ил Алла’!... |
| ла’!...{S} Алла’, Алла’, ил Алла!...{S} Алла’, Алла’, ил Алла’!...“</p> <p>.................</p |
| </p> <p>— Нећемо ићи.. јавили смо...{S} Алла’!...{S} Дај да те закитим...</p> <p>Кити је, дршћу |
| диле смешећи се:{S} Мондије да виче:{S} Алла’!{S} За овим је посадише, опет на Мондије-ханумину |
| урије?{S} Да се не огреши ?...</p> <p>— Алла’!...{S} А чиме ће, кад нема оружја?</p> <p>— Џемал |
| n="221" /></p> <p>— Нема Бога.</p> <p>— Алла’! виче Нурије и покрива лице рукама.</p> <p>— Отво |
| м Бога, зато што он мене мрзи.</p> <p>— Алла’?! простења он и пође да затвори кћери уста.</p> < |
| ворити, али је претече Нурије:</p> <p>— Алла’!{S} Ја и данас нисам постила, те сам имала моћи д |
| Оне се тргоше.{S} Нурије рече:</p> <p>— Алла’!{S} Зејнеб-кадун!...{S} За ручак: сира и хлеба, к |
| диже коса на глави; он изусти:</p> <p>— Алла’?!</p> <p>— Ја мрзим Бога, зато што он мене мрзи.< |
| Алла’, ил Алла’!...{S} Алла’, Алла’, ил Алла!...{S} Алла’, Алла’, ил Алла’!...“</p> <p>........ |
| Алла’, ил Алла!...{S} Алла’, Алла’, ил Алла’!...“</p> <p>.................</p> <p>„Мерсије је |
| монотоно и фанатично: „Алла’, Алла’, ил Алла’!...{S} Алла’, Алла’, ил Алла!...{S} Алла’, Алла’, |
| — кадиско.{S} Па шта је мени остало, о Алла’!{S} Где су толике куће, где лепи конаци, где земљ |
| ога. „Биће што је писано.{S} Хвала ти о Алла’!“ Сад у кући нема нових, све су старе, све верују |
| адићем, сваки час баца очи у кафезе... „Алла"! какве су му очи!“ виче узбуђено робиња; Фатма се |
| же „Бог“ француски, она би одговорила: „Алла’“.{S} Али та „Францускиња“ час-по па се предаје во |
| ман “ Нурије с времена на време окупи: „Алла’!{S} Алла’!{S} Алла’!“...{S} И да је неко упита ка |
| стро.“ Она пружи руке и очајно изусти: „Алла’!“</p> <p>Око по ноћи послале су слугу по Џемала, |
| ена сута, плачући од радости и вичући: „Алла’1 Алла’!{S} Алла’!“, чему су се хануме чудиле смеш |
| Туркињом, тихо, монотоно и фанатично: „Алла’, Алла’, ил Алла’!...{S} Алла’, Алла’, ил Алла!... |
| о дервиш у молитви, вичући као дервиш: „Алла’-ху!{S} Алла’-ху!“ Робиње пролазе мимо софу, и кад |
| у ђерђефу, покри косу, јер чу с минара „Алла екбер“, па да је не види мујезин.{S} Навезе почета |
| разгали, насмеје.</p> <p>Никад не каже „Алла!“; пред сваку реченицу рекне „<foreign xml:lang="f |
| них кандилима као звездама, разлеже се „Алла’ екбер“, и чудно утиче на оне који су очекивали „п |
| а, заспа; у зору је пробуди мујезиново „Алла’ екбер“...{S} Како јој је мило то позивање на моли |
| ена на време, чуло се јасно изговорено „Аллааа!!“ Седећи у куту, Џемал-беј гледа ове три миле м |
| о учење, мени се чини, сине, не иде.{S} Аллах нека нам умудри Фатму.“</p> <p>Сви је зову „Емир“ |
| Променио хаљине, али памет...</p> <p>— Аллах!...</p> </div> <pb n="121" /> <div type="chapter" |
| .{S} С минара Алаџа-Имарета разлеже се „Аллах екбер“ и губи се у висину под плавим небом.{S} Ус |
| египатску асуру, бели чаршав (<hi>софра-алти</hi>), да на њ падају мрве, и поређаше около шиљте |
| а кад се вратише, софра дигнута, „софра-алти“ покупљен.{S} Поседаше по другим дебелим шиљтетима |
| ека, и до књижевника!{S} Изиђе, правећи алузије што ме удостоји своје посете „геније“; а ја за |
| n="237" /> пут...{S} Никад јој није ни алузијом поменуо о љубави, а сад јој приђе смело, дрско |
| срећни ти гости“?</p> <p>Она је правила алузију на Нурију.{S} Ариф је зацело хтела тамо, али да |
| ли све као да прави шалу, па настави: — Ама доцкан, много доцкан... старо, много старо, одвише |
| p>После псовке, научене од цариградских амала и од својих ноћних другова, не хтев се свући, он |
| ко тако сад у нас удаје девојку?{S} Ни амалин, чијој кћери је сва наука плетење кеса и везење |
| га рада у Турској нема.</p> <p>— Племић амалин!</p> <p>— Он има очи... он зна писати...</p> <p> |
| ноге.</p> <p>— Здраве руке и ноге су за амалина.</p> <p>— Амалисаће, ако за њ другога рада у Ту |
| аве руке и ноге су за амалина.</p> <p>— Амалисаће, ако за њ другога рада у Турској нема.</p> <p |
| рукама и забринуто изусте: „Шта ће се, аман “ Нурије с времена на време окупи: „Алла’!{S} Алла |
| већ четрдесет година: „Аман, Осман-беј, аман!{S} Ја сам чула за некакве нове, и да оне траже да |
| /p> <p>— Дуван кажите ми, дууувааан!{S} Аман !{S} Ааа! ааа!</p> <p>— Зар не пушите?</p> <p>— Од |
| p> <p>— Једна лаж повлачи стотину...{S} Аман, оче мој, за Божју љубав.{S} Оца немам, брата нема |
| ... између нас и Ибрахим-Хасан-беја.{S} Аман!{S} Кажите му да ја нисам знала да мој сестрић пиј |
| , Џемал-беја...{S} За њега ме страх.{S} Аман, оче мој, за Божју љубав!</p> <p>— Заклела си ме у |
| ле, наше ждребице, и сва се...</p> <p>— Аман! викнуше девојке нестрпљиво. — Је ли то нарочито, |
| оди се с човеком, после мајка.</p> <p>— Аман, полудео! виче Нурије.</p> <p>— Ово није љубав но |
| је срце је пуно љубави и бола.</p> <p>— Аман, шта говори ? прошапта робиња уплашено.</p> <p>— Д |
| робиња састави платна иглама.</p> <p>— Аман, кјучук-ханум, шта ти је?! чу се тихо.{S} Што ћути |
| стре из собе, закључаше врата.</p> <p>— Аман, цела кућа луда! узвикну Фатма и поче плакати.</p> |
| урад-Џемал-беј“, поче Мерсије.</p> <p>— Аман! узвикнуше робиња и госпођа и покрише лице сукњама |
| , ето, то госпођа стрина куне.</p> <p>— Аман, очију ми! очи моје Мерсије: уста су ти медена, да |
| дену чивију, па похита сестри.</p> <p>— Аман, Алије, шта ћемо, ко да му каже?{S} Ја не смем.</p |
| S} Сине! вичу родитељи молећи.</p> <p>— Аман, ага-беј! преклиње сестра и плаче.</p> <p>Брат га |
| лан, као храст оборен секиром.</p> <p>— Аман, арслан мој мртав! закука Нурије кад виде да га но |
| на седе, пита се с њим и рече:</p> <p>— Аман, децо, где сте?</p> <p>Они се погледаше и поцрвене |
| е и пољуби нену у руку и рече:</p> <p>— Аман, нене, где је та ханума што ми је донела од тејзе |
| обичаја, одмах поче да говори:</p> <p>— Аман, муфти-ефенди!{S} Били сте нам саветодавац, и испо |
| ејах нешто болесна, а та његова тетка: „Аман!{S} Зар да се не обучеш!{S} Зар да те такву затече |
| > <p>Капију отвори Ђулренги, и закука: „Аман, мртав!“...{S} Младога беја понеше кроз двориште ч |
| ој кући слушкиње већ четрдесет година: „Аман, Осман-беј, аман!{S} Ја сам чула за некакве нове, |
| де.{S} Он продужи пут, а робиња викну: „Аман, кјучук-ханум! црвена си као зрели нар!“ и разлега |
| руци му нож... „Падао, тешко мени!“ — „Аман, Ахмед, што си пустио да пада?!“ рекоше очајне сес |
| Имарета“...{S} И он познаде рукопис.{S} Аманет: женско дете од три месеца!{S} И писмо и аманет |
| беју дође из Европе, из Париза, писмо и аманет!{S} На писму адреса прво француски, после турски |
| женско дете од три месеца!{S} И писмо и аманет донесе му једна странкиња, говорећи му језиком к |
| /></p> <p>Драга ханум,</p> <p>Шаљем вам аманет од ваше и своје Емир-Фатме...{S} Ни смрт моје ма |
| е срце претрпело катастрофу.{S} Остави „аманет“, па леже, и узе плакати.{S} Плакала је сваки ча |
| га је покретао на рад — срце?{S} Где је амбиција — био је први?{S} И пред очима му изиђоше град |
| а Хасан-бејова, по нишком обичају, кади амбром и прска ђулсуом, ступају у једну врло велику соб |
| е и добро учење његова унука и узвикну „амин!“; и он сам раздаће им симите; његова мајчица кува |
| су хтеле, оно: гробови, растурени тамо амо, плитки турски гробови; спуштају их у њих, увијене |
| , што личи на последњи ред ложа каквога амфитеатра, заустави кола да хануме виде једну слику ко |
| ац је метао тако полако, да не чује сут-ана.{S} А нене му говори: „Зашто, сине?{S} Ко ти је так |
| м мајка, не би ми била Нурије-ханум сут-ана...</p> <p>Тај лепи младић сестрић је моје сут-ане, |
| сад од тога што ми је Нурије-ханум сут-ана?{S} Моја мајка <pb n="69" /> с њом не говори.{S} Је |
| че:</p> <p>— Нећу више с тобом. <hi>Сут-ана</hi>!<ref target="#SRP19120_N11" /> моја слатка сут |
| оја учитељица и пријатељица</p> <p> <hi>Ана Жабуле</hi>.</p> <p>P.{S}S.{S} Збиља, ако је госпођ |
| више не могу, не даду ми сузе...</p> <p>Ана Жабуле.</p> <p>Ово писмо је дугачко, роман...{S} Ар |
| ога унука довео је веште бербере чак из Анадолије.{S} Он је то говорио врло узбуђено, почињући |
| због жена</hi> растурени са службом по Анадолији, и по овом нашем крају, где ће нам се, свакак |
| ништа, полазиле су лађе за Цариград, за Анадолију, за Сирију, и за Француску...{S} Једнога дана |
| много путују.{S} Ја ћу може бити ићи у Анадолију и Сирију.</p> <p>— Због нас су и наши мужеви, |
| имп, у пут покрај њега којим лађе иду у Анадолију... „Тим путем је отишла Мадам".{S} Пета годин |
| ад, да опет узму кућу у Бејлер-беју, на анадолској страни, и кад јој то нене каже, она заплаче; |
| но!{S} И сваки лепи конак на Босфору на анадолској и румелиској страни оплаках као оца: они су |
| о сад отиду на румелиску страну, сад на анадолску, и стану у малом пристаништу каквог лепог сел |
| i>Олимпос-Паласу</hi> или <hi>Хотелу д' Англетер</hi>, осећа ли да она на њега мисли, или је се |
| ренуше поред Олимпос-Паласа и Хотела д’ Англетер, па потераше у другу чаршију, у чаршије открив |
| и одвезоше се близу мора, у <hi>Хотел д'Англетер</hi>.</p> <p>Ту осташе до три часа по подне, п |
| с Ђулистан-ханумом и готово сам постала англофил.{S} И та жена нађе пута и начина да пошаље мен |
| <hi>Шемси</hi>, сунце; <hi>Мелек</hi>, анђео; <hi>Ариф</hi>, разумна; <hi>Зариф</hi>, нежна; < |
| о кући Мурад-Џемалове тетке а своје сут-ане, па јој се чини да није у граду где се родила и одр |
| <p>Тај лепи младић сестрић је моје сут-ане, Нурије-хануме.{S} И ви га се може бити сећате, дра |
| е живимо, већ животаримо. „Живот вам је анималан,“ каже Мадмоазел. „Једете, пијете, спавате“... |
| ње и на пад...{S} Јер оне проводе живот анималан: једу, пију, спавају — тако је рекла Госпођица |
| p>А пре неки дан, мој отац метну на сут-анин капиџик катанац, а мајка му ништа не смеде рећи, с |
| Пробушиле смо зид, па смо гледале у сут-анино двориште: нисмо га виделе.{S} Али га видесмо кроз |
| <note xml:id="SRP19120_N67">Дођи кући, Анри.{S} Ја сам све казала мами.</note> <note xml:id="S |
| од ње, честитија; казала је мајци...{S} Анри је био с њом, она му сутрадан писала: „<foreign xm |
| ени антеријом.{S} Коса му црна као гар, антерија бела као снег; без појаса је, са широким скуто |
| <pb n="257" /> сребрна.{S} Црна свилена антерија, прављена још пре дванаест година, стајала јој |
| пође софом: висока, права; бела памучна антерија јој раскопчана, вуче се за њом... дугачка; а ц |
| на плећима јој се подигла бела памучна антерија: изгледа као нека светитељка.{S} Њене паметне |
| ml:lang="fr">saut de lit</foreign> наша антерија!{S} Згодно за седење на миндерлуку.</p> <p>Она |
| аљинама и на старе у старинским турским антеријама с три стотине бора и с хркама с три хиљаде п |
| -ханум с јетрвом, обе у плавим свиленим антеријама, и док чељад љуби скут гостима и прима им су |
| с подигнутим печима, Јеврејке у шареним антеријама подбрађене зеленим газом, странкиње што живе |
| едаше на шиљтета, дођоше сестре, само у антеријама с башјортиом преко косе; направише гостима т |
| у се лепезама, откопчавајући струкове и антерије.{S} И човек би помислио да их више ништа не мо |
| јер, ако јој се откине пуце или копча с антерије, она то не пришива сама, него робиње.{S} Сад ш |
| , <hi>аврапама</hi>, у народној хаљини, антерији, у народној обући, за кућу, <hi>терлуцима</hi> |
| к и од Мерсије.{S} У турској старинској антерији и старинском чешљању, она јој је новија од сви |
| ојећи, па поседаше, стара, у старинској антерији с каик-отосом<ref target="#SRP19120_N56" /> на |
| иљтету у белој алватној хаљини, турској антерији, коју она зове <foreign xml:lang="fr">saut de |
| ма.</p> <p>И ето Фатме, у белој турској антерији, очешљана европски.{S} Кад виде девера, хтеде |
| чешће је замишљам у оној њеној дугачкој антерији емир-боје, с њеним сребрним аврапама: кад јој |
| пољуби их у скут и у руку.{S} У зеленој антерији, с каик отосом, нене зајеца кад угледа унуку с |
| но се ниха.{S} Фатма је данас у зеленој антерији.{S} Прође кроз предсобље и оде у сутину собу з |
| лива.{S} Свекрва, у љубичастој свиленој антерији с дугачким скутом, с аврапама, и много накићен |
| мршава висока старица, у белој памучној антерији је, и с кратко подсеченом сребрном косом.{S} О |
| ом косом као мушкарац, у белој памучној антерији, наваљена на јастук као да је не виде, и не чу |
| је деце.{S} Ариф, у свиленој љубичастој антерији прављеној за свадбу, очешљана европски (први п |
| оји цвет.{S} Она је у једној ружичастој антерији, расплетена, с нанулама поврх папуча (да јој с |
| јој је донела она стара Цариграђанка, у антерији, хрци<ref target="#SRP19120_N71" /> и каик-ото |
| о није био ближи од свекрве.{S} И ако у антерији, у аврапама, оне су у њеној озбиљности, у њено |
| ет, девојчица, плаве дуге косе, у белој антеријици, скакуташе око њега, и тапшући викаше : „Тат |
| е се пресвуче: панталоне и капут замени антеријом.{S} Коса му црна као гар, антерија бела као с |
| нских ноћи раде: шију за Бајрам кошуљу, антерију, хаљину себи и својима, мужу, деци...{S} Па пе |
| с откривеном главом, једном руком диже антерију на главу а другом покри лице...{S} Ово учини к |
| .{S} Спусти руку!“ То рекав, повуче јој антерију, она спаде: остаде јој откривена глава „Откриј |
| Али, шта ћеш да обучеш?</p> <p>— Плаву антерију, Замбак-ханум.</p> <p>— Белу, ону што је као п |
| е.{S} Сад шије брзо и лепо једну женску антерију од цица, а снахи дала да јој сашије једне беле |
| анцуску хаљину а ти си јој купио турску антерију.{S} Она се тебе боји, па зато пред тобом једно |
| то посрћући.</p> <p>Он обуче своју белу антерију и скиде чарапе па прекрсти ноге на шиљтету, а |
| и девојке, која год је имала крај себе Ану, Марсел, Елиз, и чула шта је жена, и шта је женина |
| нове.{S} По сто пута вам узвикујем као апостол, као пророк: на ноге!</p> <p> <hi>Ариф-Алије</h |
| јер немам срца за њу.{S} Ја нисам више апостолица и мисионарка; ја нисам више добра кћи Турске |
| међу које је послао Бог, не Пророк, њу, апостолицу и мисионарку, да их изведе на прави пут, да |
| алим; себе осећам, све више и више, као апостолицу, мисионарку, и јача ми воља и снага; све виш |
| људима, <hi>студенти</hi>?...</p> <p>30 априла, пред вече.</p> <p>И ако сам „оваква“, око мене |
| устим... препукло би ми срце.</p> <p>30 априла, у јутру.</p> <p>С друговима и ноћу и дању...{S} |
| н, она настави читање.</p> <p>Париз, 23 априла 1907.</p> <p>Шта да пишем, кад сам несрећна.{S} |
| е.{S} Је ли то истина?</p> <p>Париз, 27 априла 1907.</p> <p>Где сте ви, нове, што тражите да см |
| умирем. <pb n="293" /></p> <p>Париз, 29 априла 1907.</p> <p>Ја сам свој <hi>Дневник</hi> назвал |
| причам једну приповетку коју сам чула у Арабији и која се зове <hi>Лончарев Бог</hi>?</p> <p>Би |
| азне или вечите робије — сургун...{S} У Арабију!{S} Нисам могла.{S} Подмитих кадије... с кућом |
| му, ви познајете Џемала...{S} По оцу од Арапа, од емира...{S} Ја сам вам причала о његовој лепо |
| је сву турску царевину, живела је међу Арапима, дружила се с цариградским највећим харемима.{S |
| ихе-Алије-хануме...{S} Од старе емирске арапске породице, по оцу, а по матери Турчин.</p> <p>Ја |
| ораше као да чита из какве персиске или арапске књиге.</p> <p>— Ова жена нема прошлости и не оч |
| у и пашовали претци мога сестрића.{S} А арапски емири... ко зна, још од Мухамеда!</p> <p>Сви пр |
| , јер је васпитан као Европ...{S} Он је арапски племић.</p> <p>— Па позовите га, рекоше старци. |
| а је медресу као мушко; чита персиски и арапски; учена је и паметна као Ајше-Садика, друга жена |
| ји и одмах пође, не ходећи поносито као арапски принц, већ чисто погурен, дубоко оборене главе. |
| ала.{S} Он је као Европљанин, а личи на арапског принца, принц је.{S} Зове се Мурад-Џемал, а ви |
| сам је учила и персиској<pb n="90" /> и арапској књизи и читала јој њихове песнике.{S} Али, син |
| е јести прстима ћутећи, слушајући једну арапску <pb n="73" /> арију коју је Фатма свирала на кл |
| таје хладна; кад одјекне каква европска арија, она добија крила и у духу лети по непознатим све |
| инило као запевка; тако пријатан глас и арија, а тако тужно.{S} Гугутке су залепршале крилима о |
| ила, већ је свирала, сва унесена у лепе арије: тонови су се преливали, звуци час дрхтали час жу |
| н или певају нове турске песме на старе арије с веселим срцем; веселе се као да су освојиле све |
| рвативци“, у овој силно нежној, страној арији <hi>Први Бол</hi>, осетиле су душу не онога чија |
| , слушајући једну арапску <pb n="73" /> арију коју је Фатма свирала на клавиру с много школе а |
| чулне љубави, на старинску меланхоличну арију, зачу се из куће пуне веселих жена, с пригушеним |
| е пијанство.{S} Пре је замерала Госпођи Аристид што су њене кћери с њом као с другарицом, а сад |
| аћица је није звала), окрете се Госпођи Аристид и слободно турски рече: „Да су овде и људи, вес |
| нових, она што изгледа јектичава, Мадам Аристид, Мадмоазел Дарно и она ноћашња Енглескиња.{S} О |
| нога сопственог срца.{S} Та жена, Мадам Аристид, не воли ни њену велику љубав...{S} Ноктима је |
| њена пријатељица, сестра по души, Мадам Аристид.{S} Чини јој се да се брзо врати само зато да с |
| на њих познаје, Мадмоазел, Мадам, Мадам Аристид, и толике друге које познаје из живота и из ром |
| ир-Фатма</hi>.</p> <p>P.{S} S.{S} Мадам Аристид нисам видела; али сам чула да те код једне наше |
| бејових и Мерсије нико не зна:{S} Мадам Аристид се стидела да каже, а Ариф-хануми је било жао.< |
| д јој хвале пријатељицу.</p> <p>— Мадам Аристид је дивна!{S} Кад говори француски цвркуће као т |
| Саније-ханум је сто пута рекла да Мадам Аристид никад није волела нашу...</p> <p>Ариф испусти х |
| понова поче да је дира, вређа за Мадам Аристид.{S} Она јој је увек завидела на Францускињином |
| хну, па је Нурије поче пецкати за Мадам Аристид, па се жене, све осим пашинице, на то пецкање, |
| еће стићи.</p> <p>На софи је била Мадам Аристид и њене кћери, Францускиња и солунске Гркиње...{ |
| им: напоље! али се уздржава због Мадам Аристид.{S} Из боље породице но остале, образованија од |
| ј окрене леђа, али се уздржа због Мадам Аристид.{S} Францускињама би најнепријатније, сасвим ви |
| че.</p> <p>Колико је волела тејзе Мадам Аристид, а она, једанпут, кад виде тејзу у невољи, окре |
| p> <p>— Због њене земље.{S} Да је Мадам Аристид оваква иста, а да је Гркиња или Јерменка, она ј |
| м друштву, и вређала је : „Где је Мадам Аристид?{S} Добро сте хтели доћи без ње?!“ Турске жене |
| их ништа није случајно.“ И кад се Мадам Аристид и Мадмоазел Дарно окретоше да њу још једном вид |
| а свих нација, међу којима бејаше Мадам Аристид с кћерима.{S} Фатма се сети последњег гостовања |
| глескиња, и неколике странкиње, и Мадам Аристид са својим лепим кћерима спремљеним као за бал ( |
| ону милу Мадам што оде у Каиро, и Мадам Аристид и Мерсијину гувернанту, и ако је одавно отишла, |
| >.{S} Чак и моја Госпођица, чак и Мадам Аристид наглашују турски зато што су дуго у Турској.{S} |
| ф-тејзе Мадам Ажил, заборавила би Мадам Аристид.{S} Приложила сам ти писмо тејзино, послато пре |
| у, да њу види, али да не заборави Мадам Аристид.{S} Не кажеш која је, то јест је ли путница или |
| драви.{S} С тетком, с три нове, с Мадам Аристид и с Мадмоазел Дарно пољуби се у један образ па |
| уби.</p> <p>— Ти си се помирила с Мадам Аристид, рече Сафет гледајући обрадовану сестру.</p> <p |
| онолико тужна кад није у љубави с Мадам Аристид ?</p> <p>— Али ми, слатка Мерсије, волећемо сво |
| код њих је на ифтару Ариф-ханум с Мадам Аристид и њеним кћерима.{S} Фатма се изненади кад не ви |
| уму, малу драгу Мерсије-хануму, госпођу Аристид и њене кћери, и све друге које ја волим и којим |
| ађење свих, Сафет-ханум служаше Госпођу Аристид сама својом руком, шапћући јој: „Ја вас волим, |
| ноћ, јагње моје, била сам код господина Аристотела, на балу...{S} Што се чудиш?...{S} Моја мајк |
| пољупцима по лицу и по рукама.</p> <p>" Ариф-ханум љуби само кога много воли; и њу небројено пу |
| е се пре суфура; али уместо да се нада, Ариф-ханум бејаше очајна.{S} Она зна да од тих што се з |
| XVIII</head> <p>Како се преудаде Фатма, Ариф се промени.{S} С колико је куражи говорила и с кол |
| они кажу да се не ваља.</p> <p>— Доста, Ариф, доста!{S} Ти не знаш шта је доста! рече с прага Ф |
| а и држе им предавања...</p> <p>Одавде, Ариф оде кући.{S} Муж је хтеде питати како је било на к |
| Ориенталка“.{S} Али, гледајући је дуже, Ариф се сети описа Хамилтонова...{S} Он описиваше једну |
| </p> <p>— Волела бих чути ваше мишљење, Ариф-ханум.</p> <p>— Ја сам, ханум-ефенди, с ханумама з |
| а га кроз кафез.</p> <p>— Допао јој се, Ариф-ханум?</p> <p>— Много, ханум-нене.</p> <p>— Али ја |
| е оживеше, Цариграђанке се развеселише, Ариф поста говорљива.{S} Она је била говорљива само кад |
| ипак се није развеселио.</p> <p>— Лаж, Ариф-ханум од почетка до краја.{S} Камо срећа да је зна |
| во љутито.</p> <p>— Али и поштени људи, Ариф-ханум.{S} У старотурака је обичај, кад муж пије ил |
| .{S} Па зар опет распуштеница?{S} А ти, Ариф, браниш овакве жене!{S} Зејна је проста неваљалица |
| виде кад изиђе и кад се увуче с тетком, Ариф-ханумом и робињом Ђулренгијом у затворена кола <pb |
| а жена!“ рече и тужно се осмехну.{S} О, Ариф-ханум!{S} О, све те нове!{S} Оне, сироте, нешто хо |
| >Mon Dieu!</foreign> то је од вас лепо, Ариф-ханум.“ И пошто јој показа руком место где ће сест |
| Па је испита.</p> <p>— Знала сам ја то, Ариф-тејзе, још кад је Фатма била у Цариграду, и напоми |
| те Туркиње гледале су...{S} Наједанпут, Ариф се сети оне тајне.{S} Сва јој крв јурну у лице.{S} |
| } Срдачно поздрави госпођу твоју мајку, Ариф-хануму, малу драгу Мерсије-хануму, госпођу Аристид |
| нку.</p> <p>— Као старинску муслиманку, Ариф-ханум.</p> <p>— Зашто си јој набављао европске учи |
| о скоро“.{S} Кад тобоже испиташе Фатму, Ариф изиђе и рече:</p> <p>— О, ханум-нене, умало ме Еми |
| рата...</p> <p>Испраћајући пријатељицу, Ариф пружи руке као кад се Богу моли, да јој она што ск |
| љубљујемо у оне који су нам своји.“ Ах, Ариф-тејзе, баш си <hi>ариф</hi>.</p> <p>27 рамазана 13 |
| он би јој био брат од тетке.{S} Ја бих, Ариф-ханум, баш волела да се она, крадом од оца, с њим |
| сином!</p> <p>Оне три ћутаху и пушаху; Ариф-ханум хтеде говорити, али је претече Нурије:</p> < |
| с „мешовитим“ намештајем, <pb n="54" /> Ариф-ханума се загледа и помисли: „„У ђубрету спава, ца |
| ју, Сафет би помислила: „завиди ми".{S} Ариф често каже: „Ја час жалим што нисам мајка, час вол |
| ма, са штаповима (унеле их у собу!).{S} Ариф се збуни видевши први пут у миниатури Европу.{S} М |
| сестрић, јер сам знала да се воле...{S} Ариф-ханум ми је испричала о Емирином болу...{S} Да ме |
| утећи; и окрете се зиду, утиша се...{S} Ариф би мислила да спава да јој није охладнела ручица у |
| сваки кут њене душе, он је с њом...{S} Ариф-ханум испрати странкиње чак до прве капије, и одгл |
| p> <p>Ово писмо је дугачко, роман...{S} Ариф га узе читати као што би читала какав роман, али с |
| јер је знала да за другога нећеш...{S} Ариф-ханум и сад не зна...{S} Знаш наши бећари:{S} Ахме |
| штва за подизање друштвеног морала“.{S} Ариф хтеде да плане и да рече: „То ће бити председница |
| руштва за васпитавање турских жена“.{S} Ариф ју је гледала и тужио се смешила.{S} Њом овлада је |
| да се поклопи на диван па да закука.{S} Ариф то опази и рече:</p> <p>— Емир, очи моје, хајде го |
| траг узела, јер ти си јој га и дала.{S} Ариф-ханум, кћери, хоћеш ли да ти испричам једну припов |
| , раскопчане, с косама по јастуцима.{S} Ариф је прошаптала најтишим шапатом: „Да их не будимо : |
| ило је па више страна Новога Солуна.{S} Ариф није била из овога друштва, па ипак сврати да види |
| не доврши, застиде се, и узбуди се.{S} Ариф, смејући се, рече :</p> <p>— Да те удамо за Џемал- |
| играчицу: стидела се од своје деце.{S} Ариф, у свиленој љубичастој антерији прављеној за свадб |
| знајући шта ће, спусти пече на лице.{S} Ариф и нове узеше се смејати њеној забуни, и подигавши |
| оља, и с мандалом изнутра, а звонце.{S} Ариф их прекори, што се подсмевају Нурији, кад она мисл |
| ри лице рукама и клону на миндерлук.{S} Ариф се силно растужи и, гутајући сузе, приђе јој, седе |
| .......</p> <p>Децембарско је јутро.{S} Ариф се пробуди раније но обично, и окренувши се к проз |
| предсобљу јој нешто шапташе на ухо.{S} Ариф скиде чаршаф и пече, а преко косе пребаци Нуријин |
| <p>Она је правила алузију на Нурију.{S} Ариф је зацело хтела тамо, али да не би сестри учинила |
| мисао, врло лепа, и она се зарадова:{S} Ариф-хануми ће говорити за Џемала и Фатму.</p> <p>— <fo |
| напунише се три месеца и десет дана:{S} Ариф-тејзе јој поче говорити о удаји!{S} Сви се згрануш |
| ка, зато што њена тетка плаче.</p> <p>— Ариф-ханум, кћери, ко се пије разочаравао, тај није ни |
| ба да се радује. <pb n="49" /></p> <p>— Ариф-ханум! узвикну робиња и отвори врата.</p> <p>— Теј |
| > <p>— А која у нас воли мужа?</p> <p>— Ариф-тејзе.</p> <p>— О-хо!{S} Ти мислиш мене да превари |
| узвикиваше: „Ариф је <hi>ариф</hi>", а Ариф враћаше Фатми пољупце, говорећи: „А, душо, јеси ли |
| у су били сви:{S} Мерсије је плакала, а Ариф јој рече: „Губиш другарицу; али и тебе ћемо скоро“ |
| сваки час са слаткоречивим Туркињама, а Ариф јој увек каже „Елиз, очи моје“.{S} Францускиња се |
| кинђурењу жена?“ рече посланиковица, а Ариф осети један интензиван бол, и стид, и никад не вид |
| пут, сећам се, моју мајку бољаше зуб, а Ариф-тејзе је окупи да јој опише тај бол, који она, за |
| ој преко Епаминонде...{S} Робиња оде, а Ариф осети од кога су јој та писма, па не мога одмах да |
| {S} Мадам Аристид се стидела да каже, а Ариф-хануми је било жао.</p> <p>Пиле су само сируп и во |
| син опија.{S} Вас три сте образоване, а Ариф-ханум је и образована и <hi>ариф</hi>: научите ме |
| ћи тетку.</p> <p>Сестре се насмејаше, а Ариф рече :</p> <p>— Можда сам се смањила.{S} Истина, ј |
| p>Она поцрвене али ништа не одговори, а Ариф рече:</p> <p>— Била је удата за лудога Осман-беја, |
| ескиња записиваше Францускињин говор, а Ариф и нове, врло узбуђене, са сузама у очима, загрлише |
| аву.{S} На лицу му се смејала радост, а Ариф нестрпљиво рече:</p> <p>— Шта би, молим те?!</p> < |
| зервативну турску жену, старотуркињу, а Ариф-ханум се намргоди и рече:</p> <p>— Лудост!...{S} Т |
| ала чак и у вибрирању Џемалова гласа; а Ариф изиђе из собе да је потражи, и нађе је у својој со |
| н, мање него да им је она гувернанта; а Ариф им је ипак чинила радост поклонима, тврдо верујући |
| иле као убијене, Цариграђанке озбиљне а Ариф хладна према Нурији, готово љута на њу.{S} Али још |
| то се јуче...</p> <p>— Опио, прекиде га Ариф, и даде му знак очима да ћути.</p> <p>Јер она је в |
| утро.</p> <p>— Госпођо мајко, због чега Ариф толико воли ту страну жену? упита Сафет.</p> <p>— |
| #SRP19120_N16" />.</p> <p>— Слатка моја Ариф-тејзе! рече гошћа нежно.{S} Пакосне хануме кажу: „ |
| с волим, Мадам, ваљда што вас воли моја Ариф; и ви нисте туђинка: ви сте наша.“ А она јој захва |
| пожелех Мерсију и Ариф-тејзу.{S} Слатка Ариф-тејзе, кад би она ово видела!{S} Да ли би могле гл |
| ке на посело, па к њима уђе моја слатка Ариф-тејзе, нежно им виче: „Ууу!{S} Колико соба мирише! |
| кад ме зовеш именом које ми даде слатка Ариф-ханум.{S} Ја и Ђулренги црне смо, а она зове једну |
| беснелих људи...{S} Кад год сам гледала Ариф-тејзу побуњену, ја сам се питала: „Боже, па шта јо |
| (њу је позвала Сафет, остале је довела Ариф), и једне су просто викале од чуда, а Францускиња |
| разговор...</p> <p>Како је била весела Ариф-ханум кад је дошла, а како је била тужна кад је по |
| ши и не пије кафу, разговор је отпочела Ариф-ханум.{S} Била је врло весела, какву је скоро није |
| <p>Сутрадан је, за љубав Емирину, дошла Ариф.{S} Џемал је веровао њој, али ипак се није развесе |
| ..“ И овим тужним мислима и представама Ариф понова исцрпе сву моралну снагу, и клонувши на узг |
| а зуба белих као снег, насмејавши се на Ариф-хануму.{S} То је Мерсијина робиња, коју Ариф, да ј |
| полита већ и полиглота.{S} Једнога дана Ариф-тејзине пријатељице доведоше им једну младу и врло |
| ћутања здравише теменима, све редом, па Ариф виде једну озбиљну, отмену и врло лепу хануму од т |
| <p>— Ха! ха! ха!{S} Мајчице, наша стара Ариф-ханум нова!...{S} Ваљда због одела ?</p> <p>— Одел |
| иљног лека, они: детињарије...{S} Па та Ариф-ханум, па те нове!{S} Читале шта се по Европи ради |
| ли истина, Сафет, то што ми каза? упита Ариф.</p> <p>— Тако ми овога детета! рече Сафет погледа |
| ?{S} Шта ти рече зет кад ти поче? упита Ариф.</p> <p>— Е, ја више нећу, рече он мало набусито, |
| Јерменка, она је не би волела.{S} Наша Ариф воли видело.</p> <p>— Али ја сам данас учинила као |
| S} Али ти њих ниси видео...{S} Као наша Ариф-ханум.</p> <p>— Ха! ха! ха!{S} Мајчице, наша стара |
| истрчати пред њу, као други пут.{S} Кад Ариф уђе у собу, она је не смеде питати што је невесела |
| ла.{S} Нене и мајка је одвраћаху; а кад Ариф помену зету, он готов, и врло весео.{S} Њему је им |
| ла, криће од свакога на свету, чак и од Ариф-тејзе. „Мерсије-ханум је у мусафир-одаји, с гостим |
| су отишли у зору, а жене су спавале код Ариф-хануме.{S} Фатма је код тетке седела петнаест дана |
| ом.{S} Пошто је Мерсије за који дан код Ариф-хануме, пете ноћи сви, осим Џемала, одоше на ифтар |
| ог немају за шта прекорети и у томе уђе Ариф по турски — без куцања.{S} Џемал похита у другу со |
| у те научили твоји учитељи, говорила је Ариф и смејале су се.</p> <p>— Али, мене не гризе савес |
| ханум воли вас — просите је“, претио је Ариф-хануми. <pb n="251" /></p> <p>Испратише је кући на |
| капљама кров.{S} Овог лета овде станује Ариф-ханум.</p> <p>Ариф своје госте опази кроз прозор и |
| ш воли и да му се нада.</p> <p>Најпосле Ариф дознаде да је Џемалу сасвим добро, да је рана зара |
| од чежње за њим, састајали се код њене Ариф-тејзе, остајали сами, он ју је салетао пољупцима, |
| "120" /></p> <p>— Од „нове“, наше старе Ариф-хануме, ја ћу да идем на Јалије брату и своме приј |
| оље од човека, рече стара јер зна да се Ариф умири и развесели кад год јој хвале пријатељицу.</ |
| хнуше и лукаво погледаше у Арифу, па се Ариф наљути и брзо се трже, прибра и загледа се у овај |
| е дошла.{S} Прође много времена, кад се Ариф-тејзе сети да моли мајку да јој опише тај бол; а м |
| ца необично побледе.</p> <p>— Опростите Ариф-ханум, али ја вам малочас не одговорих, не хтедох |
| е? рече пашиница.</p> <p>— Ах, да, рече Ариф, па се замисли.</p> <p>— Па нека иде у службу, у ћ |
| .</p> <p>— Као да си дошао с Ћабе, рече Ариф смејући се, улазећи да им каже збогом.{S} Они се з |
| Фатма иронично.</p> <p>— За тебе, рече Ариф очајно.</p> <p>— Нека га моли теча... он течу воли |
| ње илузија, то слабије разочарање, рече Ариф, па измириса своје сестричине лице, истапка је и о |
| киње се не удају рано као Туркиње, рече Ариф жустро и одсечно.</p> <p>— Ти си плаховита али нис |
| p> <p>— То су турске сифражеткиње, рече Ариф.</p> <p>— Траже право гласа?! изустише Енглескиње |
| Ми добро знамо колико га она воли, рече Ариф.</p> <p>— Па венчаћемо их, изусти Нурије.{S} А пос |
| икад више да отидем Нурије-хануми, рече Ариф. „Oui, s'est comme ça.“ Францускиња из Туркестана. |
| Зејна...{S} Али, други пут о њој, рече Ариф.</p> <p>— Али ја га волим, врло тихо изусти Фатма. |
| тан јој разговор</p> <p>— Отровом, рече Ариф.{S} О Шехназе-ханум! о слатка ханум-нене! да знате |
| робамо.</p> <p>— Али то је смешно, рече Ариф ханум.{S} Уместо да уништавамо те застареле, луде, |
| , жена...{S} Нека учи у Цариграду, рече Ариф.</p> <p>— Како у Цариграду, кад тамо не сме да иде |
| а не опада...{S} Она је за текију, рече Ариф.</p> <p>— Моја кћи га се не би додворила.{S} Па за |
| дан глас.</p> <p>Да удајемо Емиру, рече Ариф и поцрвене.</p> <p>— За кога ? рече Сафет.</p> <p> |
| — Ја без мужа не путујем, ти знаш, рече Ариф, па се са свима „халали“, опрости, јер — „смртни" |
| мо трбух за јело и снагу за одело? рече Ариф смелије него икад.</p> <p>— Шта ћу сад? викну он о |
| сад ?{S} Ко сме јавити моме зету? рече Ариф, и сети се мужа: њега Ибрахим-Хасан-беј воли.</p> |
| млада жена личи на лотосов цвет,“ рече Ариф, за лепу Енглескињу што је једном рекла за једну л |
| а снаха!{S} Снаха му је за текију, виче Ариф.</p> <p>— Па шта још, слатки беј-течо? говораше Фа |
| то, него горд, због своје лепоте, поче Ариф.</p> <p>Сафет је прекиде:</p> <p>— Та кућа!{S} Бог |
| /p> <p>— Само се једно бојим, опет поче Ариф.{S} Женско Питање тек је у зачетку, а наше просвећ |
| чи, о другом с много срца.{S} Опет поче Ариф, с пуно темперамента.{S} Док се шалила, говорила ј |
| p> <p>Седоше у двоја кола, па све одоше Ариф-хануми где затекоше пуно младотуркиња и жена свих |
| Ах, не из мене, и из Мерсије, чак и из Ариф-тејзе сваки час проговори Туркиња, жена потчињена |
| а, ћутећи, као да је не пробуде...{S} И Ариф данас виде, духовним очима, стару ханум-нену, сву |
| хоће све да виде, „за то путују“.{S} И Ариф изиђе с њима.{S} Одоше на једну терасу и видеше пр |
| шта је снила: као дошле оне три нове и Ариф-ханум, и стале говорити час турски, час француски, |
| n>“ одобраваху задовољно оне три нове и Ариф.{S} Она је чула да је ова Енглескиња „журналист“ и |
| p>Пашиница се болно осмехну, а Нурије и Ариф рекоше:</p> <p>— О још колико!</p> <p>— Ја то не з |
| и из њих изиђоше оне три Цариграђанке и Ариф-ханум.{S} То су ти очекивани гости, пре два дана з |
| Она је онаква каква је пред Мерсијом и Ариф-тејзом, сестром од тетке њене матере, двапут њених |
| и на ифтар оне три младе Цариграђанко и Ариф-ханум, али да она због њих не оставља мужа; но кад |
| а уста.{S} Много смо помињале Мерсију и Ариф-тејзу.{S} Она, научила од нас, па мени: „Душо, срц |
| о осећање коме кажем, пожелех Мерсију и Ариф-тејзу.{S} Слатка Ариф-тејзе, кад би она ово видела |
| ски, као да цвркуће тица!“</p> <p>Да би Ариф била сама са својима које није тако дуго видела, Ф |
| Право си казала, Мирсаде-ханум : кад би Ариф-ханум била наше среће, и она не би ћутала, рече Фа |
| Боже, како су јој лепе очи!{S} Да види Ариф-тејзе Мадам Ажил, заборавила би Мадам Аристид.{S} |
| ="50" /> једном питала нене : „Волиш ли Ариф-хануму, чедо, или што је весела или што је тужна, |
| нглескиња је час-по нешто бележила, али Ариф јој даде знак да то не чини.{S} Фатмина мајка хтед |
| } Сутра.“ Сутрадан је извадила зуб, али Ариф-тејзе није дошла.{S} Прође много времена, кад се А |
| ако лепа човека нисам више видела, вели Ариф.</p> <p>— Кад бих ја била распуштеница понова, ја |
| азала?{S} Она од ње ништа не крије, или Ариф-тејзе.{S} У толиким модерним француским романима, |
| ду морала. „Не, то је иронија,“ помисли Ариф.{S} Говор jе држала будућа председница „Друштва за |
| p>— О, не! 'Траже право сунца, изговори Ариф с неисказаним болом, и оне осетише тај бол у њој, |
| једно исто лице.“ — „Лутка!“ проговори Ариф, и окрену поглед к Францускињи, Мадам Ажил, коју ј |
| од радости, а у собу уђе с пуно живости Ариф-ханум, уђе као млада жена, као девојка, и ако је п |
| најређе се виђа у Нурије-хануминој кући Ариф-ханум.{S} Дође свега трипут, и ако је од свадбе то |
| <p>— Смеш <hi>само</hi> нашој другарици Ариф-тејзи.{S} Њено име као да је за њу измишљено, јер |
| не доведе ортака.</p> <p>Код ових речи Ариф пљуну, а Фатма се весело насмеја и одскакута да се |
| иве.{S} Прво су их водиле Емир-Фатминој Ариф-тејзи, па после другим ханумама за које су знале д |
| и сведоци, да ми буде венчање, дође нам Ариф-тејзе, и донесе мени вереникову слику.{S} О, кад г |
| биљом језик узео; нико им не приђе осим Ариф-хануме и Мадмозел Дарно, па и оне их не дирају, са |
| <p>— Ако некога волиш.{S} Ја кад осетим Ариф-ханумино лице, и Нурије-ханумино — задрхтим, а јед |
| ли се.{S} Емир је држала да она мисли о Ариф-тејзи, али Мерсије узвикну:</p> <p>— Ах ! шешир !{ |
| ово, право и ситно, учини ми се баш као Ариф-тејзино...{S} Али, она врло лепо пише, врло драга |
| обе, он иде за њом, да је љуби, али ево Ариф-хануме...{S} Та жена, што жали Зејну, са својим „з |
| , али не могу: срамота ме.{S} Да зовемо Ариф-хануму.</p> <p>— О, њу би снашло оно њено, јер он |
| умрла.</p> <p>— Кад? узвикну изненађено Ариф. <pb n="272" /></p> <p>— Ниси дошла да ми јавиш, т |
| p>— Њене кћери!{S} Деца! викну увређено Ариф.</p> <p>— Колико има како јој се кћи испросила? бр |
| <p>Не леже сву ноћ.{S} Ујутру посла по Ариф-хануму.{S} Све јој исприча.</p> <p>— Није, зете, л |
| тра рано.</p> <p>Чим се свану, одоше по Ариф-хануму.{S} Она одмах дође, али је дршћући прошла к |
| p> <p>Пред вече, она угледа кроз прозор Ариф-тејзу: смакла с главе чаршаф и скинула пече, па се |
| је јој долази често, час с мајком час с Ариф-ханумом, и више ноћива код ње него код куће.{S} Ка |
| бодно тугује, што се изјада час њој час Ариф-тејзи, те јој буде лакше.</p> <p>Турске жене долаз |
| хануму.{S} То је Мерсијина робиња, коју Ариф, да јој није жао што је црна, зове „Јасмин-ханум“. |
| камена, и она се побунила, прва за коју Ариф зна, побунила се — ћутањем!...{S} Фатма кроз прозо |
| а, онолике грознице, бунцање: казала му Ариф-тејзе, и изгрдила га; а он њу како ти није назвао: |
| рад-Џемал-беј што се јуче...“ и како му Ариф даде знак да ћути, ова млада девојка се уозбиљи и |
| енги.</p> <p>— Колико си тврда! узвикну Ариф-ханум.</p> <p>— Што сам ја тврда није чудо, али Ђу |
| ко има шта да оплаче а не сме! узвикну Ариф.{S} Једној мојој пријатељици беше умрла кћи, и она |
| има.</p> <p>— Емир, несрећнице! узвикну Ариф оштро и одгурну је од себе.{S} Не шалиш се!{S} Ти |
| ја?</p> <p>— Сви су старотурци! узвикну Ариф-ханум, готово љутито.</p> <p>— Али и поштени људи, |
| р тамо; шесте ноћи код њих је на ифтару Ариф-ханум с Мадам Аристид и њеним кћерима.{S} Фатма се |
| !{S} А ми?!{S} А ми?!</p> <p>— Да је ту Ариф-ханум, рекла би:{S} Буну ћемо.</p> <p>— А шта ради |
| три зову реформаторкама, као овде вашу Ариф-хануму Хилми-пашом.{S} Али оне се варају: ми нисмо |
| е седоше на шиљтета, гошће у наслоњаче (Ариф с десном ногом пода се, како обично седи на столиц |
| а сам радознала!{S} Да видиш, душо, <hi>ариф</hi> и <hi>али</hi> просто нас буни.{S} Изгори га, |
| /hi>, сунце; <hi>Мелек</hi>, анђео; <hi>Ариф</hi>, разумна; <hi>Зариф</hi>, нежна; <hi>Сафи</hi |
| остол, као пророк: на ноге!</p> <p> <hi>Ариф-Алије</hi>.</p> <p>Фатми се коса на глави диже, ис |
| ири љубим очи.</p> <p>Твоја</p> <p> <hi>Ариф-тејзе</hi>.</p> <p>Фатма пољуби писмо, па истрча и |
| о да је за њу измишљено, јер она је <hi>ариф</hi><ref target="#SRP19120_N16" />.</p> <p>— Слатк |
| ерсијина мајка узвикиваше: „Ариф је <hi>ариф</hi>", а Ариф враћаше Фатми пољупце, говорећи: „А, |
| .{S} Зашто ли дају женској деци име <hi>Ариф</hi>? „У њих ништа није случајно.“ И кад се Мадам |
| че.{S} Ах! у башти чак турско цвеће <hi>ариф-лен зариф</hi>...{S} Пред харемским вратима четири |
| ане, а Ариф-ханум је и образована и <hi>ариф</hi>: научите ме шта ћу са сином!</p> <p>Оне три ћ |
| нам своји.“ Ах, Ариф-тејзе, баш си <hi>ариф</hi>.</p> <p>27 рамазана 1323.</p> <p>Кад и неприј |
| l:id="SRP19120_C20"> <head>XX</head> <p>Ариф је данас имала напад.{S} Насред собе застрвене црв |
| афетом, она ће удесити венчање."</p> <p>Ариф, не знајући шта она мисли, зачуди се што је тако н |
| ом је одрасла, па ме страх да...</p> <p>Ариф је прекиде узвикнувши узбуђено:</p> <p>— О, ханум |
| најглавније одредбе из Корана...</p> <p>Ариф-ханум промени разговор, а та промена бејаше неочек |
| а гробље ?{S} Зар нисте могле...</p> <p>Ариф-ханум стеже на грудима Фатмину <hi>Песму Суза</hi> |
| ристид никад није волела нашу...</p> <p>Ариф испусти хартију.{S} То више није роман, ни стихови |
| о су странкиње <hi>искрене</hi>.</p> <p>Ариф је гледаше зачуђено.</p> <p>— Биле сте у највећој |
| ла говорити, Мерсије није могла.</p> <p>Ариф, с оне три нове, проведе кроз лавиринт што се зове |
| сад, заврши Сафет врло узрујана.</p> <p>Ариф опази то, па поче нешто сасвим десето.</p> <p>Али |
| нарави, по свему, од Енглескиња.</p> <p>Ариф отиде Нурије-хануми, или, како је Туркиње зову, Мо |
| асвести и виде — црвене црепове.</p> <p>Ариф бризну у плач, као да жали сиротог лончара.</p> <p |
| за мене је поднела толике жртве.</p> <p>Ариф оде и однесе Фатми „слатки поздрав“.{S} Али она уд |
| ласом у коме су се осећале сузе.</p> <p>Ариф се заустави и очајно рече:</p> <p>— Да је ту Сафет |
| ешто Хасан-беју, да он не викне.</p> <p>Ариф плану: <pb n="95" /></p> <p>— Ја не тражим учитеље |
| бацила, она се неопажено повуче.</p> <p>Ариф-ханум је саслушала пашиничину историју с болом; ал |
| јем да је она њега могла видети.</p> <p>Ариф узе слику, али је не смеде погледати: ко зна какав |
| р се не сети одмах шта то значи.</p> <p>Ариф-ханум ваљда није била ни до пола пута, кад се зби |
| невши, и не погледа тетку у очи.</p> <p>Ариф то опази, па викну:</p> <p>— Ти си луда!...{S} Ево |
| ог лета овде станује Ариф-ханум.</p> <p>Ариф своје госте опази кроз прозор и похита пред њих ка |
| умире на пречац. <pb n="228" /></p> <p>Ариф се насмеја и запљеска сестри.</p> <p>— Кажи, кћери |
| ка темена; Мерсијина мајка узвикиваше: „Ариф је <hi>ариф</hi>", а Ариф враћаше Фатми пољупце, г |
| јатељица, који је зову „тетка“ или чак „Ариф“, као другарицу, зато што се с њима играла, као де |
| >Дневнику</hi> више ништа није било.{S} Арифа се била унела у хартију, заборављајући ко је писа |
| вља Фатму саму, оде мртвацу.</p> <p>Али Арифа не послуша зета.{S} После његова одласка мало пос |
| али не знам због чега је волим“.</p> <p>Арифа говораше, а готово увек, кад је говорила била је |
| га задржала мајка.{S} Стара је чула од Арифе где јој је унука, и крила је од свакога, чак и од |
| венчана, оне три нове нису излазиле од Арифе.{S} По читаве часове водиле су некакве тајне врло |
| Новом, у оној вили кују завере.{S} Код Арифе су неко вече пуно, а неко, оне две младе Цариграђ |
| ораше Сафет врло узбуђено: жао јој беше Арифе.<pb n="58" /></p> <p>— Воли је, кћери, она је кра |
| а буну.{S} Гледајући њу, а не познајући Арифе, човек би се питао: „Шта је Арифи?{S} Због чега ј |
| ј земљи ради на хуманости и на култури, Арифи је била најближа.{S} Први пут осети један неисказ |
| ама!{S} Пуно је двориште црних домина!“ Арифи се срце следи, јер се сети ко су то.{S} Енглескињ |
| ајући Арифе, човек би се питао: „Шта је Арифи?{S} Због чега је заволела ову жену?“ Ни на памет |
| га изопаченим.{S} У том тренутку, он се Арифи учини као странац, па, као добра кћи Турске, узе |
| S} И прошле године била је у Турској, и Арифи ју је довела Мадам Макс.{S} Плава, у љубичастој х |
| свекрве смеју, а ова плаче.{S} Новима и Арифи нико није био ближи од свекрве.{S} И ако у антери |
| леду тако млада, због своје отворености Арифи увек врло симпатична, Мадмоазел Дарно је вечерас |
| њом нене, некад робиње.{S} Најчешће иду Арифи, па оне се враћају, а она код тетке остаје и „леж |
| она се никад не заклиње у дете.</p> <p>Арифи се смрче.</p> <p>Кад је виде бледу као смрт, Фатм |
| ер својим уплашеним очима виде смрт.{S} Арифин муж отрча по лекара, и лекар брзо дође: онај оно |
| виделе оно чиме су пуне, Европу.{S} Под Арифиним утицајем, оне су и волеле и мрзеле све што она |
| умином кућом стадоше затворена кола, са Арифом <pb n="187" /> и Цариграђанкама.{S} Сад је ифтар |
| че и за њом отвара врата, некад да се с Арифом посвади, некад да се нашали.{S} Играчица полете |
| лигентна и врло културна.{S} Говораше с Арифом енглески.{S} Мало па се почеше скупљати чланови. |
| и зове „Памук“, и без премишљања позва Арифу да јој види сестрића. „Она је куражна и енергична |
| ђинка.{S} Њој дође <pb n="56" /> жао на Арифу, помисли да она хоће да уда Фатму за другога, те |
| говораше Фахрије-ханум, као да не слуша Арифу.</p> <p>Пашиница се болно осмехну, а Нурије и Ари |
| , уозбиљила се; а кад кроз прозор спази Арифу, она похита пред њу и у предсобљу јој нешто шапта |
| S} Он се промени у лицу, и пошто замоли Арифу да не оставља Фатму саму, оде мртвацу.</p> <p>Али |
| >— Кога, кћери? узвикну мајка оставивши Арифу.</p> <p>— Тога...{S} Осман-беја.</p> <p>Мајка јој |
| нумине врснице.</p> <p>Она се загледа у Арифу, и кроз главу јој сину једна мисао, врло лепа, и |
| , лукаво осмехнуше и лукаво погледаше у Арифу, па се Ариф наљути и брзо се трже, прибра и загле |
| ref target="#SRP19120_N26" /> и кесама, Арнаута у новим ћулавима и Туркиња у отрцаним фереџама, |
| ој.{S} Овако су завијене с тога, што је Арнаута пуно: па они жене не би дирали, него би их грди |
| тро, зауставише се кола; и док кочијаш, Арнаутин, у арнаутском оделу, затезаше вођице танконоги |
| м покрила косу?{S} Покрила си лице, као Арнаутка.</p> <p>— Јесте, али то је... како да кажем, н |
| Зацело, Емир јагње, ти си завијена као Арнаутка и не смеш пешке одавде донде.</p> <p>— Моја не |
| p> <p>— Ха! ха! ха! да сакрије лице као Арнаутка!</p> <p>— Па кад ја нисам крила лице?{S} Пече. |
| ише се кола; и док кочијаш, Арнаутин, у арнаутском оделу, затезаше вођице танконогим ватреним в |
| војих мужева.{S} Људи им се зову Шемси, Арслан, то јест сунце, лав, јер целој кући „светле“, је |
| ао храст оборен секиром.</p> <p>— Аман, арслан мој мртав! закука Нурије кад виде да га носе.</p |
| а Арслан-Нури-пашина?{S} А, мајчице?{S} Арслан-Нури!...{S} По имену се познаје да му отац није |
| мој сестрић је син Арслан-Нури-пашин, а Арслан-Нури-паша је син Исмаил-Ахмед-пашин, а Исмаил-Ах |
| беј, да просим твоју кћер Емир Фатму за Арслан-Нури-пашина сина Мурад-Џемал-беја, изговори Нури |
| че:</p> <p>— Да дамо нашу Фатму за сина Арслан-Нури-пашина?{S} А, мајчице?{S} Арслан-Нури!...{S |
| Ако је мушко," мислио сам, „даћу му име Арслан и Шемси<ref target="#SRP19120_N78" />; ако је же |
| племић, принц:{S} Мурад-Џемал-беј, син Арслан-Нури-паше Емир Заде и Зенихе-Алије-хануме...{S} |
| </p> <p>— Беј комши, мој сестрић је син Арслан-Нури-пашин, а Арслан-Нури-паша је син Исмаил-Ахм |
| reign xml:lang="fr">Mon Dieu</foreign>, арслане, мухалебија!{S} Овако добра није скоро била.{S} |
| аквог плавог језера...</p> <p>— Отвори, арслане! чу се споља.</p> <p>Ах, његова мајка.{S} Он јо |
| му једно стакалце:</p> <p>— Ево, чедо, арслане мој, — мастика..{S} Што не би?{S} Пио си кад ни |
| оклела бих га да га не волим.“ — „Мадам Арстид, јелте?“ питаху у један глас нове, а она одобри |
| д се свила и кадифа замењује с неколико аршина памучна платна, да чешће помишља на Страшни Суд, |
| а на земљу...; и завијају је у неколико аршина бела платна, мећу је у ковчег и долази јој род д |
| ; спуштају их у њих, увијене у неколико аршина бела платна...</p> <p>Седе за сто, узе писати, б |
| ек кад дође ред да их завију у неколико аршина бела платна.{S} Па на што су јој њени снови?{S} |
| ећење туђих кћери ви не дате ни бакарне аспре</hi>.{S} Кажњавате се за себичност...{S} Чувај ми |
| кад бесвестан.{S} Сад у његовој кеси ни аспре новаца, у глави ни трунке памети, не памети, већ |
| ног предсобља, разастреше, на египатску асуру, бели чаршав (<hi>софра-алти</hi>), да на њ падај |
| е,</p> <p>У мени се пробудило оно што у Атале: ја сам нашла свога Кактаса. „Криј се од људи; а |
| х романа:{S} Грацијелино одсецање косе, Аталин погреб, и плакале су.{S} Најпосле су, у француск |
| есет и једну, он оде у Европу за војног аташеа.{S} Мене не поведе; рече да не допушта султан... |
| њу из кеса, кћери из торбица од црвеног атлаза, везених златом.{S} Ишле су све ћутећи, свих шес |
| еној мазги црној и сјајној као да је од атлаза, јаше његов унук у новом шареном руху, бисерна к |
| " /> од љуске орахове превучене црвеним атлазом ; у обе подвољак округао па као незагризена јаб |
| с нанулама поврх папуча (да јој се беле атласке папуче не покваре од росе).{S} Кад нахрани и из |
| зен појас с искићеном пафтом и обу беле атласке папучице златом везене.{S} Па узе бисер што јој |
| она полете у кућу да каже Мерсији; њене атласке на врх прстију папучице смакоше јој се, а она и |
| } Она лежаше на кревету покривена лаким атласким јорганом, и изгледаше као да ништа ни мисли ни |
| бело као крин, лежи наузнак под црвеним атласким јорганом, гледајући у њу ћутећи; и окрете се з |
| ?{S} У једној загушљивој <pb n="201" /> атмосфери оне сироте сањају свеж и чист зрак Француске, |
| ту (он неће раније), пред његовом кућом атови и мазге (он ће по старински): на једној ваздан ис |
| ћер да удајеш, не залетај се : притегни ату дизгине.{S} У ходу човек види оно што у трку не <pb |
| ожјој.{S} Нико није ни слутио да је она аутомат нових, и да је ућуткује нада, једна тајна коју |
| еју, уозбиљише се, гледајући у ствар, у аутомат, у ону иначе живу и интелигентну Емир-Фатму, и |
| то што воли.{S} Мени је рад што другоме афион.<ref target="#SRP19120_N97" /> Кад сам била млада |
| p> <p>— Хоћеш цигару, чедо ?{S} Дуван и афион све једно.</p> <p>Она заврте главом.</p> <p>— Ах |
| готово гола, па само виче: „Африка !{S} Африка!“ Унука је загрли и размажено отеже; „Не-неее !“ |
| ш мајку ти; готово гола, па само виче: „Африка !{S} Африка!“ Унука је загрли и размажено отеже; |
| под стиховима из Корана...</p> <p>Али, ах! тек што ово написах, тргох се.{S} Шта имам ја сад о |
| у сестру!{S} Лудо.{S} Ја њих све волим, ах!..{S} Боже!{S} Зар за толико месеца ја њима ништа да |
| а не идем својој сестри и другарици!{S} Ах, како ћу, кад ми је тамо...{S} Познала би.</p> <p>28 |
| а тетка је тетка, мајка је мајка...{S} Ах, моја несрећна мајка! <pb n="141" /></p> <p>Њу то вр |
| је окусио за толико, како оде она...{S} Ах, сине, зар је она достојна тога бола, тих суза?{S} С |
| говоре да је у Цариграду, а други...{S} Ах, шта је од других чуо!{S} Чуо је да му је кћи у Евро |
| S} Хоћеш да ти закопчам белензуку...{S} Ах, како ти лепо стоји тај француски <foreign xml:lang= |
| и са Жаном?{S} Биће довека Шоншете..{S} Ах, страшно!...“ </p> <p>Четврте ноћи одоше Фатминим ро |
| Сафет-ханум ти не би ово опростила.{S} Ах, сирота жена!{S} Она се хвали, поноси!{S} Знаш да на |
| би лежала и маштала, бежећи од јаве.{S} Ах, јава?{S} Како да изиђе, како да их погледа у очи?{S |
| средњу; хоће да протестује, да виче.{S} Ах! у башти чак турско цвеће <hi>ариф-лен зариф</hi>... |
| нају: да с њим идем у свет, у Париз.{S} Ах, Париз!..{S} Ми овде не живимо, већ животаримо. „Жив |
| оставила своју земљу и дошла у туђу.{S} Ах, Париз је мени свој!{S} То је отаџбина онога кога во |
| о равноправности између мужа и жене?{S} Ах, не из мене, и из Мерсије, чак и из Ариф-тејзе сваки |
| <p>За Али-Рашид-бејова Османа.</p> <p>— Ах, само то да буде! рече Цариграђанка, па и она поцрве |
| <p>— А жена?! упита пашиница.</p> <p>— Ах, да, жена...{S} Нека учи у Цариграду, рече Ариф.</p> |
| не сме да иде? рече пашиница.</p> <p>— Ах, да, рече Ариф, па се замисли.</p> <p>— Па нека иде |
| , досадиће му се, заситиће се.</p> <p>— Ах, слатка тејзе, он мени никад не би... нити бих ја... |
| дно.</p> <p>Она заврте главом.</p> <p>— Ах ти нећеш да пушиш преда мном.{S} Али кад је човек бр |
| апије и загрливши је прошапта:</p> <p>— Ах, слатка тејзе!.. ја имам нешто да ти кажем.</p> <p>А |
| и силно је стеже, па настави:</p> <p>— Ах, шта је кад се чује и чита!{S} Треба да се види...{S |
| иф-тејзи, али Мерсије узвикну:</p> <p>— Ах ! шешир !{S} Кад би дошао дан да метнем на главу шеш |
| е заљубљујемо у оне који су нам своји.“ Ах, Ариф-тејзе, баш си <hi>ариф</hi>.</p> <p>27 рамазан |
| >— Отвори, арслане! чу се споља.</p> <p>Ах, његова мајка.{S} Он јој не отвори.{S} Хоће да је са |
| ки дан, а њу виде у три дана једанпут. „Ах, <foreign xml:lang="fr">Mon Dieu</foreign>, да их не |
| јов отац, ожени свога најстаријег сина, Ахмед-беја, по трећи пут удовца, човека у тридесет деве |
| иш...{S} Ти њих познајеш, наше комшије, Ахмед-беј и Осман-ефенди, али их ниси скоро видела, па. |
| му нож... „Падао, тешко мени!“ — „Аман, Ахмед, што си пустио да пада?!“ рекоше очајне сестре по |
| иђи, ханум, као пред оца, гологлава:{S} Ахмед-беј, мој брат, старији је од мене.</p> <p>А Фатма |
| и сад не зна...{S} Знаш наши бећари:{S} Ахмед-беј, па Исмаил Дортјоли, па Осман Егрибаџак...{S} |
| а сам, јер зашто да она буде несрећна?“ Ахмед-беј бејаше поражен, и ништа не умеде проговорити. |
| онотону али страсну турску песму: то се Ахмед-беј на своме чардаку весели, гледајући у залив ра |
| изнају..{S} Страшни!..{S} Је ли признао Ахмед-беј?{S} И после, младожења, њена прилика, врати ј |
| на ифтар с Џемалом и Фатмом.{S} Исмаил-Ахмед-беј с харемом дошао је да, по свом обичају, прове |
| аша је син Исмаил-Ахмед-пашин, а Исмаил-Ахмед-паша је син Мурад-Нури-пашин, а Мурад-Нури-паша.. |
| ску кућу, странкиње су их водиле Исмаил-Ахмед-бејову конаку.{S} Он је диван, а и на дивном мест |
| ем <pb n="3" /> дошао је у госте Исмаил-Ахмед-бејову харему, из Старога Солуна у Нови Солун, од |
| пашин, а Арслан-Нури-паша је син Исмаил-Ахмед-пашин, а Исмаил-Ахмед-паша је син Мурад-Нури-паши |
| хим-Хасан-беј отац, не би ми био Исмаил-Ахмед-беј стриц, и не бих ја провела мај на Јалијама у |
| инђухе и сасвим трезвено рече: „Нема ни Ахмеда, Нурије1“ — „Нема, сестро.“ Она пружи руке и оча |
| унукама, мајка Ибрахим-Хасана и Исмаил-Ахмеда, два богата Цариграђанина који су се доселили у |
| око њега, и тапшући викаше : „Татли беј-аџо“,<ref target="#SRP19120_N109" /> и мољаше га да се |
| знате ли одакле сам га видела?{S} С беј-аџова<ref target="#SRP19120_N31" /> балкона.{S} То Мерс |
| и га кроз кафез?...</p> <p>— Прво с беј-аџова балкона, па кроз зид, па кроз кафез, па у башти.< |
| , као келтски бард, или као муслимански ашик, пева, зацело своје песме.{S} Обучен у европске ха |
| ан глас.</p> <p>— За <hi>њега/</hi>!{S} Ашколсун!{S} Ашколсун! узвикиваше робиња весело.</p> <p |
| <p>— За <hi>њега/</hi>!{S} Ашколсун!{S} Ашколсун! узвикиваше робиња весело.</p> <p>А Фатма се н |
| да му жена не буде више жена.</p> <p>— Ашколсун! узвикнуше сва четворица у један глас.</p> <p> |
| Фатми:</p> <p>Фатма узе десни.</p> <p>— Ашколсун!<ref target="#SRP19120_N42" /> удаћеш се за ње |
| <p>Мати му се изненади и рече:</p> <p>— Ашколсун, сине!{S} Не иде први који је кривљи него који |
| } Робиња тапшући од радости узвикиваше „ашколсун!“, а Мерсије се наљути.{S} Да крије од ње, сес |
| молитву...{S} Сто је одавно постављен, ашчика повири на врата, па је нестане.{S} Прође и турск |
| ачу.</p> <p>Чу се топ, оглашење суфура: ашчика повири на врата, па кад виде јад, врати се погну |
| {S} Она са сестром и Фатмом немирна је; ашчика отшкрине врата на кухини, повири па је нестане; |
| мише: кад могу хануме, могу и оне.{S} А ашчика се нашла у чуду: већ које је доба, а њој се <pb |
| <p>— Данас нико не пости, само ја, рече ашчика, и похита ка капији, јер је чула лупу месара с м |
| ади се: његова мајка и тетка чуче поред ашчике и слушкиња!{S} Фатме ни ту нема.{S} Хтеде да их |
| тима, ћутећи.{S} Робиња примаше јела од ашчике, служаше господара и госпође, и двораше их с нов |
| ракија...{S} А турске жене, које немају ашчике, досад засуканих рукава, у уским гаћама, чупаве, |
| 102" /> <note xml:id="SRP19120_N103">А, б.</note> <note xml:id="SRP19120_N104">Ако Бог да!</not |
| ква разлика <pb n="31" /> међу њима.{S} Баба, Туркиња из Мухамедова доба, школована, начитана, |
| ће нам липсати !“ рече она уплашено, а баба прихвати : „Па кад је оваква врућина, цркавају кок |
| ио да проговори твоје срце, то је твоја баба.{S} Али та паметна жена у очима твога оца само је |
| „Не ту!“ и похита у собу на тавану, на баба-фингу.{S} Одатле се види све море и цело небо, али |
| ао за пакост“.{S} Најпосле је изашла на баба-финту: да је ближе небу и Богу ваљда; и отворивши |
| чи кад се моле Богу.{S} Фатма одлете на баба-фингу, <pb n="61" /> собу на тавану, да одатле гле |
| умеша се робиња.</p> <p>Одавде одоше на баба-фингу, да гледају небо и море, и да ћеретају, да г |
| а, час крај кафеза, час на софи, час на баба-финги, и сама себи личим на тицу у кафезу, и на ла |
| јаш, роб дилавер, а у харему жене: њена баба, мајка, она, слушкиња, робиња њена другарица.{S} А |
| ead>IV</head> <p>Шехназе-ханум, Фатмина баба, сва у бело, полако одшкрину једна врата с подмаза |
| емљу, међу слушкињама, и неговала га је баба.{S} А кад му се загледа у паметне очице, прабаба с |
| лити одмах чим се пробудила: збунила је баба, па раздрагана стеже бабу да је удави.{S} Стара се |
| ом кућом са софама, ћошкама, терасама и баба-фингама (собама на тавану), и црни дилавер у редин |
| ћи се. „Сине, погледај овамо,“ рече јој баба и с другог прозора смаче ћилим и отвори оба крила; |
| Богу.</note> <note xml:id="SRP19120_N6">Баба.</note> <note xml:id="SRP19120_N7">Добро.</note> < |
| Депеша... ено...{S} Умрла Фатма.</p> <p>Баба зајаука, мајка се онесвести, она тврда срца мајка. |
| ано понижење, како су то подносиле њине бабе, па и матере.{S} За ово душа наших жена свуд је но |
| ће удавати, Солуњанке, чак озго од Муса-Бабина Турбета, суседе напуштених турских гробља, од ср |
| на. „Како ћемо овако саме, нене?“ упита бабу; а она јој нежно одговори : „Фатма, чедо, па нас н |
| а: збунила је баба, па раздрагана стеже бабу да је удави.{S} Стара се брањаше, и рече: „Ти си н |
| пролагала се: сад слаже родитеље, после бабу: „Боли ме глава.{S} Имала сам грозницу“.{S} Једанп |
| Кад би после овога изишла пред матер и бабу, црвенела би од стида и крила очи.{S} Весела девој |
| у руку.</p> <p>Оне се закикоташе грлећи бабу.</p> <p>— Мужде! узвикну стара опет, кад угледа сн |
| но се погледаше и осмехнуше, и упитавши бабу да ли јој нису што потребне, изиђоше и одоше у јед |
| пријатељицама.{S} Али зашто Фатма не чу бабу и мајку, кад се договараху, коме да јаве?</p> <p>— |
| крву никад није изишла овако.{S} Сад се бави са својим болом, па ни на шта друго не мисли.{S} О |
| м!...{S} Фатма кроз прозор откиде један багремов лист, да га однесе тетки као спомен из Ђумулџи |
| тар духну и унесе у моју собу један жут багремов лист.{S} Тај лист ме подсети на мене.</p> <p>О |
| е занимају само везом; у обе су очи као бадем, само у ове с Јалије плаве, а у оне од Алаџа-Имар |
| -Фатма је болесна; долазе лекари и жене бајалице, па ништа не помаже, свако пред вече ухвати је |
| с туђом женом?!{S} Читам, слушам то као бајку „Царев син заљубио се у слушкињу“.{S} Али ово ми |
| ер свекрва воли, свашта јој купује и за Бајрам јој прави врло лепе хаљине, скупоцене... „А зашт |
| , девојчици; а Нурије ће њеној браћи за Бајрам купити хаљине и за све време Рамазана слаће ифта |
| ераднице рамазанских ноћи раде: шију за Бајрам кошуљу, антерију, хаљину себи и својима, мужу, д |
| рку добијају петнаестог дана поста и на Бајрам.</p> <p>Оне с кратком косом око Касумије и оне л |
| игу.</p> <p>— Бејаше ми као да је сутра Бајрам, а сад ми је као уочи задушница, рече Фатма, а М |
| змирну...</p> <p>Бајрам није, а мени је Бајрам; наша ми се соба чини као џамија пуна кандила, о |
| шкиње падале су с ногу.</p> <p>Дошао је Бајрам.{S} Зурне и бубњеви заглушивали су уши.{S} Људи |
| а јој се учини лепша, и као да је у њој Бајрам.{S} Али она ту своју велику радост сакри тако ве |
| оговима и црвеним тракама као за Курбан-Бајрам.{S} Пашиница пред сведоцима опуномоћи једног ком |
| мање за велики и светли празник Рамазан-Бајрам; робиње и слушкиње падале су с ногу.</p> <p>Доша |
| знам с чим да поредим измирну...</p> <p>Бајрам није, а мени је Бајрам; наша ми се соба чини као |
| туру, за живот.</p> <p>Новембар.</p> <p>Бајрам дође и прође, тако тихо у овом хучном граду: у д |
| њој се овај радни дан учини већи од оба Бајрама: срешће се може бити с њим!{S} Она би, чини јој |
| , а капиџик..</p> <p>— Бак!{S} Бак !{S} Бак !<ref target="#SRP19120_N107" /> Зар ће он руку на |
| ав је џин, а капиџик..</p> <p>— Бак!{S} Бак !{S} Бак !<ref target="#SRP19120_N107" /> Зар ће он |
| ме, какав је џин, а капиџик..</p> <p>— Бак!{S} Бак !{S} Бак !<ref target="#SRP19120_N107" /> З |
| урске жене прављаху шалу: „отерао је за бакалске кесе“.{S} Он је још обилазио око куће где му ж |
| , што не би моју!{S} Трећу је отерао за бакалске кесе, четврту што није устала свекру, пету ће |
| ега није срамота што је трећу отерао за бакалске кесе, него што му је четврта отишла <hi>онако< |
| ане жене, нарочито ону што је отера „за бакалске кесе“, а највише ми је жао четврте, невенчане: |
| за просвећење туђих кћери ви не дате ни бакарне аспре</hi>.{S} Кажњавате се за себичност...{S} |
| и.{S} Јела највише од сецканог меса, па баклаве па разне татлије, па мухалебије од туцана пирин |
| тал прозори отвориће се,</l> <l> И нама бакшиш пружиће се;</l> <l> О, ако ханум има добро срце: |
| седе и затражи чашу воде, попи је даде бакшиш кафеџији и одмах пође, не ходећи поносито као ар |
| и послаше им по једној старој слушкињи бакшиш.{S} Неколике средовечне бацаху једна другој у кр |
| > <l> Њезина кеса одрешиће се...</l> <p>Бакшиш за песму и свирку добијају петнаестог дана поста |
| прекрштеним рукама.{S} Свекрва извади „бакшиш“, много низа крупнога бисера, а водиље подигоше |
| офи прозори су били застрти газом...{S} Бал у салону, ми на софи: све смо виделе као да смо там |
| иште.</p> <p>И у вече, она се спреми за бал код госпође Нисим.{S} Очешља је једна младотуркиња, |
| својим лепим кћерима спремљеним као за бал (њу је позвала Сафет, остале је довела Ариф), и јед |
| онођење.{S} То јест, вечерас.{S} Иди на бал код госпође Нисим.</p> <p>Она се зграну:</p> <p>— З |
| е из Цариграда, обучене као за европски бал у беле лаке хаљине с дубоко изрезаним струковима, с |
| у Солуну, и из Цариграда, дошле за овај бал, и једно енглеско женско друштво што путује за Сири |
| бити боље.</p> <p>— То је један огроман бал.{S} Како могу ја тамо, кад немам тоалету...{S} А во |
| ати се у Стари Солун.{S} Кола су милела балансујући по страшно неравној <pb n="16" /> калдрми, |
| видевши робињу како игра, не као њихове балеткиње и баханткиње, толико се усхитише, да експанси |
| ље и лимунова, преноси се на Јалије, на балкон свога стрица.{S} У зору јој се мујезиново позива |
| е криво, и живо се окрете и опет оде на балкон.{S} Очи јој одлетеше према малом Кара-Бурну: каи |
| е им не беху код куће, а оне изиђоше на балкон окренут мору.{S} Њу је Мерсије обукла у своје ру |
| о омар данас?!{S} Јутрос рано изиђох на балкон, а оно море ври, преврће кључ; од обале ми се уч |
| беј-аџова<ref target="#SRP19120_N31" /> балкона.{S} То Мерсије не зна; нико, само Вог и ја, па |
| роз кафез?...</p> <p>— Прво с беј-аџова балкона, па кроз зид, па кроз кафез, па у башти.</p> <p |
| кућом, двоспратном, са шалонама и с три балкона, на грчком Пиргусу а турским - Јалијама, где су |
| ј на Јалијама у оном конаку с чијег сам балкона видела Њега; и да ми није Сафет-ханум мајка, не |
| {S} И после, ти си своје драго видела с балкона, европски.</p> <p>— Кад моје срце плаче, теби ј |
| ја сам сто пута казао: тамо су шалоне, балкони, јелдрма, башјорти, алафранга...{S} Па се окрет |
| могла с човеком!{S} А замисли европске балове.{S} Загрљена с човеком... игра!{S} И како европс |
| ље, да га пореди с европским весељима и баловима, и кад дође време да се чује протест нових, да |
| и, па Немице, Италијанке...{S} Све су у балским тоалетама, осим онога енглеског туристичког дру |
| ра.{S} Потрчавши Францускињи — у дивној балској тоалети, добивеној из Париза за Фатмину свадбу |
| , била сам код господина Аристотела, на балу...{S} Што се чудиш?...{S} Моја мајка не зна...{S} |
| ваком цртом на лицу.{S} На овом великом балу где је било жена толиких нација, најлепшу тоалету |
| ео нико дружити. „Данас, оне ми личе на банкроте који гледају да поврате своја изгубљена грађан |
| знам како да их назовем...{S} Али кажи, бар нека ти знају родитељи.</p> <p>— Тејзе, не бој се.. |
| о обожавам Донме, зато што су смеле.{S} Бар то није смелост бити муслиманка и ићи развијена кро |
| д га воли, мајчице, да је дамо: ја њега бар познајем, наше солунско дете.{S} Да је дамо да се н |
| а ће ми хећим?</p> <p>— Јеси ли спавала бар један сат?</p> <p>— Ни један минут.</p> <p>И дође ј |
| ас лупиле сунцобраном по глави...{S} Па бар да сте на Јалијама, у Новом Солуну, где су толике Д |
| биле сухе као пресушени извори...{S} Па бар да је миран кад пије, него грди, псује, онај лепога |
| и она своју није тако васпитало.{S} Па бар да је протеран због политике, да су му конфисковали |
| S} Он је и сад није имао сву, али ју је бар смео љубити, очешљану и обучену, с цигаром.{S} Седа |
| најем, па ми је мило што имам познанике бар међу народом од камена и бронзе.{S} Ишла сам на гро |
| тва, где су те узели за члана.{S} Отиди бар једанпут.</p> <p>— О, па баш данас!{S} Ја чекам, ти |
| че Фахрије-ханум, Цариграђанка.{S} Људи бар пију не кријући, а жене...</p> <p>— Али, та је била |
| мислиш с њом, ти никад нећеш изићи, или бар не скоро.{S} Па како би да си у служби, да имаш как |
| да ће се Зејна одмах вратити мужу, или бар долазити на састанке с њим.{S} Али, она не врати се |
| > се назвати образованом, ако не говори бар два европска језика и ако не свира на клавиру.</p> |
| и, сва у бело, расплетена, ваљда да јој бар на оном свету није ништа сплетено, лежи насмејана, |
| лих, дотле Фатма вребаше прилику да јој бар стисне малу, белу, милу руку, кад не сме да је пољу |
| вих у нашим језику зацело и нема, ја их бар не знам.</p> <p>Дакле, драга мала, мени није за чуд |
| јала и рекла: „Да сам хришћанка, ја бих бар узимала једно пиће кад се причешћујем.{S} Овако ник |
| неки провансалски трубадур, као келтски бард, или као муслимански ашик, пева, зацело своје песм |
| обичаји, цело њино друштво устајало као баруштина.{S} Исти луди појмови, исте глупе предрасуде, |
| у мраморну вазу, па се прелива и пада у басен, који би се за час препунио да на њему није цеви. |
| > <p>— Нек спава, Алије... доста ће јој бати.</p> <p>Пашиница пође софом: висока, права; бела п |
| и се инстинктивно, као коњ бича или пас батине.{S} Нени би мило што не плаче, и помисли: „Мусли |
| же!</note> <note xml:id="SRP19120_N110">Бато беже.</note> <note xml:id="SRP19120_N111">Једно ок |
| њу како игра, не као њихове балеткиње и баханткиње, толико се усхитише, да експансивна Француск |
| се. „И револвер... има!“ И у томе се чу бахат: оне скочише, и Нурије полете ка капији, а пашини |
| ао јесења киша.{S} То пљуштање све више баца Фатму у сањарије; жмури а не спава, у мислима глед |
| арајући се с једним младићем, сваки час баца очи у кафезе... „Алла"! какве су му очи!“ виче узб |
| ши људи, и наши обичаји, што она на њих баца дрвље и камење?{S}" А сад, сад бих се њој придружи |
| пио.{S} Мени нико никад није рекао: „не бацај паре у лудо“, или „чувај беле паре за црне дане“; |
| , голо дрво нико не погледа, на лиснато бацају очи, на родно камење.</p> <p>Мерсије ућута и зам |
| блед, отац доведе кћер до улазних врата бацајући преко <pb n="135" /> себе новаца за који се уз |
| Фатма не седе, већ прође кроз предсобље бацајући погледе у широм отворене одаје с постељама под |
| падале у севдах“ и једна другој у крило бацале запаљену <pb n="157" /> цигару, и сипале воду... |
| дна с другом у склад према сунцу што је бацало зраке читавим великим сноповима: то су били сват |
| да уништавамо, да сечемо, да цепамо, да бацамо у ватру, милом, силом, крвљу.{S} Устајте, младе |
| шљунком; а оне, идући тихо, господски, бацаху погледе у кратко ошишану траву прошарану жбунови |
| слушкињи бакшиш.{S} Неколике средовечне бацаху једна другој у крило запаљене цигаре, а после се |
| засушене, у њену зарасле!{S} Жене!{S} И бацаше пуне презрења погледе на тетку и мајку. „Не, чед |
| у рупицу од капута, па кад увене да га баце попуњавајући његово место свежим.{S} Мис Пирсон!{S |
| ој, оној новој што тражи да турске жене баце, на комаде исеку чаршаф и пече...{S} Како се врати |
| недара што те одојила и снагу ти дала, баци нож!</p> <p>Сви заплакаше, чак и „туђа мушка глава |
| ејзину слику, за коју је сама спремала, баци је не помисливши: „То ми је спомен од ње из дана к |
| : купи га, понесе га, изиђе му из воље, баци га.{S} Ја му жалим три венчане жене, нарочито ону |
| ву.{S} Отрча, донесе јој чаршаф и пече, баци јој то у лице вичући: „Сакриј се од мене, нисам ти |
| ва“...{S} Он као да се од тога отрезни, баци нож, оде у теткину собу и леже на једно дугачко ши |
| овораше једном моја мајка, „чак склони, баци, шта ли, са стола тејзину слику, за коју је сама с |
| е.</p> <p>Па извадивши из недара слику, баци јој је љутито, а она је узе блажена, и инстинктивн |
| њене косе, измириса је — њу мирише.{S} Баци поглед па разређене шалоне.{S} Шта ће сад овде?{S} |
| да га човек мирише док је свеж, а да га баци кад се спаруши.{S} Али почињу долазити до свести.< |
| е леђа и опружи мишицу...{S} Емир-Фатма баци поглед с неким чудним осећањем у прозоре с решетка |
| <p>„Одакле је <hi>он</hi>?“ прошапта па баци очи кроз прозор.{S} Виде сав залив, а небо као ком |
| } Видев то, младић узе пуну шаку ружа и баци их њој у лице, али оне попадаше у море...{S} Побој |
| et="#SRP19120_N38" /> узвикну Мерсије и баци књигу.</p> <p>— Бејаше ми као да је сутра Бајрам, |
| итније комадиће и даде Ђулренгији да то баци у ватру.{S} Али Ђулренги утрча и радосно викну:</p |
| д видеше стрица, зацикаше од радости, и бацивши обруч, потрчаше му на сусрет, девојчица, плаве |
| вова, мимо бела минара и црне кипарисе, бацила их на море где је назрела црне сирене, лађе.{S} |
| гледало...{S} Она је изишла на терасу и бацила очи преко црвених кровова, мимо бела минара и цр |
| ; но кад је виде с цигаром, да је не би бацила, она се неопажено повуче.</p> <p>Ариф-ханум је с |
| а ничега, зато што се готово без свести бацила у некакву струју која ју је носила једном необич |
| нули на уста катанац, па су кључ у море бацили...{S} Али и ако се крило, ипак се нешто чуло, од |
| урила би ми у лице сва крв, кад бих год бацио очи у ваше кафезе...{S} Гледам их и мислим: „Боже |
| оне који су нам своји.“ Ах, Ариф-тејзе, баш си <hi>ариф</hi>.</p> <p>27 рамазана 1323.</p> <p>К |
| о брат од тетке.{S} Ја бих, Ариф-ханум, баш волела да се она, крадом од оца, с њим састане и по |
| иде ожиљак, она је нежно прекори: „Ето, баш си као дете: да сечеш поморанџу па да се посечеш!{S |
| не очи!{S} Пашић, <hi>џемал</hi>!...{S} Баш ми се допада, па чисто долетех, да ти кажем, мајчиц |
| , муфти-ефенди? <pb n="191" /></p> <p>— Баш ништа...{S} Шта да пијем, ханум-ефенди, шта да пије |
| . не знам шта радим.{S} Мени се чини да баш уђе, па...{S} Од девете у чаршафу!{S} Кад ми је вид |
| дна од њих донела је њега; а оне, можда баш тога дана, биле су мирне, равнодушне!...</p> </div> |
| децо, не претвара се цвеће у коров, па баш да је неко време у њему било.{S} А наша Фатма је ру |
| .{S} Отиди бар једанпут.</p> <p>— О, па баш данас!{S} Ја чекам, ти знаш.</p> <p>— Чекаћу ја уме |
| тако, кад досад увек... ти прва?{S} Па баш да те и неправедно увредила, опрости јој.{S} Слушај |
| кад се очекује несрећа!{S} Као да лупа баш сама несрећа.{S} И уместо да се на њу викне, оно јо |
| сву ноћ с њима седети. „Што су похитале баш прву ноћ?“ И дођоше јој чисто немиле, па се трже: п |
| онеко слово, право и ситно, учини ми се баш као Ариф-тејзино...{S} Али, она врло лепо пише, врл |
| р дан у години?</p> <p>— Сестро, што се баш ја буним, у толико је искреније: из мене не говори |
| алази уз капију и нека се капија отвори баш кад он пролази, те и он њу да види, и он је, може б |
| да сам полудела.{S} А може бити да сам баш заиста била луда.</p> <p>Истога Дана у вече.</p> <p |
| црвене.{S} И вероватно, јер .. оне нису баш стидљиве.{S} А њен глас, говор, смех!..{S} То је је |
| сугестији.</p> <p>— Ја сам знала да ћеш баш заиста бити болесна, па ме је било страх.{S} Боље ј |
| е се!!...</p> <p>— Лудост!{S} Ти мислиш баш толико...{S} Разговарају се.</p> <p>— Заљубљено?{S} |
| и си ми па бела“, каже она и смеје се. „Баш нисам црна колико ти,“ рекох ја —„Ако си украла хан |
| азао: тамо су шалоне, балкони, јелдрма, башјорти, алафранга...{S} Па се окрете жени: — Добро до |
| е, исећи ћемо чаршафе, поцепаћемо печа, башјорти, јашмаке..</p> <p>— Џемале, сине, умири се, ма |
| ..{S} Отишавши у собу снаси, она исцепа башјорти са своје главе и зави јој рањену руку...</p> < |
| {S} Кад јој није туђ, што пред њим меће башјорти?{S} Наши обичаји: забрањено.{S} А што је забра |
| свести, те затвори очи и повуче на лице башјорти.{S} Видев то, младић узе пуну шаку ружа и баци |
| ви сам имала шешир, па озго ешарп, наше башјорти; а поврх хаљине сам имала кимоно, наше јелдрме |
| дели су ми очи, видели су ми косу, кроз башјорти.{S} Откривену никад.{S} Малочас кад сам говори |
| ом малом огледалу : како јој лепо стоји башјорти !{S} И кад би смела од оца, она би га увек нос |
| је, као млада, пребаци преко косе танки башјорти, с којим је малочас изишла пред Мухамеда, кад |
| гледајући се у огледалу, и повуче танки башјорти да сакрије то што мрзи.{S} Мерсије се насмеја |
| јелдрме и пребацила јој преко косе бели башјорти; а она, наслоњена на ограду, гледаше се у једн |
| S} Око вечерње, она метну на главу бели башјорти, па седе у једном куту софе и сва се унесе у К |
| тлуцају као свитци.{S} Мајка метну бели башјорти на главу, па простре серџадо на коме клања Еми |
| да обучем јелдрме и да на главу метнем башјорти.{S} Али, шта је то?</p> <p>Уместо да јој нешто |
| аф и пече, а преко косе пребаци Нуријин башјорти, и оде у собу младенцима.{S} Они су обично у с |
| говорљива, и страшно расејана: пође по башјорти, а узме папуче.{S} До подне су спавале; од под |
| и и свекрви, па хануме, све три босе, с башјорти на глави, узеше клањати вечерњу молитву, и кро |
| читале су Коран, седећи на шиљтетима с башјорти.{S} Фатма ваздан није видела мужа, избегавала |
| на па уста, његова тетка метну па главу башјорти и пође Ибрахим-бејовима да им сад све исприча, |
| мајку: дошли му гости; а она само метну башјорти, па похита на врата што везују харем с конаком |
| е брани да носиш <hi>јелдрме</hi> и <hi>башјорти</hi>, то што мој отац зове „европски огртач за |
| с Мерсијом цикнуше и похиташе по своја башјортиа, да покрију главу.{S} На лицу му се смејала р |
| стару ханум-нену, сву у зелено, с белим башјортиом на глави; клечи поред мртве унуке и изговара |
| Ђулзаде, црнкиње, црне као гар, с белим башјортиом, која показа оба реда зуба белих као снег, н |
| ета, дођоше сестре, само у антеријама с башјортиом преко косе; направише гостима темена, па се |
| ну слику: њена слика; он ју је сликао с башјортиом: ако би је икад видео туђ човек, да је не ви |
| ињом сиђе у башту.{S} Месечина, бели се башта; од дугачке сенке олеандра њима се, час-по, учини |
| пљушти као киша!{S}" Устаде.{S} Насред баште, под отвореном ћошком је шадрван; вода му пршти у |
| ој се као да јој отац лежи мртав насред баште...{S} Њен кипарис!{S} Из његовог дебла куљао је д |
| кога, то не зна...{S} Виде појас њихове баште и дворишта — оградни зид, покривен лозом и бршљан |
| и гледају духовним очима рајске зелене баште и живе изворе.</p> <p>Ти ништа не разумеш, драги |
| се није чудила: умрла „отишла у Зелене Баште“; али није видела оца да не заплаче кад кћер удај |
| кољена зидом, милија ми је била од наше баште, зато што је бескрајна, и ми се по ваздан јуримо |
| _C7"> <head>VII</head> <p>Кад побеже из баште, Емир-Фатма се завуче под комарник несвучена.{S} |
| оз било отворено.{S} Њихов ђердек је из баште, а с прозора се лепо види море и Олимп; над отвор |
| старице клањају јацију; у једну собу из баште издвојише се девојке и младе <pb n="156" /> жене |
| им шалонама, па брзо пређоше у другу из баште, где бејаше много прозора, и сви широм отворени.{ |
| дан, на капиџику нема катанца.{S} Преко баште иде Нурије без јелдрма, с белим муслином преко ко |
| а је нешто мало пре гром пукао, по свој башти би разнео Џемала: тамо ногу, тамо руку, тамо глав |
| <p>— И да говори... у Нурије-хануминој башти, миловао голуба.</p> <p>— А, из далека, глас чист |
| /p> <p>— Шта рече: видела си га у вашој башти?</p> <p>— Јесте, слатка тејзе.</p> <p>— И ти би х |
| ла.{S} О кад ми дођу и пођу по кући, по башти, како сам срећна!{S} Пред мојим очима су расле и |
| зазида.{S} Све то би брзо.{S} Он иде по башти и куне Нурију као жена. „Да Бог да се затрли такв |
| ; хоће да протестује, да виче.{S} Ах! у башти чак турско цвеће <hi>ариф-лен зариф</hi>...{S} Пр |
| више и боље него слободна.{S} После, у башти, позва свога белог гаћастог голуба; он јој долете |
| страну румелиску, како овде кажу.{S} У башти крај Босфора, где се под црним кипарисима бели ка |
| лкона, па кроз зид, па кроз кафез, па у башти.</p> <p>— Чијој? <pb n="97" /></p> <p>— Нашој.{S} |
| ли пригушен, и тихо певање: весеље је у башти; разгранали се нарови и смокве, дигли се у вис ол |
| не са заруделим родом, ловорово лишће у башти према врелом јулском сунцу мирисало је некаквим т |
| оре и на влажно, мокро ловорово лишће у башти.{S} Берберин натуче Џемалу фес на главу, метну му |
| у време молитве, не дају јој да седи у башти развијена, да је не види мујезин...</p> <p>Просио |
| стајала.{S} Онај један ноћни састанак у башти она је сматрала као походу душе души.</p> <p>Дана |
| его се отрезни, расвести и скочи, пређе башту као па крилима...{S} За њом полете груда земље... |
| ље бога; после га однео <pb n="59" /> у башту, наместио га под кипарисима крај гроба своје мајк |
| ука се опет подиже на лакат и погледа у башту; дрвеће је било као спарушено, а две крупне беле |
| et="#SRP19120_N32" /> Она после отрча у башту да нахрани голуба и да набере руже.{S} Ружа је би |
| муфтијину причу“ матери и жени, стрча у башту те закова капиџик.{S} Али пошто му се то учини ма |
| тра на чифлук.{S} Сва срећна, она оде у башту с Ђулренгијом.{S} Саме су: хануме одоше на друго |
| вила да пред вече не изиђе, да не оде у башту код Бејаз-Куле да се с тим кога воли <pb n="47" / |
| ушкиње легоше, а Фатма с робињом сиђе у башту.{S} Месечина, бели се башта; од дугачке сенке оле |
| поред стричева јој конака; гледао је у башту, у прозоре, с трамваја.{S} И једва напослетку...{ |
| е ти њу да ухватиш; и у вече да идете у башту код Бејаз-Куле, да слушате музику и гледате биоск |
| с ње.{S} Али у томе нене рече: „Идите у башту, децо, веселите се.{S} Нас ће веселити Ђулренги — |
| не осташе дуго, искрадоше се па одоше у башту, наместише око на пробушен зид — да виде Џемала. |
| назе-хануму, па изиђоше, али не одоше у башту него у собу Фатмину.{S} Оне три нове нађоше у Фат |
| дубоко уздахнуше, па устадоше и одоше у башту, пробушише зид између Ибрахим-Хасан-бејова и Нури |
| еандри, залив, и мало неба.{S} Сиђоше у башту; <pb n="32" /> зид, зид, и више ништа! „Нове“, а |
| д дође, никад више.{S} А кад се врати у башту, и загледа готово сваку ружу, неодољива је жеља п |
| је то само од шљива.{S} Хоћеш ти ноћу у башту... а дувао вардар,“ умеша се мајка.{S} Она претрн |
| пријатељем: кад су први пут дошле у ову башту, он је стајао тако усправан, прав и висок као џин |
| ли млазеви и плаве Ибрахим-Хасан-бејову башту с цвећем исцветалим као у рано лето, где се, изме |
| е.{S} Она с њим иђаше кроз Тефтердарову Башту.{S} Одоше до једне двоспратне црвене куће, саме н |
| S} Валијиница правила излет у Вигантову Башту (ти ту башту знаш).{S} Било нас је пуно: све паши |
| правила излет у Вигантову Башту (ти ту башту знаш).{S} Било нас је пуно: све пашинице (девет) |
| с пријатељицама један дан идем у Фенер-Башчу, други на Слатке Воде, трећи у Ћеат-Хане: мој син |
| од радости, и оно је горе.{S} Има време бдењу и време спавању, време разговору и време ћутању, |
| ретурали: спавали сте кад је требало да бдите, говорили сте кад је требало да ћутите, певали ст |
| /> а његов златни унук понављаће „елиф, бе“; он сам послуживаће халвом и пилавом ђаке, пошто оч |
| : гостију пуно, хоџа ће говорити „елиф, бе,“<ref target="#SRP19120_N103" /> а његов златни унук |
| ми ћемо седети зими у Стамболу, лети на Бебеку: ја Босфор врло волим, а тај конак нам је најлеп |
| Стамболу, један на Нишан-Ташу, један на Бебеку, па на Принкипу; он их све зна: описивала му их |
| што је било за ове две и по године: на бегство Фатмино, на смрт Мерсијину.{S} И могла је чак о |
| а ће бити војске што ратују против зла, беде и невоље.{S} Припреме за рат трају несразмерно дуж |
| ухамеда и Алију да јој сачувају сина од беде, и окрећући главу духну преко једнога рамена, па п |
| ашћености.{S} Кућа, где је била свадба, бедна и жалосна, мала, ниска, влажна, у једној прљавој |
| иница ништа не почиње, чак и не гледа у бедног старца, оставља га да се покашље; а кад он би го |
| кама, <pb n="123" /> мишицама, плећима, бедрима, трбухом, сваким делићем свога тела, које је го |
| м, ничим.{S} После се осуђује: што није бежала?{S} Ако није могла побећи, што није викала?{S} Д |
| на Левха, зар би ломила кафезе, зар би бежала у свет?</p> <p>...............</p> <p>Дете је би |
| ..</p> <p>— Остављао сам је, морао сам: бежао сам од своје куће због гостију, сву ноћ сам седео |
| испред невоље као кукавица...{S} Не, ја бежати нећу; ја хоћу да се борим као мушко с невољом, с |
| бе дигоше очи, — човек!...{S} Она хтеде бежати, али немаде снаге да устане, и хтеде викати, па, |
| а не знају шта.{S} Буне се, отимају се, беже од глупих предрасуда и опет им се враћају.{S} Раде |
| еразумнима!{S} Беже нам од куће мужеви, беже синови.{S} У нашу одају улази без питања слушкиња |
| Шеријатом, већ изопачен неразумнима!{S} Беже нам од куће мужеви, беже синови.{S} У нашу одају у |
| а Џемалу, пала на колена и молила га да беже у свет где људи имају душу.</p> <p>Фахрије оде Нур |
| ену Мухамеда, пређу рукама преко лица и беже... „Зар полудела, сирота!“ А она мирно, тихо, па п |
| note> <note xml:id="SRP19120_N110">Бато беже.</note> <note xml:id="SRP19120_N111">Једно око мој |
| note xml:id="SRP19120_N109">Слатки чика-беже!</note> <note xml:id="SRP19120_N110">Бато беже.</n |
| ваше, ко зна докле би лежала и маштала, бежећи од јаве.{S} Ах, јава?{S} Како да изиђе, како да |
| : родитељи је не даду њему, она тугује, бежи, лута с њим по свету, по Европи, срећна је.{S} Доц |
| мисли: отац је не да њему, она се буни, бежи с њим у Европу; тамо имају кућу, европски намештен |
| e xml:id="SRP19120_N44">Коса: узми ме - бежи!</note> <note xml:id="SRP19120_N45"> <foreign xml: |
| ча, она пође.</p> <p>— Не преда њ!..{S} Бежи!..{S} Сакриј се!...</p> <p>— Зар од мужа?! узвикну |
| облије зној, а она скаче из постеље, да бежи.</p> <p>Она ју је научила колико треба да воли сво |
| ене скопчано с неисказаним болом.{S} Да бежи с њим из ове земље?...{S} Али где јој је он?{S} И |
| се он загледа у очи, она не помисли да бежи, и не окрену главу, чак ни очи.{S} Да ју је видела |
| де долете писмо.</p> <p>Ханума скочи да бежи, а робиња, ухвативши је за сукњу, рече шапатом:</p |
| турајући их и милујући их, она скочи да бежи вичући: „<foreign xml:lang="en">It's dreadful!{S} |
| по кући“, оде уз степенице брзо као да бежи од <pb n="18" /> туге која је наједанпут обузе.{S} |
| а она сути рече:</p> <p>— Госпођа мајка бежи!..{S} Хвала ти, суто!...{S} Ја сам њега волела..{S |
| ?“.{S} Луди, глупи обичаји!{S} Да човек бежи од своје рођене куће.{S} И више љута но тужна доче |
| легао...{S} Друго вече пуна кућа, а он бежи: не може са женама, и ако воли; у Европи је с њима |
| м једва чекала лето и летње врућине, да бежим на чифлук, да се пењем на наше куле и чардаке, те |
| екад сам сањала: отац ме не да њему, ја бежим у Европу, и — срећна сам.{S} Сан је остварен, сам |
| ? прошапта робиња уплашено.</p> <p>— Да бежимо, Ђули...{S} Види како ми лупа срце! рече Фатма у |
| м да ме волиш...{S} Наћи ћу пара, па да бежимо у свет, где сам ја одрастао.{S} Би ли са мном?“ |
| тупо.</p> <p>— Сине, пиј!{S} А после да бежимо из овога проклетога града: и ја ћу с тобом у Евр |
| очешљане, необучене, ненавучених обрва, без белила, сурме и бојадисања ноката; прављење од дана |
| о саму.{S} Она је век провела без мужа, без детета, а то дете одрасло је без мајке.{S} А кад би |
| , она угледа око једног дугачког стола, без чаршава, десетину петнаест људи, младих, осим троји |
| а Џемал-беј није код куће, да сам сама, без мајке, у туђини.{S} Ох, ово је хладна туђина! ..{S} |
| појас, смакнутих панталона, у папучама, без чарапа, у мундиру сасвим раскопчаном, с бројаницама |
| — Је ли с друговима? гласно рече Фатма, без устезања, ступајући на софу.</p> <p>Сестре се тргош |
| то они црни џакови, оне сени без лица, без гласа, што тумарају улицама као сени умрлих, дотле |
| b n="147" /></p> <p>— Али, ханум-тејзе, без Фатме, ја... узе он муцати.</p> <p>— Ако мислиш с њ |
| јање мило: подсећа је на вечери кад је, без свеће, седела са својом сестром од стрица, и говори |
| своје собе.{S} Прошавши кроз предсобље, без шума, она се заустави код изласка и покри лице рука |
| м маском на лицу — да пукну од врућине, без ваздуха, чини ти се и без живота, корачају, миле, и |
| настави:</p> <p>— Оне сиротице, просте, без књиге, с иглом и концем, питају хоће ли ..{S} Па за |
| а сте у љубави с Нурије-ханумом, ти би, без сумње. чула нешто и о Елизи...{S} Век проведох у тр |
| ивена лица и оборене главе, иду ћутећи, без шума, као сени или дуси из каквог напуштеног махалс |
| ше...{S} Насред њене собе сеђаше Џемал, без капута, раздрљених груди, одакле је ишла јасна крв, |
| ци.{S} Ово, од свиле, напуњено памуком, без душе, својина је Ибрахим-Хасан-бејева, а ово, од кр |
| "fr">saut de lit</foreign>, с фризуром, без чарапа, у црвеним сактијанским терлуцима.</p> <p>Шт |
| рч; мало, па зарида.{S} Ридала је дуго, без суза.{S} Њена сестра поклопила се на јастук па јеца |
| то јој метну теме на скут и руку, брзо, без устезања, исприча јој сву тајну њене унуке.{S} Она, |
| се развијете, и да се „узимате“ онако, без венчања...</p> <p>— Јесте, зете; а не знам да ли ст |
| на софу.{S} Отац јој седи, сав у бело, без свеће, на месечини, пушећи, и не видевши каква му к |
| ела у француски „На, прочитај то писмо, без потписа.“ И ја узех грубу хартију, па и знам и не з |
| е и више буктала, и њега целог обузела: без Зејне му кућа беше пуста, живот несносан, љућаше се |
| у црна као гар, антерија бела као снег; без појаса је, са широким скутовима као жена; чарапе <p |
| бих могао без ових груди,<pb n="143" /> без ове топлине и мириса!“ мисли и јаче се уз њу припиј |
| прекорети и у томе уђе Ариф по турски — без куцања.{S} Џемал похита у другу собу да обуче капут |
| S} Од двадесет четврте, ја сам код мужа без мужа, и код детета без детета.{S} Плакала сам непре |
| м опрати...{S} Ево је мастика!...{S} Ја без дувана не могу.{S} О, да ми није дувана кад ме споп |
| !{S} А Али-беј? рече Сафет.</p> <p>— Ја без мужа не путујем, ти знаш, рече Ариф, па се са свима |
| ће чути.</p> <p>— У Европу, рече тетка без устезања.</p> <p>— У Европу! узвикну она и пребледе |
| Францускињи удатој за Јерменина: остала без мужа, с децом, и пошто јој је била мала пензија, он |
| е осећајући гриже савести што је остала без средства да учини доброчинство по дужности; да помо |
| звињава: „Ћутим због деце: не бих могла без њих.{S} Нећу да будем изобличена: због женске деце. |
| ену оставио саму.{S} Она је век провела без мужа, без детета, а то дете одрасло је без мајке.{S |
| и, удатој за Грка: кћи јој се испросила без њена знања; испрошена била три године; кад јој вере |
| опростити.{S} И како ће он толико дана без тебе?...{S} Млада си, неискусна си... не знаш шта ј |
| ше страх да је не отера, па како би она без деце, јер зна да јој децу не би дао.{S} И не хте му |
| ја сам код мужа без мужа, и код детета без детета.{S} Плакала сам непрестано, очи бејах исплак |
| ко пута, па посрћући као пијана, похита без „збогом“.</p> <p>Фатма оста сама:{S} Ђулренги је с |
| а сирота без отаџбине!{S} О моја сирота без имена!{S} Да је у Турској, занета за Француском мај |
| /p> <p>29 августа.</p> <p>О моја сирота без отаџбине!{S} О моја сирота без имена!{S} Да је у Ту |
| ри месеца: једно јутро пређе преко пута без питања, и он је — отера.{S} Опет зва Зејну да погаз |
| .{S} Романи су ме и довели у земљу духа без душе...{S} Некад сам сањала: отац ме не да њему, ја |
| обали небројено четвороножних столичица без наслона, ниских, и небројено ханума сасвим отворена |
| овек према грому.“ Код две унуке остаде без унуке...</p> <p>Јесен је, позна, оголела као просја |
| риковаше се за једну тачку на зиду, где без сумње она виде тај туђи свет, свет ван Солуна, дале |
| спреми и оде једној својој рођаци, оде без питања, први пут...{S} И пошто се не врати ни после |
| писати: утешиће је.</p> <p>Од куће оде без „збогом“ и не видев Фатму.{S} На софи виде мајку и |
| лу, весео, насмејан.{S} Нурије му приђе без папуча, и кад виде да се загледао у Фатмину слику, |
| код мене месец дана; треће године дође без детета, седе недељу; четврте године опет ми нема де |
| вим да све што живи умире; а жене улазе без терлука, ћутећи, као да је не пробуде...{S} И Ариф |
| је могла мислити: код свести, лежала је без свести.</p> <p>.................</p> <p>Од кризе пр |
| мужа, без детета, а то дете одрасло је без мајке.{S} А кад би нешто чуо да га наша Фатма воли, |
| нема катанца.{S} Преко баште иде Нурије без јелдрма, с белим муслином преко косе, обучена.{S} С |
| куће.{S} Свих шест у бело, Цариграђанке без корсета у новомодним реформама; свих шест забрадиле |
| а није неморална чочечка игра; оне воле без људи, две и две, једнако обучене, с једном цигаром, |
| густих решетака и високог зида да вене без сунца и ваздуха.{S} Она нема право ни на сунце и ва |
| ово је до капије; а и на улици: гледање без говора, или, како наше жене кажу, разговор душа...< |
| ака...{S} И она, сирота, мисли удаје се без ортака, за нежењена човека...{S} Побегла сам, јер з |
| клавиру одсвирала је две стране романсе без речи: <hi>Свршило</hi> се и <hi>Први Бол</hi>.{S} О |
| ћев стриц и ујак.{S} Фатми жао, како ће без Мерсије и тетке.{S} Посла робињу тетки: можда се вр |
| > <p>— У Старом Солуну готово нема куће без пријатељица...{S} Има ли тога у Цариграду? говораше |
| у дворишту кокоши без петла и голубице без голубова.{S} А варају нас.{S} Погледајте!“ заврши и |
| новембра 1907.</p> <p>Душо!{S} Сиротице без имена!{S} Мајка ће те послати деди, да ти деда име |
| и све... „Ни Бога не волим овако,“ рече без страха Господњег, кад чу страшну и пријатну причу.{ |
| лог, због чега га она и зове „Памук“, и без премишљања позва Арифу да јој види сестрића. „Она ј |
| на лице, те су личиле, овако без лица и без гласа, на сени умрлих усталих из неког напуштеног г |
| у од врућине, без ваздуха, чини ти се и без живота, корачају, миле, ишчезавају иза оградних зид |
| S} Отклањаше сабах, у оној великој соби без завеса, па се гошће завише и пођоше кућама.{S} Све |
| се с њом помири; јер дане које проводи без ње, она не рачуна у дане живота.</p> <p>Кад робиња |
| уд извлачим и наслањам му уста на груди без кошуље, на срце; али се увек трзам, прибирам пре по |
| ња младић!{S} Као други, и он не излази без оружја; па једном посече по руци друга, други пут н |
| еви, беже синови.{S} У нашу одају улази без питања слушкиња и робиња, а не може ући муж и син, |
| е, јесу ли то они црни џакови, оне сени без лица, без гласа, што тумарају улицама као сени умрл |
| 19120_N44" /> А напослетку можеш побећи без ичега.</p> <p>Она слуша Мерсију и смеје се, али јој |
| м да је ниси видела: она вама неће доћи без мене.{S} Мислећи на њу, ја се међу нашим женама осе |
| Мадам Аристид?{S} Добро сте хтели доћи без ње?!“ Турске жене не знајући зашто је дира, смешаху |
| има у кући саме жене, у дворишту кокоши без петла и голубице без голубова.{S} А варају нас.{S} |
| е некакве нове раде да изиђемо на сокак без чаршафа и печета — у гору и камен ! — али нисам зна |
| је свршило.{S} Чини ми се да је почетак без свршетка.</p> <p>— Емир, срце моје, упамти: што мањ |
| /note> <note xml:id="SRP19120_N82">Увек без људи...{S} То је неприродно.</note> <note xml:id="S |
| омшики; другу, што је отишла у комшилук без питања; трећу...{S} Потпуно луд.</p> <p>- Зашто је |
| ци...{S} Јер ја своју срећу не замишљам без вашег повратка: ви да ме гледате испрошену за Мурад |
| да их не примају у кућу.{S} Плакала сам без суза: срце ми је плакало, а очи су ми биле сухе као |
| и, настаће навика: ви нећете моћи један без другога; и најпосле, кад остарите, од мужа и жене б |
| ости и љубави... „Боже, ја не бих могао без ових груди,<pb n="143" /> без ове топлине и мириса! |
| , несвесно, смаче папуче, па потрча као без душе...{S} Насред њене собе сеђаше Џемал, без капут |
| ући јој хладне крпе; а девојче трчи као без душе да послуша матер, са страшним мислима: „О, ако |
| била свесна ничега, зато што се готово без свести бацила у некакву струју која ју је носила је |
| спуштеним на лице, те су личиле, овако без лица и без гласа, на сени умрлих усталих из неког н |
| се спремамо за чифлук.{S} Како ћу тамо без тебе!{S} Јуче нам је правила посету једна Цариграђа |
| нижене, што куд муж оком ми скоком, што без питања не смемо никуд, што се морамо вратити из шет |
| и унуке.</p> <p>— Муж нам не сме у собу без питања, а слушкиња и робиња сме, рече Мирсаде.</p> |
| <p>Слатка тејзе, дођи што пре, не могу без тебе.{S} Не могу, тејзе, слатка тејзе!{S} Дођи што |
| би била мајка или дадиља?{S} Ја не могу без вас, не могу, не могу.{S} О да Бог да вам оздравила |
| зачуђено погледа, а она рече: „Не могу без дувана, па макар отишла у пакао.“ Робиње, видевши д |
| Сутра је Рамазан!{S} Како моји спремају без мене за овај велики празник?...{S} Умало не заборав |
| го се разговарале: о Цариграду, о писму без потписа, о враћеном обележју...{S} Ниједна није рек |
| белим <hi>геџелуцима</hi>, и седеле су без свеће, да им не би комарци нагрдили лице и руке, и |
| на стрпа писма у недра па полете у кућу без душе.</p> <p>---------</p> <p>Те вечери после вечер |
| n="202" /> дадох реч.{S} Пошто остадох без ње, опет ме венчаше.{S} Па нас венчаше и трећи и по |
| и.{S} И после, ти треба да се навикаваш без њега: иде Рамазан.</p> <p>Рамазан!...{S} Она га се |
| ла, а нене: „Госпођо снахо, ти не можеш без Нурије-ханум, познајем.{S} Године су то, откад живи |
| .</p> <p>— Сине, пиј!{S} Пошто не можеш без пића, пиј! рече му мајка.</p> <p>Он је зачуђено пог |
| И учини јој се стара, друкчијих очију, безбојних, а она има загасито плаве очи, као Џемал-беј, |
| а, можда би била друкчија да је као оне безглавна, удовица; али њој је жив њен <hi>Бујукбурунли |
| да будем жена и мајка; али, кад ме мој бездушни <pb n="183" /> муж остави и лиши детета, ја се |
| } Као у Цариграду, иду у чаршију, иду у безистан; где највише света има, код Бејаз-Куле, на Мол |
| зовем за жене Грка лекара, и опет...{S} Безобразан! <pb n="246" /></p> <p>Код Фатме је ноћила с |
| {S} Дању видим и нахерене трошне куће и безочне људе.{S} Нарочито у Цариграду.{S} Стид ме је би |
| лице женама; оне су мислиле да је какав безочник, те су спуштале на лице пече, а њему је долази |
| S} У Цариграду свуд иду, па све саме, а безочници из овога гадног режима дирају их, штипају их, |
| лицу, трагови од мушких прстију и мушке безочности, а оне, несвесне тога понижења, сад се разго |
| , ханум, чини ово за Фатму?</p> <p>— А, беј, красно: машалла’!{S} Снага ми дршће од радости.{S} |
| ло и тихо рече:</p> <p>— Боље те нашла, беј-ефенди!</p> <p>После ово неколико речи, он уђе у со |
| томе робиња:</p> <p>— Па, ханум-ефенди, беј је изишао: дођоше по њега двојица, другови...</p> < |
| леко.{S} Ми о мужу као о Богу. „Ефенди, беј...“ Ја се опет буним против људи...</p> <p>— Долазн |
| а од радости... изгрли ме.{S} Хоћеш ли, беј, да је видиш?</p> <p>— После, онако, случајно.{S} Н |
| оца, из куће...</p> <p>— Па зар би ти, беј, дао своју кћер да није добро, красно...</p> <p>Је |
| е у комшилук, пита га: „Имам ли допуст, беј-ефенди?“ Напослетку, он ништа не ради преко закона; |
| егова мајка па погледа у небо.</p> <p>— Беј комши, мој сестрић је син Арслан-Нури-пашин, а Арсл |
| гучеш, а још имена немаш!“ Оне плачу, а беј се јуначи, прави се да не мари; а овамо: чим неко л |
| ше с њом дошла.{S} Она помисли да ће је беј убити што је крила и побеже из собе.{S} А плаховити |
| е.{S} Фатма узвикиваше: „Слатки, слатки беј-течо!“, а он продужаваше:</p> <p>— „Како је почео“, |
| виче Ариф.</p> <p>— Па шта још, слатки беј-течо? говораше Фатма грлећи човека који је воли као |
| ад му Мерсије прогука: „Иди, слатки Али беј течо“, он се разнежи, и похита да се пресвуче.{S} Д |
| енги јави да је дошао тај и тај ага или беј Ибрахим-Хасан-беју, па он није у конаку, а она одма |
| аше око њега, и тапшући викаше : „Татли беј-аџо“,<ref target="#SRP19120_N109" /> и мољаше га да |
| кати.</p> <p>А у предсобље је ушао лепи беј, муж Фатмин: очи му се закрвавиле, па се склапају, |
| и облачи се у чаршаф.{S} Али напрасити беј већ се поврати, покаја.{S} Зашто да се не користи м |
| како ми дође мој сестрић, слатки Џемал беј.{S} На њ, што је леп као султан Азиз, Памук је стра |
| превали преко језика: „Фатма!“ — „Џемал беј!“ узвикну она па преваривши робиње откључа врата и |
| p>Мајка и нене ништа нису знале, јер им беј није хтео казати док се не одморе.{S} Фатма је мног |
| а каже „Грому“: да је његову кћер Осман беј отерао.</p> <p>— Само полако, лепим, душо Али-беј; |
| било као њој.{S} Да нешто Ибрахим-Хасан беј уђе у кћерину собу, кад су ту они црни џакови које |
| ече муфтија и оде.</p> <p>Ибрахим-Хасан беј га дочека с много поштовања, као велико свештено ли |
| као црна, једнолика јесења киша.{S} Јер беј је покаткад задржавао воду дању; ноћу никад, да му |
| } А знате ли одакле сам га видела?{S} С беј-аџова<ref target="#SRP19120_N31" /> балкона.{S} То |
| ла си га кроз кафез?...</p> <p>— Прво с беј-аџова балкона, па кроз зид, па кроз кафез, па у баш |
| змажена, јединица је.</p> <p>— Гле, ага-беј<ref target="#SRP19120_N110" /> шта је навезла!{S} Ј |
| ичу родитељи молећи.</p> <p>— Аман, ага-беј! преклиње сестра и плаче.</p> <p>Брат га вуче за ка |
| /note> <note xml:id="SRP19120_N31">Чика-беј.</note> <note xml:id="SRP19120_N32">Да није урока.< |
| S} Ти њих познајеш, наше комшије, Ахмед-беј и Осман-ефенди, али их ниси скоро видела, па... да |
| анум, као пред оца, гологлава:{S} Ахмед-беј, мој брат, старији је од мене.</p> <p>А Фатма уђе, |
| не зна...{S} Знаш наши бећари:{S} Ахмед-беј, па Исмаил Дортјоли, па Осман Егрибаџак...{S} Кјучу |
| јер зашто да она буде несрећна?“ Ахмед-беј бејаше поражен, и ништа не умеде проговорити. „Луда |
| у али страсну турску песму: то се Ахмед-беј на своме чардаку весели, гледајући у залив разливен |
| ..{S} Страшни!..{S} Је ли признао Ахмед-беј?{S} И после, младожења, њена прилика, врати је мајц |
| тар с Џемалом и Фатмом.{S} Исмаил-Ахмед-беј с харемом дошао је да, по свом обичају, проведе Рам |
| сан-беј отац, не би ми био Исмаил-Ахмед-беј стриц, и не бих ја провела мај на Јалијама у оном к |
| ла!{S} Кад би дошао из Цариграда Мехмед-беј, ја бих га право у очи гледала, и с њим би се слобо |
| /p> <p>Пре деветнаест година, Али-Рашид-беј, Осман-бејов отац, ожени свога најстаријег сина, Ах |
| чу кашљуцање: на ручак долази Али-Рашид-беј.{S} Старац пред вратима скида обућу, а ови гледају |
| ="60" /></p> <p>— Опет на пут!{S} А Али-беј? рече Сафет.</p> <p>— Ја без мужа не путујем, ти зн |
| Мурад-Џемал-беја, њену оцу казао је Али-беј.{S} Али у грудима тога човека срце је од камена.{S} |
| .</p> <p>— Само полако, лепим, душо Али-беј; јер ти знаш да је он луд, љут: да се у љутини не и |
| ле: он не узима речи натраг.</p> <p>Али-беј се врати брзо, као да је прелетео толике улице; жур |
| !</p> <p>Последњих десетину дана, Џемал-беј је само мислио на одлазак у Европу; и да му је допу |
| ва тргне, опрости му се.{S} Теби, Џемал-беј, певали су већ и други петли.</p> <p>Пашиници је би |
| Слатка тејзе!</p> <p>— Емир душо, Џемал-беј хоће да иде.</p> <p>— Куда ? упита она радознало, н |
| оворено „Аллааа!!“ Седећи у куту, Џемал-беј гледа ове три миле му душе, гледа их готово не дишу |
| да крију и кад немају од кога.{S} Џемал-беј слуша жене побуњене више од људи, и ништа не чује, |
| лим камењем, обраслим у коров.{S} Џемал-беј застаде пред једном кафаном под ведрим небом.{S} Ту |
| е у знању, али може у незнању.{S} Џемал-беј је њен сестрић, а то је што и њено дете, пошто нема |
| нин што не изиђе после вечере?{S} Џемал-беј, њен муж, није дошао ни на вечеру!...{S} Пред саму |
| ођоше мужеви оних двеју нових и — Џемал-беј...{S} Џемал-беју се нису надале, нарочито Фатма, те |
| арицу...</p> <p>Скоро ће подне, а Џемал-беј спава.{S} Пре једнога часа, мајка га је пробудила д |
| чула, а није дошла, и ако зна да Џемал-беј није код куће, да сам сама, без мајке, у туђини.{S} |
| на, све као прошлог дана; али сад Џемал-беј у подне не дође, због те њене другарице.</p> <p>Тре |
| на не сме...{S} Да их пита где је Џемал-беј?{S} Ко зна шта ће јој одговорити, шта ће чути!{S} Ч |
| едају, ћуте.{S} Да их пита где је Џемал-беј?...{S} Не, лећи ће.{S} Никад јој није било овако те |
| } У ову грају, у урнебес, ушао је Џемал-беј заборављајући на све: опи га дим дувана, мирис рибе |
| ли ја бих то учинила и да ми није Џемал-беј сестрић, јер сам знала да се воле...{S} Ариф-ханум |
| једанпут нервозно зацика, да чује Џемал-беј.</p> <p>С њеном веселом циком залајаше њене пудлице |
| даше и поцрвенеше.</p> <p>— Јагње Џемал-беј, ти треба да изиђеш... у чаршију, с друговима...{S} |
| ла Ђулбејаз и рекла јој: „Убио се Џемал-беј“, пошла, заљуљала се и пала...{S} Лекари дођоше брж |
| е, а стоји — време.{S} Наш слатки Џемал-беј треба нешто да ради.</p> <p>— Па шта да ради? викну |
| ог, да се упути на рад наш слатки Џемал-беј!{S} Али, његова тетка и сама нерадница, па и мајка, |
| и, увек кад год слаже.</p> <p>Али Џемал-беј се опет опи.{S} Сад од њега нико не тражи реч, јер |
| рилично трезним чочеком; а пијани Џемал-беј појми да устане, па не <pb n="210" /> могаде, него |
| а она има загасито плаве очи, као Џемал-беј, и пуне израза.{S} Оне њој ништа не казују, она њих |
| тари Џеми“, како си ме звао, него Џемал-беј, страстан источњак, коме <hi>волети</hi> и <hi>живе |
| у и камен! узвикну Нурије.{S} Наш Џемал-беј неће то учинити, јер је васпитан као Европ...{S} Он |
| он, Нурије-ханумин сестрић, Мурад-Џемал-беј.</p> <p>Фатма се промени у лицу више него икад, а н |
| породице; племић, принц:{S} Мурад-Џемал-беј, син Арслан-Нури-паше Емир Заде и Зенихе-Алије-хану |
| вас позовемо, да пред вама Мурад-Џемал-беј да реч да се неће више опити, а ако се опије да му |
| о томе Французу што се зове Мурад-Џемал-беј.{S} Час-по, па су обе затварале очи да гледају њега |
| <p>— Али, хоће ли пристати Мурад-Џемал-беј?{S} Пре неки дан један џон-турк<ref target="#SRP191 |
| сије: како лекар рече „онај Мурад-Џемал-беј што се јуче...“ и како му Ариф даде знак да ћути, о |
| представио нам се: „Ја сам Мурад-Џемал-беј“, поче Мерсије.</p> <p>— Аман! узвикнуше робиња и г |
| рите лице!... и к нама ушао Мурад-Џемал-беј, по европски, и кад би нам се представио, по европс |
| p> <p>— Од кога чу да је то Мурад-Џемал-беј?</p> <p>— Гонџеђули отвори капију, нешто да купи, п |
| ах... који су им најближи: „Мурад-Џемал-беј чистио револвер, па се случајно ранио...“ Па похита |
| есни.</p> <p>— На средњем је био Исмаил-беј, на десном Осман-ефенди...{S} Осман је лепши од Исм |
| {S} Кад умре сирота Назире-ханум, Халил-беј, њен муж, скочи с трећега ката.{S} Остаде жив, и по |
| } Кад видеше пашиницу с Фатмом, Ибрахим-беј викну:</p> <p>— Откуд ви, у ово доба?!</p> <p>— Нес |
| побеже из собе.{S} А плаховити Ибрахим-беј викну на кћер:</p> <p>— Срам те било!{S} Боље да са |
| животу, у љубави: задовољен њом, Осман-беј испроси девојку.{S} И ово би изненада, неочекивано, |
| киње већ четрдесет година: „Аман, Осман-беј, аман!{S} Ја сам чула за некакве нове, и да оне тра |
| како је удадоше овакву!</p> <p>А Осман-беј, погледајући жудно к вратима, рече:</p> <p>— Толике |
| ђе с Осман-бејом „ђердек“, кад је Осман-беј виде, врло јој се обрадова, али не као човек жени, |
| на га никад није видела.{S} То је Осман-беј, њен млађи девер.{S} Он јој је врсник.{S} У Царигра |
| , управо брижна је, зацело што је Осман-беј љут.{S} Ко ће знати зашто.{S} Она сваки час шапће н |
| >Кад се отворише врата и указа се Осман-беј, на њену мирном лицу све затрепери, и поцрвеневши ч |
| а невеста...{S} Зар да јој је тај Осман-беј ближи од мене!{S} Он њен, а ја туђ!{S} Зар ће је он |
| сман-беј!{S} Може бити ово је тај Осман-беј!“ И неописана љутина га обузимаше: да га ухвати, уб |
| </p> <p>— Емир-Фатма-ханум! викну Осман-беј гласно и оштро...</p> <p>Од тога крупног мушког гла |
| ше, крв удараше у слепоочнице... „Осман-беј!{S} Може бити ово је тај Осман-беј!“ И неописана љу |
| ће, па „смртни" су...{S} У подне, Хасан-беј позва у конак мајку: дошли му гости; а она само мет |
| ка Ибрахим-Хасан-бејова, Ибрахим)-Хасан-беј, његова жена и кћи, робиња и све слушкиње.</p> <p>Н |
| r">O, mon Dieu</foreign>, Ибрахим-Хасан-беј, дође свети <pb n="117" /> дан!{S} Ја сам нашу Фатм |
| одобрењем, ја сам дошла, Ибрахим-Хасан-беј, да просим твоју кћер Емир Фатму за Арслан-Нури-паш |
| хукну.</p> <p>— Не хучи, Ибрахим-Хасан-беј.{S} Свршено је.{S} Ни кога испитуј, ни кога криви.{ |
| „замршена“.{S} Сутрадан, Ибрахим-Хасан-беј рече да треба да слушају лекара, да се Фатма прошет |
| да се с њом опрости...{S} Ибрахим-Хасан-беј и сад нема суза, али није дигао главу као кад се пр |
| е, и опет се изгрлише.{S} Ибрахим-Хасан-беј узвикује весело: „Охо!{S} Машалла'!“ А Фатма: „Слат |
| у Паризу и Цариграду.{S} Ибрахим-Хасан-беј охол: како му се кћи испросила, венчала, он не иде |
| риф, и сети се мужа: њега Ибрахим-Хасан-беј воли.</p> <p>Оде с Мерсјом у двориште к мужу, човек |
| p>Дође Ђулренги и рече да Ибрахим-Хасан-беј<pb n="271" /> зове Фатму, не може сам, хануме су от |
| ше ни у двориште: не даде Ибрахим-Хасан-беј.</p> <p>А Џемал је спавао ваздан и сву ноћ, а кад с |
| а Њега.{S} Јер да ми није Ибрахим-Хасан-беј отац, не би ми био Исмаил-Ахмед-беј стриц, и не бих |
| хвалила се.{S} И кад чује Ибрахим-Хасан-беј да му зет нигде ништа нема и да живи од туђе милост |
| века човек, мајчице, рече Ибрахим-Хасан-беј убедљиво.</p> <p>— Од пса је пас, од човека човек, |
| <p>— И о богатству, рече Ибрахим-Хасан-беј поносито.</p> <p>Бог је богат, сине, рече његова ма |
| пало семе од цвећа? рече Ибрахим-Хасан-беј.</p> <p>— Откуд ће коров куд је пало семе од цвећа? |
| > <p>Друга је година како Ибрахим-Хасан-беј не зна где му је кћи.{S} Једни говоре да је у Цариг |
| вропским хаљинама.</p> <p>Ибрахим-Хасан-беј узе се смејати с неизказаним задовољством и кроз см |
| а дан, већ за век.</p> <p>Ибрахим-Хасан-беј ништа не рече, само брзо устаде и оде.{S} Мало, па |
| уздише: променио се, ослабио...</p> <p>Беј се необично задовољно насмеја и рече;</p> <p>— Е, д |
| ,” то ми је сад нешто огромно значило. „Беј-ефенди, за кога дајеш своју кћер?{S} Зет ти прост, |
| : „Ми ћемо дотле са страхом изговарати „беј, ефенди“, докле год нас они остављају овако неспрем |
| видеше свет, али не видеше Мурад-Џемал- беја.{S} Оне су тражиле њега да виде.{S} И Мерсије би г |
| и закука: „Аман, мртав!“...{S} Младога беја понеше кроз двориште четири човека: кафеџија с бер |
| о би се очекивало, и наместивши младога беја на диван, узеше му испитивати рану...</p> </div> < |
| један кларинет и подврискивање једнога беја.{S} Зашто наши људи, како у Солуну тако овде, воле |
| индерлука...{S} Заспаше и још два млада беја, из „добре куће“, али беспосличари: овде кратили в |
| Ибрахим-ефенди и ова три честита стара беја погодише се овако с једним младим бејом (нећу да м |
| анку, него Солуњанку, кћер цариградског беја што је за кћерину науку дао толики новац“.{S} Али |
| е шапатом, као да се боје да не пробуде беја пре но што се сасвим отрезнио, да опет не виче, не |
| ба.{S} Дошли су муфтија, имам и она три беја.{S} Муфтија зажмуре и поче, нихајући се:</p> <p>— |
| да ме гледате испрошену за Мурад-Џемал беја, ви да ме спремате за свадбу моју и његову: косу д |
| ворили се; али Ђулбејаз уђе и рече: „По беја су дошла два његова друга, и одвели га“; њој груну |
| шећи (не могу пред свекрвом), гледају у беја и слушају га; он, обучен а бос, једном руком држи |
| три стара честита муслиманина:{S} Решад-беја, Шефкет-беја и Махмуд-беја?</p> <p>— Сви су старот |
| ац, ожени свога најстаријег сина, Ахмед-беја, по трећи пут удовца, човека у тридесет деветој го |
| на:{S} Решад-беја, Шефкет-беја и Махмуд-беја?</p> <p>— Сви су старотурци! узвикну Ариф-ханум, г |
| века срце је од камена.{S} Ни молба Али-беја, ни брата му, ни сузе материне, ништа не омекша ов |
| и је твоје тетке.{S} И ја мислим на Али-беја, само, као за пакост, он је у лову.{S} Ја мислим д |
| ам мислила да ту седи једна рођака Нури-беја...“ и казах очево име мога мужа. — „Овде не седи њ |
| /p> <p>— Неће.{S} Али, на човека, Џемал-беја...{S} За њега ме страх.{S} Аман, оче мој, за Божју |
| .</p> <p>— Шта ћеш?{S} Удај је за Џемал-беја.</p> <p>— Никад!</p> <p>— Допусти, зете, да је ја |
| е, рече :</p> <p>— Да те удамо за Џемал-беја?{S} Само, ја нећу да проводаџишем, мени то не иде |
| чке игре, на весеља.{S} Он обгрли Џемал-беја, и тако пође: зашкрипаше му лаковане плитке ципеле |
| е венчати трипут.{S} Па ако волиш Џемал-беја, ја ћу га молити да ти опрости.{S} Ја знам шта је |
| с Фатмом.{S} Да она хоће за Мурад-Џемал-беја, њену оцу казао је Али-беј.{S} Али у грудима тога |
| за Арслан-Нури-пашина сина Мурад-Џемал-беја, изговори Нурије, а сузе јој облише лице.</p> <p>И |
| ута, те је уверена да је од Мурад-Џемал-беја.{S} Она, гледајући у тај дивни калпак, своје обеле |
| авивши Арифу.</p> <p>— Тога...{S} Осман-беја.</p> <p>Мајка јој се грохотом насмеја, како се ник |
| </p> <p>— Била је удата за лудога Осман-беја, доктор-ефенди, па ју је отерао. <pb n="261" /></p |
| нисам ни мислила да те удајем за Осман-беја, него за Абдурахман-агу, али Фахрије-ханум... "</p |
| 0_C17"> <head>XVII</head> <p>Кућа Осман-беја, Фатмина другог мужа, близу је Касумије.{S} Она је |
| удала се за <pb n="266" /> лудог Осман-беја због вашег сина, да је он отера те да узме вашег с |
| физички су мртви.</p> <p>— Ја сам Осман-беја видела, рече Фатма и поцрвене.</p> <p>- Одакле? уп |
| ком.{S} Јуче су били у конаку код Хасан-беја, договарали се...{S} Дадоше ми његову слику...{S} |
| је кућа затуцаног Турчина Ибрахим-Хасан-беја.{S} На велико изненађење свих, Сафет-ханум служаше |
| ж, „севап је“.</p> <p>Код Ибрахим-Хасан-беја сви су весели, нарочито домаћин, <pb n="205" /> је |
| посредник... између нас и Ибрахим-Хасан-беја.{S} Аман!{S} Кажите му да ја нисам знала да мој се |
| и, о богатој свадби кћери Ибрахим-Хасан-беја Цариграђанина. <pb n="122" /></p> <p>Док је месец |
| тита муслиманина:{S} Решад-беја, Шефкет-беја и Махмуд-беја?</p> <p>— Сви су старотурци! узвикну |
| а човека сиђоше.{S} Џемал погледа према Бејаз-Кули, и учини му се као да су по мору просуте зве |
| окренула према Хамидији, одатле, поред Бејаз-Куле, појурила су широком улицом к Депоу, дошла д |
| у безистан; где највише света има, код Бејаз-Куле, на Молосу — иду отворена лица.{S} Тек кад с |
| ед вече не изиђе, да не оде у башту код Бејаз-Куле да се с тим кога воли <pb n="47" /> нађе и р |
| ухватиш; и у вече да идете у башту код Бејаз-Куле, да слушате музику и гледате биоскоп; али по |
| , каква заблуда!...{S} Једнога дана, ја бејах нешто болесна, а та његова тетка: „Аман!{S} Зар д |
| детета.{S} Плакала сам непрестано, очи бејах исплакала.{S} У сваком детету плавих очију и црни |
| е где је.{S} Крај њега, с десне стране, бејаше револвер.{S} Видевши њега крвавог, Нурије ништа |
| {S} Док се једнога дана не побуни...{S} Бејаше напунила осамнаест; код ње бејаше <hi>меџлис</hi |
| ли, кад ми се син врати у Стамбол...{S} Бејаше младић од деветнаест година, израстао као кипари |
| узвикну Мерсије и баци књигу.</p> <p>— Бејаше ми као да је сутра Бајрам, а сад ми је као уочи |
| и земзема, па запали цигару.{S} Свекрва бејаше пошла к њој да јој каже да ће и вечерас доћи на |
| онова ожени: њој „за инат“.{S} Та друга бејаше заиста красна, али с Османом не састави ни три м |
| туркиња и жена свих нација, међу којима бејаше Мадам Аристид с кћерима.{S} Фатма се сети послед |
| љуби је као Мадам!{S} И читава два дана бејаше страшно расејана, седаше у наслоњачу где је седе |
| иф-ханум промени разговор, а та промена бејаше неочекивана.</p> <p>— Да би сакриле своје погреш |
| читано, испрати га и нађе Фатму.{S} Она бејаше у једној малој соби из дворишта.</p> <p>— Ти си |
| , па брзо пређоше у другу из баште, где бејаше много прозора, и сви широм отворени.{S} Да је ов |
| после неколико месеца, вратише, она не бејаше тужна, али не бејаше ни весела, јер турско друшт |
| <p>Он сврати пред трећу кафану, где не бејаше већ ниједног жењеног Турчина.{S} Он ни на шта ни |
| а, вратише, она не бејаше тужна, али не бејаше ни весела, јер турско друштво је више не занимаш |
| чак ни кад је отац. „Покојна моја нене бејаше мирна, и све невесела:{S} Фатма ми је на њу.“ Же |
| ..{S} Бејаше напунила осамнаест; код ње бејаше <hi>меџлис</hi>, то јест скуп жена; свираху, пев |
| рекавши, она пљуну у лице кћер која се бејаше подигла да их моли.{S} Фатма се не онесвести кад |
| обраваху то и смејаху се, а пашиница се бејаше променила у лицу и ништа не говораше.{S} После и |
| има, продужују то и доцније.{S} Емир се бејаше заљубила у једну младу Парижанку, пријатељицу св |
| е: да дочекају госте.{S} У предсобљу се бејаше наместила у два реда женска послуга. „<hi>Сефа г |
| метну на главу један комад платна, који бејаше на њену ђерђефу, покри косу, јер чу с минара „Ал |
| у гроб. <pb n="225" /></p> <p>Кад Фатми бејаше најтеже, њен отац уплаши се да не умре, и у томе |
| зашто да она буде несрећна?“ Ахмед-беј бејаше поражен, и ништа не умеде проговорити. „Луда !“ |
| бог чега не треба да им долази.{S} Овој бејаше жао, али ипак дође „да им каже збогом".{S} При р |
| фура; али уместо да се нада, Ариф-ханум бејаше очајна.{S} Она зна да од тих што се зову „нове“, |
| оше за њим као други пут...{S} Снаха му бејаше у једној соби с улице, шијаше нешто.{S} Кад њега |
| ком, без душе, својина је Ибрахим-Хасан-бејева, а ово, од крви и меса, с душом, својина је свој |
| тових предака и помиње му конаке: два у Бејлер-беју, два у Стамболу, један на Нишан-Ташу, један |
| да иду у Цариград, да опет узму кућу у Бејлер-беју, на анадолској страни, и кад јој то нене ка |
| 120_C8"> <head>VIII</head> <p>Цариград, Бејлербеј, 6 августа 1905.</p> <p>Драга моја госпођице, |
| чини да ћу видети Њега ..{S} Кад пођемо Бејлербејом, да се шетамо, око кућа зидови (виши од наш |
| p> <p>Драга госпођице, колико је лепо у Бејлербеју пред вече.{S} На обали небројено четвороножн |
| мах послуша, доведе ме овде, узе кућу у Бејлербеју, на азиској страни, на обали Босфора.{S} Са |
| се развише...{S} То је био један Џемал-бејов друг и Нурије...</p> <p>У тишини каква је обично |
| Мерсије, рече Фатма. — Појави се Исмаил-бејов унук; оне се подмигнуше.</p> <p>— Ко с десне твој |
| деветнаест година, Али-Рашид-беј, Осман-бејов отац, ожени свога најстаријег сина, Ахмед-беја, п |
| а два дана, сврши се мај; Ибрахим-Хасан-бејов харем врати се у Стари Солун.{S} Кола су милела б |
| ш пре двадесет година.{S} Ибрахим-Хасан-бејов харем <pb n="3" /> дошао је у госте Исмаил-Ахмед- |
| кроз лавиринт што се зове Ибрахим-Хасан-бејов харем Мадмоазел Дарно и ону Енглескињу.{S} Она је |
| 0_C9"> <head>IX</head> <p>Ибрахим-Хасан-бејов харем не врати се морем, већ железницом, да би Фа |
| >— Јесте, муфти-ефенди.</p> <p>Један од бејова рече:</p> <p>— Сине, овако кажи, трипут: „Ако се |
| а ту на мангалу.{S} Около седе неколико бејова, младића, два официра, и чочеци...{S} Свирка, иг |
| кога ? рече Сафет.</p> <p>За Али-Рашид-бејова Османа.</p> <p>— Ах, само то да буде! рече Цариг |
| де Цариграђанке (трећа је умрла), Џемал-бејова мајка, Фатма и Мерсије.{S} Пре две вечери не раз |
| лања се.{S} И у највећем очајању, Џемал-бејова мајка, жена и тетка не сумњају у Бога. „Биће што |
| вих пет беху дубоко потресене.{S} Џемал-бејова мајка правећи се као да у души нема ништа ни из |
| ајала је позадуго, и Зејне-ханум, Осман-бејова снаха и жена није ни помишљала на њен раскид.{S} |
| лободна...{S} Сад си распуштеница Осман-бејова, и можеш за кога хоћеш.</p> <p>— Да ме није пуст |
| ди, док не пита „главу куће“, оца Осман-бејова.{S} По реду и честитости, та кућа је служила за |
| кућу „непоштеној".{S} Није ми жао Осман-бејова оца: како је васпитао сина?{S} Али, ја те нисам |
| де их једна стара Нишлика, рођака Хасан-бејова, по нишком обичају, кади амбром и прска ђулсуом, |
| робне плоче, и на њему лежи бивша Хасан-бејова бела робиња, бледа и лепа, упирући очи у црвену |
| Стадоше у два реда: мајка Ибрахим-Хасан-бејова, Ибрахим)-Хасан-беј, његова жена и кћи, робиња и |
| свет по хиљадити пут види Ибрахим-Хасан-бејова дивна кола и коње с богатом оправом, а да му опе |
| у овој кући, да нисам кћи Ибрахим-Хасан-бејова, не бих видела Њега.{S} Јер да ми није Ибрахим-Х |
| да заглухну: пред капијом Ибрахим-Хасан-бејова харема заустављали су се богати екипажи турских |
| шту, пробушише зид између Ибрахим-Хасан-бејова и Нурије-ханумина дворишта; метнуше око <pb n="4 |
| што тако дивно удара у тамбуру и весели бејове, води их на чочечке игре, на весеља.{S} Он обгрл |
| воском свеће, од пашинице, мајке Џемал бејове.</p> <p>Кад почастише и испратише пуномоћнике и |
| нарави и по срцу, бољи од све Али-Рашид-бејове деце.{S} Тих, благ, он је према својој жени, дет |
| са своје косе.{S} Њу, нову, од Ибрахим-бејове старе комшике раздвајају читава столећа, а у ово |
| — Ако хоћете, мој муж довешће вам Осман-бејове другове..{S} Крије се од њих што није...{S} Ох, |
| оређане у дугачак ред дуж Ибрахим-Хасан-бејове куће и ограде, и још даље, далеко, позлаћују сре |
| на свадбу, скупило се око Ибрахим-Хасан-бејове куће да гледа сватове.{S} А шта ће да види?{S} Х |
| нама, па се вратише у салон...</p> <p>— Бејови, рече пашиница доста мирно, ја сам се муфти-ефен |
| ротурци, <pb n="200" /> муфтија, имам и бејови, и младотуркиња његова тетка, и њина вера, верск |
| ила, венчала, он не иде где су солунски бејови него где су цариградске паше; а где се год саста |
| у недра.{S} И мало, па почеше излазити бејови и чочеци...{S} И Џемал изиђе...{S} Кад се врати, |
| ви, певају и играју чочеци, подврискују бејови и официри, одјекује чађава кафана, тресу се испр |
| ита последње позивање на молитву, Џемал-бејови се узнемирише што њега нема код куће. „Нема га!“ |
| : сва она јела, као кад су били Ибрахим-бејови, само уместо пилава зерде.</p> <p>— Данас нико н |
| петак, шести дан како се Ибрахим-Хасан-бејови вратили с Јалије, Фатма још мисли на непозната м |
| вукоше у један кут.{S} Седоше...</p> <p>Бејови су у европским хаљинама, муфтија у кафеним чошни |
| н, у вече, после ифтара, дође муфтија с бејовима.{S} Киша пљушти, а они, заклоњени <pb n="190" |
| али ја сам нешто чуо и зато сам дошао с бејовима...{S} У нас је обичај, <pb n="193" /> као што |
| метну па главу башјорти и пође Ибрахим-бејовима да им сад све исприча, кад није раније.{S} Али |
| ...</p> <p>Она понова оде Ибрахим-Хасан-бејовима.{S} Кад је видеше, оне се изненадише и обрадов |
| , ипак се нешто чуло, од младића, Џемал-бејових ононоћних другова.{S} Радознале и злураде турск |
| енутак нису биле у љубави, осим Ибрахим-бејових и Мерсије нико не зна:{S} Мадам Аристид се стид |
| па спавај.{S} Ми смо позвате код Дервиш-бејових на ифтар, па можда ћемо тамо остати за суфур.</ |
| ло писмених, а <pb n="292" />то су биле бејовице и бејовске кћери.{S} Не раде на побољшању...{S |
| Играчица полете пред једну лепу, бесну бејовицу, и поче „други део“ игре: обрће се, лети, заст |
| т!“ виче једна Немица, а она лепа бесна бејовнца скаче са свога места и новцима кити робињина р |
| же сам, хануме су отишле Рашиде-хануми, бејовој сестри од тетке:{S} Рашиде-ханум је на умору.{S |
| <hi>јенђе</hi>.{S} У кући-Ибрахим Хасан-бејовој, и ако се сву ноћ није спавало, настала је журб |
| страст, одрасла је у кући Ибрахим-Хасан-бејовој, играла се с његовом јединицом!...</p> <p>Кад о |
| да, по уговору, остане у Ибрахим-Хасан-бејовој кући док му се кћи не уда...{S} Према њој, на м |
| , а <pb n="292" />то су биле бејовице и бејовске кћери.{S} Не раде на побољшању...{S} Понекад м |
| ико свега седам осам писмених, и ако су бејовске жене и кћери!{S} Мрак, мрак, ноћ у души, или д |
| ћу, странкиње су их водиле Исмаил-Ахмед-бејову конаку.{S} Он је диван, а и на дивном месту крај |
| n="3" /> дошао је у госте Исмаил-Ахмед-бејову харему, из Старога Солуна у Нови Солун, од Алаџа |
| лим Сафетину кћер.</p> <p>Кад оде Хасан-бејову харему, она, уместо да честита, рече:</p> <p>— О |
| лију бели млазеви и плаве Ибрахим-Хасан-бејову башту с цвећем исцветалим као у рано лето, где с |
| удост!...{S} То учинише с једним младим бејом, у Скопљу, па се опи брже но други пут, и још учи |
| беја погодише се овако с једним младим бејом (нећу да му кажем име), и он се више не опи: опет |
| н-беју.{S} Увек су долазиле пешице, и с бејом су се среле више пута на улици, једанпут у двориш |
| p> <p>— Први пут је била за Мурад-Џемал-бејом, Цариграђанином.</p> <p>— Аа!{S} То је за оним Му |
| > <p>— Аа!{S} То је за оним Мурад-Џемал-бејом што се јуче...</p> <p>— Опио, прекиде га Ариф, и |
| јер види собу једну: ту је она с Осман-бејом... сама.{S} Па не сме даље. „Станите!“ виче мисли |
| Емир-Фатма.</p> <p>Кад јој дође с Осман-бејом „ђердек“, кад је Осман-беј виде, врло јој се обра |
| "178" /> дођоше неколико муслимана моме беју.{S} Шта су у конаку говорили, не знам; тек, кад уђ |
| х двеју нових и — Џемал-беј...{S} Џемал-беју се нису надале, нарочито Фатма, те видевши га изне |
| може, само она неће...</p> <p>Кад Џемал-беју преста пена па уста, његова тетка метну па главу б |
| , љубомори да растави.“ Ја ћу ићи Џемал-беју...{S} А?{S} Да идем?</p> <p>Она јако отвори очи, а |
| стаситија, и млада, као да Мурад-Џемал-беју није мајка него старија сестра.{S} Поред ње, врло |
| Малочас кад сам говорила о Мурад-Џемал-беју, да ће закуцати и ући, ја сам покрила косу у памет |
| ове опет дођоше и одмах почеше о Осман-беју, хвалећи га, говорећи о његовој лепоти; и Фатма оп |
| ика.</p> <p>— Немој ти тамо нешто Хасан-беју, да он не викне.</p> <p>Ариф плану: <pb n="95" />< |
| p> <p>Ханум-нени љубим скут, зету Хасан-беју правим темена, сестру Сафет грлим, сестричини Емир |
| осле, чочеци узеше играти Ибрахим-Хасан-беју; али он их и не гледа, и ако му се врте као чигре |
| една, да не би пало у очи Ибрахим-Хасан-беју.{S} Увек су долазиле пешице, и с бејом су се среле |
| шао тај и тај ага или беј Ибрахим-Хасан-беју, па он није у конаку, а она одмах устаје, као млад |
| Мерсије...</p> <p>Јутрос Ибрахим-Хасан-беју дође из Европе, из Париза, писмо и аманет!{S} На п |
| је отварао писмо.</p> <p>Ибрахим-Хасан-беју, близу Алаџа-Имарета</p> <p>Солун.</p> <p>Данас у |
| француски, после турски: „Ибрахим-Хасан-беју, близу Алаџа-Имарета“...{S} И он познаде рукопис.{ |
| редака и помиње му конаке: два у Бејлер-беју, два у Стамболу, један на Нишан-Ташу, један на Беб |
| у Цариград, да опет узму кућу у Бејлер-беју, на анадолској страни, и кад јој то нене каже, она |
| и Мерсије.{S} Мерсије је вечерас бледа, бела као снег, обучена у врло загасито зелено као кипар |
| ниле се неисказано велике; и њина кућа, бела, јако је одударала од готово црног дрвећа над њихо |
| који се дизао из воде и пео се у небо, бела минара, црне кипарисе, црвене кровове што се једно |
| ше!...{S} А како и не би, кад је у њој: бела ружа, од руже ружа, пупољак од руже, вода од руже, |
| <p>Пашиница пође софом: висока, права; бела памучна антерија јој раскопчана, вуче се за њом... |
| лоче, и на њему лежи бивша Хасан-бејова бела робиња, бледа и лепа, упирући очи у црвену столист |
| фа, Ђултер удараше у деф а једна њихова бела бивша робиња, обучена у црвено као ватра, играше.{ |
| и пође из собе.{S} Висока, мршава, сва бела, на плећима јој се подигла бела памучна антерија: |
| ијом.{S} Коса му црна као гар, антерија бела као снег; без појаса је, са широким скутовима као |
| осећање, кад се год појави каква висока бела џамија или се укаже какво пространо бело гробље, т |
| ва, сва бела, на плећима јој се подигла бела памучна антерија: изгледа као нека светитељка.{S} |
| ста и новцима кити робињина разголићена бела, лепа недра.{S} И та што није жена него страст, од |
| мљу...; и завијају је у неколико аршина бела платна, мећу је у ковчег и долази јој род да се с |
| ају их у њих, увијене у неколико аршина бела платна...</p> <p>Седе за сто, узе писати, брзо и н |
| дође ред да их завију у неколико аршина бела платна.{S} Па на што су јој њени снови?{S} С ким ћ |
| али као Францускињу — никад.{S} О, она бела Енглескиња што се зове Госпођица Црна (<foreign xm |
| смејеш, црни ђаволе?“ — „А ти си ми па бела“, каже она и смеје се. „Баш нисам црна колико ти,“ |
| а, а седишта су им обично црвена, једра бела.{S} И овај каик у који се загледа Емир-Фатма био ј |
| у ћутале само док игра, бесни она бивша бела робиња.{S} Али хануме се нису могле више усхићават |
| " /> шума. „Откуд да се вода бели усред бела дана, кад се сунце чини као какав огроман пожар!“ |
| .{S} Око ње су Мерсије, црна Ђулренги и бела Ђулбејаз (она страсна бивша робиња коју су они, по |
| P19120_N61">Збогом, Сузанице, моја ружо бела, која си ме волела осам дана.</note> <note xml:id= |
| савезе, поче она трећа, најмлађа, врло бела, болесна.{S} Ми то не видимо, али читамо и чујемо |
| у Мис Блак, а једна нова, лепа али врло бела, као да је јектичава, сневесели се.</p> <p>И на ен |
| бацила очи преко црвених кровова, мимо бела минара и црне кипарисе, бацила их на море где је н |
| ота.{S} У отвореној софи на месечини се беласају јашмаци: неколике старице клањају јацију; у је |
| за Сирију и Египат, па Францускиње, па Белгијанке, и Швајцаркиње којима је матерњи језик франц |
| у уским гаћама, чупаве, сад се умивају, беле, чешљају, облаче, ките: доћи ће кући господар, муж |
| лекар гледајући чежњиво у њене као снег беле груди.</p> <p>— Први пут је била за Мурад-Џемал-бе |
| цица, а снахи дала да јој сашије једне беле гаћице, женске а као за мушкарца: спрема поклон је |
| еће је било као спарушено, а две крупне беле гаћасте кокоши раскрилиле се и отвориле кљун, мало |
| закрчена је колима и светином: чалме се беле као висибабе, фесови се црвене као булке.{S} И бог |
| get="#SRP19120_N112" />, јер кровови се беле; над њима, онамо по један црни кипарис, овамо по ј |
| ена, с нанулама поврх папуча (да јој се беле атласке папуче не покваре од росе).{S} Кад нахрани |
| е јој поплавеше, она у доњу усницу зари беле зубиће.{S} Њему то бледило не измаче из ока, спуст |
| бели чаршаф а црна као гар, и искезивши беле широке зубе закикота се и похита да пољуби Фатми с |
| као: „не бацај паре у лудо“, или „чувај беле паре за црне дане“; и нико преда мном није изустио |
| ло како никад досада с разливене сасвим беле месечине; и пун месец на загасито плавом небу био |
| ариграда, обучене као за европски бал у беле лаке хаљине с дубоко изрезаним струковима, с цвеће |
| мо се: њене широке ноздрве играју као у Беле, наше ждребице, и сва се...</p> <p>— Аман! викнуше |
| са везен појас с искићеном пафтом и обу беле атласке папучице златом везене.{S} Па узе бисер шт |
| цускиња је жена једног инжињера у нашој Беледији...</p> <p>— Наши уче, уче, па се толико преуче |
| се плаче.{S} Енглескиња је час-по нешто бележила, али Ариф јој даде знак да то не чини.{S} Фатм |
| 906.</p> <p>Све што ми је мило и немило бележићу од данас, те да некад видим како ми је било ка |
| у пусте; на месечини џамије много су се белеле и чиниле се неисказано велике; и њина кућа, бела |
| овој удовици иглу од педесет лира, оној белензуке од осамдесет, једној удовичкој кћери мираз ку |
| оклонићу је Емири, рече Нурије, кад узе белензуку.</p> <p>Сутрадан ујутру, у Нурије-ханумину дв |
| остих све боље.{S} Хоћеш да ти закопчам белензуку...{S} Ах, како ти лепо стоји тај француски <f |
| pb n="267" /> ли да ти продам ону своју белензуку са сафирима?{S} Ти њу волиш.{S} Дај ми за њу |
| ом цеви, или лулом, кроз коју иде вода, бели се по мраморна коцка, куд се стаје кад се узима аб |
| љу, променио си се: црна коса побелела, бели зуби поцрнели, глатко лице набрало се; само ти је |
| ма с робињом сиђе у башту.{S} Месечина, бели се башта; од дугачке сенке олеандра њима се, час-п |
| дсобља, разастреше, на египатску асуру, бели чаршав (<hi>софра-алти</hi>), да на њ падају мрве, |
| алу, шушти.{S} Кукуречу други петли.{S} Бели се исток и мирише ваздух на море и на влажно, мокр |
| а <pb n="17" /> шума. „Откуд да се вода бели усред бела дана, кад се сунце чини као какав огром |
| ај Босфора, где се под црним кипарисима бели какво породично гробље, ја седим с девојкама и мла |
| ај горње усне подигао се, те му се виде бели крупни зуби, жиле му на челу набрекле.</p> <p>— На |
| воле?</p> <p>Зора.{S} Исток се више не бели, него као да је поливен златом, а па средини као д |
| еобојених мртвачких сандука — платно се бели као снег...{S} Зар вам је остварење сна гробље ?{S |
| асто јелдрме и пребацила јој преко косе бели башјорти; а она, наслоњена на ограду, гледаше се у |
| /p> <p>Попи кафу и попуши цигару, обуче бели <hi>геџелук</hi>, то јест ноћну хаљину, сву у везу |
| да је просута крв, над којом су летели бели галеби, вичући као да су осећали њен мирис; месец |
| арочито у вече, кад се море на месечини бели као какво снежно поље, оне су из његових дубина чу |
| пелама; на глави му веома мали и плитак бели ћулав и пошто узе абдест, простреше му овчју кожу, |
| молитву.{S} На месту где је био кипарис бели се једно серџаде у облику гробне плоче, и на њему |
| ef target="#SRP19120_N48" />, обучена у бели чаршаф а црна као гар, и искезивши беле широке зуб |
| оде те донесе бокал воде и изручи је у бели порцелански умиваоник на мраморној плочи.{S} После |
| ина.{S} Око вечерње, она метну на главу бели башјорти, па седе у једном куту софе и сва се унес |
| у огромну столисту ружу, а из њега лију бели млазеви и плаве Ибрахим-Хасан-бејову башту с цвеће |
| и светлуцају као свитци.{S} Мајка метну бели башјорти на главу, па простре серџадо на коме клањ |
| пријатнији су за око, весели су, јер су бели, ишарани разним живим бојама, а седишта су им обич |
| љане, необучене, ненавучених обрва, без белила, сурме и бојадисања ноката; прављење од дана ноћ |
| ти,“ рекох ја —„Ако си украла ханумино белило,“ каже она — па се обе засмејасмо.{S} Како ханум |
| ти, с црвеним ноктима, набељене турским белилом, са сурмом на ивицама очних капака, имале су <h |
| рже: њена нене, сва у бело, са као снег белим муслином преко косе, — чита Коран...{S} Утрча у с |
| у широм отворене одаје с постељама под белим танким комарницима.{S} За њу је постеља намештена |
| .{S} А Фатма, као пре, леже на софи под белим комарником, јер царство комараца још није прошло, |
| трља с високим оградним зидовима, негде белим као од платна, над којима се у небо дижу црни кип |
| у се не пева,“ мисли стара и брише сузе белим јашмаком са своје главе. „Њу, чисту даје човеку.{ |
| а; свих шест забрадиле су се за клањање белим јашмацима: свих шест окренуте југу падају ничице |
| ним прстима лице, да порумени, грицкаше белим зубићима уснице, да поцрвене...{S} О, кад је види |
| свршене правнике у кафеним кафтанима и белим чалмама, па ми да им се обучемо, а они, кад из ча |
| иле људи у црвеним фесовима и зеленим и белим турбанима и буљуке жена у разнобојним чаршафима, |
| пролазу видео,“ мисли нова и утире очи белим муслином са своје косе.{S} Њу, нову, од Ибрахим-б |
| на глави, на миндерлук, младе, у лаким белим молским хаљинама из париских магазина, на столице |
| се одмах појави, препаднута, у дугачким белим гаћама као мушко, у краткој кошуљи, раздрљена, с |
| ед софе широм отворене, само у дугачким белим гаћама, раздрљена, седи и хлади се једном грдно в |
| е прљаво сиво, а на њему сунце опкољено белим широким кругом; слика Солуна се видела кроз врло |
| } Скинула је страшно мршавим и необично белим рукама с врата хамајлију, одвојену од других, пру |
| } Преко баште иде Нурије без јелдрма, с белим муслином преко косе, обучена.{S} Сафет слете низ |
| ебројено ханума сасвим отворена лица, с белим муслином преко косе, па пуше и гледају у Босфор, |
| чима, стару ханум-нену, сву у зелено, с белим башјортиом на глави; клечи поред мртве унуке и из |
| глава Ђулзаде, црнкиње, црне као гар, с белим башјортиом, која показа оба реда зуба белих као с |
| капија: отворила ју је једна црнкиња с белим јашмаком на црној кудравој коси.{S} Пошто је помо |
| аче, а крај ње стоји уплакана Мерсије с белим муслином на глави, јер у соби су два човека пред |
| усу њене Госпођице, у белим ципелама, у белим рукавицама, с много бисера око врата, али не с ев |
| гог, шивеној по укусу њене Госпођице, у белим ципелама, у белим рукавицама, с много бисера око |
| , где за писаћим столом сеђаше Џемал, у белим, лаким хаљинама, бео као млеко због неизлажења и |
| о изрезаним прсником, и белом машном, у белим рукавицама...{S} Рукавица му је само на десној ру |
| офи, обасјаној месечином; обе су биле у белим <hi>геџелуцима</hi>, и седеле су без свеће, да им |
| м башјортиом, која показа оба реда зуба белих као снег, насмејавши се на Ариф-хануму.{S} То је |
| ге криве, уске сокаке, сасвим пусте; из белих кућа с кафезима, опкољеним високим зидовима, чула |
| унске Гркиње...{S} Лепих плавих очију и белих зуба, некад врло лепа, сад не, врло симпатична, о |
| Фатмина мајка, гледајући у залив преко белих минара и црвених кровова.{S} Кола су стајала дуго |
| говорио Јулији, кад је наслонила своје бело лице на руку:</p> <l> <foreign xml:lang="en">O, th |
| ела џамија или се укаже какво пространо бело гробље, турско, у долини, под зеленим брсним дрвећ |
| , усхићаваше и нове као и старе; а њено бело зарумењено лице очараваше све.</p> <p>Пред крај ње |
| > <p>Шехназе-ханум, Фатмина баба, сва у бело, полако одшкрину једна врата с подмазаним шаркама |
| у тужну слику.{S} Мерсије, мирна, сва у бело као крин, лежи наузнак под црвеним атласким јорган |
| Госпођице, па се трже: њена нене, сва у бело, са као снег белим муслином преко косе, — чита Кор |
| ним очима...{S} На белој постељи, сва у бело, расплетена, ваљда да јој бар на оном свету није н |
| страст, играла пуне две ноћи, час сва у бело као крин, час сва у црвено као каранфил. „Каранфил |
| и иде на софу.{S} Отац јој седи, сав у бело, без свеће, на месечини, пушећи, и не видевши какв |
| узима абдест.{S} Гледа: њен отац, сав у бело, <pb n="109" /> опра уши и руке до лактова, па мет |
| е су сад поред њега мртвог чучале све у бело, час крај његовог дебла, које се непрестано пушило |
| обученим у све на свету живе боје, и у бело, биле су три Фатмине учитељице, Туркиња, Гркиња и |
| молитву.{S} Мало, па и жене, све три у бело, све три скинуле чарапе...{S} И стара са снахом от |
| — омар.{S} Биће неко чудо.{S} Сви смо у бело, говори робиња и полази да отвори врата, јер неко |
| зеле су абдест код куће.{S} Свих шест у бело, Цариграђанке без корсета у новомодним реформама; |
| лободна.{S} После, у башти, позва свога белог гаћастог голуба; он јој долете на раме ; она га н |
| е, њене ноге!{S} Емир-Фатма има једнога белог гаћастог голуба, кога из скута храни, па као тога |
| иде: мртву је купају... тело јој као од белог мрамора, а дугачка, <pb n="285" /> тешка њена кос |
| ачка што лежаше крај њених ногу, сасвим белог, због чега га она и зове „Памук“, и без премишљањ |
| еслара, једнога црнога старца и једнога белога младића.{S} Око младића, на седишту, било је пун |
| му се лепо виде танке усне; под ивицом белога ћулава види му се обријан потиљак Чист је.{S} За |
| као да спава с отвореним очима...{S} На белој постељи, сва у бело, расплетена, ваљда да јој бар |
| а откривена лица, с његовим прстеном на белој ручици; и час-по дође му жао што је покрила главу |
| о његове очи.{S} Очи су му као сафир на белој свили, а уснице као два млаза крви на снегу...{S} |
| два велика огледала, седи Емир-Фатма, у белој свиленој хаљини из Париза добивеној од младожење |
| једна од њих, мршава висока старица, у белој памучној антерији је, и с кратко подсеченом сребр |
| престано вратима.</p> <p>И ето Фатме, у белој турској антерији, очешљана европски.{S} Кад виде |
| а сусрет, девојчица, плаве дуге косе, у белој антеријици, скакуташе око њега, и тапшући викаше |
| иница, с исеченом косом као мушкарац, у белој памучној антерији, наваљена на јастук као да је н |
| ја се:{S} О, „nešto кад ме види он... у белој хаљини...“ па штипкаше руменим прстима лице, да п |
| о обично, она и данас седи на шиљтету у белој алватној хаљини, турској антерији, коју она зове |
| ва.{S} Упознала сам се с једном нежном, белом Цариграђанком.{S} Све жене веселе, она тужна.{S} |
| , фраку, с дубоко изрезаним прсником, и белом машном, у белим рукавицама...{S} Рукавица му је с |
| а вита Енглескиња у костиму, с плетеном белом капом и плавичастим дугачким густим велом који јо |
| упана у зноју, оде да се одмара на оном белом серџадету што личи на гробну плочу, ханумама доле |
| који је она од куће донела) с разапетом белом свилом, да је учи некаквом новом везу.{S} Дуго су |
| па се изгуби у каквом сивом или снежно белом облачку.{S} Влага, мирише земља и дрвеће...{S} Из |
| ожи хајдучком травом, она пружи руку, с белом крпом, мужу, да јој он веже.{S} Он то учини обичн |
| полете.{S} Трчи низ степенице, боса, у белом геџелуку, расплетена, задихана, и иде на софу.{S} |
| аврши погледавши у небо, па се закашља, белу свилену махраму метну на уста; кад је измаче, она |
| вребаше прилику да јој бар стисне малу, белу, милу руку, кад не сме да је пољуби.</p> <p>----</ |
| поклопац дрвеног мртвачког сандука.{S} Белу заставу, символ непроливања крви и свитања дана, о |
| Плаву антерију, Замбак-ханум.</p> <p>— Белу, ону што је као паучина.{S} Врућина, кјучук-ханум, |
| лимом прострта је постеља, и она лежи у белу геџелуку, готово сасвим седа; уши је запушила паму |
| е чисто посрћући.</p> <p>Он обуче своју белу антерију и скиде чарапе па прекрсти ноге на шиљтет |
| плавело; после је пљувао у једну велику белу махраму нерасклопљену, и пошто је то лепо увио, ос |
| учук-ханум.</p> <p>Она пружи своју малу белу ручицу, која у црнкињиној руци изгледаше као снег |
| ну он највише воли?{S} И сети се: једну белу, <foreign xml:lang="fr">saut-de lit</foreign>, од |
| молитву и уђоше под комарнике, који се бељаху, али не више на месечини, него према свитању, је |
| после скренуше ка једном кућерку што се бељаше према месечини као да је направљен од снега, и у |
| ше сирупа, а у њ је Нурије била метнула бенђелук, зацело.{S} Да кријемо ово, иначе ће нас нове |
| ог погледа човек се опија као од вина с бенђелуком ; у повијама имају <hi>елиф</hi> (а) као црн |
| зуј бошче.{S} Јер то значи: <hi>Сач: ал бени — кач</hi>!<ref target="#SRP19120_N44" /> А напосл |
| бав.{S} Пошаљи му ружу. <hi>Ђул: сенсин беним булбул</hi>.{S} Пошаљи му нагорелу цигару.{S} Ти |
| сеђаше Џемал, у белим, лаким хаљинама, бео као млеко због неизлажења и много изгубљене крви.{S |
| ад, наусница му као угљеном направљена, бео као снег, обрве му и трепавице црне, а очи плаве ка |
| месец дана, и кад се појави пун месец, бео и округао као сребрна тепсија, а мујезин очита посл |
| кровова, црвених између зеленила, виде бео залив, тренутно се разгали, док јој не одоше очи у |
| сле, кад се сасвим приближи, виде да је бео; једра су му личила на крила каквога огромнога лабу |
| ун месец на загасито плавом небу био је бео и личио је на округло огледало...{S} Она је изишла |
| ога малога црног облака и био је сасвим бео; а море, у вечитом покрету и свако предвече немирно |
| Кара-Бурну, а за каиком остајаше сасвим бео млаз, као да се просипало млеко.</p> <p>„Лепота!{S} |
| земљосано, скоро небријано лице на њен бео, нежан обрашчић — заплака, први пут како је постао |
| ЕВИЋ.</p> <p>НОВЕ.</p> <p>РОМАН.</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА ДАВИДОВИЋ - ЉУБ.{S} М. |
| за обрезање свога унука довео је веште бербере чак из Анадолије.{S} Он је то говорио врло узбу |
| ан ланац.{S} То је некакав Ибрахим-ага, берберин што тако дивно удара у тамбуру и весели бејове |
| пред њима стадоше једна затворена кола, берберин угура у њих Џемала, попе се и сам и рече кочиј |
| их паса.{S} Дохватив га преко половине, берберин га посади па један отрцан миндерлук међу два м |
| ..{S} И Џемал изиђе...{S} Кад се врати, берберин и кафеџија навалише на њ мастику...{S} Њему са |
| лажно, мокро ловорово лишће у башти.{S} Берберин натуче Џемалу фес на главу, метну му празну ке |
| г прозорског стакла, и тамбуре трезнога берберина и чампара пијаних чочека...{S} За тренутак, к |
| а, и лутања, махалских кафана, Ибрахима берберина, Кара-Бурну и чочека, то јест само једне чоче |
| скрснице, Џемал се расвести, изви се из берберинове руке и хтеде кући; али, пред њима стадоше ј |
| кроз двориште четири човека: кафеџија с берберином и две слуге; а он као заклан, као храст обор |
| сипа њему, једну себи.{S} Он не види да берберину мастика не иде у уста, већ у недра.{S} И мало |
| у кесу у џеп, па га с кафеџијом, сасвим бесвесног, као мртвог, натовари на једна кола, понесоше |
| пити, бивао је весео, и луд, али никад бесвестан.{S} Сад у његовој кеси ни аспре новаца, у гла |
| врло румену, с лицем раширеним у један бескрајан осмех.{S} После је водиље поведоше од рођаке |
| а ми је била од наше баште, зато што је бескрајна, и ми се по ваздан јуримо по њој с другарицам |
| ини јој се као да се сасвим сврши нешто бескрајно пријатно, мило.<pb n="149" /></p> <p>— Душо, |
| у и интелигентну Емир-Фатму, и од њеног бескрајног осмеха трзаху се. „Она није свесна свога рас |
| куће због гостију, сву ноћ сам седео с бескућницима и пио сам ..{S} Ми, младотурци и нове, сру |
| .{S} Да вам не да Бог да је знате...{S} Бесна кучка, да опростите...{S} Силан господар...{S} Хо |
| страст!“ виче једна Немица, а она лепа бесна бејовнца скаче са свога места и новцима кити роби |
| се чују песме певачица.{S} Хануме, оне бесне раскалашне ноћашње хануме, сад су озбиљне, горде, |
| три ноћи, оне су ћутале само док игра, бесни она бивша бела робиња.{S} Али хануме се нису могл |
| најмањег трага азијатског варварства и беснила наших побеснелих људи...{S} Кад год сам гледала |
| ли.{S} Играчица полете пред једну лепу, бесну бејовицу, и поче „други део“ игре: обрће се, лети |
| нају.“ Зашто је учио?{S} Шта је сад?{S} Беспосличар: млад а ништа не ради!{S} Зар да настави уч |
| ош два млада беја, из „добре куће“, али беспосличари: овде кратили време.{S} Црни Грк стрпа у н |
| гу, суто, ништа.{S} Ја сам, чини ми се, бестелесна.{S} Сад би ишла у собу где је он, па бих му |
| к-ханум...{S} Зар само он пије?{S} Наши бећари...{S} Ти си чула какви су.</p> <p>— О, Ђули, да |
| Ариф-ханум и сад не зна...{S} Знаш наши бећари:{S} Ахмед-беј, па Исмаил Дортјоли, па Осман Егри |
| младе жене, невесте у меденим месецима, беху тужне и забринуте: и оне су муслиманке, и од њих ћ |
| та за шест ханума, и на њима, па крају, беху спремљени за сваку по јашмак и бројанице.{S} Гошће |
| рео.</p> <p>Једно предвече, мајке им не беху код куће, а оне изиђоше на балкон окренут мору.{S} |
| чу почела сам због сина.{S} Родитељи ми беху одавно умрли, кад ми се син врати у Стамбол...{S} |
| еречи, а пред Нуријином средњом капијом беху неколике Туркиње у искрпљеним чаршафима, и неколик |
| е улице, вранци посртаху, јер им толико беху олабављене вођице.{S} Најпосле кола стадоше пред ј |
| рос умре, и спустише печа, која малочас беху подигле: мимо њих је прошао Џемал, познао их по ро |
| страхом погледа у њу..</p> <p>Ових пет беху дубоко потресене.{S} Џемал-бејова мајка правећи се |
| продужи пут.</p> <p>Кад се врати кући, беше вече увелике.{S} Посрћући прође поред мајке и тетк |
| прозор и похита пред њих као девојчица: беше радосно изненађена. <pb n="113" /></p> <p>— Боже!{ |
| т говораше: „Сваки час оваква шетња.{S} Беше добар; али, како оде Зејне-ханум, он промени нарав |
| овека воли.</p> <p>Нене оде унуци, која беше бледа као смрт а не плакаше: од страха јој сузе пр |
| S} Они навалише питањима на робињу која беше с њом дошла.{S} Она помисли да ће је беј убити што |
| <p>Фатма узе прво; цела садржина писма беше:</p> <l> <foreign xml:lang="fr">„Ma mie“</foreign> |
| и њега целог обузела: без Зејне му кућа беше пуста, живот несносан, љућаше се за свашта...{S} И |
| цуски?{S} Знаш ли ону малу Фифи?{S} Кад беше заљубљена, не беше уставе која би је зауставила да |
| велики сто у куту испод степеница, где беше <pb n="136" /> опет једна Мондије-ханумина наслоња |
| н зид сутанин; али се савлада, страх је беше да је когод не опази.{S} Виде све, па се повуче у |
| де Мисеа.{S} Робиња отвори писмо, које беше много намирисано...</p> <p>Преко ограде долете још |
| престрављено погледавши га у лице које беше страшно.</p> <p>— Депеша... ено...{S} Умрла Фатма. |
| ко подне, пробуди се: крај њене постеље беше он, нагао се, да је пољуби; она, преплашена, одби |
| ну малу Фифи?{S} Кад беше заљубљена, не беше уставе која би је зауставила да пред вече не изиђе |
| р-одаји</hi>, то јест соби за госте, не беше ништа турско, само један врло мали мангал, за кафу |
| ше као сатић.{S} Јадна, јадна!{S} Да не беше нас, њу би мачке појела.{S} Да је умела говорити, |
| ен „будоар“, да је тражи.{S} И ту је не беше.{S} Ту су била два врло лепа њена огледала, обешен |
| сам три дана, па кад устадох, још ми не беше добро, те му се опет не обукох; и уместо да ме жал |
| , а леву до себе <hi>књижевника</hi>, и беше блажен, јер му се чињаше да сам ја блажена.{S} Как |
| викну Ариф.{S} Једној мојој пријатељици беше умрла кћи, и она мени мало-мало па рече : „Благо т |
| о место у књизи, и од прве речи где јој беше прст, читаше, тобоже напрежући се да види, а знала |
| ! говораше Сафет врло узбуђено: жао јој беше Арифе.<pb n="58" /></p> <p>— Воли је, кћери, она ј |
| рили, не знам; тек, кад уђе у харем, он беше страшан, у лицу црн као земља.{S} Ја га не смедох |
| путница, и то све друге поновише.{S} То беше мала непажња, али, напослетку, Енглескиње сматрају |
| , брисало је, полако, неосетно, оно што беше у њеном срцу дубоко урезано сусретом те туђе жене. |
| ица промени се, уозбиљи се, и сваки час беше врло замишљена.{S} То опази њена мајка и као права |
| сад ће с певачицама: али кад дође, опет беше тужан.{S} Друг га поведе к најлепшој, али он с пун |
| о нечовеку стотину заклетава.“ Мајци му беше криво што је брз, што се не размисли, промисли, а |
| ћ погну главу па оде у њину собу.{S} Ту беше Фатма сама, сеђаше на постељи огрнута ћурком, и ак |
| xml:id="SRP19120_C5"> <head>V</head> <p>Беше леп летњи дан; прошло десет; Фатма доцкан легла, п |
| е!</p> <p>Венчање, као обично у Турака, би одмах.{S} Око спреме се не задржаше, јер она није де |
| у сну била с њим; а чим <pb n="161" /> би се пробудила, сећала се, знала је да је он поред ње |
| некуд у госте, а отишла <pb n="265" /> би сути, њему, своме мужу, да је поред њега и дању и но |
| к види оно што у трку не <pb n="119" /> би видео.{S} Распитај, сине.{S} Добио си кћер Божјом во |
| собу за рад, и поклопи се на диван.{S} Би јој чудно што нема суза.{S} Али зашто да плаче кад ј |
| бежимо у свет, где сам ја одрастао.{S} Би ли са мном?“ Он говори, она ћути као да је онемела, |
| Да те ја мучим!{S} Сад си се сетно.{S} Би што би!{S} Фатма је код оца, и није више теби...</p> |
| ита само о обичајима, и о новостима, да би била „<foreign xml:lang="fr">au courrant</foreign>“, |
| рађанке из највиших кругова, те она, да би ово посело свечаније изгледало, позва све своје приј |
| е да проговори, а њена се кћи смеје, да би прикрила узбуђење и необичну радост. „Моја сута ту, |
| ј се, пала, јер њене ноге нису јаке, да би могле држати, носити толику радост.{S} И час-по, обу |
| или капака, и спавање до само подне, да би дан био, учинио се краћи; хамами се зажеле ханума (и |
| сташе <pb n="138" /> силне враџбине, да би она с њеним сестрићем била срећна.{S} И не хтевши јо |
| Џемалу, јер и он се с другом ожени, да би стекао право. (Венча се с Нуријином робињом, па је о |
| м не врати се морем, већ железницом, да би Фатма видела места поред пруге што води преко Дедеаг |
| од он у собу уђе, она му устане; он, да би јој доказао да у том њеном устајању види нежност а н |
| кој врло често бива.{S} У Цариграду, да би се шетали <hi>слободно</hi> на Слатким Водама, и дру |
| ег мужа још три месеца и десет дана: да би се за то време измирили.{S} А како да се мире кад се |
| весеља измислили су људи, не жене, — да би били они слободни.{S} Док оне овде пиште и вршите са |
| промена бејаше неочекивана.</p> <p>— Да би сакриле своје погрешке, наше жене и код познатих и к |
| помисли: „Себичне!{S} Лагале другога да би осушиле себи очи.“ Заклетва!{S} Каква заклетва кад н |
| А за овога... она би се удала, и зна да би била срећна.{S} Да јој је неко рекао да мало тражи о |
| уздржа. „Смејаће ми се.“ Нађе разлог да би себе извинила што је неповерљива.</p> <p>Прођоше и т |
| да је уведе, ко ће да је изведе: све да би била срећна у брачном животу, збиљи коју младе девој |
| > </p> <p>Опет прочита писмо, и нађе да би га могла послати, само да у њему није оно о замишљен |
| „Обе су високе као селвије, и танке да би их могле обухватити и оне женске руке што се занимај |
| је све твоје, цвеће... и чини ми се да би то свето обесветиле чак и очи моје мајке, зато сам з |
| м створите Сиротињски фонд; и знајте да би он био толики да би издржавао све сереске слепе, кља |
| и фонд; и знајте да би он био толики да би издржавао све сереске слепе, кљасте и убоге просјаке |
| елико, широко, велико, па ми се чини да би у њ стао свет, а оно — ти си га испунила...{S} Твој |
| у је закон.“</p> <p>Али мени се чини да би ми било лакше кад бих чула да је овамо дошао он.{S} |
| емила ју је.{S} Њој се понекад учини да би се пре „небо спустило на земљу“, него што он не би о |
| и мртав лист, жут као њено лице, као да би хтео тешити њену мајку, опомињући је овим да све што |
| челу и по врату, она склопи очи, као да би хтела сакрити то црвенило, које добро осети.{S} Осма |
| не пушиш и не пијеш кафу? рече Сафет да би прекинула непријатан јој разговор</p> <p>— Отровом, |
| очи и ижљубио их, а сад окреће главу да би избегао њене погледе.{S} Он ћути, али зна да је њој |
| какво је то женско весеље, она викну да би све чуле: „Зато што са женама нису људи“.{S} Оне три |
| као што је наша, трошећи свој новац да би просвећивала <pb n="52" /> непросвећене.{S} Видела ј |
| нцуски, као да цвркуће тица!“</p> <p>Да би Ариф била сама са својима које није тако дуго видела |
| ти, да га под небом види!{S} Али и тада би јој викнули родитељи: „Завиј се, несрећна кћери, ено |
| странкиње!{S} А њена?{S} Ко зна, можда би била друкчија да је као оне безглавна, удовица; али |
| мучно да можемо казати.{S} А ти, можда би се састајала чак и ноћу да си удовичка кћи. <pb n="9 |
| Кад беше заљубљена, не беше уставе која би је зауставила да пред вече не изиђе, да не оде у баш |
| га гледала, увек би га слушала, довека би се држала с њим за руку, никад не би дигла његову гл |
| е у Турској, занета за Француском мајка би те од мила звала <hi>Лулу</hi> или <hi>Мими</hi>; у |
| , она савладана умором заспа, и спавала би до подне да је не пробуди један грлати симиџија.{S} |
| да ћете нам доћи?{S} Цела кућа запевала би, кад би угледала вас.{S} Ја бих нашу стазу посула цв |
| и се а деца би била блажена и утркивала би се коме ће она више бити друг или другарица.{S} Пуно |
| а би с њим, и разговарала се, и гледала би га у лице, у очи, целог, не као кроз кафез, не као к |
| е.{S} Кад би то видела Мерсије, смејала би се.{S} Али наједанпут, она се ућута... загледа се у |
| лопте, скакала би, пљескала би, смејала би се а деца би била блажена и утркивала би се коме ће |
| се с децом играла лутке, лопте, скакала би, пљескала би, смејала би се а деца би била блажена и |
| падну на коју младу побуњеницу, плакала би.{S} Како је чудно, страшно то ново осећање!{S} Како |
| Сети се, и би јој веома тешко: плакала би на сав глас.{S} Скочи, уми се, па цигару.{S} Она је |
| и је у грлу грч; нигде сузе.{S} Плакала би а не може, и не може да говори, осећа грдне болове у |
| рала лутке, лопте, скакала би, пљескала би, смејала би се а деца би била блажена и утркивала би |
| ознаје, она би се нашла увређена, знала би да то чини из непристојности, „да се око ње дира“..{ |
| , како ћу, кад ми је тамо...{S} Познала би.</p> <p>28 рамазана.</p> <p>Једанпут, сећам се, моју |
| та не знам...{S} Оваквим мужем величала би се и падишахова кћи, а моја!... а моја!...{S} Ха, ха |
| , па кад би чула сад овако слаба, могла би понова добити напад.{S} Она чу „да се опио“ и би сас |
| на улицу наједанпут, неочекивано, могла би букнути револуција какву историја света не памти.{S} |
| ога петка, и она би ишла тамо, и седела би с њим, и разговарала се, и гледала би га у лице, у о |
| вога изишла пред матер и бабу, црвенела би од стида и крила очи.{S} Весела девојчица промени се |
| идела играчку или децу на улици, почела би грчки, јер је мислила да је тај језик за игру, не зн |
| } О слатка Мадмоазел Дарно!{S} Пољубила би је чак и у уста, преко обичаја турског, и француског |
| види Ариф-тејзе Мадам Ажил, заборавила би Мадам Аристид.{S} Приложила сам ти писмо тејзино, по |
| зи, у срцу осети страхобу... — смождила би га.{S} А ништа му не рече, и због тога презире себе, |
| и, у кући, код њих, код суте.{S} Молила би тејзу да га позива свакога петка, и она би ишла тамо |
| рана опасна.{S} Кад би знала, преварила би све укућане да ће да иде или тејзи или на Јалије, не |
| е игра, макар с турском децом, говорила би грчки; и чак кад би само видела играчку или децу на |
| кућу, клецала су ми колена, и појурила би ми у лице сва крв, кад бих год бацио очи у ваше кафе |
| едне...{S} Ако би кадгод изишла, носила би свој грех на челу дигнуте главе.{S} Променила се, ос |
| и?!</p> <p>— Да је ту Ариф-ханум, рекла би:{S} Буну ћемо.</p> <p>— А шта радише наше? упита брз |
| ио ту, она, први пут побуњена, пресекла би му зубима грло, чинило јој се...{S} После се свега с |
| иње оговарају, исмејавају, и подвикнула би им: напоље! али се уздржава због Мадам Аристид.{S} И |
| одговорила човеку на поздрав, узвикнула би престрављено: „Ти си полудела!“ а за гледање, ништа |
| жа због Мадам Аристид.{S} Францускињама би најнепријатније, сасвим видеше да није требало да су |
| себе те људе, и ако су Цигани, и с њима би се веселиле још три ноћи.{S} Неколике старе певаху, |
| последње.{S} Сад кад би се опио, Фатма би одмах морала ићи оцу да се никад не врати мужу, кога |
| он нехотице.</p> <p>— Фатма...{S} Фатма би се, сине, удала: млада је, лепа је, од породице је, |
| а сте слободне, да сте с људима.“ Фатма би је пољубила у оба образа и оба ока, али је неповерљи |
| ки као Француз!“ шапће Мерсије; а Фатма би рекла нешто, па не може, не сме, чини јој се, ако пр |
| је отерао, она би се развила, развијена би прошла турске улице, отишла Џемалу, пала на колена и |
| е нова снаха.{S} Да се није тресла, она би помислила да је умрла, таква је у лицу.</p> <p>— Не |
| р душа“.</p> <p>Да је старотуркиња, она би већ све испричала робињи; али је младотуркиња, <hi>н |
| ашјорти !{S} И кад би смела од оца, она би га увек носила.{S} Али младеж на грлу, елиф између о |
| ли Да је сад као што је била некад, она би тражила ту Енглескињу и ту Францускињу, нарочито Фра |
| јој се јавио неко кога она познаје, она би се нашла увређена, знала би да то чини из непристојн |
| од онога с ким треба век да векује, она би се зачудила и узвикнула: „Како мало!{S} Јавио се мен |
| село дете.{S} И да је ту било деце, она би оставила жене, па би се с децом играла лутке, лопте, |
| је свесна свога расположења; иначе, она би молила Бога да се никад не расвести, да се никад не |
| упита како се каже „Бог“ француски, она би одговорила: „Алла’“.{S} Али та „Францускиња“ час-по |
| у грозници, и да је умела мислити, она би се питала: „Зар је ово та срећа о којој сањам?“ И на |
| е осећа искрен бол и грижу савести, она би, као други пут, за час прешла па десето.</p> <p>Она |
| срела с којом другом Францускињом, она би зацело и ту заволела, и то исто овако, лудо, начинив |
| за њу.{S} Да је Осман није отерао, она би се развила, развијена би прошла турске улице, отишла |
| се око ње дира“..{S} А за овога... она би се удала, и зна да би била срећна.{S} Да јој је неко |
| те речи, као стихови из Корана!{S} Она би онда била с Џемалом: на улици, у кући, код њих, код |
| рама: срешће се може бити с њим!{S} Она би, чини јој се, пала, јер њене ноге нису јаке, да би м |
| и: музику, књиге нарочито књиге.{S} Она би њега слушала не проговоривши задуго о љубави; али он |
| тејзу да га позива свакога петка, и она би ишла тамо, и седела би с њим, и разговарала се, и гл |
| о што ју је онолико гледала.{S} Али она би волела да је уместо стрине тетка: њена сута...{S} И |
| с неки, многи, жене — децом.</p> <p>Она би њему све казала, да воли Османа, да јој је он муж, а |
| тај узима као хаљине?{S} Јер, и за коња би му требало више времена.</p> <p>А кад се зави, њен м |
| ту било деце, она би оставила жене, па би се с децом играла лутке, лопте, скакала би, пљескала |
| воје младих", јер би се они стидели, па би њој било непријатно.{S} После ифтара почела је разго |
| о старији од њега, он би сео крај ње па би је миловао.{S} Узе говорити мајци а добацивати жени |
| о што га се ти не би могла додворити па би те пустио.{S} Куд би после, црна кћери?{S} Отац те н |
| која може завирити у харемске тајне, та би душа видела да је оне не походе често само да је бол |
| у се зграну:</p> <p>— О Фатмом?!{S} Шта би рекао свет!...{S} Као ђаури, или Јевреји...{S} И Дон |
| него што бих се за таквог удала.{S} Шта би ме се тицало куда ће ми отићи душа?{S} А ко зна да л |
| т, а Ариф нестрпљиво рече:</p> <p>— Шта би, молим те?!</p> <p>— Чудо! рече он весело, не поглед |
| ш нису почеле улицом с људима.{S} И шта би рекли старотурци?</p> <p>— Па зар никад с њом да пе |
| вређа, и за сваку ситницу плаче, зашта би се други пут смејала.{S} Њена сестра, напротив, сад |
| а би, пљескала би, смејала би се а деца би била блажена и утркивала би се коме ће она више бити |
| непозната човека, француска васпитаница би се зацело бунила што су је изложили на углед као роб |
| е и боље овако; кад бих га узела, љубав би нам била сасвим свежа, свака реч нова.{S} Само, ја с |
| ше — заспала!{S} Одмах после ручка, кад би човек требао да има мира; али, јесте, старој Ајше-ка |
| сао на рибу; али час-по, на махове, кад би духнуо западни ветрић, осетио би се мирис ружа, наро |
| њу.{S} Јер после политичке слободе, кад би се она из женског срца и духа појавила на улицу наје |
| и Ариф-тејзу.{S} Слатка Ариф-тејзе, кад би она ово видела!{S} Да ли би могле гледати у светлост |
| нам доћи?{S} Цела кућа запевала би, кад би угледала вас.{S} Ја бих нашу стазу посула цвећем, да |
| fr">ma chère</foreign>“ као што би, кад би јој одговорила турски, рекла „душо“ или „јагње моје“ |
| , зар она да промени веру?...{S} О, кад би био Турчин, Цариграђанин, цариградски оџаковић!{S} И |
| лавежа пса од хода, од шушња.{S} О, кад би је могао видети он!{S} Обукла се у црвено, на глави |
| </p> <p>Она се насмеја.</p> <p>— О, кад би смела!{S} Срамота те да га молиш за хаљину, а камо л |
| трпи.{S} Свет би се мени насмејао, кад би она роптала, јер ја сам јој била учитељ.“</p> <p>— Х |
| му ?{S} Морали би, по нашем закону, кад би било доказа; јер они не признају..{S} Страшни!..{S} |
| >— Право си казала, Мирсаде-ханум : кад би Ариф-ханум била наше среће, и она не би ћутала, рече |
| или као деф с поломљеним зиловима: кад би се ударало у њ, одјекивало би тупо као да се удара у |
| е узвикну:</p> <p>— Ах ! шешир !{S} Кад би дошао дан да метнем на главу шешир, ја бих скакала о |
| срамота од ње: како ме је учила!{S} Кад би дошао из Цариграда Мехмед-беј, ја бих га право у очи |
| овембра.</p> <p>Већ си код деде!{S} Кад би знала, душо моја, како ти се мајка осећа усамљена!{S |
| ом суседом...{S} О то њено срце!{S} Кад би га могла узети и метнути у своје!...{S} Рано, те пон |
| ће волети до последњега часа ..{S} Кад би ме неко питао где ми је отаџбина, ја бих одговорила: |
| удиш?...{S} Моја мајка не зна...{S} Кад би чуо отац!...{S} Одох да ноћим код Саније-хануме, а о |
| се мази, али да их не поштује...{S} Кад би запалила цигару пред његовом мајком сада!...{S} И по |
| } Кад би знала на кога мислим...{S} Кад би звала за ким умирем!..{S} Боже, за моје незаслужене |
| који је мирисао на хелиотроп...{S} Кад би после овога изишла пред матер и бабу, црвенела би од |
| ти нешто као умор, као досаду...{S} Кад би мало изишао?...{S} И наједанпут, он се окрете тетки |
| ској изгубио у дружби са женама.{S} Кад би он ушао, ја бих се чинила као да спавам, а кад би из |
| ати, кад сам ја оволико озбиљна.{S} Кад би нешто био мали, ја га, чини ми се, не бих волела; је |
| је рањен, да му је рана опасна.{S} Кад би знала, преварила би све укућане да ће да иде или теј |
| добра срца, али страсне природе.{S} Кад би заволео неко дете, нико га од њега не би могао одвој |
| в, а небо као комад плаве свиле.{S} Кад би нешто имао крила, па да полети, да га под небом види |
| ише ноћива код ње него код куће.{S} Кад би неко могао загледати у душу ове младе и лепе турске |
| пут“, а сузе јој клизе низ лице.{S} Кад би то видела Мерсије, смејала би се.{S} Али наједанпут, |
| дана!{S} А јадна Емир у туђини.{S} Кад би знала на кога мислим...{S} Кад би звала за ким умире |
| три дана... и ја не оборих очи.{S} Кад би ово чули моји!{S} Ја не знам кога се више бојим.{S} |
| а отац је друкчије не би ни дао.{S} Кад би та жена чула како ју је лагао, зар га не би оставила |
| S} А а шта се боји?{S} За живот.{S} Кад би умела мислити, грохотом би се насмејала.{S} Боји се |
| мео говорити истину пред Громом?{S} Кад би он чуо, Емир не би остала овде ни тренутка.</p> <p>„ |
| " /> док се не заљубши у човека.“ — Кад би тај човек био Француз, ја бих се у њега заљубила.{S} |
| љиву реч какве своје пријатељице, а кад би требала да рида, њој се стегну вилице...{S} Опет одо |
| , ја бих се чинила као да спавам, а кад би изишао, ја бих ударила у плач.{S} Па ми се, неколико |
| а љубоморна кад је пољубио другу, а кад би ми био муж...{S} Не!{S} Не!{S} Не!{S} Нек иду у море |
| то дете одрасло је без мајке.{S} А кад би нешто чуо да га наша Фатма воли, распитај, сине; јер |
| анум, насмеја се и рече:</p> <p>— А кад би он вас понизно?{S} Кад не би био муж но варалица?</p |
| лом палицом; а ја помислих: комшија кад би нешто умро, одмах би тамо отишле и мајка и сута: про |
| атма не зна да је пуцао на себе, па кад би чула сад овако слаба, могла би понова добити напад.{ |
| — венчање: треће и последње.{S} Сад кад би се опио, Фатма би одмах морала ићи оцу да се никад н |
| те.{S} Како би се наше жене смејале кад би неко правио овакве погрешке говорећи турски!{S} Десе |
| ко праведан као дете, огрешио би се кад би погледао у лице, или у око, у уста, у подвољак, у гр |
| шао Мурад-Џемал-беј, по европски, и кад би нам се представио, по европски, и кад би се с нама р |
| и нам се представио, по европски, и кад би се с нама руковао...</p> <p>Девојке цикнуше и сакриш |
| исмо сад чуле куцање по европски, и кад би к нама ушао... не крите лице!... и к нама ушао Мурад |
| како јој лепо стоји башјорти !{S} И кад би смела од оца, она би га увек носила.{S} Али младеж н |
| ушао и ћутао.{S} Срам га било!{S} И кад би та његова жена, одрасла у богатству, пошла за њ само |
| рађанин, цариградски оџаковић!{S} И кад би био богат!{S} -Јер њен отац тражи зета из добре куће |
| амеданка не би прекинула молитву ни кад би видела зликовца са секиром више своје главе; мајка ј |
| ком децом, говорила би грчки; и чак кад би само видела играчку или децу на улици, почела би грч |
| тма је била уредна, те би је болело кад би у њену писму било погрешака с неуредности или с непа |
| нин окретао је од њих главу.</p> <p>Кад би било живе душе која може завирити у харемске тајне, |
| у с ђерђефа.{S} Дође му на њ криво, сад би га исекао, а малопре би га миловао.{S} Што га не пог |
| Ја сам, чини ми се, бестелесна.{S} Сад би ишла у собу где је он, па бих му љубила руке, милова |
| ашине ни у вече и ноћу комараца.{S} Сад би хануме шетале поваздан, да није пост, Рамазан.{S} По |
| вако доба и дизала пече сасвим — до сад би ме зацело видео; али ја сам, за несрећу, као царигра |
| икога не прима, јер јој се чини, ко год би дошао, дошао би да јој се свети и подсмева.{S} И љут |
| од њега, то јест цео он!...{S} Што год би у кући европско, он растури, испродава, испоклања, с |
| бије, или, још горе, да је бије.{S} Куд би од бруке?{S} У своме страху се не сети, да он, горд |
| могла додворити па би те пустио.{S} Куд би после, црна кћери?{S} Отац те не би више у кућу.{S} |
| долфом, и црвенеле су, и у том часу обе би пристале и на одсецање косе и на смрт и на зближење |
| .{S} О, та добра, мало смешна жена, све би ми дала!{S} И сад ми даје новаца, хаљина, храни мене |
| што Фатма није знала.{S} И заиста, све би било по старом, да Џемал није дао реч...{S} Ако дође |
| з мене, мисли: „Ето, срећна!{S} Јер где би јој било до шетње и до гледања у кафезе да има какву |
| е су тражиле њега да виде.{S} И Мерсије би га познала по слици.{S} Она зна да му је слика из Па |
| соби.{S} Ја сам тада као дете.{S} Које би се дете молило Богу, пре но што ће лећи, кад крај ње |
| једно велико, монументално друштво које би се звало: <hi>Друштво за самоваспитавање и васпитава |
| о ја ипак...{S} Да сам ја јака, решетке би се поломиле, пале, и ја бих излетела као тица из каф |
| ви начини да жене понова полуде: довеле би крај себе те људе, и ако су Цигани, и с њима би се в |
| тамо отишле и мајка и сута: проговориле би код мртваца.{S} То помислих, па се уплаших да ме не |
| не...{S} И да је не зваше, ко зна докле би лежала и маштала, бежећи од јаве.{S} Ах, јава?{S} Ка |
| је између вас — праг.</p> <p>— Па после би требало преко прага ја прва? <pb n="94" /></p> <p>— |
| турски рече: „Да су овде и људи, весеље би било пристојније и природније“.{S} Мадам поцрвене и |
| еома мило, јер, да јој се не допада, Не би му рекла чак ни <hi>ти</hi>, а камо ли Осман.{S} Про |
| ега; и да ми није Сафет-ханум мајка, не би ми била Нурије-ханум сут-ана...</p> <p>Тај лепи млад |
| атке тејзе.{S} О, да ми сад није ње, не би ми било ни наде.{S} Кад се врати, она ће све за мене |
| долазио њој, ноћу, и љубио је?{S} О, не би.{S} Лажу младотуркиње као старотуркиње.{S} Старотурк |
| и да је цео свет види, гледа срећну, не би ли и сам био срећан.{S} Тако је седела скоро до вече |
| р да ми није Ибрахим-Хасан-беј отац, не би ми био Исмаил-Ахмед-беј стриц, и не бих ја провела м |
| с пију и жене, само крадом.</p> <p>— Не би било ништа, али он је у пићу мало незгодан, видела с |
| “ Жена више не пристаје уза њ, да га не би доводила до веће јарости.{S} Он, онако љут, пође у с |
| а жена чула како ју је лагао, зар га не би оставила и не сачекавши да јој падне треће венчање?{ |
| ва се зато што <pb n="93" /> од њега не би ожалошћена и понижена као неке њене друге од својих |
| и заволео неко дете, нико га од њега не би могао одвојити; али томе детету се брзо досади (јер |
| у, пре но што ће лећи, кад крај њега не би била мајка или дадиља?{S} Ја не могу без вас, не мог |
| едно, већ по две, или само једна, да не би пало у очи Ибрахим-Хасан-беју.{S} Увек су долазиле п |
| њихово ослобођење.{S} И узбуђена, да не би заплакала, устаде и побеже; оне осетише то у њој и о |
| кад је озбиљна, говори француски, да не би чула и разумела послуга.{S} Малопре је била сва стар |
| зумни!</p> <p>Пишем ти француски, да не би разумео твој отац, ако би му писмо дошло у руке.{S} |
| акар ти увек и не било до тога... да не би имао узрока да гледа у другу“. „Као да не иде да му |
| } И не хте му казати још и с тога да не би била изобличена као преступна жена, па како би њена |
| а, јер јој зуби силно цвокоћу, па да не би прегризла језик.{S} Осман пробуди и сестру. „Цреп у |
| иња — која се налажаше око капије да не би гости чекали — отвори: уђоше Солуњанке, старе у црни |
| завуче у један луг од јасмина, и да не би пред мушким била с откривеном главом, једном руком д |
| S} Ариф је зацело хтела тамо, али да не би сестри учинила на жао, кријаше.{S} Испратише је до к |
| } Фатма се прибија уз Мерсију као да не би била сама Њој се, и пре и како је заљубљена у Џемала |
| све три у један глас.{S} Мухамеданка не би прекинула молитву ни кад би видела зликовца са секир |
| да изгубим свест.{S} Кад та челенка не би била овде, мени би било лакше; овако, ја је осећам, |
| би Ариф-ханум била наше среће, и она не би ћутала, рече Фахрије, па запаливши нову цигару поче |
| нема; на пример Мерсије, зар јој она не би казала?{S} Она од ње ништа не крије, или Ариф-тејзе. |
| м... "</p> <p>— Абдурахман-агу ништа не би наљутило, стар, отупела му осећања, а треба неко да |
| ги, једном самцу старцу.{S} Пашиница не би дала да јој други помаже, али њена снаха је њен син, |
| <p>— А кад би он вас понизно?{S} Кад не би био муж но варалица?</p> <p>После се уозбиљи и рече: |
| >— Они знају, све.{S} Она каже: „Кад не би могао радити он, радила бих ја, па бих га хранила.“ |
| ка би се држала с њим за руку, никад не би дигла његову главу са својих груди.{S} Е, али човек, |
| е да га хоће, да се за другога никад не би удала.{S} Нене и мајка је одвраћаху; а кад Ариф поме |
| Зар да му се досади?{S} Њој се никад не би досадило: она је чак и у сну била с њим; а чим <pb n |
| а унука, и кћи...{S} Нене мени никад не би причинила бол; а родитељи... они нису свесни...{S} И |
| <p>— Ах, слатка тејзе, он мени никад не би... нити бих ја...</p> <p>— Он теби не би, јер ти си |
| али то јој није рекла свекрва, да је не би одвојила од мужа..</p> <p>До пред зору са женама, а |
| ужа; но кад је виде с цигаром, да је не би бацила, она се неопажено повуче.</p> <p>Ариф-ханум ј |
| сијином <pb n="12" /> чаршафу, да је не би познао отац, ако би је случајно срео.</p> <p>Једно п |
| а да је Гркиња или Јерменка, она је не би волела.{S} Наша Ариф воли видело.</p> <p>— Али ја са |
| } Но и да није под платном, Осман је не би видео, јер је гледа <pb n="249" /> у лепо лице, траж |
| S} После овога што је учинила, он је не би држао па да је султанова кћи; али, да је остала њего |
| што је богат?{S} Па отац је друкчије не би ни дао.{S} Кад би та жена чула како ју је лагао, зар |
| а ту реч отац би ме одвео и никад ме не би вратио.</p> <p>У Нуријиној кући била је ваздан тишин |
| га, што је Арнаута пуно: па они жене не би дирали, него би их грдили.{S} Па, замисли, и ја мора |
| , рече Ариф.</p> <p>— Моја кћи га се не би додворила.{S} Па зар опет распуштеница?{S} А ти, Ари |
| то је Господ...{S} Нема душе која се не би од тога бола уплашила и која се не би пред њим покло |
| е би од тога бола уплашила и која се не би пред њим поклонила, осетивши у себи</p> <p>--------- |
| , горд на своју мушку снагу никад се не би понизио да дигне руку на жену.{S} Зарези капиџик и м |
| узглавље, уздржавајући се, да јој се не би чуо плач.{S} Али, тешко њој, шта ће ?{S} Пољубац на |
| Куд би после, црна кћери?{S} Отац те не би више у кућу.{S} Толика брука досад, заврши Сафет врл |
| роз тејзине кафезе.</p> <p>— Отац те не би њему дао, и ако је из добре породице и богат, зато ш |
| рале, јер нису могле сести доле, а и не би умеле јести прстима.{S} Једнима је ово било смешно, |
| } Колико соба мирише!...{S} А како и не би, кад је у њој: бела ружа, од руже ружа, пупољак од р |
| лепе хаљине, скупоцене... „А зашто и не би, кад је толико богата: куће, конаци, богатство?!“ Ту |
| и... нити бих ја...</p> <p>— Он теби не би, јер ти си жена.{S} Човек је... друкчији је он.{S} И |
| из авлије спуштене су завесе да људи не би видели жене.{S} А жене гурају се уз прозоре, подижу |
| знаје и воли.{S} Ни њени најрођенији не би смели ништа против њега рећи.{S} Он јој је дао оно ш |
| породице и богат, зато што га се ти не би могла додворити па би те пустио.{S} Куд би после, цр |
| не бисте помириле:{S} Сафет-ханум ти не би ово опростила.{S} Ах, сирота жена!{S} Она се хвали, |
| а у кућу узима Европљанку: да му кћи не би остала за пашинским кћерима, јер оне имају гувернант |
| „Криј се од људи; а да се твоје очи не би среле с човековим очима, обарај их.“ Још како сам об |
| : откуд јој та смелост!{S} Мајка јој не би вређала њен бол тако брзо — после три месеца.{S} Она |
| и полудела!“ а за гледање, ништа јој не би рекла, јер то је њихов обичај.{S} И ако млада, Емир |
| оли вашег сина.</p> <p>— Никад Џемал не би узео ону која је била с другим.</p> <p>— Она није... |
| а</hi>, и седеле су без свеће, да им не би комарци нагрдили лице и руке, и ноге, босе.{S} Из пр |
| и Нурију за сестру (јер пред сестром не би све говорила), већ само за нову...{S} Поче говорити |
| небо спустило на земљу“, него што он не би одржао речи: он њу воли, она осећа да је воли.</p> < |
| ој је давала пуна недра, она се за њ не би могла удати, јер он би јој био брат од тетке.{S} Ја |
| ње моје“.</p> <p>Али Францускињи ово не би смешно, јер она је сваки час са слаткоречивим Туркињ |
| ако вешто правила да је весела, како не би умела ниједна глумица.{S} Смејаше се, испрекидано го |
| ога, те да му омили кућа и она, како не би имао узрока да гледа другу, или да јој доведе ортака |
| <pb n="46" /> била обучена!{S} Нико не би казао да је Туркиња!{S} И лепа!{S} Док је говорила, |
| собу уђе мајка му, што њему ни мало не би пријатно; готово се наљути.{S} Па пустив јој руку, с |
| ћи довео неразведену, муж јој зацело не би „ударио печат“ за отпуштање, те би довека била распу |
| ерао пашину <pb n="264" /> кћер, што не би моју!{S} Трећу је отерао за бакалске кесе, четврту ш |
| едо, арслане мој, — мастика..{S} Што не би?{S} Пио си кад ниси имао бриге, а сад...{S} Ја сам < |
| пред Громом?{S} Кад би он чуо, Емир не би остала овде ни тренутка.</p> <p>„Има лажи у којима ј |
| ча, сестри да каже.{S} Њој овај глас не би пријатан.</p> <p>— Знаш, Нурије, како је море пред б |
| че један дим, разгаљује се.{S} Данас не би тако.{S} Кад оде у своју собу, она јој се учини пуст |
| А твоја мајка, и да је удовица, опет не би допустила, јер је паметна...{S} Али што си таква, Ем |
| оље је да си се претварала, а савест не би гризла твоју учитељицу.{S} Њему је жена што фес, кап |
| га воли.{S} Доцније сам крила да му не би отишла с <hi>мераком</hi><ref target="#SRP19120_N94" |
| недра могла су га отрезнити, али му не би могла ублажити бол, који осећају сви укућани, па га |
| е заволела ову жену?“ Ни на памет му не би пало да одговори: „Зато што је Европљанка, Француски |
| а су муж и жена равноправни, он жену не би створио од мужевља ребра, већ од главе.{S} Што се ја |
| би она без деце, јер зна да јој децу не би дао.{S} И не хте му казати још и с тога да не би бил |
| као дан, они пођоше с фењером, да их не би зауставио стражар држећи их за лопове, и вођени свој |
| — ти си га испунила...{S} Твој отац не би мене за зета, пошто сам сиромах.{S} Али ти... ти си |
| да нису овде ове три Цариграђанке, оне би је сад пољубиле у оба образа, сад кад рече: „Гледајт |
| то описивање чуле и наљутиле се.{S} Оне би волеле да их описују као Французи своје јунакиње из |
| ли она мајка из тога романа и њена: пре би пристала да кћер види мртву, него осрамоћену.{S} И с |
| ти, лудо моје срце!{S} Јер мој отац пре би пристао да му кћи умре, него да га осрамоти...{S} Не |
| на њ криво, сад би га исекао, а малопре би га миловао.{S} Што га не погледа отворено, разуме: с |
| ек“.{S} А Емир-Фатма је била уредна, те би је болело кад би у њену писму било погрешака с неуре |
| о не би „ударио печат“ за отпуштање, те би довека била распуштеница.{S} Сад је слободна, па ће |
| ској кући, она овде осети мирис пића, и би јој веома непријатно, нарочито кад уђе један „весео“ |
| кад и она.{S} Шта је то?{S} Сети се, и би јој веома тешко: плакала би на сав глас.{S} Скочи, у |
| пада, кад јој се чинило да ће умрети, и би јој чудно, и жао.</p> <p>Пред вече, она угледа кроз |
| да си у служби, да имаш какав посао?“ и би му веома тешко, застиде се... највише од Фатме, и на |
| добити напад.{S} Она чу „да се опио“ и би сасвим равнодушна; само, при помену његова имена, за |
| азу, па се прелива и пада у басен, који би се за час препунио да на њему није цеви.{S} Под свак |
| /p> <p>— Само бих дала мужде ономе који би ми вратио срећу сину.</p> <p>— Онда мени, ханум-ефен |
| ха.</p> <p>Никога није било у кући који би видео овај страшан призор.</p> <p>Отац стајаше у оно |
| мужа ће ти изабрати отац.{S} Онај који би тражио да проговори твоје срце, то је твоја баба.{S} |
| -тејзе, кад би она ово видела!{S} Да ли би могле гледати у светлост њене очи, навикнуте на помр |
| у, тамо руку, тамо главу...{S} А где ли би било срце, оно широко, велико срце њом испуњено?</p> |
| анци, сретали би се на улици, састајали би се по кућама, разговарали би се: он би јој говорио о |
| састајали би се по кућама, разговарали би се: он би јој говорио о љубави.{S} Овако, да јој пиш |
| слиш да они после увек узму ?{S} Морали би, по нашем закону, кад би било доказа; јер они не при |
| брега.{S} Да нису мухамеданци, сретали би се на улици, састајали би се по кућама, разговарали |
| ма, што би вас пљунуле усред очију, или би вас лупиле сунцобраном по глави...{S} Па бар да сте |
| питао: „Што ме тако гледаш, душо?“ или би се унео у њене очи и ижљубио их, а сад окреће главу |
| ад он дође, мени се учини хладан, па ми би теже но од болести.{S} И први пут, увређена, ја поче |
| проводила се, а за рад...</p> <p>Фатми би жао суте и свекрве, али ништа не рече.</p> <p>— Али |
| S} Кад та челенка не би била овде, мени би било лакше; овако, ја је осећам, и ако је не видим, |
| о, као коњ бича или пас батине.{S} Нени би мило што не плаче, и помисли: „Муслиманка, трпи.{S} |
| .{S} Да их неко пита да ли се воле, они би слегли раменима.{S} Али то затишје не траја дуго.{S} |
| ам ти казала, ако би како је обичај, ти би требала да ме зовеш „ханум-ефенди“.{S} Али ја тако н |
| <p>Да сте у љубави с Нурије-ханумом, ти би, без сумње. чула нешто и о Елизи...{S} Век проведох |
| <p>— Јесте, слатка тејзе.</p> <p>— И ти би хтела да вам дођу, да се разговарате.{S} Али то врем |
| ешто мало пре гром пукао, по свој башти би разнео Џемала: тамо ногу, тамо руку, тамо главу...{S |
| а гошћа рече: „Ето Европљанин!{S} Наши би нас дочекали и у гаћама“.{S} Кад се Џемал врати, она |
| ољупца оне младе и лепе Рускиње, па јој би некако тешко, као да је ово сећање било неверство пр |
| и да јој сестра завиди на срећи, па јој би непријатно...{S} Неколико пута, нарочито у вече, кад |
| уку и сети се како ју је назвао, па јој би тешко.{S} Али брзо се прибра и рече:</p> <p>— Али ка |
| и немуслиманско, све се зачуди шта јој би.{S} Једне жене је оговараху, друге је брањаху : осве |
| у кад год отац није код куће!{S} Ту јој би врло тешко те седе и зарони главу у јастук.{S} Виде |
| ј, сине, да се не огрешиш.</p> <p>И њој би боље, а он помисли: „Не, не могу хиљаду гроша... има |
| едајући њу, а не познајући Арифе, човек би се питао: „Шта је Арифи?{S} Због чега је заволела ов |
| м ћурковима постављеним крзном, и човек би помислио да спавају, јер је више од једнога часа как |
| авајући струкове и антерије.{S} И човек би помислио да их више ништа не може раздрагати; али, у |
| је срећна.{S} Увек би га гледала, увек би га слушала, довека би се држала с њим за руку, никад |
| е он поред ње и била је срећна.{S} Увек би га гледала, увек би га слушала, довека би се држала |
| , гледам у очи с подигнутом главом: тек би ми се тада чинио као мој заштитник, као мој бранилац |
| ке.{S} А тебе, док бисмо пробудили, док би се ти спремила...</p> <p>Она се врати у своју собу н |
| Мерсије!{S} Боже, Мерсије!...{S} С ким би ти тако, слатка Мерсије ?...{S} Је ли с оним што гов |
| ја бих га право у очи гледала, и с њим би се слободно разговарала, као с вама; али он, и ако м |
| вала Мис Блак.{S} Кад је била мала, чим би почела да се игра, макар с турском децом, говорила б |
| се заветујем Благоме и Милосрдноме: чим би ми се син опет насмејао, или само осмехнуо, ја бих Б |
| ачуђено, јер нисам могла ни слутити чим би ме могла обрадовати. „Ми испратисмо младожењи челенк |
| ај увреде бољи су од милостиње за којом би дошла мука нанесена оному који је милостињу примио.. |
| ивот.{S} Кад би умела мислити, грохотом би се насмејала.{S} Боји се инстинктивно, као коњ бича |
| мајка и брат толико старији од њега, он би сео крај ње па би је миловао.{S} Узе говорити мајци |
| , и зграда се сруши... „Да има Бога, он би ми се јавио кад пођем да пијем,“ рече и изиђе на ули |
| у Бога? „Бога нема, јер, да га има, он би ми се јавио кад сам пошао да просим жену коју сам ср |
| стио понос да тражи новаца од тетке, он би већ био далеко од града где је толико ожалошћен и ос |
| умре, него да га осрамоти...{S} Не, он би ме пре убио него што би... он је дао реч.{S} А добро |
| радим, заборавим на све што ме боли, он би заборавио на мастику...{S} Али само да ради нешто шт |
| црни џакови које је на улици видео, он би се згрануо...</p> <p>Шта ће бити с Емир-Фатмом?{S} Д |
| би се по кућама, разговарали би се: он би јој говорио о љубави.{S} Овако, да јој пише, да је п |
| милија и ближа.{S} Не прође много, а он би сав обузет мишљу о преступу, о греху, оним на шта он |
| рца, оставља га да се покашље; а кад он би готов, она рече :</p> <p>— Што се не лечите, муфти-е |
| а.{S} Понекад му се загледа у очи, и он би је пре питао: „Што ме тако гледаш, душо?“ или би се |
| , она се за њ не би могла удати, јер он би јој био брат од тетке.{S} Ја бих, Ариф-ханум, баш во |
| > <p>— О, њу би снашло оно њено, јер он би јој подвикнуо.{S} Него да позовемо Ибрахим-ефендију: |
| ћа.{S} То није смела, због мене; јер он би мени подвикнуо: „Како то да га волиш!{S} Где си га в |
| /></p> <p>Осман се ожени.{S} Жена за њ би годину дана.{S} У њему се понова разбукта страст за |
| нављамо!{S} Ко би чуо, од наших, смејао би нам се.</p> <p>— Ми не можемо уништавати старо док н |
| Понекад, он се сувише разнежи, и рекао би јој коју „слатку“ реч, па се трза, јер „то човеку не |
| јер јој се чини, ко год би дошао, дошао би да јој се свети и подсмева.{S} И љути се на кћер што |
| ом, Осман-беј испроси девојку.{S} И ово би изненада, неочекивано, нежељено с њене стране, као њ |
| у сањању о лепотама туђих земаља, него би радила да нам ти постанеш лепа.{S} Али, твоја капија |
| та пуно: па они жене не би дирали, него би их грдили.{S} Па, замисли, и ја морам такво пече; и |
| ове младе и лепе турске девојке, видео би да она сестру жали, а и завиди јој.{S} Чак јој завид |
| то није викала?{S} Да је викала, скупио би се свет...{S} Какав свет, ноћу...{S} Ко би је чуо!{S |
| е, кад би духнуо западни ветрић, осетио би се мирис ружа, нарочито лудо исцветалог јасмина, по |
| } Да је неко праведан као дете, огрешио би се кад би погледао у лице, или у око, у уста, у подв |
| скајући.</p> <p>— И срећа и несрећа: ко би моју мајку тамо одвео? говори Фатма и уздише.</p> <p |
| ичаје, ми хоћемо да их обнављамо!{S} Ко би чуо, од наших, смејао би нам се.</p> <p>— Ми не може |
| а; <hi>Ћулистан</hi>, ружичњак...{S} Ко би све изређао! ..{S} Свако нешто значи...{S} И још шта |
| се свет...{S} Какав свет, ноћу...{S} Ко би је чуо!{S} Тешко јој је како никад до сада; жао јој |
| p> <p>Нурије извињава себе:</p> <p>— Ко би смео говорити истину пред Громом?{S} Кад би он чуо, |
| /></p> <p>— Која је млађа?</p> <p>— Ко би то знао?</p> <p>— Па да потражимо тефтере.</p> <p>— |
| ва једанпут...{S} Ја сам ти казала, ако би како је обичај, ти би требала да ме зовеш „ханум-ефе |
| прилику, те Мерсије, на француском, ако би ко прислушкивао да не разуме, поче говорити:</p> <p> |
| нцуски, да не би разумео твој отац, ако би му писмо дошло у руке.{S} Не шаљем ти га поштом (не |
| > чаршафу, да је не би познао отац, ако би је случајно срео.</p> <p>Једно предвече, мајке им не |
| лика; он ју је сликао с башјортиом: ако би је икад видео туђ човек, да је не види откривене гла |
| ве су поштене, осим оне једне...{S} Ако би кадгод изишла, носила би свој грех на челу дигнуте г |
| лека овоме злу.{S} Кажите, хануме, како би било да зовемо Ибрахим-ефендију, муфтију, и још три |
| удгод одеш, разгалиш се.{S} Иначе, како би легла у постељу тако немирна.{S} Иди.{S} Ја ћу чекат |
| ни сина добром и богатом девојком, како би се оставио пића и имао од чега да живи, него на Нури |
| етрва јој с ћерком дође још синоћ, како би сутрадан увеличале дочек гостију домаћицама.</p> <p> |
| ушу?{S} Боље је што нема Фатме.{S} Како би изишао пред њу?{S} Обуче се и пође по кући, и сети с |
| ... о, да, оне се чине невеште.{S} Како би се наше жене смејале кад би неко правио овакве погре |
| : „<hi>овако</hi> је удајеш“.{S} А како би ти, <hi>нова</hi>, хтела?{S} Пет година да јој је др |
| изобличена као преступна жена, па како би њена женска деца!{S} И ради тога ћуташе, мучећи се м |
| здржаваше страх да је не отера, па како би она без деце, јер зна да јој децу не би дао.{S} И не |
| ћеш изићи, или бар не скоро.{S} Па како би да си у служби, да имаш какав посао?{S} Са женом се |
| још већа.</p> <p>Он само чује: „Па како би да си у служби, да имаш какав посао?“ и би му веома |
| женски Хилми-паша, и бунтовница, и како би њу требало, заједно с њеним другарицама, што у лудил |
| ињама све више душом приближује, и како би их позвала да јој виде библиотеку а не сме од Солуња |
| ј лепој жени виде своју жену.{S} О како би били срећни да су негде тамо где се ради и живи: дањ |
| вима: кад би се ударало у њ, одјекивало би тупо као да се удара у плот или у поклопац дрвеног м |
| појела.{S} Да је умела говорити, зацело би нам рекла: „Вратите ме у затвор, јер ја <hi>не умем< |
| а мујезина с минара и топ с града, било би ми теже.{S} Овако. ја ништа не чујем, ништа не видим |
| као да смо негде далеко у Азији; и било би сасвим као у Азији, да се готово у свакој кући не чу |
| .{S} Не могу све да изустим... препукло би ми срце.</p> <p>30 априла, у јутру.</p> <p>С другови |
| рсије као за себе.</p> <p>— Виши?{S} То би била мотка за подупирање кошуља, умеша се робиња.</p |
| капиџик скине и отвор зазида.{S} Све то би брзо.{S} Он иде по башти и куне Нурију као жена. „Да |
| де лепу цариградску пашиницу.{S} Њој то би „неприродно“: зар јој не види кратку косу?!{S} Она с |
| она је из тога друштва.</p> <p>Како то би, тек оне с ове веселе, шаљиве теме пређоше на једну |
| затуцаним, нарочито старотуркињама, што би вас пљунуле усред очију, или би вас лупиле сунцобран |
| нениној соби седеле су позадуго.{S} Што би људи и жена из те улице, из тога краја, туда прођоше |
| , падају.{S} Затворене, нема ничега што би им скренуло мисли с онога због чега пате.</p> <p>Па |
| ју се сатови: подижу се тешка ђулад што би скоро дотакла под.{S} Свуд је постављено за вечеру, |
| ја мучим!{S} Сад си се сетно.{S} Би што би!{S} Фатма је код оца, и није више теби...</p> <p>Она |
| се мучи да пита, па не сме.{S} Тек што би изустила, срце јој дође под грло, чини јој се.{S} И |
| ли с много љубави и побожности, као што би читала стихове из Корана.{S} Писано је турски.</p> < |
| l:lang="fr">ma chère</foreign>“ као што би, кад би јој одговорила турски, рекла „душо“ или „јаг |
| море, док га друге чувају.{S} И као што би им се онда понекад учинило да ће их обићи несрећа, т |
| роман...{S} Ариф га узе читати као што би читала какав роман, али с много љубави и побожности, |
| ти...{S} Не, он би ме пре убио него што би... он је дао реч.{S} А добро зна зашто сам се била р |
| и пала...{S} Лекари дођоше брже но што би се очекивало, и наместивши младога беја на диван, уз |
| <pb n="208" /> кафана...{S} Пре но што би и овде свратио, преда њ истрча један турски неваљала |
| какво тешко осећање, тренутно јој нешто би криво, жао на Фатму, као да јој завиди, па скочи и р |
| он јој је што и стран, туђ човек, пошто би је могао узети: млађи је од њена мужа, те јој се не |
| и љубила. „Да се удала за другога, зар би му казала да сам ја прескакао зид, долазио њој, ноћу |
| ирала само у деф, зар би се бунила, зар би пљувала на Левха, зар би ломила кафезе, зар би бежал |
| се бунила, зар би пљувала на Левха, зар би ломила кафезе, зар би бежала у свет?</p> <p>........ |
| ала на Левха, зар би ломила кафезе, зар би бежала у свет?</p> <p>...............</p> <p>Дете је |
| !{S} О, лудост!{S} Да ју је видео, зар би она још била жива?...{S} Отац није код куће...{S} Па |
| за Коран, да је свирала само у деф, зар би се бунила, зар би пљувала на Левха, зар би ломила ка |
| ожемо ли нас две бити ортаци?...{S} Зар би она пристала да дели своју љубав са мном, уопште да |
| Мерсије, волећемо своје мужеве.{S} Зар би се ти удала за човека кога не волиш?</p> <p>— Никад! |
| да фин, можда је из просте куће.{S} Зар би те твој отац дао човеку који није од породице, из до |
| : разговарала се с људима.</p> <p>— Зар би ти волео да говорим с људима?</p> <p>Он на ово питањ |
| бро, од оца, из куће...</p> <p>— Па зар би ти, беј, дао своју кћер да није добро, красно...</p> |
| дала, па макар остала неудата.{S} И зар би се ти код њега преседела?...{S} Леп али луд.{S} Још |
| ије тражила да види „двоје младих", јер би се они стидели, па би њој било непријатно.{S} После |
| сам?...{S} Волим да ништа не чујем, јер би ме и добро растужило као зло.</p> <p>Јуни.</p> <p> < |
| везла оцу душманину!...</p> <p>И за час би према <hi>Левха</hi> на зиду, према стиховима из Кор |
| , и помисли: „Муслиманка, трпи.{S} Свет би се мени насмејао, кад би она роптала, јер ја сам јој |
| итала нека што има кћер на удају, Сафет би помислила: „завиди ми".{S} Ариф често каже: „Ја час |
| онемео; она изиђе смрвљена.{S} По коју би цену сад пио?{S} Ни по коју.{S} Да кажу: доћи ће ти |
| али, ружичаст, сети се да је њен, те му би врло мио.{S} С чежњом погледаше к вратима да она уђе |
| готово у траву зарасле.{S} Али, како му би кад она њему отпоручи, да у љубави не трпи ортака!{S |
| ави пуномоћнике и сведоке...{S} Како му би, кад му један пуномоћник рече: „Емир-Фатма-ханум не |
| опија, од љубоморе луди...“ Али како му би тешко кад у џепу не нађе ножа!{S} Свега се сети и по |
| } Да зовемо Ариф-хануму.</p> <p>— О, њу би снашло оно њено, јер он би јој подвикнуо.{S} Него да |
| {S} Јадна, јадна!{S} Да не беше нас, њу би мачке појела.{S} Да је умела говорити, зацело би нам |
| јест прво вече, па ево...</p> <p>Лекару би пријатно, а Осман погледа у мајку љутито, и она не п |
| ; и окрете се зиду, утиша се...{S} Ариф би мислила да спава да јој није охладнела ручица у њено |
| ислих: комшија кад би нешто умро, одмах би тамо отишле и мајка и сута: проговориле би код мртва |
| и!{S} Он, само он да не дозна!{S} Одмах би одвео Фатму од мужа.{S} Сети се да Мерсије може бити |
| ју моји... <hi>Само</hi> за ту реч отац би ме одвео и никад ме не би вратио.</p> <p>У Нуријиној |
| bureau</foreign>, књиге, слике, Фатмина библиотека и клавир.{S} Свираху у четири руке <foreign |
| вено благо...{S} Кад сиђе, она из своје библиотеке узимаше једну по једну свешчицу; прегледа их |
| собу с турским намештајем а с европском библиотеком, где је поред забавних књига било и школски |
| ижује, и како би их позвала да јој виде библиотеку а не сме од Солуњанака и Цариграђанке што не |
| оби омилова погледом свој пијано, своју библиотеку, кревете, слике европских градова; а кад, пр |
| мину.{S} Оне три нове нађоше у Фатминој библиотеци многе своје миле познанике, поред Шатобриана |
| ткива.</l> <l>Од сто вам лета малолетна бива.</l> <l>Дивљаци! жена још је вама <hi>жена</hi>.</ |
| а човек везир нек је, својој драгој роб бива,“ него је слуша што га тера нешто из њега, чему он |
| нити ће ти то бити. „Стари пријатељ не бива непријатељ; ако буде, није лепо.“</p> <p>Снаха поћ |
| овек, понови Сафет-ханум.</p> <p>— Тако бива, децо, али не увек.{S} Некад се изметне од човека |
| а је Турчин.{S} То у Турској врло често бива.{S} У Цариграду, да би се шетали <hi>слободно</hi> |
| „колико гора висока да је, преко ње пут бива; а човек везир нек је, својој драгој роб бива,“ не |
| трасније и помамније играла што је игра бивала ближе крају и деф летео брже у рукама једнога ст |
| , али ништа не рече.{S} Сваким даном је бивала слабија, и родитељи су се већ договарали да је в |
| "47" /> нађе и разговара; а сутрадан је бивала блажена, као да је ишла на седмо небо, па се оту |
| ра и нежна мајка.{S} А као жена, што је бивала старија, све је чешће погледала у мужа, своју не |
| ово досад никад нисам имала, и ако сам бивала на живим мукама.{S} Од ове болести пати једна мо |
| ила и желела, љубав, ипак је врло често бивала тужна како никад раније.{S} Обично је обузимала |
| скупљали хареми?{S} Код мене.{S} Где су бивала весеља?{S} Код мене.{S} Ко је водно хануме у шет |
| и њеним матерњим језиком.{S} Путнице су бивале изненађене што су у „земљи незнања" нашле толико |
| атка моја тетка!{S} Слатка моја тетка!“ Бивало је тренутака кад сметне с ума Џемала, па кад се |
| животиња...</p> <p>Како је почео пити, бивао је весео, и луд, али никад бесвестан.{S} Сад у ње |
| у Сарају.{S} Од почетка, он је код куће бивао једну ноћ, на дежурству две.{S} Ја сам то дежурст |
| моди, јер француски је почело поодавно бивати стара мода, обично.{S} Домаћица је женила сина, |
| и Осману, и због тога као због лепоте, биваше све милија и ближа.{S} Не прође много, а он би с |
| ултер удараше у деф а једна њихова бела бивша робиња, обучена у црвено као ватра, играше.{S} Ње |
| оне су ћутале само док игра, бесни она бивша бела робиња.{S} Али хануме се нису могле више усх |
| а Ђулренги и бела Ђулбејаз (она страсна бивша робиња коју су они, пошто им је одробовала седам |
| е у облику гробне плоче, и на њему лежи бивша Хасан-бејова бела робиња, бледа и лепа, упирући о |
| ка је и црна...{S} Ја сам кћи Али-паше, бившег садразама.{S} Отац ми је био Турчин, мајка Черке |
| водом, поче говорити о пијанству његова бившег зета, и осталом, њему се смркаваше.{S} Кад муфти |
| по закону, има право да седи под кровом бившег мужа још три месеца и десет дана: да би се за то |
| — француских писама, из којих јој и сад бије (као кад их је добијала и први пут читала) мирис с |
| и?{S} Да је убије, или, још горе, да је бије.{S} Куд би од бруке?{S} У своме страху се не сети, |
| сузама а сушила уздасима и топлотом што бије с њених раширених зеница, где се чита један жесток |
| дала!...{S} Нећу да је убијем, ни да је бијем, већ да се молим Богу за њено здравље, памет.{S} |
| ми смо пристале за једанпут.{S} И онда, била је вешта старотуркиња:<pb n="263" /> позва нас на |
| емачки...{S} Енглескиња га васпитавала, била му гувернанта, као ви мени, и друкчије, јер с њим |
| о нисам вам одговорила.{S} Нисам могла, била сам болесна.{S} И шта да вам одговорим, шта да вам |
| новљим гостима.{S} Кад се отуд вратила, била је врло невесела.{S} Пред вече, њен син, дошав из |
| бу.{S} Њена седа коса, тих дана мивена, била је просто <pb n="257" /> сребрна.{S} Црна свилена |
| ворити:</p> <p>— Прексиноћ, јагње моје, била сам код господина Аристотела, на балу...{S} Што се |
| рна како никад нисам била?!</p> <p>— О, била си.{S} И ја се сећам: кад кудгод одеш, разгалиш се |
| о мене.{S} Опрости што сам га отворила: била сам радознала!{S} Да видиш, душо, <hi>ариф</hi> и |
| хрије.{S} Да знаш како је <pb n="46" /> била обучена!{S} Нико не би казао да је Туркиња!{S} И л |
| гледала у шуму од кровова и торњева!{S} Била сам се сва најежила, и осећала сам хладноћу као пр |
| је се зажелела!{S} Откад је на путу!{S} Била је у Серезу месец дана, па отишла у Цариград с јед |
| је чампарама и играла као чочек!...{S} Била је раскалашио весела, и дивна.</p> <p>— Наше жене |
| била с другим.</p> <p>— Она није...{S} Била је болесна...{S} После није устала свекру, и муж ј |
| је уми, она грозничаво отвори писма.{S} Била су два.{S} О како су јој оба мила!{S} Једно је од |
| ена, с чуперцима јако каносане косе.{S} Била је легла.{S} Утрча у собу где јој лежаше нова снах |
| фу, разговор је отпочела Ариф-ханум.{S} Била је врло весела, какву је скоро није видела Нурије- |
| ку види труп, у своме не види брвно.{S} Била сам дете, па сам се једном комшији подсмевала што |
| је; али кад она смаче руке, уплаши се — била је бледа као смрт.</p> <p>— Кога си видела?! запит |
| его...{S} Ја сам ово чула, али доцкан — била си венчана...{S} Мерсије-ханум одавно чула, још ка |
| идиш да Бог да, госпођо мајко!</p> <p>— Била ти добра годинама, а сад није!</p> <p>— Променила |
| ишта не одговори, а Ариф рече:</p> <p>— Била је удата за лудога Осман-беја, доктор-ефенди, па ј |
| Богу хвала кад рана није била смртна, а била је опасна.</p> <p>— Ханум-ефенди, Емир-Фатма удала |
| чких очију и ушију, чула.{S} Она је сва била обузета мишљу на непозната младића; али, као добра |
| с несрећна, него обе; јер ја бих и онда била несрећна... данас сам била љубоморна кад је пољуби |
| , као стихови из Корана!{S} Она би онда била с Џемалом: на улици, у кући, код њих, код суте.{S} |
| у ме училе нене и мајка, и ако сам онда била дете, ви то знате, драга госпођице.{S} Ја се никад |
| видела, вели Ариф.</p> <p>— Кад бих ја била распуштеница понова, ја бих се за њ удала, ако је |
| дарио печат“ за отпуштање, те би довека била распуштеница.{S} Сад је слободна, па ће се удати.< |
| овораше, а готово увек, кад је говорила била је у емоцији, некад великој да је замуцкивала, пре |
| у деветнаесту; а ја сам у тим годинама била мајка троје деце.</p> <p>Стара ућута и загледа се |
| ојим матерњим језиком; због вашег писма била сам се унела у француски „На, прочитај то писмо, б |
| сам ја то, Ариф-тејзе, још кад је Фатма била у Цариграду, и напомињала сам јој нешто мало, али |
| снаси врло радовала, већ неколико дана била је као на седмом небу: „Научиће ме француски!“ Кад |
| се испросила без њена знања; испрошена била три године; кад јој вереник дође из места где је с |
| чим.{S} У кући, где је за толико година била свирка и песма, сад плач и проклињање..{S} Клела с |
| ј мора, крај отворених шалона и прозора била је месец дана.{S} А сад, да се затвори.{S} И чисто |
| удела.{S} А може бити да сам баш заиста била луда.</p> <p>Истога Дана у вече.</p> <p>Боже, како |
| Бог у јарости уништио.{S} Али ова кућа била је храм, где су гореле свеће, моја љубав, и измирн |
| {S} Ја сам се за ово време, док сам год била с овом радном, тачном и уредном, трезвеном Енглеск |
| од првог виђења.{S} Па се сети да га је била заборавила и у она два своја напада, кад јој се чи |
| грозницу“.{S} Једанпут чак слага да је била тешка, па је пала и побацила... зато је била оноли |
| одирнула снахи дувак ни косу, као да је била нека грешница, па да не обесвети свето... „<foreig |
| оследњег гостовања на Јалијама: онда је била, за читав месец дана, са странкињама.{S} Сети се п |
| ст“ као првих дана, и боље, јер онда је била дете па није умела; са слушкињама је не као госпођ |
| <p>— Никад Џемал не би узео ону која је била с другим.</p> <p>— Она није...{S} Била је болесна. |
| продава, испоклања, спали.{S} Колика је била ватра док су гореле Фатмине књиге, свешчице, писма |
| до Виле Алатини пешке.{S} Емир-Фатма је била у Мерсијином <pb n="12" /> чаршафу, да је не би по |
| ћи: „Стил је човек“.{S} А Емир-Фатма је била уредна, те би је болело кад би у њену писму било п |
| и боји га се.{S} И ако је млада, она је била код небројено невеста и мртваца, и видела је оца г |
| ила, удавала, он је изневеравао, она је била љубоморна, умирала од бола; па опет оживљавала, гл |
| селише, Ариф поста говорљива.{S} Она је била говорљива само кад је добро расположена.{S} Пила ј |
| је била лепа, необично лепа.{S} Она је била озбиљна, а ја сам волела да је једанпут видим неоз |
| о ранио...“ Па похита сестри.{S} Она је била доле, па кад је дотрчала Ђулбејаз и рекла јој: „Уб |
| ји се само мало с њом дружи, јер она је била отворена, и сувише отворена, због чега је у њином |
| кријући, а жене...</p> <p>— Али, та је била просто дивна.</p> <p>— А какве су те две странкиње |
| ше им се пољубише: и њој и њему душа је била на уснама...{S} Он хтеде нешто да јој говори, да ј |
| питује кад га се највише сећала, кад је била сама или с другарицама.{S} Она му прича како јој ј |
| ако ју је ова несташница једном, кад је била мала, питала: „Мис Блак, кад су вам тако стиснуте |
| ла и испричала им како једанпут, кад је била врло млада, развеселила се пред неким непознатим х |
| лије, свако предвече, сваку ноћ, кад је била месечина.{S} И он ју је тражио, а знао је да њена |
| поредних улица Новога Солуна.{S} Кад је била до једне куће, или, кафане (она није знала шта је |
| потпуно подражавала Мис Блак.{S} Кад је била мала, чим би почела да се игра, макар с турском де |
| бодна, с људима се разговарала и кад је била млада, с народним чешљањем, <hi>аврапама</hi>, у н |
| се изгуби и заплака, гласно, као кад је била мала, а „последње збогом“ обори је у постељу.{S} М |
| је мирна, „ћути и трпи“.</p> <p>Кад је била за мужем, Мерсије јој долазила испрва непрестано, |
| турском друштвеном уређењу.{S} Овде је била удата једна дивна цариградска девојка, дата је муш |
| своје запрепашћености.{S} Кућа, где је била свадба, бедна и жалосна, мала, ниска, влажна, у је |
| рудима, па је подиже, и то место где је била она, прво пољуби, после додирну челом.</p> <p>— Ни |
| не нису сестре и по мајци.{S} Нурије је била за добрим човеком, а њена сестра за неким који је |
| се говорило о лепом младићу, Мерсије је била некако необична, невесела, и неколико пута заусти |
| тајало, то јест да је, делом за које је била ова реклама написана, превазишао себе.{S} Кад она |
| чула и разумела послуга.{S} Малопре је била сва старинска Туркиња што мисли само на своје задо |
| , и ако је опкољена зидом, милија ми је била од наше баште, зато што је бескрајна, и ми се по в |
| ио: „дуг је зао друг“...{S} Мајка ми је била робиња.{S} Кад су је спремали за продају, учили су |
| p> <p>10 рамазана.</p> <p>И данас ми је била Госпођица.{S} Дошла ми је по турски: на цео дан.{S |
| ко.</p> <p>Новембар.</p> <p>Данас ми је била Госпођица са својим рођакама и пријатељицама, и шт |
| !{S} Као да си дошла с робије где ти је била у оковима душа, говораше, па јој се наједанпут заг |
| воју собу, али не леже.{S} До поноћи је била у соби сасвим сама, а отац јој је још седео на соф |
| ади на хуманости и на култури, Арифи је била најближа.{S} Први пут осети један неисказан бол шт |
| ога никад неће стићи.</p> <p>На софи је била Мадам Аристид и њене кћери, Францускиња и солунске |
| приметно, отуђивала од жене која јој је била своја, удаљавала се од онога који јој је био близу |
| , кћи цариградског паше (и мајка јој је била кћи пашина; она је с овом сестром сестра само по о |
| стала без мужа, с децом, и пошто јој је била мала пензија, она је радила; у честитости је Солуњ |
| о као муж; свашта јој је куповао док је била мала, нарочито играчке, и она га је за то волела к |
| вући ме на час...{S} Па кућа где нам је била, и каква!{S} Час у Солуну, нас у Европи, у Паризу, |
| села Ариф-ханум кад је дошла, а како је била тужна кад је пошла!</p> </div> <pb n="185" /> <div |
| его цео дуги разговор...</p> <p>Како је била весела Ариф-ханум кад је дошла, а како је била туж |
| е, она га није гледала, и непрестано је била као љута на њ: никако се није с њим разговарала.{S |
| ченом у стар, искрпљен чаршаф.{S} То је била прерушена Нурије.{S} Она се ни у соби не разви.{S} |
| тешка, па је пала и побацила... зато је била онолика вика у кући коју је чула Ајше-кадун...{S} |
| иницу мало разгали Да је сад као што је била некад, она би тражила ту Енглескињу и ту Француски |
| а свекру, и муж је отерао пре но што је била.</p> <p>— Ми смо чули ту причу, али у њу не верује |
| и.{S} Али од ње се то крије зато што је била болесна, да се не уплаши, да не падне у постељу.{S |
| а).{S} Волела сам је просто зато што је била лепа, необично лепа.{S} Она је била озбиљна, а ја |
| е.{S} Свекрва јој не рече ништа, јер је била страшно забринута.</p> <p>Он сврати пред трећу каф |
| b n="247" /> њој..{S} Уз капију опет је била она стара и чудно је изгледала, забезекнута.{S} Он |
| о снег беле груди.</p> <p>— Први пут је била за Мурад-Џемал-бејом, Цариграђанином.</p> <p>— Аа! |
| је једна младотуркиња, онако како ју је била очешљала Елиза за Фатмину свадбу.{S} Њена седа кос |
| лаве и хлађаше је лепезом.{S} Напољу је била несносна јулска врућина, те је, по солунском обича |
| а и пије очи.{S} Као луд!{S} Рука му је била као лед хладна, те му се учини као да њу мртву љуб |
| а, тешко њој!{S} Па извињава себе: није била сама. „Ја стара Азијатка према младој Европљанки б |
| вала, она њему никад <pb n="24" /> није била неверна, он њој често, једанпут се уверила, умрла |
| то значи.</p> <p>Ариф-ханум ваљда није била ни до пола пута, кад се зби једна необична природн |
| четврти...{S} Богу хвала кад рана није била смртна, а била је опасна.</p> <p>— Ханум-ефенди, Е |
| те, и то своје најрођеније.{S} Она није била свесна ничега, зато што се готово без свести бацил |
| мушким сама ноћу!{S} А никад досад није била ни дању, у друштву!...{S} Он јој узе обе руке, она |
| није дошао!...{S} Уз Рамазан досад није била жена.{S} Јако побледе, усне јој поплавеше; учини ј |
| лепу Рускињу.{S} Фатма никад дотле није била видела жену из народа који оне чак и у својим песм |
| трасти не могу заједно.{S} Оно пре није била љубав, већ вољење.{S} Јер како је могла бити љубав |
| кад прерушавала и љубила жене, али није била љубљена...{S} И те, веселе, развише се и замолише |
| као ви мени, и друкчије, јер с њим није била мајка...{S} Мени је све сута причала.{S} Он је као |
| узму абдест.{S} Њима намена никако није била срећна.{S} И већ хтедоше да иду, кад робиња рече: |
| више страна Новога Солуна.{S} Ариф није била из овога друштва, па ипак сврати да види које су т |
| да га обе моле да једе.{S} Али још није била ни до софе, из собе за рад чу се пуцањ.{S} Она, не |
| м пуне две чаше сирупа, а у њ је Нурије била метнула бенђелук, зацело.{S} Да кријемо ово, иначе |
| на млада Енглескиња.{S} И прошле године била је у Турској, и Арифи ју је довела Мадам Макс.{S} |
| </hi> више ништа није било.{S} Арифа се била унела у хартију, заборављајући ко је писао, и да с |
| је дао реч.{S} А добро зна зашто сам се била разболела, онолике грознице, бунцање: казала му Ар |
| ке, и она га је за то волела као оца, и била му за поклоне захвална: кад је год пошао и дошао п |
| ло.{S} После му нарађала красну децу, и била добра и нежна мајка.{S} А као жена, што је бивала |
| ећала сам хладноћу као пред грозницу, и била сам толико слаба: да нисам склопила очи, ја бих па |
| не одморе.{S} Фатма је много плакала и била је изнурена.{S} Оне помислише даје таква због тетк |
| сећала се, знала је да је он поред ње и била је срећна.{S} Увек би га гледала, увек би га слуша |
| говорило, и радовала си се; волела си и била си вољена, и радовала си се.{S} Сад жалиш, плачеш, |
| само о обичајима, и о новостима, да би била „<foreign xml:lang="fr">au courrant</foreign>“, и |
| а овога... она би се удала, и зна да би била срећна.{S} Да јој је неко рекао да мало тражи од о |
| је уведе, ко ће да је изведе: све да би била срећна у брачном животу, збиљи коју младе девојке |
| ранкиње!{S} А њена?{S} Ко зна, можда би била друкчија да је као оне безглавна, удовица; али њој |
| и, пљескала би, смејала би се а деца би била блажена и утркивала би се коме ће она више бити др |
| пре но што ће лећи, кад крај њега не би била мајка или дадиља?{S} Ја не могу без вас, не могу, |
| не хте му казати још и с тога да не би била изобличена као преступна жена, па како би њена жен |
| атма се прибија уз Мерсију као да не би била сама Њој се, и пре и како је заљубљена у Џемала, ч |
| изгубим свест.{S} Кад та челенка не би била овде, мени би било лакше; овако, ја је осећам, и а |
| је као за себе.</p> <p>— Виши?{S} То би била мотка за подупирање кошуља, умеша се робиња.</p> < |
| је може бити све зна; зато је на свадби била брижна и обучена у загасито зелено.{S} Па је испит |
| стара Азијатка према младој Европљанки била сам што нем човек према грому.“ Код две унуке оста |
| век према болеснима.{S} Ја сам истински била болесна.{S} Имала сам страшан напад, као ти, тејзе |
| да ми није Сафет-ханум мајка, не би ми била Нурије-ханум сут-ана...</p> <p>Тај лепи младић сес |
| О, не дај Боже! (Опет Бог!) Она је мени била прво драга, па вереница, па жена — никад љубазница |
| } Мерсије-ханум одавно чула, још кад си била у Цариграду, али ти није казала, јер је знала да з |
| ост, али не знам ни за радост.{S} Ти си била тешка, па си очекивала, питала се да ли ће бити си |
| се како не умрех кад га, онда кад си ти била код мене, видех, нарочито кад чух да је сутин сест |
| е не би вратио.</p> <p>У Нуријиној кући била је ваздан тишина, као да сви посте па спавају, а о |
| и се мајка осећа усамљена!{S} Ти си јој била и кћи и другарица.{S} Она се теби јадала, ти си њо |
| јао, кад би она роптала, јер ја сам јој била учитељ.“</p> <p>— Хоћеш цигару, чедо ?{S} Дуван и |
| , па ме гледаше зачуђено, пошто сам јој била сасвим непозната. „Ја сам погрешила,“ рекох. „Ја с |
| а, и граматике, ортографије, ти си увек била пажљива.</p> <p>Сад о себи коју.{S} Не чини ми се |
| е овако; кад бих га узела, љубав би нам била сасвим свежа, свака реч нова.{S} Само, ја сам стра |
| ијатељицама, и шта сам видела? — да сам била у заблуди!{S} Ја ни по чему не личим на Францускињ |
| ...</p> <p>За читави месец дана, ја сам била збуњена, као занесена, па кад сам чула да ме отац |
| м видела.{S} Оне су биле срећне, ја сам била несрећна: муж ми се није допао, кад сам га видела, |
| </p> <p>Кад сам му видела слику, ја сам била пала, потпуно изгубила свест.{S} Колико сам тамо л |
| ало, а камо ли да га нестане.{S} Ја сам била из богате куће, али нисам знала шта је новац, јер |
| — Али, мене не гризе савест: истина сам била болесна.{S} Само ме је срамота што пуших пред стар |
| .<ref target="#SRP19120_N97" /> Кад сам била млада, сви су се чудили: откуд у тако нестрпљиве ж |
| зато што су дуго у Турској.{S} Кад сам била с њима, мени је било неугодно: срамота ме да преко |
| е је волела, и жалила ме је кад год сам била болесна или несрећна, обилазила ме, чувала, за мно |
| да ћу да изиђем пред Бога.{S} Јуче сам била тужна, па и синоћ, ноћас и јутрос; а гле сада!{S} |
| е.{S} Ја нисам била нежна жена, али сам била нежна, добра мајка...{S} За дететом сам ридала и ч |
| анумама и гледамо у Вардар.{S} Како сам била радосна кад нам дођу гости из вароши, и како сам б |
| ад нам дођу гости из вароши, и како сам била тужна кад пођу!{S} Ја сад за то не марим, и страх |
| вим.{S} Могла сам је и удавити, јер сам била ван себе од радости, а она је стара и слаба. „Ја н |
| а бих и онда била несрећна... данас сам била љубоморна кад је пољубио другу, а кад би ми био му |
| квих смо се књига начитале!{S} Да нисам била с њом, ја не бих била побуњеница.{S} Она ми је дал |
| у ја сад видим Бога!...</p> <p>Да нисам била у овој кући, да нисам кћи Ибрахим-Хасан-бејова, не |
| у на васпитање и школовање.{S} Ја нисам била нежна жена, али сам била нежна, добра мајка...{S} |
| дознадох ..{S} Један дан, кад ја нисам била код куће, девојка дошла кроз капиџик, развијена, к |
| ар сад кад сам немирна како никад нисам била?!</p> <p>— О, била си.{S} И ја се сећам: кад кудго |
| </p> <p>— Али ја у свом пијанству нисам била убица.</p> <p>— Зар мислите да је убица само онај |
| е изиђе ово вече, а сутрадан : пре осам била је код своје куће.</p> <p>Сви су говорили француск |
| е враџбине, да би она с њеним сестрићем била срећна.{S} И не хтевши јој открити лица, љубљаше ј |
| е девојке!{S} Свет ће говорити мајка им била така и така.“ И онда је обузимало друго осећање, н |
| луг од јасмина, и да не би пред мушким била с откривеном главом, једном руком диже антерију на |
| н је љубоморан чак што сам пред Османом била развијена, јер за пољубац не зна — ја му нисам каз |
| зала, Мирсаде-ханум : кад би Ариф-ханум била наше среће, и она не би ћутала, рече Фахрије, па з |
| , мухалебија!{S} Овако добра није скоро била.{S} Једи... сам, кад нећеш с нама.</p> <p>— Док по |
| лике језике!{S} Они нису знали да је то била љубав која ме је привезивала за тај рад.{S} Ја сам |
| су је познавале овакву каква је вечерас била, па су се чудиле.{S} Она је то опазила и испричала |
| осле све пођоше Фатми...{S} Она је опет била тамо у куту „на углед“; око ње су се скупиле друге |
| .“</p> <p>Од дана како сам последњи пут била код Нурије-хануме, ја сам друга, у мени се некакав |
| икад не би досадило: она је чак и у сну била с њим; а чим <pb n="161" /> би се пробудила, сећал |
| лежи, што се одмара.{S} Она је доктору била сасвим непозната.{S} Севши <pb n="244" /> поред ње |
| је тражи.{S} И ту је не беше.{S} Ту су била два врло лепа њена огледала, обешена на зиду.{S} О |
| Прича јој да му религиозна осећања нису била будна, јер је дуго био у Европи, и да му их није м |
| S} У овој старинској кући она је у духу била нова, придружила се, у духу, њима, грдећи све што |
| као да цвркуће тица!“</p> <p>Да би Ариф била сама са својима које није тако дуго видела, Францу |
| тале!{S} Да нисам била с њом, ја не бих била побуњеница.{S} Она ми је дала духовним очима вид, |
| лас, али не разумеше речи: свака од њих била је по један делић оне раскалашне играчице која је |
| дост!{S} Да ју је видео, зар би она још била жива?...{S} Отац није код куће...{S} Па осети нешт |
| њу онога који их је пробудио?...</p> <p>Била сам у соби с домаћицом; та моја рођака је из срећн |
| ла је њега; а оне, можда баш тога дана, биле су мирне, равнодушне!...</p> </div> <pb n="43" /> |
| ним у све на свету живе боје, и у бело, биле су три Фатмине учитељице, Туркиња, Гркиња и Енглес |
| > <p>Ариф је гледаше зачуђено.</p> <p>— Биле сте у највећој љубави, а она од тебе сакрила, зато |
| иле су само сируп и воду уз ратлокум, а биле су мртве пијане: опијала их је ноћна тишина, мирис |
| они одведоше Фатму оцу.{S} Нене и мајка биле су као убијене, а претварале се, правиле се веселе |
| и жвакале саказ.{S} Оне су странкињама биле одвратне; једна Немица поређиваше их с преживарима |
| х наљути.{S} Између жена које су заиста биле за пример многима, било је и таквих с којима се је |
| цело целцато плаво небо.{S} Кад су год биле овде на брду, увек су дизале печа и гледале с усхи |
| мај на Јалијама.</p> <p>— Зар нисмо обе биле срећније, Емир?</p> <p>— Ја не, Мерсије.{S} Ја сам |
| идружила, и чини ми се да бисмо нас две биле у стању побунити све жене, женске милионе у простр |
| готово сасвим прошао, болесничине ноге биле су се загрејале, она се умирила, и осећала се умор |
| чудила се и заклињала јој се да су оне биле тврдо уверене да је она пијана. </p> <p>Нурије је |
| на рад њено велико срце.{S} Док су оне биле живе, њој се њено сопствено срце чинило огромно.{S |
| ива пред Туркињама, па макар те Туркиње биле и нове. „Да сте слободне, да сте с људима!{S}" О к |
| г туристичког друштва.{S} Те Енглескиње биле су у путничким костимима са шеширима, неке у капам |
| очију и уста виде боре: где су те боре биле до сада?..{S} И учини јој се стара, друкчијих очиј |
| као да се припремају за нешто скоро, и биле су врло задовољне што је „човекова душа помрчина“, |
| } Свирале су <hi>Изгубљену Срећу</hi> и биле су тужне.{S} После су читале тужна места из францу |
| и метну јој ухо на срце.{S} Њене груди биле су разголићене, јер су јој дигли крпу, и лекар ју |
| з суза: срце ми је плакало, а очи су ми биле сухе као пресушени извори...{S} Па бар да је миран |
| насмејавши се, и додаде:{S} Ми нисмо ни биле у свађи...{S} Хајдете!...{S} Да се развијете...{S} |
| разговор.{S} Нове казаше да су све три биле распуштенице (једна још и сад), и кад их Мис Блак |
| на софи: све смо виделе као да смо тамо биле.</p> <p>Фатма од чуда не долази к себи.</p> <p>— Т |
| eu!</foreign>... ви знате...{S} Све смо биле младе“.{S} Оне одобраваху то и смејаху се, а пашин |
| ом одоше у комшилук.{S} Мајке су им већ биле тамо; жена пуно, из целог великог комшилука; па св |
| и дан, кад су биле саме.{S} Али, кад су биле саме?{S} И ноћу и дању гости.{S} Ноћу Туркиње, дањ |
| лични понављали су се сваки дан, кад су биле саме.{S} Али, кад су биле саме?{S} И ноћу и дању г |
| не; Францускиња их је бунила кад год су биле саме, пред њиховим гувернантама.{S} Оне су ову сме |
| ле на софи, обасјаној месечином; обе су биле у белим <hi>геџелуцима</hi>, и седеле су без свеће |
| колика је Туркиња као сад...{S} Овде су биле старотуркиње, три пара ортака, и нове, многе пашин |
| таде из свег гласа викати.{S} У томе су биле ушле и оне три нове и Мерсије.{S} Све потрчаше око |
| века кога никад нисам видела.{S} Оне су биле срећне, ја сам била несрећна: муж ми се није допао |
| било!{S} За једну софру и странкиње су биле позвате; али све нису вечерале, јер нису могле сес |
| нцуском језику.{S} У почетку, сестре су биле као убијене, Цариграђанке озбиљне а Ариф хладна пр |
| је било писмених, а <pb n="292" />то су биле бејовице и бејовске кћери.{S} Не раде на побољшању |
| ице, мале као детиње, чисте као да нису биле на ногама, као нове, и узе их миловати, тепати им, |
| ла и одјекивала тишином; неке куће нису биле у реду с другим, већ су заузимале сокак, а у углов |
| о њу.{S} Да њих две ни за тренутак нису биле у љубави, осим Ибрахим-бејових и Мерсије нико не з |
| ако је писала <pb n="276" /> Госпођици, били толико мили, јер је кроз њих гледала Џемала, и доб |
| говори:</p> <p>— Аман, муфти-ефенди!{S} Били сте нам саветодавац, и исповедник, и пуномоћник, и |
| оцу дође један стари пријатељ; нису се били видели одавно, те се изгрлише као жене.{S} Пријате |
| еља измислили су људи, не жене, — да би били они слободни.{S} Док оне овде пиште и вршите саме, |
| епој жени виде своју жену.{S} О како би били срећни да су негде тамо где се ради и живи: дању д |
| меја и рече:</p> <p>— Ти си као покојни Били, наш папагај.{S} Он кад рекне „Мадмоазел!“, моја м |
| не, да је „гледају“.{S} Просиоци су јој били Солуњани, један Скопљанац: сви богати.{S} А њен от |
| цело јој се лице видело.{S} Они су њој били страни.{S} Она се у сасвим друкчијем друштву креће |
| робињу код њених ногу; комарници су им били високи као шатори, а кроз танко платно лепо се вид |
| ји су пошли странпутицом...{S} И ми смо били млади и имали рђаве навике...{S} И ми смо се опија |
| сестра млађе сестре ...{S} О кад бисмо били слободни, прво бисмо, ми просвећене жене, организо |
| што се с њима играла, као дете, кад су били мали. „Деца и жене, то је мој свет.“ И зато је вол |
| ни се као стадо на пландишту.{S} Кад су били у Ђумулџини, она се усхитила како није скоро; хиља |
| и; а за ифтар: сва она јела, као кад су били Ибрахим-бејови, само уместо пилава зерде.</p> <p>— |
| , видео са стрицем и ујаком.{S} Јуче су били у конаку код Хасан-беја, договарали се...{S} Дадош |
| а четворица у један глас.</p> <p>Они су били врло задовољни што ово хоће једна младотуркиња.{S} |
| {S} На једној стакленој софи прозори су били застрти газом...{S} Бал у салону, ми на софи: све |
| радознало гледале...</p> <p>Прозори су били широм отворени, те се чуо шум мора, видело котрљањ |
| епсијом и споља калаисаном, на којој су били сребрни судови са сиром, кајсијама, с татлијама и |
| зраке читавим великим сноповима: то су били сватови с момачке стране, јенђе.{S} У двориште су |
| да су по мору просуте звезде.{S} То су били фењери обешени на мотке за једра.{S} Небројени каи |
| лака.</p> <p>После два, три часа, ту су били сви:{S} Мерсије је плакала, а Ариф јој рече: „Губи |
| х чула мујезина с минара и топ с града, било би ми теже.{S} Овако. ја ништа не чујем, ништа не |
| које су заиста биле за пример многима, било је и таквих с којима се једно време није хтео нико |
| ет пута на дан; а после сваког клањања, било дању кад пали сунце или ноћу на месечини, он гледа |
| а пред оцем!..{S} Невероватно, па ипак, било је...{S} Али, моја срећа: он је држао да сам полуд |
| али не весели, јер, Рамазан је Рамазан, било дању или ноћу.{S} По поноћи топ, објављује <hi>суф |
| а, па сам се бојала смрти, или, управо, било ме страх за живот, заврши, па се презриво насмеја. |
| га младића.{S} Око младића, на седишту, било је пуно ружа...{S} И наједанпут, каик стаде, млади |
| вас пре неки дан видео близу Касумије: било вам је „прво вече“?</p> <p>Она поцрвене али ништа |
| мајка не говори с њом!“ То <hi>све</hi> било је непознати младић и његов поздрав.</p> <p>У кона |
| Вигантову Башту (ти ту башту знаш).{S} Било нас је пуно: све пашинице (девет) и многе чиновнич |
| остајали су у официрској униформи...{S} Било је и још неколико турских жена.{S} Говорило се тур |
| ао.{S} А кад се усправи, рече:</p> <p>— Било је сасвим мирно, срце куца нормално, тонови су чис |
| овати чим буду смеле.{S} Таквих скупова било је па више страна Новога Солуна.{S} Ариф није била |
| “ И он ју је слушао и ћутао.{S} Срам га било!{S} И кад би та његова жена, одрасла у богатству, |
| иблиотеком, где је поред забавних књига било и школских, као да у кући има ђака, студента, па и |
| ускиња.{S} Кад им је дошла, њој је тада било тек пет година.{S} Отац мрзи Европу а у кућу узима |
| Али сам се бојала; наших жепа с Јалија било пуно, па <pb n="78" /> ме све, многе ме познају.{S |
| ди,“ вели тетка. — „Да Бог да им довека било овако“, прихвата Џемалова мајка и уздише.{S} А њен |
| ш имам, од мајке ми је и од оца.{S} Све било, па... к’смет.</p> <p>Фатма чује да јој дршће глас |
| адозналости, фино испитујући шта је све било, и ако су чуле, и ако знају да је ова млада и лепа |
| , после рече:</p> <p>— Није ми до снаге било, Бога ми!</p> <p>А Фатма отвори мило писмо и преле |
| , сине, волим, али се и бојим.{S} Да је било једно или друго, никако обоје.{S} Коран и романи, |
| ије донето ни обележје, а камо ли да је било венчање: да питамо Фатму хоће ли...{S} Ја ћу је пи |
| што мирише јасмин“.</p> <p>— И онда је било пролеће, и јасмин просто гуши.{S} На њу ме подсећа |
| ани голуба и да набере руже.{S} Ружа је било пуно, а на бокорима јасмина још само по који цвет. |
| убави!{S} Је ли она луда!{S} Срамота је било пред њом о томе и да мисли...{S} Поцепа завој.</p> |
| кад не смеје, и рече:</p> <p>— А шта је било оно?...{S} За годину дана две љубави!{S} Не може.. |
| еже и устаје.{S} Али кад се сети шта је било, скочи.{S} Шта је све говорио и радио!{S} Био је т |
| Џемалом у конаку, жене у харему, где је било и неколико Нуријиних пријатељица.{S} После ифтара, |
| и застајкивао је пред кафаницама где је било пуно Турака, пред вече највише самаца што станују |
| жена у разнобојним чаршафима, и где је било водоноша с ђугумима, слушкиња с ђувечима, трговаца |
| <pb n="220" /> метну своје чело где је било њено.{S} После поче да је замишља од своје руке и |
| на лицу.{S} На овом великом балу где је било жена толиких нација, најлепшу тоалету и најлепше о |
| а ћеш баш заиста бити болесна, па ме је било страх.{S} Боље је да си се претварала, а савест не |
| {S} Нарочито у Цариграду.{S} Стид ме је било од оне стране жене, Енглескиње.{S} Она је и лепша |
| слатка ханум-нене! да знате како ме је било срамота од оне стране жене!{S} То је једна богата |
| им срцем спреми се и оде.{S} Прашине је било мање но други пут, јер је ноћас пала плаха киша.{S |
| ?</p> <p>...............</p> <p>Дете је било у приземљу, међу слушкињама, и неговала га је баба |
| е на лакат и погледа у башту; дрвеће је било као спарушено, а две крупне беле гаћасте кокоши ра |
| {S} А по турским махалама, пред вече је било живље но обично: дерњава продаваца разлегала се ст |
| ја сам се стала трести...{S} Лице ми је било као ватра, а руке као лед.</p> <p>— Боже, Мерсије! |
| нисам хтела отворено писати: жао ми је било да се не разочара кад га воли.{S} Доцније сам крил |
| среле су се с његовим...{S} Како ми је било, да знате, не кад ме погледа, него кад ми се јави! |
| од данас, те да некад видим како ми је било кад сам оставила своју земљу и дошла у туђу.{S} Ах |
| е могу даље“.</p> <p>— ...{S}Ноћу ми је било лакше : тумарамо помрчином.{S} Дању видим и нахере |
| ид се стидела да каже, а Ариф-хануми је било жао.</p> <p>Пиле су само сируп и воду уз ратлокум, |
| урској.{S} Кад сам била с њима, мени је било неугодно: срамота ме да преко собе пређем, чак и д |
| не слушајући сестру.</p> <p>— А мени је било одвратно што се праве...{S} Напослетку, можда се и |
| у већ и други петли.</p> <p>Пашиници је било жао сина, те рече:</p> <p>— За Божју љубав, муфти- |
| ину жена овако погледала, и увек јој је било пријатно.{S} И сад је обузе једна неисказано прија |
| давало јој наде.</p> <p>Сутрадан јој је било још горе.{S} Чак ни с мужем није хтела говорити о |
| ругарицама.{S} Она му прича како јој је било кад га је срела, и да је увек желела изићи, само н |
| им језиком који она не разуме, и њој је било тешко, почела је да виче, и пробудила се.{S} Свекр |
| де кући.{S} Муж је хтеде питати како је било на књижевничкој седници, али видећи је страшно нер |
| оне две гугутке, и на све друго што је било за ове две и по године: на бегство Фатмино, на смр |
| ко ретко виде, гледају.{S} Али данас је било време кад се пада у сањарије и меланхолију: небо ј |
| од тридесет и неколико жена пет шест је било писмених, а <pb n="292" />то су биле бејовице и бе |
| знао да ће их понова венчати, али му је било врло непријатно што се ово десило.{S} И како ће да |
| говори, већ јој поче причати како му је било кад су се оно једанпут срели на улици.</p> <p>— Ро |
| варале се, правиле се веселе.{S} Оцу је било страшно, а смејао се, пружајући кћери руку, да је |
| е, поделиле у четири групе, пошто их је било повише, и пред сваку се групу ставио седефски стол |
| воја изгубљена грађанска права.“ Њих је било мало.{S} Главна међу њима имала је бити председниц |
| жене и једна пева, пева...{S} Како мије било!{S} О, да ми је да чујем нашу песму и да видим наш |
| главе.{S} Пред кафанама већ никога није било, осим самаца што станују по хановима.{S} И он ће к |
| острешену од страха.</p> <p>Никога није било у кући који би видео овај страшан призор.</p> <p>О |
| > <p>— О, то питање!...{S} Само да није било тога питања, шаптала је она у постељи притискујући |
| ој соби са улице.{S} А каквих јела није било!{S} За једну софру и странкиње су биле позвате; ал |
| вила.{S} Али, од моје свадбе ништа није било, нити ће бити...</p> <p>У Турака, затуцаних као шт |
| овом <hi>Дневнику</hi> више ништа није било.{S} Арифа се била унела у хартију, заборављајући к |
| овори : „Фатма, чедо, па нас никад није било више: сви смо, Богу хвала, живи.“ Она се трже: сви |
| ако је с њега и отишла.{S} Како је није било страх од ње мртве, кад она не сме код мртваца?{S} |
| уженик...</p> <p>Па ипак моје срце није било лудо.{S} После овога, ја прођох Пером и Галатом — |
| д комарник несвучена.{S} Никад јој није било овако.{S} Не осећа гриже савести, а ипак јој је не |
| ј?...{S} Не, лећи ће.{S} Никад јој није било овако тешко.{S} Оде у једну собу из дворишта, па к |
| а она остаје при томе, да ниједној није било као њој.{S} Да нешто Ибрахим-Хасан беј уђе у кћери |
| говори : „Не, то није тако.{S} Њој није било као мени.“ — „Кад имамо физички бол, ми мислимо ни |
| цео свет гледа, што сам у шеширу, па ме било срамота.{S} Ко зна како сам га наместила!...{S} Бо |
| да ће кући доћи, па макар ти увек и не било до тога... да не би имао узрока да гледа у другу“. |
| да ће кући доћи, па макар јој увек и не било до тога, те да му омили кућа и она, како не би има |
| ј би некако тешко, као да је ово сећање било неверство према мужу.{S} Све је то сад тако далеко |
| а види, јер...{S} Ти си чула шта је пре било.{S} И после, мој син хоће да се договори с братом |
| жбуновима певали славуји.{S} Као да се било гдегод у шуми: толико је много славуја.{S} У овим |
| софе вичући: „Срам те било!{S} Срам те било!“ А тад брзо, јављајући јој да је од њега слободна |
| а моја!...{S} Ха, ха, ха!...{S} Срам те било!...{S} Шта си учинила?{S} Због чега си отерана?... |
| хим-беј викну на кћер:</p> <p>— Срам те било!{S} Боље да сам имао камен него кћер!{S} Од једног |
| а па је избаци са софе вичући: „Срам те било!{S} Срам те било!“ А тад брзо, јављајући јој да је |
| а година, а њој се учини као да је јуче било.{S} Гледа у тај „водени пут“, а сузе јој клизе низ |
| те је, по солунском обичају, све скроз било отворено.{S} Њихов ђердек је из баште, а с прозора |
| сијом сам се загрлила небројено пута, и било ми је мило и лако.</p> <p>Новембар.</p> <p>Данас м |
| ско, као да смо негде далеко у Азији; и било би сасвим као у Азији, да се готово у свакој кући |
| ?{S} Морали би, по нашем закону, кад би било доказа; јер они не признају..{S} Страшни!..{S} Је |
| окретао је од њих главу.</p> <p>Кад би било живе душе која може завирити у харемске тајне, та |
| о Фатма није знала.{S} И заиста, све би било по старом, да Џемал није дао реч...{S} Ако дође пи |
| ски рече: „Да су овде и људи, весеље би било пристојније и природније“.{S} Мадам поцрвене и сле |
| ију и жене, само крадом.</p> <p>— Не би било ништа, али он је у пићу мало незгодан, видела си н |
| тамо руку, тамо главу...{S} А где ли би било срце, оно широко, велико срце њом испуњено?</p> <p |
| Кад та челенка не би била овде, мени би било лакше; овако, ја је осећам, и ако је не видим, па |
| а овоме злу.{S} Кажите, хануме, како би било да зовемо Ибрахим-ефендију, муфтију, и још три ста |
| акон.“</p> <p>Али мени се чини да би ми било лакше кад бих чула да је овамо дошао он.{S} Откад |
| ејзе.{S} О, да ми сад није ње, не би ми било ни наде.{S} Кад се врати, она ће све за мене...“ И |
| ко женскиње наше што је дошло до свести било књигом било дружбом са странкињама.</p> <p>Све му |
| "244" /> поред ње на столицу, опипа јој било и метну јој ухо на срце.{S} Њене груди биле су раз |
| мисли: „Ето, срећна!{S} Јер где би јој било до шетње и до гледања у кафезе да има какву бригу |
| адих", јер би се они стидели, па би њој било непријатно.{S} После ифтара почела је разговор паш |
| наше што је дошло до свести било књигом било дружбом са странкињама.</p> <p>Све му казала, само |
| умеле јести прстима.{S} Једнима је ово било смешно, другима не-естетично.{S} Европске фризуре, |
| анца с чивијом, нити јој је икада овако било кад је прелазила авлију и гледала према капиџику с |
| .{S} И други пут <pb n="207" /> је тако било, и он је био задовољан што је преварио госте; а са |
| ше одаје хука и кад чујете јако, снажно било једног великог европског града, где су жене слобод |
| авади, сетите се кад вам је с њим добро било, па му се покорите.{S} Праштајте, децо, и мирите с |
| мен од ње из дана кад ми је с њом добро било“.“ И моја мајка, и Саније-ханум и још многе хануме |
| па да иде за навек!{S} Ово ми је јутро било последње да јој донесем воде да се умије и да с њо |
| е бих умела...{S} Бог те пита кад је то било..{S} Ја сам и заборавила како боли.“ Па и ја као м |
| о с водом што кључа.{S} Боже, што је то било чудно, и страшно!{S} Сад небо високо, али омар!{S} |
| с миндерлуцима да клањају.{S} Ту је већ било прострто шест малих персиских серџадета за шест ха |
| дан, Џемал се рано пробудио.{S} Није му било необично што поред себе не нађе Фатму, јер како је |
| у коров, па баш да је неко време у њему било.{S} А наша Фатма је ружа везана у киту с лалама.{S |
| на, те би је болело кад би у њену писму било погрешака с неуредности или с непажње.<pb n="29" / |
| рочито дете, весело дете.{S} И да је ту било деце, она би оставила жене, па би се с децом играл |
| кола кроз париске улице, мене је страх било од те лепоте, па сам се припијала уз њега, хватала |
| } Њена нене неговала јој душу као нежну биљку, учила ју је да Бога воли и да га се боји, да саж |
| е; трећи, човек испод четрдесет година, био је онај „геније“, гојазан и мастан.{S} Њине жене књ |
| благ, он је према својој жени, детету, био врло нежан, више као отац, него као муж; свашта јој |
| и девет година како пијем пусти дуван; био сам дете од седам година кад сам узео да га пијем и |
| кочи.{S} Шта је све говорио и радио!{S} Био је толико пијан, а свега се сећа.{S} Брзо се уми и |
| тао на рад — срце?{S} Где је амбиција — био је први?{S} И пред очима му изиђоше градови у којим |
| !...{S} Пио мастике...{S} Месец је тада био од петнаест дана...{S} Ни моја молба, ни моје прекл |
| овај каик у који се загледа Емир-Фатма био је као цариградски <pb n="13" /> и имао је два весл |
| {S} Који је год икада од кога критичара био изгрђен, он њега овде изгрди...{S} Уз пиће, разгова |
| у Солун, није му дао стриц, који га је био узео под своје, немајући деце; а сад му је тај стри |
| >.</p> <p>У овој кући, ноћас, као да је био какав тежак болесник, за кога лекари рекоше да ће о |
| се чудила једном брату од тетке кад је био на мртвачком одру, који јој је за живота изгледао м |
| љубав но страст.{S} Ја се сећам кад је био дете: друга, кога воли — стеже, мучи, тобоже милује |
| зано разнежи и заплака.</p> <p>Запад је био као у крви, а и по једном делу мора чинило се као д |
| а и по.{S} И кад уђоше у собу, напад је био готово сасвим прошао, болесничине ноге биле су се з |
| дође у зору, па мајка не пита ни где је био ни с ким је седео...{S} А који је то муслиманин што |
| цкан, и ја га нисам смела питати где је био.{S} А он је љубоморан чак што сам пред Османом била |
| ши последњу молитву.{S} На месту где је био кипарис бели се једно серџаде у облику гробне плоче |
| знам тога твога Жутог.</p> <p>— Јуче је био у црном капуту, али он је мени Жути Врскапут, као и |
| ба, по ваздан је седео код куће, али је био расејан, као његова мајка уз Рамазан.{S} Њој су гов |
| огаде довршити.{S} Је ли се опио или је био болестан, ништа не зна.{S} Па и да се опио, Фатма ј |
| коса разбарушена, каљав...{S} Син ми је био весео...{S} Дете весело од пића!...{S} Пио мастике. |
| На Јалији ме поздравио!...{S} То ми је био сан ... говораше Фатма испрекидано.</p> <p>— И сан |
| и-паше, бившег садразама.{S} Отац ми је био Турчин, мајка Черкескиња; он племић, она робиња: ку |
| еститија; казала је мајци...{S} Анри је био с њом, она му сутрадан писала: „<foreign xml:lang=" |
| се Мадам Ажил.{S} Да знаш какав јој је био шешир!{S} Плавичаст, или управо неодређене боје као |
| воја, удаљавала се од онога који јој је био близу. „То је жена застарелих идеја и глупих предра |
| p>Она узе десни.</p> <p>— На средњем је био Исмаил-беј, на десном Осман-ефенди...{S} Осман је л |
| е тражи, он се закључа у собу где им је био „ђердек”<ref target="#SRP19120_N99" />.{S} Учинише |
| старци.</p> <p>После четврт часа, он је био ту.{S} Врло блед, он се поклони старцима, и натрашк |
| у ми моји изабрали, и заволех га: он је био врло леп, из куће, чиновник у Сарају.{S} Од почетка |
| ога Солуна, изврши се венчање.{S} Он је био весео, а она тужна; у црвене нарове над својом глав |
| ут <pb n="207" /> је тако било, и он је био задовољан што је преварио госте; а сад се згади на |
| .{S} Дошла му је скоро дете.{S} И он је био врло млад, и увек здрав, те је њу, у младости увек |
| А ја се удадох за луда...{S} Али он је био паметан.{S} Да знаш како ми је говорио!..{S} Сад лу |
| и, и заволела сам свога мужа, јер он је био прво мушко с ким сам ја проговорила.{S} Он је видео |
| јер он није имао нежан изглед, и ако је био нежан.</p> <p>Још исто вече, они одведоше Фатму оцу |
| ео им је радосну добродошлицу, и ако је био обучен у црно.{S} Оне су сад поред њега мртвог чуча |
| ој кожи (како га она прозвала), како је био нежан с њом кад им се приближавало прво вече...{S} |
| слику.{S} О, кад га видех!...{S} То је био други пашић, други човек.</p> <p>Ја њега просто ник |
| и с Фатмом одмах се развише...{S} То је био један Џемал-бејов друг и Нурије...</p> <p>У тишини |
| а пређе на нешто сасвим друго.{S} То је био њен обичај.{S} Сувише жива, она није могла да се за |
| утрашњости Турске.{S} Поред тога што је био старији од своје жене двадесет седам година, он је |
| само ти је нос исти, велики као што је био.“ И ја се загледах у очев нос: истина велики, већи |
| е, и вратих се.{S} Прексутра, кад му је био ред код мене, ја одох у Стамбол, и уђох у ону кућу. |
| је пио, али се коцкао.{S} И стриц му је био Европљанин, али је ипак на овај турски обичај прист |
| кафаница, ниска и чађава.{S} Ваздух је био загушљив.{S} Мирише риба, печена ту на мангалу.{S} |
| то опазио, и чинио се невешт, али није био расположен.{S} Осећајући да му је воља врло слаба, |
| ова плаче.{S} Новима и Арифи нико није био ближи од свекрве.{S} И ако у антерији, у аврапама, |
| е да је на тој и тој свадби најбогатије био обучен његов харем.{S} Али, да ли он даје сиротињи, |
| у ово доба, дизао влажан, слан мирис, и био је тежак, непријатан, јер је мирисао на рибу; али ч |
| ејавао из једнога малога црног облака и био је сасвим бео; а море, у вечитом покрету и свако пр |
| ар она да промени веру?...{S} О, кад би био Турчин, Цариграђанин, цариградски оџаковић!{S} И ка |
| анин, цариградски оџаковић!{S} И кад би био богат!{S} -Јер њен отац тражи зета из добре куће, о |
| — А кад би он вас понизно?{S} Кад не би био муж но варалица?</p> <p>После се уозбиљи и рече:</p |
| морна кад је пољубио другу, а кад би ми био муж...{S} Не!{S} Не!{S} Не!{S} Нек иду у море те гр |
| и није Ибрахим-Хасан-беј отац, не би ми био Исмаил-Ахмед-беј стриц, и не бих ја провела мај на |
| га може бити заволела да је према мени био друкчији.{S} И лагала сам га..{S} Ако кажем да хоћу |
| е за њ не би могла удати, јер он би јој био брат од тетке.{S} Ја бих, Ариф-ханум, баш волела да |
| е заљубши у човека.“ — Кад би тај човек био Француз, ја бих се у њега заљубила.{S} Али где да н |
| свет види, гледа срећну, не би ли и сам био срећан.{S} Тако је седела скоро до вечерње, до турс |
| ио срећан!{S} У тој срећи заборавио сам био и Бога, и Бог ми се свети.{S} А ти ?{S} Не.{S} Лепо |
| p> <p>Драги мој Чарлсе,</p> <p>Како сам био срећан!{S} У тој срећи заборавио сам био и Бога, и |
| ака, и спавање до само подне, да би дан био, учинио се краћи; хамами се зажеле ханума (истина м |
| јој се очи закрвавише.{S} Ох, да је он био ту, она, први пут побуњена, пресекла би му зубима г |
| рите Сиротињски фонд; и знајте да би он био толики да би издржавао све сереске слепе, кљасте и |
| на осећања нису била будна, јер је дуго био у Европи, и да му их није могла пробудити ни најдуж |
| ту собу не смем да уђем, као да је тамо био окуженик...</p> <p>Па ипак моје срце није било лудо |
| акав говор“.{S} Оне нису знале да је то био говор вода.{S} Оне су га слушале с необичним усхиће |
| сам ја оволико озбиљна.{S} Кад би нешто био мали, ја га, чини ми се, не бих волела; јер ја жели |
| 7" /> и Цариграђанкама.{S} Сад је ифтар био после молитве; разговор се водно као синоћ на франц |
| нос да тражи новаца од тетке, он би већ био далеко од града где је толико ожалошћен и осрамоћен |
| не; и пун месец на загасито плавом небу био је бео и личио је на округло огледало...{S} Она је |
| ече: имао је велику јабучицу, а глас му био дебео и мало промукао.{S} Да сам га раније видела и |
| ља, те и не мислиш на момка.{S} Отац му био паша, то је лепо; али шта је он, какав је, шта зна, |
| буђен.{S} Већ две недеље како је у њему био мир, и он је мислио да је више не воли; добио је, и |
| адан ујутру, у Нурије-ханумину дворишту био је велики црни ован — с вараклаисаним роговима и цр |
| се:</p> <p>— И да се не узмемо, ја бих био ипак срећан: за мене је поднела толике жртве.</p> < |
| знао, ханум, да си долазила, ја не бих био оно учинио...{S} Али, хвала Богу, све је добро.</p> |
| младих, осим тројице.{S} Један од ових био је старији од ње; други њених година, али су изглед |
| ина. <pb n="122" /></p> <p>Док је месец био као срп, вечере су се давале у конаку људима; како |
| а се зове <hi>Лончарев Бог</hi>?</p> <p>Био један лончар, који је правио лонце, легене, ибрике |
| Бејаз-Куле, да слушате музику и гледате биоскоп; али по оним затуцаним, нарочито старотуркињама |
| капије је мајка викнула: „Мерсије, <hi>бир ђозим</hi>!“<ref target="#SRP19120_N111" /> И виде: |
| , а камо ли у избору мужа.{S} Хаљину ти бира мајка, мужа ће ти изабрати отац.{S} Онај који би т |
| не, а камо ли у избору мужа? „Хаљину ти бира мајка, мужа ће ти изабрати отац,“ тако сте ми писа |
| што је уредна, што се не задужује, што бира друштво, што воли децу, што жали сиротињу, што руж |
| ј из чаршије доношена лица: гледала их, бирала их, метала их од лица до доле, гледала се у огле |
| ој се.{S} И наједанпут, спонтано, скиде бисер, скиде појас, свлачи се.{S} Оне то гледају, ћуте. |
| ласке папучице златом везене.{S} Па узе бисер што јој је он дао за виђење; у сваком зрну виде њ |
| даде једну златну кутију пуну „просута" бисера, и брзо јој диже дувак: очи им се сретоше, душе |
| ва извади „бакшиш“, много низа крупнога бисера, а водиље подигоше невести дувак...{S} Лепа паши |
| н бисером, с кићанком од свиле и крупна бисера; а донела јој га њена сута, те је уверена да је |
| м ципелама, у белим рукавицама, с много бисера око врата, али не с европском фризуром, него рас |
| м оне купити целу тоалету за једно зрно бисера из огрлице, за један драги камен из прстена. „Шт |
| , јаше његов унук у новом шареном руху, бисерна кићанка додирује му рамена, с феса челенка треп |
| а, сакривена, не одваја се од обележја (бисерне челенке), јер у њему види и воли своју љубав.</ |
| црне робиње обучене у црвено, накићена бисером и силним драгим камењем по врату, грудима и гла |
| три хиљаде прошива, на хануме искићене бисером и драгим камењем и намирисане зумбулом, јасмино |
| црвене кадифе, извезен златом, поднизан бисером, с кићанком од свиле и крупна бисера; а донела |
| као да су га купиле у Солунском пољу, с бисером као да су га вадиле из Солунског залива.{S} Све |
| и сватови у свили, у кадифи, у злату, у бисеру, у драгом камењу.{S} Она, висока, једва се успра |
| бих се њој придружила, и чини ми се да бисмо нас две биле у стању побунити све жене, женске ми |
| није као ја њега.{S} Ја мислим да, кад бисмо се понова растали, ја бих умрла.{S} Овде, дах њег |
| емо мујезина.</p> <p>— Збиља, Емир, кад бисмо сад чуле куцање по европски, и кад би к нама ушао |
| седоше и запалише цигаре.</p> <p>— Кад бисмо нешто сад чуле куцање, и ми рекле : „<foreign xml |
| тарија сестра млађе сестре ...{S} О кад бисмо били слободни, прво бисмо, ми просвећене жене, ор |
| нечију децу, чак и кад почињемо, да не бисмо њеној материнској осетљивости на жао учинили, са: |
| нам се учини као увреда, ми ни с ким не бисмо ни говорили.{S} Само ситни сваку ситницу примају |
| т изусти нехотице.</p> <p>— Ти...{S} Ми бисмо, сине, тебе опет оженили.{S} И ти си, сине, млад, |
| , има ваљда неке поруке.{S} А тебе, док бисмо пробудили, док би се ти спремила...</p> <p>Она се |
| ...{S} О кад бисмо били слободни, прво бисмо, ми просвећене жене, организовале једно велико, м |
| метан попушта,” вели добра нене. „И ако бисмо примали к срцу све што нам се учини као увреда, м |
| ав живот што се прикрила истина.{S} Кад бисте се сад завадиле, никад се не бисте помириле:{S} С |
| Кад бисте се сад завадиле, никад се не бисте помириле:{S} Сафет-ханум ти не би ово опростила.{ |
| у друштву с људима, те да у мушкарцу не бисте гледале мужјака, него човека.{S} Али каква је то |
| мужеве, гледајући ово што ја гледам, ви бисте умрле.{S} Па и ја полако умирем. <pb n="293" /></ |
| а се презриво насмеја.</p> <p>— А да ли бисте волели да не знате?</p> <p>— Волела бих...{S} Кад |
| жите да смо с <hi>људима</hi>...{S} Ако бисте волеле своје мужеве, гледајући ово што ја гледам, |
| осле узех нарицати као простакуша...{S} Бистре му очи замућене, лепо очешљана коса разбарушена, |
| но гледа у лепу земљу са њеним брдима и бистрим рекама, и час-по па се обрадује мору, кад се за |
| } У мутну реку ви изручите крчаг воде с бистрога извора, и река је, наравно, опет мутна. <hi>За |
| ад сваки дан.{S} Ја мислим да ћу довека бити муслиманка; јер у мени час као да нешто ври па хоћ |
| љубав, већ вољење.{S} Јер како је могла бити љубав, кад он: много пута о њој говорио, свега је |
| да мислиле да сам ја пијана, није могла бити весела док се не опије.{S} Ја сам је врло волела, |
| Заљубила се у зета, зато што није могла бити с туђим људима.. „Жене нам се заљубљују у девере и |
| иде.{S} Он гледа једну кућу, где ће она бити са својим родитељима: они ће јој сутра бити гости |
| са својим родитељима: они ће јој сутра бити гости на ручку, и на вечери: петак је.{S} Ниди њу |
| /p> <p>— Ја сам знала да ћеш баш заиста бити болесна, па ме је било страх.{S} Боље је да си се |
| у жену...{S} Жену!{S} Можемо ли нас две бити ортаци?...{S} Зар би она пристала да дели своју љу |
| ...{S} Ти му отиде <hi>онако</hi>, може бити зато што ниси <hi>девојка</hi>.{S} Али није, него |
| лази, те и он њу да види, и он је, може бити, младотурчин...</p> <p>— Ха! ха! ха!{S} Младотурчи |
| S} Ова <hi>Песма Суза</hi> остаће, може бити, нечитана, нико неће дознати колико је патила у сл |
| ше у слепоочнице... „Осман-беј!{S} Може бити ово је тај Осман-беј!“ И неописана љутина га обузи |
| ањено.{S} А што је забрањено...{S} Може бити те пред њом љубио?</p> <p>— Па... једанпут..</p> < |
| а.{S} А шта је она?{S} Туркиња.{S} Може бити врло културна, културнија од много њих овде, па ип |
| нисам видела док други не рече.{S} Може бити мислиш, сине: момче је из добре куће, од добре мај |
| и да пред његовом мајком пуши.{S} Може бити зато што он није пашић, јер, што се тиче племства |
| он је држао да сам полудела.{S} А може бити да сам баш заиста била луда.</p> <p>Истога Дана у |
| ре и не дознадох.{S} Али ја бих га може бити заволела да је према мени био друкчији.{S} И лагал |
| тму од мужа.{S} Сети се да Мерсије може бити све зна; зато је на свадби била брижна и обучена у |
| нам је сва спрема за живот.{S} Не може бити равноправан онај с оним од кога изгледа да га хран |
| мени се чини да ће испасти све не може бити боље.</p> <p>— То је један огроман бал.{S} Како мо |
| мислила сам да је то нешто што не може бити никад ни мало, а камо ли да га нестане.{S} Ја сам |
| -ане, Нурије-хануме.{S} И ви га се може бити сећате, драга госпођице; видели сте му слику у сут |
| ини већи од оба Бајрама: срешће се може бити с њим!{S} Она би, чини јој се, пала, јер њене ноге |
| ства и богатства, он је бољи.{S} И може бити што се није родио у Цариграду.{S} И може бити што |
| бити што није учио у Европи.{S} И може бити што није младотурчин.{S} Па што се онда за њ удала |
| то се није родио у Цариграду.{S} И може бити што није учио у Европи.{S} И може бити што није мл |
| ницо моја, да ћутиш и трпиш?{S} Ти може бити не знаш шта стоји у нашем закону, да с једним чове |
| направимо своју жену.{S} Ја сам ти може бити помињао у писму једно наше пиће које воле муслиман |
| ела дуван него живот.{S} Тако и он може бити више мастику него Фатму.{S} За неколико дана побле |
| пе, нарочито Енглескиња: како само може бити Енглескиња лепа кад је лепа.{S} Па израсла као јел |
| става, нове много путују.{S} Ја ћу може бити ићи у Анадолију и Сирију.</p> <p>— Због нас су и н |
| егнуто, час разбивено кад мислим: „Може бити сад ме гледају неке очи црвене од плача с оваког б |
| било мало.{S} Главна међу њима имала је бити председница „Друштва за подизање друштвеног морала |
| екретар ове будуће председнице имала је бити једна која са својом претпостављеном стоји на равн |
| дишући за оним великим даном кад ће оне бити слободне.{S} И говораше јој о болу срца.{S} Она га |
| и блажити јад у нашој земљи.{S} Она ће бити војске што ратују против зла, беде и невоље.{S} Пр |
| идео, он би се згрануо...</p> <p>Шта ће бити с Емир-Фатмом?{S} Добиће јектику.{S} Турске жене п |
| своје осећаје, и тајне.</p> <p>— Све ће бити добро, ханум.{S} Што си се толико забринула?{S} Из |
| ка, па си очекивала, питала се да ли ће бити син или кћи, и радовала си се; родила си, и гледај |
| од моје свадбе ништа није било, нити ће бити...</p> <p>У Турака, затуцаних као што је мој отац, |
| } Ариф хтеде да плане и да рече: „То ће бити председница <pb n="255" /> за подизање своје репут |
| мири се са својим противником, Алах ће бити дужан награду...“ А мајка: „Решила сам се да јој н |
| иди и воли своју љубав.</p> <p>Одмах ће бити и венчање!{S} Журе се Цариграђани, младићев стриц |
| } Истина, ја ћу ићи с њом, али она неће бити девојка.{S} Како је то тужно: сутра жена!{S} Да је |
| Питање.{S} Женско Питање у Турској неће бити као у Европи.{S} Ми и не помишљамо на равноправнос |
| ија и одлучност.</p> <p>— Никад то неће бити! загрме он, па скочи и диже песницу.</p> <p>— Ја с |
| те молим, отац.</p> <p>— Никад то неће бити! узвикну он одлучно.</p> <p>— Отац!{S} Ја хоћу, ре |
| иринач и брашно, већ их изгорела. „Неће бити добра домаћица,“ рекао.{S} Нар није луд?</p> <p>Фа |
| ребати прилику кад ће му снаха код куће бити сама.{S} После му се учини да од тога нема ништа, |
| жена и утркивала би се коме ће она више бити друг или другарица.{S} Пуно је младих људи и жена, |
| т није нешто што пролази.{S} Увек ће ми бити овако: ја то осећам.</p> <p>— Неће тако, душо; али |
| итницу; и кад се ућути, нити ће јој очи бити црвене ни лице од суза нагрђено, и да не осећа иск |
| а.</p> <p>О, ја, нова!{S} И мој ће крај бити онакав као оне једне нове из Цариграда, од оних шт |
| чаробни сан Истока</hi>.{S} Како ће им бити кад се из тога дубоког сна тргну: да се не осете н |
| к брата, кога није имала.{S} Како ће им бити кад га понесу!{S} Одгледаће га и за њим ће нарицат |
| овори мајци како му се чини да ће скоро бити деда. „Опрости, мајчицо, што то пред тобом говорим |
| она теби није непријатељ, нити ће ти то бити. „Стари пријатељ не бива непријатељ; ако буде, ниј |
| мислила да ће код њега ова друга страст бити јача, зато што је нова.{S} А оно друго не казах, ј |
| то што су смеле.{S} Бар то није смелост бити муслиманка и ићи развијена кроз град где има мусли |
| лава.{S} Лудост!{S} Па то мора једанпут бити.{S} И после, ти треба да се навикаваш без њега: ид |
| „Па зашто говоре да турске жене не могу бити срећне?!“ Колико је она, Азијатка, срећна, њој се |
| а: ако ми се у нијету помене црно, нећу бити срећна.{S} И после, ти си своје драго видела с бал |
| : час смо у Солуну, час у Серезу, сад у Битољу, после у Скопљу, „гостујемо код пријатељица“, ре |
| он ће га дати у школу; „почетак школе" биће свечан: гостију пуно, хоџа ће говорити „елиф, бе,“ |
| ини да од мушких погледа није сачувана, биће љубоморан.{S} Она ће уздисати крадом, да он не чуј |
| орена.{S} Кад дође ред да ми се отвори, биће доцкан.</p> <p>Париз, 25 новембра 1907.</p> <p>У њ |
| је показала мухамеданка.{S} Идући њим, биће праведна, ући ће у рај, састаће се с човеком кога |
| оручили да се вежбам. „Ако много пишеш, биће доказ да много на мене мислиш," тако сте ми рекли. |
| После, онако, случајно.{S} Нарочито... биће је срамота.{S} А момче је добро, од оца, из куће.. |
| добро.{S} Сад се волите, и волећете се; биће деце, волећете децу; нестаће страсти, настаће нави |
| нако гори, не гори него гуши — омар.{S} Биће неко чудо.{S} Сви смо у бело, говори робиња и пола |
| где ће се ове наше срести са Жаном?{S} Биће довека Шоншете..{S} Ах, страшно!...“ </p> <p>Четвр |
| насмеја.</p> <p>— Трећи пољубац у уста биће од Енглескиње.{S} Оне, хладне, слободно се љубе... |
| најпосле, кад остарите, од мужа и жене биће два друга, од драгог и драге два пријатеља.</p> <p |
| е само кад пође и дође. „Од мужа и жене биће два друга, од драгог и драге два пријатеља.“ Зар о |
| ан, молим мајку да га обиђе; све мислим биће тамо сута, па ће проговорити.{S} Јуче, кроз кафез |
| , још се не ослобођава њина глава, њино биће.{S} Оне, тим опијумом опијене, спавају и сањају „ч |
| ати; јер то мушко што нас хвата за руку биће — муж.</p> <p>— А зар се муж не воли? упита Емир з |
| мајка, жена и тетка не сумњају у Бога. „Биће што је писано.{S} Хвала ти о Алла’!“ Сад у кући не |
| би: „Смех, песма“.</p> <p>— Благо теби! бићеш срећна, рече Фатма тужно.</p> <p>Мерсије отвори ј |
| /foreign><ref target="#SRP19120_N38" /> Бићеш заљубљена.{S} Заљубљени плачу, плачу.</p> <l>О, ж |
| исли: „Ако се у мом нијету помену сузе, бићу несрећна,“ и рече: — Ја сам готова.</p> <p>Мерсије |
| ла сам: ако ми се у нијету помену сузе, бићу несрећна...</p> <p>— <foreign xml:lang="en">That's |
| им, руке ми се учине толико дугачке, да бих могла загрлити цео свет; а ја у мислима загрлим сам |
| „О, да сам ја тај вео на тој глави, да бих могао додирнути то чело и то лице и та уста!“</p> < |
| p>— Ја ћу Фатми, зете.{S} А што рече да бих ја хтела пет година...{S} Вараш се, мој зете.{S} Ја |
| ви.{S} Ја хоћу у то тврдо да верујем да бих умрла срећна.</p> <p>Истога дана у вече.</p> <p>Очи |
| сам ја рукавица на тој руци,</l> <l>Да бих могао додирнути тај образ!</l> </note> <note xml:id |
| робињи јави као слободној.{S} Али куда бих?{S} Једанпут излете из кафеза сутанина канарина, по |
| један кут, па у други... и не знам куда бих.{S} Да ми неко каже да пођем Солуном сама, ја не би |
| није одговорила „хвала, добро сам“, ја бих мислила да је нема.{S} И нико не зна узрок њене туг |
| Кад бих ја била распуштеница понова, ја бих се за њ удала, ако је старотурчин; удала бих се збо |
| Алла’! он ме не воли.{S} Ради њега, ја бих се одрекла свега па свету; ради мене, он не хте мас |
| а нешто на њему што ми се не допада, ја бих му гледала то сваки дан, док се не бих навикла...{S |
| асмејала и рекла: „Да сам хришћанка, ја бих бар узимала једно пиће кад се причешћујем.{S} Овако |
| роговори:</p> <p>— Кад бих говорила, ја бих муцала.{S} Мени срећа затвара уста.</p> <p>— А ја у |
| авила, и да нене не вели да не ваља, ја бих се измерила, да видим колико ока имам.{S} Тако моје |
| овека, мужа“.</p> <p>Да си слободна, ја бих те питала: јеси ли видела моју пријатељицу?{S} Овак |
| <p>— О, мајчице, да ниси и ти жена, ја бих рекао: „Сад видим да и жене нешто знају“.{S} Лепо м |
| би ме неко питао где ми је отаџбина, ја бих одговорила: тамо где је он.</p> <p>10 рамазана.</p> |
| ринуло.{S} Да си од тринаест година, ја бих ово могла и разумети; али од осамнаест, на Истоку з |
| не и сачуване у стаклу те њене сузе, ја бих давала по једну девојкама, да је наспе у воду ономе |
| страна.{S} Да нисмо он и ја комшије, ја бих сама... али страх ме, какав је џин, а капиџик..</p> |
| ка.“ — Кад би тај човек био Француз, ја бих се у њега заљубила.{S} Али где да нађем човека?{S} |
| лим да, кад бисмо се понова растали, ја бих умрла.{S} Овде, дах његов мени је ваздух.</p> <p>Уо |
| толико слаба: да нисам склопила очи, ја бих пала у несвест.{S} Па ипак, зашто ми је овако?{S} П |
| ад би дошао из Цариграда Мехмед-беј, ја бих га право у очи гледала, и с њим би се слободно разг |
| </p> <p>— Да ме није пустио, отерао, ја бих се убила.{S} А сад кад сам слободна...</p> <p>Она н |
| нила као да спавам, а кад би изишао, ја бих ударила у плач.{S} Па ми се, неколико пута, учинило |
| дружби са женама.{S} Кад би он ушао, ја бих се чинила као да спавам, а кад би изишао, ја бих уд |
| <p>— Да смо у љубави, госпођо мајко, ја бих прво њој, у поноћи, и пре но што се испросила.</p> |
| <p>— Да се мени загледа у очи мушко, ја бих пала.{S} А женско, жена, мени је пријатно...{S} Вол |
| јући се:</p> <p>— И да се не узмемо, ја бих био ипак срећан: за мене је поднела толике жртве.</ |
| ин опет насмејао, или само осмехнуо, ја бих Богу секла црну жртву и запалила бих му свеће у сви |
| дошао дан да метнем на главу шешир, ја бих скакала од среће, јагње Емир.</p> <p>— А ја бих, ду |
| сута!{S} Пошто тејзе није у Солуну, ја бих сути <hi>све</hi> казала.{S} Али моја мајка не гово |
| своје отаџбине, Турске? „Нема ништа: ја бих то досад опазила.“ И сва срећна окрене му се, слуша |
| енди“.{S} Али ја тако не волим...{S} Ја бих волела да изоставиш и оно „госпођо“, па да ме зовеш |
| а Бог да!{S} Али ми је за чудо...{S} Ја бих рекла, зете, да ти кћер удајеш као Ђаковичанку.</p> |
| их за јединца невиђену девојку...{S} Ја бих, чини ми се, казала, па како буде.</p> <p>Нурије уз |
| м га ваздан и нисам га завршила..{S} Ја бих вама писала и данас и сутра и прексутра...{S} А ви, |
| јер он би јој био брат од тетке.{S} Ја бих, Ариф-ханум, баш волела да се она, крадом од оца, с |
| запевала би, кад би угледала вас.{S} Ја бих нашу стазу посула цвећем, да нам по цвећу дођете.{S |
| због љубави, како да кажем.</p> <p>— Ја бих с њим, Мерсије душо...</p> <p>— Умрла?</p> <p>— Не, |
| ала од среће, јагње Емир.</p> <p>— А ја бих, душо Мерсије, полудела од радости.</p> <p>И мада с |
| ака, решетке би се поломиле, пале, и ја бих излетела као тица из кафеза; ишла бих да тражим мла |
| не волим, умре и не дознадох.{S} Али ја бих га може бити заволела да је према мени био друкчији |
| <p>— Много, ханум-нене.</p> <p>— Али ја бих, кћери, волела да се с њим разговара, да му чује гл |
| је узе себе извињавати:</p> <p>— Али ја бих то учинила и да ми није Џемал-беј сестрић, јер сам |
| једна од нас несрећна, него обе; јер ја бих и онда била несрећна... данас сам била љубоморна ка |
| ружичаста, кћи ружина...{S} Ову собу ја бих прозвала ђулистан (ружичњак) да у њој није и један |
| је он, па бих му љубила руке, миловала бих његове хаљине.</p> <p>Нурије се сети његових ноћашњ |
| е за њ удала, ако је старотурчин; удала бих се због његове лепоте, рече Цариграђанка па се засм |
| Па ипак, зашто ми је овако?{S} Плакала бих, никад се ућутала не бих.{S} Мени се чини да су ми |
| кав мио посао, ја се не мичем, — остала бих на једном месту довека...{S} Понеки дан ми се не ра |
| е прошло време, да се укоренило, ћутала бих: срце разуму може много, а разум срцу ништа, наравн |
| ођице, ја сам као та канарина.{S} Могла бих у слободу, али како?{S} С оним који зна шта је то с |
| нога који ме је пробудио.{S} И проклела бих га да га не волим.“ — „Мадам Арстид, јелте?“ питаху |
| ко, жена, мени је пријатно...{S} Волела бих да знам тога твога Жутог.</p> <p>— Јуче је био у цр |
| /p> <p>А пашиница рече:</p> <p>— Волела бих чути ваше мишљење, Ариф-ханум.</p> <p>— Ја сам, хан |
| сте волели да не знате?</p> <p>— Волела бих...{S} Кад ми се учинило да ме нема физички, волела |
| тамо, кад немам тоалету...{S} А волела бих да видим...</p> <p>— Обуци шта имаш.{S} Ти на то ни |
| епог човека и ове младе лепе жене умела бих крити сто година.</p> <p>— Сестро, нисам знала да с |
| ала да ћу довека пече, чини ми се убила бих се.</p> <p>— Како?{S} Ми ћемо обе за младотурке; а |
| аже: „Кад не би могао радити он, радила бих ја, па бих га хранила.“ (Он поцрвене и обори очи.) |
| ја бих Богу секла црну жртву и запалила бих му свеће у свим редом текијама...</p> </div> <pb n= |
| а ти...“ Она брзо и смело рече: „Делила бих с четири ортака ствар — тебе, а не могу с једним ду |
| заљубила, па да га не могу узети, умрла бих.{S} Умало не заборавих!{S} Јуче ми гледала Азизе-ка |
| а бих излетела као тица из кафеза; ишла бих да тражим младића што се мени робињи јави као слобо |
| е би могао радити он, радила бих ја, па бих га хранила.“ (Он поцрвене и обори очи.) „Али он ће |
| на.{S} Сад би ишла у собу где је он, па бих му љубила руке, миловала бих његове хаљине.</p> <p> |
| а, и појурила би ми у лице сва крв, кад бих год бацио очи у ваше кафезе...{S} Гледам их и мисли |
| тим, и мени је страшно.{S} Па ипак, кад бих чула мујезина с минара и топ с града, било би ми те |
| Напослетку, можда је и боље овако; кад бих га узела, љубав би нам била сасвим свежа, свака реч |
| n xml:lang="fr">Mon dieu!</foreign> кад бих знала да ћу довека пече, чини ми се убила бих се.</ |
| ра.</p> <p>Слатка моја отаџбино!{S} Кад бих ти се могла вратити, ја не бих губила време у сањањ |
| допадају, а ја никога не волим.{S} Кад бих се ја заљубила, па да га не могу узети, умрла бих.{ |
| ам више видела, вели Ариф.</p> <p>— Кад бих ја била распуштеница понова, ја бих се за њ удала, |
| ?</p> <p>А она проговори:</p> <p>— Кад бих говорила, ја бих муцала.{S} Мени срећа затвара уста |
| ли мени се чини да би ми било лакше кад бих чула да је овамо дошао он.{S} Откад смо овде!{S} Ње |
| е, ја ћу умрети као Грацијела; само кад бих одсекла косу...{S} Али, у нас то не значи што <pb n |
| жене кажу, разговор душа...</p> <p>Кад бих нешто ја као друге излазила и у јутру и у подне и у |
| аротуркиње, она је страшно мрзела. „Кад бих могла да ишчупам младеж и елиф“, рече гледајући се |
| њих баца дрвље и камење?{S}" А сад, сад бих се њој придружила, и чини ми се да бисмо нас две би |
| ине, а на глави му фес.{S} Леп!!{S} Сад бих волела с вама, врло драга госпођице и моја пријатељ |
| > <p>— Алије, Алије, шта ћемо ?{S} Себе бих продала, да му купим њу, али она се не купује, није |
| , да нисам кћи Ибрахим-Хасан-бејова, не бих видела Њега.{S} Јер да ми није Ибрахим-Хасан-беј от |
| пођем Солуном сама, ја не бих смела, не бих умела.</p> <p>Како је леп тај младић због кога сам |
| и нешто био мали, ја га, чини ми се, не бих волела; јер ја желим, кад ми нешто говори мој муж, |
| се допада!{S} Ја те за њега, кћери, не бих дала, па макар остала неудата.{S} И зар би се ти ко |
| сле себе извињава: „Ћутим због деце: не бих могла без њих.{S} Нећу да будем изобличена: због же |
| ошто сам покрила главу (ја гологлава не бих могла).{S} О, кад сам видела с нашега прозора огром |
| сам знао, ханум, да си долазила, ја не бих био оно учинио...{S} Али, хвала Богу, све је добро. |
| неко каже да пођем Солуном сама, ја не бих смела, не бих умела.</p> <p>Како је леп тај младић |
| њ има нежности и љубави... „Боже, ја не бих могао без ових груди,<pb n="143" /> без ове топлине |
| чаје и друштво.</p> <p>— Мерсије, ја не бих могла с човеком!{S} А замисли европске балове.{S} З |
| !{S} Кад бих ти се могла вратити, ја не бих губила време у сањању о лепотама туђих земаља, него |
| начитале!{S} Да нисам била с њом, ја не бих била побуњеница.{S} Она ми је дала духовним очима в |
| ко?{S} Плакала бих, никад се ућутала не бих.{S} Мени се чини да су ми живци ослабели како сам и |
| ене.{S} Да су као наше, ја се с њима не бих дружила.{S} С нашима морам: наше су.</p> <p>Сафет р |
| дину дана да ниси дошао, годину дана не бих изишла: што да изиђем кад се не надам да ћу видети |
| } Младотурчин!{S} Ја за младотурчина не бих удао ни своју слушкињу, а камо ли девојку што се од |
| пет, десет пута за Фатмино учење, па не бих жалио: волим што ми је кћи образована.“ — „И ја, си |
| ш.</p> <p>— О, суто, ни два три сата не бих могла ћутати.{S} Напослетку, па и шта је то толико |
| ога, ја сам и сувише поносита: никад не бих понизила онога с ким век векујем...</p> <p>Друга но |
| бол; а мајка се насмеја и рече: „Сад не бих умела...{S} Бог те пита кад је то било..{S} Ја сам |
| } Да нам је Фатма Ђаковичанка, ја се не бих бојала; али, она је Солуњанка...{S} Још није доцкан |
| бих му гледала то сваки дан, док се не бих навикла...{S} Он је опазио да га не волим, па се уз |
| би ми био Исмаил-Ахмед-беј стриц, и не бих ја провела мај на Јалијама у оном конаку с чијег са |
| питаш, Алије, кога више волим, ја ти не бих умела казати.{S} И после, ја сам мислила да он више |
| ешкир.</p> <p>— Опрости!{S} Никад ти не бих казала да ме ниси изазвала.{S} Ја то чувам као тајн |
| за се, први пут не постим...{S} Чак не бих ни знала да је Рамазан да ме не подсетише писмом мо |
| уски као Мадам.{S} Ја с таквим мужем не бих волела да живим овде, те бих молила Бога да нешто с |
| <l>Сва је гора заиграла.</l> <l>Како не бих уздисала,</l> <l>Кад сам драго изгубила?</l> <p>— К |
| рни Врскапут не бих.{S} За Браон Фес не бих.{S} За Зрелу Смокву не бих.{S} За онога што онако р |
| одила и одрасла.{S} За Црни Врскапут не бих.{S} За Браон Фес не бих.{S} За Зрелу Смокву не бих. |
| Браон Фес не бих.{S} За Зрелу Смокву не бих.{S} За онога што онако рђаво изговара француски а у |
| а седну у једном ћошету.{S} Сестро, пре бих скочила у море него што бих се за таквог удала.{S} |
| м мужем не бих волела да живим овде, те бих молила Бога да нешто скриви и да га прогнају: да с |
| Ја, госпођице, слободе не познајем, те бих у један кут, па у други... и не знам куда бих.{S} Д |
| ам га раније видела и заволела га, нити бих му спазила јабучицу, нити бих му чула глас; то јест |
| га, нити бих му спазила јабучицу, нити бих му чула глас; то јест ако бих спазила нешто на њему |
| атка тејзе, он мени никад не би... нити бих ја...</p> <p>— Он теби не би, јер ти си жена.{S} Чо |
| мрзим га: уображен.{S} Ја не знам с ким бих.{S} Мени се сви допадају, а ја никога не волим.{S} |
| ицу, нити бих му чула глас; то јест ако бих спазила нешто на њему што ми се не допада, ја бих м |
| авивши пашиницу теменима.</p> <p>— Само бих дала мужде ономе који би ми вратио срећу сину.</p> |
| Сестро, пре бих скочила у море него што бих се за таквог удала.{S} Шта би ме се тицало куда ће |
| смеси, неискреност, сумња, ухођење: зар бих смела оставити писмо њима непрочитано? „Ко зна од к |
| ејала.{S} Боји се инстинктивно, као коњ бича или пас батине.{S} Нени би мило што не плаче, и по |
| о страст, како су говориле странкиње, а бичеви њене необично дугачке црне косе шибаху је по ско |
| ка њена коса сија се као злато и пада у бичевима по мокром столу и мимо њега на земљу...; и зав |
| исоко дигну главу и каткад их је ошинуо бичем да подигравају, и скретао је из кратких, врло уск |
| ати њеној забуни, и подигавши јој пече, бише дубоко потресене: њено зарумењено лице облиле су с |
| робиња са шареном бошчом у руци; и кад бише до пола дворишта, или боље рећи дивнога парка, <pb |
| и од све Али-Рашид-бејове деце.{S} Тих, благ, он је према својој жени, детету, био врло нежан, |
| је, метнућу јој га на срце као <hi>она блага</hi>, хартије... па ћу је закопчати, завити...{S} |
| осити не могу: у мене нестало племићког блага, остао племићки понос.{S} Од тетке да просим.{S} |
| } Поздрави је.{S} Она ће умрети срећна, благо њој!“...{S} Скинула је страшно мршавим и необично |
| ј царевини.{S} А ове су жене задовољне, благо њима!{S} На мишицама им, на грудима, па некима ча |
| апослетку, ја налазим да су оне срећне: благо њима!</p> <p>На месечини, танка минара чине ми се |
| .{S} Ја их гледам и пакосно им завидим: благо њима кад су веселе!...{S} Насред Мармаре нешто пу |
| да се разговарамо...{S} Благо њима!{S} Благо њима! додаде пошто се уозбиљи.</p> <p>— И те с то |
| !</p> <p>— Пијан!...{S} Није луд!...{S} Благо мени! узвикну опа, и весело тапшући засмеја се, а |
| и каже да је он у Солуну, виђа га...{S} Благо њој!{S} Ја не знам, зашто су њена писма некако чу |
| грлу с трагом од његових пољубаца...{S} Благо њој!“ Па се грабе која ће је послушати, и, додају |
| него... у куту, да се разговарамо...{S} Благо њима!{S} Благо њима! додаде пошто се уозбиљи.</p> |
| p>— Плаче сад кад треба да се смеје.{S} Благо теби!{S} Сад ти живот има смисла, говораше Мерсиј |
| а, ја не могу: срећа ми отерала сан.{S} Благо оном који воли!...{S} Кад се спустим, срећна, пор |
| па отвори себи: „Смех, песма“.</p> <p>— Благо теби! бићеш срећна, рече Фатма тужно.</p> <p>Мерс |
| је Зехрина. — Појави се дете.</p> <p>— Благо њој! узвикнуше све три.</p> <p>— Намените на свој |
| она толико мрзи, и кад чује да јој каже благо, онаквим гласом као кад се спремао за извршење зл |
| екнута.{S} Он опази то, па се осмехну и благо рече, како је обично говорио с децом, са старима, |
| врши се: сви устадоше, а отац је ухвати благо за мишицу и поведе је јенђама; робиње јој носе ск |
| тискаше у недрима нешто, неко сакривено благо...{S} Кад сиђе, она из своје библиотеке узимаше ј |
| е.</p> <p>1 рамазана, пред вече.</p> <p>Благо мени, ето га!{S} Ја му чујем кораке, па ми се чин |
| отменом муслиманину виде њеног девера. „Благо њима!{S} Они њу гледају, они су јој ближи од мене |
| тмине очи просто су сијале од радости. „Благо мени! она ме не грди, слатка моја учитељица!{S} О |
| ла кћи, и она мени мало-мало па рече : „Благо теби што ниси родила, те не знаш за жалост.{S}" Ј |
| е узели пре неки дан.{S} Робиње мисле: „Благо њој!{S} Како је срећна она жена којој је муж и др |
| сам јој, и она ми никад више не рече: „Благо теби што ниси родила!“</p> <p>Она обуче чаршаф, д |
| це оца.{S} Мени моје пријатељице вичу: „Благо теби!{S} Што ти имаш мужа, ниједна га нема“.{S} К |
| услиманског писма, као сад. „У име Бога благога и милосрднога,” то ми је сад нешто огромно знач |
| алла’!{S} Иншалла’!{S} Не заборављам ја Благога и Милосрднога, мајчице.</p> <p>И у Нуријиној ку |
| текије, у молитве...{S} Ја се заветујем Благоме и Милосрдноме: чим би ми се син опет насмејао, |
| еној коси, мирисање, стезање, тапкање и благосиљање.{S} Најпосле, сврши се: сви устадоше, а ота |
| еву до себе <hi>књижевника</hi>, и беше блажен, јер му се чињаше да сам ја блажена.{S} Каква ча |
| беше блажен, јер му се чињаше да сам ја блажена.{S} Каква част!{S} Жена подигнута до човека, и |
| нађе и разговара; а сутрадан је бивала блажена, као да је ишла на седмо небо, па се отуд врати |
| ескала би, смејала би се а деца би била блажена и утркивала би се коме ће она више бити друг ил |
| слику, баци јој је љутито, а она је узе блажена, и инстинктивно склопи очи, као да хоће да их о |
| ајци мило: молитвом се стишава љутина и блажи јад.{S} Досад, као и све младе, ја сам клањала са |
| тва која ће радити на просвећењу масе и блажити јад у нашој земљи.{S} Она ће бити војске што ра |
| xml:id="SRP19120_N50">О, да, госпођица Блак ће доћи теби.</note> <note xml:id="SRP19120_N51">Ј |
| Јер Мерсије је потпуно подражавала Мис Блак.{S} Кад је била мала, чим би почела да се игра, ма |
| лу.{S} Стисне вилице као Енглескиња Мис Блак, и говори, изговара исто као она.{S} И Мис Блак се |
| једна плава Енглескиња што се зове Мис Блак, Фатмина учитељица за клавир и енглески и немачки |
| говори, изговара исто као она.{S} И Мис Блак се смеје, јер мисли да слуша себе.{S} И никад не з |
| ијатељице, и с Мадмоазел Дарно, и с Мис Блак. <foreign xml:lang="en">O, yes!{S} Miss Black will |
| f target="#SRP19120_N59" /> узвикну Мис Блак, а једна нова, лепа али врло бела, као да је јекти |
| штенице (једна још и сад), и кад их Мис Блак упита зашто су се развеле, оне с пуно ироније реко |
| једном, кад је била мала, питала: „Мис Блак, кад су вам тако стиснуте вилице, како метнете пун |
| еди и тужни: сви плачу осим оца.{S} Он, блед, скупио обрве и подигао главу, више се чини да је |
| осле четврт часа, он је био ту.{S} Врло блед, он се поклони старцима, и натрашке повуче се у је |
| као кипарис, уздигнуте главе, али врло блед, отац доведе кћер до улазних врата бацајући преко |
| му лежи бивша Хасан-бејова бела робиња, бледа и лепа, упирући очи у црвену столисту ружу што пр |
| се с родом, и сад седи оборених очију, бледа и тужна, јер се пева тужна песма <hi>Растанак</hi |
| је пусти, погледа је, па кад виде да је бледа као смрт, да је као мртвац, он се трже као човек |
| кад она смаче руке, уплаши се — била је бледа као смрт.</p> <p>— Кога си видела?! запита је зач |
| помисли: „Срамота је, стидљива.“ Она је бледа као смрт, не диже очију с платна, везе, и ако не |
| дговори Фатма збуњено.</p> <p>Колико је бледа, још више побледе и крадом уздахну.</p> <p>— Он т |
| воли.</p> <p>Нене оде унуци, која беше бледа као смрт а не плакаше: од страха јој сузе пресахл |
| урски, и Мерсије.{S} Мерсије је вечерас бледа, бела као снег, обучена у врло загасито зелено ка |
| ужна песма <hi>Растанак</hi>, те су сви бледи и тужни: сви плачу осим оца.{S} Он, блед, скупио |
| оњу усницу зари беле зубиће.{S} Њему то бледило не измаче из ока, спусти се поред ње и узе је з |
| ама, оне су у њеној озбиљности, у њеном бледилу, у њеним уздрхталим уснама, у њеним сузама, у њ |
| црна густа коса уоквирила јој као смрт бледо лице.{S} За неколико часова очи јој чисто утекоше |
| p>Око поноћи изведоше невесту.</p> <p>У бледо ружичастој свиленој хаљини из Париза, превученој |
| а никад не иде сама, него с другарицом, бледом девојком, расплетеном, обученом у црно — с Тугом |
| ом великих турских госпођа.{S} На њеном бледом лицу заиграше мишићи, ухвати је у грлу грч; нигд |
| н вади из капута писма и чита их једном бледоме младићу.{S} После све то спушта на прљав кафанс |
| трипут.{S} Мајка му се уплаши од његове бледоће и узбуђења.{S} И то се сврши тако брзо и тако п |
| > <p>Арифи се смрче.</p> <p>Кад је виде бледу као смрт, Фатма се препаде да не добије напад, те |
| ку, скочи, а стара, видевши Фатму онако бледу, уплаши се да опет не добије напад, те јој рече д |
| га као због лепоте, биваше све милија и ближа.{S} Не прође много, а он би сав обузет мишљу о пр |
| е и помамније играла што је игра бивала ближе крају и деф летео брже у рукама једнога старога ч |
| Најпосле је изашла на баба-финту: да је ближе небу и Богу ваљда; и отворивши врата осетила је с |
| де, па јој је неугодно.</p> <p>Фатми су ближе по души чак и од матере оне три младе Цариграђанк |
| види смрт, јер се осећало да нам се она ближи.{S} А ја?{S} Мирно сам седела и гледала путнике и |
| веста...{S} Зар да јој је тај Осман-беј ближи од мене!{S} Он њен, а ја туђ!{S} Зар ће је он вол |
| аго њима!{S} Они њу гледају, они су јој ближи од мене; они њој и она њима!“ Па не гледајући ни |
| плаче.{S} Новима и Арифи нико није био ближи од свекрве.{S} И ако у антерији, у аврапама, оне |
| l> <p>— Нема греха, сине.{S} Грехота је ближњега опасти, завидети му, оговорити га.{S} Пиј, син |
| и се друге седнице, женске; она је ту у близини.{S} Оде на њу.</p> <p>У једној лепој кући, опко |
| одила сам му четворо деце (једанпут сам близнила).{S} Кад напуних двадесет и једну, он оде у Ев |
| нарочито Фатма, те видевши га изненада, близу себе, пред собом, после толиког времена, она се з |
| p>Кућа Осман-беја, Фатмина другог мужа, близу је Касумије.{S} Она је велика, старинска; у њој с |
| варао писмо.</p> <p>Ибрахим-Хасан-беју, близу Алаџа-Имарета</p> <p>Солун.</p> <p>Данас у зору у |
| ски, после турски: „Ибрахим-Хасан-беју, близу Алаџа-Имарета“...{S} И он познаде рукопис.{S} Ама |
| ар писак кларинета.{S} На тераси, ноћу, близу неба, Фатма осећаше силно, дубоко, до лудила...{S |
| p>Она то потврди главом.</p> <p>Он седе близу ње, не питајући је ништа због мајке; мало, па изи |
| знити.{S} Дан казне свих тирана тако је близу; ја му, чини ми се, већ чујем ход, па му се радуј |
| оја спаваше дубоким сном, и одвезоше се близу мора, у <hi>Хотел д'Англетер</hi>.</p> <p>Ту оста |
| и нежно погледа у лекара: учини јој се близу, као свој, што помену <hi>њега</hi>, и што зна да |
| своје мајке и ишле, ишле, а кад дођоше близу куће и окретоше се: нигде никог, а њима се чинило |
| фама и кафезима...{S} А кад се стиже до близу Алаџа-Имарета, застаде се...{S} Коњи су нестрпљив |
| , ханум, кад сам вас пре неки дан видео близу Касумије: било вам је „прво вече“?</p> <p>Она поц |
| , удаљавала се од онога који јој је био близу. „То је жена застарелих идеја и глупих предрасуда |
| јка, стриц и стрина, тетка и теча, неке блиске материне јој рођаке, Цариграђанке, и њен брат од |
| дна четрдесетогодишња ханума, у сукњи и блузи и старомодној европској фризури, одговори да је „ |
| е, влажне земље и мора у даљини које је бљештало како никад досада с разливене сасвим беле месе |
| улијино с Морисом, и „први пад“ Госпође Бовари с Родолфом, и црвенеле су, и у том часу обе би п |
| у судбину, и почела сам сумњати у Бога, Бог нека ми опрости!.. <hi>Бога има</hi>...</p> <p>У пр |
| лико сам пута зажалила што нисам Донме, Бог нек ми опрости, те да идем готово развијена, да сам |
| в, и не хте ми дати Отпуснога Писма!{S} Бог ће га казнити.{S} Дан казне свих тирана тако је бли |
| насмеја и рече: „Сад не бих умела...{S} Бог те пита кад је то било..{S} Ја сам и заборавила как |
| да се Богу молите: узели сте абдест.{S} Бог је хтео да вас ово снађе пре молитве: да се молитво |
| колима...</p> <p>Само се молим Богу.{S} Бог!</p> <p>А сад, врло драга госпођице, примите хиљаду |
| дена, муж ти је млад као капља росе:{S} Бог ће вам опростити.{S} И како ће он толико дана без т |
| >— Бог ће јој судити, мајчице.</p> <p>— Бог ће јој опростити, сине.{S} Она тога човека воли.</p |
| роменио: пискав је и промукао.</p> <p>— Бог ће јој судити, мајчице.</p> <p>— Бог ће јој опрости |
| , од рода...</p> <p>— И богат.</p> <p>— Бог је богат, сине.</p> <p>Да, она не треба да је више |
| че јој зет.</p> <p>— Нека је срећно, да Бог да!{S} Али ми је за чудо...{S} Ја бих рекла, зете, |
| !...{S} Разочарање...{S} Душо, душо, да Бог да се ни у кога никад не разочарала...</p> <p>Да ст |
| о њино расно: млакост, тромост...{S} Да Бог да да се вара!{S} Можда његов темпераменат се не ис |
| ...{S} Хоће да ме уништи...{S} Да не да Бог да је знате, ааа! ааа!</p> <p>Она се још болније ос |
| — Страст, моја кћери...{S} Да вам не да Бог да је знате...{S} Бесна кучка, да опростите...{S} С |
| могу без вас, не могу, не могу.{S} О да Бог да вам оздравила мајка, те да ми дођете!{S} Ала сам |
| остињу новаца.</p> <p>— Мајчице, ако да Бог да ми Фатми буде боље, ја ћу послати Минире-кадуни |
| ђо снахо.</p> <p>— Да ме мртву видиш да Бог да, госпођо мајко!</p> <p>— Била ти добра годинама, |
| де по башти и куне Нурију као жена. „Да Бог да се затрли такви пријатељи!“ Жена више не пристај |
| х не дирамо.. млади,“ вели тетка. — „Да Бог да им довека било овако“, прихвата Џемалова мајка и |
| — „Ићи ћу јој ја, госпођо снахо.“ — „Да Бог да да ме мртву видиш, госпођо мајко!“...{S} Јуче он |
| а у Арабији и која се зове <hi>Лончарев Бог</hi>?</p> <p>Био један лончар, који је правио лонце |
| реч <hi>много</hi>, Мерсији је више од бог зна коликог причања.</p> <p>— О, Емир, кад само пом |
| афет-ханум рече:</p> <p>— Сестро, да је Бог хтео да су муж и жена равноправни, он жену не би ст |
| оји, као Содом и Гомор, градови које је Бог у јарости уништио.{S} Али ова кућа била је храм, гд |
| не признајем.</p> <p>— Али га признаје Бог.</p> <p>— О, мајчице, да ниси и ти жена, ја бих рек |
| ело, дрско...{S} Изгледаше као да су се бог зна откад договарали..........</p> <p>Силан стид на |
| ним, па ћу га опет гледати чулним, даће Бог!</p> <p>Госпођице, то ваљда само ја, турска девојка |
| несрећа, тако им се и сад чини.{S} Неће Бог!{S} Зар да раздвоји двоје што се толико воле?</p> < |
| а нисам хтела, остављала сам на Бога, и Бог те је казнио...{S} Али, од тада ја сам тужна, тешко |
| У тој срећи заборавио сам био и Бога, и Бог ми се свети.{S} А ти ?{S} Не.{S} Лепо: ти си бољи о |
| у.</p> <p>— Сине, сине, ти детету, теби Бог, рече мајка па од радости заплака.</p> <p>После два |
| помислих, па се уплаших да ме не казни Бог.{S} Мајка ми невесела, а нене: „Госпођо снахо, ти н |
| е која је пољуби у уста као да се с њом бог зна откад познаје.{S} Пољуби је као Мадам!{S} И чит |
| ић због кога сам дрмала решетке!{S} Као бог.{S} Млад, наусница му као угљеном направљена, бео к |
| очи, и да је мало виши.{S} А леп је као бог, говораше Мерсије као за себе.</p> <p>— Виши?{S} То |
| у или разбити главу.{S} И ви морате као Бог.{S} Он у пролеће да дрвету лист, па цвет, па род.</ |
| нише заблуделе душе међу које је послао Бог, не Пророк, њу, апостолицу и мисионарку, да их изве |
| /note> <note xml:id="SRP19120_N104">Ако Бог да!</note> <note xml:id="SRP19120_N105">Господи.</n |
| </note> <note xml:id="SRP19120_N69">Ако Бог да!</note> <note xml:id="SRP19120_N70"> <hi>Абдест< |
| сад, на коју ћу страну, о Боже?{S} Опет Бог!{S} Што не кажем: на коју ћу страну, драги Чарлсе?{ |
| вео невенчано?{S} О, не дај Боже! (Опет Бог!) Она је мени била прво драга, па вереница, па жена |
| нам га затражи.{S} Живот је свећа коју Бог пали, па он треба и да је угаси.{S} Растанемо се с |
| ла својом душом.{S} А ономе је дао душу Бог.{S} Ја сам онога гледала само умним очима; овога са |
| идела Бога, и пљуну — замрља се реч <hi>Бог</hi>; па тада једним скоком дође до кафеза што је к |
| крај кафеза и погледам на улицу!</p> <p>Бог!</p> <p>Љуби вас, љуби</p> <p>ваша мала срећна</p> |
| рече Ибрахим-Хасан-беј поносито.</p> <p>Бог је богат, сине, рече његова мајка па погледа у небо |
| очеве куће она га никад целог не види. „Бог је створио небо за свакога, само не за турске жене. |
| хвали се родом, поноси се богатством. „Бог је богат, децо,“ вели стара, али то не помаже.{S} Ф |
| ...{S} И да је неко упита како се каже „Бог“ француски, она би одговорила: „Алла’“.{S} Али та „ |
| ивши од жене, као онај лончар од земље, бога...{S} И тврдо верујући да је права европска жена о |
| јој га вуче и вели:</p> <p>— Остави се, Бога ти!{S} Зар мени скут, а свекру...{S} Зашто му не у |
| е рече:</p> <p>— Није ми до снаге било, Бога ми!</p> <p>А Фатма отвори мило писмо и прелете очи |
| : „Што пљујем на оно што не постоји!{S} Бога нема!“, и пустивши неколико лудачких гласова, уђе |
| рече:</p> <p>— У гору и камен!</p> <p>— Бога ми, Емир, ко зна, потајне грознице...</p> <p>— Дов |
| ој душу као нежну биљку, учила ју је да Бога воли и да га се боји, да сажаљева, да буде скромна |
| исаше Госпођици, у свакоме стиху видела Бога, и пљуну — замрља се реч <hi>Бог</hi>; па тада јед |
| има, који су њима постали закон, до зла Бога изопаченим.{S} У том тренутку, он се Арифи учини к |
| свога расположења; иначе, она би молила Бога да се никад не расвести, да се никад не пробуди из |
| бих волела да живим овде, те бих молила Бога да нешто скриви и да га прогнају: да с њим идем у |
| атом, Фатма везе оцу <hi>Левха:{S} Нема Бога осим Бога.{S} Мухамед је послат од Бога</hi>; везе |
| диже очи к небу и рече :</p> <p>— Нема Бога осим Бога, Мухамед је послат од Бога!</p> </div> < |
| је љубави! <pb n="221" /></p> <p>— Нема Бога.</p> <p>— Алла’! виче Нурије и покрива лице рукама |
| ко је врло дугачко, и почињем са: „Нема Бога осим Бога, Мухамед је послан од Бога“.{S} Има Бога |
| /p> <p>И још, врло драга госпођице: има Бога, и ја га сад осећам у себи, и томе се Богу молим з |
| ога, Мухамед је послан од Бога“.{S} Има Бога, Јединог, Створитеља света, и ја га осећам у што г |
| дна олуја, и зграда се сруши... „Да има Бога, он би ми се јавио кад пођем да пијем,“ рече и изи |
| чудно дирљивом интонацијом.</p> <p>„Има Бога, има раја, има пакла.{S} Земаљске радости су кратк |
| у, али ја нисам хтела, остављала сам на Бога, и Бог те је казнио...{S} Али, од тада ја сам тужн |
| тело уноси животни сок.{S} И њу, њеног бога, Сафет је скинула са златног подножја, и вукла га |
| екако страшно, као да ћу да изиђем пред Бога.{S} Јуче сам била тужна, па и синоћ, ноћас и јутро |
| јер трају до гроба.{S} Живот нам је од Бога поклон који морамо вратити Богу, кад нам га затраж |
| је не зна; нико, само Вог и ја, па и од Бога ме страх, да ме не прокаже.</p> <p>Кад помислим да |
| S} А ти ?{S} Не.{S} Лепо: ти си бољи од Бога.{S} А сад, на коју ћу страну, о Боже?{S} Опет Бог! |
| ма Бога осим Бога, Мухамед је послан од Бога“.{S} Има Бога, Јединог, Створитеља света, и ја га |
| ма Бога осим Бога, Мухамед је послат од Бога!</p> </div> <pb n="268" /> <div type="chapter" xml |
| Бога осим Бога.{S} Мухамед је послат од Бога</hi>; везе, али не прелази преко лица рукама<pb n= |
| и кад виде да обожава земљу, он му узе бога и тресну га о земљу.{S} Од тога треска лончар се р |
| ерио памећу и узео те направио од земље бога; после га однео <pb n="59" /> у башту, наместио га |
| ега муслиманског писма, као сад. „У име Бога благога и милосрднога,” то ми је сад нешто огромно |
| ћан!{S} У тој срећи заборавио сам био и Бога, и Бог ми се свети.{S} А ти ?{S} Не.{S} Лепо: ти с |
| о понекад у стихове из Корана, где види Бога. „Доћи ће опет сутра.“ О, те просте речи какав пре |
| с толико навикла, да понекад не умем ни Бога да молим, зато што вас није у нашој соби.{S} Ја са |
| иже песницу.</p> <p>— Ја се не бојим ни Бога! викну она како вичу побуњени.</p> <p>Њему се диже |
| на зарасла, те исприча Фатми све... „Ни Бога не волим овако,“ рече без страха Господњег, кад чу |
| Корана!{S} У сваком стиху ја сад видим Бога!...</p> <p>Да нисам била у овој кући, да нисам кћи |
| сти:</p> <p>— Алла’?!</p> <p>— Ја мрзим Бога, зато што он мене мрзи.</p> <p>— Алла’?! простења |
| аваш, онда те неисказано мрзим, и молим Бога да те умори, па се уплашим да ме не казни, да ми у |
| а везе оцу <hi>Левха:{S} Нема Бога осим Бога.{S} Мухамед је послат од Бога</hi>; везе, али не п |
| к небу и рече :</p> <p>— Нема Бога осим Бога, Мухамед је послат од Бога!</p> </div> <pb n="268" |
| дугачко, и почињем са: „Нема Бога осим Бога, Мухамед је послан од Бога“.{S} Има Бога, Јединог, |
| укућани, па га поштују и боје га се као Бога, и од њега, тога бола, крију оружје, пушке, ножеве |
| ти се свега: њине лажи, свога сумњања у Бога, и лутања, махалских кафана, Ибрахима берберина, К |
| етва!{S} Каква заклетва кад не верује у Бога? „Бога нема, јер, да га има, он би ми се јавио кад |
| овала у судбину, и почела сам сумњати у Бога, Бог нека ми опрости!.. <hi>Бога има</hi>...</p> < |
| бејова мајка, жена и тетка не сумњају у Бога. „Биће што је писано.{S} Хвала ти о Алла’!“ Сад у |
| њати у Бога, Бог нека ми опрости!.. <hi>Бога има</hi>...</p> <p>У прошли петак (наш празник!) ј |
| } Каква заклетва кад не верује у Бога? „Бога нема, јер, да га има, он би ми се јавио кад сам по |
| жена каже: млад је, леп је, из куће је, богат је, учен је, и она каже: хоћу.{S} Зар кад купује |
| ре породице, из отмене куће, господске; богат... све што мој отац тражи.“ И метну у куверт мило |
| ић, да је истина оџаковић, да је истина богат.{S} А Цариграђанин је.{S} Ви сте му виделе стрину |
| да...</p> <p>— И богат.</p> <p>— Бог је богат, сине.</p> <p>Да, она не треба да је више његова, |
| рахим-Хасан-беј поносито.</p> <p>Бог је богат, сине, рече његова мајка па погледа у небо.</p> < |
| се родом, поноси се богатством. „Бог је богат, децо,“ вели стара, али то не помаже.{S} Фатмину |
| сла у богатству, пошла за њ само што је богат?{S} Па отац је друкчије не би ни дао.{S} Кад би т |
| млад, леп, добар, од рода...</p> <p>— И богат.</p> <p>— Бог је богат, сине.</p> <p>Да, она не т |
| њему дао, и ако је из добре породице и богат, зато што га се ти не би могла додворити па би те |
| , цариградски оџаковић!{S} И кад би био богат!{S} -Јер њен отац тражи зета из добре куће, од ве |
| лажући, уходећи, опадајући...{S} И како богат!{S} Лаж!{S} Има два конака, али су оба већ туђа, |
| ала: млада је, лепа је, од породице је, богата је.{S} Не брини се за њу.</p> <p>— А ја? опет из |
| д нисам окусила (њена кухина је чувена: богата a <foreign xml:lang="fr">friande</foreign>); па |
| >Сафет је прекиде:</p> <p>— Та кућа!{S} Богата истина, али пуна: родитељи, брат, сестра, снаха, |
| јка Ибрахим-Хасана и Исмаил-Ахмеда, два богата Цариграђанина који су се доселили у Солун још пр |
| двор.{S} Кад је дочека домаћица, једна богата Јеврејка, њених година а као младица, толико дот |
| мота од оне стране жене!{S} То је једна богата енглеска Мис, која се, видела сам, потуца по зем |
| њу, изложену као њени дарови, као њена богата спрема, као њено одело.{S} А она, опет с оним ос |
| уго не казах, јер сам мислила: „Емир је богата, ја деце немам...{S} Само кад се воле...“</p> <p |
| зета из добре куће, од великог рода, и богата...<pb n="14" /> Он је млад, леп, отмен, али она |
| цене... „А зашто и не би, кад је толико богата: куће, конаци, богатство?!“ Турске жене се погур |
| м и паметном, због чега је узе племић и богаташ, а гле кћи!{S} Ха, ха, ха!{S} И ја ништа не зна |
| д Господа, као просјакиња кору хлеба од богаташа, па зажмури, нихајући се као дервиш у молитви, |
| , она се сад удала за правога племића и богаташа.{S} Само што је тај племић чудне нарави: ако г |
| је кћер удала за цариградског племића и богаташа.{S} Час-по па се расприча, како њен зет није к |
| унца падају на богате екипаже солунских богаташа поређане у дугачак ред дуж Ибрахим-Хасан-бејов |
| - Јалијама, где су летњиковци солунских богаташа, у једно лепо мајско јутро, зауставише се кола |
| аустављали су се богати екипажи турских богаташа, и из њих излазиле жене увијене у чаршафе црне |
| } Они златни снопови са сунца падају на богате екипаже солунских богаташа поређане у дугачак ре |
| амо ли да га нестане.{S} Ја сам била из богате куће, али нисам знала шта је новац, јер све је д |
| м-Хасан-бејова харема заустављали су се богати екипажи турских богаташа, и из њих излазиле жене |
| јој били Солуњани, један Скопљанац: сви богати.{S} А њен отац жели да овај брак буде потпуно ев |
| се осећати срећна.{S} То што ви толики богати муслимани чините (једва неки из љубави према про |
| а, то обележје, ваљда да ме њим занесу: богато је, скупоцено је.{S} Један дан, мајка ми га изне |
| а, — одведоше је.{S} И старо и младо, и богато и сирото, и муслиманско и немуслиманско, све се |
| ибабе, фесови се црвене као булке.{S} И богато и сирото, и муслиманско и хришћанско, јеврејско, |
| становнице, Туркиње.{S} Погледајте њино богато, раскошно одело и њин накит!{S} Нека се сакрију |
| одина, удали за њену неприлику, једнога богатог старог агу).{S} У дну су седеле свирачице и чоч |
| урско богатство на искићеним колима, на богатој коњској оправи, на кочијашима, на робовима дила |
| ну се само о томе говораше: о свадби, о богатој свадби кћери Ибрахим-Хасан-беја Цариграђанина. |
| која је гледала да ожени сина добром и богатом девојком, како би се оставио пића и имао од чег |
| брахим-Хасан-бејова дивна кола и коње с богатом оправом, а да му опет не види харем.{S} Попушта |
| није пашић, јер, што се тиче племства и богатства, он је бољи.{S} И може бити што се није родио |
| он ми поднесе рачун: од великог имања и богатства, остало само једна кућа и хиљаду лира; па и т |
| би, кад је толико богата: куће, конаци, богатство?!“ Турске жене се погуркују, и одмах, врло оз |
| допадала му се његова кућа, породица, и богатство. „Кад га воли, мајчице, да је дамо: ја њега б |
| Ја.{S} Она шије а гости се чуде: толико богатство — поклон од цица!..{S} Све шију, тихо певају |
| е саобраћај: гледало се солунско турско богатство на искићеним колима, на богатој коњској оправ |
| дошла млада: хвали се родом, поноси се богатством. „Бог је богат, децо,“ вели стара, али то не |
| Он много држи на своје име, и поноси се богатством.{S} Дигне главу, па ногу пред ногу, и због т |
| лепоти, доброти, о роду...</p> <p>— И о богатству, рече Ибрахим-Хасан-беј поносито.</p> <p>Бог |
| све наше великашке кћери: затворена, у богатству истина, али с проводњом само по харемима.{S} |
| !{S} И кад би та његова жена, одрасла у богатству, пошла за њ само што је богат?{S} Па отац је |
| ену мајку и нене и рекоше:</p> <p>— Ми, богме, хоћемо свадбу?</p> <p>— Какву свадбу? рекоше ове |
| т под којим није смела, из побожности и богобојазности, мислити ни на оно што јој је најмилије. |
| 3">Ја сам правоверна и заклињем се пред Богом да је моја сестра од стрица заљубљена у лепу Руск |
| а негује, излечи.{S} Он јој је муж пред Богом, а шта је се тичу људи.{S} Али од ње се то крије |
| своје проћердала.{S} Што се тиче жртве, Богу је онај приноси ко му је обећа.</p> <p>— Поклонићу |
| , па нас никад није било више: сви смо, Богу хвала, живи.“ Она се трже: сви њени ту су, а њој с |
| ити је ишта проговорио, а четврти...{S} Богу хвала кад рана није била смртна, а била је опасна. |
| е да не умре, и у томе страху обећа:{S} Богу црну жртву, текијама шарене свеће, сиротињи милост |
| узео натраг већ сам га купио!“...{S} А Богу и текијама учини како се заветовао.</p> <p>Како је |
| човека кога не познајем...{S} Ја, хвала Богу, знам у каквој сам се средини родила и одрасла.{S} |
| се обукла и закитила.</p> <p>— Е, хвала Богу! вели њена мајка радосно.</p> <p>— Хвала Богу! каж |
| не бих био оно учинио...{S} Али, хвала Богу, све је добро.</p> <p>— С Алаховим допуштењем, с П |
| вели њена мајка радосно.</p> <p>— Хвала Богу! каже и нене и наставља:{S} То је младост, госпођо |
| е: „Па лепо, отерао је, нека, има хвала Богу она коме да се врати.{S} Кад је отерао пашину <pb |
| /note> <note xml:id="SRP19120_N5">Хвала Богу.</note> <note xml:id="SRP19120_N6">Баба.</note> <n |
| вропској фризури, одговори да је „хвала Богу“ здрав, она рашири десну руку на прсима, погледа у |
| ти према коме да подижу очи кад се моле Богу.{S} Фатма одлете на баба-фингу, <pb n="61" /> собу |
| с Фатмом, да је испитам.{S} Идите да се Богу молите: узели сте абдест.{S} Бог је хтео да вас ов |
| пријатељицу, Ариф пружи руке као кад се Богу моли, да јој она што скорије дође, па ижљуби и мат |
| а, и ја га сад осећам у себи, и томе се Богу молим за своју срећу.{S} А кад мени дође срећа, то |
| е: да се молитвом умирите.{S} Молите се Богу, за Божју љубав!</p> <p>Тигар и тигрица, а кад их |
| сам пођаурила: покривам главу, молим се Богу по нашем закону.{S} Волим мужа и чезнем за родитељ |
| зашла на баба-финту: да је ближе небу и Богу ваљда; и отворивши врата осетила је сву свежину но |
| за најгорега међу најгорима.{S} Захвали Богу, Емир, ако...{S} Јер ти си одрасла с Францускињом, |
| м је од Бога поклон који морамо вратити Богу, кад нам га затражи.{S} Живот је свећа коју Бог па |
| </p> <p>— Џемал се насмејао, и ја морам Богу црну жртву: заветовала сам му се.{S} Али, ја немам |
| убијем, ни да је бијем, већ да се молим Богу за њено здравље, памет.{S} Она је полудела кад пљу |
| твореним колима...</p> <p>Само се молим Богу.{S} Бог!</p> <p>А сад, врло драга госпођице, прими |
| алка, неискрена и неповерљива, што осим Богу не верује више ником.{S} Мерсије опази њену промен |
| реме тако је далеко.{S} Ми о мужу као о Богу. „Ефенди, беј...“ Ја се опет буним против људи...< |
| ада као дете.{S} Које би се дете молило Богу, пре но што ће лећи, кад крај њега не би била мајк |
| а честита, рече:</p> <p>— Откуда то, по Богу ?{S} Овако изненада!</p> <p>— Кажи срећно, па онда |
| млеко.</p> <p>„Лепота!{S} Мушко!{S} По Богу, дали је Француз?!“ Ако је Француз, зар она да про |
| изу.</p> <p>— Па где си га ти видела по Богу? упита гошћа још радозналије.</p> <p>— У кући, у с |
| шиница и заплака.</p> <p>— Обећај нешто Богу, сестро, рече Нурије.</p> <p>А пашиница поче:</p> |
| пет насмејао, или само осмехнуо, ја бих Богу секла црну жртву и запалила бих му свеће у свим ре |
| ед“, не уноси се у стих, у реч, у сваки бод, но ради расејано, и сваки час оставља иглу па прев |
| је мислила да не уме направити ниједног бода, јер, ако јој се откине пуце или копча с антерије, |
| рошли пут.{S} Она викаше као да је неко боде ножем и запушаваше уши да не чује шта јој говори, |
| ра као Фатма-Захра с очевим...{S} Боже, Боже, колико нам је вера лепа, а колико су је наружили |
| се љуби мушко и женско!...</p> <p>— О, Боже, па... узе она збуњено, постиђена.{S} Сад ње више |
| то што је то за њу нешто страшно... „О, Боже, мужа на име!“ Њему дође веома мило, јер, да јој с |
| <p>— Отишла, сине.</p> <p>— Отишла!{S} Боже!...{S} А тејза вели: „Прими је лепше него мене.“</ |
| гласно, као здрава, узвикну: „Боже!{S} Боже!“, па му се поче молити топло она хладна, усрдно, |
| уке као лед.</p> <p>— Боже, Мерсије!{S} Боже, Мерсије!...{S} С ким би ти тако, слатка Мерсије ? |
| ...{S} Кад би звала за ким умирем!..{S} Боже, за моје незаслужене патње чиме си ме наградио!..{ |
| {S} Лудо.{S} Ја њих све волим, ах!..{S} Боже!{S} Зар за толико месеца ја њима ништа да не пишем |
| {S} Ко зна како сам га наместила!...{S} Боже, колико сам сањала, с Мерсијом, о дану кад ћу на г |
| пад...{S} Ја сам данас јака, јака...{S} Боже, зар неискрена она, моја другарица за толико годин |
| се лицем...</p> <p>— Ако се воле...{S} Боже, како си смела!</p> <p>— У дно салона, у куту, сву |
| азговара као Фатма-Захра с очевим...{S} Боже, Боже, колико нам је вера лепа, а колико су је нар |
| адујем како се ником нисам радовала.{S} Боже! — заврши погледавши у небо, па се закашља, белу с |
| пљеним чаршафом — зато што је стара.{S} Боже, како сам могла!{S} И то је по вашој сугестији.</p |
| оклони онај котао с водом што кључа.{S} Боже, што је то било чудно, и страшно!{S} Сад небо висо |
| ајао!{S} Као овој малој Францускињи.{S} Боже, како су јој лепе очи!{S} Да види Ариф-тејзе Мадам |
| сме.{S} Ово је нешто велико, крупно.{S} Боже, кад чује Фатма!</p> <p>Најпосле уграбише прилику, |
| пред подне, и затече Фатму....</p> <p>— Боже мој! узвикну пресрећна љубећи сестричину.{S} Емир, |
| ораше Мерсије чисто промењена.</p> <p>— Боже!{S} На Јалији ме поздравио!...{S} То ми је био сан |
| S} Зејна је проста неваљалица.</p> <p>— Боже сачувај!{S} - Јадна Зејна...{S} Али, други пут о њ |
| ило као ватра, а руке као лед.</p> <p>— Боже, Мерсије!{S} Боже, Мерсије!...{S} С ким би ти тако |
| сно изненађена. <pb n="113" /></p> <p>— Боже!{S} Да ли ме очи варају?{S} Па што тако изненада?{ |
| си с њом живео невенчано?{S} О, не дај Боже! (Опет Бог!) Она је мени била прво драга, па верен |
| од Бога.{S} А сад, на коју ћу страну, о Боже?{S} Опет Бог!{S} Што не кажем: на коју ћу страну, |
| рок.</note> <note xml:id="SRP19120_N92">Боже мој, како је лепа!</note> <note xml:id="SRP19120_N |
| ока.</note> <note xml:id="SRP19120_N33">Боже мој!</note> <note xml:id="SRP19120_N34">Ноћне хаљи |
| ле!</note> <note xml:id="SRP19120_N108">Боже мој, како је лепа!{S} То је "ла франс".</note> <no |
| упо.</note> <note xml:id="SRP19120_N39">Боже мој.</note> <note xml:id="SRP19120_N40">Ти си луда |
| луда.</p> <p>Истога Дана у вече.</p> <p>Боже, како сам срећна!{S} Срећна сам само зато што је о |
| жене што за њ има нежности и љубави... „Боже, ја не бих могао без ових груди,<pb n="143" /> без |
| о школи, ређа јој шта је све читао... „Боже, са мном као с другом!{S} Не сматра ме за нижу од |
| Ариф-тејзу побуњену, ја сам се питала: „Боже, па шта јој је?{S} Какви су то толико наши људи, и |
| ваше кафезе...{S} Гледам их и мислим: „Боже, кроз њих гледају њене очи!“ Па праг од ваше капиј |
| клону, и гласно, као здрава, узвикну: „Боже!{S} Боже!“, па му се поче молити топло она хладна, |
| и, иначе да ти жена није више жена.“ — „Боже, што је то глупо!{S} Ха! ха! ха!{S} И ја... дадох |
| </p> <p>— Џемале, сине, отвори, тако ти Божје љубави! <pb n="221" /></p> <p>— Нема Бога.</p> <p |
| зговорено, много му рече.{S} Предаје се Божјој вољи, и трпеће.{S} Само му је тешко од света.{S} |
| сад мирна, и ако се нисам предала вољи Божјој.{S} Овако су завијене с тога, што је Арнаута пун |
| „Францускиња“ час-по па се предаје вољи Божјој, јер верује у <hi>Писмо</hi>; и она рекне: „Сест |
| се са својом судбином, предала се вољи Божјој.{S} Нико није ни слутио да је она аутомат нових, |
| закле највећом муслиманском заклетвом, Божјом љубављу, они погнуше главе и одоше на клањање.</ |
| ео.{S} Распитај, сине.{S} Добио си кћер Божјом вољом, гајио је, чувао је као зеницу пуних осамн |
| {S} Слатка тејзе, чувај ми ово; али, за Божју љубав, не казуј Емири!...{S} Поздрави је.{S} Она |
| повлачи стотину...{S} Аман, оче мој, за Божју љубав.{S} Оца немам, брата немам, мужа немам.{S} |
| За њега ме страх.{S} Аман, оче мој, за Божју љубав!</p> <p>— Заклела си ме у Божју љубав, и то |
| молитвом умирите.{S} Молите се Богу, за Божју љубав!</p> <p>Тигар и тигрица, а кад их стара зак |
| номоћник, и сведок.{S} Хвала вам.{S} За Божју љубав, будите нам и посредник... између нас и Ибр |
| је било жао сина, те рече:</p> <p>— За Божју љубав, муфти-ефенди!</p> <p>— Па, да их венчамо, |
| потрча у своју собу вичући:</p> <p>— За Божју љубав, Ђулренги, где ми је пече и чаршаф?{S} Води |
| опу.</p> <p>Нурије узвикну:</p> <p>— За Божју љубав, махни се политике?</p> <p>Мајка га утишава |
| пет не да, те ја уочи сваког петка: „За Божју љубав, пусти ме мајци!“ Он ме пусти мајци, а ја и |
| а Божју љубав!</p> <p>— Заклела си ме у Божју љубав, и то трипут, и сад морам да говорим оно шт |
| ресући се као прут, с муком, закле их у Божју љубав да ућуте...</p> <p>— Не, децо, не претвара |
| буче.{S} Готово цела Европљанка, а зна „Божју наредбу“ издату жени: „Кад ће ти доћи муж, обуци |
| исприча.</p> <p>— Није, зете, луда, не бој се!..{S} Кћи ти је побуњена.</p> <p>— Камо срећа!{S |
| а ти знају родитељи.</p> <p>— Тејзе, не бој се... ја сам паметна, промуца она јако поцрвеневши, |
| </p> <p>— Код куће нема никога...{S} Не бој се!...{S} Седи!{S} Она нагло седе, те претури ђерђе |
| је умрла, таква је у лицу.</p> <p>— Не бој се, кћери, живци... солунских Туркиња болест, говор |
| увијене у чаршафе црне и свих на свету боја, које су трепериле, преливале се, долазиле једна с |
| ненавучених обрва, без белила, сурме и бојадисања ноката; прављење од дана ноћ с фереџама и ћи |
| а ти невеста, машалла’!</p> <p>Он чисто бојажљиво погледа у мајку и рече:</p> <p>— Е, е, машалл |
| Прво их саших... у јастук, па после... бојала сам се да.. спалила сам их, и пепео сам ушила У |
| уни.</p> <p>У она два напада, ја сам се бојала за живот!{S} Сад: грознице, ја венем, мене неста |
| ам мислила да ћу остати жива, па сам се бојала смрти, или, управо, било ме страх за живот, завр |
| е хтедох пући од врућине!{S} Али сам се бојала; наших жепа с Јалија било пуно, па <pb n="78" /> |
| лила како јој је отац љут, како се врло бојала да их неће пустити да проведу мај на Јалијама; х |
| нам је Фатма Ђаковичанка, ја се не бих бојала; али, она је Солуњанка...{S} Још није доцкан, си |
| и су, јер су бели, ишарани разним живим бојама, а седишта су им обично црвена, једра бела.{S} И |
| S} Кључ је у мене, а сад се немамо кога бојати...{S} Ти одовуд, она отуд, нека је између вас — |
| а и халве, и с онима што чисте обућу, с бојаџијама.{S} Ја их гледам и пакосно им завидим: благо |
| вешто, како то само уме Туркиња, јер се бојаше Солуљанака, нарочито старе Цариграђанке, која је |
| лађа од мене, а наши људи њу не дирају, боје се да није жена некога странога посланика, некога |
| ким женама обученим у све на свету живе боје, и у бело, биле су три Фатмине учитељице, Туркиња, |
| тој слици не нађе ниједне живе и светле боје...{S} Виде један капиџик, један једини од целог ко |
| ир!{S} Плавичаст, или управо неодређене боје као њене очи.{S} Видела да га гледам, па га скидал |
| ариграда: све су само у хаљинама, разне боје, кроја и укуса, с драгим камењем као да су га купи |
| ње и робиње, али све шапатом, као да се боје да не пробуде беја пре но што се сасвим отрезнио, |
| ји осећају сви укућани, па га поштују и боје га се као Бога, и од њега, тога бола, крију оружје |
| е створена од кринова и руже, у погледу боје; као да је створена од воска, у погледу мишица, ру |
| љам у оној њеној дугачкој антерији емир-боје, с њеним сребрним аврапама: кад јој Ђулренги јави |
| у кафеним чошним шалварама и чалми емир-боје.{S} Старац, тип старинских Турака: дугачке браде, |
| е раскопча, нађе свилену хамајлицу емир-боје на њеним грудима, па је подиже, и то место где је |
| ли а никад је не помену пред друговима, бојећи се да се не насмеју, да нешто не рекну „као људи |
| простих, старих турских жена, а после, бојећи се да се не чује, одоше у чаршију и купише прост |
| кћи милује с тетком, она је љубоморна, боји се да не воли више тетку него мајку.</p> <p>— Мајч |
| а мислити, грохотом би се насмејала.{S} Боји се инстинктивно, као коњ бича или пас батине.{S} Н |
| ј купио турску антерију.{S} Она се тебе боји, па зато пред тобом једно мисли а друго говори, је |
| у.{S} И зато што га воли и што га се не боји, она му не казује само обичне своје тајне разговор |
| ку, учила ју је да Бога воли и да га се боји, да сажаљева, да буде скромна, да не мрзи, да не о |
| да јој је син као други пут, луд, па се боји његове вике, да жену не нападне ножем; те је повед |
| страха јој сузе пресахле.{S} А а шта се боји?{S} За живот.{S} Кад би умела мислити, грохотом би |
| кад јој се чини да је дошла, она је се боји, воли да живи, да живи ни за шта, ни за кога, само |
| свога детета не познају, јер она их се боји, па им је неискрена.{S} Она не зна да ли је родите |
| ављују мртви које је волела а сад их се боји, побеже у собу с постељом, и паде ничице па зајеца |
| . „Нигде сузе!“ мисли, па му се чуди, и боји га се.{S} И ако је млада, она је била код небројен |
| , слатка моја учитељица!{S} Она се само боји да није Грк, или Јерменин, и чак Јеврејин! да није |
| собе пређем, чак и да проговорим...{S} Бојим се да ми се не смеју.{S} Ја француски знам, а пре |
| м.{S} Нене највише; али не, ја се ње не бојим, већ ме срамота од ње: како ме је учила!{S} Кад б |
| скочи и диже песницу.</p> <p>— Ја се не бојим ни Бога! викну она како вичу побуњени.</p> <p>Њем |
| S} Зар довека да слушам оца, и да га се бојим и удата, одавно жена, док год је он жив а ја нема |
| њим да проговорим, не толико што га се бојим, колико што ме од њега срамота.{S} У нас, пред оц |
| Сафет, Шехназе-ханум...{S} Овако, ја се бојим...</p> <p>— За живот! рече Фатма иронично.</p> <p |
| азовану, — против развијања.{S} И ја се бојим да ова не победи, зато што је млађа, што је јача |
| /p> <p>— Нећеш, сине, допустити, али се бојим да се не кајеш.{S} -Ја сам ти мајка, пријатељ ког |
| о чули моји!{S} Ја не знам кога се више бојим.{S} Нене највише; али не, ја се ње не бојим, већ |
| м, и ако је не видим, па ми је тешко, и бојим је се; у собу где је сандук с њом, још нисам ушла |
| зована.“ — „И ја, сине, волим, али се и бојим.{S} Да је било једно или друго, никако обоје.{S} |
| анум смешећи се.</p> <p>— Само се једно бојим, опет поче Ариф.{S} Женско Питање тек је у зачетк |
| исмо</hi>; и она рекне: „Сестро, што се бојимо?{S} Не може нас друго снаћи до оно што је писано |
| викну Фатма и угаси свећу.</p> <p>— Не бојиш се комараца него ти жао њега, да не штуца, да се |
| ипни ми руке...{S} Лед!</p> <p>— Што се бојиш?...{S}Од јасмина се не види капиџик искићен мерте |
| је устала кад и оне, и с чисто светлом бојом лица седела с њима на софи и све им је потанко ис |
| ијама имају <hi>елиф</hi> (а) као црном бојом направљено; у Мерсије коса као поморанџина кора, |
| као јела.{S} Францускиња има очи којима боју не знам, као ни мору.{S} Једни кажу: море је плаво |
| опет...{S} Кад видех да је изгубио лепу боју, да је често невесео, замишљен, ја се сасвим расве |
| реним вранцима с посребреном оправом, с бока тих кола скочи млад црнац, <hi>дилавер</hi>, у ред |
| P19120_N47" />, заврши па оде те донесе бокал воде и изручи је у бели порцелански умиваоник на |
| видевши да не може летети, завлачи се у бокоре, у жбуње, — она се завуче у један луг од јасмина |
| набере руже.{S} Ружа је било пуно, а на бокорима јасмина још само по који цвет.{S} Она је у јед |
| ву прошарану жбуновима руже и јасмина и бокорима јоргована, у две грдно велике „рунделе“ као дв |
| д крв у махрами, сталне грознице, туга, бол — смрт.</p> <p>5 рамазана.</p> <p>О, ја, нова!{S} И |
| } У четрдесетој години имала сам кризу, бол за младошћу.{S} И туговала сам што као моја Сафет и |
| пи брже но прошли пут.{S} И опет страх, бол, плач, преклињаше, грдња, и муфтијин говор, и — вен |
| куће дигох пече, на очима још магла... бол.{S} И ове жене ћуте!{S} И ми се бунимо!...{S} Валиј |
| зарида: страх јој је задржавао сузе, а бол их проли.</p> <p>— Јараби<ref target="#SRP19120_N10 |
| и...{S} Нене мени никад не би причинила бол; а родитељи... они нису свесни...{S} И кад то добро |
| л!{S} Овако, понекад чак и заборавим на бол.{S} Пиј, сине!</p> <p>Он подиже главу и погледа у м |
| је први пут видео.“ Па опет га спопаде бол, још жешћи, и неописана љутина, јер види собу једну |
| елом женом; све је разумела, свачији је бол појмила, од нене је научила да размишља, од Госпођи |
| S} О, да ми није дувана кад ме спопадне бол!{S} Овако, понекад чак и заборавим на бол.{S} Пиј, |
| у плакале.</p> <p>Свршило се!..{S} Први бол!...</p> <p>Гости се разиђоше пре сунчева захода.</p |
| ез речи: <hi>Свршило</hi> се и <hi>Први Бол</hi>.{S} Од кога је то, чије је, ни на шта није мис |
| ој силно нежној, страној арији <hi>Први Бол</hi>, осетиле су душу не онога чија је она, већ ове |
| да и није.{S} И ја сам можда имала неки бол, али га нисам свету причала.{S} Што се тиче тога, ј |
| ре су имали још два венчања, па онолики бол, и страх.{S} Шта они сад очекују, чему се надају?{S |
| јектику.{S} Турске жене подносе физички бол ћутке, а под теретом моралнога бола пуштају глас, и |
| о у мени!“, и осетила је готово физички бол срца.</p> <p>После напада, она није могла мислити: |
| је било као мени.“ — „Кад имамо физички бол, ми мислимо никога не боли као нас; зато што туђе б |
| гледања у кафезе да има какву бригу или бол, и да је не занима туђ живот!“ Она, јадна, и не слу |
| отрезнити, али му не би могла ублажити бол, који осећају сви укућани, па га поштују и боје га |
| а Ариф-тејзе је окупи да јој опише тај бол, који она, за срећу, не познаје.{S} Моја мајка једв |
| јзе сети да моли мајку да јој опише тај бол; а мајка се насмеја и рече: „Сад не бих умела...{S} |
| с неисказаним болом, и оне осетише тај бол у њој, па је више ништа не питаху.</p> <p>Кад се ра |
| рати тетку.</p> <p>— Како је кратак мој бол, тејзе, и како ми је дугачка радост! рече и загрли |
| ирених зеница, где се чита један жесток бол, велики и страшан као што је Господ...{S} Нема душе |
| Наше учитељице Францускиње створиле нам бол.“ Ја то пишем, мада се с тим не слажем.</p> <p>И јо |
| никовица, а Ариф осети један интензиван бол, и стид, и никад не виде колика је Туркиња као сад. |
| лижа.{S} Први пут осети један неисказан бол што су те жене срећне, јер су кћери културних народ |
| војке осетише празнину и неки неодређен бол.{S} Сафет скочи те отвори на софи врата...</p> <p>И |
| кла га по прашини, немајући срца за њен бол, јер није имала свести за свој грех...</p> <p>Зашто |
| смелост!{S} Мајка јој не би вређала њен бол тако брзо — после три месеца.{S} Она се на тетку не |
| од суза нагрђено, и да не осећа искрен бол и грижу савести, она би, као други пут, за час преш |
| } Кад устаде и спреми се, пође по кући; бола нема, и она задовољно погледа у сваку ствар, па су |
| ички бол ћутке, а под теретом моралнога бола пуштају глас, и изнемогавају, падају.{S} Затворене |
| и боје га се као Бога, и од њега, тога бола, крију оружје, пушке, ножеве, јатагане.{S} Кад изи |
| .{S} Ах, сине, зар је она достојна тога бола, тих суза?{S} Сузе су ти у срцу, она је у тим суза |
| д...{S} Нема душе која се не би од тога бола уплашила и која се не би пред њим поклонила, осети |
| лица, и такав израз очију; пун некаквог бола.{S} А и он је леп човек, лепих плавих очију а црне |
| едају неке очи црвене од плача с оваког бола какав је мој“.{S} А та душа, гледајући кроз кафез |
| авао, она је била љубоморна, умирала од бола; па опет оживљавала, гледала његову кућу, која у С |
| ој често, једанпут се уверила, умрла од бола...{S} А неко вече: родитељи је не даду њему, она т |
| боли.“ Па и ја као моја мајка: за време бола срца не могу писати.{S} Још добро нисам ни узела п |
| о душе моје, моје срце је пуно љубави и бола.</p> <p>— Аман, шта говори ? прошапта робиња уплаш |
| га је човек <hi>човек</hi>.“ Али колико бола од неког времена, како од госпођине деце посташе д |
| е!{S} И ја га пустих, оде ! рече с пуно бола и поче плакати.</p> <p>— Не! поцрвенеће ти очи, па |
| 20_N60" /> </l> <p>читаше гласно с пуно бола.{S} -Јер сад, што год је читала. мислила је на Џем |
| } А Емир-Фатма је била уредна, те би је болело кад би у њену писму било погрешака с неуредности |
| уним и — радим.</p> <p>Трећа, најмлађа, болесна, закашља се сухим кашљем, па рече:</p> <p>— Сла |
| раво сунца и ваздуха, узвикну најмлађа, болесна.</p> <p>Док су оне говориле, једна слушкиња је |
| е, поче она трећа, најмлађа, врло бела, болесна.{S} Ми то не видимо, али читамо и чујемо од стр |
| о волела и од милости је звала „Фатуш“: болесна је, на самртној постељи, после — мртва, па иде |
| в је око паса.</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Болесна?</p> <p>Она слеже раменима.</p> <p>— Дај да те |
| че:</p> <p>— Шта ти је, ханум?</p> <p>— Болесна сам, простења она.</p> <p>— Кад си болесна што |
| Али од ње се то крије зато што је била болесна, да се не уплаши, да не падне у постељу.{S} Оси |
| рема болеснима.{S} Ја сам истински била болесна.{S} Имала сам страшан напад, као ти, тејзе.</p> |
| , мене не гризе савест: истина сам била болесна.{S} Само ме је срамота што пуших пред старом же |
| волела, и жалила ме је кад год сам била болесна или несрећна, обилазила ме, чувала, за мном пла |
| ик, па наједанпут нема је.{S} Чух да је болесна...{S} Одох да је обиђем.{S} Она писну као црв, |
| другим.</p> <p>— Она није...{S} Била је болесна...{S} После није устала свекру, и муж је отерао |
| C16"> <head>XVI</head> <p>Емир-Фатма је болесна; долазе лекари и жене бајалице, па ништа не пом |
| ут, њему се учини да она не ћути што је болесна, или што се стиди, већ што се горди.{S} И сети |
| умрех.{S} А она, претерано осетљива, и болесна, чудим се како је ту срамоту издржала.{S} Ја зн |
| утро: крије очи...{S} Она се њима учини болесна. „Шта ти је, чедо?“ пита је нене забринуто; а о |
| есна сам, простења она.</p> <p>— Кад си болесна што си се удавала ?</p> <p>— Пре не...{S} Сад м |
| јка</hi>.{S} Али није, него зато што си болесна.{S} Он је човек према сиромасима, старима и бол |
| p>— Ја сам знала да ћеш баш заиста бити болесна, па ме је било страх.{S} Боље је да си се претв |
| ам одговорила.{S} Нисам могла, била сам болесна.{S} И шта да вам одговорим, шта да вам пишем по |
| не обукох; и уместо да ме жали што сам болесна, њему криво што му се нисам обукла...{S} У мени |
| „Умрла, је ли?“ — „Не, него да је тешко болесна.“ — „Ићи ћу јој ја, госпођо снахо.“ — „Да Бог д |
| се, мада зна да јој је та тетка одавно болесна, па се спреми, и седе у затворена кола с робињо |
| уда!...{S} Једнога дана, ја бејах нешто болесна, а та његова тетка: „Аман!{S} Зар да се не обуч |
| И поче у њему да ври, а он се утишава: „Болесна је.{S} Шта је препатила, овако млада!{S} А Ајше |
| кући, ноћас, као да је био какав тежак болесник, за кога лекари рекоше да ће остати жив, ако д |
| че.{S} И лежу наизменце, као код тешког болесника, једне да се одморе, док га друге чувају.{S} |
| p> <p>— Слатка тејзе, он је човек према болеснима.{S} Ја сам истински била болесна.{S} Имала са |
| Он је човек према сиромасима, старима и болеснима.“</p> </div> <pb n="252" /> <div type="chapte |
| е обично говорио с децом, са старима, с болеснима, и са сиротињом:</p> <p>— Шта има, Ајше-кадун |
| ста сама:{S} Ђулренги је с ханумама код болеснице.{S} Да се потужи којој слушкињи?{S} Оне које |
| се вратише нене и мајка и казаше да је болесници боље, неће умрети.{S} Она се развесели, и иђа |
| за неки дан — мир.</p> <p>Па се поклони болесници, омилова јој погледима лепо лице и разголићен |
| обу, напад је био готово сасвим прошао, болесничине ноге биле су се загрејале, она се умирила, |
| та, ја сам видела праву слику солунског болесног харемског живота.{S} Али ни за ово овде ни за |
| ла да је оне не походе често само да је болесну обиђу, већ и да је разговоре, „лече“.{S} Тетка |
| и увек здрав, те је њу, у младости увек болесну, заједно с њеном мајком, нежно гледао и неговао |
| b n="277" /></p> <p>— Како да је пустим болесну... луду?</p> <p>У томе, њему јавише да му је ум |
| ељу.{S} Мајка јој се уплаши те је онако болесну одведе у Скопље, да се међу непознатим и весели |
| кше.</p> <p>Турске жене долазе да обиђу болесну Фатму; неке јој понуде шаљу, а неке доносе помо |
| а мном пушила, а ја сам ти то одбила на болест.{S} Али данас...{S} Зашто не устаде свекру, кћер |
| је, душо?</p> <p>— Е, шта, турских жена болест — јектика, рече тобоже у шали.</p> <p>А Фатма јо |
| ј се, кћери, живци... солунских Туркиња болест, говораше уплашено и врло нежно, па јој метну хл |
| ез видех Али-агу: стар, има сто година, болестан, једва иде, сиромах, подупире се дебелом палиц |
| нема њега. „Да није на путу?{S} Да није болестан?{S} Зашто тејзе не пошље Фахрије хануму сути, |
| да мном.{S} Али кад је човек брижан или болестан, није грехота ни срамота.</p> <p>Она ништа не |
| т седам година, он је увек изгледао као болестан: висок, мршав, жут, те су сви говорили да је ј |
| е довршити.{S} Је ли се опио или је био болестан, ништа не зна.{S} Па и да се опио, Фатма је ње |
| {S} Ја чим чујем да је неко у комшилуку болестан, молим мајку да га обиђе; све мислим биће тамо |
| ду гроша... имао сам много трошка, због болести.“ И користи се једном тачком у верској им одред |
| ни се учини хладан, па ми би теже но од болести.{S} И први пут, увређена, ја почех да размишљам |
| о сам бивала на живим мукама.{S} Од ове болести пати једна моја тетка годинама, још од своје че |
| и је оне што су ти најмилији обилазио у болести онолико?{S} Ко је с нама и певао и плакао?{S} К |
| ајем својих кћери које су јој се с њене болећиве нежности отеле, она се полако, неприметно, оту |
| и су просјаци у ритама, једни онакажени болешћу, други онеспособљени за рад леношћу, и на глас |
| мало.</p> <p>— Не могу, нене, мозак ме боли.</p> <p>Стара се уплаши.</p> <p>— О, да хоће да се |
| } Ја кад радим, заборавим на све што ме боли, он би заборавио на мастику...{S} Али само да ради |
| имамо физички бол, ми мислимо никога не боли као нас; зато што туђе болове не можемо осетити,“ |
| е то било..{S} Ја сам и заборавила како боли.“ Па и ја као моја мајка: за време бола срца не мо |
| ла се: сад слаже родитеље, после бабу: „Боли ме глава.{S} Имала сам грозницу“.{S} Једанпут чак |
| а је знате, ааа! ааа!</p> <p>Она се још болније осмехну.</p> <p>— Ја њој не могу ништа; а она м |
| ни светлост.{S} Крај ње седи њен лекар, болничар и мајка — њен муж, заустављајући час-по дисање |
| збезуми се.{S} Три месеца!{S} Шта су за болно срце три месеца?!{S} У његову срцу ране још незас |
| овакве куће момак да пије?!</p> <p>Она болно и стидљиво рече:</p> <p>— Е, откуд, откуд?!{S} Ја |
| а не пијем ?{S} Ааа! ааа!</p> <p>Она се болно осмехну.</p> <p>— Страст, моја кћери...{S} Да вам |
| о да не слуша Арифу.</p> <p>Пашиница се болно осмехну, а Нурије и Ариф рекоше:</p> <p>— О још к |
| утиша.</p> <p>— Сирота моја Емир! рече болно Нурије-ханум.</p> <p>—По сто пута сирота!прихвати |
| {S} Несрећна <pb n="198" /> ја! узвикну болно, бризну у плач и паде на празну постељу.</p> <p>А |
| Емир!...{S} У туђини...{S} Колико ли је боловала?...{S} Ко ју је обилазно?...{S} Каква ли је из |
| о никога не боли као нас; зато што туђе болове не можемо осетити,“ каже јој тетка, а она остаје |
| може, и не може да говори, осећа грдне болове у грлу и вилицама.{S} Док је он кашљао, она је ћ |
| лепоочнице, јер од те мисли осећа грдне болове.</p> <p>— Да зовемо хећима, чедо?</p> <p>— Шта ћ |
| изишла овако.{S} Сад се бави са својим болом, па ни на шта друго не мисли.{S} Оне је погледаше |
| ко понижење жене скопчано с неисказаним болом.{S} Да бежи с њим из ове земље?...{S} Али где јој |
| раво сунца, изговори Ариф с неисказаним болом, и оне осетише тај бол у њој, па је више ништа не |
| иди своју тетку дубоко погружену, где с болом помиње ово мало турско место, и са протестом гово |
| анум је саслушала пашиничину историју с болом; али, кад је отишла кући, променило јој се распол |
| а њеној сестри, у овом силном душевном болу, појави се њена страст за дуваном јаче него икад, |
| } Ариф-ханум ми је испричала о Емирином болу...{S} Да ме питаш, Алије, кога више волим, ја ти н |
| Туркиња свом душом, осетила сам по оном болу, по оном стиду.{S} На сваки начин гледала сам да о |
| оне бити слободне.{S} И говораше јој о болу срца.{S} Она га зна.{S} Она је волела.{S} Она воли |
| е учини да умире.</p> <p>Колико пута, у болу како изгуби Џемала, призиваше смрт, а сад кад јој |
| да се не зове распуштеница.{S} Може да болује и да се мази, али да их не поштује...{S} Кад би |
| о, сута ти долазила.{S} Сад видим да је боља од нас...{S} Не иде први који је кривљи, него који |
| Cousine Laura</foreign>.{S} Она је ипак боља од ње, честитија; казала је мајци...{S} Анри је би |
| ј осетљивости на жао учинили, са: „Нису боља од твоје деце““.</p> <p>— Ја ћу Фатми, зете.{S} А |
| .</p> <p>Једанпут, сећам се, моју мајку бољаше зуб, а Ариф-тејзе је окупи да јој опише тај бол, |
| памет, ти хаљине.</p> <p>— Е, мој зете, боље да променимо памет, но хаљине.{S} Ономад, у Скопљу |
| лимун, очни капци су му чисто отечени: боље да га данас она не види.{S} У томе виде да је то о |
| а мном, уопште да је дели?...{S} Не!{S} Боље да је једна од нас несрећна, него обе; јер ја бих |
| икну на кћер:</p> <p>— Срам те било!{S} Боље да сам имао камен него кћер!{S} Од једнога побеже, |
| а бити болесна, па ме је било страх.{S} Боље је да си се претварала, а савест не би гризла твој |
| у хамам...{S} А где ће опрати душу?{S} Боље је што нема Фатме.{S} Како би изишао пред њу?{S} О |
| руку усне и чело и тихо рече:</p> <p>— Боље те нашла, беј-ефенди!</p> <p>После ово неколико ре |
| еби, омириса му лице муцајући:</p> <p>— Боље те нашла, сине! па брзо додаде: — А зар тако, сине |
| а Молосу — колима.{S} Оне нижег сталежа боље пролазе, њих је увек пуна чаршија.{S} А <hi>Донме< |
| едан муслиманин, па кад видеше да ништа боље од њихових лекова, они рекоше моме оцу да треба да |
| S} Срамота ме.</p> <p>— Код простих све боље.{S} Хоћеш да ти закопчам белензуку...{S} Ах, како |
| >— Мајчице, ако да Бог да ми Фатми буде боље, ја ћу послати Минире-кадуни хиљаду гроша, рече ма |
| лико му причала о њој, да је он познаје боље но своје рођаке у Цариграду; и причала му, вели, д |
| и се уздржава због Мадам Аристид.{S} Из боље породице но остале, образованија од свих, ова Фран |
| и свекрви „води чест“ као првих дана, и боље, јер онда је била дете па није умела; са слушкињам |
| одине су то, откад живите као сестре, и боље.{S} Покори јој се.“ А мајка, љута, грди сутану, ви |
| еће.{S} Само му је тешко од света.{S} И боље овако.{S} Јер да је ово раније знао, па кћер кући |
| отуд вратила.{S} Напослетку, можда је и боље овако; кад бих га узела, љубав би нам била сасвим |
| Она све зна лепо, учила је много више и боље него слободна.{S} После, у башти, позва свога бело |
| сине, да се не огрешиш.</p> <p>И њој би боље, а он помисли: „Не, не могу хиљаду гроша... имао с |
| руци; и кад бише до пола дворишта, или боље рећи дивнога парка, <pb n="2" /> отворише се кућна |
| ери, она је красна: за опстанак се бори боље од човека, рече стара јер зна да се Ариф умири и р |
| се чини да ће испасти све не може бити боље.</p> <p>— То је један огроман бал.{S} Како могу ја |
| е нене и мајка и казаше да је болесници боље, неће умрети.{S} Она се развесели, и иђаше по кући |
| ео ништа помињати.{S} Он је њу познавао боље него икога на свету.{S} Уосталом, њу је могао позн |
| ега пате.</p> <p>Па ипак, Фатми је мало боље, то цела кућа опажа; од пре неколико дана, она се |
| невиђеном девојком.{S} За девојке опет боље: могу га видети кроз кафез, у пролазу, на слици; а |
| ошле.</note> <note xml:id="SRP19120_N2">Боље вас нашле.</note> <note xml:id="SRP19120_N3">Собу |
| а једну врло озбиљну, која је у турском бољем друштву од неколико година, нарочито последње две |
| Иначе је добар, и по нарави и по срцу, бољи од све Али-Рашид-бејове деце.{S} Тих, благ, он је |
| дна поштена реч и један опроштај увреде бољи су од милостиње за којом би дошла мука нанесена он |
| е иде први који је кривљи, него који је бољи.{S} Што већа душа, то бржи опроштај.{S} Кад сте с |
| Не иде први који је кривљи него који је бољи.{S} А она је за тебе питала и поздравила те. <pb n |
| што се тиче племства и богатства, он је бољи.{S} И може бити што се није родио у Цариграду.{S} |
| свети.{S} А ти ?{S} Не.{S} Лепо: ти си бољи од Бога.{S} А сад, на коју ћу страну, о Боже?{S} О |
| матиум квари стомак.{S} Натри броматиум бољи је...{S} По једну кашику на два сата.{S} А етар да |
| ашта, прашта, све прашта кад се ради на бољитку, то јест на добру њене отаџбине.{S} Али час-по, |
| инским турским антеријама с три стотине бора и с хркама с три хиљаде прошива, на хануме искићен |
| е, спавате“...{S} Шта је живот и његова борба, ми не знамо, Мерсије.{S} Нама је све готово, и м |
| испавати, и сутра ништа.{S} А какву је борбу сама собом издржала прошли пут!{S} И то само због |
| пи, жене, поред толике слободе и права, боре се за слободу и право организујући женска друштва, |
| ди.{S} Око свекрвиних очију и уста виде боре: где су те боре биле до сада?..{S} И учини јој се |
| виних очију и уста виде боре: где су те боре биле до сада?..{S} И учини јој се стара, друкчијих |
| е, кћери, она је красна: за опстанак се бори боље од човека, рече стара јер зна да се Ариф умир |
| ..{S} Не, ја бежати нећу; ја хоћу да се борим као мушко с невољом, са својом несрећом.{S} И ко |
| као жена; чарапе <pb n="23" /> скинуо, бос је, у потпећеним сактијанским ципелама; на глави му |
| едају у беја и слушају га; он, обучен а бос, једном руком држи чибук, другом хвата прсте на ноз |
| као луда полете.{S} Трчи низ степенице, боса, у белом геџелуку, расплетена, задихана, и иде на |
| и комарци нагрдили лице и руке, и ноге, босе.{S} Из предсобља се шири дим од омана; кроз комарн |
| ање тетки и свекрви, па хануме, све три босе, с башјорти на глави, узеше клањати вечерњу молитв |
| Камо да сам камен имала!{S} Сејала сам босиљак, а никао ми пелен; садила сам цвеће, а израсло |
| /> опра уши и руке до лактова, па метну босу ногу на мрамор.{S} Она, као да је први пут видела |
| је све пуно: официра нисам ни опазила, Босфор ми је чудно леп, кипариси ми се чине као џинови |
| ети зими у Стамболу, лети на Бебеку: ја Босфор врло волим, а тај конак нам је најлепши, сута ми |
| а пожелела да свој уништим, да скочим у Босфор, да се убијем, да се отру...{S} О, не, на отров |
| услином преко косе, па пуше и гледају у Босфор, у воду, или погледима дочекују и испраћају мале |
| ене, отац и мајка, и Ђулренги...</p> <p>Босфор, о коме сам толико слушала од наших жена и читал |
| Бејлербеју, на азиској страни, на обали Босфора.{S} Са мном су сви моји: нене, отац и мајка, и |
| елиску, како овде кажу.{S} У башти крај Босфора, где се под црним кипарисима бели какво породич |
| ка; ја улицама нисам пешке пошла, ја се Босфором нисам лађом прошетала, по Принкипу нисам друкч |
| у у малом пристаништу каквог лепог села босфорског, да приме путнике, тако по вас драги дан, ка |
| е презадужено!{S} И сваки лепи конак на Босфору на анадолској и румелиској страни оплаках као о |
| ашиница обу своје које је њена робиња у бочици донела.{S} Наврх степеница у предсобљу дочека их |
| .</p> <p>— Ваша кћи је од мога сипа ... бош.</p> <p>— Бош?!!</p> <p>С каквим страхом изговорише |
| а кћи је од мога сипа ... бош.</p> <p>— Бош?!!</p> <p>С каквим страхом изговорише ту једну, јед |
| пити, а ако се опијеш да ти жена остане бош.</p> <p>Џемал се, као кроза сан, сети кад од његова |
| , јављајући јој да је од њега слободна (бош), заповеди јој да иде оцу, гадну, надувену човеку, |
| е буде више жена, да остане од њега <hi>бош</hi><ref target="#SRP19120_N96" />, како ми то турс |
| ко нису у љубави.{S} Како је остала <hi>бош</hi>, то јест слободна, Мерсије јој долази често, ч |
| е оставимо пића, да нам жена остане <hi>бош</hi>.</p> <p>Тад се окрете Џемалу и рече.</p> <p>— |
| ма-ханум, твоја жена од тебе остане <hi>бош</hi>.</p> <p>— Јесте, муфти-ефенди.</p> <p>Један од |
| ма-ханум, моја жена, од мене остане <hi>бош</hi>“</p> <p>Он то изговори трипут.{S} Мајка му се |
| е од смрти, већ од оне страшне речи <hi>бош</hi>.</p> <p>— Сине!{S} Сине! вичу родитељи молећи. |
| чини како се заветовао.</p> <p>Како је „бош“, напунише се три месеца и десет дана:{S} Ариф-тејз |
| не телећом кожом, рубље, хаљине, везује бошче, спрема постеље: сутра ће на чифлук.{S} Турске же |
| Пошаљи му прамичак косе, и одмах везуј бошче.{S} Јер то значи: <hi>Сач: ал бени — кач</hi>!<re |
| .{S} Драга госпођице, моја мајка везује бошчице и пева, а нене је пита: „Госпођо снахо, шта те |
| вљати фереџе и јашмаке у шарене свилене бошчице, оне пођоше за домаћицама на софу.{S} Гошће нис |
| војих десет година, и једну слушкињу, с бошчицом: иду у хамам...{S} Као на крилима оде кући.{S} |
| с фењерима иду у комшилук, а свака носи бошчицу — с радом!{S} Највеће нераднице рамазанских ноћ |
| лађа, па најмлађа, па робиња са шареном бошчом у руци; и кад бише до пола дворишта, или боље ре |
| ила.</note> <note xml:id="SRP19120_N42">Браво.</note> <note xml:id="SRP19120_N43">Ружа: ти си м |
| ече он, поклони се, па диже очи к небу: брада му задрхта.{S} Али сад, ја сам дао реч... "</p> < |
| мајка и нене заплакаше; оцу јој задрхта брада, али он, трудећи се да одржи мушки понос, не пуст |
| Старац, тип старинских Турака: дугачке браде, длаке сасвим праве, округло подстрижене, и брков |
| ви зидате кућу с крова.{S} Ви приносите браду к пламену.{S} У мутну реку ви изручите крчаг воде |
| ли сам противница идиотских бракова.{S} Брак код напредних, просвећених народа, много је саврше |
| опште.) Али, ипак, као за све тако и за брак, људи су удесили да они не пате: ако се младожењи |
| , па наш брак!“ узвикују — „У Европи је брак много савршенији, па ипак га називају преживелом у |
| сви богати.{S} А њен отац жели да овај брак буде потпуно европски — по избору.{S} Као да је то |
| где“?“ ја их питах. — „Наш брак, па наш брак!“ узвикују — „У Европи је брак много савршенији, п |
| Где је то „нигде“?“ ја их питах. — „Наш брак, па наш брак!“ узвикују — „У Европи је брак много |
| се овај весео комад из турског живота, „брак из љубави", овако тужно свршио; јер Сафет их је ув |
| нисам.{S} Али сам противница идиотских бракова.{S} Брак код напредних, просвећених народа, мно |
| , доведена је двема младицама срећним у браку пред нене и мајку, да их по азиски поздрави: и са |
| каже а не може, и час ми се учини да га брани што не дође, час да га осуђује, оптужује.{S} Оном |
| миловати по коси и опалу лицу; он се не брани, ћути: миран је како га она никад досад није виде |
| ого слободнија од мене.{S} Теби отац не брани да носиш <hi>јелдрме</hi> и <hi>башјорти</hi>, то |
| чује протест нових, да их пред Европом брани, заступа.{S} С великим црним очима, старија девој |
| е тада чинио као мој заштитник, као мој бранилац, човек и муж.{S} Па зар овако мисли она која с |
| Ко је с нама и певао и плакао?{S} Ко те бранио од рђавих уста?{S} Хиљаду пријатеља, један истин |
| странац, па, као добра кћи Турске, узе бранити чак и оно што јој се чини најгоре.{S} Она, косм |
| а зар опет распуштеница?{S} А ти, Ариф, браниш овакве жене!{S} Зејна је проста неваљалица.</p> |
| и.{S} Једне жене је оговараху, друге је брањаху : осветила се Цариграђанину што је претпоставио |
| че Фатма.</p> <p>— Ја... не... не могу, брањаше се Мерсије, и покуша да се насмеје, а кад не мо |
| каше за образе и падаше на њу; а она се брањаше, испрва молећи, после љутито. <foreign xml:lang |
| ана стеже бабу да је удави.{S} Стара се брањаше, и рече: „Ти си нешто лепо снила, зато си тако |
| асла.{S} За Црни Врскапут не бих.{S} За Браон Фес не бих.{S} За Зрелу Смокву не бих.{S} За оног |
| је мени Жути Врскапут, као и онај други Браон Фес, као и онај трећи К—К.</p> <p>— Ко ти је тај? |
| !{S} Богата истина, али пуна: родитељи, брат, сестра, снаха, братова деца...{S} Цео Солун зна д |
| а мрзи, и да јој муж није он, већ његов брат Осман.{S} После себе извињава: „Ћутим због деце: н |
| а си удовичка кћи. <pb n="98" /> Где је брат, па се не сме, а камо ли отац, овакав отац, <hi>Гр |
| ио с братом ?{S} Не.{S} Ниси, јер ти је брат отишао на чифлук.{S} Јеси ли казао, за кога ћеш да |
| кадуне пита је: хоће ли га кад му умре брат... да му буде жена.{S} Она му не одговара.{S} И он |
| ариш за нас.{S} Сви смо те изгледали, и брат ти, и снаха, и синовица, сви ми, а ти, никако не д |
| S} Мало, па дође Осман <pb n="248" /> и брат му.{S} Кад виде непознат ђерђеф мали, ружичаст, се |
| не.{S} Узбуђен, да му није овде мајка и брат толико старији од њега, он би сео крај ње па би је |
| ред које она „не излази“, Фатмин теча и брат од тетке, па јој час брише очи, час намешта тел, ч |
| ко радити, јер сваку помаже или муж или брат или, чак, отац.{S} Ја сам се овде одмах с њима наш |
| {S} Ти си ми милосник, а муж ми је твој брат Осман.“ Он се препаде, помислив да је полудела, а |
| пред оца, гологлава:{S} Ахмед-беј, мој брат, старији је од мене.</p> <p>А Фатма уђе, па и не п |
| атерине јој рођаке, Цариграђанке, и њен брат од тетке, дошао из Цариграда за њену свадбу.{S} У |
| ако млад, мени није човек, мушко, него брат: његова мајка и моја две су рођене сестре...{S} Ви |
| њ не би могла удати, јер он би јој био брат од тетке.{S} Ја бих, Ариф-ханум, баш волела да се |
| лудилу од страсти, чак заборавља да му брат још није умро.</p> <p>Приђе јој сав узрујан, али ј |
| ла, зато он...{S} Кад умре овај јадник (брат му је јектичав), он ће снаху узети, а може: млађи |
| опази, већ брзо изусти: „Где је Осман (брат им, старији од њих)?{S} Девојчица одговори : „Код |
| га-беј! преклиње сестра и плаче.</p> <p>Брат га вуче за капут, задржава; а Фатма, збуњена, упла |
| виде тога лепог младића Цариграђанина, брата од тетке Емир-Фатми, и видевши га, погуркују се, |
| оче мој, за Божју љубав.{S} Оца немам, брата немам, мужа немам.{S} Сама слаба женска страна.{S |
| он ће снаху узети, а може: млађи је од брата.{S} И она лепа, млада, његових година.{S} А где ј |
| јом страшћу, па се трже јер срете оца и брата; мало даље, срете мајку, сестру, братаницу, девој |
| је од камена.{S} Ни молба Али-беја, ни брата му, ни сузе материне, ништа не омекша овај камен. |
| авијала руку, као да је замишљала струк брата, кога није имала.{S} Како ће им бити кад га понес |
| брата; мало даље, срете мајку, сестру, братаницу, девојчицу од својих десет година, и једну сл |
| ли пуна: родитељи, брат, сестра, снаха, братова деца...{S} Цео Солун зна да је он снаси и девер |
| кући.{S} У авлији се играху двоје млађе братове му деце, мушкарац и девојчица, тераху обруч као |
| вом обичају, проведе Рамазан с мајком и братом.{S} Пошто је Мерсије за који дан код Ариф-хануме |
| И после, мој син хоће да се договори с братом и пријатељем. <pb n="118" /></p> <p>Нурије се на |
| ?</p> <p>— Слатка Мерсије!{S} Она као с братом.</p> <p>— Ааа!{S} Ми не можемо као с братом с ту |
| ом.</p> <p>— Ааа!{S} Ми не можемо као с братом с туђим човеком.{S} Зато нам није крива вера, не |
| че:</p> <p>— А јеси ли, сине, говорио с братом ?{S} Не.{S} Ниси, јер ти је брат отишао на чифлу |
| ре Ариф-хануме, ја ћу да идем на Јалије брату и своме пријатељу.</p> <p>— Сине, сине, ти детету |
| , мајчице; такве се ствари не казују ни брату ни пријатељу.</p> <p>— Ни родитељу?</p> <p>— О, м |
| ако је велики, као што се чудила једном брату од тетке кад је био на мртвачком одру, који јој ј |
| тетке коју толико воли, она смете с ума братучеду...{S} Седме ноћи, ту су сви Фатмини, чак и сл |
| азе други људи до муж јој, свекар, њена браћа, и један девер, према коме осећа сестринску љубав |
| сирочету, девојчици; а Нурије ће њеној браћи за Бајрам купити хаљине и за све време Рамазана с |
| постељу.</p> <p>Али, одмах скочи: то је брачна постеља, и она нема више права на њу, јер јој је |
| и изишла из његове куће, чак ни из ваше брачне собе.{S} Ти треба...</p> <p>Она прекиде робињу и |
| љених, него као два друга.{S} Један леп брачни живот за час се и <pb n="194" /> неочекивано пок |
| о с њим...“ Они кажу:{S} У лажи започет брачни живот, то је зграда сазидана на песку.{S} Једна |
| уркиња Фатма, какву већу срећу тражи од брачног живота!{S} Она је о овоме сањала и ноћу и дању. |
| увређена, ја почех да размишљам о своме брачном животу.{S} Лежала сам три дана, па кад устадох, |
| е да је изведе: све да би била срећна у брачном животу, збиљи коју младе девојке узимају за шал |
| ком фризуром, него расплетена, да јој у брачном животу <pb n="132" /> ништа није сплетено, с ду |
| ад ми дошао... напад.</p> <p>И клону на брачну постељу тресући се.</p> <p>Он се наже над њу, и |
| тачком у верској им одредби.{S} Узе џак брашна и у брашно завуче завежљај с хиљаду гроша у злат |
| не тражи.{S} И одмах купи од ње тај џак брашна, мислећи : „Завет сам испунио; поклон нисам узео |
| у којима је из чаршије донет пиринач и брашно, већ их изгорела. „Неће бити добра домаћица,“ ре |
| удовици с поруком да не мора изручивати брашно — он јој џак не тражи.{S} И одмах купи од ње тај |
| рској им одредби.{S} Узе џак брашна и у брашно завуче завежљај с хиљаду гроша у злату, и то пос |
| у туђем оку види труп, у своме не види брвно.{S} Била сам дете, па сам се једном комшији подсм |
| зиму, и наједанпут ништа се не види, ни брда, ни куће, ни лађе, ни каици, не као да паде с неба |
| непрестано гледа у лепу земљу са њеним брдима и бистрим рекама, и час-по па се обрадује мору, |
| препуклим плочама...{S} Па су изишле на брдо и пошле оним, обраслим у коров, гробљем, одакле об |
| и харем.{S} Попушта вођице и пење се уз брдо, затеже их и скреће у попречне улице, тера све ход |
| пео у небо један кипарис, и пошло се уз брдо, уз велико брдо, ишло кроз Стари Солун, начичкан т |
| ођени својим дугачким сенкама, одоше уз брдо...</p> <p>Пролазили су многе криве, уске сокаке, с |
| завши се до Ћемер-Капије, оне пођоше уз брдо, поред хамама покривених маховином као ћилимом, по |
| b n="212" /> изишла с каквим теретом уз брдо.{S} Фатма паде на једно шиљте и зарида: страх јој |
| кипарис, и пошло се уз брдо, уз велико брдо, ишло кроз Стари Солун, начичкан трошним зградама |
| плаво небо.{S} Кад су год биле овде на брду, увек су дизале печа и гледале с усхићењем у небо |
| се сав Солун, и море, црно, порасло као брег.{S} И њу као да обузе пламен, засенише јој се очи, |
| низак зид учини му се виши од највишег брега.{S} Да нису мухамеданци, сретали би се на улици, |
| ује мору, кад се заплави између зелених брежуљака.{S} Зеленило траве, широколисти дудови, огром |
| {S} Кућа у којој гостујем, на једном је брежуљку одакле се види сав Серез.{S} Ја сам до сад сед |
| } А ми, прво ономе ко гледа, и ако није бремен, па после у своја уста.{S} Оне имају духа, али.. |
| p> <p>Париз, 30 јануара 1907</p> <p>Ја, бремена, јуче гледам где једу кувано воће, а оне се не |
| толико врућина?!</p> <p>— Није, него да брже изиђе ђаурски дах, рече Сафет.</p> <p>Она плану:</ |
| ономадашњи Грк.</p> <p>Њој је сад напад брже прошао, зато што је лекар брже дошао и слободио је |
| заљуљала се и пала...{S} Лекари дођоше брже но што би се очекивало, и наместивши младога беја |
| pb n="199" /></p> <p>Али, он се сад опи брже но прошли пут.{S} И опет страх, бол, плач, преклињ |
| едним младим бејом, у Скопљу, па се опи брже но други пут, и још учини нешто што дотле никад ни |
| је игра бивала ближе крају и деф летео брже у рукама једнога старога чочека, потурчене Циганке |
| ад напад брже прошао, зато што је лекар брже дошао и слободио је.{S} Кад се сасвим умири, лекар |
| него који је бољи.{S} Што већа душа, то бржи опроштај.{S} Кад сте с пријатељем у завади, сетите |
| кћери, ово су речи из Корана: „Човек је брз по природи...{S} Оному који прашта и мири се са сво |
| заклетава.“ Мајци му беше криво што је брз, што се не размисли, промисли, а он се насмеја што |
| и из њега извади <hi>његова</hi> писма, брзо их метну у недра, па саши јастук...{S} Узе та мила |
| ука кад принесе чашу устима.{S} Устаде, брзо, и похита кући, али — <pb n="208" /> кафана...{S} |
| н зид — да виде Џемала. „Кјучук-хануме, брзо!“ викну из куће Ђулренги, а оне потрчаше у ненину |
| {S} Он не употреби силу, већ опет поче, брзо, журећи се: тако много има да јој каже, тако много |
| — девојка си.“ Он је говорио француски, брзо, не муцајући, а она не скидаше скута с главе ни ру |
| атна...</p> <p>Седе за сто, узе писати, брзо и нервозно, сав унесен у речи које писаше крупним |
| „џемала”, ја сам, ван себе од радости, брзо рекла „хоћу“.{S} Али Џемал, то је наше име, истина |
| >И пошто јој метну теме на скут и руку, брзо, без устезања, исприча јој сву тајну њене унуке.{S |
| ди?! пита она зачуђено.</p> <p>— Ова... брзо устани!...</p> <p>Она скочи и, уместо да се закључ |
| и и виде на столу пошту, чисто задрхта; брзо устаде.{S} Хтеде одмах читати, па се трже: неумиве |
| — Колико има како јој се кћи испросила? брзо рече Сафет.</p> <p>— Њена кћи тек је ушла у петнае |
| ио је толико пијан, а свега се сећа.{S} Брзо се уми и обуче, али не изиђе, већ се спусти на јед |
| тике, која у води побеле, запени се.{S} Брзо попи то, и скочи.{S} Заклетва!{S} Каква заклетва?{ |
| и не помишљам на женидбу, а ти...“ Она брзо и смело рече: „Делила бих с четири ортака ствар — |
| ајући:</p> <p>— Боље те нашла, сине! па брзо додаде: — А зар тако, сине?!{S} Ти не мариш за нас |
| уту мору, с мало отвореним шалонама, па брзо пређоше у другу из баште, где бејаше много прозора |
| ћемо.</p> <p>— А шта радише наше? упита брзо и радознало.</p> <p>— Једне као ја, тако осећају; |
| „Срам те било!{S} Срам те било!“ А тад брзо, јављајући јој да је од њега слободна (бош), запов |
| Заклетва!{S} Каква заклетва?{S} Ишао је брзо, као да ће кући, па тек успори ход: опет кафана, и |
| пришива сама, него робиње.{S} Сад шије брзо и лепо једну женску антерију од цица, а снахи дала |
| едаше на стакленој софи; али се девојке брзо одвојише: одоше да свирају.{S} Свирале су <hi>Изгу |
| ши, Мадам Аристид.{S} Чини јој се да се брзо врати само зато да се с њом помири; јер дане које |
| чује да сам заљубљена!“</p> <p>Фатма се брзо спреми и оде на софу, где су седеле њена нене и ма |
| рујем...{S} Негде је у послу.{S} Она се брзо врати у собу, па сакри хаљине и накит: кад се врат |
| хладну крпу на главу и на срце, чије се брзо и јако лупање јасно чуло, поднесе јој лимун и сирћ |
| /p> <p>Свекрва као смрт побледе, али се брзо прибра и рече:</p> <p>— Вратиће се...{S} Обуци му |
| а собе где јој спавају родитељи, али се брзо измакла и изишла из куће и из дворишта, као сенка. |
| лукаво.{S} Она се попово наљути, али се брзо поврати и растужи се.{S} Оне јој се учинише заблуд |
| рати у своју собу нерасположена; али се брзо развесели, управо узбуди, кад виде на столу писмо |
| ни на намет није пало.</p> <p>Али он се брзо умири; чим осети њу, метну своју главу на њене гру |
| е би могао одвојити; али томе детету се брзо досади (јер он га стиска, да га удави), па неће ви |
| је јава!</p> <p>— То је сан, и проћи ће брзо као сваки сан.</p> <p>— Тејзе, онда ти никад никог |
| у папуче „за по кући“, оде уз степенице брзо као да бежи од <pb n="18" /> туге која је наједанп |
| ашима морам: наше су.</p> <p>Сафет рече брзо и неочекивано:</p> <p>— Пишу ли љубавна писма кћер |
| ше у кухину, те казаше то слушкињама, и брзо, све се наредише око једног великог мангала и зади |
| златну кутију пуну „просута" бисера, и брзо јој диже дувак: очи им се сретоше, душе им се пољу |
| у, он хтеде да је омилује, па се трже и брзо приђе мајци:</p> <p>— Добро дошла, мајчице! узвикн |
| погледаше у Арифу, па се Ариф наљути и брзо се трже, прибра и загледа се у овај необични тип, |
| смеде.{S} У предсобљу срете Ђулбејазу и брзо рече:</p> <p>— Где је кујчук-ханум?</p> <p>— Отишл |
| иџик скине и отвор зазида.{S} Све то би брзо.{S} Он иде по башти и куне Нурију као жена. „Да Бо |
| о ју је назвао, па јој би тешко.{S} Али брзо се прибра и рече:</p> <p>— Али кажи ми, суто, шта |
| онемела, шта ли...{S} Он поче да говори брзо као да се жури: „Ја знам да си нова, али не знам д |
| казавши никоме да ће ићи, она одговори брзо и смело: „Побегла сам од куће: нисам могла сачекат |
| ма речи натраг.</p> <p>Али-беј се врати брзо, као да је прелетео толике улице; журно уђе у собу |
| н из Ђумулџине...</p> <p>Вече се спусти брзо, као да хтеде да се Фатма одмори и припреми за нов |
| не погледа га.</p> <p>— Куда? изусти он брзо и строго.</p> <p>— Па што питате куда, кад знате? |
| ла.{S} Она скочи.{S} Муња нема.{S} Небо брзо скиде са себе црнину.{S} Она стрча доле.{S} Из соф |
| .{S} Сад се каје, знам...{S} Тебе много брзо пусти, отиде му неизмилована.{S} С оне три се затв |
| рагог и драге два пријатеља.“ Зар овако брзо то да дође?...</p> <p>Мај.</p> <p>Данас, пролазећи |
| >И то, „турско венчање", изврши се тако брзо и тако просто.</p> <p>Али пре но што су се разишли |
| ла га волиш !{S} Како те то ухвати тако брзо?! говораше Мерсије и запали свећу, зари нокат чак |
| едоће и узбуђења.{S} И то се сврши тако брзо и тако просто, као да је дао реч, ако се опије да |
| S} Мајка јој не би вређала њен бол тако брзо — после три месеца.{S} Она се на тетку не наљути; |
| p>Ибрахим-Хасан-беј ништа не рече, само брзо устаде и оде.{S} Мало, па се врати и рече:</p> <p> |
| о необично, и за дуго лупало неисказано брзо и јако, она га чула.</p> <p>— Никако нисам мислила |
| ене, а њено измучено срце опет тренутно брзо залупа, и препуни се топлином и љубављу, и нежно п |
| ово на улици.{S} Ушавши у кућу необично брзо, натрча на Мерсију. „Хуот!{S} Хуот!{S} Хуот!“<ref |
| {S} Арифин муж отрча по лекара, и лекар брзо дође: онај ономадашњи Грк.</p> <p>Њој је сад напад |
| а да заплачу.{S} Он ништа не опази, већ брзо изусти: „Где је Осман (брат им, старији од њих)?{S |
| је гологлаву, окрете јој леђа; а она му брзо и прибрано нареди да трчи с другим слугама по лека |
| ни: — Добро дошла, ханум!</p> <p>Она му брзо приђе, притисну му на руку усне и чело и тихо рече |
| а певамо, не да плачемо: саставићемо их брзо.“ Девојка више не изиђе ово вече, а сутрадан : пре |
| она знам да неће доћи.</p> <p>— Шта те брига?!{S} Кад ја желим, шта те се тиче свет? <pb n="25 |
| .{S} Што не би?{S} Пио си кад ниси имао бриге, а сад...{S} Ја сам <pb n="230" /> ти, сине, каза |
| ако страшно тихо? рече пашиница с много бриге.</p> <p>— Ја опет волим...{S} Смем к њему.{S} Одн |
| етње и до гледања у кафезе да има какву бригу или бол, и да је не занима туђ живот!“ Она, јадна |
| а пушиш преда мном.{S} Али кад је човек брижан или болестан, није грехота ни срамота.</p> <p>Он |
| ку молитву, она мирно и тихо, невесела, брижна, настави:</p> <p>— Оне сиротице, просте, без књи |
| же бити све зна; зато је на свадби била брижна и обучена у загасито зелено.{S} Па је испита.</p |
| та јој је, кад се дубоко замисли или је брижна.{S} Понекад му се загледа у очи, и он би је пре |
| д кад она оде мужу, невесела је, управо брижна је, зацело што је Осман-беј љут.{S} Ко ће знати |
| стра.{S} Поред ње, врло озбиљне, готово брижне, корача њена сестра, у љубичастој свиленој европ |
| но...</p> <p>— Чиме се лечи? рече Осман брижно. <pb n="245" /></p> <p>— Бром, етар, купање у мл |
| (јер сад нам је живот трулеж), из кога бризга крв, црвена и врела; а и њима није тешко радити, |
| мужем није хтела говорити о оној тајној бризи која је мучи; он је то опажао и није јој хтео ниш |
| рећна <pb n="198" /> ја! узвикну болно, бризну у плач и паде на празну постељу.</p> <p>Али, одм |
| :{S} Рашиде-ханум је на умору.{S} Фатма бризну у плач, изненади се, мада зна да јој је та тетка |
| } Зашто му не устаде, кћери?</p> <p>Она бризну у плач, не одговоривши свекрви.</p> <p>— Јуче си |
| ти и виде — црвене црепове.</p> <p>Ариф бризну у плач, као да жали сиротог лончара.</p> <p>И Фа |
| арица поста удовицом за ноћ, да се сама брине за кућу и децу: муж јој не умре него га протераше |
| ају у шта обући се; кад се за све други брине...{S} На мојој софри вечера не разликује се од иф |
| па је, од породице је, богата је.{S} Не брини се за њу.</p> <p>— А ја? опет изусти нехотице.</p |
| > <p>Писмо је писала дуго, прочитавала, брисала, исправљала, преписивала; јер њена Госпођица об |
| ово само он, јер је време чинило своје, брисало је, полако, неосетно, оно што беше у њеном срцу |
| и ортаци, ту се не пева,“ мисли стара и брише сузе белим јашмаком са своје главе. „Њу, чисту да |
| Фатмин теча и брат од тетке, па јој час брише очи, час намешта тел, час подиже какав пали праме |
| ке сасвим праве, округло подстрижене, и бркова подстрижених, те му се лепо виде танке усне; под |
| али много млађи јер су обојили — косу и бркове; трећи, човек испод четрдесет година, био је она |
| обучени, укрцаше у један велики морски брод за Марсељ... <pb n="279" /></p> <p>Истога дана, у |
| а, Нурије и Алије укрцале су се у један брод за Цариград.</p> <p>Друга је година како Ибрахим-Х |
| таје, не зна да узима бројанице: уместо бројаница узе са шиљтета Ђулренгијине ђинђухе. „Алије!“ |
| ај у папучама, с раскопчаним мундиром и бројаницама, заспа крај миндерлука...{S} Заспаше и још |
| да узму абдест и да клањају, па тад, с бројаницама, да седну у једном ћошету.{S} Сестро, пре б |
| чарапа, у мундиру сасвим раскопчаном, с бројаницама...{S} У ову грају, у урнебес, ушао је Џемал |
| сена, не зна да устаје, не зна да узима бројанице: уместо бројаница узе са шиљтета Ђулренгијине |
| крстивши ноге, узеше од урминих коштица бројанице, и уз тихо жуберкање зачу се шапат...<pb n="1 |
| Мусаф<ref target="#SRP19120_N102" /> и бројанице — мене и не погледа.{S} Да ли је хтео да ме к |
| ју, беху спремљени за сваку по јашмак и бројанице.{S} Гошће су дошле абдеслије, узеле су абдест |
| ааа! стењаше па зажмуре и узе мирисати бројанице, говорећи:</p> <p>— Миришу ми на дуван.</p> < |
| авршише клањање и помакоше се узимајући бројанице.</p> <p>О, све је готово, и ифтар и молитва; |
| -хануминим прозором. „Један, два, три,“ броје сестре гледајући се и клатећи се.{S} И Фатма је о |
| ила...{S} Кад се потпуно прибра, свесно бројећи лупање стражареве палице у калдрму: так! так! т |
| е стражарову палицу, запушава уши да не броји часове.{S} И наједанпут, загњури главу у јастук: |
| те узе шешир, уставши, и рече:</p> <p>— Бром, етар, млака купатила, лака храна и на првом месту |
| е Осман брижно. <pb n="245" /></p> <p>— Бром, етар, купање у млакој води...{S} Од двадесет пет |
| ита, исцепа га, с речима;</p> <p>— Кали броматиум квари стомак.{S} Натри броматиум бољи је...{S |
| — Кали броматиум квари стомак.{S} Натри броматиум бољи је...{S} По једну кашику на два сата.{S} |
| један од крви и меса, други од камена и бронзе...{S} Ови други сви имају душу, и ја многе позна |
| познанике бар међу народом од камена и бронзе.{S} Ишла сам на гробље, хришћанско, на велико и |
| сам...{S} Гледајући у људе од мрамора и бронзе, ја сам видела да они не при падају једноме наро |
| о гробље, турско, у долини, под зеленим брсним дрвећем, чије испретурано надгробно камење чини |
| S} Отац те не би више у кућу.{S} Толика брука досад, заврши Сафет врло узрујана.</p> <p>Ариф оп |
| " /> их обрука вичу на глас: куда ће од бруке !...{S} А стара, тресући се као прут, с муком, за |
| или, још горе, да је бије.{S} Куд би од бруке?{S} У своме страху се не сети, да он, горд на сво |
| свему су мислили, размишљали њини људи, брутални егоисти!</p> <p>Енглескиња записиваше Француск |
| љалац, кицош, висок, витак, млад и леп, брчићи му упредени и намазани помадом, а лице набељено, |
| не стране зида обраслог у винову лозу и бршљан чује се шуштање траве и шум нечијих корака.{S} О |
| кољене дивним парком а покривене лозом, бршљаном и дивљом ружом, много исцветалом, хануме, кроз |
| воришта — оградни зид, покривен лозом и бршљаном, и пред духовне очи изиђе јој цела слика харем |
| огу.</p> <p>Дошао је Бајрам.{S} Зурне и бубњеви заглушивали су уши.{S} Људи су се вратили из џа |
| е тога Цигани, од прозора до прозора, с бубњем и песмом, певају:</p> <l> Кристал прозори отвори |
| еса челенка трепери, сија се као сунце: бубњи и зурне разлежу се по свој махали (он ће све по с |
| ат, неки бут: пашиници остаде само леви бубрег...{S} Па се закла још један ован, жртва од Нуриј |
| } Скоро ће поноћи, а Солун је по кућама будан; пуно звезда на небу, и пуно звезда на кућама: по |
| д ифтара.{S} Кад каква господска свадба буде, по месец дана и више говори се о оделу и накиту м |
| а воли и да га се боји, да сажаљева, да буде скромна, да не мрзи, да не оговара, да се сећа да |
| чини јој се црна, прљава.{S} Како ће да буде код ње на ифтару и вечерас, кад ово зна!{S} Несрећ |
| </hi> постоји.{S} А нек пије... само да буде њен.</p> <p>Тај дан ништа нису питале Фатму; остав |
| -бејова Османа.</p> <p>— Ах, само то да буде! рече Цариграђанка, па и она поцрвене.</p> <p>— От |
| ека...{S} Побегла сам, јер зашто да она буде несрећна?“ Ахмед-беј бејаше поражен, и ништа не ум |
| у човеку, који је учио да према свакоме буде охола, па чак и према мужу, да никога не поштује, |
| чу његове кораке, па отрча тетки да не буде с њим сама...{S} А кад се чу језан и она попи земз |
| од себе због девојчица, да им мајка не буде изобличена као преступница.{S} А сад, побегла сам |
| ако се, на пример, опије, да му жена не буде више жена, да остане од њега <hi>бош</hi><ref targ |
| ише опити, а ако се опије да му жена не буде више жена.</p> <p>— Ашколсун! узвикнуше сва четвор |
| али се где свећа, где лампа, — да се не буде у помрчини кад је вече; а као сваки дан у ово доба |
| чак робињама дајемо лепа имена да им не буде жао што су робиње.{S} Каква лепа имена!{S} Гонџеђу |
| <p>— Али ако се опет опије, и она му не буде више жена?{S} Ми добро знамо колико га она воли, р |
| хтели доћи пуномоћници и сведоци, да ми буде венчање, дође нам Ариф-тејзе, и донесе мени верени |
| га ни у сну снила, и он је требао да ми буде <hi>муж</hi>!...{S} А за пуномоћнике, мој отац: „Д |
| p> <p>— Мајчице, ако да Бог да ми Фатми буде боље, ја ћу послати Минире-кадуни хиљаду гроша, ре |
| е изјада час њој час Ариф-тејзи, те јој буде лакше.</p> <p>Турске жене долазе да обиђу болесну |
| богати.{S} А њен отац жели да овај брак буде потпуно европски — по избору.{S} Као да је то избо |
| „Стари пријатељ не бива непријатељ; ако буде, није лепо.“</p> <p>Снаха поћута, па рече:</p> <p> |
| {S} Ја бих, чини ми се, казала, па како буде.</p> <p>Нурије узе себе извињавати:</p> <p>— Али ј |
| е: хоће ли га кад му умре брат... да му буде жена.{S} Она му не одговара.{S} И он, потпуно <pb |
| да гледа у другу“. „Као да не иде да му буде жена, већ милосница!{S} Срамота!“ помисли и скочи; |
| , да јој пише, да је пита хоће ли да му буде љубазница, кад да се састају, и где?{S} Тамо, испо |
| горева, па остане јасан жар, па по жару буде пухар, па се то претвори у угљевље, а угљевље у пе |
| {S} Па што ме није спремио за живот, да будем самостална?{S} Право каже тејзе: „Ми ћемо дотле с |
| вети као покајница.{S} Ја сам рођена да будем жена и мајка; али, кад ме мој бездушни <pb n="183 |
| деце: не бих могла без њих.{S} Нећу да будем изобличена: због женске деце.“ Турске жене, из пр |
| нећу да седим невенчана...{S} Зар да му будем љубазница?...</p> <p>— Сакриј се од њега кад ти н |
| је-ханум!{S} Да могу да те опијем те да будеш весела.{S} Једна од тих што су онда мислиле да са |
| с хаљине... „Сестро, доста!{S} Сестро!“ буди је из заноса Нурије „Чујеш ли <hi>сабах</hi>?...{S |
| цвеће, воће ; крај њена прозора смоква буди је, шушти, и час-по удари граном о отворено прозор |
| је буди.{S} Али она је будна кад је све буди: тице, цвеће, воће ; крај њена прозора смоква буди |
| чајно; све неће да је узнемирује, да је буди из спа, толико лепог, а који траје тако кратко, и |
| д, осетио је зацело да је она ту, па је буди.{S} Али она је будна кад је све буди: тице, цвеће, |
| .</note> <note xml:id="SRP19120_N52">Не буди љубоморна.</note> <note xml:id="SRP19120_N53">Напо |
| е.</note> <note xml:id="SRP19120_N4">Не буди урока.</note> <note xml:id="SRP19120_N5">Хвала Бог |
| мирена, наже се над унуку, па је љуби и буди:</p> <p>— Отвори очи, очи моје!{S} Ослободи душу, |
| д не можеш, чедо, ти пости; али... ноћу буди с мужем.</p> <p>Прође први дан поста.{S} Сестре пр |
| ињу!</note> <note xml:id="SRP19120_N24">Буди паметна!</note> <note xml:id="SRP19120_N25">Остави |
| ну кутију остави теткино писмо и рече: „Буди с њима: сва су ми од слатке тејзе.{S} О, да ми сад |
| француских писама, остави га шапћући: „Буди с њима: сва су ми од моје Госпођице“, и загледа се |
| ставу понова узимам и идем да вичем, да будим наше жене, да траже право...“ Хтеде рећи „право с |
| прошаптала најтишим шапатом: „Да их не будимо : нек спавају, нек сањају чаробни сан Истока.{S} |
| >По лекара отрча сам Осман; али, док је будио тројицу, док је једва један пристао да дође, прош |
| ведок.{S} Хвала вам.{S} За Божју љубав, будите нам и посредник... између нас и Ибрахим-Хасан-бе |
| ењено лице, мислила је: „Гледајте ме, и будите срећне као што сам ја срећна!“</p> </div> <pb n= |
| јој да му религиозна осећања нису била будна, јер је дуго био у Европи, и да му их није могла |
| да је она ту, па је буди.{S} Али она је будна кад је све буди: тице, цвеће, воће ; крај њена пр |
| да сви посте па спавају, а оно, сви су будни, осим Џемала, и сви говоре, осим Фатме: у соби се |
| .</p> <p>У Нурије-хануминој кући сви су будни.{S} Клопарају нануле слушкиња, доноси се вода, уз |
| ије видео.{S} Нема је.{S} Он оде у њен „будоар“, да је тражи.{S} И ту је не беше.{S} Ту су била |
| ни, већ што су људима од потребе, да им буду сигурна „преносна средства“: под својим чаршафима |
| енска друштва, која ће организовати чим буду смеле.{S} Таквих скупова било је па више страна Но |
| нија,“ помисли Ариф.{S} Говор jе држала будућа председница „Друштва за васпитавање турских жена |
| на своју срећу, уздржа.{S} Секретар ове будуће председнице имала је бити једна која са својом п |
| >— Ова жена нема прошлости и не очекује будућност.{S} Она је у тренутцима у којима живи.{S} Она |
| велики и светао празник, јер је то дан буђења природе: излазе у поље, нарочито жене, и на изво |
| ње и припремање жена, масе, уједно је и буђење.{S} А да ли је добро, да није грех да их пробуди |
| ових пробуђених створова, и необуздану бујицу што носи из мрачне ноћи у ведар и светао дан тол |
| е стреса.</p> <p>Најпосле уђоше у једно бујно-зелено двориште једне обичне двоспратне куће крај |
| <p>— Устани, монањо! што јој не кажете, бујук-ханум? рече црнкиња улазећи у собу, па се закикот |
| ед ногу, и због тога су га прозвали <hi>Бујукбурунли</hi>, то јест носоња, што ће рећи охол.{S} |
| главна, удовица; али њој је жив њен <hi>Бујукбурунлија</hi>.{S} Њеног оца зову још и <hi>Јилдир |
| ече: чешља се, гизда се, — доћи ће јој „Бујукбурунлија“... да му је увек лепа, насмејана, да јо |
| моја кћи, нека се сети оне пословице из буквара: „Два уха, једна уста: двапут слушај, једанпут |
| улицу наједанпут, неочекивано, могла би букнути револуција какву историја света не памти.{S} Ми |
| ри.{S} Његова страст све је више и више буктала, и њега целог обузела: без Зејне му кућа беше п |
| алост је ватра: сад наложена, суха дрва букте, па прегорева, па догорева, па остане јасан жар, |
| ешто ври па хоће да прекипи, час као да букти па хоће да избије пламен, а ја се савладам па чак |
| етворим?</l> <pb n="125" /> <l>Дођи док букти ватра широка!</l> <l>У пролазу те видех, па сада |
| } Пошаљи му ружу. <hi>Ђул: сенсин беним булбул</hi>.{S} Пошаљи му нагорелу цигару.{S} Ти знаш д |
| “ узвикнуше радосно домаћице. „<hi>Сефа булдумиз!</hi>“ одговорише, такође радосно, гошће.{S} Г |
| ме се жене, све незване, да је гледају: буле у чаршафима с подигнутим печима, Јеврејке у шарени |
| едан велики жут ћилим, те изгледаше као булка у житу, па поче да прича свекрви шта је снила: ка |
| дно.</note> <note xml:id="SRP19120_N83">Булка.</note> <note xml:id="SRP19120_N84">Сватови с мом |
| беле као висибабе, фесови се црвене као булке.{S} И богато и сирото, и муслиманско и хришћанско |
| , све у собу одоше с ципелама.{S} Читав буљук послуге похита за њима, а једна робиња однесе њин |
| фесовима и зеленим и белим турбанима и буљуке жена у разнобојним чаршафима, и где је било водо |
| , сироте, нешто хоће а не знају шта.{S} Буне се, отимају се, беже од глупих предрасуда и опет и |
| .. жена побуњеник, то је нешто ново.{S} Буне се људи против стања у земљи, против неправде, али |
| озбиљи.</p> <p>— И те с толиким правима буне се за право!</p> <p>— А ми?!{S} А ми?!{S} А ми?!</ |
| сно, и прича јој све као другу, жене се буне против неравноправности с људима!{S} А шта да ради |
| с новима, с онима <pb n="269" /> што се буне и што буне.{S} Ноћу тишина, нигде никога на улици, |
| ма, што се занимају феминизмом и што се буне.{S} И мало па виде да се није преварила; јер најст |
| ознало слушају разговор жена о женама и буне се на уређење харема.{S} Фатма их подсети на Марсе |
| онима <pb n="269" /> што се буне и што буне.{S} Ноћу тишина, нигде никога на улици, па се чини |
| fr">que</foreign>...{S} А уображен!!{S} Буни се што сам покрила главу и што не умем с мушким да |
| издржала.{S} Ја знам да се она од тада буни против наших људи још више; и да припрема за буну |
| а, само не за турске жене.“ И понова се буни; али против кога, то не зна...{S} Виде појас њихов |
| .</p> <p>Она не доврши, а он поче да се буни.</p> <p>— Глупост!{S} Која вера још има такве глуп |
| таје, мисли: отац је не да њему, она се буни, бежи с њим у Европу; тамо имају кућу, европски на |
| аром...{S} У гору и камен!</p> <p>Он се буни:</p> <p>— У Европи се сме с љубазницом, овде се не |
| мисли Фахрије-ханум, најстарија нова, и буни се гледајући „изложену“ Фатму, дијадему, обућу...{ |
| <hi>ариф</hi> и <hi>али</hi> просто нас буни.{S} Изгори га, молим те, и ако је на француском.{S |
| а; у човеку, мужу!...{S} И ја се буним, бунила сам се!...</p> <p>Како је ханум-нене?{S} Шехназе |
| у пред њима слободне; Францускиња их је бунила кад год су биле саме, пред њиховим гувернантама. |
| ан, да је свирала само у деф, зар би се бунила, зар би пљувала на Левха, зар би ломила кафезе, |
| е свега сваки час сећала и сваки час се бунила, у себи, не говорећи никоме ништа.{S} У овој ста |
| ће погледала у мужа, своју неприлику, и бунила се.{S} Али одрасла у строго моралној кући, <pb n |
| ека, француска васпитаница би се зацело бунила што су је изложили на углед као робу; али, она с |
| удили наши људи образовањем...</p> <p>— Буним вас, али не да се љубите с људима, него да сте у |
| години?</p> <p>— Сестро, што се баш ја буним, у толико је искреније: из мене не говори моје ог |
| е Сафет љутито.</p> <p>— А, ја да ти је буним!{S} Побуниће се сама.</p> <p>Да им је овако чести |
| ља ребра, већ од главе.{S} Што се ја не буним: мој муж је „гром“, него ти: твој муж је „добар д |
| рећни, и ради тих својих сестара, ја се буним и — радим.</p> <p>Трећа, најмлађа, болесна, закаш |
| е друга, млађа, Мирсаде-ханум.{S} Ја се буним против овог срамног режима.{S} Једна моја другари |
| а га има; у човеку, мужу!...{S} И ја се буним, бунила сам се!...</p> <p>Како је ханум-нене?{S} |
| као о Богу. „Ефенди, беј...“ Ја се опет буним против људи...</p> <p>— Долазно ми једну ноћ...{S |
| ... бол.{S} И ове жене ћуте!{S} И ми се бунимо!...{S} Валијиница правила излет у Вигантову Башт |
| p>— И она ћути, зете?</p> <p>— Немој ми бунити дете, рече Сафет љутито.</p> <p>— А, ја да ти је |
| што ју је љубио човек?{S} Ти, која нас буниш, говорећи нам да имамо оружје свест, коју су нам |
| и кафешантанским девојкама, где им се у буновној глави порађа срећна мисао да доведу жени — орт |
| ти није назвао: и женски Хилми-паша, и бунтовница, и како би њу требало, заједно с њеним друга |
| адмоазел Дарно поче на енглеском језику бунтовнички говор:</p> <p>— Мис Пирсон!{S} Ви сте видел |
| <p>— Да је ту Ариф-ханум, рекла би:{S} Буну ћемо.</p> <p>— А шта радише наше? упита брзо и рад |
| в наших људи још више; и да припрема за буну свако женскиње наше што је дошло до свести било књ |
| духовним очима вид, и дизати некога на буну.{S} Гледајући њу, а не познајући Арифе, човек би с |
| побегне; а он, исто као сад: грознице, бунцање.{S} На мене је, тешко мени!{S} И ја сам тако ра |
| ам се била разболела, онолике грознице, бунцање: казала му Ариф-тејзе, и изгрдила га; а он њу к |
| ће више к њему; а он за њим одболује, у бунцању тражи то дете.{S} Он је волео како нико није, л |
| — Гиј де Мопасана, Марсела Превоа, Пола Буржеа, и друге.{S} Нађоше и Флобера, и Лотија, и насме |
| алских кафана, Ибрахима берберина, Кара-Бурну и чочека, то јест само једне чочекиње.{S} Па се з |
| езда“...{S} Двапут су ишле на мали Кара-Бурну на затвореним колима; а једанпут су се шетале до |
| Ибрахим-ага му рече да иду на мали Кара-Бурну, и он пристаде.</p> <p>Шта ту има?{S} Једна кафан |
| мах узе весла и похита према малом Кара-Бурну, а за каиком остајаше сасвим бео млаз, као да се |
| н.{S} Очи јој одлетеше према малом Кара-Бурну: каик јој сад личаше на орла што у лету сече крил |
| p> <p>— Знаш, Нурије, како је море пред буру: тихо, некако страшно тихо? рече пашиница с много |
| у па и о свадбеној кошуљи: ова имала од бурунџука, она од венедика; потражише њену, а она је се |
| а, па неки доби плећку, неки врат, неки бут: пашиници остаде само леви бубрег...{S} Па се закла |
| .“ А нене се клатила, и метнула кључ на бућме, да га у недрима носи... <pb n="70" /></p> <p>Мер |
| овири па је нестане; робиње иду у какав буџак, и ту нешто шапћу и врте главом.</p> <p>Џемал је |
| о у мангалу.{S} У понекој кући, негде у буџаку, стоји котлић с водом где се хлади ракија...{S} |
| ижу по крајичак завесе, једне их крадом буше и намештају око: да виде извођење невесте, да виде |
| отвореним гробовима за <hi>нове</hi>... ваде их из дрвених, необојених мртвачких сандука — плат |
| своје веренице.{S} Мали, ситан, црн, он вади из капута писма и чита их једном бледоме младићу.{ |
| Солунском пољу, с бисером као да су га вадиле из Солунског залива.{S} Свекрва, у љубичастој св |
| " /> косу; учини јој се да почиње нешто важно, да отвара некаква велика врата споља затворена к |
| ћу умрети.{S} Ја сам као она напукнута ваза: ни за шта није, а стоји на камину, за украс...</p |
| нешто није добро, или није расположена, ваздан неочешљана, а у вече: чешља се, гизда се, — доћи |
| мени: „Душо, срце, јагње, око моје“.{S} Ваздан смо говориле турски, и тако ми је слатко говорит |
| писмо почела јутрос рано, писала сам га ваздан и нисам га завршила..{S} Ја бих вама писала и да |
| едећи на шиљтетима с башјорти.{S} Фатма ваздан није видела мужа, избегавала га.{S} Пред вече, ч |
| вратио.</p> <p>У Нуријиној кући била је ваздан тишина, као да сви посте па спавају, а оно, сви |
| и мазге (он ће по старински): на једној ваздан искићеној мазги црној и сјајној као да је од атл |
| хим-Хасан-беј.</p> <p>А Џемал је спавао ваздан и сву ноћ, а кад се пробудио сутрадан, није знао |
| Осећајући да му је воља врло слаба, по ваздан је седео код куће, али је био расејан, као његов |
| ерује у карте, у духове...{S} Некад, по ваздан држи сточић.{S} Сви ми још мислимо да има нешто |
| дувана Нурије, иначе говорљива, сад по ваздан ћути, све је вређа, и за сваку ситницу плаче, за |
| аште, зато што је бескрајна, и ми се по ваздан јуримо по њој с другарицама, или се играмо лончи |
| те да идем готово развијена, да сам по ваздан у чаршији, да пред вече седим крај широм отворен |
| говори, говори о времену, како је данас ваздан киша, и како се вардар раздухао као луд...{S} Ње |
| ма цвеће из косе, па га затвара у једну ваздан кићену кутију, где су му друге реликвије од ње, |
| у менажерији, задрма решетке...</p> <p>Ваздан гости, долазише на добродошлицу.{S} Стрина и сес |
| покуљаваше пламен с треском.{S} Иначе, ваздух је сасвим миран, непокретан, само задрхти од пла |
| ?{S} Једна кафаница, ниска и чађава.{S} Ваздух је био загушљив.{S} Мирише риба, печена ту на ма |
| се већ договарали да је воде на „лакши“ ваздух.</p> <p>У исто време кад и синоћ, пред Нурије-ха |
| о у друштву, и напоменуше му да је и за ваздух и за друштво најбољи Цариград.{S} И отац их одма |
| ... у чаршију, с друговима...{S} Иди на ваздух...{S} Све у соби, толико време, па си побледео.. |
| отвори оба крила.{S} Споља уђе загушљив ваздух; а Фатма се подиже на лакат, па кад виде мајку, |
| а бих умрла.{S} Овде, дах његов мени је ваздух.</p> <p>Уочи Рамазана.</p> <p>Сутра је Рамазан!{ |
| радити тек пошто почнемо удисавати у се ваздух слободе.{S} Сад је доба васпитавања и припреме з |
| други петли.{S} Бели се исток и мирише ваздух на море и на влажно, мокро ловорово лишће у башт |
| аздуха.{S} Она нема право ни на сунце и ваздух!{S} И учини јој се да досад на то никад није пом |
| ни рекоше моме оцу да треба да променим ваздух, и да сам, тамо куд отидем, вечито у друштву, и |
| ском на лицу — да пукну од врућине, без ваздуха, чини ти се и без живота, корачају, миле, ишчез |
| така и високог зида да вене без сунца и ваздуха.{S} Она нема право ни на сунце и ваздух!{S} И у |
| </p> <p>— Не траже чак ни право сунца и ваздуха, узвикну најмлађа, болесна.</p> <p>Док су оне г |
| својим женама не даду ни право сунца ни ваздуха, заврши и закашља се, а Фатму и Мерсију од тога |
| с и враћа се, слива се у дивну мраморну вазу, па се прелива и пада у басен, који би се за час п |
| ове жене ћуте!{S} И ми се бунимо!...{S} Валијиница правила излет у Вигантову Башту (ти ту башту |
| већ опоравила, и да нене не вели да не ваља, ја бих се измерила, да видим колико ока имам.{S} |
| и, чак и у очи, и ако они кажу да се не ваља.</p> <p>— Доста, Ариф, доста!{S} Ти не знаш шта је |
| у је назвао, али су познале да нешто не ваља <pb n="169" /> кад су хануме онолико викнуле.{S} П |
| е коси трава, па мирише, а ми се по њој ваљамо?{S} Ја сам лето волела највише због чифлука.{S} |
| то реформа, а оне се развикаше : „Шта! ваљда жена да иде у дућан, а муж да седи код куће, да г |
| белој постељи, сва у бело, расплетена, ваљда да јој бар на оном свету није ништа сплетено, леж |
| Цариград су донели и њега, то обележје, ваљда да ме њим занесу: богато је, скупоцено је.{S} Јед |
| нешто увијено, као да ћу млада умрети, ваљда од харемског непријатеља, јектике, која ће ми доћ |
| ди, али то раде и други, нарочито наши, ваљда што нам је пиће забрањено.{S} А, напослетку, кад |
| ком, шапћући јој: „Ја вас волим, Мадам, ваљда што вас воли моја Ариф; и ви нисте туђинка: ви ст |
| м сама на месечини и осећам слан мирис, ваљда од језера или чак од мора, чије су обале засађене |
| е, усне јој помодреше, а она их стисну, ваљда као њена кћи, да јој не изиђе последњи дах..{S} О |
| и синоћ, ноћас и јутрос; а гле сада!{S} Ваљда што вама пишем или што о њему пишем.{S} Ја сам и |
| чице, наша стара Ариф-ханум нова!...{S} Ваљда због одела ?</p> <p>— Одело јој је, сине, старинс |
| пред њим не смем ни да га поменем...{S} Ваљда не да да се не растужим...</p> <p>1 рамазана, око |
| ...“ па ту стала.{S} Од кога зависи?{S} Ваљда не од његове мајке.</p> <p>О, Цариграђанке!{S} Ве |
| ћу Туркиње, дању странкиње.{S} Јер нема ваљда ниједне странкиње која дође у Турску, нарочито у |
| лепше него мене.“</p> <p>— Жури се, има ваљда неке поруке.{S} А тебе, док бисмо пробудили, док |
| д дођох с Јалије...</p> <p>За чифлук се ваљда спремамо, време је; али ја то не знам, и нећу да |
| еде нешто да јој говори, да је поздрави ваљда добродошлицом, па, чудно узбуђен, не мога, само п |
| од своје суседе; а сад, и од њене кћери ваљда, рече Нурије љутито, и у томе дође њена сестра.</ |
| повезала! узвикну Фатма.</p> <p>— Ниси ваљда рекла: ако ми се у нијету помене црно, нећу бити |
| и одмах шта то значи.</p> <p>Ариф-ханум ваљда није била ни до пола пута, кад се зби једна необи |
| чулним, даће Бог!</p> <p>Госпођице, то ваљда само ја, турска девојка, тица у кафезу, измислила |
| на баба-финту: да је ближе небу и Богу ваљда; и отворивши врата осетила је сву свежину ноћи и |
| не, не!</p> <p>— Загрлила се?...{S} Да вам се дотакну лица? <pb n="79" /></p> <p>Она се закико |
| у.</p> <p>— Страст, моја кћери...{S} Да вам не да Бог да је знате...{S} Бесна кучка, да опрости |
| слатка тејзе.</p> <p>— И ти би хтела да вам дођу, да се разговарате.{S} Али то време тако је да |
| есна.{S} И шта да вам одговорим, шта да вам пишем после онога што сам вам писала у данима своје |
| ам могла, била сам болесна.{S} И шта да вам одговорим, шта да вам пишем после онога што сам вам |
| з вас, не могу, не могу.{S} О да Бог да вам оздравила мајка, те да ми дођете!{S} Ала сам себичн |
| eu</foreign>, откуд могу.. зашто све да вам ређам !{S} Још кад су муслимански султани имали сто |
| Мерсије ме молила да вас поздравим и да вам кажем ово: „Наше учитељице Францускиње створиле нам |
| спођо мајко.</p> <p>— Госпођо снахо, ја вам нисам казала крај те приповетке.{S} Крај јој је ова |
| о.{S} А, напослетку, кад хоћете реч, ја вам је дајем, и ја мислим да... одржаћу је.</p> <p>— Ак |
| .</p> <p>— Опростите Ариф-ханум, али ја вам малочас не одговорих, не хтедох да вас прекидам, ре |
| едник, и пуномоћник, и сведок.{S} Хвала вам.{S} За Божју љубав, будите нам и посредник... измеђ |
| {S} Ја је нисам ни носила.</p> <p>— Она вам је свекрвина?</p> <p>— Мајкина, чедо.{S} Све што јо |
| кажете: „То није за жене“.</l> <l>Пуна вам уста: „Култура, култура“.</l> <l>Култура свуда свој |
| до вас пута прокрчила није.</l> <l>Пуна вам уста: „Култура, култура“.</l> <p>На коју ће страну |
| , и све младе, све нове.{S} По сто пута вам узвикујем као апостол, као пророк: на ноге!</p> <p> |
| те с пријатељем у завади, сетите се кад вам је с њим добро било, па му се покорите.{S} Праштајт |
| уж ти је млад као капља росе:{S} Бог ће вам опростити.{S} И како ће он толико дана без тебе?... |
| посрћући, говорећи:</p> <p>— Нурије ће вам све испричати.</p> <p>Па оде остављајући их у чуду. |
| о.</p> <p>— Ако хоћете, мој муж довешће вам Осман-бејове другове..{S} Крије се од њих што није. |
| Фатма.</p> <p>— Не, кјучук-ханум. „Који вам је оно човек?“ упитах је ја озбиљно. — „Из Стамбола |
| По оцу од Арапа, од емира...{S} Ја сам вам причала о његовој лепоти, доброти, о роду...</p> <p |
| а је разговор пашиница.</p> <p>— Ја сам вам синоћ све испричала као сестрама по души; ви сте да |
| ице, волим једнога одавно, још како сам вам почела долазити јутром у постељу: млад, леп, мио; а |
| м, шта да вам пишем после онога што сам вам писала у данима своје среће?{S} Ви сте зацело очеки |
| ер, чим сам примила обележје, одмах сам вам с неколико речи јавила.{S} Али, од моје свадбе ништ |
| а свако сам љубила, а ни на једно нисам вам одговорила.{S} Нисам могла, била сам болесна.{S} И |
| 88" /></p> <p>Драга ханум,</p> <p>Шаљем вам аманет од ваше и своје Емир-Фатме...{S} Ни смрт мој |
| пре неки дан видео близу Касумије: било вам је „прво вече“?</p> <p>Она поцрвене али ништа не од |
| дрвета, хаљина од ткива.</l> <l>Од сто вам лета малолетна бива.</l> <l>Дивљаци! жена још је ва |
| ука — платно се бели као снег...{S} Зар вам је остварење сна гробље ?{S} Зар нисте могле...</p> |
| е отворена врата, узвикну:</p> <p>— Зар вам је толико врућина?!</p> <p>— Није, него да брже изи |
| овде не живимо, већ животаримо. „Живот вам је анималан,“ каже Мадмоазел. „Једете, пијете, спав |
| просјаке, иако их је толико много да су вам закрчили улице.{S} Хоћете ли — рече ми — да о овоме |
| је била мала, питала: „Мис Блак, кад су вам тако стиснуте вилице, како метнете пуну кашику у ус |
| .{S} Вичете на Цариграђанке, а какве су вам Солуњанке?</p> <p>— Ја нисам Солуњанка.{S} Ја сам С |
| После се уозбиљи и рече:</p> <p>— Ја ћу вам причати своју историју.{S} Молим вас, хануме, да је |
| еде на осамнаест.,.{S} Ја ћу доћи па ћу вам показати.{S} Увек лака храна, да пази на стомак.{S} |
| васпитанице и пријатељице...{S} Писаћу вам некад много, све о њој, а сад... више не могу, не д |
| > <p>— Другима месец има четири недеље; вама шест...{S} Оно истина, меден и треба да је мало ду |
| ко...{S} Ја знам да је ниси видела: она вама неће доћи без мене.{S} Мислећи на њу, ја се међу н |
| , поче Нурије, да вас позовемо, да пред вама Мурад-Џемал-беј да реч да се неће више опити, а ак |
| летна бива.</l> <l>Дивљаци! жена још је вама <hi>жена</hi>.</l> <l>Још јој кажете: „То није за |
| ћи стихове:</p> <l>Дивљаци! жена још је вама <hi>жена</hi>,</l> <l>Ствар од дрвета, хаљина од т |
| као свештеном лицу и као оцу...{S} Па и вама ћу да се пожалим: у сваком гледам по оца...{S} Мој |
| : оволико писмо, па све о себи, ништа о вама.{S} Опростите ми, молим вас.{S} Ја вас волим, па с |
| оћас и јутрос; а гле сада!{S} Ваљда што вама пишем или што о њему пишем.{S} Ја сам и чула и чит |
| ви му фес.{S} Леп!!{S} Сад бих волела с вама, врло драга госпођице и моја пријатељице, да читам |
| , те питају: „Пардон!{S} Да ли сам се с вама поздравила?“ Па ипак, кад некога воле, ја мислим д |
| с њим би се слободно разговарала, као с вама; али он, и ако млад, мени није човек, мушко, него |
| олим вас.{S} Ја вас волим, па се зато с вама о својој тајни разговарам.{S} А ви, мислите ли на |
| а.{S} То је тако, мала, па ипак је међу вама пуно девојака заиста чедних, и ако не црвене кад с |
| ваздан и нисам га завршила..{S} Ја бих вама писала и данас и сутра и прексутра...{S} А ви, не |
| отац удаје за пашића, „џемала”, ја сам, ван себе од радости, брзо рекла „хоћу“.{S} Али Џемал, т |
| S} Могла сам је и удавити, јер сам била ван себе од радости, а она је стара и слаба. „Ја немам |
| ја мила, слатка тејзе! узвикиваше Фатма ван себе од радости, а у собу уђе с пуно живости Ариф-х |
| је долазио!</p> <p>— Сута! викну Фатма ван себе од радости.</p> <p>— Јесте, чедо, сута ти дола |
| без сумње она виде тај туђи свет, свет ван Солуна, далеки Париз, где се родила Мадмоазел, и Ма |
| њих што је познају?{S} Њена дела не иду ван њене домовине, јер њен језик нико не зна и нико не |
| дотерана и дивно обучена, и уведе је у ванредно велики салон раскошно намештен и јединствено о |
| млакост, тромост...{S} Да Бог да да се вара!{S} Можда његов темпераменат се не испољава, и то |
| без петла и голубице без голубова.{S} А варају нас.{S} Погледајте!“ заврши и обрати јој пажњу н |
| Ариф-хануму Хилми-пашом.{S} Али оне се варају: ми нисмо за реформу харема већ за њихово униште |
| "113" /></p> <p>— Боже!{S} Да ли ме очи варају?{S} Па што тако изненада?{S} Што не јависте? узв |
| ну дворишту био је велики црни ован — с вараклаисаним роговима и црвеним тракама као за Курбан- |
| S} Па и да се опио, Фатма је његова.{S} Варали га као дете.{S} Каква три венчања, какво губљење |
| и то ниједна није знала: две преварио, варалица!“...{S} И загрлисмо се као сестре, изјадасмо с |
| он вас понизно?{S} Кад не би био муж но варалица?</p> <p>После се уозбиљи и рече:</p> <p>— Ја ћ |
| изневерила, већ што ништа не знаш да те варам, те мирно једеш и спаваш.{S} Кад чујем да мирно с |
| о рече да бих ја хтела пет година...{S} Вараш се, мој зете.{S} Ја сам за чистоту и код момка, и |
| њих нестаде и најмањег трага азијатског варварства и беснила наших побеснелих људи...{S} Кад го |
| <p>У зору паде киша.{S} Сад силно духа вардар.{S} Код Нурије-хануме позатваране су све шалоне, |
| у, како је данас ваздан киша, и како се вардар раздухао као луд...{S} Њено лице поцрвене, чак и |
| ва.{S} Хоћеш ти ноћу у башту... а дувао вардар,“ умеша се мајка.{S} Она претрну.{S} И кад је ду |
| ајка.{S} Она претрну.{S} И кад је дувао вардар?{S} Да то нешто не значи?</p> <p>Што је више осв |
| чини веселимо се с ханумама и гледамо у Вардар.{S} Како сам била радосна кад нам дођу гости из |
| ign>); па после ифтара, за време доброг варења, расположене, ми уз кафу и сируп почесмо разгово |
| ле су им да је и Солун, као и Цариград, варош не само космополита већ и полиглота.{S} Једнога д |
| пут.{S} Чини ми се да их не водим кроз варош пуну живих душа, него кроз гробље.{S} Кад нас сре |
| ,</p> <p>Данас у подне, враћајући се из вароши и улазећи у своју собу, ја осетих мирис мошуса, |
| сам била радосна кад нам дођу гости из вароши, и како сам била тужна кад пођу!{S} Ја сад за то |
| емо па затвореним колима, у поље, не по вароши?</p> <p>— По мени, чедо, и на отвореним, и пешиц |
| .{S} Сваки дан нађу неког у неком крају вароши убивеног.{S} По крајевима где Турци живе, тишина |
| штво, на узроке што ми се син опија.{S} Вас три сте образоване, а Ариф-ханум је и образована и |
| и да ми нове спремамо за вас оружје, да вас побијемо...</p> <p>— Ваше оружје не пали...{S} Ја с |
| са сестром договорила, поче Нурије, да вас позовемо, да пред вама Мурад-Џемал-беј да реч да се |
| /p> <p>P.{S} S.{S} Мерсије ме молила да вас поздравим и да вам кажем ово: „Наше учитељице Франц |
| је среће?{S} Ви сте зацело очекивали да вас позовем на свадбу, јер, чим сам примила обележје, о |
| те: узели сте абдест.{S} Бог је хтео да вас ово снађе пре молитве: да се молитвом умирите.{S} М |
| вам малочас не одговорих, не хтедох да вас прекидам, рече Фахрије-ханум.{S} Вичете на Цариграђ |
| те чули ви стари да ми нове спремамо за вас оружје, да вас побијемо...</p> <p>— Ваше оружје не |
| вама.{S} Опростите ми, молим вас.{S} Ја вас волим, па се зато с вама о својој тајни разговарам. |
| тид сама својом руком, шапћући јој: „Ја вас волим, Мадам, ваљда што вас воли моја Ариф; и ви ни |
| Цела кућа запевала би, кад би угледала вас.{S} Ја бих нашу стазу посула цвећем, да нам по цвећ |
| да нам по цвећу дођете.{S} Ја сам се на вас толико навикла, да понекад не умем ни Бога да молим |
| :lang="fr">Mon Dieu!</foreign> то је од вас лепо, Ариф-ханум.“ И пошто јој показа руком место г |
| њи, и у једној сиротој кадуни што је од вас долазила нама редовно, у вашим колима, у коњима и, |
| .{S} Знаш, као кад сам последњи пут код вас гостовала, провела мај на Јалијама.</p> <p>— Зар ни |
| </note> <note xml:id="SRP19120_N2">Боље вас нашле.</note> <note xml:id="SRP19120_N3">Собу за ја |
| ила мајка или дадиља?{S} Ја не могу без вас, не могу, не могу.{S} О да Бог да вам оздравила мај |
| што би вас пљунуле усред очију, или би вас лупиле сунцобраном по глави...{S} Па бар да сте на |
| уцаним, нарочито старотуркињама, што би вас пљунуле усред очију, или би вас лупиле сунцобраном |
| ледам на улицу!</p> <p>Бог!</p> <p>Љуби вас, љуби</p> <p>ваша мала срећна</p> <p> <hi>Емир-Фатм |
| м себична, јелте?{S} Нисам себична, али вас волим, волим...</p> <p>Одговорите ми, врло драга го |
| ној што му рече: „Емир-Фатма-ханум воли вас — просите је“, претио је Ариф-хануми. <pb n="251" / |
| </p> <p>— Откуд ви овде, ханум, кад сам вас пре неки дан видео близу Касумије: било вам је „прв |
| е две жене?</p> <p>— Оставите ме, молим вас, хоћу да пишем другу, рече, па затвори врата.</p> < |
| а крви на снегу...{S} Немојте се, молим вас, смејати, кад сам ја оволико озбиљна.{S} Кад би неш |
| и, ништа о вама.{S} Опростите ми, молим вас.{S} Ја вас волим, па се зато с вама о својој тајни |
| старији.</p> <p>— Госпођо мајко, молим вас... не могу сама, понови тише пружајући руку.</p> <p |
| ћу вам причати своју историју.{S} Молим вас, хануме, да је слушате...{S} Ја се удадох за човека |
| поче своју историју, пошто рече: „Молим вас, хануме, да ме слушате.“</p> <p>— Ја сам се удала м |
| наши људи образовањем...</p> <p>— Буним вас, али не да се љубите с људима, него да сте у друштв |
| сва уносила, непрестано гледајући душом вас, и влажила га сузама а сушила уздасима и топлотом ш |
| насмеја се и рече:</p> <p>— А кад би он вас понизно?{S} Кад не би био муж но варалица?</p> <p>П |
| вуда својим крил’ма вије,</l> <l>Ал' до вас пута прокрчила није.</l> <l>Пуна вам уста: „Култура |
| и цео свет; а ја у мислима загрлим само вас, а после ону милу Мадам што оде у Каиро, и Мадам Ар |
| илми-паша, ха! ха! ха!</p> <p>— Ми ћемо вас оним оружјем које сте нам ви дали.</p> <p>Он је пит |
| RP19120_N7" />, како по њиховој кући по вас драги дан <hi>пеки</hi>, само да је мир.</p> <p>— Ј |
| а босфорског, да приме путнике, тако по вас драги дан, као просјаци од капије до капије.{S} И ј |
| ћи јој: „Ја вас волим, Мадам, ваљда што вас воли моја Ариф; и ви нисте туђинка: ви сте наша.“ А |
| екад не умем ни Бога да молим, зато што вас није у нашој соби.{S} Ја сам тада као дете.{S} Које |
| и узе плакати.{S} Плакала је сваки час вас драги дан...</p> <p>Тек сутрадан, она настави читањ |
| јучук-хануме, хајдете Ајше хануми, зову вас ваше госпође мајке.</p> <p>Не смедоше не отићи.{S} |
| {S} Ти одовуд, она отуд, нека је између вас — праг.</p> <p>— Па после би требало преко прага ја |
| нарку, да их изведе на прави пут, да их васпита и припреми за препорођај, за њихово ослобођење. |
| : „Хајде, сине, на сокак, нека те сокак васпитава.{S} А кад хоћеш у кућу, главом се не шали да |
| мене. <hi>Ти јој име дај</hi>.{S} Ти је васпитавај; али, не као мене.{S} Криј од ње дању сунце, |
| , енглески, немачки...{S} Енглескиња га васпитавала, била му гувернанта, као ви мени, и друкчиј |
| њаше ми се као Енглез:{S} Енглескиња га васпитавала.{S} Кад га, кроз кафез, видеше две његове р |
| н да наследи стричево имање.{S} Њега је васпитавала његова нене, њу њена...{S} Њена нене негова |
| лу, па ћеш га лакше поднети.“ Али њу је васпитавала још и њена гувернанта, Францускиња.{S} Кад |
| уши за њом, коју је чувала као дадиља и васпитавала као мајка.{S} Како ју је васпитала, тешко њ |
| жене.{S} Ми сад немамо право чак ни да васпитавамо мушку децу као срећне мајке!{S} Ми нисмо уч |
| {S} Да поправимо то: као женску децу да васпитавамо и мушку.{S} Али до колико, тешко нама!{S} Д |
| и понижених турских жена.{S} Ми људе не васпитавамо, људи нас не спремају за живот.{S} Да сашиј |
| а свесних, у гомили несвесних?{S} Да се васпитавамо, па да се припремамо за женска друштва која |
| ати у се ваздух слободе.{S} Сад је доба васпитавања и припреме за то свето и велико; и у мени с |
| тебе ни Мерсије.{S} Ово што предузимам: васпитавање и припремање жена, масе, уједно је и буђење |
| е држала будућа председница „Друштва за васпитавање турских жена“.{S} Ариф ју је гледала и тужи |
| звало: <hi>Друштво за самоваспитавање и васпитавање</hi>.</p> <p>Она ућута и дубоко уздахну, а |
| ња прихвати :</p> <p>— Ја се чудим како васпитавате вашу чељад.{S} То је за мене тајна.{S} Ваше |
| ише пропагирати ту идеју тек кад узмемо васпитавати наше жене.{S} Оне су сад за развијање потпу |
| и васпитавала као мајка.{S} Како ју је васпитала, тешко њој!{S} Па извињава себе: није била са |
| м, а сад жали што и она своју није тако васпитало.{S} Па бар да је протеран због политике, да с |
| } Наш Џемал-беј неће то учинити, јер је васпитан као Европ...{S} Он је арапски племић.</p> <p>— |
| е красан млад човек, доброга срца, лепо васпитан, воли своју кућу и жену.{S} Али од неког време |
| рођена, одрасла, шта је учила, како је васпитана, каква је према породици свога умрлог мужа, к |
| као жене из романа!{S} Ја сам друкчије васпитана, и рођена, и ја волим, <hi>њега</hi>.</p> <p> |
| адох старцу, свекру.{S} Ја сам друкчије васпитана.{S} Ја устајем на ноге чак и оној сиротој Еми |
| раго или за непозната човека, француска васпитаница би се зацело бунила што су је изложили на у |
| муж жену пољуби у руку!{S} А француска васпитаница Туркиња Фатма, какву већу срећу тражи од бр |
| зивала, да јој је мала и мила ученица и васпитаница врло, врло интелигентна, и да често, кад шт |
| пољубаца од ваше мале, срећне ученице, васпитанице и пријатељице</p> <p> <hi>Емир-Фатме</hi>.< |
| нове</hi>, како те савремене, француске васпитанице, себе зову, види се по свакојаким ситницама |
| више потресла од смрти моје мале, добре васпитанице и пријатељице...{S} Писаћу вам некад много, |
| рећи, али не рече.{S} У њој, француској васпитаници, пробуди се оријенталка, неискрена и непове |
| ђе да га узме, да га одведе у Европу на васпитање и школовање.{S} Ја нисам била нежна жена, али |
| } Није ми жао Осман-бејова оца: како је васпитао сина?{S} Али, ја те нисам слала да се светиш л |
| чини да ћу их моћи извести из заблуде, васпитати и припремити за ново доба, за оно свето и вел |
| , наше жене су неискрене.{S} Прво треба васпитати жене, па после људе, или <hi>само жене</hi>, |
| ва, испоклања, спали.{S} Колика је била ватра док су гореле Фатмине књиге, свешчице, писма од Г |
| > <l>О, ждрали!{S} Кажите му да љубавна ватра...</l> <p>— Ја просто нећу то да слушам, викну Фа |
| О, ви нове турске жене!...{S} Жалост је ватра: сад наложена, суха дрва букте, па прегорева, па |
| м?</l> <pb n="125" /> <l>Дођи док букти ватра широка!</l> <l>У пролазу те видех, па сада горим. |
| стала трести...{S} Лице ми је било као ватра, а руке као лед.</p> <p>— Боже, Мерсије!{S} Боже, |
| бела бивша робиња, обучена у црвено као ватра, играше.{S} Њена вешта игра, играна с неисказаним |
| умина сестрића: да нам је даље слама од ватре.“ А нене се клатила, и метнула кључ на бућме, да |
| имо дођи, о ходи!</l> <l>Нек се смешају ватре пламене:</l> <l>Да нико не зна, да не погоди </l> |
| тском оделу, затезаше вођице танконогим ватреним вранцима с посребреном оправом, с бока тих кол |
| комадиће и даде Ђулренгији да то баци у ватру.{S} Али Ђулренги утрча и радосно викну:</p> <p>— |
| вамо, да сечемо, да цепамо, да бацамо у ватру, милом, силом, крвљу.{S} Устајте, младе жене и де |
| И сети се шта њена мајка прича о Мадам Вахрам, Францускињи удатој за Јерменина: остала без муж |
| да је гледа.{S} И после, то је човек — ваш сан, идеал, Европљанин, Француз; она слуша кад он г |
| /p> <p>Пашиница стењући рече:.</p> <p>— Ваша кћи је од мога сипа ... бош.</p> <p>— Бош?!!</p> < |
| год помислили да сам мртва.{S} Јер, сва ваша мила писма, мени слата у Солун, ја сам добивала ов |
| p> <p>Бог!</p> <p>Љуби вас, љуби</p> <p>ваша мала срећна</p> <p> <hi>Емир-Фатма</hi>.</p> <p>P. |
| вашу чељад.{S} То је за мене тајна.{S} Ваше слушкиње и робиње и фамилијарне су, и између себе |
| вас оружје, да вас побијемо...</p> <p>— Ваше оружје не пали...{S} Ја старинску памет, ти хаљине |
| поред џамије, као кад сам прошао поред ваше куће.{S} Кад је неко изустио: „љубав“, ја сам виде |
| ођице.</p> <p>Примите много пољубаца од ваше мале, срећне ученице, васпитанице и пријатељице</p |
| кроз њих гледају њене очи!“ Па праг од ваше капије.. „На њега стаје њена нога!“ У свему вашем |
| Драга ханум,</p> <p>Шаљем вам аманет од ваше и своје Емир-Фатме...{S} Ни смрт моје мајке није м |
| р ниси изишла из његове куће, чак ни из ваше брачне собе.{S} Ти треба...</p> <p>Она прекиде роб |
| ом псу...{S} У свему вашем, у сваком из ваше куће волео сам тебе, или све то волео сам због теб |
| пашиница рече:</p> <p>— Волела бих чути ваше мишљење, Ариф-ханум.</p> <p>— Ја сам, ханум-ефенди |
| Врло драга госпођице,</p> <p>Добила сам ваше драго писмо, и љубила сам га, љубила...{S} Ви ме н |
| дан.{S} Кад с париских улица допире до ваше одаје хука и кад чујете јако, снажно било једног в |
| к-хануме, хајдете Ајше хануми, зову вас ваше госпође мајке.</p> <p>Не смедоше не отићи.{S} Прес |
| у лице сва крв, кад бих год бацио очи у ваше кафезе...{S} Гледам их и мислим: „Боже, кроз њих г |
| не говори мојим матерњим језиком; због вашег писма била сам се унела у француски „На, прочитај |
| за <pb n="266" /> лудог Осман-беја због вашег сина, да је он отера те да узме вашег сина: она в |
| г вашег сина, да је он отера те да узме вашег сина: она воли вашег сина.</p> <p>— Никад Џемал н |
| .{S} Јер ја своју срећу не замишљам без вашег повратка: ви да ме гледате испрошену за Мурад-Џем |
| н отера те да узме вашег сина: она воли вашег сина.</p> <p>— Никад Џемал не би узео ону која је |
| , ханум-ефенди, с ханумама за то: да се вашем сину нађе какав рад.{S} Ја кад радим, заборавим н |
| м колима, у коњима и, опрости, — у оном вашем великом псу...{S} У свему вашем, у сваком из ваше |
| нама преко тејзиног зида, у твом оцу, у вашем дилаверу, у робињи, и у једној сиротој кадуни што |
| у оном вашем великом псу...{S} У свему вашем, у сваком из ваше куће волео сам тебе, или све то |
| је.. „На њега стаје њена нога!“ У свему вашем волео сам тебе, у кући, у оградном зиду, у капији |
| д наших у Солуну), кафези (густи као на вашим прозорима) — стежу ми срце.{S} Час ми је срце сте |
| ватала је њена рука!“... у кипарису над вашим кровом, у смокви с гранама преко тејзиног зида, у |
| це.{S} Хоћете ли — рече ми — да о овоме вашим женама, овде, на свадби, држим једно предавање?{S |
| што је од вас долазила нама редовно, у вашим колима, у коњима и, опрости, — у оном вашем велик |
| ко слушала од наших жена и читала књиге ваших земљака, ја сам сад први пут видела а нисам му се |
| {S} Ја се, драга госпођице, и сад сетих ваших предавања, <hi>Стила</hi>: нећу да употребим глаг |
| то значи да се вратило здравље госпођи вашој мајци...{S} Јер ја своју срећу не замишљам без ва |
| {S} Боже, како сам могла!{S} И то је по вашој сугестији.</p> <p>— Ја сам знала да ћеш баш заист |
| ово.</p> <p>— Шта рече: видела си га у вашој башти?</p> <p>— Јесте, слатка тејзе.</p> <p>— И т |
| у нас три зову реформаторкама, као овде вашу Ариф-хануму Хилми-пашом.{S} Али оне се варају: ми |
| :</p> <p>— Ја се чудим како васпитавате вашу чељад.{S} То је за мене тајна.{S} Ваше слушкиње и |
| :</p> <p>— Фатма, кад сам пролазио мимо вашу кућу, клецала су ми колена, и појурила би ми у лиц |
| уздану бујицу што носи из мрачне ноћи у ведар и светао дан толике нове душе.{S} Оне не певају, |
| мал-беј застаде пред једном кафаном под ведрим небом.{S} Турци су тражили кафу, а кафеџија им д |
| лиш," тако сте ми рекли.{S} И ја сам се вежбала.</p> <p> <hi>Е.{S}-Ф.</hi> </p> <p>Опет прочита |
| госпођице, пред полазак поручили да се вежбам. „Ако много пишеш, биће доказ да много на мене м |
| жи руку, с белом крпом, мужу, да јој он веже.{S} Он то учини обично, чинећи се невешт.{S} Опет |
| ица, мајка женске деце!...“ </p> <p>Ова веза трајала је позадуго, и Зејне-ханум, Осман-бејова с |
| сваком зрну виде њега, и све ижљуби, па веза на врат.{S} Па се узе гледати у огледалу, и <pb n= |
| ме у њему било.{S} А наша Фатма је ружа везана у киту с лалама.{S} Зар Нурије-ханум и њена сест |
| у живот, па гледа да на њој није ништа везано, сплетено.</p> <p>Солун, 2 јуна 1905.</p> <p>Врл |
| бледа као смрт, не диже очију с платна, везе, и ако не зна како везе.{S} На левој руци јој је Џ |
| ога.{S} Мухамед је послат од Бога</hi>; везе, али не прелази преко лица рукама<pb n="81" /> кад |
| На тешкој зеленој свили, златом, Фатма везе оцу <hi>Левха:{S} Нема Бога осим Бога.{S} Мухамед |
| је кад види пријатељицу и сети се њене везе.{S} Мислила је: „Она се заборавила, али није мајка |
| очију с платна, везе, и ако не зна како везе.{S} На левој руци јој је Џемалов прстен, али она ј |
| ад јој се ђерђефу приближи да види како везе, и ужас <pb n="236" /> кад једном рече: „Госпођо с |
| и врат мирисом од љубичице.{S} Па опаса везен појас с искићеном пафтом и обу беле атласке папуч |
| меде наћи крпу, те га зави у један свој везен јаглук, и метну га снаси на табане.</p> <p>— Да з |
| ="SRP19120_N26"> <hi>Чевре</hi> - рубац везен срмом или телом</note> <note xml:id="SRP19120_N27 |
| фтом и обу беле атласке папучице златом везене.{S} Па узе бисер што јој је он дао за виђење; у |
| ио се...{S} И виде: ковчег јој покривен везеним, од ружичасте свиле дувком, као да је невеста, |
| са, кћери из торбица од црвеног атлаза, везених златом.{S} Ишле су све ћутећи, свих шест у црни |
| чијој кћери је сва наука плетење кеса и везење чеврета.{S} Девојка се, истина, с момком не позн |
| о година, док се није почело говорити о вези између снахе и девера...</p> <p>Пре деветнаест год |
| исока да је, преко ње пут бива; а човек везир нек је, својој драгој роб бива,“ него је слуша шт |
| во ми и није чудновато.{S} И сад нам се везирови синови заљубљују у <pb n="6" /> робиње и узима |
| а пљујем на његово име, на оно које сам везла оцу душманину!...</p> <p>И за час би према <hi>Ле |
| и оне женске руке што се занимају само везом; у обе су очи као бадем, само у ове с Јалије плав |
| а је навезла!{S} Ја ћу њу научити овоме везу, она мене француском језику, рече му сестра па се |
| белом свилом, да је учи некаквом новом везу.{S} Дуго су седеле једна поред друге, за ђерђефом. |
| џелук</hi>, то јест ноћну хаљину, сву у везу, повади игле из комарника, па се провуче, леже; ро |
| а пољуби Фатми скут, ноћну хаљину сву у везу.{S} Она јој скута не даде и рече: <pb n="45" /></p |
| м“.{S} Пошаљи му прамичак косе, и одмах везуј бошче.{S} Јер то значи: <hi>Сач: ал бени — кач</h |
| опшивене телећом кожом, рубље, хаљине, везује бошче, спрема постеље: сутра ће на чифлук.{S} Ту |
| P.{S} S.{S} Драга госпођице, моја мајка везује бошчице и пева, а нене је пита: „Госпођо снахо, |
| , робиња њена другарица.{S} А врата што везују харем с конаком закључана су кад год отац није к |
| метну башјорти, па похита на врата што везују харем с конаком, да се разговара са синовљим гос |
| P19120_N61" /> узе певушити зарумењена, везући, и по навици метну на главу један комад платна, |
| , без сумње. чула нешто и о Елизи...{S} Век проведох у тражењу срца; своје давах, а туђе...{S} |
| екао да мало тражи од онога с ким треба век да векује, она би се зачудила и узвикнула: „Како ма |
| е: не дајеш дете из куће за дан, већ за век.</p> <p>Ибрахим-Хасан-беј ништа не рече, само брзо |
| Европи, а жену оставио саму.{S} Она је век провела без мужа, без детета, а то дете одрасло је |
| сита: никад не бих понизила онога с ким век векујем...</p> <p>Друга нова, Мирсаде-ханум, насмеј |
| ве као и то, да она није овако краткога века и да не умире на пречац. <pb n="228" /></p> <p>Ари |
| нцуској да човек мисли да је у њој пола века провела, а она је није ни видела.{S} Чешља се фран |
| д опијума датог муслиманкама пре толико векова — западне књиге и жене ..{S} Кад се колима прибл |
| е може се разорити за дан што се зидало вековима.</p> <p>Он је висок као кипарис, па здрав, муш |
| мало тражи од онога с ким треба век да векује, она би се зачудила и узвикнула: „Како мало!{S} |
| : никад не бих понизила онога с ким век векујем...</p> <p>Друга нова, Мирсаде-ханум, насмеја се |
| рече јој на енглеском језику: „Туркиње веле да су им на харемским весељима у кући саме жене, у |
| а не сме рећи.</p> <p>— Кажи, око моје! вели Мерсије.</p> <p>— Домали.</p> <p>— Он, кјучук-хану |
| кла и закитила.</p> <p>— Е, хвала Богу! вели њена мајка радосно.</p> <p>— Хвала Богу! каже и не |
| есете ће отерати четрдесет.{S} Он луд“, вели, „а има подбадача снаху.“</p> <p>— Каква снаха!{S} |
| продужаваше:</p> <p>— „Како је почео“, вели, „до четрдесете ће отерати четрдесет.{S} Он луд“, |
| у до собе вереничине...{S} И ова мајка, вели Ајше-ханум, црвенела је кад год се пред њом помену |
| ја тако лепа човека нисам више видела, вели Ариф.</p> <p>— Кад бих ја била распуштеница понова |
| је плач.</p> <p>— Да му дамо име, сине, вели му мајка грцајући у сузама.</p> <p>— Зар муслиманс |
| , Францускиња, стално је с њим.{S} Учи, вели, исту грану науке...{S} Дипломатске Школе.{S} Је л |
| своје рођаке у Цариграду; и причала му, вели, да је лепа, да је слатка, да је образована, да је |
| И кад позна да је мени криво, љути се: вели да су му оне што и мушки, другови...{S} С њима се |
| љиво. — Је ли то нарочито, да ме мучиш? вели Фатма.</p> <p>— Не, кјучук-ханум. „Који вам је оно |
| eu</foreign>, да их не дирамо.. млади,“ вели тетка. — „Да Бог да им довека било овако“, прихват |
| си се богатством. „Бог је богат, децо,“ вели стара, али то не помаже.{S} Фатмину оцу је мило ка |
| девојака, а Енглескиње је темперирају,“ вели она.{S} Ја сам се за ово време, док сам год била с |
| У гору и камен, сине!{S} Како нема ко?“ вели му мајка, а он погледа у Фатму: она не диже очију |
| тиднем ја прва...“ — „Паметан попушта,” вели добра нене. „И ако бисмо примали к срцу све што на |
| /p> <p>— Отишла!{S} Боже!...{S} А тејза вели: „Прими је лепше него мене.“</p> <p>— Жури се, има |
| еком ..{S} А кад је сестра испраћа, она вели:</p> <p>— Душо Емир, ја ти се нећу удавати; јер, к |
| а; Фатма се загрцну од смеха, а Мерсије вели: „Лепе, али... плаве.“ — „Плаво је море, и небо, к |
| р ја сам се већ опоравила, и да нене не вели да не ваља, ја бих се измерила, да видим колико ок |
| ити свекрви скут; свекрва јој га вуче и вели:</p> <p>— Остави се, Бога ти!{S} Зар мени скут, а |
| и што кад нешто тражимо да нам каже, он вели: то није за жене, и што нам муж у свако доба може |
| l:id="SRP19120_N49">Разумна и узвишена, велика.</note> <note xml:id="SRP19120_N50">О, да, госпо |
| Мондије-хануминој наслоњачи, између два велика огледала, седи Емир-Фатма, у белој свиленој хаљи |
| >Сутрадан је Фатма преседела између два велика огледала, у Нурије-ханумином салону искићеном од |
| су ову седницу сазвале за припрему два велика женска друштва, која ће организовати чим буду см |
| а почиње нешто важно, да отвара некаква велика врата споља затворена катанцем, изнутра мандалом |
| ље покривено снегом, а од кућа и џамија велика шарена <pb n="17" /> шума. „Откуд да се вода бел |
| трајно, стално.{S} Изненада дође једна велика промена у њиној кући, у њену животу, у љубави: з |
| ике.{S} Донеше му се две чаше, једна је велика с водом.{S} Он одасу воде и насу мастике, која у |
| угог мужа, близу је Касумије.{S} Она је велика, старинска; у њој се живи патријархалним животом |
| о грчки што су оне Гркињице.{S} Како је велика, чим хоће да се шали, говори енглески.{S} Као да |
| на то никад није помислила, па пошто се велика капија отвори, она потрча, гурну средњу; хоће да |
| чула да је ова Енглескиња „журналист“ и велика поборница за женска права, те ју је зато и довел |
| а песму ме окренуле две радости: прва и велика, што ми је оздравила Фатма: друга, што ћу се пом |
| hi>...{S} Пред харемским вратима четири велика лимуна, под прозором њене девојачке собе један к |
| ..{S} Код оца сам живела као и све наше великашке кћери: затворена, у богатству истина, али с п |
| Муслиманин је.{S} Леп!{S} Од добре, од велике породице; племић, принц:{S} Мурад-Џемал-беј, син |
| рије: он се посла дервишима, и у текије велике, ишаране зеленим воском свеће, од пашинице, мајк |
| али ја сам, за несрећу, као цариградске велике госпође: никад пешке, увек у затвореним колима.. |
| И чисто са страхом погледа у две тешке велике капије са звекирима и халкама споља, с мандалима |
| х, али пуних лепоте, заосталих од једне велике старе културе.{S} Њене пријатељице, Туркиње, пол |
| унутрашњост, распоред и намештај једне велике турске куће, и одвела је до једне велике собе гд |
| елике турске куће, и одвела је до једне велике собе где су на миндерлуцима, на шиљтетима лежале |
| ого су се белеле и чиниле се неисказано велике; и њина кућа, бела, јако је одударала од готово |
| смина и бокорима јоргована, у две грдно велике „рунделе“ као два дивна уметничка ћилима од цвећ |
| дигнут поодавно, носе обичне, а фереџу велике госпође, због одлажења у Јилдиз.</p> <p>До средњ |
| о лице набрало се; само ти је нос исти, велики као што је био.“ И ја се загледах у очев нос: ис |
| х зеница, где се чита један жесток бол, велики и страшан као што је Господ...{S} Нема душе која |
| што досад никад није ни назрела, да он, велики грешник, није свестан свога греха. <pb n="241" / |
| о не заборавих да је сутра Рамазан..{S} Велики празник, а ја у туђини....<pb n="289" /></p> <p> |
| ене, а сутрадан се отпочело спремање за велики и светли празник Рамазан-Бајрам; робиње и слушки |
| ам се једном комшији подсмевала што има велики нос, и звала сам га „носоња“.{S} Једног дана, мо |
| о.“ И ја се загледах у очев нос: истина велики, већи него у нашег комшије, а ја то нисам видела |
| и зову младенце, и очекују их као какав велики и светао празник, јер је то дан буђења природе: |
| утру, у Нурије-ханумину дворишту био је велики црни ован — с вараклаисаним роговима и црвеним т |
| ој се руке.{S} И опет се чуђаше како је велики, као што се чудила једном брату од тетке кад је |
| {S} Како моји спремају без мене за овај велики празник?...{S} Умало не заборавих да је сутра Ра |
| ак, седе крај свекрвиних ногу, на један велики жут ћилим, те изгледаше као булка у житу, па поч |
| ље сасвим празно, па је попеше на један велики сто у куту испод степеница, где беше <pb n="136" |
| танку маглу, а Олимп је личио па један велики мрко-сив облак изишао из воде, ветрић, намирисан |
| , па се, овако обучени, укрцаше у један велики морски брод за Марсељ... <pb n="279" /></p> <p>И |
| жући, а она уђе у двориште, или у један велики парк, који је опкољавао једну палату на самоме м |
| и дивно обучена, и уведе је у ванредно велики салон раскошно намештен и јединствено осветљен, |
| раје харемско весеље.{S} Месец је грдно велики, округао, црвен, личи на црвену огромну столисту |
| према сунцу што је бацало зраке читавим великим сноповима: то су били сватови с момачке стране, |
| его икад њино друштво, уздишући за оним великим даном кад ће оне бити слободне.{S} И говораше ј |
| ава муслиманка мири се с пријатељицом о великим празницима, или кад дођу гости.{S} Сута је доби |
| веталог јасмина, по чијим су неисказано великим жбуновима певали славуји.{S} Као да се било где |
| робињама крај себе које је хладе грдно великим лепезама.{S} Да се удаје за недраго или за непо |
| да их пред Европом брани, заступа.{S} С великим црним очима, старија девојка а по изгледу тако |
| ледаше и познадоше да је живела животом великих турских госпођа.{S} На њеном бледом лицу заигра |
| је све.{S} А срце ми је велико, широко, велико, па ми се чини да би у њ стао свет, а оно — ти с |
| .{S} А где ли би било срце, оно широко, велико срце њом испуњено?</p> <p>Опет се враћа на почет |
| <ref target="#SRP19120_N111" /> И виде: велико гробље под кипарисима, око текије, где се сваког |
| .{S} Ишла сам на гробље, хришћанско, на велико и дивно гробље што се зове <hi>Пер Лашез</hi>, и |
| цаног Турчина Ибрахим-Хасан-беја.{S} На велико изненађење свих, Сафет-ханум служаше Госпођу Ари |
| су му „певали и трећи петли“.{S} Но на велико изненађење свих он сам даде реч, и још закле се, |
| } Имам срце, то је све.{S} А срце ми је велико, широко, велико, па ми се чини да би у њ стао св |
| о један кипарис, и пошло се уз брдо, уз велико брдо, ишло кроз Стари Солун, начичкан трошним зг |
| припремити за ново доба, за оно свето и велико: ослобођење харема.{S} Истина, ја то нећу моћи с |
| ба васпитавања и припреме за то свето и велико; и у мени сваким часом јача и воља и снага...</p |
| уво, јер огреје топло сунце, понеки дан велико као у лето.{S} Па ипак, много је пријатније него |
| ан беј га дочека с много поштовања, као велико свештено лице, као стара човека и као пријатеља, |
| ми је необично, некако свечано, некако велико, некако страшно, као да ћу да изиђем пред Бога.{ |
| ми просвећене жене, организовале једно велико, монументално друштво које би се звало: <hi>Друш |
| ве водиље одведоше невесту доле у једно велико предсобље сасвим празно, па је попеше на један в |
| а, колико је сунце?{S} Мора да је грдно велико.</p> <p>— Сунца, кјучук-ханум, и нема, није ни и |
| стиде се... највише од Фатме, и на њено велико изненађење, одмах се спреми да изиђе...{S} Она м |
| емски.{S} Оне су подстицале на рад њено велико срце.{S} Док су оне биле живе, њој се њено сопст |
| , свашта им куповала. „Имање Али-пашино велико <pb n="181" /> је.“ Ја сам то чула, али појам <h |
| што не чува своју велику љубав за нешто велико.{S} Саније-ханум је сто пута рекла да Мадам Арис |
| а ово не може: не сме.{S} Ово је нешто велико, крупно.{S} Боже, кад чује Фатма!</p> <p>Најпосл |
| Оне се збише уз прозор и не погледаше у велико напуштено гробље које их је окружавало, него у д |
| " /> је.“ Ја сам то чула, али појам <hi>велико</hi> нисам умела схватити, то јест схватила сам |
| у им већ биле тамо; жена пуно, из целог великог комшилука; па свирање у ут, ударање у деф, звец |
| трашно љубоморан, рече и омилова једног великог мачка што лежаше крај њених ногу, сасвим белог, |
| ама, и брзо, све се наредише око једног великог мангала и задимише: кад могу хануме, могу и оне |
| а и кад чујете јако, снажно било једног великог европског града, где су жене слободне и срећне, |
| , јенђе.{S} У двориште су улазиле поред великог ћилима разапетог на два дирека уз прву капију, |
| ке девојке и младе жене).</p> <p>Насред великог отвореног предсобља, разастреше, на египатску а |
| р њен отац тражи зета из добре куће, од великог рода, и богата...<pb n="14" /> Он је млад, леп, |
| а ми да новаца, он ми поднесе рачун: од великог имања и богатства, остало само једна кућа и хиљ |
| „Ако не учиниш ноћас нешто, купићемо ти великог дрвеног коња и сабљу“.{S} И оно јадно да реч, а |
| ад је говорила била је у емоцији, некад великој да је замуцкивала, прекидала реченице, и најпос |
| ј.{S} И како ли то изгледа?{S} У мушкој великој руци женска мала ручица.{S} Али свакако то је п |
| оворовим дрвећем и олеандрима, у једној великој чистој соби, седеле су младотуркиње, све Царигр |
| черу у групама.{S} Вечерало се у једној великој соби са улице.{S} А каквих јела није било!{S} З |
| ичаја ради..{S} Отклањаше сабах, у оној великој соби без завеса, па се гошће завише и пођоше ку |
| томе се чуше звучни мушки гласови.{S} У великој соби селамлика<ref target="#SRP19120_N79" />, и |
| , и пре но што се испросила.</p> <p>— У великој радости као у великој жалости: непријатељ се с |
| осила.</p> <p>— У великој радости као у великој жалости: непријатељ се с непријатељем мири; а о |
| ма, у коњима и, опрости, — у оном вашем великом псу...{S} У свему вашем, у сваком из ваше куће |
| цем, и сваком цртом на лицу.{S} На овом великом балу где је било жена толиких нација, најлепшу |
| е.{S} Најпосле кола стадоше пред једном великом двоспратном кућом са софама, ћошкама, терасама |
| раздрљена, седи и хлади се једном грдно великом јапанском лепезом, она се узе смејати како се д |
| кашљао је дуго, зацењивао се као деца у великом кашљу, а лице му сасвим поплавело; после је пљу |
| осној врби...{S} На гроб сам му метнула велику киту кризантема: од мене и од свих мојих сестара |
| исивала; јер њена Госпођица обраћала је велику пажњу на стил, изговарајући: „Стил је човек“.{S} |
| , кад сам га видела, прво вече: имао је велику јабучицу, а глас му био дебео и мало промукао.{S |
| м и прска ђулсуом, ступају у једну врло велику собу с обућом (јер се у оваквим приликама диже с |
| " /> су хтеле да покажу путницама какву велику турску кућу, странкиње су их водиле Исмаил-Ахмед |
| блуди и љуте се на њу што не чува своју велику љубав за нешто велико.{S} Саније-ханум је сто пу |
| да је у њој Бајрам.{S} Али она ту своју велику радост сакри тако вешто, како то само уме Туркињ |
| жу, а не смеју, или као да очекују неку велику несрећу, која ће у овој кући окренути све тумбе, |
| е се, па се лупе у груди као да су неку велику штету учиниле, и треба ханумама да кажу, а не см |
| з своју уредну кућу, проведе кроз једну велику собу с турским намештајем а с европском библиоте |
| и попушиле по цигару, па изишле у једну велику собу с миндерлуцима да клањају.{S} Ту је већ бил |
| отишла на „седницу“.{S} Ушавши у једну велику собу, с прљавим подом, она угледа око једног дуг |
| свим поплавело; после је пљувао у једну велику белу махраму нерасклопљену, и пошто је то лепо у |
| Та жена, Мадам Аристид, не воли ни њену велику љубав...{S} Ноктима је дирнута рана у којој је к |
| пији поред халке и звекира, тако у њену велику собу, у салон с „мешовитим“ намештајем, <pb n="5 |
| свирку и песму, одведоше је горе у ону велику собу пуну јенђа; приведоше је свекрви.{S} Свекрв |
| И ја ништа не знам...{S} Оваквим мужем величала би се и падишахова кћи, а моја!... а моја!...{ |
| по недељу, некад дан, некад сат, не по величини увреде, него према расположењу.{S} Капиџик изм |
| азак, и с густим црним <hi>печима</hi>, веловима, на лицу.{S} Она прва што сиђе, много се ослон |
| лом капом и плавичастим дугачким густим велом који јој крије све лице...{S} А кад се та кола кр |
| ишта није сплетено, с дувком од тела, с велом, али не и с венцем од мирте или неранџина цвета, |
| а тих густих решетака и високог зида да вене без сунца и ваздуха.{S} Она нема право ни на сунце |
| кошуљи: ова имала од бурунџука, она од венедика; потражише њену, а она је се сети: од танке па |
| е бојала за живот!{S} Сад: грознице, ја венем, мене нестаје, и ја сам весела, — весела сам што |
| ..</p> <p>Цариградски каици лепши су од венецијанских гондола, то јест пријатнији су за око, ве |
| да ми на главу метнете дијадему, уместо венца од мирте или поморанџина цвета.</p> <p> <hi>Е.{S} |
| , с дувком од тела, с велом, али не и с венцем од мирте или неранџина цвета, него с дијадемом о |
| е опије кад више с Фатмом не може да се венча!“...</p> <p>Капију отвори Ђулренги, и закука: „Ам |
| се с другом ожени, да би стекао право. (Венча се с Нуријином робињом, па је одмах пусти.) Сад м |
| сан-беј охол: како му се кћи испросила, венчала, он не иде где су солунски бејови него где су ц |
| се!{S} Ти си се испросила, али се ниси венчала, удала.{S} Ти не знаш шта је човек...{S} С млад |
| љубав, муфти-ефенди!</p> <p>— Па, да их венчамо, ханум-ефенди.</p> <p>И то, „турско венчање", и |
| распуштеница.{S} Како је <pb n="229" /> венчана, оне три нове нису излазиле од Арифе.{S} По чит |
| } Ја сам ово чула, али доцкан — била си венчана...{S} Мерсије-ханум одавно чула, још кад си бил |
| му из воље, баци га.{S} Ја му жалим три венчане жене, нарочито ону што је отера „за бакалске ке |
| p>— Није копиле, сине:{S} Џемал и Фатма венчани су.</p> <p>— Ја то венчање не признајем.</p> <p |
| младожењи не допадне невеста, кад је, и венчану и њему одведену, први пут види, он је враћа; ак |
| у.{S} Како?{S} И да рече: „Слатка нене, венчања ми с њим више нема“.{S} Нек јој све кажу други, |
| , необичан мир.{S} Пре су имали још два венчања, па онолики бол, и страх.{S} Шта они сад очекуј |
| p>— Па, пала им венчања.</p> <p>— Каква венчања?{S} Ко их је венчао?{S} Људи.{S} И ко их је раз |
| е кесе. </p> <p>Шта ћу?{S} Више ми нема венчања с њом.{S} А волим је.{S} Тек сад кад ми се чини |
| ана и по малим градовима, а одмах после венчања, они узеше спремати за свадбу; хаљине поручише |
| развијете, и да се „узимате“ онако, без венчања...</p> <p>— Јесте, зете; а не знам да ли сте чу |
| ва.{S} Варали га као дете.{S} Каква три венчања, какво губљење права!{S} Три старца, стотину гл |
| е кроз решетке, виделе га први пут уочи венчања.</p> <p>— Тешко нама! узвикну Емир.</p> <p>— Те |
| што одведох Фатму?</p> <p>— Па, пала им венчања.</p> <p>— Каква венчања?{S} Ко их је венчао?{S} |
| реклињаше, грдња, и муфтијин говор, и — венчање: треће и последње.{S} Сад кад би се опио, Фатма |
| .{S} Није грехота: ти нећеш „покварити“ венчање, — девојка си.“ Он је говорио француски, брзо, |
| ема више права на њу, јер јој је „пало“ венчање.</p> <p>У томе, он поче да удара ногом у врата |
| .</p> <p>— Иди, тејзе, моли мога оца за венчање! рече она гласом у коме су се осећале сузе.</p> |
| јој се не приближи рок кад има право на венчање.{S} Не зна да он лежи, да је рањен, да му је ра |
| душе души.</p> <p>Данас договор, сутра венчање, као у старинских муслимана и по малим градовим |
| доћи пуномоћници и сведоци, да ми буде венчање, дође нам Ариф-тејзе, и донесе мени вереникову |
| на самом врху Старога Солуна, изврши се венчање.{S} Он је био весео, а она тужна; у црвене наро |
| имо.{S} А ти, душо, имаш наду.{S} Треће венчање свршетак, четврто почетак. <pb n="218" /></p> < |
| авила и не сачекавши да јој падне треће венчање?{S} Што да живи с њим лажљивим, у лажљивој кући |
| шапће јој на ухо : „Пало ти је и треће венчање“.{S} То јој говори онај што јој изударао душу — |
| ј неко на ухо рече: „Пало ти је и треће венчање“... „Који се на земљи раставе, не могу се на не |
| оли своју љубав.</p> <p>Одмах ће бити и венчање!{S} Журе се Цариграђани, младићев стриц и ујак. |
| ме измирити са Сафетом, она ће удесити венчање."</p> <p>Ариф, не знајући шта она мисли, зачуди |
| hi> значи једно исто.{S} Питаћеш: какво венчање?{S} Зар си с њом живео невенчано?{S} О, не дај |
| не да ми пуномоћје: неће с тобом друго венчање!“ Он више није претио њој него оној што му рече |
| амо, ханум-ефенди.</p> <p>И то, „турско венчање", изврши се тако брзо и тако просто.</p> <p>Али |
| онето ни обележје, а камо ли да је било венчање: да питамо Фатму хоће ли...{S} Ја ћу је питати. |
| емал и Фатма венчани су.</p> <p>— Ја то венчање не признајем.</p> <p>— Али га признаје Бог.</p> |
| ита човека.“</p> <p>И дадоше је!</p> <p>Венчање, као обично у Турака, би одмах.{S} Око спреме с |
| ту уведоше у харем две младице с једним венчањем, с оцем и мајком.{S} Робиње јој и даље носе ск |
| ња.</p> <p>— Каква венчања?{S} Ко их је венчао?{S} Људи.{S} И ко их је развенчао?{S} Људи.{S} А |
| да ради.{S} Он је знао да ће их понова венчати, али му је било врло непријатно што се ово деси |
| м закону, да с једним човеком можемо се венчати трипут.{S} Па ако волиш Џемал-беја, ја ћу га мо |
| ико га она воли, рече Ариф.</p> <p>— Па венчаћемо их, изусти Нурије.{S} А после их много уверав |
| имаш право по закону да се с њим понова венчаш одмах, да не чекаш три месеца и десет дана, јер |
| х реч.{S} Пошто остадох без ње, опет ме венчаше.{S} Па нас венчаше и трећи и последњи пут.{S} И |
| адох без ње, опет ме венчаше.{S} Па нас венчаше и трећи и последњи пут.{S} И ко то учини?{S} Је |
| Мерсији, а она, видевши јој кроз густи вео само облик лица, погурне је лактом..</p> <p>Ишле су |
| /l> <p>А ја сам помислио, кад ти спусти вео сревши се са мном: „О, да сам ја тај вео на тој гла |
| ео сревши се са мном: „О, да сам ја тај вео на тој глави, да бих могао додирнути то чело и то л |
| но... „О, Боже, мужа на име!“ Њему дође веома мило, јер, да јој се не допада, Не би му рекла ча |
| ервозно лупање срца.{S} Све турске жене веома су нервозне, и хистеричне...{S} А нестајање, ишче |
| питање збуни Фатму.</p> <p>— Кад? рече веома тихо.</p> <p>— Кад си га заволела?</p> <p>Она неш |
| ам дошла на једну мисао која ми се чини веома паметна.{S} Ми смо нове, али су нам стари обичаји |
| ћи, она овде осети мирис пића, и би јој веома непријатно, нарочито кад уђе један „весео“ и стад |
| она.{S} Шта је то?{S} Сети се, и би јој веома тешко: плакала би на сав глас.{S} Скочи, уми се, |
| у служби, да имаш какав посао?“ и би му веома тешко, застиде се... највише од Фатме, и на њено |
| еним сактијанским ципелама; на глави му веома мали и плитак бели ћулав и пошто узе абдест, прос |
| с туђим човеком.{S} Зато нам није крива вера, него друштвено уређење.</p> <p>— Зар мој муж мојо |
| е да се буни.</p> <p>— Глупост!{S} Која вера још има такве глупе обичаје?{S} Јесу ли то верски |
| га криви и правда.{S} Крива му је њина вера и обичаји, цело њино друштво устајало као баруштин |
| ви, и младотуркиња његова тетка, и њина вера, верски обичаји. „Дај реч да се нећеш опити, иначе |
| очевим...{S} Боже, Боже, колико нам је вера лепа, а колико су је наружили неразумни!</p> <p>Пи |
| ом светом идејом:{S} Францускиња, Мадам Веран.{S} Исто као мене.{S} Не, не!{S} Ми ћемо смети мн |
| р да не закука из гласа што нису из оне вере што не допушта оволико понижење жене скопчано с не |
| енило нити се може изменити док је наше вере, јер њега је писао Мухамед.</p> <p>Пошто пређе рук |
| ања; испрошена била три године; кад јој вереник дође из места где је са службом, код њих руча, |
| ра, мене обузме љутина, јарост, јер мој вереник је официр.{S} И нико то не зна; научила сам да |
| ћу да је испросим па ћу да је љубим као вереник.</p> <p>Она се наљути.</p> <p>— Сматраш ли ти м |
| а?{S} Пет година да јој је драги, и пет вереник: да му отидне сва ижљубљена...{S} А?{S} Чујемо |
| ање, дође нам Ариф-тејзе, и донесе мени вереникову слику.{S} О, кад га видех!...{S} То је био д |
| т Бог!) Она је мени била прво драга, па вереница, па жена — никад љубазница.{S} Ми овамо од жен |
| а Грка с љубавним писмима и косом своје веренице.{S} Мали, ситан, црн, он вади из капута писма |
| ратили време.{S} Црни Грк стрпа у недра вереничина писма и косу и из чађаве кафане, осветљене ј |
| вечера, код њих спава: соба му до собе вереничине...{S} И ова мајка, вели Ајше-ханум, црвенела |
| плачу и дубоко жале оне своје сестре по вери (не по души), што се сад разговарају а сад се нава |
| S} Напослетку, он је муслиманин само по вери и по имену, иначе не, јер у Европи је одрастао, жи |
| сам могла и помислити да моја кћи није верна Исламу, и да не верује у к’смет!“ После три дана |
| Прими хиљаду пољубаца од своје сестре и верне другарице</p> <p> <hi>Емир-Фатме</hi>.</p> <p>P.{ |
| Емине-Семијом и 'Ђулистан-Хисметом као верни за Пророком, испустила сам, и ја немам снаге да ј |
| оћи, нене је назирала добру муслиманку, верну кћер Ислама: помирила се са својом судбином, пред |
| оје душе, вичем, ридајући: „О моја лепа веро, како су те изопачили неразумни!“ Ја, драга госпођ |
| кћер сасвим слободно.{S} Она, честита, веровала ми.{S} Кад помислим шта сам све од ње сакрила! |
| око осећа, да много размишља..{S} Нисам веровала у судбину, и почела сам сумњати у Бога, Бог не |
| ове, а она одобри главом: у то је тврдо веровала.</p> <p>Мадмоазел Дарно поче на енглеском јези |
| х предака.{S} Ја верујем у све у шта су веровале моје прамајке: у текије, у молитве...{S} Ја се |
| се и обори очи.{S} Они су јој, наравно, веровали и корели је што је урадила као дете: да се пос |
| љубав Емирину, дошла Ариф.{S} Џемал је веровао њој, али ипак се није развеселио.</p> <p>— Лаж, |
| еговом тетком; јер он је само тој тетки веровао.{S} Кад дође, он тражи да му свирам, да му пева |
| чула да Францускиње уче да црвене.{S} И вероватно, јер .. оне нису баш стидљиве.{S} А њен глас, |
| ... „Џемал!“ После два месеца!...{S} Не вероваше чулним очима, те их затвори: опет његова мила |
| не пита, и муж је отера...</p> <p>Тврдо вероваше да ће се Зејна одмах вратити мужу, или бар дол |
| младотуркиња његова тетка, и њина вера, верски обичаји. „Дај реч да се нећеш опити, иначе да ти |
| има такве глупе обичаје?{S} Јесу ли то верски обреди?{S} Зар они прости знају нешто?...{S} Хте |
| реварили су себе, не њега.{S} Зар су то верски обичаји!{S} Она је ту, сакрили су је, да њега пр |
| жене.{S} О, ви нове турске жене!{S} Наш верски обичај непрописан Шеријатом, већ изопачен неразу |
| лашено, јер види да јој сестру ухватило верско лудило.{S} А она као да се из сна трже, остави ђ |
| еднако је обузима чудно-пријатно, топло верско осећање, кад се год појави каква висока бела џам |
| болести.“ И користи се једном тачком у верској им одредби.{S} Узе џак брашна и у брашно завуче |
| з?!“ Ако је Француз, зар она да промени веру?...{S} О, кад би био Турчин, Цариграђанин, царигра |
| га госпођице, знам ону праву танку нашу веру: њој ме је учила моја добра нене.</p> <p>Дође трен |
| еће револвер у футролу, оставља га: она верује у живот после смрти ..{S} Али, чини ми се, најви |
| дмоазел ?</p> <p>— О, Мадмоазел!{S} Она верује у карте, у духове...{S} Некад, по ваздан држи ст |
| елигентна, и да често, кад што рече, не верује да је њено, већ да је то од некога чула или негд |
| да моја кћи није верна Исламу, и да не верује у к’смет!“ После три дана опет их одазваше:{S} Р |
| које су је очувале, умрле су; овима не верује.{S} Заборави се, па поче гласно: „Шта!{S} Зар до |
| чи.“ Заклетва!{S} Каква заклетва кад не верује у Бога? „Бога нема, јер, да га има, он би ми се |
| ти, довека је прекорева, и никад јој не верује.{S} Она кроз кафез погледа у голуба, он мисли у |
| остаје сама у друштву где нико ником не верује.{S} У њему је тешко и старијим пробуђеним муслим |
| искрена и неповерљива, што осим Богу не верује више ником.{S} Мерсије опази њену промену, нерас |
| чешће помишља на Страшни Суд, да тврдо верује да човека у животу сналази само оно што му је пи |
| ко тужна, она у живот после смрти тврдо верује.{S} Али наједанпут, њој неко на ухо рече: „Пало |
| ена жена као ни она старинска што тврдо верује да су четири свете књиге пале с неба.{S} Па уста |
| “ час-по па се предаје вољи Божјој, јер верује у <hi>Писмо</hi>; и она рекне: „Сестро, што се б |
| ене у изрезаним струковима!...</p> <p>— Верујем ти, очи моје, али...{S} Како си смела?!</p> <p> |
| ашио је то осећање, рече Фатма</p> <p>— Верујем, рече лекар и додаде: — Непријатно, а није опас |
| ви?{S} Љубави.{S} Ја хоћу у то тврдо да верујем да бих умрла срећна.</p> <p>Истога дана у вече. |
| крви, наслеђено од мојих предака.{S} Ја верујем у све у шта су веровале моје прамајке: у текије |
| бра и рече :</p> <p>— С друговима... не верујем...{S} Негде је у послу.{S} Она се брзо врати у |
| ченом у црно — с Тугом.“ Ја сад у то не верујем, јер с мојом љубављу је румена девојка, лепо оч |
| лику...{S} На, понеси је, Фатми, јер не верујем да је она њега могла видети.</p> <p>Ариф узе сл |
| <p>— Ми смо чули ту причу, али у њу не верујемо.</p> <p>— Ако хоћете, мој муж довешће вам Осма |
| ита!{S} Треба да се види...{S} Ти ми не верујеш!{S} Жене у изрезаним струковима!...</p> <p>— Ве |
| д чуда не долази к себи.</p> <p>— Ти не верујеш, душо?</p> <p>— Каква смелост!{S} Не, ти збијаш |
| ад у кући нема нових, све су старе, све верују у судбину, у <hi>к'смет</hi>.</p> <p>У овој кући |
| је ипак чинила радост поклонима, тврдо верујући да је то доброчинство што је потицало из њеног |
| езнула за тим замишљеним човеком, тврдо верујући да ће јој кад тад доћи, и ако им у оно одељење |
| нај лончар од земље, бога...{S} И тврдо верујући да је права европска жена оваква, савршенство, |
| ј свиленој европској хаљини, насмејана, весела, и обе одговарају, у пролазу, на дубока темена д |
| Питала ју је једна млада рођака, а она, весела и срећна, рече: хоћу!{S} Она је синоћ прислушкив |
| е врати, она ће све за мене...“ Истрча, весела, да каже нени и мајци шта пише тејзе, то јест да |
| косе, — чита Коран...{S} Утрча у собу, весела, и одмах седе да одговори на писма.</p> <pb n="6 |
| е у лицу промени.{S} Кад разви хартију, весела девојка читаше:</p> <l>Црним сам се газом повеза |
| у, црвенела би од стида и крила очи.{S} Весела девојчица промени се, уозбиљи се, и сваки час бе |
| венем, мене нестаје, и ја сам весела, — весела сам што ћу умрети.{S} Ја сам као она напукнута в |
| ео дуги разговор...</p> <p>Како је била весела Ариф-ханум кад је дошла, а како је била тужна ка |
| су око ње, разговарају се, шале се, она весела невеста...{S} Зар да јој је тај Осман-беј ближи |
| ох.{S} А она ми на часну реч каза да је весела <hi>само</hi> кад се опије.{S} И ја, замисли, не |
| тма, Нурије се тако вешто правила да је весела, како не би умела ниједна глумица.{S} Смејаше се |
| {S} Кад је весела, <hi>само</hi> кад је весела, она је <hi>она</hi>, млада жена, дете, човек, п |
| у мењала је место непрестано.{S} Кад је весела, <hi>само</hi> кад је весела, она је <hi>она</hi |
| си с Елизом сасвим пријатељски, зато је весела, али није хтела то да јој помиње, да је дира, да |
| „Волиш ли Ариф-хануму, чедо, или што је весела или што је тужна, или што је шаљива или што је о |
| а жао.{S} И толико му дође тешко што је весела кад је он тужан...{S} Срете га један друг, и пов |
| е пред њим претвара...{S} Она је жива и весела, и зато је сви воле.{S} Она је онаква каква је п |
| , она не бејаше тужна, али не бејаше ни весела, јер турско друштво је више не занимаше, а њихов |
| се удајеш за невиђено, како можеш да си весела! ...{S}И оне пре триста година страховале, а ти. |
| слиле да сам ја пијана, није могла бити весела док се не опије.{S} Ја сам је врло волела, и пор |
| знице, ја венем, мене нестаје, и ја сам весела, — весела сам што ћу умрети.{S} Ја сам као она н |
| ли, душо?{S} Кад ништа не мислим ја сам весела: певам, свирам, читам.{S} Нене ме зове кумријом, |
| ала као чочек!...{S} Била је раскалашио весела, и дивна.</p> <p>— Наше жене одвратније су од љу |
| : „Ти си нешто лепо снила, зато си тако весела". — „Снила сам, нене, зелен калпак.“ — „Ако си г |
| је отпочела Ариф-ханум.{S} Била је врло весела, какву је скоро није видела Нурије-ханум, а какв |
| али је много мирнија.{S} Јутрос је врло весела: доћи ће јој у госте њени с Јалије, стрина и сес |
| ум!{S} Да могу да те опијем те да будеш весела.{S} Једна од тих што су онда мислиле да сам ја п |
| жене, али није била љубљена...{S} И те, веселе, развише се и замолише Фатму да им пева.{S} Она |
| е песме на старе арије с веселим срцем; веселе се као да су освојиле свет, или као да су завлад |
| егове мајке.</p> <p>О, Цариграђанке!{S} Веселе, на улици кокетују с пролазницима, у лађицама се |
| увесељење", као да мртве ствари могу да веселе.{S} Али ово нису мртве ствари, ово су живе: шадр |
| уштва.</p> <p>Како то би, тек оне с ове веселе, шаљиве теме пређоше на једну врло озбиљну, која |
| нове душе.{S} Оне не певају, оне се не веселе.{S} Оне плачу и дубоко жале оне своје сестре по |
| ежном, белом Цариграђанком.{S} Све жене веселе, она тужна.{S} Све жене говоре, она ћути.{S} Кад |
| и оне треба по сву ноћ да седе и да се веселе са женама... а мужеви, њини млади мужеви, младож |
| ао убијене, а претварале се, правиле се веселе.{S} Оцу је било страшно, а смејао се, пружајући |
| н!{S} Ви сте видели ове жене!{S} Оне се веселе саме, оне спавају саме.{S} Ова силна ноћна харем |
| рни „сахан“, или „тепсија“, у харему се веселе жене.</p> <p>Вече у очи четвртка, дана кад се од |
| ај!{S} На мене се смеје.{S} Како су нам веселе густе решетке!{S} Кроз њих гледам Њега.{S} Како |
| и пакосно им завидим: благо њима кад су веселе!...{S} Насред Мармаре нешто пуче на лађи; капета |
| гондола, то јест пријатнији су за око, весели су, јер су бели, ишарани разним живим бојама, а |
| {S} И нашта јој свирање и певање?{S} Да весели жене по харемима, као чочек!</p> <p>„Одакле је < |
| се рамазанских ноћи једе и ради, али не весели, јер, Рамазан је Рамазан, било дању или ноћу.{S} |
| рберин што тако дивно удара у тамбуру и весели бејове, води их на чочечке игре, на весеља.{S} О |
| песму: то се Ахмед-беј на своме чардаку весели, гледајући у залив разливен на месечини.{S} Она |
| “.</p> <p>Код Ибрахим-Хасан-беја сви су весели, нарочито домаћин, <pb n="205" /> јер сутра ће и |
| е људе, и ако су Цигани, и с њима би се веселиле још три ноћи.{S} Неколике старе певаху, помажу |
| дведе у Скопље, да се међу непознатим и веселим харемима разгали.{S} Кад се отуд, после неколик |
| вају нове турске песме на старе арије с веселим срцем; веселе се као да су освојиле свет, или к |
| ојкама.{S} А ноћу, на кули, на месечини веселимо се с ханумама и гледамо у Вардар.{S} Како сам |
| у томе нене рече: „Идите у башту, децо, веселите се.{S} Нас ће веселити Ђулренги — певаће нам.“ |
| е у башту, децо, веселите се.{S} Нас ће веселити Ђулренги — певаће нам.“</p> <p>Свих седам захв |
| еланхоличну арију, зачу се из куће пуне веселих жена, с пригушеним кикотом, и она скочи и полет |
| стриц, оно кућу напунише гомиле младих веселих жена, са запаљеним фењерима, кикоћући се, јер с |
| а сестра.</p> <p>— Ханум-ефенди, мужде! весело узвикну Фахрије-ханум поздравивши пашиницу темен |
| } Пред вече, њен син, дошав из чаршије, весело јој рече:</p> <p>— Мајчице, ја дадох нашу Фатму. |
| ијатељица, другарица.{S} Нарочито дете, весело дете.{S} И да је ту било деце, она би оставила ж |
| ао.“ Робиње, видевши да им хануме пуше, весело отскакуташе у кухину, те казаше то слушкињама, и |
| изиђе.{S} Уђе нене. „Дај мужде, чедо!“ весело рече, па ме загрли и омириса ми лице као цвет ил |
| S} Он сеђаше за столом, налакћен, а она весело рече:</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Mon Dieu</ |
| lang="en">O, yes!</foreign> узвикну она весело па отвори себи: „Смех, песма“.</p> <p>— Благо те |
| школсун!{S} Ашколсун! узвикиваше робиња весело.</p> <p>А Фатма се неисказано обрадова, али, лук |
| у Фатмину слику, припљеска и цикну, па весело рече:</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Mon Dieu!{ |
| изгрлише.{S} Ибрахим-Хасан-беј узвикује весело: „Охо!{S} Машалла'!“ А Фатма: „Слатка суто!“ и н |
| <p>Код ових речи Ариф пљуну, а Фатма се весело насмеја и одскакута да се преобуче, и да се нами |
| ше се као да њену хладноћу не опажа, те весело рече:</p> <p>— Нурије-ханум, мужде!</p> <p>— Мен |
| ав...{S} Син ми је био весео...{S} Дете весело од пића!...{S} Пио мастике...{S} Месец је тада б |
| и равнодушна.{S} Седе за клавир, и поче весело по диркама, па устаде, отвори фијоку с Госпођичи |
| е луд!...{S} Благо мени! узвикну опа, и весело тапшући засмеја се, а њен смех зазвони као сребр |
| да ће тебе задовољити њен плач, направи весело лице кад јој речеш да не сме у шетњу, прави се з |
| а би, молим те?!</p> <p>— Чудо! рече он весело, не погледајући у туђе жене: „Па лепо, отерао је |
| /></p> <p>— Нурије-ханум, рече она врло весело.{S} Последње две вечери имала сам две нове посет |
| , и окренувши се к прозорима, она чисто весело узвикну: „<foreign xml:lang="fr">Oh, quel point |
| </p> <p>— Добро дошла, мајчице! узвикну весело и узе јој мршаву, смежурану руку, јако притисну |
| Први снег.{S} И она се овом живописном, веселом сликом развесели.{S} Али, нехотице скрену очи у |
| цика, да чује Џемал-беј.</p> <p>С њеном веселом циком залајаше њене пудлице, Фидел и Мињон, и з |
| оно што јој је најмилије.{S} Видећи је веселу, мајка и нене јој обрадоваше се: заборавила је Џ |
| се помази око нене.{S} Видећи је овако веселу, мајка јој узвикиваше: „<hi>Машалла</hi>!“<ref t |
| учку, и на вечери: петак је.{S} Ниди њу веселу: није јој њега жао.{S} И толико му дође тешко шт |
| авају саме.{S} Ова силна ноћна харемска весеља измислили су људи, не жене, — да би били они сло |
| прскаху водом...{S} Гледајући харемска весеља годинама, жива и духовита Мадмоазел Дарно знала |
| и хареми?{S} Код мене.{S} Где су бивала весеља?{S} Код мене.{S} Ко је водно хануме у шетњу?{S} |
| ели бејове, води их на чочечке игре, на весеља.{S} Он обгрли Џемал-беја, и тако пође: зашкрипаш |
| ободно турски рече: „Да су овде и људи, весеље би било пристојније и природније“.{S} Мадам поцр |
| мужу, деци...{S} Па песма, по сву ноћ, весеље, шала, облачење у мушке хаљине: све што је преко |
| има, смех, али пригушен, и тихо певање: весеље је у башти; разгранали се нарови и смокве, дигли |
| исли.</p> <p>— Има ли смисла да идем на весеље кад је у породици туга?</p> <p>— Каква туга?{S} |
| .{S} Мој син, кад није затекао код мене весеље, ушао је у собу где ми је постеља, а она празна; |
| похиташе у комшилук, где не престајаше весеље; слушкиње легоше, а Фатма с робињом сиђе у башту |
| невеста; трећа ноћ како траје харемско весеље.{S} Месец је грдно велики, округао, црвен, личи |
| ранкиње: позвала ју је да види харемско весеље, да га пореди с европским весељима и баловима, и |
| ску, с чуђењем упита какво је то женско весеље, она викну да би све чуле: „Зато што са женама н |
| кој, и она је учинила: правила је једно весеље за турске жене, и зато није звала људе, него сам |
| ..{S} Дође Рамазан: код мене по сву ноћ весеље — мој син с друговима.{S} У почетку се враћао пр |
| ше Рамазану, ноћним поселима, харемским весељима; али младе жене, невесте у меденим месецима, б |
| ку: „Туркиње веле да су им на харемским весељима у кући саме жене, у дворишту кокоши без петла |
| ремско весеље, да га пореди с европским весељима и баловима, и кад дође време да се чује протес |
| >Мајка га слушаше клатећи се, а кад он, весео, ућута, она, невесела, поче:</p> <p>— То је све л |
| а: загледао се у неки предмет на столу, весео, насмејан.{S} Нурије му приђе без папуча, и кад в |
| же: отиде с вечери, па се врати ујутру, весео.{S} Испрва ретко, у два три месеца; после, сваког |
| ...</p> <p>Како је почео пити, бивао је весео, и луд, али никад бесвестан.{S} Сад у његовој кес |
| ћери на удају, задовољне су што се овај весео комад из турског живота, „брак из љубави", овако |
| разбарушена, каљав...{S} Син ми је био весео...{S} Дете весело од пића!...{S} Пио мастике...{S |
| Солуна, изврши се венчање.{S} Он је био весео, а она тужна; у црвене нарове над својом главом г |
| кад Ариф помену зету, он готов, и врло весео.{S} Њему је импоновала Османова енергија, мушкост |
| ома непријатно, нарочито кад уђе један „весео“ и стаде говорити лудости.{S} Видевши га оваквог, |
| га неко из конака није видео, одмах узе весла и похита према малом Кара-Бурну, а за каиком оста |
| И наједанпут, каик стаде, младић остави весла и узе <hi>ут</hi><ref target="#SRP19120_N21" />.{ |
| цариградски <pb n="13" /> и имао је два веслара, једнога црнога старца и једнога белога младића |
| ..</p> <p>Не дочитавши песму, опет поче вести. „<foreign xml:lang="fr">Adieu, Suzon, ma rose bl |
| сви!</p> <p>Кад хтедох затворити писмо, ветар духну и унесе у моју собу један жут багремов лист |
| а им каже да говоре што друго.</p> <p>— Ветар најјаче дува кад хоће да стане, рече Фахрије.</p> |
| јој је жао младости и живота, а јесењи ветар звижди, уноси, с маха на мах, кроз један отворен |
| три дана, дувао је хладан влажан јесењи ветар, и час се чинио као нечије церекање, а час као је |
| на ће њима и вечерас играти, летећи као ветар или обрћући се као вихар.{S} Она је овим женама ш |
| ши.{S} На њу ме подсећа, увек, и дување ветра, и реч récompense. „<foreign xml:lang="fr">Est-ce |
| н велики мрко-сив облак изишао из воде, ветрић, намирисан сухом травом с гробља, на нечији посл |
| тицале Фатмину лепу главу да је омилује ветрић, који се дизао из корова по гробовима с обореним |
| ас-по, на махове, кад би духнуо западни ветрић, осетио би се мирис ружа, нарочито лудо исцветал |
| смицу, а каик јој се приближавао као на ветровима...</p> <p>Цариградски каици лепши су од венец |
| (јер пред сестром не би све говорила), већ само за нову...{S} Поче говорити течно и лепо франц |
| ке.{S} Не шаљем ти га поштом (не смем), већ по једној новој.{S} Развићу је, раскопчаћу је, метн |
| ислио да то нису жене „comme il fault“, већ .. пуштене из неке рђаве куће...{S} И оне продужују |
| умела; са слушкињама је не као госпођа, већ као мајка, и Осману, и због тога као због лепоте, б |
| , од камена, ни од свиле, ни од памука, већ сам створење од крви и меса, што има душу.{S} Та ду |
| умре!“ Она се овој снаси врло радовала, већ неколико дана била је као на седмом небу: „Научиће |
| је то, чије је, ни на шта није мислила, већ је свирала, сва унесена у лепе арије: тонови су се |
| .{S} Она хаљину никад није тако купила, већ су јој из чаршије доношена лица: гледала их, бирала |
| тешко ми је, не што сам те изневерила, већ што ништа не знаш да те варам, те мирно једеш и спа |
| па оде.{S} Пред вече дође, али не сама, већ с једном турском женом обученом у стар, искрпљен ча |
| не осмехну нити је потапка по плећима, већ погну главу па оде у њину собу.{S} Ту беше Фатма са |
| више није роман, ни стихови из Корана, већ историја њенога сопственог срца.{S} Та жена, Мадам |
| другу“. „Као да не иде да му буде жена, већ милосница!{S} Срамота!“ помисли и скочи; па и остал |
| , осетиле су душу не онога чија је она, већ ове младе лепе жене, па су плакале.</p> <p>Свршило |
| је у њој.{S} Ноћу, кад се тргне из сна, већ се нешто пре ње тргло, пробудило, и она тада чује у |
| он жену не би створио од мужевља ребра, већ од главе.{S} Што се ја не буним: мој муж је „гром“, |
| иди да берберину мастика не иде у уста, већ у недра.{S} И мало, па почеше излазити бејови и чоч |
| нити пусти глас изненађења или страха, већ сама полете конаку, где су слуге.{S} Један истрча п |
| каза Мерсији, не само сестри од стрица, већ и другарици; паде у једну наслоњачу и дубоко уздахн |
| гу заједно.{S} Оно пре није била љубав, већ вољење.{S} Јер како је могла бити љубав, кад он: мн |
| поседаше, стара, преко обичаја турског, већ упита за здравље домаћиново; и кад јој једна четрде |
| ете.{S} Крила сам од тебе не због тебе, већ због деце: кад ме отераш лишићеш ме њих.{S} Крила с |
| ахори и то не личаше на људске гласове, већ на урлање побеснелих паса.{S} Дохватив га преко пол |
| то као међу туђинима.{S} Фатма не седе, већ прође кроз предсобље бацајући погледе у широм отвор |
| онекад и чочек...{S} Она ништа не виде, већ се поклопи на кревет Госпођичин, на њено узглавље, |
| .{S} Брзо се уми и обуче, али не изиђе, већ се спусти на једну столицу, и мисли шта ће: срамота |
| пучице смакоше јој се, а она их не узе, већ потрча у чарапама по кући: тражи Мерсију.{S} Казаће |
| у солунски младићи, да се скита и пије, већ да седи код куће и воли жену, и како њену кћер свек |
| погледају, и ако смо се за њих обукле, већ прво да узму абдест и да клањају, па тад, с бројани |
| ирана тако је близу; ја му, чини ми се, већ чујем ход, па му се радујем како се ником нисам рад |
| ад се праштао с ћерком на њеној свадби, већ је погнуо, и погурио се...{S} И виде: ковчег јој по |
| ћути што је болесна, или што се стиди, већ што се горди.{S} И сети се шта му Ајше-кадун каза, |
| хове папуче, али не као робиња госпођи, већ као кћи мајци.</p> <p>Нурије-ханум, један необичан |
| ремна да заплачу.{S} Он ништа не опази, већ брзо изусти: „Где је Осман (брат им, старији од њих |
| е, и не говори му као обично француски, већ турски: „Чедо моје, око моје, лаве мој, султане мој |
| о да оне имају право на то као грађани, већ што су људима од потребе, да им буду сигурна „прено |
| јој се обрадова, али не као човек жени, већ као дете играчки.{S} Ово му је четврта играчка како |
| какво је то оружје, а она не одговори, већ узбуђена и љута похита Фатми.</p> <p>— Слатка тејзе |
| т.“</p> <p>Он на ово ништа не одговори, већ рече задовољно смејући се:</p> <p>— И да се не узме |
| ало, а он јој на то питање не одговори, већ јој поче причати како му је било кад су се оно једа |
| е што није обичај да се одмах одговори, већ што хоћемо да питамо Фатму, и што хоћемо да га Фатм |
| а, у глави ни трунке памети, не памети, већ свести!..</p> <p>Море удара у обалу, шушти.{S} Куку |
| <p>Он на ово питање не хте одговорити, већ поче, врло узбуђено:</p> <p>— Фатма, кад сам пролаз |
| а дршће као прут, страх је не од смрти, већ од оне страшне речи <hi>бош</hi>.</p> <p>— Сине!{S} |
| или само ради стране лепе књижевности, већ и ради књига које нам отварају очи и ради разговора |
| у Цариграду није крив наш добри Пророк, већ људи, себични, они људи што су вршили преуређење у |
| .{S} Нећу да је убијем, ни да је бијем, већ да се молим Богу за њено здравље, памет.{S} Она је |
| им-Хасан-бејов харем не врати се морем, већ железницом, да би Фатма видела места поред пруге шт |
| м; неке куће нису биле у реду с другим, већ су заузимале сокак, а у угловима седели су просјаци |
| ене највише; али не, ја се ње не бојим, већ ме срамота од ње: како ме је учила!{S} Кад би дошао |
| Наш верски обичај непрописан Шеријатом, већ изопачен неразумнима!{S} Беже нам од куће мужеви, б |
| ај, сине: не дајеш дете из куће за дан, већ за век.</p> <p>Ибрахим-Хасан-беј ништа не рече, сам |
| да га одобровољи; али он није зловољан, већ луд:{S} Фатму, своју љубав, назва онако!...{S} Поср |
| каже да га мрзи, и да јој муж није он, већ његов брат Осман.{S} После себе извињава: „Ћутим зб |
| на по пута па стао, не што сам сустао, већ што нисам знао куда ћу. „Најгоре је за онога што је |
| .{S} Ах, Париз!..{S} Ми овде не живимо, већ животаримо. „Живот вам је анималан,“ каже Мадмоазел |
| а.{S} Никад нису дошле све три заједно, већ по две, или само једна, да не би пало у очи Ибрахим |
| то, кад што рече, не верује да је њено, већ да је то од некога чула или негде прочитала.</p> <p |
| а је из чаршије донет пиринач и брашно, већ их изгорела. „Неће бити добра домаћица,“ рекао.{S} |
| и седе у соби за рад, не на њено место, већ доле : њену месту окрете леђа; и ухвати се за косу |
| .{S} Учини јој се да то није њен девер, већ онај непознати, кога она воли како је постала женом |
| Мухамедово рођење или пред његову смрт, већ за испаштање грехова у минулој години.{S} Уз Рамаза |
| походе често само да је болесну обиђу, већ и да је разговоре, „лече“.{S} Тетка јој наводи хиља |
| о срце, те не опада своју нову госпођу, већ му казује зато што је то за њу нешто страшно... „О, |
| ни руке с лица.{S} Он не употреби силу, већ опет поче, брзо, журећи се: тако много има да јој к |
| , не ходећи поносито као арапски принц, већ чисто погурен, дубоко оборене главе.{S} Пред кафана |
| и.{S} Како је њу видео, није се опио... већ толико месеца.{S} И пијанство је страст, и љубав је |
| огу и оне.{S} А ашчика се нашла у чуду: већ које је доба, а њој се <pb n="167" /> ништа не наре |
| па не могаде, јер је сувише узбуђен.{S} Већ две недеље како је у њему био мир, и он је мислио д |
| ти.{S} Још добро нисам ни узела перо, а већ срце повредим..{S} Мајка је зуб извадила, а шта ћу |
| </p> <p>— Не мисли тако далеко, сине; а већ кад мислиш, ти се подигни и реци: „Иншалла’“.<ref t |
| поред џамија узимали су абдест људи; а већ кад се чу позивање на молитву, по турским кућама, к |
| п али луд.{S} Још нема пуних тридесет а већ отерао три жене.{S} И за шта?{S} Прву, што је позај |
| !{S} Лаж!{S} Има два конака, али су оба већ туђа, — жена му их презадужила.“ <pb n="106" /></p> |
| {S} После видеше „да га не заноси глава већ срце“, и сневеселише се.</p> <p>— Алије, Алије, шта |
| hi>К-К</hi>?...</p> <p>— Ја сам на њега већ и заборавила, а и мрзим га: уображен.{S} Ја не знам |
| ује.{S} Ономад каже: „Не зависи од њега већ...“ па ту стала.{S} Од кога зависи?{S} Ваљда не од |
| дубоко оборене главе.{S} Пред кафанама већ никога није било, осим самаца што станују по ханови |
| е се варају: ми нисмо за реформу харема већ за њихово уништење.{S} Ми налазимо да је неприродно |
| ом лицу.{S} Једну кутију пудера она има већ четрнаест година, — метне пудер понекад, кад пође н |
| ју врата, пушта се у кућу; а кад се она већ развије и укућани јој виде грдно лице не могући јој |
| о и Цариград, варош не само космополита већ и полиглота.{S} Једнога дана Ариф-тејзине пријатељи |
| т сам испунио; поклон нисам узео натраг већ сам га купио!“...{S} А Богу и текијама учини како с |
| руге, за ђерђефом.{S} Фатма сама навезе већ две „кутице".{S} Поче трећу, па устаде, оде са софе |
| димо да ли јој је срце слободно, или је већ кога заволело.{S} Али, зашто <hi>већ</hi>?{S} Она н |
| обу с миндерлуцима да клањају.{S} Ту је већ било прострто шест малих персиских серџадета за шес |
| ек је у зачетку, а наше просвећене жене већ су се поделиле у два логора: једне су уз Емине-Семи |
| таре Ајше-кадуне, у њиној кући слушкиње већ четрдесет година: „Аман, Осман-беј, аман!{S} Ја сам |
| ата неко зашушка; она се трже; врата се већ одшкринуше и помоли се глава Ђулзаде, црнкиње, црне |
| оз неколико дана, на пут, јер ја сам се већ опоравила, и да нене не вели да не ваља, ја бих се |
| ном је бивала слабија, и родитељи су се већ договарали да је воде на „лакши“ ваздух.</p> <p>У и |
| >Драга моја госпођице,</p> <p>Да ли сте већ кадгод помислили да сам мртва.{S} Јер, сва ваша мил |
| сврати пред трећу кафану, где не бејаше већ ниједног жењеног Турчина.{S} Он ни на шта није мисл |
| ју да се он појави, па да скоче...{S} И већ су на ногама сви: кћи, синови, жена:{S} Фатма, снах |
| ма намена никако није била срећна.{S} И већ хтедоше да иду, кад робиња рече: „Намените још једа |
| уша“.</p> <p>Да је старотуркиња, она би већ све испричала робињи; али је младотуркиња, <hi>нова |
| о понос да тражи новаца од тетке, он би већ био далеко од града где је толико ожалошћен и осрам |
| } Поче јој говорити узбуђено да је воли већ трећа година, како се вратио из Европе, јер његова |
| ање, слушајући њен говор, не шта говори већ како говори, француски, опијаше се и сањаше чуднова |
| ше-кадуни, која је слушкиња у овој кући већ четрдесет година, прохтело се да пуши у соби где јо |
| блачи се у чаршаф.{S} Али напрасити беј већ се поврати, покаја.{S} Зашто да се не користи мужев |
| је сматраху као друга, него што су јој већ учинили одликовање позвавши је у своје друштво.{S} |
| е не пољуби у руку као Европљанин Џемал већ је страсно стеже као Азијат Осман.{S} Али осети да |
| и да јој говоре: „Девојко наша, ти нам већ и гучеш, а још имена немаш!“ Оне плачу, а беј се ју |
| обињом одоше у комшилук.{S} Мајке су им већ биле тамо; жена пуно, из целог великог комшилука; п |
| осамнаест година !{S} И ја.{S} Обе смо већ зреле девојке, јер смо Азијатке.</p> <p>Гошћа прест |
| у историја света не памти.{S} Ми смо то већ почеле, и ради те идеје као и ради Устава, нове мно |
| ше на месечини, него према свитању, јер већ се чују трећи петли и гугутке.</p> <p>Устадоше пред |
| ју.{S} На софи се поздравише теменима с већ дошлим гостима, Солуњанкама, које их дочекаше стоје |
| .{S} Али да оставим политику: од ње нас већ заболела глава.{S} Лудост!{S} Па то мора једанпут б |
| ала своме мужу, своме другу и пријатељу већ двадесет и толико година.{S} Дошла му је скоро дете |
| сам своју дужност, дужност не по разуму већ по срцу, испунила, а ти ради како хоћеш.</p> <p>То |
| ниси изазвала.{S} Ја то чувам као тајну већ толико време.{S} Сад се истрчах, опрости! говораше |
| стира, милим, познатим стазама, које су већ готово у траву зарасле.{S} Али, како му би кад она |
| ти му се.{S} Теби, Џемал-беј, певали су већ и други петли.</p> <p>Пашиници је било жао сина, те |
| је већ кога заволело.{S} Али, зашто <hi>већ</hi>?{S} Она нам је, сине, нека је жива, ушла у дев |
| х од Џиџи...</p> <p>12 новембра.</p> <p>Већ си код деде!{S} Кад би знала, душо моја, како ти се |
| аквог напорног рада, и обузимала је све већа пријатност што лежи, што се одмара.{S} Она је докт |
| ји је кривљи, него који је бољи.{S} Што већа душа, то бржи опроштај.{S} Кад сте с пријатељем у |
| после једног сата или два, милост.. још већа.</p> <p>Он само чује: „Па како би да си у служби, |
| иње која дође у Турску, нарочито у њене веће градове, да не гледа, на сваки начин, да уђе у хар |
| {S} Турска жена не зна за већу жалост и веће понижење.{S} Сети се, љубави моја, науке којој те |
| пристаје уза њ, да га не би доводила до веће јарости.{S} Он, онако љут, пође у собу кћери.{S} М |
| се загледах у очев нос: истина велики, већи него у нашег комшије, а ја то нисам видела док дру |
| оше пешице, њој се овај радни дан учини већи од оба Бајрама: срешће се може бити с њим!{S} Она |
| ажаљевају, да је теше, она ће ударити у већи плач...</p> <p>Кад се исплака, она замоли муфтију |
| а неке доносе поморанџе, ратлокума.{S} Већина долази из радозналости, фино испитујући шта је с |
| другом ожени.{S} Турска жена не зна за већу жалост и веће понижење.{S} Сети се, љубави моја, н |
| нцуска васпитаница Туркиња Фатма, какву већу срећу тражи од брачног живота!{S} Она је о овоме с |
| , па се трзају: крију нешто од ње ..{S} Вече прошло увелике, а оне сад клањају вечерњу молитву. |
| } Она је на те седнице редовно ишла.{S} Вече.{S} Мирише и море и земља.{S} Звезде дрхте.{S} Она |
| зина са минара једне оближње џамије.{S} Вече, а она је напољу, готово на улици.{S} Ушавши у кућ |
| афаницама где је било пуно Турака, пред вече највише самаца што станују по хановима.{S} Пред је |
| туденти</hi>?...</p> <p>30 априла, пред вече.</p> <p>И ако сам „оваква“, око мене обилази његов |
| е време.{S} А по турским махалама, пред вече је било живље но обично: дерњава продаваца разлега |
| од мене откиде.</p> <p>1 рамазана, пред вече.</p> <p>Благо мени, ето га!{S} Ја му чујем кораке, |
| ије видела мужа, избегавала га.{S} Пред вече, чу његове кораке, па отрча тетки да не буде с њим |
| вратила, била је врло невесела.{S} Пред вече, њен син, дошав из чаршије, весело јој рече:</p> < |
| мало поседе код Фатме, па оде.{S} Пред вече дође, али не сама, већ с једном турском женом обуч |
| кад су хануме онолико викнуле.{S} Пред вече се све очешљаше и обукоше осим Емир-Фатме.{S} Гошћ |
| усто, као да је све живо помрло; а пред вече ври као у котлу: размилели се продавци и слушкиње, |
| на, да сам по ваздан у чаршији, да пред вече седим крај широм отворена прозора, да се загледам |
| ше уставе која би је зауставила да пред вече не изиђе, да не оде у башту код Бејаз-Куле да се с |
| духа, али.. ...</p> <p>Истога дана пред вече.</p> <p>Колико је волела тејзе Мадам Аристид, а он |
| ично по турским махалама изјутра и пред вече, а она никога не познаје.{S} Чим чује кола, она ми |
| је да је дира.</p> <p>Седеле су до пред вече, ту су ручале, и много се разговарале: о Цариграду |
| ајалице, па ништа не помаже, свако пред вече ухвати је грозница.{S} Њен отац навалио да иду у Ц |
| ођице, колико је лепо у Бејлербеју пред вече.{S} На обали небројено четвороножних столичица без |
| ети, и би јој чудно, и жао.</p> <p>Пред вече, она угледа кроз прозор Ариф-тејзу: смакла с главе |
| рише отворе и одоше у кућу.</p> <p>Пред вече опет одоше уза зид, и опет намењиваху.{S} Улицом в |
| и изгледала је сасвим умирена.{S} Дође вече.{S} Нене леже поред унуке.{S} У кући се сасвим ути |
| ампа, — да се не буде у помрчини кад је вече; а као сваки дан у ово доба, навијају се сатови: п |
| е пробудио сутрадан, није знао да ли је вече или јутро: отварао је очи, затварао их и сањао да |
| ужи пут.</p> <p>Кад се врати кући, беше вече увелике.{S} Посрћући прође поред мајке и тетке не |
| емо их брзо.“ Девојка више не изиђе ово вече, а сутрадан : пре осам била је код своје куће.</p> |
| се није допао, кад сам га видела, прво вече: имао је велику јабучицу, а глас му био дебео и ма |
| нежан с њом кад им се приближавало прво вече...{S} И сећа се себе уплашене од те вечери, свога |
| -ефенди, сад им је ђердек, то јест прво вече, па ево...</p> <p>Лекару би пријатно, а Осман погл |
| видео близу Касумије: било вам је „прво вече“?</p> <p>Она поцрвене али ништа не одговори, а Ари |
| отишао у своју собу, легао...{S} Друго вече пуна кућа, а он бежи: не може са женама, и ако вол |
| е рода и дижу кипариси.{S} Фењер, свако вече, ја носим и идем напред пред женама да им осветлим |
| се уверила, умрла од бола...{S} А неко вече: родитељи је не даду њему, она тугује, бежи, лута |
| вили кују завере.{S} Код Арифе су неко вече пуно, а неко, оне две младе Цариграђанке (трећа је |
| д се пред њом помене кошуља.{S} А једно вече, <pb n="87" /></p> <p>њена петнаестогодишња кћи вр |
| оли, она осећа да је воли.</p> <p>Једно вече, на ифтар им дођоше њени родитељи и њен стриц и ст |
| у где уздахну.{S} С минара је објављено вече одавно, али Фатма није чула: занела се гиздањем.{S |
| ретварала.{S} И она уме да лаже.{S} Оно вече слага оца и мајку како је секла поморанџу па се по |
| оред мајке и тетке не рекавши ни „добро вече“, а оне се обрадоваше: пијан.{S} После видеше „да |
| тити.{S} То јутро, имао је две жене; то вече, ниједне: обе га остависмо.{S} И са живом муком, у |
| ед, и ако је био нежан.</p> <p>Још исто вече, они одведоше Фатму оцу.{S} Нене и мајка биле су к |
| ога.{S} А пре, једва чекам да легнем, у вече, па и преко дан: зажмурим па покријем очи, <pb n=" |
| им ће да их оствари?</p> <p>Сутрадан, у вече, после ифтара, дође муфтија с бејовима.{S} Киша пљ |
| а пију обоје... дању је облачи, кити; у вече јој узима цвеће из косе, па га затвара у једну ваз |
| а три месеца; после, сваког пуног.{S} У вече му кеса пуна, ујутру празна.{S} Никад га не питах, |
| ије расположена, ваздан неочешљана, а у вече: чешља се, гизда се, — доћи ће јој „Бујукбурунлија |
| заиста била луда.</p> <p>Истога Дана у вече.</p> <p>Боже, како сам срећна!{S} Срећна сам само |
| бих умрла срећна.</p> <p>Истога дана у вече.</p> <p>Очи ми се засењују, а ја као кроз маглу ви |
| е и сунце и свећу.</p> <p>Истога дана у вече.</p> <p>Данас у махрами крв...{S} У мени се нешто |
| <p>— Зар не пушите?</p> <p>— Од јуче у вече ич, па фајда јок...{S} Кад нема фајда што да га не |
| ршији, испод руке ти њу да ухватиш; и у вече да идете у башту код Бејаз-Куле, да слушате музику |
| ме ложу, не иде у позориште.</p> <p>И у вече, она се спреми за бал код госпође Нисим.{S} Очешља |
| летње врућине, ни прекодан прашине ни у вече и ноћу комараца.{S} Сад би хануме шетале поваздан, |
| ријатно...{S} Неколико пута, нарочито у вече, кад се море на месечини бели као какво снежно пољ |
| дсад неће просто ништа казати.</p> <p>У вече, оне су седеле на софи, обасјаној месечином; обе с |
| тетки као спомен из Ђумулџине...</p> <p>Вече се спусти брзо, као да хтеде да се Фатма одмори и |
| псија“, у харему се веселе жене.</p> <p>Вече у очи четвртка, дана кад се одводи невеста; трећа |
| о?</p> <p>— Довече ћу доћи теби.</p> <p>Вече, ифтар.{S} Фатма је дивно обучена, намирисала <pb |
| за све други брине...{S} На мојој софри вечера не разликује се од ифтара.{S} Кад каква господск |
| де је са службом, код њих руча, код њих вечера, код њих спава: соба му до собе вереничине...{S} |
| чедо, земзем, па сад иди Џемалу; с њим вечерај па спавај.{S} Ми смо позвате код Дервиш-бејових |
| ац не види напољу: ноћ је.{S} Седоше да вечерају; она ништа не окуси.{S} Отац опази да је расеј |
| странкиње су биле позвате; али све нису вечерале, јер нису могле сести доле, а и не би умеле је |
| {S} Позиване су на вечеру у групама.{S} Вечерало се у једној великој соби са улице.{S} А каквих |
| мина седећи, осећајући љубав...{S} Али, вечерас се не прође на шуштању траве...{S} Чу се каменч |
| тово љута на њу.{S} Али још за ифтаром, вечерас просто изврсним, расположење турских жена проме |
| мати једно лепо разонођење.{S} То јест, вечерас.{S} Иди на бал код госпође Нисим.</p> <p>Она се |
| Нурије је није видела одавно овакву.{S} Вечерас, она је знала да су њени односи с Елизом сасвим |
| ђанке нису је познавале овакву каква је вечерас била, па су се чудиле.{S} Она је то опазила и и |
| а само турски, и Мерсије.{S} Мерсије је вечерас бледа, бела као снег, обучена у врло загасито з |
| век врло симпатична, Мадмоазел Дарно је вечерас очара.{S} Потрчавши Францускињи — у дивној балс |
| S} Срамота! узвикну Нурије.</p> <p>— Не вечерас то, Нурије-ханум!{S} Да могу да те опијем те да |
| ако је ружно што су створили људи!{S} И вечерас сам тетурала с турским женама по страшној калдр |
| поплављеној месечином.{S} Она ће њима и вечерас играти, летећи као ветар или обрћући се као вих |
| бејаше пошла к њој да јој каже да ће и вечерас доћи на ифтар оне три младе Цариграђанко и Ариф |
| .{S} Како ће да буде код ње на ифтару и вечерас, кад ово зна!{S} Несрећна Сафет кад чује!{S} По |
| етка јој рече:</p> <p>— Ти, Емир, мораш вечерас с њим, па макар ко дошао.</p> <p>Она силно поцр |
| очекивани гости, пре два дана звати за вечерашњи ифтар.{S} Уз капију се оне три закикоташе кад |
| 22" /></p> <p>Док је месец био као срп, вечере су се давале у конаку људима; како је као сребрн |
| оји је то муслиманин што не изиђе после вечере?{S} Џемал-беј, њен муж, није дошао ни на вечеру! |
| /p> <p>---------</p> <p>Те вечери после вечере, Фатмин отац оде у кафану а нене и мајка похиташ |
| :</p> <p>— Да угасим...{S} Цигару после вечере.{S} Једи...{S} Изнемогао си, не једући толико... |
| итељи и њен стриц и стрина.{S} За време вечере, они јој опазише увезану руку и уплашено је упит |
| то монотоно зујање мило: подсећа је на вечери кад је, без свеће, седела са својом сестром од с |
| ће јој сутра бити гости на ручку, и на вечери: петак је.{S} Ниди њу веселу: није јој њега жао. |
| , рече она врло весело.{S} Последње две вечери имала сам две нове посете: једну Енглескињу и је |
| јова мајка, Фатма и Мерсије.{S} Пре две вечери не развише се, осташе у чаршафима, с печима посу |
| и за ифтар.{S} За ифтар су, још пре две вечери, позвати гости.{S} Најпосле се осмели и изиђе пр |
| а: осмог оде у хамам и — запости.{S} Те вечери тетка јој рече:</p> <p>— Ти, Емир, мораш вечерас |
| ече...{S} И сећа се себе уплашене од те вечери, свога сакривања у свекрвину собу.{S} И често се |
| ћу без душе.</p> <p>---------</p> <p>Те вечери после вечере, Фатмин отац оде у кафану а нене и |
| и на <hi>њега</hi>, као до пре неколико вечери што је мислила на другога, на своје фиктивно дра |
| усретом те туђе жене...{S} Ово неколико вечери, тога фиктивног драгог нема: ишчезао је, да се н |
| ни моје сузе, ништа не помаже: отиде с вечери, па се врати ујутру, весео.{S} Испрва ретко, у д |
| и, па чак и деца .{S} Улице су пусте до вечерње, а тада оживе као и куће и дворишта.{S} Напољу |
| био срећан.{S} Тако је седела скоро до вечерње, до турске икиндије..</p> <p>Лето је умирало, т |
| да ли због дувана или због сина.{S} Око вечерње, она метну на главу бели башјорти, па седе у је |
| .</p> <p>Мало после.</p> <p>Сад је доба вечерњег <hi>језана</hi>; моји родитељи и нене узимају |
| што је сасвим млада.</p> <p>Одмах после вечерњег позивања на молитву, пред Нурије-ханумином кап |
| /l> </note> <note xml:id="SRP19120_N87">Вечерњи оброк уз Рамазан.</note> <note xml:id="SRP19120 |
| рађа, чије куће и џамије према сунчевим вечерњим зрацима трепте као у пламену, жене су задовољн |
| лили да спава.{S} Кад се чу позивање на вечерњу молитву, <pb n="186" /> она узе две три капи зе |
| ше главе дубоко: људи су се скупљали на вечерњу молитву.{S} И девојке наједанпут убрзаше ход, и |
| ст, простреше му овчју кожу, да отклања вечерњу молитву.{S} Мало, па и жене, све три у бело, св |
| осе, с башјорти на глави, узеше клањати вечерњу молитву, и кроз мртву тишину, с времена на врем |
| Вече прошло увелике, а оне сад клањају вечерњу молитву...{S} Сто је одавно постављен, ашчика п |
| лушкињама; слуга му доноси воде, ручак, вечеру; он осим воде све враћа.{S} Ко сад да га теши?{S |
| о дотакла под.{S} Свуд је постављено за вечеру, јела су сипана, санови, поклопљени, метнути су |
| S} Џемал-беј, њен муж, није дошао ни на вечеру!...{S} Пред саму зору, отежаше јој капци, савлад |
| ћне влаге и месечина.{S} Позиване су на вечеру у групама.{S} Вечерало се у једној великој соби |
| т волим...{S} Смем к њему.{S} Однећу му вечеру.“</p> <p>То рекавши одскакута у кухину, и узевши |
| хвала му!... — уместо смртне казне или вечите робије — сургун...{S} У Арабију!{S} Нисам могла. |
| еним ваздух, и да сам, тамо куд отидем, вечито у друштву, и напоменуше му да је и за ваздух и з |
| живе често чини као да су на лађи која вечито путује, носи их у неки далеки непознати крај за |
| г облака и био је сасвим бео; а море, у вечитом покрету и свако предвече немирно, ударало је сн |
| да прође?!{S} Ооо!{S} Никад, никад!{S} Вечност није нешто што пролази.{S} Увек ће ми бити овак |
| крај мора, с музиком таласа о животу и вечности, гасио се један живот — умирала је Мерсије...< |
| , две године, у ловачким хаљинама, који вешаше једну мокру ловачку торбу на један дуд сав у сун |
| ена у црвено као ватра, играше.{S} Њена вешта игра, играна с неисказаним осећајем и за чудо гра |
| ристале за једанпут.{S} И онда, била је вешта старотуркиња:<pb n="263" /> позва нас на ифтар, с |
| ска, а за обрезање свога унука довео је веште бербере чак из Анадолије.{S} Он је то говорио врл |
| це очараваше све.</p> <p>Пред крај њене веште, уметничке, топле игре дођоше оне две странкиње к |
| фи, питале где је Фатма, Нурије се тако вешто правила да је весела, како не би умела ниједна гл |
| и она ту своју велику радост сакри тако вешто, како то само уме Туркиња, јер се бојаше Солуљана |
| гледате испрошену за Мурад-Џемал беја, ви да ме спремате за свадбу моју и његову: косу да ми н |
| оженио другом!{S} Ја сам добила ортака, ви сте пошли на ортака, и то ниједна није знала: две пр |
| , а сваки час се споречкавају као деца, ви то знате, драга госпођице.{S} Али до сада: некад не |
| е спавају</hi>.</p> <p>Скочите на ноге, ви младе, нове, прилазите им, дрмајте их, зовите их, ви |
| нувши узбуђено:</p> <p>— О, ханум нене, ви сте та нова, прва нова која нас изводи на пут к свет |
| г града, где су жене слободне и срећне, ви мислите мало, понеки пут, на <pb n="105" /> једну мл |
| нене и мајка, и ако сам онда била дете, ви то знате, драга госпођице.{S} Ја се никад нисам срел |
| а сам га, љубила...{S} Ви ме не грдите, ви ми тако лепо пишете...</p> <p>Није Грк, није Јермени |
| је мужеве, гледајући ово што ја гледам, ви бисте умрле.{S} Па и ја полако умирем. <pb n="293" / |
| кад нисам рекла <hi>ксмет</hi>...{S} О, ви нове турске жене!...{S} Жалост је ватра: сад наложен |
| њу; она, робиња, не своју кћер...{S} О, ви нове душе!...{S} Ову дугачку причу почела сам због с |
| што, кад није могао к мени: жене.{S} О, ви нове турске жене!{S} Наш верски обичај непрописан Ше |
| , врати се погнуте главе...</p> <p>— О, ви нове душе!{S} Сутра... сутра да ми дођете на разгово |
| .{S} Дође јој да викне странкињама: „О, ви срећне жене, спасите Емир-Фатму!“ Па се прибра, уста |
| сла.{S} Овде се турске жене мало крију, ви то знате, драга госпођице.{S} Као у Цариграду, иду у |
| тма родила.</p> <p>— Ја познајем Фатму, ви познајете Џемала...{S} По оцу од Арапа, од емира...{ |
| ерино неискуство.{S} Мислећи на Европу, ви се често уљуљкујете обманама.{S} И мени су се некад |
| потпуно непросвећено друштво.{S} Отац, ви зидате кућу с крова.{S} Ви приносите браду к пламену |
| gn xml:lang="fr">Mon Dieu!</foreign>... ви знате...{S} Све смо биле младе“.{S} Оне одобраваху т |
| децу; нестаће страсти, настаће навика: ви нећете моћи један без другога; и најпосле, кад остар |
| вас воли моја Ариф; и ви нисте туђинка: ви сте наша.“ А она јој захваљиваше на љубазности црвен |
| у срећу не замишљам без вашег повратка: ви да ме гледате испрошену за Мурад-Џемал беја, ви да м |
| ноћ све испричала као сестрама по души; ви сте данас имале времена и да се испавате и да мислит |
| и она поцрвене.</p> <p>— Откуд то?!{S} Ви нове проводаџишете новој за старотурчина!</p> <p>— О |
| товнички говор:</p> <p>— Мис Пирсон!{S} Ви сте видели ове жене!{S} Оне се веселе саме, оне спав |
| го писмо, и љубила сам га, љубила...{S} Ви ме не грдите, ви ми тако лепо пишете...</p> <p>Није |
| мајка и моја две су рођене сестре...{S} Ви то знате, драга госпођице.</p> <p>Пре неки дан сам в |
| > гледам га и с њим се разговарам...{S} Ви сте ме толико пута тргли из сањарија, зовући ме на ч |
| во.{S} Отац, ви зидате кућу с крова.{S} Ви приносите браду к пламену.{S} У мутну реку ви изручи |
| истина богат.{S} А Цариграђанин је.{S} Ви сте му виделе стрину: господска жена, старинска мусл |
| вље не можете трпети две три године.{S} Ви мислите да је пијанство само од вина и ракије, а не |
| p>Ти ништа не разумеш, драги Чарлсе.{S} Ви Енглези треба да се пренесете у нашу земљу, да видит |
| о једно кандило, и од других ствари.{S} Ви сте ми предавали, да кад нам се тако чини, то је из |
| и...{S} Поцепа завој.</p> <p>P.{S}S.{S} Ви сте ми, драга госпођице, пред полазак поручили да се |
| е, на свадби, држим једно предавање?{S} Ви им преводите реч по реч; нека им свака реч уђе у срц |
| сам вам писала у данима своје среће?{S} Ви сте зацело очекивали да вас позовем на свадбу, јер, |
| атму подсећао на њеног Џемала.</p> <p>— Ви сте се скоро удали? изусти радознало.</p> <p>Осман с |
| д није!</p> <p>— Променила се.</p> <p>— Ви садашње, чим се с пријатељем споречкате, одмах: пром |
| е осмели и изиђе пред хануме :</p> <p>— Ви сте, хануме, заборавиле за госте на ифтар!</p> <p>Он |
| ца, принц је.{S} Зове се Мурад-Џемал, а ви знате да то значи <hi>жеља</hi> и <hi>лепота</hi>.</ |
| ала и данас и сутра и прексутра...{S} А ви, не читајте га одједанпут, један дан.{S} Кад с парис |
| ћутању, време плачу и време песми.{S} А ви сте то испретурали: спавали сте кад је требало да бд |
| с вама о својој тајни разговарам.{S} А ви, мислите ли на мене често, или по који пут?{S} Има л |
| > <p>После додаде:</p> <p>— Јесте ли га ви кадгод видели, Емир-ханум?</p> <p>— Ја... јесам.{S} |
| ут на главу.</p> <p>— О, Мерсије!{S} Па ви дочекујете госте на кућним вратима развијене, а све |
| асвим умири, лекар рече:</p> <p>— Откуд ви овде, ханум, кад сам вас пре неки дан видео близу Ка |
| тмом, Ибрахим-беј викну:</p> <p>— Откуд ви, у ово доба?!</p> <p>— Несрећа! промуца пашиница, па |
| S} Чујемо ми <hi>стари</hi>, шта хоћете ви <hi>нове</hi>: да се развијете, и да се „узимате“ он |
| е хвата вртоглавица и људе.{S} Гледајте ви да радите за своје ослобођење: да сте слободне, да с |
| е у оба образа, сад кад рече: „Гледајте ви да радите: да сте слободне, да сте с људима.“ Фатма |
| p>Париз, 27 априла 1907.</p> <p>Где сте ви, нове, што тражите да смо с <hi>људима</hi>...{S} Ак |
| Мадам, ваљда што вас воли моја Ариф; и ви нисте туђинка: ви сте наша.“ А она јој захваљиваше н |
| ић је моје сут-ане, Нурије-хануме.{S} И ви га се може бити сећате, драга госпођице; видели сте |
| же сломити ногу или разбити главу.{S} И ви морате као Бог.{S} Он у пролеће да дрвету лист, па ц |
| — Јесте, зете; а не знам да ли сте чули ви стари да ми нове спремамо за вас оружје, да вас поби |
| латне лире, а за просвећење туђих кћери ви не дате ни бакарне аспре</hi>.{S} Кажњавате се за се |
| т мутна. <hi>За просвећење својих кћери ви дајете златне лире, а за просвећење туђих кћери ви н |
| — Ми ћемо вас оним оружјем које сте нам ви дали.</p> <p>Он је пита какво је то оружје, а она не |
| истан-Хисмет, па за овом ја, па за мном ви: да обарамо, да рушимо, да уништавамо, да сечемо, да |
| га васпитавала, била му гувернанта, као ви мени, и друкчије, јер с њим није била мајка...{S} Ме |
| мала, ни у Европи не иде све онако како ви на Истоку, нове муслиманке, замишљате.{S} Ни овамо д |
| , и она ће се осећати срећна.{S} То што ви толики богати муслимани чините (једва неки из љубави |
| тишла, и духовиту Мадмоазел Дарно, коју ви толико волите, и све оне Францускиње што нам, слобод |
| носите браду к пламену.{S} У мутну реку ви изручите крчаг воде с бистрога извора, и река је, на |
| ати.</note> <note xml:id="SRP19120_N75">Ви сте прекјуче дошли из Цариграда, јелте, госпођице?</ |
| my life's delight!</foreign>...</p> <p>Ви сте ми толико пута казали, да сваки човек најрадије |
| буном и љубављу која се опажала чак и у вибрирању Џемалова гласа; а Ариф изиђе из собе да је по |
| унимо!...{S} Валијиница правила излет у Вигантову Башту (ти ту башту знаш).{S} Било нас је пуно |
| ати нечијем духу полета, духовним очима вид, и дизати некога на буну.{S} Гледајући њу, а не поз |
| еница.{S} Она ми је дала духовним очима вид, начинила ме новом.{S} Она ме је волела, и жалила м |
| подмлађено Ја, њу, мојих духовних очију вид, и цео свет...“</p> <p>А данас у нападу узвикнула ј |
| >Кроз густи сам кафез погледала,</l> <l>Вид'ла сам га, па га заволела.</l> <p>— Црним се повеза |
| преко кровова, црвених између зеленила, виде бео залив, тренутно се разгали, док јој не одоше о |
| ив, а најпосле, кад се сасвим приближи, виде да је бео; једра су му личила на крила каквога огр |
| кад се међу женама, сасвим развијеним, виде човек, мушко, диван младић, израстао као кипарис, |
| буни; али против кога, то не зна...{S} Виде појас њихове баште и дворишта — оградни зид, покри |
| обовима један нов, непобусан гроб...{S} Виде: у њеној кући је молитва за душу Емире и Мерсије; |
| е нађе ниједне живе и светле боје...{S} Виде један капиџик, један једини од целог комшилука, па |
| страх је беше да је когод не опази.{S} Виде све, па се повуче у ненину одају, намести око на к |
| шко те седе и зарони главу у јастук.{S} Виде оца: висок, врло црномањаст, увек намргођен, обуче |
| Фатма није чула: занела се гиздањем.{S} Виде суту и рече:</p> <p>— А кад ћете на ифтар, суто?{S |
| ?“ прошапта па баци очи кроз прозор.{S} Виде сав залив, а небо као комад плаве свиле.{S} Кад би |
| ако врућина није попустила.{S} Кад њега виде много побледе, усне јој поплавеше, она у доњу усни |
| соби с улице, шијаше нешто.{S} Кад њега виде, осети шта хоће па претрну, али не побеже, чак и н |
| виде извођење невесте, да виде људе, да виде тога лепог младића Цариграђанина, брата од тетке Е |
| штају око: да виде извођење невесте, да виде људе, да виде тога лепог младића Цариграђанина, бр |
| едне их крадом буше и намештају око: да виде извођење невесте, да виде људе, да виде тога лепог |
| шту, наместише око на пробушен зид — да виде Џемала. „Кјучук-хануме, брзо!“ викну из куће Ђулре |
| -Џемал- беја.{S} Оне су тражиле њега да виде.{S} И Мерсије би га познала по слици.{S} Она зна д |
| охиташе, јер оне кад путују хоће све да виде, „за то путују“.{S} И Ариф изиђе с њима.{S} Одоше |
| ад нису виделе нешто што толико желе да виде, човека!...{S} Исправљен као кипарис, уздигнуте гл |
| ре неки дан, јер својим уплашеним очима виде смрт.{S} Арифин муж отрча по лекара, и лекар брзо |
| е пљескајући играчици.</p> <p>Кад Фатма виде ове две странкиње, нарочито Францускињу, обрадова |
| једну тачку на зиду, где без сумње она виде тај туђи свет, свет ван Солуна, далеки Париз, где |
| феминизмом и што се буне.{S} И мало па виде да се није преварила; јер најстарија од њих, жена |
| побледи.{S} Око свекрвиних очију и уста виде боре: где су те боре биле до сада?..{S} И учини јо |
| и се брзо развесели, управо узбуди, кад виде на столу писмо Госпођичино.{S} Узе да га отвори, а |
| јзе Мадам Аристид, а она, једанпут, кад виде тејзу у невољи, окрете јој леђа. „Колико је ситна, |
| кој антерији, очешљана европски.{S} Кад виде девера, хтеде да се врати, а Осман рече:</p> <p>— |
| Осман <pb n="248" /> и брат му.{S} Кад виде непознат ђерђеф мали, ружичаст, сети се да је њен, |
| и дувак...{S} Лепа пашиница заплака кад виде снаху — први пут је виде, па је стеже и метну свој |
| 195" /></p> <p>Џемал је погледа, па кад виде да је слагала и није поцрвенела, збуни се и обори |
| суфура: ашчика повири на врата, па кад виде јад, врати се погнуте главе...</p> <p>— О, ви нове |
| а тресе те је пусти, погледа је, па кад виде да је бледа као смрт, да је као мртвац, он се трже |
| јој миловаше руке, тепајући им, па кад виде ожиљак, она је нежно прекори: „Ето, баш си као дет |
| дух; а Фатма се подиже на лакат, па кад виде мајку, насред софе широм отворене, само у дугачким |
| ан, арслан мој мртав! закука Нурије кад виде да га носе.</p> <p>— Није, ханум...{S} Пијан.{S} Н |
| н.{S} Нурије му приђе без папуча, и кад виде да се загледао у Фатмину слику, припљеска и цикну, |
| а’-ху!“ Робиње пролазе мимо софу, и кад виде њу овакву, помену Мухамеда, пређу рукама преко лиц |
| мужа, а кад чу како је грди отац, и кад виде да је мајка пљуну, појми да устане, да се правда, |
| е га тако занесеног један дервиш, и кад виде да обожава земљу, он му узе бога и тресну га о зем |
| , а не може ући муж и син, нарочито кад виде „непознату“ женску обућу пред вратима!...{S} Мој с |
| маловој помућеној свести сину нешто кад виде једнога Грка с љубавним писмима и косом своје вере |
| мају госте.{S} Ту је Мерсије.{S} Кад је виде, Фатма се изненади, и истрча се са узвиком:</p> <p |
| она због њих не оставља мужа; но кад је виде с цигаром, да је не би бацила, она се неопажено по |
| е.</p> <p>Арифи се смрче.</p> <p>Кад је виде бледу као смрт, Фатма се препаде да не добије напа |
| ца заплака кад виде снаху — први пут је виде, па је стеже и метну своје уздрхтале усне на њено |
| <p>Фахрије оде Нурији.{S} Кад је Нурије виде, смрче јој се, јер она је чула да је и ова Царигра |
| што није обичај да се отмене муслиманке виде на улици после сунчева захода, оне осташе да прено |
| боље да га данас она не види.{S} У томе виде да је то огледало пукло преко средине. „То је наша |
| ога амфитеатра, заустави кола да хануме виде једну слику коју често гледају а увек се њом усхић |
| с дувком...{S} Њој потрча.{S} Она га не виде, али га осети, па задрхта, и прво јој дође да се г |
| де, Турке на ниским столицама: ништа не виде.{S} Он гледа једну кућу, где ће она бити са својим |
| а је понекад и чочек...{S} Она ништа не виде, већ се поклопи на кревет Госпођичин, на њено узгл |
| паде онесвешћена.{S} Родитељи ништа не виде, руже је што <pb n="213" /> их обрука вичу на глас |
| им кћерима.{S} Фатма се изненади кад не виде с њима Мерсију, и први пут узе мислити, од кога јо |
| едан интензиван бол, и стид, и никад не виде колика је Туркиња као сад...{S} Овде су биле старо |
| н...</p> <p>Она погледа, и кад нигде не виде запаљену цигару, узе једну из своје кутије, и давш |
| терији, наваљена на јастук као да је не виде, и не чу.{S} Лепих плавих очију и широка чела, вис |
| адише се дебелим дамаском, и нико је не виде кад изиђе и кад се увуче с тетком, Ариф-ханумом и |
| је, пре но што је пошао на службу, и не виде.{S} Али, како се изненади, кад, враћајући се у под |
| у, да онај силан свет са улице, људи не виде жене развијене поређане крај путање до средње капи |
| е крви.{S} Окренут леђима уласку, он не виде мајку и тетку, а занет, не чу шум њихових корака: |
| а хартију, замрљаше адресу, а она то не виде...{S} После је, лежећи, отворила Мерсијино писмо, |
| ан крај горње усне; она у том осмеху не виде подсмех него досаду, па изиђе, намеравајући да опе |
| обиђем.{S} Она писну као црв, кад мене виде; а ја помислих: „Заволела ме, нема ни мајке ни сес |
| се шири дим од омана; кроз комарнике се виде три постеље, али девојке и не помишљају на спавање |
| т?!“ па одоше на терасу.{S} С терасе се виде минара, кућни кровови, смокве, одеандри, залив, и |
| ан крај горње усне подигао се, те му се виде бели крупни зуби, жиле му на челу набрекле.</p> <p |
| е црнину.{S} Она стрча доле.{S} Из софе виде сакупљене под њеним прозором жене: нене, мајка, ро |
| /hi>!“<ref target="#SRP19120_N111" /> И виде: велико гробље под кипарисима, око текије, где се |
| је рекла „слатке моје гугутке"...{S} И виде: мртву је купају... тело јој као од белог мрамора, |
| би, већ је погнуо, и погурио се...{S} И виде: ковчег јој покривен везеним, од ружичасте свиле д |
| ежно као малу децу.{S} А кад се врати и виде отворена врата, узвикну:</p> <p>— Зар вам је толик |
| {S} Од тога треска лончар се расвести и виде — црвене црепове.</p> <p>Ариф бризну у плач, као д |
| ла, па се успавала.{S} Кад отвори очи и виде на столу пошту, чисто задрхта; брзо устаде.{S} Хте |
| м човеку виде себе, у свакој лепој жени виде своју жену.{S} О како би били срећни да су негде т |
| з „збогом“ и не видев Фатму.{S} На софи виде мајку и тетку и помисли: „Себичне!{S} Лагале друго |
| Осман-бејом „ђердек“, кад је Осман-беј виде, врло јој се обрадова, али не као човек жени, већ |
| приближује, и како би их позвала да јој виде библиотеку а не сме од Солуњанака и Цариграђанке ш |
| а кад се она већ развије и укућани јој виде грдно лице не могући јој ништа — кукају.</p> <p>У |
| а: нек се пробуде, нек се расвесте, нек виде да нису ствари, јер имају душу, нек дознаду да све |
| дмоазел Дарно окретоше да њу још једном виде, она им направи дубока темена и ишчезе иза капије |
| е смео. „Станите!“ виче мислима.{S} Ако виде кога седог старца, господског изгледа: „То је њен |
| што је толико дивно а оне га тако ретко виде, гледају.{S} Али данас је било време кад се пада у |
| између себе и својих госпођа непрестано виде један високи зид који њихове руке не покушавају об |
| е, и бркова подстрижених, те му се лепо виде танке усне; под ивицом белога ћулава види му се об |
| њему сажаљење: узе да га сажаљева, јер виде сад нешто што досад никад није ни назрела, да он, |
| као да је не пробуде...{S} И Ариф данас виде, духовним очима, стару ханум-нену, сву у зелено, с |
| од свадбе толико прошло; само једанпут виде Фатму, и то случајно; све неће да је узнемирује, д |
| , оне жене, и он у сваком радном човеку виде себе, у свакој лепој жени виде своју жену.{S} О ка |
| .“ У сваком мршавом отменом муслиманину виде њеног девера. „Благо њима!{S} Они њу гледају, они |
| јој је он дао за виђење; у сваком зрну виде њега, и све ижљуби, па веза на врат.{S} Па се узе |
| зи петком, нене и мајка сваки дан, а њу виде у три дана једанпут. „Ах, <foreign xml:lang="fr">M |
| а здравише теменима, све редом, па Ариф виде једну озбиљну, отмену и врло лепу хануму од тридес |
| твори очи и повуче на лице башјорти.{S} Видев то, младић узе пуну шаку ружа и баци их њој у лиц |
| е.</p> <p>Од куће оде без „збогом“ и не видев Фатму.{S} На софи виде мајку и тетку и помисли: „ |
| де су слуге.{S} Један истрча пред њу, и видев је гологлаву, окрете јој леђа; а она му брзо и пр |
| дном милином, окрене се Мерсији, а она, видевши јој кроз густи вео само облик лица, погурне је |
| {S} Па пустив јој руку, скочи, а стара, видевши Фатму онако бледу, уплаши се да опет не добије |
| вана, па макар отишла у пакао.“ Робиње, видевши да им хануме пуше, весело отскакуташе у кухину, |
| зе гледати у огледалу, и <pb n="158" /> видевши да је лепа, дође јој мило, засмеја се:{S} О, „n |
| ан „весео“ и стаде говорити лудости.{S} Видевши га оваквог, она се промени, јер је имала неку н |
| га, с десне стране, бејаше револвер.{S} Видевши њега крвавог, Нурије ништа не проговори, нити п |
| о, без свеће, на месечини, пушећи, и не видевши каква му кћи изгледа у лицу, да је решена и на |
| беју се нису надале, нарочито Фатма, те видевши га изненада, близу себе, пред собом, после толи |
| не три Цариграђанке се гласно насмејаше видевши у њој, „новој“, конзервативну турску жену, стар |
| грађанина, брата од тетке Емир-Фатми, и видевши га, погуркују се, стежу се, уздишу, румене, као |
| ао кокош, кад је хватају, што полети, и видевши да не може летети, завлачи се у бокоре, у жбуње |
| л Дарио, гувернанта деце некога паше; и видевши робињу како игра, не као њихове балеткиње и бах |
| ма (унеле их у собу!).{S} Ариф се збуни видевши први пут у миниатури Европу.{S} Међу странкињам |
| је једна богата енглеска Мис, која се, видела сам, потуца по земљама као што је наша, трошећи |
| ништа, али он је у пићу мало незгодан, видела си ноћас..</p> <p>Она погледа у руку и сети се к |
| тобоже обазриве...{S} Где си ти, чедо, видела мога сина?</p> <p>Ово изненадно питање збуни Фат |
| е овде да зна и ово.</p> <p>— Шта рече: видела си га у вашој башти?</p> <p>— Јесте, слатка тејз |
| полазиш за невиђено, ха! ха! ха!...{S} Видела си га кроз кафез?...</p> <p>— Прво с беј-аџова б |
| већивала <pb n="52" /> непросвећене.{S} Видела је у нашој земљи неуређеност, просјачење, пијанс |
| управо неодређене боје као њене очи.{S} Видела да га гледам, па га скидала и метала мени на гла |
| му глас познаде. <pb n="25" /> Није га видела читав месец, и није га нахранила из скута, па са |
| нуо: „Како то да га волиш!{S} Где си га видела, кад никада не идеш пешице?“...{S} Питаћете, шта |
| рећна: муж ми се није допао, кад сам га видела, прво вече: имао је велику јабучицу, а глас му б |
| адне ми!...{S} А знате ли одакле сам га видела?{S} С беј-аџова<ref target="#SRP19120_N31" /> ба |
| ки су мртви.</p> <p>— Ја сам Осман-беја видела, рече Фатма и поцрвене.</p> <p>- Одакле? упита њ |
| Рускињу.{S} Фатма никад дотле није била видела жену из народа који оне чак и у својим песмама п |
| и се морем, већ железницом, да би Фатма видела места поред пруге што води преко Дедеагача.{S} О |
| ијама у оном конаку с чијег сам балкона видела Њега; и да ми није Сафет-ханум мајка, не би ми б |
| м детету плавих очију и црних трепавица видела сам своје дете, па сам их заустављала на улици и |
| е завирити у харемске тајне, та би душа видела да је оне не походе често само да је болесну оби |
| , све исприча: <pb n="33" /> како га је видела на Јалијама, како се с њим гледала, и како ју је |
| од свих нас, удаје се за човека кога је видела и кога воли,“ мислила је најстарија и дубоко узд |
| у знак очима да ћути.</p> <p>Јер она је видела да Фатма не зна да је пуцао на себе, па кад би ч |
| /></p> <p>Она се малопре смејала кад је видела лудога Соломона, а сад задрхта: шта ли ће јој из |
| е окрену главу, чак ни очи.{S} Да ју је видела Мерсије кад је одговорила човеку на поздрав, узв |
| све младе и све Парижанке!{S} Да их је видела тејзе!...{S} Ја нисам у свом елементу.{S} Ја сам |
| ви.</p> <p>— Хоће?!{S} И ако момка није видела!</p> <p>— Хоће.{S} Зато што је Нурије-ханумин се |
| потпуно страно, туђе; она га никад није видела.{S} То је Осман-беј, њен млађи девер.{S} Он јој |
| у, и љубав према некоме кога никад није видела, само га замишљала...{S} Она је чезнула за тим з |
| сно их откриваше да види што никад није видела: игру крви и меса.{S} Међу турским женама обучен |
| : миран је како га она никад досад није видела.{S} Обрадовавши се, истрча, сестри да каже.{S} Њ |
| а је она пијана. </p> <p>Нурије је није видела одавно овакву.{S} Вечерас, она је знала да су ње |
| умрла „отишла у Зелене Баште“; али није видела оца да не заплаче кад кћер удаје, кад се с њом п |
| тетима с башјорти.{S} Фатма ваздан није видела мужа, избегавала га.{S} Пред вече, чу његове кор |
| ила је врло весела, какву је скоро није видела Нурије-ханум, а какву ју је волела, и по своме о |
| ео и мало промукао.{S} Да сам га раније видела и заволела га, нити бих му спазила јабучицу, нит |
| о к вратима, рече:</p> <p>— Толике муке видела, како причају Цариграђанке и њена тетка.{S} Удал |
| умрла“, него „па макар се не удала, не видела више крај скута мужа“.</p> <p>Сваки дан је извод |
| о белим широким кругом; слика Солуна се видела кроз врло танку маглу, а Олимп је личио па један |
| т јагње, ја тако лепа човека нисам више видела, вели Ариф.</p> <p>— Кад бих ја била распуштениц |
| била код небројено невеста и мртваца, и видела је оца где пољубив мртву кћер не заплака, па се |
| воје крви, радовала си се; гајила си, и видела кад ти је дете проходало, чула кад је проговорил |
| Зато што је Нурије-ханумин сестрић... и видела га кроз кафез.</p> <p>— Допао јој се, Ариф-ханум |
| данка не би прекинула молитву ни кад би видела зликовца са секиром више своје главе; мајка је п |
| ући пољупцима...</p> <p>— Душо, јеси ли видела ону шарену кутију?...{S} У њој је све твоје, цве |
| си слободна, ја бих те питала: јеси ли видела моју пријатељицу?{S} Овако...{S} Ја знам да је н |
| рече стара озбиљно, пушећи.{S} Јеси ли видела децу: мећу капу на главу, па оно што је напред, |
| > <p>— Једанпут само, и више га није ни видела: отишао... то јест протеран у Европу.{S} Кад јој |
| њој пола века провела, а она је није ни видела.{S} Чешља се француски, облачи турски; у кући јо |
| д нисам пешке пошла, те никога нисам ни видела: удадох се по слици...{S} Послаше га са службом |
| ила је бледа као смрт.</p> <p>— Кога си видела?! запита је зачуђено.</p> <p>— Мени се чини да с |
| смејана лица, да их испраћамо.{S} Ти си видела старотуркиње, чак и твоја мајка: понекад, кад је |
| љицу?{S} Овако...{S} Ја знам да је ниси видела: она вама неће доћи без мене.{S} Мислећи на њу, |
| вања у Паризу.</p> <p>— Па где си га ти видела по Богу? упита гошћа још радозналије.</p> <p>— У |
| ува од зове теј.{S} Ја сам такав случај видела у Скопљу, рече Фахрије, и све се засмејаше осим |
| ога гледала само умним очима; овога сам видела чулним, па га гледам умним, па ћу га опет гледат |
| је чуђење девојке.{S} Више пута, ја сам видела праву слику солунског болесног харемског живота. |
| јући у људе од мрамора и бронзе, ја сам видела да они не при падају једноме народу него свим на |
| јим рођакама и пријатељицама, и шта сам видела? — да сам била у заблуди!{S} Ја ни по чему не ли |
| гологлава не бих могла).{S} О, кад сам видела с нашега прозора огроман Париз!{S} О, кад сам по |
| о на једном предмету.</p> <p>— Јуче сам видела Жути Врскапут...{S} Сретосмо се, он ми се заглед |
| рага госпођице.</p> <p>Пре неки дан сам видела човека чини ми се први пут у животу: моје очи ср |
| а виђати младиће, па...{S} Али како сам видела овога, не мислим на онога.{S} А пре, једва чекам |
| олим...{S} Ох, кога волим! ..{S} То сам видела кад је пољубио своју жену...{S} Жену!{S} Можемо |
| очима, које ја толико волим јутрос сам видела сузе.{S} Јесу ли то сузе саучешћа или љубави?{S} |
| другарице — за човека кога никад нисам видела.{S} Оне су биле срећне, ја сам била несрећна: му |
| овек.</p> <p>Ја њега просто никад нисам видела, нисам га ни у сну снила, и он је требао да ми б |
| </p> <p>P.{S} S.{S} Мадам Аристид нисам видела; али сам чула да те код једне наше помињала, и м |
| ећи него у нашег комшије, а ја то нисам видела док други не рече.{S} Може бити мислиш, сине: мо |
| у.{S} Слатка Ариф-тејзе, кад би она ово видела!{S} Да ли би могле гледати у светлост њене очи, |
| и срећна.{S} И после, ти си своје драго видела с балкона, европски.</p> <p>— Кад моје срце плач |
| ила сама са својима које није тако дуго видела, Францускиња с кћерима оде; турске <pb n="115" / |
| м, говорила би грчки; и чак кад би само видела играчку или децу на улици, почела би грчки, јер |
| д-беј и Осман-ефенди, али их ниси скоро видела, па... да им не даш пуномоћје док их не видиш, т |
| а сузе јој клизе низ лице.{S} Кад би то видела Мерсије, смејала би се.{S} Али наједанпут, она с |
| а нисам смела питати...{S} А кад сам то видела, ја сам се стала трести...{S} Лице ми је било ка |
| .</p> <p>Децембар.</p> <p>Шта сам данас видела.{S} Ми немамо духа колико оне, а оне немају душе |
| њиге ваших земљака, ја сам сад први пут видела а нисам му се зачудила, јер ја мислим само на св |
| у на мрамор.{S} Она, као да је први пут видела узимање абдеста, тако је занима; и дође јој да с |
| /p> <p>— Шехназе-ханум, она му је слику видела.</p> <p>— Нурије-ханум, кћери, дођи сутра.{S} Хо |
| а не видим младожењу!</p> <p>Кад сам му видела слику, ја сам била пала, потпуно изгубила свест. |
| како писаше Госпођици, у свакоме стиху видела Бога, и пљуну — замрља се реч <hi>Бог</hi>; па т |
| уске писце лудо заљубљена а нити сам их видела нити ћу их видети: физички су мртви.</p> <p>— Ја |
| нисам кћи Ибрахим-Хасан-бејова, не бих видела Њега.{S} Јер да ми није Ибрахим-Хасан-беј отац, |
| за некога кога смо виделе кроз решетке, виделе га први пут уочи венчања.</p> <p>— Тешко нама! у |
| му слику, коју тако добро обе познају: виделе су је небројено пута.{S} Једанпут ју је Нурије-х |
| гледале у сут-анино двориште: нисмо га виделе.{S} Али га видесмо кроз кафез из ненине одаје.{S |
| ко је њеној унуци.{S} Али те очи су све виделе а ништа не знају.{S} Узму да је миришу и да јој |
| као шатори, а кроз танко платно лепо се виделе чисте постеље са шареним покривачима.{S} Она је |
| кад!{S} Ми ћемо поћи за некога кога смо виделе кроз решетке, виделе га први пут уочи венчања.</ |
| ..{S} Бал у салону, ми на софи: све смо виделе као да смо тамо биле.</p> <p>Фатма од чуда не до |
| к се њом усхићују као да су је први пут виделе.{S} Оне се збише уз прозор и не погледаше у вели |
| гат.{S} А Цариграђанин је.{S} Ви сте му виделе стрину: господска жена, старинска муслиманка, „с |
| у чуле.{S} Он је плакао.{S} Да ли су му виделе сузе те две жене?</p> <p>— Оставите ме, молим ва |
| , узбудише се и обрадоваше се као да су виделе оно чиме су пуне, Европу.{S} Под Арифиним утицај |
| ме од њих замишљале су Џемала, и кад су виделе да није он, враћала им се снага, моћ, могле су и |
| дих жена огледало се задовољство; то су виделе нове, па су им завиделе. „<hi>Оне још сањају чар |
| тале, јер и не знају читати, ништа нису виделе, јер се никуд нису макле, а овамо вичу: „Наших о |
| вриштале „од страха“, као да никад нису виделе мушкарца, човека, и покривале су главу, која мах |
| здишу, румене, као да никада досад нису виделе нешто што толико желе да виде, човека!...{S} Исп |
| скрено сажаљевање што их за толико нису виделе; а можда ће њу молити да им свира, да им пева... |
| Емир, моје је друго: видели су ми очи, видели су ми косу, кроз башјорти.{S} Откривену никад.{S |
| евете.{S} Па ипак, Емир, моје је друго: видели су ми очи, видели су ми косу, кроз башјорти.{S} |
| а се може бити сећате, драга госпођице; видели сте му слику у сутином салону под стиховима из К |
| но што ће извршити законске одредбе?{S} Видели му тело снажио, младићско, па као да ће му по та |
| додаде:</p> <p>— Јесте ли га ви кадгод видели, Емир-ханум?</p> <p>— Ја... јесам.{S} Ја њега по |
| } Три дана <pb n="196" /> улицама су се видели само људи, а четврти и жене: ишле су од рођаке д |
| и говор:</p> <p>— Мис Пирсон!{S} Ви сте видели ове жене!{S} Оне се веселе саме, оне спавају сам |
| авлије спуштене су завесе да људи не би видели жене.{S} А жене гурају се уз прозоре, подижу по |
| дође један стари пријатељ; нису се били видели одавно, те се изгрлише као жене.{S} Пријатељ пот |
| та; <hi>Али</hi>, висок; <hi>Нури</hi>, видело; <hi>Шемси</hi>, сунце; <hi>Мелек</hi>, анђео; < |
| или широм отворени, те се чуо шум мора, видело котрљање звезда и месеца на његовим таласима и о |
| ..{S} Од девете у чаршафу!{S} Кад ми је видело мушко и очи а камо ли косу?</p> <p>— Емир!{S} За |
| враћеним преко главе, те им се све лице видело: спремише се за људе.{S} Дођоше мужеви оних двеј |
| о.{S} Пече је дигла, и цело јој се лице видело.{S} Они су њој били страни.{S} Она се у сасвим д |
| она је не би волела.{S} Наша Ариф воли видело.</p> <p>— Али ја сам данас учинила као онај дерв |
| у душу ове младе и лепе турске девојке, видео би да она сестру жали, а и завиди јој.{S} Чак јој |
| муж рече:</p> <p>— Ја сам му се, ханум, видео са стрицем и ујаком.{S} Јуче су били у конаку код |
| и пут оборене главе.{S} Више није ништа видео, ништа чуо, ништа осетио, као да је лишен чула.{S |
| је сликао с башјортиом: ако би је икад видео туђ човек, да је не види откривене главе.{S} Ижљу |
| уку...{S} Сакривен у лишћу, с јабуке је видео пет пута, и — занео се... „Ја осећам да и ти мене |
| ушко с ким сам ја проговорила.{S} Он је видео <pb n="177" /> да га волим, па је тражио од мене |
| отац видео !{S} О, лудост!{S} Да ју је видео, зар би она још била жива?...{S} Отац није код ку |
| S} Побојав се да га неко из конака није видео, одмах узе весла и похита према малом Кара-Бурну, |
| , ко може волети некога кога никад није видео?</p> <p>— О, може, рече Цариграђанка.{S} Ја сам у |
| које он силно мрзи, и ако их никад није видео, као добар муслиманин окретао је од њих главу.</p |
| } Он потражи Фатму: од прекјуче је није видео.{S} Нема је.{S} Он оде у њен „будоар“, да је траж |
| ходи.{S} У његову говору и ходу није се видео темпераменат, ни енергија, него оно њино расно: м |
| иди оно што у трку не <pb n="119" /> би видео.{S} Распитај, сине.{S} Добио си кћер Божјом вољом |
| о и да није под платном, Осман је не би видео, јер је гледа <pb n="249" /> у лепо лице, тражи ј |
| </p> <p>Никога није било у кући који би видео овај страшан призор.</p> <p>Отац стајаше у оном п |
| волео, јер <pb n="240" /> ме никад ниси видео, а узео си дете ради једног тренутка где си се ти |
| стрином тога пашића.{S} Али ти њих ниси видео...{S} Као наша Ариф-ханум.</p> <p>— Ха! ха! ха!{S |
| су ту они црни џакови које је на улици видео, он би се згрануо...</p> <p>Шта ће бити с Емир-Фа |
| S} Кад је неко изустио: „љубав“, ја сам видео тебе ..</p> <p>И после је испитује кад га се најв |
| Ја сам само осећала.</p> <p>— Како сам видео тебе, ја друге жене нисам ни погледао.{S} Гонџеђу |
| и овде, ханум, кад сам вас пре неки дан видео близу Касумије: било вам је „прво вече“?</p> <p>О |
| им..{S} Кад сам дошао из Европе па ово видео, ја сам мислио да то нису жене „comme il fault“, |
| , причај јој; ти си свет прошао и много видео.</p> <p>— Читај, причај, данас, сутра, прексутра: |
| изала пече сасвим — до сад би ме зацело видео; али ја сам, за несрећу, као цариградске велике г |
| јатно.{S} Врло му се допала; није скоро видео тако лепу турску жену (и ако су му пацијенти најв |
| Година дана прошла како сам је први пут видео.“ Па опет га спопаде бол, још жешћи, и неописана |
| ого пута о њој говорио, свега је двапут видео.{S} Утисци јаки, али мало успомена.{S} Ово сад љу |
| да уздише за неким који ју је у пролазу видео,“ мисли нова и утире очи белим муслином са своје |
| неће <pb n="166" /> пити.{S} Како је њу видео, није се опио... већ толико месеца.{S} И пијанств |
| е држи луди страх: ако ју је нешто отац видео !{S} О, лудост!{S} Да ју је видео, зар би она још |
| е, а главом даје знак да изиђе.</p> <p>„Видео је мастику, али јој није осетно мирис.{S} Ја дува |
| но двориште: нисмо га виделе.{S} Али га видесмо кроз кафез из ненине одаје.{S} Сваки дан га вид |
| ојком.{S} За девојке опет боље: могу га видети кроз кафез, у пролазу, на слици; али за људе: он |
| ми, јер не верујем да је она њега могла видети.</p> <p>Ариф узе слику, али је не смеде погледат |
| ла смо луде, па одатле га можемо најпре видети", а то помисли и због тога скочи.</p> <p>У ненин |
| Француске, земље коју можда никад неће видети, а толико је воле, говоре њеним слатким језиком, |
| коју.{S} Не чини ми се да ћу икада више видети Солун, град у коме сам провела најлепше доба сво |
| д хода, од шушња.{S} О, кад би је могао видети он!{S} Обукла се у црвено, на глави јој зелен ка |
| препуне света, па ми се све чини да ћу видети Њега ..{S} Кад пођемо Бејлербејом, да се шетамо, |
| ла: што да изиђем кад се не надам да ћу видети тебе?!“...{S} И он тај слатки разговор завршава, |
| н, па дотле ће ти отац лећи...{S} Ја ћу видети како ћу то да удесим.{S} Идем одмах! заврши узбу |
| мислим да те у овом животу</l> <l>Нећу видети никад више.</l> </note> <note xml:id="SRP19120_N |
| љубљена а нити сам их видела нити ћу их видети: физички су мртви.</p> <p>— Ја сам Осман-беја ви |
| аше.{S} Кафези су истина густи; опет... видеће га.{S} Или, нека се она налази уз капију и нека |
| >Мерсије хтеде да је дира, али се трже, видећи да је тужна и рече:</p> <p>— Још један нијет, да |
| лити ни на оно што јој је најмилије.{S} Видећи је веселу, мајка и нене јој обрадоваше се: забор |
| отрча на софу да се помази око нене.{S} Видећи је овако веселу, мајка јој узвикиваше: „<hi>Маша |
| ко је било на књижевничкој седници, али видећи је страшно нерасположену, уздржа се од тога.</p> |
| х кад га, онда кад си ти била код мене, видех, нарочито кад чух да је сутин сестрић.{S} Ох, да |
| есе мени вереникову слику.{S} О, кад га видех!...{S} То је био други пашић, други човек.</p> <p |
| го допала, па је хвалила синовцу.{S} Ја видех момка, мајчице, и с њим се разговарах.{S} Млад, а |
| ци, где земља, где новац?!{S} Из рачуна видех: колико ми потрошио муж у Европи, трипут више ја |
| да ми реч, закуне се, па опет...{S} Кад видех да је изгубио лепу боју, да је често невесео, зам |
| ...{S} Другови га доведоше мени.{S} Кад видех свога сина, препадох се, а после узех нарицати ка |
| ..<ref target="#SRP19120_N72" /> Ја тад видех :{S} Азијатче у европским хаљинама.</p> <p>Ибрахи |
| букти ватра широка!</l> <l>У пролазу те видех, па сада горим.</l> <l>Заједно да горимо дођи, о |
| шки звучни гласови.</p> <l>У пролазу те видех, па сада горим:</l> <l>Ти ме запали искром из ока |
| па ће проговорити.{S} Јуче, кроз кафез видех Али-агу: стар, има сто година, болестан, једва ид |
| принц?{S} Јуче прође пешке: принц!{S} И видех га на колима: принц!{S} И на коњу: принц!{S} Сута |
| опски направљена и намештена.{S} А како видех овога, ја онога заборавих, кућу разорих, то јест |
| па одоше те чучнуше крај зида са улице, видеше свет, али не видеше Мурад-Џемал- беја.{S} Оне су |
| га васпитавала.{S} Кад га, кроз кафез, видеше две његове рођаке и једна сестра од стрица, оне |
| се чу чагрљање халке па вратима.{S} Кад видеше пашиницу с Фатмом, Ибрахим-беј викну:</p> <p>— О |
| , тераху обруч као Европљанчићи, па кад видеше стрица, зацикаше од радости, и бацивши обруч, по |
| ри, два Грка и један муслиманин, па кад видеше да ништа боље од њихових лекова, они рекоше моме |
| , не слабећи ни за тренутак.</p> <p>Кад видеше Францускињу, Фатма и Мерсије поцрвенеше, узбудиш |
| а оде Ибрахим-Хасан-бејовима.{S} Кад је видеше, оне се изненадише и обрадоваше, нарочито Фатма. |
| “, а оне се обрадоваше: пијан.{S} После видеше „да га не заноси глава већ срце“, и сневеселише |
| крај зида са улице, видеше свет, али не видеше Мурад-Џемал- беја.{S} Оне су тражиле њега да вид |
| .{S} Откад не говоре, а нигде се још не видеше, за моју несрећу.{S} Ја чим чујем да је неко у к |
| е прекиде ..{S} Кад навирише у авлију и видеше да Џемал посрће, Фатма потрча у своју собу вичућ |
| зиђе с њима.{S} Одоше на једну терасу и видеше преко дворишта гомилу „црних домина“. „Маске!“.. |
| ранцускињама би најнепријатније, сасвим видеше да није требало да су овде, кад устаде мати, мет |
| отворени.{S} Да је ово девојачка соба, види се по силном мирису и по многим инструментима за с |
| а сваки час шапће нешто мужу.{S} Он је, види се, слободи.{S} Она и сад има неку тајну.{S} А дос |
| ет мио, колико га воли!{S} Затвори очи, види му покрете, чује му глас, осећа му дах на лицу, у |
| склања нам се с пута, јер он, видовит, види нову струју крви и живота, и нову душу, и, стар, п |
| мене, француске васпитанице, себе зову, види се по свакојаким ситницама, по клавиру, по столу з |
| скоро; хиљаду успомена навалише на њу: види своју тетку дубоко погружену, где с болом помиње о |
| плашено.</p> <p>— Да бежимо, Ђули...{S} Види како ми лупа срце! рече Фатма узимајући робињину р |
| Он јој не отвори.{S} Хоће да је сам.{S} Види себе, дечка здрава али увек незадовољна: чезне за |
| де танке усне; под ивицом белога ћулава види му се обријан потиљак Чист је.{S} Закашљао се још |
| урије се насмеја и рече:</p> <p>— Да га види..{S} Па добро...{S} Питајте Емиру, ја ћу да...</p> |
| сле, с неном оде у коначко двориште, да види и омилује коње: мушкој послузи је јављено, те се < |
| , по двапут на дан, и ако је далеко, да види како јој је.{S} С оцем чак ни о тетки није говорил |
| и.{S} Боже, како су јој лепе очи!{S} Да види Ариф-тејзе Мадам Ажил, заборавила би Мадам Аристид |
| да се од њега опила.{S} Није тражила да види „двоје младих", јер би се они стидели, па би њој б |
| а и не зову странкиње: позвала ју је да види харемско весеље, да га пореди с европским весељима |
| ше прст, читаше, тобоже напрежући се да види, а знала је све на памет:</p> <p>Ждрали, о ждрали! |
| е куће да гледа сватове.{S} А шта ће да види?{S} Хануме се завиле још у авлији, чак и лице покр |
| чи од стида, и несвесно их откриваше да види што никад није видела: игру крви и меса.{S} Међу т |
| ничавост кад јој се ђерђефу приближи да види како везе, и ужас <pb n="236" /> кад једном рече: |
| ила из овога друштва, па ипак сврати да види које су ту, шта хоће.{S} Али и ту се одмах наљути. |
| твори баш кад он пролази, те и он њу да види, и он је, може бити, младотурчин...</p> <p>— Ха! х |
| мој син пође мени, па кад пред вратима види обуће као у обућарници врати се и оде од куће: так |
| питамо Фатму, и што хоћемо да га Фатма види, јер...{S} Ти си чула шта је пре било.{S} И после, |
| тешко.{S} То тешко долазило јој је кад види пријатељицу и сети се њене везе.{S} Мислила је: „О |
| зна да је теби по вољи смех, плаче кад види да ће тебе задовољити њен плач, направи весело лиц |
| S} По нека осетљива путница заплаче кад види како живе њене сестре муслиманке, невине заточениц |
| е јој једном једна странкиња, и она сад види како је то горка истина.{S} Час-по, кад осети неку |
| рчи за њом, кад је ту Џемал.{S} Она све види, и смејући се виче: „Тејзе, он је мој муж!“ Једног |
| чи као понекад у стихове из Корана, где види Бога. „Доћи ће опет сутра.“ О, те просте речи кака |
| ом.{S} И жалила је што не може он да је види, овде, те га слала па Јалије, свако предвече, свак |
| Све није смео изрећи, и није смео да је види.</p> <p>— Јеси ли икада помислио, зете, да ти кћи |
| има уснице, да поцрвене...{S} О, кад је види он!.. „<foreign xml:lang="fr">Mon Dieu, qu' elle e |
| ј мило, засмеја се:{S} О, „nešto кад ме види он... у белој хаљини...“ па штипкаше руменим прсти |
| у кући више никога нема, више никога не види, само њу: улази у теткину собу за рад, по четврти |
| е у груди, на покри рукама очи, — да не види смрт, јер се осећало да нам се она ближи.{S} А ја? |
| акри хаљине и накит: кад се врати да не види да му се облачила, па леже.{S} Кад чује стражарову |
| чисто отечени: боље да га данас она не види.{S} У томе виде да је то огледало пукло преко сред |
| она вољаше, те се прављаше да ништа не види, угађаше му, гледаше да га се додвори.{S} Његова с |
| {S} Из очеве куће она га никад целог не види. „Бог је створио небо за свакога, само не за турск |
| јој да седи у башти развијена, да је не види мујезин...</p> <p>Просиоце јој помиње нене, не род |
| ко би је икад видео туђ човек, да је не види откривене главе.{S} Ижљуби ту слику.{S} Узе киту ц |
| р чу с минара „Алла екбер“, па да је не види мујезин.{S} Навезе почетак од „мим“, првог слова у |
| а се: проћи ће поред Џемала па да је не види.{S} Жена се крије од мртва мужа: нису више муж и ж |
| сети оградног зида: никад више да је не види!{S} Никад!{S} Овај низак зид учини му се виши од н |
| да, па ако он има какву ману, она је не види; јер човек је, сине, чудно чудо: у туђем оку види |
| чудо: у туђем оку види труп, у своме не види брвно.{S} Била сам дете, па сам се једном комшији |
| p>— Што се бојиш?...{S}Од јасмина се не види капиџик искићен мертечким јексерима. <pb n="82" /> |
| лакане отишле крај решетке: ништа се не види, само ишарана лица и руке, јер решетке су врло гус |
| е воде у зиму, и наједанпут ништа се не види, ни брда, ни куће, ни лађе, ни каици, не као да па |
| .{S} Њој то би „неприродно“: зар јој не види кратку косу?!{S} Она се некад прерушавала и љубила |
| она јој је под ђерђефом, те је Осман не види.{S} Но и да није под платном, Осман је не би видео |
| ну чашу сипа њему, једну себи.{S} Он не види да берберину мастика не иде у уста, већ у недра.{S |
| у приземље, међу слушкиње, да га он не види, да му не чује плач.</p> <p>— Да му дамо име, сине |
| милосник с милосницом .. да нас нико не види!...{S} Да изиђемо па затвореним колима, у поље, не |
| ао храст оборен секиром.{S} Мајка то не види, а плаче. „Хи, хи хи!“ — некако тако заплака.{S} Н |
| коње с богатом оправом, а да му опет не види харем.{S} Попушта вођице и пење се уз брдо, затеже |
| } Она устрча уз степенице да је отац не види напољу: ноћ је.{S} Седоше да вечерају; она ништа н |
| а је кад се чује и чита!{S} Треба да се види...{S} Ти ми не верујеш!{S} Жене у изрезаним струко |
| и ствар, кад се купује, тражи се да се види.{S} Дао ме као неки поклон: поклон се даје невиђен |
| стујем, на једном је брежуљку одакле се види сав Серез.{S} Ја сам до сад седела код отвореног п |
| на тавану, на баба-фингу.{S} Одатле се види све море и цело небо, али она се не сети друге леп |
| им вратима развијене, а све се са улице види.{S} Али ми овде дижемо скут на главу кад чујемо му |
| леда у ствари на столу: у свакој ствари види њу.{S} Отвори фиоку, узе једну слику: њена слика; |
| тарици.</p> <p>По здрављењу, по радости види се да су најрођенији род.{S} То је свекрва са снах |
| !{S} Нећу, мајчице, допустити да ми кћи види просиоца <hi>нарочито</hi>, па макар се не удала.< |
| к“, и без премишљања позва Арифу да јој види сестрића. „Она је куражна и енергична,“ мислила је |
| : притегни ату дизгине.{S} У ходу човек види оно што у трку не <pb n="119" /> би видео.{S} Расп |
| ао крила, па да полети, да га под небом види!{S} Али и тада би јој викнули родитељи: „Завиј се, |
| ољио се.{S} А сад кад ју је изгубио, он види да је воли, колико је воли.{S} Уђе у њину собу, па |
| у.{S} Она је тобоже хтела да Мис Пирсон види унутрашњост, распоред и намештај једне велике турс |
| ђердек је из баште, а с прозора се лепо види море и Олимп; над отворене шалоне наднеле се наров |
| ази неколико дана, те да га Фатма добро види.{S} Најпосле, то није европски обичај, то је наше. |
| у новога живота, која се просто и очито види у организму ових пробуђених створова, и необуздану |
| бол, још жешћи, и неописана љутина, јер види собу једну: ту је она с Осман-бејом... сама.{S} Па |
| Алије!“ виче Нурије-ханум уплашено, јер види да јој сестру ухватило верско лудило.{S} А она као |
| романа и њена: пре би пристала да кћер види мртву, него осрамоћену.{S} И сети се шта њена мајк |
| обичај чини леп, и воли да је цео свет види, гледа срећну, не би ли и сам био срећан.{S} Тако |
| обори.{S} Сва дршћући, она жмури и опет види небо, које се свакога тренутка раздираше на двоје, |
| је, и венчану и њему одведену, први пут види, он је враћа; ако се невести не допадне младожења, |
| ера и даље, да сав свет по хиљадити пут види Ибрахим-Хасан-бејова дивна кола и коње с богатом о |
| човек је, сине, чудно чудо: у туђем оку види труп, у своме не види брвно.{S} Била сам дете, па |
| обележја (бисерне челенке), јер у њему види и воли своју љубав.</p> <p>Одмах ће бити и венчање |
| ил.{S} О што није тејзе у Солуну, да њу види, али да не заборави Мадам Аристид.{S} Не кажеш кој |
| би јој доказао да у том њеном устајању види нежност а не потчињеност, притрчава јој и љуби је |
| к сад кад ми се чини да ћу је изгубити, видим колико је волим.{S} У целој кући је она: куд год |
| о су њена писма некако чудна, замршена; видим да има нешто да ми каже а не може, и час ми се уч |
| орена, па улици у затвореним колима.{S} Видим по некога кроз решетке, кроз колске прозоре, али |
| шио...{S} Отац му умре, а он дође да га видим ја, његова мајка, па да се врати...{S} Ја га не п |
| ури, па тек отвори очи и рече: — Кад га видим и није ми толико колико кад говорим о њему...{S} |
| кафез из ненине одаје.{S} Сваки дан га видим; сваки час пролази и гледа у решетке, као да није |
| вели да не ваља, ја бих се измерила, да видим колико ока имам.{S} Тако моје тело: лице ми се за |
| он ће у Париз!...{S} И ја ћу с њим, да видим те дивне градове, Париз... све што сам из књига п |
| наочара, дај, прочитај ми га, чедо, да видим шта је све у њему.“ А ја, то писмо прво метнух на |
| на и рече:</p> <p>— Још један нијет, да видим хоће ли се помирити:</p> <l>На одаји ми шарена вр |
| у познаш.<pb n="101" /> Мој отац!{S} Да видим пуномоћнике, а да не видим младожењу!</p> <p>Кад |
| е волим.{S} Или, несрећа је начинила да видим колико га волим.{S} Ја сам мислила да сам га изгу |
| S} О, да ми је да чујем нашу песму и да видим наше жене, сакупљене!...{S} Песму у мени зовем <h |
| кад немам тоалету...{S} А волела бих да видим...</p> <p>— Обуци шта имаш.{S} Ти на то ниси ника |
| отуркиње себе зову) — моја тетка!{S} Ја видим да су оне промениле хаљине, али нису душу.{S} Душ |
| од харема необично и врло неучтиво), па видим : жене траже право гласа, а џакови ћуте!</p> <p>— |
| ја пратим све феминистичке листове, па видим...</p> <p>— И ја, упаде јој у реч Мирсаде (што је |
| ак не могу да прођем поред ње.{S} А кад видим официра, мене обузме љутина, јарост, јер мој вере |
| да сам га изгубила... луд.{S} А сад кад видим да га опет имам, ја... (Јако поцрвене и рече:) Зб |
| и немило бележићу од данас, те да некад видим како ми је било кад сам оставила своју земљу и до |
| ја сам, опростите, у то сумњала.{S} Сад видим да је истина: оволико писмо, па све о себи, ништа |
| — Јесте, чедо, сута ти долазила.{S} Сад видим да је боља од нас...{S} Не иде први који је кривљ |
| е-Семију или уз Ђулистан-Немету.{S} Сад видим: ти си уз Ђулистан-Исмету, ти ниси за ослобођење |
| S} И до сада ја то нисам опазила; а сад видим да је све из мене; јер у мени је сад и светлости |
| ови из Корана!{S} У сваком стиху ја сад видим Бога!...</p> <p>Да нисам била у овој кући, да нис |
| , да ниси и ти жена, ја бих рекао: „Сад видим да и жене нешто знају“.{S} Лепо ми ти рече.{S} За |
| отац!{S} Да видим пуномоћнике, а да не видим младожењу!</p> <p>Кад сам му видела слику, ја сам |
| мајка није купила хаљину а да је ја не видим, док се мени не допадне.{S} Ја нисам ствар, нисам |
| .{S} Овако. ја ништа не чујем, ништа не видим, ни лупу звекира на капијама, ни жене у чаршафима |
| лакше; овако, ја је осећам, и ако је не видим, па ми је тешко, и бојим је се; у собу где је сан |
| за ме иђаше слушкиња, хришћанка, јер не видим куд идем; а кад код куће дигох пече, на очима још |
| ин сестрић.{S} Ох, да ми је да га данас видим!{S} Што не могу да се разговарам с њим, да чујем |
| озбиљна, а ја сам волела да је једанпут видим неозбиљну.{S} Па јој то рекох.{S} А она ми на час |
| Очи ми се засењују, а ја као кроз маглу видим гробље с отвореним гробовима за <hi>нове</hi>... |
| ило лакше : тумарамо помрчином.{S} Дању видим и нахерене трошне куће и безочне људе.{S} Нарочит |
| ра, да му чује глас, јер понекад некога видимо и допадне нам се, а кад му чујемо глас...</p> <p |
| ено срце...{S} Ја ћу га испитати.{S} Да видимо да ли јој је срце слободно, или је већ кога заво |
| а узе средњи.</p> <p>— Добро!{S} Сад да видимо који ћеш од ова два.</p> <p>Она узе десни.</p> < |
| ажите жену“...{S} А ми, несрећнице, кад видимо овако што, треба да кажемо: „Тражите човека, муж |
| јмлађа, врло бела, болесна.{S} Ми то не видимо, али читамо и чујемо од странкиња што живе међу |
| треба да се пренесете у нашу земљу, да видите шта све ми имамо.</p> <p> <hi>Мурад-Џемил.</hi> |
| Турчин.</p> <p>Ја сам срећна!</p> <p>Да видите како нам је сад лепа кућа!{S} Мени је лепа.{S} К |
| ица врло тужна: скоро добила ортака.{S} Видиш, срце моје, више ни просте (ова је пашиница прост |
| ри небо и земља!{S} Дигни се, јагње, да видиш мајку ти; готово гола, па само виче: „Африка !{S} |
| га отворила: била сам радознала!{S} Да видиш, душо, <hi>ариф</hi> и <hi>али</hi> просто нас бу |
| и... изгрли ме.{S} Хоћеш ли, беј, да је видиш?</p> <p>— После, онако, случајно.{S} Нарочито... |
| па... да им не даш пуномоћје док их не видиш, то јест, док им не упамтиш глас, да их по гласу |
| е:</p> <p>— Шта је ово ?</p> <p>— Па ти видиш шта је, рече Нурије трудећи се да изгледа равноду |
| ја, госпођо снахо.</p> <p>— Да ме мртву видиш да Бог да, госпођо мајко!</p> <p>— Била ти добра |
| оспођо снахо.“ — „Да Бог да да ме мртву видиш, госпођо мајко!“...{S} Јуче оне тако говоре, а ја |
| мој отац: „Да их доведем, кћери, да их видиш...{S} Ти њих познајеш, наше комшије, Ахмед-беј и |
| в дервиш, склања нам се с пута, јер он, видовит, види нову струју крви и живота, и нову душу, и |
| е овде удате) и каже да је он у Солуну, виђа га...{S} Благо њој!{S} Ја не знам, зашто су њена п |
| Од оних које Фатма врло воли најређе се виђа у Нурије-хануминој кући Ариф-ханум.{S} Дође свега |
| она стара кадуна; само се задовољаваше виђајући децу свакога петка.{S} Страст га распињаше као |
| изговарала му име, које му је она дала, виђала га кроз кафез и кроз пробушен оградни зид, преми |
| .{S} С оне три се затварао, па га нисмо виђали поваздан.{S} Кад изиђу, оне јадне малаксале...{S |
| чифлук још сутра, и да ја за толико не виђам <hi>њега</hi>.</p> <p>У петак те чекам са странки |
| у море те грешне мисли... „Туђе људе не виђамо, па се заљубљујемо у оне који су нам своји.“ Ах, |
| а сам га.{S} Ја, затворена, нисам могла виђати младиће, па...{S} Али како сам видела овога, не |
| нила!{S} Увек је на њ мислила, од првог виђења.{S} Па се сети да га је била заборавила и у она |
| воме сањала и ноћу и дању.{S} Он јој за виђење даде једну златну кутију пуну „просута" бисера, |
| е.{S} Па узе бисер што јој је он дао за виђење; у сваком зрну виде њега, и све ижљуби, па веза |
| а Јалијама, и што је пољубио у руку „на виђењу“: и с тога јој се чини да је он диже над собом.{ |
| а“.</l> <l>Култура свуда својим крил’ма вије,</l> <l>Ал' до вас пута прокрчила није.</l> <l>Пун |
| пала и побацила... зато је била онолика вика у кући коју је чула Ајше-кадун...{S} Сви лажу.</p> |
| пије, у једно неисказано гурање, где је вика продаваца просто заглушавала уши, а мирис из дућан |
| оживе као и куће и дворишта.{S} Напољу вика продаваца, граја; по авлијама клепет папуча, клопа |
| а зајецах. „Тешко нама!{S} Тешко нама!“ викала сам, а она ме зачуђено гледаше, па тек наједанпу |
| могла побећи, што није викала?{S} Да је викала, скупио би се свет...{S} Какав свет, ноћу...{S} |
| ала?{S} Ако није могла побећи, што није викала?{S} Да је викала, скупио би се свет...{S} Какав |
| тале је довела Ариф), и једне су просто викале од чуда, а Францускиња је окретала главу да не г |
| лону на миндерлук и стаде из свег гласа викати.{S} У томе су биле ушле и оне три нове и Мерсије |
| ти, али немаде снаге да устане, и хтеде викати, па, као у сну, не могаде...{S} Робиња се не мич |
| !“ Једног дана, обузет страшћу, он поче викати на њихово друштво из основа рђаво, с обичајима, |
| ануме се нису могле више усхићавати, ни викати, ни пљескати; затварале су очи да не гледају чоч |
| ваше је погрдније но прошли пут.{S} Она викаше као да је неко боде ножем и запушаваше уши да не |
| теријици, скакуташе око њега, и тапшући викаше : „Татли беј-аџо“,<ref target="#SRP19120_N109" / |
| легне зовући га султаном, зеницом; а он викаше, називајући своју чисту жену прљавим именима.{S} |
| њему се срела с Џемалом.</p> <p>Кад од вике у Нурије-хануминој кући прође месец дана, и кад се |
| н као други пут, луд, па се боји његове вике, да жену не нападне ножем; те је поведе на друга в |
| заним дисањем.{S} Она хтеде да виче, да викне колико може, из свега гласа, па не даде <pb n="84 |
| , и задрхтавши целим телом, дође јој да викне па да побегне, али не могаде, не понесоше је ноге |
| ва јој крв јурну у лице.{S} Дође јој да викне странкињама: „О, ви срећне жене, спасите Емир-Фат |
| емој ти тамо нешто Хасан-беју, да он не викне.</p> <p>Ариф плану: <pb n="95" /></p> <p>— Ја не |
| ш сама несрећа.{S} И уместо да се на њу викне, оно јој се отварају врата, пушта се у кућу; а ка |
| p> <p>— Јеси ли ти, кћери, при свести?! викну он наједанпут, кад се сети да тако говори с њим њ |
| сницу.</p> <p>— Ја се не бојим ни Бога! викну она како вичу побуњени.</p> <p>Њему се диже коса |
| а знаш ко ти је долазио!</p> <p>— Сута! викну Фатма ван себе од радости.</p> <p>— Јесте, чедо, |
| је Елизе?</p> <p>— Њене кћери!{S} Деца! викну увређено Ариф.</p> <p>— Колико има како јој се кћ |
| та похита Фатми.</p> <p>— Слатка тејзе! викну она радосно, па потрчавши пред тетку сави јој рук |
| ако је грди.</p> <p>— Не лупај, лудаче! викну тетка ражљућена.{S} Одвели смо је оцу, пошто ти н |
| Он</hi> све да штуца.</p> <p>— Комарци! викну Фатма и угаси свећу.</p> <p>— Не бојиш се комарац |
| очи погледала.</p> <p>— Камо да нисам! викну она гласно; после додаде понизно, нежно, тихо: — |
| b n="250" /></p> <p>— Емир-Фатма-ханум! викну Осман-беј гласно и оштро...</p> <p>Од тога крупно |
| игра пред очима...</p> <p>— То није он! викну промукло и страшно, па се заљуља и паде...{S} Око |
| им...</p> <p>— Шта кажеш?{S} Твој отац! викну њена мајка прекорно.{S} Твој отац је љут, али ниј |
| .</l> <p>— Ја просто нећу то да слушам, викну Фатма и запуши уши.</p> <p>— <foreign xml:lang="e |
| смелије него икад.</p> <p>— Шта ћу сад? викну он очајно, не одговорив свастици на њено питање.< |
| нешто да ради.</p> <p>— Па шта да ради? викну пашиница очајно.</p> <p>— Нешто... што воли...{S} |
| да виде Џемала. „Кјучук-хануме, брзо!“ викну из куће Ђулренги, а оне потрчаше у ненину собу.{S |
| рах дао крила да јој помогну. „Доктор!“ викну она онако страшно као пре неки дан, јер својим уп |
| , појавише се неколико младића, и Фатма викну и покри лице.</p> <p>— <foreign xml:lang="en">O, |
| ем упита какво је то женско весеље, она викну да би све чуле: „Зато што са женама нису људи“.{S |
| т не смеде.{S} Он продужи пут, а робиња викну: „Аман, кјучук-ханум! црвена си као зрели нар!“ и |
| а тетку у очи.</p> <p>Ариф то опази, па викну:</p> <p>— Ти си луда!...{S} Ево ти ово: на!{S} Са |
| >Песму Суза</hi>, као да је то Фатма, и викну промукло : „О, не, Емир душо!{S} То ново гробље ј |
| се прекрсте, па тад клекну крај крста и викну да кукају, тако Нурије: после овога разговора уст |
| дубоко уздахну.{S} Мерсије се зачуди и викну, пошто се уозбиљи и погледа у небо:</p> <p>— <for |
| д видеше пашиницу с Фатмом, Ибрахим-беј викну:</p> <p>— Откуд ви, у ово доба?!</p> <p>— Несрећа |
| еже из собе.{S} А плаховити Ибрахим-беј викну на кћер:</p> <p>— Срам те било!{S} Боље да сам им |
| е да их зове.</p> <p>Кад оне дођоше, он викну строго, како не виче ни на слушкиње:</p> <p>— Шта |
| ватру.{S} Али Ђулренги утрча и радосно викну:</p> <p>— <hi>Мужде</hi>,<ref target="#SRP19120_N |
| ме зачуђено гледаше, па тек наједанпут викну: „А то ли је он од неколико месеца на овамо дежур |
| им те, каква?“ „Пијана.“ — „Ја пијана!“ викнула је она запрепашћено, а после се грохотом насмеј |
| јој је пробо срце: код капије је мајка викнула: „Мерсије, <hi>бир ђозим</hi>!“<ref target="#SR |
| ља <pb n="169" /> кад су хануме онолико викнуле.{S} Пред вече се све очешљаше и обукоше осим Ем |
| га под небом види!{S} Али и тада би јој викнули родитељи: „Завиј се, несрећна кћери, ено човека |
| сирене, лађе.{S} Једна ће од њих сутра викнути и домамити њенога мужа! „Сутра!{S} Сутра!“ шапт |
| ше ждребице, и сва се...</p> <p>— Аман! викнуше девојке нестрпљиво. — Је ли то нарочито, да ме |
| аја, туда прођоше.{S} И наједанпут, обе викнуше, у један глас: „Он!“ Обе су га познале.{S} Емир |
| три, писнуше као црв.{S} У томе робиње викнуше: „Крв, ханум!“ па узевши младу хануму као дете, |
| еним колима; а једанпут су се шетале до Виле Алатини пешке.{S} Емир-Фатма је била у Мерсијином |
| овој кући жене шенлуче; у Новом, у оној вили кују завере.{S} Код Арифе су неко вече пуно, а нек |
| светиљака те је личила на какав чаробан вилински двор.{S} Кад је дочека домаћица, једна богата |
| дуном“ (слушкињом).{S} Њему заигра доња вилица и потрча у кућу: деца, тужна што их стриц не вол |
| и.{S} Њему играху на лицу мишићи и доња вилица, а она, не гледајући га, покриваше лице рукама и |
| да говори, осећа грдне болове у грлу и вилицама.{S} Док је он кашљао, она је ћутала; кад се он |
| њена сестра с муком, јер јој се стегле вилице и ухватио јој грч грло...</p> <p>Она плаче за је |
| да јој је тај језик за шалу.{S} Стисне вилице као Енглескиња Мис Блак, и говори, изговара исто |
| ј се учинило да нема леве руке, па доње вилице, па целе главе, па најпосле да нема ње целе, нем |
| и од смеха гледајући је у њене стиснуте вилице.</p> <p>— <foreign xml:lang="en">O yes!{S} It's |
| ла: „Мис Блак, кад су вам тако стиснуте вилице, како метнете пуну кашику у уста?“ </p> <p>Мерси |
| аде несрећнице, осети да јој се стегоше вилице.{S} Дуго је ћутала, гутајући сузе, а после отпоч |
| теде одмах да да реч, али му се стегоше вилице.{S} Мртва тишина.{S} Најпосле, он врло тихо изус |
| а кад би требала да рида, њој се стегну вилице...{S} Опет одоше на софу.</p> <p>— Емир зацело с |
| идем у механу </l> <l>И што пијем рујна вина.</l> <p>— Нема греха, сине.{S} Грехота је ближњега |
| од њиног погледа човек се опија као од вина с бенђелуком ; у повијама имају <hi>елиф</hi> (а) |
| .{S} Ви мислите да је пијанство само од вина и ракије, а не знате да га има и од радости, и оно |
| ини човек; с оне стране зида обраслог у винову лозу и бршљан чује се шуштање траве и шум нечији |
| олунски свирачи и певали су ханумама уз виолине.{S} Чули су се мушки звучни гласови.</p> <l>У п |
| згранали се нарови и смокве, дигли се у вис олеандри: под оним наром седе две, и тамо две, једн |
| еном ћошком је шадрван; вода му пршти у вис и враћа се, слива се у дивну мраморну вазу, па се п |
| је колима и светином: чалме се беле као висибабе, фесови се црвене као булке.{S} И богато и сир |
| та разлеже се „Аллах екбер“ и губи се у висину под плавим небом.{S} Уска улица, дугачка, закрче |
| и људи.{S} У Француза абсент, у Енглеза виски, у Турака мастика.{S} А кад се Турчин пропије, то |
| ; <hi>Џемал</hi>, лепота; <hi>Али</hi>, висок; <hi>Нури</hi>, видело; <hi>Шемси</hi>, сунце; <h |
| њ истрча један турски неваљалац, кицош, висок, витак, млад и леп, брчићи му упредени и намазани |
| е и зарони главу у јастук.{S} Виде оца: висок, врло црномањаст, увек намргођен, обучен европски |
| дина, он је увек изгледао као болестан: висок, мршав, жут, те су сви говорили да је јектичав.{S |
| ан што се зидало вековима.</p> <p>Он је висок као кипарис, па здрав, мушко, као неки старински |
| шту, он је стајао тако усправан, прав и висок као џин, као стражар ове куће, или као домаћин, и |
| ама споља, с мандалима изнутра, у грдно висок оградни зид.{S} И она ће ту, иза тих густих решет |
| у.{S} Лепих плавих очију и широка чела, висока и танка, она се Фатми, у сумраку, учини као Џема |
| ату, у бисеру, у драгом камењу.{S} Она, висока, једва се усправила у соби пуној раскошно обучен |
| е јој бати.</p> <p>Пашиница пође софом: висока, права; бела памучна антерија јој раскопчана, ву |
| вши, устаде с дивана и пође из собе.{S} Висока, мршава, сва бела, на плећима јој се подигла бел |
| ки обучене.{S} Али једна од њих, мршава висока старица, у белој памучној антерији је, и с кратк |
| верско осећање, кад се год појави каква висока бела џамија или се укаже какво пространо бело гр |
| њих гледам Њега.{S} Како нам је радосна висока ограда!{S} Иза ње је Он.{S} Како су светли стихо |
| } Не слуша је што зна ово: „колико гора висока да је, преко ње пут бива; а човек везир нек је, |
| на Туркиња овако их је описала. „Обе су високе као селвије, и танке да би их могле обухватити и |
| њу код њених ногу; комарници су им били високи као шатори, а кроз танко платно лепо се виделе ч |
| и својих госпођа непрестано виде један високи зид који њихове руке не покушавају оборити, јер |
| тицали се о оборене споменике покривене високим папратом, не сећајући се да су ту мртви.{S} И н |
| .</p> <p>У једној лепој кући, опкољеној високим ловоровим дрвећем и олеандрима, у једној велико |
| рала од готово црног дрвећа над њиховим високим оградним зидовима.{S} Кад сиђоше с кола, Фатма |
| те; из белих кућа с кафезима, опкољеним високим зидовима, чула се свирка и песма: хануме <pb n= |
| бом свој терет; па пође за једним лепим високим Турчином. „То је Осман.{S} Пратићу га до куће, |
| проређеним, поломљеним, поред чатрља с високим оградним зидовима, негде белим као од платна, н |
| зашкрипаше му лаковане плитке ципеле с високим петама, а с вишњикастог феса кићанка удараше га |
| це Старога Солуна са шареним кућама и с високим оградним зидовима, гдегде опалим исподупираним |
| ле, ишчезавају иза оградних зидова, иза високих капија, окованих мертечким ексерима.{S} Ја и он |
| све на памет:</p> <p>Ждрали, о ждрали! високо летите вичући.{S} Кад пођете одавде, понесите по |
| е затезао вођице танконогим вранцима да високо дигну главу и каткад их је ошинуо бичем да подиг |
| је су се скупљале нове, коју сам дизала високо, идући за Емине-Семијом и 'Ђулистан-Хисметом као |
| е то било чудно, и страшно!{S} Сад небо високо, али омар!{S} Једва дођох.</p> <p>— Е, Јасмин-ха |
| о, дотиче му потиљак; једна ногавица му високо задигнута, један рукав сав каљав; у руци му нож. |
| И она ће ту, иза тих густих решетака и високог зида да вене без сунца и ваздуха.{S} Она нема п |
| ицу.{S} Чим залупаше тучним звекиром на високој гвозденој капији те лепе куће, опкољене дивним |
| улистан-Исмет-ханум Енглескиње, то јест високу културу њине земље. „Францускиње распаљују и она |
| певам...{S} О, кад угледам Солун и нашу високу ограду и наше густе кафезе!{S} Кад извадим груди |
| широм који му крије очи и врат, и једна вита Енглескиња у костиму, с плетеном белом капом и пла |
| а један турски неваљалац, кицош, висок, витак, млад и леп, брчићи му упредени и намазани помадо |
| ис, па здрав, мушко, као неки старински витез, и ако нема мач.{S} Узео ут, па као неки прованса |
| тала ме је кад ми је једанпут наместила витице а ја се изгубила и пољубила је. „То ће те подсећ |
| ти, летећи као ветар или обрћући се као вихар.{S} Она је овим женама што сад не знају ни за љуб |
| /></p> <p>— Нема Бога.</p> <p>— Алла’! виче Нурије и покрива лице рукама.</p> <p>— Отвори, так |
| па се непрестано смеје.</p> <p>— Срећа! виче Мерсије радосно пљескајући.</p> <p>— И срећа и нес |
| м, после мајка.</p> <p>— Аман, полудео! виче Нурије.</p> <p>— Ово није љубав но страст.{S} Ја с |
| се неће више опити. „Што се заклињеш?" виче муфтија. „Човеку је више једна реч него нечовеку с |
| Каква снаха!{S} Снаха му је за текију, виче Ариф.</p> <p>— Па шта још, слатки беј-течо? говора |
| ри јој се.“ А мајка, љута, грди сутану, виче: „Никад, госпођо мајко.“ — „Што сад тако, кад доса |
| S} Она је полудела кад пљује... ломи... виче да нема...</p> <p>Све није смео изрећи, и није сме |
| шиљтета Ђулренгијине ђинђухе. „Алије!“ виче Нурије-ханум уплашено, јер види да јој сестру ухва |
| ... сама.{S} Па не сме даље. „Станите!“ виче мислима.{S} Насешће му крв на очи, распориће првог |
| н њу...“ Не, даље није смео. „Станите!“ виче мислима.{S} Ако виде кога седог старца, господског |
| и у кафезе... „Алла"! какве су му очи!“ виче узбуђено робиња; Фатма се загрцну од смеха, а Мерс |
| сман пробуди и сестру. „Цреп у мангал!“ виче стара кћери, младој девојци, непрестано трљајући Ф |
| ки глас... „То није жена, него страст!“ виче једна Немица, а она лепа бесна бејовнца скаче са с |
| а, гурну средњу; хоће да протестује, да виче.{S} Ах! у башти чак турско цвеће <hi>ариф-лен зари |
| и накиту моје жене и кћери.{S} А она да виче!{S} И то онаква кћи што није оца слободно ни у очи |
| јако убрзаним дисањем.{S} Она хтеде да виче, да викне колико може, из свега гласа, па не даде |
| зуме, и њој је било тешко, почела је да виче, и пробудила се.{S} Свекрва јој не рече ништа, јер |
| хануме чудиле смешећи се:{S} Мондије да виче:{S} Алла’!{S} За овим је посадише, опет на Мондије |
| во мирно, а кад муфтија оде, он поче да виче, да на сва уста грди Нурију и њену сестру : ђаурке |
| ш!</p> <p>— Или кад гаче гуска, или кад виче патка на кишу.{S} Она је као патка, и иде као патк |
| ад оне дођоше, он викну строго, како не виче ни на слушкиње:</p> <p>— Шта је ово ?</p> <p>— Па |
| ка на ортаке, а овде на метресе нико не виче!{S} У нас поштене неће с изобличенима; овде изобли |
| е но што се сасвим отрезнио, да опет не виче, не грди сироту младу женицу.{S} Слушкиње и робиње |
| ту Џемал.{S} Она све види, и смејући се виче: „Тејзе, он је мој муж!“ Једног дана, обузет страш |
| ма уђе моја слатка Ариф-тејзе, нежно им виче: „Ууу!{S} Колико соба мирише!...{S} А како и не би |
| да видиш мајку ти; готово гола, па само виче: „Африка !{S} Африка!“ Унука је загрли и размажено |
| е док се не искашље, а после непрестано виче: „Ааа! ааа!“ и то као да се шали.{S} Пошто добише |
| их не оговара:{S} Сафет то зна, а на њу виче и за њом отвара врата, некад да се с Арифом посвад |
| слиманка и најмањим делићем своје душе, вичем, ридајући: „О моја лепа веро, како су те изопачил |
| е...{S} Заставу понова узимам и идем да вичем, да будим наше жене, да траже право...“ Хтеде рећ |
| фезе као она гвоздене решетке, и што не вичем као она.{S} Али, задрмала сам их кад дођох с Јали |
| да вас прекидам, рече Фахрије-ханум.{S} Вичете на Цариграђанке, а какве су вам Солуњанке?</p> < |
| е, прилазите им, дрмајте их, зовите их, вичите из свега младог грла: нек се пробуде, нек се рас |
| и <hi>бош</hi>.</p> <p>— Сине!{S} Сине! вичу родитељи молећи.</p> <p>— Аман, ага-беј! преклиње |
| из „поштене“ махале; и тад „неухваћене“ вичу на „ухваћене“, како су се могле заборавити и испрљ |
| е, руже је што <pb n="213" /> их обрука вичу на глас: куда ће од бруке !...{S} А стара, тресући |
| 0" /> што знају само турски и за свашта вичу <hi>кисмет</hi><ref target="#SRP19120_N20" />?!{S} |
| <p>— Једне као ја, тако осећају; друге вичу: срамота!{S} И час-по, кад опазе додир лица, затва |
| воје деце оца.{S} Мени моје пријатељице вичу: „Благо теби!{S} Што ти имаш мужа, ниједна га нема |
| на у ову тајну.{S} Понекад се засмеју и вичу, питају се: „Јесмо ли ми нове?“ Али какав је тај њ |
| аводе туђе; и којој мало врдну очи, они вичу: „Неваљала!“.{S} Људи су криви што су жене неваљал |
| Ја се не бојим ни Бога! викну она како вичу побуњени.</p> <p>Њему се диже коса на глави; он из |
| иделе, јер се никуд нису макле, а овамо вичу: „Наших обичаја нигде нема!“ — „Где је то „нигде“? |
| њима чини да их понижава, обоје страшно вичу.{S} Мајка јој је охола, зла, али је честита.{S} А |
| аремима, познаде у ове три нове оне што вичу <pb n="75" /> на уређење садашњих харема, што се з |
| ли да је то младожења, па се чуђаше што вичу, вриште; али кад он салете турске жене пољупцима, |
| а крв, над којом су летели бели галеби, вичући као да су осећали њен мирис; месец је изгрејавао |
| мури, нихајући се као дервиш у молитви, вичући као дервиш: „Алла’-ху!{S} Алла’-ху!“ Робиње прол |
| трча по матер, лупи дланом у њена врата вичући:</p> <p>— Мајко, Емир-ханум умире.</p> <p>Мајка |
| </p> <p>Ждрали, о ждрали! високо летите вичући.{S} Кад пођете одавде, понесите поздрав моме дра |
| хвати је за рамена па је избаци са софе вичући: „Срам те било!{S} Срам те било!“ А тад брзо, ја |
| е јој чаршаф и пече, баци јој то у лице вичући: „Сакриј се од мене, нисам ти више муж!“ Па јој |
| ри кћери уста.</p> <p>Али ова се измаче вичући:</p> <p>— Ја пљујем на његово име, на оно које с |
| ижљуби њена сута, плачући од радости и вичући: „Алла’1 Алла’!{S} Алла’!“, чему су се хануме чу |
| ући их и милујући их, она скочи да бежи вичући: „<foreign xml:lang="en">It's dreadful!{S} It's |
| уфтија.</p> <p>Муфтија дође, непрестано вичући „ааа! ааа!“, пошто се искашљао; оне га и сад доч |
| Џемал посрће, Фатма потрча у своју собу вичући:</p> <p>— За Божју љубав, Ђулренги, где ми је пе |
| рсима, погледа у стихове из корана који вишаху над једним вратима, подиже се и, са сузама у очи |
| .{S} То само њена пупа фантазије глава, више ниједна девојка то нема; на пример Мерсије, зар јо |
| и...{S} Као да у кући више никога нема, више никога не види, само њу: улази у теткину собу за р |
| оро добила ортака.{S} Видиш, срце моје, више ни просте (ова је пашиница проста) не подносе ову |
| , ући кроз уши у њену свест.{S} Али не, више ништа нема споља: све је у њој.{S} Ноћу, кад се тр |
| не питају фине, с три књиге, и четири, више...{S} Наша Фатма и грчки зна, као Гркиња, а ја сам |
| ма својој жени, детету, био врло нежан, више као отац, него као муж; свашта јој је куповао док |
| Он, блед, скупио обрве и подигао главу, више се чини да је љут него тужан.{S} Она нова загледа |
| не који роман под Нурије-ханумину кућу, више од годину дана пусту, па га задржала мајка.{S} Ста |
| ју је звала, и ако за њу, за њену душу, више није постојало друго место до ово где су Џемал и Ф |
| ћу вам некад много, све о њој, а сад... више не могу, не даду ми сузе...</p> <p>Ана Жабуле.</p> |
| мору...</p> <p>У овом <hi>Дневнику</hi> више ништа није било.{S} Арифа се била унела у хартију, |
| па скочи, продужи пут оборене главе.{S} Више није ништа видео, ништа чуо, ништа осетио, као да |
| , удовице, и на моје чуђење девојке.{S} Више пута, ја сам видела праву слику солунског болесног |
| /p> <p>Ово се рашчу по целом Солуну.{S} Више и нема шта да се крије.{S} Оне три Цариграђанке по |
| вадила из моје кесе. </p> <p>Шта ћу?{S} Више ми нема венчања с њом.{S} А волим је.{S} Тек сад к |
| ном болу...{S} Да ме питаш, Алије, кога више волим, ја ти не бих умела казати.{S} И после, ја с |
| и пијан, луд. „Ако опет дођеш пијан, да више немаш жене..“ И ја <pb n="202" /> дадох реч.{S} По |
| од очију, — чистоту.{S} Кад се сети да више није чиста, она заплака; па наједанпут скочи и оде |
| себи коју.{S} Не чини ми се да ћу икада више видети Солун, град у коме сам провела најлепше доб |
| клања јутарњу молитву, али сад не пада више пута но што треба, јер је свесна, зна да је то јут |
| кад ти поче? упита Ариф.</p> <p>— Е, ја више нећу, рече он мало набусито, јер није марио за дуг |
| ално иде с њим...{S} Осим Госпођице, ја више не волим ниједну Францускињу, чак ни Мадам.{S} Мож |
| p> <p>— Што плачеш, око моје?{S} Шта ја више знам?{S} Истина, смем да идем пешке, смем да обуче |
| трофу.{S} Мога куражног и енергичног Ја више нема.</p> <p>.................</p> <p>Децембарско |
| је Ја.{S} Тога куражног и енергичног Ја више нема.{S} Ја сам <pb n="286" /> сад као ут с покида |
| плачемо: саставићемо их брзо.“ Девојка више не изиђе ово вече, а сутрадан : пре осам била је к |
| подсетио ме на кућу у којој сам провела више од дванаест година, и где су са мном поступали врл |
| , него „па макар се не удала, не видела више крај скута мужа“.</p> <p>Сваки дан је изводе у шет |
| скочи: то је брачна постеља, и она нема више права на њу, јер јој је „пало“ венчање.</p> <p>У т |
| ме пријатељу, јер ни најбољи човек нема више од једног пријатеља?</p> <p>— Нисам, мајчице; такв |
| та кућа је служила за пример Солуњанима више од пола столећа, служила је до пре неколико година |
| Бог да се затрли такви пријатељи!“ Жена више не пристаје уза њ, да га не би доводила до веће ја |
| говори о духу, не о срцу; па ипак, она више има срца но духа.{S} Цариграђанка, кћи цариградско |
| а блажена и утркивала би се коме ће она више бити друг или другарица.{S} Пуно је младих људи и |
| уду смеле.{S} Таквих скупова било је па више страна Новога Солуна.{S} Ариф није била из овога д |
| анкама.{S} Ја сад Цариграђанке сто пута више волим, јер Цариграђанин је он.{S} Ако можеш, довед |
| ато што нема своје деце.</p> <p>— Ништа више.{S} Да те водимо оцу.</p> <p>— Па како си почео ?{ |
| ала му је на питања као обично, и ништа више.{S} После јој се вратише нене и мајка и казаше да |
| алла'!“ А Фатма: „Слатка суто!“ и ништа више: припи се уз њу, и остави јој се да је сву ижљуби. |
| target="#SRP19120_N63" /> </l> <p>Ништа више.{S} Јучерашњи датум.{S} Отвори треће много узбуђен |
| езадужила.“ <pb n="106" /></p> <p>Ништа више.{S} Ја се загледах у крупна и искривљена слова...{ |
| > него <hi>уништити</hi>, пошто та кућа више не постоји, као Содом и Гомор, градови које је Бог |
| , није пијан...{S} Како да се опије кад више с Фатмом не може да се венча!“...</p> <p>Капију от |
| ретко улазила, кад однекуд дође, никад више.{S} А кад се врати у башту, и загледа готово сваку |
| ију?{S} Па се сети оградног зида: никад више да је не види!{S} Никад!{S} Овај низак зид учини м |
| ог драгог нема: ишчезао је, да се никад више не појави...</p> <p>Попи кафу и попуши цигару, обу |
| д мене!“ Казала сам јој, и она ми никад више не рече: „Благо теби што ниси родила!“</p> <p>Она |
| у овом животу</l> <l>Нећу видети никад више.</l> </note> <note xml:id="SRP19120_N61">Збогом, С |
| лаче.</p> <p>— Ја и да могу, нећу никад више да отидем Нурије-хануми, рече Ариф. „Oui, s'est co |
| етке.{S} Сви су знали, осим њих! „Никад више за њега па макар...“, и не рече „па макар умрла“, |
| су оваке; ја их жалим; себе осећам, све више и више, као апостолицу, мисионарку, и јача ми воља |
| мисионарку, и јача ми воља и снага; све више и више ми се чини да ћу их моћи извести из заблуде |
| > <p>И она се младима и странкињама све више душом приближује, и како би их позвала да јој виде |
| шти као јесења киша.{S} То пљуштање све више баца Фатму у сањарије; жмури а не спава, у мислима |
| <p>Што је више освајао дан, она се све више развесељавала; по кући је ишла пуна радости и што |
| ној мајци и испитивале је; а она се све више и више хвалила што је кћер удала за цариградског п |
| увек знам кад коју направим, па се све више збуњујем, а оне... о, да, оне се чине невеште.{S} |
| е, на пример, опије, да му жена не буде више жена, да остане од њега <hi>бош</hi><ref target="# |
| пити, а ако се опије да му жена не буде више жена.</p> <p>— Ашколсун! узвикнуше сва четворица у |
| Али ако се опет опије, и она му не буде више жена?{S} Ми добро знамо колико га она воли, рече А |
| ат, сине.</p> <p>Да, она не треба да је више његова, јер су је преварили.{S} Он нигде ништа нем |
| је у њему био мир, и он је мислио да је више не воли; добио је, имао је сву, задовољио се.{S} А |
| оворили: „ако пушиш, умрећеш,“ и она је више волела дуван него живот.{S} Тако и он може бити ви |
| лом, и оне осетише тај бол у њој, па је више ништа не питаху.</p> <p>Кад се развише Туркиње и у |
| га се додвори.{S} Његова страст све је више и више буктала, и њега целог обузела: без Зејне му |
| та једна реч <hi>много</hi>, Мерсији је више од бог зна коликог причања.</p> <p>— О, Емир, кад |
| ује грамофон...{S} На азиској страни је више грамофона, него дефова, и чудно утиче...{S} Необич |
| бејаше ни весела, јер турско друштво је више не занимаше, а њихова кућа чињаше јој се празна. „ |
| а Француску...{S} Једнога дана дошло је више лађа, и једна од њих донела је њега; а оне, можда |
| {S} Да то нешто не значи?</p> <p>Што је више освајао дан, она се све више развесељавала; по кућ |
| и човек би помислио да спавају, јер је више од једнога часа како се не мичу.{S} Али, најпосле, |
| а!{S} Зар си ти прва овако?{S} У нас је више распуштеница него жена и девојака.{S} Зар си само |
| се заклињеш?" виче муфтија. „Човеку је више једна реч него нечовеку стотину заклетава.“ Мајци |
| а се нећеш опити, иначе да ти жена није више жена.“ — „Боже, што је то глупо!{S} Ха! ха! ха!{S} |
| Би што би!{S} Фатма је код оца, и није више теби...</p> <p>Она не доврши, а он поче да се буни |
| на.{S} Одвели смо је оцу, пошто ти није више жена.</p> <p>— Секиру!... да разбијем кућу! (умест |
| и неповерљива, што осим Богу не верује више ником.{S} Мерсије опази њену промену, нерасположењ |
| ела робиња.{S} Али хануме се нису могле више усхићавати, ни викати, ни пљескати; затварале су о |
| долазиле пешице, и с бејом су се среле више пута на улици, једанпут у дворишту, а једанпут у п |
| -Фатме...{S} Ни смрт моје мајке није ме више потресла од смрти моје мале, добре васпитанице и п |
| се на мене сажали.{S} Ни он...{S} Он ме више не...{S} Не могу све да изустим... препукло би ми |
| е под комарнике, који се бељаху, али не више на месечини, него према свитању, јер већ се чују т |
| кога.{S} Џемал-беј слуша жене побуњене више од људи, и ништа не чује, јер је занесен Фатмом: н |
| . узе она збуњено, постиђена.{S} Сад ње више нема, а ја не знам, је ли паметна.</p> <p>— Паметн |
| би ово чули моји!{S} Ја не знам кога се више бојим.{S} Нене највише; али не, ја се ње не бојим, |
| <p>— Сине, дај реч пред сведоцима да се више нећеш опити, а ако се опијеш да ти жена остане бош |
| л је отишао од куће још по подне, па се више није вратио.{S} Оне га чекају, изгледају, а он и н |
| е толико воле?</p> <p>Зора.{S} Исток се више не бели, него као да је поливен златом, а па среди |
| ме једно чудно осећање, осећала сам се више Францускиња него Туркиња; у једном тренутку појави |
| м бејом (нећу да му кажем име), и он се више не опи: опет воли жену, гледа кућу — други човек.{ |
| опадали; па где су сад они?{S} Ја их се више и не сећам.{S} Јер, ипак ти си још врло млада, и а |
| јер он га стиска, да га удави), па неће више к њему; а он за њим одболује, у бунцању тражи то д |
| ао муслиманину и као човеку: да се неће више опити. „Што се заклињеш?" виче муфтија. „Човеку је |
| вама Мурад-Џемал-беј да реч да се неће више опити, а ако се опије да му жена не буде више жена |
| на овом свету сама?...</p> <p>Не могаше више, не даде јој плач, покри лице рукама и клону на ми |
| , толико је мирна; а свекрва јој сеђаше више главе и хлађаше је лепезом.{S} Напољу је била несн |
| ђоше у башту; <pb n="32" /> зид, зид, и више ништа! „Нове“, а уз оградни зид чучнуше као „старе |
| сто, час с мајком час с Ариф-ханумом, и више ноћива код ње него код куће.{S} Кад би неко могао |
| , тако тврдо.</p> <p>— Једанпут само, и више га није ни видела: отишао... то јест протеран у Ев |
| а човек бежи од своје рођене куће.{S} И више љута но тужна дочека госте...{S} Ову ноћ и њена св |
| господска свадба буде, по месец дана и више говори се о оделу и накиту моје жене и кћери.{S} А |
| е; ја их жалим; себе осећам, све више и више, као апостолицу, мисионарку, и јача ми воља и снаг |
| рку, и јача ми воља и снага; све више и више ми се чини да ћу их моћи извести из заблуде, васпи |
| ци и испитивале је; а она се све више и више хвалила што је кћер удала за цариградског племића |
| додвори.{S} Његова страст све је више и више буктала, и њега целог обузела: без Зејне му кућа б |
| стаде јој непољубљено, и она се збуни и више га не упита, зашто му је мајка несрећна.</p> <p>Он |
| би после, црна кћери?{S} Отац те не би више у кућу.{S} Толика брука досад, заврши Сафет врло у |
| м, она је љубоморна, боји се да не воли више тетку него мајку.</p> <p>— Мајчице, мени се чини д |
| уче прстима упоље грмећи: „Иди, ниси ми више жена!“ Она дршће као прут, страх је не од смрти, в |
| це вичући: „Сакриј се од мене, нисам ти више муж!“ Па јој окрете папуче прстима упоље грмећи: „ |
| уван него живот.{S} Тако и он може бити више мастику него Фатму.{S} За неколико дана побледе, у |
| ој многе примере такве несреће, кривећи више него икад њино друштво, уздишући за оним великим д |
| ао да њу мртву љуби...{S} Као да у кући више никога нема, више никога не види, само њу: улази у |
| ада, његових година.{S} А где је у кући више жена, ту се не зна за мир; ако им муж не подели на |
| ада девојка се уозбиљи и готово ни речи више не проговори.</p> <p>— Њега није срамота што је тр |
| од жива: погазио је заклетву и није јој више муж.</p> <p>— Хајде, кћери, говори пашиница, и опе |
| И сутра, и прексутра...{S} Ја ти не дам више да постиш.{S} Шта марим од ханума, најпосле?{S} Св |
| p>Отац, опрости ми.{S} Међу ђаурима сам више од годину дана, али се нисам пођаурила: покривам г |
| више апостолица и мисионарка; ја нисам више добра кћи Турске.{S} Ја сам сад само жена чије је |
| гнем, јер немам срца за њу.{S} Ја нисам више апостолица и мисионарка; ја нисам више добра кћи Т |
| Сафет јагње, ја тако лепа човека нисам више видела, вели Ариф.</p> <p>— Кад бих ја била распуш |
| еднога дана замоли ту страну жену да им више не долази, пошто дође и каже да мора да путује, с |
| да рече: „Слатка нене, венчања ми с њим више нема“.{S} Нек јој све кажу други, његова мајка: он |
| ву ни кад би видела зликовца са секиром више своје главе; мајка је прекиде ..{S} Кад навирише у |
| е он и рече. <pb n="275" /></p> <p>— Он више не пије, отац.</p> <p>— За протераницу?</p> <p>— П |
| омоћје: неће с тобом друго венчање!“ Он више није претио њој него оној што му рече: „Емир-Фатма |
| азати.{S} И после, ја сам мислила да он више неће <pb n="166" /> пити.{S} Како је њу видео, ниј |
| ло!{S} Она све зна лепо, учила је много више и боље него слободна.{S} После, у башти, позва сво |
| мене.{S} Не, не!{S} Ми ћемо смети много више пропагирати ту идеју тек кад узмемо васпитавати на |
| да се потужи...{S} Осим Госпођице, нико више да се на мене сажали.{S} Ни он...{S} Он ме више не |
| хаљине?{S} Јер, и за коња би му требало више времена.</p> <p>А кад се зави, њен муж рече:</p> < |
| : „Фатма, чедо, па нас никад није било више: сви смо, Богу хвала, живи.“ Она се трже: сви њени |
| је једва један пристао да дође, прошло више од часа и по.{S} И кад уђоше у собу, напад је био |
| у...</p> <p>Ариф испусти хартију.{S} То више није роман, ни стихови из Корана, већ историја њен |
| колико ми потрошио муж у Европи, трипут више ја у Стамболу...{S} Све презадужено!{S} И сваки ле |
| , и нене, добра моја нене!..{S} Не могу више, слова ми се замрљавају сузама...{S} И ово црвено, |
| е изгубила оно што у њих девојке чувају више од очију, — чистоту.{S} Кад се сети да више није ч |
| ову кућу.</p> <p>Данас помиње Парижанку више но обично „отуд што мирише јасмин“.</p> <p>— И онд |
| ве су се смејале; Фатма је љубила тетку више него икад, а оне три правиле су јој дубока темена; |
| или у каквом турбету, у текији, — њему више ништа није свето...</p> <p>— Остављао сам је, мора |
| и.{S} Жена се крије од мртва мужа: нису више муж и жена — смрт их је раставила; а од жива: пога |
| сестрина загрљаја и рече:</p> <p>— Нећу више с тобом. <hi>Сут-ана</hi>!<ref target="#SRP19120_N |
| мал-беј.</p> <p>Фатма се промени у лицу више него икад, а ништа не рече.{S} Мерсије упита радоз |
| антерије.{S} И човек би помислио да их више ништа не може раздрагати; али, у томе се чуше звуч |
| капије.{S} Ово кратко ћутање зближи их више него цео дуги разговор...</p> <p>Како је била весе |
| орити о девојачкој чистоти: да је чуваш више од очију... (И заврши:) Како је могао доћи?..{S} К |
| ма збуњено.</p> <p>Колико је бледа, још више побледе и крадом уздахну.</p> <p>— Он ти се допада |
| ега волела..{S} Сад га, чини ми се, још више волим.{S} Или, несрећа је начинила да видим колико |
| . јела сам зелених шљива,“ рече, па још више поцрвене. — „Није то само од шљива.{S} Хоћеш ти но |
| она од тада буни против наших људи још више; и да припрема за буну свако женскиње наше што је |
| се на тетку не наљути; томе се њени још више зачудише.{S} Обучена, накићена, осмехнула се, а ни |
| говораше Мерсије као за себе.</p> <p>— Виши?{S} То би била мотка за подупирање кошуља, умеша с |
| S} Никад!{S} Овај низак зид учини му се виши од највишег брега.{S} Да нису мухамеданци, сретали |
| S} Само да су му црне очи, и да је мало виши.{S} А леп је као бог, говораше Мерсије као за себе |
| ербејом, да се шетамо, око кућа зидови (виши од наших у Солуну), кафези (густи као на вашим про |
| ане плитке ципеле с високим петама, а с вишњикастог феса кићанка удараше га по црним обрвама.</ |
| квом сивом или снежно белом облачку.{S} Влага, мирише земља и дрвеће...{S} Из комшилука се чује |
| опијала их је ноћна тишина, мирис ноћне влаге и месечина.{S} Позиване су на вечеру у групама.{S |
| хом...{S} Пре три дана, дувао је хладан влажан јесењи ветар, и час се чинио као нечије церекање |
| са њега се, као увек у ово доба, дизао влажан, слан мирис, и био је тежак, непријатан, јер је |
| и покривач и осети ноћну свежину, мирис влажан од земље и лимунова, преноси се на Јалије, на ба |
| сила, непрестано гледајући душом вас, и влажила га сузама а сушила уздасима и топлотом што бије |
| а свадба, бедна и жалосна, мала, ниска, влажна, у једној прљавој уличици, а у њој невеста и сва |
| сву свежину ноћи и силан мирис орошене, влажне земље и мора у даљини које је бљештало како ника |
| олуде, опију се ноћном тишином, мирисом влажне земље и месечином...</p> <p>Оне две водиље одвед |
| и се исток и мирише ваздух на море и на влажно, мокро ловорово лишће у башти.{S} Берберин натуч |
| је, позна, оголела као просјакиња; црну влажну земљу покрива жуто, мртво лишће; по крововима, с |
| е сахан с мухалебијом, а ја сам мислила Вог зна шта, па сам се уплашила.</p> <p>Кад се зачује з |
| лкона.{S} То Мерсије не зна; нико, само Вог и ја, па и од Бога ме страх, да ме не прокаже.</p> |
| ла ружа, од руже ружа, пупољак од руже, вода од руже, ружичаста, кћи ружина...{S} Ову собу ја б |
| баште, под отвореном ћошком је шадрван; вода му пршти у вис и враћа се, слива се у дивну мрамор |
| д сваком цеви, или лулом, кроз коју иде вода, бели се по мраморна коцка, куд се стаје кад се уз |
| шарена <pb n="17" /> шума. „Откуд да се вода бели усред бела дана, кад се сунце чини као какав |
| S} Клопарају нануле слушкиња, доноси се вода, узима се абдест, клања се.{S} И у највећем очајањ |
| рече:</p> <p>— Устани, монањо, да ти се вода не охлади.</p> <p>— Зар си ми донела вруће воде, З |
| во лишће; по крововима, с којих се цеди вода, и по сасвим голом дрвећу скупљају се чавке; по ко |
| одини.{S} Уз Рамазан, дању, ни хлеб, ни вода, ни дуван, ни кафа, чак ни мирисање цвећа а толи л |
| “.{S} Оне нису знале да је то био говор вода.{S} Оне су га слушале с необичним усхићењем једанп |
| осећао јак, слан и топал мирис његових вода...</p> <p>Све су гледале која је најлепша, и нашле |
| тву.</note> <note xml:id="SRP19120_N90">Вода с једног извора који муслимани зову "Земзем".</not |
| се шетали <hi>слободно</hi> на Слатким Водама, и другим шеталиштима, и гледали се с турским же |
| да је нестаје; нагло се подиже и заиска воде, али не могући је прогутати, не осећајући да ли је |
| мену.{S} У мутну реку ви изручите крчаг воде с бистрога извора, и река је, наравно, опет мутна. |
| , и родитељи су се већ договарали да је воде на „лакши“ ваздух.</p> <p>У исто време кад и синоћ |
| дан идем у Фенер-Башчу, други на Слатке Воде, трећи у Ћеат-Хане: мој син остане код куће са слу |
| а се тек поче дизати пара као с кључале воде у зиму, и наједанпут ништа се не види, ни брда, ни |
| ?</p> <p>Камо срећа да сања!{S} Напи се воде, па опет леже; али ето онога, шапће јој на ухо : „ |
| охлади.</p> <p>— Зар си ми донела вруће воде, Замбак-ханум?</p> <p>— Вруће с чесме.{S} Кјучук-х |
| к нову — залив, Олимп, који се дизао из воде и пео се у небо, бела минара, црне кипарисе, црвен |
| а један велики мрко-сив облак изишао из воде, ветрић, намирисан сухом травом с гробља, на нечиј |
| , робињама, слушкињама; слуга му доноси воде, ручак, вечеру; он осим воде све враћа.{S} Ко сад |
| _N47" />, заврши па оде те донесе бокал воде и изручи је у бели порцелански умиваоник на мрамор |
| и је јутро било последње да јој донесем воде да се умије и да с њом попушим цигару.{S} Истина, |
| му доноси воде, ручак, вечеру; он осим воде све враћа.{S} Ко сад да га теши?{S} Шта да му се с |
| ја тетка га узима нераствореног, у мало воде са шећером: тако се не квари стомак, рече Фатма.</ |
| тражи и доби две чаше; и сад одасу мало воде и насу мастике; опет то побеле, запени се: сад му |
| е, једна је велика с водом.{S} Он одасу воде и насу мастике, која у води побеле, запени се.{S} |
| S} Пред једном и он седе и затражи чашу воде, попи је даде бакшиш кафеџији и одмах пође, не ход |
| ни као да је јуче било.{S} Гледа у тај „водени пут“, а сузе јој клизе низ лице.{S} Кад би то ви |
| разапетим једрима указа отуд, од онога „воденога пута“.{S} Из далека јој се учини црн, после си |
| дивно удара у тамбуру и весели бејове, води их на чочечке игре, на весеља.{S} Он обгрли Џемал- |
| , Ђулренги, где ми је пече и чаршаф?{S} Води ме оцу.{S} У овој кући нећу да седим невенчана...{ |
| жем; те је поведе на друга врата, да је води оцу.{S} Ни слутила није да јој је син као заклан, |
| е ..</p> <p>Освану четвртак, дан кад се води младожењи невеста.{S} Турске жене разишле су се ка |
| /></p> <p>— Бром, етар, купање у млакој води...{S} Од двадесет пет степена Реомирових да се све |
| а би Фатма видела места поред пруге што води преко Дедеагача.{S} Она, у засебном купеу, уз мајк |
| S} Он одасу воде и насу мастике, која у води побеле, запени се.{S} Брзо попи то, и скочи.{S} За |
| у кући са свима лепо, свекру и свекрви „води чест“ као првих дана, и боље, јер онда је била дет |
| излазиле од Арифе.{S} По читаве часове водиле су некакве тајне врло озбиљне разговоре.{S} Изгл |
| кву велику турску кућу, странкиње су их водиле Исмаил-Ахмед-бејову конаку.{S} Он је диван, а и |
| анкиње што у Солуну живе.{S} Прво су их водиле Емир-Фатминој Ариф-тејзи, па после другим ханума |
| , а он пошао с много старијима од себе: водили га по кафанама, и да гледа <hi>Карађоз</hi>.{S} |
| „бакшиш“, много низа крупнога бисера, а водиље подигоше невести дувак...{S} Лепа пашиница запла |
| жне земље и месечином...</p> <p>Оне две водиље одведоше невесту доле у једно велико предсобље с |
| им у један бескрајан осмех.{S} После је водиље поведоше од рођаке до рођаке, редом, да се са св |
| Никад!</p> <p>— Допусти, зете, да је ја водим својој кући, да је умирим. <pb n="277" /></p> <p> |
| им осветлим пут.{S} Чини ми се да их не водим кроз варош пуну живих душа, него кроз гробље.{S} |
| оје деце.</p> <p>— Ништа више.{S} Да те водимо оцу.</p> <p>— Па како си почео ?{S} Шта ти рече |
| ти нешто ружно сањаш.{S} Хоћеш ли мало водице?</p> <p>Камо срећа да сања!{S} Напи се воде, па |
| су бивала весеља?{S} Код мене.{S} Ко је водно хануме у шетњу?{S} Ја.{S} Ко им је куповао скупоц |
| је ифтар био после молитве; разговор се водно као синоћ на француском језику.{S} У почетку, сес |
| г чела.</p> <p>Послуживање ратлокумом и водом.{S} Нене и родитеље послужи Фатме остале Ђулбејаз |
| есе сребрн послужавничић с ратлокумом и водом, да послужи свекрву...{S} Кад је понова села, све |
| е, једнако обучене, с једном цигаром, с водом из једне чаше; и срећне су...</p> <p>— А ми, нове |
| онеше му се две чаше, једна је велика с водом.{S} Он одасу воде и насу мастике, која у води поб |
| ао да хоће неко да поклони онај котао с водом што кључа.{S} Боже, што је то било чудно, и страш |
| ој кући, негде у буџаку, стоји котлић с водом где се хлади ракија...{S} А турске жене, које нем |
| ило запаљене цигаре, а после се прскаху водом...{S} Гледајући харемска весеља годинама, жива и |
| у разнобојним чаршафима, и где је било водоноша с ђугумима, слушкиња с ђувечима, трговаца с то |
| два дивна уметничка ћилима од цвећа, у водоскок, у кипарисе око ограде, смокве и палме, у лиму |
| апаљену <pb n="157" /> цигару, и сипале воду...{S} После, осмог дана, Фатма није постила: пушил |
| е било жао.</p> <p>Пиле су само сируп и воду уз ратлокум, а биле су мртве пијане: опијала их је |
| киша.{S} Јер беј је покаткад задржавао воду дању; ноћу никад, да му пљушти као киша, да га усп |
| еко косе, па пуше и гледају у Босфор, у воду, или погледима дочекују и испраћају мале лађе овде |
| авала по једну девојкама, да је наспе у воду ономе кога жели за мужа, те да је муж воли, јер те |
| ауставио стражар држећи их за лопове, и вођени својим дугачким сенкама, одоше уз брдо...</p> <p |
| а да му опет не види харем.{S} Попушта вођице и пење се уз брдо, затеже их и скреће у попречне |
| посртаху, јер им толико беху олабављене вођице.{S} Најпосле кола стадоше пред једном великом дв |
| Арнаутин, у арнаутском оделу, затезаше вођице танконогим ватреним вранцима с посребреном оправ |
| n="16" /> калдрми, а кочијаш је затезао вођице танконогим вранцима да високо дигну главу и катк |
| е Грк, није Јерменин, а Јеврејин не дај Воже!{S} Муслиманин је.{S} Леп!{S} Од добре, од велике |
| ларија није у Стамболу...{S} После дуге вожње, кочијаш отвори колска врата и рече: „Ефендија је |
| лопре учинило да умире лето, или што се вози трамвајем први пут!{S} Пошто су сишле, пођоше к мо |
| унука: сад у грађанске хаљине, после у војничке, понекад у дервишке, купиће му фес с дугачком |
| их двадесет и једну, он оде у Европу за војног аташеа.{S} Мене не поведе; рече да не допушта су |
| ажити јад у нашој земљи.{S} Она ће бити војске што ратују против зла, беде и невоље.{S} Припрем |
| цира.{S} Док њини мужеви реформишу нашу војску, оне да реформишу наше друштво...</p> <p>— Енгле |
| што наши људи, како у Солуну тако овде, воле да седе на месечини сами и да подврискују?!{S} Как |
| с вама поздравила?“ Па ипак, кад некога воле, ја мислим да морају да се узбуде кад осете своју |
| сле другим ханумама за које су знале да воле Европу.{S} Кад год <pb n="11" /> су хтеле да покаж |
| о се одваја од оних које воли и који је воле.{S} Плаче, а крај ње стоји уплакана Мерсије с бели |
| ју можда никад неће видети, а толико је воле, говоре њеним слатким језиком, и свирајући њене ме |
| Деца и жене, то је мој свет.“ И зато је воле и деца и жене...{S} Пашиница и Цариграђанке нису ј |
| ти помињао у писму једно наше пиће које воле муслимани, нарочито млади људи.{S} У Француза абсе |
| љи дају да учимо европске језике кад не воле, стиде се да их чују у својој кући?“ Из сујете, да |
| . њима није неморална чочечка игра; оне воле без људи, две и две, једнако обучене, с једном циг |
| Џемал-беј сестрић, јер сам знала да се воле...{S} Ариф-ханум ми је испричала о Емирином болу.. |
| богата, ја деце немам...{S} Само кад се воле...“</p> <p>— Али кад просимо пријатељеву кћер за с |
| Је ли то случај или судбина?{S} Оне се воле, а сваки час се споречкавају као деца, ви то знате |
| му колена.{S} Да их неко пита да ли се воле, они би слегли раменима.{S} Али то затишје не трај |
| њу, дотакну се лицем...</p> <p>— Ако се воле...{S} Боже, како си смела!</p> <p>— У дно салона, |
| ућа осећа да овде има муж и жена што се воле, и што су се узели пре неки дан.{S} Робиње мисле: |
| свисну.{S} А људе, човека и жену што се воле..{S} Ох, што одведох Фатму?...{S} Кад сам имала ка |
| гледа, него кад ми се јави!{S} У нас се воле по неколико година само гледањем, и то знате, драг |
| {S} Она је жива и весела, и зато је сви воле.{S} Она је онаква каква је пред Мерсијом и Ариф-те |
| скрена.{S} Она не зна да ли је родитељи воле, јер јој своје милоште не показаше.{S} Дете не доз |
| {S} Зар да раздвоји двоје што се толико воле?</p> <p>Зора.{S} Исток се више не бели, него као д |
| обрва, састављене обрве, све што толико воле старотуркиње, она је страшно мрзела. „Кад бих могл |
| ела с Мадам, она је једнога „створила“, волела га, за њега се просила, удавала, он је изневерав |
| } Кад ми се учинило да ме нема физички, волела сам да сам изгубила свест, да то не осећам...{S} |
| ханум-нене.</p> <p>— Али ја бих, кћери, волела да се с њим разговара, да му чује глас, јер поне |
| а кад је проговорило, и радовала си се; волела си и била си вољена, и радовала си се.{S} Сад жа |
| ције (говорило се да има љубазника).{S} Волела сам је просто зато што је била лепа, необично ле |
| А женско, жена, мени је пријатно...{S} Волела бих да знам тога твога Жутог.</p> <p>— Јуче је б |
| рки.{S} Она је знала, а крила!</p> <p>— Волела га је.</p> <p>— Пијаницу, протераницу, просјака! |
| урије.</p> <p>А пашиница рече:</p> <p>— Волела бих чути ваше мишљење, Ариф-ханум.</p> <p>— Ја с |
| а ли бисте волели да не знате?</p> <p>— Волела бих...{S} Кад ми се учинило да ме нема физички, |
| могу ја тамо, кад немам тоалету...{S} А волела бих да видим...</p> <p>— Обуци шта имаш.{S} Ти н |
| ица, па сам ипак све чинила, јер сам га волела, и мислила сам да он мене воли.{S} Али, каква за |
| је остављао саму код куће.{S} Нисам га волела, а угађала сам му: знала сам да је он муж, ја же |
| рао душу — Живот.{S} А како је она њега волела!{S} Узе притискати главу, стезати слепоочнице, ј |
| ..{S} Хвала ти, суто!...{S} Ја сам њега волела..{S} Сад га, чини ми се, још више волим.{S} Или, |
| е пријатељице: једна јој се пријатељица волела с пасторком, и о томе је њој отворено причала, а |
| нглескињу"за немачки и енглески) она је волела, али као Францускињу — никад.{S} О, она бела Енг |
| ј о болу срца.{S} Она га зна.{S} Она је волела.{S} Она воли.{S} Њено срце не зна за године...</ |
| војче из француског пансионата. „Она је волела Лујзу док се није срела са Жаном,“ рече им франц |
| се дижу плоче и појављују мртви које је волела а сад их се боји, побеже у собу с постељом, и па |
| ма вид, начинила ме новом.{S} Она ме је волела, и жалила ме је кад год сам била болесна или нес |
| инц!{S} И на коњу: принц!{S} Сута ме је волела па ме тек онако дирала... за њега.{S} Чудим се к |
| Истога дана пред вече.</p> <p>Колико је волела тејзе Мадам Аристид, а она, једанпут, кад виде т |
| није видела Нурије-ханум, а какву ју је волела, и по своме обичају мењала је место непрестано.{ |
| пута рекла да Мадам Аристид никад није волела нашу...</p> <p>Ариф испусти хартију.{S} То више |
| м, Сузанице, моја ружо бела, која си ме волела осам дана.</note> <note xml:id="SRP19120_N62">Др |
| ли: „ако пушиш, умрећеш,“ и она је више волела дуван него живот.{S} Тако и он може бити више ма |
| то ју је онолико гледала.{S} Али она би волела да је уместо стрине тетка: њена сута...{S} И пош |
| да је Гркиња или Јерменка, она је не би волела.{S} Наша Ариф воли видело.</p> <p>— Али ја сам д |
| > <p>— Тејзе, онда ти никад никога ниси волела!..{S} Зар да прође?!{S} Ооо!{S} Никад, никад!{S} |
| лепа.{S} Она је била озбиљна, а ја сам волела да је једанпут видим неозбиљну.{S} Па јој то рек |
| кућу, другој дућан.{S} Пријатељице сам волела, свашта им куповала. „Имање Али-пашино велико <p |
| та сам све од ње сакрила!{S} А да нисам волела Емиру...</p> <p>— Ја сам мајка, али нисам могла. |
| села док се не опије.{S} Ја сам је врло волела, и поред њене рђаве репутације (говорило се да и |
| Гледа ту тетку, стару, која ју је врло волела и од милости је звала „Фатуш“: болесна је, на са |
| ла, нарочито играчке, и она га је за то волела као оца, и била му за поклоне захвална: кад је г |
| , а ми се по њој ваљамо?{S} Ја сам лето волела највише због чифлука.{S} Она наша ливада, и ако |
| е дира, да је не наљути ; јер она је њу волела <hi>само</hi> овакву: несташну младу женицу, дев |
| с њим... као два пања, ја сам њену децу волела.{S} О кад ми дођу и пођу по кући, по башти, како |
| “.{S} Али ја тако не волим...{S} Ја бих волела да изоставиш и оно „госпођо“, па да ме зовеш сам |
| а на глави му фес.{S} Леп!!{S} Сад бих волела с вама, врло драга госпођице и моја пријатељице, |
| што био мали, ја га, чини ми се, не бих волела; јер ја желим, кад ми нешто говори мој муж, да г |
| као Мадам.{S} Ја с таквим мужем не бих волела да живим овде, те бих молила Бога да нешто скрив |
| ат од тетке.{S} Ја бих, Ариф-ханум, баш волела да се она, крадом од оца, с њим састане и поразг |
| ици <pb n="77" /> пред старим ханумама, волеле као своје гувернанте; и да нису овде ове три Цар |
| а смо с <hi>људима</hi>...{S} Ако бисте волеле своје мужеве, гледајући ово што ја гледам, ви би |
| опу.{S} Под Арифиним утицајем, оне су и волеле и мрзеле све што она воли и мрзи.</p> <p>— <fore |
| описивање чуле и наљутиле се.{S} Оне би волеле да их описују као Французи своје јунакиње из ром |
| гелу и овце.{S} Знаш, Мерсије, како смо волеле кад се коси трава, па мирише, а ми се по њој ваљ |
| резриво насмеја.</p> <p>— А да ли бисте волели да не знате?</p> <p>— Волела бих...{S} Кад ми се |
| мој.{S} Ја мислим да никад нико никога волео није као ја њега.{S} Ја мислим да, кад бисмо се п |
| лује, у бунцању тражи то дете.{S} Он је волео како нико није, лудо, страсно.{S} Увек сам гледал |
| увек срећна...{S} И он воли као што је волео првога дана, као што ће волети до последњега часа |
| .{S} Крај јој је овакав: „Али лончар је волео и оне црвене црепове“.</p> <p>Сафет се замисли, ј |
| S} У свему вашем, у сваком из ваше куће волео сам тебе, или све то волео сам због тебе.{S} Фатм |
| ри, ко се пије разочаравао, тај није ни волео.{S} Тешко оном ко нема шта да оплаче!</p> <p>— Те |
| овао да ме превариш!...{S} Ти мене ниси волео, јер <pb n="240" /> ме никад ниси видео, а узео с |
| оварала се с људима.</p> <p>— Зар би ти волео да говорим с људима?</p> <p>Он на ово питање не х |
| На њега стаје њена нога!“ У свему вашем волео сам тебе, у кући, у оградном зиду, у капији, у ха |
| говори: „Зашто, сине?{S} Ко ти је тако волео кућу, ко жену, ко дете?{S} Ко ти је оне што су ти |
| он волети као ја.{S} Нико је није тако волео пити ће је волети.{S} И она не мари за моју љубав |
| из ваше куће волео сам тебе, или све то волео сам због тебе.{S} Фатма, ми муслимани <hi>можемо< |
| {S} Фатма, ми муслимани <hi>можемо</hi> волети.</p> <p>И пошто је сву ижљуби, рече :</p> <p>— З |
| тераницу, просјака!{S} Како је је могла волети тога цариградског чак... чакпу...</p> <p>Хтео је |
| а сестри.</p> <p>— Кажи, кћери, ко може волети некога кога никад није видео?</p> <p>— О, може, |
| .{S} Нико је није тако волео пити ће је волети.{S} И она не мари за моју љубав!{S} Из свих срца |
| ао што је волео првога дана, као што ће волети до последњега часа ..{S} Кад би ме неко питао гд |
| е!{S} Он њен, а ја туђ!{S} Зар ће је он волети као ја.{S} Нико је није тако волео пити ће је во |
| Џемал-беј, страстан источњак, коме <hi>волети</hi> и <hi>живети</hi> значи једно исто.{S} Пита |
| е жива: нити ће се љутити, ни туговати, волеће много — живот.</p> <p>По лекара отрча сам Осман; |
| стид ?</p> <p>— Али ми, слатка Мерсије, волећемо своје мужеве.{S} Зар би се ти удала за човека |
| ад се волите, и волећете се; биће деце, волећете децу; нестаће страсти, настаће навика: ви неће |
| шо; али ипак добро.{S} Сад се волите, и волећете се; биће деце, волећете децу; нестаће страсти, |
| тила није да хвалећи њу, себе хвали; да волећи њену децу, њу воли; да лудујући за њом, за њеном |
| рестано у Солуну, немајући своје деце и волећи туђу: за сваким сестриним умрлим дететом одболов |
| тетом одболовала је; сина јој, јединца, воли као да га је родила; и своје суседе, Сафет-хануме, |
| ој се чини да је дошла, она је се боји, воли да живи, да живи ни за шта, ни за кога, само ради |
| {S} Он истина живи, дише, ходи, говори, воли...{S} О, само још да не воли!{S} Ја, драга госпођи |
| он, његова душа.{S} Он је нежан, питом, воли да се мази као дете око жене што за њ има нежности |
| лад човек, доброга срца, лепо васпитан, воли своју кућу и жену.{S} Али од неког времена, он се |
| а ти љубим руке, да ти љубим скут...{S} Воли те, љуби те, чека те с нестрпљењем, са чудном жељо |
| о јој беше Арифе.<pb n="58" /></p> <p>— Воли је, кћери, она је красна: за опстанак се бори боље |
| рочитала.</p> <p>Њен отац мрзи Европу а воли што му кћи зна европске језике и што свира на клав |
| е и воли жену, и како њену кћер свекрва воли, свашта јој купује и за Бајрам јој прави врло лепе |
| " /> Он је млад, леп, отмен, али она га воли што јој се јавио, и ако је не познаје.{S} Напослет |
| жао ми је било да се не разочара кад га воли.{S} Доцније сам крила да му не би отишла с <hi>мер |
| ва кућа, породица, и богатство. „Кад га воли, мајчице, да је дамо: ја њега бар познајем, наше с |
| рже — он, опет леп, опет мио, колико га воли!{S} Затвори очи, види му покрете, чује му глас, ос |
| жене немају — слободу.{S} И зато што га воли и што га се не боји, она му не казује само обичне |
| шу као нежну биљку, учила ју је да Бога воли и да га се боји, да сажаљева, да буде скромна, да |
| а се сећам кад је био дете: друга, кога воли — стеже, мучи, тобоже милује га, и друг му побегне |
| ићи оцу да се никад не врати мужу, кога воли, због кога је ослабила, и пролагала се: сад слаже |
| даје се за човека кога је видела и кога воли,“ мислила је најстарија и дубоко уздисала.{S} Њих |
| у башту код Бејаз-Куле да се с тим кога воли <pb n="47" /> нађе и разговара; а сутрадан је бива |
| ући ће у рај, састаће се с човеком кога воли.{S} Овако тужна, она у живот после смрти тврдо вер |
| ецом.</p> <p>Она би њему све казала, да воли Османа, да јој је он муж, али је од тога уздржаваш |
| од чега да живи, него на Нурију.{S} Да воли Фатму тобоже као своје дете, а да све сакрије, да |
| p> <p>Она ју је научила колико треба да воли своју земљу, да у њено мртво тело уноси животни со |
| јој опростити, сине.{S} Она тога човека воли.</p> <p>Нене оде унуци, која беше бледа као смрт а |
| сам. „За живот!{S} И она стара Јерменка воли га!...“ Ја сам, драга госпођице, сто пута пожелела |
| питај, сине; јер у Фатминим се годинама воли сваки човек који уме лепо да говори, и лепо да гле |
| {S} А кад би нешто чуо да га наша Фатма воли, распитај, сине; јер у Фатминим се годинама воли с |
| је он отера те да узме вашег сина: она воли вашег сина.</p> <p>— Никад Џемал не би узео ону ко |
| S} Она га зна.{S} Она је волела.{S} Она воли.{S} Њено срце не зна за године...</p> <p>— Простор |
| њене очи, навикнуте на помрчину?{S} Она воли сунце.{S} А наш жалосни престони град!{S} Изговара |
| е жена?{S} Ми добро знамо колико га она воли, рече Ариф.</p> <p>— Па венчаћемо их, изусти Нуриј |
| њен девер, већ онај непознати, кога она воли како је постала женом, и нада му се.{S} И она се у |
| отребан нож ни отров, јер онај кога она воли, муж јој је.{S} Он јој прича, откад је воли а ника |
| ну.{S} Што да тера шалу с оним кога она воли!</p> <p>— Збиља, је ли се помирила госпођа стрина |
| м, оне су и волеле и мрзеле све што она воли и мрзи.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">C'est avan |
| !{S} Ти мислиш мене да превариш.{S} Кад воли мужа, зашто је онолико тужна кад није у љубави с М |
| често учини да је сасвим сама, па некад воли ту усамљеност, некад се од ње стреса.</p> <p>Најпо |
| — Не, кћери, дођи сутра; јер Фатма тебе воли па ће пристати да пође за невиђено.</p> <p>— Шехна |
| свекрвом и рече:</p> <p>— И сад тобоже воли Енглескиње.{S} Она је луда за Францускињама.{S} Он |
| држао речи: он њу воли, она осећа да је воли.</p> <p>Једно вече, на ифтар им дођоше њени родите |
| А сад кад ју је изгубио, он види да је воли, колико је воли.{S} Уђе у њину собу, па му се учин |
| ...{S} Поче јој говорити узбуђено да је воли већ трећа година, како се вратио из Европе, јер ње |
| , муж јој је.{S} Он јој прича, откад је воли а никад је не помену пред друговима, бојећи се да |
| о? говораше Фатма грлећи човека који је воли као да је његова, зато што нема своје деце.</p> <p |
| изгубио, он види да је воли, колико је воли.{S} Уђе у њину собу, па му се учини да је из ње из |
| пројури нешто као нож.</p> <p>Колико је воли, чак не да да је послушају робиње.{S} Он јој завиј |
| женска душа што се одваја од оних које воли и који је воле.{S} Плаче, а крај ње стоји уплакана |
| воли.{S} И мени се понекад учини да ме воли, па сам срећна, али за колико?...</p> <p>Јуни.</p> |
| ног срца.{S} Та жена, Мадам Аристид, не воли ни њену велику љубав...{S} Ноктима је дирнута рана |
| нцу, и замоли га.{S} Он испрва неће, не воли да се меша у туђе послове; али кад му она растужен |
| тетком, она је љубоморна, боји се да не воли више тетку него мајку.</p> <p>— Мајчице, мени се ч |
| и, говори, воли...{S} О, само још да не воли!{S} Ја, драга госпођице, волим једнога одавно, још |
| а му седим кад...{S} О, Алла’! он ме не воли.{S} Ради њега, ја бих се одрекла свега па свету; р |
| у био мир, и он је мислио да је више не воли; добио је, имао је сву, задовољио се.{S} А сад кад |
| ку биће — муж.</p> <p>— А зар се муж не воли? упита Емир зачуђено.</p> <p>— А која у нас воли м |
| и скут, пошто зна да она то не да, и не воли, него јој поможе да се изује, и обу јој њихове пап |
| могла и помислити да у Елизиној деци не воли њену децу него њу.{S} Да њих две ни за тренутак ни |
| ће пољубити <pb n="232" /> жену коју не воли, као некад.{S} Побеже из кафане, вукући са собом с |
| ала туга кад јој се учинило да он њу не воли као она <pb n="238" /> њега, а некад само кад погл |
| рча у кућу: деца, тужна што их стриц не воли, не пођоше за њим као други пут...{S} Снаха му беј |
| сам га волела, и мислила сам да он мене воли.{S} Али, каква заблуда!...{S} Једнога дана, ја беј |
| ниси пољубила Мадам Емину кћер како се воли?{S} Зато што ју је љубио човек?{S} Ти, која нас бу |
| осим код своје пријатељице, оне што се воли с пасторком.{S} Она узме да се љути и на себе и на |
| поверити оној својој пријатељици што се воли с пасторком, и код ње се спремала, прерушавала се |
| их, и она, као и многе Туркиње, највише воли де Миса, „слаткога де Мисеа“, како оне обично кажу |
| шта да обуче!{S} Коју хаљину он највише воли?{S} И сети се: једну белу, <foreign xml:lang="fr"> |
| у ономе кога жели за мужа, те да је муж воли, јер те је сузе проливала љубав...{S} Сама с њим.. |
| најружнији свадбени обичај чини леп, и воли да је цео свет види, гледа срећну, не би ли и сам |
| } То је једини човек кога она познаје и воли.{S} Ни њени најрођенији не би смели ништа против њ |
| се скита и пије, већ да седи код куће и воли жену, и како њену кћер свекрва воли, свашта јој ку |
| ја (бисерне челенке), јер у њему види и воли своју љубав.</p> <p>Одмах ће бити и венчање!{S} Жу |
| и је воља?...“ „Каква воља у онога који воли?“</p> <p>............</p> <p>Четврти дан, а она јо |
| рећа ми отерала сан.{S} Благо оном који воли!...{S} Кад се спустим, срећна, поред њега, пољубић |
| е он, његова душа...</p> <p>Цео свет ни воли подједнако ни жали; друкчије исказују љубав и нежн |
| и сети се мужа: њега Ибрахим-Хасан-беј воли.</p> <p>Оде с Мерсјом у двориште к мужу, човеку од |
| ји је ишчезао.{S} Али тај свет она ипак воли, јер у њему се срела с Џемалом.</p> <p>Кад од вике |
| его оној што му рече: „Емир-Фатма-ханум воли вас — просите је“, претио је Ариф-хануми. <pb n="2 |
| угушује слободу?{S}" Емине-Семије-ханум воли Францускиње, то јест воли просвећеност њине земље, |
| оспођица ме непрестано уверава да ме он воли.{S} И мени се понекад учини да ме воли, па сам сре |
| он спава, ја сам увек срећна...{S} И он воли као што је волео првога дана, као што ће волети до |
| p> <p>" Ариф-ханум љуби само кога много воли; и њу небројено пута пољуби, чак и у очи, и ако он |
| Москова, којима ми плашимо децу?{S} Ко воли сунчеву светлост, не мари за месечеву.“ Емир-Фатми |
| ћа, а он бежи: не може са женама, и ако воли; у Европи је с њима научио.{S} До половине Рамазан |
| па се жени другом; прва, која га толико воли, у љубави добије ортака: деле нежност, деле његове |
| ко је још зову турске жене, „она толико воли француски и говори га и кад треба и где не треба: |
| смом и свирком, поред тетке коју толико воли, она смете с ума братучеду...{S} Седме ноћи, ту су |
| >— Госпођо мајко, због чега Ариф толико воли ту страну жену? упита Сафет.</p> <p>— Због њене зе |
| и Фатма.</p> <p>Од оних које Фатма врло воли најређе се виђа у Нурије-хануминој кући Ариф-ханум |
| о се не задужује, што бира друштво, што воли децу, што жали сиротињу, што ружним робињама даје |
| пашиница очајно.</p> <p>— Нешто... што воли...{S} Нек продужи школу.</p> <p>— Где да је продуж |
| чедо, што се дружи са странкињама и што воли Францускињу?“ А она је нени одговорила: „Не, слатк |
| ала; по кући је ишла пуна радости и што воли и што је вољена.{S} И Ћулренги се развеселила како |
| астику...{S} Али само да ради нешто што воли.{S} Мени је рад што другоме афион.<ref target="#SR |
| ој: „Ја вас волим, Мадам, ваљда што вас воли моја Ариф; и ви нисте туђинка: ви сте наша.“ А она |
| та Емир зачуђено.</p> <p>— А која у нас воли мужа?</p> <p>— Ариф-тејзе.</p> <p>— О-хо!{S} Ти ми |
| у кажем име), и он се више не опи: опет воли жену, гледа кућу — други човек.{S} Да позовемо за |
| -Семије-ханум воли Францускиње, то јест воли просвећеност њине земље, а Ђулистан-Исмет-ханум Ен |
| их конака, он ће живети овде: „Мајка му воли са сестром," завршава задовољно.</p> <p>Он хоће св |
| њу, себе хвали; да волећи њену децу, њу воли; да лудујући за њом, за њеном земљом лудује. „Тамо |
| “, него што он не би одржао речи: он њу воли, она осећа да је воли.</p> <p>Једно вече, на ифтар |
| .</p> <p>— Нека га моли теча... он течу воли.{S} Тејзе, ако теча неће или не сме, ко сме?{S} Да |
| енка, она је не би волела.{S} Наша Ариф воли видело.</p> <p>— Али ја сам данас учинила као онај |
| оца, цела кућа осећа да она Џемала још воли и да му се нада.</p> <p>Најпосле Ариф дознаде да ј |
| о ми је кћи образована.“ — „И ја, сине, волим, али се и бојим.{S} Да је било једно или друго, н |
| још да не воли!{S} Ја, драга госпођице, волим једнога одавно, још како сам вам почела долазити |
| јелте?{S} Нисам себична, али вас волим, волим...</p> <p>Одговорите ми, врло драга госпођице.</p |
| пута за Фатмино учење, па не бих жалио: волим што ми је кћи образована.“ — „И ја, сине, волим, |
| они мени...{S} Не знају где сам?...{S} Волим да ништа не чујем, јер би ме и добро растужило ка |
| лаву, молим се Богу по нашем закону.{S} Волим мужа и чезнем за родитељима. за онима који су ми |
| ћу?{S} Више ми нема венчања с њом.{S} А волим је.{S} Тек сад кад ми се чини да ћу је изгубити, |
| ла.{S} Он је видео <pb n="177" /> да га волим, па је тражио од мене многе жртве: да никуд не из |
| мо само ја и Ђули.{S} Мерсије зна да га волим, али није овде да зна и ово.</p> <p>— Шта рече: в |
| година кад сам узео да га пијем и да га волим...{S} Он мени муку, ја њега волим!{S} Ааа! ааа! с |
| огледа кћер разрогачено.</p> <p>— Ја га волим, отац.</p> <p>— Зар да те удам за пијаницу! прибр |
| говорио!..{S} Сад луд!...{S} Али ја га волим...</p> <p>Робиња је прекиде говорећи:</p> <p>— Ни |
| ут о њој, рече Ариф.</p> <p>— Али ја га волим, врло тихо изусти Фатма.</p> <p>— Кога, кћери? уз |
| несрећа је начинила да видим колико га волим.{S} Ја сам мислила да сам га изгубила... луд.{S} |
| да га волим...{S} Он мени муку, ја њега волим!{S} Ааа! ааа! стењаше па зажмуре и узе мирисати б |
| м данас начисто да волим...{S} Ох, кога волим! ..{S} То сам видела кад је пољубио своју жену... |
| мени свој!{S} То је отаџбина онога кога волим.</p> <p>Октобра.</p> <p>Јутрос смо устали рано, к |
| дгод отидем; али кад седим с неким кога волим, или кад радим какав мио посао, ја се не мичем, — |
| ама.</p> <p>Све му казала, само није да волим Нурије-ханумина сестрића.{S} То није смела, због |
| на 1323.</p> <p>Ја сам данас начисто да волим...{S} Ох, кога волим! ..{S} То сам видела кад је |
| ме из мене ово чим сам пуна?...{S} - Ја волим!{S} Ја волим!{S} Ја волим — њих две, моје подмлађ |
| о чим сам пуна?...{S} - Ја волим!{S} Ја волим!{S} Ја волим — њих две, моје подмлађено Ја, њу, м |
| а?...{S} - Ја волим!{S} Ја волим!{S} Ја волим — њих две, моје подмлађено Ја, њу, мојих духовних |
| оспођи мајци криво што тако одмах, а ја волим, јер знам: ако није одмах, после мучно...{S} Сад |
| истид и њене кћери, и све друге које ја волим и којима сам ја мила.{S} А тебе, врло драга мала, |
| сам друкчије васпитана, и рођена, и ја волим, <hi>њега</hi>.</p> <p>Мај.</p> <p>И синоћ седење |
| На своју сестру!{S} Лудо.{S} Ја њих све волим, ах!..{S} Боже!{S} Зар за толико месеца ја њима н |
| } Ја је волим, али не знам због чега је волим“.</p> <p>Арифа говораше, а готово увек, кад је го |
| одговорила: „Не, слатка нене.{S} Ја је волим, али не знам због чега је волим“.</p> <p>Арифа го |
| чини да ћу је изгубити, видим колико је волим.{S} У целој кући је она: куд год погледам — она, |
| е дође.</p> <p>— На Јалије, мајчице, не волим, ја сам сто пута казао: тамо су шалоне, балкони, |
| пробудио.{S} И проклела бих га да га не волим.“ — „Мадам Арстид, јелте?“ питаху у један глас но |
| бих навикла...{S} Он је опазио да га не волим, па се узео проводити као младић: мене је оставља |
| хтео да ме казни што је опазио да га не волим, умре и не дознадох.{S} Али ја бих га може бити з |
| ла, те исприча Фатми све... „Ни Бога не волим овако,“ рече без страха Господњег, кад чу страшну |
| S} Мени се сви допадају, а ја никога не волим.{S} Кад бих се ја заљубила, па да га не могу узет |
| иш ли свилену кошуљу?</p> <p>— Ништа не волим, одговори она хладно, а Осману сукну пламен уз ли |
| и луда!...{S} Ево ти ово: на!{S} Сад не волим ни њега ни тебе.</p> <p>Па извадивши из недара сл |
| с њим...{S} Осим Госпођице, ја више не волим ниједну Францускињу, чак ни Мадам.{S} Можда је ов |
| зовеш „ханум-ефенди“.{S} Али ја тако не волим...{S} Ја бих волела да изоставиш и оно „госпођо“, |
| ба што пре да дођеш, да те чекам, да те волим, да ти љубим очи, да ти љубим руке, да ти љубим с |
| "SRP19120_N64">Слатко срце моје*, ја те волим.{S} Ја мислим на тебе.{S} Ти си једини предмет мо |
| note> <note xml:id="SRP19120_N63">Ја те волим.</note> <note xml:id="SRP19120_N64">Слатко срце м |
| олу...{S} Да ме питаш, Алије, кога више волим, ја ти не бих умела казати.{S} И после, ја сам ми |
| а.{S} Ја сад Цариграђанке сто пута више волим, јер Цариграђанин је он.{S} Ако можеш, доведи и М |
| олела..{S} Сад га, чини ми се, још више волим.{S} Или, несрећа је начинила да видим колико га в |
| зацело волим Елизу, а у Сафетиној кћери волим Сафетину кћер.</p> <p>Кад оде Хасан-бејову харему |
| овим лепим плавим очима, које ја толико волим јутрос сам видела сузе.{S} Јесу ли то сузе саучеш |
| и се цепа.{S} Ја у Елизиној деци зацело волим Елизу, а у Сафетиној кћери волим Сафетину кћер.</ |
| о, час сиво...{S} И <pb n="172" /> врло волим што та жена за свашта поцрвени.{S} То јој тако ле |
| тамболу, лети на Бебеку: ја Босфор врло волим, а тај конак нам је најлепши, сута ми причала.“ И |
| м?</p> <p>— Ууу! ја заборавих!{S} О што волим кад ме зовеш именом које ми даде слатка Ариф-хану |
| о радила кад год сам изгубила нешто што волим.</p> <p>— Луд, Алије.</p> <p>— Није луд.{S} Страс |
| .{S} Опростите ми, молим вас.{S} Ја вас волим, па се зато с вама о својој тајни разговарам.{S} |
| сама својом руком, шапћући јој: „Ја вас волим, Мадам, ваљда што вас воли моја Ариф; и ви нисте |
| бична, јелте?{S} Нисам себична, али вас волим, волим...</p> <p>Одговорите ми, врло драга госпођ |
| аже: „Ја час жалим што нисам мајка, час волим; јер материна је љубав често себична: завиди кад |
| ашиница с много бриге.</p> <p>— Ја опет волим...{S} Смем к њему.{S} Однећу му вечеру.“</p> <p>Т |
| љубазницу.{S} Од туђе љубазнице, ако је волимо, направимо своју жену.{S} Ја сам ти може бити по |
| ако нисмо на једном срцу лежале; ми се волимо.{S} Ја сам крива, па хоћу да се казним, хоћу с т |
| ченим ранама ми живимо, и смејемо се, и волимо.{S} А ти, душо, имаш наду.{S} Треће венчање сврш |
| кад љубазница.{S} Ми овамо од жене коју волимо не правимо љубазницу.{S} Од туђе љубазнице, ако |
| е тако, душо; али ипак добро.{S} Сад се волите, и волећете се; биће деце, волећете децу; нестаћ |
| уховиту Мадмоазел Дарно, коју ви толико волите, и све оне Францускиње што нам, слободне, говори |
| откаћу платно...{S} Емир-ханум, јагње, волиш ли свилену кошуљу?</p> <p>— Ништа не волим, одгов |
| ер он би мени подвикнуо: „Како то да га волиш!{S} Где си га видела, кад никада не идеш пешице?“ |
| на Мерсијиним грудима.</p> <p>— Ала га волиш !{S} Како те то ухвати тако брзо?! говораше Мерси |
| ако то је пријатно.</p> <p>— Ако некога волиш.{S} Ја кад осетим Ариф-ханумино лице, и Нурије-ха |
| ружним робињама даје лепа имена; или је волиш, чедо, што се дружи са странкињама и што воли Фра |
| удај се из љубави...{S} Ја осећам да ме волиш...{S} Наћи ћу пара, па да бежимо у свет, где сам |
| S} Зар би се ти удала за човека кога не волиш?</p> <p>— Никад!{S} Али за човека кога не познаје |
| и — занео се... „Ја осећам да и ти мене волиш, и ако ми то не кажеш.{S} Хајде, душо, да се узме |
| ком можемо се венчати трипут.{S} Па ако волиш Џемал-беја, ја ћу га молити да ти опрости.{S} Ја |
| у своју белензуку са сафирима?{S} Ти њу волиш.{S} Дај ми за њу колико за овна...</p> <p>Нурији |
| је <pb n="50" /> једном питала нене : „Волиш ли Ариф-хануму, чедо, или што је весела или што ј |
| , она кука. „Где ти је воља?...“ „Каква воља у онога који воли?“</p> <p>............</p> <p>Чет |
| ти као муслиманка, она кука. „Где ти је воља?...“ „Каква воља у онога који воли?“</p> <p>...... |
| е био расположен.{S} Осећајући да му је воља врло слаба, по ваздан је седео код куће, али је би |
| и велико; и у мени сваким часом јача и воља и снага...</p> <p>Иначе, овде је теже но у Солуну: |
| , као апостолицу, мисионарку, и јача ми воља и снага; све више и више ми се чини да ћу их моћи |
| и постаде суров, вређаше је; али га она вољаше, те се прављаше да ништа не види, угађаше му, гл |
| ом јаче него икад, и немајући тако јаке воље да је савлада, она седе према сестри крај мангала, |
| за дугмета на кошуљи, и кад им изиђе из воље да га замене другим; да цвеће метну за појас или у |
| капут: купи га, понесе га, изиђе му из воље, баци га.{S} Ја му жалим три венчане жене, нарочит |
| е ишла пуна радости и што воли и што је вољена.{S} И Ћулренги се развеселила како није скоро; и |
| , и радовала си се; волела си и била си вољена, и радовала си се.{S} Сад жалиш, плачеш, а ја те |
| аједно.{S} Оно пре није била љубав, већ вољење.{S} Јер како је могла бити љубав, кад он: много |
| а сам сад мирна, и ако се нисам предала вољи Божјој.{S} Овако су завијене с тога, што је Арнаут |
| и та „Францускиња“ час-по па се предаје вољи Божјој, јер верује у <hi>Писмо</hi>; и она рекне: |
| ирила се са својом судбином, предала се вољи Божјој.{S} Нико није ни слутио да је она аутомат н |
| но, много му рече.{S} Предаје се Божјој вољи, и трпеће.{S} Само му је тешко од света.{S} И боље |
| се, кад <pb n="91" /> зна да је теби по вољи смех, плаче кад види да ће тебе задовољити њен пла |
| Распитај, сине.{S} Добио си кћер Божјом вољом, гајио је, чувао је као зеницу пуних осамнаест го |
| о ти, тејзе.</p> <p>И побледе.{S} Јаком вољом прикупљала је снагу за довде.{S} Сад јој се учини |
| амо дању, после и ноћу: за то му отвори вољу Рамазан...{S} Дође Рамазан: код мене по сву ноћ ве |
| , у погледу боје; као да је створена од воска, у погледу мишица, руку и грла.{S} Лице јој је на |
| има, и у текије велике, ишаране зеленим воском свеће, од пашинице, мајке Џемал бејове.</p> <p>К |
| ницима, у лађицама се шале с продавцима воћа и халве, и с онима што чисте обућу, с бојаџијама.{ |
| звали су муштерије млекари с јогуртом и воћари с поморанџама; мали коњи и магарци натоварени на |
| је будна кад је све буди: тице, цвеће, воће ; крај њена прозора смоква буди је, шушти, и час-п |
| свакојаки <hi>ошав</hi>, то јест кувано воће, па зерде и пилав.{S} Чује ли се с минара <hi>језа |
| а, бремена, јуче гледам где једу кувано воће, а оне се не пошалише да ме понуде.{S} А ми, прво |
| ролазе мимо црнкиње и црнчиће с цвећем, воћем и халвама кроз шпалир дивно обучених жена, улазе |
| им кафезима над које се надносе особите воћке пуне рода и дижу кипариси.{S} Фењер, свако вече, |
| љао је дим...{S} Над њим су кружиле две вране гачући као да су осетиле леш...{S} Кипарис јој се |
| аву, а према њима се сијају коњи сасвим врани, танких ногу и мале главе, дугачких репова, што о |
| > <p>Кад пођоше натраг низ стрме улице, вранци посртаху, јер им толико беху олабављене вођице.{ |
| а кочијаш је затезао вођице танконогим вранцима да високо дигну главу и каткад их је ошинуо би |
| лу, затезаше вођице танконогим ватреним вранцима с посребреном оправом, с бока тих кола скочи м |
| рну виде њега, и све ижљуби, па веза на врат.{S} Па се узе гледати у огледалу, и <pb n="158" /> |
| алонама, са шеширом који му крије очи и врат, и једна вита Енглескиња у костиму, с плетеном бел |
| ти, смаче кошуљу и намаза груди, грло и врат мирисом од љубичице.{S} Па опаса везен појас с иск |
| ико просјака, па неки доби плећку, неки врат, неки бут: пашиници остаде само леви бубрег...{S} |
| кога су изишли један за чудо леп женски врат и једна за чудо лепа женска глава.{S} Ова млада же |
| ли не побеже, чак и не покри разголићен врат, као други <pb n="237" /> пут...{S} Никад јој није |
| рски, и запалише по цигару, извише мало врат и почеше с много емоције: <foreign xml:lang="en">C |
| јка за клавиром, она је гледа у стас, у врат, у главу.{S} И Фатма осећа те толике чудне погледе |
| собних врата неко зашушка; она се трже; врата се већ одшкринуше и помоли се глава Ђулзаде, црнк |
| , слушкиња, робиња њена другарица.{S} А врата што везују харем с конаком закључана су кад год о |
| чедо... закључај врата.</p> <p>— Каква врата, ханум-ефенди?! пита она зачуђено.</p> <p>— Ова.. |
| не нападне ножем; те је поведе на друга врата, да је води оцу.{S} Ни слутила није да јој је син |
| е нешто важно, да отвара некаква велика врата споља затворена катанцем, изнутра мандалом: кроз |
| После дуге вожње, кочијаш отвори колска врата и рече: „Ефендија је ушао овде“.{S} Погледах, дво |
| а она само метну башјорти, па похита на врата што везују харем с конаком, да се разговара са си |
| е нас пробудили?!</p> <p>У томе дође на врата Ђулренги и рече:</p> <p>— Кјучук-хануме, хајдете |
| праг, после се подиже, прислони лице на врата, и заплака...{S} Уз врата је плакала као уз какав |
| о је одавно постављен, ашчика повири на врата, па је нестане.{S} Прође и турска јација, то јест |
| топ, оглашење суфура: ашчика повири на врата, па кад виде јад, врати се погнуте главе...</p> < |
| ко!...{S} Посрћући приђе уз једна собна врата, и грувајући у њих песницама и ногама, ружаше Фат |
| ивицу једног шареног сандука, уз собна врата, јер није могла да стоји.</p> <p>Дисала је тешко |
| баба, сва у бело, полако одшкрину једна врата с подмазаним шаркама и погледа у собу, у помрчину |
| вор, отрча по матер, лупи дланом у њена врата вичући:</p> <p>— Мајко, Емир-ханум умире.</p> <p> |
| се помирити:</p> <l>На одаји ми шарена врата,</l> <l>А у одаји софа од злата:</l> <l>Од мога д |
| децу.{S} А кад се врати и виде отворена врата, узвикну:</p> <p>— Зар вам је толико врућина?!</p |
| а парка, <pb n="2" /> отворише се кућна врата и појавише се из куће три хануме, као Гркиње или |
| ет то зна, а на њу виче и за њом отвара врата, некад да се с Арифом посвади, некад да се нашали |
| Фатма радосно и скочи: кроз отшкринута врата гледа га целом душом а не пушта га унутра, док Ме |
| њиге пале с неба.{S} Па устаде, откључа врата, и оде у теткин <foreign xml:lang="fr">bureau</fo |
| звикну она па преваривши робиње откључа врата и полете мужу на груди. „<foreign xml:lang="fr">C |
| ме одвоји —</l> <l>Нек с торбом пође од врата до врата!</l> <p>— Помириће се, очију ми! јер, ет |
| ом и Фатмом немирна је; ашчика отшкрине врата на кухини, повири па је нестане; робиње иду у как |
| у!... да разбијем кућу! (уместо да рече врата) продера се он и узе из џепа један нож да удари с |
| изгуравши две сестре из собе, закључаше врата.</p> <p>— Аман, цела кућа луда! узвикну Фатма и п |
| отежава дисање.</p> <p>Кад се отворише врата и указа се Осман-беј, на њену мирном лицу све зат |
| и ћилима као уз Рамазан; светлост кроз врата паде на једну постељу, на кревет с црвеним покрив |
| слони лице на врата, и заплака...{S} Уз врата је плакала као уз какав надгробни споменик, па их |
| поменик, па их је целивала, и отишла уз врата собе где јој спавају родитељи, али се брзо измакл |
| и разголићене груди и изиђе, примив уз врата златну лиру.</p> <p>А кад се Осман у собу врати, |
| и оде преко предсобља као дух, приђе уз врата где је он, и прислонивши лице на довратак, учини |
| eign xml:lang="fr">Entrez!</foreign>“ и врата се отворила, и к нама ушао <hi>тај</hi>, и поклон |
| ајко, рече снаха поцрвеневши, па залупи врата и изиђе.</p> <p>Овај разговор не чу Фатма.{S} Она |
| Јер он сад ништа не говори.{S} Затвори врата женама, мајци, тетки, робињама, слушкињама; слуга |
| , хоћу да пишем другу, рече, па затвори врата.</p> <p>Оне, обе, чучнуше поред прага тресући се. |
| S} Сиђе у <pb n="219" /> кухину, отвори врата и изненади се: његова мајка и тетка чуче поред аш |
| бело, говори робиња и полази да отвори врата, јер неко зачагрља резом.</p> <p>У собу уђе Мерси |
| не у њој..{S} Остаде дуго, а кад отвори врата, из собе се осети мирис изгореле хартије...{S} Он |
| p>— Ариф-ханум! узвикну робиња и отвори врата.</p> <p>— Тејзе!{S} Моја мила, слатка тејзе! узви |
| н бол.{S} Сафет скочи те отвори на софи врата...</p> <p>Испраћајући пријатељицу, Ариф пружи рук |
| је ближе небу и Богу ваљда; и отворивши врата осетила је сву свежину ноћи и силан мирис орошене |
| очи.</p> <p>— Устани, чедо... закључај врата.</p> <p>— Каква врата, ханум-ефенди?! пита она за |
| } Од „поштених" пријатељица ниједна јој врата не отвара, а све су поштене, осим оне једне...{S} |
| —</l> <l>Нек с торбом пође од врата до врата!</l> <p>— Помириће се, очију ми! јер, ето, то гос |
| ким чакширама је, минтану и јелеку, око врата му је дебео златан ланац.{S} То је некакав Ибрахи |
| у белим рукавицама, с много бисера око врата, али не с европском фризуром, него расплетена, да |
| — Е, девојке, змије око руку, змије око врата да су тобоже обазриве...{S} Где си ти, чедо, виде |
| потрчавши пред тетку сави јој руке око врата и узе је љубити; и она њу љуби и муца:</p> <p>— С |
| емају драгог), друге невезану траку око врата, што је казивало да су „слободне“ (немају мужа); |
| рашно мршавим и необично белим рукама с врата хамајлију, одвојену од других, пружила је њој.{S} |
| а кући...</p> <p>Како је страшна лупа у врата кад се очекује несрећа!{S} Као да лупа баш сама н |
| /p> <p>У томе, он поче да удара ногом у врата и да грди жену што му не отвара.{S} Називаше је п |
| да се на њу викне, оно јој се отварају врата, пушта се у кућу; а кад се она већ развије и укућ |
| авши ни речи, испрати га само до собних врата: даље је ноге нису носиле.{S} И учини јој се као |
| ту тегобу, затвори очи...{S} Око собних врата неко зашушка; она се трже; врата се већ одшкринуш |
| врло блед, отац доведе кћер до улазних врата бацајући преко <pb n="135" /> себе новаца за који |
| .{S} Одмах растурих друштво, и затворих врата пријатељицама; узех живети као покајница.{S} Ја с |
| нготу, крутој огрлици и фесу, и отворив вратанца, окрете им леђа и пружи мишицу, а из кола изиђ |
| : она ће с њим.{S} Он похита кроз једна вратаоца, она пође за њим, па се сети теткиних речи: „Ш |
| вање папуча.{S} Он опет похита кроз она вратаоца, а њој се смрче: дошле оне три младе Цариграђа |
| крутој огрлици и фесу, скочи те отвори вратаоца, па окрете леђа и опружи мишицу...{S} Емир-Фат |
| грлицама, рединготу и фесу, отварали су вратаоца с кола, и пружали ханумама уместо руку мишице: |
| гијом у затворена кола <pb n="137" /> с вратаоцима на којима су поврх стакла шарене дашчице.{S} |
| ј?{S} И после, младожења, њена прилика, врати је мајци прво јутро; и она, сирота, заведена, сед |
| шчика повири на врата, па кад виде јад, врати се погнуте главе...</p> <p>— О, ви нове душе!{S} |
| ете, јадна, према прозору, к светлости, врати се, удари крилима о зид, па у један кут одаје, па |
| ој, молећи је: кад мало попуши да му је врати... послужи је кафом: из једног филџана пију обоје |
| азити на састанке с њим.{S} Али, она не врати се, нити учини по његовим порукама, које јој доно |
| би одмах морала ићи оцу да се никад не врати мужу, кога воли, због кога је ослабила, и пролага |
| и мислим на Мадмоазел.{S} О, ако се не врати!{S} Шта ћу ја јадна сама?{S} Кажи, душо Мерсије? |
| ез питања, први пут...{S} И пошто се не врати ни после недељу дана, по њу оде муж.{S} Кад је пи |
| </head> <p>Ибрахим-Хасан-бејов харем не врати се морем, већ железницом, да би Фатма видела мест |
| да га видим ја, његова мајка, па да се врати...{S} Ја га не пустих, задржах га nа годину: да г |
| ропски.{S} Кад виде девера, хтеде да се врати, а Осман рече:</p> <p>— Изиђи, ханум, као пред оц |
| је, нека, има хвала Богу она коме да се врати.{S} Кад је отерао пашину <pb n="264" /> кћер, што |
| екају, изгледају, а он и не мисли да се врати.{S} Лута по турским махалама као да некога тражи. |
| док би се ти спремила...</p> <p>Она се врати у своју собу нерасположена; али се брзо развесели |
| код изласка и покри лице рукама, па се врати и оде до ненине собе, и као да хтеде да уђе у соб |
| ништа не помаже: отиде с вечери, па се врати ујутру, весео.{S} Испрва ретко, у два три месеца; |
| само брзо устаде и оде.{S} Мало, па се врати и рече:</p> <p>— Мајчице, ја ћу да позовем женско |
| у собу, па сакри хаљине и накит: кад се врати да не види да му се облачила, па леже.{S} Кад чуј |
| чочеци...{S} И Џемал изиђе...{S} Кад се врати, берберин и кафеџија навалише на њ мастику...{S} |
| је ње, не би ми било ни наде.{S} Кад се врати, она ће све за мене...“ Истрча, весела, да каже н |
| д однекуд дође, никад више.{S} А кад се врати у башту, и загледа готово сваку ружу, неодољива ј |
| кћери нежно као малу децу.{S} А кад се врати и виде отворена врата, узвикну:</p> <p>— Зар вам |
| ан дућан, он продужи пут.</p> <p>Кад се врати кући, беше вече увелике.{S} Посрћући прође поред |
| не узима речи натраг.</p> <p>Али-беј се врати брзо, као да је прелетео толике улице; журно уђе |
| е да га прати, кријући се.{S} Али он се врати и седе у соби за рад, не на њено место, већ доле |
| е гледало невести, замериће се жени“, и врати се.{S} Међу гостима су и две њене другарице, Зехр |
| ред вратима види обуће као у обућарници врати се и оде од куће: тако данас, тако сутра.{S} Ја с |
| с дочекали и у гаћама“.{S} Кад се Џемал врати, она седе, пита се с њим и рече:</p> <p>— Аман, д |
| сврши се мај; Ибрахим-Хасан-бејов харем врати се у Стари Солун.{S} Кола су милела балансујући п |
| па не знаш шта говориш.{S} Зејне-ханум врати се кући, због деце.“ — „Зар сад кад знаш каква са |
| ељи ми беху одавно умрли, кад ми се син врати у Стамбол...{S} Бејаше младић од деветнаест годин |
| уче, и да се намирише.</p> <p>Кад се он врати, узеше се здравити грљењем и љубљењем...</p> <p>— |
| адам Аристид.{S} Чини јој се да се брзо врати само зато да се с њом помири; јер дане које прово |
| ...{S} Негде је у послу.{S} Она се брзо врати у собу, па сакри хаљине и накит: кад се врати да |
| атну лиру.</p> <p>А кад се Осман у собу врати, љутито рече:</p> <p>— Зарекао сам се да не зовем |
| S} Он је допрати до капије, па се одмах врати жући, а она уђе у двориште, или у један велики па |
| ао њен страсни девер.{S} Али кад се год вратила пријатељици, да се пресвуче и иде кући с њеном |
| ао да је ишла на седмо небо, па се отуд вратила.{S} Напослетку, можда је и боље овако; кад бих |
| ара са синовљим гостима.{S} Кад се отуд вратила, била је врло невесела.{S} Пред вече, њен син, |
| тетке.{S} Посла робињу тетки: можда се вратила.{S} И заиста, дошла синоћ.{S} Мислила да остане |
| е синкопа.{S} Крв дошла до мозга, па се вратила не нахранивши мозак ..{S} И онда јој се учинило |
| омаде исеку чаршаф и пече...{S} Како се вратила с Јалија, он као старотурчин, реакционар: пење |
| 87" /></p> <p>њена петнаестогодишња кћи вратила се из шетње и за собом довела младића; и та мај |
| ариград с једном Енглескињо, па се опет вратила у Серез.{S} Како јој је она мила другарица!{S} |
| све чуле, и да се преудала, и да се оцу вратила... отерана.{S} Мој несрећни син због такве жене |
| а, на добродошлицу; рашчуло се да су се вратиле, па ће свакидашњи разговори, неискрено сажаљева |
| елеше кровови и улице.{S} Својим кућама вратили су се и последњи ноћници :{S} Џемала нема.{S} Њ |
| бњеви заглушивали су уши.{S} Људи су се вратили из џамије, а жене су им честитале празник, прос |
| шести дан како се Ибрахим-Хасан-бејови вратили с Јалије, Фатма још мисли на непозната младића, |
| је, стрицу и његовима, који су се синоћ вратили из турског краја, да примају госте.{S} Ту је Ме |
| } А кад мени дође срећа, то значи да се вратило здравље госпођи вашој мајци...{S} Јер ја своју |
| ортака: одох од мужа, да му се никад не вратим...{S} И колико је крив, и не хте ми дати Отпусно |
| ди, прерушени у жене...{S} И у томе, на вратима софе, појави се <hi>човек</hi> у црном оделу, с |
| зели абдест кад се чу чагрљање халке па вратима.{S} Кад видеше пашиницу с Фатмом, Ибрахим-беј в |
| по кући иде у терлуцима и да се не лупа вратима.</p> <p>На миру је лежала три дана, не дајући д |
| ћа жена; мој син пође мени, па кад пред вратима види обуће као у обућарници врати се и оде од к |
| таротуркиње.{S} Старотуркиње метну пред вратима женске папуче мужу непознате, и он кад дође мис |
| кад виде „непознату“ женску обућу пред вратима!...{S} Мој син, кад није затекао код мене весељ |
| ак долази Али-Рашид-беј.{S} Старац пред вратима скида обућу, а ови гледају да се он појави, па |
| му би врло мио.{S} С чежњом погледаше к вратима да она уђе, а мајка му се задовољно насмеја и р |
| /p> <p>А Осман-беј, погледајући жудно к вратима, рече:</p> <p>— Толике муке видела, како причај |
| риф-лен зариф</hi>...{S} Пред харемским вратима четири велика лимуна, под прозором њене девојач |
| тихове из корана који вишаху над једним вратима, подиже се и, са сузама у очима, узвикну: „О, Ш |
| је!{S} Па ви дочекујете госте на кућним вратима развијене, а све се са улице види.{S} Али ми ов |
| че Осман задовољно гледајући непрестано вратима.</p> <p>И ето Фатме, у белој турској антерији, |
| сама?{S} Чула сам где говори сину: „Да вратимо обележје, то није толика срамота; он зна да ниј |
| по Џемала, и <pb n="163" /> он се није вратио.{S} Очи, утекле у главу, чисто се исколачише кад |
| о од куће још по подне, па се више није вратио.{S} Оне га чекају, изгледају, а он и не мисли да |
| но да је воли већ трећа година, како се вратио из Европе, јер његова тетка толико је хвалила, т |
| очајаваше.{S} Прође година дана како се вратио.{S} Једно јутро иђаше улицом замишљен, невесео, |
| у реч отац би ме одвео и никад ме не би вратио.</p> <p>У Нуријиној кући била је ваздан тишина, |
| >— Само бих дала мужде ономе који би ми вратио срећу сину.</p> <p>— Онда мени, ханум-ефенди.</p |
| сад му је тај стриц умро, и он се одмах вратио родитељима.{S} Младић од двадесет четири године, |
| е умела говорити, зацело би нам рекла: „Вратите ме у затвор, јер ја <hi>не умем</hi> у слободу. |
| ли њој је умрла мајка, те се није могла вратити у Солун, да, по уговору, остане у Ибрахим-Хасан |
| а моја отаџбино!{S} Кад бих ти се могла вратити, ја не бих губила време у сањању о лепотама туђ |
| ст, он је у лову.{S} Ја мислим да ће се вратити врло доцкан, па дотле ће ти отац лећи...{S} Ја |
| ез питања не смемо никуд, што се морамо вратити из шетње пре сунчева захода, што устајемо мужу |
| Живот нам је од Бога поклон који морамо вратити Богу, кад нам га затражи.{S} Живот је свећа кој |
| <p>Тврдо вероваше да ће се Зејна одмах вратити мужу, или бар долазити на састанке с њим.{S} Ал |
| де, али се брзо прибра и рече:</p> <p>— Вратиће се...{S} Обуци му се, чедо, госпођо снахо.</p> |
| тна кућа с кафезима...{S} Упамтих је, и вратих се.{S} Прексутра, кад му је био ред код мене, ја |
| {S} Кад се отуд, после неколико месеца, вратише, она не бејаше тужна, али не бејаше ни весела, |
| а своју историју као оним женама, па се вратише у салон...</p> <p>— Бејови, рече пашиница доста |
| праше руке у и уста на абдеслуку, па се вратише на софу да пију кафу и пуше.{S} Једнима је, кој |
| на доксату опраше руке и уста; а кад се вратише, софра дигнута, „софра-алти“ покупљен.{S} Посед |
| да иду у женски хамам...</p> <p>Људи се вратише у селамлик, а невесту уведоше у харем две млади |
| о обично, и ништа више.{S} После јој се вратише нене и мајка и казаше да је болесници боље, нећ |
| епери, и поцрвеневши чак и по челу и по врату, она склопи очи, као да би хтела сакрити то црвен |
| ћена бисером и силним драгим камењем по врату, грудима и глави, новомодној европској фризури, о |
| дуго о љубави; али он, засићен књигама, враћа се на љубав, почињући разговором, завршујући пољу |
| и воде, ручак, вечеру; он осим воде све враћа.{S} Ко сад да га теши?{S} Шта да му се сад каже?{ |
| у и њему одведену, први пут види, он је враћа; ако се невести не допадне младожења, она обично |
| елико срце њом испуњено?</p> <p>Опет се враћа на почетак, и себе извињава: знала је да је капиџ |
| ошком је шадрван; вода му пршти у вис и враћа се, слива се у дивну мраморну вазу, па се прелива |
| палица, и једва чујан ход људи и жена; враћају се кућама...{S} Овде онде фењери светлуцају као |
| ма и пију кафу из филџана...{S} Жене се враћају из шетње, промичу мимо људе покривена лица и об |
| обиње.{S} Најчешће иду Арифи, па оне се враћају, а она код тетке остаје и „лежи по неколико ноћ |
| ху.{S} Улицом ври; продавци, Туркиње се враћају из шетње, Турци иду да узму абдест.{S} Њима нам |
| беже од глупих предрасуда и опет им се враћају.{S} Раде, а шта су урадиле, и шта могу урадити |
| не виде.{S} Али, како се изненади, кад, враћајући се у подне, чу од старе Ајше-кадуне, у њиној |
| p> <p>Драга мала,</p> <p>Данас у подне, враћајући се из вароши и улазећи у своју собу, ја осети |
| су Џемала, и кад су виделе да није он, враћала им се снага, моћ, могле су ићи за мајкама полак |
| ко је штогод њено код нас, ми јој га не враћамо.{S} Откад не говоре, а једна другу помињу, те н |
| — мој син с друговима.{S} У почетку се враћао пре суфура; али на што, кад није могао к мени: ж |
| киваше: „Ариф је <hi>ариф</hi>", а Ариф враћаше Фатми пољупце, говорећи: „А, душо, јеси ли с те |
| ле: о Цариграду, о писму без потписа, о враћеном обележју...{S} Ниједна није рекла „писао је та |
| намести на главу и пође тако по соби, — врача: да опет добије тако мило писмо од миле Госпођице |
| груде земље, наместише око и почеше да врачају:</p> <p>— Ко се појави први с леве стране, срећ |
| стала је журба од ранога јутра, спрема, врачање, као и ноћу, ко ће да обуче невесту, ко ће да ј |
| риште. где насташе <pb n="138" /> силне враџбине, да би она с њеним сестрићем била срећна.{S} И |
| га де Мисеа: познала сам га по жалосној врби...{S} На гроб сам му метнула велику киту кризантем |
| а своје жене, заводе туђе; и којој мало врдну очи, они вичу: „Неваљала!“.{S} Људи су криви што |
| ао, што се готово сасвим отуђио, он узе вребати прилику кад ће му снаха код куће бити сама.{S} |
| ју улицама као сени умрлих, дотле Фатма вребаше прилику да јој бар стисне малу, белу, милу руку |
| јер не могаху даље од силног света.{S} Врева је заглушивала уши сватовима; с времена на време |
| а породици свога умрлог мужа, колико је вредна и честита.{S} Хвалила ју је и кад су у љубави и |
| где су толике Донме, и пуно нових, наше вредне жепе; али у старом...{S} У гору и камен!</p> <p> |
| с њене душе накит чијој сам се лепоти и вредности ја дивила?!</p> <p>Она ућута и дубоко уздахну |
| за другога, те понова поче да је дира, вређа за Мадам Аристид.{S} Она јој је увек завидела на |
| е говорљива, сад по ваздан ћути, све је вређа, и за сваку ситницу плаче, зашта би се други пут |
| к завидела на Францускињином друштву, и вређала је : „Где је Мадам Аристид?{S} Добро сте хтели |
| ткуд јој та смелост!{S} Мајка јој не би вређала њен бол тако брзо — после три месеца.{S} Она се |
| тера жену, те према жени постаде суров, вређаше је; али га она вољаше, те се прављаше да ништа |
| инче (ножем за „курбан“): шикну црвена, врела крв, запуши се и обоји зелену траву.{S} Касапин о |
| т трулеж), из кога бризга крв, црвена и врела; а и њима није тешко радити, јер сваку помаже или |
| лим родом, ловорово лишће у башти према врелом јулском сунцу мирисало је некаквим тешким мирисо |
| ...</p> <p>За чифлук се ваљда спремамо, време је; али ја то не знам, и нећу да знам.{S} Пре сам |
| ре.{S} Има време бдењу и време спавању, време разговору и време ћутању, време плачу и време пес |
| павању, време разговору и време ћутању, време плачу и време песми.{S} А ви сте то испретурали: |
| надају се, чекају...{S} Шта чекају ?{S} Време стоји, а оне, њине године, њин живот пролази.{S} |
| тоји?“ А оно није: сахат иде, а стоји — време.{S} Наш слатки Џемал-беј треба нешто да ради.</p> |
| дође.{S} Први су дани новембра месеца а време је као с пролећа: зеленило траве је свеже, киша п |
| friande</foreign>); па после ифтара, за време доброг варења, расположене, ми уз кафу и сируп по |
| како боли.“ Па и ја као моја мајка: за време бола срца не могу писати.{S} Још добро нисам ни у |
| ни родитељи и њен стриц и стрина.{S} За време вечере, они јој опазише увезану руку и уплашено ј |
| у недра.{S} Па оде у собу где је она за време Рамазана клањала, клече на оно место, и <pb n="22 |
| рва непрестано, после никако, чак ни за време Рамазана, кад рођаке и пријатељице не иду једна д |
| .</note> <note xml:id="SRP19120_N91">За време Рамазана један нарочит оброк.</note> <note xml:id |
| х ти се могла вратити, ја не бих губила време у сањању о лепотама туђих земаља, него би радила |
| има и од радости, и оно је горе.{S} Има време бдењу и време спавању, време разговору и време ћу |
| итву, и кроз мртву тишину, с времена на време, чуло се јасно изговорено „Аллааа!!“ Седећи у кут |
| заглушивала уши сватовима; с времена на време чуло се понеко промукло „јашас'н“<ref target="#SR |
| гле: отишле су к Депоу.{S} С времена на време, Фатма је осетила да је пређе лака дрхтавица, и н |
| „Шта ће се, аман “ Нурије с времена на време окупи: „Алла’!{S} Алла’!{S} Алла’!“...{S} И да је |
| екира на капијама, која се с времена на време чула и одјекивала тишином; неке куће нису биле у |
| браћи за Бајрам купити хаљине и за све време Рамазана слаће ифтар Рашид-аги, једном самцу стар |
| рају ће те облачити хурије; а кад дође време да се на оном свету састанеш с мужем, изгледаћеш |
| ропским весељима и баловима, и кад дође време да се чује протест нових, да их пред Европом бран |
| Последње године готово само он, јер је време чинило своје, брисало је, полако, неосетно, оно ш |
| одитељи, ни род, ни пријатељи: утеши ме време.{S} Рана ми се на срцу не излечи, али се залечи, |
| урске жене се сневеселише: промениће се време.{S} А по турским махалама, пред вече је било живљ |
| не зна за године...</p> <p>— Простор и време, Емир.{S} Ти не познајеш силу ни једног ни другог |
| ти, и оно је горе.{S} Има време бдењу и време спавању, време разговору и време ћутању, време пл |
| дењу и време спавању, време разговору и време ћутању, време плачу и време песми.{S} А ви сте то |
| разговору и време ћутању, време плачу и време песми.{S} А ви сте то испретурали: спавали сте ка |
| е куће“, али беспосличари: овде кратили време.{S} Црни Грк стрпа у недра вереничина писма и кос |
| ерирају,“ вели она.{S} Ја сам се за ово време, док сам год била с овом радном, тачном и уредном |
| из некога романа.{S} Шта си читала ово време...</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Fort comme la |
| ара се цвеће у коров, па баш да је неко време у њему било.{S} А наша Фатма је ружа везана у кит |
| д страсти.{S} Мадмоазел Дарно, пре неко време усхићена њеном игром, сад сваки час несвесно покр |
| Иди на ваздух...{S} Све у соби, толико време, па си побледео... и ослабео си...<pb n="147" />< |
| ла.{S} Ја то чувам као тајну већ толико време.{S} Сад се истрчах, опрости! говораше Сафет врло |
| назире оно чиме су се оне за ово кратко време сродиле, саме постале то нешто тајно и озбиљно.{S |
| тко виде, гледају.{S} Али данас је било време кад се пада у сањарије и меланхолију: небо је прљ |
| и на површини срца; иначе, да је прошло време, да се укоренило, ћутала бих: срце разуму може мн |
| има, било је и таквих с којима се једно време није хтео нико дружити. „Данас, оне ми личе на ба |
| после мучно...{S} Сад није као у старо време: жене роде и после неколико година“.</p> <p>Прође |
| три месеца и десет дана: да би се за то време измирили.{S} А како да се мире кад се нису ни зав |
| вам дођу, да се разговарате.{S} Али то време тако је далеко.{S} Ми о мужу као о Богу. „Ефенди, |
| е воде на „лакши“ ваздух.</p> <p>У исто време кад и синоћ, пред Нурије-ханумином кућом стадоше |
| есрећна кћери, ено човека!“ Јер дању, у време молитве, не дају јој да седи у башти развијена, д |
| <p>Опет поче Фахрије:</p> <p>— Од неког времена, ја пратим све феминистичке листове, па видим.. |
| i>човек</hi>.“ Али колико бола од неког времена, како од госпођине деце посташе девојке, како с |
| ворило се турски, јер домаћица од неког времена није држала слушкињу, да их не уходи..{S} Припр |
| воли своју кућу и жену.{S} Али од неког времена, он се развесели...{S} Проклета мастика!{S} Мен |
| , близу себе, пред собом, после толиког времена, она се заборави и засмеја се од радости, и, зб |
| девете године, који су јој пре кратког времена, како је писала <pb n="276" /> Госпођици, били |
| , те је нешто с тога а нешто с облачног времена, потпуна помрчина.{S} Две сестре леже на миндер |
| ао сестрама по души; ви сте данас имале времена и да се испавате и да мислите на мене несрећну, |
| е?{S} Јер, и за коња би му требало више времена.</p> <p>А кад се зави, њен муж рече:</p> <p>— Ј |
| и Ариф-тејзе није дошла.{S} Прође много времена, кад се Ариф-тејзе сети да моли мајку да јој оп |
| , ногу пред ногу, и требало им је много времена да сиђу и да уђу у метеж код Ћемер Капије, у је |
| вечерњу молитву, и кроз мртву тишину, с времена на време, чуло се јасно изговорено „Аллааа!!“ С |
| } Врева је заглушивала уши сватовима; с времена на време чуло се понеко промукло „јашас'н“<ref |
| еча нису дигле: отишле су к Депоу.{S} С времена на време, Фатма је осетила да је пређе лака дрх |
| уто изусте: „Шта ће се, аман “ Нурије с времена на време окупи: „Алла’!{S} Алла’!{S} Алла’!“... |
| алке или звекира на капијама, која се с времена на време чула и одјекивала тишином; неке куће н |
| она спрема за плач, он говори, говори о времену, како је данас ваздан киша, и како се вардар ра |
| вом мајком сада!...{S} И поче у њему да ври, а он се утишава: „Болесна је.{S} Шта је препатила, |
| утрос рано изиђох на балкон, а оно море ври, преврће кључ; од обале ми се учини котао, па се те |
| као да је све живо помрло; а пред вече ври као у котлу: размилели се продавци и слушкиње, наст |
| е уза зид, и опет намењиваху.{S} Улицом ври; продавци, Туркиње се враћају из шетње, Турци иду д |
| муслиманка; јер у мени час као да нешто ври па хоће да прекипи, час као да букти па хоће да изб |
| м, „леп као султан Азиз“, а турске жене вриснуше; он их салете: једне пољуби, друге претури и и |
| уге претури и измилова...{S} Оне су све вриштале „од страха“, као да никад нису виделе мушкарца |
| је то младожења, па се чуђаше што вичу, вриште; али кад он салете турске жене пољупцима, претур |
| лугу.</p> <p>Робиње и слушкиње узеше да вриште, а мајка, заборављајући да је ту „туђа мушка гла |
| еца писнуше као црви, зато што им мајке вриште, јер сама нису свесна несреће.{S} Једна стара Је |
| јапунџа.{S} Дочека их домаћица, млада, врло интелигентна и врло културна.{S} Говораше с Арифом |
| жења, савезе, поче она трећа, најмлађа, врло бела, болесна.{S} Ми то не видимо, али читамо и чу |
| фес.{S} Леп!!{S} Сад бих волела с вама, врло драга госпођице и моја пријатељице, да читам Ламар |
| их, жена од двадесет и неколико година, врло лепа, Фахрије-ханум, поче с пуно жучи:</p> <p>— Он |
| са собом довеле „мушко“, једног младог, врло лепог Турчина, који с пољупцима нападе лепу царигр |
| мо се молим Богу.{S} Бог!</p> <p>А сад, врло драга госпођице, примите хиљаду пољубаца</p> <p>од |
| волим и којима сам ја мила.{S} А тебе, врло драга мала, нежно љуби</p> <p>твоја учитељица и пр |
| ваше Францускињин говор, а Ариф и нове, врло узбуђене, са сузама у очима, загрлише је.{S} После |
| од једног сина и од другог, две младе, врло лепе девојке, значајно се погледаше и осмехнуше, и |
| -бејом „ђердек“, кад је Осман-беј виде, врло јој се обрадова, али не као човек жени, већ као де |
| и белих зуба, некад врло лепа, сад не, врло симпатична, ова госпођа по изгледу мирна, тиха, не |
| мајка него старија сестра.{S} Поред ње, врло озбиљне, готово брижне, корача њена сестра, у љуби |
| ово питање не хте одговорити, већ поче, врло узбуђено:</p> <p>— Фатма, кад сам пролазио мимо ва |
| -тејзино...{S} Али, она врло лепо пише, врло драга госпођице.{S} Мој отац с писмом ишао од позн |
| грли се са сестром од стрица и удесише, врло тихо, једну сентименталну и монотону турску песмиц |
| с волим, волим...</p> <p>Одговорите ми, врло драга госпођице.</p> <p>Примите много пољубаца од |
| они главу у јастук.{S} Виде оца: висок, врло црномањаст, увек намргођен, обучен европски а у фе |
| ј, рече Ариф.</p> <p>— Али ја га волим, врло тихо изусти Фатма.</p> <p>— Кога, кћери? узвикну м |
| еки поклон: поклон се даје невиђен.“ О, врло драга госпођице, зашто узех тек онако оно што ми п |
| ифу, и кроз главу јој сину једна мисао, врло лепа, и она се зарадова:{S} Ариф-хануми ће говорит |
| мала и мила ученица и васпитаница врло, врло интелигентна, и да често, кад што рече, не верује |
| {S} Ко зна како је то?{S} Свакако врло, врло пријатно.{S} Ми то нећемо никад дознати; јер то му |
| да то није ништа што се опио, а овамо, врло му је тешко: стид га је од ње.{S} Она се усправи и |
| ајеца кад угледа унуку сасвим измењену, врло румену, с лицем раширеним у један бескрајан осмех. |
| о?!“ Турске жене се погуркују, и одмах, врло озбиљно, питају што је Емир-Фатма-ханум онолико уж |
| а подигравају, и скретао је из кратких, врло уских уличица у дугачке и страшно криве улице, про |
| мада се с тим не слажем.</p> <p>И још, врло драга госпођице: има Бога, и ја га сад осећам у се |
| зелено, час сиво...{S} И <pb n="172" /> врло волим што та жена за свашта поцрвени.{S} То јој та |
| оме Худа песма <hi>Самртна Постеља</hi> врло је лепа.</note> <note xml:id="SRP19120_N60"> <l>Зб |
| ткривене главе и осећао се пријатно.{S} Врло му се допала; није скоро видео тако лепу турску же |
| <p>После четврт часа, он је био ту.{S} Врло блед, он се поклони старцима, и натрашке повуче се |
| .{S} И ту је не беше.{S} Ту су била два врло лепа њена огледала, обешена на зиду.{S} Он се погл |
| стром сестра само по оцу), она се удала врло млада, готово дете, и живела с мужем, миралајем<re |
| ла је душа души...{S} Још синоћ је јела врло мало од ифтара, а за суфур је нису хтели звати, је |
| испричала им како једанпут, кад је била врло млада, развеселила се пред неким непознатим ханума |
| расположен.{S} Осећајући да му је воља врло слаба, по ваздан је седео код куће, али је био рас |
| емал и Фатма.</p> <p>Од оних које Фатма врло воли најређе се виђа у Нурије-хануминој кући Ариф- |
| се баш као Ариф-тејзино...{S} Али, она врло лепо пише, врло драга госпођице.{S} Мој отац с пис |
| 171" /></p> <p>— Нурије-ханум, рече она врло весело.{S} Последње две вечери имала сам две нове |
| ој је мала и мила ученица и васпитаница врло, врло интелигентна, и да често, кад што рече, не в |
| чке и официрске жене.{S} Једна пашиница врло тужна: скоро добила ортака.{S} Видиш, срце моје, в |
| Лепих плавих очију и белих зуба, некад врло лепа, сад не, врло симпатична, ова госпођа по изгл |
| >Пред саму зору, заспа; али, спавала је врло мало, и чим се трже — он, опет леп, опет мио, коли |
| остима.{S} Кад се отуд вратила, била је врло невесела.{S} Пред вече, њен син, дошав из чаршије, |
| овор је отпочела Ариф-ханум.{S} Била је врло весела, какву је скоро није видела Нурије-ханум, а |
| ше и сакрише руке иза леђа.{S} Фатма је врло поцрвенела и смејала се једним смехом који је личи |
| прекиде ћутање:</p> <p>— Мој предлог је врло добар.{S} Да пробамо.</p> <p>— Али то је смешно, р |
| и довела на турску свадбу ноћу, кад је врло интимно, кад турске жене заборављају да су госпође |
| лач.{S} Она се тако смејала увек кад је врло узбуђена.</p> <p>— Па и ја сам сакрила руке, али у |
| адила на Фатминој преудаји.{S} Прими је врло хладно, не говорећи с њом француски као други пут. |
| још пре дванаест година, стајала јој је врло лепо према сребрној коси и напудрованом лицу.{S} Ј |
| динама тражила и желела, љубав, ипак је врло често бивала тужна како никад раније.{S} Обично је |
| ти весела док се не опије.{S} Ја сам је врло волела, и поред њене рђаве репутације (говорило се |
| писмо...{S} Сад га настављам, и ако је врло дугачко, и почињем са: „Нема Бога осим Бога, Мухам |
| пишем.{S} У ово доба године и овамо је врло топло.{S} Кућа у којој гостујем, на једном је бреж |
| ажите ми девојку“.{S} Поред тога што је врло лепа, она је и добра: у кући са свима лепо, свекру |
| ића, али је много мирнија.{S} Јутрос је врло весела: доћи ће јој у госте њени с Јалије, стрина |
| а.{S} Гледа ту тетку, стару, која ју је врло волела и од милости је звала „Фатуш“: болесна је, |
| а младога мујезина с једне старе џамије врло ме разнежи: плачем и осећам се муслиманка и најмањ |
| о читаве часове водиле су некакве тајне врло озбиљне разговоре.{S} Изгледало је као да спремају |
| се жалила како јој је отац љут, како се врло бојала да их неће пустити да проведу мај на Јалија |
| ромени се, уозбиљи се, и сваки час беше врло замишљена.{S} То опази њена мајка и као права Турк |
| ким кругом; слика Солуна се видела кроз врло танку маглу, а Олимп је личио па један велики мрко |
| у своју собу, ја осетих мирис мошуса, и врло се обрадовах; <pb n="66" /> јер тај мирис јавио ми |
| ху; а кад Ариф помену зету, он готов, и врло весео.{S} Њему је импоновала Османова енергија, му |
| а да си ти поборница слободне љубави, и врло ми је чудно...</p> <p>— Не, ја то нисам.{S} Али са |
| } Обе су говориле с Фатмом француски, и врло тихо, а једна радознала слушкиња непрестано је ула |
| hi>аврапе</hi>, то јест исечену косу, и врло су личиле на мушкарце.{S} Енглескиња испрва није н |
| а шта она није смела ни помислити.{S} И врло дрзак, не осећајући према родитељској кући онога п |
| их домаћица, млада, врло интелигентна и врло културна.{S} Говораше с Арифом енглески.{S} Мало п |
| ких Туркиња болест, говораше уплашено и врло нежно, па јој метну хладну крпу на главу и на срце |
| ч Мирсаде (што је код харема необично и врло неучтиво), па видим : жене траже право гласа, а џа |
| ге су уз Ђулистан-Исмет-хануму, младу и врло образовану, — против развијања.{S} И ја се бојим д |
| е пријатељице доведоше им једну младу и врло лепу Рускињу.{S} Фатма никад дотле није била видел |
| м, па Ариф виде једну озбиљну, отмену и врло лепу хануму од тридесет пет или шест година, и пит |
| ад год отац није код куће!{S} Ту јој би врло тешко те седе и зарони главу у јастук.{S} Виде оца |
| , ружичаст, сети се да је њен, те му би врло мио.{S} С чежњом погледаше к вратима да она уђе, а |
| свашта јој купује и за Бајрам јој прави врло лепе хаљине, скупоцене... „А зашто и не би, кад је |
| ављен као кипарис, уздигнуте главе, али врло блед, отац доведе кћер до улазних врата бацајући п |
| звикну Мис Блак, а једна нова, лепа али врло бела, као да је јектичава, сневесели се.</p> <p>И |
| аест година, и где су са мном поступали врло лепо.{S} Садржина тога драгога мирисавог писма ниј |
| ворица у један глас.</p> <p>Они су били врло задовољни што ово хоће једна младотуркиња.{S} Муфт |
| знајеш силу ни једног ни другог, јер си врло млада.{S} Хајдемо на Родос.{S} Тамо да седимо по г |
| мре!{S} О, ако умре!“ Она се овој снаси врло радовала, већ неколико дана била је као на седмом |
| А шта је она?{S} Туркиња.{S} Може бити врло културна, културнија од много њих овде, па ипак ни |
| е у лову.{S} Ја мислим да ће се вратити врло доцкан, па дотле ће ти отац лећи...{S} Ја ћу видет |
| да мисле да је Турчин.{S} То у Турској врло често бива.{S} У Цариграду, да би се шетали <hi>сл |
| лада, због своје отворености Арифи увек врло симпатична, Мадмоазел Дарно је вечерас очара.{S} П |
| с робињом.{S} Два дана седе сама с оцем врло тужна, због тетке, шаљући робињу, по двапут на дан |
| је говорила енглески.{S} И ако је с њом врло често, Фатма се увек смејала на сваки њен енглески |
| госте, не беше ништа турско, само један врло мали мангал, за кафу и цигаре, коме овде није мест |
| илице.{S} Мртва тишина.{S} Најпосле, он врло тихо изусти:</p> <p>— Ја пијем, муфти-ефенди, али |
| г, он је према својој жени, детету, био врло нежан, више као отац, него као муж; свашта јој је |
| моји изабрали, и заволех га: он је био врло леп, из куће, чиновник у Сарају.{S} Од почетка, он |
| Дошла му је скоро дете.{S} И он је био врло млад, и увек здрав, те је њу, у младости увек боле |
| е чак из Анадолије.{S} Он је то говорио врло узбуђено, почињући сваку реченицу са „мајчице“.{S} |
| Емир.{S} Ко зна како је то?{S} Свакако врло, врло пријатно.{S} Ми то нећемо никад дознати; јер |
| да ће их понова венчати, али му је било врло непријатно што се ово десило.{S} И како ће да издр |
| {S} А после их много увераваше да је то врло добро, најбоље, и оне пристадоше.</p> <p>Разиђоше |
| ећна мајка! <pb n="141" /></p> <p>Њу то врло изненади, и уозбиљивши се упита:</p> <p>— Зашто је |
| тај?!{S} Тога ниси помињала! упита Емир врло радосно.</p> <p>— Један младотурчин.{S} Дошао са ш |
| и у Стамболу, лети на Бебеку: ја Босфор врло волим, а тај конак нам је најлепши, сута ми причал |
| купоценијом чипком, дубоко изрезаној, с врло дугачким скутом који за њом носе две црне робиње о |
| Сад се истрчах, опрости! говораше Сафет врло узбуђено: жао јој беше Арифе.<pb n="58" /></p> <p> |
| ћу.{S} Толика брука досад, заврши Сафет врло узрујана.</p> <p>Ариф опази то, па поче нешто сасв |
| вечерас бледа, бела као снег, обучена у врло загасито зелено као кипарис, символ жалости.{S} И |
| де се упознадох с једном девојком, коју врло заволех.{S} Сваки час ми дотрчкаваше кроз капиџик, |
| ве веселе, шаљиве теме пређоше на једну врло озбиљну, која је у турском бољем друштву од неколи |
| амбром и прска ђулсуом, ступају у једну врло велику собу с обућом (јер се у оваквим приликама д |
| у собу уђоше две робиње.</p> <p>Обе су врло лепе.{S} Домаћица се зове Зехра-Мерсије а гошћа Ем |
| амо ишарана лица и руке, јер решетке су врло густе.{S} Па су прошле кроз предсобље и погледале |
| се припремају за нешто скоро, и биле су врло задовољне што је „човекова душа помрчина“, те се к |
| убљују у калуђерице, тако и ове, док су врло младе, у своје учитељице, ако их имају, или у приј |
| више и не сећам.{S} Јер, ипак ти си још врло млада, и ако те тамо рачунају у зреле девојке.{S} |
| тено.</p> <p>Солун, 2 јуна 1905.</p> <p>Врло драга госпођице,</p> <p>У мени се пробудило оно шт |
| уго:</p> <p>Солун, 15 јуна 1905.</p> <p>Врло драга госпођице,</p> <p>Добила сам ваше драго писм |
| се средини родила и одрасла.{S} За Црни Врскапут не бих.{S} За Браон Фес не бих.{S} За Зрелу См |
| предмету.</p> <p>— Јуче сам видела Жути Врскапут...{S} Сретосмо се, он ми се загледа у очи, ја |
| био у црном капуту, али он је мени Жути Врскапут, као и онај други Браон Фес, као и онај трећи |
| сман-беј, њен млађи девер.{S} Он јој је врсник.{S} У Цариград је отишао још дететом, пре њене у |
| росвећеније турске жене Нурије-ханумине врснице.</p> <p>Она се загледа у Арифу, и кроз главу јо |
| ђоше Солуњанке, старе у црним, Сафетине врснице у плавим и зеленим чаршафима, све с посувраћени |
| .{S} Онако млад требао је ићи са својим врсницима, а он пошао с много старијима од себе: водили |
| note> <note xml:id="SRP19120_N88">Једна врста пилава.</note> <note xml:id="SRP19120_N89">Позива |
| P19120_N80">Мало округло парче од једне врсте црне смоле.</note> <note xml:id="SRP19120_N81">То |
| се сваког четвртка чује молитва дервиша вртача, и међу старим гробовима један нов, непобусан гр |
| беју; али он их и не гледа, и ако му се врте као чигре и лете као пера зовући га у загрљај...</ |
| е иду у какав буџак, и ту нешто шапћу и врте главом.</p> <p>Џемал је отишао од куће још по подн |
| не мислећи да од политике и људе хвата вртоглавица.{S} Не чувају ту своју снагу за просвећење |
| те се, хануме, политике.{S} Од ње хвата вртоглавица и људе.{S} Гледајте ви да радите за своје о |
| пана, санови, поклопљени, метнути су на врућ пепео у мангалу.{S} У понекој кући, негде у буџаку |
| нела вруће воде, Замбак-ханум?</p> <p>— Вруће с чесме.{S} Кјучук-ханум, све гори.{S} Али, шта ћ |
| да не охлади.</p> <p>— Зар си ми донела вруће воде, Замбак-ханум?</p> <p>— Вруће с чесме.{S} Кј |
| Све потрчаше око ње с хладним крпама, с врућим цреповима, са сирћетом и етром; а Мерсије је сву |
| S} Хајдете!...{S} Да се развијете...{S} Врућина.</p> <p>Па их поведе кроз своју уредну кућу, пр |
| > <p>— Белу, ону што је као паучина.{S} Врућина, кјучук-ханум, да се умре.</p> <p>— Па кад је т |
| но, а баба прихвати : „Па кад је оваква врућина, цркавају кокоши, пси, мачке“.{S} Кад стара реч |
| , да се умре.</p> <p>— Па кад је толика врућина, колико је сунце?{S} Мора да је грдно велико.</ |
| езом.{S} Напољу је била несносна јулска врућина, те је, по солунском обичају, све скроз било от |
| сеђаше на постељи огрнута ћурком, и ако врућина није попустила.{S} Кад њега виде много побледе, |
| та, узвикну:</p> <p>— Зар вам је толико врућина?!</p> <p>— Није, него да брже изиђе ђаурски дах |
| рају мене.{S} Кад не спустим пече, због врућине, кад не отворим сунцобран, да не заклоним сунце |
| Тамо се нисам развила те хтедох пући од врућине!{S} Али сам се бојала; наших жепа с Јалија било |
| ашно црном маском на лицу — да пукну од врућине, без ваздуха, чини ти се и без живота, корачају |
| атније него у лето, нема несносне летње врућине, ни прекодан прашине ни у вече и ноћу комараца. |
| м.{S} Пре сам једва чекала лето и летње врућине, да бежим на чифлук, да се пењем на наше куле и |
| у кућу да каже Мерсији; њене атласке на врх прстију папучице смакоше јој се, а она их не узе, в |
| се уплаши, прхну, и уместо да падне на врх смокве, она паде на најнижу грану.{S} Мавиш и Памук |
| дан црни кипарис, овамо по један оловни врх минара; а ниже, далеко, море се тако плави као да ј |
| асло у коров.{S} Кад се попе на највиши врх града, што личи на последњи ред ложа каквога амфите |
| ла, које се непрестано пушило, час крај врха који је ударао <pb n="62" /> чак у последњи крај о |
| молитви; па подиже руке и прекрсти их, врховима прстију додирује рамена, и нихајући се почиње |
| муфти-ефенди, рекоше сестре и додирнуше врховима прстију под па своје теме.</p> <p>Нурије изиђе |
| три и згледају се.{S} Палицом с тучним врхом стражар лупну у калдрму шест пута: дванаест часов |
| чно ноћу у овом турском крају, на самом врху Старога Солуна, изврши се венчање.{S} Он је био ве |
| и у друштву својих сународница, где се врше сви прописи друштвених правила, правила истина ист |
| абеласа јашмак какве старице што клања: врши последњу молитву.{S} На месту где је био кипарис б |
| рок, већ људи, себични, они људи што су вршили преуређење у нашем друштву, газећи најглавније о |
| и они слободни.{S} Док оне овде пиште и вршите саме, они су с чочекињама и кафешантанским девој |
| че, уче, па се толико преуче да не могу вршити посао, те доводимо странце.{S} Срамота! узвикну |
| рио ју је луткама..{S} Она се сећа тога вука у овчјој кожи (како га она прозвала), како је био |
| Сафет је скинула са златног подножја, и вукла га по прашини, немајући срца за њен бол, јер није |
| е воли, као некад.{S} Побеже из кафане, вукући са собом свој терет; па пође за једним лепим вис |
| ; бела памучна антерија јој раскопчана, вуче се за њом... дугачка; а црна густа коса уоквирила |
| узе љубити свекрви скут; свекрва јој га вуче и вели:</p> <p>— Остави се, Бога ти!{S} Зар мени с |
| преклиње сестра и плаче.</p> <p>Брат га вуче за капут, задржава; а Фатма, збуњена, уплашена, уз |
| ржи главу кад се јаше, како да каса кад вуче кола; а овим ситницама што кућу држе нико је није |
| ене кутије.{S} Мили рукопис!{S} Омилова га и погледом и руком, па, осврћући се, отвори долап; р |
| b n="29" /></p> <p>Затвори га, адресова га, па се сети шта је писала.{S} Овако отворено...{S} Г |
| у пунила кесу, он је празнио.{S} Испрва га одвраћах лепим, после ружним: и да ми реч, закуне се |
| рај њених ногу, сасвим белог, због чега га она и зове „Памук“, и без премишљања позва Арифу да |
| легне, да му она рану лечи, привија, да га негује, излечи.{S} Он јој је муж пред Богом, а шта ј |
| ту се брзо досади (јер он га стиска, да га удави), па неће више к њему; а он за њим одболује, у |
| ; ноћу никад, да му пљушти као киша, да га успављује.{S} Скоро ће поноћи, а Солун је по кућама |
| звала ју је да види харемско весеље, да га пореди с европским весељима и баловима, и кад дође в |
| ест година, отац му дође да га узме, да га одведе у Европу на васпитање и школовање.{S} Ја ниса |
| се клатила, и метнула кључ на бућме, да га у недрима носи... <pb n="70" /></p> <p>Мерсије је „л |
| е“ однесе у приземље, међу слушкиње, да га он не види, да му не чује плач.</p> <p>— Да му дамо |
| желим, кад ми нешто говори мој муж, да га, слушајући га, гледам у очи с подигнутом главом: тек |
| д би нешто имао крила, па да полети, да га под небом види!{S} Али и тада би јој викнули родитељ |
| ме, ко сме?{S} Да идем да га тражим, да га молим, да му љубим скут и руку!{S} Тејзе, зар ја ник |
| атељи!“ Жена више не пристаје уза њ, да га не би доводила до веће јарости.{S} Он, онако љут, по |
| зера покривена тмином... али полако, да га не пробудим.{S} Ја сам срећна кад он једе, ја сам ср |
| од страха да му се што није десило, да га није неко напао и премлатио.{S} Сваки дан нађу неког |
| д не верује у Бога? „Бога нема, јер, да га има, он би ми се јавио кад сам пошао да просим жену |
| з прозор откиде један багремов лист, да га однесе тетки као спомен из Ђумулџине...</p> <p>Вече |
| да је светује, да се потчињава мужу, да га испраћа, да му се обуче и накити кад зна да ће кући |
| пет уђе, с мајком <pb n="233" /> му, да га обе моле да једе.{S} Али још није била ни до софе, и |
| n="164" /> дај тетки нож!“ Тепа му, да га одобровољи; али он није зловољан, већ луд:{S} Фатму, |
| ј!“ И неописана љутина га обузимаше: да га ухвати, убије: „Он њу...“ Не, даље није смео. „Стани |
| га не пустих, задржах га nа годину: да га се нагледам, и да се одмори...{S} Човек, те се од ње |
| орила.{S} Он је видео <pb n="177" /> да га волим, па је тражио од мене многе жртве: да никуд не |
| му све рећи, па макар ме истерао.{S} Да га питам, јесу ли жене ствари.{S} Срце ми се цепа.{S} Ј |
| а колима?{S} Да се није разболео?{S} Да га није неко премлатио, тешко мени?“ Невероватно је, ко |
| Европи, па не зна турске обичаје, — да га преваримо.{S} Преварили су себе, не њега.{S} Зар су |
| p>Нурије се насмеја и рече:</p> <p>— Да га види..{S} Па добро...{S} Питајте Емиру, ја ћу да...< |
| ен да га човек мирише док је свеж, а да га баци кад се спаруши.{S} Али почињу долазити до свест |
| не заборави, Емир, да никад пе треба да га дочекаш у оној хаљини у којој си га испратила.{S} Је |
| ме је пробудио.{S} И проклела бих га да га не волим.“ — „Мадам Арстид, јелте?“ питаху у један г |
| ноправан онај с оним од кога изгледа да га храни.</p> <p>— Чиме да те послужим, кад не пушиш и |
| дређене боје као њене очи.{S} Видела да га гледам, па га скидала и метала мени на главу.{S} Да |
| данпут, онде где сам најмање мислила да га има; у човеку, мужу!...{S} И ја се буним, бунила сам |
| 0" /> сам плаћала његовим родитељима да га доводе.{S} Али и сиротињско плаче, с муком га превар |
| знамо само ја и Ђули.{S} Мерсије зна да га волим, али није овде да зна и ово.</p> <p>— Шта рече |
| волим.{S} Кад бих се ја заљубила, па да га не могу узети, умрла бих.{S} Умало не заборавих!{S} |
| у; он осим воде све враћа.{S} Ко сад да га теши?{S} Шта да му се сад каже?{S} Материна недра мо |
| ан мој мртав! закука Нурије кад виде да га носе.</p> <p>— Није, ханум...{S} Пијан.{S} Нацедићем |
| свршио...{S} Отац му умре, а он дође да га видим ја, његова мајка, па да се врати...{S} Ја га н |
| Кад напуни шест година, отац му дође да га узме, да га одведе у Европу на васпитање и школовање |
| е претвара, што лаже, што му не каже да га мрзи, и да јој муж није он, већ његов брат Осман.{S} |
| и пут осети према њему сажаљење: узе да га сажаљева, јер виде сад нешто што досад никад није ни |
| е на столу писмо Госпођичино.{S} Узе да га отвори, а руке јој дршћу, лепе њене ручице...</p> <p |
| да је сутин сестрић.{S} Ох, да ми је да га данас видим!{S} Што не могу да се разговарам с њим, |
| еба, а она мора отићи.{S} А ако чује да га жали, он ће јој све писати: утешиће је.</p> <p>Од ку |
| уке не покушавају оборити, јер мисле да га је подигао Алах.</p> <p>Мерсије и Фатма готово ништа |
| очни капци су му чисто отечени: боље да га данас она не види.{S} У томе виде да је то огледало |
| та на кошуљи, и кад им изиђе из воље да га замене другим; да цвеће метну за појас или у рупицу |
| 120_N109" /> и мољаше га да се сагне да га пољуби.{S} А он, запет оним, омилова децу механично |
| или у рупицу од капута, па кад увене да га баце попуњавајући његово место свежим.{S} Мис Пирсон |
| млађим женама и девојкама догађа се да га и уз пост походе); узимање абдеста и клањање по пет |
| оне попадаше у море...{S} Побојав се да га неко из конака није видео, одмах узе весла и похита |
| а.{S} Нека пролази неколико дана, те да га Фатма добро види.{S} Најпосле, то није европски обич |
| <p>— О, кад би смела!{S} Срамота те да га молиш за хаљину, а камо ли за мужа !</p> <p>— Смем, |
| во само од вина и ракије, а не знате да га има и од радости, и оно је горе.{S} Има време бдењу |
| захвали јој извињавајући се да неће да га изненади — туђинка.{S} Њој дође <pb n="56" /> жао на |
| о његовој лепоти; и Фатма опет рече да га хоће, да се за другога никад не би удала.{S} Нене и |
| а ништа не види, угађаше му, гледаше да га се додвори.{S} Његова страст све је више и више букт |
| ад пође ка капији, слуга се спремаше да га прати, кријући се.{S} Али он се врати и седе у соби |
| „Шта!{S} Зар довека да слушам оца, и да га се бојим и удата, одавно жена, док год је он жив а ј |
| те бих молила Бога да нешто скриви и да га прогнају: да с њим идем у свет, у Париз.{S} Ах, Пари |
| ну биљку, учила ју је да Бога воли и да га се боји, да сажаљева, да буде скромна, да не мрзи, д |
| ам година кад сам узео да га пијем и да га волим...{S} Он мени муку, ја њега волим!{S} Ааа! ааа |
| е може бити никад ни мало, а камо ли да га нестане.{S} Ја сам била из богате куће, али нисам зн |
| мо у мени.{S} Ја пред њим не смем ни да га поменем...{S} Ваљда не да да се не растужим...</p> < |
| -ханум рече:</p> <p>— Ако ти се чини да га сад нема, ти си јој га натраг узела, јер ти си јој г |
| ми каже а не може, и час ми се учини да га брани што не дође, час да га осуђује, оптужује.{S} О |
| — Е, да му љубиш руке...{S} Треба ти да га изгрдиш и да два три дана с њим не говориш.</p> <p>— |
| лила, од првог виђења.{S} Па се сети да га је била заборавила и у она два своја напада, кад јој |
| мирна и насмејана.{S} Не могу у очи да га погледам ни честито пред њим да проговорим, не толик |
| неће или не сме, ко сме?{S} Да идем да га тражим, да га молим, да му љубим скут и руку!{S} Теј |
| изгубила... луд.{S} А сад кад видим да га опет имам, ја... (Јако поцрвене и рече:) Збиља, суто |
| окрећем главу или спремим сунцобран да га изломим о „мушку главу".{S} И ти људи, нељуди, наши |
| у друштву, мисле да су цвет створен да га човек мирише док је свеж, а да га баци кад се спаруш |
| ка.</p> <p>Он седе на миндерлук, као да га ноге не држе, и хукну двапут, па устаде и посрћући с |
| вала је; сина јој, јединца, воли као да га је родила; и своје суседе, Сафет-хануме, јединицу го |
| пре би пристао да му кћи умре, него да га осрамоти...{S} Не, он би ме пре убио него што би... |
| ам дете од седам година кад сам узео да га пијем и да га волим...{S} Он мени муку, ја њега воли |
| се не бих навикла...{S} Он је опазио да га не волим, па се узео проводити као младић: мене је о |
| ли је хтео да ме казни што је опазио да га не волим, умре и не дознадох.{S} Али ја бих га може |
| је уморан, много је радио, а нема ко да га жали. „У гору и камен, сине!{S} Како нема ко?“ вели |
| се заносио, да му се најпосле чинило да га те мртве очи гледају и да се та земљана уста мичу.{S |
| хоћемо да питамо Фатму, и што хоћемо да га Фатма види, јер...{S} Ти си чула шта је пре било.{S} |
| ; јер он би мени подвикнуо: „Како то да га волиш!{S} Где си га видела, кад никада не идеш пешиц |
| p>1 рамазана, у подне.</p> <p>Уместо да га данас испратих у џамију, ја га испратих у школу!{S} |
| а фајда јок...{S} Кад нема фајда што да га не пијем ?{S} Ааа! ааа!</p> <p>Она се болно осмехну. |
| је без мајке.{S} А кад би нешто чуо да га наша Фатма воли, распитај, сине; јер у Фатминим се г |
| е учини да га брани што не дође, час да га осуђује, оптужује.{S} Ономад каже: „Не зависи од њег |
| га поквасила знојем, па сад не могу да га пољубим, рече Фатма тобоже љутито ; али робиња је зн |
| од њих, код суте.{S} Молила би тејзу да га позива свакога петка, и она би ишла тамо, и седела б |
| ко у комшилуку болестан, молим мајку да га обиђе; све мислим биће тамо сута, па ће проговорити. |
| рукама: тетка у два маха подиже руку да га удари, али је задржа његова мајка.</p> <p>После псов |
| екога европског конзула, те се савих да га омилујем, кад он мене штапом по глави, и: „Ђувенде!“ |
| мех говораше: „О, ако, ако!{S} Хоћеш да га милујеш што је Европљанче!“ <pb n="96" /></p> <p>— А |
| обрадоваше: пијан.{S} После видеше „да га не заноси глава већ срце“, и сневеселише се.</p> <p> |
| но и скочи: кроз отшкринута врата гледа га целом душом а не пушта га унутра, док Мерсије не пок |
| >— Отишла, одговори му она а не погледа га.</p> <p>— Куда? изусти он брзо и строго.</p> <p>— Па |
| е удате) и каже да је он у Солуну, виђа га...{S} Благо њој!{S} Ја не знам, зашто су њена писма |
| о озбиљна.{S} Кад би нешто био мали, ја га, чини ми се, не бих волела; јер ја желим, кад ми неш |
| pb n="103" /> а кад цела кућа заспи, ја га отуд извлачим и наслањам му уста на груди без кошуље |
| место да га данас испратих у џамију, ја га испратих у школу!{S} Осетих кад се нешто од мене отк |
| о је он!{S} Тако ми ненине главе!{S} Ја га познадох... сутин сестрић...{S} Стоји му слика код с |
| жењу срца; своје давах, а туђе...{S} Ја га нађох једанпут, онде где сам најмање мислила да га и |
| , његова мајка, па да се врати...{S} Ја га не пустих, задржах га nа годину: да га се нагледам, |
| ше страшан, у лицу црн као земља.{S} Ја га не смедох питати шта му је.{S} После... дознадох ..{ |
| па ми се чини као да иде Пророк.{S} Ја га осећам.</p> <p>Мало после.</p> <p>Сад је доба вечерњ |
| и погледа кћер разрогачено.</p> <p>— Ја га волим, отац.</p> <p>— Зар да те удам за пијаницу! пр |
| ш, врло драга госпођице: има Бога, и ја га сад осећам у себи, и томе се Богу молим за своју сре |
| а Бога, Јединог, Створитеља света, и ја га осећам у што год живо погледам, а највише у себи...{ |
| .</p> <p>Он је ноћас дошао доцкан, и ја га нисам смела питати где је био.{S} А он је љубоморан |
| два пријатеља.</p> <p>— Тејзе!{S} И ја га пустих, оде ! рече с пуно бола и поче плакати.</p> < |
| је говорио!..{S} Сад луд!...{S} Али ја га волим...</p> <p>Робиња је прекиде говорећи:</p> <p>— |
| и пут о њој, рече Ариф.</p> <p>— Али ја га волим, врло тихо изусти Фатма.</p> <p>— Кога, кћери? |
| е једном, па се жени другом; прва, која га толико воли, у љубави добије ортака: деле нежност, д |
| тако говори с њим његова кћи, она која га досад од стида није честито ни у очи погледала.</p> |
| осмехну, јер је знао да ова стара која га је очувала, има добро срце, те не опада своју нову г |
| ме изгрди!{S} Не, нећу га послати, нека га у мојој фијоци.“</p> <p>Па ипак, још исти дан, у јед |
| а тебе, рече Ариф очајно.</p> <p>— Нека га моли теча... он течу воли.{S} Тејзе, ако теча неће и |
| л-беј спава.{S} Пре једнога часа, мајка га је пробудила да се свуче и да понова легне.{S} Фатма |
| е је у собу и закључаше...</p> <p>Мајка га моли да остави нож, тетка га преклиње, и не говори м |
| његове стрине с обележјем.</p> <p>Мајка га слушаше клатећи се, а кад он, весео, ућута, она, нев |
| љубав, махни се политике?</p> <p>Мајка га утишаваше, говорећи му:</p> <p>— Седи с Емиром, сине |
| > <p>Мајка га моли да остави нож, тетка га преклиње, и не говори му као обично француски, већ т |
| ар да мирише кад...</p> <p>— Моја тетка га узима нераствореног, у мало воде са шећером: тако се |
| ице на Мерсијиним грудима.</p> <p>— Ала га волиш !{S} Како те то ухвати тако брзо?! говораше Ме |
| тма ваздан није видела мужа, избегавала га.{S} Пред вече, чу његове кораке, па отрча тетки да н |
| у приземљу, међу слушкињама, и неговала га је баба.{S} А кад му се загледа у паметне очице, пра |
| ала му име, које му је она дала, виђала га кроз кафез и кроз пробушен оградни зид, премирала од |
| е, па сам се припијала уз њега, хватала га за руку као дете мајку, затварала сам очи, да се не |
| о је Нурије-ханумин сестрић... и видела га кроз кафез.</p> <p>— Допао јој се, Ариф-ханум?</p> < |
| адам, она је једнога „створила“, волела га, за њега се просила, удавала, он је изневеравао, она |
| Она је знала, а крила!</p> <p>— Волела га је.</p> <p>— Пијаницу, протераницу, просјака!{S} Как |
| .{S} Да сам га раније видела и заволела га, нити бих му спазила јабучицу, нити бих му чула глас |
| ална: кад је год пошао и дошао пољубила га у руку.{S} Родила му тек што је напунила четрнаест; |
| сти, она дете није могла донети; родила га у осмом месецу, те је умрло.{S} После му нарађала кр |
| нцање: казала му Ариф-тејзе, и изгрдила га; а он њу како ти није назвао: и женски Хилми-паша, и |
| престано гледајући душом вас, и влажила га сузама а сушила уздасима и топлотом што бије с њених |
| отишла Џемалу, пала на колена и молила га да беже у свет где људи имају душу.</p> <p>Фахрије о |
| је скинула са златног подножја, и вукла га по прашини, немајући срца за њен бол, јер није имала |
| чак и не гледа у бедног старца, оставља га да се покашље; а кад он би готов, она рече :</p> <p> |
| ржава, меће револвер у футролу, оставља га: она верује у живот после смрти ..{S} Али, чини ми с |
| а имала камен уместо сина!{S} Зауставља га, али ко ће зауставити муње и громове?{S} А Сафет хан |
| знемирише што њега нема код куће. „Нема га!“ прошапћу све три и згледају се.{S} Палицом с тучни |
| пута: дванаест часова по европски „Нема га!“- сад помислише, а не рекоше. „Није се опио,“ мисли |
| памет зарицање!{S} То је преживело, има га тек понегде, код простих по малим градовима За чудо |
| и од њега — он јој није муж; и обузима га љубомора кад му се год учини да она слуша некога од |
| по хановима.{S} И он ће кући.{S} Фатма га очекује, изгледа, обукла му се, намирисала му се, са |
| лаго теби!{S} Што ти имаш мужа, ниједна га нема“.{S} Као да оне знају какав ми је муж!{S} Можда |
| пресвуче.{S} Док се он пресвлачио, жена га је учила шта ће да каже „Грому“: да је његову кћер О |
| о је тај Осман-беј!“ И неописана љутина га обузимаше: да га ухвати, убије: „Он њу...“ Не, даље |
| а...{S} Пролазили су дани и недеље, она га није гледала, и непрестано је била као љута на њ: ни |
| , одљутила се сасвим, и кад пођоше, она га топло поздрави.</p> <p>Довезавши се до Ћемер-Капије, |
| дуго лупало неисказано брзо и јако, она га чула.</p> <p>— Никако нисам мислила да ћу остати жив |
| , што и ништа.{S} Млад, леп, мушко: она га није познавала, и није с човеком седела, осећала да |
| тог голуба; он јој долете на раме ; она га нахрани из скута.{S} После, с неном оде у коначко дв |
| мушко, за њу потпуно страно, туђе; она га никад није видела.{S} То је Осман-беј, њен млађи дев |
| е чело, па је подиже на своје теме; она га привуче к себи, омириса му лице муцајући:</p> <p>— Б |
| иде Рамазан.</p> <p>Рамазан!...{S} Она га се није ниједанпут сетила, а тек што није дошао!...{ |
| .{S} И говораше јој о болу срца.{S} Она га зна.{S} Она је волела.{S} Она воли.{S} Њено срце не |
| а ону с дувком...{S} Њој потрча.{S} Она га не виде, али га осети, па задрхта, и прво јој дође д |
| они сад очекују, чему се надају?{S} Она га не моли да се не опије, не пада преда њ, не грли му |
| заједно са „слаткима поздравом", а она га метну у недра, па правећи дубока темена и смејући се |
| судњем дану оптужује...{S} Отиде, а она га не испрати, нити му на ноге устаде: први пут како се |
| на ухо, увлачећи се у њену свест, а она га гони руком из свести...{S} Па оде мислити на Мерсију |
| !“ мишљаше.{S} За толики низ година она га неуљудно и не погледа, а гле шта сад говори.{S} Кад |
| комад плаве свиле.{S} Из очеве куће она га никад целог не види. „Бог је створио небо за свакога |
| к је била мала, нарочито играчке, и она га је за то волела као оца, и била му за поклоне захвал |
| "14" /> Он је млад, леп, отмен, али она га воли што јој се јавио, и ако је не познаје.{S} Напос |
| ски, енглески, немачки...{S} Енглескиња га васпитавала, била му гувернанта, као ви мени, и друк |
| чињаше ми се као Енглез:{S} Енглескиња га васпитавала.{S} Кад га, кроз кафез, видеше две његов |
| очи на његово сухо лице — кваси га, па га поквашено љуби, с њега пије своје сузе, <hi>њега</hi |
| фез погледала,</l> <l>Вид'ла сам га, па га заволела.</l> <p>— Црним се повезала! узвикну Фатма. |
| еђу два млада и мртва пијана чочека, па га узе служити мастиком: једну чашу сипа њему, једну се |
| ољна: чезне за мајком.{S} Криви оца, па га правда, и опет га криви и правда.{S} Крива му је њин |
| арода, много је савршенији од нашег, па га ипак називају несавременом, преживелом установом.{S} |
| ити; у вече јој узима цвеће из косе, па га затвара у једну ваздан кићену кутију, где су му друг |
| чно и готово хладно; она то осетише, па га оставише, спремна да заплачу.{S} Он ништа не опази, |
| мило писмо, па га десет пута пољуби, па га извади и ижљуби, и опет га метну у куверт, па га нам |
| ажити бол, који осећају сви укућани, па га поштују и боје га се као Бога, и од њега, тога бола, |
| ао њене очи.{S} Видела да га гледам, па га скидала и метала мени на главу.{S} Да знаш како ми ј |
| мним очима; овога сам видела чулним, па га гледам умним, па ћу га опет гледати чулним, даће Бог |
| змилована.{S} С оне три се затварао, па га нисмо виђали поваздан.{S} Кад изиђу, оне јадне малак |
| тражи.“ И метну у куверт мило писмо, па га десет пута пољуби, па га извади и ижљуби, и опет га |
| а главу, метну му празну кесу у џеп, па га с кафеџијом, сасвим бесвесног, као мртвог, натовари |
| лим.{S} Најчешће мислим на револвер, па га у мислима узимам, сакривам под јастук, <pb n="103" / |
| и ижљуби, и опет га метну у куверт, па га намести на главу и пође тако по соби, — врача: да оп |
| ину кућу, више од годину дана пусту, па га задржала мајка.{S} Стара је чула од Арифе где јој је |
| и рече:</p> <p>— Какав је мој отац, па га ја никад нисам наљутила осим...</p> <p>— Шта кажеш?{ |
| сле га слуге савладаше, узеше му нож па га уведоше у једну собу, где га мајка мољаше да легне з |
| .Ф.</hi> </p> <p>Фатма затвори писмо па га даде робињи заједно са „слаткима поздравом", а она г |
| а рецепт; али, пошто га прочита, исцепа га, с речима;</p> <p>— Кали броматиум квари стомак.{S} |
| као да нестаје, ишчезава.</p> <p>Стара га слуша и клима главом, и ако ништа не разуме.</p> <p> |
| } Жена кад хоће да иде у комшилук, пита га: „Имам ли допуст, беј-ефенди?“ Напослетку, он ништа |
| једну столицу, и мисли шта ће: срамота га да се пред њом појави.{S} У томе, она уђе и не рекав |
| таде постиђен, али не због онога за шта га она као у судњем дану оптужује...{S} Отиде, а она га |
| а врата гледа га целом душом а не пушта га унутра, док Мерсије не покрије косу...</p> <p>Лепа д |
| зила.“ И сва срећна окрене му се, слуша га, а после му казује шта је она учила и читала.</p> <p |
| на урлање побеснелих паса.{S} Дохватив га преко половине, берберин га посади па један отрцан м |
| али кад дође, опет беше тужан.{S} Друг га поведе к најлепшој, али он с пуно одвратности окрете |
| донесе мени вереникову слику.{S} О, кад га видех!...{S} То је био други пашић, други човек.</p> |
| з:{S} Енглескиња га васпитавала.{S} Кад га, кроз кафез, видеше две његове рођаке и једна сестра |
| жмури, па тек отвори очи и рече: — Кад га видим и није ми толико колико кад говорим о њему...{ |
| p> <p>Један дан дође му телеграм, а кад га је отварао, руке су му се тресле као кад је отварао |
| и: жао ми је било да се не разочара кад га воли.{S} Доцније сам крила да му не би отишла с <hi> |
| тебе ..</p> <p>И после је испитује кад га се највише сећала, кад је била сама или с другарицам |
| ги један исти човек!{S} Не крије се кад га дочекује и испраћа, не стиди се кад из собе изиђе св |
| затварале очи да гледају њега ; али кад га се нису могле сетити живог, гледале су му слику, кој |
| кога није имала.{S} Како ће им бити кад га понесу!{S} Одгледаће га и за њим ће нарицати као за |
| а.{S} Она му прича како јој је било кад га је срела, и да је увек желела изићи, само не једанпу |
| за њега.{S} Чудим се како не умрех кад га, онда кад си ти била код мене, видех, нарочито кад ч |
| егова кућа, породица, и богатство. „Кад га воли, мајчице, да је дамо: ја њега бар познајем, наш |
| заспа; сања њега: он као на јави, никад га није снила овако.{S} Кад устаде и спреми се, пође по |
| е му кеса пуна, ујутру празна.{S} Никад га не питах, где ти је новац.{S} Ја сам му пунила кесу, |
| оспођице, ја не доврших писмо...{S} Сад га настављам, и ако је врло дугачко, и почињем са: „Нем |
| суто!...{S} Ја сам њега волела..{S} Сад га, чини ми се, још више волим.{S} Или, несрећа је начи |
| е опио, а овамо, врло му је тешко: стид га је од ње.{S} Она се усправи и притисну своје мокре о |
| имао је две жене; то вече, ниједне: обе га остависмо.{S} И са живом муком, управо султановом Ир |
| му нож па га уведоше у једну собу, где га мајка мољаше да легне зовући га султаном, зеницом; а |
| жан...{S} Срете га један друг, и поведе га на Молос, новим певачицама.{S} Он се као мало разгал |
| м што се јуче...</p> <p>— Опио, прекиде га Ариф, и даде му знак очима да ћути.</p> <p>Јер она ј |
| на трећега...{S} Страшно!...{S} Прободе га ножем...{S} Младић умре а његов отац тужи мога сина. |
| , није робиња.</p> <p>Па оде њему и узе га миловати по коси и опалу лицу; он се не брани, ћути: |
| ијатељ потапка мога оца по рамену и узе га гледати за сузним очима, говорећи: „Гле, пријатељу, |
| мислим да је <hi>он</hi> истински, није га створила фантазија младе турске девојке...{S} Он ист |
| она му глас познаде. <pb n="25" /> Није га видела читав месец, и није га нахранила из скута, па |
| " /> Није га видела читав месец, и није га нахранила из скута, па сад, осетио је зацело да је о |
| ећају сви укућани, па га поштују и боје га се као Бога, и од њега, тога бола, крију оружје, пуш |
| кога воли — стеже, мучи, тобоже милује га, и друг му побегне; а он, исто као сад: грознице, бу |
| га кога смо виделе кроз решетке, виделе га први пут уочи венчања.</p> <p>— Тешко нама! узвикну |
| на главу па се прошетах по соби, после га узех на глас читати.{S} Никад ми овако није имао сми |
| и узео те направио од земље бога; после га однео <pb n="59" /> у башту, наместио га под кипарис |
| мило писмо од миле Госпођице.{S} После га опет неколико пута прочита, и страсно пољуби, па нај |
| одмах не да Отпусног Писма.{S} Најпосле га добих, једва, с муком, па се удадох за човека широки |
| ама и ногама, ружаше Фатму.{S} Најпосле га слуге савладаше, узеше му нож па га уведоше у једну |
| “.{S} Не рече: „Ала смо луде, па одатле га можемо најпре видети", а то помисли и због тога скоч |
| ући „ааа! ааа!“, пошто се искашљао; оне га и сад дочекаше само с покривеном косом, Нурије, забо |
| о подне, па се више није вратио.{S} Оне га чекају, изгледају, а он и не мисли да се врати.{S} Л |
| о као у нешто што је толико дивно а оне га тако ретко виде, гледају.{S} Али данас је било време |
| је жена што фес, капут: купи га, понесе га, изиђе му из воље, баци га.{S} Ја му жалим три венча |
| ју, говори један њен слуга.</p> <p>Носе га у собу, полажу га на постељу, раскопчавају га, трљај |
| је што не може он да је види, овде, те га слала па Јалије, свако предвече, сваку ноћ, кад је б |
| лашена, дршћући, не умеде наћи крпу, те га зави у један свој везен јаглук, и метну га снаси на |
| о је весела кад је он тужан...{S} Срете га један друг, и поведе га на Молос, новим певачицама.{ |
| је арапски племић.</p> <p>— Па позовите га, рекоше старци.</p> <p>После четврт часа, он је био |
| ори: „Покупите сав овај накит, продајте га, и тим новцем створите Сиротињски фонд; и знајте да |
| утра и прексутра...{S} А ви, не читајте га одједанпут, један дан.{S} Кад с париских улица допир |
| хте ми дати Отпуснога Писма!{S} Бог ће га казнити.{S} Дан казне свих тирана тако је близу; ја |
| е.{S} А чим напуни четири године, он ће га дати у школу; „почетак школе" биће свечан: гостију п |
| p>— За протераницу?</p> <p>— Падишах ће га помиловати.</p> <p>— За пропалицу?...{S} Чиме ће те |
| ће им бити кад га понесу!{S} Одгледаће га и за њим ће нарицати као за милим мртвацем.</p> </di |
| неће смети изићи пред другове: исмејаће га...</p> <p>И смисли да то поправи, те набави пуномоћн |
| Кафези су истина густи; опет... видеће га.{S} Или, нека се она налази уз капију и нека се капи |
| ера најлепшу међу најлепшима, <hi>узеће га</hi> Зејна...{S} У лудилу од страсти, чак заборавља |
| мљана уста мичу.{S} Једнога дана затече га тако занесеног један дервиш, и кад виде да обожава з |
| идела: удадох се по слици...{S} Послаше га са службом у унутрашњост, где се упознадох с једном |
| ref target="#SRP19120_N109" /> и мољаше га да се сагне да га пољуби.{S} А он, запет оним, омило |
| а, а с вишњикастог феса кићанка удараше га по црним обрвама.</p> <p>Кад дођоше до једне раскрсн |
| о тврдо.</p> <p>— Једанпут само, и више га није ни видела: отишао... то јест протеран у Европу. |
| јој непољубљено, и она се збуни и више га не упита, зашто му је мајка несрећна.</p> <p>Он се и |
| ртвог, натовари на једна кола, понесоше га кући...</p> <p>Како је страшна лупа у врата кад се о |
| /p> <p>Опет прочита писмо, и нађе да би га могла послати, само да у њему није оно о замишљеном |
| и с њим, и разговарала се, и гледала би га у лице, у очи, целог, не као кроз кафез, не као кроз |
| у срцу осети страхобу... — смождила би га.{S} А ништа му не рече, и због тога презире себе, шт |
| орти !{S} И кад би смела од оца, она би га увек носила.{S} Али младеж на грлу, елиф између обрв |
| суседом...{S} О то њено срце!{S} Кад би га могла узети и метнути у своје!...{S} Рано, те понова |
| ђерђефа.{S} Дође му на њ криво, сад би га исекао, а малопре би га миловао.{S} Што га не поглед |
| у тражиле њега да виде.{S} И Мерсије би га познала по слици.{S} Она зна да му је слика из Париз |
| њ криво, сад би га исекао, а малопре би га миловао.{S} Што га не погледа отворено, разуме: стид |
| срећна.{S} Увек би га гледала, увек би га слушала, довека би се држала с њим за руку, никад не |
| н поред ње и била је срећна.{S} Увек би га гледала, увек би га слушала, довека би се држала с њ |
| се, да је пољуби; она, преплашена, одби га, и сакри лице...</p> <p>— Па зар цео месец тако?</p> |
| је моје сут-ане, Нурије-хануме.{S} И ви га се може бити сећате, драга госпођице; видели сте му |
| кутију, пуну француских писама, остави га шапћући: „Буди с њима: сва су ми од моје Госпођице“, |
| {S} Нашао га, с друговима...{S} Другови га доведоше мени.{S} Кад видех свога сина, препадох се, |
| растура, или злоставља жену, добри људи га светују, да се остави тога и да пред сведоцима да ре |
| где сузе!“ мисли, па му се чуди, и боји га се.{S} И ако је млада, она је била код небројено нев |
| олазио у Солун, није му дао стриц, који га је био узео под своје, немајући деце; а сад му је та |
| </p> <p>После додаде:</p> <p>— Јесте ли га ви кадгод видели, Емир-ханум?</p> <p>— Ја... јесам.{ |
| ео, преко старе кадуне пита је: хоће ли га кад му умре брат... да му буде жена.{S} Она му не од |
| .{S} Њој потрча.{S} Она га не виде, али га осети, па задрхта, и прво јој дође да се гласно насм |
| .{S} И ја сам можда имала неки бол, али га нисам свету причала.{S} Што се тиче тога, ја сам и с |
| ема жени постаде суров, вређаше је; али га она вољаше, те се прављаше да ништа не види, угађаше |
| анино двориште: нисмо га виделе.{S} Али га видесмо кроз кафез из ненине одаје.{S} Сваки дан га |
| а то венчање не признајем.</p> <p>— Али га признаје Бог.</p> <p>— О, мајчице, да ниси и ти жена |
| да се опио, Фатма је његова.{S} Варали га као дете.{S} Каква три венчања, какво губљење права! |
| еја су дошла два његова друга, и одвели га“; њој грунуше сузе — отишао неиспраћен !{S} И сваки |
| пошао с много старијима од себе: водили га по кафанама, и да гледа <hi>Карађоз</hi>.{S} Стамбол |
| „За живот!{S} И она стара Јерменка воли га!...“ Ја сам, драга госпођице, сто пута пожелела да с |
| орбу на један дуд сав у сунцу, и замоли га.{S} Он испрва неће, не воли да се меша у туђе послов |
| уди неваспитани.{S} Још док је мало, ми га пуштамо да ради што хоће и говоримо: „Ако, мушко је“ |
| е, скупоцено је.{S} Један дан, мајка ми га изнесе, а ја хтедох да изгубим свест.{S} Кад та челе |
| Он, дирнут мојим јадом, обећа да ће ми га доводити сваке године, и да ће с њим код мене седети |
| Ја немам овде наочара, дај, прочитај ми га, чедо, да видим шта је све у њему.“ А ја, то писмо п |
| човека у тридесет деветој години, ожени га једном, нежна здравља, једанаестогодишњом девојчицом |
| је Џемал-беј заборављајући на све: опи га дим дувана, мирис рибе и мастике...{S} Дим се дигао |
| вратку, купи најфинијег ратлокума, купи га <pb n="247" /> њој..{S} Уз капију опет је била она с |
| у.{S} Њему је жена што фес, капут: купи га, понесе га, изиђе му из воље, баци га.{S} Ја му жали |
| не, „она толико воли француски и говори га и кад треба и где не треба: пред клањање, и код мртв |
| с непажње.<pb n="29" /></p> <p>Затвори га, адресова га, па се сети шта је писала.{S} Овако отв |
| <hi>али</hi> просто нас буни.{S} Изгори га, молим те, и ако је на француском.{S} У петак ћу ти |
| зна и ово.</p> <p>— Шта рече: видела си га у вашој башти?</p> <p>— Јесте, слатка тејзе.</p> <p> |
| а невиђено, ха! ха! ха!...{S} Видела си га кроз кафез?...</p> <p>— Прво с беј-аџова балкона, па |
| — Кад? рече веома тихо.</p> <p>— Кад си га заволела?</p> <p>Она нешто промуца, али ништа не уме |
| викнуо: „Како то да га волиш!{S} Где си га видела, кад никада не идеш пешице?“...{S} Питаћете, |
| школовања у Паризу.</p> <p>— Па где си га ти видела по Богу? упита гошћа још радозналије.</p> |
| у недрима кад је толики омар?{S} Ти си га поквасила знојем, па сад не могу да га пољубим, рече |
| чини да би у њ стао свет, а оно — ти си га испунила...{S} Твој отац не би мене за зета, пошто с |
| да га дочекаш у оној хаљини у којој си га испратила.{S} Јер и ако си иста, изгледаћеш му као д |
| ила сам, нене, зелен калпак.“ — „Ако си га снила онако, радоваћеш се — зелено.“ — „Снила сам га |
| ануму, рече Мерсије.</p> <p>— Па зар си га по слици познала, кјучук-ханум?</p> <p>А она под тим |
| е мокре очи на његово сухо лице — кваси га, па га поквашено љуби, с њега пије своје сузе, <hi>њ |
| екијама: тај глас подиже човека, узноси га на небо и преводи преко <hi>срата</hi>, (моста од дл |
| и му писмо дошло у руке.{S} Не шаљем ти га поштом (не смем), већ по једној новој.{S} Развићу је |
| небу се појави огроман пожар, обухвати га целог.{S} Међу животињама завлада паника као и међу |
| у устаде, и не рекавши ни речи, испрати га само до собних врата: даље је ноге нису носиле.{S} И |
| уга, затвори писмо непрочитано, испрати га и нађе Фатму.{S} Она бејаше у једној малој соби из д |
| необичном тренутном расположењу испрати га.{S} А после, сто пута се покаја што га је испратила |
| ближњега опасти, завидети му, оговорити га.{S} Пиј, сине, али мало, мање, да се не трујеш, млад |
| ше и одмах почеше о Осман-беју, хвалећи га, говорећи о његовој лепоти; и Фатма опет рече да га |
| за текију, рече Ариф.</p> <p>— Моја кћи га се не би додворила.{S} Па зар опет распуштеница?{S} |
| е врте као чигре и лете као пера зовући га у загрљај...</p> <p>О, колико је интиман и свет овај |
| бу, где га мајка мољаше да легне зовући га султаном, зеницом; а он викаше, називајући своју чис |
| ев...{S} Гневила се на мужа, називајући га у души злочинцем.{S} Она му никад није могла опрости |
| јбољег мужа,“ помисли Фахрије гледајући га, и чињаше јој се неверица; јер он није имао нежан из |
| шићи и доња вилица, а она, не гледајући га, покриваше лице рукама и плачући муцаше: „Тешко мени |
| ате? рече она као љутито и не гледајући га.</p> <p>— Кажите ханум-ефендији и хануми да дођу.</p |
| нешто говори мој муж, да га, слушајући га, гледам у очи с подигнутом главом: тек би ми се тада |
| и га, понесе га, изиђе му из воље, баци га.{S} Ја му жалим три венчане жене, нарочито ону што ј |
| човека начини старијим но што је, научи га да дубоко осећа, да много размишља..{S} Нисам верова |
| ! узвикнуше оне престрављено погледавши га у лице које беше страшно.</p> <p>— Депеша... ено...{ |
| о“ и стаде говорити лудости.{S} Видевши га оваквог, она се промени, јер је имала неку необјашњи |
| нису надале, нарочито Фатма, те видевши га изненада, близу себе, пред собом, после толиког врем |
| а, брата од тетке Емир-Фатми, и видевши га, погуркују се, стежу се, уздишу, румене, као да ника |
| муфтија и оде.</p> <p>Ибрахим-Хасан беј га дочека с много поштовања, као велико свештено лице, |
| а, узе љубити свекрви скут; свекрва јој га вуче и вели:</p> <p>— Остави се, Бога ти!{S} Зар мен |
| од свиле и крупна бисера; а донела јој га њена сута, те је уверена да је од Мурад-Џемал-беја.{ |
| ажи; ако је штогод њено код нас, ми јој га не враћамо.{S} Откад не говоре, а једна другу помињу |
| ко ти се чини да га сад нема, ти си јој га натраг узела, јер ти си јој га и дала.{S} Ариф-ханум |
| и си јој га натраг узела, јер ти си јој га и дала.{S} Ариф-ханум, кћери, хоћеш ли да ти исприча |
| охвати; ако хоће да обуче ћурак, он јој га придржи.{S} Она се овоме радује као оном поздраву на |
| Развићу је, раскопчаћу је, метнућу јој га на срце као <hi>она блага</hi>, хартије... па ћу је |
| вропи је брак много савршенији, па ипак га називају преживелом установом и раде му на реформи.“ |
| шког болесника, једне да се одморе, док га друге чувају.{S} И као што би им се онда понекад учи |
| м па покријем очи, <pb n="27" /> гледам га и с њим се разговарам...{S} Ви сте ме толико пута тр |
| } Стојим, сирота, као кривац, не гледам га, а осећам да жели нешто да ми каже.{S} Али он не каз |
| оклон који морамо вратити Богу, кад нам га затражи.{S} Живот је свећа коју Бог пали, па он треб |
| ла.“ И он ју је слушао и ћутао.{S} Срам га било!{S} И кад би та његова жена, одрасла у богатств |
| му био дебео и мало промукао.{S} Да сам га раније видела и заволела га, нити бих му спазила јаб |
| лико га волим.{S} Ја сам мислила да сам га изгубила... луд.{S} А сад кад видим да га опет имам, |
| очи, уста, стас, узраст ја сама; ја сам га задахнула својом душом.{S} А ономе је дао душу Бог.{ |
| сам кафез погледала,</l> <l>Вид'ла сам га, па га заволела.</l> <p>— Црним се повезала! узвикну |
| смевала што има велики нос, и звала сам га „носоња“.{S} Једног дана, моме оцу дође један стари |
| рема мени био друкчији.{S} И лагала сам га..{S} Ако кажем да хоћу рођаци, не да; ако кажем да х |
| езу, измислила сам драго, замишљала сам га.{S} Ја, затворена, нисам могла виђати младиће, па... |
| ека гроб слаткога де Мисеа: познала сам га по жалосној врби...{S} На гроб сам му метнула велику |
| во писмо почела јутрос рано, писала сам га ваздан и нисам га завршила..{S} Ја бих вама писала и |
| била сам ваше драго писмо, и љубила сам га, љубила...{S} Ви ме не грдите, ви ми тако лепо пишет |
| о, радоваћеш се — зелено.“ — „Снила сам га на глави." „Е, удаћеш се.“ Она се засмеја, као малоч |
| несрећна: муж ми се није допао, кад сам га видела, прво вече: имао је велику јабучицу, а глас м |
| , јадне ми!...{S} А знате ли одакле сам га видела?{S} С беј-аџова<ref target="#SRP19120_N31" /> |
| па ме било срамота.{S} Ко зна како сам га наместила!...{S} Боже, колико сам сањала, с Мерсијом |
| послато преко мене.{S} Опрости што сам га отворила: била сам радознала!{S} Да видиш, душо, <hi |
| азница, па сам ипак све чинила, јер сам га волела, и мислила сам да он мене воли.{S} Али, каква |
| пунио; поклон нисам узео натраг већ сам га купио!“...{S} А Богу и текијама учини како се завето |
| а њега просто никад нисам видела, нисам га ни у сну снила, и он је требао да ми буде <hi>муж</h |
| ене је остављао саму код куће.{S} Нисам га волела, а угађала сам му: знала сам да је он муж, ја |
| трос рано, писала сам га ваздан и нисам га завршила..{S} Ја бих вама писала и данас и сутра и п |
| сам на њега већ и заборавила, а и мрзим га: уображен.{S} Ја не знам с ким бих.{S} Мени се сви д |
| оде.{S} Али и сиротињско плаче, с муком га преваре и доведу... досади му се његово чудно милова |
| је крило њено девојачко лице, јер женом га је метнула једанпут.{S} И све због њега, све за њега |
| роз кафез из ненине одаје.{S} Сваки дан га видим; сваки час пролази и гледа у решетке, као да н |
| S} Дохватив га преко половине, берберин га посади па један отрцан миндерлук међу два млада и мр |
| до познаника: све истина онако.{S} И он га тада дао својој мајци, она мени.{S} На пошту сам одн |
| али томе детету се брзо досади (јер он га стиска, да га удави), па неће више к њему; а он за њ |
| аћи.{S} Послах роба по сина...{S} Нашао га, с друговима...{S} Другови га доведоше мени.{S} Кад |
| не за кућу и децу: муж јој не умре него га протераше у Европу за чланак у новинама где се нашле |
| а однео <pb n="59" /> у башту, наместио га под кипарисима крај гроба своје мајке и клањао пред |
| енутка шербет или коју кап земзема, ако га има: „Агара је њим угасила жеђ сину Исмајилу".. а за |
| амо што је тај племић чудне нарави: ако га се не додвори, опет распуштеница.{S} Како је <pb n=" |
| адости, све исприча: <pb n="33" /> како га је видела на Јалијама, како се с њим гледала, и како |
| цу; он се не брани, ћути: миран је како га она никад досад није видела.{S} Обрадовавши се, истр |
| а се сећа тога вука у овчјој кожи (како га она прозвала), како је био нежан с њом кад им се при |
| е трже — он, опет леп, опет мио, колико га воли!{S} Затвори очи, види му покрете, чује му глас, |
| ли, несрећа је начинила да видим колико га волим.{S} Ја сам мислила да сам га изгубила... луд.{ |
| уде више жена?{S} Ми добро знамо колико га она воли, рече Ариф.</p> <p>— Па венчаћемо их, изуст |
| роде.{S} Кад би заволео неко дете, нико га од њега не би могао одвојити; али томе детету се брз |
| ема некоме кога никад није видела, само га замишљала...{S} Она је чезнула за тим замишљеним чов |
| смо гледале у сут-анино двориште: нисмо га виделе.{S} Али га видесмо кроз кафез из ненине одаје |
| зана, пред вече.</p> <p>Благо мени, ето га!{S} Ја му чујем кораке, па ми се чини као да иде Про |
| томе се зачује његов ход.</p> <p>— Ето га! узвикне Фатма радосно и скочи: кроз отшкринута врат |
| исекао, а малопре би га миловао.{S} Што га не погледа отворено, разуме: стиди се, нису сами; ал |
| га.{S} А после, сто пута се покаја што га је испратила и сто пута рече: ако!</p> </div> <pb n= |
| јој драгој роб бива,“ него је слуша што га тера нешто из њега, чему он не зна имена.{S} Поред о |
| — слободу.{S} И зато што га воли и што га се не боји, она му не казује само обичне своје тајне |
| о пред њим да проговорим, не толико што га се бојим, колико што ме од њега срамота.{S} У нас, п |
| је из добре породице и богат, зато што га се ти не би могла додворити па би те пустио.{S} Куд |
| ке жене немају — слободу.{S} И зато што га воли и што га се не боји, она му не казује само обич |
| мозак, сваки живац?{S} Где је мотор што га је покретао на рад — срце?{S} Где је амбиција — био |
| у Османа, па написа рецепт; али, пошто га прочита, исцепа га, с речима;</p> <p>— Кали броматиу |
| } S.{S} Тејзино писмо ћу изгорети пошто га прочитам и ижљубим.</p> <p> <hi>Е.Ф.</hi> </p> <p>Фа |
| д би та жена чула како ју је лагао, зар га не би оставила и не сачекавши да јој падне треће вен |
| тано гледао да остане с њом насамо, јер га је почела обузимати љубав, страст да је има.{S} И чи |
| ј! преклиње сестра и плаче.</p> <p>Брат га вуче за капут, задржава; а Фатма, збуњена, уплашена, |
| ла како сам је први пут видео.“ Па опет га спопаде бол, још жешћи, и неописана љутина, јер види |
| ком.{S} Криви оца, па га правда, и опет га криви и правда.{S} Крива му је њина вера и обичаји, |
| а пољуби, па га извади и ижљуби, и опет га метну у куверт, па га намести на главу и пође тако п |
| виђајући децу свакога петка.{S} Страст га распињаше као демон, и не знајући чим ће да јој се о |
| девојком.{S} За девојке опет боље: могу га видети кроз кафез, у пролазу, на слици; али за људе: |
| ен слуга.</p> <p>Носе га у собу, полажу га на постељу, раскопчавају га, трљају га, цеде му у ус |
| обу, полажу га на постељу, раскопчавају га, трљају га, цеде му у уста „фушкију", квасе му теме |
| га на постељу, раскопчавају га, трљају га, цеде му у уста „фушкију", квасе му теме и трљају сл |
| се по кући: доливају шербет, испраћају га гостима.{S} И поче говорити о другој радости.{S} Уну |
| ред свекрвом), гледају у беја и слушају га; он, обучен а бос, једном руком држи чибук, другом х |
| отвори стакалце с мастиком, принесе му га:</p> <p>— Сине!</p> <p>Он ћути као да је онемео; она |
| обожава земљу, он му узе бога и тресну га о земљу.{S} Од тога треска лончар се расвести и виде |
| зави у један свој везен јаглук, и метну га снаси на табане.</p> <p>— Да зовемо доктора? рече Ос |
| лаву, па ногу пред ногу, и због тога су га прозвали <hi>Бујукбурунли</hi>, то јест носоња, што |
| оја и укуса, с драгим камењем као да су га купиле у Солунском пољу, с бисером као да су га вади |
| е у Солунском пољу, с бисером као да су га вадиле из Солунског залива.{S} Свекрва, у љубичастој |
| се сад каже?{S} Материна недра могла су га отрезнити, али му не би могла ублажити бол, који осе |
| обе викнуше, у један глас: „Он!“ Обе су га познале.{S} Емир, узбуђена, збуњена, не знађаше шта |
| од мене и од свих мојих сестара које су га читале...{S} Гледала сам у његово лепо лице од мрамо |
| астан.{S} Њине жене књижевници звале су га још и „Превазишао Себе“, зато што је у једној његово |
| нале да је то био говор вода.{S} Оне су га слушале с необичним усхићењем једанпут кад су ишле к |
| ипут.{S} Па ако волиш Џемал-беја, ја ћу га молити да ти опрости.{S} Ја знам шта је код младих.. |
| и.{S} Да испитамо њено срце...{S} Ја ћу га испитати.{S} Да видимо да ли јој је срце слободно, и |
| је Осман.{S} Пратићу га до куће, па ћу га убити.“ Али лепи Турчин сврати у један дућан, он про |
| идела чулним, па га гледам умним, па ћу га опет гледати чулним, даће Бог!</p> <p>Госпођице, то |
| ли још горе: ако ме изгрди!{S} Не, нећу га послати, нека га у мојој фијоци.“</p> <p>Па ипак, јо |
| е спустим, срећна, поред њега, пољубићу га у два плава дубока језера покривена тмином... али по |
| оким Турчином. „То је Осман.{S} Пратићу га до куће, па ћу га убити.“ Али лепи Турчин сврати у ј |
| >Ово писмо је дугачко, роман...{S} Ариф га узе читати као што би читала какав роман, али с мног |
| се врати...{S} Ја га не пустих, задржах га nа годину: да га се нагледам, и да се одмори...{S} Ч |
| {S} Јуче прође пешке: принц!{S} И видех га на колима: принц!{S} И на коњу: принц!{S} Сута ме је |
| ека кога су ми моји изабрали, и заволех га: он је био врло леп, из куће, чиновник у Сарају.{S} |
| ин остане код куће са слугама.{S} Почех га пуштати с друговима, да није сам.{S} Онако млад треб |
| и дошао из Цариграда Мехмед-беј, ја бих га право у очи гледала, и с њим би се слободно разговар |
| олим, умре и не дознадох.{S} Али ја бих га може бити заволела да је према мени био друкчији.{S} |
| који ме је пробудио.{S} И проклела бих га да га не волим.“ — „Мадам Арстид, јелте?“ питаху у ј |
| могао радити он, радила бих ја, па бих га хранила.“ (Он поцрвене и обори очи.) „Али он ће ради |
| ослетку, можда је и боље овако; кад бих га узела, љубав би нам била сасвим свежа, свака реч нов |
| крет: ја према њему охладнех, и оставих га...{S} Ја нисам осетила да ме жали, те сам се чудила |
| срце ми толико залупа да излети, осетих га под грлом.{S} Јадне, јадне ми!...{S} А знате ли одак |
| д се родио. „К'смет! кажи у злу, па ћеш га лакше поднети.“ Али њу је васпитавала још и њена гув |
| , с рукавицама и штапићем, иде с једним гавазом.{S} Ја помислих да је синчић некога европског к |
| њој отворено причала, а она се љутила и гадила.</p> <p>Пролазиле су године, од слабуњаве једана |
| иду, па све саме, а безочници из овога гадног режима дирају их, штипају их, намигују им..{S} К |
| лободна (бош), заповеди јој да иде оцу, гадну, надувену човеку, који је учио да према свакоме б |
| о су вршили преуређење у нашем друштву, газећи најглавније одредбе из Корана...</p> <p>Ариф-хан |
| ела девојка читаше:</p> <l>Црним сам се газом повезала,</l> <l>Тужна сам ти, сестро, невесела:< |
| стакленој софи прозори су били застрти газом...{S} Бал у салону, ми на софи: све смо виделе ка |
| у шареним антеријама подбрађене зеленим газом, странкиње што живе у Солуну и путнице, Енглескињ |
| едајући крв своје крви, радовала си се; гајила си, и видела кад ти је дете проходало, чула кад |
| ј, сине.{S} Добио си кћер Божјом вољом, гајио је, чувао је као зеницу пуних осамнаест година, п |
| х у затворена кола...{S} Затутње мост у Галати, а ја задрхтах као прут: његова канцеларија није |
| лудо.{S} После овога, ја прођох Пером и Галатом — и мени је све пуно: официра нисам ни опазила, |
| е просута крв, над којом су летели бели галеби, вичући као да су осећали њен мирис; месец је из |
| 8" />, обучена у бели чаршаф а црна као гар, и искезивши беле широке зубе закикота се и похита |
| т замени антеријом.{S} Коса му црна као гар, антерија бела као снег; без појаса је, са широким |
| оли се глава Ђулзаде, црнкиње, црне као гар, с белим башјортиом, која показа оба реда зуба бели |
| , с музиком таласа о животу и вечности, гасио се један живот — умирала је Мерсије...</p> <p>Јут |
| ашчике, досад засуканих рукава, у уским гаћама, чупаве, сад се умивају, беле, чешљају, облаче, |
| ах појави, препаднута, у дугачким белим гаћама као мушко, у краткој кошуљи, раздрљена, с чуперц |
| е широм отворене, само у дугачким белим гаћама, раздрљена, седи и хлади се једном грдно великом |
| Европљанин!{S} Наши би нас дочекали и у гаћама“.{S} Кад се Џемал врати, она седе, пита се с њим |
| та! рече с прага Фатмина мајка, онако у гаћама и кошуљи и с јапанском лепезом.</p> <p>Кад јој с |
| е било као спарушено, а две крупне беле гаћасте кокоши раскрилиле се и отвориле кљун, мало даље |
| а.{S} После, у башти, позва свога белог гаћастог голуба; он јој долете на раме ; она га нахрани |
| е ноге!{S} Емир-Фатма има једнога белог гаћастог голуба, кога из скута храни, па као тога голуб |
| , а снахи дала да јој сашије једне беле гаћице, женске а као за мушкарца: спрема поклон једном |
| као кад какоће кокош!</p> <p>— Или кад гаче гуска, или кад виче патка на кишу.{S} Она је као п |
| дим...{S} Над њим су кружиле две вране гачући као да су осетиле леш...{S} Кипарис јој се лежећ |
| о што ја не дрмам дрвене кафезе као она гвоздене решетке, и што не вичем као она.{S} Али, задрм |
| Чим залупаше тучним звекиром на високој гвозденој капији те лепе куће, опкољене дивним парком а |
| м ружом, много исцветалом, хануме, кроз гвоздену ограду, сасвим европску, опазише једну дежмека |
| жену.{S} Зарези капиџик и метну дебелу гвоздену чивију, па похита сестри.</p> <p>— Аман, Алије |
| аквим приликама диже с пода простирка), где их дочекују невестина мајка и нене, и после поздрав |
| foreign xml:lang="fr">bureau</foreign>, где за писаћим столом сеђаше Џемал, у белим, лаким хаљи |
| ко, у једном од њој непознатих градова, где су жене, по њеном мњењу, овако срећне.{S} Нарочито |
| а онога солунског Књижевничког Друштва, где су те узели за члана.{S} Отиди бар једанпут.</p> <p |
| но било једног великог европског града, где су жене слободне и срећне, ви мислите мало, понеки |
| , посрћући, побеже одатле као с гробља, где јој се учинило да се дижу плоче и појављују мртви к |
| олике куће, где лепи конаци, где земља, где новац?!{S} Из рачуна видех: колико ми потрошио муж |
| на грчком Пиргусу а турским - Јалијама, где су летњиковци солунских богаташа, у једно лепо мајс |
| чочекињама и кафешантанским девојкама, где им се у буновној глави порађа срећна мисао да довед |
| ноћ с фереџама и ћилимима на прозорима, где није шалона или капака, и спавање до само подне, да |
| софу с отвореним шалонама и прозорима, где она ради, мисли, осећа, радује се и тугује, и где ј |
| се да пуши у соби где јој спава ханума, где ја почех песму... <pb n="65" /></p> <p>Пред зору се |
| hi> на зиду, према стиховима из Корана, где је некад, како писаше Госпођици, у свакоме стиху ви |
| те очи као понекад у стихове из Корана, где види Бога. „Доћи ће опет сутра.“ О, те просте речи |
| ако овде кажу.{S} У башти крај Босфора, где се под црним кипарисима бели какво породично гробље |
| а, као уочи петка, запали се где свећа, где лампа, — да се не буде у помрчини кад је вече; а ка |
| азивања своје запрепашћености.{S} Кућа, где је била свадба, бедна и жалосна, мала, ниска, влажн |
| х жена, и у друштву својих сународница, где се врше сви прописи друштвених правила, правила ист |
| отом што бије с њених раширених зеница, где се чита један жесток бол, велики и страшан као што |
| едан велики сто у куту испод степеница, где беше <pb n="136" /> опет једна Мондије-ханумина нас |
| e> <note xml:id="SRP19120_N99">Ложница, где спавају младенци.</note> <note xml:id="SRP19120_N10 |
| Некад се изметне од човека пас; некад, где је расло цвеће, изникне коров.</p> <p>— Ааа!{S} Одк |
| оглед; по стоти пут се пита, одакле је, где је сада кад она мисли на њега, је ли у <hi>Олимпос- |
| лико гробље под кипарисима, око текије, где се сваког четвртка чује молитва дервиша вртача, и м |
| лоне, а на једној њеној соби из авлије, где нема шалона, навучене су густе загасите завесе, те |
| и матерњим језиком у туђини.{S} Али не, где је он, ту ми је отаџбина. <pb n="290" /></p> <p>12 |
| ену у руку и рече:</p> <p>— Аман, нене, где је та ханума што ми је донела од тејзе писмо?</p> < |
| емер Капије, у једно неисказано гурање, где је вика продаваца просто заглушавала уши, а мирис и |
| нама, па брзо пређоше у другу из баште, где бејаше много прозора, и сви широм отворени.{S} Да ј |
| остало, о Алла’!{S} Где су толике куће, где лепи конаци, где земља, где новац?!{S} Из рачуна ви |
| ђи свет, свет ван Солуна, далеки Париз, где се родила Мадмоазел, и Мадам...</p> <p>Овакви разго |
| ући:</p> <p>— За Божју љубав, Ђулренги, где ми је пече и чаршаф?{S} Води ме оцу.{S} У овој кући |
| одвојени од мајке рано...{S} У Европи, где човек жени устаје на ноге и љуби јој руку, дохвата |
| уживањима, да ране залечим.{S} У кући, где је за толико година била свирка и песма, сад плач и |
| S} Где су толике куће, где лепи конаци, где земља, где новац?!{S} Из рачуна видех: колико ми по |
| јер још смо у <hi>старој</hi> Турској, где се писма „губе“.{S} И после, у кући где гостујем св |
| ану а нене и мајка похиташе у комшилук, где не престајаше весеље; слушкиње легоше, а Фатма с ро |
| уништио.{S} Али ова кућа била је храм, где су гореле свеће, моја љубав, и измирна, моје...{S} |
| остељу, на кревет с црвеним покривачем, где спаваше Фатма, покривена чак преко главе.{S} Стара |
| м намештајем а с европском библиотеком, где је поред забавних књига било и школских, као да у к |
| , и дуж целог Молоса, закрченог светом, где је море ударало снажно и ритмично, и запљускивало п |
| ене!...{S} У соби, до собе где спавамо, где сам ја лежала сва уплакана у помрчини, седели су до |
| ту с цвећем исцветалим као у рано лето, где се, између жбунова руже и јасмина, забеласа јашмак |
| а се с њим и рече:</p> <p>— Аман, децо, где сте?</p> <p>Они се погледаше и поцрвенеше.</p> <p>— |
| .{S} Наћи ћу пара, па да бежимо у свет, где сам ја одрастао.{S} Би ли са мном?“ Он говори, она |
| S} Послаше га са службом у унутрашњост, где се упознадох с једном девојком, коју врло заволех.{ |
| је полете ка капији, а пашиница у собу, где спаваше Фатма; чучну крај њене постеље, наднесе се |
| тва; сад ће њих двоје ићи у своју собу, где ће ћеретати до зоре.{S} Али са улице јако зазвони з |
| доци одоше у џамију, а он у своју собу, где нађе Фатму (свекрва је ту послала).{S} Седели су је |
| зеше му нож па га уведоше у једну собу, где га мајка мољаше да легне зовући га султаном, зеницо |
| орне седе и разговарају се о Цариграду, где се нису осећале пријатно, а сад им је све као нека |
| чи приковаше се за једну тачку на зиду, где без сумње она виде тај туђи свет, свет ван Солуна, |
| ом по Анадолији, и по овом нашем крају, где ће нам се, свакако, како „пророци проричу", родити |
| а затвара у једну ваздан кићену кутију, где су му друге реликвије од ње, жене му и драге, па је |
| ења или страха, већ сама полете конаку, где су слуге.{S} Један истрча пред њу, и видев је голог |
| и су с Џемалом у конаку, жене у харему, где је било и неколико Нуријиних пријатељица.{S} После |
| и, у њој.{S} А он не помишља на кафану, где му је толико друштво, и ако је од њине свадбе прошл |
| та.</p> <p>Он сврати пред трећу кафану, где не бејаше већ ниједног жењеног Турчина.{S} Он ни на |
| њу: види своју тетку дубоко погружену, где с болом помиње ово мало турско место, и са протесто |
| бар да сте на Јалијама, у Новом Солуну, где су толике Донме, и пуно нових, наше вредне жепе; ал |
| алир дивно обучених жена, улазе у кућу, где их једна стара Нишлика, рођака Хасан-бејова, по ниш |
| ништа не виде.{S} Он гледа једну кућу, где ће она бити са својим родитељима: они ће јој сутра |
| <p>Фатма се брзо спреми и оде на софу, где су седеле њена нене и мајка и њена тетка.{S} Чучну |
| а, ујутру празна.{S} Никад га не питах, где ти је новац.{S} Ја сам му пунила кесу, он је празни |
| рије кад јој уђе Емир-Фатма у двориште. где насташе <pb n="138" /> силне враџбине, да би она с |
| Око свекрвиних очију и уста виде боре: где су те боре биле до сада?..{S} И учини јој се стара, |
| риграду, иду у чаршију, иду у безистан; где највише света има, код Бејаз-Куле, на Молосу — иду |
| ноћу да си удовичка кћи. <pb n="98" /> Где је брат, па се не сме, а камо ли отац, овакав отац, |
| .{S} Па шта је мени остало, о Алла’!{S} Где су толике куће, где лепи конаци, где земља, где нов |
| N81">То је страшно!{S} То је ужасно!{S} Где сам ја?</note> <note xml:id="SRP19120_N82">Увек без |
| ени подвикнуо: „Како то да га волиш!{S} Где си га видела, кад никада не идеш пешице?“...{S} Пит |
| е око врата да су тобоже обазриве...{S} Где си ти, чедо, видела мога сина?</p> <p>Ово изненадно |
| ађох себи забаве, подсекавши косу...{S} Где се скупљали хареми?{S} Код мене.{S} Где су бивала в |
| а у туђини сама с децом — ту сам ја.{S} Где је с њене душе накит чијој сам се лепоти и вредност |
| omme ça.“ Францускиња из Туркестана.{S} Где јој лудој паде на памет зарицање!{S} То је преживел |
| Где се скупљали хареми?{S} Код мене.{S} Где су бивала весеља?{S} Код мене.{S} Ко је водно ханум |
| target="#SRP19120_N105" />, шта је?{S} Где ти је муж? чуше се наизменце гласови.</p> <p>Пашини |
| ор што га је покретао на рад — срце?{S} Где је амбиција — био је први?{S} И пред очима му изиђо |
| >— Кад си паметна, што говориш лудо?{S} Где ли је твоја Мадмоазел ?</p> <p>— О, Мадмоазел!{S} О |
| ему све отупело, мозак, сваки живац?{S} Где је мотор што га је покретао на рад — срце?{S} Где ј |
| воли...{S} Нек продужи школу.</p> <p>— Где да је продужи? <pb n="189" /></p> <p>— У Европи, ре |
| у срете Ђулбејазу и брзо рече:</p> <p>— Где је кујчук-ханум?</p> <p>— Отишла, одговори му она а |
| с може дворити сама, сутра с ортаком, а где су у кући ортаци, ту се не пева,“ мисли стара и бри |
| бејови него где су цариградске паше; а где се год састане са Солуњанима, ређа им имена зетових |
| ди.{S} Прљав.{S} Да иде у хамам...{S} А где ће опрати душу?{S} Боље је што нема Фатме.{S} Како |
| амо ногу, тамо руку, тамо главу...{S} А где ли би било срце, оно широко, велико срце њом испуње |
| И она лепа, млада, његових година.{S} А где је у кући више жена, ту се не зна за мир; ако им му |
| рено, па од радости заплака.</p> <p>— А где су, душо, моја писма?</p> <p>Она поцрвене, збуни се |
| е Европљанче!“ <pb n="96" /></p> <p>— А где је Фатма?</p> <p>— Као свака испрошеница, сакривена |
| од тетке, он би већ био далеко од града где је толико ожалошћен и осрамоћен.{S} Али кад чу шта |
| о сам ушила У хамајлију.</p> <p>Не каза где јој је хамајлија; али, њему то каза љубав, те је ра |
| ео, а узео си дете ради једног тренутка где си се ти човек претворио у животињу.{S} И ја сам тр |
| јако поцрвене, па клече крај миндерлука где јој сеђаше свекрва, и пружи јој руку с гривном.</p> |
| протераше у Европу за чланак у новинама где се нашле речи <hi>звезда</hi> и <hi>слобода</hi>.{S |
| ао је, и застајкивао је пред кафаницама где је било пуно Турака, пред вече највише самаца што с |
| крају вароши убивеног.{S} По крајевима где Турци живе, тишина је.{S} И ако је децембар увелике |
| и каже:</p> <p>— Пољубила сам те устима где су пољупци љубави.</p> <p>Мерсију ово силно узбуди, |
| је година како Ибрахим-Хасан-беј не зна где му је кћи.{S} Једни говоре да је у Цариграду, а дру |
| су се некад <hi>тако</hi> допадали; па где су сад они?{S} Ја их се више и не сећам.{S} Јер, ип |
| ошао са школовања у Паризу.</p> <p>— Па где си га ти видела по Богу? упита гошћа још радозналиј |
| преко предсобља као дух, приђе уз врата где је он, и прислонивши лице на довратак, учини јој се |
| да говоре, она не сме...{S} Да их пита где је Џемал-беј?{S} Ко зна шта ће јој одговорити, шта |
| {S} Оне то гледају, ћуте.{S} Да их пита где је Џемал-беј?...{S} Не, лећи ће.{S} Никад јој није |
| } Фатме ни ту нема.{S} Хтеде да их пита где је, па не смеде.{S} У предсобљу срете Ђулбејазу и б |
| и године; кад јој вереник дође из места где је са службом, код њих руча, код њих вечера, код њи |
| је прекодан забрањено, премда има кућа где се рамазанских ноћи једе и ради, али не весели, јер |
| ањарија, зовући ме на час...{S} Па кућа где нам је била, и каква!{S} Час у Солуну, нас у Европи |
| јено невеста и мртваца, и видела је оца где пољубив мртву кћер не заплака, па се није чудила: у |
| а од живота; а живот јој је: кућа, град где се осећа покрет харема, њено интернационално друштв |
| кад <pb n="108" /> се укаже Солун, град где су је пробудиле из сна од опијума датог муслиманкам |
| ти муслиманка и ићи развијена кроз град где има муслимана као што је мој отац?{S} На њиним свад |
| их је целивала, и отишла уз врата собе где јој спавају родитељи, али се брзо измакла и изишла |
| куће, и одвела је до једне велике собе где су на миндерлуцима, на шиљтетима лежале, мртве умор |
| език, а ове жене!...{S} У соби, до собе где спавамо, где сам ја лежала сва уплакана у помрчини, |
| озвавши је у своје друштво.{S} Она седе где нађе место.{S} Пече је дигла, и цело јој се лице ви |
| му се кћи испросила, венчала, он не иде где су солунски бејови него где су цариградске паше; а |
| а туђе...{S} Ја га нађох једанпут, онде где сам најмање мислила да га има; у човеку, мужу!...{S |
| S} Ја сам у њему осетила њине сузе онде где мене моле да не проливам своје... што у туђини доче |
| жена интимна пријатељица и казивала је где је рођена, одрасла, шта је учила, како је васпитана |
| срце моје!{S} Као да си дошла с робије где ти је била у оковима душа, говораше, па јој се наје |
| ма харема...{S} Кад су, на софи, питале где је Фатма, Нурије се тако вешто правила да је весела |
| } Он, тако ми Пророка!{S} Тако ми земље где сам се родила!{S} Малопре сам те слагала Сад ... он |
| окреташе се, као да хоће да се прибере где је.{S} Крај њега, с десне стране, бејаше револвер.{ |
| нара и црне кипарисе, бацила их на море где је назрела црне сирене, лађе.{S} Једна ће од њих су |
| рским кућама, као уочи петка, запали се где свећа, где лампа, — да се не буде у помрчини кад је |
| е кесе“.{S} Он је још обилазио око куће где му живи снаха као покајница.{S} Од „поштених" прија |
| држала мајка.{S} Стара је чула од Арифе где јој је унука, и крила је од свакога, чак и од снаха |
| ред улице, на ширини, и под њим столице где седе Турци, пуше на наргилима и пију кафу из филџан |
| буљуке жена у разнобојним чаршафима, и где је било водоноша с ђугумима, слушкиња с ђувечима, т |
| сам провела више од дванаест година, и где су са мном поступали врло лепо.{S} Садржина тога др |
| ди, мисли, осећа, радује се и тугује, и где јој се сасвим чини да је на лађи, да путује у неки |
| ђе с њом у кућу с турским намештајем, и где је мошус просто гушио.{S} У стакленој софи погледа |
| му буде љубазница, кад да се састају, и где?{S} Тамо, испод Чауш-Манастира, поред каквог напушт |
| оли француски и говори га и кад треба и где не треба: пред клањање, и код мртваца!“ Држи францу |
| их друштава у земљи где је жена ствар и где је слободан само онај који угушује слободу?{S}" Еми |
| молитва за душу Емире и Мерсије; у соби где су јој европске књиге, пуно је турских жена, по мин |
| есет година, прохтело се да пуши у соби где јој спава ханума, где ја почех песму... <pb n="65" |
| обу младенцима.{S} Они су обично у соби где је Мондије-ханумин <foreign xml:lang="fr">bureau</f |
| им француски. — „Јесте, Емир-ханум; али где ће се ове наше срести са Жаном?{S} Биће довека Шонш |
| } Да бежи с њим из ове земље?...{S} Али где јој је он?{S} И понова наједанпут заплака, и наједа |
| нцуз, ја бих се у њега заљубила.{S} Али где да нађем човека?{S} У кући затворена, па улици у за |
| о организовање женских друштава у земљи где је жена ствар и где је слободан само онај који угуш |
| Час-по па се Фатми учини да је у земљи где су од љубави умрли Ромео и Јулија.{S} Али њој није |
| е сународнице и рекох јој да се у земљи где нема слободе не може ништа урадити. „Какво организо |
| у двоја кола, па све одоше Ариф-хануми где затекоше пуно младотуркиња и жена свих нација, међу |
| некад дође у зору, па мајка не пита ни где је био ни с ким је седео...{S} А који је то муслима |
| ошао доцкан, и ја га нисам смела питати где је био.{S} А он је љубоморан чак што сам пред Осман |
| е у гробљу, премда ниједна се и не сети где иде, да се спотиче о камење које је можда притискив |
| где се писма „губе“.{S} И после, у кући где гостујем све старо, од пре двеста, триста година: о |
| том једно место у књизи, и од прве речи где јој беше прст, читаше, тобоже напрежући се да види, |
| ра 1907</p> <p>Ја, бремена, јуче гледам где једу кувано воће, а оне се не пошалише да ме понуде |
| А нене?{S} Шта ће она сама?{S} Чула сам где говори сину: „Да вратимо обележје, то није толика с |
| и, негде у буџаку, стоји котлић с водом где се хлади ракија...{S} А турске жене, које немају аш |
| је седела ова путница и мирисаше наслон где се осећао некакав фини парфим. „Изветрило је,“ рече |
| ледњега часа ..{S} Кад би ме неко питао где ми је отаџбина, ја бих одговорила: тамо где је он.< |
| више није постојало друго место до ово где су Џемал и Фатма.</p> <p>Од оних које Фатма врло во |
| , он не иде где су солунски бејови него где су цариградске паше; а где се год састане са Солуња |
| есто, и <pb n="220" /> метну своје чело где је било њено.{S} После поче да је замишља од своје |
| ми је отаџбина, ја бих одговорила: тамо где је он.</p> <p>10 рамазана.</p> <p>И данас ми је бил |
| у стару кадуну, па од ње ишла сама тамо где ју је с нестрпљењем чекао њен страсни девер.{S} Али |
| О како би били срећни да су негде тамо где се ради и живи: дању да раде, ноћу да се шетају пор |
| ри, што миришу на њу.{S} Отрча на место где оставља за „по кући“ папуче: оне стоје ту, слатке њ |
| -ханум.“ И пошто јој показа руком место где ће сести и она прође поред њених гостију, жена, ста |
| њеним грудима, па је подиже, и то место где је била она, прво пољуби, после додирну челом.</p> |
| кафез мене, мисли: „Ето, срећна!{S} Јер где би јој било до шетње и до гледања у кафезе да има к |
| ла на колена и молила га да беже у свет где људи имају душу.</p> <p>Фахрије оде Нурији.{S} Кад |
| , па ми је тешко, и бојим је се; у собу где је сандук с њом, још нисам ушла, и чак не могу да п |
| и се, бестелесна.{S} Сад би ишла у собу где је он, па бих му љубила руке, миловала бих његове х |
| косе.{S} Била је легла.{S} Утрча у собу где јој лежаше нова снаха.{S} Да се није тресла, она би |
| а је и даље тражи, он се закључа у собу где им је био „ђердек”<ref target="#SRP19120_N99" />.{S |
| им, метати их у недра.{S} Па оде у собу где је она за време Рамазана клањала, клече на оно мест |
| затекао код мене весеље, ушао је у собу где ми је постеља, а она празна; отишао у своју собу, л |
| рсијину.{S} И могла је чак отићи у собу где су јој књиге!{S} Али у књигама, својим и своје приј |
| се с другарицом, остаје сама у друштву где нико ником не верује.{S} У њему је тешко и старијим |
| сут-ане, па јој се чини да није у граду где се родила и одрасла, него негде далеко, у једном од |
| да не пишем, ни они мени...{S} Не знају где сам?...{S} Волим да ништа не чујем, јер би ме и доб |
| цртом на лицу.{S} На овом великом балу где је било жена толиких нација, најлепшу тоалету и нај |
| ања: врши последњу молитву.{S} На месту где је био кипарис бели се једно серџаде у облику гробн |
| ча гривну, а она је пољуби у руку, и чу где уздахну.{S} С минара је објављено вече одавно, али |
| ше страшно расејана, седаше у наслоњачу где је седела ова путница и мирисаше наслон где се осећ |
| а?</p> <p>Париз, 27 априла 1907.</p> <p>Где сте ви, нове, што тражите да смо с <hi>људима</hi>. |
| рице, најмлађега „начелног пријатеља“. „Где је Мерсије-ханум?!“ узвикну зачуђено Фахрије-ханум, |
| ма и да ћути као муслиманка, она кука. „Где ти је воља?...“ „Каква воља у онога који воли?“</p> |
| Францускињином друштву, и вређала је : „Где је Мадам Аристид?{S} Добро сте хтели доћи без ње?!“ |
| S} Он ништа не опази, већ брзо изусти: „Где је Осман (брат им, старији од њих)?{S} Девојчица од |
| мо вичу: „Наших обичаја нигде нема!“ — „Где је то „нигде“?“ ја их питах. — „Наш брак, па наш бр |
| м кућама и с високим оградним зидовима, гдегде опалим исподупираним дирецима; а чардаци, ћошке, |
| а је у положају како ју је сан затекао, гдегде смешном, раскопчане, с косама по јастуцима.{S} А |
| тако ти свега најсветијег, немој да се гдегод изрекнеш, да не чују моји... <hi>Само</hi> за ту |
| овима певали славуји.{S} Као да се било гдегод у шуми: толико је много славуја.{S} У овим трену |
| ла у два реда женска послуга. „<hi>Сефа гелдиниз!</hi>“ узвикнуше радосно домаћице. „<hi>Сефа б |
| турски : <hi>темена</hi>.</p> <p>Трећа генерација, жене из ње зову себе „нове“, и једне су за |
| особа оволико оличен.{S} Пет особа три генерације, и каква разлика <pb n="31" /> међу њима.{S} |
| куће, турски обувене.</p> <p>У све три генерације поздрави турски : <hi>темена</hi>.</p> <p>Тр |
| и алузије што ме удостоји своје посете „геније“; а ја за њим одмах све поизотварах, да не осети |
| ек испод четрдесет година, био је онај „геније“, гојазан и мастан.{S} Њине жене књижевници звал |
| немају готово ништа заједничко, ниједан гест њен, мање него да им је она гувернанта; а Ариф им |
| пи кафу и попуши цигару, обуче бели <hi>геџелук</hi>, то јест ноћну хаљину, сву у везу, повади |
| е.{S} Трчи низ степенице, боса, у белом геџелуку, расплетена, задихана, и иде на софу.{S} Отац |
| не обучеш!{S} Зар да те такву затече, у геџелуку!“ Ја се не обукох, не могах; а кад он дође, ме |
| иљна а ипак као дете.{S} Притрча јој, у геџелуку, неочешљана, па и неумивена, и стаде да се с њ |
| прострта је постеља, и она лежи у белу геџелуку, готово сасвим седа; уши је запушила памуком а |
| аној месечином; обе су биле у белим <hi>геџелуцима</hi>, и седеле су без свеће, да им не би ком |
| ваздан неочешљана, а у вече: чешља се, гизда се, — доћи ће јој „Бујукбурунлија“... да му је ув |
| за њега: седела код куће, облачила се, гиздала се.{S} Загњури лице у њене ствари, што миришу н |
| ћеш му као друга.{S} Ми морамо да им се гиздамо, да их дочекујемо насмејана лица, да их испраћа |
| одавно, али Фатма није чула: занела се гиздањем.{S} Виде суту и рече:</p> <p>— А кад ћете на и |
| знанике, поред Шатобриана и Ламартина — Гиј де Мопасана, Марсела Превоа, Пола Буржеа, и друге.{ |
| женски врат и једна за чудо лепа женска глава.{S} Ова млада жена личи на лотосов цвет,“ рече Ар |
| /p> <p>Сви заплакаше, чак и „туђа мушка глава“...{S} Он као да се од тога отрезни, баци нож, од |
| јка, заборављајући да је ту „туђа мушка глава“ (слуга), извади недра и рече:</p> <p>— Тако ти о |
| ставим политику: од ње нас већ заболела глава.{S} Лудост!{S} Па то мора једанпут бити.{S} И пос |
| терију, она спаде: остаде јој откривена глава „Откриј лице!“ Ухвати је за руку...{S} Гледа јој, |
| мушких, људи, још се не ослобођава њина глава, њино биће.{S} Оне, тим опијумом опијене, спавају |
| своју главу на њене груди.{S} Кад му је глава на њеним грудима, он ћути, жмури, те је и осећа и |
| оцрвене.{S} То само њена пупа фантазије глава, више ниједна девојка то нема; на пример Мерсије, |
| ад слаже родитеље, после бабу: „Боли ме глава.{S} Имала сам грозницу“.{S} Једанпут чак слага да |
| же; врата се већ одшкринуше и помоли се глава Ђулзаде, црнкиње, црне као гар, с белим башјортио |
| пијан.{S} После видеше „да га не заноси глава већ срце“, и сневеселише се.</p> <p>— Алије, Алиј |
| ле свет, или као да су завладале тврдим главама својих мужева; ништа их се не тиче што су преко |
| има, с рукама као да просе милостињу, с главама мало накриво, седе, нихају се, изговарају с хоџ |
| не би створио од мужевља ребра, већ од главе.{S} Што се ја не буним: мој муж је „гром“, него т |
| свиле дувком, као да је невеста, а код главе му озго јашмак, да се зна да је у њему кадуна...{ |
| не толико стрпљења, да поваздан не диже главе с књиге и да учи толике језике!{S} Они нису знали |
| обу снаси, она исцепа башјорти са своје главе и зави јој рањену руку...</p> <p>Кад пашиница изи |
| ра и брише сузе белим јашмаком са своје главе. „Њу, чисту даје човеку.{S} А човек слободан и пр |
| и видела зликовца са секиром више своје главе; мајка је прекиде ..{S} Кад навирише у авлију и в |
| у коњи сасвим врани, танких ногу и мале главе, дугачких репова, што осећају да ће скоро поћи и |
| нема леве руке, па доње вилице, па целе главе, па најпосле да нема ње целе, нема је физички, а |
| у Фатму разголићених груди и откривене главе и осећао се пријатно.{S} Врло му се допала; није |
| идео туђ човек, да је не види откривене главе.{S} Ижљуби ту слику.{S} Узе киту цвећа из њене ко |
| мичу мимо људе покривена лица и оборене главе, иду ћутећи, без шума, као сени или дуси из какво |
| ринц, већ чисто погурен, дубоко оборене главе.{S} Пред кафанама већ никога није било, осим сама |
| попив је, па скочи, продужи пут оборене главе.{S} Више није ништа видео, ништа чуо, ништа осети |
| ту уђе.{S} То је он!{S} Тако ми ненине главе!{S} Ја га познадох... сутин сестрић...{S} Стоји м |
| ла, носила би свој грех на челу дигнуте главе.{S} Променила се, остарела; кад у самоћи ноћу јец |
| ...{S} Исправљен као кипарис, уздигнуте главе, али врло блед, отац доведе кћер до улазних врата |
| прстима надно степеница, и ту, погнуте главе, постоје, па отиду до средње капије, ослушкују: п |
| рата, па кад виде јад, врати се погнуте главе...</p> <p>— О, ви нове душе!{S} Сутра... сутра да |
| ико је мирна; а свекрва јој сеђаше више главе и хлађаше је лепезом.{S} Напољу је била несносна |
| зову „дућани", а поред Касумије оборише главе дубоко: људи су се скупљали на вечерњу молитву.{S |
| заклетвом, Божјом љубављу, они погнуше главе и одоше на клањање.</p> <p>Стара, мало примирена, |
| ако је погледао?{S} Па се покрије преко главе, да не чује пљуштање шадрвана и песму једног заос |
| смо на свет дошли, мора нам прећи преко главе.{S} Нисам ли те учила, зеницо моја, да ћутиш и тр |
| где спаваше Фатма, покривена чак преко главе.{S} Стара на прстима приђе кревету, и полако диже |
| чаршафима, с печима посувраћеним преко главе, те им се све лице видело: спремише се за људе.{S |
| будила.{S} Али што да се покријеш преко главе као усред зиме, кад је напољу страхоба, <hi>омар< |
| угледа кроз прозор Ариф-тејзу: смакла с главе чаршаф и скинула пече, па се жури.{S} Сва претрну |
| , не муцајући, а она не скидаше скута с главе ни руке с лица.{S} Он не употреби силу, већ опет |
| } О, зар нова, па тако?{S} Скини скут с главе!{S} Ружно...{S} Спусти руку!“ То рекав, повуче јо |
| ао видети он!{S} Обукла се у црвено, на глави јој зелен калпак, седе крај свекрвиних ногу, на ј |
| у потпећеним сактијанским ципелама; на глави му веома мали и плитак бели ћулав и пошто узе абд |
| отосом<ref target="#SRP19120_N56" /> на глави, на миндерлук, младе, у лаким белим молским хаљин |
| /p> <p>Данас сам први пут изишла.{S} На глави сам имала шешир, па озго ешарп, наше башјорти; а |
| есме.{S} Обучен у европске хаљине, а на глави му фес.{S} Леп!!{S} Сад бих волела с вама, врло д |
| оваћеш се — зелено.“ — „Снила сам га на глави." „Е, удаћеш се.“ Она се засмеја, као малочас, је |
| у побуњени.</p> <p>Њему се диже коса на глави; он изусти:</p> <p>— Алла’?!</p> <p>— Ја мрзим Бо |
| риф-Алије</hi>.</p> <p>Фатми се коса на глави диже, исцепа писмо на најситније комадиће и даде |
| ажари су их загледали, због капуљаче на глави, али их нису заустављали, јер су имали фењер; а о |
| па хануме, све три босе, с башјорти на глави, узеше клањати вечерњу молитву, и кроз мртву тиши |
| ну, сву у зелено, с белим башјортиом на глави; клечи поред мртве унуке и изговара: „Слатке моје |
| ји уплакана Мерсије с белим муслином на глави, јер у соби су два човека пред које она „не излаз |
| један човек у јапунџету, с капуљачом на глави...</p> <p>И ако је месечина као дан, они пођоше с |
| и страшне, њој се каткад дизала коса па глави.{S} И овде јој се једном учини, да су у комитет у |
| лним драгим камењем по врату, грудима и глави, новомодној европској фризури, она, Европљанка, д |
| танским девојкама, где им се у буновној глави порађа срећна мисао да доведу жени — ортака.{S} М |
| е са мном: „О, да сам ја тај вео на тој глави, да бих могао додирнути то чело и то лице и та ус |
| очију, или би вас лупиле сунцобраном по глави...{S} Па бар да сте на Јалијама, у Новом Солуну, |
| х да га омилујем, кад он мене штапом по глави, и: „Ђувенде!“...<ref target="#SRP19120_N72" /> Ј |
| } Сад у његовој кеси ни аспре новаца, у глави ни трунке памети, не памети, већ свести!..</p> <p |
| грађанска права.“ Њих је било мало.{S} Главна међу њима имала је бити председница „Друштва за |
| плаха киша.{S} Пролазила је кроз метеж главне дугачке улице на Јалијама, и зашла је у једну од |
| а: тако им је огроман рад.{S} Сад им је главно Устав; ослобођење харема споредно.{S} За ово дру |
| сокак васпитава.{S} А кад хоћеш у кућу, главом се не шали да уђеш док не питаш : „Да нема неког |
| /p> <p>Он не проговара и не гледа је, а главом даје знак да изиђе.</p> <p>„Видео је мастику, ал |
| ишчезава.</p> <p>Стара га слуша и клима главом, и ако ништа не разуме.</p> <p>— Страшио је то о |
| у какав буџак, и ту нешто шапћу и врте главом.</p> <p>Џемал је отишао од куће још по подне, па |
| ан и афион све једно.</p> <p>Она заврте главом.</p> <p>— Ах ти нећеш да пушиш преда мном.{S} Ал |
| је добро, ханум ?</p> <p>Она то потврди главом.</p> <p>Он седе близу ње, не питајући је ништа з |
| питаху у један глас нове, а она одобри главом: у то је тврдо веровала.</p> <p>Мадмоазел Дарно |
| а она тужна; у црвене нарове над својом главом гледаше и стресаше се као од крви из својих шупљ |
| да не би пред мушким била с откривеном главом, једном руком диже антерију на главу а другом по |
| изјадасмо се, и заклесмо се над детињом главом (с њом имао и дете) да ћемо му се осветити.{S} Т |
| слушајући га, гледам у очи с подигнутом главом: тек би ми се тада чинио као мој заштитник, као |
| од човека њу просто избезуми те климну главом, одговори му као Мадмоазел или Мадам, и задрхтав |
| ми се поклони, и ја, несвесно, климнух главом, а срце ми толико залупа да излети, осетих га по |
| ј, он први, што је толико година крила: главу, лице.{S} Он дршће од љубави, она од страха.{S} У |
| час седала, метала лактове на колена а главу у руке, и наједанпут скакала и ослушкивала да ли |
| кале од чуда, а Францускиња је окретала главу да не гледа играчицу: стидела се од своје деце.{S |
| ци; и час-по дође му жао што је покрила главу не само од она два младотурчина, него и од њега — |
| А уображен!!{S} Буни се што сам покрила главу и што не умем с мушким да говорим. <foreign xml:l |
| прозор.{S} Стала сам, пошто сам покрила главу (ја гологлава не бих могла).{S} О, кад сам видела |
| м пешке, смем да обучем јелдрме и да на главу метнем башјорти.{S} Али, шта је то?</p> <p>Уместо |
| учини ниска као да хоће да јој падне на главу, те осети ону своју познату тегобу, затвори очи.. |
| стите као европској невести, и да ми на главу метнете дијадему, уместо венца од мирте или помор |
| гледам, па га скидала и метала мени на главу.{S} Да знаш како ми је стајао!{S} Као овој малој |
| свитци.{S} Мајка метну бели башјорти на главу, па простре серџадо на коме клања Емир-Фатма, ста |
| пет га метну у куверт, па га намести на главу и пође тако по соби, — врача: да опет добије тако |
| а јој прабаба, неће први пут метнути на главу њена Госпођица; али њој је умрла мајка, те се ниј |
| ешир !{S} Кад би дошао дан да метнем на главу шешир, ја бих скакала од среће, јагње Емир.</p> < |
| <p>Она обуче чаршаф, диже горњи део на главу, пошто је наместила пече, и приђе старој с речима |
| спа.{S} Мајка му метну хладан пешкир на главу, поседе мало, па изиђе...{S} Отишавши у собу снас |
| башти.{S} Берберин натуче Џемалу фес на главу, метну му празну кесу у џеп, па га с кафеџијом, с |
| изненада уђе у кућу, ја дигнем скут на главу.</p> <p>— О, Мерсије!{S} Па ви дочекујете госте н |
| ице види.{S} Али ми овде дижемо скут на главу кад чујемо мујезина.</p> <p>— Збиља, Емир, кад би |
| м главом, једном руком диже антерију на главу а другом покри лице...{S} Ово учини као у сну, у |
| шетају и људи, а оне, по неке, метну на главу — џепну марамицу.{S} Једне су сасвим гологлаве.{S |
| због сина.{S} Око вечерње, она метну на главу бели башјорти, па седе у једном куту софе и сва с |
| арумењена, везући, и по навици метну на главу један комад платна, који бејаше на њену ђерђефу, |
| и.{S} Јеси ли видела децу: мећу капу на главу, па оно што је напред, они окрећу натраг.{S} Кад |
| врло нежно, па јој метну хладну крпу на главу и на срце, чије се брзо и јако лупање јасно чуло, |
| ам сањала, с Мерсијом, о дану кад ћу на главу метнути шешир.{S} Ја сам мислила да ћу полудети о |
| ли се с турским женама, странци мећу на главу фес.{S} То је Фатма знала.{S} Поздрав од човека њ |
| у њему.“ А ја, то писмо прво метнух на главу па се прошетах по соби, после га узех на глас чит |
| ста пена па уста, његова тетка метну па главу башјорти и пође Ибрахим-бејовима да им сад све ис |
| гласа Фатма задрхта, па побледе и саже главу као да пребраја жице.{S} Осману се софа окрете.{S |
| на бол.{S} Пиј, сине!</p> <p>Он подиже главу и погледа у мајку тупо.</p> <p>— Сине, пиј!{S} А |
| е име, и поноси се богатством.{S} Дигне главу, па ногу пред ногу, и због тога су га прозвали <h |
| сад тако срећна!</p> <p>Мерсије окрете главу да сакрије сузе.</p> <p>Седоше у двоја кола, па с |
| епшој, али он с пуно одвратности окрете главу...{S} Никад неће пољубити <pb n="232" /> жену кој |
| о у њене очи и ижљубио их, а сад окреће главу да би избегао њене погледе.{S} Он ћути, али зна д |
| .</p> <p>Она се загледа у Арифу, и кроз главу јој сину једна мисао, врло лепа, и она се зарадов |
| пред старијима, као коња: како да држи главу кад се јаше, како да каса кад вуче кола; а овим с |
| и отвори капију, нешто да купи, промоли главу и искези зубе: смеје се на мене, и ја се насмејах |
| } Ту јој би врло тешко те седе и зарони главу у јастук.{S} Виде оца: висок, врло црномањаст, ув |
| кав Фатми „збогом“ као туђ човек, обори главу и оде.{S} А Фатма рече:</p> <p>— Тејзе, ја ћу мол |
| броји часове.{S} И наједанпут, загњури главу у јастук: ћутала је дуго, а после, зајеца.{S} И н |
| о је она њега волела!{S} Узе притискати главу, стезати слепоочнице, јер од те мисли осећа грдне |
| рту, лако може сломити ногу или разбити главу.{S} И ви морате као Бог.{S} Он у пролеће да дрвет |
| ада?!“ рекоше очајне сестре покривајући главу.{S} А он, посрћући, превали преко језика: „Фатма! |
| кад клече с рукама на прсима, окрећући главу и погледајући преко једног рамена па преко другог |
| а јој сачувају сина од беде, и окрећући главу духну преко једнога рамена, па преко другог, као |
| дана, али се нисам пођаурила: покривам главу, молим се Богу по нашем закону.{S} Волим мужа и ч |
| амигују ми, искашљују се.{S} Ја окрећем главу или спремим сунцобран да га изломим о „мушку глав |
| ви ми се неодољива жеља да и ја положим главу за Француску као Шарлота Кордеј и Мадам Ролан и т |
| сан-беј и сад нема суза, али није дигао главу као кад се праштао с ћерком на њеној свадби, већ |
| ца.{S} Он, блед, скупио обрве и подигао главу, више се чини да је љут него тужан.{S} Она нова з |
| је <pb n="231" /> сретао жене и окретао главу од њих с пуно мржње.{S} А кога год човека, млада |
| риле кљун, мало даље један пас наслонио главу на шапе и исплазио језик. „Тонди ће нам липсати ! |
| знео Џемала: тамо ногу, тамо руку, тамо главу...{S} А где ли би било срце, оно широко, велико с |
| лавиром, она је гледа у стас, у врат, у главу.{S} И Фатма осећа те толике чудне погледе, па јој |
| /> он се није вратио.{S} Очи, утекле у главу, чисто се исколачише кад рече : „Нож!...“ Нурије |
| неколико часова очи јој чисто утекоше у главу и лице јој постаре.{S} На софи светлуца једна лам |
| с њим за руку, никад не би дигла његову главу са својих груди.{S} Е, али човек, муслиманин...{S |
| похиташе по своја башјортиа, да покрију главу.{S} На лицу му се смејала радост, а Ариф нестрпљи |
| е брзо умири; чим осети њу, метну своју главу на њене груди.{S} Кад му је глава на њеним грудим |
| премим сунцобран да га изломим о „мушку главу".{S} И ти људи, нељуди, наши мужеви, љубоморни на |
| ице танконогим вранцима да високо дигну главу и каткад их је ошинуо бичем да подигравају, и скр |
| у нити је потапка по плећима, већ погну главу па оде у њину собу.{S} Ту беше Фатма сама, сеђаше |
| чи, она не помисли да бежи, и не окрену главу, чак ни очи.{S} Да ју је видела Мерсије кад је од |
| отварале прозор и истицале Фатмину лепу главу да је омилује ветрић, који се дизао из корова по |
| виделе мушкарца, човека, и покривале су главу, која махрамом, која хаљином.{S} Она „новодошла“ |
| као добар муслиманин окретао је од њих главу.</p> <p>Кад би било живе душе која може завирити |
| отом: нико ништа не уради, док не пита „главу куће“, оца Осман-бејова.{S} По реду и честитости, |
| вања, <hi>Стила</hi>: нећу да употребим глагол <hi>разорити</hi> него <hi>уништити</hi>, пошто |
| ли ифтар па клањање, ко не може клањати гладан.{S} После ифтара прање руку и уста, па људи с фе |
| пуче.{S} До подне су спавале; од подне, гладне и нерасположене, читале су Коран, седећи на шиљт |
| миловао голуба.</p> <p>— А, из далека, глас чисто промењен...{S} Обуци јој свој чаршаф, метни |
| њини гласови, гласови чуђења и радости, глас њине душе.{S} Да муж жену пољуби у руку!{S} А фран |
| , прво вече: имао је велику јабучицу, а глас му био дебео и мало промукао.{S} Да сам га раније |
| х му спазила јабучицу, нити бих му чула глас; то јест ако бих спазила нешто на њему што ми се н |
| а земљу, и извија се као змијица; и има глас као <hi>неј</hi> то јест дервишку свирку у текијам |
| што, тетурајући стамболским улицама, на глас читају молитву и гледају духовним очима рајске зел |
| руги онеспособљени за рад леношћу, и на глас су просили, пружали руке називајући хануме лепотам |
| је што <pb n="213" /> их обрука вичу на глас: куда ће од бруке !...{S} А стара, тресући се као |
| а се прошетах по соби, после га узех на глас читати.{S} Никад ми овако није имао смисла почетак |
| оћу, у „јацију“, у ноћној тишини помеша глас какве европске оперске певачице с гласом мујезина! |
| и би јој веома тешко: плакала би на сав глас.{S} Скочи, уми се, па цигару.{S} Она је јутром туж |
| једну малу собу да се исмеју.{S} Његов глас се сасвим променио: пискав је и промукао.</p> <p>— |
| што је лепа, и криво јој је што јој је глас пријатан.{S} И чуди се, што траже да су заједно, д |
| разговарам с њим, да чујем какав му је глас, и како говори француски?{S} Знаш ли ону малу Фифи |
| олела да се с њим разговара, да му чује глас, јер понекад некога видимо и допадне нам се, а кад |
| к’смет.</p> <p>Фатма чује да јој дршће глас, и осећа да јој дршћу руке.{S} Погледа је у очи: . |
| и помислише: „Полудела!“, а друге чуше глас, али не разумеше речи: свака од њих била је по јед |
| у, учини јој се да јој чује мили, слаби глас : „Слатка тејзе, ја ћу умрети као Грацијела; само |
| ема никога,“ чује се из дворишта женски глас и широм се отвара капија: отворила ју је једна црн |
| једа своје голе мишице и пушта дивљачки глас... „То није жена, него страст!“ виче једна Немица, |
| ала као луда; а кад сам год чула детињи глас, увек ми кроз срце прошло нешто као нож, па сам за |
| , Нурије ништа не проговори, нити пусти глас изненађења или страха, већ сама полете конаку, где |
| се, истрча, сестри да каже.{S} Њој овај глас не би пријатан.</p> <p>— Знаш, Нурије, како је мор |
| то јест дервишку свирку у текијама: тај глас подиже човека, узноси га на небо и преводи преко < |
| .{S} И наједанпут, обе викнуше, у један глас: „Он!“ Обе су га познале.{S} Емир, узбуђена, збуње |
| колсун! узвикнуше сва четворица у један глас.</p> <p>Они су били врло задовољни што ово хоће је |
| > <p>— Какву свадбу? рекоше ове у један глас.</p> <p>Да удајемо Емиру, рече Ариф и поцрвене.</p |
| > <p>— За кога? упиташе девојке у један глас.</p> <p>— За <hi>њега/</hi>!{S} Ашколсун!{S} Ашкол |
| вропи, рекоше гошће, све четири у један глас.</p> <p>— А жена?! упита пашиница.</p> <p>— Ах, да |
| капији. „Он!“ узвикнуше све три у један глас.{S} Мухамеданка не би прекинула молитву ни кад би |
| > <p>— И грехота! рекоше старци у један глас.</p> <p>Пашиница заћута, као да изгуби језик У том |
| ! изустише Енглескиње с чуђењем у један глас.</p> <p>— О, не! 'Траже право сунца, изговори Ариф |
| — „Мадам Арстид, јелте?“ питаху у један глас нове, а она одобри главом: у то је тврдо веровала. |
| не ми се као авети: у свитање, пријатан глас једнога младога мујезина с једне старе џамије врло |
| вање учинило као запевка; тако пријатан глас и арија, а тако тужно.{S} Гугутке су залепршале кр |
| м, а Фатму опијаше њен особито пријатан глас и њен говор, и мишљаше; „О, како говори француски, |
| ign> Идем Џемалу да му однесем радостан глас.</p> <p>Сутрадан је, за љубав Емирину, дошла Ариф. |
| се, јер чују домаћицу Ајше-хануму, њен глас „ухваћен“: „Добро јутро, Сафет-ханум! <pb n="80" / |
| јер .. оне нису баш стидљиве.{S} А њен глас, говор, смех!..{S} То је једна музика која ме прос |
| идимо и допадне нам се, а кад му чујемо глас...</p> <p>— Чула му глас; певао је.</p> <p>— А, пе |
| е, а под теретом моралнога бола пуштају глас, и изнемогавају, падају.{S} Затворене, нема ничега |
| кад му чујемо глас...</p> <p>— Чула му глас; певао је.</p> <p>— А, песма и говор!...</p> <p>— |
| прозорје!{S} И загука њен голуб: она му глас познаде. <pb n="25" /> Није га видела читав месец, |
| } Затвори очи, види му покрете, чује му глас, осећа му дах на лицу, у носу је голица мирис с ње |
| их не видиш, то јест, док им не упамтиш глас, да их по гласу познаш.<pb n="101" /> Мој отац!{S} |
| а се опажала чак и у вибрирању Џемалова гласа; а Ариф изиђе из собе да је потражи, и нађе је у |
| да виче, да викне колико може, из свега гласа, па не даде <pb n="84" /> јава од себе...{S} Као |
| ј шапат чудан учини, уплаши се од свога гласа и потрча у своју собу и његову: постеља — празна. |
| .{S} Клону на миндерлук и стаде из свег гласа викати.{S} У томе су биле ушле и оне три нове и М |
| оштро...</p> <p>Од тога крупног мушког гласа Фатма задрхта, па побледе и саже главу као да пре |
| они црни џакови, оне сени без лица, без гласа, што тумарају улицама као сени умрлих, дотле Фатм |
| ице, те су личиле, овако без лица и без гласа, на сени умрлих усталих из неког напуштеног гробљ |
| егове пољупце...{S} Зар да не закука из гласа што нису из оне вере што не допушта оволико пониж |
| леђа; и ухвати се за косу не пуштајући гласа.{S} Мајка уђе к њему и поче нежно, показујући му |
| еткиње, рече Ариф.</p> <p>— Траже право гласа?! изустише Енглескиње с чуђењем у један глас.</p> |
| неучтиво), па видим : жене траже право гласа, а џакови ћуте!</p> <p>— Не траже чак ни право су |
| стаде мати, метну уста на кћерино ухо и гласним шапатом поче да <pb n="134" /> је учи, да је св |
| ече Осман уплашено.</p> <p>— Док ..тор! гласно узвикну Фатма, неким страним, страшним гласом, ј |
| љупца у уста, Емир се изгуби и заплака, гласно, као кад је била мала, а „последње збогом“ обори |
| те моли.</p> <p>Он се трже, застиде се: гласно је говорно, и оне су чуле.{S} Он је плакао.{S} Д |
| до темеља.</p> <p>— Је ли с друговима? гласно рече Фатма, без устезања, ступајући на софу.</p> |
| ело: поклопи се у руке и зајеца, зарида гласно као дете.{S} Старци је не ућуткују, остављају је |
| дала.</p> <p>— Камо да нисам! викну она гласно; после додаде понизно, нежно, тихо: — Ја те моли |
| се усхитише, да експансивна Францускиња гласно исказиваше своје дивљење пљескајући играчици.</p |
| исму ии једном речи не напомену.“ После гласно рече:</p> <p>— Зар је тај узима као хаљине?{S} Ј |
| сети, па задрхта, и прво јој дође да се гласно насмеје, после да заплаче.{S} Он јој ухвати лево |
| "188" /></p> <p>Оне три Цариграђанке се гласно насмејаше видевши у њој, „новој“, конзервативну |
| ше у оном положају као окамењен; кћи се гласно насмеја и рече: „Што пљујем на оно што не постој |
| вима не верује.{S} Заборави се, па поче гласно: „Шта!{S} Зар довека да слушам оца, и да га се б |
| arget="#SRP19120_N60" /> </l> <p>читаше гласно с пуно бола.{S} -Јер сад, што год је читала. мис |
| има у грлу, не осећајући себе, клону, и гласно, као здрава, узвикну: „Боже!{S} Боже!“, па му се |
| <p>— Емир-Фатма-ханум! викну Осман-беј гласно и оштро...</p> <p>Од тога крупног мушког гласа Ф |
| на и озбиљна, није се могла уздржати од гласног исказивања своје запрепашћености.{S} Кућа, где |
| га нема!“, и пустивши неколико лудачких гласова, уђе у своју собу.{S} Отац за њом не смеде!</p> |
| вито се захори и то не личаше на људске гласове, већ на урлање побеснелих паса.{S} Дохватив га |
| нешто као звоно.{S} То су њини гласови, гласови чуђења и радости, глас њине душе.{S} Да муж жен |
| захори се из толиких грла и разлише се гласови на месечини као месечина, кад она улете и облет |
| је?{S} Где ти је муж? чуше се наизменце гласови.</p> <p>Пашиница стењући рече:.</p> <p>— Ваша к |
| агати; али, у томе се чуше звучни мушки гласови.{S} У великој соби селамлика<ref target="#SRP19 |
| забруја нешто као звоно.{S} То су њини гласови, гласови чуђења и радости, глас њине душе.{S} Д |
| уз виолине.{S} Чули су се мушки звучни гласови.</p> <l>У пролазу те видех, па сада горим:</l> |
| воју раскалашну игру певајући промуклим гласовима.{S} За три ноћи, оне су ћутале само док игра, |
| јзе, моли мога оца за венчање! рече она гласом у коме су се осећале сузе.</p> <p>Ариф се зауста |
| , и кад чује да јој каже благо, онаквим гласом као кад се спремао за извршење злочина: „Зејне-х |
| та! узвикну Емир-Фатма чисто промењеним гласом.</p> <p>— <foreign xml:lang="en">O, no!</foreign |
| узвикну Фатма, неким страним, страшним гласом, јер јој се учини да умире.</p> <p>Колико пута, |
| глас какве европске оперске певачице с гласом мујезина!{S} На овој страни одакле нам се сунце |
| > <note xml:id="SRP19120_N53">Напојница гласоноши.</note> <note xml:id="SRP19120_N54">Четвртина |
| ац!{S} Ја хоћу, рече, а у њеном женском гласу понова се осети мушка енергија и одлучност.</p> < |
| > <p>— Не спавам, отац.</p> <p>Он ни по гласу не познаде да је решена и на живот и на смрт.</p> |
| јест, док им не упамтиш глас, да их по гласу познаш.<pb n="101" /> Мој отац!{S} Да видим пуном |
| црна коса побелела, бели зуби поцрнели, глатко лице набрало се; само ти је нос исти, велики као |
| <note xml:id="SRP19120_N107">Гле! гле! гле!</note> <note xml:id="SRP19120_N108">Боже мој, како |
| note> <note xml:id="SRP19120_N107">Гле! гле! гле!</note> <note xml:id="SRP19120_N108">Боже мој, |
| зацело размажена, јединица је.</p> <p>— Гле, ага-беј<ref target="#SRP19120_N110" /> шта је наве |
| година она га неуљудно и не погледа, а гле шта сад говори.{S} Кад се мало прибра, он тихо рече |
| м, због чега је узе племић и богаташ, а гле кћи!{S} Ха, ха, ха!{S} И ја ништа не знам...{S} Ова |
| ла тужна, па и синоћ, ноћас и јутрос; а гле сада!{S} Ваљда што вама пишем или што о њему пишем. |
| та.</note> <note xml:id="SRP19120_N107">Гле! гле! гле!</note> <note xml:id="SRP19120_N108">Боже |
| га гледати за сузним очима, говорећи: „Гле, пријатељу, променио си се: црна коса побелела, бел |
| и Лотија, и насмејаше се, узвикнувши: „Гле Азијаде!{S} Она је Туркиња колико смо ми Францускињ |
| е; гледа је кад иде, гледа је кад седа, гледа је кад устаје; чак кад је девојка за клавиром, он |
| ока не скидаше с ње; гледа је кад иде, гледа је кад седа, гледа је кад устаје; чак кад је дево |
| , Џемал-беј гледа ове три миле му душе, гледа их готово не дишући, и у души осећа неку тегобу: |
| ј чини леп, и воли да је цео свет види, гледа срећну, не би ли и сам био срећан.{S} Тако је сед |
| у теткину собу за рад, по четврти пут, гледа у ствари на столу: у свакој ствари види њу.{S} От |
| ), и он се више не опи: опет воли жену, гледа кућу — други човек.{S} Да позовемо за сутра ове љ |
| рпљива, немирна: устане, приђе прозору, гледа кроз разређене <pb n="160" /> шалоне — нигде нико |
| риградска пашиница ока не скидаше с ње; гледа је кад иде, гледа је кад седа, гледа је кад устај |
| „Откриј лице!“ Ухвати је за руку...{S} Гледа јој, он први, што је толико година крила: главу, |
| осетљиве жене, младе, њених година.{S} Гледа ту тетку, стару, која ју је врло волела и од мило |
| сам постио, па да сад с њима клања.{S} Гледа их као неке духове или светитељке кад оне завршиш |
| а њој се учини као да је јуче било.{S} Гледа у тај „водени пут“, а сузе јој клизе низ лице.{S} |
| а, куд се стаје кад се узима абдест.{S} Гледа: њен отац, сав у бело, <pb n="109" /> опра уши и |
| иде у дућан, а муж да седи код куће, да гледа кућу и децу?“ И после, што је најгоре, наше жене |
| било до тога... да не би имао узрока да гледа у другу“. „Као да не иде да му буде жена, већ мил |
| и кућа и она, како не би имао узрока да гледа другу, или да јој доведе ортака; да поштује ону ш |
| ило се око Ибрахим-Хасан-бејове куће да гледа сватове.{S} А шта ће да види?{S} Хануме се завиле |
| ма од себе: водили га по кафанама, и да гледа <hi>Карађоз</hi>.{S} Стамбол је као његов пожар < |
| овек који уме лепо да говори, и лепо да гледа.{S} Распитај, сине: не дајеш дете из куће за дан, |
| неколико дана; јер она у овим годинама гледа да не изгуби ништа од живота; а живот јој је: кућ |
| у сањарије; жмури а не спава, у мислима гледа море, каик, младића и његов поздрав, и онај дуги |
| овеком... игра!{S} И како европска жена гледа кад јој муж игра с туђом женом?!{S} Читам, слушам |
| странкиње.{S} А пошто гошћа отиде, она гледа да остане у соби сама, да мирише јастук на који с |
| нутра мандалом: кроз њих ће у живот, па гледа да на њој није ништа везано, сплетено.</p> <p>Сол |
| радосно и скочи: кроз отшкринута врата гледа га целом душом а не пушта га унутра, док Мерсије |
| и није с човеком седела, осећала да је гледа.{S} И после, то је човек — ваш сан, идеал, Европљ |
| чак кад је девојка за клавиром, она је гледа у стас, у врат, у главу.{S} И Фатма осећа те толи |
| д платном, Осман је не би видео, јер је гледа <pb n="249" /> у лепо лице, тражи јој погледе: ис |
| <pb n="61" /> собу на тавану, да одатле гледа ту страхоту и лепоту — запаљено небо Али док је с |
| ишта, опере, шуме — свет; она никога не гледа, само њега; па деца, два мушкарца и три девојчице |
| ку, нарочито у њене веће градове, да не гледа, на сваки начин, да уђе у хареме...{S} А стране п |
| , а Францускиња је окретала главу да не гледа играчицу: стидела се од своје деце.{S} Ариф, у св |
| <p>— Сине!</p> <p>Он не проговара и не гледа је, а главом даје знак да изиђе.</p> <p>„Видео је |
| .{S} Пашиница ништа не почиње, чак и не гледа у бедног старца, оставља га да се покашље; а кад |
| рати Ибрахим-Хасан-беју; али он их и не гледа, и ако му се врте као чигре и лете као пера зовућ |
| рудима, он ћути, жмури, те је и осећа и гледа је духовним очима, и жели да се из овога слаткога |
| е усне на њене, па се трже, измаче се и гледа је у очи.{S} Али зашто им је сад овако?{S} Мир, н |
| Сваки дан га видим; сваки час пролази и гледа у решетке, као да није муслиманин.{S} Сута му је |
| ено „Аллааа!!“ Седећи у куту, Џемал-беј гледа ове три миле му душе, гледа их готово не дишући, |
| ниским столицама: ништа не виде.{S} Он гледа једну кућу, где ће она бити са својим родитељима: |
| ше да ме понуде.{S} А ми, прво ономе ко гледа, и ако није бремен, па после у своја уста.{S} Оне |
| епе очи.</p> <p>Она се сети што је тако гледа и рече:</p> <p>— Слатка тејзе, он је човек према |
| розоре завесе, и одушевљена, непрестано гледа у лепу земљу са њеним брдима и бистрим рекама, и |
| јелдрме; и чинило ми се да ме цео свет гледа, што сам у шеширу, па ме било срамота.{S} Ко зна |
| ак ништа:{S} Туркиња.{S} У њену културу гледа се с неповерењем; или, њена култура <pb n="258" / |
| .{S} Од ње хвата вртоглавица и људе.{S} Гледајте ви да радите за своје ослобођење: да сте слобо |
| е раширио зарумењено лице, мислила је: „Гледајте ме, и будите срећне као што сам ја срећна!“</p |
| д пољубиле у оба образа, сад кад рече: „Гледајте ви да радите: да сте слободне, да сте с људима |
| има, не пушећи (не могу пред свекрвом), гледају у беја и слушају га; он, обучен а бос, једном р |
| толико дивно а оне га тако ретко виде, гледају.{S} Али данас је било време кад се пада у сањар |
| .</p> <p>Одавде одоше на баба-фингу, да гледају небо и море, и да ћеретају, да говоре о том неп |
| .{S} Час-по, па су обе затварале очи да гледају њега ; али кад га се нису могле сетити живог, г |
| вет, разуме се жене, све незване, да је гледају: буле у чаршафима с подигнутим печима, Јеврејке |
| разбивено кад мислим: „Може бити сад ме гледају неке очи црвене од плача с оваког бола какав је |
| ти, ни пљескати; затварале су очи да не гледају чочечке игре, да се одморе, и хладиле су се леп |
| а што се онако с њим гледала... све се гледају: девојке, и жене што имају мужа.{S} То гледање |
| с белим муслином преко косе, па пуше и гледају у Босфор, у воду, или погледима дочекују и испр |
| лским улицама, на глас читају молитву и гледају духовним очима рајске зелене баште и живе извор |
| јасмин“.{S} А робиње се радосно смеју и гледају да је преваре да јој пољубе скут...{S} Опет каж |
| Старац пред вратима скида обућу, а ови гледају да се он појави, па да скоче...{S} И већ су на |
| и. „Данас, оне ми личе на банкроте који гледају да поврате своја изгубљена грађанска права.“ Њи |
| у се најпосле чинило да га те мртве очи гледају и да се та земљана уста мичу.{S} Једнога дана з |
| браслим у коров, гробљем, одакле обично гледају Солун, једну слику толико познату а увек нову — |
| исер, скиде појас, свлачи се.{S} Оне то гледају, ћуте.{S} Да их пита где је Џемал-беј?...{S} Не |
| а да хануме виде једну слику коју често гледају а увек се њом усхићују као да су је први пут ви |
| а удам своје чедо за те протеранице што гледају да нас пођауре?{S} Никад!</p> <p>— Или нека ули |
| де њеног девера. „Благо њима!{S} Они њу гледају, они су јој ближи од мене; они њој и она њима!“ |
| цигару, пију из једне чаше, а хануме их гледају и погуркују се смејући се крадом; под оном смок |
| {S} Гледам их и мислим: „Боже, кроз њих гледају њене очи!“ Па праг од ваше капије.. „На њега ст |
| е долазити мајке, тетке, стрине, да је „гледају“.{S} Просиоци су јој били Солуњани, један Скопљ |
| кав огроман пожар!“ рече Фатмина мајка, гледајући у залив преко белих минара и црвених кровова. |
| рена да је од Мурад-Џемал-беја.{S} Она, гледајући у тај дивни калпак, своје обележје, њој толик |
| ваког бола какав је мој“.{S} А та душа, гледајући кроз кафез мене, мисли: „Ето, срећна!{S} Јер |
| i>...{S} Ако бисте волеле своје мужеве, гледајући ово што ја гледам, ви бисте умрле.{S} Па и ја |
| сто да се на ово насмеју, уозбиљише се, гледајући у ствар, у аутомат, у ону иначе живу и интели |
| је наћи само једна Ориенталка“.{S} Али, гледајући је дуже, Ариф се сети описа Хамилтонова...{S} |
| о се Ахмед-беј на своме чардаку весели, гледајући у залив разливен на месечини.{S} Она осећа љу |
| наузнак под црвеним атласким јорганом, гледајући у њу ћутећи; и окрете се зиду, утиша се...{S} |
| по лице од мрамора, и плакала сам...{S} Гледајући у људе од мрамора и бронзе, ја сам видела да |
| цигаре, а после се прскаху водом...{S} Гледајући харемска весеља годинама, жива и духовита Мад |
| очима вид, и дизати некога на буну.{S} Гледајући њу, а не познајући Арифе, човек би се питао: |
| ови домаћица а гошћа се зацени од смеха гледајући је у њене стиснуте вилице.</p> <p>— <foreign |
| н је за најбољег мужа,“ помисли Фахрије гледајући га, и чињаше јој се неверица; јер он није има |
| на лицу мишићи и доња вилица, а она, не гледајући га, покриваше лице рукама и плачући муцаше: „ |
| ижи од мене; они њој и она њима!“ Па не гледајући ни у кога, ни у шта, он је продужавао пут мис |
| да, кад знате? рече она као љутито и не гледајући га.</p> <p>— Кажите ханум-ефендији и хануми д |
| озором. „Један, два, три,“ броје сестре гледајући се и клатећи се.{S} И Фатма је отклањала, пет |
| хрије-ханум, најстарија нова, и буни се гледајући „изложену“ Фатму, дијадему, обућу...{S} После |
| х могла да ишчупам младеж и елиф“, рече гледајући се у огледалу, и повуче танки башјорти да сак |
| или кћи, и радовала си се; родила си, и гледајући крв своје крви, радовала си се; гајила си, и |
| тејзе порасла, рече Фатма измичући се и гледајући тетку.</p> <p>Сестре се насмејаше, а Ариф реч |
| м често долажаше.{S} Седећи према њој и гледајући њену тоалету, нарочито њен шешир, њено европс |
| аре смокве.{S} Уморна, лежећи наузнак и гледајући у месец, одмара тело, чула.{S} Али, једна пес |
| па да добијем унучад: да се подмлађујем гледајући у кући младост.{S} Сад <pb n="175" /> осећам |
| кад пали сунце или ноћу на месечини, он гледајући у то своје дело толико се заносио, да му се н |
| , у које се она сва уносила, непрестано гледајући душом вас, и влажила га сузама а сушила уздас |
| то, душо, то може, рече Осман задовољно гледајући непрестано вратима.</p> <p>И ето Фатме, у бел |
| отера овако лепу жену! чуђаше се лекар гледајући чежњиво у њене као снег беле груди.</p> <p>— |
| То доцније, кад не лежите, рече доктор гледајући Фатму.</p> <p>И док је говорно, и док је писа |
| се помирила с Мадам Аристид, рече Сафет гледајући обрадовану сестру.</p> <p>— Сафет је Сафет, р |
| Солуну живе, неке се погуркују, кикоћу гледајући невесту у наслоњачи на столу, откривена лица, |
| а, умирала од бола; па опет оживљавала, гледала његову кућу, која у Солуну не постоји, изговара |
| , бирала их, метала их од лица до доле, гледала се у огледалу изблиза, па се измицала, и опет г |
| ела је по читаве часове у нениној соби, гледала кроз кафез: свет, али нема њега. „Да није на пу |
| жати: на улици сам заплакала; ишла сам, гледала у прозор, па сам се смејала; чинило ми се, да т |
| нда кад тобоже „од севдаха" губи свест, гледала је попреко странкиње, како путнице тако национа |
| а, већ су јој из чаршије доношена лица: гледала их, бирала их, метала их од лица до доле, гледа |
| х мојих сестара које су га читале...{S} Гледала сам у његово лепо лице од мрамора, и плакала са |
| оред ње и била је срећна.{S} Увек би га гледала, увек би га слушала, довека би се држала с њим |
| ономе је дао душу Бог.{S} Ја сам онога гледала само умним очима; овога сам видела чулним, па г |
| Обуци шта имаш.{S} Ти на то ниси никад гледала.{S} То је као понеки у Европи, како прича Мехме |
| лепа!{S} Док је говорила, ја сам је све гледала у уста.{S} Каква су јој уста!{S} Као расцветана |
| ила, не на пашиницу, туђу жену, која је гледала да ожени сина добром и богатом девојком, како б |
| е моје гугутке!“ — У овој једној она је гледала, замишљала обе, и зато је рекла „слатке моје гу |
| ..{S} Кад је понова села, свекрва ју је гледала и плакала.{S} Друге се свекрве смеју, а ова пла |
| аспитавање турских жена“.{S} Ариф ју је гледала и тужио се смешила.{S} Њом овлада један неисказ |
| Пролазили су дани и недеље, она га није гледала, и непрестано је била као љута на њ: никако се |
| ћи: тражи Мерсију.{S} Казаће јој што се гледала с човеком; а што јој се јавно, нарочито што му |
| и седела би с њим, и разговарала се, и гледала би га у лице, у очи, целог, не као кроз кафез, |
| а ближи.{S} А ја?{S} Мирно сам седела и гледала путнике и своју нене, и мајку: и оне се грдно п |
| м до сад седела код отвореног прозора и гледала <pb n="48" /> у многа минара, на месечини сива |
| да овако било кад је прелазила авлију и гледала према капиџику своје сутане — као сад.</p> <p>Т |
| бих.{S} Умало не заборавих!{S} Јуче ми гледала Азизе-кадун... у карте, па ми је рекла нешто ув |
| града Мехмед-беј, ја бих га право у очи гледала, и с њим би се слободно разговарала, као с вама |
| наших побеснелих људи...{S} Кад год сам гледала Ариф-тејзу побуњену, ја сам се питала: „Боже, п |
| о нико није, лудо, страсно.{S} Увек сам гледала да заволи сиротињско дете, па <pb n="180" /> са |
| га је видела на Јалијама, како се с њим гледала, и како ју је поздравио, то јест да ју је поздр |
| у је: то је много; а што се онако с њим гледала... све се гледају: девојке, и жене што имају му |
| болу, по оном стиду.{S} На сваки начин гледала сам да одбраним од праведног напада своје сунар |
| .{S} Сад јој је јасно што ју је онолико гледала.{S} Али она би волела да је уместо стрине тетка |
| гледалу изблиза, па се измицала, и опет гледала, па носила огледало према светлости, и у засена |
| на њему што ми се не допада, ја бих му гледала то сваки дан, док се не бих навикла...{S} Он је |
| ђици, били толико мили, јер је кроз њих гледала Џемала, и добивши натприродну снагу, својим неж |
| ад неће заборавити...{S} Преко кровова, гледале су море...{S} Одатле, са залива, с његовог прис |
| али кад га се нису могле сетити живог, гледале су му слику, коју тако добро обе познају: видел |
| ни дарови.{S} Жене су долазиле, седеле, гледале дарове, и њу, изложену као њени дарови, као њен |
| ак изишао из мора, и кад су на таласима гледале „котрљање звезда“...{S} Двапут су ишле на мали |
| а је на Мерсијин писаћи сто, и ту су је гледале, и гледале: запамтиле су је тако како је никад |
| е су играле, а Туркиње — сироте Туркиње гледале су...{S} Наједанпут, Ариф се сети оне тајне.{S} |
| тву с људима, те да у мушкарцу не бисте гледале мужјака, него човека.{S} Али каква је то шала о |
| сијин писаћи сто, и ту су је гледале, и гледале: запамтиле су је тако како је никад неће забора |
| иле овде на брду, увек су дизале печа и гледале с усхићењем у небо као у нешто што је толико ди |
| ту, пре једног сата!{S} И ненине је очи гледале!“ Па се загледа у те очи као понекад у стихове |
| ене једнога мужа, а оне су их радознало гледале...</p> <p>Прозори су били широм отворени, те се |
| о њему...{S} Пробушиле смо зид, па смо гледале у сут-анино двориште: нисмо га виделе.{S} Али г |
| мирисале на мошус, само су ћутале, тупо гледале у играчицу и жвакале саказ.{S} Оне су странкиња |
| пал мирис његових вода...</p> <p>Све су гледале која је најлепша, и нашле су да је најлепша јед |
| Слатким Водама, и другим шеталиштима, и гледали се с турским женама, странци мећу на главу фес. |
| је застајало, заустављао се саобраћај: гледало се солунско турско богатство на искићеним колим |
| , дошле због тебе, па што се кроз прсте гледало невести, то се замера жени.</p> <p>— Па нисмо н |
| сети теткиних речи: „Што се кроз прсте гледало невести, замериће се жени“, и врати се.{S} Међу |
| то говори мој муж, да га, слушајући га, гледам у очи с подигнутом главом: тек би ми се тада чин |
| зажмурим па покријем очи, <pb n="27" /> гледам га и с њим се разговарам...{S} Ви сте ме толико |
| д бих год бацио очи у ваше кафезе...{S} Гледам их и мислим: „Боже, кроз њих гледају њене очи!“ |
| ђене боје као њене очи.{S} Видела да га гледам, па га скидала и метала мени на главу.{S} Да зна |
| м очима; овога сам видела чулним, па га гледам умним, па ћу га опет гледати чулним, даће Бог!</ |
| се пењем на наше куле и чардаке, те да гледам зелено поље и по њему нашу ергелу и овце.{S} Зна |
| неном и мајком међу тим ханумама, и ја гледам у те лађице препуне света, па ми се све чини да |
| леле своје мужеве, гледајући ово што ја гледам, ви бисте умрле.{S} Па и ја полако умирем. <pb n |
| јој није осетно мирис.{S} Ја дуван кад гледам не марим, али кад осетим мирис запаљене цигаре.. |
| на...{S} Стојим, сирота, као кривац, не гледам га, а осећам да жели нешто да ми каже.{S} Али он |
| 0 јануара 1907</p> <p>Ја, бремена, јуче гледам где једу кувано воће, а оне се не пошалише да ме |
| S} Па и вама ћу да се пожалим: у сваком гледам по оца...{S} Мој син је красан млад човек, добро |
| што чисте обућу, с бојаџијама.{S} Ја их гледам и пакосно им завидим: благо њима кад су веселе!. |
| у нам веселе густе решетке!{S} Кроз њих гледам Њега.{S} Како нам је радосна висока ограда!{S} И |
| а љубав своје султаније, проговорих.{S} Гледамо се и смејемо се: њене широке ноздрве играју као |
| и, на месечини веселимо се с ханумама и гледамо у Вардар.{S} Како сам била радосна кад нам дођу |
| а!{S} Јер где би јој било до шетње и до гледања у кафезе да има какву бригу или бол, и да је не |
| S} Човеково је до капије; а и на улици: гледање без говора, или, како наше жене кажу, разговор |
| би престрављено: „Ти си полудела!“ а за гледање, ништа јој не би рекла, јер то је њихов обичај. |
| : девојке, и жене што имају мужа.{S} То гледање оне зову „разговор душа“.</p> <p>Да је старотур |
| } У нас се воле по неколико година само гледањем, и то знате, драга госпођице.</p> <p>А он скид |
| лазно чамцем поред стричева јој конака; гледао је у башту, у прозоре, с трамваја.{S} И једва на |
| емал је долазио сваки дан, и непрестано гледао да остане с њом насамо, јер га је почела обузима |
| болесну, заједно с њеном мајком, нежно гледао и неговао.{S} То је једини човек кога она познај |
| е замишљам без вашег повратка: ви да ме гледате испрошену за Мурад-Џемал беја, ви да ме спремат |
| шту код Бејаз-Куле, да слушате музику и гледате биоскоп; али по оним затуцаним, нарочито старот |
| тељ потапка мога оца по рамену и узе га гледати за сузним очима, говорећи: „Гле, пријатељу, про |
| е ижљуби, па веза на врат.{S} Па се узе гледати у огледалу, и <pb n="158" /> видевши да је лепа |
| ад би она ово видела!{S} Да ли би могле гледати у светлост њене очи, навикнуте на помрчину?{S} |
| а уснама, па ће им рећи „добро јутро" и гледати их у очи!...{S} Сад је она као оне из романа <f |
| лним, па га гледам умним, па ћу га опет гледати чулним, даће Бог!</p> <p>Госпођице, то ваљда са |
| смином, мошусом, што кроз дим од дувана гледаху у њу, младу и лепу, с пуно страсти; па тад стад |
| у се скупиле друге странкиње.{S} Све је гледаху дуго, ћутећи,<pb n="130" /> а после се опростиш |
| очи, и он би је пре питао: „Што ме тако гледаш, душо?“ или би се унео у њене очи и ижљубио их, |
| и башјорти; а она, наслоњена на ограду, гледаше се у једном малом огледалу : како јој лепо стој |
| прављаше да ништа не види, угађаше му, гледаше да га се додвори.{S} Његова страст све је више |
| p>— Шта говориш, тејзе?</p> <p>Тетка је гледаше, а она не умеде да погоди теткине мисли...</p> |
| анкиње <hi>искрене</hi>.</p> <p>Ариф је гледаше зачуђено.</p> <p>— Биле сте у највећој љубави, |
| една млада жена, старија од мене, па ме гледаше зачуђено, пошто сам јој била сасвим непозната. |
| ужна; у црвене нарове над својом главом гледаше и стресаше се као од крви из својих шупљих груд |
| старе Цариграђанке, која је непрестано гледаше.</p> <p>Та цариградска пашиница ока не скидаше |
| ко нама!“ викала сам, а она ме зачуђено гледаше, па тек наједанпут викну: „А то ли је он од нек |
| да је весела, како не би умела ниједна глумица.{S} Смејаше се, испрекидано говорећи: „Па... <f |
| место да уништавамо те застареле, луде, глупе обичаје, ми хоћемо да их обнављамо!{S} Ко би чуо, |
| p>— Глупост!{S} Која вера још има такве глупе обичаје?{S} Јесу ли то верски обреди?{S} Зар они |
| о баруштина.{S} Исти луди појмови, исте глупе предрасуде, старе, изанђале: с човеком не сме да |
| {S} И опет чу: „Има ли кога?“.{S} Луди, глупи обичаји!{S} Да човек бежи од своје рођене куће.{S |
| et="#SRP19120_N99" />.{S} Учинише му се глупи старотурци, <pb n="200" /> муфтија, имам и бејови |
| ју шта.{S} Буне се, отимају се, беже од глупих предрасуда и опет им се враћају.{S} Раде, а шта |
| о близу. „То је жена застарелих идеја и глупих предрасуда,“ говориле су оне мајци, с којом нема |
| e> <note xml:id="SRP19120_N9">Да, то је глупо.</note> <note xml:id="SRP19120_N10">Дођи!{S} О, д |
| note> <note xml:id="SRP19120_N38">То је глупо.</note> <note xml:id="SRP19120_N39">Боже мој.</no |
| ена није више жена.“ — „Боже, што је то глупо!{S} Ха! ха! ха!{S} И ја... дадох реч!{S} А сад се |
| каже, тако много!... „Каква грехота!{S} Глупост!{S} Ово су измислили љубоморни мужеви, егоисти, |
| /p> <p>— Да никад с тобом не изиђем!{S} Глупост!{S} Лудост!</p> <p>„Да изиђу!"...{S} Њој то ни |
| доврши, а он поче да се буни.</p> <p>— Глупост!{S} Која вера још има такве глупе обичаје?{S} Ј |
| о губљење права!{S} Три старца, стотину глупости; све тако просто, несложено.{S} Зацело су мисл |
| се: „Ако се још једном опијем“...{S} Ту глупу мисао не могаде довршити.{S} Је ли се опио или је |
| а је обузимало друго осећање, неисказан гнев...{S} Гневила се на мужа, називајући га у души зло |
| ало друго осећање, неисказан гнев...{S} Гневила се на мужа, називајући га у души злочинцем.{S} |
| „Хајде, душо, да се узмемо, да свијемо гнездо за себе и за тичиће“.</p> <p>— То је све из неко |
| } Хајде, душо, да се узмемо: да свијемо гнездо за себе и за тичиће.{S} Ја сам сиромах...{S} Има |
| . оне нису баш стидљиве.{S} А њен глас, говор, смех!..{S} То је једна музика која ме просто опи |
| . „Не, то је иронија,“ помисли Ариф.{S} Говор jе држала будућа председница „Друштва за васпитав |
| у, а Сафет се љућаше на овај њен овакав говор, али прикриваше љутину: дошла је с пута.</p> <p>О |
| оне су из његових дубина чуле „некакав говор“.{S} Оне нису знале да је то био говор вода.{S} О |
| му глас; певао је.</p> <p>— А, песма и говор!...</p> <p>— И да говори... у Нурије-хануминој ба |
| но поче на енглеском језику бунтовнички говор:</p> <p>— Мис Пирсон!{S} Ви сте видели ове жене!{ |
| скиње.{S} Шта ми имамо азијатско?{S} Ни говор, ни хаљине, чак ни ход, чак ни покрете.</p> <p>— |
| опијаше њен особито пријатан глас и њен говор, и мишљаше; „О, како говори француски, као да цвр |
| пско <pb n="8" /> држање, слушајући њен говор, не шта говори већ како говори, француски, опијаш |
| ол, плач, преклињаше, грдња, и муфтијин говор, и — венчање: треће и последње.{S} Сад кад би се |
| > <p>Енглескиња записиваше Францускињин говор, а Ариф и нове, врло узбуђене, са сузама у очима, |
| говор“.{S} Оне нису знале да је то био говор вода.{S} Оне су га слушале с необичним усхићењем |
| о чекају тај тренутак...{S} У предсобљу говор, питање : „Има ли кога?“ Одговор : „Нема никога“; |
| .{S} Слушај!...</p> <p>Уз капиџик се чу говор; неко говори, француски:</p> <p>— Фатма, јагње мо |
| сти!“...{S} И мало па се кроз авлију чу говор и оно стереотипно „има ли кога.“ „Има ли кога?“ — |
| така?</p> <p>Она ућута да одахне, не од говора него од некаквог тешког осећања, а Сафет-ханум р |
| је до капије; а и на улици: гледање без говора, или, како наше жене кажу, разговор душа...</p> |
| олиш !{S} Како те то ухвати тако брзо?! говораше Мерсије и запали свећу, зари нокат чак при дну |
| лико време.{S} Сад се истрчах, опрости! говораше Сафет врло узбуђено: жао јој беше Арифе.<pb n= |
| ...{S} Ја ћу ово да отворим, и ова два, говораше робиња шапатом, отварајући писма.</p> <p>И нај |
| Благо теби!{S} Сад ти живот има смисла, говораше Мерсије чисто промењена.</p> <p>— Боже!{S} На |
| с робије где ти је била у оковима душа, говораше, па јој се наједанпут загледа у дубоке лепе оч |
| и да је мало виши.{S} А леп је као бог, говораше Мерсије као за себе.</p> <p>— Виши?{S} То би б |
| приђе јој, седе крај ње и, милујући је, говораше:</p> <p>— Душо, што плачеш ?{S} Не губи наде д |
| анас, сутра, прексутра: једно те једно, говораше он љутито, па оде у њину собу.</p> <p>— Да ник |
| ери, живци... солунских Туркиња болест, говораше уплашено и врло нежно, па јој метну хладну крп |
| а су се завадиле, зато и лута по свету, говораше Сафет идући.{S} Па се тек наједанпут окрете св |
| е поздравио!...{S} То ми је био сан ... говораше Фатма испрекидано.</p> <p>— И сан ти се оствар |
| lang="fr">„Sois raisonnable!“</foreign> говораше.{S} И најзад узвикну: <foreign xml:lang="fr">„ |
| .</p> <p>— Па шта још, слатки беј-течо? говораше Фатма грлећи човека који је воли као да је њег |
| јатељица...{S} Има ли тога у Цариграду? говораше Фахрије-ханум, као да не слуша Арифу.</p> <p>П |
| , врло интелигентна и врло културна.{S} Говораше с Арифом енглески.{S} Мало па се почеше скупља |
| љи, окрете јој леђа. „Колико је ситна,“ говораше једном моја мајка, „чак склони, баци, шта ли, |
| те узео младу...{S} Хајде кући, деци,“ говораше он потресен до суза — „Никад!“ узвикну она. „О |
| алећи цигаре за све три.{S} Пушећи, она говораше: — Изјави му љубав.{S} Пошаљи му ружу. <hi>Ђул |
| знам због чега је волим“.</p> <p>Арифа говораше, а готово увек, кад је говорила била је у емоц |
| у солунску.{S} По Солуну се само о томе говораше: о свадби, о богатој свадби кћери Ибрахим-Хаса |
| а се бејаше променила у лицу и ништа не говораше.{S} После их одведоше у једну собу за пун сто. |
| <pb n="79" /></p> <p>Она се закикота, и говораше :</p> <p>— Не, не, не! него... у куту, да се р |
| им даном кад ће оне бити слободне.{S} И говораше јој о болу срца.{S} Она га зна.{S} Она је воле |
| ут.</p> <p>На софи, стара Шехназе-ханум говораше као да чита из какве персиске или арапске књиг |
| а; дај реч и одржи је,“ као да му нешто говораше.{S} Он се сети да он није само пијаница него и |
| , грдећи њена оца.{S} Кадуна јој уз пут говораше: „Сваки час оваква шетња.{S} Беше добар; али, |
| с неизказаним задовољством и кроз смех говораше: „О, ако, ако!{S} Хоћеш да га милујеш што је Е |
| да никад неће видети, а толико је воле, говоре њеним слатким језиком, и свирајући њене мелодије |
| гледају небо и море, и да ћеретају, да говоре о том непознатом младићу, о томе Французу што се |
| пски образоване а не смеју с мушкима да говоре, европски очешљане и обучене а, код куће, турски |
| ју енглески; а стидела се да им каже да говоре што друго.</p> <p>— Ветар најјаче дува кад хоће |
| о ништа нису говориле: стиделе су се да говоре пред странкињама о овако озбиљним стварима: о пр |
| на њих ништа не пита.{S} Оне не могу да говоре, она не сме...{S} Да их пита где је Џемал-беј?{S |
| де, оне се друкчије смеју, оне друкчије говоре, оне друкчије изговарају<pb n="291" /><hi>р</hi> |
| љство...{S} Понекад, њих двоје ништа не говоре, а разумеју се: она хоће да помирише цвет он јој |
| ага госпођице.{S} Али до сада: некад не говоре по недељу, некад дан, некад сат, не по величини |
| а мајка хвали суту као пре.{S} Откад не говоре, а нигде се још не видеше, за моју несрећу.{S} Ј |
| нас, ми јој га не враћамо.{S} Откад не говоре, а једна другу помињу, те нико и не слути да нис |
| па се обе засмејасмо.{S} Како хануме не говоре, и ми не говоримо: ја нисам хтела.{S} А данас, з |
| p>Јануар.</p> <p>О чему све ове жене не говоре: о позориштима, о литератури, о хуманим друштвим |
| Све жене веселе, она тужна.{S} Све жене говоре, она ћути.{S} Кад сам је питала „како сте“, да н |
| а оно, сви су будни, осим Џемала, и сви говоре, осим Фатме: у соби сестре, у кухини слушкиње и |
| асан-беј не зна где му је кћи.{S} Једни говоре да је у Цариграду, а други...{S} Ах, шта је од д |
| не знају.{S} Узму да је миришу и да јој говоре: „Девојко наша, ти нам већ и гучеш, а још имена |
| з Цариграда, с кћерима, које међу собом говоре енглески, по новој моди, јер француски је почело |
| иш, госпођо мајко!“...{S} Јуче оне тако говоре, а ја их слушам, па ми се смркава.{S} Ја не знам |
| неком француском граду, што непрестано говоре француски.{S} Мондије-ханум започиње (и осећа се |
| /> удате за Турке, Грке и Јермене, што говоре турски и пуше као Туркиње.{S} Она осећа да их ст |
| њој толико мило, мислила је; „Па зашто говоре да турске жене не могу бити срећне?!“ Колико је |
| одмах почеше о Осман-беју, хвалећи га, говорећи о његовој лепоти; и Фатма опет рече да га хоће |
| ?</foreign>“ Мадмоазел Дарно је задржа, говорећи јој: „Мис Пирсон, то је женско, једна невестин |
| амену и узе га гледати за сузним очима, говорећи: „Гле, пријатељу, променио си се: црна коса по |
| смо и аманет донесе му једна странкиња, говорећи му језиком који он није разумевао, а који је њ |
| , он се насмеја, и узе јој љубити лице, говорећи да то није ништа; он јој је што и стран, туђ ч |
| ше па зажмуре и узе мирисати бројанице, говорећи:</p> <p>— Миришу ми на дуван.</p> <p>— Хоћете |
| иф</hi>", а Ариф враћаше Фатми пољупце, говорећи: „А, душо, јеси ли с тетком задовољна?“...{S} |
| се политике?</p> <p>Мајка га утишаваше, говорећи му:</p> <p>— Седи с Емиром, сине, читај јој, п |
| и свест, а њена свекрва пође, посрћући, говорећи:</p> <p>— Нурије ће вам све испричати.</p> <p> |
| је љубио човек?{S} Ти, која нас буниш, говорећи нам да имамо оружје свест, коју су нам пробуди |
| ја га волим...</p> <p>Робиња је прекиде говорећи:</p> <p>— Није луд, кјучук-ханум, него...{S} Ј |
| јале кад би неко правио овакве погрешке говорећи турски!{S} Десет, па све младе и све Парижанке |
| ећала и сваки час се бунила, у себи, не говорећи никоме ништа.{S} У овој старинској кући она је |
| ј преудаји.{S} Прими је врло хладно, не говорећи с њом француски као други пут.{S} Али ова млад |
| /p> <p>Он је опет тупо погледа ништа не говорећи, затварајући очи.</p> <p>— Сине!</p> <p>Он не |
| развеселила како није скоро; и ништа не говорећи, задовољно погледа кјучук-хануму, певуши и рад |
| ла).{S} Седели су један поред другог не говорећи.{S} После су легли у једну постељу, али не као |
| дна глумица.{S} Смејаше се, испрекидано говорећи: „Па... <foreign xml:lang="fr">Mon Dieu!</fore |
| ита пашиница.</p> <p>— Ич!{S} Данас ич! говори и непрестано жмури, па тек отвори очи и рече: — |
| .{S} Она је као патка, и иде као патка, говори Ђулренги и приноси хануми хаљину.</p> <p>А Мерси |
| говорила је турски, сад кад је озбиљна, говори француски, да не би чула и разумела послуга.{S} |
| војке...{S} Он истина живи, дише, ходи, говори, воли...{S} О, само још да не воли!{S} Ја, драга |
| S} Како је велика, чим хоће да се шали, говори енглески.{S} Као да јој је тај језик за шалу.{S} |
| је јој више муж.</p> <p>— Хајде, кћери, говори пашиница, и опет:{S} Хи, хи, хи!</p> <p>Она мисл |
| ; кад се она спрема за плач, он говори, говори о времену, како је данас ваздан киша, и како се |
| и жао њега, да не штуца, да се не мучи, говори Мерсије, палећи цигаре за све три.{S} Пушећи, он |
| .{S} Биће неко чудо.{S} Сви смо у бело, говори робиња и полази да отвори врата, јер неко зачагр |
| Пијан.{S} Нацедићемо му у уста фушкију, говори један њен слуга.</p> <p>Носе га у собу, полажу г |
| -Меџидова доба, и ако је млађа од мене: говори са мном, и чух дубоко дише — заспала!{S} Одмах п |
| и несрећа: ко би моју мајку тамо одвео? говори Фатма и уздише.</p> <p>Све три седоше и запалише |
| „Не, чедо, то није жена, то је мајка,“ говори му тетка, осећајући шта мисли његова побуњена ду |
| Емир, кад само помислим: „Она је жена,“ говори, а у томе се зачује његов ход.</p> <p>— Ето га! |
| е полако поче да отвара. „Има ли кога?“ говори муфтија пре но што ступа преко прага. — „Нема ни |
| рану у којој стоји крв још несасирена?“ говори јој неко на ухо, увлачећи се у њену свест, а она |
| .{S} Плакала би а не може, и не може да говори, осећа грдне болове у грлу и вилицама.{S} Док је |
| удела, онемела, шта ли...{S} Он поче да говори брзо као да се жури: „Ја знам да си нова, али не |
| хових друштвених обичаја, одмах поче да говори:</p> <p>— Аман, муфти-ефенди!{S} Били сте нам са |
| <p>— А, песма и говор!...</p> <p>— И да говори... у Нурије-хануминој башти, миловао голуба.</p> |
| зато сам затворио.</p> <p>Она осети да говори искрено, па од радости заплака.</p> <p>— А где с |
| рости знају нешто?...{S} Хтеде много да говори, па не могаде, јер је сувише узбуђен.{S} Већ две |
| инама воли сваки човек који уме лепо да говори, и лепо да гледа.{S} Распитај, сине: не дајеш де |
| са својим малим свакидашњим другарицама говори зато грчки што су оне Гркињице.{S} Како је велик |
| шта се све по харемима пред девојчицама говори, ја одустадох од тога, знајући да у романима нем |
| кињу, и поноси се „духовитошћу".{S} Она говори о духу, не о срцу; па ипак, она више има срца но |
| ди хиљаде примера овакве несреће; а она говори : „Не, то није тако.{S} Њој није било као мени.“ |
| , Џемала и Фатму.{S} Он се разнежио, па говори мајци како му се чини да ће скоро бити деда. „Оп |
| пуно љубави и бола.</p> <p>— Аман, шта говори ? прошапта робиња уплашено.</p> <p>— Да бежимо, |
| творен; и чује само како говори, не шта говори, па се смеје, смеје.. „Француски као Француз!“ ш |
| /> држање, слушајући њен говор, не шта говори већ како говори, француски, опијаше се и сањаше |
| /p> <p>— Мадам Аристид је дивна!{S} Кад говори француски цвркуће као тица, умеша се Фатма с љуб |
| еног родољубља изгледао јој је млак кад говори, кад ходи.{S} У његову говору и ходу није се вид |
| га неуљудно и не погледа, а гле шта сад говори.{S} Кад се мало прибра, он тихо рече: „Ти си се |
| соби, седи и пуши.{S} Она пред њом све говори, а ово не може: не сме.{S} Ово је нешто велико, |
| не?{S} Шта ће она сама?{S} Чула сам где говори сину: „Да вратимо обележје, то није толика срамо |
| о пута казали, да сваки човек најрадије говори о себи; а ја сам, опростите, у то сумњала.{S} Са |
| ешто говори, а ја не разумем, као да не говори мојим матерњим језиком; због вашег писма била са |
| i>све</hi> казала.{S} Али моја мајка не говори с њом!“ То <hi>све</hi> било је непознати младић |
| ена, темена!{S} Готово ниједна ништа не говори, само се разлеже, далеко, деф и песма.{S} Најпос |
| а побуњена душа.{S} Јер он сад ништа не говори.{S} Затвори врата женама, мајци, тетки, робињама |
| , па ни једе, ни пије, ни спава; кад не говори о њој, ћути, уздише: променио се, ослабио...</p> |
| уним, у толико је искреније: из мене не говори моје огорчено Ја, него милиони понижених турских |
| да остави нож, тетка га преклиње, и не говори му као обично француски, већ турски: „Чедо моје, |
| а?{S} Моја мајка <pb n="69" /> с њом не говори.{S} Је ли то случај или судбина?{S} Оне се воле, |
| ="74" /> се назвати образованом, ако не говори бар два европска језика и ако не свира на клавир |
| о.</note> <note xml:id="SRP19120_N8">Не говори тако лудо.</note> <note xml:id="SRP19120_N9">Да, |
| одска свадба буде, по месец дана и више говори се о оделу и накиту моје жене и кћери.{S} А она |
| тисне вилице као Енглескиња Мис Блак, и говори, изговара исто као она.{S} И Мис Блак се смеје, |
| рске жене, „она толико воли француски и говори га и кад треба и где не треба: пред клањање, и к |
| ед Францускиње; нене јој тумачи Коран и говори о светости затвора; Госпођица јој чита романе и |
| .{S} Нене је утишава, милује јој косу и говори: „О, моја свилена косо, ја сам те чешљала и него |
| ободих се, и не допаде ми се: француски говори, тврдо изговара <foreign xml:lang="fr">que</fore |
| о обучених жена, а не седа него стојећи говори: „Покупите сав овај накит, продајте га, и тим но |
| а на уснама...{S} Он хтеде нешто да јој говори, да је поздрави ваљда добродошлицом, па, чудно у |
| жем и запушаваше уши да не чује шта јој говори, како је грди.</p> <p>— Не лупај, лудаче! викну |
| „Пало ти је и треће венчање“.{S} То јој говори онај што јој изударао душу — Живот.{S} А како је |
| да она слуша некога од оне двојице, док говори.{S} А она, и ако <pb n="270" /> седи оборених оч |
| е ово мало турско место, и са протестом говори о турском друштвеном уређењу.{S} Овде је била уд |
| е ћутала; кад се она спрема за плач, он говори, говори о времену, како је данас ваздан киша, и |
| сам ја одрастао.{S} Би ли са мном?“ Он говори, она ћути као да је онемела, и двапут јој се учи |
| , Европљанин, Француз; она слуша кад он говори француски. <pb n="148" /></p> <p>— Тејзе, ти си |
| па зато пред тобом једно мисли а друго говори, једно осећа а друго ради.{S} Али ја Фатму позна |
| претрну.{S} У кући њена оца да се овако говори!{S} И учини јој се да таван, под, зидови знају е |
| н глас и њен говор, и мишљаше; „О, како говори француски, као да цвркуће тица!“</p> <p>Да би Ар |
| и с њим се разговарах.{S} Млад, а како говори!{S} О, оне очи!{S} Пашић, <hi>џемал</hi>!...{S} |
| њим, да чујем какав му је глас, и како говори француски?{S} Знаш ли ону малу Фифи?{S} Кад беше |
| га: прозор је отворен; и чује само како говори, не шта говори, па се смеје, смеје.. „Француски |
| ајући њен говор, не шта говори већ како говори, француски, опијаше се и сањаше чудновате снове: |
| икну он наједанпут, кад се сети да тако говори с њим његова кћи, она која га досад од стида ниј |
| ...</p> <p>Уз капиџик се чу говор; неко говори, француски:</p> <p>— Фатма, јагње моје, Фатма, д |
| g="fr">au courrant</foreign>“, и толико говори о Француској да човек мисли да је у њој пола век |
| и, промисли, а он се насмеја што она то говори.</p> <p>После, старотурци одоше.{S} Он потражи Ф |
| па и сад хоће, а свекрва јој забринуто говори:</p> <p>— Хоћеш да постиш, чедо.{S} Остави се, т |
| ена, она није изобличена, нити сама што говори, осим код своје пријатељице, оне што се воли с п |
| ила њену тајну!{S} Седела је с оним што говори <hi>к-к</hi>, тако тврдо.</p> <p>— Једанпут само |
| слатка Мерсије ?...{S} Је ли с оним што говори <hi>К-К</hi>?...</p> <p>— Ја сам на њега већ и з |
| бих волела; јер ја желим, кад ми нешто говори мој муж, да га, слушајући га, гледам у очи с под |
| о, добно једно писмо...{S}" И још нешто говори, а ја не разумем, као да не говори мојим матерњи |
| за њену грешну љубав.{S} Чуло се, свет говори, али она није ухваћена, она није изобличена, нит |
| убила децу, остала с једним...{S} Сафет говори Нурији: „Мој пријатељу, усрећила си ми јединицу |
| ха, једна уста: двапут слушај, једанпут говори.“ Намучила се с неваљалцем, те ће знати ценити ч |
| олако, да не чује сут-ана.{S} А нене му говори: „Зашто, сине?{S} Ко ти је тако волео кућу, ко ж |
| што лаже.{S} Оне не знају да он истину говори, јер она се пред њим претвара...{S} Она је жива |
| с пуно темперамента.{S} Док се шалила, говорила је турски, сад кад је озбиљна, говори француск |
| инила како су те научили твоји учитељи, говорила је Ариф и смејале су се.</p> <p>— Али, мене не |
| чела да се игра, макар с турском децом, говорила би грчки; и чак кад би само видела играчку или |
| на Јалијама; хвалила се <hi>неном</hi>; говорила је како њена мајка и сад као увек само <hi>пек |
| у да сам им с мајком сестра по души.{S} Говорила ми је да се не осећа у туђини сама с децом — т |
| е.{S} Наше проклето друштвено уређење!“ говорила је она побуњена, и оставила хамајлију поред на |
| у за сестру (јер пред сестром не би све говорила), већ само за нову...{S} Поче говорити течно и |
| на лутку, јер је имала душу.{S} Она је говорила не само устима, него и очима, и целим лицем, и |
| а један неисказан скептицизам.{S} Та је говорила течно, и лепо, мада ниједна идеја није нова.{S |
| i>онога</hi> света?{S} Ја памтим шта је говорила Мадам.{S} Свет, Мерсије, то је за мене нешто д |
| p>Арифа говораше, а готово увек, кад је говорила била је у емоцији, некад великој да је замуцки |
| а Фатму; а засмејавала ју је кад год је говорила енглески.{S} И ако је с њом врло често, Фатма |
| зао да је Туркиња!{S} И лепа!{S} Док је говорила, ја сам је све гледала у уста.{S} Каква су јој |
| о јој је.{S} С оцем чак ни о тетки није говорила; одговарала му је на питања као обично, и ништ |
| ?!{S} Ја му никад с мајком нисам о томе говорила...{S} Емир, чедо, запали и ти цигару...{S} Гре |
| , седела са својом сестром од стрица, и говорила о <hi>њему</hi>.{S} Много уморна од пута и ути |
| ла је час једној час другој странкињи и говорила им је нешто, само да им скрене пажњу с те игре |
| звршен према њој, како је она сама себи говорила, нарочито да му се свети онако како су се свет |
| Ариф се промени.{S} С колико је куражи говорила и с колико енергије радила на њеној преудаји, |
| {S} Откривену никад.{S} Малочас кад сам говорила о Мурад-Џемал-беју, да ће закуцати и ући, ја с |
| p> <p>А она проговори:</p> <p>— Кад бих говорила, ја бих муцала.{S} Мени срећа затвара уста.</p |
| застарелих идеја и глупих предрасуда,“ говориле су оне мајци, с којом немају готово ништа заје |
| ну најмлађа, болесна.</p> <p>Док су оне говориле, једна слушкиња је непрестано улазила и излази |
| Дошла ми је по турски: на цео дан.{S} И говориле смо о Рамазану у мојој земљи.{S} Она се сећа ч |
| , срце, јагње, око моје“.{S} Ваздан смо говориле турски, и тако ми је слатко говорити матерњим |
| , полудела од радости.</p> <p>И мада су говориле француски, тргоше се и ућуташе, кад у собу уђо |
| S} Она се ни у соби не разви.{S} Обе су говориле с Фатмом француски, и врло тихо, а једна радоз |
| ојка, пуна шале, „пуна ђавола“, како су говориле хануме, просто је уживала да засмејава Фатму; |
| рвеној као крв, или као страст, како су говориле странкиње, а бичеви њене необично дугачке црне |
| p> <p>Мерсије и Фатма готово ништа нису говориле: стиделе су се да говоре пред странкињама о ов |
| и: спавали сте кад је требало да бдите, говорили сте кад је требало да ћутите, певали сте кад ј |
| болестан: висок, мршав, жут, те су сви говорили да је јектичав.{S} Иначе је добар, и по нарави |
| ини као увреда, ми ни с ким не бисмо ни говорили.{S} Само ситни сваку ситницу примају за увреду |
| муслимана моме беју.{S} Шта су у конаку говорили, не знам; тек, кад уђе у харем, он беше страша |
| м била је код своје куће.</p> <p>Сви су говорили француски, по навици да крију и кад немају од |
| као његова мајка уз Рамазан.{S} Њој су говорили: „ако пушиш, умрећеш,“ и она је више волела ду |
| ="254" /> одвратност према пијанима.{S} Говорило се о свачему, само не о књижевности.{S} Који ј |
| Било је и још неколико турских жена.{S} Говорило се турски, јер домаћица од неког времена није |
| не песме и отварајући нијете.{S} Док се говорило о лепом младићу, Мерсије је била некако необич |
| волела, и поред њене рђаве репутације (говорило се да има љубазника).{S} Волела сам је просто |
| ло: лице ми се заруменело; а душа...{S} Говорим, смејем се, и певам...{S} О, кад угледам Солун |
| ожју љубав, и то трипут, и сад морам да говорим оно што није истина, рече муфтија и оде.</p> <p |
| покрила главу и што не умем с мушким да говорим. <foreign xml:lang="fr">„Quelle honte!{S} Quell |
| ...{S} Али ја не могу о томе с тобом да говорим.</p> <p>— Женски Хилми-паша, ха! ха! ха!</p> <p |
| е с људима.</p> <p>— Зар би ти волео да говорим с људима?</p> <p>Он на ово питање не хте одгово |
| је-ханум, кћери, дођи сутра.{S} Хоћу да говорим са сином и снахом с Јалија.</p> <p>И Нурије оде |
| : они нас узимају потпуно невиђене. (Ја говорим уопште.) Али, ипак, као за све тако и за брак, |
| ад га видим и није ми толико колико кад говорим о њему...{S} Да говоримо нешто друго...{S} Зашт |
| а. „Опрости, мајчицо, што то пред тобом говорим, али радост ми не да да ћутим ни пред родитељем |
| уста.</p> <p>— А ја у две прилике много говорим: кад сам срећан и кад сам... поче он, па не дов |
| лико колико кад говорим о њему...{S} Да говоримо нешто друго...{S} Зашто нас је звала Нурије-ха |
| асмо.{S} Како хануме не говоре, и ми не говоримо: ја нисам хтела.{S} А данас, за љубав своје су |
| мало, ми га пуштамо да ради што хоће и говоримо: „Ако, мушко је“.{S} Да поправимо то: као женс |
| прави и рече:</p> <p>— А јеси ли, сине, говорио с братом ?{S} Не.{S} Ниси, јер ти је брат отиша |
| кептик, кад је год когод од тих официра говорио или прелазио<pb n="256" /> преко собе...{S} Чак |
| сети шта је било, скочи.{S} Шта је све говорио и радио!{S} Био је толико пијан, а свега се сећ |
| н је био паметан.{S} Да знаш како ми је говорио!..{S} Сад луд!...{S} Али ја га волим...</p> <p> |
| окварити“ венчање, — девојка си.“ Он је говорио француски, брзо, не муцајући, а она не скидаше |
| анпут срели на улици.</p> <p>— Ромео је говорио Јулији, кад је наслонила своје бело лице на рук |
| по кућама, разговарали би се: он би јој говорио о љубави.{S} Овако, да јој пише, да је пита хоћ |
| ла бити љубав, кад он: много пута о њој говорио, свега је двапут видео.{S} Утисци јаки, али мал |
| се осмехну и благо рече, како је обично говорио с децом, са старима, с болеснима, и са сиротињо |
| е бербере чак из Анадолије.{S} Он је то говорио врло узбуђено, почињући сваку реченицу са „мајч |
| то и путују.. „Што их не скупљате и не говорите им, да се некултурност једне земље највише исп |
| нас, њу би мачке појела.{S} Да је умела говорити, зацело би нам рекла: „Вратите ме у затвор, је |
| и и тамо су ћутале:{S} Фатма није умела говорити, Мерсије није могла.</p> <p>Ариф, с оне три но |
| још горе.{S} Чак ни с мужем није хтела говорити о оној тајној бризи која је мучи; он је то опа |
| ти је обукла чаршаф, одмах ти је почела говорити о девојачкој чистоти: да је чуваш више од очиј |
| нарочито кад уђе један „весео“ и стаде говорити лудости.{S} Видевши га оваквог, она се промени |
| е три ћутаху и пушаху; Ариф-ханум хтеде говорити, али је претече Нурије:</p> <p>— Алла’!{S} Ја |
| би сео крај ње па би је миловао.{S} Узе говорити мајци а добацивати жени како је уморан, много |
| ошле оне три нове и Ариф-ханум, и стале говорити час турски, час француски, а час неким језиком |
| е осећале срећне што су са сваком могле говорити њеним матерњим језиком.{S} Путнице су бивале и |
| оле" биће свечан: гостију пуно, хоџа ће говорити „елиф, бе,“<ref target="#SRP19120_N103" /> а њ |
| а, и она се зарадова:{S} Ариф-хануми ће говорити за Џемала и Фатму.</p> <p>— <foreign xml:lang= |
| „Јадне, јадне моје девојке!{S} Свет ће говорити мајка им била така и така.“ И онда је обузимал |
| о би ко прислушкивао да не разуме, поче говорити:</p> <p>— Прексиноћ, јагње моје, била сам код |
| му он, с кратким китастим уводом, поче говорити о пијанству његова бившег зета, и осталом, њем |
| говорила), већ само за нову...{S} Поче говорити течно и лепо француски:</p> <p>— Моја историја |
| ати,“ мислила је.{S} Чим седе, она поче говорити о женама:</p> <p>— Јадне наше жене!{S} Заблуде |
| шербет, испраћају га гостима.{S} И поче говорити о другој радости.{S} Унук му је напунио девету |
| ца и десет дана:{S} Ариф-тејзе јој поче говорити о удаји!{S} Сви се згрануше: откуд јој та смел |
| мора свирати у пијано, знати енглески и говорити француски као Мадам.{S} Ја с таквим мужем не б |
| ни то не умеде закратити...{S} Поче јој говорити узбуђено да је воли већ трећа година, како се |
| рије извињава себе:</p> <p>— Ко би смео говорити истину пред Громом?{S} Кад би он чуо, Емир не |
| мо говориле турски, и тако ми је слатко говорити матерњим језиком у туђини.{S} Али не, где је о |
| пре неколико година, док се није почело говорити о вези између снахе и девера...</p> <p>Пре дев |
| рски, и да спавају до подне.{S} Пушиће, говориће о љубави, певаће љубавне песме и отвараће <hi> |
| је луд...{S} Отрезниће се, доћи ће јој, говориће јој тако слатко...{S} Робиња је покри шапћући: |
| </p> <p>Она рашири зенице.</p> <p>— Шта говориш, тејзе?</p> <p>Тетка је гледаше, а она не умеде |
| Ти си се нешто наљутила, па не знаш шта говориш.{S} Зејне-ханум врати се кући, због деце.“ — „З |
| а га изгрдиш и да два три дана с њим не говориш.</p> <p>— О, суто, ни два три сата не бих могла |
| р се не стидиш?!“ „Зејне-ханум, ти тако говориш за инат... што сам те узео младу...{S} Хајде ку |
| .</p> <p>— Ти их не познајеш, зато тако говориш.</p> <p>— Дајте мени, рече Ђулренги, па намени |
| , Мерсије.</p> <p>— Кад си паметна, што говориш лудо?{S} Где ли је твоја Мадмоазел ?</p> <p>— О |
| све оне Францускиње што нам, слободне, говорише о слободи и да и ми имамо право, не само дужно |
| је слушају расејано.{S} Одвојише се.{S} Говорише о хаљини Мадмоазел Дарно, нарочито о шеширу.{S |
| ући јој уста устима. .</p> <p>О свачему говорише, само не о њеној првој прошевини: ни једно ни |
| , là, là!“...{S} Зове се Мадам Ажил.{S} Говорљива, смешљива:{S} Францускиња...</p> <p>Ово ћерет |
| е, Ариф поста говорљива.{S} Она је била говорљива само кад је добро расположена.{S} Пила је <hi |
| Цариграђанке се развеселише, Ариф поста говорљива.{S} Она је била говорљива само кад је добро р |
| ејала.{S} Њена сестра, напротив, сад је говорљива, и страшно расејана: пође по башјорти, а узме |
| менише нарав, због дувана Нурије, иначе говорљива, сад по ваздан ћути, све је вређа, и за сваку |
| да ћутим ни пред родитељем.“ Он јој је говорно, како ће његов унук пред њим расти као њена уну |
| доктор гледајући Фатму.</p> <p>И док је говорно, и док је писао рецепт, погледао је у Фатму раз |
| p> <p>Он се трже, застиде се: гласно је говорно, и оне су чуле.{S} Он је плакао.{S} Да ли су му |
| из прошлости ни из садашњости, дирнута говором и кашљем ове младе несрећнице, осети да јој се |
| млак кад говори, кад ходи.{S} У његову говору и ходу није се видео темпераменат, ни енергија, |
| ао главу од њих с пуно мржње.{S} А кога год човека, млада и лепа срете, загледа му се у очи, и |
| — „Никад!“ узвикну она. „Ово дана, која год је овде дошла ја сам јој казала, све сам јој исприч |
| {S} Устајте, младе жене и девојке, која год је имала крај себе Ану, Марсел, Елиз, и чула шта је |
| ући је она: куд год погледам — она, кад год очи склопим — она.{S} Ово није твој „стари Џеми“, к |
| беснила наших побеснелих људи...{S} Кад год сам гледала Ариф-тејзу побуњену, ја сам се питала: |
| на младе жене никако да зарасте.{S} Кад год је испере и обложи хајдучком травом, она пружи руку |
| лог комшилука, па и он затворен.{S} Кад год у њ погледам, ја заплачем. <pb n="5" /></p> <p>Мерс |
| наше људе и жене, него на Елизу.{S} Кад год се с њом завади, она је оваква.{S} А ја сам чула да |
| за које су знале да воле Европу.{S} Кад год <pb n="11" /> су хтеле да покажу путницама какву ве |
| тешко мени!{S} И ја сам тако радила кад год сам изгубила нешто што волим.</p> <p>— Луд, Алије.< |
| слободне; Францускиња их је бунила кад год су биле саме, пред њиховим гувернантама.{S} Оне су |
| мајка, вели Ајше-ханум, црвенела је кад год се пред њом поменула кошуља, а није поцрвенела кад |
| S} Она ме је волела, и жалила ме је кад год сам била болесна или несрећна, обилазила ме, чувала |
| асмејава Фатму; а засмејавала ју је кад год је говорила енглески.{S} И ако је с њом врло често, |
| /hi> и <hi>муж је господар</hi>, те кад год он у собу уђе, она му устане; он, да би јој доказао |
| ер зна да се Ариф умири и развесели кад год јој хвале пријатељицу.</p> <p>— Мадам Аристид је ди |
| ,“ сети се Фатма нениних речи, увек кад год слаже.</p> <p>Али Џемал-беј се опет опи.{S} Сад од |
| везују харем с конаком закључана су кад год отац није код куће!{S} Ту јој би врло тешко те седе |
| о је волим.{S} У целој кући је она: куд год погледам — она, кад год очи склопим — она.{S} Ово н |
| па је постајала страшан скептик, кад је год когод од тих официра говорио или прелазио<pb n="256 |
| , и била му за поклоне захвална: кад је год пошао и дошао пољубила га у руку.{S} Родила му тек |
| чему, само не о књижевности.{S} Који је год икада од кога критичара био изгрђен, он њега овде и |
| , ја ти се нећу удавати; јер, колико је год љубави на свету, све је код тебе, ништа није остало |
| страхом изговарати „беј, ефенди“, докле год нас они остављају овако неспремне, да сашијемо кошу |
| -пријатно, топло верско осећање, кад се год појави каква висока бела џамија или се укаже какво |
| чекао њен страсни девер.{S} Али кад се год вратила пријатељици, да се пресвуче и иде кући с ње |
| него где су цариградске паше; а где се год састане са Солуњанима, ређа им имена зетових предак |
| јим чаршафима могле су преносити што се год хтело.{S} И као жена, за час се осети увређена, пон |
| је муж; и обузима га љубомора кад му се год учини да она слуша некога од оне двојице, док говор |
| а га се бојим и удата, одавно жена, док год је он жив а ја немам мужа!{S} И зашта све то?{S} Шт |
| ало се, и — завршила се седница.{S} Док год је седела, осећала је оно што обично: да не смећу с |
| м сам децом плакала као луда; а кад сам год чула детињи глас, увек ми кроз срце прошло нешто ка |
| она.{S} Ја сам се за ово време, док сам год била с овом радном, тачном и уредном, трезвеном Енг |
| ћу никога не прима, јер јој се чини, ко год би дошао, дошао би да јој се свети и подсмева.{S} И |
| ше гласно с пуно бола.{S} -Јер сад, што год је читала. мислила је на Џемала.{S} Пре је мислила, |
| огледа, јер за њу улица не постоји: што год постоји на свету, то је у овој кући, у њој.{S} А он |
| ешто од њега, то јест цео он!...{S} Што год би у кући европско, он растури, испродава, испоклањ |
| ој те није учио разум него срце.{S} Што год нам је писано овде (учини прстом по челу као да пиш |
| Створитеља света, и ја га осећам у што год живо погледам, а највише у себи...{S} Срце ми за св |
| тим цело целцато плаво небо.{S} Кад су год биле овде на брду, увек су дизале печа и гледале с |
| појурила би ми у лице сва крв, кад бих год бацио очи у ваше кафезе...{S} Гледам их и мислим: „ |
| еброји на прсте месеце: „Дванаест...{S} Година дана прошла како сам је први пут видео.“ Па опет |
| <pb n="175" /> осећам душу, а душа нема година.{S} Моја душа родила се ко зна кад пре мене и ум |
| .. „Тим путем је отишла Мадам".{S} Пета година, а њој се учини као да је јуче било.{S} Гледа у |
| стујем све старо, од пре двеста, триста година: осмеси, неискреност, сумња, ухођење: зар бих см |
| еш да си весела! ...{S}И оне пре триста година страховале, а ти...{S} Донела сам ти његову слик |
| говорити узбуђено да је воли већ трећа година, како се вратио из Европе, јер његова тетка толи |
| тога нема ништа, те очајаваше.{S} Прође година дана како се вратио.{S} Једно јутро иђаше улицом |
| један брод за Цариград.</p> <p>Друга је година како Ибрахим-Хасан-беј не зна где му је кћи.{S} |
| ити. „Луда !“ мишљаше.{S} За толики низ година она га неуљудно и не погледа, а гле шта сад гово |
| ју су они, пошто им је одробовала седам година, удали за њену неприлику, једнога богатог старог |
| ијем пусти дуван; био сам дете од седам година кад сам узео да га пијем и да га волим...{S} Он |
| ио старији од своје жене двадесет седам година, он је увек изгледао као болестан: висок, мршав, |
| је у турском бољем друштву од неколико година, нарочито последње две године, стално на дневном |
| старо време: жене роде и после неколико година“.</p> <p>Прође и <hi>Кадр-Лејле</hi>, то јест дв |
| #SRP19120_N55" />, који је пре неколико година умро, непрестано у Солуну, немајући своје деце и |
| ола столећа, служила је до пре неколико година, док се није почело говорити о вези између снахе |
| а као с другарицом.{S} Још пре неколико година с њом се могло разговарати као са зрелом женом; |
| ија од њих, жена од двадесет и неколико година, врло лепа, Фахрије-ханум, поче с пуно жучи:</p> |
| и се јави!{S} У нас се воле по неколико година само гледањем, и то знате, драга госпођице.</p> |
| неискрена она, моја другарица за толико година!{S} Колико смо се наразговарале!{S} Каквих смо с |
| не залечим.{S} У кући, где је за толико година била свирка и песма, сад плач и проклињање..{S} |
| ..{S} Гледа јој, он први, што је толико година крила: главу, лице.{S} Он дршће од љубави, она о |
| у мени се пробуди оно што је пре толико година заспало — љубав материна.{S} Одмах растурих друш |
| другу и пријатељу већ двадесет и толико година.{S} Дошла му је скоро дете.{S} И он је био врло |
| кроз кафез видех Али-агу: стар, има сто година, болестан, једва иде, сиромах, подупире се дебел |
| ове младе лепе жене умела бих крити сто година.</p> <p>— Сестро, нисам знала да си ти поборница |
| под густи ред селвија.{S} Шесет и девет година како пијем пусти дуван; био сам дете од седам го |
| ако би ти, <hi>нова</hi>, хтела?{S} Пет година да јој је драги, и пет вереник: да му отидне сва |
| јци, а ја идем другарицама...{S} За пет година родила сам му четворо деце (једанпут сам близнил |
| зете.{S} А што рече да бих ја хтела пет година...{S} Вараш се, мој зете.{S} Ја сам за чистоту и |
| д им је дошла, њој је тада било тек пет година.{S} Отац мрзи Европу а у кућу узима Европљанку: |
| у, братаницу, девојчицу од својих десет година, и једну слушкињу, с бошчицом: иду у хамам...{S} |
| ушкиње, дошле из Цариграда пре двадесет година, плакале су за обореним кипарисом као за својим |
| су се доселили у Солун још пре двадесет година.{S} Ибрахим-Хасан-бејов харем <pb n="3" /> дошао |
| и бркове; трећи, човек испод четрдесет година, био је онај „геније“, гојазан и мастан.{S} Њине |
| не, у њиној кући слушкиње већ четрдесет година: „Аман, Осман-беј, аман!{S} Ја сам чула за некак |
| а је слушкиња у овој кући већ четрдесет година, прохтело се да пуши у соби где јој спава ханума |
| ћу у којој сам провела више од дванаест година, и где су са мном поступали врло лепо.{S} Садржи |
| ена антерија, прављена још пре дванаест година, стајала јој је врло лепо према сребрној коси и |
| раш: у њој ти је дисала ђаурка тринаест година.</p> <p>Сафет се смејаше и мољаше је да се не љу |
| о ме је забринуло.{S} Да си од тринаест година, ја бих ово могла и разумети; али од осамнаест, |
| 9120_N9" /> Млада, а напунила осамнаест година !{S} И ја.{S} Обе смо већ зреле девојке, јер смо |
| је, чувао је као зеницу пуних осамнаест година, па зар да је сад другом даш као тицу или псетан |
| изненадила с тога што ти имаш осамнаест година, што на Истоку значи: зрела девојка, још мало па |
| дну кутију пудера она има већ четрнаест година, — метне пудер понекад, кад пође на неку свадбу, |
| амбол...{S} Бејаше младић од деветнаест година, израстао као кипарис, па румен као зрели нар; ч |
| снахе и девера...</p> <p>Пре деветнаест година, Али-Рашид-беј, Осман-бејов отац, ожени свога на |
| ло лепу хануму од тридесет пет или шест година, и пита која је, па јој Нурија каза да је то паш |
| во чудно миловање...{S} Кад напуни шест година, отац му дође да га узме, да га одведе у Европу |
| од брата.{S} И она лепа, млада, његових година.{S} А где је у кући више жена, ту се не зна за м |
| у мало старије од њих, друге су њихових година.{S} Фатма иђаше очима од једне до друге, све их |
| домаћица, једна богата Јеврејка, њених година а као младица, толико дотерана и дивно обучена, |
| е растужују осетљиве жене, младе, њених година.{S} Гледа ту тетку, стару, која ју је врло волел |
| пријатељица) као и све младе а и њених година хануме, притрчавала је час једној час другој стр |
| ових био је старији од ње; други њених година, али су изгледали много млађи јер су обојили — к |
| тром од тетке њене матере, двапут њених година, а с којом се разговара као с другарицом.{S} Још |
| Туркиње, црномањаста и жива, Сафетиних година, уста и радосно узвикну: „<foreign xml:lang="fr" |
| стран, туђ, немио: он ме је лишио тебе; годинама сам те желела, чезнула за тобом...{S} Пиј, син |
| S} Од ове болести пати једна моја тетка годинама, још од своје четрнаесте.</p> <p>— Шта је то, |
| у водом...{S} Гледајући харемска весеља годинама, жива и духовита Мадмоазел Дарно знала је <hi> |
| , госпођо мајко!</p> <p>— Била ти добра годинама, а сад није!</p> <p>— Променила се.</p> <p>— В |
| ен раскид.{S} И ако је нашла оно што је годинама тражила и желела, љубав, ипак је врло често би |
| воли, распитај, сине; јер у Фатминим се годинама воли сваки човек који уме лепо да говори, и ле |
| анум-ефенди, своје пијанство трпели сте годинама, а синовље не можете трпети две три године.{S} |
| па једва неколико дана; јер она у овим годинама гледа да не изгуби ништа од живота; а живот јо |
| ива, ушла у деветнаесту; а ја сам у тим годинама била мајка троје деце.</p> <p>Стара ућута и за |
| ња, која скроз познаје турске жене, јер годинама је живела у Цариграду и са пашиницом је ишла н |
| не можеш без Нурије-ханум, познајем.{S} Године су то, откад живите као сестре, и боље.{S} Покор |
| а ја седох теби да пишем.{S} У ово доба године и овамо је врло топло.{S} Кућа у којој гостујем, |
| дну све забрује.{S} Њено срце не зна за године.{S} За њену душу године су само уображење.{S} Ње |
| ла.{S} Она воли.{S} Њено срце не зна за године...</p> <p>— Простор и време, Емир.{S} Ти не позн |
| к мужу, човеку од педесет и једну, две године, у ловачким хаљинама, који вешаше једну мокру ло |
| таје и на четврту женидбу за непуне две године!...</p> <p>За таквога се удаде, по други пут, Ем |
| неколико година, нарочито последње две године, стално на дневном реду.{S} Почеше о политици и |
| у Европи је одрастао, живео до пре две године.{S} Ја не знам ни да ли зна турски.{S} А знам да |
| с њим је одрасла, од ње је старији две године, а од родитеља је скоро отишао, оженив се и доби |
| аде лице, и старе и младе...</p> <p>Ове године уочи младенаца кукурекаше петли на седалу, и тур |
| , у очекивању детињег доласка..{S} Прве године дође, доведе ми дете: обоје осташе три месеца; д |
| ми дете: обоје осташе три месеца; друге године проведоше код мене месец дана; треће године дође |
| јадом, обећа да ће ми га доводити сваке године, и да ће с њим код мене седети по три месеца...{ |
| ар.{S} А што се није окусило преко целе године, уз Рамазан се окуси, једе; сиротнија класа сву |
| исму помену Мерсије, и коју њој, прошле године, доведе Мадам Макс.{S} Та Францускиња, и ако је |
| м градовима, има овога често.{S} Прошле године, Ибрахим-ефенди и ова три честита стара беја пог |
| пша једна млада Енглескиња.{S} И прошле године била је у Турској, и Арифи ју је довела Мадам Ма |
| та чекају ?{S} Време стоји, а оне, њине године, њин живот пролази.{S} Иду, иду, иду, и кад поми |
| дам.{S} После и Мадам и он.{S} Последње године готово само он, јер је време чинило своје, бриса |
| е до кафеза што је крију од њене девете године, који су јој пре кратког времена, како је писала |
| е дође без детета, седе недељу; четврте године опет ми нема детета, али ни њега..{S} Од двадесе |
| не проведоше код мене месец дана; треће године дође без детета, седе недељу; четврте године опе |
| од зелене свиле.{S} А чим напуни четири године, он ће га дати у школу; „почетак школе" биће све |
| одитељима.{S} Младић од двадесет четири године, он је својим здрављем и мушком лепотом порази.{ |
| сила без њена знања; испрошена била три године; кад јој вереник дође из места где је са службом |
| ама, а синовље не можете трпети две три године.{S} Ви мислите да је пијанство само од вина и ра |
| а све друго што је било за ове две и по године: на бегство Фатмино, на смрт Мерсијину.{S} И мог |
| Хајдемо на Родос.{S} Тамо да седимо по године, годину.{S} Ране ти неће проћи, али ће се залечи |
| се љутила и гадила.</p> <p>Пролазиле су године, од слабуњаве једанаестогодишње девојчице постал |
| срце не зна за године.{S} За њену душу године су само уображење.{S} Њен дух се обнавља свако ј |
| мрт, већ за испаштање грехова у минулој години.{S} Уз Рамазан, дању, ни хлеб, ни вода, ни дуван |
| и пут удовца, човека у тридесет деветој години, ожени га једном, нежна здравља, једанаестогодиш |
| зно као позно пролеће.{S} У четрдесетој години имала сам кризу, бол за младошћу.{S} И туговала |
| з</hi>, то јест „нов дан, султан дана у години,“ тако мухамеданци зову младенце, и очекују их к |
| ром“, него ти: твој муж је „добар дан у години?</p> <p>— Сестро, што се баш ја буним, у толико |
| на Родос.{S} Тамо да седимо по године, годину.{S} Ране ти неће проћи, али ће се залечити.{S} С |
| е у Солуну. „Годину дана да ниси дошао, годину дана не бих изишла: што да изиђем кад се не нада |
| е:</p> <p>— А шта је било оно?...{S} За годину дана две љубави!{S} Не може...{S} Ја сам муслима |
| еде; рече да не допушта султан...{S} За годину дана сахраних троје деце, остаде ми само првенче |
| ти...{S} Ја га не пустих, задржах га nа годину: да га се нагледам, и да се одмори...{S} Човек, |
| роман под Нурије-ханумину кућу, више од годину дана пусту, па га задржала мајка.{S} Стара је чу |
| опрости ми.{S} Међу ђаурима сам више од годину дана, али се нисам пођаурила: покривам главу, мо |
| иста, дошла синоћ.{S} Мислила да остане годину, па једва неколико дана; јер она у овим годинама |
| </p> <p>Осман се ожени.{S} Жена за њ би годину дана.{S} У њему се понова разбукта страст за Зеј |
| амазан!{S} Шта сам све препатила за ово годину дана!{S} А јадна Емир у туђини.{S} Кад би знала |
| нпут, кад је чула да он није у Солуну. „Годину дана да ниси дошао, годину дана не бих изишла: ш |
| четрдесет година, био је онај „геније“, гојазан и мастан.{S} Њине жене књижевници звале су га ј |
| ни се, јагње, да видиш мајку ти; готово гола, па само виче: „Африка !{S} Африка!“ Унука је загр |
| олена, простире се по поду, уједа своје голе мишице и пушта дивљачки глас... „То није жена, нег |
| у глас, осећа му дах на лицу, у носу је голица мирис с његове косе и хаљина, а тај мирис њој ни |
| ог Францускиње. „Пофранцузила се!“ Али, голо дрво нико не погледа, на лиснато бацају очи, на ро |
| {S} Рукавица му је само на десној руци, гологлав је.{S} Зар је то Турчин?{S} Леп!{S} Очи су му |
| не нађоше ништа турско: у ципелама је и гологлав!...{S} И с тога муфтија поче снебивајући се:</ |
| е:</p> <p>— Изиђи, ханум, као пред оца, гологлава:{S} Ахмед-беј, мој брат, старији је од мене.< |
| Стала сам, пошто сам покрила главу (ја гологлава не бих могла).{S} О, кад сам видела с нашега |
| ву — џепну марамицу.{S} Једне су сасвим гологлаве.{S} О, што нисмо као неке наше другарице <pb |
| ге.{S} Један истрча пред њу, и видев је гологлаву, окрете јој леђа; а она му брзо и прибрано на |
| вима, с којих се цеди вода, и по сасвим голом дрвећу скупљају се чавке; по који кров зацрни се |
| ујева песма у прозорје!{S} И загука њен голуб: она му глас познаде. <pb n="25" /> Није га видел |
| аре од росе).{S} Кад нахрани и измилова голуба, он јој летну на раме, а с рамена одлете на једн |
| олуба, кога из скута храни, па као тога голуба крила, такве су њене руке.{S} Мерсије иде мало п |
| ле, у башти, позва свога белог гаћастог голуба; он јој долете на раме ; она га нахрани из скута |
| } Емир-Фатма има једнога белог гаћастог голуба, кога из скута храни, па као тога голуба крила, |
| " /> Она после отрча у башту да нахрани голуба и да набере руже.{S} Ружа је било пуно, а на бок |
| ри... у Нурије-хануминој башти, миловао голуба.</p> <p>— А, из далека, глас чисто промењен...{S |
| не верује.{S} Она кроз кафез погледа у голуба, он мисли у човека...{S} Мајка твоја, чим ти је |
| <head>XI</head> <p>Емир-Фатма шета као голубица по кући Мурад-Џемалове тетке а своје сут-ане, |
| аме жене, у дворишту кокоши без петла и голубице без голубова.{S} А варају нас.{S} Погледајте!“ |
| воришту кокоши без петла и голубице без голубова.{S} А варају нас.{S} Погледајте!“ заврши и обр |
| нило траве, широколисти дудови, огромне гомиле диња поред пруге уз станице, свет на станицама, |
| Фатмин отац и стриц, оно кућу напунише гомиле младих веселих жена, са запаљеним фењерима, кико |
| криве улице, пролазећи кроз метеж, кроз гомиле људи у црвеним фесовима и зеленим и белим турбан |
| х, наше жене!{S} Шта је шака свесних, у гомили несвесних?{S} Да се васпитавамо, па да се припре |
| на једну терасу и видеше преко дворишта гомилу „црних домина“. „Маске!“...{S} Она уздисаше слуш |
| то та кућа више не постоји, као Содом и Гомор, градови које је Бог у јарости уништио.{S} Али ов |
| градски каици лепши су од венецијанских гондола, то јест пријатнији су за око, весели су, јер с |
| ухо, увлачећи се у њену свест, а она га гони руком из свести...{S} Па оде мислити на Мерсију, у |
| што су робиње.{S} Каква лепа имена!{S} Гонџеђули, Ђулђули, Ђулбејаз, Ђулренги, Ђултер, Ђулсу, |
| бе, ја друге жене нисам ни погледао.{S} Гонџеђули и Ђулренги, то нису жене него робиње, а тетка |
| а чу да је то Мурад-Џемал-беј?</p> <p>— Гонџеђули отвори капију, нешто да купи, промоли главу и |
| <l>Колико сам уздахнула,</l> <l>Сва је гора заиграла.</l> <l>Како не бих уздисала,</l> <l>Кад |
| ...{S} Не слуша је што зна ово: „колико гора висока да је, преко ње пут бива; а човек везир нек |
| е?{S} У своме страху се не сети, да он, горд на своју мушку снагу никад се не би понизио да диг |
| да изиђе пред другове?!{S} О, сиромах, горд, јунак, мушко!{S} Али ти си, душо, сад слободна... |
| е луд. него пуст...{S} Није ни то, него горд, због своје лепоте, поче Ариф.</p> <p>Сафет је пре |
| калашне ноћашње хануме, сад су озбиљне, горде, хануме су и жене, ни речи не проговарају, само п |
| е болесна, или што се стиди, већ што се горди.{S} И сети се шта му Ајше-кадун каза, да њега зов |
| >— Ја да спавам!{S} Па мени је сто пута горе.{S} Ја осећам и грижу савести.{S} Одох лепо својој |
| у Нурије-ханумином салону искићеном од горе до доле спремом, даровима.{S} Лепота!{S} То су Фат |
| и младост уопште.{S} Мојој мајци је све горе и горе, и не чини ми се да...{S} Али доста.</p> <p |
| увак, и, уз свирку и песму, одведоше је горе у ону велику собу пуну јенђа; приведоше је свекрви |
| знате да га има и од радости, и оно је горе.{S} Има време бдењу и време спавању, време разгово |
| па род.</p> <p>— У Серезу су наше жепе горе но овде.{S} Ништа нису читале, јер и не знају чита |
| ст уопште.{S} Мојој мајци је све горе и горе, и не чини ми се да...{S} Али доста.</p> <p>Изјави |
| Шта ће радити?{S} Да је убије, или, још горе, да је бије.{S} Куд би од бруке?{S} У своме страху |
| алој?{S} Ако ми не одговори!{S} Или још горе: ако ме изгрди!{S} Не, нећу га послати, нека га у |
| ј наде.</p> <p>Сутрадан јој је било још горе.{S} Чак ни с мужем није хтела говорити о оној тајн |
| о.{S} Али ова кућа била је храм, где су гореле свеће, моја љубав, и измирна, моје...{S} Ја не з |
| , спали.{S} Колика је била ватра док су гореле Фатмине књиге, свешчице, писма од Госпођице, нар |
| хом, сваким делићем свога тела, које је горело, играло од страсти.{S} Мадмоазел Дарно, пре неко |
| кад је напољу страхоба, <hi>омар</hi>, гори небо и земља!{S} Дигни се, јагње, да видиш мајку т |
| p>— Вруће с чесме.{S} Кјучук-ханум, све гори.{S} Али, шта ћеш да обучеш?</p> <p>— Плаву антериј |
| ије ни изгрејавало, само онако гори, не гори него гуши — омар.{S} Биће неко чудо.{S} Сви смо у |
| и нема, није ни изгрејавало, само онако гори, не гори него гуши — омар.{S} Биће неко чудо.{S} С |
| ока!</l> <l>У пролазу те видех, па сада горим.</l> <l>Заједно да горимо дођи, о ходи!</l> <l>Не |
| ови.</p> <l>У пролазу те видех, па сада горим:</l> <l>Ти ме запали искром из ока.</l> <l>Зар да |
| тебе, шта ли од мене.</l> <l>Заједно да горимо дођи, о ходи!</l> <p>Ова песма једне страсне чул |
| видех, па сада горим.</l> <l>Заједно да горимо дођи, о ходи!</l> <l>Нек се смешају ватре пламен |
| на странкиња, и она сад види како је то горка истина.{S} Час-по, кад осети неку мисао, она запу |
| а.{S} Нурији је слала најгоре поруке и „горке поздраве“.{S} Једно једино дете, па оваква несрећ |
| Пошто је помогла гостима да скину мокре горње хаљине и замене ципеле папучама, увела их је у са |
| упним корацима пође по соби; један крај горње усне подигао се, те му се виде бели крупни зуби, |
| > <p>Он се осмехну, подигнув један крај горње усне; она у том осмеху не виде подсмех него досад |
| родила!“</p> <p>Она обуче чаршаф, диже горњи део на главу, пошто је наместила пече, и приђе ст |
| елеганције скројених чаршафа, оне имају горњи <pb n="224" /> део прост као много убрану сукњу, |
| би јој руку, дохвата махраму, придржава горњу хаљину, пушта је напред и десно, и прича јој све |
| ино.</note> <note xml:id="SRP19120_N11">Горпођа стрина.</note> <note xml:id="SRP19120_N12">Добр |
| Твој отац је љут, али није луд...{S} У гору и камен!</p> <p>— Па и овај није луд. него пуст... |
| наше вредне жепе; али у старом...{S} У гору и камен!</p> <p>Он се буни:</p> <p>— У Европи се с |
| иђемо на сокак без чаршафа и печета — у гору и камен ! — али нисам знала да траже да не поштује |
| овори Мерсије уозбиљивши се.</p> <p>— У гору и камен! рече гошћа уплашено и скочи.{S} Напослетк |
| > утече ми, пошто ме изгрди.</p> <p>— У гору и камен! узвикну Нурије.{S} Наш Џемал-беј неће то |
| ј затвори уста шаком и рече:</p> <p>— У гору и камен!</p> <p>— Бога ми, Емир, ко зна, потајне г |
| нове, и да оне траже да се развијемо (у гору и камен!), али нисам знала да зову мужа на име као |
| ного је радио, а нема ко да га жали. „У гору и камен, сине!{S} Како нема ко?“ вели му мајка, а |
| жесток бол, велики и страшан као што је Господ...{S} Нема душе која се не би од тога бола уплаш |
| очи к небу, пружа руке: проси милост од Господа, као просјакиња кору хлеба од богаташа, па зажм |
| <hi>човек је старији</hi> и <hi>муж је господар</hi>, те кад год он у собу уђе, она му устане; |
| ле, чешљају, облаче, ките: доћи ће кући господар, муж, „севап је“.</p> <p>Код Ибрахим-Хасан-беј |
| } Бесна кучка, да опростите...{S} Силан господар...{S} Хоће да ме уништи...{S} Да не да Бог да |
| мажену, не даје другу него господару, а господара има милостивих, али <pb n="133" /> их има и н |
| Касумију и Алаџа-Имарет с конаком свога господара, а он тера и даље, да сав свет по хиљадити пу |
| Робиња примаше јела од ашчике, служаше господара и госпође, и двораше их с новим јелом у руци. |
| тац, јер њу, мажену, не даје другу него господару, а господара има милостивих, али <pb n="133" |
| да!</note> <note xml:id="SRP19120_N105">Господи.</note> <note xml:id="SRP19120_N106">Штета, сра |
| анпут заплака, и наједанпут ућута...{S} Господин Хок дође кући у три дана једанпут, а он није Т |
| p>— Прексиноћ, јагње моје, била сам код господина Аристотела, на балу...{S} Што се чудиш?...{S} |
| и Бога не волим овако,“ рече без страха Господњег, кад чу страшну и пријатну причу.{S} Њој је и |
| рађанин је.{S} Ви сте му виделе стрину: господска жена, старинска муслиманка, „старотуркиња", к |
| не разликује се од ифтара.{S} Кад каква господска свадба буде, по месец дана и више говори се о |
| ице; од добре породице, из отмене куће, господске; богат... све што мој отац тражи.“ И метну у |
| утом ситним шљунком; а оне, идући тихо, господски, бацаху погледе у кратко ошишану траву прошар |
| , па почеше да се разговарају, полако, „господски“...{S} Старичине унуке, од једног сина и од д |
| мислима.{S} Ако виде кога седог старца, господског изгледа: „То је њен свекар.“ У сваком мршаво |
| сиђоше с кола, Фатма заборави на турско господство, и уместо робиње лупну на капију сама, не зв |
| остаде ми само првенче.{S} Мурад-Џемал, Господу хвала!...{S} О мој Џемал!{S} Дете добра срца, а |
| и.</p> <p>— Па нисмо непрестано сами... госпођа мајка, сута, нене, моја мајка, Мерсије.</p> <p> |
| устаде и оде, а она сути рече:</p> <p>— Госпођа мајка бежи!..{S} Хвала ти, суто!...{S} Ја сам њ |
| врло лепа, сад не, врло симпатична, ова госпођа по изгледу мирна, тиха, не прави утисак жене шт |
| note> <note xml:id="SRP19120_N30">Млада госпођа.</note> <note xml:id="SRP19120_N31">Чика-беј.</ |
| воли!</p> <p>— Збиља, је ли се помирила госпођа стрина с Мон... с Нурије-ханумом?</p> <p>— Није |
| note> <note xml:id="SRP19120_N46">Стара госпођа.</note> <note xml:id="SRP19120_N47">Јагње моје, |
| е</hi>.</p> <p>P.{S}S.{S} Збиља, ако је госпођа твоја мајка у љубави са Нурије-ханумом, те ти т |
| сије.</p> <p>— Аман! узвикнуше робиња и госпођа и покрише лице сукњама.<pb n="39" /></p> <p>— Х |
| па није умела; са слушкињама је не као госпођа, већ као мајка, и Осману, и због тога као због |
| p>— Помириће се, очију ми! јер, ето, то госпођа стрина куне.</p> <p>— Аман, очију ми! очи моје |
| фамилијарне су, и између себе и својих госпођа непрестано виде један високи зид који њихове ру |
| ше да је живела животом великих турских госпођа.{S} На њеном бледом лицу заиграше мишићи, ухват |
| ој је за живота изгледао мали.{S} Жене, госпође и слушкиње, дошле из Цариграда пре двадесет год |
| ижење” Јулијино с Морисом, и „први пад“ Госпође Бовари с Родолфом, и црвенеле су, и у том часу |
| > <p>И у вече, она се спреми за бал код госпође Нисим.{S} Очешља је једна младотуркиња, онако к |
| {S} То јест, вечерас.{S} Иди на бал код госпође Нисим.</p> <p>Она се зграну:</p> <p>— Зар сад к |
| сам, за несрећу, као цариградске велике госпође: никад пешке, увек у затвореним колима...</p> < |
| поодавно, носе обичне, а фереџу велике госпође, због одлажења у Јилдиз.</p> <p>До средње капиј |
| уме, хајдете Ајше хануми, зову вас ваше госпође мајке.</p> <p>Не смедоше не отићи.{S} Пресвукош |
| аше јела од ашчике, служаше господара и госпође, и двораше их с новим јелом у руци.{S} И за час |
| имно, кад турске жене заборављају да су госпође и жене и због тога и не зову странкиње: позвала |
| и мужевље пијанство.{S} Пре је замерала Госпођи Аристид што су њене кћери с њом као с другарицо |
| бу јој њихове папуче, али не као робиња госпођи, већ као кћи мајци.</p> <p>Нурије-ханум, један |
| е срећа, то значи да се вратило здравље госпођи вашој мајци...{S} Јер ја своју срећу не замишља |
| ана (домаћица је није звала), окрете се Госпођи Аристид и слободно турски рече: „Да су овде и љ |
| а код ње <hi>има нешто</hi>...{S} Мојој госпођи мајци криво што тако одмах, а ја волим, јер зна |
| д она уђе, ниједан се не помаче, не као госпођи (ко им то тражи?) него као старијој жени.{S} Ча |
| и колико бола од неког времена, како од госпођине деце посташе девојке, како су у друштву свака |
| ote> <note xml:id="SRP19120_N50">О, да, госпођица Блак ће доћи теби.</note> <note xml:id="SRP19 |
| мачи Коран и говори о светости затвора; Госпођица јој чита романе и описује чари слободе, и у њ |
| љубац не зна — ја му нисам казала...{S} Госпођица ме непрестано уверава да ме он воли.{S} И мен |
| а да размишља, од Госпођице да ради.{S} Госпођица <pb n="21" /> је сваком казивала, да јој је м |
| ни Мадам.{S} Можда је ово тренутак.{S} Госпођица је научила од наших жена да осећа и да сажаље |
| <pb n="291" /><hi>р</hi>.{S} Чак и моја Госпођица, чак и Мадам Аристид наглашују турски зато шт |
| >10 рамазана.</p> <p>И данас ми је била Госпођица.{S} Дошла ми је по турски: на цео дан.{S} И г |
| p> <p>Новембар.</p> <p>Данас ми је била Госпођица са својим рођакама и пријатељицама, и шта сам |
| ан: једу, пију, спавају — тако је рекла Госпођица.{S} Па су уплакане отишле крај решетке: ништа |
| ила!...{S} Она на серџадету клања; њена госпођица за столом чита <hi>Свето Писмо</hi>.{S} И тих |
| сала, исправљала, преписивала; јер њена Госпођица обраћала је велику пажњу на стил, изговарајућ |
| ба, неће први пут метнути на главу њена Госпођица; али њој је умрла мајка, те се није могла вра |
| .{S} О, она бела Енглескиња што се зове Госпођица Црна (<foreign xml:lang="en">Miss Black</fore |
| оним који зна шта је то слобода.{S} Ја, госпођице, слободе не познајем, те бих у један кут, па |
| сте прекјуче дошли из Цариграда, јелте, госпођице?</note> <note xml:id="SRP19120_N76">Да, драга |
| S} О, само још да не воли!{S} Ја, драга госпођице, волим једнога одавно, још како сам вам почел |
| о су те изопачили неразумни!“ Ја, драга госпођице, знам ону праву танку нашу веру: њој ме је уч |
| е, шта каже моја мајка.{S} Ништа, драга госпођице: њен муж није ништа необично учинио; и друге |
| јест <hi>уништих</hi>.{S} Ја се, драга госпођице, и сад сетих ваших предавања, <hi>Стила</hi>: |
| година само гледањем, и то знате, драга госпођице.</p> <p>А он скиде фес, па ми се поклони, и ј |
| оречкавају као деца, ви то знате, драга госпођице.{S} Али до сада: некад не говоре по недељу, н |
| сам онда била дете, ви то знате, драга госпођице.{S} Ја се никад нисам срела с човеком, па зат |
| ске жене мало крију, ви то знате, драга госпођице.{S} Као у Цариграду, иду у чаршију, иду у без |
| рођене сестре...{S} Ви то знате, драга госпођице.</p> <p>Пре неки дан сам видела човека чини м |
| .{S} И ви га се може бити сећате, драга госпођице; видели сте му слику у сутином салону под сти |
| чак се и насмејем!...</p> <p>Али, драга госпођице, помислите,— ја се надам.{S} Срце <pb n="102" |
| вој.</p> <p>P.{S}S.{S} Ви сте ми, драга госпођице, пред полазак поручили да се вежбам. „Ако мно |
| , августа.</p> <p>У прошли петак, драга госпођице, ја не доврших писмо...{S} Сад га настављам, |
| ара Јерменка воли га!...“ Ја сам, драга госпођице, сто пута пожелела да свој уништим, да скочим |
| i>не умем</hi> у слободу...“ Ето, драга госпођице, ја сам као та канарина.{S} Могла бих у слобо |
| ир-Фатма</hi>.</p> <p>P.{S} S.{S} Драга госпођице, моја мајка везује бошчице и пева, а нене је |
| !!{S} Сад бих волела с вама, врло драга госпођице и моја пријатељице, да читам Ламартинову песм |
| Богу.{S} Бог!</p> <p>А сад, врло драга госпођице, примите хиљаду пољубаца</p> <p>од своје мале |
| {S} Али, она врло лепо пише, врло драга госпођице.{S} Мој отац с писмом ишао од познаника до по |
| лим...</p> <p>Одговорите ми, врло драга госпођице.</p> <p>Примите много пољубаца од ваше мале, |
| поклон се даје невиђен.“ О, врло драга госпођице, зашто узех тек онако оно што ми писасте: да |
| тим не слажем.</p> <p>И још, врло драга госпођице: има Бога, и ја га сад осећам у себи, и томе |
| p>Солун, 2 јуна 1905.</p> <p>Врло драга госпођице,</p> <p>У мени се пробудило оно што у Атале: |
| >Солун, 15 јуна 1905.</p> <p>Врло драга госпођице,</p> <p>Добила сам ваше драго писмо, и љубила |
| а славим своје јунаштво...</p> <p>Драга госпођице, колико је лепо у Бејлербеју пред вече.{S} На |
| рбеј, 6 августа 1905.</p> <p>Драга моја госпођице,</p> <p>Да ли сте већ кадгод помислили да сам |
| ила, од нене је научила да размишља, од Госпођице да ради.{S} Госпођица <pb n="21" /> је сваком |
| ореле Фатмине књиге, свешчице, писма од Госпођице, нарочито романи.{S} Хтео је да подметне који |
| јест да им изјави поздрав и од ње, и од Госпођице, па се трже: њена нене, сва у бело, са као сн |
| ба мила!{S} Једно је од тетке, друго од Госпођице!{S} Шта ли јој одговара!{S} Грди је или...{S} |
| апћући: „Буди с њима: сва су ми од моје Госпођице“, и загледа се у лепи рукопис, у карактеристи |
| да опет добије тако мило писмо од миле Госпођице.{S} После га опет неколико пута прочита, и ст |
| адожење и драгог, шивеној по укусу њене Госпођице, у белим ципелама, у белим рукавицама, с мног |
| , немајући коме да се потужи...{S} Осим Госпођице, нико више да се на мене сажали.{S} Ни он...{ |
| Она</hi>... стално иде с њим...{S} Осим Госпођице, ја више не волим ниједну Францускињу, чак ни |
| а опет гледати чулним, даће Бог!</p> <p>Госпођице, то ваљда само ја, турска девојка, тица у каф |
| времена, како је писала <pb n="276" /> Госпођици, били толико мили, јер је кроз њих гледала Џе |
| шта је писала.{S} Овако отворено...{S} Госпођици о љубави!{S} Је ли она луда!{S} Срамота је би |
| ма из Корана, где је некад, како писаше Госпођици, у свакоме стиху видела Бога, и пљуну — замрљ |
| i>.{S} Седе да исприча хартији, да пише Госпођици.{S} Али пре но што ће почети писмо, она одреш |
| намештала Мерсије, а она је плакала за Госпођицом и мирисала сестрине руке уместо руку Госпођи |
| ка каже „Фатма!“, јер мисли да ја зовем Госпођицу.</p> <p>— <foreign xml:lang="en">O, yes! that |
| ништа не виде, већ се поклопи на кревет Госпођичин, на њено узглавље, и силно је пожеле, узе уз |
| и...{S} Сва топла, хтеде да их остави с Госпођичиним, па прошапта: „Не ту!“ и похита у собу на |
| по диркама, па устаде, отвори фијоку с Госпођичиним писмима, подиже заклопац са шарене кутије. |
| рце утискују се две ненине речи, двеста Госпођичиних.{S} Кад се чује какав <hi>дестан</hi><ref |
| ом и мирисала сестрине руке уместо руку Госпођичиних.{S} Никад није ни помислила да јој ову див |
| маштања.{S} Растужена, она замисли лице Госпођичино од своје руке, па је ижљуби.{S} И друге сво |
| овара!{S} Грди је или...{S} Не сме прво Госпођичино; чита теткино:</p> <p>Скопље, 14 јуна 1905. |
| управо узбуди, кад виде на столу писмо Госпођичино.{S} Узе да га отвори, а руке јој дршћу, леп |
| .</p> <p>— Да ме мртву видиш да Бог да, госпођо мајко!</p> <p>— Била ти добра годинама, а сад н |
| да је тешко болесна.“ — „Ићи ћу јој ја, госпођо снахо.“ — „Да Бог да да ме мртву видиш, госпођо |
| е милостињу примио...“ Отићи ћу јој ја, госпођо снахо.</p> <p>— Да ме мртву видиш да Бог да, го |
| че:</p> <p>— Шта јој је та страна жена, госпођо мајко?</p> <p>— Сестра по души, госпођо снахо.< |
| мајка, љута, грди сутану, виче: „Никад, госпођо мајко.“ — „Што сад тако, кад досад увек... ти п |
| кад угледа снахе.</p> <p>— Зашто мужде, госпођо мајко? рече Сафет пољубивши скут свекрви.</p> < |
| знаш, госпођо снахо?“ — „Срце ми каже, госпођо мајко“...{S} Слатка моја мајка!{S} Слатко њено |
| данас учинила као онај дервиш из приче, госпођо мајко.</p> <p>— Госпођо снахо, ја вам нисам каз |
| се испросила.</p> <p>— Да смо у љубави, госпођо мајко, ја бих прво њој, у поноћи, и пре но што |
| оговараху, коме да јаве?</p> <p>— Јави, госпођо снахо, и свом пријатељу: јединица ти се испроси |
| госпођо мајко?</p> <p>— Сестра по души, госпођо снахо.</p> <p>Сафет се насмеја како се ретко см |
| хо рече:</p> <p>— Не могу да не постим, госпођо мајко, није да нећу.</p> <p>— Е, кад не можеш, |
| p>— Вратиће се...{S} Обуци му се, чедо, госпођо снахо.</p> <p>Она, сва срећна, одскакута да му |
| , за Францускињама.</p> <p>— Није чудо, госпођо снахо :{S} Францускиње су јој сродније по нарав |
| же и нене и наставља:{S} То је младост, госпођо снахо.{S} Кад умре сирота Назире-ханум, Халил-б |
| е зовеш само „мајко“.</p> <p>— Не могу, госпођо мајко.{S} Ја то нећу моћи...{S} Срамота ме.</p> |
| ражимо тефтере.</p> <p>— Ти тераш шалу, госпођо мајко, рече снаха поцрвеневши, па залупи врата |
| се помирити с Нуријом“. — „Откуд знаш, госпођо снахо?“ — „Срце ми каже, госпођо мајко“...{S} С |
| снахо.“ — „Да Бог да да ме мртву видиш, госпођо мајко!“...{S} Јуче оне тако говоре, а ја их слу |
| ну, гују с дијамантским очима.</p> <p>— Госпођо мајко, не могу сама, рече тихо.</p> <p>Пашиница |
| .{S} Он!{S} Само мало старији.</p> <p>— Госпођо мајко, молим вас... не могу сама, понови тише п |
| ервиш из приче, госпођо мајко.</p> <p>— Госпођо снахо, ја вам нисам казала крај те приповетке.{ |
| што се сунце рађа свако јутро.</p> <p>— Госпођо мајко, због чега Ариф толико воли ту страну жен |
| p>Пашиница се сад трже и рече:</p> <p>— Госпођо снахо, чедо, једва једанпут...{S} Ја сам ти каз |
| везује бошчице и пева, а нене је пита: „Госпођо снахо, шта те је на песму окренуло?{S}" Она јој |
| зни Бог.{S} Мајка ми невесела, а нене: „Госпођо снахо, ти не можеш без Нурије-ханум, познајем.{ |
| и ужас <pb n="236" /> кад једном рече: „Госпођо снахо, хоћу да се женим — тражите ми девојку“.{ |
| ..{S} Ја бих волела да изоставиш и оно „госпођо“, па да ме зовеш само „мајко“.</p> <p>— Не могу |
| кад је нађоше, она их мољаше да спава с госпођом мајком.{S} И сећа се свекрвине нежности, и кад |
| ми дршће од радости.{S} Док си се ти с госпођом мајком препирао, ја сам љубила нашу Фатму.</p> |
| Ариф-хануму, малу драгу Мерсије-хануму, госпођу Аристид и њене кћери, и све друге које ја волим |
| ко изненађење свих, Сафет-ханум служаше Госпођу Аристид сама својом руком, шапћући јој: „Ја вас |
| одлично поштовање.{S} Срдачно поздрави госпођу твоју мајку, Ариф-хануму, малу драгу Мерсије-ха |
| има добро срце, те не опада своју нову госпођу, већ му казује зато што је то за њу нешто страш |
| (он ће све по старински); у њега је сва госпоштина солунска, а за обрезање свога унука довео је |
| на свадбу позва сав Солун, то јест сву госпоштину солунску.{S} По Солуну се само о томе говора |
| афу!“, али кафеџија је познавао и овога госта, те му донесе филџан мастике.{S} И други пут <pb |
| </p> <p>— Ви сте, хануме, заборавиле за госте на ифтар!</p> <p>Оне се тргоше.{S} Нурије рече:</ |
| <hi>мусафир-одаји</hi>, то јест соби за госте, не беше ништа турско, само један врло мали манга |
| не куће.{S} И више љута но тужна дочека госте...{S} Ову ноћ и њена свекрва шије; она јој се заг |
| кад дођу гости.{S} Сута је добила драге госте, сестру и сестрића, и мајка није отишла.{S} Кад с |
| е станује Ариф-ханум.</p> <p>Ариф своје госте опази кроз прозор и похита пред њих као девојчица |
| .</p> <p>Сва срећна, Фатма испрати миле госте: они ће сутра на чифлук.{S} Сва срећна, она оде у |
| p> <p>— О, Мерсије!{S} Па ви дочекујете госте на кућним вратима развијене, а све се са улице ви |
| аће шербет, комшиска момчад послуживаће госте, а његова слатка Фатма и њена мајка растрчаће се |
| аћин, <pb n="205" /> јер сутра ће имати госте, Џемала и Фатму.{S} Он се разнежио, па говори мај |
| , и он је био задовољан што је преварио госте; а сад се згади на ту лаж, те плати мастику и не |
| да иде или тејзи или на Јалије, некуд у госте, а отишла <pb n="265" /> би сути, њему, своме муж |
| сан-бејов харем <pb n="3" /> дошао је у госте Исмаил-Ахмед-бејову харему, из Старога Солуна у Н |
| це...</p> <p>— Довешћу те ја код мене у госте, па ћемо се разговарати, свирати и певати.{S} Зна |
| S} Јутрос је врло весела: доћи ће јој у госте њени с Јалије, стрина и сестра од стрица.{S} Обуч |
| а својима на дну степеница, да дочекају госте.{S} Стадоше у два реда: мајка Ибрахим-Хасан-бејов |
| ње или Јеврејке, развијене: да дочекају госте.{S} У предсобљу се бејаше наместила у два реда же |
| оћ вратили из турског краја, да примају госте.{S} Ту је Мерсије.{S} Кад је виде, Фатма се изнен |
| а њен син њено друго Ја.{S} Она шије а гости се чуде: толико богатство — поклон од цица!..{S} |
| — која се налажаше око капије да не би гости чекали — отвори: уђоше Солуњанке, старе у црним, |
| нке и Ариф-ханум.{S} То су ти очекивани гости, пре два дана звати за вечерашњи ифтар.{S} Уз кап |
| некоме коме треба да се рече „срећни ти гости“?</p> <p>Она је правила алузију на Нурију.{S} Ари |
| а ифтар су, још пре две вечери, позвати гости.{S} Најпосле се осмели и изиђе пред хануме :</p> |
| војим родитељима: они ће јој сутра бити гости на ручку, и на вечери: петак је.{S} Ниди њу весел |
| жерији, задрма решетке...</p> <p>Ваздан гости, долазише на добродошлицу.{S} Стрина и сестра јој |
| ицом о великим празницима, или кад дођу гости.{S} Сута је добила драге госте, сестру и сестрића |
| .{S} Како сам била радосна кад нам дођу гости из вароши, и како сам била тужна кад пођу!{S} Ја |
| Хасан-беј позва у конак мајку: дошли му гости; а она само метну башјорти, па похита на врата шт |
| Али, кад су биле саме?{S} И ноћу и дању гости.{S} Ноћу Туркиње, дању странкиње.{S} Јер нема ваљ |
| наје.{S} Чим чује кола, она мисли да су гости с Јалије, и потрчи, али кола иду даље, по неравно |
| не сме да је пољуби.</p> <p>----</p> <p>Гости су отишли; њих две су остале „непотпуне“: оне су |
| <p>Свршило се!..{S} Први бол!...</p> <p>Гости се разиђоше пре сунчева захода.</p> <p>— Емир, ре |
| ице јако зазвони звонце и чу се пас... „Гости!“...{S} И мало па се кроз авлију чу говор и оно с |
| и у школу; „почетак школе" биће свечан: гостију пуно, хоџа ће говорити „елиф, бе,“<ref target=" |
| а је све по старински, њу сакрише.{S} А гостију одмах пуно, јер су јавили целом комшилуку, свим |
| морао сам: бежао сам од своје куће због гостију, сву ноћ сам седео с бескућницима и пио сам ..{ |
| синоћ, како би сутрадан увеличале дочек гостију домаћицама.</p> <p>Петак је.{S} По улицама су с |
| ок не питаш : „Да нема некога?“ то јест гостију твоје мајке и сестара. „Уместо куће, кафана; ум |
| то где ће сести и она прође поред њених гостију, жена, старих, младих, и седе, домаћица се спус |
| по кући: доливају шербет, испраћају га гостима.{S} И поче говорити о другој радости.{S} Унук м |
| рној кудравој коси.{S} Пошто је помогла гостима да скину мокре горње хаљине и замене ципеле пап |
| и рече:</p> <p>— Емир, очи моје, хајде гостима.{S} Нурије-ханум каже: смеју ти се, и, наравно, |
| јама с башјортиом преко косе; направише гостима темена, па се повукоше у један кут.{S} Седоше.. |
| офи се поздравише теменима с већ дошлим гостима, Солуњанкама, које их дочекаше стојећи, па посе |
| с конаком, да се разговара са синовљим гостима.{S} Кад се отуд вратила, била је врло невесела. |
| е. „Мерсије-ханум је у мусафир-одаји, с гостима,“ рече једна робиња, а њој дође криво, и живо с |
| леним антеријама, и док чељад љуби скут гостима и прима им сунцобране, дотле им хануме праве ду |
| замериће се жени“, и врати се.{S} Међу гостима су и две њене другарице, Зехра и Несиме, она мо |
| 9" /></p> <p>— Душо, јагње, хајде одмах гостима, обучена си.{S} Ту су и Зехра и Несиме, твоје д |
| Знаш, као кад сам последњи пут код вас гостовала, провела мај на Јалијама.</p> <p>— Зар нисмо |
| д с кћерима.{S} Фатма се сети последњег гостовања на Јалијама: онда је била, за читав месец дан |
| њ да изиђе.{S} Код мене се продужавало гостовање: увек пуна кућа жена; мој син пође мени, па к |
| ањала, и иде у конак, да се са синовљим гостом разговара као Фатма-Захра с очевим...{S} Боже, Б |
| се писма „губе“.{S} И после, у кући где гостујем све старо, од пре двеста, триста година: осмес |
| и овамо је врло топло.{S} Кућа у којој гостујем, на једном је брежуљку одакле се види сав Сере |
| Серезу, сад у Битољу, после у Скопљу, „гостујемо код пријатељица“, рече Фахрије-ханум смешећи |
| , оставља га да се покашље; а кад он би готов, она рече :</p> <p>— Што се не лечите, муфти-ефен |
| е одвраћаху; а кад Ариф помену зету, он готов, и врло весео.{S} Њему је импоновала Османова ене |
| сузе, бићу несрећна,“ и рече: — Ја сам готова.</p> <p>Мерсије зажмури па отвори књигу насумце, |
| само по оцу), она се удала врло млада, готово дете, и живела с мужем, миралајем<ref target="#S |
| ко срце, и шта је женска памет.{S} Она, готово цела Европљанка, да пође за невиђена човека!{S} |
| једне обичне двоспратне куће крај мора, готово у мору, те се онима који у њој живе често чини к |
| менила.{S} Оно, да пију код њих и жене, готово је обезбрижи.{S} Па што се забринуле?{S} Фатми т |
| рија сестра.{S} Поред ње, врло озбиљне, готово брижне, корача њена сестра, у љубичастој свилено |
| смеје.{S} Кад дође до прага окрете се, готово се сасвим исправи и рече:</p> <p>— А јеси ли, си |
| нке озбиљне а Ариф хладна према Нурији, готово љута на њу.{S} Али још за ифтаром, вечерас прост |
| јке; мало, па изиђе да руча, по турски, готово с ногу; па пошто се мало одмори, оде на службу.{ |
| Сви су старотурци! узвикну Ариф-ханум, готово љутито.</p> <p>— Али и поштени људи, Ариф-ханум. |
| је постеља, и она лежи у белу геџелуку, готово сасвим седа; уши је запушила памуком а очи покри |
| лижње џамије.{S} Вече, а она је напољу, готово на улици.{S} Ушавши у кућу необично брзо, натрча |
| {S} Дигни се, јагње, да видиш мајку ти; готово гола, па само виче: „Африка !{S} Африка!“ Унука |
| ка му, што њему ни мало не би пријатно; готово се наљути.{S} Па пустив јој руку, скочи, а стара |
| .{S} И опет: темена, темена, темена!{S} Готово ниједна ништа не говори, само се разлеже, далеко |
| ва срећна, одскакута да му се обуче.{S} Готово цела Европљанка, а зна „Божју наредбу“ издату же |
| ега је волим“.</p> <p>Арифа говораше, а готово увек, кад је говорила била је у емоцији, некад в |
| е.{S} А кад се врати у башту, и загледа готово сваку ружу, неодољива је жеља повуче да прислони |
| ише ту једну, једносложну реч.{S} Фатма готово изгуби свест, а њена свекрва пође, посрћући, гов |
| је подигао Алах.</p> <p>Мерсије и Фатма готово ништа нису говориле: стиделе су се да говоре пре |
| ати.</p> <p>Ту страшну причу он саслуша готово мирно, а кад муфтија оде, он поче да виче, да на |
| и њина кућа, бела, јако је одударала од готово црног дрвећа над њиховим високим оградним зидови |
| а, ми не знамо, Мерсије.{S} Нама је све готово, и ми смо несрећне.</p> <p>— Кад се понекад разм |
| , и узе јој трљати сирћетом руке и ноге готово укочене.{S} Фатма се тресе, одскаче од постеље, |
| , да је слатка, да је образована, да је готово Европљанка, да је <hi>нова</hi> и оделом и душом |
| !{S} Умире нешто у мени!“, и осетила је готово физички бол срца.</p> <p>После напада, она није |
| е узимајући бројанице.</p> <p>О, све је готово, и ифтар и молитва; сад ће њих двоје ићи у своју |
| После и Мадам и он.{S} Последње године готово само он, јер је време чинило своје, брисало је, |
| ји; и било би сасвим као у Азији, да се готово у свакој кући не чује грамофон...{S} На азиској |
| </p> <p>И на енглеском језику отвори се готово интиман разговор.{S} Нове казаше да су све три б |
| аури, или Јевреји...{S} И Донме, што се готово развиле, још нису почеле улицом с људима.{S} И ш |
| а, зато што у њој није одрастао, што се готово сасвим отуђио, он узе вребати прилику кад ће му |
| на није била свесна ничега, зато што се готово без свести бацила у некакву струју која ју је но |
| ворити, јер се застиде од ове озбиљне и готово увек замишљене жене.</p> <p>— Е, тако, кад ти до |
| да ћути, ова млада девојка се уозбиљи и готово ни речи више не проговори.</p> <p>— Њега није ср |
| нглескињом слагала с Ђулистан-ханумом и готово сам постала англофил.{S} И та жена нађе пута и н |
| н, запет оним, омилова децу механично и готово хладно; она то осетише, па га оставише, спремна |
| м Донме, Бог нек ми опрости, те да идем готово развијена, да сам по ваздан у чаршији, да пред в |
| Добро дошле !{S} Добро дошле! изусти он готово спонтано и пружи руку Фатми.{S} Пошто му она мет |
| по.{S} И кад уђоше у собу, напад је био готово сасвим прошао, болесничине ноге биле су се загре |
| бли све лице Срећа те се на месечини то готово и не опази.</p> <p>— Дај руку, кјучук-ханум.</p> |
| а, милим, познатим стазама, које су већ готово у траву зарасле.{S} Али, како му би кад она њему |
| “ говориле су оне мајци, с којом немају готово ништа заједничко, ниједан гест њен, мање него да |
| десет петој...</p> <p>— У Старом Солуну готово нема куће без пријатељица...{S} Има ли тога у Ца |
| и своје суседе, Сафет-хануме, јединицу готово је очувала, и што је чудно за жену која није ник |
| еј гледа ове три миле му душе, гледа их готово не дишући, и у души осећа неку тегобу: каје се з |
| почеше да се разговарају, француски.{S} Гошћа се жалила како јој је отац љут, како се врло боја |
| л похита у другу собу да обуче капут, а гошћа рече: „Ето Европљанин!{S} Наши би нас дочекали и |
| foolishly!</foreign> понови домаћица а гошћа се зацени од смеха гледајући је у њене стиснуте в |
| пе.{S} Домаћица се зове Зехра-Мерсије а гошћа Емир-Фатма.{S} Једна Туркиња овако их је описала. |
| ђе помирила с Мондије-ханумом?</p> <p>А гошћа се наљути, извуче се из сестрина загрљаја и рече: |
| адна сама?{S} Кажи, душо Мерсије? упита гошћа.</p> <p>— Шта ћеш ?{S} Да се удаш, срце Емир, одг |
| — Па где си га ти видела по Богу? упита гошћа још радозналије.</p> <p>— У кући, у соби...{S} Се |
| .</p> <p>— Слатка моја Ариф-тејзе! рече гошћа нежно.{S} Пакосне хануме кажу: „Женски Хилми-Паша |
| љивши се.</p> <p>— У гору и камен! рече гошћа уплашено и скочи.{S} Напослетку, ја сам још млада |
| , је ли, Емир?</p> <p>— И то не, заврши гошћа па опет седе у наслоњачу, загрли се са сестром од |
| , муж те њој миле странкиње.{S} А пошто гошћа отиде, она гледа да остане у соби сама, да мирише |
| зреле девојке, јер смо Азијатке.</p> <p>Гошћа престаде да се смеје и рече:</p> <p>— Ми смо <hi> |
| очешљаше и обукоше осим Емир-Фатме.{S} Гошћама ће казати да је Емир с мужем, и оне јој неће за |
| -ханумин, и домаћице седоше на шиљтета, гошће у наслоњаче (Ариф с десном ногом пода се, како об |
| умиз!</hi>“ одговорише, такође радосно, гошће.{S} Гошће се развише.{S} Као укућанке, и оне су е |
| ле: једанпут се раздани — њега нема.{S} Гошће су ми спавале, од дана им направљена ноћ; мене са |
| “ одговорише, такође радосно, гошће.{S} Гошће се развише.{S} Као укућанке, и оне су европски об |
| љени за сваку по јашмак и бројанице.{S} Гошће су дошле абдеслије, узеле су абдест код куће.{S} |
| е, оне пођоше за домаћицама на софу.{S} Гошће нису мислиле да су ово јетрве, него ортаци, пошто |
| пет ћутање.{S} После, по жељи те отмене гошће, Фатма седе за клавир, који се за ово посело изне |
| , у оној великој соби без завеса, па се гошће завише и пођоше кућама.{S} Све ћуте.{S} Домаћице |
| pb n="189" /></p> <p>— У Европи, рекоше гошће, све четири у један глас.</p> <p>— А жена?! упита |
| ући потпуно њину енглеску учитељицу, да гошћу насмеје.</p> <p>— <foreign xml:lang="en">Don't sp |
| егових пољубаца...{S} Благо њој!“ Па се грабе која ће је послушати, и, додајући јој оно што је |
| n="135" /> себе новаца за који се узеше грабити црнкиње и црнчићи и турски мушкарци којима се ј |
| ништа од живота; а живот јој је: кућа, град где се осећа покрет харема, њено интернационално д |
| душу кад <pb n="108" /> се укаже Солун, град где су је пробудиле из сна од опијума датог муслим |
| ни ми се да ћу икада више видети Солун, град у коме сам провела најлепше доба свога живота, сво |
| ст бити муслиманка и ићи развијена кроз град где има муслимана као што је мој отац?{S} На њиним |
| а воли сунце.{S} А наш жалосни престони град!{S} Изговарајући се на реакцију, упиремо очи у Уст |
| песму...{S} Одатле, оне пођоше натраг у град, ногу пред ногу, и требало им је много времена да |
| } А после да бежимо из овога проклетога града: и ја ћу с тобом у Европу; ми нисмо сироти.{S} Ка |
| о, снажно било једног великог европског града, где су жене слободне и срећне, ви мислите мало, |
| давали су слику једнога правог турског града, као и оно мртвило по споредним улицама, и лупа х |
| ли то становнице овога прљавог, трошног града о чију су калдрму данас хтеле ноге поломити?{S} Д |
| оваца од тетке, он би већ био далеко од града где је толико ожалошћен и осрамоћен.{S} Али кад ч |
| ује ли се с минара <hi>језан</hi> или с града топ, муслимани се развеселе, па оног тренутка шер |
| кад бих чула мујезина с минара и топ с града, било би ми теже.{S} Овако. ја ништа не чујем, ни |
| у коров.{S} Кад се попе на највиши врх града, што личи на последњи ред ложа каквога амфитеатра |
| ју библиотеку, кревете, слике европских градова; а кад, преко кровова, црвених између зеленила, |
| егде далеко, у једном од њој непознатих градова, где су жене, по њеном мњењу, овако срећне.{S} |
| ...{S} И ја ћу с њим, да видим те дивне градове, Париз... све што сам из књига познала и лудо з |
| оја дође у Турску, нарочито у њене веће градове, да не гледа, на сваки начин, да уђе у хареме.. |
| ућа више не постоји, као Содом и Гомор, градови које је Бог у јарости уништио.{S} Али ова кућа |
| био је први?{S} И пред очима му изиђоше градови у којима је живео, и они људи, оне жене, и он у |
| љину не могу да појмим.{S} Па они дивни градови, на сликама!{S} Али ја чак и Солун не познајем, |
| Старом Солуну, нарочито по нашим малим градовима, има овога често.{S} Прошле године, Ибрахим-е |
| , као у старинских муслимана и по малим градовима, а одмах после венчања, они узеше спремати за |
| ого убрану сукњу, како се носи по малим градовима, а на лицу су им груба печа.{S} Испрва су мис |
| ма га тек понегде, код простих по малим градовима За чудо нам је, Емир, што нам ти ниси јавила; |
| клањаше...{S} Тишина, ноћна, у турском граду, у чисто турском крају, само што се покаткад чује |
| то јој се чини да је у неком француском граду, што непрестано говоре француски.{S} Мондије-хану |
| м дође и прође, тако тихо у овом хучном граду: у духу сам, на светли празник, пољубила руку сви |
| своје сут-ане, па јој се чини да није у граду где се родила и одрасла, него негде далеко, у јед |
| се мислило да оне имају право на то као грађани, већ што су људима од потребе, да им буду сигур |
| који гледају да поврате своја изгубљена грађанска права.“ Њих је било мало.{S} Главна међу њима |
| да облачи, те ће облачити унука: сад у грађанске хаљине, после у војничке, понекад у дервишке, |
| е и дворишта.{S} Напољу вика продаваца, граја; по авлијама клепет папуча, клопарање нанула, луп |
| раскопчаном, с бројаницама...{S} У ову грају, у урнебес, ушао је Џемал-беј заборављајући на св |
| b n="67" /></p> <p>Што се тиче стила, и граматике, ортографије, ти си увек била пажљива.</p> <p |
| ном смоквом седе десетину, пред њима је грамофон: пригушено се смеју, кикоћу се, јер чују домаћ |
| ији, да се готово у свакој кући не чује грамофон...{S} На азиској страни је више грамофона, нег |
| о у пламену, жене су задовољне, слушају грамофон или певају нове турске песме на старе арије с |
| рамофон...{S} На азиској страни је више грамофона, него дефова, и чудно утиче...{S} Необично ос |
| и Мерсије седоше међу старе, раздрагане грамофоном; а те старе“: једне су мало старије од њих, |
| азећи Латинским Квартом, ја сам чула на грамофону из једне куће турску песму, и нисам се могла |
| црњи од малопређашњег неба; од његових грана чиниле су јој се руке.{S} И опет се чуђаше како ј |
| у кипарису над вашим кровом, у смокви с гранама преко тејзиног зида, у твом оцу, у вашем дилаве |
| у столисту ружу што провирује кроз сиве гране оне старе смокве.{S} Уморна, лежећи наузнак и гле |
| ; над отворене шалоне наднеле се нарове гране са заруделим родом, ловорово лишће у башти према |
| је катанац“...{S} Месец просијава кроз гране, и мало па се изгуби у каквом сивом или снежно бе |
| а смоква буди је, шушти, и час-по удари граном о отворено прозорско крило...</p> <p>Кад је треб |
| адне на врх смокве, она паде на најнижу грану.{S} Мавиш и Памук, сутанине мачке, замаукаше и по |
| ња, стално је с њим.{S} Учи, вели, исту грану науке...{S} Дипломатске Школе.{S} Је ли то истина |
| радног зида, и плачући кидале су његове гранчице, метале их на уста и теме и остављале их у нед |
| глас : „Слатка тејзе, ја ћу умрети као Грацијела; само кад бих одсекла косу...{S} Али, у нас т |
| ле тужна места из француских романа:{S} Грацијелино одсецање косе, Аталин погреб, и плакале су. |
| и с једне и с друге стране измењаше се грациозна темена, па их Сафет с јетрвом одведе у јашмак |
| ануму.{S} Која још уме да направи онако грациозна темена као она?{S} Ниједна.{S} А у које је јо |
| играна с неисказаним осећајем и за чудо грациозним покретима, усхићаваше и нове као и старе; а |
| едно лепо јутро, жена нешто сагреши.{S} Грдан грех!{S} Даде на зајам обоце једној пријатељици а |
| реформу у држави, она у друштву".{S} И грде је због Францускиње. „Пофранцузила се!“ Али, голо |
| била нова, придружила се, у духу, њима, грдећи све што је старо, труло, нездраво, највише то шт |
| атише је кући на колима с Ајше-кадуном, грдећи њена оца.{S} Кадуна јој уз пут говораше: „Сваки |
| боље.{S} Покори јој се.“ А мајка, љута, грди сутану, виче: „Никад, госпођо мајко.“ — „Што сад т |
| д Госпођице!{S} Шта ли јој одговара!{S} Грди је или...{S} Не сме прво Госпођичино; чита теткино |
| ме, он поче да удара ногом у врата и да грди жену што му не отвара.{S} Називаше је погрдније но |
| ја оде, он поче да виче, да на сва уста грди Нурију и њену сестру : ђаурке.{S} На испричавши „м |
| развијемо, он то одобрава и на сва уста грди наше обичаје и друштво.</p> <p>— Мерсије, ја не би |
| уши да не чује шта јој говори, како је грди.</p> <p>— Не лупај, лудаче! викну тетка ражљућена. |
| вести кад изгуби мужа, а кад чу како је грди отац, и кад виде да је мајка пљуну, појми да устан |
| се сасвим отрезнио, да опет не виче, не грди сироту младу женицу.{S} Слушкиње и робиње нису раз |
| јале од радости. „Благо мени! она ме не грди, слатка моја учитељица!{S} Она се само боји да ниј |
| ве?{S} А Сафет ханум пристаје уз мужа и грди кћер:</p> <p>— Камо да сам камен имала!{S} Сејала |
| ..{S} Па бар да је миран кад пије, него грди, псује, онај лепога понашања младић!{S} Као други, |
| се свекрвине нежности, и кад је једном грдила сина злочинца.{S} Плашила се и опет се радовала |
| од стиховима из Корана.{S} Ала су за то грдиле жене Мондије-хануму, рече Мерсије.</p> <p>— Па з |
| о: па они жене не би дирали, него би их грдили.{S} Па, замисли, и ја морам такво пече; и првог |
| муслиманка: кад ми дође да на сва уста грдим, или да закукам колико могу, ја узмем абдест: про |
| и љубила сам га, љубила...{S} Ви ме не грдите, ви ми тако лепо пишете...</p> <p>Није Грк, није |
| ај француски језик, а како му је ружна, грдна та реч!{S} Турски лепо, слатко: <hi>кузим</hi>, < |
| ота што оволико лажемо, Алије?</p> <p>— Грдна срамота, Нурије.{S} Али она прва, једна твоја лаж |
| и а не може, и не може да говори, осећа грдне болове у грлу и вилицама.{S} Док је он кашљао, он |
| зати слепоочнице, јер од те мисли осећа грдне болове.</p> <p>— Да зовемо хећима, чедо?</p> <p>— |
| а пред њима, ја замуцкујем, и ја правим грдне погрешке, и увек знам кад коју направим, па се св |
| е и јасмина и бокорима јоргована, у две грдно велике „рунделе“ као два дивна уметничка ћилима о |
| ему, с робињама крај себе које је хладе грдно великим лепезама.{S} Да се удаје за недраго или з |
| д се она већ развије и укућани јој виде грдно лице не могући јој ништа — кукају.</p> <p>У Нуриј |
| врућина, колико је сунце?{S} Мора да је грдно велико.</p> <p>— Сунца, кјучук-ханум, и нема, ниј |
| како траје харемско весеље.{S} Месец је грдно велики, округао, црвен, личи на црвену огромну ст |
| путнике и своју нене, и мајку: и оне се грдно препале — за мене. „И за шта све то?“ мислила сам |
| ро знам, зашто да их дубоко ожалостим и грдно осрамотим?..{S} Ја то сматрам и за срамоту: да по |
| ћама, раздрљена, седи и хлади се једном грдно великом јапанском лепезом, она се узе смејати как |
| и халкама споља, с мандалима изнутра, у грдно висок оградни зид.{S} И она ће ту, иза тих густих |
| (ова је пашиница проста) не подносе ову грдну срамоту, неисказано понижење, како су то подносил |
| S} И опет страх, бол, плач, преклињаше, грдња, и муфтијин говор, и — венчање: треће и последње. |
| и буђење.{S} А да ли је добро, да није грех да их пробудимо? <hi>Оне још сањају чаробни сан Ис |
| њен бол, јер није имала свести за свој грех...</p> <p>Зашто је поред оног узвишеног осећања, љ |
| S} Ако би кадгод изишла, носила би свој грех на челу дигнуте главе.{S} Променила се, остарела; |
| епо јутро, жена нешто сагреши.{S} Грдан грех!{S} Даде на зајам обоце једној пријатељици а мужа |
| он, велики грешник, није свестан свога греха. <pb n="241" /></p> <p>Осман се ожени.{S} Жена за |
| </p> <pb n="203" /> <l>Нема греха, нема греха </l> <l>Што ја идем у механу </l> <l>И што пијем |
| l>И што пијем рујна вина.</l> <p>— Нема греха, сине.{S} Грехота је ближњега опасти, завидети му |
| иши певају? </p> <pb n="203" /> <l>Нема греха, нема греха </l> <l>Што ја идем у механу </l> <l> |
| д не помисли да ће доћи до преступа, до греха, да ће пасти с девером, и то у свекровој, у мужев |
| или пред његову смрт, већ за испаштање грехова у минулој години.{S} Уз Рамазан, дању, ни хлеб, |
| сли да одузме себи живот, толико тежак: грехота!...{S} А Осман, као полудео, преко старе кадуне |
| S} Емир, чедо, запали и ти цигару...{S} Грехота је да постимо кад и не мислимо на пост.</p> <p> |
| и ипак пита се, хоће ли тога и тога.{S} Грехота је дати девојку док не рече „хоћу“, то је тако |
| јна вина.</l> <p>— Нема греха, сине.{S} Грехота је ближњега опасти, завидети му, оговорити га.{ |
| че:</p> <p>— Туђим сузама се смејеш.{S} Грехота! па узе једну кесицу пуну хартија као око писаљ |
| има да јој каже, тако много!... „Каква грехота!{S} Глупост!{S} Ово су измислили љубоморни муже |
| кад је човек брижан или болестан, није грехота ни срамота.</p> <p>Она ништа не рече.</p> <p>Не |
| од људи...{S} Немој од мене...{S} Није грехота: ти нећеш „покварити“ венчање, — девојка си.“ О |
| рах и срамота ме, мајка сам.</p> <p>— И грехота! рекоше старци у један глас.</p> <p>Пашиница за |
| а он би сав обузет мишљу о преступу, о греху, оним на шта она није смела ни помислити.{S} И вр |
| уре и поче, нихајући се:</p> <p>— Сваки греши, ако не у знању, оно у незнању; али, ко се пре тр |
| Не!{S} Не!{S} Не!{S} Нек иду у море те грешне мисли... „Туђе људе не виђамо, па се заљубљујемо |
| ад никад није ни назрела, да он, велики грешник, није свестан свога греха. <pb n="241" /></p> < |
| нахи дувак ни косу, као да је била нека грешница, па да не обесвети свето... „<foreign xml:lang |
| ко добро знају да није: чуле су за њену грешну љубав.{S} Чуло се, свет говори, али она није ухв |
| у и драге, па је расплете, раскопча јој гривне и хаљину...{S} Не слуша је што зна ово: „колико |
| јој сеђаше свекрва, и пружи јој руку с гривном.</p> <p>— Зашто се тако тешко закопчава?{S} Ко |
| офу свекрви, то јест да јој она закопча гривну, гују с дијамантским очима.</p> <p>— Госпођо мај |
| ишта разумела...{S} Свекрва јој закопча гривну, а она је пољуби у руку, и чу где уздахну.{S} С |
| Никад јој није било овако.{S} Не осећа гриже савести, а ипак јој је некако необично тешко, и н |
| ало из њеног срца морално, не осећајући гриже савести што је остала без средства да учини добро |
| за нагрђено, и да не осећа искрен бол и грижу савести, она би, као други пут, за час прешла па |
| а мени је сто пута горе.{S} Ја осећам и грижу савести.{S} Одох лепо својој пријатељици и затраж |
| и смејале су се.</p> <p>— Али, мене не гризе савест: истина сам била болесна.{S} Само ме је ср |
| је да си се претварала, а савест не би гризла твоју учитељицу.{S} Њему је жена што фес, капут: |
| ару, не пушећи је, но гутајући њен дим, гризући њу као ружу, пошто је измирише.{S} Сестра је за |
| каше руменим прстима лице, да порумени, грицкаше белим зубићима уснице, да поцрвене...{S} О, ка |
| учитељица!{S} Она се само боји да није Грк, или Јерменин, и чак Јеврејин! да није из рђаве кућ |
| , ви ми тако лепо пишете...</p> <p>Није Грк, није Јерменин, а Јеврејин не дај Воже!{S} Муслиман |
| спосличари: овде кратили време.{S} Црни Грк стрпа у недра вереничина писма и косу и из чађаве к |
| ара, и лекар брзо дође: онај ономадашњи Грк.</p> <p>Њој је сад напад брже прошао, зато што је л |
| жда је добар, али није муслиманин, него Грк, Јерменин, или чак Јеврејин.{S} Ти знаш да су и они |
| адох у постељу.{S} Долазише лекари, два Грка и један муслиманин, па кад видеше да ништа боље од |
| еној свести сину нешто кад виде једнога Грка с љубавним писмима и косом своје веренице.{S} Мали |
| , о Мадам Христуригу, Немици, удатој за Грка: кћи јој се испросила без њена знања; испрошена би |
| <p>— Зарекао сам се да не зовем за жене Грка лекара, и опет...{S} Безобразан! <pb n="246" /></p |
| алисане, <pb n="124" /> удате за Турке, Грке и Јермене, што говоре турски и пуше као Туркиње.{S |
| биле су три Фатмине учитељице, Туркиња, Гркиња и Енглескиња, и неколике странкиње, и Мадам Арис |
| а је Мадам Аристид оваква иста, а да је Гркиња или Јерменка, она је не би волела.{S} Наша Ариф |
| више...{S} Наша Фатма и грчки зна, као Гркиња, а ја сам је учила и персиској<pb n="90" /> и ар |
| ид и њене кћери, Францускиња и солунске Гркиње...{S} Лепих плавих очију и белих зуба, некад врл |
| а и појавише се из куће три хануме, као Гркиње или Јеврејке, развијене: да дочекају госте.{S} У |
| ругарицама говори зато грчки што су оне Гркињице.{S} Како је велика, чим хоће да се шали, говор |
| уге своје учитељице (Туркињу за турски, Гркињу за грчки и Енглескињу"за немачки и енглески) она |
| е их, зовите их, вичите из свега младог грла: нек се пробуде, нек се расвесте, нек виде да нису |
| ло се, наједанпут, изненада, из стотине грла као из једног: <hi>„Јашас’н!“</hi>, а опали дућани |
| рена од воска, у погледу мишица, руку и грла.{S} Лице јој је најлепше, али то је увек једно ист |
| анфил. „Каранфил!“ захори се из толиких грла и разлише се гласови на месечини као месечина, кад |
| вала би до подне да је не пробуди један грлати симиџија.{S} С њом се пробуди и <hi>оно</hi> што |
| та још, слатки беј-течо? говораше Фатма грлећи човека који је воли као да је његова, зато што н |
| љубише у руку.</p> <p>Оне се закикоташе грлећи бабу.</p> <p>— Мужде! узвикну стара опет, кад уг |
| оли да се не опије, не пада преда њ, не грли му колена.{S} Да их неко пита да ли се воле, они б |
| на, па и неумивена, и стаде да се с њом грли, да се тапка и да се мирише.</p> <p>— -Ја ћу, тејз |
| шта је женино право.</p> <p>По сто пута грлим и љубим тебе, Емир душо, и Мерсију, и све младе, |
| Хасан-беју правим темена, сестру Сафет грлим, сестричини Емири љубим очи.</p> <p>Твоја</p> <p> |
| закопчати, смаче кошуљу и намаза груди, грло и врат мирисом од љубичице.{S} Па опаса везен поја |
| рви пут побуњена, пресекла би му зубима грло, чинило јој се...{S} После се свега сваки час сећа |
| Тек што би изустила, срце јој дође под грло, чини јој се.{S} И наједанпут, спонтано, скиде бис |
| осле комшија, засукав рукаве, удари под грло живинче (ножем за „курбан“): шикну црвена, врела к |
| ругао па као незагризена јабука ; у обе грло као неоткинут крин, а Емир-Фатми је на грлу, мало |
| лице, или у око, у уста, у подвољак, у грло, у руку, у ногу, нарочито у танку половину — Емир- |
| јој се стегле вилице и ухватио јој грч грло...</p> <p>Она плаче за једну увредљиву реч какве с |
| толико залупа да излети, осетих га под грлом.{S} Јадне, јадне ми!...{S} А знате ли одакле сам |
| S} Ниједно место на лицу, на рукама, на грлу, у коси, не остаде јој непољубљено, и она се збуни |
| као неоткинут крин, а Емир-Фатми је на грлу, мало у лево, младеж као најситније зрнце пржене м |
| она би га увек носила.{S} Али младеж на грлу, елиф између обрва, састављене обрве, све што толи |
| малаксала од његова миловања, на лицу и грлу с трагом од његових пољубаца...{S} Благо њој!“ Па |
| пратише је до каније, Фатма са сузама у грлу: ништа јој не може казати...</p> <p>— Није она љут |
| прогутати, не осећајући да ли је има у грлу, не осећајући себе, клону, и гласно, као здрава, у |
| не може да говори, осећа грдне болове у грлу и вилицама.{S} Док је он кашљао, она је ћутала; ка |
| ледом лицу заиграше мишићи, ухвати је у грлу грч; нигде сузе.{S} Плакала би а не може, и не мож |
| лицу јој заиграше мишићи и ухвати је у грлу грч; мало, па зарида.{S} Ридала је дуго, без суза. |
| “<ref target="#SRP19120_N5" /> И понова грљење и љубљење скута старици.</p> <p>По здрављењу, по |
| ђе и мирише мај“...</p> <p>У соби наста грљење и нежно притискивање лица на лице, пљескање по п |
| > <p>Кад се он врати, узеше се здравити грљењем и љубљењем...</p> <p>— Као да си дошао с Ћабе, |
| уж!“ Па јој окрете папуче прстима упоље грмећи: „Иди, ниси ми више жена!“ Она дршће као прут, с |
| Лашез</hi>, и познала сам још из далека гроб слаткога де Мисеа: познала сам га по жалосној врби |
| ознала сам га по жалосној врби...{S} На гроб сам му метнула велику киту кризантема: од мене и о |
| кајање, па као понеке жене кад дођу на гроб свога милога што се прекрсте, пољубе крст, запале |
| је понегована, лепо ожаљена; њој се зна гроб.{S} А Емир, слатка моја Емир!...{S} У туђини...{S} |
| крсте, пољубе крст, запале свећу, окаде гроб и опет се прекрсте, па тад клекну крај крста и вик |
| с у нападу узвикнула је страшно: „Трећи гроб!{S} Умире нешто у мени!“, и осетила је готово физи |
| у старим гробовима један нов, непобусан гроб...{S} Виде: у њеној кући је молитва за душу Емире |
| старац, њему и не зарасте: с њом иде у гроб. <pb n="225" /></p> <p>Кад Фатми бејаше најтеже, њ |
| То је нешто што ме подсећа на моја три гроба.“ И сву је облије зној, а она скаче из постеље, д |
| кву живчану кризу.{S} За две недеље три гроба!{S} О, те три миле душе!{S} Оне су јој оживљавале |
| башту, наместио га под кипарисима крај гроба своје мајке и клањао пред њим по пет пута на дан; |
| дости су кратке, пролазне, јер трају до гроба.{S} Живот нам је од Бога поклон који морамо врати |
| х задави.{S} По махалама текије, турба, гробља, хамами и кафане.{S} Онде дуд, насред улице, на |
| или дуси из каквог напуштеног махалског гробља с попадалим камењем, обраслим у коров.{S} Џемал- |
| Чауш-Манастира, поред каквог напуштеног гробља, или у каквом турбету, у текији, — њему више ниш |
| сени умрлих усталих из неког напуштеног гробља, из гробова с препуклим плочама...{S} Па су изиш |
| кровова.{S} Кола су стајала дуго усред гробља, на једном прашљивом кратком путу; а хануме су о |
| воде, ветрић, намирисан сухом травом с гробља, на нечији последњи дах:{S} Фатми се учинило да |
| аука, па, посрћући, побеже одатле као с гробља, где јој се учинило да се дижу плоче и појављују |
| бина Турбета, суседе напуштених турских гробља, од срца се обрадоваше Рамазану, ноћним поселима |
| одом од камена и бронзе.{S} Ишла сам на гробље, хришћанско, на велико и дивно гробље што се зов |
| као снег...{S} Зар вам је остварење сна гробље ?{S} Зар нисте могле...</p> <p>Ариф-ханум стеже |
| сени умрлих, док се пред њима не забеле гробље...{S} Као да ће се подићи плоче и они ишчезнути |
| м кроз варош пуну живих душа, него кроз гробље.{S} Кад нас сретне какав дервиш, склања нам се с |
| се засењују, а ја као кроз маглу видим гробље с отвореним гробовима за <hi>нове</hi>... ваде и |
| ромукло : „О, не, Емир душо!{S} То ново гробље је за старе...{S} Заставу понова узимам и идем д |
| rget="#SRP19120_N111" /> И виде: велико гробље под кипарисима, око текије, где се сваког четврт |
| амија или се укаже какво пространо бело гробље, турско, у долини, под зеленим брсним дрвећем, ч |
| а гробље, хришћанско, на велико и дивно гробље што се зове <hi>Пер Лашез</hi>, и познала сам јо |
| розор и не погледаше у велико напуштено гробље које их је окружавало, него у даљину...{S} Каква |
| д црним кипарисима бели какво породично гробље, ја седим с девојкама и младим женама, и осећам |
| ..{S} Али они су ишли, ударивши кроз то гробље, саплетали су се у коров, спотицали се о оборене |
| фана под широколистим дудовима, и одмах гробље зарасло у коров.{S} Кад се попе на највиши врх г |
| на брдо и пошле оним, обраслим у коров, гробљем, одакле обично гледају Солун, једну слику толик |
| аку лета.{S} Оне се мртвих не сећају на гробљу, као што се не надају живима на улици: и једни с |
| ашена по нашем закону?...{S} У чијем је гробљу сахрањена?...“ И овим тужним мислима и представа |
| некад, сад иструлела, суха као трава по гробљу, на измаку лета.{S} Оне се мртвих не сећају на г |
| н кипарис; и он је подсети на смрт, а у гробљу, малочас, смрти се није сетила!{S} Скрену сузне |
| Сад је страх, од смрти, можда што је у гробљу, премда ниједна се и не сети где иде, да се спот |
| кипарис бели се једно серџаде у облику гробне плоче, и на њему лежи бивша Хасан-бејова бела ро |
| ара на оном белом серџадету што личи на гробну плочу, ханумама долетеше чочеци, и почеше своју |
| усталих из неког напуштеног гробља, из гробова с препуклим плочама...{S} Па су изишле на брдо |
| помисле да су стигле куд су хтеле, оно: гробови, растурени тамо амо, плитки турски гробови; спу |
| бови, растурени тамо амо, плитки турски гробови; спуштају их у њих, увијене у неколико аршина б |
| ћилимом, онде се укаже текија опкољена гробовима као стадима, и мало па кафана под широколисти |
| као кроз маглу видим гробље с отвореним гробовима за <hi>нове</hi>... ваде их из дрвених, необо |
| е молитва дервиша вртача, и међу старим гробовима један нов, непобусан гроб...{S} Виде: у њеној |
| лује ветрић, који се дизао из корова по гробовима с обореним гробовским камењем.</p> <p>Кад пођ |
| дизао из корова по гробовима с обореним гробовским камењем.</p> <p>Кад пођоше натраг низ стрме |
| мо оно једно.{S} Сестре чуше све, па се грожаху, стресаху покривајући лице рукама: тетка у два |
| , хоћеш ли да спавамо?“, она се стреса, грози, у срцу осети страхобу... — смождила би га.{S} А |
| ди живота.{S} И кад јој се чини да чује грозне кораке смрти, она се стреса, због тога се тресе, |
| та не помаже, свако пред вече ухвати је грозница.{S} Њен отац навалио да иду у Цариград, да опе |
| ада, ја сам се бојала за живот!{S} Сад: грознице, ја венем, мене нестаје, и ја сам весела, — ве |
| и друг му побегне; а он, исто као сад: грознице, бунцање.{S} На мене је, тешко мени!{S} И ја с |
| на зашто сам се била разболела, онолике грознице, бунцање: казала му Ариф-тејзе, и изгрдила га; |
| /p> <p>— Бога ми, Емир, ко зна, потајне грознице...</p> <p>— Довешћу те ја код мене у госте, па |
| } Кашаљ, покаткад крв у махрами, сталне грознице, туга, бол — смрт.</p> <p>5 рамазана.</p> <p>О |
| , она од страха.{S} Узе се трести као у грозници, и да је умела мислити, она би се питала: „Зар |
| д путује, и ако море, најежено као пред грозницу, негде као да је посуто златом а негде крвљу, |
| јежила, и осећала сам хладноћу као пред грозницу, и била сам толико слаба: да нисам склопила оч |
| осле бабу: „Боли ме глава.{S} Имала сам грозницу“.{S} Једанпут чак слага да је била тешка, па ј |
| стиди се, нису сами; али крадом...{S} С грозничавим нестрпљењем погледа у часовник: да ручају, |
| {S} Пошто се на двоје на троје уми, она грозничаво отвори писма.{S} Била су два.{S} О како су ј |
| а, она ће се одвојити с њим...{S} Обоје грозничаво чекају тај тренутак...{S} У предсобљу говор, |
| опазио њене топле а збуњене погледе, и грозничавост кад јој се ђерђефу приближи да види како в |
| отварају од лупе у поломљена ћерчива и грозног маукања једног сиротог мачка метнутог на мангал |
| о пре трескова.{S} И наједанпут, као да гром удари у слеме конака њеног оца, и она замре од стр |
| 9120_N68" />.{S} О да је нешто мало пре гром пукао, по свој башти би разнео Џемала: тамо ногу, |
| ој се да јој срце стаде.{S} Шта ће рећи Гром, кад чује?{S} Шта ће радити?{S} Да је убије, или, |
| ами.</note> <note xml:id="SRP19120_N68">Гром.</note> <note xml:id="SRP19120_N69">Ако Бог да!</n |
| е сме, а камо ли отац, овакав отац, <hi>Гром</hi>.{S} Али нећу чинити неправду удовицама; јер и |
| аве.{S} Што се ја не буним: мој муж је „гром“, него ти: твој муж је „добар дан у години?</p> <p |
| уставља га, али ко ће зауставити муње и громове?{S} А Сафет ханум пристаје уз мужа и грди кћер: |
| p> <p>— Ко би смео говорити истину пред Громом?{S} Кад би он чуо, Емир не би остала овде ни тре |
| Европљанки била сам што нем човек према грому.“ Код две унуке остаде без унуке...</p> <p>Јесен |
| лачио, жена га је учила шта ће да каже „Грому“: да је његову кћер Осман беј отерао.</p> <p>— Са |
| у: то је цариградски.</p> <p>Он удари у грохотан смех и рече:</p> <p>— Опрости, мајчице, али и |
| p> <p>Мурад-Џемал.</p> <p>— Ха! ха! ха! грохотом се он насмеја, као да смехом хоће да дозове ма |
| ?{S} За живот.{S} Кад би умела мислити, грохотом би се насмејала.{S} Боји се инстинктивно, као |
| викнула је она запрепашћено, а после се грохотом насмејала и рекла: „Да сам хришћанка, ја бих б |
| а...{S} Осман-беја.</p> <p>Мајка јој се грохотом насмеја, како се никад не смеје, и рече:</p> < |
| уљу за шесет пара, да исплетемо кесу за грош, да навеземо чевре за двадесет пара: то нам је сва |
| уљу за шесет пара, да исплетемо кесу за грош“...{S} Уђе у своју собу, и сваки јој живац затрепе |
| оље, ја ћу послати Минире-кадуни хиљаду гроша, рече мајци.</p> <p>А она, познајући сина, уплаши |
| шна и у брашно завуче завежљај с хиљаду гроша у злату, и то посла једној сиротој удовици с пору |
| боље, а он помисли: „Не, не могу хиљаду гроша... имао сам много трошка, због болести.“ И корист |
| оси по малим градовима, а на лицу су им груба печа.{S} Испрва су мислиле да ово позајме у прост |
| /p> <p>Мерсије узе с рафа једну дебелу, грубо укоричену, мемљиву књигу и рече:</p> <p>— Фатуш, |
| читај то писмо, без потписа.“ И ја узех грубу хартију, па и знам и не знам, јер очи ми лете пре |
| Посрћући приђе уз једна собна врата, и грувајући у њих песницама и ногама, ружаше Фатму.{S} На |
| ашту као па крилима...{S} За њом полете груда земље...{S} Уз једну стару широку смокву, младић |
| радни зид чучнуше као „старе“, извадише груде земље, наместише око и почеше да врачају:</p> <p> |
| ао од крви из својих шупљих груди...{S} Груди јој се учинише шупље, и кад се из даљине зачу звр |
| ће се закопчати, смаче кошуљу и намаза груди, грло и врат мирисом од љубичице.{S} Па опаса вез |
| га отуд извлачим и наслањам му уста на груди без кошуље, на срце; али се увек трзам, прибирам |
| у од деде.{S} Он је узе, притиште је на груди, и прислонив своје земљосано, скоро небријано лиц |
| и робиње откључа врата и полете мужу на груди. „<foreign xml:lang="fr">Cocotte</foreign>“ прева |
| гледајући чежњиво у њене као снег беле груди.</p> <p>— Први пут је била за Мурад-Џемал-бејом, |
| ј било и метну јој ухо на срце.{S} Њене груди биле су разголићене, јер су јој дигли крпу, и лек |
| чим осети њу, метну своју главу на њене груди.{S} Кад му је глава на њеним грудима, он ћути, жм |
| а јој погледима лепо лице и разголићене груди и изиђе, примив уз врата златну лиру.</p> <p>А ка |
| а другој на ухо, пусте се, па се лупе у груди као да су неку велику штету учиниле, и треба хану |
| еће.{S} Једна стара Јерменка груну се у груди, на покри рукама очи, — да не види смрт, јер се о |
| бави... „Боже, ја не бих могао без ових груди,<pb n="143" /> без ове топлине и мириса!“ мисли и |
| икад не би дигла његову главу са својих груди.{S} Е, али човек, муслиманин...{S} И сети се шта |
| тресаше се као од крви из својих шупљих груди...{S} Груди јој се учинише шупље, и кад се из даљ |
| бе сеђаше Џемал, без капута, раздрљених груди, одакле је ишла јасна крв, и окреташе се, као да |
| ецепт, погледао је у Фатму разголићених груди и откривене главе и осећао се пријатно.{S} Врло м |
| сером и силним драгим камењем по врату, грудима и глави, новомодној европској фризури, она, Евр |
| ољне, благо њима!{S} На мишицама им, на грудима, па некима чак и на лицу, трагови од мушких прс |
| сте могле...</p> <p>Ариф-ханум стеже на грудима Фатмину <hi>Песму Суза</hi>, као да је то Фатма |
| једина места и, црвенећи, криле лице на грудима једна другој.{S} И шта је то што их толико раст |
| убоко изрезаним струковима, с цвећем на грудима, и с лепезама, тргоше се од тога узвика у коме |
| њене груди.{S} Кад му је глава на њеним грудима, он ћути, жмури, те је и осећа и гледа је духов |
| ђе свилену хамајлицу емир-боје на њеним грудима, па је подиже, и то место где је била она, прво |
| рену у плач, и сакри лице на Мерсијиним грудима.</p> <p>— Ала га волиш !{S} Како те то ухвати т |
| очи.</p> <p>Она сакри лице на теткиним грудима.</p> <p>— Емир, несрећнице! узвикну Ариф оштро |
| ја, њену оцу казао је Али-беј.{S} Али у грудима тога човека срце је од камена.{S} Ни молба Али- |
| {S} Нигде никог!{S} Затворише нов отвор грудицом земље, па одоше те чучнуше крај зида са улице, |
| аду и наше густе кафезе!{S} Кад извадим грудицу из зида и прислоним око!{S} Кад седнем крај каф |
| у крај оградног зида, у јасмину, извади груду земље из једног отвора и намести око: свет, као о |
| свесна несреће.{S} Једна стара Јерменка груну се у груди, на покри рукама очи, — да не види смр |
| и за њу колико за овна...</p> <p>Нурији грунуше сузе.</p> <p>— Зар твоја сестра да... поче па н |
| шла два његова друга, и одвели га“; њој грунуше сузе — отишао неиспраћен !{S} И сваки час да се |
| и месечина.{S} Позиване су на вечеру у групама.{S} Вечерало се у једној великој соби са улице. |
| .{S} Па су се, после, поделиле у четири групе, пошто их је било повише, и пред сваку се групу с |
| ошто их је било повише, и пред сваку се групу ставио седефски столић с тепсијом и споља калаиса |
| p>— Да му дамо име, сине, вели му мајка грцајући у сузама.</p> <p>— Зар муслиманско име ђаурско |
| јер јој се стегле вилице и ухватио јој грч грло...</p> <p>Она плаче за једну увредљиву реч как |
| лицу заиграше мишићи, ухвати је у грлу грч; нигде сузе.{S} Плакала би а не може, и не може да |
| јој заиграше мишићи и ухвати је у грлу грч; мало, па зарида.{S} Ридала је дуго, без суза.{S} Њ |
| учитељице (Туркињу за турски, Гркињу за грчки и Енглескињу"за немачки и енглески) она је волела |
| њиге, и четири, више...{S} Наша Фатма и грчки зна, као Гркиња, а ја сам је учила и персиској<pb |
| ла играчку или децу на улици, почела би грчки, јер је мислила да је тај језик за игру, не знају |
| гра, макар с турском децом, говорила би грчки; и чак кад би само видела играчку или децу на ули |
| лим свакидашњим другарицама говори зато грчки што су оне Гркињице.{S} Како је велика, чим хоће |
| ратном, са шалонама и с три балкона, на грчком Пиргусу а турским - Јалијама, где су летњиковци |
| <hi>старој</hi> Турској, где се писма „губе“.{S} И после, у кући где гостујем све старо, од пр |
| ена, чак и онда кад тобоже „од севдаха" губи свест, гледала је попреко странкиње, како путнице |
| раше:</p> <p>— Душо, што плачеш ?{S} Не губи наде док ти је твоје тетке.{S} И ја мислим на Али- |
| лаџа-Имарета разлеже се „Аллах екбер“ и губи се у висину под плавим небом.{S} Уска улица, дугач |
| тарње позивање на молитву, разлеже се и губи у око...{S} Још непрестано је мртва тишина, само п |
| Кад бих ти се могла вратити, ја не бих губила време у сањању о лепотама туђих земаља, него би |
| овлажи лице... сузама, њеним сузама, и: губим свест. „Отац ти, чедо, добно једно писмо...{S}" И |
| } Мерсије је плакала, а Ариф јој рече: „Губиш другарицу; али и тебе ћемо скоро“.{S} Кад тобоже |
| а као дете.{S} Каква три венчања, какво губљење права!{S} Три старца, стотину глупости; све так |
| дна смеђа Францускиња, Мадмоазел Дарио, гувернанта деце некога паше; и видевши робињу како игра |
| нети.“ Али њу је васпитавала још и њена гувернанта, Францускиња.{S} Кад им је дошла, њој је тад |
| иједан гест њен, мање него да им је она гувернанта; а Ариф им је ипак чинила радост поклонима, |
| .{S} Енглескиња га васпитавала, била му гувернанта, као ви мени, и друкчије, јер с њим није бил |
| нила кад год су биле саме, пред њиховим гувернантама.{S} Оне су ову смеђу, експансивну Француск |
| пред старим ханумама, волеле као своје гувернанте; и да нису овде ове три Цариграђанке, оне би |
| едну младу Парижанку, пријатељицу своје гувернанте, која им често долажаше.{S} Седећи према њој |
| ала за пашинским кћерима, јер оне имају гувернанте.{S} Она је дакле одрасла не само поред Турки |
| де у Каиро, и Мадам Аристид и Мерсијину гувернанту, и ако је одавно отишла, и духовиту Мадмоазе |
| орених прозора и чуло се тихо и нежно: „гугу-то“!{S} И на мање осетљиво срце чудно утиче овај г |
| дост кад долази, на тугу кад одлази, на гугут оне две гугутке, и на све друго што је било за ов |
| на мање осетљиво срце чудно утиче овај гугут у прозорје ранога лета.{S} А онај заостали славуј |
| пријатан глас и арија, а тако тужно.{S} Гугутке су залепршале крилима око отворених прозора и ч |
| и, на тугу кад одлази, на гугут оне две гугутке, и на све друго што је било за ове две и по год |
| ед мртве унуке и изговара: „Слатке моје гугутке!“ — У овој једној она је гледала, замишљала обе |
| шљала обе, и зато је рекла „слатке моје гугутке"...{S} И виде: мртву је купају... тело јој као |
| свитању, јер већ се чују трећи петли и гугутке.</p> <p>Устадоше пред само подне, и робиња им с |
| награди пољупцем, трже се као од уједа гује...{S} Зар пред харемима сме пољубити лепу девојку, |
| рви, то јест да јој она закопча гривну, гују с дијамантским очима.</p> <p>— Госпођо мајко, не м |
| арица.{S} Она се теби јадала, ти си њој гукала, она је плакала, а ти си се смејала.</p> <p>13 н |
| се да људи не би видели жене.{S} А жене гурају се уз прозоре, подижу по крајичак завесе, једне |
| еж код Ћемер Капије, у једно неисказано гурање, где је вика продаваца просто заглушавала уши, а |
| то се велика капија отвори, она потрча, гурну средњу; хоће да протестује, да виче.{S} Ах! у баш |
| Али тек што се ухвати за резу, још и не гурну капиџик, она осети немоћ у ногама, учини јој се д |
| ="216" /> слушкињама дође смешно, те се гурнуше у једну малу собу да се исмеју.{S} Његов глас с |
| кад какоће кокош!</p> <p>— Или кад гаче гуска, или кад виче патка на кишу.{S} Она је као патка, |
| чана, вуче се за њом... дугачка; а црна густа коса уоквирила јој као смрт бледо лице.{S} За нек |
| На мене се смеје.{S} Како су нам веселе густе решетке!{S} Кроз њих гледам Њега.{S} Како нам је |
| ледам Солун и нашу високу ограду и наше густе кафезе!{S} Кад извадим грудицу из зида и прислони |
| шарана лица и руке, јер решетке су врло густе.{S} Па су прошле кроз предсобље и погледале у соф |
| из авлије, где нема шалона, навучене су густе загасите завесе, те је нешто с тога а нешто с обл |
| обичај, то је наше.{S} Кафези су истина густи; опет... видеће га.{S} Или, нека се она налази уз |
| гу ништа; а она мени... скоро ће ме под густи ред селвија.{S} Шесет и девет година како пијем п |
| к је само изишла — промена, навукоше се густи сасвим црни облаци, као да се онај жар претвори у |
| ене се Мерсији, а она, видевши јој кроз густи вео само облик лица, погурне је лактом..</p> <p>И |
| а сам ти, сестро, невесела:</l> <l>Кроз густи сам кафез погледала,</l> <l>Вид'ла сам га, па га |
| покуља као из димњака; загледа се у тај густи колутави дим, па „отвори“ разговор:</p> <p>— Како |
| идови (виши од наших у Солуну), кафези (густи као на вашим прозорима) — стежу ми срце.{S} Час м |
| ма</hi> (решеткама на прозорима), негде густим, негде проређеним, поломљеним, поред чатрља с ви |
| еном белом капом и плавичастим дугачким густим велом који јој крије све лице...{S} А кад се та |
| и, свих шест у црним чаршафима, с црним густим печима спуштеним на лице, те су личиле, овако бе |
| у, са чаршафом од плаве свиле и с црним густим печетом, са свекрвом и сутом ушла је у затворена |
| </hi>, то јест хаљинама за излазак, и с густим црним <hi>печима</hi>, веловима, на лицу.{S} Она |
| ок оградни зид.{S} И она ће ту, иза тих густих решетака и високог зида да вене без сунца и вазд |
| буци јој свој чаршаф, метни јој на лице густо пече, па је одведи Нурије-хануми.{S} Он јој је ка |
| ела цигару, не да пуши, него да с димом гута своје сузе.{S} Тишина.{S} Само се чују песме певач |
| ј се стегоше вилице.{S} Дуго је ћутала, гутајући сузе, а после отпоче, и ако је ниједна ништа н |
| миндерлук.{S} Ариф се силно растужи и, гутајући сузе, приђе јој, седе крај ње и, милујући је, |
| ј мангала, узе цигару, не пушећи је, но гутајући њен дим, гризући њу као ружу, пошто је измириш |
| > И сад изговарам овај Шекспиров стих и гутам своје сузе...</p> <p>Ја сам ово писмо почела јутр |
| дервиши, пију и певају .{S} Узми један гутљај..{S} Ниси је окусио за толико, како оде она...{S |
| јој говоре: „Девојко наша, ти нам већ и гучеш, а још имена немаш!“ Оне плачу, а беј се јуначи, |
| ; све се измешало, и мирис и смрад; све гуши, заноси, опија; очни капци отежавају, затварају се |
| рејавало, само онако гори, не гори него гуши — омар.{S} Биће неко чудо.{S} Сви смо у бело, гово |
| И онда је било пролеће, и јасмин просто гуши.{S} На њу ме подсећа, увек, и дување ветра, и реч |
| рским намештајем, и где је мошус просто гушио.{S} У стакленој софи погледа у стихове из корана. |
| скренуше поред Олимпос-Паласа и Хотела д’ Англетер, па потераше у другу чаршију, у чаршије отк |
| , и одвезоше се близу мора, у <hi>Хотел д'Англетер</hi>.</p> <p>Ту осташе до три часа по подне, |
| <hi>Олимпос-Паласу</hi> или <hi>Хотелу д' Англетер</hi>, осећа ли да она на њега мисли, или је |
| anément!</foreign></p> <p>— Ха! ха! ха! да сакрије лице као Арнаутка!</p> <p>— Па кад ја нисам |
| } О Шехназе-ханум! о слатка ханум-нене! да знате како ме је било срамота од оне стране жене!{S} |
| није Грк, или Јерменин, и чак Јеврејин! да није из рђаве куће, из просте.{S} Муслиманин је, мој |
| над детињом главом (с њом имао и дете) да ћемо му се осветити.{S} То јутро, имао је две жене; |
| обу ја бих прозвала ђулистан (ружичњак) да у њој није и један замбак и један јасмин“.{S} А роби |
| уру, бели чаршав (<hi>софра-алти</hi>), да на њ падају мрве, и поређаше около шиљтета.{S} Донес |
| reign xml:lang="fr">Mon Dieu</foreign>, да их не дирамо.. млади,“ вели тетка. — „Да Бог да им д |
| ћути.{S} Кад сам је питала „како сте“, да није одговорила „хвала, добро сам“, ја бих мислила д |
| .{S} Нема је.{S} Он оде у њен „будоар“, да је тражи.{S} И ту је не беше.{S} Ту су била два врло |
| одучавају...{S} Он од ње да се одучава, да се туђи...{S} И опет чу: „Има ли кога?“.{S} Луди, гл |
| Бога воли и да га се боји, да сажаљева, да буде скромна, да не мрзи, да не оговара, да се сећа |
| на не излази, да не устају кад се пева, да не прелазе преко собе кад се плаче.{S} Енглескиња је |
| пост, али и сама не зна зашто је таква, да ли због дувана или због сина.{S} Око вечерње, она ме |
| и мајци, али то јој није рекла свекрва, да је не би одвојила од мужа..</p> <p>До пред зору са ж |
| икоћући се или црвенећи од задовољства, да примају у кућу туђе људе?!{S} У овом тренутку ја осе |
| мене.{S} Један је дошао, у име друштва, да ми то одликовање јави.{S} Десну ми руку пружи да ме |
| Не бојиш се комараца него ти жао њега, да не штуца, да се не мучи, говори Мерсије, палећи цига |
| ће те послати деди, да ти деда име да, да те деда очува, кријући од тебе и сунце и свећу.</p> |
| ках долазак свога ортака: одох од мужа, да му се никад не вратим...{S} И колико је крив, и не х |
| и.{S} И сети се шта му Ајше-кадун каза, да њега зове на име, и да пред његовом мајком пуши.{S} |
| цикнуше и похиташе по своја башјортиа, да покрију главу.{S} На лицу му се смејала радост, а Ар |
| и су се синоћ вратили из турског краја, да примају госте.{S} Ту је Мерсије.{S} Кад је виде, Фат |
| не легне, да му она рану лечи, привија, да га негује, излечи.{S} Он јој је муж пред Богом, а шт |
| аве.{S} Нисам ли те учила, зеницо моја, да ћутиш и трпиш?{S} Ти може бити не знаш шта стоји у н |
| у у памети.{S} То је тако једна навика, да кад случајно који од наших момака изненада уђе у кућ |
| тапшући, и наједанпут нервозно зацика, да чује Џемал-беј.</p> <p>С њеном веселом циком залајаш |
| памет.{S} Она, готово цела Европљанка, да пође за невиђена човека!{S} Нека прође то момче наши |
| је образована, да је готово Европљанка, да је <hi>нова</hi> и оделом и душом.{S} И жалила је шт |
| етету се брзо досади (јер он га стиска, да га удави), па неће више к њему; а он за њим одболује |
| ала му, вели, да је лепа, да је слатка, да је образована, да је готово Европљанка, да је <hi>но |
| е да Бог да је знате...{S} Бесна кучка, да опростите...{S} Силан господар...{S} Хоће да ме униш |
| ођица <pb n="21" /> је сваком казивала, да јој је мала и мила ученица и васпитаница врло, врло |
| што јој је мужа родила и снагу му дала, да јој устаје кад у собу уђе, да никад пред њом не запа |
| Алије, шта ћемо ?{S} Себе бих продала, да му купим њу, али она се не купује, није робиња.</p> |
| — децом.</p> <p>Она би њему све казала, да воли Османа, да јој је он муж, али је од тога уздржа |
| нешто што досад никад није ни назрела, да он, велики грешник, није свестан свога греха. <pb n= |
| она ће све за мене...“ Истрча, весела, да каже нени и мајци шта пише тејзе, то јест да им изја |
| не вели да не ваља, ја бих се измерила, да видим колико ока имам.{S} Тако моје тело: лице ми се |
| те.{S} Ја сам се на вас толико навикла, да понекад не умем ни Бога да молим, зато што вас није |
| сузе, ја бих давала по једну девојкама, да је наспе у воду ономе кога жели за мужа, те да је му |
| анкињама, Енглескињама и Францускињама, да познамо шта њих покреће nа рад, на живот.{S} Ми ни ш |
| отиде, она гледа да остане у соби сама, да мирише јастук на који се та страна жена наслањала, и |
| ст и да клањају, па тад, с бројаницама, да седну у једном ћошету.{S} Сестро, пре бих скочила у |
| угама.{S} Почех га пуштати с друговима, да није сам.{S} Онако млад требао је ићи са својим врсн |
| е, и с пуно поштовања полазе пред њима, да их <pb n="72" /> уведу у кућу.{S} За Цариграђанке сп |
| и лиши детета, ја се одадох уживањима, да ране залечим.{S} У кући, где је за толико година бил |
| и чита само о обичајима, и о новостима, да би била „<foreign xml:lang="fr">au courrant</foreign |
| е лепа, да је слатка, да је образована, да је готово Европљанка, да је <hi>нова</hi> и оделом и |
| лија“... да му је увек лепа, насмејана, да јој не доведе ортака.</p> <p>Код ових речи Ариф пљун |
| Она би њему све казала, да воли Османа, да јој је он муж, али је од тога уздржаваше страх да је |
| па ћу вам показати.{S} Увек лака храна, да пази на стомак.{S} А сад, на првом месту — мир, завр |
| ри заједно, већ по две, или само једна, да не би пало у очи Ибрахим-Хасан-беју.{S} Увек су дола |
| ј, за њихово ослобођење.{S} И узбуђена, да не би заплакала, устаде и побеже; оне осетише то у њ |
| осветим чим сам од детета постала жена, да те казним као злочинца, као зликовца, као убицу, али |
| лудо заљуби, заборављајући да је жена, да је мајка четворо деце, да има и женску децу, две кра |
| р, опије, да му жена не буде више жена, да остане од њега <hi>бош</hi><ref target="#SRP19120_N9 |
| не дају јој да седи у башти развијена, да је не види мујезин...</p> <p>Просиоце јој помиње нен |
| и опрости, те да идем готово развијена, да сам по ваздан у чаршији, да пред вече седим крај шир |
| с европском фризуром, него расплетена, да јој у брачном животу <pb n="132" /> ништа није сплет |
| у ватре пламене:</l> <l>Да нико не зна, да не погоди </l> <l>Шта је од тебе, шта ли од мене.</l |
| 6" /> лудог Осман-беја због вашег сина, да је он отера те да узме вашег сина: она воли вашег си |
| се боји, да сажаљева, да буде скромна, да не мрзи, да не оговара, да се сећа да је овај живот |
| риграђанке из највиших кругова, те она, да би ово посело свечаније изгледало, позва све своје п |
| е се то крије зато што је била болесна, да се не уплаши, да не падне у постељу.{S} Осим оца, це |
| ењује с неколико аршина памучна платна, да чешће помишља на Страшни Суд, да тврдо верује да чов |
| у тако нестрпљиве жене толико стрпљења, да поваздан не диже главе с књиге и да учи толике језик |
| Божју љубав, муфти-ефенди!</p> <p>— Па, да их венчамо, ханум-ефенди.</p> <p>И то, „турско венча |
| играду; и причала му, вели, да је лепа, да је слатка, да је образована, да је готово Европљанка |
| х, кћери, волела да се с њим разговара, да му чује глас, јер понекад некога видимо и допадне на |
| уде скромна, да не мрзи, да не оговара, да се сећа да је овај живот пролазан, да не смеће с ума |
| а она то мора да крије, да се претвара, да је неискрена, и мора са свима, чак и са странкињама, |
| ан-беј рече да треба да слушају лекара, да се Фатма прошета пешице.{S} Снаха му се зачуди, а же |
| емне, да сашијемо кошуљу за шесет пара, да исплетемо кесу за грош“...{S} Уђе у своју собу, и св |
| т.{S} Да сашијемо кошуљу за шесет пара, да исплетемо кесу за грош, да навеземо чевре за двадесе |
| деле; а можда ће њу молити да им свира, да им пева...{S} Како да пева кад јој срце плаче?{S} Св |
| ије хтела то да јој помиње, да је дира, да је не наљути ; јер она је њу волела <hi>само</hi> ов |
| вече седим крај широм отворена прозора, да се загледам у очи женама и људима.{S} Ја мислим да с |
| дне ножем; те је поведе на друга врата, да је води оцу.{S} Ни слутила није да јој је син као за |
| знају“.{S} Лепо ми ти рече.{S} Заиста, да је знала само за Коран, да је свирала само у деф, за |
| м у свог рођеног оца, па затворим уста, да ми отац није шпијун, да ме не поткаже, не оптужи сво |
| е, да се потчињава мужу, да га испраћа, да му се обуче и накити кад зна да ће кући доћи, па мак |
| им но што је, научи га да дубоко осећа, да много размишља..{S} Нисам веровала у судбину, и поче |
| у тражили реч: ако се не оставимо пића, да нам жена остане <hi>бош</hi>.</p> <p>Тад се окрете Џ |
| мисли да ће доћи до преступа, до греха, да ће пасти с девером, и то у свекровој, у мужевљој кућ |
| здамо, да их дочекујемо насмејана лица, да их испраћамо.{S} Ти си видела старотуркиње, чак и тв |
| ју да жене јуре улицама откривена лица, да слушају дрске љубавне изјаве људи, а да их не примај |
| се намести са својима на дну степеница, да дочекају госте.{S} Стадоше у два реда: мајка Ибрахим |
| х.{S} Крила сам од себе због девојчица, да им мајка не буде изобличена као преступница.{S} А са |
| комараца него ти жао њега, да не штуца, да се не мучи, говори Мерсије, палећи цигаре за све три |
| однесе њине чаршафе, „пелерине“ и печа, да их завије и остави у <hi>јашмак-одају</hi><ref targe |
| ању; ноћу никад, да му пљушти као киша, да га успављује.{S} Скоро ће поноћи, а Солун је по кућа |
| истаништу каквог лепог села босфорског, да приме путнике, тако по вас драги дан, као просјаци о |
| списка.{S} Да је прихваћен мој предлог, да се упути на рад наш слатки Џемал-беј!{S} Али, његова |
| каткад задржавао воду дању; ноћу никад, да му пљушти као киша, да га успављује.{S} Скоро ће пон |
| {S} Њен отац навалио да иду у Цариград, да опет узму кућу у Бејлер-беју, на анадолској страни, |
| и прозора била је месец дана.{S} А сад, да се затвори.{S} И чисто са страхом погледа у две тешк |
| латна, да чешће помишља на Страшни Суд, да тврдо верује да човека у животу сналази само оно што |
| о задовољно насмеја и рече;</p> <p>— Е, да сам знао, ханум, да си долазила, ја не бих био оно у |
| љина и рече: <pb n="168" /></p> <p>— Е, да му љубиш руке...{S} Треба ти да га изгрдиш и да два |
| грађани, већ што су људима од потребе, да им буду сигурна „преносна средства“: под својим чарш |
| ма још не чу да је Џемал пуцао на себе, да се ранио, па је ишла око зида, крадом, и метала око |
| погледао?{S} Па се покрије преко главе, да не чује пљуштање шадрвана и песму једног заосталог с |
| у Турску, нарочито у њене веће градове, да не гледа, на сваки начин, да уђе у хареме...{S} А ст |
| у, премда ниједна се и не сети где иде, да се спотиче о камење које је можда притискивало младо |
| да виде извођење невесте, да виде људе, да виде тога лепог младића Цариграђанина, брата од тетк |
| би је зауставила да пред вече не изиђе, да не оде у башту код Бејаз-Куле да се с тим кога воли |
| о у Цариграду да нам момак у кућу дође, да с нама седе, па опет тужно: жена!“ И још плач, и пес |
| му дала, да јој устаје кад у собу уђе, да никад пред њом не запали цигару...{S} Она нова разум |
| и да се мирише.</p> <p>— -Ја ћу, тејзе, да те ижљубим, ако сам неумивена, рече и нападе је пољу |
| тога фиктивног драгог нема: ишчезао је, да се никад више не појави...</p> <p>Попи кафу и попуши |
| и обичаји!{S} Она је ту, сакрили су је, да њега преваре, уплаше.{S} Па отиде у теткину собу за |
| може да проговори, а њена се кћи смеје, да би прикрила узбуђење и необичну радост. „Моја сута т |
| тари да ми нове спремамо за вас оружје, да вас побијемо...</p> <p>— Ваше оружје не пали...{S} Ј |
| да ја нисам знала да мој сестрић пије, да је протеран и да нигде ништа нема.</p> <p>— Зар и ја |
| оцима да реч: ако се, на пример, опије, да му жена не буде више жена, да остане од њега <hi>бош |
| е две странкиње а она то мора да крије, да се претвара, да је неискрена, и мора са свима, чак и |
| обоже као своје дете, а да све сакрије, да превари своју пријатељицу!{S} И учини јој се црна, п |
| ло спава...{S} Да је пробудимо, Нурије, да је припремимо...<pb n="162" /></p> <p>— Нек спава, А |
| се са сестром договорила, поче Нурије, да вас позовемо, да пред вама Мурад-Џемал-беј да реч да |
| то случајно; све неће да је узнемирује, да је буди из спа, толико лепог, а који траје тако крат |
| а <pb n="134" /> је учи, да је светује, да се потчињава мужу, да га испраћа, да му се обуче и н |
| трча, гурну средњу; хоће да протестује, да виче.{S} Ах! у башти чак турско цвеће <hi>ариф-лен з |
| у тајну, и учини јој се да је она чује, да је ту, осећа њен мирис с косе, с тела.{S} Па се трже |
| Она ће уздисати крадом, да он не чује, да не посумња да уздише за неким који ју је у пролазу в |
| јој се, пала, јер њене ноге нису јаке, да би могле држати, носити толику радост.{S} И час-по, |
| други пут, луд, па се боји његове вике, да жену не нападне ножем; те је поведе на друга врата, |
| S} Па бар да је протеран због политике, да су му конфисковали имање „реакционари“; али овако: о |
| лим, да ти љубим очи, да ти љубим руке, да ти љубим скут...{S} Воли те, љуби те, чека те с нест |
| мурим, руке ми се учине толико дугачке, да бих могла загрлити цео свет; а ја у мислима загрлим |
| у вече да идете у башту код Бејаз-Куле, да слушате музику и гледате биоскоп; али по оним затуца |
| аком свога господара, а он тера и даље, да сав свет по хиљадити пут види Ибрахим-Хасан-бејова д |
| сјака.{S} Да напросим, па да идем даље, да продужим пут.{S} Али ја просити не могу: у мене нест |
| позвала ју је да види харемско весеље, да га пореди с европским весељима и баловима, и кад дођ |
| је облије зној, а она скаче из постеље, да бежи.</p> <p>Она ју је научила колико треба да воли |
| ши те је онако болесну одведе у Скопље, да се међу непознатим и веселим харемима разгали.{S} Ка |
| вршини срца; иначе, да је прошло време, да се укоренило, ћутала бих: срце разуму може много, а |
| и шест година, отац му дође да га узме, да га одведе у Европу на васпитање и школовање.{S} Ја н |
| каже јој тетка, а она остаје при томе, да ниједној није било као њој.{S} Да нешто Ибрахим-Хаса |
| не се клатила, и метнула кључ на бућме, да га у недрима носи... <pb n="70" /></p> <p>Мерсије је |
| и своју историју.{S} Молим вас, хануме, да је слушате...{S} Ја се удадох за човека кога су ми м |
| торију, пошто рече: „Молим вас, хануме, да ме слушате.“</p> <p>— Ја сам се удала млада; удала с |
| ашљем, па рече:</p> <p>— Слатке хануме, да чујете и моју историју...{S} Моја историја је страшн |
| илан свет, разуме се жене, све незване, да је гледају: буле у чаршафима с подигнутим печима, Је |
| афет-ханум је једва чекала да се сване, да чује шта се ради по Солуну, и да ли јој је овде Нури |
| плаши.</p> <p>— О, да хоће да се сване, да ми зовеш тејзе!</p> <p>Нене се обрадова и узвикну:</ |
| се није сишло у чаршију, да се застане, да се одгуши, па да се продужи пут преко Хамидије, и ду |
| иде да је мајка пљуну, појми да устане, да се правда, па немајући снаге, јаукну и паде онесвешћ |
| њу и ноћу, да никад не трене, не легне, да му она рану лечи, привија, да га негује, излечи.{S} |
| е за своје ослобођење: да сте слободне, да сте с људима.</p> <p>— У Европи, жене, поред толике |
| Гледајте ви да радите: да сте слободне, да сте с људима.“ Фатма би је пољубила у оба образа и о |
| Туркиње биле и нове. „Да сте слободне, да сте с људима!{S}" О како су свете те речи, као стихо |
| на или капака, и спавање до само подне, да би дан био, учинио се краћи; хамами се зажеле ханума |
| ам и идем да вичем, да будим наше жене, да траже право...“ Хтеде рећи „право сунца“, па не мога |
| насташе <pb n="138" /> силне враџбине, да би она с њеним сестрићем била срећна.{S} И не хтевши |
| е почеше долазити мајке, тетке, стрине, да је „гледају“.{S} Просиоци су јој били Солуњани, једа |
| </p> <p>— Мисли, па тад обећавај, сине, да се не огрешиш.</p> <p>И њој би боље, а он помисли: „ |
| сам једва чекала лето и летње врућине, да бежим на чифлук, да се пењем на наше куле и чардаке, |
| год нас они остављају овако неспремне, да сашијемо кошуљу за шесет пара, да исплетемо кесу за |
| љубав!{S} Из свих срца, што су око ње, да скупи љубав уједно, па није колико моја...“ После се |
| орити га.{S} Пиј, сине, али мало, мање, да се не трујеш, млад си.</p> <p>— А Фатма ? изусти он |
| гори небо и земља!{S} Дигни се, јагње, да видиш мајку ти; готово гола, па само виче: „Африка ! |
| Пошто се нашли сведоци, наше слушкиње, да је завео девојку, он, по нашим закону, морао је узет |
| пиле“ однесе у приземље, међу слушкиње, да га он не види, да му не чује плач.</p> <p>— Да му да |
| есела, али није хтела то да јој помиње, да је дира, да је не наљути ; јер она је њу волела <hi> |
| арим, и страх ме од ове данашње запаре, да моји не побегну на чифлук још сутра, и да ја за толи |
| рале су очи да не гледају чочечке игре, да се одморе, и хладиле су се лепезама, откопчавајући с |
| неко необично осећање, као да обамире, да умире.{S} Она се уплаши и скочи, али хтеде пасти, те |
| ивот одузме.{S} О, само сад да не умре, да остане жива: нити ће се љутити, ни туговати, волеће |
| радити?{S} Да је убије, или, још горе, да је бије.{S} Куд би од бруке?{S} У своме страху се не |
| розор, па сам се смејала; чинило ми се, да тамо, у соби седе сакупљене турске жене и једна пева |
| јући лице па узглавље, уздржавајући се, да јој се не би чуо плач.{S} Али, тешко њој, шта ће ?{S |
| и моје спавање, Нурије.{S} Не мичем се, да тебе не пробудим.</p> <p>— Ја да спавам!{S} Па мени |
| е: крај њене постеље беше он, нагао се, да је пољуби; она, преплашена, одби га, и сакри лице... |
| е обичај, <pb n="193" /> као што знате, да покажемо пут онима који су пошли странпутицом...{S} |
| ми је за чудо...{S} Ја бих рекла, зете, да ти кћер удајеш као Ђаковичанку.</p> <p>— Као старинс |
| /p> <p>— Никад!</p> <p>— Допусти, зете, да је ја водим својој кући, да је умирим. <pb n="277" / |
| </p> <p>— Јеси ли икада помислио, зете, да ти кћи има и душу, не само трбух за јело и снагу за |
| е да их чују у својој кући?“ Из сујете, да се каже да су им кћери образоване.{S} А данашња турс |
| амештају око: да виде извођење невесте, да виде људе, да виде тога лепог младића Цариграђанина, |
| ачајно насмеше, и остављају их да ћуте, да мисле...</p> <p>Поред Фатме стоје, хладећи је лепеза |
| После, с неном оде у коначко двориште, да види и омилује коње: мушкој послузи је јављено, те с |
| геџелуцима</hi>, и седеле су без свеће, да им не би комарци нагрдили лице и руке, и ноге, босе. |
| ј лепоти; и Фатма опет рече да га хоће, да се за другога никад не би удала.{S} Нене и мајка је |
| , и ако зна да Џемал-беј није код куће, да сам сама, без мајке, у туђини.{S} Ох, ово је хладна |
| да иде у дућан, а муж да седи код куће, да гледа кућу и децу?“ И после, што је најгоре, наше же |
| и да је жена, да је мајка четворо деце, да има и женску децу, две красне девојчице.{S} И ако за |
| и...“ па штипкаше руменим прстима лице, да порумени, грицкаше белим зубићима уснице, да поцрвен |
| рло драга госпођице и моја пријатељице, да читам Ламартинову песму „Прву Жалост“, или да певамо |
| обучена.{S} Сафет слете низ степенице, да дочека суседу.{S} И као да су се пре неколико месеца |
| румени, грицкаше белим зубићима уснице, да поцрвене...{S} О, кад је види он!.. „<foreign xml:la |
| ца, и богатство. „Кад га воли, мајчице, да је дамо: ја њега бар познајем, наше солунско дете.{S |
| и га признаје Бог.</p> <p>— О, мајчице, да ниси и ти жена, ја бих рекао: „Сад видим да и жене н |
| езике и што свира на клавиру. „Мајчице, да сам дао још пет, десет пута за Фатмино учење, па не |
| је семе љубави на површини срца; иначе, да је прошло време, да се укоренило, ћутала бих: срце р |
| убрзаним дисањем.{S} Она хтеде да виче, да викне колико може, из свега гласа, па не даде <pb n= |
| но, а кад муфтија оде, он поче да виче, да на сва уста грди Нурију и њену сестру : ђаурке.{S} Н |
| узвикну и леже.</p> <p>Нене је трљаше, да јој поврати моћ.</p> <p>— Умири се, чедо, заспи само |
| оворио о љубави.{S} Овако, да јој пише, да је пита хоће ли да му буде љубазница, кад да се саст |
| ткиње и баханткиње, толико се усхитише, да експансивна Францускиња гласно исказиваше своје дивљ |
| ја желим, кад ми нешто говори мој муж, да га, слушајући га, гледам у очи с подигнутом главом: |
| не скоро.{S} Па како би да си у служби, да имаш какав посао?{S} Са женом се не може ни у Европи |
| само чује: „Па како би да си у служби, да имаш какав посао?“ и би му веома тешко, застиде се.. |
| ом: „О, да сам ја тај вео на тој глави, да бих могао додирнути то чело и то лице и та уста!“</p |
| је дошла, она је се боји, воли да живи, да живи ни за шта, ни за кога, само ради живота.{S} И к |
| 19120_N30" />?</p> <p>— Ћути, Ђулренги, да не чују...{S} Жао ми је Мерсије, рече и скочи, скиде |
| без имена!{S} Мајка ће те послати деди, да ти деда име да, да те деда очува, кријући од тебе и |
| земље, међу слушкиње, да га он не види, да му не чује плач.</p> <p>— Да му дамо име, сине, вели |
| и где јој се сасвим чини да је на лађи, да путује у неки далеки крај до кога никад неће стићи.< |
| право на венчање.{S} Не зна да он лежи, да је рањен, да му је рана опасна.{S} Кад би знала, пре |
| уме и странкиње, али ниједна не излази, да не устају кад се пева, да не прелазе преко собе кад |
| сажаљева, да буде скромна, да не мрзи, да не оговара, да се сећа да је овај живот пролазан, да |
| у Азији; и било би сасвим као у Азији, да се готово у свакој кући не чује грамофон...{S} На аз |
| >нова</hi>.{S} Седе да исприча хартији, да пише Госпођици.{S} Али пре но што ће почети писмо, о |
| развијена, да сам по ваздан у чаршији, да пред вече седим крај широм отворена прозора, да се з |
| ила ју је да Бога воли и да га се боји, да сажаљева, да буде скромна, да не мрзи, да не оговара |
| , сад кад је озбиљна, говори француски, да не би чула и разумела послуга.{S} Малопре је била св |
| и неразумни!</p> <p>Пишем ти француски, да не би разумео твој отац, ако би му писмо дошло у рук |
| е би држао па да је султанова кћи; али, да је остала његова још само недељу дана...{S} Кад се р |
| 120_N37" /> одобраваше Мерсије.{S} Али, да довршим.</p> <p>— Остави, Мерсије јагње, ја сам то ч |
| огатије био обучен његов харем.{S} Али, да ли он даје сиротињи, кћи му то не зна.{S} Ако се у к |
| других ствари.{S} Ви сте ми предавали, да кад нам се тако чини, то је из нас самих.{S} И до са |
| ..</p> <p>Ви сте ми толико пута казали, да сваки човек најрадије говори о себи; а ја сам, опрос |
| рођаке у Цариграду; и причала му, вели, да је лепа, да је слатка, да је образована, да је готов |
| , Ариф пружи руке као кад се Богу моли, да јој она што скорије дође, па ижљуби и матер и кћери |
| и неумивена, и стаде да се с њом грли, да се тапка и да се мирише.</p> <p>— -Ја ћу, тејзе, да |
| Ти си чула какви су.</p> <p>— О, Ђули, да ми само не рече оно, ону страну реч!..</p> <p>— Па ш |
| сине, казала, и ти знаш, да пију имами, да пију дервиши, пију и певају .{S} Узми један гутљај.. |
| зашта све то?{S} Што треба да ме храни, да ме одева, јер ја не умем радити, зарађивати хлеб...{ |
| и и Џемалу, јер и он се с другом ожени, да би стекао право. (Венча се с Нуријином робињом, па ј |
| ер је топло те су сви прозори отворени, да у собу „уђе и мирише мај“...</p> <p>У соби наста грљ |
| те умори, па се уплашим да ме не казни, да ми уместо немилог мужа не узме које мило дете.{S} Кр |
| а глави.{S} И овде јој се једном учини, да су у комитет узете и жене не што се мислило да оне и |
| никога.“ Дакле, он треба да се уклони, да дођу оне, те жене из комшилука!{S} Свеједно: она ће |
| ћнике, мој отац: „Да их доведем, кћери, да их видиш...{S} Ти њих познајеш, наше комшије, Ахмед- |
| ама...{S} Он хтеде нешто да јој говори, да је поздрави ваљда добродошлицом, па, чудно узбуђен, |
| о склопи очи, као да хоће да их одмори, да их спреми за светлост с те слике, па их наједанпут о |
| Кад би нешто имао крила, па да полети, да га под небом види!{S} Али и тада би јој викнули роди |
| од бруке?{S} У своме страху се не сети, да он, горд на своју мушку снагу никад се не би понизио |
| дини као да ће се раздвојити, отворити, да се отуд појави један огроман <pb n="211" /> пожар.{S |
| Ти знаш да су и они лепи, црномањасти, да имају црне очи, да носе фес...{S} Али, не: тај у ког |
| би молила Бога да се никад не расвести, да се никад не пробуди из овога лепога сна: она је срећ |
| аше.{S} Дете не дознаде очеве нежности, да се не размази — јединче...{S} Понекад, он се сувише |
| што тејзе не пошље Фахрије хануму сути, да јој каже због чега сам се за Османа удавала, и да са |
| н зет није као што су солунски младићи, да се скита и пије, већ да седи код куће и воли жену, и |
| е, а она их стисну, ваљда као њена кћи, да јој не изиђе последњи дах..{S} Она се мења у лицу и |
| p>Мерсију ово силно узбуди, и иде кући, да тамо мисли на пољубац младе женице... <pb n="146" /> |
| а!...</p> <p>Да нисам била у овој кући, да нисам кћи Ибрахим-Хасан-бејова, не бих видела Њега.{ |
| усти, зете, да је ја водим својој кући, да је умирим. <pb n="277" /></p> <p>— Како да је пустим |
| {S} Али кад се год вратила пријатељици, да се пресвуче и иде кући с њеном слушкињом, увек је у |
| ад су хтели доћи пуномоћници и сведоци, да ми буде венчање, дође нам Ариф-тејзе, и донесе мени |
| и лепи, црномањасти, да имају црне очи, да носе фес...{S} Али, не: тај у кога си се ти заљубила |
| руку као дете мајку, затварала сам очи, да се не онесвестим.{S} У Паризу има два народа, један |
| те чекам, да те волим, да ти љубим очи, да ти љубим руке, да ти љубим скут...{S} Воли те, љуби |
| а, тако је занима; и дође јој да стрчи, да се крај оца и сама спреми за молитву.{S} Са шадрвана |
| шапатом поче да <pb n="134" /> је учи, да је светује, да се потчињава мужу, да га испраћа, да |
| Али, како му би кад она њему отпоручи, да у љубави не трпи ортака!{S} Он разумеде да треба да |
| о што је била болесна, да се не уплаши, да не падне у постељу.{S} Осим оца, цела кућа осећа да |
| тоји један чудан, један страшан обичај, да дају девојку за непозната јој момка, и да жене момка |
| радости... изгрли ме.{S} Хоћеш ли, беј, да је видиш?</p> <p>— После, онако, случајно.{S} Нарочи |
| рењем, ја сам дошла, Ибрахим-Хасан-беј, да просим твоју кћер Емир Фатму за Арслан-Нури-пашина с |
| } И после, не заборави да си у Турској, да си Туркиња.{S} Ту су и младе жене, дошле због тебе, |
| ој руци...</p> <p>Уместо да пође к њој, да је убије, њен отац измаче се од ње далеко, ухватив с |
| ко је хвалила, толико му причала о њој, да је он познаје боље но своје рођаке у Цариграду; и пр |
| је невеста, а код главе му озго јашмак, да се зна да је у њему кадуна...{S} И чу крик, тужан, о |
| ухамеда, кад је клањала, и иде у конак, да се са синовљим гостом разговара као Фатма-Захра с оч |
| ортиом: ако би је икад видео туђ човек, да је не види откривене главе.{S} Ижљуби ту слику.{S} У |
| то и летње врућине, да бежим на чифлук, да се пењем на наше куле и чардаке, те да гледам зелено |
| не.{S} И зар се не нађе нигде пријатељ, да им каже!{S} Чак јој није пријатељ ни њена сестра од |
| да треба што пре да дођеш, да те чекам, да те волим, да ти љубим очи, да ти љубим руке, да ти љ |
| ао.{S} Кад дође, он тражи да му свирам, да му певам, по неки пут да му играм једну игру коју са |
| p>И синоћ седење!{S} Звао ме да изиђем, да седим с људима!{S} Зашто?...</p> <p>Мај.</p> <p>У на |
| штим, да скочим у Босфор, да се убијем, да се отру...{S} О, не, на отров никад не мислим.{S} На |
| ја.{S} Камо срећа да је знала да пијем, да сам протеран, да ме тетка храни као инвалида.{S} Каж |
| а.{S} Не, ја чак не смем ни да тугујем, да плачем.{S} Сто пута си срећнија од мене!“ Казала сам |
| ас.{S} Ја бих нашу стазу посула цвећем, да нам по цвећу дођете.{S} Ја сам се на вас толико нави |
| Заставу понова узимам и идем да вичем, да будим наше жене, да траже право...“ Хтеде рећи „прав |
| . „Што их не скупљате и не говорите им, да се некултурност једне земље највише испољује <pb n=" |
| е сме, ко сме?{S} Да идем да га тражим, да га молим, да му љубим скут и руку!{S} Тејзе, зар ја |
| пре да дођеш, да те чекам, да те волим, да ти љубим очи, да ти љубим руке, да ти љубим скут...{ |
| ?{S} Да идем да га тражим, да га молим, да му љубим скут и руку!{S} Тејзе, зар ја никога немам? |
| {S} Што не могу да се разговарам с њим, да чујем какав му је глас, и како говори француски?{S} |
| Ох, он ће у Париз!...{S} И ја ћу с њим, да видим те дивне градове, Париз... све што сам из књиг |
| ице, сто пута пожелела да свој уништим, да скочим у Босфор, да се убијем, да се отру...{S} О, н |
| е љубоморан.{S} Она ће уздисати крадом, да он не чује, да не посумња да уздише за неким који ју |
| ље поведоше од рођаке до рођаке, редом, да се са свима поздрави.{S} С тетком, с три нове, с Мад |
| брн послужавничић с ратлокумом и водом, да послужи свекрву...{S} Кад је понова села, свекрва ју |
| дети Њега ..{S} Кад пођемо Бејлербејом, да се шетамо, око кућа зидови (виши од наших у Солуну), |
| та на врата што везују харем с конаком, да се разговара са синовљим гостима.{S} Кад се отуд вра |
| куће донела) с разапетом белом свилом, да је учи некаквом новом везу.{S} Дуго су седеле једна |
| добре?{S} Оставите ме, децо, с Фатмом, да је испитам.{S} Идите да се Богу молите: узели сте аб |
| И чим она пође из собе, он иде за њом, да је љуби, али ево Ариф-хануме...{S} Та жена, што жали |
| оставља мужа; но кад је виде с цигаром, да је не би бацила, она се неопажено повуче.</p> <p>Ари |
| ла.{S} И заиста, све би било по старом, да Џемал није дао реч...{S} Ако дође пијан, Фатма је ра |
| месечина као дан, они пођоше с фењером, да их не би зауставио стражар држећи их за лопове, и во |
| арем не врати се морем, већ железницом, да би Фатма видела места поред пруге што води преко Дед |
| и рече;</p> <p>— Е, да сам знао, ханум, да си долазила, ја не бих био оно учинио...{S} Али, хва |
| тарој с речима:</p> <p>— Шехназе-ханум, да се халалимо: ја ћу сутра на пут. <pb n="60" /></p> < |
| као паучина.{S} Врућина, кјучук-ханум, да се умре.</p> <p>— Па кад је толика врућина, колико ј |
| раца.{S} Сад би хануме шетале поваздан, да није пост, Рамазан.{S} По турским махалама, нарочито |
| , да се сећа да је овај живот пролазан, да не смеће с ума дан кад се свила и кадифа замењује с |
| кући пијан, луд. „Ако опет дођеш пијан, да више немаш жене..“ И ја <pb n="202" /> дадох реч.{S} |
| због врућине, кад не отворим сунцобран, да не заклоним сунце, људи, Турци, завиркују ме, намигу |
| да је знала да пијем, да сам протеран, да ме тетка храни као инвалида.{S} Кажите њену оцу и њо |
| .{S} Заиста, да је знала само за Коран, да је свирала само у деф, зар би се бунила, зар би пљув |
| оне три, па чак и од Зејне.{S} Узбуђен, да му није овде мајка и брат толико старији од њега, он |
| ање.{S} Не зна да он лежи, да је рањен, да му је рана опасна.{S} Кад би знала, преварила би све |
| е градове, да не гледа, на сваки начин, да уђе у хареме...{S} А стране путнице уводиле су у хар |
| д год он у собу уђе, она му устане; он, да би јој доказао да у том њеном устајању види нежност |
| затворим уста, да ми отац није шпијун, да ме не поткаже, не оптужи своју побуњену кћер.</p> <p |
| ајка, те се није могла вратити у Солун, да, по уговору, остане у Ибрахим-Хасан-бејовој кући док |
| ријатељи!“ Жена више не пристаје уза њ, да га не би доводила до веће јарости.{S} Он, онако љут, |
| м, па се све више збуњујем, а оне... о, да, оне се чине невеште.{S} Како би се наше жене смејал |
| пева, пева...{S} Како мије било!{S} О, да ми је да чујем нашу песму и да видим наше жене, саку |
| њима: сва су ми од слатке тејзе.{S} О, да ми сад није ње, не би ми било ни наде.{S} Кад се вра |
| ика!...{S} Ја без дувана не могу.{S} О, да ми није дувана кад ме спопадне бол!{S} Овако, понека |
| ли.</p> <p>Стара се уплаши.</p> <p>— О, да хоће да се сване, да ми зовеш тејзе!</p> <p>Нене се |
| мзем и мисле: „Наша Фатма не пости!” О, да, мили моји, не постим, и мени је страшно.{S} Па ипак |
| .</note> <note xml:id="SRP19120_N50">О, да, госпођица Блак ће доћи теби.</note> <note xml:id="S |
| </note> <note xml:id="SRP19120_N59">О, да, Томе Худа песма <hi>Самртна Постеља</hi> врло је ле |
| ад ти спусти вео сревши се са мном: „О, да сам ја тај вео на тој глави, да бих могао додирнути |
| вде наочара, дај, прочитај ми га, чедо, да видим шта је све у њему.“ А ја, то писмо прво метнух |
| уде беја пре но што се сасвим отрезнио, да опет не виче, не грди сироту младу женицу.{S} Слушки |
| јући у то своје дело толико се заносио, да му се најпосле чинило да га те мртве очи гледају и д |
| : он би јој говорио о љубави.{S} Овако, да јој пише, да је пита хоће ли да му буде љубазница, к |
| језера покривена тмином... али полако, да га не пробудим.{S} Ја сам срећна кад он једе, ја сам |
| акала.{S} Катанац је метао тако полако, да не чује сут-ана.{S} А нене му говори: „Зашто, сине?{ |
| ште, тетка похита за њим, тобоже онако, да се прошета; кад пође ка капији, слуга се спремаше да |
| ињу, по двапут на дан, и ако је далеко, да види како јој је.{S} С оцем чак ни о тетки није гово |
| су се с његовим...{S} Како ми је било, да знате, не кад ме погледа, него кад ми се јави!{S} У |
| је од страха да му се што није десило, да га није неко напао и премлатио.{S} Сваки дан нађу не |
| ли да му исприча откуд јој је то дошло, да ли се нешто љутила, шта је јела, пати ли од тога, ил |
| : да обарамо, да рушимо, да уништавамо, да сечемо, да цепамо, да бацамо у ватру, милом, силом, |
| о друга.{S} Ми морамо да им се гиздамо, да их дочекујемо насмејана лица, да их испраћамо.{S} Ти |
| о, да уништавамо, да сечемо, да цепамо, да бацамо у ватру, милом, силом, крвљу.{S} Устајте, мла |
| за овом ја, па за мном ви: да обарамо, да рушимо, да уништавамо, да сечемо, да цепамо, да баца |
| говорила, поче Нурије, да вас позовемо, да пред вама Мурад-Џемал-беј да реч да се неће више опи |
| Рекао ми : „Хајде, душо, да се узмемо, да свијемо гнездо за себе и за тичиће“.</p> <p>— То је |
| валимо нечију децу, чак и кад почињемо, да не бисмо њеној материнској осетљивости на жао учинил |
| о, да рушимо, да уништавамо, да сечемо, да цепамо, да бацамо у ватру, милом, силом, крвљу.{S} У |
| , па за мном ви: да обарамо, да рушимо, да уништавамо, да сечемо, да цепамо, да бацамо у ватру, |
| ...{S} Шта пре да поменем што је дивно, да ли цркве или палате, или дворове француских краљева |
| {S} И чуди се, што траже да су заједно, да њини мужеви седе с туђим женама...</p> <p>Људи су от |
| су; учини јој се да почиње нешто важно, да отвара некаква велика врата споља затворена катанцем |
| анцускињу; али она се изменила.{S} Оно, да пију код њих и жене, готово је обезбрижи.{S} Па што |
| рече јој зет.</p> <p>— Нека је срећно, да Бог да!{S} Али ми је за чудо...{S} Ја бих рекла, зет |
| S} После рече:</p> <p>— Устани, монањо, да ти се вода не охлади.</p> <p>— Зар си ми донела врућ |
| једно је и буђење.{S} А да ли је добро, да није грех да их пробудимо? <hi>Оне још сањају чаробн |
| Ариф дознаде да је Џемалу сасвим добро, да је рана зарасла, те исприча Фатми све... „Ни Бога не |
| а, а Сафет-ханум рече:</p> <p>— Сестро, да је Бог хтео да су муж и жена равноправни, он жену не |
| крај, и знам све њене појаве као и то, да она није овако краткога века и да не умире на пречац |
| евојке нестрпљиво. — Је ли то нарочито, да ме мучиш? вели Фатма.</p> <p>— Не, кјучук-ханум. „Ко |
| еђе лака дрхтавица, и није знала зашто, да ли што јој се малопре учинило да умире лето, или што |
| , и ако ми то не кажеш.{S} Хајде, душо, да се узмемо: да свијемо гнездо за себе и за тичиће.{S} |
| /foreign>“.{S} Рекао ми : „Хајде, душо, да се узмемо, да свијемо гнездо за себе и за тичиће“.</ |
| сма!...{S} Разочарање...{S} Душо, душо, да Бог да се ни у кога никад не разочарала...</p> <p>Да |
| кад не верује у Бога? „Бога нема, јер, да га има, он би ми се јавио кад сам пошао да просим же |
| ужа на име!“ Њему дође веома мило, јер, да јој се не допада, Не би му рекла чак ни <hi>ти</hi>, |
| ће ти доћи муж.{S} И не заборави, Емир, да никад пе треба да га дочекаш у оној хаљини у којој с |
| ла да свој уништим, да скочим у Босфор, да се убијем, да се отру...{S} О, не, на отров никад не |
| видиш, то јест, док им не упамтиш глас, да их по гласу познаш.<pb n="101" /> Мој отац!{S} Да ви |
| тужна и рече:</p> <p>— Још један нијет, да видим хоће ли се помирити:</p> <l>На одаји ми шарена |
| ...{S} Па што ме није спремио за живот, да будем самостална?{S} Право каже тејзе: „Ми ћемо дотл |
| а је, па кад виде да је бледа као смрт, да је као мртвац, он се трже као човек и рече:</p> <p>— |
| ички, волела сам да сам изгубила свест, да то не осећам...{S} То осећање је страшио! заврши и л |
| кроз прозор откиде један багремов лист, да га однесе тетки као спомен из Ђумулџине...</p> <p>Ве |
| мисионарку, да их изведе на прави пут, да их васпита и припреми за препорођај, за њихово ослоб |
| је истина пашић, да је истина оџаковић, да је истина богат.{S} А Цариграђанин је.{S} Ви сте му |
| м распитао и дознао да је истина пашић, да је истина оџаковић, да је истина богат.{S} А Царигра |
| а моја другарица поста удовицом за ноћ, да се сама брине за кућу и децу: муж јој не умре него г |
| иња.</p> <p>Одавде одоше на баба-фингу, да гледају небо и море, и да ћеретају, да говоре о том |
| урској врло често бива.{S} У Цариграду, да би се шетали <hi>слободно</hi> на Слатким Водама, и |
| се обучемо, а они, кад из чаршије дођу, да нас и не погледају, и ако смо се за њих обукле, већ |
| зе.</p> <p>— И ти би хтела да вам дођу, да се разговарате.{S} Али то време тако је далеко.{S} М |
| то узе абдест, простреше му овчју кожу, да отклања вечерњу молитву.{S} Мало, па и жене, све три |
| м, она пружи руку, с белом крпом, мужу, да јој он веже.{S} Он то учини обично, чинећи се невешт |
| и, да је светује, да се потчињава мужу, да га испраћа, да му се обуче и накити кад зна да ће ку |
| вакоме буде охола, па чак и према мужу, да никога не поштује, па чак ни свекра и свекрву.{S} От |
| b n="265" /> би сути, њему, своме мужу, да је поред њега и дању и ноћу, да никад не трене, не л |
| не као деца: ако узму да је сажаљевају, да је теше, она ће ударити у већи плач...</p> <p>Кад се |
| арочито жене, и на изворима се умивају, да подмладе лице, и старе и младе...</p> <p>Ове године |
| Сафет с јетрвом одведе у јашмак-одају, да се развију.{S} Кад се развише и чељад узеше остављат |
| праћен !{S} И сваки час да се одвајају, да се одучавају...{S} Он од ње да се одучава, да се туђ |
| да гледају небо и море, и да ћеретају, да говоре о том непознатом младићу, о томе Французу што |
| ас кад сам говорила о Мурад-Џемал-беју, да ће закуцати и ући, ја сам покрила косу у памети.{S} |
| p> <p>— Немој ти тамо нешто Хасан-беју, да он не викне.</p> <p>Ариф плану: <pb n="95" /></p> <p |
| шију, тихо певају и пригушено се смеју, да не чују људи на улици: срамота.{S} У отвореној софи |
| друговима, бојећи се да се не насмеју, да нешто не рекну „као људи“ и обесвете његова најсвети |
| разапетог на два дирека уз прву капију, да онај силан свет са улице, људи не виде жене развијен |
| о, низбрдо док се није сишло у чаршију, да се застане, да се одгуши, па да се продужи пут преко |
| .{S} Кад видех да је изгубио лепу боју, да је често невесео, замишљен, ја се сасвим расвестих, |
| злоставља жену, добри људи га светују, да се остави тога и да пред сведоцима да реч: ако се, н |
| .</p> <p>А невеста?{S} Она је у конаку, да се опрости с родом.{S} У очеву селамлику, турски нам |
| цама срећним у браку пред нене и мајку, да их по азиски поздрави: и саже се те им направи од зе |
| не Пророк, њу, апостолицу и мисионарку, да их изведе на прави пут, да их васпита и припреми за |
| ио, и ако је не познаје.{S} Напослетку, да јој се јавио неко кога она познаје, она би се нашла |
| шно, а смејао се, пружајући кћери руку, да је пољуби.</p> <p>...........</p> <p>Прође читав мес |
| учила колико треба да воли своју земљу, да у њено мртво тело уноси животни сок.{S} И њу, њеног |
| ези треба да се пренесете у нашу земљу, да видите шта све ми имамо.</p> <p> <hi>Мурад-Џемил.</h |
| а опет уђе, с мајком <pb n="233" /> му, да га обе моле да једе.{S} Али још није била ни до софе |
| <pb n="164" /> дај тетки нож!“ Тепа му, да га одобровољи; али он није зловољан, већ луд:{S} Фат |
| а.</p> <p>— Тејзе, ти си сакрила Фатму, да ме мучиш.</p> <p>— Да те ја мучим!{S} Сад си се сетн |
| ба-фингу, <pb n="61" /> собу на тавану, да одатле гледа ту страхоту и лепоту — запаљено небо Ал |
| луда, и овако млада и јака стегох нену, да је удавим.{S} Могла сам је и удавити, јер сам била в |
| бити не знаш шта стоји у нашем закону, да с једним човеком можемо се венчати трипут.{S} Па ако |
| дам Ажил.{S} О што није тејзе у Солуну, да њу види, али да не заборави Мадам Аристид.{S} Не каж |
| Мерсије, али тако имитујући Енглескињу, да се Фатма насмеја и рече:</p> <p>— Ти си као покојни |
| од неког времена није држала слушкињу, да их не уходи..{S} Припремало се за Устав, за слободу. |
| :</p> <p>— Не, не, не! него... у куту, да се разговарамо...{S} Благо њима!{S} Благо њима! дода |
| е мужу, да је поред њега и дању и ноћу, да никад не трене, не легне, да му она рану лечи, приви |
| ила у Мерсијином <pb n="12" /> чаршафу, да је не би познао отац, ако би је случајно срео.</p> < |
| не видевши каква му кћи изгледа у лицу, да је решена и на живот и на смрт, тихо рече:</p> <p>— |
| тујући потпуно њину енглеску учитељицу, да гошћу насмеје.</p> <p>— <foreign xml:lang="en">Don't |
| .{S} То је Мерсијина робиња, коју Ариф, да јој није жао што је црна, зове „Јасмин-ханум“...{S} |
| — А жена?! упита пашиница.</p> <p>— Ах, да, жена...{S} Нека учи у Цариграду, рече Ариф.</p> <p> |
| сме да иде? рече пашиница.</p> <p>— Ах, да, рече Ариф, па се замисли.</p> <p>— Па нека иде у сл |
| закону да се с њим понова венчаш одмах, да не чекаш три месеца и десет дана, јер ниси изишла из |
| је“; а ја за њим одмах све поизотварах, да не осети моја слушкиња посетиочеве ми „надахнуте душ |
| , само Вог и ја, па и од Бога ме страх, да ме не прокаже.</p> <p>Кад помислим да је <hi>он</hi> |
| {S} Баш ми се допада, па чисто долетех, да ти кажем, мајчице.{S} Сутра рано, иншалла’<ref targe |
| ад дође време да се чује протест нових, да их пред Европом брани, заступа.{S} С великим црним о |
| , и чисто јој се очи закрвавише.{S} Ох, да је он био ту, она, први пут побуњена, пресекла би му |
| ито кад чух да је сутин сестрић.{S} Ох, да ми је да га данас видим!{S} Што не могу да се разгов |
| n="230" /> ти, сине, казала, и ти знаш, да пију имами, да пију дервиши, пију и певају .{S} Узми |
| еш прочитати да треба што пре да дођеш, да те чекам, да те волим, да ти љубим очи, да ти љубим |
| јсветијег, немој да се гдегод изрекнеш, да не чују моји... <hi>Само</hi> за ту реч отац би ме о |
| шесет пара, да исплетемо кесу за грош, да навеземо чевре за двадесет пара: то нам је сва спрем |
| ></p> <p>— Као милосник с милосницом .. да нас нико не види!...{S} Да изиђемо па затвореним кол |
| ти није више жена.</p> <p>— Секиру!... да разбијем кућу! (уместо да рече врата) продера се он |
| а се, — доћи ће јој „Бујукбурунлија“... да му је увек лепа, насмејана, да јој не доведе ортака. |
| , па макар ти увек и не било до тога... да не би имао узрока да гледа у другу“. „Као да не иде |
| ефенди, али их ниси скоро видела, па... да им не даш пуномоћје док их не видиш, то јест, док им |
| пита је: хоће ли га кад му умре брат... да му буде жена.{S} Она му не одговара.{S} И он, потпун |
| тари</hi>, шта хоћете ви <hi>нове</hi>: да се развијете, и да се „узимате“ онако, без венчања.. |
| ена га је учила шта ће да каже „Грому“: да је његову кћер Осман беј отерао.</p> <p>— Само полак |
| пред грозницу, и била сам толико слаба: да нисам склопила очи, ја бих пала у несвест.{S} Па ипа |
| ившег мужа још три месеца и десет дана: да би се за то време измирили.{S} А како да се мире кад |
| од Алаџа-Имарета на Јалије, крај мора: да ту проведе мај.</p> <p>Посл |